20 milanuzelac price iz bolonjske sume

8/2/2019 20 MilanUzelac Price Iz Bolonjske Sume

1/258

Milan Uzelac

PRIEIZ

BOLONJSKE UME

Vrac2009


2/258

Milan Uzelac Prie iz Bolonjske ume

www.uzelac.eu 2

Sadraj

I. Na putu u globalno selo

1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija 9

2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam 35

3. Bolonjsko "obrazovanje"u globalistikom kljuu 55

4. Evropa u Africi 73

II. Seanje na budunost

1. Prva ideja univerziteta kao universitas 77

2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja 101

3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja127

4. Univerzitetsko pitanje kaopitanje ivota u svetlutzv.Bolonjskih procesa 161

5. Srbija u Tunguziji 195

III. Dodatak

1. (2002) 2052. Universitatea i imperialismul cultural european (2002) 2373. Na margini jednog lepo zamiljenog skupa (2003) 2574. Kriza ideje univerziteta (2009) 261


3/258


www.uzelac.eu 3

NA PUTU U GLOBALNO SELO


4/258


www.uzelac.eu 4

1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija

Pre kratkog vremena jedan uenjak iz susedne

nam zemlje Rumunije, raspravljajui o potrebi reformeevropskog obrazovanja, izjavio je kako su promeneinicirane tzv. "Bolonjskim procesom" najznaajnijepromene do kojih je dolo u istoriji obrazovanja uEvropi, jo od vremena nastanka prvih univerziteta uXII stoleu. Na emu se temelji ta izjava za koju se uposlednje vreme ne moe rei da je usamljena, izjava

koja izaziva velike strepnje, ali i jo veu zabrinutost?Zar je odista mogue, da jedan dokumentnapisan na dve stranice, ispunjen naelnim stavovimai dobrim namerama, a koji su potpisali ministriinostranih zemalja Evropske unije (a ne ni rektorievropskih univerziteta, ni vodei evropski intelektualci),zavreuje toliku panju da mu se, odjednom svi okreu

i poinju se na njega pozivati, s neshvatljivim arom iestinom, kao da je re o odlukama I vaseljenskogsabora u Nikeji, kojima su uostalom bile potrebnedecenije da bi zaivele, i da bi tek mnogo vekovakasnije svojim jarkim sjajem lomaa osvetlile"humanistiku" Evropu.

Konano, u injenici da ak postoje i internet-sajtovi s temom: za ili protiv Bolonjskih procesa, svima

je jasno da, s tim tzv. "Bolonjskim procesima", nije sveu najboljem redu, budui da su njihovi uesniciuvueni u igru oko transformacije obrazovanja i da jeta igra nad igrama, igra - daleko od svakog saglasja.

Isto tako, neemo pogreiti ako kaemo da je i uranijim vremenima bilo raznih kolskih reformi, ali, danijedna, kao ova poslednja, nije ni priblino bila


5/258


www.uzelac.eu 5

tolikog obima i sa tako velikim ulogom na stolu zaigru.

Svedoci smo reforme kojom je zahvaen veliki

deo Evrope, reforme koja za obrazovne sisteme mnogihzemalja kao i za njihov kulturni, duhovni i nacionalniintegritet moe imati nepredskazive i krajnje tragineposledice, budui da se samo jednim potezom pera umnotvu sluajeva brie vievekovno duhovno nasleezarad "kulturnog" jedinstva u prostoru sumnjivihgeografskih granica i jo sumnjivijih namera.

Nae vreme u tom smislu nije neko "nulto",novo vreme, novo bez istorije i duge tradicije, odnosno,novo u toj meri, da ceo sistem vrednosti na kojima sestoleima zasnivalo univerzitetsko obrazovanje uEvropi, sad, preko noi, treba da bude prevrednovan,odnosno, odbaen, tako to e na njegovo mesto doisistem obrazovanja koji diktira nekoliko

multinacionalnih korporacija pod platom demokratijei slobode trita intelektualnih potencijala itavihdrava i iji je jedini cilj ostvarenje maksimalnogprofita za to krae vreme.

U ovom asu nalazimo se pod pritiskom najveihi ekonomski najmonijih drava Zapada koje nepriznaju nita drugo osim vlastitih interesa; u skloputih njihovih "interesa" male zemlje i narodi ne postoje;oni su kolateralna teta istorije i te male zemlje i timali narodi treba da se pretope u obezlienost1.

1 Samo je tako mogue razumeti kako se moglo desiti da urazaranju Jugoslavije 1990. uestvuje predstavnik nekakvogLuksemburga a deceniju kasnije i nekakve Finske, odakle supotom dojurili neki anonimusi (ne po svojoj volji, ve po tuemnareenju) da savetuju kako da se izvri reforma obrazovanja


6/258


www.uzelac.eu 6

Svedoci smo neuvenih promena koje se dosadnevienom brzinom deavaju u itavom svetu, a kojesu uslovljene razvojem digitalnih tehnologija i

interneta, stvaranjem nove virtualne realnosti iizmenom celokupne ljudske percepcije, ali iprevrednovanjem situacije u kojoj se celokupnooveanstvo nalazi.

Isto tako, injenica je da mi jo uvek nismopromislili sve domaaje i domete ove poslednjerevolucije; moglo bi se pre rei da tako neto nije ni

zapoeto, ve da se pre nalazimo na samom poetku,spreeni da kritiki mislimo, a sputani obmanama kojejednako velikom brzinom proizvode tvorci svih tihnovih tehnologija, a moramo se sloiti i sa tim da to onirade savreno, da su u svemu izuzetno uspeni a samos jednom namerom: da umnoe profit koji poseduju.

Danas istoriari pedagokih ideja s pravom

istiu kako je Pestaloci, dalekoseno inaugurisao svojnovi sistem obrazovanja, u vreme dominacijefeudalnog drutva, i, videvi dobre straneindustrijalizacije, sagledao narastajue potrebe svogvremena, te u vaspitanju i obrazovanju, naaonajadekvatnija sredstva pripreme ljudi za rad uindustrijskom drutvu; mi i danas moemo govoriti oneprevazienim vrednostima Pestalocijeve reforme, akoje nisu izgubile svoj teorijski znaaj ni u nae vreme.

Ali, isto tako, mi se nalazimo na pragu noveinformacione epohe koja tematizuje sasvim novapitanja, a koja se tiu toga kakav je kvalitet rada u

vaspitaa i uitelja u Srbiji, jer ruenje treba zapoeti od temelja od predkolskih ustanova i prvih razreda osnovnih kola.


7/258


www.uzelac.eu 7

takvom drutvu, jer, nesporno je da se vrsta radapotpuno izmenila i da su zahtevi koji se postavljajupred njegove izvrioce sutinski i kvalitativno sasvim

drugaiji. To povlai za sobom i drugo pitanje: ta seoekuje od novih generacija koje se sada koluju,budui da novi uslovi zahtevaju posve novu i posebnuvrstu obuke i pripremljenosti za rad.

Da li i danas vaspitanje u porodici ostajeinicijalno i primarno, ili se mnogim narodima istone,mahom pravoslavne Evrope, kroz najrazliitije oblike

vaspitanja ve na predkolskom nivou, potajnopoturaju sasvim drugaije vrednosti, pa porodinovaspitanje gubi svoj znaaj, a u predstavnike mlade inajmlae generacije, od prvog dana utiskuju se samoone vrednosti koje poivaju na uspenosti i dominacijinad drugima, vrednosti preesto ogoljene, kastriraneod svog vieg, patriotskog i rodoljubnog smisla?

Uspenost su cenili posebno i stari Grci i iznadsvega uvaavali su pobedu, ali, jednako su visokocenili i patriotizam, rtvovanje za otadbinu,herojstvo, junatvo, odbranu svog naroda i slobode,odbranu temelja iz kojeg izrasta duh naroda.

Iako dugo pod vlau demokratije, stari Grci sunegovali aristokratizam u pravom znaenju te rei:ideal im je bio da budu najbolji u oblasti kojom su sebavili i nije udo da ono to je predanjem dolo do nas,

jeste rezultat najviih domaaja grkogaristokratizma2. Danas, u vreme globalizacije, koja je

2 Ovde se ni u najmanjoj meri ne omalovaavaju doprinosi grkedemokratije, posebno atinske: pre svega mislim na ostrakizam(koji su aristokrate ipak shvatale na sebi svojstven uzvien nain


8/258


www.uzelac.eu 8

dola na smenu posustaloj internacionalizaciji,nesposobnoj da rei zadatke dobijene nameunarodnim kongresima u drugoj polovini XIX

stolea, ta ista globalizacija odluno istupa protivprava nacionalnih drava na samosvojnost iograniavajui ak i ogranieni suverenitet, bezustezanja brie nacionalnu komponentu u vaspitanjuistiui kao ideal trite mladima bez granica.

U vreme dominacije interneta, u vreme lepihvarljivih slika koje iluziju prodaju za jedinu stvarnost,

omladini se nudi instant-obrazovanje ilisamoobrazovanje. itave generacije nastavnika iuitelja u Srbiji koji su dosad bili nosioci znanja igarant da e se na mlae generacije preneti najviedrutvene vrednosti, kako bi se drutvo, a tako idrava, ouvali pred naletom najagresivnije negativneenergije, koja se okomila na srpski narod, sada se

sistemskim reenjima od strane drave svi nastavnici iuitelji dugoronim merama bacaju na rub egzistencijei tako, postupno, mentalno, a delom, i fizikiistrebljuju.

kao izraz asti, jer demokratama nije smetalo da prognane

amnestiraju u sluaju ratne opasnosti, a to ve mnogo govori onjima. to se prognanih iz drave tie, onih koji bi utoite naliponekad i kod ranijih neprijatelja, kao slavni pobednik nadPersijancima kod Salamine, Temistokle, dovoljno je imati u vidunjihovu spremnost da se uvek odazovu u trenucima najvieopasnosti i stanu u prve redove za odbranu otadbine. Atinskadrava je mogla imati slavnu istoriju i kulturu jer nije imala usebi organizovane grupe graana zaduene za uruavanje sistemavlasti, a finansirane od susednih gradova-drava).


9/258


www.uzelac.eu 9

Virtualni svet proglaava se za jedini moguisvet i brie se svaka ontika razlika izmeu svetadroge i sveta koji proizvodi digitalna tehnologija. Tu

vie nije re o vrednostima. Tu se radi samo oegzistenciji, o trajanju u svetu imaginarnog koji svojimuesnicima prua iluziju uea i odluivanja da bi ihodmah potom sveo samo na gubitnike, nesposobne daodluuju o sebi samima a jo manje o drugima.

Tako monadizovane jedinke, zatvorene podsedam peata u svoje imaginarne svetove, idealni su

materijal za nove stratege obrazovanja koji ihmodeluju za rad po svojim potrebama i za svojepotrebe. To ima za posledicu da sve individualno i

jedinstveno biva zbrisano ili marginalizovano.Tradicionalne vrednosti na kojima su dosad poivaledrutvene zajednice sada bivaju apstrahovane,svedene na prazne pojmove, na sredstva isprazne

retorike, na elemente jezika kojim se govori a da sevie nita ne kazuje. Ti prazni pojmovi, rei, to se vieni na ta ne odnose, jesu - ni na ta obavezujuiznakovi jezike igre koja za cilj ima samo jedno:unitavanje svega to je ma na koji nain odtotalitarnih evropskih sistema nekontrolisano i to usebi ima elemente neeg zdravog i pozitivnosubverzivnog u svetu kojim sve jae dominira zadahinformaciono-tehnolokih deponija.

Moja je namera da ukaem na agresivni nastuppobornika tzv. "Bolonjskih porocesa"; oni svojomgrlatou do te mere skreu panju na sebe, a da se nemoemo ne zapitati: ko su oni? Pogledamo li ih bolje,moraemo konstatovati da je re o autorima veoma


10/258


www.uzelac.eu 10

skromnih prirunika i teorijskih radova3 ali u istovreme i nastavnicima jo skromnijih mogunosti, kojisu u jednom asu, u mahanju "Bolonjskom zastavom",

videli svoju ivotnu afirmaciju. Re je o jednom krajnjeinteresantnom sociolokom fenomenu, koji ne bi smeoda ostane van vidokruga profesionalnih sociologa a tiese oajnikog pokuaja ljudi neostvarenih u nauci dasebe dokau na rukovodeim mestima na Univerzitetuili po raznoraznim besmislenim ministarskimkomisijama.

Pre tridesetak godina, kada je u Jugoslavijisprovedena prva velike reforma kolstva, sadalekosenim negativnim posledicama, a koje seizrazito oseaju i danas, govorilo se kako tadanjareforma bee osveta bivih, loih uenika. Danas samvie no uveren da ovu "Bolonjsku reformu" predvodebivi loi studenti koji tako lee svoje komplekse

inferiornosti. Ono to je u tome najinteresantnije, ali inajfrapantnije, jeste: izuzetno dobar nain na koji su sesvi ti duhovni nesrenici okupili i organizovali. To venije samo socioloki fenomen, ve i psiholoki (mada emnogi rei da je je to, posebno u Srbiji, politiko-stranaki fenomen).

Istovremeno, ja se jo uvek ne mogu oteti utiskuda je ovakva ocena, koliko god bila tana, toliko i dalje,sama po sebi, nedovoljno objanjenje situacije u kojojse nalazimo.

Treba poi od toga da su oni kojima je u udeozapala reforma obrazovanja u Srbiji, za tako neto

3 Posebno kaem "teorijskih", ne elei da kaem "naunih" izuvaavanja prema Nauci.


11/258


www.uzelac.eu 11

krajnje nekompetentni. Oni ne znaju osnovne stvarikoje svaka reforma sistema obrazovanja podrazumeva.Oni ne poznaju ni drutvo u kojem ive, a ako neto i

misle da znaju, onda se namerno, a ponekad inenamerno, no u svakom sluaju, veoma uspeno,samoobmanjuju. U tom smislu ovde se uopte ne radi obolonjizaciji naeg sistema obrazovanja, jer, to to jeod te "Bolonje" vidljivo, zapravo je samo vrh ledenogbrega. Reforma te vrste ne moe u Srbiji biti uspena,kao u drugim zemljama Evrope, ponajpre zato to se

Srbija po mnogo emu razlikuje od te Evrope i njenihzemalja.U Srbiji se dugi niz godina socijalni mir i

permanentna nezaposlenost, a time i nepotrebnostmladih ljudi, esto najsposobnijeg dela populacije,amortizovala "veitim studiranjem". Da neko ne bi biosocijalni sluaj, on je bio student. Jasno, neki socijalni

sluajevi su na kraju i zavravali neke marginalnekole i u situaciji nepostojanja kadrovske politike estodolazili i na visoke dravne funkcije to bi bilonezamislivo, u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj ili

Americi (gde se oduvek, od samog poetka, zna sa koguniverziteta se moe dospeti u administracijupredsednika drave, a sa kojeg nikad).

U Srbiji su ljudi dui niz godina bilipasivizovani, podvrgavani udarcima sa raznih strana,fizikim i duhovnim, a to je dovodilo dominimalizacije duhovnih i telesnih potreba; ovoposlednje nije dolazilo samo od sebe, ve je nametanosa strane, uz dodatno stvaran kompleks krivice koji suposebno razvijali neprijatelji srpskog naroda prekomnotva antidravnih, tzv. nevladinih organizacija.


12/258


www.uzelac.eu 12

Sve to, koristimo li kategorizaciju Pitirima Sorokina,vodilo je esto do pada u pasivno-cinini epikureizam4.To se posebno odnosi na sve one koji su u jednom asu

preiveli stranu katastrofu, ili totalno razaranje. Jer,sve do tog asa moda je i postojala nada da moe bitibolje, da bi, nakon toga, nestala i svaka nada, te, akose za neim mora najpre tragati, onda je to nada, iji ese princip tek morati uspostaviti.

I tu je zapravo osnova problema: tzv."reformatori obrazovanja" nisu uopte shvatili ni gde

se nalaze, ni ta uopte treba da reformiu. Sa naivnimuverenjem da sve znaju, jer su tamo, negde u svetu,neto, nekoliko dana sluali, oni su zasukali rukave i

jurnuli napred... Ali, gde?Samo se tako moglo dogoditi da neko, na nekom

letnjem kursu, slua dva predavanja, u belom svetu, ionda ovde krene da to to je uo primenjuje, ne

shvatajui da se nalazi u sasvim drugaijoj sredini5

.Jasno je da u situaciji u kojoj se danas nalaziSrbija nijedna reforma obrazovanja ne moe uspeti. Ane moe uspeti, pre svega zato to je prethodnopotrebno neke druge stvari reformisati i urediti, to jepotrebno izgraditi adekvatni sistem vrednosti idefinisati pravila ponaanja vaea za sve. Neophodno

je odrediti osnovne ciljeve, potrebe, standarde i puteve

4 .. . .:, 2006. . 67.5Radi ilustracije, videti moj tekst u listu Dnevnik, 16. jul 2003,

str. 13.


13/258


www.uzelac.eu 13

realizacije planiranog. Potrebno je formulisati idejuoko koje e se sav narod u svome jedinstvu okupiti.

Reformatori obrazovanja, sami temeljno

neobrazovani, doli mahom iz naunih oblasti gdeobrazovanje nije ni u jednom asu promiljano kaotemeljni problem, ega su se god uhvatili, sve su uspelida srozaju i obesmisle, a sami ostajui do kraja beztrunke samokritinosti. Tako se i moglo desiti da je

jedna biva rektorka iz Novog Sada htela pre nekolikogodina, na prvoj sednici novoizabranog Saveta

Univerziteta, nakon svog reizbora, da se sudskirazraunava sa studentima koji su joj zamerili to 200dana u godini provodi na slubenim putovanjima. Ona

je verovatno u sledeem mandatu taj svetski rekord ujurcanju po svetu i oborila, kao i njena naslednica, alinije stvar u tome.

Prvo pitanje mora da glasi: Kada je tokom itave

istorije univerziteta u poslednjih osam vekova nekomrektoru palo na pamet da tui graanskom sudustudente? Takvo skandalozno ponaanje vremenompostaje pravilo i cinizam postaje vladajui nainponaanja. I sve se pritom prikriva pozivanjem nanekakve reforme, ili tzv. Bolonjske procese, kakvi ovdene mogu uspeti kao to nita ne moe uspeti dok se nepripreme pretpostavke tog "uspeha".

Ali, ono osnovno to odrava sve "reformatoreobrazovanja" u Srbiji jeste princip neodgovornosti ineka iracionalna vera u to da e to to rade bitinesankcionisano, te da e svi oni kao ivotnu nagradudobiti doivotni boravak na Havajima u zamenu za toto su iroke ruke slali svoje poslunike na slubenaletnja putovanja u Kinu, Singapur ili oblinju Grku.


14/258


www.uzelac.eu 14

Jeste, postoji i univerzitetski turizam, ali ovde, kadstudenti sve manje uspevaju da plate visoku kolarinui sve tee preivljavaju, o tome je ponajmanje re.

Posledice koje iz svega toga mogu proizai,lomom sistema preko kolena i bacanjem na ulicudeteta zajedno sa vodom u kojoj je ono prethodnookupano, ne mogu ostati nesankcionisane i to je treiaspekt ovog problema koji e u vremenu buduem kad-tad morati da se aktualizuje.

Pomenuta tzv. "reforma obrazovanja", koja se

sad na preac i navrat-nanos sprovodi od straneproverenih nestrunjaka, koji su se u ovo vreme nalina pogrenom mestu, uopte ne uzima u obzir dubokepromene koje se deavaju poslednjih decenija u samomtkivu savremene kulture, koja se transformie izkulture knjige u kulturu slike, da bi danas vizuelnadimenzija bila potisnuta auditivnom (a u tom

kontekstu, do problema koji iznutra potresaju Srbiju,tek treba doi).Oni, radi kojih se danas reformie obrazovanje,

vie nisu sposobni ni da itaju knjige i misle upojmovima, ali ni da misle u slikama; oni, navodnomogu samo da sluaju i zato oekuju od svojihnastavnika nekakvo "interaktivno soljenje mozga", to

je krajnje apsurdno, budui da ne razumeju da jetokom itave istorije odnos nastavnika i uenika biointeraktivan6, ali tokom itave te istorije, od uenika

6 Kad je o toj interaktivnosti ve re, postoji jedna bitna stvar kojase tu ne sme zaobii. Jasno je da bez uenja nema znanja i jasnoje da se student i nastavnik ne nalaze u istoj poziciji: izanastavnika je postignuto znanje koje student tek treba da dosegnei stoga ta interaktivnost ne moe biti ekvivalentna.


15/258


www.uzelac.eu 15

se oekivalo samo da ui, a od nastavnika da mupomogne komentarom i tumaenjem tee razumljivihproblema, a ne da nastavnik igra nekakvog zabavljaa

uenika, ili dadilju koja uva decu da se deo dana nedrogiraju, i to za neku bednu platu koju uitelju dajedrava nastojei da ga na taj nain pred uenicimaponizi, a pred njim samim obesmisli.

Sve to moglo je i dovesti do toga da pre nekolikogodina izvesna osoba, na poloaju pomonika ministraprosvete Srbije, poreklom iz nekakve "alternativne

akademske obrazovne mree, preti preko televizijeprofesorima univerziteta kako e oni imati jo manjuplatu a jo vie asova i da ne treba da se bave naukom

jer "ko to hoe da se bavi naunom radom neka ide unaune institute"7. Toliko gluposti, drskosti i

7Ova smena izjava, krajnje odslikavajui nekompetentnost

pomonika Ministra odbrazovanja S. Turajli, kao i nesposobnostpomenutog "pomonika da razume odnos univerziteta i nauke, upotpunoj je suprotnosti sa zadacima i prioritetima, kada je re ovisokom obrazovanju i naunim istraivanjimaBergenskogkominikea evropske konferencije ministara (Communiqu of theConference of European Ministers Responsible for HigherEducation, Bergen, 19-20 May 2005), a gde se kae: "Weunderline the importance of higher education in furtherenhancing research and the importance of research in

underpinning higher education for the economic and culturaldevelopment of our societies and for social cohesion. We note thatthe efforts to introduce structural change and improve the qualityof teaching should not detract from the effort to strengthenresearch and innovation. We therefore emphasise the importanceof research and research training in maintaining and improvingthe quality of and enhancing the competitiveness andattractiveness of the EHEA. With a view to achieving betterresults we recognise the need to improve the synergy between the


16/258


www.uzelac.eu 16

bezobrazluka na jednom mestu i to samo zato to je taosoba u nauci apsolutno nepoznata! Pa, stvar je u tomeda su upravo univerziteti uvek bili i vodei istraivaki

i nauni centri, mesta odakle je nauka dobijalaodluujue impulse.

Ako je na dananjoj vrednosnoj lestvici profesijanastavnika (kolskih, kao i univerzitetskih) na samomdnu, to jo uvek ne znai da je sve izgubljeno; upravosa dna, i samo sa dna mogu je pravi preokret; upravood onih ponienih mogue je oekivati da daju

podsticaj kritikom preoblikovanju sistema, a u ovomsluaju reformi sistema obrazovanja. Sistem odozgonametnut, za nekoliko dana, u nekom hitnompostupku, bez prethodnih analiza i istraivanja, lien

je svakog smisla, kao i ivota na neke due staze8.Da bi bilo kakva reforma mogla imati pozitivne

rezultate, ona mora poi od analize onih koji dolaze na

studije i njihove mentalne strukture. Ali, cilj nije uprilagoavanju sistema dolazeim studentima, ve upripremi buduih studenata za studije, tako to e sepromeniti pretpostavke koje ih vode ka negativnimrezultatima koji se sada pokazuju.

Moja je namera da ovde pokaem u kojoj meriposlednji globalni preobraaji celokupnog sistemaobrazovanja nose opasnost uruavanja itavog sistema

higher education sector and other research sectors throughout ourrespective countries and between the EHEA and the EuropeanResearch Area." (www.dfes.gov.uk, ili:http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/).8 Videti tekst: "Poraavajua statistika: Rektor Beogradskoguniverziteta se hvali etvorkom za Bolonju, a rezultatikatastrofalni", "Pravda", 24. maj 2007, str. 8.


17/258


www.uzelac.eu 17

vrednosti na kojem poiva zapadna, prvenstvenoevropska kultura i to pod maskom progresivnogpoboljavanja sistema obrazovanja, njegovim

ujednaavanjem. Pokuajem da se nivelie znanje takoto e se na njega primenjivati kvantitativniparametri, ali i namernim previanjem da sve nijepodlono kvantifikaciji (umetniko obrazovanje), s

jedne strane, i uklanjanjem specifinosti u kojima seogledaju iskonski koreni pojedinih nacionalnih kultura(kod onih nacija koje imaju svoju istoriju, razume se),

sada se stvara sistem obrazovanja koji nije potreban ninajrazvijenijim zemljama (jer one u kljunimsegmentima obrazovanja, sistem ne menjaju), ali nionim manje razvijenim (jer ugroava njihove vitalneinterese)9.

Smatram da e razumevanjem upravo teglobalne situacije budui, istinski reformatori i

zatitnici obrazovanja u Srbiji uspeti da izbegnu svezamke koje nae drutvo danas iz prikrajka vrebaju.Nedavna izjava (20. april 2007) rektora najvee

ustanove za obrazovanje umetnika i radnika upozorinoj delatnosti u Ruskoj federaciji, rektoraDravnog instituta pozorin umetnosti (GITIS)Marine Hmeljnicke, ne moe ostati bez jednakoudeljene panje, a ona glasi:

9 Moram ponoviti jo jednom: bez obzira to je primena tzv.Bolonjskih procesa u Srbiji, po samoj prirodi stvari, osuena naneuspeh (a uspe li, obrazovanja u Srbiji vie nee biti), ovde seraspravlja i o njenom irem kontekstu i to samo stoga kako bi serazumelo odakle dolaze ti dodatni pritisci na nedaama inevoljama izmorenu Srbiju, koje se pre svega i svake Evrope moraprvo okrenuti sebi i reiti svoja pitanja a svetska prepustiti svetu.


18/258


www.uzelac.eu 18

" , . : . , , , , ,. . . ,

-." 10Ako sve ovo imamo u vidu, zato nas je morala i

ova "reformatorska nesrea" zadesiti? Ne moemo seoteti utisku da se iza itave prie o tzv. "Bolonjskimprocesima" krije neto sasvim drugo, neto to niko nepominje, ali neto to deluje krajnje subverzivno. To jesve oiglednije, ako se zna da je sve zapoelopotpisivanjem dve stranice teksta, nikoga neobavezujue deklaracije, da bi se ona potom poela

10 Razume se: ovde se ve na samom poetku otvara pitanje kojee kasnije biti opirnije razmatrano: pitanje nemogunostiprimene Bolonjskih procesa na univerzitete, fakultete i institucijekoje se bave stvaralakim procesom. Ponovimo jo jednom:

nemogue je kvantifikovati stvaralaki proces; to je jasno celomsvetu, osim reformatorima u Srbiji. Zato su u Ruskoj federaciji iztog procesa izuzete sve visokokolske obrazovne ustanove koje sebave muzikom, pozoritem ili likovnim umetnostima, i zato su uNemakoj samo dva univerziteta do ovog asa "rtvovana"Bolonjskom Levijatanu to "prosvetne reformatore" u Srbiji nedovodi u situaciju da se bar malo zamisle nad svojim koracimakoji direktno vode u dalekoseno unitavanje sistema obrazovanjazemlje.


19/258


www.uzelac.eu 19

svima nametati kao obavezujua, imajui za posledicunune promene sistema obrazovanja, pre svega izmeneplanova, programa i sistema ocenjivanja, a da bi se sve

zavrilo uvoenjem naziva: "Bolonjski procesi".Ono to je u svemu tome najkominije ili

najtraginije, jeste injenica da je pozivanjem nanekakvu "optereenost studenata" poelo agresivnomenjanje obima nastavnih planova i nainapredavanja11, kao i insistiranje na tome da godinumora poloiti bar 80% studenata, ime se neposredno

ucenjuju nastavnici. Jer, ta im je initi kad studentinee ni ispite da prijave? Ima krivaca, ali to nisunastavnici, ve glasnogovornici "reforme" na elu sanjenim "rektorima" koji obeavaju (prikriveno ineprikriveno) studentima da ako su platili kolarinu,na kraju semestra e im biti upisane i ocene, te danema potrebe da ue (itaju knjige, ili idu na

predavanja) a da su dovoljne samo "male aktivnosti" makar pasivno prisustvovanje na asu.Ovde treba ukazati na jo jednu "specifinost"

naeg obrazovnog sistema, na neto to je u sveturelativno nepoznato, a to jeprenoenje ispita iz jednegodine u narednu godinu. Nekada je bilo moguepreneti dva ispita i poloiti ih tokom naredne godine, apotom ve dui niz polovinu (ili polovinu umanjenu za

11 Za iskreno je aljenje to pobornici tzv. "Bolonjskog procesa" injegovi "prvoborci", nee biti leeni niti operisani kod onih"lekara" koji po tom programu budu studirali i diplomirali,krajnje neoptereeni uenjem i knjigama. To podsea na onu priuo ocu, profesoru hirurgije, koji je odbio da mu nogu operie njegovsin, takoe hirurg-specijalista, a sa obrazloenjem "da on nijestonoga". Lepo bi bilo da to bee samo oeva ala, ali...


20/258


www.uzelac.eu 20

jedan ispit: od 12 ispita mogue je preneti 5). Jasno jeda u takvoj situaciji ima mnogo ispitnih rokova a dastudenti uvek neki ispit spremaju i ne pohaaju

nastavu, pa je i "normalno" da potom gube godinu, alioni su esto dravi bili potrebni i za neke drugeaktovnosti i ona je takvo stanje stvari sankcionisala.Posebno u vreme kad su studenti po godinu danatrajkovali, ili duvali u pitaljke...

Sve u svemu, pod pritiskom studenata, pravilastudija su se neprestano menjala a da niko nije

shvatao da studiranje ima smisla samo u sluaju kadase 1. oktobra naredna studijska godina zapoinje sasvim poloenim ispitima, kako je u veem delu sveta.Naalost Bolonjski sistem upravo to podrazumeva, astudenti, po inerciji, navikli da ne moraju polagati sveispite, niti redovno ih spremaju, niti se trude da ihnakon odsluanog semestra i poloe.

S druge strane, osetivi da mogu ta hoe i dauniverzitet i fakulteti vie nemaju nikakav autoritetkoji im je ne poljuljan, ve sruen sistemskimdelovanjem vladajuih institucija, studenti su spremnina pregovore i cenkanje razne vrste; to je razumljivo ito je ljudski: platiemo Univerzitetu i Rektorki zasvaki ESPB kredit koji nam nedostaje, kao to plaamoi za svaki nedobijeni potpis pri overi ispita jer napredavanja nismo pohaali kau oni; istina,fakultetima, a posebno rektoratu para nikad dosta, jer,treba po svetu putovati i znanja o reformi skupljati pooping-centrima. Ali to nije reenje: da bi se dobilipotrebni bodovi/krediti, treba prethodno poloiti i ispit,a studenti bi upravo to da izbegnu. No, pogreno bi biloda oni u svemu tome imaju neku krivicu. Oni nemaju


21/258


www.uzelac.eu 21

nikakvu krivicu i nisu nizata krivi, jer su tako ueni,a ueni su mnogo emu u poslednjih desetak godina.

Ovde se ne radi toliko o neinformisanosti

studenata o njihovim obavezama, koliko omanipulisanju njima od strane onih koji su inspiratoritzv. "Bolonjskih procesa". Odakle odjednom tolikaservilnost prema studentima i briga navodna za njihkad oni imaju samo jednu obavezu uenje, ako su seve odluili za studije.

Da, Bolonjski univerzitet jeste jedan od

najstarijih evropskih univerziteta12, ali kakva sesimbolika krije u tome da se neprestanim pominjanjemnajstarijeg univerziteta, frontalno napada idejauniverziteta formirana i oblikovana u poslednja dvastolea, a na koju su neposredno uticali A. fon Humbolti Hegel, Fihte i eling? ta je to u sistemimaobrazovanja evropskih drava toliko zasmetalo

zagovornicima globalizma da mora biti uklonjeno izbrisano pod maskom nunosti za razvojemdemokratije? Da dananji rektori to vole tafete nemisle moda da su i tafetu znanja preuzeli od Hegelaili Fihtea?

injenica je da u vreme, kad su stari pojmoviizgubili svoja izvorna znaenja i dobili nova, u veini

12 Prve privilegije nastavnicima i studentima u Bolonji dao je1154. godine nepismeni Fridrih Barbarosa, dvadeset godina ranijeno to je papa Celestin III privilegije dao nastavnicima istudentima u Parizu (1174). Bolonjski i Pariski univerziteti behuzajednice (universitas) studenata i uitelja, ali su se u jednomrazlikovali: u Bolonji su univerzitetom upravljali studenti a uParizu nastavnici. Izbor Bolonje, u asu poniavanja nastavnikanije sluajan.


22/258


www.uzelac.eu 22

sluajeva sa suprotnim predznakom, mnogi od onih,sticajem okolnosti, zaduenih za obrazovanje, poinjunekritiki da se ponaaju i tumarajui po lavirintu gde

ih na svakom uglu presreu njima nejasni, nepoznatipojmovi, rue sve oko sebe poput slona u staklarskojradnji.

Svedoci smo razbijanja prelepih vazni, ruenjamodela i nitenja primera na kojima su vaspitaneprethodne generacije; svedoci smo nametanja namstranih kriterijuma i stranih merila, stranih

vrednosnih sistema koji su duboko suprotni naojduhovnoj tradiciji13. Sve to namee se silom, davanjemnekakvih ocena za napredak reformi tamo negde naministarskim konferencijama u Strasburu ili kao ovihdana14, Londonu.

Ouvanje nacionalnih interesa nije jednostavno.To mogu samo velike zemlje poput Nemake, koja

nema nameru da menja svoj sistem obrazovanja pa jeza tzv. "Bolonjske procese", eto, spremna da rtvuje usvrhu eksperimenta ak dva (!) univerziteta (verovatnoposlednjih na vrednosnoj listi), ili poput Rusije, koja je,kao to smo na poetku ve pomenuli, jasno stavila doznanja da se tzv. "Bolonjski procesi" nee primenjivatina visokim kolama koje se bave stvaralatvom(konzervatorijumi, likovne akademije, dramskifakulteti), a sa obrazloenjem da se umetniko

13 Ovo je osnovni razlog tome to sam odluio da u prilogu, kaododatak ovom prvom delu objavim i tri ranije publikovana tekstakoji se bave istom ovom problematikom, a koje pobornici tzv."Bolonjskih procesa" nisu proitali (budui da nita drugo i neitaju zbog obimnih domaih zadataka koje dobijaju iz Bolonje).14 Maj 2007.


23/258


www.uzelac.eu 23

stvaralatvo ne moe kvantifikovati. To ni u komsluaju ne znai da je tako neto nemogue natehnikim ili medicinskim fakultetima, (mada danas i

u Ruskoj federaciji "bolonjizacija" nailazi na otporeusled oevidnog uruavanja nivoa studiranja).

Ovde, u Srbiji, to nikome od najodgovornijih zareforme to nije jasno, ili su plaeni da im nije jasno.Srbija je mala zemlja i njom se moe manipulisati,potkusurivati, ili ta ve initi. Ona je imala dobarsistem obrazovanja, ne najbolji, sa dosta slabosti, ali

sistem koji se mogao kvalitativno popravljati. Prelazakna tzv. Bolonjske principe sad se sve vie pokazuje kaonemogua misija. ak je uveden (sredinom maja 2007)nov evropski termin "Bolonja 2"15, kojim se javno

15 Re je o sistemu ocenjivanja koji podrazumeva sve poloeneispite nakon svakog semestra. U drugim zemljama to je oduvek

normalna stvar. Tamo nema nikakvih naknadnih ispitnih rokovai nemogue je da neko neki ispit polae i dvadeset godina nakonto je predmet odsluao. Studentu koji ne ispuni propisaneobaveze administracija vraa dokumenta i ispisuje ga. Nemarazgovora i nema pretnji "izlaskom na ulicu". Studenti su naUniverzitetu da studiraju i da ue a ne da raspravljaju o nastavi.Za to je zaduen neko drugi.

Kod nas, gde zadueni ne rade svoj posao, normalno je da i do30% studenata ne prijavi nakon odsluanog semestra nijedan

ispit Ali, o tome kasnije. Ovde se samo ukazuje da je u Beograduove godine 16% studenata poloilo planom propisane sve ispite.Izgleda da je i taj podatak bio optimistiki. Na nekimuniverzitetima u oktobru broj onih koji dadoe sve ispite sveo sena 8%.Davanjem mogunosti uslovnog upisa u narednu studijskugodinu, stvoren je presedan koji dalekoseno rui svaku planiranureformu. Zato, kao u zoni sumraka, deluje izjava RektoraBeogradskog univerziteta, kako je u Londonu Srbija maja 2007. uostvarivanju tzv. "Bolonjskih procesa" dobila ocenu 4 i da se


24/258


www.uzelac.eu 24

priznala kapitulacija u sprovoenju reformeobrazovanja u Srbiji a od strane onih koji su jeinicirali.

U emu je tu stvar?ta je to, to nametnuto, i ovde pokorno,

amalinski prihvaeno, ne uspeva, pa se raspada nasamom poetku? Da li su izvrioci nesposobni, ili sukukavne slabotinje, nespremne da jasno itransparentno na samom poetku sudiranja jasnoizloe precizna i stroga pravila ponaanja i obaveza

studenata (i nastavnika). Jer, uzeti studentima novacza studiranje i ne rei im ta ih oekuje u sluaju da nepoloe sve ispite (gubitak godine, gubitak prava nabesplatno studiranje, ili uopte prava na studiranja,a to bi bilo najnormalnije za one koji ne studiraju),ve im poput prethodne novosadske Rektorke rei: "sadsvako moe prikupljanjem tzv. "kredita" (ESPB)

odrediti ritam i brzinu kojom e studirati".Znai li to neto drugo, no: studenti dragi,moete na jednoj godini ostati i 10 godina, vaa je

nalazi u prvih 10 zemalja u Evropi. Apsolutno suludo. (Videti:"Pravda", 18. maj 2007, str. 8). Ne treba ne pomenuti cininu

primedbu autora lanka (N. Denkov) kako je "rektor prevideo dase ne radi o kolskoj etvorci, ve studentskoj, gde je skala od 5 do10" (ibid.).

Ovo poslednje nije tano. Ocene jesu od 1 do 5, mada su one uzvaninom izvetaju predstavljene bojama (verovatno zbog onihkoji ne znaju brojeve), no, interesantna je izjava Ministraprosvete Ukrajine koji je rekao kako se sa "ocenom 3,9 Ukrajinanalazi negde na sredini u Evropi". udna je to razlika od 0,1 itako odluujua!


25/258


www.uzelac.eu 25

stvar? Nije li to krajnje neozbiljno ako ne i cinino16 ito od nekog krajnje minornog u svetu nauke.

16 Po sredi je svojevremena izjava Rektorke Novosadskoguniverziteta Fuade Stankovi. Ali, nije za zanemarivanje ni njenanaslednica: meu spomenicima Bolonjske gluposti nedvosmislenose istie kvantitativna procena potrebnog individualnog radastudenta u kojoj se odreuju "globalna pravila o vremenupotrebnom za savlaivanje pisanog teksta": 4-5 strana po satu zastudente prve godine studija, a 6-7 strana, po satu za studente

viih godina. Videti: Evropski sistem prenosa bodova u visokomkolstvu, Beograd 2002, Autor: prof. dr Radmila Marinkovi-Nedoin, za izdavaa, Srbijanka Turajli. Izdava: Alternativnaakademska obrazovna mrea (str. 20). Zanemarujui udnuinjenicu da Univerzitetima Srbije tzv. "Bolonjske procese"namee i propisuje nekakva "alternativna (kome?!) akademskamrea", sa, u nauci nepoznatim autorima beznaajnih opusa,autorki pomenute satnice (koju je verovatno na sebi utvrdila), daobih ceo semestar da mi razjasni samo jednu reenicu, a koja,

recimo, glasi: "Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija,koja polazi od analitike opstanka, a ta je kao analitikaegzistencije, odredila kraj niti vodilje itavog filozofskogpostavljanja pitanja tamo odakle ono izvire i kuda se vraa"(Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Nyemeier, Tbingen 1984, S.38; 436).Nekompetentnost "autora i izdavaa" pomenutog "Vodia"potruje i nedavna izjava prorektorke BU za nastavu koja kaekako je "odreivanje ESPB bodova "komplikovan algoritam" a ne

jednostavno sabiranje i oduzimanje broja asova ili sati nadknjigom, pa Univerzitet u Beogradu planira neke "meunarodneprojekte sa kolegama iz inostranstva koji imaju vie iskustva utome"" (Pravda, 24. maj 2007, str. 18). Istina, ovde zadivljuje ikraj navoda kojim se jasno stavlja do znanja u svetu esto isticanstav da "primena tzv. "Bolonjskih procesa" mora mnogo da kota"jer najvei deo novca mora se izdvojiti za one koji se bavesistemom obrazovanja a ne za one koji se obrazuju ili za one kojiobrazuju.


26/258


www.uzelac.eu 26

Duboko sam uveren da sistem ocenjivanja uopenije dobro promiljen. Uopte nije promiljen odnoskvantitatiteta i kvaliteta znanja. Predloene skale su

eventualno primenjive u nekim oblastima izuavanjaprirodnih nauka, ali su apsolutno neprimenjive udrutvenim naukama, a posebno ne u oblsti studiranjalikovnih, pozorinih ili dramskih umetnosti (o emusam ovde ve u dva navrata govorio).

Ja govorim iz aspekta nastave filozofije inastave umetnosti. Neprihvatljivo je da predmeti

poput filozofije, estetike, ili filozofije muzike dobijaju 2ESPB kredita. Teko mogu poverovati da je tako uceloj Evropi, a ako nije, o kakvom je tu usaglaavanjusistema i prenosa kredita uopte re?

Isto tako, davanje mogunosti studentima da upredispitnim aktivnostima skupe do 70% poena od 100moguih nedvosmisleno uljuljkuje studente u uverenje

da nema potrebe da ue, ve da eventualno pohaajunastavu.Konano, zato studentska radna nedelja ne sme

biti vea od 42-asovne? Zato se osim studiranjastudentima vetaki nameu druge obaveze diskoteke i drogiranje (u preostalom slobodnomvremenu)? Kome je to potrebno, osim, onima koji enjima politiki manipulisati? Zato se decanametanjem odreenog, daleko od normalnog, stilaivota, organizovano i sistemski otru iz krugaporodice i u duboke none sate uteruju u diskoteke ihaustore? Zar se ne zna ko je za to odgovoran?

Za vreme studija, vreme koje student ima, jestevreme za studiranje.


27/258


www.uzelac.eu 27

ta je poslednja misao novih "pedagoga" istratega reforme obrazovanja i vaspitanja? Ili pravihpedagoga zapravo nema?

U staroj Grkoj obrazovanju se pridavao izuzetniznaaj: za one koji kvare omladinu, bila je predvienasmrtna kazna. Obrazovanje i danas ima veliki znaaj,ali, oni koji o njemu odluuju, olako ga reformiui, nesnose za svoje postupke adekvatne posledice.

Na ovim prostorima bilo je mnogo reformiobrazovanja; to je razumljivo: jedan relativno dobar

sistem obrazovanja, preuzet svojevremeno od onih kojiu tome imaju bogatije iskustvo i visokukompetentnost, i potom usavravan niz godina, nemoe se unititi samo jednom reformom. Potrebno jevie reformi, plus tzv. "Bolonjski procesi".Procesualnost je tu neto to je zapravo najopasnije,neto to ne priznaje gotov rezultat, ma kakav on bio,

jer, po sredi je sveopte obezvreivanje temeljaobrazovanja17.Nije mi namera da kritikujem, jo manje da

osporavam "reformatore svih boja i vrsta"; namera mije samo da ih razumem, da pokuam da shvatim kakvi

17 Tako je mogue da studenti daju izjave po novinama kako"profesori i dalje oekuju od studenata da sede nad knjigama pre

nego da "interaktivno" ue" (Pravda, 18. maj 2007, str. 8).Neobino je da novine objavljuju izjave onih koji nee da itajuknjige. Studenti moraju da itaju knjige a stvar je nastavnika daim u dijalogu (tj. interaktivno - kako to novokomponovanimnovogovorom se kae) objasni ono to u knjizi nisu razumeli.Jasno je da generacija koja je odrasla uz TV spotove, louteleviziju i koja je dokrajena internetom ne ita knjige. Zato jetakva kakva jeste, i zato se njom moe lako manipulisati, a to ijeste jedan od ciljeva tzv. "Bolonjskih procesa".


28/258


www.uzelac.eu 28

ih to motivi, osim materijalnih (naravno), nagone daono to je bilo dobro prevode u svima oigledno - manjedobro.

Smatram da je po sredi ideoloko zabluivanje,nesposobnost da se jasno i kritiki sagledaju posledicepromena koje se prebrzo uvode da bi se ve sutrazaboravili krivci. Smatram da neto nije u redu sasposobnou kritikog miljenja kod onih koji su i daljeu strasnom zanosu pred veliinom svojih odluka. Tajspoj nekritinosti i zanosa, strasti i jo kojeega -

govori mnogo, i to, pre svega, mora se jo jednomteorijski promisliti.Nai univerziteti ne mogu se razvijati mimo

sveta, ali, niko nema pravo da ih ini gorima od onih usvetu. Ni sama ideja univerziteta nije se prekonoformirala18. Ni vrednosti na kojima poiva obrazovanjene mogu za jednu no biti unitene. Sve moe da se

osporava, ali ne i ono iji se temelj pokazuje kao ratio.Upravo zato, ono najvie u ovom asu jeste urazumevanju, u shvatanju zato nas je snalo to to

18 A upravo je ta ideja ugroena: to jasno pokazuje izjavaprorektorke Beogradskog univerziteta o tome kako "Bolonjskadeklaracija podrazumeva i prilagoavanje, odnosno u sluaju

naih fakulteta smanjivanje nastavnog programa". (Pravda, 24.maj 2007, str. 8). To je razume se, notorna la. Nigde se uBolonjskoj deklaraciji potpisanoj od strane ministara inostranihposlova u Bolonji ne spominju univerziteti u Srbiji na kojimatreba "smanjiti programe". I ne samo to, ta uopte ostaje od idejeuniverziteta, od tog universitas, od elje za celinom znanja, ako senjim na samom poetku ovako bezobzirno manipulie? Nekomeodista nije mesto na Univerzitetu. Pre svega - njegovimruiteljima.


29/258


www.uzelac.eu 29

nas je snalo, u nastojanju da se pronae pravi odgovori put to vodi iz bespua.


30/258


www.uzelac.eu 30

2.Univerzitet i evropski kulturni imperijalizamili

"Prie iz Bolonjske ume"19

Svedoci smo jedne sveobuhvatne akcije: podlozinkom "ulaska u Evropu" vri se "prepakivanje"itave nae drutvene zajednice njene svesti i njenihinstitucija. Ono to posebno brine jeste injenica daniko nema jasnu predstavu o posledicama zapoetihreformi i kuda e nas odvesti ove promene podstaknute

promenama ali isto tako i zabrinjavajue nizakintelektualni i duhovni nivo onih koji reforme"osmiljavaju" i sprovode. Posebno mesto u svemutome ima transformacija univerziteta20 i tu se radi o

19 Tekst Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam ili "Prie izBolonjske ume", objavljen u Zborniku Vie kole za obrazovanje

vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 40-50.Universitatea i imperialismul cultural european sau "Povetiledin pdurea Bolognez", tr. A. Negru, Zbornik Vie kole zaobrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str.51-60 (Ovaj tekst, objavljen na rumunskom jeziku, tampa se uDodatku). Napomena: ovaj tekst sam napisao pre est godina.Imajui u vidu bahatosti koje se zbivaju u vrhovima nekihuniverziteta, moda bi bilo bolje rei:Prie iz ervudske ume?

20 Preterana "briga" koju u poslednje vreme ispoljavaju neki

predstavnici drave zahtevajui reformu Univerziteta i u emusu najgrlatiji najnesposobniji kadrovi s Univerziteta, neodoljivopodsea na stav jednog od najveih nemakog filozofa KarlaJaspersa: "Drava koja ne moe da podnese istinu stoga topoiva na principima i realnostima koji su zloinaki, pa ih sezbog toga mora pridravati skriveno, ne moe hteti istinu. Onaje protivnik univerziteta, i ujedno skriva to protivnit vo takoto ga, pod vidom unapreivanja, polako razara" (Jaspers, K.:Idejauniverziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153).


31/258


www.uzelac.eu 31

neem to nas duboko zabrinjava; otvorenije reeno:smisleno se i sistematski unitava univerzitetdovoenjem u pitanje njegove osnovne ideje na kojoj on

poiva jo od svog nastanka u XII stoleu. Da nesreabude vea, sve se to zbiva u asu kad je u svetu sazrelasvest da planetarna kultura moe biti ostvarenauravnjivanjem znanja dostupnih putem interneta i tona jednom jednodimenzionalnom jeziku, u asu kadpostaje jasno da budunost kulture na ovoj planetipoiva na dostignuima neprevedivim na jedan jedini

jezik; kao da nas pria o neuspehu graditeljaVavilonske kule niem nije pouila? Jezik osvajaaDivljeg Zapada je funkcionalan jezik za sve turistikeputnike i pragmatine ljude, ali to nije jezikkontemplacije, a jo manje vievekovne istorijefilozofije. Dosadanje iskustvo govori da to nije ni jezikkulture21. Naalost, do najveih nesporazuma dovodi

namerno identifikovanje pojmova civilizacije i kulture;koliko puta mora da se ponavlja kako pojam civilizacijepodrazumeva skup tehnikih dostignua (i olienjetoga moe biti upravo Amerika), dok kultura

21 Nama se engleski jezik uporno namee kao jedina alternativaza "ulazak meu druge narode" (kao da itava Evropa misli,govori i pie samo na tom jeziku): namerno se previa da

engleski jezik nije maternji jezik Nemaca, Francuza, Italijana,panaca, Rusa ili Holanana, a zaboravlja se da knjievnostengleskog govornog podruja odavno nema vodee mesto usvetu. Samo je tako mogue da "reformu" obrazovanja sprovodeoni koji se stide maternjeg jezika pa njihovi nemuti tekstovivrve izrazima kao to su departmani, senati, kurikulumi,inkubatori, jer i ne znaju srpske ekvivalente istih ili su svesnida to to govore na srpskom jeziku bilo bi ne samo besmisleno itrivijalno ve i logiki neprihvatljivo.


32/258


www.uzelac.eu 32

podrazumeva skup duhovnih tekovina i vrednosti (a toje tekovina naroda evroazijskih prostora).

Kod nas jo uvek sve stie sa zakanjenjem od

nekoliko decenija, posebno kad je re o novnama usvetu umetnosti ili tehnologije; ali danas kad je re ostvarima duha, svako zakanjenje moe biti kobno ipogubno po opstanak naeg naroda22. Zapoeto jeupanje iz korena svega onog to bi nas moglo odratiu buduem vremenu. Prosto je nemogue oteti seutisku da je jedan broj ljudi u ovoj zemlji posebno

isprogramiran tako da sve ini da srpskog naroda viene bude.O emu se zapravo radi?Mae nam se pred oima neprestano s dva

arobna tapia: jedan jePut u Evropu, a drugiBolonjska deklaracija. Nude se dva leka, navodno,univerzalna. Samo ih treba popiti i biemo kao "sav

ostali svet". Kakav je uopte taj "ostali svet" i kakav jeuopte taj put kojim u taj "svet" treba da dospemo?

2.1. Put u Evroputa je Evropa? Pojam Evropa ima najmanje

etiri znaenja; iskljuimo li njegovu mitsku dimenziju(koja nije za zanemarivanje), moemo razlikovatiEvropu kao (a) geografski, (b) geopolitiki, (c)ekonomski i (d) duhovni pojam. Imamo li u viduEvropu kao geografski pojam, "put u Evropu" javlja se

22 Ovo, razume se nije nikakav razlog a ni povod tome da se, kadje re o reformi obrazovanja tri ko grlom u jagode, i prednjai uneem za ta jo ni u Evropi kriterijumi, posebno kriterijumiocenjivanja, nisu do kraja promiljeni.


33/258


www.uzelac.eu 33

kao besmislica; geografski gledano, Srbija je oduvek uEvropi. Nikome u Grkoj ili Poljskoj, u Maarskoj iliRumuniji nee pasti na pamet da se zapita da li je

zemlja u kojoj ivi u Evropi; ali, postavlja se pitanje dali je Srbija u Evropi? Otkud ta sumnja u Srbiji?Oigledno, re je o neem sasvim drugom: postojioseanje o nekoj razlici, oseanje da je to neki svetkome ne pripadamo a u koji, navodno, treba da uemo,

jer emo u protivnom ostati bia nie vrednosti.Kada nam Evropu opisuju zagovornici "hitne

selidbe", obino istiu kako je re o vladavini zakona,demokratiji, ekonomskom blagostanju i pravdi.To se, ipak pomalo razlikuje od Evrope kakvu je

istorija temeljno opisala. Svako iole obrazovan zna dase pod pojmom Evropa podrazumeva prostor formiranu vreme i nakon Karla Velikog (IX stolee); re je ogermano-romanskoj, protestantsko-katolikoj Evropi (o

ijem je ekonomskom duhu pisao Maks Veber, a kojase stvarala i oblikovala u sukobima katolika iprotestanata u Nizozemskoj, u uspostavljanjuinkvizicije, indeksa zabranjenih knjiga, u pronalaskugiljotine i reavanju problema kuda s velikomkoliinom leeva u nacistikim konc. logorima tokom IIsvetskog rata). O tim narodima svedoe i vesti iznjihove daleke prolosti; tako, Tacit u spisu Germanijapie: "Mnogo e lake nagovoriti Germanca da poe urat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju ida eka ta e mu doneti letina" ( 14). "kod Germanazveket oruja najlepi je izraz odobravanja" ( 11), jer,"mir ne mogu da podnose" ( 14). Kakvi su zapravo"Evropljani" koje poznaje istorija? Njihov ivot injihova lica su najvernije prikazani na slikama Pitera


34/258


www.uzelac.eu 34

Brojgela i Hieronimusa Boa. Njihovi vladari su naslikama Fransiska Goje. Nama, priviklim na likove safresaka Studenice i Mileeve, Manasije i Graanice, na

likove sa slika Pavela urkovia i Konstantina Danila,takva "Evropa" koliko je strana, toliko nerazumljiva itua.

ta nai "evropeisti", dakle, oni koji nam mautimputem u Evropu, misle pod Evropom? Oni imaju uvidu evropsku ekonomiju; Evropu vide kao nekuobeanu zemlju, kao Eldorado koji samo njih eka.

Njihova osnovna greka je u tome to nisu steklinajvie obrazovanje i nikad nisu itali Voltera. Neshvataju da dobrih mesta moda i ima ali ona nisu nistvorena ni predviena za nas. Nai "evropeisti" neshvataju da evropska ekonomija ima svoje standardeizgraene na osnovu, njoj odgovarajuih, kriterijuma, akoji postoje zbog njenih, a ne tuih interesa; neto se

(ako nije causa sui) moe odrati samo zahvaljujuineem drugom i sasvim je razumljivo da se Evropamoe odrati samo na raun tod drugog.

Mogu li nai "evropeisti" u Evropu? Ulazak usvako drutvo, u svaki drugi svet, pretpostavlja iprihvatanje pravila i naina ponaanja koji tamo vepostoje23; isto tako, ulazak u Evropu pretpostavlja

23 Drugim reima: ako ulazite u crkvu, vi ete se na ulazuprekrstiti i ulaskom prihvatiti svet koji se nalazi sa druge stranepraga; ako taj svet i taj prostor ne prihvatate, neete u njega nistupiti. Ili, jo jasnije reeno: oni koji hoe da se silom utrpaju uEvropu i pritom neprestano urlaju kako "treba da uemo uEvropu" nalik su razularenim huliganima koji posle utakmicehoe da odrede rezultat igre. Ali, ni navijai na nekoj utakmici,ma kakvi huligani bili, ne upadaju na teren za vreme igre jer su


35/258


www.uzelac.eu 35

prihvatanje njenog sistema vrednosti i promenusopstvenog sistema vrednosti. Ovo ni u kom sluaju neznai da mi nemamo neki svoj sistem vrednosti; ali,

ono to nam se deava jasno ukazuje da tu nekerazlike postoje; mi vrednosti imamo, ali one, oigledno,nisu "evropske". Samo tako je mogue da prelazimomirno preko toga kad nam se kae: u Evropu se moe,ali nakom obrauna s mafijom (jer u Evropi mafijenema); u Evropu se moe, ali nakon unitavanjakanala droge (jer u Evropi droge i narkomana nema); u

Evropu se moe, ali nakon razrauna s organizovanimkriminalom (jer toga tamo nema); u Evropu se moe,ali nakon izruenja svih predsednika i politiara (jer uEvropi toga nema).

ta bismo mogli da zakljuimo? Postoji (a)geografski pojam Evrope (i mi tu jesmo); postoji (b)politiki pojam Evrope ( i tu je ve situacija pomalo

udna: utrpavamo se u vrstim (ekonomskim i viznim)granicama zatvorenu Evropu a ne pitamo se da li nasoni u toj Evropi hoe?); i konano, postoji (c) ekonomskipojam Evrope (a u njoj su sva mesta zauzeta i tunemamo ta da traimo jer nemamo ta da ponudima,a i da imamo ne bi nam se dozvolilo da to izvezemo;moemo prodavati na evropsko trite eventualnomaline, ali to ni pod uslovima ono to bismoeventualno mogli, a to se zapravo od nas oekuje jesteda budemo trite za izvoz drugorazredne evropskerobe; naa glad trebalo bi da apsorbuje njihove robnevikove ili robu pred isticanjem roka trajanja (to smo

svesni toga da bi tim njihovim postupkom tog asa prestala isama igra.


36/258


www.uzelac.eu 36

i dosad inili) i tako u kritinim recesivnim trenucimapodstakne posustalu evropsku privredu (nakon to dokraja unitimo sopstvenu poput nekih naih suseda, ili

poslednjih zemalja koje ule u Evropsku uniju).

2.2. Duhovni lik EvropeU emu se ogleda duhovni lik Evrope? U svom

uvenom bekom predavanjuKriza evropskoghumaniteta i psihologija (7. i 10 maja 1935) EdmundHuserl je rekao:Pod nazivom Evropa misli se jedinstvo

duhovnog ivota, delovanja i stvaranja: Sa svimsvrhama, interesima, brigama i naporima, sasvrhovitim tvorevinama, institucijama,organizacijama24. Na istom mestu pie: U duhovnomsmislu Evropi oito pripadaju engleski dominioni,Sjedinjene Drave itd., ali ne i Eskimi, ili Indijancivaarskih menaerija ili Cigani koji stalno lutaju po

Evropi25

.Ljudi koji u tome uestvuju duhovno su povezaniu jedinstvenom duhovnom liku. Sve osobe, udruenja injihovi kulturni rezultati imaju karakter koji ihobjedinjuje.Duhovni lik podrazumeva imanentnuteleologiju razvoj oveanstva u slobodnomoblikovanju njegove egzistencije a iz ideje uma.

To znai da Evropa postoji samo u sluaju akoima entelehiju koja proima njen preobraaj i dajesmisao njenom razvoju; Istinski zadatak Evrope je

24 Husserl, E.:Die Krisis des europischen Menscentums und diePhilosophie, in: Husserl, E.:Die Krisis der europischenWissenschaften und die transzendentale Phnomenologie,Husserliana VI, Den Haag 1962, S. 319.25Op. cit., S. 318-9.


37/258


www.uzelac.eu 37

razvoj duhovne humanosti, zadatak koji nikad ne moebiti zavren.

Rodno mesto duhovne Evrope je Grka26.

Razume se: tu nije re o geografskom, ve duhovnomrodnom mestu. Misli se na VII i VI stolee pre n. e., navreme kad se raa novovrsni stav pojedinca premaokolnom svetu. Tada nastaju duhovne tvorevinepotpuno nove vrste. Sasvim odreena Kultura. Grcikoriste izrazfilozofija. Filozofija je prafenomenduhovne Evrope. Re je o novom nainu ivota, koji,

preko ljubavi za ideje, proizvodi ideale i idealne normeivota. Filozofija je filozofski ivot, novovrsni likkulture27.

Naspram prolaznih oblika kulture kojima jesvojstvena uspenost (zanati, naini obrade zemlje,naini stanovanja), filozofija ima drugaiji nainpostojanja; njena dostignua su neprolazna. Postoji

ideja beskonanog zadatka. Vannauna kultura jezadatak i delo oveka u konanosti, filozofija zadatkeima u beskonanosti.

Kod Grka se javlja jedno univerzalno(kosmoloko) interesovanje za svet. Grci nastoje dastvore teoriju. Teorija podrazumeva epochcelokupneprirodne prakse. Tu je postavljena i ideja univerziteta:interpersonalna povezanost nastavnika i uenika okoistog zadatka: saznavanja i istraivanja koje se prenosiiz generacije u generaciju i koje je nain ivota. Re jeo izgradnji kritikog, univerzalnog stava, o izgradnjiodnosa spram celine. To podrazumeva sveopte

26Op. cit., S. 321.27Op. cit., S. 332-3.


38/258


www.uzelac.eu 38

promiljanje empirije, podvrgavanje celokupneempirije idealnim normama. Razvija se duh slobodnekritike usmeren beskonanim zadacima a koji stvara

nove, beskonane ideale. Iz slobodnog uma, na osnovuuvida u jednu univerzalnu filozofiju, etiki oblikovatine samog sebe ve i ljudski svet, politiku, socijalnuegzistenciju oveanstva28.

2.3. U kakvu Evropu mi danas idemo?U ve pomenutom predavanju E. Huserl je maja

1935. rekao: "Evropske nacije su bolesne. Evropa je ukrizi". Krizu je ovaj veliki mislilac tada shvatao kaoprividni poraz racionalizma. Evropski "svet" roen je izideje uma, tj. iz duha filozofije29. Neuspeh savremeneracionalne kuture je posledica naina na koji semanifestovao, odnosno realizovao ratio, posledicanjegove upletenosti u "naturalizam" i "objektivizam".

Huserl je smatrao da kriza evropske egzistencijeima dva izlaza: Propast Evrope u otuenju od vlastitogracionalnog smisla ivota, rasulo u netrpeljivostiprema duhovnosti i pad u varvarstvo, ili preporodEvrope iz duha filozofije, preko heroizma duha kojikonano prevladava naturalizam30 a da najveaopasnost za Evropu moe biti umor.

Da li se u tome uspelo? Naalost odgovor na ovopitanje je negativan. Da se uspelo, ne bi bilo ni IIsvetskog rata ni bombardovanja Srbije.

28Op. cit., S. 6.29Op. cit., S. 347.30Op. cit., S. 347-8.


39/258


www.uzelac.eu 39

Danas, veliko atakovanje postmodernista protivideje ratioa sugerie da se nita nije u Evropi izmenilo.Ona je onakva kakva je bila i na poetku XX stolea;

kriza Evrope i evropskog duha nije prevaziena; ona jesamo zamaskirana i prevedena u neke mutnije vode.

Ako je neka ideja ugroena, onda je to idejaodgovornosti. Onaj koji moe sve ne moe biti nizataodgovoran. Za zloine po svetu onom ko je najjai ikroji kartu sveta ne moe biti sueno. Svaka polemikas logikom sile zavrava se u prosvetiteljskom

moralisanju.Ali, pred nama je, kako rekosmo pitanje: kudami to hoemo? Odgovor svih je: u Evropu! Po ko znakoji put se pokazuje da nita nismo nauili; ponavljam:Evropa ima svoje vrednosti i svoje predstave o ivotu.

Da li su nae vrednosti i nae predstave istotakve? Ima li ta i takva Evropa ikakav interes za nas?

Opet moram odgovoriti kratko i jasno: nema.Istovremeno, mi cenimo kulturne vrednostiEvrope: poznajemo italijansku i pansku imetnost,holandsku i nemaku, englesku i francusku; ali,imamo legitimno pravo da oekujemo da i oni u Evropicene dela nae kulture, da pozitivno odgovore na napoziv za kulturni dijalog: umetnost Graanice nijeispod nivoa Sijene i Ravene; ali, Evropa mirno gledaak i podrava (preko svojih administratora)unitavanje tih kulturnih dobara. ini to namerno, ito: ili zato to nije sposobna da te vrednosti registruje,ili zato to nee da ih registruje.

Moramo jednom zauvek razumeti jedno:umetnost i kultura pravoslavne Evrope ne znae nitakatoliko-protestantskoj Evropi. I nije tu po sredi neka


40/258


www.uzelac.eu 40

greka, ili zla namera. Ne vidi se ono to se vidi, vesamo ono to ovek je nauen da vidi. Moramo shvatiti:katoliko-protestanska Evropa je nauena da nas ne

vidi. Ako nas i vidi, onda je to vienje kroz sedamdeformisanih soiva. I zalud su se Dekart i Spinozabavili obradom soiva za optike instrumente. Svetlostu kojoj su oni bili nije naa Svetlost.

Ne treba biti strunjak za istoriar umetnosti,dovoljno je samo otvoriti ma koju istoriju zapadneumetnosti i videti da tu nema ni pomena a kamo li

poglavlja o umetnosti i kulturi pravoslavnog delaEvrope. Pogledajte knjigu toliko hvaljenog a odskorapokojnog E.H. Gombriha Umetnost i njena istorija31okome je naa tampa pre kratkog vremena pisala kao ovelikanu umetnike kritike XX stolea. Na hiljadustrana teksta tu nema ni pomena umetnosti i kulturepravoslavne Evrope. Ta knjiga nije kulturni skandal,

ona svojom genocidnou spada u kulturni zloin prvogreda32. Ali na takav nain je formirana svest Evrope onama. I to, ne za dan, godinu ili deceniju. Takva slikastvarana je kroz itavu istoriju. Ona se jednimpotezom ruke ili pera ne moe ukloniti. Ko u svetugovori o naoj knjievnosti ili slikarstvu? Na svetskoj

31 Gombrich, E.H.: Umetnost i njena istorija, Nolit, Beograd 1980.32 Stari Grci veoma su dobro znali zato za kvarenje omladine istvaranje lane slike o svetu moe postojati samo smrtna kazna;zloin nad duhovnim biem jednog naroda (a koji se ini, obino,navodno bezazlenim "reformama") vei je od bilo kojeg fizikogzloina pojedinanog ili masovnog. Promene duhovnog bia,kakve se kod nas vre, usled dalekosenosti svoje, mogle bi se unekom buduem vremenu pokazati ne ba dovoljno promiljene iolako sprovedene.


41/258


www.uzelac.eu 41

karti kulture mi smo bela mrlja. Jadna je uteha da jetakva bela praznina bila i itava Evropa tokomsrednjeg veka, u vreme dok je filozofija negovana u

Atini, Konstantinopolju i Damasku.Dolaze li iz Evrope ljudi da vide dela nae

umetnosti i kulture? Obilaze li frukogorskemanastire; pa i kad bi dolazili, nita dalje od nekekafane ne bi ni videli; oni ovaj svet, svet srpskeduhovnosti i kulture jednostavno ne ele da znaju.Moda su zato mogli tako lako doneti odluku da rue

mostove i bacaju kasetne bombe.Da bi neko mogao biti ponien, neophodno je daon prihvati ponienje kao oblik svoje egzistencije; samou takvom sluaju mogue je da jedna kulturakapitulira pred naletom druge kulture koju odlikujeduh iskljuivosti; imamo li mi odgovor na pritisakevropskog kulturnog imperijalizma i na nalet svih

vrednosti koje nam nai korumpirani mediji u beskrajponavljaju?

3.1. Mogui izlazPodsetio bih kako je na pitanje Maksa Broda

ima li u ovom svetu neke nade, Kafka odgovorio: "Imanade, beskrajno mnogo nade ali ne za nas". Ja nisampesimista te vrste, i to iz prostog razloga to pripadam

jednom drugom svetu koji o nadi misli sasvimdrugaije; ipak, parafrazirajui to pitanje, ali ne jouvek i odgovor, mogli bismo se zapitati: Imalo li nekeanse za nas sada, u asu kad oseamo beskonanunemo da bilo ta promenimo, da makar zaustavimosunovrat u koji nas "zagovornici najboljih namera"bacaju? Preliminarni odgovor mogao bi biti:Da.


42/258


www.uzelac.eu 42

Nade ima, ako se (a) zaustavi materijalno iduhovno srozavanje i unitavanje Univerziteta, ako se(b) obnovi dostojanstvo filozofije i nauka tako to e se

vratiti dostojanstvo onima koji se bave filozofijom inaukama a onda (c) itavom naem narodu vratitidostojanstvo izgaeno poslednjih godina, ako se (e)obnovi nagon za obrazovanje i filozofski reformieobrazovni sistem, ako se (f) reformiu socijalne ipolitike forme egzistencije ovog naroda (ne trpajui setamo gde nas niko nee, jer tamo nema nijedne

slobodne stolice a kamo li dve) i, konano, ako se (g)reafirmiu sopstvene duhovne vrednosti kroz njihovorazumevanje33.

2.4. Bolonjska deklaracijaSvima su usta puna tzv. Bolonjske deklaracije.

Odjednom su najglasniji oni za koje nikad u ivotu

nismo uli, oni koji knjigu u ivotu nisu proitali, akamo li je napisali, koji su se sticajem raznih okolnosti(veinom "stranakih"34) nali tamo gde im nije mesto i

33 A emu je poslednji as jer nam se i jezik zabranjuje i hoe danazove nekakvim jezikom komunikacije. Zato, jo nije kasno,iako je kod nas "evropeizacija" u ve punom jeku, prisetiti sejednog prastarog obiaja iz vremena drevnih Asiraca: kod njih

su sudije sedele na prepariranoj koi svojih prethodnika koji suloe obavljali svoj posao (u veini sluajeva, primajui mito).Vlast je temeljni fenomen (o tome opirnije: Fink, E.:Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber,Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E:Bruderzwist imGrund der Dinge, in: Fink, E.: Epiloge zur Dichtung,Klostermann, Frankfurt/M., 1971, S. 37-52).

34 Ako je neko vreme zahvalno za socioloka istraivanja, onda jeto nae; recimo: kako su se u raznoraznim strankama iz isto


43/258


www.uzelac.eu 43

gde nikad ne bi u nekom "normalnom" vremenu moglida se nau. Postavljam pitanje: da li je pomunutuDeklaraciju veina njenih zagovornika uopte

proitala? I dalje se preutkuje ta je po pitanju teuvene reforme uinjeno na univerzitetima uKembridu ili Oksfordu, na Sorboni ili u Frajburgu, uKelnu ili toj Bolonji; ovo pitanje nije nimalo bezazleno.

Svako mora odmah da vidi jedno: sutinaBolonjske deklaracije (potpisali su je ministri a nenaunici i predstavnici univerziteta, dakle potpisali su

je predstavnici politike, a ne duhovne i intelektualneelite), najveim delom govori o prohodnosti studenataunutar Evrope na visikokolskim ustanovama. Re je"evropskoj zoni visokog obrazovanja" i regulisanju"mobilnosti graana i sposobnosti zapoljavanja iefektivnoj primeni slobodnog kretanja". I nita vie35.

Konano i sutinsko pitanje moralo bi biti: da li

se pomenuta Deklaracija odnosi na univerzitet (kaoUniverzitet) i da li pretenduje na to da menja njegovusutinu. Moj odgovor je kratak: ne. Bolonjskadeklaracija nije doneta radi unitavanja same ideje

pragmatikih pobuda i iskljuivo zarad line koristi nali upravooni koji se dotad ni u emu nisu mogli potvrditi? Smatram da bi

i psihijatri imali izuavanjem domae politike scene mnogoprimera svih moguih racionalizacija. injenica je da su mnogiod naih "javnih linosti" preusmeravanjem svoje agresije ipatolokih ambicija izbegli neophodno leenje, ali su svojimdelovanjem razboleli drutvo u celini.

35 Bolonjska deklaracija ne regulie automatizam prelaska sauniverziteta iz Albanije ili s Balkana na Oksford ili Kembrid.Da li na Iton, Jel ili Harvard po automatizmu prelaze studentisa univerziteta iz Teksasa?


44/258


www.uzelac.eu 44

univerziteta36 koja je stara koliko i univerzitet uBolonji, ili, zarad temeljnog preureenja njegovestrukture. Ona je doneta radi unapreenja visokog

obrazovanja i njegovog unificiranja u Evropi kako binova kompjuterski obrazovana radnika klasa lakemogla da menja radna mesta; samo u Srbiji nekom jemoglo pasti na pamet da treba srozati sve kriterijumeobrazovanja i askanje proglasiti za princip"kreativne" nastave. Nastava postoji tamo gde postojepredavanja koja dre nastavnici koji znaju svoj posao i

gde uenici ue i znaju svoje mesto. Tako je jo odvremena Pitagore.U centru dananje nastave moraju biti

predavanja nastavnika koja su rezultat njihovogistraivakog rada. Kada je o samim predavanjima rei prisustvu studenata predavanjima (a poznato je davei deo studenata ne poseuje predavanja) neophodno

36 Meu usamljenim glasovima danas nalazim glas prof. dr DanilaBaste koji je s visokim oseajem za dananji trenutak preveoizuzetan spis Karla Jaspersa Ideja univerziteta (1945) i prekratkog vremena objavio u Beogradu (Jaspers, K.: Idejauniverziteta, Plato, Beograd 2003); u pogovoru prevodapomenutog spisa on kae: "Prevoenja Jaspersove Idejeuniverziteta latio sam se s predumiljajem i iz najdublje potrebe.Imao sam na umu sve ono to se upravo zbiva s nagovetenom

reformom visokog kolstva i univerziteta u naoj zemlji. A to tose zbiva nije ohrabrujue. Ako je sudutu po onome to je,protivno volji onih koji pripremaju zakonska reenja o visokomkolstvu (...) nedavno doprlo do univerzitetske i ire javnosti,postoje ozbiljni razlozi za najveu moguu zabrinutost i istotoliko nespokojstvo. (...) Mora se otvoreno rei: nai univerzitetisu uveliko oboleli ak do te mere da je ugroena i sama njihovasupstanca. Njihova reforma je neodloan imperativ. (Op. cit.,str. 181-2).


45/258


www.uzelac.eu 45

je imati u vidu da vei deo dananjih studenatazapravo i ne studira. Svi prisutni na fakultetima nestudiraju; studira veoma mali broj ljudi, a to su oni

koji se nalaze na predavanjima i oni ine pravustudentsku elitu. Smatram da prisustvo predavanjimamora biti strogo odreeno. Ne podleui lanom"demokratskom" populizmu mora se prisustvopredavanjima usloviti prethodnim znanjem, tj. odreditivisinom ocena steenih iz predmeta koji supretpostavka za razumevanje date problematike kao i

kolokvijumima iz odreene literature koji se morajudatipre poetka semestra. Samo u tom sluajustudenti nee biti nemi, pasivni sluaoci ve aktivniuesnici disputa, za koji se mnogi zalau a da nisusagledali njegove prethodne pretpostavke.

Zar treba podseati da je sam izraz univerzitet u prvo vreme oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili

savremenim jezikom govorei, sindikat koji titiinterese odreene kategorije ljudi. Bolonja i Pariz sudva modela na koje su se potom ugledali drugiuniverziteti; u Bolonji bee universitas scholarum, tj.studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarosedobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitasmagistrorum ut scholarum asocijacija koja jeobuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da jesrednjevekovni univerzitet37 negovao aristokratiju

37 Srednjevekovni univerzitet delio se na fakultet slobodnihumetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvije bio uvod u drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) iseminare (disputatio). Seminar su inile rasprave, gde supitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potomodgovore davali nastavnici. U tom smislu se nita do danas nije


46/258


www.uzelac.eu 46

duha, a da je poreklo studenata bilo od drugorazrednogznaaja38. "Duhovna aristokratija, isticao je Jaspers,nije socioloka aristokratija. Svako ko je za to roen,

trebalo bi da nae put ka studijama. Ta aristokratijajeste sloboda sopstvenog porekla, susree se kodnaslednog plemia kao i kod radnika, kod bogatih i kodsiromanih, svugde podjednako retko. Ona moe dabude samo manjina"39.

to se samog obrazovanja tie, a koje jetrostepeno40 jo od vremena antike, a po uzoru na

trolanu Aristotelovu podelu znanja na pojetika,praktika i teorijska, moramo imati u vidu da danaspostoji gradacija obrazovanja nakon zavrene srednjekole; danas postoji Univerzitet i naspram njegapostoje razne visoke strune kole koje daju

promenilo i pokuaj da se brie razlika izmeu predavanja i

seminara najvie govori o predavakoj nesposobnosti tvoracareforme.38 U ve pomenutom spisu K. Jaspers navodi Abrahama

Fleksnera koji u spisu Univerziteti (1930) pie: "Demokratijanije duhovna mogunost, nezavisno od injenice to bi svakaindividua, na osnovu svojih sposobnosti, trebalo da imamogunost da bude primljena u aristokratiju duha bez ikakvihdrugih obzira. (...) Da li e se nai dovoljno mere da se iskljueosrednji i nesposobni? (Jaspers, K.: Op. cit., str. 149.

39 Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150.40 Jedini pokuaj da se temeljno razori ova trostepena podela

obrazovanja koja je vaila od antike do naih dana a s nameromda se uniti humanistiki duh obrazovanja (pre svega onaj duhkoji je jo bio zaostao u programima gimnazija) jeste reformaobrazovanja vrena sredinom sedamdesetih godina od stranestrunjaka za selo S. uvara iz Zagreba. Za tragine posledice tereforme (izuzev uenika od kojih su neki sad dospeli u situacijuda i sami budu "reformatori") niko nije krivino odgovarao.


47/258


www.uzelac.eu 47

specijalizovano obrazovanje za odreene vidovedelatnosti. Na specijalizovanim visokim kolamapredaju predavai a na Univerzitetu predaju

nastavnici koji su predavai i istraivai istovremeno.Zato je pred Univerzitetom zadatak daleko vii,odgovorniji i tei, jer mu je priroda drugaija; adrugaija je i struktura onih koji se nalaze na njemu struktura nastavnika i studenata.

Nesporazume izaziva i ve due vreme prisutnaa duboko pogrena tendencija da se sve visoke kole

stavljaju pod kapu Univerzita i da se trai da svifakulteti budu pod okriljem Univerziteta i budunjegovi sastavni delovi. To je posledica dukokognerazumevanja prirode samog Univerziteta. No, to nijeneto bitno novo: do slinih nesporazuma dolazilo jeve u vreme Renesanse kad su nakon osnivanja

Akademije u Firenci (u vreme Kozima Mediija i

njegovog tienika Marsilija Fiinija (M. Ficino, 1433-1499)), irom Evrope, kao peurke posle kie, poele daniu raznorazne akademije koje, razume se, ne buhu ninalik onoj u u Firenci.

Sve to nas u jednakoj meri obavezuje da tanoznamo ta je Univerzitet. Univerzitet je mesto gde sestiu znanja iz fundamentalnih i humanistikih naukaa za koje je vitalno zainteresovana drava jer otuduzima svoje najvie kadrove. Niko ko je diplomirao nanekom treerazrednom univerzitetu nee postatipredsednik SAD; za tako neto podrazumeva seposedovanje diplome nekog od najuglednijihuniverziteta kao to su Jel, Harvard ili Iton. I to jesvima jasno. Jasno je i zato u Japanu nakonneuspeha na prijemnim ispitima za univerzitet


48/258


www.uzelac.eu 48

poetkom leta ima toliko samoubistava meuomladinom. Ishod prijemnog ispita u najveoj meri jeodluujui za itav dalji ivot neke osobe. Ne moe biti

nemotivisanog prelaenja iz nie u viu drutvenugrupu; samo tamo gde je mogue sve, nita nije bitno ikvalitet diplome je nevaan. U normalnom svetuitekako je vano kod koga je neko studirao ilidoktorirao, kod koga je uio da svira ili komponuje.

Univerzitet je prestina kola na koju se nemoe svako upisati. Tako je u normalnim zemljama.

Tamo univerzitet i zavravaju oni koji ga upiu, nezato to su ga upisali ve zato to su sposobni da gazavre. Moramo biti svesni toga da i meu mladimljudima postoje razlike kao to postoje meu svimbiima na svetu; te razlike ne smemo brisati: postojedve vrste mladih ljudi: oni koji studiraju jer im trebajudiplome i oni koji studiraju jer ele da neto znaju.

Moraju stoga postojati i dve vrste kola: za prve, koleu kojima se plati i nakon odreenog vremena dobijediploma, i za druge, mesto gde se ui. U prvom sluajuimamo specijalizovane kole, kolede, narodneuniverzitete (gde se moe i dobiti neki minimumpraktinih znanja), u drugom sluaju imamoUniverzitet, mesto gde ui duhovna41 elita. Prve kolesu masovne i postoje na dohodovnom principu, druge(Univerzitet) su za malobrojne i iza njih mora stajitidrava (ako joj je do sebe, tj. do budunosti nje i njenognaroda, stalo).

41 Re je o duhovnoj a ne finansijskoj eliti. Zato drava morastajati iza Univerziteta kako bi se tu mogli nai iskljuivonajbolji i najsposobniji.


49/258


www.uzelac.eu 49

3.Bolonjsko "obrazovanje" u globalistikomkljuu

Svedoci smo toga da nov model obrazovanja, kojise istie kao "perspektivniji i savremeniji", redukujuioveka na homo oeconomicusa, a koji se svima nudipod okriljem tzv. Bolonjskih procesa, svesrdnopodravan globalistikim strategijama - uvelikopotiskuje raniji model obrazovanja koji je za svoj cilj

ima vaspitanje oveka i odgovornog graanina.Koji su to razlozi namernom potiskivanjuvaspitne funkcije obrazovanja, namernom isvestranom zaboravljanju njegove, kako graansko-patriotske, tako i nacionalno-kulturne dimenzije?

Koji su pravi i istinski razlozi uruavanjapostojeeg sistema obrazovanja i to u asu kad

obrazovanje dobija sve vei znaaj, a neka "znanja" sveveom brzinom zastarevaju? Sheme predmetnoorganizovanih znanja, koja se predaju od straneuitelja ueniku u specijalnim obrazovniminstitucijama, znanja kakva poznaje tradicija, imajumalo zajednikog s potrebama trita rada itendencijama razvoja obrazovnih sistema42.

Ima vie izazova pred kojima se nalazi

savremeno obrazovanje: oni se pre svega ogledaju unaglom poveanju onih koji ue i studiraju, utransformaciji ciljeva obrazovanja, gde vie ne vladaprincip cenjenja znanja kao znanja ve njegove

42 Cogburn D.L. Globalization, Knowledge, Education andTraining in Information Age, www.unesco.org.


50/258


www.uzelac.eu 50

praktine primene (pragmatizacija), u neodreenostimesta univerziteta u drutvenoj strukturi i socijalnimodnosima (budui da drava svoje najvie inovnike ne

dobija sa najboljih svojih univerziteta, ve ih mahompolukolovane nalazi po haustorima i drumskimmehanama), u smanjenoj odgovornosti drave zaobrazovanje u celini, u prodoru trinih odnosa uobrazovanje, u kvalitativnoj nejednakosti meuvisokim kolama.

S druge strane, sa pedagogijom, kao naukom,

nikad nije stajalo gore nego danas. Nikad pedagogijanije toliko zaostajala za razvojem obrazovnihinstitucija, nesposobna da sagleda tehnikemogunosti transfera znanja, kao to je to u poslednjihnekoliko decenija. Danas pojedinac moe da steknenuni nivo kvalifikacija i kompetencija bez pedagokepodrke za to obrazovanih ljudi i to je samo jedan od

razloga to se danas, po miljenju mnogih autora,pedagogija kao disciplina nalazi u ozbiljnoj krizi43. Imaak i onih koji smatraju da se moe lako desiti dapedagogija iezne, i to ne samo kao teorija i praksaobuavanja, ve i kao oblik humanitarne refleksije44,ukoliko ne uspe, i to to hitnije, da uspeno opravda

43 Savremeni obrazovni modeli nedvosmisleno ne odgovarajuizazovima i zahtevima vremena, iako savremena pedagogijanastoji da svoje postojanje opravda time to nudi metodikinajraznovrsnije metode za reavanje inovativnih zadataka.44 Dananja pedagogija odlikuje se nedostatkom didaktikihshema koje bi odgovarale savremenom nivou razvoja obrazovnihsistema. Taj metodoloki vakuum rezultat je toga to pedagogijane nastoji da se osloni na relevantne filozofske interpretacijesavremenih realija.


51/258


www.uzelac.eu 51

nunost svog postojanja u kontekstu razvoja procesaglobalizacije obrazovanja45.

Zadatak nove pedagogije danas je u

"dekodiranju"realnog sveta46, u razvoju kritikog miljenja47, i onanije uslovljena toliko razvojem industrije zasnovane naprimenama znanja i informacija, ili promenama to seu poslednje vreme deavaju na tritu rada, vepromenama do kojih je dolo unutar same pedagogijekoja je poslednjih decenija postala svesna injenice da

se naglasak pomera sa znanja na refleksiju. Istina,tako neto u oblasti filozofije danas moe zvuatitrivijalno48, ali je u pedagogiji vie no revolucionarno.

*U analizama savremenih drutvenih procesa

pojam globalizacije zauzima posebno mesto. Na tajpojam svi se pozivaju kad govore o uspostavljanju

45 Danas mnogi istiu kako novo, globalno obrazovanjepretpostavlja i globalnu pedagogiju koja je sposobna da nateorijskom i praktinom nivou odgovara izazovu vremena, dazadovoljava potrebe drutva i pojedinaca. Razume se, ovde se pod"globalnom pedagogijom" ne misli neka meta-pedagogija.Globalna pedagogija je iznuena od strane vremena. Meta-pedagogija, zahteva zasnivanje sasvim druge vrste i to e bitipredmet treeg dela ovog istraivanja.46 Freire P., Donaldo M. Literacy: Reading the World and theWord. South Hardly, MA: Bergin Garvey, 1987.47 alosno je to se meu radovima pedagoga, ali i sociologa sreushvatanja koja bi mogla da zavrede panju u XVIII veku. Imaistina i onih koji otkrivaju i danas Ameriku, pa izmiljajunekakve nove discipline: elitologije, klimatologije, i sl.48 O pojmu refleksije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Uvod ufilozofiju Pojam i predmetno polje filozofije, Verisstudio, Novi Sad2007.


52/258


www.uzelac.eu 52

novog svetskog poretka, o novim svetskimideologijama ili kraju svih ideologija; u globalizaciji setrai uzrok rasta uticaja meunarodnih organizacija i

transnacionalnih kompanija, kao i razlog slabljenjasuvereniteta manjih drava; u globalizaciji se vidiuzrok intenzivnih masovnih migracija ali i formiranjemultikulturnih drutava; konano, u globalizaciji, ijisu idejni tvorci i najei pobornici najrazvijenijezapadne zemlje, lei osnovni uzrok ekspanzijevrednosti zapadne civilizacije, vesternizacije i

kulturnog imperijalizma kojim se hoe odratikulturna hegemonija ekonomski najrazvijenijihzemalja, korienjem pre svega sredstava masovnihinformacija utemeljenih na najnovijim informacionimtehnologijama koje znanje pretvaraju u neposrednuproizvodnu mo.

U razliitim oblastima pojam globalizacije ima

razliito znaenje: ekonomisti obino govore oglobalizaciji, a pritom imaju u vidu globalno trite,internacionalne finansijske i ekonomske insitucije,"slobodno kretanje" kapitala i radne snage; sociolozinastanak globalizacije povezuju s pojavom kapitalizmai njemu imanentnim procesima modernizacije;politolozi globalizaciju vide u promenjenimmeunarodnim odnosima, u pojavi "svetske politike"koju vode meunarodne institucije i politiki i vojniblokovi i savezi. Postoje i univerzalniji pristupifenomenu globalizacije koji se interpretira kao "sukobcivilizacija" (S, Hatington, F, Fukujama), iji rezultatmoe biti "vesternizacija", "hibridizacija" ili


53/258


www.uzelac.eu 53

"fragmentarizacija" sveta49, ili, re moe biti o"globalnom drutvenom kontekstu" do kojeg dolazi kadzatvorene nacionalne drave prerastaju u globalnu

zajednicu meusobno otvorenih nacija"50. Pojavaglobalizacije usko je vezana za pojavu neoliberalizma utrinoj ekonomiji osamdesetih godina XX stolea a to

je praeno informacionom revolucijom, koja je otvorilamogunosti trinih transakcija na planetarnom nivou,

jaanjem ekonomskih integracija, krizom idejesocijalizma i definitivnim trijumfom ekonomskog

liberalizma i slobodnog trita.Ve krajem devedesetih godina XX stolea,pojam globalizacije je postao izraz tendencije koja jepostala veoma prihvatljiva pobornicima neoliberalizmabudui da su tim pojmom mogli sugerisati svima kako

je tu re o jednom optem, prirodnom i nunomprocesu koji nema alternativu.

Nakon kratkog vremena, pojam globalizacijenije se vie primenjivao samo u tumaenju uticajanovih tehnologija i planetarnih trgovinskih,ekonomskih i finansijskih veza, ve se on ubrzo preneona druge oblasti i naao svoje dominantno mesto uoblasti politike i njoj odgovarajuih ideologija. Zato,ako se danas hoe razumeti taj pojam, on se moratumaiti i razumevati i sam "globalno". Ako i ostajeotvoreno pitanje: da li globalizam ima alternativu, dali je mogu neki drugi, njemu suprotni pristup

49Pieterse J.N. Globalization and culture: three paradigms //Economic and political weekly. 1996. Vol. 31. 23. P.1389-1395.

50 .. - // , 2003. - 8. - . 49.


54/258


www.uzelac.eu 54

tumaenju drutvenih pojava, ali i uticanja na njih,nesporno je da tome mora prethoditi i analiza bitiglobalizma, analiza njegovih istorijskih korena i

ideoloke osnove, kako bi se tek nakon toga moglasazdati nova hijerarhija vrednosti i ciljeva koji sepostavljaju pred jedno drutvo.

Globalizacija je svojom erozivnom delatnou dote mere uruila suverenitet niza ranije nezavisnihdrava, da svaki govor o demokratiji u tim dravamadobija groteskne konture, a to je posebno manifestno

u sluaju spoljne i unutranje politike Srbije (koja inema svoju politiku, ve onu kakvu joj ko naznaujekad svrati u sluajnu, usputnu, slubenu posetu, ilinjene predstavnike pozove na "edukativni" razgovor upredsoblje neke lokalne institucije u setu51).

Globalna vlast kapitala vie ne poznaje tritena kojem slobodno konkuriu pojedina preduzea;

danas se na svetskom tritu, koje je u meuvremenupostalo totalno, odvija borba transnacionalnihkorporacija. Sve to izraz je jedne gigantske igrekapitala sa samim sobom, igre u kojoj kapital sebegradi, izgrauje i izvodi iz sebe samog a u sluajunailaska na prepreke ili ogranienje, tada prodire svena svom putu i iluzija je da se to kretanje moeobuzdati, a kamo li zaustaviti.

Specifinost dananjeg kapitala je u tome to tovie nije "ivi novac", kakav su znale ranije epohe, ve

51Ni u kom sluaju ne mislim da tako neto po prirodi stvari morabiti neto loe. Naprotiv. Moe to biti veoma dobro, ako su nameresavetodavca dobronamerne. Ali moe to biti i takvo kakvo jeste,ako je krajnji domaaj amaterske diplomatije.


55/258


www.uzelac.eu 55

je to virtuelni, fiktivni kapital koji ivi i egzistira ukompjuterskoj mrei. Upravo zato u novoj, "bolonjskoj"terminologiji vie se i ne pominje izraz kapitalist, ve

poslodavac, i to ne samo zato to je izraz kapitalistzastareo i pripada XIX stoleu, ve prvenstveno stogatoposlodavac ne mora vie biti istovremeno i vlasnikkapitala, ve u najveem broju sluajeva samo jeposrednik izmeu centra koji poseduje kapital inajamne radne snage, izvrilaca odreenih poslova.Ovi poslednji ne pripadaju, kao nekad, drutvenom

sloju iji je rad eksploatisan, ve sloju ija je celokupnalinost potinjena korporaciji. Sav stvaralakipotencijal, talenat, obrazovanje, sav ljudski ivot"profesionalca" potinjen je korporaciji.

Globalizacija podrazumeva globalno politiko iideoloko manipulisanje, informaciono i kulturnoguenje, u korenu, svih tendencija koje ne odgovaraju

njenim intencijama i ciljevima. O istinskoj slobodilinosti i oveka tu ne moe biti rei, ali se zato, svevreme, o slobodi, pravednosti i demokratiji intenzivnogovori.

Globalizacija se razvija i uvruje delovanjemmree meunarodnih organizacija koje nametanjemtema, kao to su: opti problemi politike i ekonomije,ekologije, zatite ivotne sredine, nastoje da oslabepanju ljudi usmerenu na ranije dominirajuuproblematiku meudravnih odnosa. To ne znai da sene moe uti i glas malih zemalja i malih kultura, ali,taj glas vapijueg u pustinji nije ni od kakvog znaajau trenucima odluivanja o problemima od stratekogznaaja. Samo tako se i moglo dogoditi da jedannaizgled beznaajan dokument, usvojen iz navodno


56/258


www.uzelac.eu 56

"dobrih namera", bitno neobavezujuikao to

20 milanuzelac price iz bolonjske sume

Documents