nemesio orsat t i p ro t iv nuklearnog rata

147

skopska likovna kronika

l jubica damjanovska

izložba l ikovn ih umje tn ika iz fe r rare umetnička galeri ja 22. 3 — 1 . 4. 1971.

Društvo l ikovnih umje tn ika Make­don i ja organiz i ra lo je izložbu Udru­ženja za ku l t u ru I ta l i je — ARCI , na ko jo j je svoja djela prezent i ra lo 11 suvremenih ta l i jansk ih umjet­nika iz Ferrare. Ona je real izirana na bazi reciproci teta za izložbu ma­kedonske suvremene umje tnos t i u Ferrar i u toku 1969. Na izložbi su bi la zastupl jena djela ferarsk ih umje tn ika ko j i se generaci jsk i , s t i l sk i , a i po svojoj tematskoj opredi je l jenost i veoma raz l i ku ju . Neki od izlagača već su a f i rm i ran i umje tn ic i u svojoj zeml j i , sudionic i na na jznača jn i j im l i kovn im mani­festaci jama u I ta l i j i : Bi jenalu u Veneci j i ( V i r g i l i , O r z a t i ) , i l i Kva-dr i jena lu u Rimu (Orza t i , G iuch in i , Gober t i , V i r g i l i ) . Baš zbog toga što je bila ograničena na djela umje tn i ka iz određenog područ ja I ta l i je , izložba ni je mogla dat i kom­

pletan uvid u suvremene l ikovne tendenci je u ta l i janskoj umje tno­s t i , ali je značajna već zbog toga

što se n jome p roš i ru ju mogućnost i da l jn jeg međusobnog upoznavanja makedonskih i ta l i jansk ih umjet ­n ika .

Sku lp to r i V i rg i l i i Giuchin i pr ipa­da ju na js ta r i jo j generaci j i l ikov­nih umje tn ika u Fer rar i . N j ihov opus proizlazi iz koncepci ja aka­demskog realizma i f u t u r i z m a u I ta l i j i . Predstavnici su srednje ge­neraci je Orzat i i F ioravante. Orza t i se, osim s l i ka rs tvom, bavi i g ra f i ­k o m , u ko jo j os tvaru je d je la te­matski angažirana i s t i lsk i nadre-al ist ički obojena. N a j b r o j n i j i su na izložbi mladi um je tn i c i : Gu id i , Gober t i , Bonara, Maste la r i , Giana-leto, Fabriano i Gian i . Oni još traže svoju indiv idualnost u mnogobro j ­n im s t i l sk im o r i j en tac i j ama : neo-f i gu rac i j i , neoreal izmu, ekspresiv­noj f igurac i j i i dr . M e đ u t i m , za ve­ćinu n j ih karak ter is t ično je sve češće opred je l j i van je za teme ko je danas potresaju suvremeno čovje­čanstvo sa svim n jegov im suprot-

nove f rangovski magična igra

148

djela nose odl ike razl ič i t ih st i lsk ih o r i j en tac i ja : nove f igurac i je djela Petera Valent inera, Bernarda Drey-fusa, Jacquesa Lamvja (Francu­s k a ) , Joana Rabascalla (Španjo l ­ska ) , Josefa Jankoviča (Čehoslc-vačka ) , Klausa Schultzea (Nje­mačka ) ; pop-arta djela Gerarda Titusa Carmela, Yannisa Gait isa, Francoisa Poveta (Francuska) i dr . ; apstrakci je u više var i jan t i djela Justina Alveza (Po r tuga l ) , Gerarda Massabuaua (F rancuska) .

Graf ička p rodukc i ja zastupl jena je s nekol iko ot isaka is taknut ih umje tn ika ko j i su st i lski b l isk i op--a r tu , umje tnost i ošt r ih rubova i novoj aps t rakc i j i . Medu n j ima su i dv i je ser igraf i je V ic tora Vasare-lyja i Rafaela Sotoa (pok lon Gale­r i je suvremene umjetnost i iz Za­g reba) , umje tn ika ko j i su već ušli u povi jest suvremene svjetske umje tnos t i . Bl iski su im Aleksan­dar Srnec (Jugoslav i ja) i Bob Bo-nies ( H o l a n d i j a ) . Na izložbi su bile zastupl jene i dv i je nadreal ist ičke viz i je u tehnici bakropisa V i rg i l i j a Nevjestića, nova f igurac i ja u ot isci-ma Marka Krsmanovića i Boška Karanovića (Jugos lav i ja ) , Sipke

Huismansa (Ho land i j a ) i ofset-- l i tograf i ja Joana Rabascalla (Fran­cuska ).

nove f rangovski

umetnička galeri ja 15. 4 — 3 0 . 4. 1971.

Mlađ im makedonsk im umje tn ic i ­ma, ko j i svo j im dosadašnj im ra­dom obećavaju zre l i ja umje tn i čka ostvarenja, pr ipada i akademski s l ikar Nove Frangovski . Posl jednj ih nekol iko godina on se sve češće jav l ja na l i kovn im izložbama u Re­pub l ic i , a ove godine sudje lovao je i na V I . b i jenalu mlad ih na Ri­jeci. Godine 1969. dobio je d rugu nagradu za s l ikarstvo na temat­skoj izložbi »25 godina ASNOM-a«.

Na svojoj drugoj samostalnoj izlo­žbi u Umetn ičko j galer i j i u Skop ju Frangovski izlaže dje la nastala po­s l jedn j ih nekol iko godina (1968 . do 1971. ) .

Frangovski njeguje s l ikars tvo koje nema pretenzi ja da bude dopad l j i ­vo i da se nameće svo jom vizuel-nom l j epo tom, nego prenosi odre-

nost ima i apsurd ima, kao što su soci ja lni mo t i v i , protest p ro t i v ter-monuklearnog rata, kozmičk i letovi i dr .

poklonjena djela

muzej na sovremena umetnost 2. 4 — 1 1 . 5. 1971.

Ovo je prva izložba ko jom je Mu­zej suvremene umjetnost i u Skopju započeo svoju izložbenu akt ivnost u novoj zgradi . Od ukupno 107 d je la , ko l i ko je Muzej dobio kao pok lon u toku 1970., napravl jena je selekcija i sastavljena izložba od oko 40 eksponata. Zastupl jeni su umjetnic i -darovaoci iz Francuske, Portugala, Čehoslovačke, Poljske, Venezuele, SAD, Vel ike Br i tan i je , Jugoslavije i dr . Izložena djela čine malu panoramu, uvid u s l i ka rsku , sku lp torsku i graf ičku p rodukc i j u u svjetskoj umjetnost i pos l jedn j ih nekol iko godina. Ta p rodukc i ja nosi u sebi sve one revolucionarne promjene koje nastaju u domeni l ikovnih umje tnos t i . Umjetn ic i sve temel j i t i je svladavaju mnogobro jna tehnička i tehnološka iskustva. Na­uka i umjetnost ima ju sve više dod i rn ih točaka. Stari klasični sl i­karski i sku lp torsk i mater i ja l i ( u l j e , d rvo , m ramor i d r . ) zamje­n j u j u se nov im izražajnim sred­s tv ima. Upotreba akr i l i čn ih bo ja , najrazl ič i t i j ih v rs ta , s intet ičk ih masa, željeza, a lumin i ja i dr . , uz pomoć razl ič i t ih tehnika zavariva­n ja , kovanja , l i jevanja i td . omogu­ću ju veoma š i rok di japazon boga­t ih plast ičnih f o r m i . Tako umjet­n ic i , više il i manje , nose zajedničke oznake ovog doba indust r i je i teh­nike. Na ovoj se izložbi to na jbo l js p r im jeću je . Malokad će p romat rač naići na sl iku ili sku lp tu ru u kla­sičnom smislu te r i ječ i .

Najviše darovalaca ima iz Francu­ske, ali ne samo Francuza nego i onih iz drug ih zemal ja ko j i žive u Parizu. Većinom su to već a f i rm i ­rani um je tn i c i , ko j i su svoja dje 'a izlagali na Ma jskom salonu i Bije­nalu mladih u Parizu. Nj ihova

boro mi t r i kesk i sjedeći akt

149

đenu umje tn ikovu po ruku . Ta je poruka uvjetovana dub l j om zainte-resiranošću za f iguru postavl jenu u ambi jent naše suvremene sre­dine. Ind iv idua lnom interpretaci­jom te sredine on se izdvaja iz re­dova mlađih makedonskih umjet­n ika. Njegovo je s l ikarstvo auten­tičan izraz duha i sudbine našega vremena, a n j ime autor transpo-nira i svoje in t imne poruke i opser­vaci je.

Kompoz ic i ju izgrađuje na mono-k r o m n o j , najčešće b i je lo j površin i i, obraćajuć i posebnu pažnju cr težu, uz upotrebu mnoštva graf ičk ih ele­menata, uspješno povezuje s impl i ­f ic i ranu i s t i l iz i ranu f iguru s bizar­n im amb i j en tom. Maks imalno re­duci ra detal je, usmjeru juć i pažnju često samo na jedan dio f igure. A l i ta redukc i ja ne e l im in i ra kod Fran-govskog tragove realnog. Blizak no­voj f i gu rac i j i , ko ju u posl jednje v r i j eme prihvaća sve više mlađih makedonskih um je tn i ka , Frangov-ski jo j daje svoj specifičan ekspre-s ionist ičko-nadreal is t ičk i ob l ik .

boro m i t r i k e s k i

umetn ička galer i ja 5. 5.—20. 5. 1971.

Svoj prv i uspješni nastup, samo­stalnu iz ložbu, ostvar io je akadem­ski k ipar Boro M i t r i kesk i još 1965. u organizaci j i Muzeja suvremene umje tnost i u Skop ju . Za tu izložbu dob io je najviše pr iznanje, Okto­barsku nagradu SR Makedoni je za sku lp tu ru . U dužem intervalu — pet godina — do njegove druge samostalne izložbe u sv ibnju o, g., on ni je bio odsutan iz l ikovnog ži­vota . Redovit im sudje lovanjem na g rupn im izložbama suvremene makedonske umje tnost i po tv rđ i ­vao je svoju stvaralačku pr isutnost .

U to razdobl je između dv i ju samo­stalnih izložaba u Skopju pada ne­ko l i ko njegovih uspješnih realiza­ci ja i nastupa, kao što su zajedni­čka izložba s Vančom Georgievim u Novom Sadu 1967., sku lp tu ra u s lobodnom prostoru u k rugu Skopske željezare 1967., spomenik 2eni-borcu u središtu Skopja 1970. i d r . M i t r i kesk i je dobio i nagradu Nereških majstora na Jesenjoj iz­ložbi DLUM-a 1968., i nagradu l i­kovnog salona Strušk ih večeri poe­zi je za rel jef K l imenta Ohr idskog u Strugi 1969.

Svi su ti nastupi i dobivena pr izna­nja zapravo bi l i p r ip rema za nje­govu na jnov i ju izložbu. Ovaj put je sku lp torska p rodukc i ja M i t r i keskog predstavl jena d je l ima nastal im u posl jednje dvi je godine. Izložio je 23 sku lp tu re izvedene u drvu i mra­m o r u . U nešto širem spektru st i l ­skih opred je l jen ja u suvremenoj makedonskoj sku lp tu r i M i t r i kesk i ostaje dosl jedan svo j im l ikovno--estetskim preokupaci jama još od početka svog stvaralaštva, doslje­dan njegovanju f igure. Njegova pla­s t i ka , humanis t ička u svojoj inspi­rac i j i , real ist ička je st i lska var i ­janta u načinu mod i f i c i ran ja masa, On nastoj i ostvar i t i sintezu plastič­nih elemenata, sintezu koja vodi ki­dan ju s real is t ičkom koncepc i jom u k lasičnom smislu te r i ječ i , pr i če­mu svoju sku lp tu ru ob l i ku je bla­gom st i l izac i jom f o r m i . St i l izac i jom i nasto janjem da s impl i f i c i ra i os-slobodi svoju sku lp tu ru svih nepo­t rebnih detal ja postiže maksimal­nu jednostavnost f o r m i . Taj postu­pak autora daje njegovoj plastici pečat spontanost i i senzibi lnost i . Njegove su sku lp ture statične il i sa suzdržanim pok re tom, najčešće postavl jene u blagoj d i jagonal i . U svojoj kompoz ic i j i »Kon jan ik« M i ­t r ikesk i je pokušao izrazit i d inami­ku pokreta . Najčešće radi pojedi­načne f igure, rjeđe kompozic i je . L ik je shematiz i ran i sveden na naj-osnovni je rud imentarne fo rme. Po­sebno zainteresiran za čovječje t i ­je lo, on izvodi aktove u najrazl ič i-

t i j i m stavovima, torza, grupne kom­pozici je s najviše dv i je f igu re , po­kušavajući p r i t om istaći posebna psihološka stanja iščekivanja, raz­m iš l j an ja , bola i usaml jenost i .

Još u početku svoga stvaralaštva M i t r i kesk i je bio o r i j en t i r an na d rvo kao p r imarn i mater i ja l u ob­l ikovanju svoj ih p las t ika . T im ma­te r i ja lom on suvereno v lada, vje­što iskor ištavajući s t r u k t u r u i ob l ik d rva . Posl jednj ih godina Mi t r i ke ­ski se o r i jen t i rao na m r a m o r , za­državajući isti način ob l i kovan ja . M e đ u t i m , njegove sku lp tu re izra­đene u mramoru nemaju onu in t im­nost, top l inu i senzibi lnost k o j o m se od l i ku je njegova drvena p last ika.

150

Možda će b i t i potreban duži per iod rada da po tpun i je svlada taj ma­te r i ja l .

U ovom kontekstu interesa za f i ­gu ru , M i t r i kesk i se sa posebnom pažnjom i l jubav l ju vraća temama iz naše bliže i dal je proš lost i , ostva­ru juć i l ikove povi jesnih l ičnost i . Na izložbi su pr ikazane dv i je var i jan­te l ika Kl imenta Ohr idskog, od ko­j ih jedna izvedena u re l je fnoj teh­n ic i , zat im l ik Ćir i la Pejčinovića, grupna kompozic i ja braće Ćir i la i Metoda. Svoj im impres ivn im sta­v o m , ps ihološkom produbl jenošću i vješto nanesenom pat inom te sku lp ture nose u sebi stanovit ar-hajski pr izvuk.

boro mi t r i kesk i logoraš