268242307 istorijska geografija skripta

Upload: milos

Post on 06-Jul-2018

239 views

Category:

Documents


3 download

TRANSCRIPT

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    1/22

    1I. СРБИЈА ПОСЛЕ ДУШАНА ДО МАРИЧКЕ БИТКЕПочетак Урошеве владавине

    - Извори и •ведоче€а о очетк‚ Урошеве владавине •‚ Ја€ин•ка ƒроникаНи„и…ора †ри‡ора и и•ани извори од •тране византиˆ•ко‡ ‰ара ЈованаКантак‚зина. У то вреŠе оч舂 ‚н‚траш€и •‚ко‹и коˆи „е •е одразити на‡‚‹итак оˆединиƒ териториˆа.- У‹рзо о•ле Д‚шанове •Šрти 1355. ‡одине, долази до очетка о‹новеª‡рчкиƒ дрŒаваº ‚ •р •коŠ ‰ар•тв‚. СŠр„‚ воˆводе ке•ара Пре ‚‹а 1356.‡одине, коˆи ˆе тада ‹ио ‰арев наŠе•ник ‚ Е ир‚ и Те•алиˆи, вла•т над овиŠзеŠ аŠа ре‚зиŠа византиˆ•ки де• от Ни„и…ор II Ор•ини, ротер‚ˆе •р •кевеликаше и ри аˆа Ке…алониˆ‚. Žладао ˆе овиŠ зеŠ аŠа •аŠо•тално, ‹ез‚ти‰аˆа ари‡рада.- ™е‡ов риŠер •леде ‹ра„а Јован и Алек•иˆе Палеоло‡, коˆи о•ваˆаˆ‚

    риŠор•ке ‡радове œри•о о , œри•то о и Анактро о , и тако е владаˆ‚•аŠо•тално од ари‡рада.- Тако е, Матиˆа Кантак‚зин, •ин Јована Кантак‚зина, ок‚шава да о•воˆиСер, али ‹ива ораŒен.- Долази до на ада У‡ара и •твара€а €ене вазалне териториˆе. Они •‚ на чел‚•а кра еŠ Л‚довикоŠ I за‚зели Браничев•ки окр‚‡ и риŠорали ˆедно‡Ра•ти•лали„а да иŠ о•тане вазал. Први ве„и на ад •е де•ио лета 1359. ‡одине,кад ˆе ‚‡ар•ка воˆ•ка ‚шла д‚‹око ‚ териториˆ‚ Ср‹иˆе и ‡де ˆе доŒивелавелики ораз од Урошеве воˆ•ке.

    - Тада •е олако али не риŠетно одваˆала ˆош ˆедна о‹ла•т коˆа •е налазила наро•тор‚ данаш€е •ред€е Ал‹аниˆе, око Žалоне, коˆоŠ ˆе ‚ рав ао ‚ˆак ‰араУроша, де• от Јован КоŠнин А•ен. Он ˆе ‹ио ‹рат Урошеве Šаˆке, ‰ари‰еЈелене. По•ле за‚зе„а €е‡ово‡ ‡рада Берета од •тране Млечана, он иŠ •е

    ридр‚Œ‚ˆе, како ‹и •ач‚вао •воˆе интере•е.- ари‰а Јелена ˆе ‹оравила ‚ ‡рад‚ Сер и ‚ рав ала ˆе •ер•коŠ о‹лаш„‚.Иако •е заŠонашила, ‚че•твовала ˆе ‚ олити‰и.- По•ле ротерива€а од •тране Ни„и…ора II, де• от СиŠеон Палеоло‡( ол‚‹рат ‰ара Д‚шана) о•ваˆа ‡рад Ко•т‚р ‡де •твара •воˆ‚ ре•тон艂 и

    ро‡лашава •е‹е за ª•р •ко‡º ‰ара, о•тавши ‚з‚р атор и Урошев не риˆате .У •‚ко‹‚ •а €иŠ, СиŠеон ˆе ораŒен код Скадра 1358. ‡одине и овлачи •е ‚Ко•т‚р. 1359. ‡одине долази до • лета ово ниƒ околно•ти о СиŠеона, оштоде• от Ни„и…ор II ‡ине ‚ ок‚шаˆ‚ ‡аше€а ˆедне ар‹анашке о‹‚не, тако да

    Е ир и Те•алиˆа о•таˆ‚ ‹ез владара. СиŠеон и•кориш„ава новона•тал‚•ит‚а‰иˆ‚ и за‚зиŠа ове о‹ла•ти, чиŠе до‹иˆа зеŠ ‚ за •воˆе ‰ар•тво.И•ториˆа •р •ко‡ народа 1, 566 572

    Два ‰ар•тва

    - Кад ˆе ре‚зео Е ир и Те•алиˆ‚, ‰ар СиŠеон Палеоло‡ ˆе ре•тон艂ре•елио ‚ Трикал‚, а Ко•т‚р ˆе дао Радо•лав‚ œла ен‚, ‰аревоŠ наŠе•ник‚

    ‚ Žоден‚ и Бер‚, • риˆате ивши •е •а €иŠ. Тако е ˆе и •ара ивао •а ЈованоŠКоŠниноŠ А•еноŠ, коˆи од рити•коŠ Млечана ниˆе ризнавао врƒовн‚ вла•тни Уроша ни СиŠеона.- Долази до ‚• она Žоˆи•лава Žоˆинови„а, коˆи на•ле ‚ˆе зеŠ ‚ од о‰а и•воˆа два ‹рата. До •воˆе •Šрти 1363. ‡одине ‚ рав ао ˆе териториˆаŠа од

    Дрине до Ко•ова, и од Р‚дника до Јадрана.- 1360. ‡одине, ‹ра„а Балши„и (ž‚ра , Балша, Стра‰иŠир) ‚ рав аˆ‚ ‚заноŠо‹лаш„‚ од Скадар•ко‡ ˆезера до Јадрана.- Неˆедин•тво и раздор Šе ‚ •р •киŠ великашиŠа •е ˆав а за вреŠе ратаŽоˆи•лава Žоˆинови„а ротив Д‚‹ровника коˆи ˆе из‹ио •рединоŠ 1361. ‡одине.Котор ˆе одрŒао Žоˆи•лава, а Балши„и и Б‚два •‚ •кло или •авез •аД‚‹ровчаниŠа и дрŒали •тран‚ ротив Žоˆи•лава. 1362. ˆе •кло ен Šир ‚Оно‡ошт‚ (Никши„‚) од окровите •твоŠ ‰ара Уроша.- 1363. ‡одине Žоˆи•лав врши заŠен‚ •а челникоŠ М‚•оŠ, коŠе даˆе Œ‚ ‚Брвеник ‚ заŠен‚ за Ÿвечан, чиŠе о‹ез‹е ‚ˆе •е‹и из‚зетно ваŒан •тратешки

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    2/22

    олоŒаˆ и о•таˆе де…инитивно наˆŠо„ниˆи великаш ‚ Ср‹иˆи, али и ак до•воˆе •Šрти он о•таˆе веран ‰ар‚ Урош‚.И•ториˆа •р •ко‡ народа 1, 573 582

    ар и кра : не‚• ешно •авладар•тво

    - На •евер‚, Ра•ти•лали„и ве„ од 1361. •аŠо•тално владаˆ‚, •ве до 1365. када‚‡ар•ки кра за‚зиŠа Žидин и ‚чврш„‚ˆе •воˆ‚ вла•т на де•ноˆ о‹али Д‚нава.- Политички ‚• он Мр€авчеви„а •е вез‚ˆе за Македониˆ‚, и о•ти‡н‚т ˆе ре•ве‡а шире€еŠ ‚ти‰аˆа ‹рачниŠ везаŠа. По•ле •Šрти Žоˆи•лава Žоˆинови„а,‹ра„а Ž‚кашин и У‡ еша о•таˆ‚ наˆŠо„ниˆи великаши.- 1365. ‰ар Урош ‚здиŒе Ž‚кашина за •авладара као кра а, док У‡ еша

    о•таˆе де• от и ре‚зиŠа вла•т од ‰ари‰е Јелене ‚ Сер‚. Ка•ниˆе Ž‚кашин за•во‡ на•ледника и Šладо‡ кра а иŠен‚ˆе •ина Марка. У •тварно•ти, ошто ‡авла•тела не ризнаˆе ˆер не ри ада •ветородноˆ дина•тиˆи НеŠа€и„а, он ида е о•таˆе о‹ла•ни ‡о• одар, •а ‰ентриŠа ‚ Ско ‚ и Призрен‚.- Про‡лаше€еŠ Ž‚кашина за •авладара, Лазар œре‹е анови„ на ‚шта ‰аревдвор и очи€е •а •твара€еŠ •воˆе о‹ла•ти (Приле , Ново Брдо).И•ториˆа •р •ко‡ народа 1, 583 592

    Маричка ‹итка

    - Маричка ‹итка, илити ‹итка код ЧерноŠена, оди‡рала •е 26. •е теŠ‹ра 1371.Ср •к‚ воˆ•к‚ •‚ редводили ‚•аŠ ени кра Ž‚кашин Мр€авчеви„ и €е‡ов

    ‹рат де• от У‡ еша, и о‹оˆи‰а •‚ о‡ин‚ли ‚ ‹и‰и, док ˆе ‡отово •ва •р •кавла•тела о•тала о •трани.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    3/22

    2- Прва о•леди‰а ˆе ‹ио •лоŠ У‡ ешине Сер•ке дрŒаве, коˆ‚ о•ваˆаˆ‚ МаноˆлоII и ‹ра„а Деˆанови„. Балши„и о•ваˆаˆ‚ Призрен, Пе„, Метоƒиˆ‚, а Ž‚кБранкови„ ка•ниˆе ре‚зиŠа Ско е.- Ž‚кашина Мр€авчеви„а ˆе као кра на•ледио Марко, коˆи ˆе о•ле Урошеве•Šрти Šорао да ризна врƒовн‚ т‚р•к‚ вла•т. Превла•т Мр€авчеви„адоŒив ава краƒ, и •редиште ок‚шаˆа •твара€а ˆаче дрŒаве •е оŠера на•евер.И•ториˆа •р •ко‡ народа 1, 593 602

    Ра•ти•лали„и

    - Три ‹рата Ра•ти•лали„а •‚ ‹или ‹ли•ки ратио‰и ‰ара Д‚шана и •аветни‰ина €е‡овоŠ двор‚: Браˆко, Радо•лав и Бранко. ДрŒали •‚ Браничево и‹раничев•ки окр‚‡.- Браˆко ˆе ‹ио за оведник œри•о о а (АŠ…и о а) 1350.- По•лед€и вла•телин ˆе ‹ио Радич Бранкови„, •ин Бранка Ра•ти•лали„а,ко‡а ˆе из‹а‰ио кнез Лазар 1379, од‚зевши Š‚ териториˆе.- По•лед€и из рода Ра•ти•лали„а ˆе ‹ио Јев•евиˆе, Šонаƒ на Светоˆ †ори завреŠе •‚лтана Баˆазита.ŸРŽИ 2 (1953), 139 144

    Никола АлтоŠанови„

    - Николин ота‰ ˆе ‹ио АлтоŠан Žоˆинови„, •тариˆи ‹рат Žоˆи•лава Žоˆинови„а,и о•лед€и одатак о €еŠ‚ датира из 1352. ‡одине. Žоˆи•лава о•ле •Šрти1363. ‡одине на•ле ‚ˆе €е‡ова •‚ р‚‡а †ои•лава.- Никола АлтоŠанови„ •е рви ‚т оŠи€е 1366. ‡одине као владар зеŠа а•еверои•точно од †ои•лавиниƒ. 1367. •е оŠи€е и као ‡о• одар Р‚дника. Те‡одине ˆе от очео ‹ор‹‚ ротив •воˆе •трине †ои•лаве и ве„ •леде„е ‡одине(1368) о•ваˆа Тре‹и€е, о•ле че‡а †ои•лава не•таˆе •а олитичке •‰ене.- ДрŒао ˆе Р‚дник, Подри€е, ПолиŠ е, Конавле, и•точни део œ‚Šа,Тре‹и€е, УŒи‰е и Драчев艂.- АлтоŠанови„‚ •е ридр‚Œио одŠетн‚ти вазал ‹о•ан•ко‡ ‹ана Твртка, СанкоМилтенови„. По•ле воˆне интервен‰иˆе Твртка, долази до оŠире€а СанкаМилтенови„а •а ‹аноŠ, а Никола АлтоŠанови„ ‚‹рзо ре‚зиŠа €е‡ове зеŠ е.- 1369. ‡одине ˆе дошло до ‹итке на Ко•ов‚ коˆ‚ ˆе водио кра Ž‚кашин

    Мр€авчеви„ ротив ‰ара Уроша ‚ ‰и ‚ ‚здиза€а •воˆе вла•ти и риŠорава€аУроша на ризнава€е Мр€авчеви„а за •воˆе на•леднике. Никола •е ‹орио ‚зУроша, и ˆедва ˆе реŒивео, али •е •Šатрао ŠртвиŠ. Лазар œре‹е анови„ •то‡аза‚зиŠа Р‚дник, Санко Милтенови„ Конавле, Милош Пови„ Ÿвечан, а Тврткона ада •а за ада. ПоŠо„ Николи АлтоŠанови„‚ долази •а •евера, из Ма ар•ке,од •тране Šачван•ко‡ ‹ана Николе †орˆан•ко‡ Стариˆе‡, и он ‚• ева да

    оврати ве„ин‚ териториˆа. 1370. ‡одине АлтоŠанови„ от и•‚ˆе Šир •а ‹аноŠТврткоŠ, изо•тавивши Д‚‹ровник из • ораз‚Šа, од ко‡а ‚‹рзо траŒи

    •ветодŠитар•ки доƒодак (коˆи •е ла„ао владар‚ Ср‹иˆе) и ошто ови од‹иˆаˆ‚да ‡а даˆ‚, долази до •‚ко‹а.- Д‚‹ровник 1371. ‡одине на‡оворава Балши„е и Мр€авчеви„е на •авез ротивАлтоŠанови„а. Кра Ž‚кашин Мр€авчеви„ ˆе крен‚о •а воˆ•коŠ реŠа Скадр‚

    и Призрен‚ како ‹и •е овезао •а Балши„иŠа и на ао АлтоŠанови„а. Ме ‚тиŠ,€еŠ‚ ˆе •ти‡ао озив од ‹рата У‡ еше за оŠо„ ротив О•Šанлиˆа, о•ле че‡а•е Ž‚кашин овлачи и кре„е реŠа Једрен‚.- Долази до ‹итке код ЧерноŠена на Мари‰и, када •р •ка воˆ•ка ‹ива

    ораŒена, а кра Ž‚кашин ‚‹иˆен. Д‚‹ровник ри•таˆе да ла„а•ветодŠитар•ки доƒодак АлтоŠанови„‚, коˆи за‚зиŠа Р‚дник, •еверои•точнезеŠ е Ž‚кашина Мр€авчеви„а и ‹ез‚• ешно ок‚шава да за‚зŠе Призрен одБалши„а, док €е‡ов воˆвода Сте ош Сте анови„ о•ваˆа Ÿвечан од МилошаПови„а.- Д‚‹ровчани тврде да ˆе очеткоŠ 1373. ‡одине дошло до ре‡овора изŠе ‚

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    4/22

    Млетачке ре ‚‹лике, Балши„а и АлтоŠанови„а о •авез‚ ротив Д‚‹ровника.Млетачка ‹и о овоŠ лан‚ до‹ила •аŠ Д‚‹ровник, АлтоŠанови„ ‹и до‹иоПе еша‰ и Стон, а Балши„и Котор и Драч. Д‚‹ровчани •‚ ово и•кори•тили и•творили коали‰иˆ‚ Лазара œре‹е анови„а, ‹о•ан•ко‡ кра а Твртка иŠачван•ко‡ ‹ана Николе †орˆан•ко‡, коˆи заˆедно на лето 1373. на адаˆ‚Œ‚ ана Никол‚ АлтоŠанови„а •а за ада, •евера и и•тока.- АлтоŠанови„ •е ов‚као ‚ УŒи‰е, ‡де ˆе о •едн‚т. КраˆеŠ ‡одине, ‡рад ˆе

    ао, а Никола ˆе дат челник‚ М‚•и и о•ле ен. По•лед€и ‚т •е оŠи€е 1395.‡одине, а реŠа ле‡енди ˆе ‚Šро 1374. По•ле €е‡ово‡ ада, териториˆа коˆоŠ ˆе‚ рав ао ˆе оде ена на •леде„и начин:- Лазар œре‹е анови„ ре‚зиŠа Р‚дник и Подри€е; Балши„и ре‚зиŠаˆ‚Призрен, Метоƒиˆ‚, Конавле и Тре‹и€е (коˆе ка•ниˆе даˆ‚ Твртк‚);- Бан Твртко ре‚зиŠа ПолиŠ е, а затиŠ Конавле и Тре‹и€е од Балши„а;Ž‚к Бранкови„ ре‚зиŠа Ко•ово.М.Дини„, О Николи АлтоŠанови„‚, Бео‡рад 1932.

    Р‚дник

    - И•ториˆа •ред€овековно‡ р‚дника очи€е краˆеŠ XIII века када •е Р‚дникналази ‚ о‹ла•ти кра а Дра‡‚тина, коˆи 1293. ‡одине доводи Са•е и за очи€еоз‹и но ек• лоати•а€е р‚да. По•ле Бр•кова, Р‚дник о•таˆе наˆзначаˆниˆи, ииŠао ˆе •воˆ‚ ковн艂 нов‰а. 1301. Р‚дник ˆе о•воˆио Мил‚тин, а 1367. НиколаАлтоŠанови„.- Први ‚т ˆе Р‚дник ао од Т‚рке 1438. ‡одине и ‚ €иƒовиŠ р‚каŠа ˆе о•тао

    до о‹нове Де• отовине. Коначно ˆе ао 1455. ‡одине. Р‚дник ниˆе ‹ио ‚твр ен‡рад о ‚т Ново‡ Брда, и ‚твр е€е коˆе ‡а ˆе штитило •е налазило некиƒ 5килоŠетара од •аŠо‡ ‡рада на ‹р凂 О•трви‰и.- Наˆвише ˆе ‹ило •ре‹ра, ‹акра и олова.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    5/22

    3- Од ор‡ана вла•ти, ознати •‚ конз‚л, •‚диˆа, нотар и ‰ариник. Конз‚л ˆе ‚• орниŠ ита€иŠа ‹ирао двоˆи‰‚ •‚диˆа коˆи •‚ решавали • ор. Нотар ˆе

    о и•ивао разне одатке везане за ‰арин‚, а ‰арини‰и ни•‚ ‹или о‹ични‚‹ирачи ‰арине ве„ €ени зак‚ ни‰и.- Ÿначаˆни р‚дни‰и •‚ ˆош ‹или Сре‹рни‰а (о‹ла•т око речи‰е Сре‹рни‰екоˆа •е •а Р‚дника ‚лива ‚ Ја•ен艂), и Р‚дишта (‡де ˆе о•тоˆала ковни‰а завреŠе ž‚р а Бранкови„а).М.Дини„, Ÿа и•ториˆ‚ р‚дар•тва 2 ± Р‚дник =‚: Из и•ториˆе •ред€е‡ века 555 583

    Д‚‹ровачка •ред€овековна караван•ка тр‡овина

    - Била ˆе за•т‚ ена караван•ка тр‡овина •а Žла•иŠа као о•редни‰иŠа коˆи•‚ ревозили ро‹‚ од ЛиŠа. По•тоˆало ˆе четири ‡лавна ‚та.1. Дрин•ки ‚т (Via Drina) Д‚‹ровник ± Тре‹и€е ± Биле„а ± †а‰ко ± œоча ±ˆедан крак реко П ева а ‚ ПолиŠ е и Приˆе о е, а др‚‡и ка †ораŒд‚ иŽише‡рад‚.2. Ÿет•ки ‚т Д‚‹ровник ± Котор ± Св. Ср ± Св. С а• Призрен ± Ново Брдо.3. Д‚рŠитор•ки ‚т ± Д‚‹ровник Тре‹и€е ± Оно‡ошт ± Бр•ково.4. Неретван•ки ‚т (Via Narenta) ± Д‚‹ровник ± Стон ± Дриˆева ± Бла‡аˆ ±Ко€и‰, одакле •е ‡рана на Д‚•ин‚ и Прач‚.М.Дини„, Д‚‹ровачка •ред€овековна караван•ка тр‡овина,‚: Ср •ке зеŠ е ‚ •ред€еŠ век‚, 305 330.

    =Из и•ториˆе •ред€е‡ века 687

    710†рад и Œ‚ а

    - †рад ˆе о‡ра ено и до‹ро ‚твр ено на•е е. †рад иŠа одре ен •те ен•аŠо‚ раве, док ̂ е твр ава директно отчи€ена за оведник‚.- ‚ а ˆе о•новна териториˆална, ‚ равна и ривредна ‰елина.- †рад•ки Šетоƒ ˆе зеŠ а коˆа •е налази ‚ околини ‡рад•киƒ зидова (3 6кŠ) ина коˆоˆ •‚ о•еде иŠали •тановни‰и ‡рада. Ди•трикт ˆе шири оˆаŠ од Šетоƒаи везан ˆе за риŠорˆе.- Изван ‡радова •‚ наˆза•т‚ ениˆи ‹или зеŠ орад€а и •точар•тво.ŸеŠ орадничка на•е а •‚ ‹ила •ела, за•ео‰и и •елишта, а •точар•ка на•е а•‚ ‹или кат‚ни.

    1. †радови ‚ риŠорˆ‚ ± роŠанизовано •тановништво, о ‚‡лед‚ наиталиˆан•ке коŠ‚не, иŠали •‚ знатан •те ен а‚тоноŠиˆе. О а•ани •‚ де‹елиŠзидовиŠа иза коˆиƒ •е налазио ‡рад•ки ди•трикт, а да е •е ро•тирало

    ро•трано ‡рад•ко одр‚чˆе.2. Р‚дар•ки ‡радови ± иŠали •‚ Šа€и •те ен а‚тоноŠиˆе од риŠор•киƒ‡радова, од очетка XIV века иŠаˆ‚ ‡рад•ко ве„е.

    3. Žизантиˆ•ки ‡радови •е Šо‡‚ оделити на три од‡р‚ е: на оне о•воˆене завреŠе Сте…ана НеŠа€е и Сте…ана Првовенчано‡; затиŠ за вреŠе Мил‚тина ина краˆ‚ за вреŠе ‰ара Д‚шана. НеŠа •аŠо‚ рава, €иŠа ‚ рав аˆ‚ ке…алиˆе.4. Твр аве (•вака Œ‚ а ˆе иŠала •воˆ‚ твр ав‚) Šо‡‚ ‹ити Šана•тир•ке твр аве( риŠер Дечан•ко‡ вла•телин•тва, Мана•иˆа) и велике твр аве (‡радови ± н р.Брвеник).

    5. А‚тоƒтони ‡радови ± Кра ево, Бео‡рад, СŠедерево.М. Бла‡оˆеви„, †рад и Œ‚ а ± Šе е ‡рад•ко‡ •тановништва, ‚: Со‰иˆална•тр‚кт‚ра •р •киƒ ‡рад•киƒ на•е а (12 15 век),СŠедерево ± Бео‡рад 1992, 67 84.

    II. СРБИЈА 1371 1402.До‹а о‹ла•ниƒ ‡о• одара

    - По•ле ‹итке на Мари‰и, •ол‚н•ки де• от Маноˆло за‚зиŠа Сер, а Јован иКон•тантин Дра‡аш, као т‚р•ки вазали, деле териториˆ‚ Мр€авчеви„а.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    6/22

    - Ž‚кашинов •ин Марко ˆе кр‚ни•ан за кра а и •авладара ‰ара Уроша. Одве„иƒ ‡радова о•тао Š‚ ˆе •аŠо Приле , док о•тало ре‚зиŠаˆ‚ Балши„и,АлтоŠанови„ и Ž‚к Бранкови„. ПриŠоран ˆе да о•тане т‚р•ки вазал.- Јача Никола АлтоŠанови„, ко‡а •‚ здр‚ŒениŠ •на‡аŠа о‹орили Бо•на,У‡ар•ка и кнез Лазар.- Балши„и •е овреŠено •‚ко‹ аваˆ‚ •а ‹о•ан•киŠ ‹аноŠ ТврткоŠ. ž‚ра IIБалши„ 1385. ‡одине о•ваˆа Драч, а затиŠ ‡ине ‚ ‹и‰и код Берата ротивТ‚рака.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 21 35

    Једин•тво и одвоˆено•т •р •киƒ зеŠа аре ‹итке на Ко•ов‚

    - Др‚штвена ‡рани‰а изŠе ‚ Д‚шановиƒ •р •киƒ и ‡рчкиƒ зеŠа а ‹ила ‹иŸета, Пилот ( одр‚чˆе око ДриŠа), •ела ‚р и Žр‹ни‰а, Призрен •а широŠоколиноŠ, †ор€и и До€и Пилот (краˆ око Тетова и †о•тивaра); за Ско е ниˆе

    ре‰изирано.- Након Šаричке ‹итке, •р •ке зеŠ е •е разˆед舂ˆ‚.- Балши„и •е о•аŠо•та ‚ˆ‚ •е ‚ Ÿети, о•таˆ‚ ‡о• одари Метоƒиˆе, Призрена,дела •еверне Ал‹аниˆе, ривреŠено Œ‚ е Драчеви‰е, Конавла и Тре‹и€а (•тареТрав‚ниˆе), коˆе „е дати Твртк‚.- Никола АлтоŠанови„ ˆе ‹ио ‡о• одар Р‚дника, краˆева изŠе ‚ Р‚дника иДрине до Јадран•ко‡ Šора изŠе ‚ Д‚‹ровника и Котора.- Ра•ти•лали„и •‚ ‹или ‡о• одари Под‚нав а и Браничева.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    7/22

    4- Ž‚к Бранкови„ ˆе за рво‹итно ˆез‡ро иŠао Œ‚ ‚ Дрен艂, а ка•ниˆе о•таˆе‡о• одар Приштине, Ско а, Призрена и знатно‡ дела око •таре Рашке. По•ле

    ада Николе АлтоŠанови„а дрŒи ˆош •ред€е и ‡ор€е ПолиŠ е.- Бан Твртко о•ле ада Николе АлтоŠанови„а до‹иˆа краˆеве око ‡ор€еДрине, Таре, Пиве, •ред€е и до€е ПолиŠ е, одр‚чˆе око †а‰ко‡ и Тˆентишта.- Кнез Лазар ˆе иŠао ‹аштин‚ око Ново‡ Брда, а ка•ниˆе •е рошир‚ˆе накраˆеве ‚ •лив‚ три Мораве. По•ле ада Николе АлтоŠанови„а дрŒи одр‚чˆеизŠе ‚ •ред€е‡ тока Дрине и Р‚дника, на ˆ‚‡ до долине Ув‰а и да е до ‰рквеБо‡ороди‰е œво•тан•ке, ‹лиз‚ Пе„и. Он ˆе •кла ао •авезе и риˆате •тва •а‹аноŠ ТврткоŠ, Ž‚коŠ Бранкови„еŠ, ž‚р еŠ II Стра‰иŠирови„еŠ,челникоŠ М‚•оŠ, АлтоŠаноŠ (•иноŠ де• ота Иваниша коˆи ˆе дрŒао Œ‚ еИ‹ар, Ра•ина, То ли‰а) и др‚‡иŠа. 1379. о•ваˆа о‹ла•т Ра•ти•лали„а и но•итит‚л‚ ª•аŠодрŒа‰ и ‡о• один Ср‹а и Под‚нав аº, а од 1387. ‚ Лазаревоˆтит‚ли •тоˆи нова одредни‰а ª‡о• один зеŠ и •р •коˆ и ПоŠорˆ‚ и СтранаŠа

    од‚нав•киŠº.- 1380. ‡одине Т‚р‰и ‚ адаˆ‚ на одр‚чˆе Пара„ина, а 1386. за‚зиŠаˆ‚ Ниш и

    ок‚шаваˆ‚ родор долиноŠ То ли‰е, али •‚ за‚•тав ени ‚ ‹и‰и кодПлочника. Кнеза Лазара и ‹ана Твртка • аˆа о а•но•т од Т‚рака, вероватнонакон ‹итке код Биле„а 1388, када ˆе након ораза ž‚ра II Стра‰иŠирови„(од 1386. Лазарев зет) о•тао т‚р•ки вазал.- Кнеза Лазара •кла а ˆош ар •авеза род‹ин•киŠ везаŠа, ‚дао ˆе две „ерке за•ина ‹‚‡ар•ко‡ ‰ара и за Šачван•ко‡ ‹ана Никол‚ †орˆан•ко‡. Сви ови •авези, анарочито •а ТврткоŠ, оŠо‡ли •‚ да •е Т‚р‰и ривреŠено за‚•таве.

    Ÿ‹орник ¡¡ ‚ Бео‡рад‚ 18

    1 (1994), 71

    92Териториˆа кнеза Лазара наКо•ов‚ и Метоƒиˆи

    - 1365. •тавила‰ Лазар до‹иˆа од ‰ара Уроша тит‚л‚ кнеза зеŠа •ко‡ иКр‚шева‰, и ˆез‡ро €е‡ове териториˆе ˆе ‹ила Ра•ина (о‹ла•т ‚ долини Рашке,де•не ритоке Ÿа адне Мораве)- Лазар до‹иˆа териториˆ‚ изŠе ‚ Дрине и Р‚дника, на ˆ‚‡‚ до Ув‰а •адолиноŠ те реке.- Он ˆе ро ен ‚ Приле ‰‚, 14кŠ од Ново‡ Брда, на о•нов‚ ове е коˆоŠ

    окла€а нека •ела Равани‰и •азнаˆеŠо да Š‚ ˆе ‹аштина ˆ‚‡ои•точно од Ново‡Брда ‚ Œ‚ аŠа †ор€а Морава, Изворник и То олни‰а, на о•нов‚ ове е

    Сте…ана Лазареви„а из 1411. СазнаˆеŠо да ˆе дрŒао и •еверои•точне о‹ла•ти одНово‡ Брда.- 1370/71 за‡о• одарио ˆе НовиŠ БрдоŠ- На Ла‹‚ и Ситни‰и •‚ •е додиривали ‹аштин•ки о•еди Лазареви„а иБранкови„а (Œ‚ а Дрени‰а?).

    - Ž‚к Бранкови„ ˆе дрŒао Приштин‚, Ž‚читрн и Тре ч‚ (ко•ов•ки ‹а•ен);Ÿвечан, Борач, и Петри? (Ÿвечан ˆе 1373. вра„ен Лазар‚, о•ле Ко•ова за‚зео ‡аŽ‚к)- 1389. По•ле о‡и‹иˆе Лазара, Ž‚к ˆе ре‚зео Лазареви„иŠа Œ‚ е œво•но иК‚ˆач‚; а ток И‹ра (Ÿвечан и Јелач), Л‚ƒави‰а, •ˆени‰а, Бродарево, и долин‚ЛиŠа до Плава и...М. Бла‡оˆеви„, Териториˆа кнеза Лазара на Ко•ов‚ и Метоƒиˆи,

    ‚: на‚чни •к‚ Ко•ово и Метоƒиˆа, Бео‡рад 2007, 5 18.

    Ко•ов•ка ‹итка

    - По•ле •Šрти ‚‡ар•ко‡ кра а Л‚довика 1382. ‡одине долази до ‚н‚траш€иƒ•‚ко‹а ‚ У‡ар•коˆ и неŠо‡‚„но•ти ор‡анизова€а оƒода ротив Т‚рака. КнезЛазар од‹иˆа олоŒаˆ ‚‡ар•ко‡ вазала и заˆедно •а ‹аноŠ ТврткоŠ оŠаŒе

    ротивника и‡Š‚нда Л‚к•еŠ‹‚ршко‡. Уочи ко•ов•ке ‹итке •е изŠирио •а‚‡ар•киŠ кра еŠ и риŠио вазалне о‹авезе.- Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Сол‚н 1387.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    8/22

    - 1389. на Žидовдан, 15. ˆ‚на ( о ‡ре‡ориˆан•коŠ календар‚ 28. ˆ‚на) ‹итка наКо•ов‚ •а ¹нерешениŠª и•ƒодоŠ, ‚ коˆоˆ ‡ин‚ и кнез Лазар и •‚лтан М‚рат.Лазареви на•ледни‰и ризнаˆ‚ Баˆазита за врƒовно‡ владара.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 36 46

    †одине кризе и ревира€а

    - По•ле ко•ов•ке ‹итке и о‡и‹иˆе кнеза Лазара влада кне‡и€а Мили‰а ‚ иŠеŠалолетно‡ •ина Сте…ана. И•те ‡одине ‚‡ар•ки кра и‡Š‚нд на ада Ср‹иˆ‚•а •евера, о•ваˆа изŠе ‚ о•тало‡ и Борач и Че•тин.- 1390. ‡одине Ср‹иˆа •т‚ а ‚ вазални одно• •а Т‚р‰иŠа, •а коˆиŠа вра„аˆ‚‡радове коˆе ˆе о•воˆио и‡Š‚нд а ‚ т‚р•ке р‚ке ада †ол‚‹а‰.- 1392. Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Ско е Ž‚ка Бранкови„а коˆи иŠ о•таˆе вазал. ОнŠе ‚тиŠ ниˆе и• ‚€авао вазалне о‹авезе тако да ˆе дошао ‚ •‚ко‹ •а •‚лтаноŠБаˆазитоŠ коˆи 1396. о•ваˆа Приштин‚ и заро‹ ава ‡а.- 1396. ž‚ра II Балши„ о•ле •‚ко‹а •а Т‚р‰иŠа и Кон•тантиноŠ Балши„еŠŽене‰иˆи ‚•т‚ а Скадар •а ˆезероŠ, Св. Ср и Боˆан‚.- 1395. ˆе дошло до ‹итке на РовинаŠа када •‚ Т‚р‰и ораŒени од кр•таша.- 1396. и‡Š‚нд •а кр•ташиŠа о•ваˆа Žидин и о •еда Нико о . У ‹и‰и кодНико о а Т‚р‰и одно•е о‹ед‚. Сте…ан Лазареви„ као на‡рад‚ за верно•тдо‹иˆа наˆве„и део о•еда Бранкови„а, док Т‚р‰и задрŒаваˆ‚ Ÿвечан и ‚т каБо•ни ‚з И‹ар. Од тада ‚ о‹ла•ти Бранкови„а о•тоˆи двоˆна •р •ко т‚р•ка‚ рава.- 1398. Сте…ан на ада Бо•н‚ •а Т‚р‰иŠа. У Šе ‚вреŠен‚ доŠа„а вла•тела на

    чел‚ •а воˆводаŠа НовакоŠ Бело‰ркви„еŠ и НиколоŠ Ÿоˆи„еŠ к‚ˆе завер‚.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    9/22

    5Сте…ан ˆе ка•ниˆе ‹ио Новака, а Ÿоˆи„а риŠорао да •е заŠонаши •ачитавоŠ •воˆоŠ ороди‰оŠ.- Што •е тиче Бо•не, о•ле •Šрти Твртка I 1391. ‡одине, на ре•то •т‚ аСте…ан Да‹иша, коˆи влада до •Šрти 1395. када ‡а на•ле ‚ˆе •‚ р‚‡а Јелена.Она ˆе •вр‡н‚та од •тране ‹о•ан•ке вла•теле коˆа на вла•т о•тав а О•тоˆ‚КотроŠани„а.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 47 63

    Краˆишта •ред€овековне Ср‹иˆе 1371 1459.

    Краˆина •е рви ‚т као териториˆални терŠин оˆав ‚ˆе ‚ Бар•коŠродо•лов‚ и означава о‡раничн‚ о‹ла•т од ‚ равоŠ вла•телина.- По•тоˆале •‚ Д‚к ан•ка (Ÿет•ка) краˆина коˆа ˆе о‹‚ƒватала ро•тор изŠе ‚

    ланине Р‚Šиˆе и Скадар•ко‡ ̂ езера; затиŠ Нерет ан•ка краˆина изŠе ‚река Неретве и етине, и о‹ла•т кра а Дра‡‚тина ± о‹ла•т око Браничева.- ар Д‚шан ˆе законикоŠ оделио зеŠ ‚ на териториˆално ‚ равне ‰елине:¹зеŠ еª, ‡радове •а околиноŠ, Œ‚ е и краˆишта.- Једно краˆиште Šо‡ло ˆе да •е •а•тоˆи од две или више Œ‚ а. КраˆиштеŠ‚ рав а ªвла•телин краˆишникº чиˆи ˆе задатак да одрŒава оредак и ‹ранизеŠ ‚.- Žра€•ко краˆиште ± о•ле ‹итке на РовинаŠа 1395. Žра€е о•таˆе•аŠо•тална о‹ла•т.- Петр‚•ко краˆиште ± од Равани‰е на •евер‚ до РаŒ€а на ˆ‚‡‚, и од Мораве

    на за ад‚ до Че•то‹роди‰е на и•ток‚.- По•ле ре…орŠи де• ота Сте…ана 1409. ‚Šе•то вла•телина краˆишко‡ долазивоˆвода краˆишки, долази до оделе дрŒаве на вла•ти и изˆедначава€а то‡терŠина •а краˆиштеŠ (Ново‹рд•ко краˆиште ± вла•т).И† 1 2(1987), 29 42-

    О‹ла•т Бранкови„а

    - Баштина ± о‹ла•т око реке Дрени‰е. По•ле Маричке ‹итке Ž‚к ‚зиŠаСко е. Након ада АлтоŠанови„а 1373. ‡одине до‹иˆа Ÿвечан, Б‚диŠ е,Бр•ково, Œ‚ е Јелич и Ро‡озно. По•ле •Šрти ž‚р а I Балши„а (1388) Ž‚к‚зиŠа Призрен. Након Ко•ов•ке ‹итке део Лараревиƒ териториˆа релази ‚

    р‚ке Ž‚ка Бранкови„а. Када ˆе до•ти‡ао •воˆ наˆве„и ‚• он Ž‚кова о‹ла•т ˆе‹ила врло ро•трана: дрŒао ˆе Приштин‚, Ž‚читрн, Тре ч‚, Ÿвечан, Пе„,Призрен, Ско е, Сˆен艂 и КоŠоране на ЛиŠ‚.- †одине 1392. Баˆазит на ада Ž‚ка, од‚зиŠа Š‚ Ско е и Ž‚к ризнаˆеврƒовн‚ вла•т •‚лтана. Ž‚к ниˆе • адао ‚ кр‚‡ оданиƒ вазала Баˆазита I.Из‹е‡авао ˆе вазалне о‹авезе. Плашио •е т‚р•ке о•вете а ˆе затраŒио а ‚

    роле„е 1394. и до‹ио ‡ра ан•тво Млетачке. До •‚ко‹а •а Т‚р‰иŠа дошло ˆе1396. Žе„и део Ž‚кове о‹ла•ти дат ˆе Лазареви„иŠа; ž‚ра ‚, †р‡‚р‚, Лазар‚ иМари дата ˆе Дрени‰а. Не о•редно ре ‹итке код Ан‡оре Бранкови„иŠа ˆевра„ена €иƒова о‹ла•т из‚зев овна три ‡рада ‚ коˆиŠа •‚ Т‚р‰и. О‹ла•т

    Бранкови„а ˆе од двоˆноŠ ‚ равоŠ (т‚р•коŠ и •р •коŠ) •ве до ада Ср‹иˆе.С‚ко‹ изŠе ‚ Сте…ана и Ž‚ка рез‚лт‚ˆе оделоŠ зеŠ е на део од ‚ равоŠ

    де• ота Сте…ана и део од ‚ равоŠ Ž‚ка.- †одине 1410. Ž‚ка Лазaреви„а и Лазара Бранкови„а ˆе заро‹ио и ‹иорин‰ М‚•а (они •‚ ‹или на •тарни •‚лтана С‚леˆŠана док ˆе Сте…ан ‹ио на

    •тани рин‰а М‚•е ‚ ‹ор‹и за вла•т на т‚р•коŠ ре•тол‚). ТокоŠ 1412. ‡одинедолази до изŠире€а Лазареви„а и Бранкови„а.М. Дини„, О‹ла•т Бранкови„а, ‚: Ср •ке зеŠ е, 148 177.

    Ј‚‡ои•точна Ср‹иˆа •ред€е‡ века

    С. Миши„, Ј‚‡ои•точна Ср‹иˆа •ред€е‡ века, Žра€е 2002.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    10/22

    Пирот•ки краˆ од •р •коŠ влаш„‚ ‚ •ред€еŠ век‚

    - Први ‚т •е нашао ‚ Ср‹иˆи за вреŠе Сте…ана НеŠа€е, коˆи ‡а ˆе о•воˆиоо•ле 1182/83 и дрŒао до 1189/90 када •‚ ‡а оново о•воˆили Žизантин‰и.

    По•ле долази до ˆача€а А•ена и ‹‚‡ар•ке дрŒаве. Пирот о•ваˆаˆ‚ рво они, азатиŠ Ž‚кан, а оново Б‚‡ари •а ‰ареŠ КалоˆаноŠ 1203. Мил‚тинова дрŒава•е ‡раничила код Пирота, а ‚ •а•тав •р •ке дрŒаве Пирот ˆе оново ‚шао о•ле1330. и ‹итке код Žел‹‚Œда.- По•ле •Šрти ‰ара Д‚шана, Пирот и Ниш ри адаˆ‚ кнез‚ Лазар‚œре‹е анови„‚, коˆи ‡а ˆе дрŒао ‹ар до 1385. када ˆе ао (изŠе ‚ ада Со…иˆе1385. и ада Ниша 1386). По•ле •‚ во ене ‹ор‹е •а Т‚р‰иŠа.- 1413. о•ле •Šрти •‚лтана М‚•е, Пирот оново долази од •р •к‚ вла•т.- 1425. ‡одине на ада •‚лтан М‚рат II ривреŠено о•ваˆа Пирот. По•ле 1427.(•Šрти де• ота Сте…ана) Пирот де…инитивно от ада од т‚р•к‚ вла•т.С. Миши„, Пирот•ки краˆ од •р •коŠ влаш„‚ ‚ •ред€еŠ век‚,‚: Пирот•ка ‹‚на 1836, Пирот 1997, 49 57

    III. ДЕСПОТОŽИНА 1402 1427.Ср‹иˆа ‚ вреŠе де• ота Сте…ана Лазареви„а

    - По•ле ‹итке на Ко•ов‚ и о‡и‹иˆе кнеза Лазара, дрŒава о•таˆе кне‡и€иМили‰и •а два Šалолетна •ина, Сте…аноŠ и Ž‚коŠ. ОдрŒан ˆе •а‹ор на коŠеСр‹иˆа риƒвата вазал•тво.

    - 1389. Ср‹иˆ‚ •а •евера на ада кра и‡Š‚нд. И•те ‡одине ‚Šире атриˆарƒС иридон, и €е‡ово Šе•то ре‚зиŠа Је…реŠ, за•т‚ ник Бранкови„а, з‹о‡ че‡аЛазареви„и •азиваˆ‚ •а‹ор и за атриˆарƒа о•тав аˆ‚ Данила III.- Лазареви„и као т‚р•ки вазали ‚че•тв‚ˆ‚ ‚ ‹и‰и на РовинаŠа 1395. (када‡ин‚ кра Марко и Кон•тантин Дра‡аш) и код Нико о а 1396. када ˆе

    ораŒен кра и‡Š‚нд .

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    11/22

    6- Ž‚к Бранкови„ ˆедини на•тав а да р‚Œа от ор и не и• ‚€ава •воˆе о‹авезе,али ‹ива заро‹ ен 1396. а 1397. ‚Šире ‚ ритвор‚. С‚лтан даˆе териториˆеŽ‚ка Бранкови„а Сте…ан‚ Лазареви„‚, а отоŠ Š‚ иƒ од‚зиŠа и доде ‚ˆеŽ‚ковиŠ •иновиŠа.- И Лазареви„и и Бранкови„и ‚че•тв‚ˆ‚ као т‚р•ки вазали ‚ ‹и‰и код Ан‡оре1402. коˆ‚ •‚лтан Баˆазит ‡‚‹и, и ‹ива одведен ‚ заточеништво код ТаŠерлана,‡де и ‚Šире, о•ле че‡а из‹иˆа ‡ра ан•ки рат ‚ Т‚р•коˆ око ‹ор‹е за ре•то. Нат‚р•коˆ •трани •‚ •е ‚ ‹и‰и код Ан‡оре ‹орили Сте…ан и Ž‚к Лазареви„, као и†р‡‚р и ž‚ра Бранкови„ (Ž‚кови„). И•те ‡одине Сте…ан до‹иˆа тит‚л‚де• ота од византиˆ•ко‡ ‰ара Јована VII Палеоло‡а, и наре ‚ˆе да •е заточиž‚ра Бранкови„, коˆи ˆе ‚‹рзо ‚• ео да •е о•ло‹оди.- Следи ‹итка код Три о а ‹лиз‚ †рачани‰е и•те 1402. изŠе ‚ де• ота •аˆедне и Т‚рака и ž‚р а •а др‚‡е •тране, о•ле коˆе де• от •тиŒе до Ново‡ Брда.- 1403/4. де• от о•таˆе У‡ар•ки вазал и до‹иˆа †ол‚‹а‰, Бео‡рад и Мачв‚.- Не•ло‡а Šе ‚ ‹ра„оŠ Лазареви„ не•таˆе 1410. када ‡ине Ž‚к, а Бранкови„и

    о•таˆ‚ вазали де• ота Сте…ана 1411. ‡одине.- 1413. ‡одине •‚лтан о•таˆе МеƒŠед и ораŒава М‚•‚, а оŠо‡ли •‚ Š‚‚‡ар•ки великаши, де• от Сте…ан, ž‚ра Бранкови„ и Санда œрани„.- Период од 1413. до 1421. ˆе релативно Šиран што Сте…ан кори•ти да• роведе ре…орŠе. При оˆио ̂ е о‹ла•ти де• ота У‡ еше Žра€е, Прешево иИно‡ошт а 1421. и Ÿет‚ ( о•ле •Šрти Балше III). 1426. ‡од. ˆе •кло ен• ораз‚Š ‚ Тати, на коŠе ˆе одл‚чено да Сте…ана на•леди ž‚ра , што ˆе и‚чи€ено након •Šрти де• ота Сте…ана 1427.‡од.

    Ÿ‹орник: Ср •ки народ ‚ др‚‡оˆ оловини 14. и рвоˆ оловини 15. векаБео‡рад 1989, 57 69

    Žелики реокрет

    - У•лед ‚н‚траш€иƒ •‚ко‹а ‚ У‡ар•коˆ и кризе ‚ Т‚р•коˆ, долази до реокрета‚ де• отовоˆ • о аш€оˆ олити‰и и он •е више окре„е •евер‚ не‡о ˆ‚‡‚.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 64 74

    НеŠирно до‹а

    - У наŠери да ‚чвр•ти вла•т ‚ зеŠ и, де• от Сте…ан 1403/04. ‡одине ленио•еде Бранкови„а на Ко•ов‚ и ротер‚ˆе т‚р•ке одреде из и•точне Ср‹иˆе.

    - Де• от Сте…ан ˆе ‚чврш„ивао везе •а У‡ар•коŠ и дошао ‚ •‚ко‹ •а •‚лтаноŠС‚леˆŠаноŠ коˆи о•ваˆа ‡рад ТеŠ•ко код Пирота и о‹ла•ти Бранкови„а.- Скло ен ˆе Šир и долази до ро• еритета ‚ дрŒави и на ретка тр‡овине.- Балша III и•кориш„ава ˆача€е де• ота и €е‡овиƒ веза •а У‡ар•коŠ, а

    ре‚зиŠа •ве териториˆе коˆе ˆе Žене‰иˆа дрŒала ‚ Ÿети. Прво ˆе Балша •кло ио•авез •а Ž‚коŠ Лазареви„еŠ и С‚леˆŠаноŠ, а ка•ниˆе Žене‰иˆа •кла а Šир •ат‚р•киŠ •‚лтаноŠ и • реŠа •е за рат.

    - По•ле Šаˆчине •Šрти, долази до •‚ко‹а ‹ра„е Сте…ана и Ž‚ка Лазареви„а,коˆи •авезнике роналази ‚ Т‚р‰иŠа и Бранкови„иŠа. На др‚‡оˆ •трани,Сте…ан •е ри‹лиŒава У‡ар•коˆ и за‚зиŠа о•е‹но Šе•то ‚ новоо…орŠ еноŠвитешкоŠ ¹ŸŠаˆевоŠ ред‚ª 1408. ‡одине.- Тада из‹иˆа ‚•танак ‚ Ср‹иˆи од во •твоŠ Ž‚ка Лазареви„а. 1409. рви

    на ад врше Т‚р‰и. Наˆве„е ‹ор‹е •‚ •е водиле око Приштине. На краˆ‚ каоо‹едник излази Ž‚к коˆи •тиŒе до Бео‡рада, тако да Š‚ Сте…ан даˆе ˆ‚‡ зеŠ е,‡де ˆе ‚• о•тав ена т‚р•ка врƒовна вла•т.- Ме ‚тиŠ, из Мале Азиˆе долази ретендент на т‚р•ки ре•то, С‚леˆŠанов‹рат М‚•а. ™еŠ‚ рилази де• от Сте…ан и •кла а •авез.- До одл‚ч‚ˆ‚„е ‹итке ˆе дошло 1410. на Ко•Šидон‚, на ŸлатноŠ р, код

    ари‡рада, када ˆе М‚•а (‚з Сте…ана) ораŒен од С‚леˆŠана, за ко‡а •‚ •е‹орили Ž‚к Лазареви„ и Бранкови„и. Ка•ниˆе •‚ М‚•ини ‚ди ‚ƒватили•р •ке ринчеве (Ž‚ка Лазареви„а и Лазара Бранкови„а) и ‹или иƒ.- 1411. С‚леˆŠана •‚ ‚‹или М‚•ини ‚ди и он ре‚зиŠа вла•т ‚ евро •киŠ

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    12/22

    зеŠ аŠа, ‚• ‚т ретваравши •ве •воˆе некадаш€е •авезнике ‚ не риˆате е.Долази до •‚ко‹а •а Сте…аноŠ коˆи ‚•тоши ирот•ки краˆ и траŒи ‚‡ар•к‚

    оŠо„ ‚ Б‚диŠ‚.- У Šе ‚вреŠен‚ •е оˆавио нови ретендент на ре•то, МеƒŠед, коˆи •кла а•авез •а де• отоŠ Сте…аноŠ Лазареви„еŠ.- 1413. М‚•а ‚ ада ‚ Де• отовин‚ и долази до Žра€а, али •е на ве•т оСте…ановоŠ дола•к‚ овлачи.- И•те ‡одине •е оди‡рао •к‚ евро •киƒ владара ‚ Б‚диŠ‚, на коŠе Сте…андо‹иˆа оŠо„, ˆер Š‚ •е вра„а ž‚ра Бранкови„ •а коˆиŠ •е изŠир‚ˆе. ТиŠе •‚

    оново о‹ˆеди€ене •р •ке зеŠ е, оде ене на о‹ла•ти Балши„а, Бранкови„аи Лазареви„а.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 75 87

    Поƒод •‚лтана М‚•е на Де• отовин‚ и и•точна•р •ко т‚р•ка ‡рани‰а

    - По•ле ‹итке код Ан‡оре 1402. ‡одине •‚лтан (‰ар,‹еˆ) М‚•а и Сте…ан•кла аˆ‚ •авез. 1410. ‡одине •е заˆедно ‚ ‚штаˆ‚ ‚ ‹ор‹‚ ротив С‚леˆŠана идоŒив аваˆ‚ ораз ‚ ‹и‰и код Ко•Šидона на ŸлатноŠ р.- С‚лтан М‚•а ˆе 1411. дошао на вла•т, и ве„ 1413. окрен‚о оƒод наДе• отовин‚. Ÿа‚зиŠа Болван, Ли ова‰ а Стала„ и долази до Ко риˆана.О•ваˆа Кр‚шева‰ и Петр‚•.- Сте…ан ˆе к‚ овао вреŠе МеƒŠед‚ ‚ ‹ор‹и ротив М‚•е коˆи •е налазио ‚Једрен‚. МеƒŠед ˆе ка•ниˆе дошао из Мале Азиˆе.

    - †рани‰а Де• отовине и М‚•ине териториˆе ˆе ‹ила То личка река ± Соко‡рад ± Рта€ ± Че•то‹роди‰а ± К‚чаˆ•ке ланине ± рни врƒИ† 1 2 (1987), 75 88

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    13/22

    7СнаŒе€е де• отовине

    - 1413. 5. ˆ‚ла, ‹итка код •ела ЧаŠорл‚, ž‚ра Бранкови„ ораŒава М‚•‚ коˆи‹еŒи и ‡ине. С‚лтан о•таˆе МеƒŠед, од ко‡а Сте…ан до‹иˆа Ко риˆан. Следи

    ериод Šира и ро• еритета.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 88 99

    Žла•ти за вреŠе де• отовине

    - Ор‡аниза‰иˆа о вла•тиŠа ˆе за очета за вреŠе де• ота Сте…ана. Žла•ти •‚о•е‹не териториˆално ‚ равне ‰елине на чел‚ •а воˆводоŠ, чиˆи ˆе ‰ентар ‹ио

    ‚твр ени ‡рад. Први ‚т •е оŠи€‚ 1410. ‡одине ‚ НовоŠ Брд‚. Раниˆе ˆе тако‹ило •аŠо на ‡рани‰аŠа тˆ. краˆиштиŠа, али ˆе •ада оваква одела …орŠиранана териториˆи ‰еле дрŒаве. У ‚ рави о‹ла•ти Бранкови„а •‚ о•тале ке…алиˆе.- Познате вла•ти •‚ ‹иле Кр‚шевачка, Нек‚диŠ•ка (да€аш€а о‹ла•тЈа•ени‰а), †ол‚‹ачка, Петр‚•ка, Ле еничка (†ор€а и До€а, ‚ведена о•ле1429.),СŠедерев•ка ( оŠи€е •е рви ‚т за вреŠе ž‚р а Бранкови„а).- Ме ‚ рвиŠа •е оŠи€‚ воˆводе ЈереŠиˆа (†ол‚‹а‰), Ž‚ко•ав †оведини„(СŠедерево), Мазарак (О•трви‰а,Р‚дник,Сео‰и)- Прониˆа •е ˆав а на одр‚чˆ‚ коˆе •‚ Ср‹и реотели од Žизантиˆе,око 1300.‡одине. То ˆе зеŠ ишни о•ед коˆи ˆе ри адао владар‚ и ‹ио ‚•т‚ иван ‚заŠен‚ за воˆн‚ •л‚Œ‹‚, а владар ˆе Šо‡ао да ˆе од‚зŠе рониˆар‚ и доделинекоŠ др‚‡оŠ.

    - Ке…алиˆе •е рви ‚т оŠи€‚ за вреŠе кра а Мил‚тина 1318. ‡одине‚: Из и•ториˆе •ред€е‡ века, 219 229.

    Привредни ‚• он

    Р‚дни‰и- Наˆ‹итниˆи р‚дни‰и •‚ ‹или Ново Брдо, Ја€ево, Тре ча, Сре‹рени‰а,Р‚дник, Р‚диште. Žише од 1/5 ‚к‚ не евро •ке роизвод€е ‡воŒ а.Тр‡овина:- ИзвоŒен ˆе во•ак, коŒа, •точни роизводи и •ре‹ро.- Наˆ‹итниˆи локални тр‡ови и тр‡овачки ‰ентри •‚ ‹или Ново Брдо,Сре‹рени‰а, Приштина и Приˆе о е.- УвоŒена ˆе каŠена •о из У‡ар•ке, ор‚Œˆе, ор‚ е, занат•ки роизводи из

    Т‚р•ке. Наˆзначаˆниˆи тр‡ов‰и •‚ ‹или Д‚‹ровчани.- Ковни‰е нов‰а •‚ о•тоˆале ‚ НовоŠ Брд‚, Р‚дник‚ и Сре‹рни‰и.- Приштина и Ž‚читрн •‚ ‹или ривредна •редишта, ‚ ‹лизини р‚дника.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 100 108

    Ново Брдо

    - Ново Брдо ˆе наˆзначаˆниˆи р‚дник, а као ‡рад на•тао ˆе тек 1303. ‡одине. Биоˆе ˆедан од наˆ‹о е ‚твр ениƒ ‡радова ‚ Ср‹иˆи и наˆве„и тр‡ на Балкан‚.

    - 1412. М‚•ин на ад •тиŒе до Ново‡ Брда, а 1427. ˆе не‚• ешно о •едн‚то.- 1440/41. оновна о •ада и рви ад Ново‡ Брда. Повра„ено ˆе 1443. али ˆена адн‚тно ве„ •леде„е ‡одине. 1444. ‡а Т‚р‰и ривреŠено о•ваˆаˆ‚, али ‡а

    ŠироŠ ‚ Се‡един‚ вра„аˆ‚ Ср‹иˆи.- 1454. С‚лтан МеƒŠед О•ваˆач коначно о•ваˆа Ново Брдо. Тада р‚дар•твозаŠире ‚ Ср‹иˆи з‹о‡ Šоно оли•ане тр‡овине и ре•танка д‚‹ровачкиƒ‚ла‡а€а, ˆер ˆе •ве ишло ‚ ари‡рад. Д‚‹ровчани •‚ очели да ‚лаŒ‚ ‚тр‡овин‚ ‡воŒ еŠ коˆе ниˆе ‹ило Šоно оли•ано.М. Дини„, Ÿа и•ториˆ‚ р‚дар•тва 2 ± Ново Брдо =‚: Из и•ториˆе •ред€е‡ века, 584 660.

    IV. ДЕСПОТОŽИНА 1427 1459.И•точна ‡рани‰а де• ота ž‚р а (1428 1439)

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    14/22

    - 1427. ‡одине, о•ле •Šрти де• ота Сте…ана, У‡ариŠа ˆе вра„ен Бео‡рад.ТраŒили •‚ и †ол‚‹а‰, али ‡ол‚‹ачки воˆвода ЈереŠиˆа од‹иˆа да рета ‚тврд‚и родаˆе ˆе Т‚р‰иŠа. †рад Žише•ав на о‹рон‰иŠа Мироча ˆе редат Т‚р‰иŠа.- И•те ‡одине Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Кр‚шева‰.- 1428. ‡одине ˆе кра и‡Š‚нд извршио не‚• ешни на ад на †ол‚‹а‰.- Тада •‚ Т‚р‰и о•воˆили Ниш, Стала„, То л艂, Д‚‹оч艂, Ра•ин‚, и

    о•тавили ‡ран艂 на де•ноˆ о‹али Ÿа адне Мораве.- Т‚р‰и •‚ дрŒали долин‚ Žелике Мораве до Стала„а, део Ÿа адне Мораве доТр•теника, до ланине Ко аоник, Ј‚Œне Мораве и Нишаве. Да е иде ‡рани‰адо Равани‰е, и ‡оре из‹иˆа на Пек.И† 1 2 (1995), 23 36

    †ол‚‹а‰

    - Први ‚т •е • оŠи€е ‚ и•ториˆ•киŠ извориŠа око 1335. ‡одине као твр ава•а ‚‡ар•коŠ о•адоŠ када ˆе дошло до рата изŠе ‚ ‚‡ар•ко‡ кра а Карла IРо‹ерта и кра а Д‚шана. До •Šрти ‰ара Д‚шана он о•таˆе ‚ ‚‡ар•киŠ р‚каŠа,али зеŠ е око твр аве ри адаˆ‚ Ср‹иˆи ( ороди‰а Ра•ти•лали„).- Од 1382 1389. ˆе ок‚шавао да ‡а о•воˆи кнез Лазар. По•ле ко•ов•ке ‹итке

    ада ‚ Т‚р•ке р‚ке.- Žероватно ада ‚ •р •ке р‚ке о•ле ‹итке код Ан‡оре 1402. ™иŠе •екори•тио и •‚лтан М‚•а о•ле ˆедно‡ од •воˆиƒ ораза.- По•ле •Šрти де• ота Сте…ана, тре‹ало ˆе да †ол‚‹а‰ ‹‚де вра ен У‡ар•коˆ.

    Тада ˆе и‡Š‚нд не‚• ешно о •ео твр ав‚ (1428), о•ле че‡а ˆе ‡ол‚‹ачкивоˆвода ЈереŠиˆа родао твр ав‚ Т‚р‰иŠа.- Кра и‡Š‚нд ˆе ‚ ри реŠаŠа за на ад из‡радио ‡рад •в. Лади•лава. Око†ол‚ ‰а •‚ •е водиле тешке ‹ор‹е, •‚лтан ˆе о•лао ‚ оŠо„ Синан ‹е‡а. Кра

    и‡Š‚нд •е ов‚као, ˆедва изв‚кавши Œив‚ ‡лав‚.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    15/22

    8- 1443. о•ле рата, Т‚р‰и редаˆ‚ †ол‚‹а‰ Ср‹иˆи. По•ле •Šрти де• ота Лазара1458. ‡одине †ол‚‹а‰ от ада од т‚р•к‚ вла•т.- По•лед€а ак‰иˆа око †ол‚ ‰а за коˆ‚ знаŠо ˆе из 1481. ‡одине, када ˆе•р •ко ‚‡ар•ка воˆ•ка из ТеŠишвара на ала †ол‚‹а‰ и ‚‹ила ‡ол‚‹ачко‡воˆвод‚.С. ¢иркови„, †ол‚‹а‰ ‚ •ред€еŠ век‚, ПоŒарева‰ 1968.

    Први ад Де• отовине

    - Са‹ор ‚ Брати•лави 1435. ‡одине на коŠе ‚че•тв‚ˆе де• от ž‚ра Бранкови„.Из‹иˆа ‚‡ро т‚р•ки рат, и о риште ‹ор‹и о•таˆе Ср‹иˆа.- 1437. ‡одине ‚Šире ‚‡ар•ки ‰ар и‡Š‚нд. †один‚ дана ка•ниˆе, 1438. Т‚р‰и

    родир‚ ‚ Ср‹иˆ‚ и о•ваˆаˆ‚ СŠедерево. ž‚ра ‹еŒи ‚ У‡ар•к‚ и траŒи оŠо„.™е‡ови •инов‚ †р‡‚р и Сте…ан ‹иваˆ‚ о•ле ени.- 1441. ‡одине Т‚р•коˆ •е редало Ново Брдо, и •р •ка Де• отовина ре•таˆеда о•тоˆи.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 241 253

    ¹Д‚‡а воˆнаª и о‹нова дрŒаве

    - 1443. ‡одине ˆе одрŒан •а‹ор ‚ Б‚диŠ‚ на коŠе ˆе ор‡анизован рат ротивТ‚рака, одно•но ¹Д‚‡а воˆнаª. Žо а ˆе ‹ио ‚‡ар•ки кра Žлади•лав, ž‚раБранкови„ и Јован œ‚€ади (к€иŒ. Си‹и€анин Јанко).

    - 1444. ‚ новеŠ‹р‚ долази до ‹итке код Бовна (изŠе ‚ Соко ‹а€е и Алек•ин‰а)о•ле че‡а ˆе • а ена Со…иˆа. Ÿ‹о‡ велике зиŠе и не ово ниƒ ‚•лова, долазидо овлаче€а.- 1443. ‡одине ˆе Сте…ан ТоŠаш о•тао ‹о•ан•ки кра .- Т‚р‰иŠа ˆе …рк‚ ‚ Малоˆ Азиˆи равио И‹раƒиŠ ‹е‡, а •‚ •е ‚зˆо‡‚нили и‹рŒе ‹о е траŒили Šир •а У‡ар•коŠ и кр•ташиŠа. Скло ен ˆе Šир 1445. ‚Се‡един‚ на коˆи •‚ ри•тали •‚лтан, ž‚ра и Žлади•лав, коˆи •е ‚‹рзо

    редоŠи•лио. ž‚ра ̂ е до‹ио 24 ‡рада ‚к ‚ч‚ˆ‚„и СŠедерево, †ол‚‹а‰,Браничево, Ново Брдо и Петр‚•, до‹ивши ‡рани‰е од ре 1439. ‡одине.Ме ‚тиŠ, Мле‰и ƒтели Бар, Б‚дв‚ и Дрива•т, тако да ˆе ž‚ра до 1452. дрŒао•аŠо ‡ор€‚ Ÿет‚, а ка•ниˆе •аŠо Мед‚н.- 1445. Žлади•лав оново кре„е ‚ рат очеткоŠ новеŠ‹ра, и доŒив ава оразкод Žарне, ‡де ‡‚‹и и ‡лав‚.

    - Сте…ан ТоŠаш, ‹о•ан•ки кра , дрндао ˆе ž‚р а, ƒтео да Š‚ за‹оде Р‚дник иСре‹рен艂. И•к‚лирао ‡а ˆе 1452. кад •‚ •е нашли и ТоŠаш Š‚ ризнаоР‚дник, Сре‹рн艂, Ÿ‹орник и ‡радове •а де•не •тране Дрине.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 254 267.

    МеƒŠед II О•ваˆач

    Дао ˆе То л艂 и Д‚‹оч艂 ž‚р ‚ Бранкови„‚ али иƒ ‚зиŠа натра‡ 1453.‡одине. МеƒŠед ˆе од ž‚р а траŒио †ол‚‹а‰ и СŠедерево и да Š‚ •е реда ‰ела

    некадаш€а Лазарева зеŠ а, дакле …актички траŒио ˆе редаˆ‚ Ср‹иˆе, на штаž‚ра ниˆе Šо‡ао да ри•тане.

    1454. ˆе из Једрена окрен‚т т‚р•ки оƒод на Де• отовин‚ али ˆе овлаче€е

    ‚•ледило ‚‹рзо ошто ˆе Јован œ‚€ади (‡лавни ‹аˆа) от‚као 3 •ан£ак ‹е‡а кодКр‚шев‰а. 1455. ˆе дошло до ада Ново‡ Брда, и МеƒŠед о•ваˆа •ве ‹ивше териториˆеŽ‚ка Бранкови„а.

    1456. врши оƒод на СŠедерево и Бео‡рад ± ‚ од‹рани Бео‡рада ‚че•тв‚ˆ‚ž‚ра , œ‚€ади, Јован Ка и•тран ( редводник кр•ташке воˆ•ке и а •ки ле‡ат).

    1456. токоŠ о •аде Бео‡рада ‚Šире ž‚ра , а од к‚‡е ‚Šир‚ и œ‚€ади и ЈованКа и•тран.(Ла•ловар ˆе ‹ила твр ава кра а Žлади•лава реко ‚та †ол‚ ‰а)И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 289 302

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    16/22

    Про а•т •ред€овековне дрŒаве

    - Де• ота ž‚р а 1456. на•ле ‚ˆе ˆедини нео•ле ени •ин, Лазар. Он ˆе ˆош од•воˆе Œенид‹е 1446. но•ио тит‚л‚ де• ота и ‹ио очев •авладар.- Он •е ‚Šешао ‚ ‚н‚траш€е •‚ко‹е ‚ У‡ар•коˆ одрŒаваˆ‚„и кра аЛади•лава, коˆи Š‚ редаˆе Ковин и неке др‚‡е д‚нав•ке твр аве (тада •е рви

    ‚т ‡рани‰а Ср‹иˆе оŠера на лев‚ о‹ал‚ Д‚нава).- 1457. долази до раздора ‚ ороди‰и Бранкови„ на рар•к‚ (де• от Лазари €е‡ов ‹рат Сте…ан) и рот‚р•к‚ •тр‚ˆ‚ (ТоŠа Кантак‚зин, †р‡‚р и МараБранкови„).- У новеŠ‹р‚ 1457. ‚Šире кра Лади•лав, на•ле ‚ˆе ‡а Šалолетни •ин Јованаœ‚€адиˆа ± Матиˆа Корвин, али ‚Šе•то €е‡а као наŠе•ник влада МиƒаилоСила и.- У Ср‹иˆи након •Šрти де• ота Лазара 1458. влада трочлано наŠе•ништвокоˆе чине €е‡ова ‚дови‰а Јелена Палеоло‡, ‹рат Сте…ан (ка•ниˆе о•таˆеде• от) и Миƒаило Ан елови„.- У новеŠ‹р‚ 1458. р‚Šелиˆ•ки ‹е‡лер‹е‡ МаƒŠ‚д аша Ан елови„ кре„е ‚о•ваˆа€е. Он о•ваˆа Ре•ав‚, Бел‚ Стен‚ код Žа ева, рнов на Авали, Žише•ави †ол‚‹а‰, а ‚ •е теŠ‹р‚ 1458. али СреŠ•к‚ Митров艂.- На •а‹ор‚ ‚ Се‡един‚ (ˆан.1459.), У‡ари одл‚ч‚ˆ‚ да крен‚ на ˆ‚‡ и од‹ране

    о‡раничне ‡радове д‚Œ Саве и Д‚нава. По нал кра а Матиˆе Корвина, •ин‹о•ан•ко‡ кра а Сте…ана ТоŠаша, Сте…ан ТоŠашеви„, Œени •е „еркоŠде• ота Лазара и о•таˆе •р •ки де• от. Као Šираз, Сте…ан ТоŠаш до‹иˆа

    де• от•ке о•еде ‚ У‡ар•коˆ.- ™е‡ова владавина не траˆе д‚‡о ˆер 20. ˆ‚на 1459. МеƒŠед II ‹ез ‹ор‹еза‚зиŠа •Šедерев•к‚ твр ав‚ и таˆ дат‚Š •е ‚зиŠа за коначан ад Ср •кеДе• отовине.И•ториˆа •р •ко‡ народа 2, 303 313.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    17/22

    9По•еди велико‡ ло‡отета Сте…ана Раткови„а

    - Сте…ан Раткови„ •е као значаˆна лично•т •р •ке и•ториˆе оˆав ‚ˆееде•етиƒ ‡одина XV века ‚ ок‚шаˆ‚ да •е •ач‚ва •р •ка дрŒава. Био ˆе ˆедан

    од наˆве„иƒ рониˆара ‚ Де• отовини.- 1456. •е рви ‚т оŠи€е као ло‡отет. Žодио ˆе ре‡оворе •а Сте…аноŠТоŠашеŠ, ‚ иŠе де• оти‰е Јелене, о ‚даˆи наˆ•тариˆе „ерке де• ота Лазара.Матиˆа Корвин ˆе риƒватио оваˆ ‹рак ˆер •е надао да „е тако ‚чвр•тити ‹едеŠ

    реŠа Т‚р‰иŠа.- Ÿа вреŠе о •аде СŠедерева ˆе водио ре‡оворе •а Т‚р‰иŠа око редаˆе.На ‚•тио ˆе СŠедерево •а ЈеленоŠ Палеоло‡ и отишао ‚ Бо•н‚ ‡де ˆе иŠао

    о•еде, и о•тао вазал ‹о•ан•ко‡ кра а.- Ук‚ но ˆе иŠао 24 •ела, ˆедан за•елак и две ‰ркве о разниŠ вла•тиŠа ио‹ла•тиŠа: ‚ Борачкоˆ, Нек‚диŠ•коˆ, СŠедерев•коˆ вла•ти, ‚ Мачви, ‚Теочачкоˆ и Тишничкоˆ вла•ти.

    œРОНОЛО†ИЈА

    - 1190. Žизантиˆа ‚• ева да оврати Пирот од Сте…ана НеŠа€е, коˆи ‡а ˆео•воˆио неколико ‡одина раниˆе.- 1202. Ž‚кан о•ваˆа Пирот- 1203. Б‚‡ар•ки ‰ар Калоˆан о•ваˆа Пирот.- 1293. Кра Дра‡‚тин доводи Са•е, долази до ек• анзиˆе р‚дар•тва.

    - 1301. Кра Мил‚тин о•ваˆа Р‚дник.- 1303. На•таˆе ‡рад Ново Брдо.- 1330. По•ле ‹итке код Žел‹‚Œда, Пирот оново ‚лази ‚ •а•тав •р •кедрŒаве.- 1335. Први ‚т •е ‚ и•ториˆ•киŠ извориŠа оŠи€е †ол‚‹а‰, као твр ава •а‚‡ар•коŠ о•адоŠ.- 1350. Браˆко Ра•ти•лали„ •е оŠи€е као за оведник œри•о о а.- 1352. По•лед€и одатак о АлтоŠан‚ Žоˆинови„‚.- 1355. СŠрт ‰ара Д‚шана.- 1356. СŠрт Д‚шаново‡ наŠе•ника, воˆводе ке•ара Пре ‚‹а. Žла•т ‚ Е ир‚ иТе•алиˆи ре‚зиŠа Ни„и…ор II Ор•ини.- 1358. У ‹и‰и код Скадра, ораŒен ˆе ‰ар СиŠеон Палеоло‡ од ‰ара Уроша.- 1359. По‡и‹иˆа Ни„и…ора II Ор•иниˆа, €е‡ове териториˆе ри•ваˆа ‰ар

    СиŠеон.- 1361. Из‹иˆа рат Žоˆи•лава Žоˆинови„а •а Д‚‹ровникоŠ.- 1362. Мир Žоˆи•лава Žоˆинови„а •а Д‚‹ровникоŠ ‚ Оно‡ошт‚ (Никши„‚).- 1363. Žоˆи•лав Žоˆинови„ врши заŠен‚ •а челникоŠ М‚•оŠ, даˆе Брвеник ‚заŠен‚ за Ÿвечан. СŠрт велико‡ кнеза Žоˆи•лава Žоˆинови„а, на•ле ‚ˆе ‡а•‚ р‚‡а †ои•лава.

    - 1365. У‡ар•ки кра за‚зиŠа Žидин. ар Урош ‚здиŒе Ž‚кашинаМр€авчеви„а за кра а и •авладара, а €е‡ово‡ ‹рата У‡ еш‚ за де• ота. Лазарœре‹е анови„ на ‚шта двор•к‚ •л‚Œ‹‚. Од ‰ара Уроша ˆе до‹ио Кр‚шева‰.- 1366. Први ‚т •е оŠи€е Никола АлтоŠанови„.- 1367. ПоŠи€е •е Никола АлтоŠанови„ као ‡о• одар Р‚дника.- 1368. Никола АлтоŠанови„ о•ваˆа Тре‹и€е, †ои•лава не•таˆе •а олитичке

    •‰ене.- 1369. Битка на Ко•ов‚, ораз ‰ара Уроша и Николе АлтоŠанови„а одМр€авчеви„а. Подела зеŠа а Николе АлтоŠанови„а, коˆи иƒ ка•ниˆе вра„а ‚з

    оŠо„ Šачван•ко‡ ‹ана Николе †орˆан•ко‡.- 1370. Никола АлтоŠанови„ •кла а Šир •а ТврткоŠ и долази ‚ •‚ко‹ •аД‚‹ровникоŠ.- 1370/71. Кнез Лазар за‡о• одар‚ˆе НовиŠ БрдоŠ.- 1371. Д‚‹ровник на‡овара Мр€авчеви„е и Балши„е на рат ротив НиколеАлтоŠанови„а. Маричка ‹итка код ЧерноŠена, ораз и о‡и‹иˆа ‹ра„еМр€авчеви„ од Т‚рака.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    18/22

    - 1373. Пре‡овори Млетачке, АлтоŠанови„а и Балши„а о делова€‚ ротивД‚‹ровника, коˆи ини‰ира •твара€е коали‰иˆе Николе †орˆан•ко‡, кнезаЛазара и ‹ана Твртка. У лето •леди велики на ад и ад Николе АлтоŠанови„а,а затиŠ и одела €е‡овиƒ зеŠа а.- 1379. Кнез Лазар о•ваˆа териториˆ‚ Ра•ти•лали„а.- 1380. Т‚р‰и ‚ адаˆ‚ на одр‚чˆе Пара„ина.- 1382. СŠрт ‚‡ар•ко‡ кра а Л‚довика I.- 1385/86. Пирот от ада од т‚р•к‚ вла•т.- 1386. Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Ниш. Лазарев зет о•таˆе ž‚ра II Стра‰иŠирови„.- 1387. Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Сол‚н.- 1388. Битка код Биле„а, ž‚ра II Стра‰иŠирови„ ‹ива ораŒен од Т‚рака и

    риŠоран на вазал•тво. СŠрт ž‚р а I Балши„а.- 1389. Битка на Ко•ов‚, о‡и‹иˆа •‚лтана М‚рата и кнеза Лазара. На•ле ‚ˆе ‡акне‡и€а Мили‰а коˆа влада ‚ иŠе •ина Сте…ана. У‡ар•ки кра и‡Š‚ндна ада Ср‹иˆ‚, о•ваˆа Борач и Че•тин. И•те ‡одине ‚Šире атриˆарƒ С иридон,и €е‡ово Šе•то ре‚зиŠа Је…реŠ, за•т‚ ник Бранкови„а, з‹о‡ че‡а Лазареви„и•азиваˆ‚ •а‹ор и за атриˆарƒа о•тав аˆ‚ Данила III.- 1390. Ср‹иˆа (Лазареви„и) •т‚ а ‚ вазални одно• •а Т‚р‰иŠа, и вра„а ‡радовекоˆе ˆе о•воˆио и‡Š‚нд. †ол‚‹а‰ ада ‚ т‚р•ке р‚ке.- 1390 92. и‡Š‚нд на чел‚ ‚‡ар•ке воˆ•ке врши ‚ аде ‚ Ср‹иˆ‚.- 1391. СŠрт ‹о•ан•ко‡ ‹ана Твртка, на вла•т •т‚ а Сте…ан Да‹иша.- 1392. Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Ско е Ž‚ка Бранкови„а ‚ коŠе •е •Šе•тио т‚р•кивоˆ•ково а Ји‡ит аша. Ž‚к о•таˆе т‚р•ки вазал, чиŠе •е ‡рани‰а т‚р•киƒвазалниƒ о‹ла•ти оŠерила до ЛиŠа и Бо•не. ž‚ра II Балши„ ада ‚

    заро‹ еништво.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    19/22

    10- 1393. ‡одине ž‚ра II ‚ заŠен‚ за •воˆ‚ •ло‹одн‚ Т‚р‰иŠа редаˆе Скадар,Дрива•т и Тр‡ Св. Ср а.- 1393/94. Баˆазит озива •воˆе вазале ‚ Сер.- 1394. О •ада ари‡рада. Ž‚к Бранкови„ ‚ •траƒ‚ од •‚лтанове одŠазде з‹о‡неодазива€а и неи• ‚€ава€а вазалниƒ д‚Œно•ти, траŒи и до‹иˆа ‡ра ан•твоМлетачке. Кон•тантин Балши„ ‚з т‚р•к‚ оŠо„ о•ваˆа Кроˆ‚ и Да€.- 1395. Лазареви„и као т‚р•ки вазали ‚че•тв‚ˆ‚ ‚ т‚р•коŠ ораз‚ ‚ ‹и‰и наРовинаŠа, ‡де ‡ин‚ кра Марко и Кон•тантин Дра‡аш. ž‚ра II и•кориш„ава•ит‚а‰иˆ‚ и реотиŠа од ораŒениƒ Т‚рака Скадар, Дрива•т и Св. Ср , а одКон•тантина Балши„а Да€. По•лед€и оŠен о Николи АлтоŠанови„‚(наводно). СŠрт ‹о•ан•ко‡ ‹ана Сте…ана Да‹ише, на•ле ‚ˆе ‡а •‚ р‚‡а Јелена,‚Šе•то коˆе ‹о•ан•ка вла•тела на вла•т о•тав а О•тоˆ‚ КотроŠани„а.- 1396. ž‚ра о•ваˆа териториˆе Радича рноˆеви„а. и‡Š‚нд ор‡аниз‚ˆекр•ташки оƒод, о•ваˆа Žидин и о •еда Нико о , ‡де доŒив ава ораз одТ‚рака. Као т‚р•ки вазали •‚ ‚че•твовали Лазареви„и ‚ овоˆ ‹и‰и. У‡ар•кикра иŠен‚ˆе ž‚р а II за кнеза Брача и Корч‚ле. Он ‚•т‚ а Žене‰иˆи Скадар •аˆезероŠ, Боˆан‚ до Šора, Св. Ср и Дрива•т. Баˆазит о•ваˆа Приштин‚ изаро‹ ава Ž‚ка Бранкови„а коˆи ниˆе и• ‚€авао вазалне о‹авезе. Žе„ин‚териториˆа Бранкови„а доде ‚ˆе Сте…ан‚ Лазареви„‚, али задрŒава Ÿвечан.- 1397. Ž‚к Бранкови„ ‚Šире ‚ ритвор‚.- 1398. Сте…ан Лазареви„ •а Т‚р‰иŠа на ада Бо•н‚. Ÿавера НовакаБело‰ркви„а и Николе Ÿоˆи„а.- 1401. Кра и‡Š‚нд заточен ‚ Б‚диŠ‚ од •тране ротивника. Пре‹е‡ао ˆе ‚

    Чешк‚.- 1402. Лазареви„и и Бранкови„и као т‚р•ки вазали ‚че•тв‚ˆ‚ ‚ ‹и‰и кодАн‡оре коˆ‚ •‚лтан Баˆазит ‡‚‹и, и ‹ива одведен ‚ заточеништво. У Т‚р•коˆиз‹иˆа ‡ра ан•ки рат ‚ ‹ор‹и за ре•то. Сте…ан Лазареви„ до‹иˆа де• от•к‚тит‚л‚ од ‰ара Јована. Ка•ниˆе долази до ‹итке код Три о а ‚ коˆоˆ ž‚раБранкови„ •а Т‚р‰иŠа дочек‚ˆе де• ота Сте…ана и доŒив ава ораз.- 1403. Ÿа ‚‡ар•ко‡ кра а кр‚ни•ан Лади•лав На ‚ •ки, о•ле че‡а и‡Š‚нд‚лази ‚ Б‚диŠ. С‚лтан Баˆазит ‚Šире ‚ заточеништв‚.- 1403/04. Де• от Сте…ан Лазареви„ лени о•еде Бранкови„а на Ко•ов‚ ‚‰и ‚ ‚чврш„ива€а вла•ти. Он о•таˆе ‚‡ар•ки вазал и до‹иˆа †ол‚‹а‰, Бео‡ради Мачв‚.- 1408. У Б‚диŠ‚ о…орŠ ен ¹ŸŠаˆев редª. У Ср‹иˆи из‹иˆа ‚•танак одво •твоŠ Ž‚ка Лазареви„а.

    - 1409. Т‚р‰и на адаˆ‚ Де• отовин‚, као •авезни‰и Ž‚ка Лазареви„а. Ž‚к•тиŒе до Бео‡рада и до‹иˆа ˆ‚‡ зеŠ е. Де• от Сте…ан •кла а •авез •аретендентоŠ на т‚р•ки ре•то, •‚лтаноŠ М‚•оŠ.

    - 1410. Битка на Ко•Šидон‚ на ŸлатноŠ Р код ари‡рада, када ˆе М‚•а •а•воˆиŠ •авезникоŠ де• отоŠ Сте…аноŠ ораŒен од •‚лтана С‚леˆŠана. М‚•ини

    ‚ди ƒватаˆ‚ и ‹ ‚ˆ‚ Ž‚ка Лазареви„а и Лазара Бранкови„а. Први оŠенвла•ти, ‚ НовоŠ Брд‚.- 1411. Бранкови„и о•таˆ‚ вазали Лазареви„а. С‚лтана С‚леˆŠана ‚‹иˆаˆ‚М‚•ини ‚ди. Као ретендент на М‚•ин ре•то •е •ада ˆав а МеƒŠед, коˆи•кла а •авез •а де• отоŠ Сте…аноŠ.- 1412. Долази до изŠире€а Лазареви„а и Бранкови„а. Поƒод М‚•е наДе• отовин‚, родор до Ново‡ Брда.

    - 1413. С‚лтан о•таˆе МеƒŠед II коˆи ораŒава М‚•‚. Пирот оново долазиод •р •к‚ вла•т.- 1421. По•ле •Šрти Балше III, де• от Сте…ан ри аˆа Ÿет‚.- 1425. Ср‹иˆ‚ на ада •‚лтан М‚рат II и ривреŠено о•ваˆа Пирот, да ‹и ‡аконачно о•воˆио о•ле 1427. ‡одине.- 1426. Скло ен ˆе • ораз‚Š ‚ Тати, реŠа коŠе де• от Сте…ан за на•ледникаиŠен‚ˆе ž‚р а Бранкови„а.- 1427. СŠрт де• ота Сте…ана Лазареви„а. Бео‡рад ˆе вра„ен У‡ариŠа, †ол‚‹а‰

    родат Т‚р‰иŠа, коˆи о•ваˆаˆ‚ Кр‚шева‰. Не‚• ела т‚р•ка о •ада Ново‡ Брда.- 1428. Не‚• ешни на ад кра а и‡Š‚нда на †ол‚‹а‰. Т‚р‰и о•ваˆаˆ‚ Ниш,

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    20/22

    Стала„, То л艂, Д‚‹оч艂, Ра•ин‚.- 1437. СŠрт ‰ара и‡Š‚нда.- 1438. Први ад СŠедерева, ž‚р еви •инови о•ле ени. Р‚дник о рви ‚т

    ада од т‚р•к‚ вла•т.- 1440. Т‚р•ка о •ада Ново‡ Брда.- 1441. Ново Брдо •е редало Т‚р‰иŠа, ад Де• отовине.- 1443. Са‹ор ‚ Б‚диŠ‚, ор‡аниза‰иˆа оƒода ротив Т‚рака, ¹Д‚‡а воˆнаª.Сте…ан ТоŠаш о•таˆе ‹о•ан•ки кра . Повра„ено Ново Брдо.- 1444. Битка код Бовна и о‹еда У‡ара над Т‚р‰иŠа. Повлаче€е з‹о‡ зиŠе.Т‚р‰и ривреŠено о•ваˆаˆ‚ Ново Брдо.- 1445. Скло ен Šир ‚ Се‡един‚, ž‚ра Бранкови„ до‹иˆа териториˆе •тареДе• отовине •а ‡рани‰аŠа од ре 1439. ‡одине, ‚к ‚ч‚ˆ‚„и Ново Брдо. УновеŠ‹р‚, ‚‡ар•ки кра Žлади•лав кре„е ‚ оновни оƒод и доŒив ава ораз‚ ‹и‰и код Žарне, ‚ коˆоˆ ‡ине.- 1452. Са•танак Сте…ана ТоŠаша и ž‚р а Бранкови„а на коŠе Сте…ан ТоŠаш

    ризнаˆе ž‚р еве териториˆе.- 1454. ˆе из Једрена окрен‚т т‚р•ки оƒод на Де• отовин‚ али ˆе овлаче€е‚•ледило ‚‹рзо ошто ˆе Јован œ‚€ади от‚као 3 •ан£ак ‹е‡а код Кр‚шев‰а.- 1455. Долази до ада Ново‡ Брда, и •‚лтан МеƒŠед II о•ваˆа •ве ‹ившетериториˆе Ž‚ка Бранкови„а. Р‚дник коначно от ада од т‚р•к‚ вла•т.- 1456. С‚лтан МеƒŠед II врши оƒод на СŠедерево и Бео‡рад. ТокоŠ о •адеБео‡рада ‚Šире ž‚ра , а од к‚‡е ‚Šир‚ и œ‚€ади и Јован Ка и•тран. ž‚р ана•ле ‚ˆе €е‡ов •ин и •авладар Лазар. Први ‚т •е оŠи€е Сте…ан Раткови„као ло‡отет.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    21/22

    11- 1457. Раздор ‚ ороди‰и Бранкови„ изŠе ‚ рот‚р•ке и рар•ке •тр‚ˆе. УновеŠ‹р‚ ‚Šире кра Лади•лав, на•ле ‚ˆе ‡а Матиˆа Корвин.- 1458. СŠрт де• ота Лазара Бранкови„а. У новеŠ‹р‚ р‚Šелиˆ•ки ‹е‡лер‹е‡МаƒŠ‚д аша Ан елови„ кре„е ‚ о•ваˆа€е.- 1459. Са‹ор ‚ Се‡един‚ ‚ ˆан‚ар‚. енид‹а Сте…ана ТоŠашеви„а •а „еркоŠде• ота Лазара. 20. ˆ‚н, ад СŠедерева.- 1481. По•лед€а озната воˆна ак‰иˆа везана за †ол‚‹а‰: на ад •р •кар•ке воˆ•ке из ТеŠишвИзо•тав еноЈ‚‡ои•точна Ср‹иˆа •ред€е‡ века С. Миши„, Ј‚‡ои•точна Ср‹иˆа •ред€е‡века, Žра€е 2002.

  • 8/17/2019 268242307 Istorijska Geografija Skripta

    22/22