1

ISTORIJSKA GRAMATIKA GR^KOG JEZIKA

Skripta za studente III i IV godine Odeqewa za klasi~ne nauke

Filozofskog fakulteta u Beogradu

Priredio prof. dr Aleksandar Loma

Beograd 2012

2

1. UVOD U ISTORIJU GR^KOG JEZIKA

1.1. Ime

Nazive gr~ki jezik i Grci Sloveni su preuzeli iz latinskog jezika. Graikoi, lat. Graeci bili su

jedno malo zna~ajno dorsko pleme u Epiru koje su Rimqani, verovatno posredstvom susednih Ilira,

upoznali pre nego ostale Grke, pa su na sve wih uop{tili wegovo ime. Sami Grci od klasi~nog doba

(V vek) naovamo sebe ozna~avaju kao Ellhnej. Kao samonazvawe svih Grka ovaj etnonim se javqa

najpre kod Herodota, koji tako|e prvi imenom Ellaj ozna~ava sveukupnost gr~kih oblasti,

prote`u}i ga i na maloazijsku Joniju. U Odiseji taj naziv se jo{ ograni~ava na gr~ko kopno u

opoziciji prema Peloponezu, a u Ilijadi su Heleni i Helada jedno pleme i oblast u ju`noj

Tesaliji. Homersko ime za svekolike Grke je Danaoi; ono je, po predawu, preneto iz Egipta; Kre~mer

(P. Kretschmer) ga vezuje sa ie. re~ju *danu- reka sa~uvanom u imenima Dunava i Dona; ta

etimologija slagala bi se sa pretpostavkom o doseqewu Pra-Grka na jug Balkana iz Podunavqa

krajem II milenija pre Hr., ali sa jezi~ke strane ona ostaje hipoteti~na.

1.2. Teritorija

Istorijska kolevka gr~kog jezika je ju`ni Balkan. Gr~ka jezi~ka teritorija mewala se tokom vremena.

U drugoj polovini drugog milenija pre Hr. ve} je obuhvatala pored kopnene Gr~ke i Peloponeza i

Krit. U prvoj polovini slede}eg milenija pro{irila se kolonizacijom na severnu i isto~nu obalu

Egejskog mora (Trakija, maloazijska Jonija), na Siciliju i ju`nu Italiju (Magna Graecia), na obale

Crnog Mora (Ponta), u severnu Afriku (Kirena). Nakon Aleksandrovih osvajawa, u tzv.

helenisti~kom razdobqu upotreba gr~kog jezika, najpre u administraciji i kulturi,

rasprostranila se na celu Malu Aziju, Siriju i Egipat. I u rimsko doba gr~ki je ostao, pored

latinskog, drugi zvani~ni jezik isto~nog dela Carstva (Vizantije), da bi se tokom sredweg veka

wegova teritorija postepeno su`avala. Nakon gr~ko-turskog sukoba 1922. i proterivawa preostalog

gr~kog stanovni{tva iz priobalnog pojasa Male Azije mawe-vi{e je svedena u granice moderne

gr~ke dr`ave.

1.3. Istorija gr~kog jezika i wegova praistorija

Kao i drugi jezici kulturnih naroda, gr~ki ima svoju istoriju zasnovanu na pisanim spomenicima i

praistoriju, koja se mo`e donekle rekonstruisati, pre svega na osnovu wegovog srodstva sa drugim

jezicima.

Gr~ki spada u jezike sa najdu`om i najbogatijom istorijom. Kontinuitet gr~ke pismenosti

zasnovane na alfabetu, pismu preuzetom od semitskih Feni~ana i prilago|enom potrebama gr~ke

fonetike (v. 2.2.), traje dobrih dvadeset sedam stole}a, od kraja osmog veka pre Hr., od kada poti~u

najraniji sa~uvani alfabetski natpisi (Dipilon-vaza iz Atine) i najstariji kwi`evni spomenici

(spevovi Ilijada i Odiseja), pa sve do danas. De{ifrovawe tzv. lineara B sredinom XX v.

obelodanilo je jo{ znatno ranije pisane spomenike na gr~kom jeziku tzv. mikenskog doba, iz XIV-

XIII v. pre Hr., nastale na Kritu i gr~kom kopnu (Pil, Mikena, Teba) prilago|avawem starijeg, jo{

3

nerastuma~enog slogovnog pisma predgr~kih starosedelaca Krita (linear A) predaji gr~kog jezika

(v. 2.1).

1.4. Indoevropska komparativna lingvistika

Dok je istorija gr~kog jezika predmet helenske filologije ili grecistike, nauke koja prou~ava

prvenstveno wegove pisane spomenike, praistorijom gr~kog jezika bavi se indoevropska

komparativna lingvistika ili i n d o e v r o p e i s t i k a, disciplina koja na osnovu zakonomernih

odnosa srodnosti izme|u jezika koji ~ine veliku indoevropsku (ie.) porodicu rekonstrui{e u

glavnim crtama faze razvitka pojedinih ie. jezika ranije od po~etka wihovih pisanih tradicija,

i, u krajwoj liniji, sam hipoteti~ni prajezik iz kojeg su svi oni potekli. Treba naglasiti da zadaci

grecistike i indoevropeistike nisu strogo razdvojeni, ve} se, pre svega u bavqewu najranijim

razdobqima gr~kog jezika, ukr{taju i prepli}u.

Indoevropeistika kao nauka stara je oko dva stole}a, ali je imala svoje prete~e. Ve} sredinom

sedamnaestog veka holandski nau~nik van Bokshorn (Marcus Zuerius van Boxhorn) pretpostavio je da

su se holandski, latinski, persijski i nema~ki razvili iz prvobitnog jezika koji je, po anti~kim

stanovnicima ju`noruskih stepa Skitima, nazvao skitskim, da bi naknadno me|u potomke

skitskog uvrstio i slovenske, keltske i baltske jezike. Danas znamo da je wegovo osnovno saznawe

bilo ispravno, ali da je jezik anti~kih Skita bio samo jedan od dijalekata staroiranskog jezika,

proisteklog iz prajezika koji danas nazivamo praindoevropskim.

Glavni podsticaj za razvitak moderne indoevropeistike dalo je boqe upoznavawe Indije i

sanskrita od strane Zapada nakon uspostave britanske kolonijalne vlasti u osamnaestom veku, kada

su pored vojnika i trgovaca onamo po~eli pristizati i obrazovani qudi sa znawem klasi~nih jezika

Evrope, starogr~kog i latinskog. Jedan od wih bio je Vilijem Xons (Sir William JONES). Drugi

februar 1786. kada je on odr`ao jedno predavawe pred Bengalskim azijskim dru{tvom u Kalkuti

uzima se za datum nastanka indoevropske komparativne lingvistike. U tom dve godine docnije

objavqenom predavawu on je izrekao slede}u re~enicu:

Jezik sanskrit, kakve god starine bio, poseduje zadivquju}u strukturu, savr{eniju nego gr~ki,

bogatiju nego latinski, a mnogo prefiweniju nego ijedan od wih, i opet pokazuje sa oboma wima

srodstvo, kako u korenovima re~i, tako i u gramati~kim oblicima, odve} veliko da bi moglo biti

plod slu~aja; zapravo toliko, da ni jedan filolog ne mo`e izu~avati sva ta tri jezika a da ne

poveruje da su potekla iz zajedni~kog izvora, koji, mo`da, vi{e ne postoji.

Sam Yons se nadaqe nije upustio u podrobnije razmatrawe ove problematike, tako da ostaje samo

prete~a komparativne indoevropeistike; to je najpre u~inio 1816. Nemac Franc Bop (BOPP) koji se

smatra wenim osniva~em, s tim {to je za razvoj poredbeno-istorijskog metoda veoma zaslu`an i

wegov savremenik Danac Rasmus Rask, koji se bavio rekonstrukcijom staronordijskog jezika.

Polazi{te Bopovog pore|ewa ~inili su sanskrit (tj. staroindijski), avesta (staroiranski dijalekat

zoroastrijskih sve{tenih spisa), gr~ki, latinski, litavski, gotski i nema~ki, a naknadno je Bop u

4

to pore|ewe ukqu~io keltske jezike, staroslovenski, jermenski i albanski, ~ime je zaokru`eno

poredbeno poqe indoevropeistike devetnaestog veka.

Sa nastankom nove nauke rodila se potreba za nazivom kojim bi se ozna~io wen predmet, skupina

me|usobno srodnih jezika, istorijski rasprostrawenih u gotovo celoj Evropi i znatnom delu Azije.

U prvo doba skovana su tri naziva, koja slede princip teritorijalne rasprostrawenosti od Indije

do Evrope, ili, preciznije, do wenog krajweg severa i zapada: indoevropski (skovao ga je Englez

Tomas Jang), indogermanski (prvi ga je upotrebio danski geograf Konrad Malte-Brun u jednom spisu

iz 1810. na francuskom langues indo-germaniques) i indo-keltski (Kelti su, istorijski gledano,

najzapadniji indoevropski ogranak). Prevladao je naziv indoevropski svuda osim u nema~kom jeziku,

gde se tradicionalno koristi indogermanisch.

U devetnaestom stole}u je indoevropeistika, sli~no kao i klasi~na filologija, najve}i procvat

do`ivela upravo na nema~kom tlu. Nakon Bopovog pionirskog dela Jakob Grim (Jakob GRIMM)

utemeqio je komparativno izu~avawe germanskih jezika, Georg Kurcijus (Georg Curtius) gr~kog,

Johan Kaspar Cojs (Johann Kaspar ZEUSS) keltskog, Fridrih Dic (Friedrich DIEZ) romanskih jezika,

Slovenac Franc Miklo{i~ (Franz MIKLOSICH) slovenskih, August Fridrih Pot (August Friedrich

POTT) modernu etimolo{ku nauku. [to se ti~e rekonstrukcije samog indoevropskog prajezika i

me|usobnog odnosa pojedinih jezika proisteklih iz wega, u drugoj polovini XIX v. razvile su se dve

teorije: t e o r i j a r o d o s l o v n o g s t a b l a (Stammbaumtheorie) Augusta [lajhera (SCHLEICHER),

nastala pod uticajem biolo{kog naturalizma i posebno Darvinovog u~ewa o evoluciji vrsta, i

t e o r i j a v a l o v a (Wellentheorie) Johana [mita (Johannes SCHMIDT), po kojoj se jezik ne razvija

granawem, kako je to mislio [lajher, nego {irewem inovacija iz odre|enog centra u vidu talasa na

povr{ini vode. U posledwoj ~etvrti XIX v. grupa mladih lingvista iz Lajpciga nazvanih

m l a d o g r a m a t i ~ a r i m a (Junggrammatiker), ~iji su glavni predstavnici bili indoevropeista

Karl Brugman (Karl BRUGMANN), teoreti~ar Herman Paul (Hermann PAUL), slavista i baltista

August Leskin (August LESKIEN) zasniva, sa svojim sledbenicima iz drugih nau~nih centara, novi,

rigorozniji pristup komparativno-istorijskoj lingvistici, zasnovan na ube|ewu u zakonomernost

jezi~kih procesa i usmeren pre svega ka preciznom formulisawu i doslednom po{tovawu

fonetskih zakona (jedini dopu{teni izuzeci su oni koji se mogu objasniti dejstvom psiholo{ki

motivisane analogije). Iz ovog kruga izdvojio se Hugo [uhart (SCHUCHARDT) dovode}i u pitawe

apsolutnu pravilnost i doslednost jezi~kih promena i posve}uju}i posebnu pa`wu me{anim

jezicima (engl. pidgin languages) i semantici (metod re~i i stvari, nem. Worter und Sachen).

Veoma zna~ajan doprinos rekonstrukciji indoevropskog fonetskog sistema dao je [vajcarac

Ferdinad de Sosir (DE SAUSSURE), za~etnik strukturalne lingvistike: on je 1879. pretpostavio

postojawe laringala u praindoevropskom, da bi 1917. de{ifrovawe hetitskog, jednog posebno

arhai~nog ie. dijalekta, zaslugom ~e{kog orijentaliste Hroznog (Bedrich HROZNY), potvrdilo tu

pretpostavku (sli~no je de{ifrovawe mikenskog potvrdilo komparativnim putem ustanovqeno

postojawe labiovelara u najranijoj fazi razvoja gr~kog jezika). U prvoj polovini XX v. otkriven je

jo{ jedan izumrli ie. jezik, toharski, i na taj na~in je uspostavqena faktografska i metodolo{ka

5

osnova na kojoj se indoevropeistika razvija do dana{weg dana u svim ve}im svetskim nau~nim

centrima.

Predmet indoevropeistike nije samo rekonstrukcija jednog izumrlog jezika, ve} i istorije i

kulture, kako materijalne, tako i duhovne, wegovih nosilaca, uslovno nazvanih

Praindoevropqanima. U tu problematiku ulazi i tragawe za indoevropskom prapostojbinom, tj.

poku{aj da se ta nekada{wa etni~ka zajednica pretpostavqena na osnovu jezi~kih fakata locira u

vremenu i prostoru. Do danas ostaje najpopularnija hipoteza o stepskim predelima dana{we ju`ne

Rusije i Ukrajine severno od Crnog Mora kao onoj teritoriji odakle su se Indoevropqani

postepeno raseqavali u svoja istorijska stani{ta. Terminus ante quem za raspad wihovog jezi~kog

zajedni{tva su pisana svedo~anstva o pojedinim ve} osamostaqenim ie. jezicima iz prve polovine

drugog milenija pre Hr., najpre u Maloj i Predwoj Aziji.

1.4.1. Pregled indoevropskih jezika

Anatolski jezici

Najranije je od svih posvedo~en anatolski ogranak indoevropske jezi~ke porodice, nazvan tako po

maloazijskoj Anadoliji (gr~. anatolh istok) gde se je wegov glavni predstavnik, h e t i t s k i

jezik, posvedo~en posredno ve} oko 1900. god. pre Hr. pomenima hetitskih re~i i imena u asirskim

izvorima, a u neposrednoj pisanoj predaji dva do tri stole}a docnije. Raspola`emo znatnom

koli~inom klinopisnih spomenika na hetitskom nastalih u XVIIXIII veku, na|enih prete`no u

nekada{woj prestonici hetitskog carstva, Hatu{i, dana{wem Bogazkeju (Bogazkoy) blizu Ankare.

Naziv hetitski hattili u tim tekstovima odnosi se na neindoevropski jezik starosedelaca, Hata,

dok se sam ie. idiom koji pogre{no nazivamo hetitskim ozna~ava kao na{ili neski, jezik grada

Nesa. Drugi ie. dijalekti anatolskog ogranka su l u v i j s k i i p a l a j s k i, oba tako|e fiksirana

klinopisnim i hijeroglifskim tekstovima iz II milenija pre Hr., zatim l i k i j s k i i l i d i j s k i,

poznati po alfabetskim natpisima iz I milenija; nijedan anatolski jezik nije pre`iveo

helenisti~ko-gr~ku epohu. Od svih ostalih ie. jezika anatolski se odlikuju pojedinim veoma

arhai~nim crtama (~uvawe laringala!), a sa druge strane pokazuju, posebno u re~niku, veliki uticaj

neindoevropskih jezika Male i Predwe Azije (hatski, huritski, sumerski, akadski).

Indoiranski jezici

Najstarija jezi~ka svedo~anstva o indoiranskom ogranku Indoevropqana na|ena su daleko od Indije

i Irana, u Predwoj Aziji, u tekstovima iz kraqevstva Mitani na gorwem toku Tigra, ~ije je

stanovni{tvo bilo neindoevropsko, huritsko, ali kojim je sredinom II milenija vladala jedna

dinastija ~ija imena, kao i imena bogova koje je po{tovala (Indra, Mitra, Varuna, Nastaja,

nedvosmisleno svedo~e o wenom indoarijskom poreklu. Termin Indoarijci skovan je u novijoj nauci

da se uspostavi razlika izme|u indoevropskog stanovni{tva Indije i wenih neindoevropskih

starosedelaca (Dravidi na jugu, australazijatski Munde na istoku). Indoevropeizacija Indije

po~ela je krajem II milenija. Weni nosioci, kao i wihovi iranski srodnici, sebe su nazivali

6

Arijcima (arya-), dok se zemqa prozvala po reci Indu (gr~. Indoj < stiran. hindu- < stind. sindhu-

) u ~ije su pore~je Indoevropqani dolaze}i sa severozapada najpre prodrli. Tu je oko 1000. godine u

vidu u kojeg je do nas do{ao uobli~en zbornik himni Rigveda, najstariji religijski i pesni~ki

spomenik starih Indijaca; nastanak preostale tri Vede stavqa se u ne{to mla|e doba kada se

arijska teritorija ve} pro{irila na istok do sliva Gange. Radi se o tradicionalnoj kultnoj poeziji

koja je nastala i preno{ena usmeno. Jezik Veda se po pravilu izdvaja kao starija faza indoarijskog i

naziva vedskim, za razliku od mla|e faze, sanskrita, doslovce savr{enog jezika klasi~ne

indijske kulture, koji je oko sredine prvog milenija pre Hr. kodifikovan trudom velikog

gramati~ara Paninija i ostao takav kakav je u upotrebi obrazovanih Indijaca do danas (neki, ne

povla~e}i razliku, i jezik Veda nazivaju sanskritom). Najraniji sa~uvani pisani spomenici sa tla

Indije poti~u tek iz III veka pre Hr.: to su natpisi cara A{oke, velikog propagatora budizma, koji

svedo~e da se tada ve} sanskrit nije govorio u narodu, ve} da je u `ivoj upotrebi bio ustupio mesto

tzv. prakritima, sredweindijskim dijalektima. Iranci, koji ~uvaju staro arijsko ime (Iran smejati se u gelwj : car, cau, prema pie.

*smei-; ciwn : jiun sneg, drugde: zima, av. zya, lat. hiems, alew, aleuron : aam, aleur prema ie.

*mel-; eyw : epem prema ie. *pek-, hmar : aur < *amor prema ie. *dieus (i sl. ), ken()oj : sin, kiwn :

11

siun. Deo tih izoglosa zahvata i arijske (indoiranske) jezike: augment; brotoj : jerm. mard : stpers.

martiya-; aix : jerm. aic : av. izaena- ko`ni. Drugi niz crta zajedni~ki je gr~kom sa a r i j s k i m: *n

> a; komp. -teroj, -taras (pie. *-ies), -tai : -te u 3. sg. med.; niz podudarnosti u obrazovawu re~i tipa

epoj : vacas < *uekuos (s-osnova); pelekuj : parasu-, Pan, ark. Pawn : Pusan- koji ~ini stoku

naprednom, debelom. Znatan broj podudarnosti u pesni~koj dikciji i formulama me|u najstarijim

poetskim spomenicima Gr~ke, Indije i Irana: homerskim spevovima, Vedama i himnama Aveste

jednim delom odra`ava zajedni~ko praindoevropsko nasle|e o~uvano na gr~koj i indoiranskoj

strani, a drugim verovatno pozniji period zajedni~kog kulturnog i jezi~kog razvoja Pra-Grka i

Indoarijaca.

12

2. GR^KA PISMA

2.1. Linear B

Sadr`i oko 9 0 z n a k o v a. Za petnaestak jo{ se ne zna glasovna vrednost. Od ostalih, 59 je

osnovnih znakova (sistem iziskuje jo{ tri koja nisu pro~itana: ju, zi, zu) a drugo su dodatni znakovi

(specijalizovane dublete i slo`eni znaci).

O s n o v n i z n a c i su bilo sami vokali, na po~etku re~i ili sloga u hijatu, bilo spoj konsonanta i

vokala; nestalne sekvence *ji, *qu, *wu nisu zastupqene.

a e i o u kvantitet se ne bele`i

ja je - jo ju staro *i i prelazni glas

wa we wi wo - staro *u () i prelazni glas

pa pe pi po pu p, b, fta te ti to tu t, qda de di do du dka ke ki ko ku k, c, gqa qe qi qo - ku, cu, gu

ma me mi mo mu mna ne ni no nu nra re ri ro ru l, rsa se si so su sza ze zi zo zu z

Posledwi red bele`i i spirant na mestu *k(h)i = at. tt, jon. ss, up. ka-zo-e < *kak-ios-es.

D u b l e t e: osnovni znaci pored svoje osnovne glasovne vrednosti mogu preuzeti i druge, npr. a

pored a i ha, ali za neke od tih sporednih vrednosti postoje specizalizvane dublete: a2 = ha, a3 =

ai, a4 = au, ra3 = fa, pu2 = fu, ra3 = lai, rai.

S l o ` e n i z n a c i: za zgusnuto pisawe (umesto razbijenog) grupa od dva suglasnika + vokal,

npr. pte umesto pe-te. To su znaci: dwe, dwo, nwa, pte, rja (ra2), rjo (ro2), tja (ta2), twe, two.

N e d o s t a c i: kod vokala se ne bele`i: kvalitet; naglasak; drugi deo diftonga oi, ei; aspiracija

(osim pred a); kod konsonanata se ne razlikuje l od r; prosti suglasnici od aspiriranih (izuzev f +

a ili u); zvu~ni od bezvu~nih (osim d : t); zvu~ni jaki spirant od bezvu~nog. Ne povla~i se u

pisawu ni razlika izme|u geminata i prostih suglasnika. Po~etni konsonanti u suglasni~kim

grupama i zavr{ni na kraju re~i ili se ne bele`e, ili dobijaju pomo}ni vokal, npr. pa-ta panta, ka-

to Kastwr ali wa-na-ko-to anaktoj, ka-re gar.

2.2. Alfabet

P o r e k l o: gr~ki alfabet je adaptacija kananskog (semitskog) pisma. Po~eo se {iriti po gr~kom

svetu od druge polovine VIII veka pre Hr.

13

N e d o s t a c i: nikada nije razlikovao kvantitet kod glasova i, a, u, a tek je naknadno uspostavio

razliku kod e, o; rano je izgubio mogu}nost bele`ewa h- i nije uop{te bele`io akcente dok

aleksandrijska filologija nije uvela akcenatske znake i spirituse.

Svim arhajskim alfabetima z a j e d n i ~ k a su slede}a semitska slova:

P (pei), B (bhta), T (tau), D (delta), K (kappa), G (gamma) znaci za odgovaraju}e semitske

okluzive, zvu~ne i bezvu~ne.

(oppa) ispo~etka je bele`ilo k ispred o, u: kaon = kakon. Posle V veka izobi~ajilo se, osim kao

brojni znak za 90.

Od dva razli~ita semitska znaka za t (emfati~no i neemfati~no) Grci su jedan: uzeli za svoju

bezvu~nu dentalnu aspiratu (qhta).

Za r, l, m, n preuzeti su odgovaraju}i semitski znaci R (rw), L (labda), M (mu), N (nu).

Za o (W mega) upotrebqena je varijanta istog semitskog znaka waw koji je preuzet kao U. Naj~e{}i

oblik je (digamma).

Za h- Grci su upotrebili semitski znak za mukli laringalni emfati~ki spirant het: H (u Joniji e

hta).

Z, zvu~ni neemfati~ni spirant zayin, poslu`io je Grcima za bele`ewe grupe zd < *sd, *di, *gi.

Semitsko pismo bele`ilo je samo konsonante. Za glasove i i u Grci su upotrebili semitske znake za

poluvokale yod I (iwta) uostalom, i je ve} bilo nestalo iz gr~kog glasovnog sistema i U (waw),

~ija je druga varijanta poslu`ila za au.

Za a, o, e Grci su uzeli suvi{ne znake za laringale , A 'alep > alfa; O (o mikron) zvu~ni

laringalni spirant ayin; E (e yilon) bezvu~ni laringalni spirant he.

Semitska slova koja n i s u z a j e d n i ~ k a svim arhajskim alfabetima:

Po{to je zayin upotrebqeno za zd a samek za ks ostala su na raspolagawu dva spiranta, {in i sade.

Samo se pretpostavqa da su oni u prvo vreme po uvo|ewu alfabeta bili kori{}eni uporedo, jedan

da ozna~i ie. *s sa~uvano u odre|enim polo`ajima, drugi sekundarno gr~ko s. Me|utim, od prvih

poznatih natpisa, jedni alfabeti generalizovali su u svim slu~ajevima san (Krit, Tera, Korint

itd.), a drugi, brojniji, sigma, koje je od IV v. svuda preovladalo.

14

3. GR^KI DIJALEKTI. ISTORIJAT, PODELA, OSNOVNE ODLIKE

3.1. Pojam dijalekta. Konzervacija i inovacija

Od po~etka svoje pisane istorije gr~ki jezik se javqa izdeqen u dijalekte. Re~ je gr~kog porekla;

dialektoj izvorno, kod Platona i Aristofana, zna~i uop{te razgovor, (govorni) jezik, da bi kod

autora rimskog doba poprimila zna~ewe jezika svojstvenoj jednoj zemqi ili jednom narodu, a onda i

lokalnih varijeteta istog jezika, dijalekata. Odgovaraju}i srpski termin je nare~je za jezi~ki

varijetet {ire oblasti, a osoben jezi~ki izraz jednog odre|enog punkta unutar takve dijalekatske

oblasti ozna~ava se re~ju govor. Da se ozna~i unutra{wa razvedenost jednog nare~ja, koriste se i

novoskovani termini poddijalekat ili mikrodijalekat (unutar makrodijalekta). Tako se, na primer,

mo`e govoriti o govoru Gortina na Kritu kao lokalnom varijetetu kritskog poddijalekta dorskog

(makro)dijalekta.

Dijalekatska ra{~lawenost (razvedenost) jednog jezika ogleda se u razli~itom rasporedu sa~uvanih

prajezi~kih osobina i docnijih inovacija u pojedinim delovima jezi~kog podru~ja. Na primer, u

jednom pogledu jedan govor je konzervativan, tj. ~uva prajezi~ko stawe, a drugi ga mewa, tako dorski

~uva pragr~ki oblik fati prema jonsko-ati~kom fhsi(n) gde je a pre{lo u h, ti > si (a na kraju je

sekundarno dodato tzv. -n efelkustikon). Ili svi govori u jednoj ta~ki inoviraju, tj. mewaju

prajezi~ko stawe, ali na razne na~ine, ~ime se ponovo uspostavqa distinkcija me|u wima, npr. jonat.

Mousa, dor. Mwsa, eol. Moisa, {to se sve svodi na (nepotvr|en) pragr~ki oblik *Monsa. Istu

konzervativnu ili inovacionu crtu ~esto dele dva ili vi{e dijalekata, pri ~emu se osobenost svakoga

od wih u odnosu na ostale sastoji, osim eventualnih samo wemu svojstvenih crta, u osobenom

repertoaru onih odlika koje se svaka za sebe sre}u i u drugim dijalektima istog jezika, ali nigde

drugde u istom takvom spoju.

3.2. Pragr~ki kao praistorijski idiom

Poput drugih prajezika, ni zajedni~ki gr~ki ili pragr~ki jezik nije kao takav pismeno

fiksiran, drugim re~ima, nije istorijski posvedo~en ve} je predmet rekonstrukcije koja se vr{i

pore|ewem osobina poznatih dijalekata i razdvajawem inovacija i arhaizama u wima prema stawu koje

je istim, komparativnim putem utvr|eno za (pozno)indoevropski prajezik kao polazi{te gr~kog

razvoja. Ako uzmemo da se od najranijeg doba iz koga imamo zapise gr~kog jezika, a to je sredina drugog

milenija pre Hrista, ve} suo~avamo sa wegovom razvedeno{}u u dijalekte jer se jezik tih najranijih

pisanih spomenika, mikenski ne mo`e izjedna~iti sa pragr~kim jezikom, ve} predstavqa samo jedan

wegov dijalekatski izdanak, dodu{e vrlo arhai~an iz toga proizlazi zakqu~ak da se taj

praistorijski idiom koji uslovno nazivamo pragr~kim ili zajedni~kim gr~kim jezikom govorio negde

krajem tre}eg i po~etkom drugog milenija pre Hrista.

3.3. Dijalekatska razvedenost gr~kog jezika

U doba alfabetske pismenosti, od osmog veka pre Hr. naovamo, ceo gr~ki jezi~ki prostor javqa se

iscepkan na veliko mno{tvo nare~ja. Toj dijalekatskoj {arolikosti odgovarala je raznolikost

15

lokalnih alfabeta: svako mesto (ili svaka oblast) imalo je u pretklasi~no i klasi~no doba, otprilike

do IV v. pre Hr., svoje vlastito pismo: od mesta do mesta razlikuju se delom oblici slova (koja

prirodno i na istom mestu poznaju u toku vremena sukcesivne razvojne stupweve), a delom wihove

glasovne vrednosti. Tako izdiferencirana dijalekatska slika odgovara na neki na~in geografskoj

razu|enosti gr~ke zemqe i wenoj politi~koj izdeqenosti na veliki broj gradova-dr`avica, od kojih je

maltene svaki imao svoje vlastito nare~je, s tim {to su se nare~ja pojedinih gradova preko wihovih

kolonija prenosila u najudaqenije delove tada poznatog sveta, od Crnog mora (Ponta) preko ju`ne

Italije (Velike Gr~ke) i Sicilije do severne Afrike (Libije). Tako su, na primer, dijalekati

Korkire i Kirene prakti~no identi~ni sa dijalektima wihovih metropola Korinta odnosno Tere, a

dijalekat Tarenta, koji je sa svoje strane boqe poznat samo preko nare~ja tarentske kolonije Herakleje,

ima veoma tesne veze sa dijalektom Lakonije, odakle su po anti~koj tradiciji do{li wegovi

kolonisti. Ono {to takvi primeri dokazuju kao pravilo za istorijsko vreme, moralo je u istoj meri

va`iti jo{ u predistorijsko doba: tako npr. anti~ka tradicija o naseqavawu ostrva Kipra sa

Peloponeza nalazi potvrdu u bliskim podudarnostima me|u kiparskim i arkadskim dijalektom.

3.4. Glavne skupine gr~kih dijalekata (makrodijalekti)

Svojim op{tim crtama gr~ki govori pretklasi~nog i klasi~nog perioda grupi{u se u velike

dijalekatske skupine:

J o n s k o - a t i ~ k u grupu ~ine jonski govori u Aziji, na ostrvima Jonskog mora, na Eubeji i ati~ki

govor Atike sa Atinom.

A r k a d s k o - k i p a r s k u grupu ~ine govori Arkadije, Kipra i maloazijske Pamfilije.

E o l s k u grupu ~ine govori Beotije i Tesalije (kopneni eolski) i ostrva Lezba (ostrvski eolski).

Z a p a d n u grupu ~ine severozapadni govori (fokidski sa Delfima, lokrijski, etolski, elejski) i kao

glavni reprezent dorski u u`em smislu (lakonski, argivski, korintski sa Sirakuzom, megarski,

kritski, rodski, dijalekat ostrva Tere i wene afri~ke kolonije Kirene).

3.5. Glavne odlike gr~kih makrodijalekata

3.5.1. JONSKO-ATI~KI I ARKADSKO-KIPARSKI grupi{u se zajedno u odnosu na druge dve velike skupine.

Zajedni~ke odlike su im asibilacija ti > si (npr. didwsi, eikosi), nastavak -men za 1. l. mn., atematski

infinitivi na -(e)nai, veznici ei i ote, modalna partikula an, oblik glagola boulomai. Osnovno ~ime

se jonsko-ati~ki odvojio od arkadskokiparskog je prelaz a > h, a ati~ki se od ostalih jonskih govora

razlikuje time {to je u wemu taj proces poziciono ograni~en, naime a se o~uvalo (ta~nije,

restituisalo) iza r, e i i, npr. oikia prema jon. oikih. Tako|e, ati~ki pokazuje druga~iju podelu re~i na

slogove, odakle proizlazi izostanak sekundarnog du`ewa po ispadawu digame iza n, r (xenoj < *xe-noj

prema jon. xeinoj < *xen-oj, koroj < *ko-roj prema jon. kouroj < *kor-oj) a karakteri{e ga i ve}a

sklonost ka kontrakciji, pri ~emu se neka stezawa u wemu druga~ije vr{e nego u jonskom, tako eo daje

at. ou a jon. eu (ou = eu < eo). Uzima se da jonsko-ati~ki i arkadsko-kiparski govori pripadaju prvom

16

gr~kom talasu na Balkanu i da su bili preslojeni i rasuti talasom dorskih osvaja~a krajem II

milenija.

3.5.2. DORSKI I SEVEROZAPADNI GOVORI ~uvaju grupu -ti (didwti, ikati), u mno`ini ~lana imaju toi =

oi, 1. lice mno`ine na -mej, atematske infinitive na -men, veznike ai (at. ei), oka (= ote), modalnu

partikulu ka (= an) vokalizam e u glagolu hteti: dhlomai (up. boulomai, odnos d- : b- svodi se na

razli~it razvitak labiovelara pred vokalima predweg i zadweg reda).

3.5.3. EOLSKI (aioloj {aren) zauzima me{ovitu poziciju izme|u dve navedene grupe (jonsko-ati~kog

sa arkadskokiparskim i dorskog sa severozapadnim govorima). Posebne odlike su mu zamena

labiovelara labijalima i ispred e, gde oni u drugim dijalektima daju dentale, npr. petra- (= tetra-),

pempe (= pente), asimilacija umesto sekundarnog du`ewa u nekim grupama: emmi (= eimi < *es-mi),

baritoneza i vokalsko r > ro (strotoj = stratoj), dativi na -essi pro{ireni sa sigmatskih na sve

atematske osnove. Druge karakteristike vezuju eolski ~as za dorske ~as za jonsko-ati~ke govore, pri

~emu su kopneni tesalski i beotski govori bli`i severozapadnim nare~jima i dorskom, a ostrvski

lezbqanski jonsko-ati~kom. Tako je lezb. didwsi, tes. i beot. didwti, ~lan je beot. toi, lezb. oi,

isto~notes. oi; kada se beotski ka`e oka kao i u dorskom, lezb. ota (at. ote). Glagol hteti glasi u

beotskom i tesalskom beilomai, bellomai sa vokalizmom kao u dorskom (dhlomai), ali je u lezbqanskom

vokalizam o kao u ati~kom (bollomai). Lezbqanski infinitivi na -menai bli`i su ati~kim na -enai,

dok je u beotskom i tesalskom nastavak infinitiva -men kao u dorskim i severozapadnim govorima.

3.5.4. MIKENSKI je de{ifrovan tek pre nepunih pola veka i to otkri}e unelo je nova saznawa i nove

probleme u gr~ku dijalektologiju. Iako zabele`en izme|u oko 1450. i oko 1100. pre Hr., to nije gr~ki

prajezik, ve} samo jedan od gr~kih dijalekata, ili dijalekatska me{avina. Odlikuju ga, dodu{e, takvi

arhaizmi kao ~uvawe labiovelara (qo-u- guous > bouj), instrumental na -fi, dativ atematske

deklinacije na -ei, ali i inovacione promene u kojima je daqe odmakao od, recimo, mnogo poznije

posvedo~enog dorskog, kao asibilaciju e-ko-si: at. ecousi prema dor. econti, zatim veznik (adverb.) (h)o-

te, oblik prideva ieroj kao u ati~kom (lezb. iroj, severnojon. iroj, dor. iaroj). Najbli`e veze mikenski

pokazuje sa arkadsko-kiparskim, kao prim. nastavak 3. l. jedn. med. -toi: e-u-ke-to eucetoi: at. eucetai

(indoevropski arhaizam). Druge bliske veze mikenskog su sa eolskim: a-pu = eol. apu (= apo), r > ro

(torpeza: trapeza).

3.6. Kojna i kraj gr~kih dijalekata

Istorija gr~kih dijalekata traje dakle od prvih spomenika mikenske pismenosti preko hiqadu godina.

Tek je u helenisti~ko i kona~no u rimsko doba jaz izme|u mnogih lokalnih govora bio premo{}en

jednim jedinstvenim, zajedni~kim jezi~kim oblikom, kojnom (koinh dialektoj). Wegovu osnovu ~ini

kwi`evni ati~ki jezik, a svoj doprinos dala su mu i druga nare~ja, koja su sa svoje strane u jednom

dugotrajnom procesu, koji se nije svuda odvijao istom brzinom, bivala postepeno potisnuta tim novim

zajedni~kim jezikom. Prema tome, u istoriji gr~kog jezika, posmatranog u celini, mogu se razlikovati

dve epohe: ranija epoha lokalnih dijalekata i mla|a epoha zajedni~kog jezika, koja je onu prvu smenila.

Kako ova smena po~iwe u IV v. pre Hr. odlu~uju}a uloga u tom procesu pripada uvo|ewu jonskog

17

alfabeta kao jedinstvenog gr~kog pisma (up. II) a s druge strane stawe na{ih izvora dopu{ta da se

mnoga nare~ja ta~nije upoznaju tek u to mla|e doba (otprilike od 400. g. pre Hr.), za pojedine dijalekte

mo`e se prakti~no pisati samo istorija wihovog propadawa. ^esto se ti procesi ne mogu lako

proslediti na raspolo`ivim izvorima, jer se iz natpisa moraju izvla~iti zakqu~ci o jeziku kojim je

narod stvarno govorio, a tu strani uticaji, sna`no izra`en lokalni konzervativizam ili sli~ne

tendencije iziskuju posebnu proveru za svaki pojedini tekst. Na dorskom podru~ju proces nestajawa

starih nare~ja tekao je preko me|ustupweva razli~itih nadregionalnih jezika, koji su se na kraju sami

utopili u kojnu. Za ilustraciju jezi~kih prilika u jednom odre|enom istorijskom trenutku (oko 200.

pre Hr.) pogodni su nekoliki natpisi iz Magnesije koji predstavqaju odgovore raznih gradova na jedan

magnetski raspis: dok prvobitno jonski gradovi (kao npr. Halkida) kao i wihove kolonije pi{u

kojnom, dotle se Knos, Korint, Korkira ili Sirakusa jo{ u osnovi slu`e svojim starim dorskim

dijalektom, koji se uostalom od kojne vi{e razlikovao (pre svega zbog -a- vokalizma) nego jonski i

stoga je bio otporniji na asimilaciju.

3.7. IZVORI ZA GR^KE DIJALEKTE

3.7.1. Epigrafski izvori

Najboqi izvor za poznavawe gr~kih dijalekata su epigrafski spomenici: natpisi, pre svega na kamenu,

ali i oni kratki na opekama, vazama i sl., koji uprkos svome malom obimu i ~iwenici da sadr`e

uglavnom imena mogu imati presudan zna~aj za re{avawe grafi~kih ili fonetskih pitawa. Sa

celokupnog velikog prostora koji su u antici nastawivali Grci i iz celog vremenskog raspona

anti~ke epohe stoji nam na raspolagawu oko sto hiqada natpisa. Mnogi dijalekti, kao arkadski i

kiparski, uop{te i nisu bili kori{}eni u kwi`evnosti, nego su nam poznati samo sa lokalnih

natpisa, a i druga nare~ja uspevamo pouzdanije da sagledamo u wihovom vremenskom razvoju pomo}u

datovanih ili vremenski pribli`no opredeqivih natpisa nego na osnovu kwi`evnog jezika koji je

uvek sklon konzervativizmu i arhaizirawu.

3.7.1.1. Prednost epigrafskih u odnosu na kwi`evne izvore

Koliko su natpisi pouzdaniji od kwi`evne predaje mo`e se predo~iti na primerima natpisa ~iji je

tekst sre}nim slu~ajem sa~uvan i na kamenu i u delima starih pisaca. Tako Pausanija V 24, 3 ovako

bele`i posvetu jednog Zevsovog kipa iz Olimpije koji su postavili Lakedemowani:

dexo anax Kronida Zeu Olumpie kalon agalmailaJ qumJ toij Lakedaimonioij

Primi, vladaru, sine Kronov, Zevse olimpijski, lepu statuu, milostiva duha, od Lakedemowana!

Dva ulomka okrugla mramornog postoqa prona|ena 1876. odn. 1879. u Olimpiji sadr`e tu posvetu

lakonskim pismom u slede}em vidu (IG V:1, 1562 = D 7):

dexo anax Kronidai Deu Olunpie kalon agalmahileoi qumoi toi Lakedaimonioij.

18

Pore|ewe ove dve verzije jasno pokazuje eliminaciju dijalekatskih osobenosti u kwi`evnoj verziji

u korist jezi~ke norme (anax bez - itd.) ili homerskom jeziku svojstvenih oblika (ilaoj). Drugi

primer: stihove na grobu Korin}ana palih u bici kod Salamine i tamo sahrawenih predaju razni

anti~ki autori (neki ih pripisuju Simonidu):

w xene, euudron pot' enaiomen astu Korinqounun d' am Aiantoj nasoj ecei Salamij ktl.

Stran~e, nekada smo nastawivali Korint, grad sa dobrom vodom, a sada nas pohrawuje Ajantovo ostrvo

Salamina. Jedna mramorna plo~a na|ena 1895. na Salamini, koja je na`alost pretrpela te`a

o{te}ewa, ~uva originalni tekst (IG I2 927 = D 126) arhajskim korintskim pismom:

o xene, euhudron pok' enaiomej astu orinqo,nun d' ame Aiantoj nasoj ecei Salamij

Dorizmi poka = pote i -mej = -men o~ito su dakle normalizovani; za `aqewe je {to upravo tamo gde je

morao stajati ekvivalenat ati~kom xene tekst nije sa~uvan.

3.7.1.2. Pouzdanost i autenti~nost epigrafskih tekstova

Gre{ke na natpisima su minimalne u odnosu na one kod tekstova u kwi`evnoj predaji. Klesar je,

dodu{e, katkada mogao zameniti ili izostaviti neko slovo, ali to nije ni{ta prema onim

izobli~ewima do kojih je dolazilo u rukopisnoj tradiciji. U slu~ajevima kada je ne poznaju}i

tradicionalnu ortografiju klesar pisao kao {to govori wegove oma{ke pru`aju nam korisno

svedo~anstvo o promenama u `ivom jeziku. Treba ipak uzeti u obzir da karakter natpisa uti~e na

jezi~ki oblik: zvani~ni dokumenti, ~esto napisani u dr`avnoj kancelariji, po pravilu su jezi~ki

bri`qivije redigovani nego privatni natpisi, kao npr. natpis na nadgrobnoj steli; neposredno na

osnovu natpisa se o govornom jeziku naroda sme zakqu~ivati samo u odre|enim slu~ajevima, kao kod

starih ati~kih natpisa na vazama ili kod mla|ih defiksija (tablica sa prokliwu}im formulama).

Nasuprot tome, posebno su problemati~ni natpisi u stihovima, gde se o~ituje uticaj naddijalekatskog

jezika pojedinih pesni~kih vrsta.

3.7.2. Kwi`evni izvori. Dijalekti kao odlika pojedinih kwi`evnih rodova

J o n s k i, ta~nije wegova arhai~na faza, starojonski, le`i u osnovi jezika homerskih spevova koji je

postao jezik epske poezije u svo doba wenog trajawa, preko Hesioda do Apolonija Ro|anina i Nona, a

koji predstavqa naddijalekatsku me{avinu sa brojnim eolizmima i arhaizmima (mikenizmi). Na

jonskom se razvila jampska i trohejska poezija (Hiponakt) i umetni~ka proza (Hekatej, Ferekid;

Herodot, kod koga ima arhaizama i epskih primesa). Jo{ u rimsko doba neki autori kao Arijan i

Lukijan sastavqaju pojedine spise na ve{ta~kom jonskom dijalektu. Na e o l s k o m podru~ju razvila se

lirska poezija (melika). Sapfa i Alkej pevaju na lezbqanskom dijalektu (emmi = eimi, kalhmi = kalw,

auwj = ewj, strotoj = stratoj), Korina iz Tanagre na beotskom a i kod predstavnika tog roda sa

drugih dijalekatskih podru~ja, kao {to je Anakreont sa Teja, primetne su eolske primese na jonskoj

podlozi. D o r s k i je dijalekat horske lirike, pa su i horske partije kod ati~kih komediografa i

tragediografa na tom nare~ju. ~uvaju se i a, nema asibilacije (didwti, ikati), karakteristi~ni su

19

aoristi na -x (edikaxa) futuri na -sew. Karakteristika lakonskog dijalekta je prelaz (sekundarnog) s

> h, tako u imenu boga Posejdona Pohoidan (tako kod Alkmana, kod koga ina~e ima eolskih crta, a ovde

je posredi arkadski supstrat; pravi dorski oblik je Poteidawn). Na dorskom dijalektu Sirakuze

razvila se komedija (Epiharm i Sofron). Teokritove bukolike ispevane su na u~enom i ve{ta~kom

dorskom.

3.7.2.1. Vrednost kwi`evnih izvora za izu~avawe dijalekata

Kwi`evna dela na kojima se ispo~etka u potpunosti zasnivalo izu~avawe gr~kih dijalekata, danas su

potisnuta u drugi plan mnogo autenti~nijim epigrafskim materijalom. Kao kwi`evni dijalekti

igraju va`nu ulogu jonski (jezik epa, elegije i najstarije umetni~ke proze) i ati~ki (jezik ati~ke

komedije i ati~ke proze), a pored toga primenu su na{li i lezbqanski (Alkajev i Sapfin), retko

beotski (Korinin) i razne varijante dorskih dijalekata (u horskoj lirici i horskim pesmama ati~ke

tragedije, u sicilijanskoj komediji i mimu). Vrednost tih kwi`evnih izvora za epihorske dijalekte je

u raznim pogledima ograni~ena; o tome ovde vaqa ukratko re}i: na jednoj strani, kwi`evna dela kao

umetni~ke tvorevine ne predaju verno govorni dijalekat (nare~je) ve} stoga, {to kwi`evna upotreba

vodi jeziku pismenosti, koji biva u izvesnoj meri zamrznut na odre|enom stupwu svoga razvoja, i

koji poprima naddijalekatski karakter, sjediwuju}i u sebi pojave razli~itih dijalekata, kako je to

slu~aj sa jezikom epskog pesni{tva, ati~ke umetni~ke proze ili sa kojnom. Sa druge strane, kwi`evna

dela ako se izuzmu papirusi prete`no su do{la do nas u rukopisnoj tradiciji i stoga su bila

izlo`ena svim mogu}im izvorima gre{aka takve predaje: pri vi{ekratnom prepisivawu dolazilo je do

mawe ili vi{e mehani~kih pogre{ki u pisawu; no pre svega su ~esto puta dijalekatski tekstovi ili

pojedini dijalekatski oblici, ako su bili razumqivi i onome ko to nare~je ne zna, ~esto puta

bivali svesno ili nesvesno prilago|eni pisarevoj normi (ati~kom, kojni itd.), odnosno, ako ih

neuki pisar ili prepisiva~ nije razumevao, izokrenuti i izobli~eni. Pored toga je i svestan

filolo{ki rad ve} u antici, uglavnom u aleksandrijsko doba, ali i jo{ ranije, uticao na tekstovni

lik dijalekatske kwi`evnosti. Sasvim malu vrednost ima pozna dijalekatska kwi`evnost proistekla

iz te`we ka ve{ta~kom arhaizirawu koja se javila u rimsko carsko doba nastoje}i da o`ivi ve} odavno

izumrle dijalekte. Te pseudodijalekatske tvorevine razobli~uju se kao takve svojim

hiperdijalektizmima (ako npr. i ati~ko h < *e biva pogre{no dorizirano u a), ali mogu biti

zanimqive kao posredna svedo~anstva o znawima koja su u doba wihovog nastanka gramati~ari

posedovali o datom dijalektu.

3.7.3. Dela anti~kih gramati~ara kao izvor za poznavawe dijalekata

Starogr~ka dijalektologija, kao i cela gr~ka nauka o jeziku, ima svoj za~etak u homerskoj filologiji:

posebni re~nici retkih, izobi~ajenih re~i, glosa (glwssai) kod Homera pomiwu se ve} u V v.

Pojedina zapa`awa o dijalekatskim prilikama i argumentacije u vezi s wima nalaze se, delom

povezani sa etnografskim tradicijama, kod pisaca kao {to je Herodot ili Platon u Kratilu.

Najstarije delo naslovqeno per_ dialktou, koje u najmawu ruku znamo po naslovu, poti~e od sofista

Antistena. Sistemati~nija filolo{ko-gramati~ka prou~avawa (up. najskorije Pfeiffer) razvili su

20

docnije u helenisti~ko doba Aleksandrinci. To {to su se ovi nau~nici bavili i nare~jima bilo je

uslovqeno ve} wihovim radom na kwi`evnim tekstovima napisanim delimi~no na dijalektima, koje

su oni skupqali, izdavali i komentarisali. Od spisa tih aleksandrinskih gramati~ara nije se ni{ta

sa~uvalo, tako da mi samo povratnim zakqu~ivawem ili rekonstrukcijama na osnovu docnijih

gramati~kih dela iz carskog ili vizantinskog razdobqa, u kojima je sve ranije bivalo uvek revnosno

kori{}eno i ispisivano, dobijamo odve} nepotpunu sliku o tome. Iz vizantijskog perioda imamo

nekoliko velikih kompendija, me|u kojima je najva`niji peri dialektwn Grigorija Korintskog,

arhiepiskopa iz XII-XIII v., crpeno pre svega iz Jovana Filopona (zvanog Gramatik). Kako je od po~etka

dijalektologija bila prete`no glosografija, imaju}i u vidu da je ve}ina spisa iz te oblasti

izgubqena, neprocewivu vrednost za gr~ku dijalektologiju ima re~nik Hesihija Aleksandrinca

nastao u V veku, koji nas dodu{e na svakom koraku suo~ava sa tekstolo{kim problemima posebne vrste

(jedan jedini, veoma pozan rukopis). Gramati~ari aleksandrinskog i postaleksandrinskog perioda

prete`no su crpli svoje znawe i svoje citate iz kwi`evnih izvora, dok su zapa`awa na osnovu `ivih

(nekwi`evnih) govora kod wih daleko re|a. Kao primer mo`e se navesti u~ewe gramati~ara o eolskom

akcentu (baritonezi. U pojedinim slu~ajevima ~esto se ne mo`e prosuditi da li se neki podatak svodi

na kwi`evne izvore ili na zapa`awa u~iwena na `ivim dijalektima. Vrednost ili bezvrednost

gramati~arskih obave{tewa se kao i kod dijalekatskih tekstova u kwi`evnoj tradiciji najsigurnije

mo`e proceniti pri suo~avawu sa autenti~nim svedo~anstvima natpisa: tako je npr. ve} Ahrens (up.

III) spoznao da kod nekih re~i predatih u Hesihijevu re~niku po~etno G vaqa korigovati u .

Obave{tewe jedne sholije uz Dionisija Tra~anina da se nalazi samo kod Beo}ana, Lakonaca i Eolaca

pokazuje se kao malo vredno pri uvidu u epigrafske potvrde sa . Iako su gramati~ari u najmawu

ruku oni stariji mogli crpsti iz znatno bogatijih rukopisnih i epigrafskih izvora nego mi, ipak

treba naglasiti da u gramati~kim spisima ponekad stoje o~ito pogre{ne stvari, npr. da se u dorskom

ka`e eikoti (prema ati~kom eikosi umesto ispravnog oblika ikati.

21

4. H O M E R S K I J E Z I K

H o m e r s k i j e z i k predstavqa ve{ta~ku me{avinu raznih dijalekata. To se o~ituje kroz tri

wegove osnovne karakteristike:

a) Uporedno kori{}ewe sinonimnih oblika iz raznih dijalekata:

4: eol. pisurej / jon. tessarej

dan: ark.-kip. hmar / jon. hmerh

U proznim natpisima ark. dijalekta javqaju se neke tipi~no hom. re~i koje drugde nisu posvedo~ene

u `ivom jeziku: pored amata i aisa, keleuqoj, leussein, ptolij itd.

b) Uporedno kori{}ewe starijih i novijih oblika:

Gen. sg. o-osnova -oio / -ou.

c) Stvarawe ve{ta~kih oblika uklopivih u heksametar:

hgnohsen 3. sg. aor. ind. > hgnoihsen.

Za metriku v. poglavqe 5 ovog dela.

4.1. Fonetika

4.1.1. Vokalizam

4.1.1.1. ei za h: eiatai umesto *hatai (= at. (kaq)hntai), creioj umesto *crhoj ( crh). Grafi~ka, a ne

jezi~ka pojava.

4.1.1.2. a > h u svim polo`ajima: nehnihj = at. neaniaj, hmerh = hmera, kradih = kardia Jonska

promena. Ni kod Homera, kao ni u ati~kom, u h ne prelazi dugo a nastalo kao rezultat poznijeg

sekundarnog du`ewa, u slu~ajevima kao orasqai < oraesqai, melaj < melanj, paj, *pasa < *pantj,

pantja, ath (a-) < *aath, kaloj < kaloj (v. dole). U drugim slu~ajevima o~uvawe a ukazuje na

epski eolizam: laoj (jon. lewj), qea (Il. I 1, Od. I 44), Poseidawn, ~ak i samo ime Jowana Iawnej.

4.1.1.3. r > ro/or: hmbroton = hmarton; brotoj = stind. mrtah < *mrtos. Eolska crta, zajedni~ka

mikenskom, up. to-pe-za /torpeza/ = trapeza < *kuetr-ped-iH2. Mik. tako|e o < n, m, up. eol. dekotoj =

dekatoj < *dekmtos, hom. mo`da peposqe (v. l. pepasqe) 2.pl. od peponqa, opatroj < *sm-pH2tros.

Jonski ra/ar: qarsoj / qrasoj; karteroj (i at.) / krateroj; kardih / kradih (at. kardia), tetartoj (i

at.) / tetratoj

4.1.1.4. Eolsko u u amudij ama.

4.1.1.5. Izostanak kontrakcije:

a) fileei (> klas. filei) U principu me{aju se kontrahovani oblici sa nekontrahovanima, tako da u

ovima drugim treba videti arhaizam (ima formula koje metri~ki ne trpe kontrakciju)

22

b) (Ne)vr{ewe kontrakcije nakon ispadawa digame (v. dole): akwn pored aekwn < *a-ekwn; aeqlon,

jednom Od. VIII 160 aqlwn < aeqlon (ark.); u dativu -ei po pravilu > -ei (oxei od oxuj)

c) Nakon ispadawa intervokalskog j: kod glagola na -ew 3. sg. prosefwnee, ali imperativ 2. sg. po

pravilu -ei: aitei (konvencija pisane tradicije?). Konstantno u treij, hmeij.

d) U gen. sg. o-osnova nijednom se ne bele`i nestegnuto -oo, ali ga metrika pretpostavqa u nekim

slu~ajevima umesto predatog -ou, gde metar iziskuje _ a ne _: Od. X 60: bhn eij Aioloo kluta

dwmata, ton de kicanon (vulg. Aiolou)

e) *(u)esu- > eu- pored eu-.

4.1.1.6. Jonsko stezawe eu < eo

Posvedo~eno je na natpisima tek od IV v. pre Hr.; stoga u hom. tekstu verovatno grafija za

nestegnuti lik (tako|e razli~it tretman: teu pored teo, u medijalnom imperativu re|e erceu i sl.,

~e{}e erceo.

4.1.1.7. Metateza kvantiteta, skra}ivawe dugog vokala

Izmena sleda dug vokal kratak vokal i skra}ivawe dugog vokala pred drugim dugim vokalom pojave

su tipi~ne za mla|i jonski dijalekat. Takvi oblici postoje kod Homera paralelno sa onima

starijim, gde se prvobitan kvantitet ~uva.

a) Pored eol. gen. pl. a-osnova -awn < i jon. -ewn, koji se naj~e{}e skandira jednoslo`no (siniceza)

< *-hwn *-asom. Up. dole 3.1.2.2.

b) U gen. sg. mu{kih a-osnova pored eol. Atreidao i jon. Atreidew < -a-s(i)o, po pravilu sa

sinicezom, tako da se pred vokalom mo`e pretpostaviti eol. oblik sa elizijom ( Phlhiada' Acilhoj

umesto predatog Phlhiadew Acilhoj).1

c) Sa sinicezom i jon. crew nu`da < *crhw (up. crh).

d) Kod glagola orhai, ali memneJto opt. pf. < *memnhoito.

e) Tako hwj zora? < awj < *ausos (samo jednom Il. XXIII 226 slo`enica ewsforoj, at. ewj, up. eol.

auwj), laoj (eol.) < laoj, jon. lewj samo u LI kao Agelewj

f) R a s t e z a w e (diektasij, lat. distractio epica): oraw, faoj > orw, fwj > orow, fowj. Epska pojava,

strana `ivom jeziku.

4.1.1.8. Pojave u re~eni~nom nizu

S i n i c e z a (gr. sunizhsij slegawe), jednoslo`an izgovor dva vokala u kontaktu: uiei emJ wkumorJ

treba skandirati emwkumorJ. Ova pojava je ~e{}a unutar re~i, kod nastavaka -ew, -ewn (v. gore).

1 Up. dole 4.3.2.

23

K r a z a (krasij me{awe) razlikuje se od siniceze samo po tome, {to se grafi~ki notira. Nije tako

~esta kod Homera kao u ati~kom, Aristarh je u mnogim slu~ajevima odbacivao ~itawa sa krazom koja

je Zenodot prihvatio. Ipak ostaje izvestan broj slu~ajeva talla < ta alla, kautoj < kai autoj,

ouneka < ou eneka.

E l i z i j a (lat. elisio izbacivawe) zavr{nog pred po~etnim vokalom ~esta je kod kratkih vokala -a,

-e, -o, re|a kod -i, poga|a i -ai u medijalnim nastavcima (boulom' egw), ali ne i u infinitivima na

-nai, -sai. Zavr{ni diftong -oi izuzetno podle`e eliziji kod Homera u enkliti~nim dativima

zamenica soi, moi: oj m' eqelen filothti mighmenai ouk eqelousV (Il. VI 165).

A p o k o p a (apokoph odsecawe) zavr{nog kratkog vokala pred po~etnim suglasnikom vr{i se samo

kod predloga ana, kata, para: am pedion, katqane, ~esto joj sledi asimilacija: kabbale.

S k r a } i v a w e dugih vokala i diftonga u hijatu: Il. III 164: ou ti moi aitih essi. qeoi nu moi aitioi

eisi. Mehanizam skra}ivawa razli~it je kod dugih vokala (up. u sredini re~i neoj pored jon. newj,

hom. LI Akronewj < nhoj) i kod kratkih diftonga, ~iji se drugi deo u hijatu izgovarao kao

poluvokal ispred kojeg je ostajao kratak vokal: aitioj eisi.

M e t r i ~ k o d u ` e w e: dosta je gr~kih re~i i oblika koji se ne mogu uklopiti u ritam heksametra.

Izbegava se pre svega sled _ _, a onda i nizovi od tri i vi{e kratko}a. U tu svrhu biraju se re~i i

oblici , ili grade novi, svojstveni samo pesni~kom jeziku, a pribegava se i du`ewu vokala: ounoma

(< onoma) ourea < orea, pl. od oroj brdo?), Oulumpoio, eilhlouqa (mesto elhlouqa), Apollwna _ _

_ (posebno na kraju stiha). Za razliku od tih neetimolo{kih du`ewa, u hnemoeij (od anemoj)

posredi mo`e biti arhai~an postupak derivacije (stind. vrddhi), a du`ina po~etnog a- u aqanatoj

obja{wava se digamom (*aqanatoj, u vezi sa stind. adhvanit ugasiti se?).

V o k a l s k a p r o t e z a pred *- svojstvena epskom jeziku: eeikosi pored eikosi (dor. ikati), eersh

pored ersh (*ersa stind. varsam ki{a).

4.1.2. Digama

Tek sa restituiranim mogu}e je ispravno skandirawe:

esqlon d' oute ti pw eipaj epoj out' etelessaj (Il. I 108)

_ _ _ (!) _ (!) _ _

esqlon d' oute ti pw eipaj epoj out' etelessaj

_ _ _ _ _ _ _ _

U varijanti bez digame omega u pw skratila bi se u hijatu (correptio), a alfa u ()eipaj ostala bi

kratka.

4.1.2.1. L a ` n i h i j a t i: digama na po~etku re~i pred vokalom naj~e{}e spre~ava eliziju, vi{e od

2300 puta, npr. I 30: hmeterJ eni ()oikJ en Argei thloqi patrhj, ~esto i korepciju, naj~e{}e pred

24

diftongom u tezi (thesis), oko 500 puta, kao u gorwem primeru I 108, re|e u arzi (arsis), oko 160 puta,

npr. Il. VII 281: amfw d' aicmetai. to ge dh kai ()idmen apantej.

4.1.2.2. S k r i v e n e p o z i c i j e: oj min ameibomenoj ()epea pteroenta proshuda Il. VII 356

4.1.2.3. Slu~ajeva kada dejstvo digame izostaje znatno je mawe, ali ih ipak ima znatan broj: preko 300

elizija pred re~ju koja je po~iwala sa -, 70 skra}ivawa dugog vokala pred takvom re~ju, 200

slu~ajeva kada *- ne ~ini poziciju. Delom to mo`e biti posledica ~iwenice da je proces ispadawa

digame bio ve} u toku u doba kona~ne redakcije spevova, tako da se u wima mawe-vi{e verno ~uvaju

stare formule u vidu koji su imale pre ispadawa digame, ali ima i novijih obrta na~iwenih bez

obzira na wu (Poseidawnoj anaktoj Il. XX 67 prema Poseidawna ()anakta XV 8 i sl.). Drugi deo

takvih slu~ajeva stavqa se na ra~un docnije predaje teksta. Varijante na papirusima o~ituju

nekoliko takvih slu~ajeva, tako je u Il. XXIII 198 starije ~itawe papirusa 12 wka de Irij (*irij) od

vulgate wkea d' Irij.

4.1.2.4. S e k u n d a r n o -n: veoma je mnogo slu~ajeva kada je hijat nastao ispadawem digame popuwen

sa n efelkustikon ili sa nekom ~esticom kao t(e), d(e), r(a). Up. Il. I 14: stemmat' ecwn en cersin

ekhbolou Apollwnoj za *en cersi hekhbolou, IX 114: ton d' aute proseeipen anax andrwn

Agamemnwn za *proseeipe anax.

4.1.2.5. O d s u s t v o -: po~etna digama se najranije gubila pred o i w (ne i oi!), pa je tako i kod

Homera, ali ipak ima primera gde se mo`e restituisati i u toj poziciji, kao Il. XVIII 222: oi d' wj

oun aion ()opa calkeon Aiakidao.

4.1.2.6. E o l s k a v o k a l i z a c i j a --: intervokalska digama u eolskom se vokalizuje (ili bar pi{e

ipsilonom kao drugi deo diftonga): eceue (< ecee, at. ecee); euade pored eade od *ehade

(andanw < *suad-). Kod glagola seuomai (v. ni`e) intervokalsko se u vidu -u- ustalilo pod

uticajem epa.

4.1.2.7. J o n s k o n a k n a d n o d u ` e w e i s p r e d *r, *l , *n: U sredini re~i iza r, l, n ispala

digama ostavila je traga u jonskom naknadnom du`ewu: kourh, ark. kora (at. korh), kaloj _ , beot.

kaloj (at. kaloj ), xeinoj, kork. (pro)xenoj (at. xenoj). Na sli~an na~in vokal se du`i pred

nekada{wom grupom -d-, npr. deidimen < *dedimen, ali se javqa i geminacija: eddeise -ou smatra se danas da

nije nastala odatle, nego od zameni~kog *-o-so). Katkad se jota gubi, kada to iziskuje metar: keatai

pored keiato, wkea Irij umesto wkeia.

25

4.1.3.2. P o ~ e t n o p t - : zavisno od metri~kih potreba upotrebqavaju se dijal. oblici ptolemoj,

ptolij (tako jo{ mik., ark.-kip., tesal.) prema jon.-at. polemoj, polij.

4.1.3.3. G e m i n a t a se prema potrebama metra u nekim imenima smewuje sa prostim konsonantom:

Acil(l)euj, Odus(s)euj.

4.1.3.4. L a b i o v e l a r i: pred e preovla|uju jonski refleksi, ali u starim formulama ima eolizama:

pelomai = dor. (krit.) telomai, pelwr (= telwr samo kod Hesihija), pisurej pored tessarej, Fhrej

kao naziv za (tesalske!) Kentaure (Il. I 268, II 743) pored qhr, qhrej zver(i).

4.1.3.5. S p o j e v i * s s a l i k v i d a m a i n a z a l i m a: tretman grupa u kojima *s dolazi pre ili iza

likvide ili nazala tako|e je {arolik: ~uvawe sigme iza likvide: wrse (ornumi), elsai (eilw) pored

gubqewa uz naknadno du`ewe kao u jonsko-ati~kom: edeira (derw) i asimilacije, kao u eolskom:

ofelleien (3. sg. opt. sigmatskog aorista). Pored jon.-at. einai < *esnai eol. emmenai < *esmenai, i sa

upro{}ewem geminate emenai, emen, pored hme-aj eol. amme < *nsme, pored jon. eimarto < *sesmrto

eol. emmore pf. < *sesmore. Kod prideva na (-es)-noj od sigmatskih osnova ~as eolski, ~as jonski

tretman: eol. erebennoj (ereboj n.), jon. faeinoj (faoj n.). Grupe s + r, l, m, n ne samo da se

odra`avaju geminatom u unutra{wosti re~i, ve} i na po~etku ~esto stvaraju poziciju prethodnom

kratkom vokalu: kata (m)moiran (*smorja), orea (n)nifoenta (*sniguh-, up. *snoiguhos > stsl. sng),

kata (r)roon (*srouos)

4.1.3.6. S k r i v e n a p o z i c i j a i p r e d s- < ss-: all' ouk Vrei fwtaj, ote (s)seuaito diwkein

~itawe sseuaito neophodno je radi metra (seuomai, seuetai = stind. cyavate < *kuieu-e-toi), te

(s)sarkaj (*turk-).

4.1.3.7. A s p i r a c i j a i p s i l o z a: nema doslednosti, oblici od istih korena javqaju se ~as sa h-,

~as bez: hmerh : hmar, hmeaj : amme, allomai, kaqallomai : alto, epalto, andanw ; euade. Op{te je

pravilo da se aspirirane forme javqaju kod re~i koje su se sa~uvale u jonsko-ati~kom i u kojni, a

psiloza kod tipi~nih homerskih re~i (dobrim delom eolizama). Psiloza je bila karakteristi~na i

za eolski i za jonski, s tim {to je stariji jonski izgleda jo{ ~uvao aspiraciju, koja se docnije boqe

odr`ala u zapadnom jonskom, a najboqe u ati~kom.

4.2. Morfologija

4.2.1. Deklinacija

4.2.1.1. -fi nastavak za kose pade`e jedn. i mn., naj~e{}e za dativ u raznim zna~ewima

instrumentalnom ifi (sg. ili pl., up. lat. viribus), socijativnom: am' hoi fainomenhfi, lokativnom

qurhfi = qurhqi, katkad i za genitiv, up. apo naufi Il. XVI 246. Izvorno nastavak instrumentala

mno`ine, kao takav posvedo~en u mikenskom.

4.2.1.2. -qi, -qen postpozitivne ~estice u funkciji pade{kih nastavaka, -qi za lokativ (mesto):

qurhqi, -qen za ablativ (ishodi{te radwe): ouranoqen.

26

4.2.1.2. a-osnove

Gen. sg. m. -ao/-ew (at. -ou): Phlopidao = Phlopidou (eol.), Atreidew = Atreidou). Izvorno *-aso

> pragr., eol. -ao > dor. (stegnuto) -a, jon. *-ho > -ew (metateza kvantiteta); jonski oblik obi~no sa

sinicezom, u nekim slu~ajevima misli se da je zamenio eolski sa elizijom (Phlhiadew Acilhoj Aqhnaj.

Sporno je da li je indoevropski prajezik imao melodijski akcenat u poznoj fazi svog razvitka, pred

raspad ie. jezi~ke zajednice, ili se gr~ko-baltoslovenska podudarnost svodi na dijalekatsku crtu

zajedni~ku inovaciju. Za raniju fazu uzima se da je akcenat bio ekspiratoran i wime se obja{wavaju

vokalske alternacije i ie. korenovima i morfolo{kim elementima (prefiksima, sufiksima,

infiksima) koje su dovele do razvitka apofonije.

[to se ti~e mesta u re~i, ie. akcenat je bio s l o b o d a n, {to je stawe koje od istorijski

posvedo~enih ie. jezika pored gr~kog i baltoslovenskog ~uva jo{ staroindijski u svojoj najranijoj

fazi, zvanoj vedskim jezikom, dok je klasi~ni sanskrit, uobli~en otprilike od sredine I milenija

pre Hr., uspostavio pravila akcentuacije zavisno od kvantiteta pretposledweg sloga (paenultima)

sli~na kao u latinskom. Osim toga, u staroindijskom, ~ak ni u wegovoj najranijoj fazi jeziku Veda

nema traga kvalitativnim razlikama u intonaciji, koje je i gr~ki jezik u svom poklasi~nom

razvitku izgubio, tako da je novogr~ki akcenat danas dinami~ki. Up. npr. genitiv ie. re~i pas

*kun-os/-es > gr~. kunoj, stind. ved. sunas, ali klas. sunas sunah, lat. canis; gr. to dwron, ngr. to

dwro, gen. mn. twn dromwn, stgr. ton dromon, ngr. ton dromon.58

57 Plata, nagrada, poreklom ista re~ kao gr. alfh dobit.58 Isto va`i i za neke slovenske jezike, kao ruski, koji ~uva mesto akcenta, ali ne i razlike u intonaciji, ili

58

Kako je ie. mesto akcenta uticalo na postanak apofonskih baza, vidi se iz slede}ih primera:

Zeuj dyaus59 < *dieu-s

Dioj divas < *diu-os

Gr~ki boqe ~uva pokretqivost ie. naglaska u imenskoj nego u glagolskoj promeni, u kojoj se ose}a

tendencija povla~ewa akcenta ka po~etku re~i:

eimi, imen emi, imas < *ei-mi, *i-mes

()oida, ()idmen (hom.) veda, vidma < *uoida, uid-me

eimi (eol. emmi), esmen (eimen) asmi, smas < *es-mi, s-mes

Gr~ki oksiton naglasak prvog lica jednine je sekundaran, radi razlikovawa od eimi; u mno`ini je

analogijom uspostavqena e-baza.

2.1.1.1. Poziciona ograni~ewa gr~kog akcenta

Najop{tije ograni~ewe koje je gr~ki jezik uveo u odnosu na ie. slobodno mesto akcenta jeste

ograni~ewe akuta na posledwa tri sloga re~i, odnosno na posledwa dva ako je zavr{ni slog dug, a

cirkumfleksa na posledwa dva sloga, odnosno na posledwi, ako je dug.

1) Ako je ultima kratka re~ mo`e biti:

a) oxytonon: potamojb) paroxytonon: pedionc) proparoxytonon: anqrwpojc) perispomenon: koufoj

2) Ako je ultima duga, mogu}nost se svodi na:

a) oxytonon: sofoujb) paroxytonon: anqrwpoujc) perispomenon: Aqhnaj

Ako je penultima duga a ultima kratka, a naglasak stoji na penultimi, mora biti cirkumfleks:

estaotej > estwtej.60

2.1.2. Vilerov (Wheeler) zakon

poqski, koji je i jedno i drugo izgubio, ili za govore jugoisto~ne Srbije, gde postoji samo jedan ekspiratorni

naglasak bez razlika u kvantitetu). Up. sh. kwi`. sunce, puno : dijal. (Timok) slnce, plno: rus. solnce, polno; rus.dobrota : poq. dobrota : ~e{. dobrota (nagla{eni slog obele`en je podvla~ewem, po{to se u pisawu neozna~ava).59 Stind. (dnevno, vedro) nebo; bog neba. I u gr~kom i u staroindijskom prvobitno dug diftong skratio se, v.

3.3.3.1.

60 a ne *estwtej, kako bi bilo u skladu s pravilom da pri kontrakciji ostaje akut ako je bio na drugom

vokalu: etimaomhn > etimwmhn.

59

Svaka oksitona sa tri i vi{e slogova, ako se zavr{ava kao daktil, tj. ima dugu antepenultimu,

kratke penultimu i ultimu: _ prelazi u paroksitonu. Uporedi:

patrasi o~evima < *patrasi < *ptrsu (loc.)

agkuloj kriv : stind. ankuras < *ankulos

poikiloj {aren : stind. pesalas < *poikVlos

boukoloj govedar < *boukoloj (nomen agentis, up. ippoforboj)

peripoloj koji ide unaokolo : stind. paricaras < *peri-kuolos

Tako|e u participima pas. perfekta kao pefugmenoj, leleimmenoj, lelumenoj < *-menoj.

60

2.2. INDOEVROPSKA APOFONIJA U GR^KOM

Nazivi a p o f o n i j a, v o k a l s k a a l t e r n a c i j a, g l a s o v n i p r e v o j ili a b l a u t (nem.

Ablaut) ozna~avaju regularnu smenu vokalskog sadr`aja pojedinih elemenata indoevropske re~i:

korenova, sufikasa i nastavaka. Isti elemenat javqa se sa razli~itim stupwevima vokalizma ili

apofonskim bazama:

Normalna (e-)baza Puna (o-)baza Nulska (-)baza

produ`ena produ`ena redukovana

ferw, fero, berem foroj, zbor fwr, fur difroj faretra, brati

patera pathr, pater apatora apatwr patroj, patris

eij, en, semel omoj sam mia, amatenw tonoj tetaka

Primeri kao patera prema apatora i patroj o~ituju da je apofonija nastala dejstvom a k c e n t a.

Nagla{eni vokal imao je boju e; nenagla{eni je mewao boju u o ({to se obja{wava melodijskom

prirodom akcenta) ili se gubio (za {ta se krivi ekspiratorni naglasak). Treba, me|utim, re}i da

teza o dva razli~ita tipa naglaska od kojih je jedan prethodio drugom ne obja{wava za{to se pod

dejstvom ekspiratornog (dinami~kog) akcenta svi nenagla{eni vokali nisu sinkopirali. U svakom

slu~aju, o koje bi po toj teoriji izvorno bilo samo varijanta (alofona) glasa (foneme) e u

nenagla{enom polo`aju osamostalilo se u zasebnu fonemu i u~vrstilo svoje mesto pri obrazovawu

pojedinih vrsta re~i i oblika nezavisno od akcenta. Na taj na~in je apofonija od fonolo{ke

postala morfolo{ka ili morfonolo{ka kategorija (npr. kauzativna obrazovawa: ferw, kauz. forew,

postverbal foroj nosilac, ali u pasivnom zna~ewu foroj prinos, danak; aor. eidon, perf. oida,

prez. leipw, perf. leloipa, aor. elipon itd.

Ukoliko je u vokalski sadr`aj korena (sufiksa, nastavka) ulazio sonant i, u, r, l, m, n koji je zatvarao

slog, apofonskom nizu e : o : odgovarali su difton{ki nizovi, pri ~emu se u nulskoj bazi sonant

vokalizovao:

ei oi i

leipw leloipa elipon peiqomai pepoiqa epiqomhn tei-sw poi-nh ti-nw

eu ou u

eleusomai eilhlouqa hluqon feugw (pefeuga) efugon

Zeuj Dyaus samprasarana 61 Dioj Divas

er or r

derkomai dedorka edrakon

61 Staroindijski gramati~ki termin: koren u ~ijim se raznim prevojima isti glasovi javqaju ~as kao sonanti i, u,

~as kao drugi delovi diftonga ili puni vokali (i, u).

61

trefw tetrofa etrafhn

(werfen warf geworfen)62

el ol l

elpomai eolpa alpnistoj, epalpnoj

en on n

penqoj, peisomai peponqa epaqon, pascw ceisomai keconda ecadon (candanw)

em om m

imber < *embhros ombroj abhra- < *mbhros

2.2.1. Pomo}ni vokal

U gr~kom i ve} praindoevropskom javqa se i takvo o koje ne alternira sa e: oyomai, osse; za a to je

pravilo (agw). Kratak vokal katkad mo`e biti plod razbijawa konsonantske grupe u izvorno nulskoj

bazi. Ispred i i u wegova boja je uvek i odnosno u: *d(u)uo: hom. du()w, stind. duva, lat. duo, ali dva,

dij = bis, stind. dvis; biw-w < *guiio-.

Ispred likvide i nazala kojima sledi vokal boja tog pomo}nog vokala je a:

qanatoj : teqnamenekamon pored kekmhka

edarhn (derw, dora; up. drepw)

estalhn (stellw, stoloj)

paroj : stind. puras

gala < *golakt- (up. lat. lac, lactis)

Pred dentalom, katkad i:

pitnhmi : petannumi

pisurej (hom., eol.) : tessarej (< *kuotur-)

idruw < *sodr-, koren *sed-?

U susedstvu labiovelara, u (labiovelar se delabijalizuje u tom kontaktu):

gunh, beot. bana = stind. gna, avest. gna

kukloj : stind. cakras < *kuekulos / kuokulos

nux, nuktoj < *nokut- (het. gen. nekuz < *nekut-s)

62 Nema~ki jaki glagol bacati, bacao, ba~en.

62

2.3. DIFTONZI U GR^KOM JEZIKU

P I S A W E I Z G O V O R

pragr~ki jonsko-ati~ki kojna

2. milenij pre Hr. 5. vek pre Hr. 2. vek pre Hr. 4. vek po Hr.

ai ai ai ai e

ei ei e i i

oi oi oi y y

au au au au av, af

eu eu eu eu ev, ef

ou ou o > u u u

2.3.1. Diftonzi na -i

2.3.1.1. Diftong ai

a) S t a r o ai = lat. ae, stind. e, av. ae, sl. e < ie. *ai

aiqoj (o, to) po`ar : lat. aed-es ogwi{te, stind. edhas drvo za ogrev

laioj : lat. laevus : stsl. lv > sh. l(ij)ev

b) S e k u n d a r n o ai pred n, r < arj, anj, aj:

fainw < *fan-jw (e-fan-hn)kaqairw < *kaqar-jw (kaqar-oj)

aietoj orao < aietoj (pamfil. aibetoj) < *aj-etoj : avi-s

c) M o n o f t o n g i z a c i j a ai

U beotskom ve} V v. pre Hr.: chre < caire, u kojni od II v. pre Hr.: -e-te 3. sg. < -e-tai.

2.3.1.2. Diftong ei

a) S t a r o ei = lat. i < stlat. ei = stind. e, av. ae/oi = sl. i < ie. *ei

leicw : stind. leh-mi : stsl. lizati, li` < *leigh- (pored *li-n-gh- u lat. lingo)

peiqw : lat. fido < stlat. feido < *bheidh- (pored *bhoidh- u stsl. bda)

eimi = stind. emi : lat. i-re, stsl. i-ti

ceimwn : stind. heman zimi, stsl. zima

b) S t a r o ei = stind. ai, av. ai < ie. *ei:

e-deix-a : avest. dai{ < ie. *deiks-

c) S e k u n d a r n o ei:

kteinw < ktenjw, aeirw < *aerjw (ali eol. ktennw, aerrw)

genei < genei < *genehi < ie. (loc.) *genesi

d) P r i v i d n o ei e: kao plod naknadnog du`ewa i kontrakcije:

fileite phile:te < fileete

eimi, krit. hmi, lezb. emmi < *esmi (= stind. asmi)

63

e) I z j e d n a ~ e w e ei ei sa e: ve} u VI v. pre Hr.: staroati~ki arce 3.sg. < arcei

f) I z j e d n a ~ e w e e: sa i:

u beotskom u V v. pre Hr.: eci = ecei;

u ati~kom najpre pred i u sled. slogu: cilioi = jon. ceilioi, eol. cellioi < *gheslio-;

u kojni u IIIII v. pre Hr.: ij = eij.

2.3.1.3. Diftong oi

a) S t a r o oi = lat. i, stind. e, av. ae, sl. e < ie. *oi:

()oida = stind. veda < *uoida pored lat. vidi, stsl. vd < uoidai (med.)

poinh = av. kaena kazna, osveta = lit. kaina = stsl. cna < *kuoina

b) S t a r o oi = stind. ai < ie. *oi:

dat. pl. o-dekl. -oij = stind. -ais < -ois (lukoij = vrkais)

c) S e k u n d a r n o oi:

aidoi dat. < aidohi < *-osi

oij < hom. oij < oij

doihn < do-ih-n

d) M o n o f t o n g i z a c i j a oi > y (oi > u):

beot. ve} u III v. pre Hr.: ukia = oikia

kojna oko 150. pre Hr.: anugw < anoigw

e) Tek nakon anti~kog perioda y u: >i.

2.3.2. Diftonzi na -u

2.3.2.1. Diftong au

a) S t a r o au = lat. au = stind. o = av. ao = sl. u < ie. *au:

tauroj = lat. taurus = stsl. tur

auxw : lat. augeo, augustus : stind. ojas- < *aug-

auoj, at. auoj = stind. sosa- (< *sosa-) = lit. sausas = stsl. suh < *sausos

2.3.2.2. Diftong eu

a) S t a r o eu = lat. u = stind. o = av. ao = sl. ju < ie. *eu:

eleuqeroj : stsl. ld (up. liber, Leute)

eucetai = stind. ohate, av. aojaite < *eughetoi

b) S t a r o eu = stind. au < ie. *eu:

Zeuj = stind. dyaus < *dieus

c) S e k u n d a r n o eu:

Plod kontrakcije, npr. eu < hom. eu < ehu : het. a{{u{ dobar < ie. *esu-s.

U jonskom i eu < eo: eu = ou < hom. eo.

64

2.3.2.3. Diftong ou

a) S t a r o ou = lat. u = stind. o = av. ao = sl. u < ie. *ou:

ouqar, ouqatoj : lat. uber, -eris < *oudhr-/oudhn-

b) S t a r o ou = stind. au < ie. *ou:

bouj = stind. gaus < *guous

ouj, wtoj pored ouatoj < *wuj : uho, gen. stsl. ou{ese < *ous-os-/es-

c) M o n o f t o n g i z a c i j a ou

Do VIIVI v. izgovaralo se ou, up. kipr. a-ro-u-ra = hom. aroura. Otada se izjedna~ilo sa dugim

zatvorenim o kao produktom sekundarnog du`ewa:

tou < *too (dor. tw)

touj = lak. twj < tonj (krit.)

kourh (jon.) < kora (ark., kor.)

Od VI v. toutou to:to:, tj. isto se izgovaralo ou u prvom slogu, gde je staro, difton{kog postawa, i

u drugom slogu, gde je plod kontrakcije *-oo.

U V v. pre Hr. to dugo zatvoreno o: prelazi u u: uporedo sa prelazom starog u: u u:, pa se lat.

ime Mucius pi{e se Moukioj.

2.3.3. Praie. dugi diftonzi u gr~kom

2.3.3.1. U zatvorenom slogu (O s t h o f o v z a k o n)

U gorenavedenim primerima edeixa, lukoij, Zeuj, bouj, ouj dugi praindoevropski diftonzi (*ei,

*oi, *eu, ou) u gr~kom su se skratili. To skra}ivawe vr{ilo se u zatvorenom slogu, pa je poga|alo i

tautosilabi~ne grupe vokal + likvida/nazal, koje se tako|e smatraju diftonzima u {irem smislu

re~i (v. gore 2). Tako u participu jakog pasivnog aorista *fanh-nt- > fanent-, tako|e u 3. licu

mno`ine pred sekundarnim nastavkom -*nt: at. esthn stadoh sa h < a (< *estam), ali hom. estan

3.pl. stado{e < *estant.63 Ovaj zakon formulisao je nema~ki mladogramati~ar Herman Osthof

(Osthoff), pa se po wemu naziva Osthofovim zakonom.

2.3.3.2. Diftonzi na -i na kraju re~i

Od skra}ivawa prvog ~lana po Osthofovom zakonu izuzeti su dugi diftonzi u otvorenim slogovima

na kraju re~i:

-v < *-ai: oikiv dat. up. stind. devyai

-V (

65

Najpre su se izgovarali kao takvi: ai, ei, oi, up. lat. tragoedia < tragJdia (J sekundarno, plod

kontrakcije). Od 400. pre Hr. hi se u ati~kom izjedna~ava sa dugim zatvorenim e: bele`enim sa ei; u

III v. pre Hr. ai, wi sa a, w. Iota subscriptum pi{e se tek od sredweg veka.

66

2.4. INDOEVROPSKI LARINGALI I WIHOVI ODRAZI U GR^KOM JEZIKU

2.4.1. Kvantitativna apofonija

Kod nekih korenova, smeni normalne (e-) ili pune (o-)baze sa nulskom bazom u odgovaraju}im

tvorbenim kategorijama odgovara u gr~kom smena dugog vokala sa kratkim. Tako u prezentu:

a : a64 fhmi, dor. fami : famen (up. eimi : imen),

e : e tiqhmi : tiqemen,

o : o didwmi : didomen.

U perfektu:

esth-ka (dor. estaka) : estamen (up. oida : idmen).

U drugim ie. jezicima ovim gr~kim dugim vokalima odgovaraju tako|e dugi vokali date boje,

me|utim kratkim vokalima u staroindijskom i ili , u ostalim jezicima a (sl. > o) ili :

tiqhmi, eqhka : stind. dadhami, lat. feci, ali lat. fac-io, qetoj, stind. hitas;65

didwmi: stind. dadami, dwron : dar (2), ali dotoj : (deva-)ttas < (*-dtas).

Dakle, pored odnosa

gr~. a, e, o = lat. a, e, o = stind. a (a) = sl. e, o < ie. *a, *e, *o (v. gore 2)

imamo i odnos

gr~. a, e, o = lat. a = stind. i = sl. o (ili svuda ).

2.4.2. [va indoeuropaeum

Rano se, ve} u devetnaestom veku, do{lo do saznawa da je na tim mestima u praindoevropskom bio

jedan glas razli~it od a, e, o; uslovno su za wega uzeti simbol 66 i naziv { v a pozajmqen iz

semitske gramatike (gde zna~i praznina). Po analogiji sa kvantitativnom apofonijom

difton{kih nizova, uzeto je da u ovim alternacijama dug vokal svodi na difton{ku kombinaciju sa

{va kao drugim elementom,67 a da je kratak vokal nastao kao wegov refleks u nulskoj bazi, na na~in

na koji i stoji prema ei, oi, u prema eu, ou, r prema er, or itd. (2).

2.4.2.1. Teorija o jednom {va

Isprva je komparativistika operisala samo sa jednim {va, budu}i da osim gr~kog ni jedan drugi ie.

jezik ne razlikuje wegove reflekse po boji. Tri razli~ite boje u gr~kom bile bi plod analogije:

isthmi < istami < *sta- : istamen < *st-; odatle

tiqemen umesto *tiqamen < *dh- analogijom prema tiqhmi < *dhe-;

didomen umesto *didamen < *d- analogijom prema didwmi < *do-.

64 Jon.-at. h, 2.5.2.65 Od *dhitas.66 Sa pribli`nom glasovnom vredno{}u poluglasa, kao u bug. sn, srpski dijalekatski sn san,67 Kao drugi deo diftonga, ovde pisano .

67

Analo{ko ujedna~avawe boje vokala u nulskoj bazi sa punom bazom padalo bi u pretpismeni period

razvoja gr~kog jezika, s obzirom na mik. de-de-me-no dedemenoj (dew < *d-, up. detoj : dita-), mik. ta-

to-mo staqmoj, de-do-me-na dedomena.

2.4.2.2. Teorija o tri {va

Me|utim, ovo tuma~ewe je u me|uvremenu odba~eno u korist teorije o tri {va koja se u gr~kom

reflektuju razli~itim vokalskim bojama: 1 > e, 2 > a, 3 > o, a kao drugi deo diftonga i{~ezavaju,

ali ne bez traga, ve} obojiv{i prethodni vokal (koji je uvek e) u odgovaraju}i dug vokal:

pie. *e1 / 1 > pragr. h / e: tiqhmi < *dhe1-, tiqemen < *dh1-

pie. *e2 / 2 > pragr. a / a: isthmi < istami < *ste2-, istamen < *st2-

pie. *e3 / 3 > pragr. w / o: didwmi < *de3-, didomen < *d3-.

Glavni argument u prilog teoriji o *1, *2, *3 pru`aju slu~ajevi kada se u gr~kom e ili o svodi na

* a da nije bilo uslova da prema analogiji sa punom bazom promeni svoju boju iz *a, npr.:

anemoj (ve} mik. a-ne-mo), a ne *anamoj < *an1mos, up. lat. animus, osk. anams < *anamos, stind.

aniti di{e < *an1ti

arotron : stir. arathar (ara- < *ar3-: ie. o se u kelt. ~uva!), stnord. arr (3 > )

pored

pathr : stind. pita(r), avest. pita, pta, lat. pater < *p2ter-

2.4.2.3. Poreklo *i, u

Analogno nastanku a, e, o iz kombinacija kratak vokal + , tako se tuma~e i i, u, , l, n, m:

qumoj < *dhumos; o-fruj < *bhrus

Refleks spojeva vokalskih likvida i nazala sa {va zavisi od naglaska: nenagla{eno (?) *r1,2,3 daje

rh, ra, rw, *n1,2,3 > nh, na, nw, a sekundarno nagla{eno *r1,2,3, *n1,2,3 > ere, ara, oro odn. ene, ana,

ono itd.:

(kasi-)gnhtoj : genesij (stind. jatas, lat. (g)natus < *gne1-)

(a-)kratoj : (a-)sirtas < kr2tos (kerannumi od e-baze *ker2-)

tlhtoj, dor. tla- : latus < *tl2- : talassai

estrwtai : eol. estorotai (av. starto : strwtoj).

Tretman l1 > oli mogao bi se izvesti iz primera:

dolicoj : stind. dirghas, av. dargo, sh. dug68 < *dl1ghos;

polij : stind. pur- < *pl1-s.69

68 S.-h. kratkosilazni naglasak odra`ava praindoevropsku du`inu vokalske likvide.69 Mo`e, me|utim, biti i-osnova kao lit. pilis tvr|ava.

68

2.4.3. Indoevropski laringali

Po analogiji sa poluvokalima i i u koji tako|e dolaze kao drugi deo diftonga a u intervokalskom

polo`aju se gube, treba pretpostaviti da je i zavisno od polo`aja u re~i moglo imati i

konsonantski karakter i da je u tom svojstvu, izme|u vokala, ispadalo bez traga: 70

o-fruj obrva : stind. bhruh < *bhrus, ali gen.

o-fruoj : stind. bhruvas < *bhrues/-os.

Kao konsonant je posvedo~eno u dvama anatolijskim izdancima praie. jezika: hetitskom i

luvijskom, a bele`i se, u sumersko-akadskom klinopisu, znakom h za semitske laringale, kojima je po

svojoj prirodi pribli`no odgovaralo. Stoga se u novije vreme te`i{te stavqa na izvorno

konsonantsku prirodu ovog glasa i on se pi{e kao h1, 2, .. ili H1, 2... Hetitski i luvijski ~uvaju

dosledno jedino H2, H3 samo delimi~no, a H1 se i tu kao i u drugim ie. jezicima izgubilo bez traga:

luv. {e-hu-ua-al svetiqka < praie. *seH2uolo-, prema gr~. hlioj, helioj, abelioj < *hafelioj *esphala (dor. esfala), jon.-at. esfhla

Naknadno du`ewe je, dakle, ovde ranije od jon.-at. promene a > h.

2.5.1.2. pri ispadawu nazala pred -j ili sekundarnim -s-:

*sem-s (: lat. sem-el) > jon.-at. eij, lak. hj; *tons (krit. tonj) > jon.-at. touj, lak. twj

*pantia > (ark.) pansa > jon.-at. pasa, lezb. paisa

U ovom slu~aju naknadno du`ewe je poznije od a > h, i to je na~in na koji u jonsko-ati~kom ponovo

nastaje fonema a:.

2.5.1.3. pri ispadawu i iza er, en, ir, in, ur, un:

*phtherio > jon.-at. fqeirw, ark. fqhrw, lezb. fqerrw.

2.5.1.4. u jonskom (ne u ati~kom!) i u ju`nom (ostrvskom) dorskom pri ispadawu u () iza konsonanta:

beot. kaloj > at., lezb. kaloj, hom. jon. kaloj

el., kor. xenoj > at., lezb. xenoj, hom. jon. xeinoj, kiren. xhnoj

ark., kor. kora > at. korh, hom., jon. kourh, krit. kwra

Iza konsonanta ispada kasnije nego izme|u vokala: korkir. epoiei < epoiei (up. beot. epoiese), i

proxenoj u istom natpisu iz 600. pre Hr.

2.5.2. Sudbina starog a: u jonsko-ati~kom

U jonskoati~kom se otprilike u doba uvo|ewa alfabeta (najraniji natpis iz oko 700. pre Hr.) vr{io

prelaz a: u e:,75 koje se isprva razlikovalo od starog e:, up. u ostrvskom jonskom pisawe

kasigneth, gde e stoji za pragr~ko < ie. e:, a h za e: od pragr~kog < ie. *a. Dok se ta razlika jo{

75 Dugo otvoreno e, glas izme|u dugog e i a.

71

~uvala, u ati~kom je e: iza r, i, e ponovo postalo a:, a u svim ostalim pozicijama izjedna~ilo se sa

e:; u jonskom je svuda dalo e: dor., eol. mathr, jon.-at. mhthr; at. neaniaj, cwra : jon. nehnihj,

cwrh.

2.5.2.1. Relativna hronologija promene

Ta ati~ka bifurkacija e: < a: kasnija je od ispadawa izme|u vokala: nea < nee: < newe: -asi). To varirawe nije proizvoqno, ve} se podvrgava odre|enim

zakonitostima, tako da se mo`e govoriti o sistemu vokalskih alternacija, koji se naziva

a p o f o n i j a. Apofonija je po svom poreklu ~isto fonetska pojava, nastala u vezi sa promenqivim

mestom naglaska u fleksiji re~i, ali su vremenom, jo{ u indoevropskom prajeziku, pojedini

apofonski vidovi vezani za odre|ene kategorije zna~ewa i postali su sredstvo tvorbe i fleksije

ravnopravno sa sufiksima i nastavcima (II 2.2.).

74

1. DEKLINACIJA

1.1. Atematska promena (tre}a deklinacija)

Nastavci se dodaju na osnovu neposredno, tj. bez posredstva tematskog vokala. Istoga su porekla kod

svih imenica tre}e deklinacije, ali su u pojedinim pade`ima poprimali razli~ite likove zavisno

od zavr{nog glasa osnove.

1.1.1. Nastavci

Sg

Nom. a) asigmatski, u mu{kom i `enskom rodu sa du`ewem vokala (pathr, anhr; kuwn; hwj, eugenhj),

u sredwem rodu jednak ~istoj osnovi: eudaimon, genoj; b) sigmatski: martuj, -uroj, eij, enoj -n (poli-n), iza konsonanta *-m > -a.

Gen. -oj; u drugim ie. jezicima javqaju se i apofonske varijante -es (> lat. -is, up. stlat. Veneres) i

nulska baza -s (stind. *gos < *guou-s prema gr. booj < *guou-os, up. des-pothj < *demj potij =

avest. dng paiti{ < *dens patis: 1. ~lan gen. od *dem- dom).

Dat.: klasi~ni nastavak je, kao i u mno`ini, lokativnog porekla: gr~kom -i odgovara stind. -i, lat. -e.

Lokativ bez nastavka sre}e se u stind., npr. asman na nebu; u gr~. samo okamewen: pril. aien

prema aiwn. Nastavak dativa bio je -ei; on se ~uva u lat. patri = osk. paterei, stind. pitre, slov.

k}eri < prasl. *dkteri < *dugH2terei, a tako|e u mikenskom tukatere, pomene, diwe qugaterei,

poimenei, Diei, dok su u alfab. gr~kom od wega ostali samo tragovi tipa LI Diei-filoj.

Du

Nom.-acc.-voc.: m., f. -e: pode, ve} mik. ti-ri-po-de < *-H 1 u vok. alternaciji sa indoir. -a (pada) < *-e

< *-eH1, patere, daimone, fulake, wte. Sr. rod tako|e -e umesto -iH1, genei < genee prema stind.

janasi, slov. u{i, jedino hom. osse < *okie < *oku-iH1 = o~i; up. daqe krea < *kreae, mik. nom.

dipae od dipa = depaj, kerate / kera.

Gen.-dat. -oin: podoin, hom. podoiin preuzet iz tematske promene, mik. -o-i govori protiv *-oiin; up.

daqe pateroin, ceroin Sophoc., daimonoin, fulakoin, wtoin, kreJn < *kreaoin, kerJn pored

keratoin.

Pl

Nom.: nastavak -ej: paterej : patres, qugaterej : lit. dukteres.

Acc.: nastavak -aj < *-ns = stind. -as (> -ah), iza vokala -ns, gr~. -(n)j.

75

Gen.: nastavak -wn < ie. -om, preuzet od o-osnova, umesto prvobitnog -om, sa~uvanog samo u stsl.

(mater).

Dat.: nastavak -si od ie. lokativnog *-su. Naglasak patrasi < *patrasi < *pH2trsu (Wheeler-ov zakon).

Instr.: nastavak -fi stind. -bhis, sa~uvan u toj funkciji u mikenskom.

1.1.2. Izmewivost flektivne osnove

1.1.2.1. Apofonija

U gr~kom se najboqe ~uva vokalska alternacija sufiksalnog sloga (Zeuj, Dioj < *di-eu-s, di-u-os,

kuwn, kunoj < *ku-on, ku-n-os, iz korenskog je odstrawena dejstvom analogije (up. pouj, podoj prema

lat. pes, pedis), za nastavke up. 2.1.1 (gen.sg.). U acc.sg. sufiks pod akcentom ima naj~e{}e prevoj e:

patera, qugatera, anera : pitaram, duhitaram, naram, sekundarno nulski: hom. qugatra, at. andra,

iza naglaska o-prevoj: akmona : asmanam, sekundarno nulski: kuna : svanam. U dat.sg. o~ekivana e-

baza sufiksa (poimeni, genei) potisnuta je u mnogim slu~ajevima o-bazom: akmoni : asmani, lit.

akmeniui, stsl. kameni ili nulskom bazom: patri : stind. pitari, ali up. hom. pateri. U acc.pl. prevoj

sufiksa izjedna~en je sa nominativom: akmonaj prema nom. akmonej = stind. asmanas, ali up.

stind. asmanas, lit. akmenis kamenove, stsl. kameni, ili stind. rajnas kraqeve. U gen.pl.

apofonski vid sufiksa izvorno je bio kao u gen. jedn.: hom. qugatrwn : av. dugdram < *dhugH2trom,

u gr~kom mahom prilago|en drugim pade`ima mno`ine. I u dat. < loc.pl. bila je izvorno nulska baza:

patrasi : pitsu, frasi, agkasi.

1.1.2.2. Heteroklisija

Praindoevropskom bila je poznata paradigmatska smena sufiksa, prvenstveno u sredwem rodu;

naj~e{}e se smewuju sufiksi sa -r- i -n-, ali i sa -l-,76 -s-, -k-, npr. ouqar vime : stind. udhar n., gen.

ouqatoj77 : stind. udhnas, loc. pl. udhahsu, instr. pl. udhabhih (-a- < n) loc. sg. udhan(i).78 Up. jo{:

udwr, udatoj, het. wat-ar, wet-en-as, ali i wetanta, up. i stind. udakam, udnas

hpar, hpatoj, lat. iecur, iecin-or-is, stind. yakrt, yaknas npers. jigar, odatle preko turskog xiger-ica.80 Etimolo{ki nesrodno, ali ilustruje heteroklisiju kod re~i istoga zna~ewa.81 Pored r- i n-osnove dolazi i s-osnova u instr.pl. ahobhis (< *ahas-bhis).

76

1.1.2.3. Sekundarno {irewe dentalnih osnova

Na -t- se pro{iruju

a) praie. n-osnove sredweg roda: onoma, onomatoj < *-nt-os prema stind. nama, namnas, lat. nomen,

nominis, stsl. im, imene; eima, -atoj : vasma, vasmanas; isto pro{irewe u doru, doratoj, hom.

douroj < *doroj, ali up. stind. daru, drunas.

b) sigmatske osnove: kreaj, kreatoj pored krewj, stind. kravis, kravisas; eidwj, eidotoj, ali eidoj n.,

mik. jo{ a-ra-ru-wo-a, te-tu-ko-wo-a = araroha, tetucoha za alfabetsko ararota, teteucota, up.

stind. vidva(m)s-, vidus-).82

Dentalnim pro{irewima vokalskih osnova jon.-at. orniqoj prema ornij, ornin, orneij, u dorskom

odgovaraju guturalna, acc. orni-c-a pticu kod Pindara.

Jedinstven primer heteroklisije u mociji (izvo|ewu `enskog roda prideva) predstavqa piwn,

pieira, pion = stind. pivan- m., pivari f. debeo, -la;83 ona je prisutna i u derivaciji: kudoj, kudainw,

kudroj, kudi-aneira.84

1.1.3. Paradigme

1.1.3.1. r-osnove

gr~ki stind. lat. pie.

pathr pita pater *pH2ter

pater pitar pater *pH2ter

patera pitaram patrem *pH2term

patroj pitus patris *pH2tr-os /-es, pH2t-s

patri pitari patre *pH2teri

*

paterej pitaras patres *pH2ter-es

pateraj pitrn patres *pH2t(e)r-ns / pH2t-ns

paterwn pitrnam patrum *pH2tr-om

patrasi(n) pitsu (patribus)85 *pH2tr-su

Isto se mewaju mhthr, qugathr, gasthr.

82 Stara smena sigmatske i n(t)-osnove tako|e u ouj, wtoj, hom. (eol.) ouatoj < *ousnt- od *H3ousn-, up. got. auso,

ausins pored *H3ous-es-, up. stsl. ouho, ou{ese; (epi) kar (karh), kra(a)toj < *karj, *krasatoj, stind. siras,

sirsnas, sirsatas (abl.) < krH2s-n-t-, up. karhna < *karasna.83 Npr. o ovcama u Rigvedi i u Ilijadi.84 Po Kalandovom (Caland) zakonu, pridevi na -ro- kao prvi delovi slo`enica zamewuju taj sufiks sa -i-.85 Reflektuje pie. instrumental *pH2t-bhis.

77

gr. stind. pie.

anhr na *H2ner

aner

anera naram *H2ner-m

androj naras *H2nr-os

andri nari *H2nr-i (lok.)

*

anerej naras *H2neres

andraj nrn *H2nr-ns / *H2n-ns

andrwn naram *H2nr-om

andrasi nsu (lok.) *H2nr-su

Apofonija je prisutna i u dat. mn. astrasi od asthr, -eroj (nulska, u ostalim pade`ima e-baza).

1.1.3.2. n-osnove

a) sa pomi~nim naglaskom

gr~ki stind. pie.

kuwn sva *kuon

kuon svan

kuna svanam *kuon-m

kunoj sunas *kun-os

kuni suni

*

kunej svanas *kuon-es

kunaj sunas *kun-ns

kunwn sunam *kunon

kusi svasu *kusu

b) sa fiksiranim naglaskom

gr~ki stind. lit. stsl.86 praie.

akmwn asma akmuo kam *akmon

akmona asmanam akmeni kamen *akmonm

86 Etimolo{ka pripadnost prasl. imenice *kamy, -ene nije izvesna (o~ekivani prasl. lik bio bi *osmen-, ili

*okmen-, budu}i da i baltski pokazuje kentumski refleks), ali ona reprezentuje isti tip osnove.

78

akmonoj asmanas (rajnas) akmens kamene *akm(e)n-os

akmoni asmani, rajni (loc.) akmeniui kam(e)ni *akm(e)n-i

*

akmonej asmanas akmens kamene *akmen-es

akmonaj asmanas (rajnas) akmenis kameni *akm(e)n-ns

akmonwn asmanam (rajnam) akmenu kamen *akmn-om

akmosi asmasu akmenyse kamenh *akmn-su

Prvobitna smena en/on/n koja proizlazi iz pore|ewa sa drugim jezicima kod re~i za kamen ({to je

izvorno zna~ewe, gr~ko nakovaw je sekundarno), u gr~kom je eliminisana uop{tewem o-baze.

Tragovi apofonije kod n-osnova u gr~kom su retki: ()arhn, arnoj jagwe, frasi dat.pl. od frhn,

frenoj (samo kod Pindara); agkas(i) u naru~ju, dat.pl. od agkwn, -wnoj (adverbijalno, kod Homera).

1.1.3.3. Osnove na okluziv

gr~ki stind. lat.

pouj87 pad pes

poda padam pedempodoj padas pedispodi padi pede

*

podej padas pedespodaj padas pedes

podwn padam pedumposi patsupopfi padbhis pedibus

Gr~ki je i ovde uop{tio o-bazu, koja se u praie. promeni smewivala sa e-bazom; nulska samo u

kompoziciji, stind. upa-bda topot.

1.1.3.4. Sigmatske osnove

a) hwj (hom.) zora

gr~ki stind. praie.

hwj, at. ewj, eol. auwj usas *aus-os

hw < -oa usasam, usasam *aus-os-m

houj usasas *aus-os-os / aus-(e)s-es

hoi usasi *aus-os-i / aus-es-i

87 Dor. pwj sa o~ekivanom starom du`inom; jon.-at.-ou- verovatno plod sekundarnog du`ewa prvobitnoga *pod-j sa

kratkim vokalom (dor. poj, hom. tri-poj).

79

Tematizovano ausos-a > lat. aurora.

b) genoj rod, nefoj oblak

genoj, (hom.), nefoj janas genus nebo *genos, nebhos

genouj, nefeoj janasas generis nebese *genes-os, nebhes-os

genei, nefei janasi (lok.) genere (abl.) nebesi *genesi, nebhes-i

*

genh, n