БАРОК

• 18 • ПРЕДСТАВНИЦИ ИНСТРУМЕНТАЛНЕ МУЗИКЕ БАРОКА – ЗА ИНСТРУМЕНТЕ СА ДИРКАМА

У бароку се коначно раздвајају музика за оргуље и музика за чембало, што значи да се посебно пише и изводи музика за ова два различита музичка инструмента. Чембалистичка музика виртуозног стила не потиче од оргуљске музике тог времена, већ се развија – из лаутар-ске школе 16. века. То је техника која произилази из природе овог инструмента, виртуозна, потпуно ослобођена утицаја оргуља.

КОМПОЗИТОРИ-ОРГУЉАШИ:

Италијан ЂИРОЛАМО ФРЕСКОБАЛДИ (1583-1643), оргуљаш цркве св. Петра у Ри-му. Велики мајстор контрапункта (полифоније), попут касније Баха. Писао је типичне оргуљс-ке форме: фантазије, токате, партите, ричеркаре, канцоне, каприча, а нарочито је развио фугу.

Немац ДИТРИХ БУКСТЕХУДЕ (1637-1707), велики оргуљаш. Познат по прелудију-мима, фугама, коралним обрадама и др. (Бах му се као млад дивио.)

Немац ЈОХАН ПАХЕЛБЕЛ (1653-1709), велики оргуљаш. Од разних облика за оргуље нарочито се истицао коралним обрадама.

Поменути композитори су поред оргуљске музике писали и вокалну и црквену музику.

Немац ГЕОРГ ФИЛИП ТЕЛЕМАН (1681-1767), савременик Баха и Хендла, обимног и свестраног стваралаштва и активности, веома цењен композитор свог времена, истицао се и као оргуљаш и чембалиста. У Немачкој је слављен као највећи музичар, кога је и Бах пошто-вао. После смрти неправедно је заборављен.

Немци ГЕОРГ ФРИДРИХ ХЕНДЛ и ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ (обојица рођени 1685.) беху истакнути оргуљаши, али такође и свестрани композитори обимног стваралаштва.

КОМПОЗИТОРИ - ЧЕМБАЛИСТИ:

На чембалу су се изводиле барокне инструменталне форме – ричеркари, токате, фанта-зије, канцоне, фуге...

Издвајају се два велика имена посвећена превасходно чембалу:

Француз ФРАНСОА КУПРЕН (1668-1733), из Париза. (Фамилија Купрен имала је бројне музичаре.) Свирао је чембало и оргуље, био учитељ музике на двору и ван двора, и био централ-на личност музичког живота Париза. Више је био наклоњен рококо стилу. Његове композици-је за чембало – Французи га зову клавсен – изводиле су се широм Француске. (Бах је прерађи-вао за оргуље неке његове композиције.) Купрен је изградио посебну врсту програмске компози-ције за клавсен, која ће постати карактеристична у француској клавсенској музици. У питању су Комади за клавсен, тј. 27 свита које он назива редови (оrdre), и заједно садрже преко 200 ставова (комада). Све је то сврстао у четири свеске. Свите ( редови ) имају велики број ставова (понекад и преко двадесет), и нису намењене искључиво интегралном извођењу. Његови Кома-ди за клавсен сматрају се успелим музичким сликама рађеним савршеним познавањем и кори-

- 40 -

шћењем технике свирања на клавсену. Својим комадима Купрен даје програмске наслове и они делују као разноврсни музички портрети (описују поједине ликове, пејзаже, атмосферу, момен-те из животињског света…). Тако он наговештава настанак програмске музике у 19. веку (музике базиране на неком ванмузичком садржају).

Купрен је уздигао тадашњу француску клавсенску музику на висок ниво. Објавио је књигу Уметност свирања на клавсену.Писао је музику и у другим областима (за оргуље, црквену, вокалну, камерну).

Италијан ДОМЕНИКО СКАРЛАТИ (1685-1757) из Напуља, син Алесандра Скарлати-ја.

[Једном приликом у Риму, у надметању са Хендлом у свирању на чембалу и на оргуљама, у чембалу су били подједнако добри, док је у свирању на оргуљама Скарлати дао предност Хендлу, изјављујући да није могао ни замислити да је такво свирање могуће.]

Више је припадао рококо стилу. Добар део живота провео је као дворски композитор, као и истакнути учитељ музике. Извођачка уметност (техника) на чембалу достиже у његовим делима свој последњи врхунац (с обзиром да већ улази у употребу савршенији клавир).

Написао је 555 вежби за чембало – касније прозваних 555 соната за чембало (од тога је само неколико са виолином). Ове његове сонате, које су биле у једном ставу, имале су дводе-лну структуру А-В. Тај дводелни облик, прозван Скарлатијев сонатни облик представља клицу из које ће се касније у класицизму развити важан облик који се назива сонатни облик (троде-лан, са две теме), који ће чинити први став цикличних музичких облика.

(Први део Скарл. сонатног облика доноси један мотив који се слободно развија, разрађује. Други део по-чиње варирањем ранијег материјала, али има и случајева доношења новог мотива, који се може сматрати претечом друге те ме. Други део сонате завршава се скраћеном репризом првог дела.)

Иако је успешно писао и опере, вокалну и црквену музику, његов значај је много већи у чембалском стваралаштву.

Немци ТЕЛЕМАН, ХЕНДЛ и БАХ, такође су стварали и изводили музику за чембало.

- 41 -