131600898 zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za gradjevinske konstrukcije geotehnika i...
TRANSCRIPT
ZBIRKAJUGOSLOVENSKIHPRAVILNIKA I STANDARDA ZAGRAeEVINSKE KONSTRUKCIJE
1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE. 2. BETONSKEKONSTRUKCIJE
3. CELICNE KONSTRUKCIJE4. DRYENE KONSTRUKCIJE5. ZIDANE KONSTRUKCIJE6. GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
i6/2GEOTEHNIKA
I FUNDIRANJEBEOGRAD 1995
ZBlRKAJUGOSLOVENSKIH I'RA VILNIKA I STANDARDAZA GRADEVINSKE KONSTRUKClJE
Knjiga 6 GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
Tom 1 i 2
Urednik
Prof. dr Petar Anaguosti
Izdavac
Gradevinski fakultet Unherliteta u Beograduu saradnji saJugoslovenskim drustvom gradevinskih konstmktera iSaveznim zavodom za standardizaciju
Odgovorni urednik
Prof. dr Zivota Pcrisic
Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar Pahor
Tehnicki urednik
Dragana Bogavac
KoricC'Olga Kalcmbcr
Slog
Biro za AOP, Jclclla Dimic
Stampa
Zavod za gralicku tchnikuTchnolosko-metalu..skog fakulteta Univcrlitcta u Bcogradn
Beograd. april1995. godine
Tiraz
400 primcraka
TOMl
ISBN 86-80049-20-4ISBN 86-80049-29-8
TOM2
ISBN 86-80049-20-4ISBN 86-80049-30-1
~:f'. PREDGOVOR
iru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje'. metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu
Smlje, koji L1jednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za
! urbanizam,stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinskii fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskihIkonstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.
juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKOGRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.
Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrz.aj svihEvrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija ipostavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropskistandardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika.Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i EvrokodEC3 -Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima zanjihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku.
Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskogkonstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najvecim delom, Evrokodovi prihvate kao nasibuduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno upogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata zaprimenu Evrokodova za konstrukcije.
Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKlli PRA VILNIKA I STANDARDA ZAGRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta uBeogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznill1zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremenoobjavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i shmdarda iz oblasti gradevinskogkonstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasojzemlji.
ZBIRKA JUGOSLOVENSKlli PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKEKONSTRUKCI,JE, ukupnog obill1a od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,odnosno deset tOll1ova:
1 Dejstva na konstrukcije
2 Betonske konstrukcije (2 toma)
3 Celicne konstrukcije (3 toma)
4 Drvene konstrukcije
5 Zidane konstrukcije
6 Geotehnika i fundiranje (2 toma)
IV
Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, izSaveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremiZbirke.
Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, tehnickih normativa ipravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. Svi napred navedeninormativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u Sluzbenom listu SFRJ iprema vafeeoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za Standardizaciju sve do.1993 godine.
Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto viSe obuhvatitematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovanje u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne samo standardi iz grupe JUS U.B.Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose nakvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno napostupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontrolisu u konstrukcijamakoje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis iprikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova uniskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnihmaterijala.
Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter,beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje zasada. ne postoje odgovarajuCi standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva sekoriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedenematerijale.
Urednici
Beogard, aprila 1995. godine
SADRZAJ
TOM!
PRA VILNICI
Pravilnik 0 sadrzini dokumentacije koja se odnosi na hidroloske i inzenjersko-geoloske pod loge(SI. list 26/1984). ""'''''''''''''''''''''''''''''''''' 3
Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geoloske dokumentacije(SI. list 26/1984) "'"'' 6
Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata(SI. list 15/1990) 9
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnjivelikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji)(SI. list 3/1970) ... 44
Pravilnik 0 tehnickim nonnalivima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela(SI. list 55/1973) """"'''''''''''' 47
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima(SI. list 59/1973) "'"'''''''''''' 64
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju lezista mineralnih sirovina(SI. list 4/1986 i 62/1987) 76
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povrsinsku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskogakamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i peska, te za preraduarhitektonsko -gradevinskog kamena(SI. list 11/1986) , 121
STANDARDI
Geoloske oznake i simboli 1..3stenske mase i tla
JUS B.A4.051/1966.Geoloske oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiranihjedinica. 143
JUS B.A4.052/1966.Geoloske oznake i simboli. Litoloske oznake za sedimentne stene. 146
JUS B.A4.053/1966.Geoloske oznake i simboli. Oznake i simboli za kvartarne tvorevine. 148
JUS B.A4.055/1966.Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za magmatske stene. 149
JUS B.A4.056/1966.Geoloske oznake i simboli. Simboli, boje i oznake za metamorfne stene. 151
JUS B.A4.058/1966.Geoloske oznake i simboli. Strukturne oznake. 153
JUS B.A4.080/1966.Geoloske oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeoloske, hidrogeoloske i
geomorfoloske elelnente. 161
Cvrste stene
JUS B.B7.110/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka. 165
VI
JUS B.B7.126/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odredivanjajednoosne pritisne cvrstoce. ... ... 167
JUS B.B7.127/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odredivanje zateznecvrstoce indirektnom metodom. 169
JUS B.B7.128/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanjasavojne cvrstoce. , 171
JUS B.B7.1301l988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odredivanja granicnesmicajne cvrstoce. .., 173
JUS B.B8.01211987.Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstoce. 176
JUS B.B8.017/1987.Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoce. 178
JUS B.BO.OO1l1984.Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. " 181
JUS B.B8.12111990.Laboratorijsko odredivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena. 188
JUS B.B8.032/1980.Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i ~upljinama,zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i pozornosti. 198
JUS B.B8.001/1982..
Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza. 201JUS B.B8.002/1989.
.
Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na mrazu. Indirektna metoda sa raslvoromnatrijunl-sulfata. ..,... ... 203
JUS B.B8.010/1980.Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode 206
JUS B.B8.013Ispilivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atll1osferilija. 208
JUS B.B8.015/1984.Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjem 211
JUS B.B3.01011989.Profilisani elementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. ,,,,,,"'''''''''''''''''''''''''''''' 216
JUS B.B2.0091l986.Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. 221
JUS B.B3.100/1983.Kameni agregal. Frakcionisani kameni agregat za belon i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta 229
JUS B.B8.047/1960.Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata(Standard preispitan 1987 godine) 233
JUS B .B8.030Kameni agregat. Odredivanje zaprcminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. 235
JUS B.B8.04411982.Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum sulfatom 237
JUS B.B8.03111982.Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase i upijanja vode. 241
JUS B.B8.03311993.Odredivanje otpomosti protiv drobljenja agregata za beton. 248
VII
JUS B.B8.035/1984.Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti. " 251
JUS B.B8.036/1982.Kameni agregat. Odre<1ivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja. 253
JUS B.B8.038/1982.Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odrectivanje sadrZaja grudvi gline 256
JUS B.B8.039/1982.Kameni agregat. Priblizno odrectivanje zagal1enosti organ skim materijama.Kalorimetrijska nletoda. 258
JUS B.B8.040/1982.Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagal1enog organ skim materijalima. 260
JUS B.B8.042/1984.Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere 262
JUS B.B8.045/1978.Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma~inom"LosAngeles" , 267
Gradevinsko tlo
JUS U.B 1.001/1990.Geomehanicka ispitivanja. Opsta klasifikacija tla. 273
JUS U.Bl.002/1992.Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i me~avine tla i agregata za puteve. 277
JUS U.B 1.003/1990.Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla. 283
JUS U.B1.010/1979.Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla. 287
JUS U.B1.012/1979.Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje vlaznosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine)... 292
JUS U.B1.013/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametod om sa cilindrom poznate zapremine. 294
JUS U.B1.014/1988.Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla bez para(Standard preispitan 1992 godine) 300
JUS U.B1.015/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa poramaIl)etodom kalibrisanog peska. " 308
JUS U.B1.016/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odrel1ivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametodom pomocu gumenog balona. , 315
JUS U.B1.017/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametodom potapanja uzoraka u vodu 321
JUS U.B1.018/1980.Geomehanicka ispitivanja. Odrectivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan1992 godine) , 326
JUS U.B1.019/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama(nuklearna nletoda) " ... ... 337
VIII
JUS p.B1.020/1980.Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje konzistencije tla. Aterbergove granice. (Standardpreispitan 1992godine)
" " , 346
JUS U.B1.021Geomehanicka ispilivanja tla. Odredivanje grupnog indeksa tla.
356
JUS U.B1.02211968.Geomehanicka ispitivanja tla. Odredivanje promene zapremine tla (Standard preispitan1992 godine ) ...... ,...
,.. ,... ". 357
JUS U.B 1.024/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje saddaja sagorljivih i organskih materija tla(Standard preispitan 1984 godine)
360
JUS U.B1.026/1968.Geomehani~ka ispitivanja. Odre<1ivanje saddaja karbonata t1a (Standard preispitan1992 godine ) ..,
, , , 362
JUS U.B1.027/1993.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ukupnog saddaja sulfata u tlu.
365
JUS U.Bl.028/1969.Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla.
370
JUS U.H 1.029/1970.Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu
375
JUS U.B 1.030Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje pritisne cvrstoce t1a (Standard preispitan1992 godine) ..".. " , " .., .., 381
JUS U.B 1.031/1989.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje otpora tla metodom stati~kog penetracionogsondiranja. ,... ...
, ,... , ...,. 383
JUS U.B1.032/1969.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje stisljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine) 385
JUS U.B1.034/1969.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standardpreispitan 1992 godine)
389
JUS U.B1.036/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje visine kapilarnog penjanja vode u tlu (Standardpreispitan 1992 godine)
,392
JUS U.B 1.038/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje optimalnog sadrzaja vode (Standard preispitan1992 godine )
.., 395
JUS U.Bl.040/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan1992 godine )
... ,. ..". 398
JUS U.B1.042/1969.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standardpreispitan 1992 godine)
~400
JUS U.B1.044/1969.Geomehani~ka ispitivanja. Odredivanje proizvoda koeficijcnta kapilame vodopropust1jivostii najveceg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine) 405
JUS U.B1.046/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje modula stisljivosti metodom kruzne p10ce(Standard preispitan 1992 godine)
409
IX
JUS U.B1.048/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanjc optimalnog sadrzaja vodc cementomstabilizovanog tla (Standard preispitan 1992 godine) 413
JUS U.B 1.050/1969.Geomehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementOl11stabilizovanog tla prel11amrazu (Standard preispitan 1992 godine)
"'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''415
TOM2
STANDARDI
Geomehanika - recnik
JUS U.BO.01O/1987.Geomehanika.Recnik (Standard preispitan 1992godine) , 421
Ostalo
JUS U.C7.00111989.Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije. 659
JUS U.C7.01011987.Osnove projektovanja gradevinskih konstrukcija. Osnovni principi za proverupouzdanosti konstrukcija.
"""""'"...... 695
JUS ISO 4464/1993.Tolerancije za gradenje. Odnosi iZl11edurazliCitih tipova odstupanja i tolerancijakorH~cenihza tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 :1980 - U.A9) 720
JUS U.C4.0161198 1.Projektovanje i gradenje puteva. Klil11atski i hidroloski uslovi 736
JUS U.B9.010/1981.Projcktovanje i gradenje puteva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan1992 godine) .,.
"'"''''''''''''... ... , '"'''''' 739
t JUSU.E1.012Projektovanje i gradenje puteva. Osetljivost matcrijala - tla na dejstvo mraza (Standardpreispitan 1992 godine) 747
JUS U.J39.01211981.Projektovanje i gradenje puteva. Procena osctljivosti kolovoznc konstrukcije na dejstvomraza i tehnicke mere za sprecavanje ostecenja (Standard preispitan 1992 godine) 749
JUS U.C4.02011982.Projektovanje i gradenje puteva. Intenzitet kisa. 755
\ JUS U.C4.02211982.,Projektovanje i gradenje puteva. Vrcme doticanja vode. 757
JUS U.C4.024/1982.Projektovanje i gradenje puteva. KoliCina oticanja vode.
'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''759
JUS U.S4.06211990.Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribreznih strana na putevima 764
JUS U.C4.200/1990.Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnostitla i trupa puta.
"'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 806JUS U.E1.010/198 1.
Projektovanje i gradenje puteva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki us\oviza izvrsenje (Standard preispitan 1992 godine) 835
x
JUS U.E1.015/1991.Projektovanje i gradenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovovaza sme~taj podzemnih instalacija.
846
JUS U.E8.01O/1981.Projektovanje i gradenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standardpreispitan 1992 godine)
848
JUS U.E9.020/1966.Klasicne i savremene podloge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljenavan snage "S1. list SFRJ" br. 72/88)
853
JUS U.S4.064/1990.Tipovi osiguranja kosin a nasipa, kosin a useka i nozice nasipa.
877
JUS U.F7.010/1965.Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama.
924
JUS U.C5.02011980.Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi.
937
JUS U.C9.01011979.Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladistenje nafte i naftinih derivata. " 955
JUS U.J9.00111988.Injektiranje objekata ostecenih zemljotresom. TehniCki uslovi.
966
JUS U.M8.022/1984.Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme~e.
978
JUS U.M8.02311984.Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sl11e~e 979
JUS U.M8.024/1984.Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smese.
982
JUS U.M8.025/1984.Injektiranje. Ispitivanje otpornosti injekcione sme~e na mraz.
984
GEOMEHANIKA - RECNIK
,UOK 62~ 131'030 6
JUGOSLOVENSKI
STANDARDGeomehanika
Recnik
JUS- U .80.0101S87.:
423,
I 1234
4.14.2
4.3&6.16.2
.SA PRIMENOM. .
ad 1987.11.28 Prevftnik br. 07.93/171 0111987.06-22; Siulbeni IIn SFRJ. 111'.&&/8..
GNm«hlmic.. Dictionary
Oval .tandard la Izral1/1f1na o,novu publlk«lla Intarnatlonal Saclaty of Soil M«hanlc and FOllndlitlon..
T«hnlcal term.limbol. and dallnltlon.'iz 7967. godlne.
SADRtAJStren.
Predmetstandanla 1
OpJte odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 1
Termini iz oblesti lI"omehenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 2
Regi.tri termini nl lezlelml nerodl Jugo.lavqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Reglstar termina na hrvatskom knjilevnom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . . . . 154
Registar termina na makedonskom jeziku""""""""""""""""""'"
169Register termina na slovenaekom jeziku
""""""""""""""""""""
187Revl.trl termini na Itranlm jezlciml . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Roglstar termini na ensleskom Jlzlku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202Rlgistlr termini nl franeuskom jezlku ... . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212
1 Predmet standarda
Ovim .tlndlrdom .e utvrduju tlrmlnllz obilstlll"omeheniki.
2 Ophe odrodbe
2.1 Standatd sadrli terlr'ine nl )ezleima nlroda Jugoslavije kojl su dati u drugoj koloni tabele po sledetem
redosledu: srpskohrvatskl, hrvatskl knjilevni, makedonski I slovenaekl.
Standard sedrll Iste termine na .trenlm jezlelma date u tretoj kolonl tabele .Iedetlm redosledam: engle.-
ki i francuski.2.2
2.3 Svakl termln Ima .voj bro) kojl je dat u prvo) koloni tabele. Na osnovu tog broja I regima nalazl so trala.
nl termln.
S obzlrom na to de su term'lni', ne srpskohrvatskom jezlku srec2enl po abeeedl, u standerdu nlJe dlt regl.
star terminI na srpskohrvatskom jeziku.
2.4
-C:-h"
I izdanje IT SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDAJlDIZACUU
Reelnlbro) Termini nl je.loima narodl Jugosllvijl Termini nl stranlm jl.lolma
1 2 3
A
1. . Ibllcija (odnolonje vodom iii vbtroml 8 Iblation. Iblacijl, odnolonje, otplavljivanjl 8 Iblltlon. a5nallH)a, oAHecyBa.... (Ha nO.leHHrl MICHl. Iblacijl, odna!anje (vlterl, odplavljanje (voda)
2. . Ibrazija(habenje) 8 abrasion. abrazija, habanje 8 abrasion. 15pl3Hjl, "5e",", 5pvce",". abrazija obru$
3. .abraziv8n 8 Ibrlllvl. abu.ivan, habajut; . 'abrasit. at5pa3HseH8 abrazlv8n
~4. . adhe.ija, prionliivos( 8 adhesion. adhezija. prionljivost . adherence. 111<I3Hja.npHnennHBOCT. Idhezija.sprljemnost
6. . adhezivan.prlonljlv 8 adhesivi. adhezivan,prionljiv . adhesif, Idh.rent
. InI3HBeH, npHl1enl1HB. Idhezlvln. .prijemlliv
6. . Idsorbovanl jon; (ve..nl jonl) 8 Id.orbed Ions
. Idsorbirani loni. veunlloni 8 IonsId.orbi.
. ITCOpOHpaHH JOHH, CDpJaHH jOHH
. adsorbiranlloni, vlzlni lonl
7. . adsorbovanaveda (veuna voda) 8 adsorbedwater. adsorbiranavoda, veun. veda 8 lau adsorb,.. Itcop6~1paHa BOAI, cap:saHI Bo~a. adsorbirana voda. vezana voda
8. .Idsorpcijl 8 edsorptlon. Idsorpcijl 8 adsorption. IrcopnllHjl ..Idsorpcija9, . ",,"ella (provetrlvenjll 8 IIrulon.llrlng
. prozrafivanje,aeracija 8 I.rotlon, a.rage
. aepaUHja. npoBeTPYBatbe. aerleija. prezrafev3f'!je
424
.3 Tennini Iz oblasti gaomehanika
1 2 3
10. . aglomeri.ati (zajedno skupiti) . agglomerate
8 aglomerirati.skupiti 5e 8 agglom"ni agglomerot (-erer)
. arnoMep"pa, Co Hat06"pa, ce HaTpynysa. aglomerirati, sprijeti se
11. . ogronoll (Zlno raz\il:itih vo\il:ina) 8 0011'011.101
. ogregati, zrna razlil:ite velll:lne 8 gronulall (agreguts)
8 arperaTI". 3P!i8co pa3m1'1H8roneMHH80 agregoti, zma razlil:nih v~likolti
12. .agresivan 8 aggressive
8 agresivan 8 agressn
. arpecHocH
. agresiven
13. . akeelerator, ubrzival: 8 accelerator
8 akeelerator, ubrzival:, po.pje~ivol: 8 aeedh!rotour
8 81<l(eneparop. 3a6p3YBa'l
. ilkcclcrotor. posno~ovalnik. --.. ".+._M,'_- -.--' ..--.-.--." n__'__--"'- ..-.
14. . aksijalni, osovinski pritisak 8 axial pressure
e osovinski (aksiialniJ pritisak 8 pression axinle,
8 oKca.1lancu npHTHCOK, OCOIi npHTHCOK
~osni pritisk
15. . aktivni pritisak tie . active earth pressure
8 aktivni pritisak tla 8 . poussdo dOl terro,
8 aKTHB8H 3eMjeH npHTHCOK. aktivni zemeliskipritisk-
16. . aktivno stenje plastil:ne revnotele 8 activo state of plastic equilibrium
0 aktivno stanlo plastll:ne ravnotol0 8 otut d 'oqullibre do poussde
. aKTHBHa cOCToj6a Ha nnaCn1'iHa paMHOTeH<8
8 aktivno .tanje plastil:nega ravnovesja
-17. 8 akumulacioni bazen 0 storage reservoir
I rdsorvoir d'occurnulotion0 akumul.eij.ki lJazen 8
. oKYMvnaLllo1ouou6a30U, pe3cpaoop
8 nkulllulucljski buton ----..--.---- ---- -...----- -...------------.-.------...------
18. -. -ukv.tifan (vudon) 8 aquatIe, vaden 8 aquatlque
. aKBaHI'1CH.BOACH
8 vaden
425
.,1 23
19. 8 .alevrolit (geol.),pralinac 8 siItstone
8 asiltit 8 gresfln
8 ensaponHf, npaWHHo,",
8 alevrolit. meljevee
20. 8 alohton (donelen transportovan). alloehthonal
._h . .
8 alohton. donesan8 allochtone
8 ononOHIM. AOHKeH
8 alohton. preMsen
"
21. . alteraelja(promenaraspadenje",) 8 altenrtlon
8 izmjena,promiena 8 alteration
8 amepal4"Ja.npoMaHaeo paenalelbe. alteraeija, sprememba
22. 8 aluvljaei)B Italo!an)e takutom vodom)8 olluvlation
8 Bluviiaelja, aluvl)alna akumulael)a. naplavl)ivanje, 8 Blluvlonnement, Blluvlonnage
nanolenje. B/IVD"jal4"ja. Bnys"janHB. HBnndsHa aKYMYnBI4'"
Ja8 aluviaeija. aluvialnB Bkumulaeija
23. 8 aluvijalnl8 alluvial
8 aluvijalan, naplavljen, nanesen8 alluvial
8 anys"janeH, HannaseH. HaHeee..
8 aluvialen, naplevljen, nenesen
24. 8 aluvijalnl konus8 Blluvial cone, - fan
8 aluvljalni, naplavlieni, nanesani sto!ae 8 cone alluvial
8 anys"janaH KOH~.HannaseH, HaIlKeHKOt'.VC8 aluvialnl nasipnl sto!ee. vrlej
-
25. . aluvijnlnl nanos8 alluvial deposit
8 aluvijalni, naplavl)eni nanos 8 depSt alluvial
8 onYSHjaneH.HannaaeKH.noc-. . aluvlalnlnanos
26. . aluvijalnl pokrivac8 alluviated
. naplavljan. nanesen, formiran u aluviju 8 forma d'alluvions
8 Bltyo"jan.H, HannasaH nOKp"sa~81 formiran v aluviju, naplavlien, nanesen
27: . aluvi)um 8 alluvium
8 aluvii, rijecni nanos8 depOt alluvion naira
8 anyo"YM, pe~aH ttaHOC. aluvij. racna naplavina
426 14 JUS U.BO.OI0
I
,. . ~.... :.,,,1"i1 '/';r'! :1''''f;;:ldr;t'~
pa... \'IJI~. ..tf'!Jlllh1'1K.i ~ti;U1LH') 11,1 np'Jc'!j).fi.JlH!'.'1
n,,'o...~.1't111rr1i,
j(~
IA8J-bU I. mokra:;e;ainaiJnaliza-- -+.---------
35. . analizaseja,,)o,"(prosajova"jem) . tiny,. IIn:,I'I~i,0 analiza prosijavanjem. sijanjem . analyse l}raI1UI0l1)(i1riQllf! pJ'}r 1"'IT1I;;a~Jc8 atlaOt.1:ia to r.POCCjY£;3.uC.cee)obe. seja'na .naliza
2
28. . amfotr.mi (fea9uje kao kisclina i kao bal.1). .:'I'Htoler,'n(rcagir. i kao lr:i~:.!lil,,1 i '.:,,0 bJ,..'!j
. i3M~O'ep~"'f.!lt fco OJ.'.Ht!C'(U<Ji1 KiJ1COIH1C(;1II1H;) H
427
J---.-.----
. amphoteric
. J,~pholrrt'! (rca!lit ;:P'ILI'I!! : .:id': 1'1
cornllU; IhUI1)
. amorphous
. amorpha
. mcchanical analysis of soils
. analy~ mecaniquo, granulometrique
-----..--. Sdult01nnf I.'In;,ly:~':,;
. calcul du tas~el11p.n1
. atllU1H~.,.of1pl>r.'~..r'(n"lbe :1;1UIf!llivn.1Ih~f" ,
. analiza usedkov~---------
. friction (,.irclr.ilflillyw,
. analyse par la ,mhh()de du cOlclc ut!
frouament
.. c;lcular arc an.:JIY3;s
a calcul de 'Iahilit!! ,"01 10"'''Ihocla dl/
cerci a de gliuem"nl
-. - -.. --.-..-..-
. IN,1t"wclt.on;..",:' .1::'V:;:jI,
Kat<o 6J,aJ
. amfoteren
29. . amortan. amorfan. op<!Je". l5ec4>oPMeH
. amarten
lit!a
30. . analiza granulomat. ijskog sastava tla. granulometrijska analiza tla
. MexaHwiKa aHanH3a, rpa...ynoMerpHcK3 aHamuc.
Ha no'tBaTa
. gr.nulometritnaan.liz~_..___._---
31. e <,c.,ilira {rJrQru{;u;1) sl~~1dnJ'')
. :mJlil2 !;liicg;mja
32. . anilliia (prora~un) stal,ilJlusti fTlntorJC)fn kru~;1
trellja. anafiz<Jn1etodomkrug~trenjd0 npeCMe'f'/OiUiJO H8 CTa6\1nHOCHt (10 Me'iOAaTfi Ha
Kpyror"a rp~e""'ro
a presoje z metodo tranjskega kroga
33. .. .nalizo (proratun) stabiln"nl po krulnoj kHz-
noj povdini. an~liza pomocu krufnog luka
"npccMeTysaH:.8 Ha CTa5l1nHocra co nOMOW Ha
KPY)I<f.>lfndK
0 pre,aja .iabilnostl s krolnn drsino
_.- ---~-.-'T
34. ". ::I1J':'i:..:1pro~tiavJ!1ja i:;prr..njern;,
"''')kri r o:tu'-ak -j=- nja
1. 2
3
36. 8 analila scdimcntacijom8 sedimentation analysis
. ana);la talolenjem8 analyse. par sedimentation
. aHamu3 co TanO>KeH:t8
. sedimentacijskametodazrnitve
37. . andezit 8 andesite
. andozit . andesite
. DUACJ.-t'
. aodezit
38. . anizotropan8 anisotropic
. anizotropanl8 anlsotrope
. aHH30TponeH
. anizotropen
39. 8 anilotropna konsolidacija. anisortropic consolidation
. anizotropna korisolidacija8 consolidation anisotropc
. aHH30rponHiI KOHCOI1MAill\Hja(cnentyootbe)
8 anilotropna konsolidacija
40. 8 ankerni (sidren\) Itap. anchor rod, bolt
~.sidreniItap
. barre d'ancrage, - boulon
8 aHKepeH:;om. sidrna palica
41. . ankero.ani (usidreni) lid8 anchor wall
. sidrcnilid 8 ridoD.Ud'ancrnge mur
8 aHKepeH SMA
. sidrani lid (stena)
42. . ankero.enje, sldrenle,ankernaplo~a0 anchorage,anchering,anchorplate
8 usidrenje, sidrenje, sidrena plo~a. ancrage,plaqued'ancragc
. aHKepYBa~e.aHKepHanno'la. sidrc"je, sldrna plol~a
43. . antigorit 0 antigorite
. ant;gorit 8 antigorite
. aHTHroPHT
8 antigor;t
44. . antiklina1a . ;]nticline
8 antikllnala8 anticlinal
. &tHTHKI1HHana
. antikli...ala
428
1 23
45. . aparat za direktno smicanje 8 direct shear app.1ratus
. aparat za direktni posmik 8 appareil de ci.aillement direct
8 anapaT 38 AHpeK'fHO CMOOKHYSOHae
. direktni stri!ni aparat
40. . ap.rO!.. kon.olldacllu '0.,,,.eonln, boenlrn . consolidometor. oodornoter
tirenjem (edometar)8 oedometre
8 kompresiiski aparat, edometar
8 OAOM81'Sp,KOHconHAOMerap1
... edometer. konsolidometer
47. . aparat zs merenje dubine zamrzavanja tla 8 cryopedometer.. kriopedometar (instrument ZI mjerenje smrl8- . appareil de mesure congela tion dans
vanjaUal Iesol
. KpHoneAoMeTap (npH60p sa Mepe...e lOasaMpsHa.
TOCTaHe no,oalal. aparat za marienje zmrznienosti tal
48. . apant za meronje propustliivo.ti . parmeameter. aparat za mierenje propu.no.ti 8 permeamitre
8 nepMeaMeTap,anapar sa Mepe...e lOaeOAonponyc-
HOCla. permeameter
49. . aparat za merenje vodopropustljivo.ti Isa pro- 8 hlllng head,permeamoter.
monljivimpriti.kom) 8 permiamitre" nlveouvariable,-~.aparat za mierenje vodopropusno.ti s promlen- charge variable
lilvlm prltiskom
8 nOpMeaMDtap co npOMeHnH. npH'HCCIK
8 permeameter s spremenljivlm hidravlienim
padcem.t
50. . aparat za adre"lvanje gran ice teeenia . liquidlimit apparatus
8 aparat za odreelivanjegraniceteeonia, !itk,»t; . appareil de limite de lic;uidlto
. ana paT sa oApeAyeat\oa rpaHHl.\a lOaT"e...e,o
8 napravaza doloeaniemeie lidko.ti (tekoenosti)
51. . aparat za merenje opterecenia (dinamometar) 8 load gauge, - gage
8 dinamome"'r, indikator (pokazivael opterecenja 8 appareil mesurant les fharges
8 AMHOMOMOT8p,..ttetpyMeHT33 M8pOtlrO.,. onto.
eapyeaHoeTo. dinamometer
52. . aparat za proseiavanie 8 sieving machine
8 aparat za prosiiavanje, sijanie 8 appareil de "'misage lutom,tiqu,
. MOWHHa38 cee..e, .napaT 3a ceeHoe
8 aparat za sejanje
,429
1 2 3
53. . apsorbent(sredstvokoje upija) 8 ebsorbent
. apsorbent (sredstvo za upilanje) 8 absorbant
. ancop6eHT. CpeACTBO38 BnHBaH.e. absorbent, absorptivno sredstvo
54. . nridno, bezvodno. suva . erid. aridan, .suh, bezvodan 8 eride
. IIpHAIIO, CYBo,15e30oAHOr
8 ariden, suh, brez vade I
55. . arkozni pelear 8 arkose sandstone
. arkomi pjeleenjak . areese
. OpK030B nCCO'4t1HK. arkozni pdeenjak
55. . armiraniboton 8 reinforced concroto
. armiranibeton 8 betona1rme. apMHpaH 6eToH
8 armiran beton
57. . arteski 8 artasian. artelki . artesien. epTeCKH. ertelki
58. . aseizmieki (temelj) siguran na uticaj zemljotresa 8 earthquake resistant (foundation)
. otporan na potres (temelj) 8 parasismique(fondetion)
. omopHocT (Ha TeMenHTe) Ha 38MjOTpCC. potrcsno obstojr~o. (stabilno)
59. . Aterbergove' gran ice 8 Atterberg limits
. Atterbergove granice 8 limites d' Atlerberg
. ATep6eploBH rpaHHLlH. Atterbergove meje
60. . rttmosferski pritisak 8 atmospheric pressure
. atmosferskitlak 8 pression atmospherique
. aTMoc4!epCKHnpHTI1COK. atmosferskipritisk
B
61. . bager 8 drag. bager 8 drague. 6arep8 bayer
430
1 2 3
62. . boger ka~ikar 8 power sbovol. bager!litar 8 pellamecanique8 oarep na)t(H~8p. !Iitnibager
63. . bagerovati - dredge, n8 bogerirati
- draguer8 6arepyaa, IIpne, Kona. bagrati
64. . bankina, teras a, berma 8 banquetta, bench, berm8 bankina, terasa, berm. 8 benquette8 6aHI01HO,Tepaca, (iepM8
8 bankina, terasa
65. . bara . moor. vlO)fno ncobroc1ono tlo . marois, mnracofJo. MO"YPHwTe, fiapa8 barje
I66. . bazalt 8 basalt. bazalt . basalte0 681<,"r. bazalt
67. . bazen za veliku vodu . flood pool, basin8 retcncijski bazen . bassin do crue8 pcTeH>HOHeH6a:JeH, (aKYMynallHja .. roneMH
"OnnaOIlViBOAH). zadr!evalnl bazen za visoko vodo
68. . bedrok (osnovna stena, stenovito podlog.) - bedrock8 osnovna stl)on., tomel)no gor)o 8 fond rochoux, 05515.,rochouso8 fieAPoK, OCHoBHa Kapna
8 maticna kamnina, skalnata podlo!!"
69. . bentoni! 8 bentonite
- bentonit 8 bentonite8 6eHToHHT
8 bentonit
70, . benton itski 8 bentonitic- bentonitan
- bentonitique8 l)CHTOHIo1TCH
- bentonitni
431
1 23
.71. .berma . borm, bench
. burm. 8 rllborme. rttdnnt
. !lop"". berma, rob naslp8
72. . botonsklprofabrikovanilip8 precast-concrete pile
. profourlclranluotonlklpilot . plOllmoulo d'nvonco, piou prdfohri'1uo
. npc"'o(\p01KYDOH60'0110<01 Kon. pref.bric!ronbetonsklkol
--73. .bezvodan 8 anhydrous
. bezvodan, u koiem nema vode. anhydre
. 5e'BOA"H. brezvoden
74, . hlolilskllkrllinc . hlolltoIchlst. hlollllkllkrlllovnc, tinleollllkrlllnv_c . schlsto.hlollt-
. GHOTHTCI<HwKpHnoL4. blot!tni skrilavec
76. . bitumenska izolaciia~.bituminous seal
. bltumenska izolacija (namazl. scollement bitumineux, etanchement
0 Ii01"fMOHCKa O1sonaLlO1ja
. bltumenskoIzolaclla
76. . blatllte . mudflat. blatne ravnlce
8 plalnade bouo (marais)
. KanMw'8, KenH. paMH"H.
. moavirje
77. . bloto (mulU . mud,muck. muli,blato . boue, VIse
. Kan, T",foba. blato
78. . boana morena. laterall'lloraine
. boena p()~'ran8 morena8 valiummoralnlque
. ISo_Ha MOpeHa. bo~na morena
79. . boi!notrenje . sidefriction. boanotrenje . frottement lateral
. 6o-HO TpMelbl
. boi!no trenje
432
1 2 3
80. . bora 8 fold. bora 8 pll. tlnfiop. IIU"O
81. . brana 8 dam. brana, prcgrada 8 barrane. 6paHa, nperpaAa8 pregrada
82, . Braunovokrotanje 8 Brownian movoment. Braunovo gibanje 8 mouvoment brown ion. 6paYfiODO ABH)KeH.O
. Brownovo oibar.jo
83. . brazd. melioracionikanal 0 furrow. brazda, bora, melioracijski kanal 8 sillon, rainure
0 6pa3Aa. McnHopSTHseH KaHan
8 brazda, melioracijskl kanal
--'-"~ .H ~."."-. . -.....""----------- .--.----.- .-_..___._M~.....~-------. .--
84. .b,c~. . breccia (geol.). breca 8 bniache (gool.). Gpe,a (reon.)
8 lJre~a
85. . brzina iSlicanja 8 discharge velocity. brzlna istjecon)a 8 vltesse de vldange. 6pJHUa liB HCTCKY08tbOTO. iztocna hitrost
.
86. . brzinaoplerecenja 8 rate of loading. .brzinaopterecivanja . vite..c de chargement
0 61'311HaHa OnTooapyoa'ioero. hitrost obremenjevanja
87. . lJrzo ispitivanje smicanjem 8 quick sheartest. brzl pokus smicanja 8 essaide ci..aillemont rapidesol boulant,. 6P3 onl1. Ha CMOnKHyoa...o sensilJle0 hitri strifni preskus
88. 0 bubrenje 0 swelling
0 bubrenje, bujanje 0 gonflement
0 6a6pe...e
8 nabrokanje
433
1 2 3
89. . bubrivost (~irenie) 8 expansibility
. ekspanzivnost, rastezl}lvost 8 expanslbilite
8 CI(CnSH3HBHOCT, 606pHBOCT
. nobrekllivost
90. . bujieo 8 torront. buJlee 8 torront. napa), nopo)",,"a. derot tok, hudournik
91. . bunar sa filtrom 8 filter-weil. bunar s filtrom 8 puits filtrant
. 5YHapco "'"mep, "'''l1TepCK''5YHap. filtrski vodnjak
92. . bunar za osmatranje nlvoe vade (piezometar) 8 observation wall
. bunar za opafanje, plelomotarska cijev 8 puits d'observation. tube piezometrique
. 6Y"I1I')30 IltlOn.YAYOOlb8liD HHOOTO118DOnOTO,nHe30MeTapcK8 14eBK8~.opazovalni vodnjak, piezometrska cev
93. . burgi)a (svrdlo) 8 auger. svrdlo 8 cuiller, tariere
8 CapAen
8 sveder
94. 8 burgija za prolirenje bulotina 8 post.hole augor
8 svrdlo za prolirivanje bulotina 8 teriere pour "implantation de poteaux
8 capAen au npow"pYBa..... Ha AynHaTH""re
8 sveder za povrtavanje
95. . busen 8 sod, turf. busen 8 mottes de terre vegetalegazon(quelque-8 583,,5a3je, TpeceT fols tourb.). ruin
I
96, .bulenje 8 drilling. bu~onjo 8 foraoo, sondogo
. Ayn'fetbO8 vrtanje
97. . bu!onjo (istro!ivenjo) - sondironjo 8 soundino, probino
8 sondironj. 8 sondoge
8 COHA"paH,e, Ayn~eH,.
8 sondiranjo
434
1 2 3
98. U> bu!cnje sa ispiranjem 8 WIsh boring
.. busenje s ispiranjem 8 forlge par injection, -d~lavage, lIneage
. Ayn'48t-be co npOMHBaH.e. ...tr.nJ. z Izplr.n/em
99. . bu!enj. sa jezgrenom covl . tube sImple boring. bu!enl. s Jozgrenom clJevl . lurogo.u lube cor?tllor. AVn.e.... co jaAP'.!HIlIeaKI8 vrtanje na jedro
100. . hu!itl. ~u!.nJ. . buro, la, boring. bu!iti, bu!enje 8 sandor, sandage,forago. AynH, AvntlOtbo
8 vrt.ti, ~tan/.
101. . blJ~otina 8 borehola. bl:~otiltn 8 IrOU {\o sondBOO, lorou.
of COHAitM<H8AynKa, AynHln'tfll
4' vrtinn--------..
102. . bu!otina (rotlcion.) 8 drillhole. bUSotina (rot.cijska) 8 Iroude forago. COIIAa",,,. AynHaTMHa
8 vrtina (rotacijska)
C
103. . cepljiv 8 fissile. cjcpljiv, djeljiv, razdvojiv . fissile. lter.nHB, pa3AenMB. cepljiv
104. . ccplJivost 8 flssility, cleavage. cjep/jivast, djeljivost, razdvojlvost, sklonost 8 fissibillte, clivlge
kalanju (cijepanju)
9 L4en."1HBOCT,cnoeBHTOtT
I 8 copljivost, razkolnost
105. . co. skupljai! (kolektor) 8 header pipe. kolektor 8 collecteur. KOnCI(TOp, COGHpH8 ",CUK8. kolektor
106. . cev Z8ispiranje 8 washpipe. ciJev za Ispiranje 8 tubo d. lavage. lIeeKa 3a npoMMea.... .. Izpiralna coy
435
1 2 3
10". . cevzauzorke (srfna cev) . sample tube
. jezgrena cljev . tube carottier. )OApeHOlIeOK.
8 jedmik
108. . cevnl bun.r (lglo IiIter) - well point
. cijevnlbunar 8 pointe; tube filtr.n!, puits ponc!uel
. lIeBeH 6yHap, h"rnocjJHl1Tep) cjJHl1TepcKH6YHOP co
Man AHjaMeTop
. cevnl filtrskl vodnl.k ImaJhnega premera).-
109. . cllindar sa kllpom Zt uzlman)o uzoroka 8 piston somplar. cilindar5klipom za uzimanje uloraka . carottier Ii piston
. UHflHHAapco Km10 38 3eM8tiJ8H8 H3B8AOU,H
. batna(vantilna) ospraV8 Z8odvzem vzorccv--
110. . cillndnr 1ftuzlmunlo uzornlUl - sumpllnu Uti 10
. cilindar zs uzimanje uzoraka 8 tube caTottier
. lI,Hm1HAap38 3eM8tbe Ha H3e8AolU1
. vallz. ledra,jedrnik ,
111. . crevo za vazduh 8 air hose. crijevo za zrak 8 mancha d air. gaine
. IIpeBo sa BOSAY'. zrafnacev
C
112. . ~eli~ni~ip . steelpile. ~ell~nlpilot . pieu en aeior
. '4enH'IeHKon. taklonkol
113. . ~eoninaslp, noslp izgr.a.n nasipanj.m sa ~ela 8 tipped fill
. ~elninasip 8 remblai exeOJteaI'avanccment
. 'JeneH HaCHn, HaCH" H3fPSACH co H8cHnYB8l-be
OA HanpeA. ~elnograjen n.sip
114. . ~vrst 8 firm. ~vrst 8 sollde,ferme. IIBpcT. TBPA. ~vrst
436 -
1 2 3
115. tI l:vrst, krut 8 SQlid. evrst,krut 8 solid.. IIDper, KPVT. trdiJn
116. . l:vrst, postojan, filav 8 tenacious. evrst, postojan, lilav . tenaco. L1.Dpcr, jaK. nocTojaH. )tU1113S. lilav, Dbstojen
117. . cvrsto stona 8 solid rock. evrsta slijena 8 roche on placo, bodrocl(. ltnpcrn Knpna. trdna skala, skalnata podlaga
118. . evrsto vezano (eementovano) tlo . hardpan. tvrdo Icementirano) tlo . argile durcie. 4BpCTO Sp33H3 (l..I.eMeHTHpaHa) nQ'4B3
. .trdo vezana tla, otrdcln tla-- ----.-.
119. . evrstoca 8 strength. cvrstoca 8 resistance,solidite,force. jaKocT. trdnost, odpornost
170. . cvrstoca na cepanje 8 clenvagc strength. evrstoca na eljepanje, kalanje 8 resistance au clivaye. jaKoCTHa paclIeny.a",e
8 odpornost proti rszkolnosti
121. . evrstocana zatezsnj. 8 tensile strongth. evrstoca na vlak, vlaena evrstoca 8 resistance a'is traction, h I'extension. jal<ocT Ha 33rerHY081-b8
. nC1tezntl trdnost
122. . evrstoca u suvom stanju . drystrenglh. evrstoca u suhom stsnju 8 resistance des materiaux sec. jaKocr.o cYBacocroj6aIt 0111>0111051v sullem Slonju
--_. ._---------C
123. .celii"uredaje za merenje pritlska tis . earth pressure ysuge - cell. dOla za mjerenje pritiska tla 8 polp?ur de pression des terres8 AHHaMOMeIap38 Mepet-be Ha 3eMjeHnpHTVlCOK. doza zs merjenje zemeljskegs pritiska
437
1 2 3
, 124. . ~elijaZ8 prlliuk. komora za prltlsak . pressure cell, - cham!>er. doza za prltisak, komora za pritisak . cellulede pression,chambrede pression. Kan"ja lIa np"'''COK, KOMOpa38 np"TIlc:OK. tlatna celica,- komora----~_. ---- .._-
126. . ~elijastlpregradnl zid .8 celluler bulkhead
. ~oliiastiprogradni zid . caisson cellulalro
.. ,iem...<" npo'paAell S"A
. celitnn zagatnastena.
126. . ~elijastlzagat 8 collularcoll.rdam. ~elijastizagat. prebrana . batardeaucellulaire. KenMCKHsaraT. colitna pregrada
D
127. . deformacljn na granlcl razvlaten)a (popuUall)e) . yieldstrain. pomakprl razvlatenju (popuUanju) 8 deformation 11la limited'ecoulement. nOMec1yoatbe np" rpaH"\4aTa lIa nonywTOtbeTO. defonnacija pri mejl totenja
~128. . deformacljapri lomu . strain at failure. pomak prl lomu 8 deformation.i la ruptur~. nOMCC'yoa",enpll po3pywyoatbe. deformacijaob porulltvl
129. . defonnacljo smlcanja 8 shear strain
. pomak prl posmlku 8 deformation de cisoillement
. nOMCCTyoaH08np" tMOnKHyoeHoe
. stri!na deformacija
130. . degradacije (razpodanje) . degradation
. raspadonje, degradaci)a . degradation
. AerpOAa\4l1ja.pacnafatbe
. deorodociJo -------.131. . dehidratacija(gubitakvlage) 8 dehydration
. dehidraci)a, gubitak vlage 8 deshydratotion
. AexIIApo\4l1ja.ry6eHoeHa Ona>K"OCTa. dehidracija
132. . deluvijalni 8 diluviol. diluvijalan 8 cliluviol I
. Aenyolljane"
. diluvialni
438
1 2 3
133. .deluvijum 8 diluvium. diluvij,ledenodoba 8 diluvium. lIenYOl1yM
8 diluviJ
134. . delien)e(razledinjavanjel 8 disjunction. odvajanje 8 disjonction8 pa3j\enysa"'e,ollBojysa..... lofUev
- ..
135. . denz;metar(pribor za merenjegustinezbi)enos- 8 densimetertil 8 densim~tre. sprovo za mjeronJ. gustofe I zblJenostl
8 lIeHCI1MO'ap(Hanpesa 3a MOpe",eHe 36l1eHoc,a
Ha no,sa,al. gostotomer..
136. . dcsililikDcijD 8 desilillcDllon. desilikacija 8 ddsillfication. AeCl1m'4JI1KDL\l1ja
8 razkremenenje--
131. . diJDgonczD . diagenesis. dijageneza 8 diage.....8 Al1jareHe38. diagencza
I138. 8 dijagramnapon - delormach (kr;vanapona 8 stress-straln diagram,- CU'V8
i delormacijo) 8 graphlque contrainte-d8lormation,
. dijagramnaprozanje-pomDk courbe
. Kpl1SaHa Hanpera....,o .. nOMeCfysa",e,o
8 napetostno-delormacijski diagram, krivulja -
139. 8 dijagram plastifnostl 8 plasticity chart
8 dijaoram plastifnosti 8 diagramme de plest;citd
8 Al1jarplMHa nnacr..'Hocra. diagramplastlfnostl
140. . dijDklaza 8 diadDse. dijaklaza, (veea pukotina u stijenl) 8 dlad.se. IIl1jaKnua8 diaklaza
141. . dijamantska burgija 8 diamond bit8 dijamantna glava 8 couronne. diamants8 IIl1jDMaHTCKa,lIyprl1ja. diamantno razilo, dleto, krona
4 9
1 2 3
142. 8 dijamlntska krunl 8 dilmond crown
8 dijlmantnl krunl 8 couronne dilrnantee
8 AMjIMIHrCKIKpyHa. dilmantnl krona
143. 8 dijltomelska zlmlja 0 diatomaceous elrth
8 dijatomejskl zemlJI 8 kieselguhr, terre. dlltomees
. AMjarOMejCKe 38Mjl. diatomcjskaprst
144. 8 dilatacija,(rlst..lnle, Izdulenje) 8 dilltltion
. dilatacijl, rastezanje, !irenio 8 dilltation
. AMn.J'""Mja. pleterHYBaHr.e. paWMPYS8HJ8. dilatlcija, r81.tezek. !irjenje
145. . dilltaciona Iteleskopske) C8V . extension pipe, -tube. cljev ZI produlivanje 8 tube de dilatetlon, tdloscopiquo
8 AMnlrluMoHaueBKa .1 npoAol1>KYBlHoe(!ene-
CKOnCKI). razteznu cev
\
146. 8 dimenzija vellelna glinene eestice 8 clay-size
8 velieine glinenih eesticI 8 dimension des plrticules d'lrgile
8 fOneMMHI HI rnMHecTM 'ISCTM'4KH
8 velikost glinastih zrn
147. 8 dimenzlonllne Inlllze 8 dlmenslonel enelysl.
8 dimenz;onelne Inelize . Inalyse dlmenslonnelle. AHMlH3MOHanHIaHanK38. dimenzionalna enellzl
148. 8 dina (pelelne) 8 dune
8 sipina, dune . 8 dune
. n""o, oceo..nll IIDIIOC. duna, sipina
149. 8 dinamlekiobrazecZl Izreeunlvanjenosivosti 8 pile driving for mule
!ipe . formulede battege. formula zabljanja piloteII1_.__._~..-..-....... .~..._.
8 AMHaMM~Ke ~pMynesa nP"CM8TYBeHoelOaHocM-
BOCTB H8 KOIIOT. zabi]alni obrazec
150. 8 dlnemifko sondirlnle 8 dynamic sounding
8 dinemieko sondirenle 8 sandage dynemique
8 AMHeMM~KoCOHAMpalbe
8 dinamieno sondlran]e
440
1 2 3
151. 8 dinamometrijski 8 dynamometric. dinamomp.trifki 8 dynamometrique. AHH8fAOMO'pW,eH8 dinomomctrskl
--152. .dlo.1I .8<llu.llo. diorit 8 diorite
. AMOpMT. dlorlt --- --.-----------.153. . disperz;ja, rasipanje 8 di.persion
.. disperz;ja,r.sipan;e 8 di'persion, poptlsation. AMcnepsMja, paSAPoOeHocr
8 disperzija
154. . dispc!'rzlono sredit"o 8 <lisP'l..,ing O{Iont. disperziv 8 agent dispersant. AMCnepSMBHocpeAcreo
8 disperzijsko sredstvo
155. 8 distorzi;a 8 distortion8 distorzija 8 torsion, distorsion8 AMCroPSMj.
8 distorzija
156. . dleto, sekac 8 bit, chisel. <l1I;oto,slekoc 8 tropan. Anora8 sc~ec,dloto .--.__.___0___'
157. 8 dleto za bu!enJesiena 8 rock.bit. dlijoto za kamen 8 trepan pour roche8 tBPAen 38Ayn..Oi>eBOKapna. <lletoza kamen
158. . <lno .<loIIJIkraJl 8 boUom and8 donj i kraj, dno 8 fond. AHa, AoneH Kpeje dna, spodnji dp.1
159. 8 dobra granulisan 8 wen graded - sorted8 dobra greduiran 8 bien calibre, - trio. AOlSpo rpellynMp811
8 dobro stopnjavan
441
1 2 3
160. . dodalak noe!.1vlnl . admlxluo'e,addition. doda,ak mlelavlnl,dodalak . pradult d'addltlon, "",Iango. AOAa,OKHa-. primes,dodatek zmesi
161. . dodatno oplorotanje . lurd,arge load. dodalno opteretenje 8 surcharge additionelle. AOA8TtIOonrooapyB8H»e. preobtdba, dodatna obtelba
162. . dolinski(reenililiunak 8 valley gravel. rljeenl Illunak 8 gravler das alluvlons do valltie
. AonHHCKH(pe.eH) .aKan. reeniprod
163. . donja voda .( neusparena voda'. tailwater
. donja vOIla . niveaud'eau aval
. AonHa OOAa
8 nizvodno uladinn
164. . donjinosetisloj . subbase(road). donji nosivisloj (cesta' 8 couchede fondatlon (route). AoneH HOCM8cnoj HI naTOT. podloga cestilea, spodnll nosilni sloj, planum
165. . lIoyodni kanal 8 houc.lrncf)channal
. dovodnikanal . canald'amen". AOBOAOHKaHan
. dovodnlkanal
166. . dozvoljenl prltisak na tlo . permissible soil pressure. dopulteni pritisak na tlo . pression, contrainte admissible sur Ie sol. A03BoneHOomoBapysa...e Ha nO'BlTa. dopustnl pritisk na tla
167. . dozvoljenoopteretenje . sofeload. sigurnosnoopteretenje. . Chargeadmissible. A03BOneliOomoBapyaa"". vernaobtelba ---
168. . dozvoljenoopteretenje . permissible load. dopulteno opteretenle . charge admissible
. AOSBOneHOomOBapyBa....
. dopustna obtelba
442
---1 2 ...
169. . dragl.Jn (boger," voonomkllikoml 8 dr3Qljn'.8 boger (na povlaelnle! . ",,110rlr;8 Carep co BnCftelt8n.tu.....a. bager I vleeno flico
170. 8 dren ispunj.n kamenom . slon.--fil!. dren ispunjenkarnenom 8 drain de J'. ApeH co nOflHeH<OA KIMeH
8 . kamnl napoln)en dren----..
171. 8 dren za ocedivanie . w'!r.pdr:1i,8 dren za ocjedivanje 8 drain filtl:. ApeH Ja OTL\.Aysatbe. ApeH 311HH"HnrpaL\Hja
8 ponikalna dronela.--.._.
172. . drenata. izvlaeenje vode . draiPDql?,. dronafo. dron 8 drnll::IU\.8 ApaHa>Ka. ApeH
. drenafa. dren---_._-
173. 8 dranalnl (raslaretnl bunarl . hlo,.,j('1\118 drenafni (oteretnl bunar) . puitsfi1u. ApeHa>KeH. p8CToRapaH ISYHap. vodnjak. (relbremenilnl. filtrecijskl)
174. . dronafnl bunar za rasteratenJe . reliofwell. odulni bunar Iza tlek) .. puils dl!d8 ISYHap18pacroeapysatbe
~razbromenilnl vodnjak'
176. . drena!nl tepih (,'oj) . drain3!}eI8 drena2nl tepih . tapisd~d. ApeHa>KeH TenH,. drenafna podloga
-176. 8 drenlr.ti (izvlaeiti vodu) . dr.in
8 droniratl . drDin~r. ApeHHpalbe. Hcywysltbe. olSe3soAHysatbe8 dr.nir.t!
1]'.7. 8 drvona opiate lpodgrada) 8 tlmlJ(!rin
. drvena oplpta . et.y.ge. APseHa nOArpaAa
8 opa2evanje. podgrajevanje
-
un
~-_..
ench drain
.-.
-...---
---
jdI81{19
decompression
--
l1the
-..
--------.---.
,t'jl\u'~, (Ir:1"
pd drain, Fr
icrr jlilh~
t:l{
f:(<Jin
df~,'rl
~~ __.0 .
':11
C~\t, -. '.11Jd.
-
,lr:tnr~.WJ, do
~ -~
b""kc I
iaii1,~e, cu
..- -------
--- hq
.443
3
--- .-., ~
1 2 3
178. . drvenilip Ineobr""enl . wood pile
. drveni pilot . pieuen bois
. apeeH KO". lesenkol
179. . drvenillp (obre(lenl . timber pile
. drvenlpilot 8 pleu en bols
. ApeeHKon
. lesenkol
180. . drfee razmeka lodstojanJa) . range spa~r distance piece, spacer
. drlae razmaka . appareil qui maintlent I'espacement
. pa3'fnMpa~
8 dlstanenlk
181. . dublna . depth. dubine . prolondeur
. An8I5MH8.AnalSo""H.
. globlna182. . dublna panetraclle 8 'depth of penetration
. dublna penetraciJe (prodiranJa) . profondour de fiche, - de poinetratlon
. AnallMHaHa neHe'peI4M)a,a
. globina penetraciie, prodirania
183. . dublna prodlran)a mran (zona do)stva mraze' . froozlngzone, frost zone
. zonasmrzavanJa c zone de gel
. AnaliMHa HI 38Mp.HVBlttoe,O
. zmrzllnskaconi
184. . dubinl temeljenja.(fundiranjl\ . depth of foundltion
. dubina ternelienll . profondeur de II fondadon
. An86MH. HI TeMeneKteTO
. IIlobinl temeljenjl
.-
185. . duboko temelienie (fundiran)e) . deep foundation
. duboko temeljen)e . fond It Ion profonde
. AnalioKo ,eMlnettoe
. globoko fundirenjp
186. . duktilitet, istegljlvost . ductility. rastezllivost . ductilite. paCYOfnMBOCT. rlzteznost
444,
1 2 3
187. . dupla Sl1-nnC9V . douh!ocorebarrel. dvourukalo.glen.cil.v . c,,,,,ltler 8 dou"'. pnlol. ADOjH.j.ApeHa ~a"Ka. dvojnostenski jedrnik
188. . dvodelna kdika . split'poon. dvodi;el"a '-Ilea a cuil~.e i fente. A80AOl1H8 na>KMUa
. dvad.lnallica
E
189. . edomotnr 8 Of:dome~er. adom.ta. 8 oooome.re. e/l.OMeTap. KOHCOnMjlOMCYap. odometer
190. . elokat prigulivonja . dampingellect,; utinakp.lgu~nja 8 rmDrlissement. ~eKTHa npHAywyoa't.eTo I. duliln;utinek
----191. . eksten.orneta. Ime.at isteunja) a ext'Jnso",ete.
a eksten.orneta. a ext'Jnsomit.e. 8KCTeHJOMCnap. ekstenzom.t.., merilnik.azt.zkov
192. a ek...lval.nt prlrodne vlalnostl . field moistu.eequivalent. ekvivalent prlrodn. vlalnosll . equivol.ntde "humidl'. ",,'urellaa eK8M881!eHT Ha npMpojlH"3 8l1a"'HocT
a ekvlvalmt prirodne vlego
193. . ela..ltno stan). 8 el.stic statoa elastitno stanja . etkt elastique. enacTM~He coCToj6a
.. elasti!!no stanj.
:94. a eolski pesak . biQ'tJn!3rd.wind-a aolski pijesak a saoleiollana eonCKM nOCOK
a eoiski pesek
F
195. .a fdin., snop . fascinea snop, feiin. a fascinea 4IawMHe, CHona f.iin., snop libla, svelenj
.445
1 2 3
196. .fefdspat . feldsp.... glinenac, feldspet . feldspath. "lIAcner. gllnenoe197. . fllit . phyllite. filit . phyllite
. tMnMT. filit
19B. . filter 8 filter. fillnr 8 liltro. tllMnrep. filter
199. . tiltreei)a(procediyanie) . percolation,colalionseepage. procjediyanje,filtracija 8 filtration, percolation,infiltration. \leA-e, nPO\leAYBa...e,tMnrpa\lMja. precejanje, IiItraeija
~200. . lillracionalini)a 8 seepageline
. liniia procjediyanja . lignede filtrallon. tMnrpe\lMOHa nMHMja, nPO\l8AHa nMHMja
. precejna erta
201. . filtraciona(pruoednalyada 8 seepagewater, seeping-. procjldna yada . eau d'infiltration. npo\leAHa BOAa, ...nrpa\lMOHa BOAa. precelaJoea se yada
202. . filtracionltok . ..epagefl-. tok proqediyanja 8 courant de filtration. tMnrpallMOHOT8~e"". precejnltok
203. . filtrat . colature. filtrat . filtrat. .MnrpaT. filtrat
204. . finiler (grad. maJinal . finishar. !Inlier, zayrllyae . finlssaur IIappareil
. tMHMwep
. finiler
1 2 3
205. 8 fizlfko raspldanle (dezintegracija) 8 physical weathering, - dlslntlgntion
8 ,Izlfko trolenjl, - raspada,,;e 8 desintegratlon physique au moyendesJ
dls oglnls atmosphiriques8"'''''''''0
peen"'a...e, ,powI...e8 flzlkalno prepe'evanie
..206. 8 fluvl01lllci;alnl nanos 8 outwash
8 fluvio-glacijaini nanos 8 dipSt dl rlviil'e pr~s de gllelers
8 +nyBMOfnzUM;aneH HaHOC'
8 fluvioglaeialnl naplavine
207. 8 fluvio-glacijalna ravnina 8 outwash plain
8 fluvio-glaciialna nvniea .' plelne d'alluvions, alluviale8 nOBpWMHa Ha tjlnYBMo-tnauHjaneH HaHOC
8 fluvioglacialna revnina
208. 8 fundiranje na bunarima (spultanjem) 8 pit foundation (sinking of)8 temeii~nJe na bunarima (spultanfem) 8 pulu defond.,ion (toocage de'8 +YHAHpa...e("...nett.e) Ha 6yt<ap (co cnyw.
"...e)8 tlmel;enje s pogrezajofimi vOdnjakl
209. 8 fundiranja na roltllju 8 raft foundation8 temeiienie na roltilju . foodation sur radier gentinl8 +vHAHpa...1he...neHoe) He CKapa8 tlmeljenje s temelino branD
210. . fUndi"nJe na stu~ovima 8 pier foundalion8 temelienje na stupovima
"foOO8l10nsur pults
. +Y"AMpa...1(T"",enett.el Ha 6YH8PM
8 globoko lemelienjl Z vodnjakl
211. . fundiranjl na lipovima 8 pile foundation8 temeljenje na pilotim8 8 foOOalion sur pieu...8 +YHAMpa....heM!lnett.e1 HI Kon08M. temelienjens koleh
G
212. 8 gabion(sanduk od lioe ispunjenklmenom) . glbion8 gablon 8 gabion8 ra«lMaH8 gablon
213. . 801>'0 8 II"bbro~8glb,o . gabbro
8 ,a6po. gab,o
.-.. 7
1 2 3
214. 8 geoelektritno ispitivanje 8 .resistivity survey
8 geoelektrltka Istre!ivanja 8 prospection par mesura de la r.sis-
. reoeneKTpw4eH MeTOAHI "C"MTyea..e tlvlti (du sol)'
8 geoelaktritna praiskava
,-
215. 8 geofizil~kl 8 geophysical
8 geofizitki 8 ge"ophysiqua
. reo4JM3H'IKM
8 geofizikalen
216. . geolo§ko Istreflvanie 8 geological survey
. geolo§ko IstrdillP'1ja 8 levd gdologlque
. reOnOWK8MC'par.
8 yeolo§kl pregled
,217. 8 geolo§ki redosled (stratlgrafski redoslad) 8 geological succession
8 geolo§ki slijed 8 suita gdologlqua. 8 raonoWKa 'para
8 geolo§ko ..poredle
218. 8 gaotahnitki 8 geotachnlcal
8 gaotahnitkl 8 geotechnlqua
8 ,oo,eXHI1'11<11
8 geotahnitan
..
219. 8 geotehnltko IzpillvonJa tla 8 .011 .urvay
8 geotahnltki pragled tla. 8 ,aconnalssance gdolachnlque
8 reo,a.HI1'Ko I1Cnl1tyDalloe Ha no..are
8 . geotehnl tnl pregled tal'
220. 8 geotermltkl' 8 geotharmle
8 geolermiekl 8 g80thermlqua
8 rOOTePMI1.KI1
8 geotermlten
221. 8 glaeijalnl (lednltki) 8 gladal
. 8 ledenjatki.. glacijaian, glatarskl . glacialra. rna~l1janeH,Ina.apcKl1
. ladani§k,222. . glatka povrlina klatanja u glinl . slickanslda
8 glatka povrllna stalih pomaka u gllnl . surface da gllssament, surface mlrolr
8 TIKTOHCKOornaAano
. taktonska drsa" zglajena ploskav starlh pra.
mikov
448
1 2 3
223. . glatki valjak . drum roller, smooth-wheel roller
. glatki valjak . rouleau. cyllindre, cylindra rouleau
. rnaAOKBall81\ IIsSR
. gladkivaljar
224. . glavalipa . butt.nd (pUe'. gIava(pilota) . grosbout, tate du pleu. rnasaHaKonaT. glavakola
225. . glavninapon . principalstress. glavnonaprazanje . tension prlnclpale. rnaHHOH.op.elite. glavnanapetost
226. . gleter . glaclara lodonjak . glacier. ,ne'lnp. ledellik
227. a Ull1l8 . clay. ullno . arglla. rnMHe. glina
228. . gllnazozoptlvonlo .puddle.clay. plastlena gllna za brtvljenje . corrol d'erglle
. nnaCTM'tnafnMHI II 3a'lenYB8Iite
. phana gllna, glina za tunJanJa
229. a glinae (argilit) a claystone, argillite. glino.ita stijana,arillit a pierre d'erglle, argilita. flU...IO,",. gllno.oe orgilit
230. . glinena frakeija . clay fraction
. glinena frakeija . pourcentage d'arglle
. rnMHeHa <!IpaKL\Mja
. frakcija gllne
231. a glineno t 10 . aluminaa glinlca a alumlne. rnHHML48,rnHH8CT800'188
a glinica
449
1 2t 3
232. 8 gllnovit 8 argillaceous
8 glinovlt 8 argllaal, argUeuK
8 rnHHecT,rnMHOBHf
8 glln..t. glinen
233. 8 glinovitllkrillac 8 slele
8 gllneni !krllje;'ac 8 ardol..
8 rn"flOC'WKpMnftU
8 ikrilaY8c (melemorfnl)
234. 8 glinovitllkrillac 8 day-shale
8 gllnonllkrlljac 8 argile schlsteuqe
8 rn"Hec, WKp"n'eu
8 glinastl skrilavec
235. 8 glinovlto tlo 8 clay soil
8 glinovllo tlo 8 sol arigileuK
. rnMtleHano'tS8
8 gllnasla zemilina (tIa).-----
236. 8 gnnjs 8 gnoiss
8 gnals 8 gneiss
8 rHajc
8 gnols
.
237. 8 9Om!1 nepropusIIlsloJ 8 overlying oollllnll'U hntl 111',,,11
8 nepropuslan gomJlsloj (11801.1 8 coud,e voisine superleuro Igcol.l
8 ropeH SOAoHenponycn"o enoj
8 zaporna krovna plost
238. 8 gradaelja 8 gradation
8 gradoella. stupn!evanje 8 gradation, dassemont
8 rpnAnu"Je, nOt'onoIlOt'
8 grndoel'e, stopnJovenJe
- --239. 8 gradijent nlvoa podzemne vade 8 water teble gradient
8 gradijent rnine podzemne vade 8 gradient de Ie neppe aquifere,
8 'peA"eH' Ha ""BO'O HenOA3eMHaTeBOAe - phreatique
8 gradient podzemne vade
240. 8 greda (sastav) 8 constitution
8 sastav 8 constitution
8 eOt,es
8 sestev
.,.
4
1 .2 3
241. . gra(levinski propisl . building code, 4Iy.(8W
. gradevinskenonne,- zlkonl, propisl . ragrement de construction
. 'pDA_HK IIOI*8TK8K
. grndb8nl pr8dpls
242. . OIllIlnlll<l"lqoc . u'al~11t1Iehll1. grlfitnllkriljac . schlste.aphlle. rpD.KTIHWKPKne14. grafltnl skrll8vac
243. . granlee konzlstencije . consistency limit
. granlee konzistencije . limite de consistence
. rpDHK14aH8 KOH3Mc:TeH14KjaTa
. konsistenenameja
244. . granlce lepillvostl . sticky limit
. granlco prlonljlvostl . IImlta d'8dhdronco
. 'p8HK148HI nennK80Cla
. meja lepil Ivosti
245. . granlee plastlenostl . plastic limit
. granica plastlenosti . limite de plasticit4
. rpaHM"aH8nnac'H'IHoet8
. mejl planienosti
246. . grlniee razviaeenjalpopu!tanjal . yield point
. granlca razvlaeenJa Ipopu!tanJa) . IImita d'aC80uolement Imdtilux)
. 'pallK14aHa nonywTaH.eTOipD38noKYaa'ioIroi
. meja teeenja
247. . granice skupljanJa . shrinkage limit
. graniee skupljanja . limita de retralt
. 'pBHK14a Ha COISKpBHoeTO
. meja kreanja
248. . granlee teeonja . luquld limit
. granieeteeanja, - !itkostl . IImita da IIquidlte
. rpDHK14aH8TtI'Ie_TO
. meja !idkostl
249. . granlena nosivost . ultimate bearingresistance,- eepDcity
. granlena noslvost 8 charge limite da .rupture, charge portan.
. 'pDHK~Ha HOCM8OCT talimlte
. mojnl odpor, malna nosllnust
1
1 2 3
I 250. . granienazona . boundary zone
. granlenazona (pojasl . zona limit., frange
. IpIIHM'lHIJOHI (nojae)
. mejnopodrceje
251. . gunlenl napon . ul tlmate stress
. grenieno naprazenJe . contralnte limite
. rpaHM'IIIO.'.npctf81h8
. mejne napetoSl
252. . granit . granite. granlt . granlt, granite
. IpeHH'. granit253. . granulaeija, zrnatost . granulation (geol.1
. granulacija, zrnatost, (geol.1 . granulation (symptSmes de la roche
. rpaHynauHja, 'pHaTOCT sans fragmentation visible due i la
. gr.nulaeija, zrnitev : com~re5Sion (mlcrofil
254. . granulometrija . granulometry
. granulometrlla . granulomtltrio
. rpeHynoMlTpHja
. granulometrlja
255. . granulometrilska krlva . grading curve
. granulometrijska krivulja . courba granulom4trique
. IpeHyno"",'pHCKaKpH.a
. krlvul)a zrnavostl
256. . granulometrl)skl . granulomotrle
. granulometrl)skl . granulomdtrlque
. IpeHynOMlTpHCKH
. yranulometrleen
257. . granulomotrljskl SlStav . grain~lza distribution
. granulometrljskl sastav . granularlta, "ipartltlon granulom4.
. IpeHyn0M8TpHCKHcOCTall trlque... 'granulometrlenl seSlav
258. . gravitaelona brana . gravity dam
. gravitael!ska, masivna brane . barrage palds
. Ipa.HTaUHOH8IlpaHa
. tefnostna pregrada
452
1 2 3-
259. . gravitacion8 vada (slobodna voda) . gravitational water, free -. !IIavllaeljskevoda, alobodn. vod. . 'UIUmna (tJ)urnlco "U)( sntlllli forr:o, do. rpaB"'8It1lOH8
BO"""cno6oAHa BOAa gravitation)
8 gravitacijska voda, prosta voda
260. . grav/tacionl potpornl zld . grav/ly rOlalnlng woll. masimi potpomi zld . mur de soutenementpoids. rpaB"'OLl"OHeH(_..BeH) nOTnopeHS"A. tefnostni opoml zid
261. . greda (nosai!) . beam8 nosei!. gre~a 8 poutre8 'peAa, HO'". nosilec
262. . grejder (grad. malina) . grader (roads). grejder (oeste) 8 niveleuM, g'ader (routes)8 'pnjAep8 greder (<>estni),planlrnl plug
263. . grudvica . clot. ugru!ak,gruda 8 grumeau. 'pyroe. grOOa
264. . grunion, grudva . clod, clump, lurnl). grOOa, grupa, masa, grumen . motte8 rpyrKa. kos, grOOa
265. 8 grupa (Iipova) 8 bent (pilei I. grupa (pilota) 8 groupe -, faisoeau (de pieux). 'pyna 010KonOB". skupina (kolov)
266. 8 grupa .ipova 8 pile group, pilo bent8 skupina pilota 8 groupe de pleux,laisccau, - pilotis. rpyna Ha KonOB"
8 skupina kolov
267. 8 grupisanje 8 grouping
8 skupljanje, grupiranja . groupemant8 rpynHpa...e. grupiranja
..453
1 2 3
268. 8 grU' (raspadnutl granitl, 8 gN'
8 raspadnutl gronlt 8 gauro
8 rpyc (paenaAlto, rpaHMT)
8 gronitnl drobir
269. 8 gubltok moso 8 10" of wolght
8 gubltak no ta!inl 8 perto do paids
8 IIlylSo Ha '_HHlTa
. Izguba tele
270. 8 gubitak !arenje", 8 ignition loss
. gubltok !arenjem 8 per Ie ou feu
. salylSonpM"'OpoHoa
. !arilno izgubo
271. . gumeno crevo 8 rubber hose
. gumeno crijeyo 8 tuyeu de caoutchouc
8 ryt.1CHO ~peBO
8 gumijosto cey
272. 8 gust, zbijen, komplkton . dense. gust,zbijen . dense8 .ISKeH8 gost, zblt
273. . gustlno 8 density, unit weight
8 guslo~ 8 denslte, palds yolumiquepalds spdcl-I
. rycTHHa fique opparent
8 gostota
274. 8 gustlno tll patopljenog u wool 8 submerged unit weight
8 jedinl~nl te!lna uronJenog tla . palds unuta"e sous
. no'one"l eAI4HMq"e'OIKMHO
. prostorlnskote!1 patopllene zemljlne
276. . gustlnau suvom.tanJu . dry density, dry unit weight
. suhoprostornomlsa, led. meseu suhomstanju . densit. apparente..cha, paid.
. cyBa BonYMeHCKa,e"'Mlie spaciflque lpp8ront du .01 see
. pro'iorninsko tofa luho zoml}lne- enotn,otabsuhe zemlJlne
276. 8 gustlno yOOomzasltenog tlo 8 soturotodunit eight
. jedini~note!ina zositenogtll . poids spiciflqua du sol soturd
. eAMHMqHIH!"'MHOHI IICMTOHOnOqBe
8 prostornlnlke tole nlsleenl zomljlno - enotne
to1ft oDlleo"o zomilino
454
1 2 3
H
277. . habanle, bru!enje 8 attrition. tro~anle, brll~anle 8 attrition. crpV*etb8. a5et-be. f5pycetb8. bru~enje
278. . heterogen (raznorodan) 8 heterogeneous8 heterogen, raznovntan 8 heterogene8 .eTeporeH, pUHopoAeH. heteragen
279. . hidrat (hidratlsaUI 8 hydrate (tal. hldrotlziratl 8 hydrate (hydratarl. 'HApn, 'HApaTH3Hpa",a. hidrat, hidratirati
280. . hidratacija 8 hydration. hidrataciia 8 hydratation. 'HApaTal\Hja. hldratacl).
281. . hidrauli/:ki 10m, (filtraeiona eroziia) 8 piping. hidrauliI'kislom, unutra~njaarozii. 8 ren.rd (.rosion Intarne). 'HApaynH"KO pupywysatt.e (CI10M),cIIHmpal\H'
aHa epo3Hja8 hidravliI'na poru~itav tal zaradi notranje eroziie
282. . hldroull/:kllom, - Izdlullj. dna (Iskopa) . piping by hoava, bottom ha.va (01
8 hidrauliI'ki slam, uzdizanje dna (iskopal an excavation)8 'HAP.YI1H"KO pa3pywysaH.II (cnoMI H3,qHrHysa.
Irenard (soul.vamant du land da louille).
",e Ha AHOTO
8 hidravliI'napor~itev, dviganjatal (izkopa)
283. . hldraull/:konaslpanja(..ralullranjo") 8 silting method, sluicing. naplavljivanje, relullranje 8 remblayagehydraulique8 Hanl1aaysa",e. naplavlianje, retullranje
284. . hidrodinamiI'ki . hydrodynamicsl. hidrodinamiI'ki . hydrodynamiqua. KHl\poA",uaMHltOH. hidrodinamieen
285. . hidrometrijske analiza (aerometriska analiza) . hydrometar .nalysis. hidrometrijska analiza . analyse areometrlqua. 'HApoMOlpHa<a OH3"H:I8, apcOMaTpH""O 011011H38
. areometrl/:na anallz.
455
1 2 3
286. . hldrostati~kl. hydrostatic
. hldrostatl~kl 8 hydroslallquo
. ."ApocTaT".e... hidrostati~n
287. . hldrostatl~kl natprltisak . axcess hydrostallc prassure
. hldrostali~kl nadtlak 8 surpresslon hydrost811que
. JU1Apoa8'M',eH H8TnpMn1coK
. hldrosl8ti/!ninadtlak
288. . higrometrijski 8 hygrometric
. higromelrijski 8 hygrometriqu8
. MHrpOMr.TpWICH. onarOMepcH. higrollleirl/!on
289. . hlgroskopan 8 hygroscopic
. hlgroskopskl 8 hygroscoplque
. ."rpoa<on".e... higroskopl~en,
290. . higroskopnost (mot upijanja vode) . hygroscopicity
. higroskopnost 8 hygroscoplc;le
. xHrpOCKOnH'IHOCT
. higroskoplja
291. . higroskopska vla!nost . hygroscopic water content
. sadr!;na higroskopske vode . humidite hygroscopique
. JUlUpOCKOnH8Bn8)KHOCT. higroskopl/!navlafnost
292. . histerezisna patlia . hysteresisloop
. hislereznakrivulja 8 cycled'hysteresls. courbo-
. .MCTepe3"CHaKp"ea. hlstereznazanka
293. . hlorit 8 chlorlle. klorit . chlorite. XnoPMT. klorit
294. . homagen (jednorodanl . homogeneous
. homogen, istovrstan . homogtine
. KOMOro.., eAllopoAOU. homogen
456.
1 .. 2 3
295. . humus (organsko tlo) . I humus. humus . humus, terre vegatale. ''{Myc. humus
296. . humusno tlo . topsoil. humus . terre vegetale couverture, coudle arable. JlYMyceHcnoj. ropeH noopWHHCKHcnoj
8 hum,',
'--- .-.--.. ..--.----..----"-- ------.----' ---I .
297. . lIit . IIlit.. ilit . Illite. YlnHTI . ilit
29B. . ilova/!a(posnaglina) 8 loam. ilovaca . terre glalse,limon0 a.'nOBHua(neCOKJn'qa nucua ,n"fHa). ilovica
299. . indeks konzistencije 8 consistencyindex. indeks konsist.ncije 0 indica de consistance. HHAeKC H3 KOH1HCTeH~Hjafa. indeks konsist.nce
300. . indeks osetljivosti 8 remouldlny indox. indeks osjetljivosti 8 indice de rcmaniement. nOKD38fen h1UAOKC)ItOocornHDOCTO(\fyecrnH~
TellHOCTal. Indeks ob/!utlj Ivosti
301. . Indeksplastl/!nostl 8 IIla.tldty indox. Indeksplasti/!nostl 8 Indice de plastlcit.;. MHAeKC ua nnaCTH'fHOCT3. indeksplasti/!nostl
302. . indekste/!enja 8 liquidity indcx. Ind.ks to/!enja,- fitkostl . indiceda IifJllidite. HHAeKC It!'; Te'lCtbeJO. indek. !idkosti (teko/!~ostll
303. . Indoks to/!enje (po Alerborgu) 8 flow index,liquidllV ,..(Alterl>erol. Indoks to/!enja. !itkostl (Atterberg) 8 Indice do liquldltd (AtterbNO). HIiAeKCHa Te.e>bOTO (no Arel)Gepr)
8 Atte.bcrgov Indcks t./!cnfa
457
1 2 3
304. . Indikat~rprirasta brzine 8 rate indicator. indikatorprirastabrzine 8 tachymetre, eompteurde vitesse. 6P'HHOMeP. merlloelIop"leva"la, hllrostl
305. . intruziv"1 lizlivnl) stena 8 intrusive rock (glol.). intruzlvnastUena,plutonska - Ig801.1 . roche IntrusivI Igeol.J. HHTPV.H8HIKapnl (reon.18 globoenina, intruzlvna
306. . inlenJerska geolO9ljl . engi"llrlng geology. inle"jerskl geologiJI . geologll appliquee. H_eHepaca reonorHja. infenirskl geologija.
307. . inlekelona masa 8 grout. InjekeiJsklsmjesa.cementno mlijeko 8 lait dl eiment.mortiorIlIquldecoulls.. HHJeKIiHace CM8we - d'lnleetlol1. injekeljska zmes. cementno mleko
308. . InJeko:ionlpregredalekran) 8 grouted cut-off wall. iniekcijskiekran 8 mur perafouilleinJoeli,ia." -. HHj8KTHPlHInperplAa. in)ekel)skl zaslon
309. . Injekelonl zlve~a (ek"n) 8 Ipron JlnJeetion). Injekeljskl zevjlsl. inJekelJski ekren . ecran. tabli.. volll Id'injeetion). HHJ8KIlHOHI "Ieea. Injekeljsklzavesa,InjekeiJskizaslon
310. . Injektirati 8 £rout. injektlratl 8 Injecter. HHjlKTHpa. Injielrati
311. . iskop . Ixcavetlon. iskop . excavltlon. fouilll. kOnaHt8, MClean
8 Izkop
312. . iskop (usek) iskopavanje . cut.cutting. usjek. zasjek 8 coupe. tranchel eXClvalion. ye8K. J8C8K
. vkop. zasak
458
1 2 3
313. . iskopavanje pod vodom . wet cut, underweterexcavation. Iskop 1.1vodi . fouille dens I'eau
. KonaHie BO BOAI
8 izkop v vodi, podvodni izkop
314. . Iskopavatl . excovale. iskopavaU . excaver. MCKonysa. Izkopal;315. . Isparavanje 8 eV8por~tjon
. evaporlcija, isparavanje 8 evaporation. "cnapyee",e,eaanopaLl"ja
. izparevanje
316. . Isparavanje, transpiraclja . transpiration. isparavanje 8 Iranspiration. Henapyaa",e, TpaHCn"paL\"ja. izparevanje
317. . ispiranje . wash flNav, leach. ispratl, otplaviti izluliti . affouiller, entrainer ~rlavage delaver,
. npOMHsatt.e, H)M(.1Sat-be dissoudre,lessiver. odplaviti, izprati, izlu!it;
318. . Ilplranje"
elutriation. ispil1\nje 8 decantation,elutdatlon. npOMHOal-be, AeKaHTall.Hja
8 lo~ilevzrn z Izplranjem
319. . ispitivanje 8 testing. ispitivanje 8 essal. HcnHTyaat-be. presku~anje
320. . ispitivanje brze kompresije na konsolldovanim 8 consolidated quick compression test
uzorcima . essai de compression rapide sur echanlil.. konsolldiranibrzi kompresijskipokus Ion consolide. 6P3 KOHcon"A"paH KOMnpeC"OHeH on"T. hitri konsoUdironikompresijskipreskus
321. . Ispitivanje izvlafenjem . pullingtest. pokus na Izvhie8nje . eSialdti traction. om", Ha t.13sneKyaaf-he. preskus na izvle~en)e
459
.1 2 3
322. . Ispltlvanle konsolidecije 8 consolidation test. konsolidacijskl pokus . essal de consolidation. onloiT HI I(OHCOn~AD"'MI8. konsolidacljsklpreskus
323: . Ispitlvanje konsolidaclJe sa drenlranJem 8 consolldltld drllned tilt. konsolldlranldrenlranl pokus . essal consolide dralne. KOHcon"A"paHoApeH"paH on"r. konsolldlranldr.nlranl proskus
324. . Ispitivanlo na mestu (In situ) . Insitutest. pokusna mJestu,- (In litu) . e..alln Iltu,-.n plica. om..'"Insitu", OOMT HI taMQro MetTO. preskul na kraju samlm, prlskUlln situ
~325. . IspltlvanJ.na modelu . modeltelt. modelskoIspltlvlnJe 8 e..lliur modele. MOAencKO HCnHTyeaHaI. modelni preskul
'.;
;326. I Ispltlvanjl riatapanjem (ga!enje kre~a) 8 slaking test
I pokus rlzmakanja, ralpadonja, ga!enja vapna 8 eslai d'.xtlnction (d. chlUX vlvel. onHT co HI,onYS8tb8. preskus z ga1enjam (1lvaga apna)
327. . IspllivanJe na terlnu (loklc!)!) . lite Involtlgatlon. Ispltlvan)enl lokacljl . roconnlllSlnce (du loll
.. TepeHCK" "cn"1YBattoa
8 terenskaprelskivi
328. . Ispllivani" optereeenja, optereeenje I load test, loading telt
I pokusno optereesnie I elsal de chargement. npolSHoon,ooapyoattoe
I preskusna obremenltev
329. I ispltlvonje opterecenja plo~om I plate belring tilt, - loading - driving
. pokuP'1o opterecenie plo~om 8 essai dl chargement i II plaque
I npoCiHoon,oBapYBal-beco nno~"
8 preskus nosllnosti tal. ploi~o
330. . Ispltivanje probijanjem 8 drivingtest.. pokusno zlbijanje 8 essaldl blttlgl. !,PO~HOnpoCi"B_e. zal>ljolnlpreskul
460 -
1 2 3
331. . ispitivanje pritiskivanjem sa sprecenim bocnim 8 confined compression test
!irenlem ledometarsko Ispitivanle) 8 essii de compression avec litr.inte laterale
. pokus stililivosti 18 .priJec.nlm bocnlm lirenjem
ledometarskipokus). O"H' HI CTHcnMBOCTco cnpe'teHO 60'tHO WHpCliJe.
eAoM8TapcKHonH'. preskus stlsilivosti ob preprecenem bocn.m
!irjeniu (edometrski preskus) .
332. . ispitivanje sabijanje,n (odred;vanje zavisnosti . moisturedens;ty test
Izmeduvlalnosti i suv. zapremin'skemase) 8 eSlai,de compactage. poku. zbllonostl8 onH' HI 3e..eHOCTl. pr.skus gostote in vlafnosti
333. . ispitivanje sa kontrolisanom brzinom deforma8 8 controlledstrain te.tdie . essal. vltess. de deformation Iplmo,.;e
8 pokus s kontrollranom brzinom d.form.cijo
8 omu co KOHTponHpaHI6p3HHIHIAe4lopM8UH.HTe \
. preskus s kontrolirano hitrostlo deformadj
I
334. . ispit;vanjesa kontrol.isanlmnaponom 8 controlled stress testI. pokuss kontroliranimnaprezan;em 8 essal i vitesse de chargement imposee
8 onHTco KOHTponHpaHoHanperalbe. preskus s kontroliranim sprem;njanjem nape to-
sti
335. . ispitivanjesmicanla 8 sheartest. ispitivanle na posmlk 8 essai de.ciuillement
8 onHT HI CMOI1KHYBaHte. strifni pr.skus
336. . ispitivanje smicania krilnom sondom 8 vane shear test8 pokus krilnom sondom 8 cisaillement avec Ie sciSlometre
8 onH' HI CMonKHysalite co KpHl1eCTaCOHna. pr.skus s krilnim .vedrom
337. . ispitivan;esmican;atorzijom 8 torsion .hear tost. pokus na posmik torzijom 8 essai de cisaillem£nt par torsIon
I. HcnKfysaH:.e H~ cMonKHysatbe co Top3H;a. torzijsklstrifni preskus
3:J1. . ispitivanjestatickimoptereeenjem 8 static loading tost. staticko pokusnooptereeenje 8 eSlai statique de chargement. ctaf"'IKO npo5HO onTOSapveaH:.8. staticni obremenitveni preskus
461
1 2 3
339. . Ispitivanje terena 8 field investigation,-site. istrallvanje terena, - lokacije 8 recherchesur place (ou in situ). fCP°,.'CKM om1f
8 proiskava tal
340. . Ispltlvanje u telljl . celltest. pokus u telijl . essai de compression en cellule. OnHtH8 KsoMja
8 preskus v cellci
341. . ispitivanjeu pravoj razmeri . full-scale test. pokus u naravno) veli~inl (1:11 8 essaien vraie grandour. HcmnYB8tb8 eo np"'pOAH8 roneMHH8
. preskus v naravni velikosti
342. . ispilivanje utisklvanja (panetracijel 8 penetration lest. pokus penetroclje 8 essai de penetration, essai au penetro-. 001011 Ha "eHerpaUHja metT. penetracijski preskus ,
343. . ispitivanje vibriranjem 8 shakingtest. pokus vlbrlranjom (trelnjom). 8 essal d'agitotion. om",...a Tpecetbe. preskus s tresenjem
344. 8 Ispitna bulotina 8 trial hole. pokusna bu!otina 8 forage d'ess.1. npolSHa AvnHaT"Ha8 preSkUSI18vrti".
--_.------345. 8 Ispitno pol)e (;'0 !Ipovel 8 pilot plant. pokusnl uvlt1a),pilot ureae) 8 Inslolletlon pilote. chenllor d'essel
8 npolSeH olSJeKT
8 preskusni objekt
346. . isplake 8 drilling fluid8 isplake 8 boue de for age. HconaK8. Izplaka
347. . ispran 8 leaching, leeched. Isplranje, Izlulenje, Ispran, Izlulen 8 losslve. "'3MHOH. Izlulonje
462
1 2 3
348. . ispucala glina 8 shauered clay. rospucala glina 8 argilefissuree,- fragment.e. HcnYK8tl3 rnHHa. razpokana, rOldrobljene glina
349. . ispucao . fissured. ispucan 8 fissure. HcnYK3H. razpokan
350. . ispucao, pukotina 8 fracturing,fracture. pucanje, prijelom pukotina 8 fracturant, fracture. pacnYK8HO, "YKH8THH8
8 prelom, poru!itev .
351. . Ispuns, zasip . filler,backfill. Ispuna, zasip . fillor, farlns, rsmbls'
. 3anOI1HHTen, ~Hnep3atHn. polnilo,zasip
352. . Istlcsnls, otlcsnJs, pralnjo"Jo 8 dlschsrg". IstjecanJo, prB1nJenJo,otlecanje 8 ddblt, ecoulsll1o"t. HCTeK. HCTe"ye8J-be.iztok353. . istra!i.anie . exploration t
. istrdl.anjs . recherche, reconnaissance InvDstigation
. HCTpS>KY08H:t8,HCTpara. rozlskovanJo
354. . istra!ivanio tie . soli oxploration. istrallvanjetla 8 Investigation, reconnaissance du sol. HCTpa>Kyeatt.e Ha nO\taar8 i. raziskava tal
355. . Istra!ivanjotemoljnogtla 8 subsoil exploration. ispiti.Bnje tomeljnog tla . reconnaissance du sou5-sol, Investiga4. HcmnyeaH:te HI TeMenHaT8n04B8 tion-. preiska.a temeljnih tal
356. . Istrafna jama (okno) 8 tria' pit. pokusnB (sondalna) jama 8 pults d',,,.1. "'CTpa)t(eH 6YHap. r.zisko.alni jaSek, izkop
463
1 2 3
357. 8 Isu!en (lsparivan)em) 8 dried up, daslccated
8 osu!en (lsperivanjeml 8 seeha (per evaporationl
8 MCyWeHIco HenapYBaHoe). izsu!en (z Izperevan)em)
358. 8 Isuten (pod kompresijom) 8 dried out (by campreosion)
8 osu!en (komprimiranjem) 8 seehe (par compressionl
8 HeYWYBaHoa(co KOMnpecHja)
8 osu!en (s tlakoml
359. 8 isu!en)e 8 desiccation
8 desikaci)a, IsuilvaQje 8 desslccation
8 HcywyoaH08, 06eoBoAHYB8H08
. izsutevanje, osuiltev
380. 8 Meni prilisak 8 edgo pressure
8 rubnl prilisak . conlralnte .I'ar8le, -all bord8 pe6eH npM'MCOK. robna napolost -
361. . Ilhljolina povriinu (kao Ildannkl . crol' oul, 10 10001.)
8 polavljlvati StIna povrilnl (geol.) . alliouror (udal.'
8 M06HBaHa nOBpWMHa,a(reon.)
8 pridreti na povrije
362. 8 Izdanok (0001.) 8 outcrop 10001.)
8 Izdanak (geo!.1 . affleurement (geol.1
. M1AaHOK.M36HB8H»8,M3nerve.Kia H8 nOIlI""
8 Hala (Ita enojol MnKIKKWlla)(roon.18 gollca (gool.)
363. 8 I.danska voda (podzemna vodal 8 phreatic waler
. podzemna voda u zasitenoj zoni 8 eau phreatique
8 nOTnOBpWHHo<acn060AHa BOAa
8 tolna voda -.
364. 8 Izdizanje 8 ..Ising
8 povlJenj(',i"lizanje . augmentation, elevatiOl!
. M3AKrHyo81t.e,nOK8'1yoaHt8
8 dviganje,naraii!anja
300. . izdlzan]o Idlzan]o) 8 heaving
. uldizenl- (I>"lizen/_'8
""uI..omnnl
8 M3AKrHys8tbO.nOA"UHYD~I'he
8 dvig
464
1 2 3
366. . Izdlzenje tla . lendupheaval8 umizanje tie 8 soulevemonl do sol. surroctlon. K3AKrHvaali>e Ha nO"seTe
8 dvlgovanJe tal
367. 8 Imizan)a uslad mraza 8 frost boil8 valavltost tla zbog smrzavenja 8 eminence due au gel, claque -. K3AIIlHarKHa Ha nO"SaTa nOA snKjeHK' Ha Mpn
8 zmrzlinsko nabrekanje
368. 8 imiunle uslad mraza 8 frost heave, frost lifting. uzdlzenje zbog smrzavanle . gonflemont du eu gol, soulovement. K!IIK,aIM' Ita nOaf'WKIIOT8 OA Ao)crno lIa Mf'aJOT. znll zllnskl dvlg-----.-------
369. 8 Izdlzanj., uzgon 8 uplift. uzgon 8 souspresslon. norMCOK. vzgon
370. . Izdrohljen 8 crushed8 lomllen, droblJon 8 broye, dcroso'. pa3Apo!IeH, K3ApolieH
8 mrobljen
371. . Izdrobl;enl meteri)el 8 crusher run8 drobljenl kamen 8 materiau, con casso8 KIApoliOH K...eH
8 drobir, zdroblj.n mat.rial
372. . izlazni gradiient 8 exit gradient8 izlaznl gradilent 8 ..gradientde sortie. KsnOI'" rpaAKeHT
8 izhodni g."dlent
373, 8 izloten mrazu 8 frost expo sure8 Izlaganje smrzavici 8 exposition au gel. H3no*eH H8 Mpa3
8 Izpostavljen mrazu
374. . Izobara 8 equipressure, IsopreSlure (pressure. Izobara contour). KlOliapa (nKHKja co eAHaKSO Hanperali>e) 8 Isobare. !zoball
-465
1 2 3
375. . ;lrada priboja od talpi . sheeting. ilrada lid a od 1murja 8 blindage metallique
8 H3paCioTKa Ha wnYHAoBa orpaAa oA TannH
. !ldelavalagatne stene
J
376. . jaruga' . gully. vododerlna, jarak, jaruga . ravin,rulsseau. Cipa3Aa,Ia3, BOAoAepHHa
8 Zleb, slruga
377. . Jnrufan)o nrolilom 8 gully orollon, Dullylng
. )arufanjo .rolljom 8 ravlnomont
8 epo3HBHa Cipo3Aa, Cipa3Aelbe
8 vodno Zlnbi~en)e
37B. . jodinlfna teiina u vletnom stan)u . wol unll welghl. )edlnlena toilna u vletnom slanJu . donslle appa'onlo hum ide
8 8AHHH'tHOlC>tO'lU8no sn8)f(H8 cOCToj6e, onO)f(1t8 ,
eOn'(MeHCK8 Te)t(HH8
. prostorninska lefa vldne lem ljine
379.' .0 jadnoaksijalna evrstoea na pritlsak Isa nespre- . unconfined compression strenglh
eenim boenim Ilrenjem) . resistance i Ie compression sans con-
. aksi)alna evrsloe& trolnte IPtarala
. eAHOaKtHjanHa jaKOtT Ha npHTHtOK
. enooma Ilaena Irdnosl
380. . jednoaksl)alnl prilisak (sa nospreeenim boe: . unconfinedcompression
nim lirenjeml . compressionsimple,- sansconlrelnle8 eksljalniprltisaksa slobodnimboenim lirenjem lalerale. eAHo8KcHjaneH npHTHCOK co cno50AHo 60~HO
WHpefbe. enoosni tlak (pri nieni boeni napelosti)
381. . jednollene (ravnomorne)granulacije . even grelned, 8qulg,onulo,
. Jed~olikograduiren. . i grainsunlformes. eAHBKBO3pHetT, paMHOMepHo rpaHynHpaH
. enokozrnat t
382. . )ednolrna Ilruktura 8 slnglegralned structure
8 jodnolrnasla slruklu,a . Itructure slmplo, - monog,anulal,e
8 eAH03pHCCTetTPYKTYpo. el)Olrnata struktura
466.
1 2 3
383. . lelgro 8 nucleus8 jelyr. . noyau (de cristallls.llon). leAno8 I.dra
384. . lelgro (uzarakl 8 coresample. uzarok!elgre 8 caratte. ,,!aaAOKaA )aApa
8 Vlaree jedra, jedrnl vzaree
385. . j.lgra brane 8 COre(woll). lezg.. (brene) 8 novau8 jaAP<>aA nperp'Aara
8 j.dra (pregrade)
.---.---.-.--..---386. . jezgrabu~atine 8 core (borehole sample)
8 lelgr. (ulorak iz burotlnel . carott. (de sond.ge)8 jaApa (np"MepoK OACOHAa"'HaAvnHar",!a).
. jedro (.zoree iz vnine)
387. . lelarski . locustdn.. lazerski,)8kustri~kl 8 laeustr8. e3flpcK". lelarsk)
- ---388. . jezerskilapor,kreda , lak8-merl, bog lime. kred8,jez8rskl18por 8 cr8ielacustre,marnelacusrre
8 '3IJXKMnanop. lezerskilapor (kred8)
K
389. . kalein.eij8, zakree..anje . ealcin.tlon. k2lcinaeij8,ovapn;ivan;e 8 calcination. K.nLtMH8L\Mja. kaleinlran;e
390. . kalcit . calcite. kalcit 8 calcita. 1C811qHT
. kalcit391. . kaJifornijskllndaksnosivastl(CBR) . California bearing rallo (CB AI
. kalilorniJskl indeks nosivostl (CBRI . Indice porlant Californian (CORI
. lCal1.PHHCIC" "HAeICCHa HOCHBOcra(CBRI.
'.kalifornl)ski Indeks nosllnostl (CBR)
467
1 2 3
392. . kamena abloga . riprap. kamenlnebeea; . encrochament(de protection). KeMeHeHacnere
. kamenomet
393. . kamonepodlogo . atonebed. kemeneposteljlce . emplerrement. K8MeHeOCHOBa(noAnore). kamnlte podlage.
394. . kamenlblokovl . rubble. kemena drobloa . blocaga, blocallle, rocellle, eboulla. KOMCHOApoGHHe (roon.1
. gru!e, drobir-
395. . kamenlblokovl,krupnl oblucl . boulder. krupan kemen.drablne . grosbloc. K8MeHHlSnoKoBH
. kamnltl blokl. kemnlte krogle (morenskil
396. . kamenl naslp ..rock fill
. kernenl nesip . remblal rochaux
. KeMaHHaCHn
. kemniti"asip
397. . kameno brelno . rock flour
. kamono bralno . poudre ou ferlna de rod,a
. KaMeHO6paWHO. KaMeHe npaB. .Hnap
. kamnitiprah
396. . kaolin .(kaollnlt) . keolln. keolln, keollnlta. kaolin, kaolinlt . kaolin. kaolinite. K80nHH, KBonHHHT
. kaolin.kaolinit
399. . kapa (Iipa) . cap (pile). glava, kapa (pilotal . casque (de pleu). Kana (Ha KonoT)
. zabijalnl nastavek (kapa) na vrhu kola
400. . kapacitet bazne Izmene . base exchang8 cepaclty. kapacitet Izmjene lona . capacite d'echange des bases. 6a38HKana~HT8THe npoMeHnHBoCTa(Ha JOHH)
. zmoglJlvost izmenjaV8 lonov
468
1 2 3
401. . kapacitet upilanjl vod. .. hygroscopic caplcity. .kaplcit upijanja. 8 caplclt. d'.bsorplion hygroscopiqu.. KlnaUHTer HI BnMB8Ht8TO. zmogljlvostvplJlnl1vod.
402. . k.pll...n 8 capillery. kepller., kepller.n 8 capilleir.. KlnHn.peH,KlnMnapa. kepile..n
403. . kapilirimoter 8 capillerlmetor. kapilarimetar 8 capillerlm';tr.. KanHnOMeTlp
. kapillrimeter
404. . kapllarna voela . capillarywat... kapilarna voda . tau capill.aire. KlnHnapHIDOAa. kapilarna voda
405. . kapilarnl zona . capillary fringe, - zone. grenlcu klpllarnog dlunjl, zonl . zone -, Irlnge capilla... I<lnltnapHO MSA"'Hy.a...e, I<lnltnapHI SOHI
. obmo!!je kapilarnih dvigov; klpil"na coni
406. . klpllarno kr.t8n/e . capililry migration. kapilarna migraeija, - kretanje, - gibanje . migration clpillal... KanMnapHoABHH<etiJl. kapilarnogibanje
407. . kapilarno,t 8 capillarity. kapilarnost . capillarlte. l<anltnapHOCT, kapllarnost
4re. . kapilarnote!!en!e(strulanje) . capillary .flow. kapilarno te!!e"le . flux capillal... KanMnapHO'.'felil'. kapilarni tok
409. . karlfcterilti~neolobine . Indexproperty. klrlkt,rist;t:n,osobi", . proprr.t. carecterlstique
. l<apal('epltC11t~HIt CDO)C1S1. inl!!ilna launost
.469
1 2 3
410. . kerakterlstlke tie . 1011cherecterlstlc
. k.rekterlstik. tI. . Clrlcterlstlque du sol
. KepaKTepMCIlIKetI. nO~8e"
. zneellnost tel
411. . kertekorlltenle . utillsetionm.p. kerteIlkoriltev.nJ. . plennlng,plIOdemill. Kep'.. KopMC'eHoe . env8leur. klrtl 0 uporebnostf
412. . kert. tli (geomeh.) . solirnep. klrtetie . carte pedologlque. no'tB8H8KapTI. kertetel
413. . kela, retko bleto . slurry. litkl tekutlne (cem.mlljekol . coulls. Kawa. peAOK Ken
. redkobllto
414. . kalasto teeenje (1Oliflukcijll . solifluction.lOliflukcijl . soilfluxion. conM41nYK"HJe. soliflukclJI
416. . blikl Zl uzlmlnJe uzorlkl .. slmpllng spoon
. fHee ZI uzorke . cui/lerl pour prlllviment d~lchlntilion
. nellCHua Ie .eM8H08 H.eIAOUH
. llicazeJemlnllvzorcev
416. . katlkJestiean (smrvljen u nasebno! zonl) . catedlstic. katoklastiean . catecfastlqu.. Ka'aKnacH~e". kltaklestieen
417. . kevernozni . cavernous
"
lupljlklv, porozen . caverneux. KeeepHose..
. kavernozen
418. . klper (kemlon koJl II sam Istoveruje' . Ind-dump truck. klper (18molstoverlvle strege' . eemlon ~bennebesculent ~I'errlere. KHnep. prekucnik, vozllo, kl II preznl zedlJ
470 -
1. 2 3
419. . kiputi pesek . sand boil, pipe. regresivnl Jom pileske, hidraull/!ki 10m 8 boullionnement de soble. neCOKWTOapHI. vronje (kipenjo) peska
420. . klesifikacija 8 classification. klasilikacija . classlficalion. Knec""'''KeLII.je. klesifikacija
421. . kle.ilikacije, razvntavanlo 8 sorting. razvrstavonje,sortlronje 8 trlaoo, cla'lOmonl. cop"'p8lbe. razvr!/!anje
422. . klesli/!on 8 clastic. klasli/!an . clastique. Kmu:n1'1Cfi. klaslitno
423. . klastitan (izgradenod krupnih te!tica) . fragmental. klastitan, (seslavljen od odlomaka) . fragmentalre. KnaCTHlICH(COCTaOOH 04 nop'uoUloD). klo.titen
424. . klin . wedge. klin . coin,cale. KnHH. kiln
425. . klizanjeI. slip. klizonje,gubljonjerevnotelo 8 glissemont
. csne"lyaatbe, nH3f81-be
. drsenje, plazenje
426. . klizenjokosine . slopefailure. odron poko.a . rupture do tolu.. pywelbe Ha Har..6oT. poru!ilavpobotja
427. . kllzanJe po krulnoJ klilnol povdinl . rotational slip. klilanje po krulnoj klilnoj plohi . gli.sement circulalre. nH3ra~eno Kp\?KHamuraa8 nospwHHa. drsenje po krolni dnnl ploskvi
471
1 2 3
428. . klizanje stena,odron 8 rock slide. klizan;e sti;ene 8 eboul.m.nt. nH3r8fobC Ha Kapna
. kamniti plaz
429. . klilanje te~enjem (te~iste} . flowslid.. klizanje te~enjem tla . glissement par liquefaction, solifluxion. tBne'Cysatbe. I1H3rattaeco Te'(et-be Ha nO'4eaTa. plalenje s te~onjom tal
430. . klizati 8 slide,slip. klizati, gubitl ravnotolu. posklilnuti se 8 gllssor. co I1I1tJra,cc ccnc'Cyea.. co o~poHyoa. pi.., drsetl, polzeti
431. . klizBto . landslld.. klizi!te . glissomentdo terrain. CDnC'(&.1WTe. zemeliskiplaz
432. . koagulacija 8 coagulation, flocculation. koagulacija, flokulacija . coagulation, floculation. Koarynau,lItja. 4»noKynau.Hja
8 koagulacija, flokulacija
433. . koelicijent oblika . shape factor. faktor oblika 8 coefficientda forma. cj>aKTop Ha cj>opMara. oblikovanikoli~nik
434. . koelicijent porolnosti . voidratio. koelicijent pora 8 Indice des vides. KoelbHLlHeHT Ha nopo3HOCTa. kolicnikpor
435. . koelicijent ravnomernostl 8 coefficient 01 uniformity. koeficijentjednolicnosti 8 coefficientd'uniformite. Koc4lH~HeHT ua paMHOMepHOCT3. koli~nik enakomernostl
436. . koefici;ent stabilnosti 8 stability number. stupanj stabiinoSti 8 facteur de sec~rit"aurcnversementste-. Koe<l>HIIHeHT Ha CTa6HnHoCTa bilits. kolicnik varnosti proti prevrnitvit
472
, 2 3
437. . koelicijentskupljanja 8 shrinkage ratio
0 omjer skupljanja . !ndiC<!de trelrait. p8JMCpHa coG~piHbeTO
. koli~nikkr~enja
438. . koeliciiont voll~ine 8 size factor. laktor voll~ino 8 foctour tlimensionnni. ~aKTopHa roneM~HaTa. velikostnikoli~nik
--439. .kohozija 8 cohesion. kohezija 8 cohesion
. KOlton1jn. kohezija-------------
440. . kohezivno tlo, vezano tlo . cohesivt! soils. koherontnatla, vczana tla . ~olscohorents. KoxcpcHrHH no\(olo1. COpJaH\.1 nO'i0l'1. koherentna, vezljiva tla
441. . kolmaciia, zamuljivanje 8 aggradation. naplavljivanje, zamuljivanja . remplissage par depot, colmatage, en.. Hann3eyeal-be Ha TepeHOT vasement. naplavljenje, nanalanja nanos, naplavina, zabla-
tenje, zaglinjenje
442. . koloidtla 8 soli colloid. koloidtla 8 colloide du sol. KOnOa.1AHa r:O'iBa. koloidtal
443. . kolovozna konstrukcija 8 pavement(roadand airflold). gorniistroj (cesta ili pista) 8 superstructure (route ou aerodrome),. ropeH CTPOj(Ha nar Ii aepoAPoM) corps dc chawace. zgornji ustroj, vozi!~e, vzleti!~e
444.. . koluvijalna naslaga 8 colluvial deposit. koluvijalninanos 8 cboulis de coteau. KonoBl1janHaHacnara ()lenO)..T) I. koluvialni nanos, pobo~ni grul~
445. . kombinovani temelj 8 combined looting. mjolovit!tomelj - londation combinoe sur semelles. KOM6HHHpaH reMen. kombinirani temelji
473
1 2 3
446. . komparator (aparat za marenje deformacija) . dial gauge, - gage. komparator. ~atniir.strumcnt za mjoronje . comparateur,; cadran. KOMnapaiOp. merilna urica, komparator
447.. . koncentri~no opterecenje 8 point load. optereet:nje u to~ki . r.harge ponctuelle, concentrE.e
. ,;ottl\Cmp"'paH TOOOp
. tockovna obrcmenitev
440. . konkrecija 8 noddle, nodule. grudico 8 nodulo, concretion, UfumoDunomen.. rpYTK3,I(OHKpuu,Hja cleture. konkrecija,gomolj
1-------449. . konsolidilciono 51egonje 8 cOllsolldation .0tllol11Ont. konsolidocijsko slijeganje 8 tassement du ,; Ie consolidation
. KOHCOnIo1Aau.HOHOcn~rHYBDI-be. konsolidacijski usedek
450. . kontrolor, proti.lerot .. counterfort. protutoret, konlralor 8 controlort. KOHlpalj:opo,npOll1Blouap. konlralor, ,..ot iute!
451. . kontrola delormocija 8 strain control. kontrolirani pomak . contrbledes deformations,reglege-. KOHlpOnl1paHa Ae<!>OpMO""ja
8 kontrol. de,Iernloclj. urnvnovanj.
452. 0 kontrola napona . stress control. kontrola noprolonja . reulage des contraintes. KOHTpona Ha HanperaPoeTO. kentrol. napetost!,uravnavanje-
453. . kontrolnat.~ka,- reper 8 reference point. reper, veznotecka 8 point de rEHeronce,repero. nocTojaHa TO~Ka, penep
8 stalna to~ka, reper
454. . ~ontiolniregulacioni nasip, brana . eheck-dam. rcguloeijska brona 8 barrago do regularisatlon - submorslble. peryna"110HanperpaAa. ragulaeijska pregrodo
474.
1 2 3
455. . konus nanosa 8 detrital cone. stohc od raspadnutogmaterijala 8 cone de dejection. KOHYCOA pacnaA"aT MaTepl1jan. nanosni stolec, vr!aj
456. . konusn; penetrometar 8 cone penetrometer. stofasti (konusni) penetrometar . penetrometre;j cone. KOHYCCH nNlerpOMorap
. penetrometer s konusom
457. .. konzistendja 8 consistency. konzistencija 8 consistance. KOIIJ~1Crf!Hl,Hja
"konsistenG1
--"---------------458. .kora . crust. kora, inkrustracija 8 ".croute
. Kopa. skorja~---
459. . korisno optereCenje 8 liveload. korisno opterecenje,pokretno - . surcharge. chargo utile. KOpVlCHO OnrOBQPye3tbe. koristna obtelba
460. . koroziviJJ1 8 cOHoslve. korozivan 8 corrosif. KOpOJIt1Del-f\.korozivcn
461. . kosisip . batter pile, raking pile. kosi pilot . pieu Incline. KOCKon. posevnikol
462. . kosa (ukrs!ena) slojevitost 8 falsebedding,troa - current- (gee I,). isprepletena slojevitost (kosa) tekuca . fausse stratification, stratification entre-. BKpCTCHa cnoeaHr('lCT croisee,- oblique,- d'originetorrent;,.. riavzkrilnaplastovitost lie(geol.)
463. . kosina, padina . "slope. pukos,kosina . pente, telusIntl/n.lson. HaKnOH. CTpMHHHa
. brezina, pobo.:je
..475
1 2 3
464. . kosina. skarpa 8 scarp
8 !karpa 8 escarpement. WKpana. skarpa
465. . kosina od kamene drobine 8 rubbleslope8 pokos od kamene drobine 8 eboulis de pente8 KO(HHS 0.0. K3MeHiJ ,Qpo5HHa
. gru!~natopobocje
466. . kosin&) raspadnutog materijala 8 detrital slope. pokos od nevezanih klaSli~niti naslaga . pent. d'aboulls8 KOCt.1HaOA pacnaAHar MBrepHjan. grus~asto pobocje
467. . kre~, kre~njak 8 lilTlo,lImostone8 vapno, vapnena': 8 chaux, pierre calcair.. sap. oapoSHHK. apno. apnenec
468. . krc~nja~ki 8 calcareous
8 vapnovit 8 calcalre
8 aapoaCH
8 npnon~ost
469. . kreda 8 cholk. krcda 8 cralo. Kpella.e krcd.
470. . kreda, lapor. jezerskog porekla . boglime8 jezerskakreda . aail, marne, -lacustre8 C3epcKa Kpej\a. jezerskakreda
471. . krilna sonda 8 van. apparatus8 krilna sonda . .cissometre. KpHneCTa COH,o,a
8 krllni sveder
472. . kriologija (nauka 0 mrazu) 8 cryology. kriologija, (nauka 0 snijegu i smrznutim tlima) 8 cryologi.8 KPIIOl10fl1Ja
. kriologija, veda 0 zmrzovanju
476
1 2 3
473. .kristaliean 8 aystalline. kristnlinienn 8 cristallin. t<p,",cranHLfeH. kristalinieen
474. . kritiena visina (s obzirom na kohezijul . cohesionheight. kritien3 visina Is obzirom na kohezijul 8 hauteur aitique (due a la cohesion). KpHTH'tH3BHCHH3co orneA tta KOXCJHjaT8. kritiena vi~ina. ki jo dopu~ea kohezija
475. . kriva konsolidacije u zavisnosti ad vremena 8 time-consolidation curve. vrem.nska konsolldacijsk. krivulja 8 courbe de consolidation en fonction du. OpCMetiCKaKpHBBHI KOHcoflHAau,HjaT8 temps. fasovno-konsolidacijska sovisnica, -krivulja
476. . kriv. opterefenje-sl.gnnje . load - settlement curvp.'. kriyulj. opterefenje-slijeganje . courbede charge-tannmont. Kp"ea Ha 38e"CIiOCT.Me/yomoeapyea...eTo"cn.rHyea...eTo. sov/snica moo obte2bo in d.formacijami '
477. . kriyo olpornasti no ponetrnciju lutisklynnjel 8 penetration '- rosistoiTC8curve. kriyulJa otpora no penotraciju . courbo de rosistnllcOa In 'Jfj,.dtrotk)n,. Kp"ea HaOTnopliocra np" neHerpall"ja courbe de bottaga. kriyulja ponetrncijske odpornosti
478. . kriyn potpunog zasifenja vodom 8 lero air voids curvo. kriyuljapotpunog zasifenja 8 courbe pour Iemater/ausature. '<pHD3liDnonliSTSJaCHTCttOCT. kriyuljapopolnenasieenosti
-479. . krivtl PritisDk-k~ficijent poroznosti 8 pressure-void. ratio Curve.. kriyulja pritiska i kocficijenta pora 8 coUibo presllun.-Ifldlca do, vldns
8 KpHBa Ha npHTHCOKOT,Koertn111HeHTH8 nopo).
HOCTa
8 soyisnica med pritiski in poroznostjo
480. . krivarasterefenja 8 rebound curve. kriyuljarasterefenja 8 courbede dechargement8 KP"Ba Ha pacToeapyea...eTo. r.zbremenilnd krivulja
481. . kriva sleganja 8 settlomentco,,'e.. krivulja slijegnnja 8 couibe de t.ssement8 Kp"ea Ha cno'Hyea...ero
8 kriyulja usedkov
477
1 2 3
482. . kriva sleganja u zavisnosti od vremena 8 time-settlementcurve. vremenska krivulja slijeganja . courba ou diagramma de tassement an. BpCMOHCKa KpVlO8 He cnerHyoaHloeTO .fonctiondu temps. easovna-dcformaci)ska sovisnlca, - krivulja
483. . kriva stiiljivosti I . compression curva. krivulja kompresl)e, - stiiljivosti . courbe de compression8 KpHD8tiS CrMCJ1HBOCT. kompresijska krivulja, krivulja stisliivostl
484. . krlvat.eonj. (po AI.rborgu) . flow curv. (Atterberg)8 krlvullat.ecnia (AUorb.rgl 8 courbud. Uquldlt. (Au.rburg). Kpl1Ba Ita 'o-c.beTO (ATop6eprooa Kpl10a Ha
,..
'.-CthCTO) "-,
. AUolhorgova krlvulja ""je, toe.n)a ....~ ".
485. . krivavlainost-suva zapreminskamasa(Prok- 8 moisture - density curv&, (Proctor)
. torova kriva) 8 courbede teneur en aeu-donslt.. krivulja vldnosti I suhe prostorne tdine (Proc. , (courbe Proctor)
tor). KpMS8 H3 JaB~CHOCTaMC{Y 8n8>t<HOCT8 H 3()HeHOC.
1a (no n pOKTOp)
. sovlsnica viage in gostote (Proctor)
486. . krlva vremon,kog slogan)a 8 consolidation time curve8 krlvulja vrcmon'kO!Ja toka kon,olldRcl). 8 cOUlb. do co",olldotlon dnn. In toml". KpHB8 HDBpeMeHCKHOTTeK HI KOHCOnHA8\4Hja-
1a. tasovnaso\'isnicndoformaciJ prl konsolldaciji'
487. .krt,lomljiv 8 britt la. krhak,lomlliv . cossant,".Ull.. KpJ. I<PWIU1O. krhok
488. . krugtrenja . frictioncircle. krugtrenja . c;".cle de frottement. Kpyr Ha'pMethe,O. trenjskikrog
489. . krunaza buienje 8 boring crown. buiaea kruna 8 couronna de forago
8 KpYHa 3a Ayn_clbe
8 vrtalna krona
478
I1 2 3 i
490. . krur.icaza bulenjeod tvrdogmetala 8 hard.metalbit. kruna od tvrdog metala 8 trepan-, cauronne au met:)'dur8 cepllen 011repA Meran. sveder iz trde kovine
--.--491. . krupan (po granulaciji) - coarse
8 krupan, grub 8 grossier, grenu. KpynCH- debelo(zrnat'
492. . krupan po,ak Inezaobljcnih zrna) - grit. krupnozrnasli piJesak 8 sablegrossler(a"Julcu.'. KpyneH neeoj< (co ocrpopa6HI1 3ptta)
8 debelozrnat ostrorobi pe.ek
493. . krupan Iljunak 8 pebblo, cobble. krupni Iljunak. valutica - gravier. caillou, galet. oanYToK,CaMeL4.debelprod
494. . krupnozrni tvrdl pelear - grit-stone8 krupnozrnesti pjeleenjak 8 gres groslor8 KpynH03pH8Cr necO"HI1K (co ocrpopaliHI1 3pHa). debelozrnat peleenjak iz oglatih zrn
495. . kruta kolovozna konstrukcija - rigid pevement. krutikolnik 8 revetement rigide8 Kpyr KonOa03
8 TOgOvozisee
496. . krutitemelj - rigid foundation8 kruti temelj - fondation rigid.8 Kpyr reMen
. togitemelj
497. . krutost 8 stilfness rigidty'. krutost - rigidite- KPyrocT. trmost
406. . kvarc, kremen 8 flint8 flint (minerai, vnta kremena Iii kvarca) 8 .lie~. KpeMeH. rolenec
479
1 2 3
499. .kvasljivost . wettabilityI
I
.smociyost 8 mouillabilite
. H3MOKPYSiJl-be. HlronyaaH.e. namoeljiyost
500. . kvarc 8 quartz. kremen,kyarc 8 quartz. Koapu. kremen
501. . kvarcit . quartzite. kyareit (stijena) . quartzite. KBapLlHT. kvarcit
502. . kyartar 8 quaternary. kvartar 8 quaternaire. KsapTapeH. kvartar
~503. . kuglicast . globular. okrugao,sferiean,obao 8 globulaire. Ton'teCT, cclJepw,ceH
.. obel, kroglast, zaobljen
504. . kutija za smieanje 8 shearbox. kut~jaza posmik 8 boite-decisaillem.nt. KvYHja3a CMonKHy.a...e. translacijski strilni aparat
505. . kutijasti aparat za direktno smican]e . box shear apparatus, direct-. kutija511posmlenl aparat, direktan- 8 bolto de clsalllement. KY'Hec, ana paT sa AHpeKTHo CMonKHYAa.be. direktni translacijsklstriln; aparat
L
506, . laboratorijsko ispitiyanJe . laboratory Inyostlgation. laboratorllsko Ispltlyanje 8 rocherchodo la laoorotolr.. nat)opaTopHCKo J.tCnHTyoa}b8
. laboratorijska'preiskava
507. . laminarno(teeenje) 8 laminar. laminaran 8 laminaire. naMMHapCH
. laminaron
480.
1 2 3
500. . laminarno tecenje . streemline flow; laminar -. laminarni tok . mouvementseloula lagnede couront,-. naM~HapHo TC'fetb8 laminaire. laminarnitok
509. . I. pili (vulkansko kamenje) 8 lapilll. vulkanskokamenje 8 lapilli. nam1J1H (OY,1KaHtKH KapnH). '.pili, vulkanski kemnl1--- --
SID. . lapor 8 marl. lapor 8 marne. n(tnop. lapor
511. . lava 8 lava. lava 8 lavo. naBa. lava
512. . lavina 8 avalanche. lavina 8 av.lanche. naSHl-ta. lavina,sndni plaz
513. . lohdoco podzomno vodo 8 pGrchodwo.t.r. "Icbde~a" podzomna voda . noppG suspGndue
8 BHCe"4KanOA3eMHa BOAD
8 viseca podtalnica
514. . Jobdeci ~ip . floatingpile. lebdeci~ip . pieu flottant. ne6AC\fKYI Kon
0 plavojoe kol
515. . legenda (objasnjenje) 8 legend, caption, title. tumac, opis, naslov 8 higende. ncreftna, o6jacHyaa'-bC, onlo1C. legenda, op:s
516. . lepeza, plavinska lepeza 8 fan. lepeza 8 eventail,ventilateur,cone (de dejeclion),. nrmC3a glacis. pahljaea
.481
1 2 3
i 17. .Icpljiv . sticky. Ijepljiv,prionljiv . gluant, collant, adherent
. ncnnv.a. Icpljlv
518. . likvefakcija . liquefaction
. likv.lakel)a . IIquQfacUon
8 ""'KBecjJaKlI",ja,3ary6aHajaKocTaHa no""a.". likvifakcija
519. . linearnoskupljanje 8 lincar shrinkage
0 linearno stezanje. - skupljanje . relrait lim!alre
. n"'HeapHOc06"paH.e. linearnokrcenjo
520. . linija filtraeije (slrujnica) 8 line of soepage
8 lini)a procjcdlvan)a 8 ligne de filtration,llgno de parcolation
. npoL1,CAH3 n~tlHja. 4Ul1nplu.4HoH3 In11tHja
". precajne,cTta ,
521. . linija klizanja . line of sliding, sliding, slip line
. lini)aklizanja . ligno de glissomont, surface -. nHHHja Ha na.13ra.beTO. drsina
522. . lini)a podzemne vode (povr!ina) . phreatic IinB,surface
8 linija podzemna vodo (povr!ina) . ligne phreatiquo, nlvoau -.H"'"O
Ha nO"OeHaTa(nOA3eMH.Ta)Bon.. nivo talne vode, gladlna podtalnice
523. . lini)a puzanj. . line of creep
8 linija puzanja . ligna da flunga
. nHHHja H8 TC'IeU...eTO. krivu!ja lezen)a
524. . linijatecenja strujnica 8 flow line, strcamlina
8 strujnica, lini)a tacenja . Ii900 de courant
8 CTpyjllO"","",j.. tokovnica
625, . linijskooplcrceenja . IInoload8 IInijsko opleraeen]a 8 dlarge IIndalra
8 nHHHCKOonTooapye8H:J8
. crtna obtelba
482 .
1 2 3
526. . liskun 8 mica. tinjac,liskun 8 mica8 nHCKYH. sljuda
527. . liskunoviI . micaceous. tinj/!ast:liskunast 8 micace. nHCKYHOBHAeH
8 sljudnat
528. . litolo~kl(geol.llral) 8 lithologic (geo!.). litolo~ki (geol.) . lithologique (geol.). m1TonOUIKH(reon.). lilolo~ki
529. . lokalni10msmicanjem 8 localshearfailure. lok..lni po.mi/!nl .Iom - rlJptlJro po,r cl.ollumont locol. nOKamlQ plJ3pywyeatbe to CMonKHyeDl-be. lokalna strilna poru~ilev
530. 8 10m ilalvan filtracijom 8 seepage failure8 slom procjedivanjem 8 rupture due au mouvement d I'eau. paJpywyaalbe OAnpoueAYUlbe
8 poru~itov loradi procojanja
531. . 10m osnovo 8 base failure. slompodlogo 8 rupturo prof onda. paJPywYBalbe Ha OCHoaaTa. poru~itev pOOlogo
532. . 10m,prelom, 8 breach. 10m,prijolom 8 breche,rupture. 110M, npCI10M
. 10m, razlom, prelom
533. . 10m,razaranjc .failure. ru~nje, slom 8 rupture. paJpywyea>be, cnOM. poru~ilev
534. . 10mletonjem 8 flowfailure. ru~enje(slom)tetenjem 8 rupture par ecoulementvlsqueux. paJpywyaalbe OATe-elbe8 poru~i lev. lotonjem
483
1 2 3
:35. 8 10m u nozici (nozieni 10m) 8 toe failure
. 001.1{;01slam, .IOf11 U no!le! . IUplUiOd 10 bn.o, - Ou plod
. piHpywyotnb8 DOHo)K~lI.aTa
8 porulitov vll1o!j. naslp.
536. . loml]enle,rulen]o 8 bl.oklng. lomljenje, prekid.nje, rulenjo 8 rupture. Kptl.lCtl~p.. npCI<pWYBDt-be, p03pywyaol-t.e
. lomljollio. porull tev
537. . los (eolska tvorevina) 8 loess. prapor,les . 10055. nee. puhlica
538. . lucni pritisak 8 arch pressure. svodni(lueni) pritisak 8 poussee de voGte
. na\leH np~n'COK
e oboeni pritisk, loeni pritisk
~539. . lucno dojstvo . arching. svodno (lueno) djolovanjo 8 offet de voGIO
. na"tHOACjCTBO. oboeni ueinek, loeni ueinek
540. . lukovlea . bulb8 lukovica (larulja) 8 bulbe
0 l1yKoBI1L\a
8 mehureek, eebullca
541. . lukovicapriliska 8 bulb of pressure,pressurebulb. lukovleapritlska 8 bulbo do pression
. nYKOBHua Ha HanperatbeTO, 30Ha Ha npa.1Ta.1COI(OT. Ilacna eebulica,napelostna eebulica
l.J
542, . Ijuskast (krljulast) 0 flaky. pahulj;e.st 8 on.formod'ocoilio.I.molli-forma. llycnecT. luskast
543. . Ijullenje 8 desquamation. Ijultenje 8 desquamation,ecaillage8 nynefbe. luskasti razkol
484.
1 7. 3---
M I
544. 8 magmatski, (eruptivn;) 8 igneous. magmatskl,eruptivan 8 igne.eruptlf. MarMaTCK\1, epvnn,oeH
. magmatski. eruptiven
545. . ma;!ianski !Ijunak 8 quarry gravel. kopani !Ijunak . gravierde carliere(concassfi). ,llpo6eH ,"Kan. drobljenac,tol~anec
546. . mak.ra za poblj.nja !Ipa . pile (driving) frame, piling Irame. okvir makare za zabljanje !ipova . sonnette. paMK233 3a6HBatbe Ha KonODH. zabijalna naprava, naprava za zabijanje kolov
547: . m3k!:imalna zapreminska masa U 5uvom stanju 8 maximum dry density. maksimalna suha prostorna tollna 8 densltbsochamaxlmale,poidsvotumique. MaKcuMa~Ha cyoa ~onYMeHD<aTC>tU'IHD. see maxim~1. suha prostominska teh v najbolj zgo!~enemst~nju
548. . mati potok (poto~ic) . rill8 poto~ic 8 petit ruisseau, ruissellement. l1u'O'IO. poto~ek, solzaj
549. . malonabiranja 8 minute folding (geol). malo nablr.njo (geol.) 8 pllssomont sono (gool.l8 CI1THOHa611pathe
8 drobno gubanie, nabiranjo
550. . malj koj I slobodno pada 8 gravityhammer. bat sa slobodnim padom 8 moutonsee. "eKaH co Cn060,llHO na/al1>o8 teinostno kladivo, oven
551. . malj za pobljanje 8 monkey. batmakare 8 mouton, - Iidocllo. 'ICK8H. nabljalo. oven
552. . maljza pobljanje 8 drop hammer. bat (za zabijanje) 8 mouton adeclio, marteau, dame. "aKaH 3a Ha611Da.be. nabijalo, oven
485
1 2 3
553. - malj za pobijanje !ipa 8 pilehammer. makara 8 mouton. 'teK8H 38 n06H08tbe KonOB~. oven
554. . manji glavni napon 8 minor principal stress. najmanji glavni napon 8 contrainte prlncipalemineure. HsjMano rnaSHO HBnpera....e. najmanj!a glavna napetost
556. . materijal iz poza)mi!ta 8 borrow material. matori)nl iz poza)mi!t. 8 mntorlnuxd'omprunt. Mar.pHjan OA nosajMl1w,e. Izkopan, izkopni material
I
556. - matlena stena 8 parent rock. osnovna (matiena) stiJena 8 roche-mere. M8TWIH8 Kapna
0 osnovna kamenina\
557. - matiena stena ("substrat") - substratum. osnovna stijena - substratum, torraindo fondotion. OCHOBHB Kapna. spodnja plast, podlaga, osnovna kamnina
558. . mo(Juzrnski (intergranularnl) 8 Intorgranular. intergranul.ran, me(Juzmski - Intergranuleire. IIHreprpaHynapeH, MetyspHocr
0 modzrnski
559. - meauzrnskiprltisakIpritisakizmeau zrna) - Integranular pressure. pritisakme(Juzrnima 8 pression de grain i greln. npl1rl1COKMoly spHara. medzrnskipritisk
560. - mehanika stena . rock mechanics
- mehanika stiJene - mecanique des roches. MexaHHKa ua Kspm1Te. mehanlkakamnin
561. . mehanikatla 8 soil mechanics. ",nhonlk.tI. . mdcanlquodu sol. MCXDHHKBH8 nO'f08Ta
- mehanikatal
48
1 2 3
562. . mehanizacijaza transport 8 hauling equipment. mchcmizacijaza prijevoz 8 materiel de traction,- de trasport.. onpcM3 38 rpaHcnopr equipment-. vletnatransportnanaprava
..--
563. .mcko110 . softsull. mekotlo . soltendre8 MCK800'403. mchkatla
564. . mQrn~ do1ormaciJo (mornn traka) 8 slraln Rauge, "age. traka za mjcrenle pomaka 8 comparotcur. oxtensomrilro, lauondo. neHra ,a MepeH.e Ha AeljlupMallHH deformatiun. merilnilisti/!deformaeij. --
565. . mera/! nivoa vode - water-Iovel gauge
8 mjera/! vodostaia I. indicateurde niveaud'eau, IImnimetre. Mapa'l HD;"U100TOH8 aonaTa, BOAOCTOjoT
- merilnik nivoja vade
566. . merae pritiska, manomelar 8 pressure gauge, - gage
- tlakomjer, manometar - jauge de contrainte, manometre. M8lfOMCTap
- manometer
567. . mOlonjo slog.1I)J 0 .' loulumont monlUlomont. mierenie slijeganla - mosure de tessomonl. MP.PCfI,P'118 cn~rllynDtbCTO. meritve uSl!dkov
568. . merna letva - staff gauge, levelling staff. lotva za nivcliranje 8 mire de niveau8 MCplt8IICrOi',neraa 3<1HHBenHpat-bC
. mr.rskalatn--- ----
569. . mcsili (gejccill) . knead- gnjecili, mijesiti - pt!trir, mala.er
- rMe'4 ~1. MeCH. gnesti
570. - mesto branc 8 dam site
8 lokaciia brane, pregrado 8 site, emplacement du berrage
8 nOKa~\o1jaH3 npcrpaAar3
8 lokacij a prograde
487
1 2 3
571. .me~alica . egitetor. mije~alica 8 egitateur. MCWam<8. agitator, me~alnik
572. . mc~alica Z3prnh 8 pulvimixer, Pulvi Mixer
. mlJelalica,a prah 8 pulvlmlxour (broyaur-muID"UO\H)
. MCWal1K3Ja npae
8 mc!alnik za prah
573. . metam~"fan (geol.) 8 metamorphic
. metamorfan 8 mctamorphique
. MCHlMOpcfJCtl
. mClGmodcn
574. . metoda lamela 8 method of slices. metoda odsjecaka, - larnela 8 methodo dos surfaces do glisscmcnt
. MeTOA H3 n3Mem1. metoda rezin
575. . micela :. micelle. micela . micelle. MYII~Cna. micel
576. . mikroprslina . microfissure. mikropukotinn - rnicrofissuro
. MHI<ponYKIIDTHIW
. mikror<Jzpoka-
577. . mikropukotina 8 haircrack. vlasasta pukotina 8 fissure capillaire
. nYKHan1H3 K3KO BI1aKHO
. lasnica
578. . milan!t (ra$plIdnuta stena) . mylonite. milonitna breca, breca nastala u rasjednoj zoni 8 mylonite
. MH110H~1T. milonit
579. . minirati 8 blast. minirati,otpucati . fairesauter. MVlHHpalhc. minirati, odstrelitl
488
1 2 3
580. . mlado tlo, (nepotpuno razvijeno tlo) . immature soil, imprefectly developed-
. mlado tlo (ncpotpuno razvijeno tlo) . sol peu evolue. HenOTnOflHO paJBHCt18 no'tB8. ncpopolnorazvita tla
---
581. . mlaz 8 let
. mlaz 8 jet
. Mna3,c\ilm~o cTpyetbe
. curek
582. .mleti(drobiti! 8 grind
. mrviti, drobiti, mljcti 8 moudre, broyer
. Mene,APOO""
. mlcti, drobiti
583. . mocvara8 marsh. mocvara 8 marais, man:;cage
. MO"!VPHlUTC
. mocvlrie
584. . moevara Ibarustinal8 fen, marsh, bog
. bara, mo~vara 8 marais
. 6apa,KanV1wro
. mo~virjc, barje
585. . mocvaran 8 swampy.mo~varan 8 mcrdcageux. MO'lypnHB
. mocvirnat
586. 0 moevarno tlo, mo~vara 8 bog
. mocvarnotlo, moc:vara8 marais, fondriere. MO"4YP~1W'C, MO'4ypnlo1D3 nO'108. mo~virje,barie
587. . mmJulclastitnosti8 modulus of elasticity
. modul clastl~nosti. module d'elasticit.
. MOAyn tia enaCH1"1HOCr3. modulelasti~nosti
588. . modulpromene zaprcmino8 modulus of volume change
'. motlul promjnnovolumcnn 8 module de varlntion de volume
. MOAyn JlU oonYMoHo<oHI npOMOIlD
. l110dul volumonsko sprornombo
489
1 2 3
589. . modul renkeljeposteljlco(V.stergordov) 8 moduls of ,ubgrnd. ,0nellol1 (Westor.
. modul reakcije posteljiee (Westergaardov) gaard)
. MOAynH3 pCilKLta-tjnra HS nOAnornT8 (no Satrap. . modulo d. rooetlon (Westergaard),apA)
8 modul reakeije tal (Westorgard)
590. . modul r.akeiic tla - bcddingvalu.. modul r..kcijc podlogo . module do roactlon
. MOAYl1Ha peaK~HjaTa Ha nCAnaraTs
8 modul reakejic podlago (tal)
591. . modul r.akeij. tla, modul postcljice . coefficientofsoilr..etion,- subgrad.
. modulreake;j.tla,- podloge. reaction
. MOAynHa PCi1Ku,Hjar3HS nO~OetiaTa nOAncra 8 modul. d. ,,;aetiondu sol
. modul rcnke;lc tal
592, . mogucnost izvoc1enja 8 feasibility. izvcdivost, provcdivost 8 possibilite (d'exeeutlon);
. Mml(HOCT, H3BOAftHOBOCT
8 izvedljivost
593, . molasa (pe!~ari I konglomerati tereij.ra) 8 molasse
. motasa 8 molass.
. Monaca
. molasa
594, . montmorilonit 8 montmorillonite. montmorilonit 8 montmorillonite. MOHTMopHnOHHT
. montmorillonit
595, . morena 8 moraine. morena 8 moraine. MopCHa. morena
596, . morcnskaglina8 till, boulder clay
. morcnska glinn8 mornino glncinlro, nrgi10 ~\bloCDUX
8 rnC'iCpCKH HJHOC
8 taloo morona, moronski blokl z gl1no
597. 8 morenska gll,,01, gllna sa blokovlma 8 bOllhl.r cloy
8 morenska glina"
argilo d bloeaux
. MOpCUCK8 flH1H8. morenska glina z bloki
490
1 2 3
59B. . Moroy krug 8 Mohr', circle. Mohroya krulnica 8 cerclede Mohr. Mopoo Kpyr. Mohroy krog
599. . mrela . nlesh. mreia 8 maille. MpeH<a. mrela
600. . mrela linija teeenja (mrefa strujnica) 8 flownet. 5Irujna ",reb . resp-aude !ignes de courant, risllu. clpyj..a Mp.",a . u'rcoul'Jnlr.nt. mre!a strujnic in navojnic
601. . mrsay, (posan) 8 lean. mr!ay 8 maigre. noceH. pust.mrtay
N
602. . nabijae . tampor. nabijae . dame,pilon. Hal5l,o... nabijalo
603. . nadslol(natkriyka) 8 overburden. nadsloj, pokroy 8 tcrrainde couverturo,mortterraln.d8oou.. HaTcnoj, nOKpHOa'f verte. nadsloj, pokroy, odkriyka
604. . nadyi!enje . ,upereleyatlon. nadyiienje 8 surelovation. HaABHwyoaH:.e. nadyi!enje
605. . nadyisenje nasipa . extra-banking, supereleyation. nadyi!enje nasipa 8 talutagehors profil. HaABHwyoatbe Ha HaC~1nOT
. nadyi!enje nasipa
606. . nagib (gradient) 8 gradient. nagib, gradijent . gradi..nt. rpaAHcHTI HaKflOH, naA
8 gradient, padec
.491
1 2 3
607. . nagib (pad sloja) 8 dip (geol). pad sloja ili rasjedne plohe (geol.) 8 inclinaison, pente, pendage (geol.l. HaKnoH,'HIIKnHHaLlHja Ha cnoeuHTe (reon.)
8 vpad
608. . nagib kosine 8 8ngle 01 slope. kutpokosa 8 .ngl. d. talus. aronH8 KOC~HaTa
. naklonsk;kot, brefin.
609. . nagibni. ugao lugao nagibal 8 angl. 01 obliquity. kut otklona lod okomice) 8 angle d'incidence. aron HI H8KfiOHOT. naklonski kot
610.. . nagli dotok vode . in-rush 01 water. prodor vode ~.venue d"eau. npOAOp H3 BOASTa
. vdorvode ;,
611. . naglosoilonje 8 suddon drewdown. naglosnl!enje 8 abal"oment raplde Inlvcoud'onu). Harno CtlW)f<YD3IobO. hltr! upod Igladlnl vodol
-~612. . nagnut 8 Inclined. nagnut 8 inclinJ!
. HiioeAH8T
.8 nagnjen
613. . naizmenican 8 alternate. izmjeni~an, naizmjeni~an, u Izmjeni (glol.) .. .lterni (espacel,alternatil (temps). HaH3MeHH"IeH. izmonicen, spremenlj iv (v prostoru ali s ~asom)
614. . naizmenicninanosi . alternating deposits. naizmj eni~ni nanosi . depots aiterlll's, - success;fs. tUIHJMOflH'fHK H3HOcH
. . izmeni~njnanosi
615. . na mostu (in situ) . in-situ. l1amJestu (In .Ilu) . In situ. en plocI. ,.in situ" (HI caMOTOMeCTO)
. in situ, na kraju samem
492
1 2 3
616. . nanosi vetra (eolski nanosil . wind laid deposit, windblown-8 nanosi vjetra (eolski nanosi) 8 depot eolien8 H8cnarHOA aOTep. eonCKH HaHOCK
. vetrni nanos
617. . nanoS velikih yod~ . flood plain deposit8 poplavni nanos 8 d~pot alluvial de crua - de plaine8 nannaeeH HaHOC d'inondation8 poplavni nanos
618. . napen 8 stress8 naprezanje, napan 8 contrll"te. tension8 HanperaliJe
I. napetost
619. . napon smlcanja 8 shoarslross. noprazanjo kod posmika . contrainte de cisalilomant. tI<1l1pCHttbO Hi) CMonKHYOOlboe. strifna napetost
620. . nape" z8tezanja . tensile stross8 vla~no naprezanje 8 contralnto da tracllon, orlort -. Hanpera,..,e Ha laTerHysalba
i. natczna ni'lpotost
621. . naprezanje koje dovodi do razvla~enja - po- . yioldSIrasspu!tanja . contralntad'ecoulament
8 n.prezanjokod razvla~enJaIpopu!t.nja)8 Hanperalba H. rpaH"~a Ha nonyi1"att.aro. napetost pri meji te~enja
622. . nasip . embankment !.nasip . romblai,terrassement. Hac",,". n.sip III
623. . nasip (nasipanjol . fill,filling I. nasip. nasipanjo . rlmblal, remblayage, combllment. H3(;Hn, HlcHnyaatbe. zasip,zasipanje
624. . nasip Izra(Jen hidraull~kl . hydraullc till. napl.vljen, reluliran nasip 8 remblal hydraullque8 '''ApaynH'KH HanpaseH HaCHn. nasip, narejen z reluliranjem
.493
t 2 3
625. . nasip za zdtitu od poplava (odbrambeni nasip . flood bank, -dykeod poplava) . digue (contre les inondatlonsl. obrambeni nasip, - jarak
. oA6paH6eH HaCHn OA nonnaaH. obrambni nasip, pregradni nasip
626. . nasip 1eljezni~ke pruge 8 railway flil
0 foljozni~kl nnslp 8 remblal pour voi. forr..
. >KonOJIlWIKH tIDC"'". felozni!kinnsip
627. . n.slogo (nanos) . deposit. nasloga,nanos 8 depot. H8cnara, Aen03HT
8 odlagali!ce
628. . nosloga organskih materijolo 8 cumuloS8 deposit. kumulotivno orgonska noslogo . dep8t de mat.riou orgonique. KYMynaTI1BHH opraHCKH HaenarH. odlagomee orgonskego material a
629. . nastonakpukotina 8 cracking, fissuring. stvaranjenapuklino,- pukotina 8 fissuration. nYKatbe, HaCtO"YBaH,OHa nyKHarH"H. pokonlo, nnstajanjo razpok
630. . nastavak so~iva 8 cutting nos.. sJ.ka~ (n!lricn za rezanj.. usko) . bout coupont. npOAOn>KeHHO.H8 HO)tCOT. rezolninastavek
631. . nasutotlo . mad. ground. umjetno tlo, nasuto tlo ~remblal. Hocun3Ha no"tBa
0 nasuta tla
632. . natpritisak 8 overpressure, excess pressure. nadtlak, prekomjerantlak 8 surpression, surtension. "OUtp"rHCOK. nadtlak, nadpritisk, presofni tlak
633. . navodnj.vanje . irrigation. ir igocija, novodnjoyonjo . Irrigation. HaOOAHYBaH,e. namakanje
494
1 2 3
634. . na.odnja.anje, poli.anJe . watering. polije.anje, na.odnja.anja 8 arrosago, Irrigation. HaBoAHYBali>e, 3anaBaH.a. na.odnja.anje, poll.anja
635. . nazubljenost . indentation. udubljenja, nazubljenost 8 Indentation. H830n'lVoa.be
." zajeda, nazob~anje
636. . ncdrenirnn 8 undralnad. nodrenlran 8 non dralnd, attonour on Gnuconltante. HeApeHHpaH, HeOABOAHeT. nedreniran
637. . nedrenirani brzi oplt trlaksijalne kompresij. . consolidated undralnod quick trl.xlaloa konsolidovanim uzorcima compressiontest. konsolidiranl nodrenir.n; brzi trl.ksijalni korn- 8 essal de compression triaxial.ans drain-presijski pokus ago (rapide) sur echantillon consolide. KOHconHAHpaH HeApeHl1paH 6p3 Tpl1aKcl1janeH
Onl1T Ha KOMnp8Cl1ja
8 konsolidirani nedrenirani hitrl triaksialnl pre-
skus
G38. . noarodibllan(postolannn erozljlt - unlcourahle,lcClllrrnllllnnt. olporan no podloka.anja, arozl/u . In8110ulllabl., roslstnnt d I'.rollon. OTnOpeH Ha epo311ja. odporen protl erozijl
639. . negati.an pornl pritisak . negatl.e pora water pressure. negati.ni tlak u porama 8 prassion interstlcialle negativa. HeraTHBCH nopCH npHTHCOK
. negalivni pornl tlak
640. . negativno trenje na omota~u (tipa) 8 negative skin friction. negativno trenje na plattu 8 frottement lateralneg.lif. HeraTI10HOTpHeli>e. negntivno obodno trollje
641. . nekohezivan, ncveza" 8 coh.sionless,noncoh.siv.. nokohorontan, nOVOZDn . non coherent, pulvorulont Ions cohision. HeKoxcpcmcH, ttccop30H. nevezljiv, nekoherenten, sipek
495
1 2 3
642. . nekonsolidovan. delimi~no konsolidovan 8 under consolidated , partly -. djelom~no konsolidiran' 8 sous-consolide', parti -element-
. AonYMttOKOIICOIIMAHp8H
8 delno konsolidiran.
I
643. . nekonsolidovano- nedrenirano ispitivanje 8 unconsolidated - <lndrained test
. nckonrolllllr..., ..cllrenlr...1poku, . ....1 non consolillen"n dr.ino
. HeKoHcom.1AHpaH HeApeHMpaH 00....1. nekonsolid;ran - nedrenirani preskus
644. . neporemeeen 8 undisturbed. neporeme6en 8 intact, non derange,non remen;e. HCltapyweH
. ncporu!en, intakton
645. . nepravilan, ~Iu~ajan 8 erratic8 eratski 8 arratique. epaTM.eH8 eratski
646. 8 nep!ekidni trakasti temelj,
8 continuous footing
8 trakasti temelji, kontinuirani - 8 semmalle continua
. KOHTMHYMpDHfeMOn. neHTo8MACH yeMen. pasovnitemelj
647. . nepropustanza vazduh,hermeti~an 8 airtight. hermetl~kl, nepropustan za zrak 8 hermeUque. XOpMGIM'tOIt,HonponyeJnMD .8 D03AYX. hermetU!en, noprodu~en
648. 8 nepropustlj iv 8 ImpnrmoalJle, Irnp.rvlou.
8 nopropuslan 8 ImpormdnlJlo, etend,e
8 HonponYCTnMB. noprepusten
649. 8 nepropustljivost 8 tightness
. nepropusnos t . etancheite8 BOAoHenponYCTnMBOCT.. vodedrlnost
650. . noraspednut 8 unwaethored. nerastro!on 8 Intact, non altere par losIntemporlel. Ho~'cnnAH8T. nopreporel, neraZPatlCI
-
496,
1 2 3'"
651. . neravnomeran(nejednorodanl 8 non-uniform. nejadnolik 8 non-unifonne8 uepaUtlOMCpet., HeeAli8KOB
. neenakomeren.-652. . neravnomernost (nejednolifnosll 8 non-unlformlty
8 nejednolikost 8 non-uniformite8 HepaMHOMC!pttOtT,HeeAHaKOOCt
. neenakomernost
653. . nesavitljiv (krull 8 non yielding8 nepodaUjlv 8 rlgldo, flxo, Qui no cedo pas8 Henonyt1J1HB
. napodajen.~_._'-- -----
654. . nestacionaranlok 8 non,slatlonary IIOW. nestacionaran tok . courant non staUonnoire. HeCT8ltHOHHpaHO Te~et-be, HenocTojaHo Te'tetbe
8 naslacionaren lok-
655, 8 nauslojen 8 unstratified8 naslojevit 8 non Stratlfi.
.'.' HecnoeD~1T
8 naplaslovit---L
656. . naulralnipritisak Inaponl 8 noulral pressura, - slross. nautralni Ilak,- naprazanje 8 pression neutro. UOYTnnnmtnpHH1COK, HanperaH:t8. nevlralniIlok,- napetosl
657, 8 nevezan (nekohezivanl 8 I)on-cohesive, cohesion less8 nevezon, nekoherentan 8 inteherenl, sans cohesion. HeKoxepeHTeH, HeBp33H. nekoheziven
658. . nezasicen 8 unsalurated8 nezasifen 8 non satun;;8 He3aCHTeH. nenasi~en
659. . nezasifen 8 unsoaked8 nauronjen, nenamotan, nepromoten 8 non Imbibe8 HeH8MOKpeH,HeJacHTeH. nenamoten
.497
1 2 3
660. 8 niska voda 8 low water
8 niski vodostaj 8 basses eaux, etiagG
. HHCKO BOAHO HMBO. nizkavoda
661. . nivellsanje (izravnjavanje) 8 levelout
. izr.vnatl;niv.llrad 8 nlveler.
. HHoonHpa,H3paMHyoa. nivelirati
662. . nlllOlls.njo (ooodetsk. oporaclje) 8 I.velllng
8 nlvoliranJo 8 nlvellomont
8 HVlBenHpathe
. nivcliranjo
663. 8 nivelmanski instrument 8 surveyor's level
. nivelir . niveau (Instrument)
8 HuacnHp. HHCTpyMeHT38 HHBOnHp8tbe. nivellr '
664. . nivelmanski reper 8 level rod, levelling -8 letva za niveliranje 8 repere de nivellement
8 HHaenM8HCKaneTsa. nlvellrn. iata
665. . nivo lebdece podzemne vode . perchedwater table
8 razinalebdeeepodzemnevode . nappe d'eau suspendue
. ~HHBO Ha BMCe"lKaTa nOA3eMH8 BOAI
8 glad!na viseee podtalnlce
666. 8 nivo podzemne vode (nlvo izdani) 8 groundwater table, - lev.1
. razina podz.mne vode 8 niv.au de la nappe equifereI.HHBOH8 nOA30MHaTB BOAB
8 gladina podtalnice
667. 8 nivo vade (podzemn.) 8 wat.r table
8 razinavade, vodastaj 8 nappe aquifere, - phreatique
. HHBOHa BOACHaTanoepwHHa
. gladi". podz.mne vod.
668. . nizvodnq 8 downstre.m
8 nlzvOOno . ov.18 HH3BOAHO
8 nizvodno
498
1 2 3
669. . normalno koi1Solidovan . normallyconsolidated
. normal no konsolidiran 8 consolidd nor"..Blement
. HopManHO KOHconMAHpaH
. normal no konsolidiran
670. . nosae (greda) 8 girder. nosae, greda 8 poutra, treillis, long,.;ne
. HOC3"1,rpe.a.a
8 nosilec gred
671. . noslvost 8 booring cnpaclty. nosivost 8 charge portante, partance. HOt.:Io1BOCT
. nosilnost-
672. . nasivost (graniena) 8 bearing value (ultimatel. nosivast(gronlena,krajnj.) 8 chargeportante (limltel. ..IOCVlDOC1(rpaHH'iHs). nosilnost (mojne)
673. . nasivast (dolvoljeno opterecenje) . load carrying, capacity, bearing. dapu!teno optereeenje, noslvost capacity. K3n3LU1TeT Ha HOC~BOCT3 . capacite portantB, force portante. nosllnost.
674. . nosivost !Ipo, pile bearing load, pile load. roaslvost !ipa, opterecenje !ipa 8 charge d'un piau
. HOCI-'IDOCrHi) Kon. nosllnost kola
675. . nozica 8 toe
I nozica 8 pied (d'une diguol
. HO>K",,~a. vznolje nasipa
676. . nozica kosine 8 too of slope. noliea pokosa , pied da talus
. HO>fH1u,a Ha KOCa-tHiJT3. vzno!je poboeja
0
677, . obala 8 shora. obala 8 rivB,bord, cotB, rivaga peliB. 6per. abala
499
1 2 3
1\78. . obalni (pribre!ni) 8 coastal
. obalan 8 c8tier, littoral
. Kpaj6pe>KeH. obalni, obreini
679. . obaviti 8 ombed
. ulo!iti, umetnuti. obaviti 8 enrober, noyer dans 18masse
. BrpaAYB3, BKnonYB3. vlolit!, vgr.diti
680. . obicno smicanje 8 simpleshear
. obicni posmik 8 cis.lliementsimple
. 06WiHO CMOI1KUYB"3t-be
. navlIu en strig
681. . oblokat (grodovlnski) konstrukciJe 8 Itructuro
. konstrukcljo.oblokt . structura,ouvrDijo. KOIICTPYI<U~I".OGJUlU. konstrukcija. obJakt, 19radb. I.
682. . obloga bunara . well casing
. obloga bunara (bunarska cijev) 8 blindagode pults, tubago-, cuvelage
. 6YHapCKa o6nora
8 oblolna cev vodnjaka
683. . obloga, obloznl lid . rovetment. obloga. obloini lid . reV8mment, parcmont
. oGnara, 06nO>KeH SHJ1
. obloga,oblozni lid
684. . obodno naprelanje 8 hoop stress
. obodno naprelanje 8 contrainte de frettage
. Hanperal-be no nepHMeTap. obrocna napetost
685. . obradivo tlo (humusno tlo) . vegetable earth
. plodna,obradlvalemlja 8 terre vegetale
. XYMYCH3,nnOAH3 no~oa
8 crnle., humus, obdolovan.zemlJa
686. . obr.dlJivost . workability. obr.dlJivost 8 ouvr.bllltd. 06pa60TnHOOCT
8 obdolovanje
500
1 2 3
687, . obvojnica (Mohrovih krugoval 8 intrinsic Curve (Mohr'senvelope). ;krivuljBcvrstoce(Mohrovaenvelopa) 8 courbe intrinscque (enveloppe de Mohr). KpHBa Ha pa3pywYBat-berO (Moposa 3t1oanonal
. ovoJnica {Mohrova ovojnica}-- --_. - ----..----..---688, . obvojnica loma 8 rupture enveloJJc
0 ovojnica loma 8 courbe intrinscque (diagr d. Mohr!. a..tnen01l3 Jla pa3pywyoalbcTO. porusnC1 ovojnica
689. 8 occditi . weep. ocije~ili, kopatl, curitl, isparavotl so . sourdr., flltrer. OTu.eAH, Kane. kapljatl, pditi
G90. . otvdtavanje 8 solidification. otvrltavanjo 8 solidi fica lion. 3au,opcrYB':u-t.C, cKtiMeHyo81b8
. utrjevanje
691. . otvrsla pras;na(prasinac) 8 mudstone. muljnjak, masivna stljena nastala od mulia 8 limon compact, siltlte. J3UBpCreH a K8n
. blatovec, muljevec .
692. . otvrsnuo (stvrdnul) 8 Indurated. stvrdnut 8 durci,lndurb. CTOPAH3r8 strjcn
693. . obrambeni retni nasip - zid . river levee, - wall. rijecninasip,- zid . digue do protection d'un fleuv.
. pe'feH oA6paHoeH Hac~m. recninasip, obrezni zid
694. . odlomak(komad) 8 fragment. uiomak, odlomak, krhotina, (stijena) . debris, fra9ment. nap"le, Aen
8 drobec
695, . odlomci (jalovina) 8 debris. odlomci, kr~je, jnlovln;, 8 dobrl',ououll.. JanOO~Ha
8 drobir, jalovina, zasip
'501
1 2 3
13S6. . odlomljeno tlo . chiseled soillbroken by bit)
. odlomljeno tlo . detritus de t"ipanage
. pi13J\po6otta nalma
. drobljonec
697. . odna, napona 8 strolSr.tlo. smj~r naprezanja 8 rapport des contraintes. O.o.HOCHa Hanpcrat-bCTO. razmcrjcnupctosti
698. . odnos para ispunjenih vazduhom prema ukup- . air-void ratio
noj zapremini pora- . Indlce des vides remplls d'eir. omjer volumena zraka prema ukupnom volu-
mcntu para8 OAHot H3 eonYMeHOTHa nopHTe HcnonHeH1 CO
B03AYXcnpCMaBKynHHoTBonYMeH H3 nopHTe. kolienik z zrakom izpolnjenih par proti vsejprostornini par
699. . odnosunutra~nicgotVora (kod cilindra Z3 uzi~ . insido clearance retia (sampler)manjeuzoraka) 8 leu intt!rieur au coefficient d'entr,;e. omjer unutrasnjih promjera (cilindar za uzorko- (apparell de prise d'echantilionJ
vanie)8 OtlaTpeWeH
''''CTpa3Mep(Ha np,,60poT 3a 3eMa-
Ibe Ha ;"30a/10U"'). razmerianotranjih promorov (somla!nucoyi)
700. . odnosenjo.premdtanje 8 removal. odstranjivanjo 8 transport, enlevoment, deblaiment. OTCTpatlYDalbe. ods!ranitcv,premestlt.v
70( . adran 8 landfall. rue,odron 8 eboulement. OAPOW. udor,usad
702. . odron kamena 8 stone fall, rock fall. odron kamena,odron kamenja 8 chute de pierres,eboulement. OAPOHY031bOun KOMCHaa. padajoee kamenje, kamniti pod or
.
703. . odslupanjo(kolcbanle,fluktuaciJa) . fluctuotlon. fluktuacija,promjenjljivost 8 fluctuation, variation! . <!Jny><ryau",ja,npOMeHn"'ooCT. fluktuacija
502
1 2 3
704. . odstranj ivanje (elscenje) . clearing, cleaning. e;scenle . nettolement,nettoyage. paC'4MC1VBlthe, 'I\1CTel-b8. razeiseenje,eiseenje
,705. . odvodnikanal 8 tall race. odvodnikanal .. canalde fuite, conduilede decharge
. OADonBH KaHan. odvodni kanal
706. . odvodni kanai, kolek tor 8 sower. odvodni kanal, kolektor 8 egoul. oABoAeH KaHan, KoneKTop. odvodni kanal, kolektor
707. . odvodnjavanje 8 dewatering. odvodnjavanje . epuisement (d'une fouille) rabattement
!t Ot\130AI-IV03tbe. odvodnlevanJe
708. . okno (saht) 8 shaft. jama,okno 8 puiU, arbre, f~t, manche
. wax.TI. OKHO
. ja!ek,jama
709. . okrugao, krufni 8 circular. krufan,okrugao . circula!re. Kp'(>KeH. krofen
710. . omotae 8 mantle. pla!t, omotae 8 manteau,surfacelalerale. 060HBKI. plase
711. . omotae, rukavac 8 sleeve. rukavac,ovojnica . manchon. paKaBeLl, cnojHI1L1a. objemka,mufa
712. . opiskarakteristienogslueaja 8 casehistory. opis karakteristienih j)rlmjera . hlstorlque d'un cas. onl1cHa KapaKTepHCTK"Hcny.aj
8 znae;lni primer iz preteklostl
, 503
1 2 3
713. . opitni, eksperimentalni 8 exper Imente I
. eksperimentalni, pokusni 8 experimental
. eKi:nepMMeHTaneH, O,:!HteH. ek5perimentalcn, posku5en
714. . oplata 8 shuttering
8 oplata 8 coHrage
. onlUna. opal
715. . oprema 8 equipment. oprcma 8 equipemcnt
. onpCMa
. oprema
716. . oprema, garniture 8 rig
. garnitura,oprema 8 outillage
. oropeMa, rapHI<Typa. oprcma, garniture
717. . opr.mo ZOoplereeonje 8 loader. urea'iz. opl.r.~cnjo, ulovorivo~ . chorgaur. onpeM8 33 onronapYBOltJO. obremonilnik
71B. . orililorn smlcnnJnm 8 goner.1sho.r f.llure
. op~i siom ~051aoposmikom . ruplure par cisoillemoni genor.1
. ",enOCHOTaHreHL\HjanHopa3pywye8tbe. uenOCHOp83pywyoa...c npl<CMonKHyoa...e
. splosna slriina porusitev
719. . optereeonje, punjenje 8 ,charge, bearing, pressure
. optereeonje, pun]enjc, naboj 8 charge
. onrooapYBatbe, TOOapel-be
. outczba, obrcmcmitcv
720. . opterefenje, teret 8 load
. opterceenje, teret . charg.
. Tooap. omooapyoa...e
8 obleiba. bremo
721. . oplcroeonjo I ra5lcr.~cnio . loading and unloading
. oplerc~enie i rasleroeon)., ulovar 11510vDr . charg.menl al.dechergcmenl
8 omoeapyea>be I<pacToeapyea...e
. obremenicvan]e in razbremen]evanje
-504
1 2 3
722. . opteretenje na granlclloma . ultimata load. grani~nooplerefen)e . chargelimitede replure. ,paHI1.HOonToaapyaa"'e. melnaobremenltov
723. . ortoklas 8 orthoclalll. orloklas . orthodase. opToKnoc. orlokla.
724. . osotljiv . susceplible. podotnn,o.jotlliv . susceptible," marne do
. 'yaCTal1TeneH,nOAaml1a
8 sprejeml;;v, ob~ulljiv
725. . osetljiva glina . sensitive day
. osjetljlva glina 8 IIgiia sensible au remanioment
. oceTnKe8rnMH8
. ob~utljlvaglina
726. . oscl/jivo 110 . quick soil
. os;el/;ivo 110 . sol boulant, - sensIble
. OCCTnHB8nO'lsa
. vleko~ln;ena zeml;lna, ob~utljlva tla
727. . oselljivost na preradu . remouldlng sensitivity
. osjetljlvost na preradivanje . sensiblliul au remaniement
. Ot:eTnI10OCTHa npe06nI1Kyaa",e (npepal5oTKa)
. ob~utljlvost za preoblikovanjeI
728. . oslonae . abutment. upornjak,oslonae . cui". dlsposltilde but"e. nOTnopa. opornik, podpornik
729. . osmatranje sleganja . sattlement observation
. opa!anje sli)eganja. . observation de lassement
. Hal5lbYAyaa"'eHa Cl1e'Hya8H.erO
. opazovanje usedkov (posedanja)
730. . osnovna vradnost . basicvalue. osnovna vrlladnost . valeur fondamentale, - de base. OCHoaHaapeAHOCT
. osnovna vrednost
.505
1 2 3
731. . osu!!n na vazduhu . airdry, air driad. osuten na zraku 8 Slchl i I'air
'"I1cyuJeH Ha D03A"". nnzrakuposu!on
732.°
. oticanje 8 runoff. otjecanje . ecoulement,ruissollement. one"tYB8JiaU. odtok
733. . otpad(j olovina) 8 rUfU$1. o'pod, jolovina . rebut. janoBHH8.OTnaAOM:
8 odpadek, jalovina
734. . otpa~ak pr! bu!e°nju 8 cuttings. otpadak kod bu!enja 8 deblais, dribris, (d'un forago). JanOBHHa "PH COHA8M<HOAyn'4eHte
8 vrtalni drobir
735. . otpadak stone, kamena jalovina 8 rockwa~te. kamen. jalovina 8 debrisde rocher. K8MOH8 janooH..lo. KaMQH otnOAOK
8 kamni ta jafovina
"736. . otpadnovada- kanaUzaclja 8 ..wage. kanalizacija 8 eau d',egout,- residu- elle, - usee
. OTnaAHH BOAH, K8HanH38L4Hja. odpadnavoda
737. . otpor cupanjul 8 withdrawalresistance,extractiont . otpor na izvlaOenje(cupanje) 8 resistencei "arrachement. ornop npoll1B 113BneKYUIioe. odpornost protl izpuljenju
738. . otpor daljem zabijanju lipa . refusal (pile). otpor daljemzabij",ju lipa 8 refus (d'un pieu). oTnop Ha KonOT npl1 nOHaTaMOWHOJa!5I1Balioe
'. odpor kola pri nadaljnjemzabijanju
739. . otpor na vrhu 8 point resistance. olpor na vrh (u stopi) . resislance ~lapoinle. ornop Ha SpBOI(Ha KonoT)
. odpornost ob nogi kola
506
1 2 3
740. . otpor pobijanjulipa 8 pile driving resistance. otpor no znbijnnjo ~ipo . rosiUtlncedu piau au bnttago. Drnop "PH 3aG~D8tbeTO He! KQneT. odpor proti ugrczanjukolov
741. , otpor smicanju 8 shearingresistanco. otpornost na posmik 8 resistance au cisaillement. ornopHOCTnpH CMol1KHyeaf-be
8 stritna odpornost
742. , otpor trenja 8 frictional resistance. otpor na trenje 8 I resistance par frottemcnt. OTnopHOCT Ha rpHel-be
. trenjska odpornost
743. . otpor utiskivanju Proktorove igle . Proctor penetration resistance. otpor na utiskivanje Proctorove igle 8 resistance de penetration de I'aiguille. OTnOpHa nCHcrpallll'ljaHa npOKTopoa3Ta ~(fla de Proctor. odpor.penetracijskllgli (po Proctorju)
~744. . otpornost . resistance. otpor, otpornost . resistanCe. ornop. odpor. odpornost
745. . otpornost na dejstvo mr3za 8 frost resistance. otpornostna srnrzavanje 8 n;sistance au gel. ornopHOCTHS Mp3He~e
. zmrzlinskaodpornost
746. . otvoreni iskop. povd;nski iskop 8 open cut8 otvoronl (povdinski) iskop 8 tranche. ouv.rte, !ouille -. OTBopeH ~CKon,W~pOK OTKon
8 odPTti izkop, povdinski kop. dnevni kop
747. . otvoreni keson 8 open caisson. otvoreni keson . caisson ouvert. OTBopeH KeeOH. odprti keson
748. . ostecenje konstrukcije 0 structural damage. o~tetonio konstrukcijc 0 fissurationIdebothnentl dommoos... oWTerYBat-be Ha c6jeKTHTe desordres0 po~kodovanje konstrukcije
.507
1 2 3
749, . oltc':cn;euzorakapri vaacn;u 8 sampling disturbance. porcmecenjcuzoraka 8 derangementlors de la prised'echantil.. H:Jpywyoafbe tl3 H103AOL-'HTC
"PH DLI.QeH.eTO lon, - au carottage. porulenjenorccv pr; odvzemu
p
750, . padomer(klinometar) 8 clinometer. padomjer.klinometar 8 clinometre. KI1HHOMerap, naAOMep
. klinometer
751. . paclinskamorena 8 ground moraine. tcmelj na morena 8 moraine de fond. na,Q,HHr.Ka MopOHa
. talna morena;
752, . padinski mate,;j.1 (deluvijalni materijal) 8 slopewash. diluvii, materilal ;spran , pokosa ~.gloi:o de Yonont, rnolart!
. naA"'HCK'"(Aenyo",jancH) .,arep"'jan. dell/vii. naplavina s poboeja
753. . papuea za pob;janje . driveshoe. papuea (stopa) za zabij anje 8 sabot~.
"era "Ia KOIlOT
. zabijalnakonjca
754, . parnieekic 8 steam hammer. parna makara 8 mouton i vapeur. n.1pCH'4eKaH. parnonabijalo
755. . pas;vn; otpor tla Ipritisak) 8 passive earth pressure. pasivni otpor u tlaku . butee des terres. llaCiotDeH 3cMjeH np~1Tv.COK. pas;vni zemeljski pritisk
\
756. . pasivno granieno stanje plastiene ravnotele 8 passive state of plastic equillibrium. pasivno stanje plastiene r.vnoteh 8 etat d'equilibrede but,;e
'. naCHDHacocToj6a Ha ""aeTH'IHa paMHOTe>Ka. pasivno stanje plastienega ravnovesja
757. . pcnetracijasa kcinusom 8 cone penetration. penetracija stolcem (kupom) 8 penetration su cSne. neHe'pau",j. co KOHYC. penetracija s konusom
508,
1 2 3
758. . penetrometar sa ispiranjem 8 wash point penetrometar. pan.trometar s Isplronjem 8 pendtrom~tre,;injection. XViAPilVIIWIKH nCUOTpOMOTOP (lancege). penetrometer z izplr.njem
759. . porlod neoe (beton.) . curing period. period za njegu (betona) 8 periodede tr.itement. BpCMe Ha 'pee...e (Heryo....o) (Ha lSeroHor)
8 fas strjevanja (betona)
760. . permutlt (oeol.) 8 permutl1e (gool.). permutit (oeol.) 8 permutlte. nepMYTVlT. permutit (geoI.)
761. . pesak 8 sand. pije.ak 8 sable. neCOK. pesek
762. . p;!skovit . sandy. pjeskovit . sableux. nCtOl<fllo1D,.. pesfen
763. . pesfani 8 I8ronaceous. pje~fani 8 schiste sebleux. nCCoqeH. posfen
764. . pesfani~ip . sandpile. piesfanisip . piou de sable. neC04eH Kon. pescenikol
765. . pesfar 8 sandstone. pjesfenjak 8 Ores. neCOl.tm1K. pestenjak
766. . piezometar 8 piezomoter. piezometer 8 pidzometre. n HCJOMOrap
. piezometer
.,509
1 - 2 3
767. . piezometarski nivo 8 piezometric level
. piezomotarskarazlna 8 niveau piezometrique
. nHe30MCTOptKO HHBO. piezometriskagladina
768. . piknol11otar 8 density bottle, pycnometer. piknometar 8 pycnometre
. mtKttOMeTSp. piknomeler
769. . pirit . pyrite. pirit . pyrite. ".HpHT. pirit
770. . piroksen(min.) 8 pyroxene (min.). piroksen(mineral) 8 auglt, pyrox,;ne
. n YIpOKCett t MHHJ. piroksen
771. . pl_gioklas {mineral} 8 plagioclase (min.). pl_gioklas (min,) 8 plagioclase (min.)
. nmJrHOKnac(MHH.).plagiokloz772. . plonlron)o(nivolison/o) 8 planolion,lovolling. tavnanje,planiran)e 8 nivellement, aplanlssemont
. paMHet-bC. nOpiJMtlYS8l-be, nnaHHpaH:.e. izravnavan)e
773. . planiran)e (pula) 8 grading (roads)
. planiranje, zaravnjivanje (oeste) 8 rElglageIi la niveleuse (routes)
. nnall~pa...e(namwla)
. planiran)e (oeste)
.
774. . plOSlienoleeen)e 8 plasticflaw. plastienoteeenje 0 ecoulementplastique. nn3CTH'IHO Te'lCKJe. plastieno leeenje
775. . plavina(nano.na lepeza) 8 talus cone. nnplavinskistobc . eboulis. nnaBHHCKanen038. naslpni slolec, vr~aj
510
1 2 3
776. . plavinska lepeza (nanosna lepeza) 8 fan talus. lepezasti nanos 8 eboulis en eventail, - DUpled d'unD. KOHyceHHaHoc, nene3a OA HaHOC paroi (geoL)8 pahlja~ast vr~j
777. . plavfnskl materlJal (nanosnl materlj.!) . telus materiel. naplevllDnl mat.riJal . eboulls de pentD. nnOOHHCKH (AonVBHJonolt) MDTopHI8n. pobo~nigrul~, krlje
778. . plima losoke . tide. uvjetovanplimomI osjekom 8 de manie. yenooeH OA nnHMa H OtOKa (npHnHB H OAnHB)
. pogo)on S pllmo in oseko._- _.-
779. 8 plitak 8 shallow. plitak 8 peu profond, superficial. nlWITOK. plitev
780. . pfitak temelj 8 shallow footing. pfitki tomolj 8 semelle suporflclDlle, fontJatlon -. ""HTOKYeMen. plitev temelj
781: 8 plitak temelj 8 fl.t foundation, shallow -. plitki temeli, - temeljenje 8 fondation superficielle. nnt.1TOK Twen. plitvo temeljenje
-782. . plitko (fundiranje)temeljenje 8 shallow foundation. plitko temoljenje ~fondation superficielle. nnHTKO TeMenefbe I<!>YHAHpafbe)
8 plitvo temeljenje
783. . plitko grupno temeljenje UundiranJe) 8 sprend founda tion. grupaplitkih temel)a 8 fondation superficielle(radlensemelle). nnHTKO TeMeneH,e. plitvo temeljenje
784. . plo~ast lIistest) . lamellar. lemeleran, lisnat '. lamellalre. naMeneH, nHCYOSMAeH. listnat
..511
1 2 3
785. . plovucac (~upljikavi kamen) . pumice. plovucac 8 pierre ponce. CHIt KaMCH. plovec
786. . pljosnat !IJunak 8 shingle. zaobijeniplosn.ti ~Ijunak 8 galet eplat!. nnOCH8T 'I3Kan. plo~cnatprod
787. . pneumatski valjak (v.fjak s. pumpanim gum.ma) 8 pneumatictirad rollar. valjak s gumenim kotacima rouleau compactauri p"aus. nHCBMaTH'IeH Bane"". pnevmatski val]ar
788. . pobi]anje 8 ramming. nabij.nje 8 battage, bourrage. no6HOCtlbc. uaG",ea"be. zabi]an]e ;.
789. . pob;janje ~ipa 8 piladriving. zabij.n)e Sipa 8 battou. da pioux. n0611DatbO Ha Konel\
8 zabijan]e kola
790. . pobijati (zabijati) . drlv.. zabijati 8 foncer, battre, faira pencller, piloler0 3a6Y1sa. zabijati
791. . pobudujucasila 8 excitingforce. sila uzbudivanjo (pokretanjal 8 forced'axcitation. cllna Ha n06YAYBa'ba8 gonilna 'sila, izhodna sila
792. . pocetn. konsolidacija 8 Intial consolidation. pocetna konsolidacija 8 consolidation Instantaneo
. nO\leTH8 KOHconHA8UHja. zacetna konsolidacija
793. . pocetni 10m 8 incipient failura. pocetna fazaru!en]a 8 debut de la rupture. nO"C'OK Ha paJpYWYDalbe. zacctck poru!itva
512
1 2 3
794. . podglacijalni . subglacial. subglacijalni,poluledenja~ki 8 subglacial hous-glaciaire). nOArne'epeH. subglaclalnl.
795. . podeljeno opterel!enje po trouglu 8 triangular load distribution. trokutasta raspodjela opterecenj a 8 repartition trian9ulaire de la char~. TpHuronHI pacnpCAenl5a He Hanpera~aTa. trlkotna razpodelltevobtalb.
796. . podlo9a (kod puteval . base course, base (for roadsl. podloga, osnova (za ceste) . couche inferieure du revetement, couche. AoneH CTpoj (np.. naT"wTaTa) de base Ipour les routes). podlaga, spodnji ustrcj (za ceste)
797, . podlogaod lomljenogkamena 8 Telfordbasa. kamen. podloga . herisson(empierrement). nO,Qnora04 KpweH KaMeH. cestna podlagapo Telfordu
798. . podlokavanje 8 scour. podlokavanja 8 affouillementarosion. nOAI10KYBal-be
8 izpodjedanje
799. . podru~ja kllzanja (kllzl!l.) . Ilida.raa. podru~je klizi!ta . aire de glissament. o6naCT HI m.ural-beTO. plazovito podrocje
800. . . podru~je plasti~nosti 8 plastic range. podrucje plasticnosti . domaineplastique. onter HD nnaCH1'fHOCTa. obmocje plasti~nosti
801, . pod rum (temelj) . basement, subbasement. suteren, podrum (temeljl . cave, Soub:JS18m~ntsoutcrrain. nOApyM (TeMen). klet (temelil
802. . podupira~ 8 strut. rszupora 8 etai, contrefiche. paenOH..a. razpers, stoiks
513
I 1 2 3
~803. . podze",na erozl)a 8 subsurfaco- erosion
. podzemnaerozija 8 sous - sol, subsurface (eroslonl Interne
. nOA3eMHaepomja. podzemnaerozija
--.-.-
804. . podzemna voda 8 groundwater
. podzemna voda 8 eau souterralne
. n01\30MlIft nOltn
. podtalnlcaI
805. . podzidivanje; poduhvatanje 8 underpinning
. podlaganje. poduhvatanje (temelja) . repriseen saus-oeuvre
. nOAsVlAYBaibe H3 TeMen. podpreti, podzidati
806, . Poasonov bruj 8 Poisson's ratio
. Poissonov braj 8 coefficientde Poisson,module-. nonCO..IOD6poj. Poissonovo ~Ievilo \
807. . pojas (proslojak) 8 streak, band
. pojas, lila, sloj . strio, bando. nojae, TeHOKenoj
8 lila, tanka vmesnaplast
808. . pokrivac, obloga, tepih 8 blanket. pokrivac,obloga 8 tapis, revetement
. nOKp\.1BK8. prevleka
809. . pokriven busenom (pobusenjen) 8 turfed. oblo!en busenjem 8 galonne, tourbeux
. 06nO>KeH co 6a3]e
8 z ruso oblolen
810. . poluya,krak - lever arm. poluga 8 bras de levier
. noeT. vzvod
611. . poluga. ~ipka . bar. ~ipka, poluga, traka, rebro (zomlje, nanosa) 8 bono
. CQ4HBO
. drag
514
1 2 3
812. .pomerania . displacement. pomak . deplacement. nOMOOYS8fia8. premlk
813. . ponomo komprlmlranja . racompresslon
. ponovo tlal!enje . . recompression
. nOBtopeH HaTMet<,nOBTopHOKOMnpHMHp8H:.e
tit ponovn. zgostltev
814. . ponovno opteretiti . recharge. ponovno opteretld, napalali . racharger. nooloptto omoDapyoa'bo,IIanojyoe,,,e8 ponDvnoobremenltl,n.paj.tI
815. . ponovno sobltl . recompact. ponDVO nabitl . recompacter. noetopHO 36Hoa",e8 ponovno zbitl
816. . ponDvno uspostavljena sila . restoring force
. ponovo uspostavljena sila . force de retabUssemant, - de reppel. nOBTopHOH8HeceH8 CHna, nOOTopHOBOtnOCT8a
aeHa CHI18.. ponovno vzpostavliena sila
817. . popl.va . Inundation. inundacij., plavljenje . Inondation. HHYHA.~Hj.,nonnasYBa",e8 inud.cija, popl.vl]enje
818. . poprel!ni presek . cross-section. poprel!nipresjek,profil 8 sectiondrolte, coupe, profil en trovers. nonp,"CH npecCl<,npo"'Hn
I
~prel!niprr.,ez, presek
819. . popustiti (d6ti) . yield,. popustitl, d.vatl donner, debiter
. nonyulTa, ce nOAaal. tel!l, podoti se, popustitl
820. . popustili (dovestl do loma) . yield,(faill. potpuno popustltl, poru~itl so 8 O!der,s'aflalssar,II dep/aclll',... nOAnonHO nonywTa,,,e, nonywTelt.e co pa3py-
rnrnprl
wyo.",e. popolnom. popustltl
5
1 2 3
821. . popustljivost lizdalrostl . yield. podatljivost,popustijivost,lzdalnost . rendement, debit, Importance du depla.
. nonYCTnMBOCT, nOAaTHOCT cement
. te~enje, podajnost,popu!~anje
822. . pore 8 pore, void Interstice
. pora, !upljina . pore, videInterstice
. nopa, npa3HMHI
. pora1123. . porast IprlrdtaJ) . Increment
. prlrast, poveeanje . accrolssornent,augmentation
. 3I'oneMYB8...e,npHp8cr
. prirastek824. . porast ili smanjenje ~vrstoeepri preradi uzoraka . remouldlng loss, - gain
. gubitak zbog preradivanja uzorko, prirast . parte ou gain de resistance par rema.
. ..'Vlia nOp8AMnpepelloTKa Ha npolla,a nlemont
. sprememba trdnosti zaradl preoblikovanJa nor- t
C8V
825. . poremeeeni uzorok . disturbed sample
. poremeeeni uzorak . echantillon dtlrangoi
. HapyWI!H M3BHAOK
. poru!enl vzorec
826. . porna vodaIvodau poremal . voidwater
. voda u porama . eau interstitleUe
. nOpHaBOAO
. porna voda
827. . pornl prltlsak . pora pressure. tlak u porama . pression Inter1titleUe
. nopeH npMTMCOK
. pornltlak
828. . porozan . porous. porozan . poreux. nopo3eH. porozen
829. . poroznost . porosity. poroznost, porozltet . poroslti. nopo3HOCT. poroznost
516
1 2 3
8311. . posnaglinaWovata) 8 meagre(clay),lean (clay). I)1r~ava glina 8 maigre (argile). naCHe rnHH8. KnOBM"".. pusta (glina)
831. . posto;an na vatrl (vatrostalan) . refractory. vatrootpOran 8 refractalre. orHoornopeH. odporen prot; vrotini
832. . postolje (temelj) 8 pedestal. postol)e 8 socle,pledesta',embase. eTona, aCHoes H8 TeMon. podstavek
833. . Postolje".za opterecenje . loading berm. postol)e za opterecenla . terre-pl.ln de ch.rgem.nt, rlsb.rm.. nnaT<j!opMa~aOnTo.apy.att.e. protiobremenitveni nasip, platforma (oder) zaobremenjovanje
834. . posteljica (najvi~l slof donjeg stroja puta) . subgrad.. post.'jica, planum 8 fondde la fouille,terraind. fondation,. nocrenKa, "OAncra soussol,Infrastructure(rout.s). podIoga
835. . potapanl. .. lubmerslon, suhm.rgence. potapanle, uranjan)e . submersion, plongee. nOTonyeDt-be. potopitev, preplavltev
836. . potenclometar '. potentiometer. potenciometar 8 potontiom,;tre. nOTeH~HoMeTap. potentiometer
837. . potkop (galedja) 8 gallery. galerija, podzemni hodnik, potkop . galerie. nOj\JeMeH XOj\HHK. galor/ja, podzomni hodnik, podkop
838. . potkop (stolna' '. heading. potkop (ltolno) . Ivancomonton galorie. nOIKon (wlon".). celo rova, podkop
517
1 2 3
839. . potopljenadolina . drownedvanay. potopljena dollna . vall..noy... nOTonll..a AOnl1Ha
. potopl]ena dollna
840. .' patpora toslonael . luppd'rt. podupora . appul. nOTnopa. podpor., opore
841. , potporni lid . retelnlngwell
. pGtporni lid . murdesouten.ment
. nOTnopeH SI1A
~opornizid,~
842. . poyeanje zapremlnepeska . dilatancy (of sand)
. poyean]e yolumena(kod pijeskal . dilatance (du sabia)
. --Wl1pe...e,3Tonl!M'fla....Ha _THI1HITa (Ka)
necoKoT). poye.:!an]e prostoTnine zaradi sprememba gosto-
te
843. ;, poyratna erozlla, (rograslyna oroll]~) . backward aroslon, retrogresslye -. poyratna orozila, retragreslvna . orollon regrosslye
. nOIPIT..a eposl1]a, perp.CI1BHa eposl1ja. rotrogr.siyna orollja, poyratna oroEl)a
844. . poyrlina (podru.:!)o, lonal . area. povslina, ploha, podru.:!)o, zono 8 alre, turfaco, zone
. nOBpWI1Ha, nOApa~ja, JOHa
. poyriina, podro.:!je,eona
845. . poyrlina filtraei)e (proce(liyanje) . seepege face
. poyriina proeje(liyanja . faced'antr.. de I'aau :
. nOBpWI1Ha Ha npoI4I1AYBaH>8TO
. prece)na ploskey
846. . poyrlinakliunJa . Ilip surface
. kllznaploha . s~rfaea de gllssement
. noapwHRaHBnH3ral-beTO. drsna poyrllna,poruiniea
847 . payriln. kllunja . surlace 01sliding
. klima ploha . surfaceda gllssement
. nOBpWI1Ha H8 nI13r8....TO
. drsn. ploskey I
518
1 . 2 3
848. . povr!lna podzemne vode (nivo Izdan;) . groundwater surface. povr!lna podzemne vode . surlace, nlveau phreatique. nOSpW\1Ha HI nOA3eMH8T8BOAB
. gladina podtalnice
849. . povr!lna posteljice (gornja povr!;na donjeg . subgrade sur lace
stroJa auta) . niveau de I. fordation. povr!;na posteljice, pl.numa8 noopWHH8 H8 "OCJOOl<8'". nivo temeljenfa, povr!je podlage, plenum
8BO. . povr!lna smicen]a . sho.r pl.n.. ravnln. posmlka . pien de cisaillement
. paMHHHD(nospwHHa) HOCMonKHYS8Ht8TO
. strilnn rnvnino
.851. . povrSinska (organska glina) . clay-Io.m. glinovita rahl., organska zemlja (dobra za vrtove) . limon.rgileux. nonpWHHCK8opraHcK8rnHHI. glinastoryanskimeIf
852. . povr!inskaobredo . surleclng. povr!lnskaobrad. . surl.cege, tr.ltement de surface. noepw~flcKa 06pa60Tl<a, nopaMHyaalbeH. no-epWHtHlT8. povr!lnska obdolava
853. . povr!inski(gornJi-humusnllsloJ . surf.ce soli, top soil. povr!inskl sloJ, humus 8 sol superficiel,terre arable. noepWHHCKH cnoj, xYMyceH cnoj
8 vrhnja plast, humus
854. . povr!inskinapon 8 surface tansion. povr!inskanapetost . tansion superficielle. noepWHHCKOHanperat-bo. povr!lnska napetost
855. . povr!insko trenje 8 skin friction. povr!insko trenJo . frottamant luporflclel. Tpnelbe no 06aHaKaTa, noapwHHcKOTpHelbe. obodno trenje
856. . pozajml!n. Jame . borrowpit. materijalna(pozajmi!na)jama .I fouille, excavation, emprunt. no:sajMl1wTa Ha MaTep~;an. odvzemna jama, peskokop
.519
1 2 3
857. . poz.jrni~te 8 borroweroa. pozajmi~tematerijala 8 zonad'emprunt
. n03ajMHwte
8 prodii~e, peskokop, glinokop
858. . praiina 8 silt. pr.h,mull 8 silt, limon. npnn~ npnW"'flD, THtiia
. mell
859. . praiinastaglina 8 siltyclay
. praiin.sta glin. 8 argile limon. use
. npaWHHeCTa rm1H8
. melj.ste glin.
860. . pra~inasti lapor 8 silty marl
. pra~in.sti lapor 8 marnelimoneuse
. npawHtteCT nanpp
8 melj.st lapor~!
661. . pr.!in,sl' ni,kopla'li~na glin. (ilovo~al 8 ,illY clay loam. pra!inast., nlskoplastl~na glina, ilov.~' . gl.ise argilolimoneuse. npawHHecn HMCKOnnaCTl..HarnMHa (HnosMua). meljastaglina(melj.lto glinaltailovical
862. . prava kohezija 8 true cohesion
. prava kohezija 8 cohesion vraie
. BHCTHHCKaKoxeU-tJa. resni~n. kohezij.
863. . pravlugaounutr.~nJegtrenl. 8 true .ngle of Inlern.1friction. pravi kut unutrainjeg trenja 8 angle vral de frottement Interne
. OMCIHHCKHaron Ha sHalpewHo TpHeH>e. resni~nl kOI nolranjega trenja
864. . preenik utic.;a 8 radius of Influence
. polumjerdjelovanja . rayond'influence
. paAHYC Ha AejcTsysaH>OTO
8 vpllvni polmer
865. . predbr.na (zagat) 8 cofferdam. zagt'lt,prcdbrana 8 b.teruoou
. 3araT. npeAC5p;1tt8I
. obr.mbnl Ii.sip, zagatna stena
520
1 2 3
866. . prcdqlacijnlni 8 periglacial. predglacijalan - periglacial. nCpHrnaLjHjancIf8 periglacialen
867. . pretkompresija 8 precompression. pretkompresija - precompression, precontrainte. npeTKOMnpecHja. predpritisk,predkompresija
,868. . preden (premden, prekorB~en) 8 overshol, exceedod,passed. prekomjeran. premalen, prede" 8 depasse. !1peKYMepeH.npe'4eKOpeH, HaAMMHaT. presezen
869. - pregrada od priboja - sheet.pile bulkhead. pregradaod lmurJa 8 eperonde palplanches,balarde.u i. wnYH.aOSI orpaA8 cellule. pregradaiz zagatnic
870. . pregradni zid - bulkhead. pregredni zid . rideou do palplanchos, balardeau, cloison. nperpaAeH SHA IItanehe. pregradna stena
871. . prell. 8 spillway. preliev - devorsoir. npenHB. prell.
872. . prekonsolidovan 8 overconsolldated. prekonsolidiran - surconsollde. npeKOHconHAHpaH. prekonsolidiran
873. . prenabijanje - overcompaetion. prekomjernozbijanje 8 surcompaelage. npO]th1oU, npCKOMnaKJCIi
. ~ezmernazgoslilev
8H. . prozDslccn . ovonnturntlon, .upnr,nlurntlon. prezasicenost 8 sUrlalurallon. npuaeHTeH, npeC8JypHpaH. nasi~enje, popolno nasi~enje
521
1 2 3
875. . prezasicenje 8 supersaturation. prozasicen)e 8 surseturatlon. npeJaCHTeHOI:T. prenasieenje
.876. . propust (skok) . lodge. proslojak, lila, Izboelne . rebord, saHlle, corniche. rpe6eH. CTpMMKapoH. PYAHa>toma
. rudna golica, skalna polica
877. . premesten (transportovan, pretalolen) 8 transported. transportiran,preno!en 8 transporte. npeHeceH. TpaHcnopnlpaH
8 transportiran,prenesen
878. . preopterecenje 8 suroharge. dOdatak, preoPterecenje 8 surcharge. npeonToaapyaattoe
. preobremenitev
879. . preraditi 8 remold. preraditl, gnjeciti 8 remanier. petrir. npeo(inHKYS8, "peopaea
. proobli kovall, zgnestl
880. . prethodnobusenje 8 preboring. predbusenJe 8 prosondage,ev.nt-pults. npeA4yn'tetbl
'. predvrtan;e
881. . prednapregnuti 8 prestress. prednapregnuti 8 precontraindre. npeAHanpcrHVDoHlO, npeAHsnperHar
8 prednapeti
882. . prcnapregnut (preko granice elastienosti)' . overstrained. prcnategnut 8 rompu,ou deformeaudelad. la limite. npeHanperHaT HaA rpaHH~afa H3 enacrw4HocTa elastique. napet nad mejo proinosti
,.883. . prenaprczanje 8 overstress. prcnaprezanje . depass.ment de contr.inll. npeHanpeJilt-b8. prcnapetost
522
1 2 3
BB4. . preoptere~cnje 8 overload. preopterecenje 8 surcharge. npeTOB~peHOCT. npconTOBapeHOCT
. preobremenitev
BB5. . preoptere~enie 8 excessload. preoptere~enje 8 surcharge,chargee~cedentaire. npcomooaPVOOtbO. onTOBOPvalHJI co ADADrOH
TOBap. prcobremenilev
BB6. . priboj za zaStitu od procedivan)a 8 sheet.pilecut.oll. ctje~njenje Imurjcm 8 parafouille en palplanches. wnYHAOO8orpa.na 38 3anT~CYBal-be. tc,nitcv;, pomotjo zagatnie
BB7. . pribor..oprema . outfit. oprcrna-, pr ibor 8 equlpemant
. onpe..a, npl<50p
It oprema
BBB. . priborza uzimanje uzoraka 8 sampler
8 pribor za uzimanje uzoraka 8 apparell de prise d'echanlillon. npl<50p 3a 8aACltoe 01388/10\.\01OA nO~88Ta
. napraY8za jemanje vzorcev
BB9. . prianjati . adhere8 prianjati 8 adherar8 npHnenY88tbe
. ,prijetise
B90. . prilaznarampa 8 approachbank. prilaznarampa 8 ramped'acces. npOlOAHa paMna. pri,topna rampa
B91. . primcnjeno (nanato) naprezanje 8 applied strass .
. primjonjeno naprezanje . contrainte appliquea .
. npHnO>KCHO Hanperatbe
. upor.bljcna (dclujoea)n.palost
B92. . prinudnc vibracije 8 forced vibrations8 pri,ilne vibracije 8 vibrations forcees. npl<CHnHO 8H5pHpaltoe. v,iljena nihanja
523
I
1 2 3
893. . pril ast (nanos) 8 accrellon
8 prirast lIa, nanos, nakupina 8 accroissement par addition, atterrissement8 npHpacr, lIapacIIYRD..uO,1t8Hccyoat-bO
8 nanos, zasip, prirast (Ial)
B94. 8 prirodna sadrlin8 vode 8 natural water content8 prirodna koli~ina vode 8 teneur en eau naturello8 np~poAHa COAP>KIo1HBHa DOAa, npHpO,D,HBanum.
HOCT
.8 nmavnD vli1~nost
895. . priroda zrna Imineralnih ~estica) 8 naluro of grain. prirodna nna (mlnor~lnih ~ostic.) 8 natura dos 010h1l. npnpOAa fiB JpttOTOHnH H8 MHtiepanHHre
"'OCTH-
"'KH. vr5ta Zrn
896. 8 prif.isak buhr1311ja 8 swolling pressure8 prlti,ak bujanja 8 pression de gonllement8 npHTHCOK npCA\1JDHKaH OA C5aCipOtbO
nabrakalni tlak~.897. 8 pritis.k porno vode 8 pore water pressure
8 tlak vode u porama 8 pression de J'eau intenlitiello
8 npHTHCOK Ha nopH8T3 BOAB
8 lIak porne vode
a9a. 8 prilisak (stali~ki) 8 pressure al res I8 pritisak mirovanja 8 pression (statiquo) au repos8 npHTHCOK00 MHpyaat-be
8 mirni prilisk (1Iak)
a99. 8 prilisak slenske mose 8 rock prossure8 prilisok slijene 8 prosslon regnanl dons 10 roche8 npmHtOK Ha KapneCTBCpe,D,HHa
8 hribinski pritisk
900. . pritisaktla 8 earth pressure8 pritisak tla 8 pression des torres8 JCMjCH npHTHCOK
. zemeljskl prltisk
524
901, . pritisak tlo u mlru
8 prilisak lIa u stanju mlrovonj.
8 3eMjeH npHTHtOK 00 MHpyoa>toe
8 mirni zemeljski pritisk
8 oarlh pros.uro at rO'1
8 pross Ion do. torro. au repo.
-1 2 3
902, . prltisaku gumi (pneumatlka) 8 tyre inllation prassure. tlak zraka u gumi 8 pressionde gonllemenld'un pneu. npI1H'ICOK BO nUeSMtlTYII<OT (np~H1coK BO ryM9t1H
IpKana). pnevmalski prilisk, prilisk zraka v gumah
903. . orlti.ak u silo.u . .110pressure. pritisak u silosu . pression de silo. np&.1THCOK.OOCHIIOC
~pritisk v silosu1--.-- ----- --------
904. . privldan . apparenl. privldan, ctevidan 8 appar.nt. npH8&.1AOU
. navidezen
905. . prohnooptcrefonje 8 lesllond. prohno optp.rc(;onjo . charge d'cllal. npo6Ho onrcpapysarbo8 preskusn8 obremenitev
-906. . probno cplerecenje . trial loading. probno oplerecenje . charge d'essa;. npotitlo onTODapyaa",e. preskusnaobremenilev
907, . prohno optereconja 111'0 . plio loading losl. probno opter.cenje ~ipa 8 essai de chargemen I de pleu. npotiHO omoaapyaa",e Ha Kon. preskusnaobremenilevkola
-- ""---- .-908. . probno polje 8 test field
., probno polja . champd'axperlellcc. npot:il:o(onvnllo) 110110. prcsKusno polje
909. . probojac 8 punch. busat . paineon,barre amine
. W&.1neu8 prcbijat
910. . procenat Izvadonog j-zgra . recovDry ratio. postolak Izvadane jezgre (bu~enje) 8 pourcenlago do teC\lporallon, - de. npO~Cltr 110H10;w,CtiOJDAPO carottaua. IZkoristek, proc.llt prldobljenega Jedra prl
vrlan)u
525
1 2 3
911. . procenat konsolidacije . percent consolidation
. postotak konsolidacije 8 degr" de consolidation
. npOl.1.eHT Ha KOHCOIWIA8"'lo1jaT8
8 odstotek konsolidacije
912. . procenat mase 8 percentage by weight. postotak mase 8 pourcentage en poids
. TC)t(HHCK..-I npOI.I.OHT
8 ute~ni odstotek
913. . pror.nnntzasil:nnia 8 porcent soturntlon. postottlk lD!il:cn)u 8 dcgru do SfHuratlon. npoueHT H8 !8CHTeHOCT8. odstotek nasi~enja
914. . procurivanje 8 leakage. curenjc. procurivanje 8 perte par infiltration,fulte. HCTCKYBalbO, TO"ClbO. pus~anje
915. . prolil (popre~nipresek) 8 profile. presjek,profit 8 proiii. npoojJ,,",npeteK. profil---.--.---
916. . profil (presekpopru~nipresek) 8 soction, profile. presJek. profil . section, coupe. npotj>"n, npOtOK. prerez,profil
917. . progresivni 10m 8 successive failure, progressive - .. uza,topni lOlli, progr.slvnl - . rupture progressive. nporpCC"OHOp03pywyoalbe. progr.s;vn; 10m
918. . proiz.od temperature i dana trajanja . degr.edays. umnoiak temper8turei dene trajanja . degr';- jours. npOH3BO,nHi1 TeMncpaTvpara H A8HOBHTO Iia
tJ}iUHMno
. produkt temperature ;n dnl trajanla
--919. . projektno optorec.nJe . designload. proJek tno optereconje . charge pre.ue eu pro)et. npOeK1eHTosap (onTooapyoalbe). projektirana obtefbe
526
1 2 3
920. . Proktorov oplt sabijanja 8 Proctor compaction test. Proctorov pokus zbiJanja . assai da compactaga Proctor. npOKTOpOOomn Ha 3liHaa..... Proctorjev'preskuszbitosti
921. . prol.zan (kr~tkotr.jan) 8 transiont. nestalan,prolazan I . passager, transltolre. KpaTKoTpaoH,nOM~HnHB. prehoden, za~asen, kratkotraj.n
922. . promena (pr.laz) 8 transition. promjena, prijelaz transition. npCMHH, npeMHuyo81b8. prehod, sprememba
923. 8 promena (translormacija) . transformation. transformacija,pretvaranje 8 transformation. TpaHCI~OPMaItHja,npeo(ipuyeaH>e. translormacija,spremamba
924. . promenljlvost, (podlolnost raspadanju) 8 alterabi/ity. promjenljivost, sposobnost miJenJanja 8 alterabillt4. npOMeHnH8OCT,nOAnO>KeHHa paen;iat-be
8 spremenljivost, nagnjanost k preparevanju
925. . propust za vodu 8 culvert. propust 8 ponceau,petit aqueduc ""utarraln. nponyeT. prepust
926. .propustljiv 8 pervious, permeable. propustan 8 permeable. nponYCTnHO'. prepusten
927. . propustljivost 8 perviousness, parmeabllity8 propusnost 8 permeebi/ite8 nponYCTnHOoCT. prepustnost
928. . propustljivost 8 permeability. propusnost 8 pereabi/it4. nponYCTnHDOCT. prepustnost
527
I
1 2 3
929. . prostorijaza odrhvanje vlalnostl 8 humid room. vlalna prostorija 8 chambrehumide. npoclop~ja (KoMopa) co peryn~paHa Bna>KHOCT. vlalna komora
930. . pro!iren 8 reamed. pro!iren 8 alese,elargl. npOWHpOH. raz!irjen, povel':an
931. . provOlrovDnje 8 do-oor.tlon, doolrlng. dea.racija, odzral':ivanje 8 desaeretlon, degazago. npoBeTPYBa"'e. razplinjevanje
932. 8 provetravati 8 aerate. prozralHti 8 aerer. npoBelPYBa. prezral':iti933. . provodljivost 8 conductance. vodljivost . conductance. cnpOBOAJ1~Bocr. konduktibilnost,prevodnost
934. . prstcnosti oparat za smicanJo. . ring shear apparatus. aparat za prstenasti posmik 8 appareii de clsaillemont clrculairo per. npCTeHeCT anopaT 38 cMol1KHya8l-be torsion. obrol':ni strilni aparot
935. . prstenasti dinamometar 8 provin,g ring8 prstenastl dinamometar 8 ."neau dynemometriquee npCI.H.CI A~H8MoMOlap. obro~nidinamomoter
936. . prstenasto sel':ivo 8 cutting ring. prstenasti sjekal': . emporte - phice. npcTeHeCT HO)K. rezilni obrol':. vrtalna konica
937. . prvobitna, (pol':etno) kohezijo 8 origin cohesion. prvotna (pol':etnal koheziJe 8 cohesion d'origine, - initlole. npBo6~IHO(no.eIHo) Koxe3~Ja. prvotna kohezija
r
1 2 3
938. .pucolan 8 pozzolana. pucolen 8 pouzzolene. nYlIonaH8 pucolan
939. . pukotlna (prsllna) 8 fissure, crack. pukotina, naprslina,rascjep 8 fissure, crevassc. nYKHan1Ha,paCL\en. razpoka
940. . pukotlna (prsllna) 8 crack, fissure. napuklina, pukotina, naprslina 8 fissure, crevosso. nYKH8THH8, pOCLlen
8 razpoka
941. . pukotina od jsu~enja (skupljanja) 8 desiccation fissure. pukotina zbog jsu~ivanja j skupljanja 8 fissure de desslccation. nYKHaTI1HanpCAI130l1KaHa OA I1cywyoaH.e (co.
6I1pa.be). su~na razpoka
942. . pukotinaadzotezanJa, - zona 8 tension crack, - zone. vlafne pukotlne, - zona 8 fissure da t.nslon, zolle -. nYKHBTI1Hanpl1 I1crerHYsa...e, - JOHa. nateznaraspoka, -cona. .
943. . pukotina smicanja 8 shearcrack. posmifna pukotina 8 fissurede cisaillem.nt, fente -. nYKHaTi'IH8 npH CMonKHYBath8TO. strilna razpoka
944. . pulpa (ka!a, litko blato) 8 pulp. litko blato, kda 8 pSte,pulp.. nynna,K8weCTa Maca, Te~Ha K8n. lidko blato, pasta
945. . pumpanje 8 pomplng. crpl]en]e 8 pompoge. upneH.e, nYMnaH.e. frpanjo
946. . pumpanje (sisanje) vodo ispod kolovozno kon. 8 pavement pumpingslrukcljo 8 oxpulsion d'oeu d I. JOllcllon do doux
8 "pumping" kOlnik. dalles. upneH.e SOAa OA rOpHI10T eTpo]. frpon]o iz gorn)oga ustro].
529
1 2 3
947. . put filtracije 8 path of percolation. put filtracije 8 chemind'inliltration. naT HI 4tMnTpHpatb8,nHHHjaHI 4n'1nTpaUHja
8 pot pronicanja
948. . put (linlja'drenlranja 8 drainage path. dren.!na duljina (put! . p~rcourJde drainage. chemin, - ligne
. ApeH8>KeH naT. drenafna pot
949, . putninasip . road embankment. trup ceste (nasipi 8 remblairoutier. Tpyn Ha naTOT. cestni nasip
,9&0. . pUlanje(Ie~enle' 8 creeping
. puzan)e, te~en)e 8 lIuage
. na3etbe. Te'te!-be. lezenja, te~enje
,951. . puzanjetla . soilcreep. puzanjetla 8 tluage du sol
. J8'1olite HI nO'l08T8. 'ezenje zeml)ln, te~enJe zeml)in
952. . puzatl (te~iI . creep. puzad,te~1 8 tluer. flUH,Te'fa. lesti,te~i
R
953. . radijelnc smican)e - zone radijelnog smicanje . radiallhur,- zone. radiialnl posmik. - zona 8 clsaillement radial, zone de -.'. paAHjanHO CMOnKHyoafbe, 30Ha Ha paAHjanHo
cMonKHYBal-be. radialni strig, podro~j, radialnega striga
954. . ram za ispitivanje 8 provingframe. okvir za ispitivanje . chessisd',ssel,cadre,- porilqui -. npolSHa pOMK8. preskusni okvir
530
1 2 3
955. . ram za optereeenje . loadingframe8 okvir za .optereeenje . portique de chergemont,bSti -. pOMKO38 onToaaPYOD\be. obremonilnl Jarem
956. . rased 8 thrust (geol.1. dislokaclje 8 raJat d'una faliia (onoll. AHCI10K81.4Hja, H3MeCTYBalile. nariv
.-"-957. . rased, rasodenJe 8 fault, faulting
8 rasJed, rasjedanje 8 faille8 pa.eA (reon.)8 prelom, prelamljanJe
958. . rasipanje(rezultata) 8 scatter (of results). rasprlivanje,rasipan!e(rezultata) 8 dispersion (de resultats). pa.Typa...e, pacHnysa...., pacejyselbe (Ha posyn.
TaTHTe). raztros (rozultatovl
t959. . raspadanje 8 decomposition
8 rastrofba, raspadan]e 8 decomposition.
. pacnalal-be, p;unO)t(Y08KaO. rezpad, razkroj
DUO. . ,o'iladoll)e . waotharlllg8 trolonJe (pod utjoeoJom atmosferillja) . eltoretlon,dalltoUon. p..pywyse...e, pempo(5ysalbe, Tpowelbe
8 preparevanja
961. 8 raspadanje (alteraeija! 8 decay, alteration8 raspadanje, trolenje, izm)ena 8 decomposition. pacnafal-be, 1pOWetbC, MCHyei1lbO. razkroj, preperevanje
962. . raspadanje na sastavne delove 8 disaggregation8 raspadanje (na zmea! 8 ddsagregation8 pacnaia...e Ha COCTaBHHTeAenOSH
. disagragacija, razpad na sestevne dala
963. . raspadanja stena . rock weathering8 trolen]e stijene decompositiondu rocher,alteration-. pacnofolt:.o HOKapm1T8
8 preperevanje kamnine
531
1 2 3
001\, . rupndnuln ollnn (oluvlJolno 1101 . rosldunl clnv loll. rezlduolno gllnovlto tlo (.Iuvllolno tlo) . terrain .rglloux detrltlquo. pel"AyanHo (pacnaAHaul rn"HeCTe no..a. rezidualna gllnastatla i
965. . raspadnut, !rolan,lzmenlen 8 decomposod, elter.d
. raspadnut,trotan, promijenjen . decompose, altere
. pacnaAHaT, HJMeHer.TpoweH
8 rukro;en, preperel
966. . raspodela napona 8 stress distribution
. raspodj."i nopr.zanj. 8 r.partitlon des contralnt.s
. pacn?e,l:\enysaH:.8 Hi Hanperal-b8TO
8 razdelitev napetosti
967. . raspored(dispozicija' . set-up. postavljanje . dispositll. nOCTaaYBaKte,pacnOpeAysatbe
8 rnzporeditev, scstav
968. . rasprsivac . sprinkler. rasprsivac 8 arroseuse. pacnpcKy.a.. razprlilec
909. . rUlegl)lv 8 dllotlve, dllatabl.
. rastezl}lv 8 dilatable
. paw"pn"., paCTern".
'. r.ltozlliv
970. . rastorecenje od pritlska 8 decompression
. rasterocenje (prl kompr.esiji! 8 decompression
. pactoaapy.a...e OAnp"t"COK, A.KOMnpec"Je. razbremenitev
971. . raster.titl . r.lleve
. olaksati, rasteretiti . decherger
. paCToaapyaa. razbr.menili, olajlali
972. . rastresanje 8 bulking
. rauahljenj. 8 lolsonnem.nt
. pacrp.cyaa....
. razrahljanj.
532
1 . 2 3
973. . rastresen)e 8 loosening. rastresitost, nevezanost 8 relachement,desagregation,desserrage,. paCTpccetiOCT, POBHTOCT. He3(iHIHocT ameubllssement. zrahljanje
974. . rastresit . loose. fastreslt, nlv8Zan 8 mouble, .an. cohuslon, lacho. paCTpeceH, He311HeH. rahel,sipek-
975. . rastresitonasuti 8 bulk. rahlonasuti 8 decharger,remhlayer. pOCTpeCHTOHocHnyso...e. rahlonosuti
976. 8 rostvaranje 8 dissolution. rastavllanje, rastvoranJe, razdva)anje 8 dissolution. pacTDopysa...e, pacTasyea...e. disolucija, razkroj
.
977. . ravan kllzanja (kllzih.) . slideplene,sllp-. kllzna ploha . plan de glissement. paMHMHa(nospWHHa) HI nlonrlt'b8TO. drsna ploskev, drslno
978. . ravna deformacija 8 planestrain. pomoku ravninl 8 deformation plane. nospWHHCKO nOMoCTysa...a. premik po ravnlnl, ravnlnska deformacija
979. . ravnlca (pine-pian) 8 ponaplaln8 pineplejn, gotovo potpuno zaravnjen krajollk 8 peneplaine. paMIo1HHHa, JapaMHeT npeAen
8 peneplan, ravnik
980. . ravnomeran (po granulaciji) 8 closelygraded,uniform. usko gradulrano,jodnoliko 8 ~granulom.trie uniformo. pOMHOMCpHO rpaHynHpoH M;JTepHjan. enakomornozrnat
981. . rovnomernl purost oPteroten)a . conllont rota of loading. stalanprirast opteretenja 8 augmontationconstantede lacharge. paMHOMOpHO3ronoMysott.e HOonTosopysatt.eTo. konslantna h!trost obrem.njove!)J., onokomer-
na naralfanJa obremenjevanJa
533
1 2. 3
\
!!I.1:... . ravnomernost (koeficijent nivnomernosti)8 uniformity (coefficient). lednoll~no't (koaflcllant) . unllormlte (doHuon)
. paMHoMepHoCT,eAHooCipUHOCT (KoeolJ"ll"eHT Ha
paMH'oMepHocT, KoeolJ"ll"eHT Ha eAHo'06pasHoCT)
. koll~inikenakomernostl
983. . razaranje strukture, ru~enje, poremecaj 8 disturbance
. pOrl!mecajI narubvanje 8 derangement, perturbation
. Hapywya....a. motnj., f1oru~itev
984. . rubljanje, drobljenj. 8 shattarlng
. razbijanj. 8 fragm.ntatlon
. pasAP06Y8''''.,Tpowe",.. razbijanje,zdrobit.v
985. . razmekhvanj. 8 softening
. razm.khvanj. 8 ramollissem.nt
. CMeKHYB8H:te~..r.zmehtanje
986. . razupora(ruupir.nje) 8 wal., waling, (bracing). razupora, razupiranje 8 mols.
. pacnOHK8. r.zpir.lo
987. . razupiranj. . bracing.. razupiran)e 8 etalem.nt, .t.lag., c&drag.
. nOT"'otpal-bl. razpiranj.
988. . razuplr.~, (ruupirati) 8 brace
. razupora (razuprijeti) . cadr., .tal {etay.rl, entretoise, etan~on
. nOTnopa. razpor., podpora, podpr.ti
989. . retni 8 fluvial
. rijetni 8 fluvial
. p..eH8 r.~ni
990. . r.tn;nanos 8 fluvial outWash
. rij.tni nanosglacijalnogmat.ri)ala 8 alluvion, dep8t fluvial
. pe.eH rnaul1janeH HaHOC. rc~nl nanos
534.
1 2 3
991. . re~ni (aluvijalni) nanos 8 river deposit. rijecni. nasip, - ~id; . alluvion fluviatile. pe~eH anYB~janeH H8HOC. re~na naplav;na-_. -_AI
992. .. recnoi)lacijaini. . fluvloglaclal. rijecno-Iedenjacki (glecerskil 8 fluvloglaciaire. pe'tHO rne'tepCKH. recno led.ni~ki-- -
903. . rcd ~IPOVD . rowof plio.. niz Jipova 8 r.nyda do pluuKe PCAHa KanaB'". vrsta kolov
994. . redosled slojeva (geol.) 8 sequenceof strata (geol.). slijed slojeva (geol.) 8 suitede couchesau de banes (geol.). pCAocnCA Ita cnOCOHTO{rcon.'8 zaporedjo plasti
995. . relativnadeformacija 8 strain. pomak, relatlvnadelormacija 8 deformation (speciflque). nOMccryoa",e, penaTHOHa Ae<l>opMallHja
8 deformacija(specifi~na)
996. . reper za osmatranje sl.ganja 8 settlementplato,- m.rk. oznaka za mjerenje slijeganja 8 plaque-, repered~ tassement. ,,,a'OKa. MapKa (pen.p) 38 "atin,YAyea",e".
cnerHY88t-b8rO. plo~~a za mejen)o posedanja reper
--907. . rctrogrndnl 8 retroUlos:;lva. retrogresivan, retrograden 8 reorossif
.. ".""Ayoa, pOTporprCHBetl. rctronr\'!sivon,rotrogrndon
998. . relervoar(akumulacija) 8 reservoir. spremnlk, sablrali~te, reZetvoar 8 reservoir. bassin. pe,epoo.p, COC;HPHHK
8 rezervoar, zbiralnik
999. . rov, Jarak (mali kana!) 8 ditch8 jarak, rov, prokop 8 fosse, rlgole. POB,jn, npoKon8 jarek, prekop
535
1 2 3
.1000. . rov za vodonepropustan ekran, zavesa pregrade 8 cut-offtrench. rov za nepropusni ekran 8 parefouille. "tKon Ha poe 3a 80AoHenponycreH eKpaH. izkop za vodotesno steno
1-.1001. . rotaciono bu1enje 8 rotary drilling. rotaciisko bu1enje 8 for8ge Ii rotary
. POT8UHOHO Ayn\fett.e
". rotacijskovrtanJe
1002. . rotaciona krunica la v811cime 8 roller.bit. IvrdloI vol)clm. 8 trdp.n ~mol.uolIorog8s). epeTeH!cr (Ban"lecr) cSPAen8 sveder z valli
1003. . rufno rukovanje 8 hand-oper.ted8 pokretan rukom 8 execuuiIila main. pa'HO paKY8a...e. ro~no voden \
1004. . rup. od koren8 8 root hol.. rupa od korijena 8 trou de recine. OT80PHatTaHaTOAKope...a. luknjaod korenine
1005. . rupa u stani . pothole8 rupa u '111.nl 8 nld de poule, m.rmita d'oro,fon, cloth.
8 AynKft no K8pnOlG d'of!ondre - mont.. polirolnik,Jam., k.mln
1006. . rutinsko (uobi~aJenol ispitivanje 8 routine test. rutlnskfpokul . ess8i de routine, - courant. PYT"HtK"(craHAapAeH)on"T. obi~.jen preskus
S
1007. . sabijanje, zbiJan)e 8 compaction. nabijanj_, zbiianlo 8 compact age, corroyag8, sorrogo. Hal5HOatb8, 36HBatilo8.. zbijanje, zgo1~anje.
I00B. 8 sabijati (zbijati) 8 compact. nabijati,zbijati 8 compacter8 35"88, Ha5"8a. zbiti, zgostiti
536,
1 2 3
1009. . sabirna jama . sump. odvodno Jom., talolnlk 8 pul..,d. e05HpH. JOM.. jam. za izplako
1010. . sablrnivod, (s.blrn. cev,kol.ktor) 8 collection conduit. sobirn; vod, kolektor 8 collect.ur, ,;mlss.i,.. co5HpHa 'teOKa (Ke".n), KoneKTOp. zbirolnik,kolaktor
-"1011. . Infnlt 8 honnyco/11hn". sataSl 8 structure en nleld'olleilio.. eOTeCT(eoToOHAeH). SOlau
.
1012. . saQsta SI,uktu,a 8 honeycomhstructur.. satasta st,ukture 8 structure en nld d'ebeUles. eOTOCi. (eoToeHAHa). sataste struktur. ,
1013. . sodr!ino kreeu . limecontent. koliein. vapna 8 contenu an choux. COAP»U1Hn 110 naprD. vsebina apna
1014. . sadr!loa soli (sallnitet) 8 salinity. slanolt 8 sallnitd. coneHOCT. cnaHOCT, cenHHHTeT
. tlanost
1015. . sadr!ina vode (vlalnost) . water content. kolleina vode,vlelnosl . teneur en eau. enaH<HOeT,COApH<HHaHa BOAaTa. vl.tnost
1016. . sadr!ina vlage Ivlalnost) . moisture content. kolieina viage, vlalnost 8 teneur en eau. Bna)t(HOCT, COAP)f(MHI HI BOAaT.
. vlaga
1017. . seeiyo, I.k.:~ . cuttingedge. sjekae (oltrica za ruanje - izdulenal I . troussecoupante ar'te tranchante. HO)l( Ja Ct'letW!, teKa'l fll (d'un outil!. rezilna ostrina, sekae
537
, 2 :I
1016. . sedlmcnt(n.'t.o talohnjeml 8 sediment. sediment, telog, 1.lollna 8 sediment8 CC.Q,HMQHr r Janor. sediment, usedlina
1019. . sedimenlnotlo (tlo nastalotalobnjem) 8 sedimentary soli
. natalobno tlo . sol sedimentaire !I
. HaranO)t(eH80°"08, CIAHMeHTMpaH800'488
. sedimentna tla, usedlinska tlai
1020. . scgregacijalod.ajanje, izd.ajanje) . segregation I. .'greg.cll.,odjolji..nj. 8 .egregatlon
. cCrper8L\Io1ja, OAAenYODHIo8
8 segregacija
1021. . sej.ti (proseia.atil 8 sieve,"J. prosijavati, sijati 8 tamls.r
. Ct~n.npocejyal. sej.ll ,
1022. . ,ejanjc (pros,ja.anja) 8 cribration, screening
8 prosijavanje, sijanje 8 criblage, tamisage, p.ssage au crible
8 npoceivaa",e, cee",e
8 sejanje
1023. . .ekundarnl (sporedn!) 8 locomJary
8 sekundaran, sporedan 8 secondaire
8 cnope.Q.eH, ceKYH,QiJpeH
. sck1.indarcn
1024. . sekundarni uticaj .remena 8 secondar,v time effect
'. dugotrajno slijeganje 8 effet secondairede temps
8 COKVHAapeHopeMeHcKH e~eKT
. sekundarni fasovni u~inek
1025. . serpentin (geol.) 8 serpentine (geol.)
. serpentin 8 serpentine (geol.)
8 ccpneHTHH (reon.)
. serpentin
1026. . sClonsko pomeranje . seasonat movement
8 sezonsko pomicanje 8 mouvement saisonnier
8 ceJQltCKOnOMQtIYBD~e. sezonsko gibanje
III
538
1 2 3
1027. . sila bubrenja (Jiren/a) 8 expansiveforce. sila ekspanzije, !irenja 8 force d'expansion, - de gonflement. CHna HB Wa.1pet-t.eTo, CHna Ha eKcnaH3HjsTB. ekspanzijska sila
1020. . .lIiclJum.diok.ld (kv.rcl 8 .IIICI. silicijev dloksid, kremena supstanca 8 silice. CHnt.1IJ,HjYMABOOKCHA. KpeM8H
. kremonica
1029. . silicijumski 8 siliceous. silicijski 81 siliceux. KpcMcHecT, CHmll.tIi1CK\o1
. kremenast
1030. . silikat 8 silicate. silikat 8 silicate. ClilflHKar. sillkat
1031. . silikatizacija 8 silicatisation. silikatizacija 8 silic.tisatlon. ~HnHKaTH3au.Hja. silikatizacija
1032. . .1.Dnl., upIJ.nJ. 8 luetlo". upiJanJe, si.anJ., podtlak slsanj. . succlon. BnHeat-be, WMYK3H:t8. srk, vl.k, podtlDk
1033. . sito 8 dddl., sieve. sito . cribIe. CHTO, peweTO
. rdeta,sito
1034. . sitoveliko 8 screen, riddle. velikosito . tamis, ecran8 CHTO,pewero, Mpe)t(B
. sito,reseto
1035. . sitan Itini) pesak 8 finesaneI .... sitan piJe..k 8 i 'Dolefin. e",." (<II"") neeOK8 draben pesek,
539
1 n ,2 3
1036. . sitan sljunak . peagravel. !Ijunakvelltinogro!k. 8 gr.vl.rs roulel, gr.vlllon
. CHTCH ~aKan (co ~MHHaHa JpHa OArpaWOK)
. drobni prod
1037. e sitne cestice 8 fines
8 sitnez, sitoe cestice 8 (fractions) fines
8 CHTH03pH M3Tep\o1jan
. drobnozrnati
1038. . slabotlo . weaksoil. mekotlo,slabo- . sol sans consistence. MCKO.cnaOa nO\4D8
. mohka, slaba tla
1039, . slatka voda 8 fresh waterI. slatkavoda 8 eau douce
. npecHa BOAa. sladkavoda
1040, . sleganie 8 settlement
8 sliicgonj- 8 tassoment, onfoncomant
. cnerHyeaH:.8
. usedek, posedek
1041. . sleganje, (spu!tanje) tla . land subsidence
8 spustanje tla, ulegnuce - . a"a;ssement de surface, subsidence
8 cnerHysatbe (nponafaH»e) H8 nO"4eaTa
. ugrelanjetal
1042. . sleganje usled rudarsklh radova 8 mining subsidence
. ulegnuce tlo lbog rudarsklh radova 8 allalssoment minier
8 cnerHya3H:,e H3 nospWHH3Ta nOA anlrtjaHHeHa
py,napCKH HCKonH
. ugrelanje povr!ja lorad; rudarjenja
1043. . slivna povrsina 8 catchment area
8 slivna povrsina 8 bassin versant, sire de captage
8 Cn\o1BH3 noepWHHa
. zlivna povrsina
1044. . ,Iobodan profil 8 cloarance8 ralmak, ,vijetli otvor, slobodan profil 8 ieu len goner.1 inecan;que) dogagoment
8 cno60.neH npO~Hn. "tHCTcreop. ,vetla sirina, fisti profil
I
540
1 2 3
1045. I .Iobodna voda I free waterI .lobOOna voda I eau libr.I cno/ioAHaOOAa. prosta voda
1046. I slobodnavislna I un.upported height. slobodna (nepOOgra"enal vlsina I hauteur IIbre. eno/ioAHa (HenornpeHa) o"e"Ha. prosta vi!ina
1047. . sloj . stratumI .ioJ I strat.. couch.. nnaer,enoj8 plast
1048. . slojleda', I ice layer. slojleda I couehe d. glaceI enoj HaMPaJ,.aMp'Har enoj8 ledena plast
1049. . .Iojevito.t I bedding. slojevitost I couche, lit, stratification. cnoeOHTOCT. plastovltost
1050. . sloj, naslaga(koritol I bed, .tratum (stream). .101,podloga (korlto) I 'lit, couch., bane. enoj,Hacnara (Ha BOACH TeK). plest, korlto
1051. . sloj sa konkrecijama I concretionaryhorizon. sial. konkrecijama 8 coucheconcrition"ee. enoj co KOHKpelU1H. plest. konkrecijami'
1052. . slojna povr!lna I bedding plane. .Iojna pioha I plan de stratification. noopW"Ha Ha enoeo",e. pioskev plastovltosti
1053. . slam 8 collapse. slam (siomiti se, sru!ltl so) I affaissement, ecroulemcnt (s'affaisser,. enOM,Pvwotbe, ee pa'PVWVBa ,'.crouler). poru!itev, zru!ek, zru!iti .e
541
1 2 3
1054. 0 smanjcn;e pornog pritiska 8 pore pressure dissipation
. smonjiyanje tlaka u porama . dissipation de la pression interstltielle
. cManyentbC H8 nOptU10TnpHTHCOK80 nopHT8. upnd pornega IInka
1055. . smican)e 8 shear. posmik . cisaillement. CMonKltyo~.be. strig,strifenje
1056. . snilenjc niva" podzemne vade 8 groundwater lowering
. sl1i1.r.l1jr. pndzomno vade 8 nbnissomontdu nlvooud'ODU.robnttomont
. CH~)KYODlbO t'8 .,IIIDOTO HD nOAJ8MH81'D BOAB de la neppe
. upndanj. podtalnice
1057. . snj~cnjenivoovade 8 lowering 01 the wator teble
. snizenjerazine vode . rabattementde la nappe
. CHH>Kyaal-be H8 SOAeHoro HHBO
. nizanje vodne gladino_.._._--
1058. . sotiyoIcda . icelense. ledenaleca 8 lentille d~ glace
. CMp3HaT3 neKa
8 ledena leca
1059. . sondalni ~tapUipka) . soundingrod
. ~ipka za sondiran!o tlgo do sondage
. CO.IAPH<CH"parI COHA8)t(CH eUn
8 sOfllJi1!ni drag
lOGO. . sondlranje statickom penetrocijom 8 static sounding,- penetration
. staticko sondira,;je, penetracija 8 sondage de penetration statique
. CHH~~KO COHAHpal-be, CT8TH\.IK8neHeTpau,,,,je
. staticni penelracijski preskus
1061. ~sop~tvl'na m<tsa . deadload. vlao;tita tcf:na . poidsmort. C0nCl Della Te)t(HH8. lastnntela
1062. . sopstvena u~esta1ost 8 frequency, natur.1 -I. ylastita frekyenclja, prirodna - . f,,;quencepropre. conCloeH. 38"eCleHOCT,4>peKBeHL\l1j.. lastna frekyenca
542
1 2 3
1063. . spccifi~na masa 8 specific gravity8 specifi~na tetina 8 poids specifiQue
8 cneL&"'4JW'IH8Te)t(HH8. specifi~nateta
106~. . speklrografskl 8 Ipoctroor.phle8 spektrografski . spectrogr.phiQue8 cneKTorpal!lIo1'f8H. spektrogralski
1065. . spiraln. burgi). 8 helical .ugor~. splrnlno Ivrdlo . tarldr.8 cm'paneH CBPAen. poltast svcder I
1066. . spiralno svrd10 8 screw auger8 spiralno svrdlo 8 t.rh!re helicoidnle. cn"'panCH COPAen8 spiralni sveeler
.
1067. . spoj 8 scarf (scarfing)8 spoj 5 motdanicima 8 assemblage, entur.8 cnoj
8 zmozni~en spoj
1068. . sporo Ispiti.anjo na konsolido..nlm uzorclm. 8 consollo.too .Iow test8 konsolidirani spori pokus 8 assai lent consoliot!8 KOHCOIIHAHpaH6aoeH omn
8 po~asni preskus dreniranih .zorce.
1069. . sposobnost sabijanja (zbijanja) 8 cornpactibility. zbijenost, sposobnost zbijanj. 8 compactabilito. ,5HeHocT.cnoc05HoCT.. ,5HB8tbeI. sposobnost zgostit.e
1070. . sposobnost upijanja (siso.ost) . soil suction8 upijanjeti., podtlak utlu, negati.nl tiak u poram. 8 sucelon du sol. WMYI<al-be, cnOC06liOCT 33 BnVlSal-be. sesalna sposobnost to' _._-- -
1071. .spregnuti 8 conjugate t.,. konjugirati, 'prezati 8 conjuguer
8 cnpCrl1Y08, coeAHHYOD
8 konJugiratl
543
1 2 3
lr72. . spustati se (padatil 8 slump
8 propadati, spuhati se 8 affaissement (s'lffaisser) effondrement
8 nala, ce cnywra Is'effondrer)
. vlhntllft ---1073. . spustlnje, mllavanjo . dr.wdown
8 sniienie vodostail . .ffaissement,.b.issement, v;dange,
. CHH)KYSl1tbe, onnlalbl He HHOOTO rlbottoment
I. hitro zniievanjovodo,up.d
1074. . spustanie (tonjen)e) . sinking. spustanje,potapln"', tonjenio 8 foncoge
. CnywTaH.e,nOTonya.H.e, TOHeH.eI. ugrez, pogrez
1075. . srediSte slegania8 seat of settlement
8 srediSte slijeganja8 siege du tassemont
8 CpP.AHH3"a
cncmyeaH:.ero
. lelisce posedanja,center posedanj.'
1076. . srednjezrni pes.k 8 medium s.nd
8 srednje zm.st pijos.k8 sable i groin. moyens
8 CpeAH03pHecr neCOK
. srednlo zrnat pesekjI
1077, . sredstvo za dlsporgovanJa lantikoagulon.)8 de flocculation agent, dispersing agent
\. .ntiko.gulans, sredstvo ZI defokulaciju, - dis. . dofl<?culant, agont de dispersion
porgiranje
~.cpeAcrBo 3a AHcnep3H)a, pa3ABO]YBaH>8,IHTH'
KoarynaHc. disporzijsko sredstvo, antikoagulator
1078, . srznacev . COrebarrel. jezgrena(srlna) cijov 8 tubecorlttier
. UHnHr'Aap 38 OOAOHoO iaAPo
- jedrn. ecv
1079. . stobilizacijo - lIablliZOllon
-. stebillzociia - stabilisationI. cTaO~n~nalt~ja. lIablllzaeijaIII
1080. . stabillzaeijaIia 8 soli stabilization I. stabillzacijatla 8 stabilisation du sol
. cTa6HnH3aLtHjaHI no'tsara
. stabilizaclja tal1
544
1 2 3
1081. .slabilizalor . stabiliser8 stabilizator . ,tabllisateur. CTa6~n~'alop8 stoblHzoler
1082. . slabilizalor (sredstvo za vezivanje) 8 fixing agent, slabilizing
* sroclstvo ZDvozivnnJe, stobiliz8tor . agenlde fixation8 cpeACIOo,a 'aLlopclyoa/-be,cle6~n~38lop8 sredstvo za utrjevanje, vezivno sredstvo,vezivo
1083. . stobiinosl 8 slability. stabiinost 8 stabillte. CT80HntlOCT. stabilnost
1084. . staklena boca edredene zapremine (piknometar) . pyonometer. plknometar pycncmetre8 n(.1KHOMeTap
. piknometer
1085. . stolon, postoJon .. .toody. ustal]en, stalan, poslojan . permenent8 nOCJojaH. stalen
10B6. . stelna ta~ka (reper) 8 benchmark8 reper, stalna to~ke 8 repero, point fixe. nOCTojaHa TO-Ka (penep)
8 reper, stalna to~ka I
1087. . slalna lo~ka, (ropor) . mark, bench mark. oznaka, reper . repere8 'HaK, 6ener, nOCTojaHa03HaKa,penep8 rcper
- "---108B. . standard no Ispitivanje penetracije . standard penetration tesl. slandardnl penetraciJskl pokus . S.P.T (e55ai de bellage au carottier)
. cTaHAapAeHon~T Ha neHelpa4~ja. slandardni penelracijski proskus
10B9. . standard no sabijan)e . standardcompaction. standardnozbijanJe 8 compaclage standord (normaUsd). CT8HAapAHo 36HB8l-be. standardno komprimaciJa
- 545
-
1 2 3
1090. . stanje Qapona 8 stress condition
0 stanje naprelanja 8 conditionde contrainte
. cocToj6a H3 HanperStb8. napetostnostanje
1091. . stenG 8 rock
8 stiJena, kamen 8 roche, roc
8 Kapoa, KOMeH
. kamnina
1092. - stena lelene bo'je 8 greenstone
8 metamorfolirana, balifna, eruptivna sti)ena 8 shiste vert
8 )onCU3 Kapna
. lelene kamnine (metamorfni skrilavci Il kloritov .
diabazain melafirja)
1093. . stenovit - rocky
8 stjenovit, kamenlt 8 rocheux
8 Kapnccr I KOMcuccr. kamnit, skalnat
1094. . stepen konsolic1aciJo. 8 consolidation ratio
8 stupanj konsolidacije 8 degre de consolidation
- creneH Ha KOHCOl1~Aal.\a.1jaTa
8 stopnja konsolidacijo .---.---
1095. . stepen osetljivosti - sensitivity ratio
8 stupan) osjetljivosti 8 indice de sensibilite
8 tTcnCHH8 oeer nHSOCTa. stopnja obfutljivosti
1096. . stepen sti!ljivostl . compression ratio
8 stupanj kompresijo 8 degre de compression
- creneH H8 CH1cnHBoCT8
546.
. st"pnja kompresije
1097. . stepen lasicenosti valduhom
. zasitenost zrakom, stupanj
. 33C"'TCHOCTco B03AYX,crenCH H3 3UCHTOHOCTO
. zasi~enost z zrakom, stopn)a zasiecnosti Z lra-
kom
- air saturation, degree of
-degre de saturation en air
.109B. . sti!l)ivost- sti!ljivost. CTH~nHBOCT
. compre.sslbllily
- compressibilite
- stlsljivost
1 2 3
1099. . stojetilip . end-bearing pile. sto]etilip . pleu resistant par la pointe. CToe'tKH Kon. stoje~ikol
1100. . SloJeti!Ip"
polnt-boorlng pile. stojetilip . pleu resistant par la pointe. CTOQ'tKHKon. stoje~1kol
1101. . stopa stuba 8 pier footing8 stopa stupa . fondation ou based'un. 'ot.e, - d'un. CTanKB HBSHCOKCTon5 pliler8 teme Ij stebra
1102; . stopa temelia, temelj samac 8 footing (kundation). temel] 'samac (temeljenje) 8 empattement, semelle. CTanKa, eAHHH'teH TeMen
. temelienje
1103. . strija (brazda ogrebotlna dul kHzne povr!ine) 8 stria. Itrija,bralda Itrle. clpHla, IIpa3Aa. brazda,ril
1104. . strm. nagao, odse~e'n 8 abrupt8 nagao,ilnenadan, neo~eklvan 8 abrupt, d pic. apMHO, OTC8't8HO
. strm, odsekon
1105. . strma kosina 8 escarpment. !karpa 8 oscnrpemont8 CTPMHHH3, HaKI10H, KOCHH3. skarpa
1106. . stvaminapon 8 effectivoIlress. efektivnonaprezanje 8 contrainte efficace,effective.. e<l>eKTHeHOHanpera...e
.- efektivna napetost
1107. . stvarnaporoznost 8 effectivo porositv. o!ektivni porolitet . porositd elf icaco. e4»OKTVlDHa nopo:lHOtT
8 e!okt;vna poroznost
I
-547
1 2 3 I
1108. . stvarn;pre~nikzrna 8 effective(grain,ize)8 .Iekl;vni (promier zrna) . effectif,effie ace (diamE!lrr. des grains)
. r.4JCKH10H3(Jonr.MHttaHa 3pttaTa)
. ufinkoviti premer
1109. . stvarnipritisak 8 effective pressure. elekt;vn;priti,ak 8 pression efficDce, - effective
. clt>cHHIBeHnp"'''COH (H","CH)
I. clcktivniprilisk
I1110. . 'Iru;n.lin;j. 8 streamline
8 strujnica 8 ligne de courant, - d'ecoulcment
. trpyJH'"I1HttH"'~CTpyjHHUU,fiHHHHHI TeKOT
. strujnica.
1111. . struJni pUlAncij,,1 . "r..mln'! pOlentl",. ,Irujn; potencijal 8 potentiel de courant
8 nOfeHu,Hjan HI cTpyetbero
. strujni potencial--....---.----
\1112. . 'Iub, podupira~ 8 prop
8 razupora, potpora . support, appui, elai
8 cTon5, pacnOHKa, nOT"Hpa'4
. opora, 'tojka
1113. . ,tvaranje pahuljica (zgrubvanje, !lokulacija) 8 flocculation8 zgru!avanj.,flokulac;ja . !loculation8 cIIl1oKYna\4Hjl, 3rPVT'I'{B11to8
.. kosmi~enj.
1114, . ,umarna (kumulativna) IInija 8 cast line
8 sumarna krivulja 8 courbe cumulative
. cyMapHa nHHHja (HpHBa)
. zbhn. krlvulla.._---------.--..---
1115. . ,u,",d.ra,t . spongy8 'puzvast . spongieux8 cYBiepeCT
8 gobast-...- .-.---- ._-
1116. 8 suspenz;ja 8 suspension
8 susp.nzija 8 suspension
8 cycneH3Hja. suspenzija
548
1 2 3
1117. . susenje (eksikacijal 8 exsiccation. isusivanje.cksikacija 8 dessiccation. Hcywyea..u8
. osu!evanje
1118. . susnica (eksikator) 8 desiccator. desikator. susionica 8 dessicateur. ana paT Ja CYUJCt-be, CYWHHQ8
. susllnik
1119. . susana u susnici 8 oven-dried. osul.no u peci (sulioniku) 8 seeh.. "dtuv.. Hcywelto BO CYWffHlta8 posu~en v pecic!
;
1120. . suvamasa 8 dry w.ight. suha masa . paids du materiau sec. eyea Te>KHH8
. teia suhega materiala
1121. ". 5vefanj. snap . wisp. snap, sve!anj 8 mech.. rpeT, CHon
. pram en, snop. svitek
1122. . svrdlasli sip . screwpil.. uvrtaniSip .- pieu. vis. epreH Kon, capAneCT Kon
. uvrtani kal
S
1123. . saren 8 mottled. prosaran 8 marbre, tachete. UJ,'PCHCI lisast
1124. . !arena glina 8 mottled clay. pro!arana glina 8 Irgilo. bigorr~o. npowapeH8 rnHHa. lisasto glina. marogasta glina
1125. . sip . pll.. pilot.lip . piou. Kon. kol
,549
.....----- - __.._0.'..- -.. - --1
1 2 ~3,
112G. . ~ipforl1lir;1I1"
tcrr.nu (n<llieu m(!sta) . citst.inplaco pile. ci1st.in!>itu
8 pilot betonl,an u Ilu (n" mieilUl 8 pleumOIJlddam I"sol,- \n '.illl
. Kon t.13pa6oTeH BO nO'48aTa Ha n~u,e MeCTO
. nn I"e'tll norcJonl koll ---.-. - -- -." ..---
1127. . lip koji nasi trenjem. . frictionpile. pilot koji nasi na trenje 8 pieu flottant
. O\.1CC'IKt.1Kon. tornikol
1128. . !ipka. molka . rod8 maIka, !ipka 8 tige, tr.ingle, barre
8 enn, npaT
. drog,
1129. . siri?a (lev spoja) 8 joint opening
8 otvor. pukotinp. 8 ouverture d'un joint
~.OTOOp!-ia nYI<tl3THH3. sitina razpoke '
j1130. . .irenjc (bubrcnjc) 8 expansion
8 ekspanzija, povecanje, 3irenie 8 expansion
. W\.1peH:te, 3roneMysat-be Ha 3actlaTHHHBTa
I . ekspanlija. sirjcnje,..
1131. .sirenje- rasipanje ~"aponaI . stressdispersion,dissipation
8 sirenje' naprelanje, ra.lpanje , . dispersion des eonlraintes, dissipation
". pacnpoCTpaHys3H:te (A~c~nau~ja) Ha Hanpcra"bcTo de. controinte.
8 disipaciJa, raznO$ napcto)ti,
'..
"
1132. . siriti.e (bubriti) . expand, swell
. ekspandirati, bujati 8 etendre, gonller, dilate,
I. w~pel-be, 6a6pet-be eKcnaH3Hja
8 siriti sa, nabrekati I------ ~-----
550.
1133. . skrilji1c . shalo. skril!~c 8 -. ItlKpHnp.lt
. skrilavec...'
\ 1134. . !kriljac (glinoviti !kriljacI,- ,- ---8. glinoviti,!kriljao
, ~8\':1Sp,~.Jrt,..,,, . .
.--~hili'~-itrglle. feuille\oft
. fnl-1HCCr WKpt.1neL1"Ii ':1
0
. glinasti skrilavec II:I:~ il
; ----.------------.
L .n . ~~- ,. ._~_.- .".--..-. , .,"" ,0;.",,,,,,,,,,
1 2 3
1135. . ~Ij~ka (zgura) slag. ~Ij.ka,zgura, troska loitier,scorio. Jlypn. flindra1136. . ~Ijunak grovel. ~Ijunak gravier. 'I8Kan
. prod, gramol
1137. 8 ~Ijunkara grovel pit. ~Ijuncara gravicre. ballasticro. tlaOfal1HWTe H8 qaK8n. gramoznica1138. . ~Ijunkavit gravelly. ~Ijunkavit graveleux. 'tDKDneH
. prodnat, grarnolcn
----1139. . ~tetan detrimental
8 ~tetan,aheeen dammageable, nuisiblo. WTCT8H, OWTcreH
'--8 ~kadljiv
T
1140. 8 talk (ili steatit)soapstone
8 talk, milavka pierra ~sayan(tolc), st~atlto8. TanK(crea"n)8 steatit, laj.vec
1141. . talpa pribaja sheet-pile8 platica, talpa, fmurJa palplonche. TeHKOSt.1I1HaHenponYCTm1s3 nperpa,Q3,Tanna
Ja wnYHA. za!Jatnica1142. . tanak sloj (film) film. lilm, tanak sloj pellicule,film. ifJ~nM:TeHK3o6sHBKa, TeHOKCl10j
. film, tanka prevlek~, ovajna plast
1143. . tanka cilindricna abloga, (ka~uljica) mantel, sleeve8 tanka valjkasta abloga, rukavac manchan, chemise. TCHKa U,\.11H1H,n;H1"iHaOI5BHBK3, PBKBBOU.. tanka cilindri~na abloga, rokav
551
I \
--I
1 2 3 ----
1144. . tanko slojevita(slruktura) . laminaled(slructure)
. tanko uslojena (struktura) 8 (strUl:1UlO) fcuillelCfl; fill~'IIIr.1I1 ~.t1;llj Ii.;n
. TeHKocnoem"a (CTPVKTvpa). tankoplastovit,- struktura
1145. . tanko uslo)cna glina {li.ta.ta ollnal 8 varved cloV
. tanka uslojcna 91i1l~ . aryile strntHidc
8 uannaCTCH8. TCIIKOH8cnOCtt8rnHH8. tunka plastovita g-!ina; listasta glina-
1146. . te~an, te~nost . liquid. tcku~. tcku~ini1 8 liquide
8 TC'tCH, Te'4HOCT. tcko~
i.
I
1147. . tcccllje . flowagc,I . te~enje 8 fluagetI
I
. Te'4CII:-.C(ua nO'4BCHa Maca)
i . t~~ef1j(', p'f.'lok.,.-.--. ----
I1148. . tecenje blata . mudflow
. te~enje blata 8 coull!e de boue
8 TC'IethO H8 "'Uta(Kan)
. blatnitok .--
1149. . te~enje ..klju~anje" peska (izazvano hidrodina. 8 boiling of sand
mi~nim priti.kom) - bou lance du sable
8 te~enje pije.ka
. Te'4CH.eHB nCCOK(DpHett.O Ha "CeOK). killcnjc pC!liko-----.--
1150. . tef.enip. tla 8 earth flow
. t~~cl1jcIf!nlljc . flu)'. t!cCJulcnll'lIl (d~ ~;ol)
, e TC'\f~tbP'}li]nO'4aaTa
.. ! ., to! 1~""i'?
552
!--~~~-!---'-~.--p ,.~: : '
,.~.,I. .:t te;~,::v.. !lllIli) f:>-:;C!"'lva ghnJ, nest~bilnn b~l~1
g:injl~
. m~knna. osjr.~ljivaglina
. Tc~m'ma rn"'1i3. oceTflHOi] ffll1Ha I
- tekoe. glin., ob~utliiva glin.----
1152. -te~ljivost. fluidnost
- fluidnost, sklonost te~enju
- Te,n"'9OCT, Te"Ha cocToj6a, <lJnVI1,(tHOCT
- fluidno.t, teko~nost
IL
. _.-... ..--I
ft Cll'ick cli1V
. 8rgile t:uidc. sr.n~ibl~
'-'.----.--
- II1Iiclitv
- flui<':ite
-...---- ---
1 2 3
1153. .. tehnik. temeljenja (naein temelien]a) !ounel.tion practice.. tehnlk. temeljen)a tehnlque 10nda!iollS. TCXUHt<ntlO TCMOnetbo. tehnika. temelJenja
1154. .. tekstura texture.. tekstura texture.. TeKcTYP.. teks!ura, zlog
1155. . temel) samac spot footing independent -. po)edina~ni temell, tomel) samac fondatlon isol~.. nOC1\~1tIC'IIIOCTnn~no UDTOMOn,TCMel1CHCOMCt!. toekoyni, posami~nitemelj
1156. . (emelj stimac Individual footin~l. l!>oln1cd fuundallon. pojedilla~ni temeli semelle isol~.. caMCl(.OMeneH TeMen, nOCAHH8'fCH
8 to~koYni temelji, posami~ni temelJi
1157.."
temelj u obliku plo~e (ro!tilja) mat foundation, raft -.. temel)enje na roitilju fondation sur radior. CKapCCTTCMen
.. temoljna brana, ploi~a
116B. .. temel)onJo (Iundir.njo) foundation.. .
temoljenj. fond.tlon.. TeMeneH>e, r/JYHAHpaH>e
8 temoljonje
1159. .. temel)enje na ploei slab foundation.. torneljenje na plo~i fondalion sur semelles isol~es. TCMOnUJbOHa
""0'18
. temeljenje na plo!~1
1160. . temeljiti ffundirati) found. temel)iti fondor. reMeneH>e (nocraeYBaH>e TOMen). temelji!i
1161. . temel)na plo~a base slab, foundation - lIoor -. ternol)naplo~a,pod radier, dalle d. fondation. TCMtH1H8nnOlil. temoljna plos~a
553
1 2 3
1162. . temeljno tlo . subsoil. t.meljno tlo, podina 8 sous-sol. TeMCflH3no't08 (no'tBCH cnoj nOA XYMYCOT). t.mclinatla
1163. . tcnzomntar . tensiomotor8 tenlometar 8 tensiometro, extonsomotro8 rCH30MCTBp
. tenzometer-
1164. . tenzometar (meraedeformaeija) 8 strainmeter8 tenzumctar . delormetre8 TCIIJOMCTnp
. tcnzometer
1165. . terasa 8 tenace
8 terasa 8 terrasse, terre-plein
8 Topacs
. terasa, polica--
~1166. . tereijar (tereijaran) 8 tertiary
8 tere ijaran 8 tertiaire
. ,epl\Hep, Tepl\HjapeH
. tereiar, tereiaren
~1167. . tcrcnskl potlo\nk 8 field 'datum. tcrenski podoci . donneos, C\>mpte- rendu du chanticr. TepeHcKH OOASTOLHi
. terenski podatki
1168. . terensko ispitivanje 8 !ield experiment,!ield test. te.enski pokus . essais sur chaotier, - in situ, - on place
. TepeucKH omn (eKcnepIr1MCHT).TcpCHCKanpo6a, essai de chaotierTCpCHCKO HcnH1yo3J.bO
. terenski poskus, terellSki preskus--
1169. . termieka analiza 8 thermal analysis
8 termalna analiza 8 analyse thermique
8 TepMWIK3 aH3I1HJa
. tcrmicna analiza
------1170. 8 termoosmoza 8 thermoosmosis. tnrmoosmOZR 8 thormoosmosn
. TepMOOCMOJ8
. termo-ozmoza
554
1 2 3
1171. . tdina (masa) 8 weight. tdina (masa) 8 poids. 'f!HU1Ua(Maca). le'-a (masa)._----_.
1172. . liksUltopija 8 IhlxOlloPY. tiksolropija . thixotropie. THKcoTponKja. tiksolropija
-1173. . tlo(Ieren) 8 ground. teron, povdiu:1 tie . sol,terrain. '1o"'oD, Tepoll, "fJi-t11018
ft tin, tere"
1174. . tlo na 1II05tU, - (in situ) . soil--in--situ. 110Uprirodnom stanju. (in silu) . solenplac.. no"sa ao npHpOAHa cO<:Toj60 lin situ). 8vtohtun., tla, rnati~n;) tlot
1175. . tlo organskog porekla 8 muskeg(organicterrain). maskeg, organsko tlo . terrain organique (vase ou lourbel. MacKer(opraHCKano"sa). muskeg (organska tla)
1176. . lok (Iefen)e) 8 flow. tee; . ecoulement,cour.nt (,'ocouler!. TO'40,TO'fCJbO
0 tok, tefi
1177. . Iraini (vefili) mraz 8 permafrost. 51nll10 SIIlflfluto tlo 8 un' pr.rmnnont -. rH'rmi1frn'il. nocTojalio (oe'fHO) 33MpJltara nO'488. ~talnozmrzl3 tla"-~
1178. . trakasti temclj 8 slr;p foundalion. trakast; temel) 8 londation s\ll'semelle,semellefilanl.. neHrosHAeH (TpaKacr) reMen. pasovnolemeljenje
1179. . trakasti temel;, (kontinuirani) 8 long strip looting, continuous -. trakasti temel), (kontinuireni) 8 Idndation sur semellecontinue. semel.. neHToBHACH YeMOn, KOHTHHyaneH TOMon Iefilante. kontlnuiran; temelj
555
1 2 3
1180. . t.onlo . i.iction. trenio 8 Ironemont. 'pMe,,,". IronJo
1181. . tronjo0zid . w.nfriction. trenje0zid . frottem.nt contre un mur. 'pMC!ttAco nOOpWMttera ttl .MAGT. obstensko tr.nJe. trenJe obpl.leu
1182. . tresot . peet. treset . tourbe. 'P8C'I'. Iola
1183. . tresetille . peetbog. t.eselille . tourbiere. IpeccTMW'.. Iotnalo moevirje
1184. . Ireselni 8 peaty. tresetasl 8 tourbeux. .peeo.eH. Iolnal
1185. . trioksiJ.I.n 8 t.iaxial. t.;aksijalan. troosni . triaxial. 'pM8KCMJanoll. IpoOCOII
. ttiaksialen, triosen
1188. . trodimenzionalan . three-dimensionel. trodim,nzionelan . II3 dimensions
. 'POA_HIMOHaneH npocTopell. tridlmenzionalen----
1187. . trolan Iraspadnut) . friable. krhak, lomljiv. trolen. drobljiv . friable. .powell, ICpwnM.,Apo6nM. .. droblj iv, 1Iolon
1188. . trupput. Itemeliputa) . roadbed, road found.tion. podloga cesle, lomollno tlo casto 8 pletaforme. fondation da I. cheuss.e. Tpyn H8 naTOT,OCH08' H8 naTOT
. cestno telo. spodnji ustroj
556
;,1 2 3
1189. . tucanik 8 balllst. Zlstor, tucanik 8 balllst, pllrrlille. Ton'teHMt(. tolflnec-
1190. . tuf 8 tuff. tuf . tuf. T~. tuf
1191. . tunelsko oblogl 8 tunnel-lining. oblogatunela 8 revthementdo tunnel, bllnd'gl-Iurbu.. TYHencKa ot5l1Ora lent. predorska obloga. --"---_._---..------.------..-..--..----.-..
1192. . turbulenlon 8 turbulont. turbulent.n 8 turbulont. Typ60neHTeH
8 turbulenten
1193. . tvrdaglina 8 stiff clay. tvnlaglina 8 .rgilo raid.. TBPAa, Kpyra roMHa. trmagli'na
1194. . tvrd.glln. 8 clunch. stvrdnutaglina 8 barrl, argiledurcil (gloll. JSPAn fnMH8, CTOPAHDT8 rnHH8. gruda, trdo glina
U
1195. . ublalavanjeudarca 8 cushioning. amortiziranje,ublafivan;eudarca 8 matelassage,Imo.tissoment. OMOprMJHpOlbO,y6now.yoo...o Ha YAOPM. blatenja udarcev
1196. . udar 8 percussion. udar 8 Jjorcussion. hUUDUO. YAap, YAMpa...e
8 udarno'. sondiran;ez opazovanjemugrezkov
1197. . udar vazduha 8 air gust,. udarvjetra 8 coup de vent-rafale. B03AyweH YAIP. YAap Ha BeTepoT. sunek vetra
557
1 2 3--
1198. . udarni valjak(~ibrlCionivaljak) 8 vibrating roller. vibracij.ki udarni valjak 8 rouleau dameur. vibrant. .anett""
YA"P"O p.elt,ao, ."lIpaoanett. vibracijskivaljar
1199. . udarno buJenj. 8 percussion drilling8 udarno buJenje 8 sondage par percu ssion. YAapHO Ayn-eob8 (00 nepKYt"ja). udarnc vrtanjc
1200. . udarno dleto scka~ 8 auger- type bit
. kruna u obliku svrdla 8 trdpan, d cullier
8 WHnetT CepAp.n
8 spiralni sveder
I 1201. . uucovazduhau porama 8 air ~pace,etio. udio zraka u porama 8 pourcentage d'air en volumo. 3n"'iuHHwl...n03AYXOT00 nopHf"HI 00'19818. d(?lol1 zrnko01 ilpalnjonih por
~--------,--1202. fit U9010provon unulr.~nj.g trenja 8 ongleof truo Internallr I"tion. kut prov09 unutralnieo tronJD . anglo do Irollomont Intorne v,01
. olon no DMCTHIIC:<OTOOHDTpOWHO TpMOtbO. ci.ti torni ("eniski) kot
1203. . ugao prirodnog nDgibe . .ngle 01 rcpos.. kut prirodnog pokusa 8 angle de talus naturel8 aron Ha np"poAHaTe Kat"He. narDvnl naklonski kot
1204. 8 ugao smicanja 8 angleof shear. kutposmik. 8 angle de cisaillernent. aron tl8 CMOnKtlV681<berO. stoilnlkot
1205. . ugaotrenja . frictionalangla. kuttrenja 8 anglede frotternent. Iron Ha 1pHetbeTO. tornikot
1206. . ugao trenja izmedu tla I zida 8 angleof wallfriction. kut trenja da sa zidom 8 anglede frottement sur paroi. e/on HaTp......e,o noM8Iyno-.aTa"
S"AOT. kat obsten.kega trenja
5
1 2 3
1207. . ugaounutra!njegtrenja 8 angleof internal friction. .kutunut.rnj~ Irenja 8 anglada frottement Interne. aron HI BHarpeWHOTO 'PMetW. kot nOlraniegaIrenfa
1208. . ugib (delleksijl) 8 dlllection. progib,otklon 8 d4f1axion,allainemant, flicha divl-. O'KnoHyea'be, Cl<pwHyel...a (OA npaeeu), Ae' Ilion (d'un 101lgel"'neHcHja
8 upogib, odkJon
1209. . ugll.1 . .ngular. o!trobridan 8 Inguleux, Ingulai. r.. aroneH. arnetT. ocrpopa6eH8 os;:roro.b
1210. . ugl.stit blokovska struktura 8 angularblocky mucture. 031robridnazbijonastruktura 8 structure anguleuse, - enchevelree. oCTpopa6tla 15nOKooCKa CTPYKTypa. o.troroba blokosta struktura
'"
1211. . ulcgnuce 8 subsidence. ulegnuce tla . offalsscment. affont.lrclnenl, subsidenco. cnerHyoa...e HI noqeara8 ugr.znina, udor
1212. 8 unutra!nja .rozlja .. internal SCour. unutlrnj. pod loklvan;e 8 erosion int.rne8 StfaTpeWHa epOJHja
. notran;. erozij.
--1213. . 1lllutrft~nJI nllpon . body.Iro,". unutarnje naprezanje . contr,'nte Inler 118. BuarpewuoIIlopers.... nalraoja napetost
1214. . upijanje 8 imbibition. upij.nje 8 imbibition. 8nH8.H:.8. v.rkavan;e
1215. . upi;ajucibun.r 8 rechargewen. upajni bunar, napa;a;uci (negallvnil - . putu d'nlimentation. 8n"88r8I18" C5y"ap. ponilcalnl vodnj.k
559
1 2 3 I
I1216. . uredaj za dizanie 8 lacking equipment I. uredai za dizan;e 8 app"eU de 'evage I. onpeMi 31 nOAI4IHYBaHoeI
.8 naprava za dviganje i1217. . uredaj za bulenie sa lezgrovaniem 8 core drill rig
8 bulilica za lezgrovanle 8 equipement pour fonge tube, sondeuse8 np,,60p 31Be"e",e Ha iaAPo co Bp,"",e i carottage8 napr.va za wtanie na ledro
1218. . ureda]za ispira;'je 8 ,Iutriator. aporot zu Ispironln 8 dlut,lotour8 .napar Ja npOMMOal-b8. naprava za 'o~itev zrn z Izpinnjem
.-
1219. . ureaal za izdvalanie ~esticasedimontaci]om 8 hydraulic classifier, elutrlator. s.dlmen.8 aparat za hidrauli~ko klasificlranie, - za sodl. tatlon apparatus
mantacllu 8 oppareli da cla..iflcatlon hydrauliquo8 ceAHMourou npM6op, nt,anH3.'Op tli COAHMeHruo \
u"ja,.. vodnlkl.sifik.tor
1220; . urea'i za molanio 110 . g,oundbotchlno plant, soil mixin9 plant8 ureaaj za mllolaniotla 8 Instaliatlon molangeuse des torres. MCWi1Ji1,GHI 00'18" co A03HpOfbO. bazaza prlpravozemlJlnsklhmolanlc
1221. .8 uredaj za prskanjoze melter iiibeton . gunlte -, cement-gun8 torkret, top za torkretlran]e 8 plstolet (cement gunl i gunit~. - enduit8 TOpKpeT,anapaT 3a TopKpen'paHoe (ropKplleH projeti
TonI8 naprava za torkrelirenie lobrlzgavenle)
1222. 8 uslojonost (stratifikacijal . slratification8 siojevitost, st,atlfikacija 8 stratification8 cnoeB"ToCT, HannaCTeHOCT,
CTpar""'''KauII;a. straUfikaclja,plastovitost .
1223. .uslovlome 8 failure condition8 uvjot za slom 8 condition dB rupture
8 yenoB 3a paspYWYBaHoB
8 pogo; poru litve
1224. 8 uslov(za nestanak te~enja gline 8 quick condition
. uvletha c:'liatQlvolt gllne 8 condition de boulance
8 yenoBII 31 ocernll80CT Ha rnltH~Ta
I8 pogoi utekoeinj.,nja gllne
5
1 2 3
1225. 8 utiski.le (penetrometlr) 8 p_trom8ter8 penelromellll' 8 p-lrom4tre8 neH8IpoMIIllp8 penetromeler
1226. . utiski.."Je IpenetreelJ.' 8 penelr.lion8 penetreeij., prodir.nje 8 penetr.tlon8 nlHetPl"Mj., npoAMPlH>e8 pe"etreelj., prodir."Je------.
1227. 8 uto..rl..e Igr"'. millno) 8 fork-11ft truck8 .me.r Idiz.llces.llicem.). 8 choriot el..lleur d fourche. H.TO..PY'". .illesr
1228. . u..lj." 8 rolled8 Iz..lj.", n.bijen ..Ij."jern 8 roul.. ttaGMBnoco .8ne". "_8naHG. po.alj.n,z..'jln, wlljln
- -1229. . u..ljl"i zemljanlnlsip 8 rolled earth dem ,
8 u.nljnlll Zlftllilullillosip . clluue roull'n, hnllllllq""
Inrre rouln. ICMjn"Onpo'PlAI (IiPl"I' "ell"'''1 co UI"I" I. Z.lljarjem komprhnlrlnozemeljsklpregrad.
1230. . uzgan 8 b~OYlncy, upllfl8 uzgon 8 saul-pression, pouss.e d' Archhnide,. noTMCOI< d.j.ugleg.. yzgon
1231. 8 uzim.nje uzor.kI 8 sampling. uzimlnje uzor.kl 8 prell.ernent d'echlntillon. clrott.ge8 -'be HI"mIAO"". jernlnje .Zorce.
1232. 8 uzorek . semple, specimen. uzorak 8 ech.ntlllon, eprou.eUe spechnen. "'O.AOI<,npoll.8 proskullnec, .'Orae
1233. 8 uzorok Izbulotine (jezgroJ 8 boreholeSImple,cored sample. uzorek Izbolotinl,jlzArenl uzor.k 8 clroUe. M'08AOl< OA COHAe"'HI Aynl<l, /OApo
8 .ZOrec Iz .rtlne,jedro
561
1 2 3 I
1234. . uzorak uzet sonda!nom kdikom . spoon sampleI. uzorakdobiven!licom 8 echantillon pris 4 la cuille,e I. H1AaAOK H3SIAeH co na)f(M'teH anapar I
. YlOreC vzet z llicaI
1235, .ulvodno 8 upstream. uzvodno 8 amont8 yropHo In? eOAITa). yzvoden
-~1236. . uzvodnano!ica brane 8 heelof a dam. uzvodna nolice (st~pa) brane 8 piod amont (d'un barrago'
8 yropHa cranKa HI nperpaAITI
8 vzno!je zemeljske pregrade na vzvodni strani
V
1237. . valutak(krupaniljunakl 8 cobble, pebble. valutica, krupnl iijunak 8\
galet, call Iou
8 eanyroK. KpyneH 'IIKan. kamen, p,odnik, oblica
1238. . veei glavni napon 8 major principal stress8 vete glavno naprezanje 8 contrainte principale majeure. norOl1eMO rl1aBHO HSnperatbe
8 veejaglavnenapetost
1239, . velieina(vrednost) 8 value. vrijodnost. . valeur... SpOAHOcr,3Ha'Ce~ft. vrednost
12~O, . volieln. eostlcoIzm.1 8 porticlo size. yolifina ~nstic. 8 dimension des D,alns8 roneM"HO He "eCT""K"Te
(spH8Ta). velikoSl dolcev.
1241. .velil:inazrna 8 grain sizl. velieina zrna 8 diametre des grains, dimension -. roneMHH8HI 3pHlt8. velikostuna
1242. . ventilnakaiika,pribor za uzimanjeuzoraka . bailer8 venUlna !lica (pribor za uzorkovanjel 8 tube 4 sediment curette8 BeHT"nHana)l(,,"a (np,,60p sa BIAelt.e "388AO-
"")8 ventilna!lIca (pribor zaJemanJevzoreev)
562
1 2 3 II
I1?~3. . Yrnmiln,;'!tlJivn(II inn 8 oXlrn,.",ltlv" clny I. j"~O o'jotljivn gllno 8 o'gllo ultros"",lblo I. MIIOIVucnrIHmftIIIHIIR
I. z.lo obcutljiva glina
1244. . vertikalna cov . riserpipe
I
. v.rtlk.lna tlaen. clj.v . colonn.mont.nt. (tube). Dcpn1KOntln nOH1Ctln u.eOKiJ
8 verllkalna (11~ena) cov
I1245. . vert;kala (vlsak) 8 plumbline. v.rtikala (visak) . Iii a plomb, aplomb
8 eepnlKana (Bt.1COK)
It svincnica, vertikalaI
1246. . vortikalnalalpaza podgradu 8 poling board
I. v.rtikalnatalpaza podgradu 8 planch. d. boisag., - par.",.nt. T:lImfi ,., lIo/trpal\yniHbo
II
II opa!na deska.
1247. . v.rlikalnl POduplr.cl (Sipovl) . soldl.r boams, - pllos. v.,tlkalnl podup;raci podg,ade, !ipov; . etayageavec madr iers verticaux
8 Bepn1K~HlHI1nOTnHpa~H, KonOBH. ve,tlkalni podpo,nl elementi, podporni koli
1248. . veza na pero i 11jeb 8 joint, tongue- and groove I. spa;' na pero i utor 8 assemblage a rainure et languette
8 taCraD Ha nepa H >t<ne6. spo;,spa;na pcro in uter
1249. . veza (kod lalpi priboj.) 8 Interlocks lof sh.et piling)8 brava (kod 1murj.) 8 agr.fes (do palplanch",)8 Opr.Ki1,cncjynitH..c (Kaj wnY",(10otJHIorpal\D)0 soojnice (Z<1q.1tnQstenfl)
'--'--,-~---1250. . vp.zivo . binder. vClivo . Ii.nt. Ihtt1J\C'p. npJIfQ CpCIlCTDO. vezivo
1251. . veznisloj . binder course. vr.znisloj . couche rlo liaison8 DpJett cnoj. t)HffAer>CKH enoj {npH mnlo1WJiJ)
QI velna plast
563
1 2 3
1252. . vibraciona plofa 8 vibrating plate compactor. vibradjska plofa za nabijanje 8 compacteur. plaquevibrante. nJ10"CCTB..6parop 3a Ha6..Ba.be. vihracij',k. plo~~. la komprlmacljo tal
1253. . vibrirajuca fica 8 vibrating string, - wire. vibrirajuca struna, - fica 8 corde vibrante. OYl6pal.tHOH3 )'01'-'8. vihraciJska strun8, .tica .--..-
1254. . vihriranje IvibraciiaJ 8 vibration
. vibriranJc 8 vibration, trdpldaUon
. o..6p.u..ja, rpenepetbe. vlbracija ,
1255. . vibrollotacija 8 vibro.flotation
8 vibrollot.cija 8 vibro.flottation. o..6po4>norau..ja8 vibroflotacija \
1256. 8 virtuelan (moguci, verovatanl 8 virtual
8 virtuelan, moguci 8 virtuel
. sHpTyeneH, MO)f(eH,aepojaJeH
8 virtualen
1257. . vi.ina kapilarnog penjanja . height of oapillary rl.e. visinakapilarnogdilanj. . hauteur .d'ascen.ion capillaire
. BMCHHa Ha KanHnapHo H3JU1rHyeatbU. vi~ina kapilarnega dviga
1258. . visina kapilarnog penj.nja . capillery rise, - height
-. kapilarno dilaJ1)e, vlsin. - . manteo copillolro, houtour d'u\ccilsion. KanHl1apHOK8'tye8t-be, BHCHHaHI KanHnapHO
Ka"YS8I-be. kapilarni dvig, vgina kapilarnega dviga
1259. . vitina nivaa podzemne vade 8 groundwater elevation. visina podzemne vade 8 niveau de la nappe. DHCHfl8 (UMOO) U8 110A3CMHOHI BOAD
8 nivo podtalnice
1260. . visina pritiska 8 head. visinatlaka . charge. B"C"Ha(Ha np..r..coK). tlafna vi~ina
564
1 2 3
1261. . visina pritiska porne vode . pore water heed. tla~na visina vode u porama 8 charge de I'oau inlerstitiello. RHC\o'\uaH8 npH1HtOKOlHa nopH81S BOA8
8 tlnena vi~in8porne vade
1262. . vlskolitot . viscosity. viskOlltet 8 vlscosltd. BHCK03HOtT
. viskoznost~_. --1263. . viskozno 8 viscous. viskozan 8 visqueux
. BMCK03t'H
. yiskolCn --.,. _. ------.-----."-.--....----- .--,-..-..---..------------.-..---..
1264. . vi~eslojna plo.;a 8 sandwich slab. vileslojnarlo~a . plaque compo see de diverses coushes. noneKetnojHB OnO'l8. ceHADH't-nno't8 (sandwich). plo~ca il rallienih plastl
~.
1265. . viluelni pregled 8 perusal, visual inspection. vilualni pregled 8 exame"i vue. BHJyenCHnpernOA. BH3yenHOpa3rneAY08H:t8,
Ot4eHKB8 pregled, vilualni pregled logled)
1266. . vlaknosl(librolan) 8 fibrous. vlaknast 8 fibreux. 8nOKHeCT
. 'vlaknast-- --- -...--.
1267. . vlafan (mokar) 8 wet, moist damp. vlafan,mokar 8 hum ide humectt!. Om))f(Cli, MOKap. DOACH
. maker, vlili.cn
-- ---.-..-- .. ... --------------.1268. . vlalon uzorak 8 wnlsnmplo
. vlaini ulorak . dchantillon humid.8 Bna>KCHH30aAoK
8 vlafen vzorec-- -
1269. 8 vlalenje . moistening. vlden]. 8 8rrosage,humidification. ltaOnO>KC'fI, HilUnO)KyoOJbO. navldonje
.565
.--1 2 3
1270. .vlalnast 8 humidity. vlalnost 8 humldit48 snara, enaH<HQCT. vla!nost
1271. . vldnost pri ugral1ivanju (sadrlaj vode) 8 placement moisture, - water content
. vldnost pri ugrac:Jivanju, Ikolifina vode pri - . teneuren eau lors de la mi5e en oeuvre -
. ena)t(HOCT"PM BJpaAYSaJ-beTO, COAP>KHtI8 HI 80- - en place; placement
Asra npH erpaAyoDt-b8TO. vlaga pri vgrajevanju
1272. . vlalnosttla . soil moisture
8 vlalnost tl" . humiditd du sol. On3)KflOCT HI nO~Bcna. vlolnosttal-.- ---~. .-------
1273. . vod (cevovod) . conduit8 vod . conduit, tuyou. flO1\. 1\0"onOI\
8 vod
1274. . vodo Iz vodovoda 8 top water
8 vada iz vodovoda 8 .au do robln.t, d. viII.. BOAa OA BOAoaOA. voda iz vodovodnega omre!Ja
1275, . vodau pukotinama 8 crack water, fissure-, joint.creop,to. voda u napuklinama, pukotinama, spoJnicama 8 I. ean de fissure8 DOAa DO nYKHon'HHTe (cno)oT)
8 razpoklinsko vodo-- -- --1276. . vodo zo pranje 8 wash wator
8 voda za ispiranje 8 eau de lavag.
8 BOAB33 MHel-be,BOAB3a H3MHS3f-be(npOMHS3I-be)
8 izpiralna voda
1277. , \'odp.n . aqueous8 voden 8 equoux
. pDJnOI\p.tICT. 119ToneH co DOAD
8 vodnat
1278, . vodonepropusna lovesa 8 curtain, watertioht
8 zavjesa, nepropusna 8 voil. d'etancheitd, rideau
8 BOAOHcnponYCH33aseCD
. zavesa,vodotesna
566
1 2 3
1279. . vodonepropusnost 8 watertightness
8 vodonepropusnost 8 .!tlnchelte h "eau. eOAOHenponycnMAoCT'. vodotesnost
1280. . vodonepropustan 8 watertight. vodonepropustan 8 impermelble. SOAOHcnponycrnMB
. yodolCscn
1281. . vodonepropustan ekren (dijalragma) 8 cut-offwall. ncpropusni ekron 8 mur peralouill.. HenponycreH eKpaH
8 .vodotesnastena, dialragma
1282. . vodonosan 8 w8tcrbcaring
. yodonoson 8 .quilt;re
. nOAOHot!!tl
. vo<I011050n (
1283. . vodonosni sloj . aquil.r,.qul'.rous. vodonosni slol. vodonosen 8 aquifora. BOAOHoceH enD j
8 vodonosna plast, vodonosnik
1284. . vodosabirna galerija (potkop) . collection gall.ry. sabirna galerij., (potkop) . galerie-colecteur
8 colio'PHI ranepl1ja. lbiralna galeriJI
1285. . yooozl1hva lna. .gr8dovlna . intake structura. ulazna gradevine 8 ouv'OOo do Ini!ind'nou. BOAosa<!Jar,BOA03a<!JaTHI1OIiJeKTI1. vtotni objekt
1286. . vremenskakriva 8 time curve. vremenskakrivulja 8 courbe en lonctlon du temps. epCMCHCK8 Kpt.188. ~asoYna sovisnica
1287. . vrhkosine 8 top of slope
. vrhpokosa . sommetde talus
. aps H8 KOCHH8Ta
. vrh pobotja
561
1 '" 32
; 1288. . vrhli~ . tip of the pile,pile point. vrhlipa . pointe du pieu. sabot. apa Ha I<onOT
. konice kola
1289. . (vrsta'.Ispato) dolomlt . pearl.spor. dolomit . spath perl4. AOIlOMMT
. dolomit (mineraI) enkarit
1290. . vrlna vrednost (maksimum) . peak value. vrlna vrijednost . valeur de pointe, - maximum
. apaHa apeAHOCT (Mal<CMMYM)
. vrhunska vrednost
-1291. . vrto~a (ponor) 8 sink hola. do line
. ponor,ponikva,vrtaea . entonnoir, dollna
. nOIlOp, npT."', nnno511.'MH8 HI VODno,. hoon.}
.1'0""',
po1.hnlnlk, ponlkalnlk, vrtn~n
1292. . vu~n . traction. vufo . traction,tractoge. ane'fel-be. vlok
1293. . vufno~Ia . drawbarpull. vu~nasila . force de levage.. Bne'lHa CMna. vlo~nasila
1294. . vulkanski . volcanic..vulkanski . volcanique. oynKatlcKM. vulkanski
Y ..
1295. . Jungovmodul elastlfnostl 8 Young's modulus. elasticity. Youngov modul, - modul el..ti~nostl . module d'elasticlt4 de Young. JvlllOO MOAyn, MOAyn HI enICTM~HOCTa. Youngo. modul, modul elastifnostl.
Z
1298. . zabiti . drivein. zabltl . enfoneer. J86MBI. vliskati. uv~tavati
568
1 2 3
1297. . zaceviti, oblofiti 8 case8 oblofiti, zaciieviti 8 revetir, tuber. o6nO>Kye8, 31ueaYS8. zaceviti,oblofiti
129B. . zacevlieno burotina . linodborohole. oblofeno (zacilevljeno)bu!otina 8 trou de sandagetub4. :HIL\eDellaAvnHa'''Ha (Jaw''''He L\eBKa np" Avn.
.o,toO'o). z8covlJcno vrtlne
1299. . .adrlav.nle (reten.II.) 8 rotontlon. roloneil. 8 rdtention. I8APHCVDDIt,C. pOJOft:lHJR. relell.lla, .ad, '-ev.nJo
1300, . .ad.1..vanlo (rolen.lja vode) 8 woterholding. retenciJa vode . rdlontlond'o.u. pereHJH;a (.aAP>KVBa",e) Ha BOAa,a. rclenzijski;
1301, 8 .agatni .id ad prlboja 8 cantilever sheet piles. slobodno stojeea (upeta) zagatna stijena 8 ,ideau de palplanches en porto-4-faux8 SMAOA 36HCHHHenOTnopHHTannH. vpeta .agatna ,teno
1302. . zaglinlenopodln.komoreno 8 glacioltill. ledenjot!ki nonos, morena 8 orgile. glaclaires 4 blocaux. rne'4CpCKH"aHOt, sarnHHeH. n8AHHCK8MopeH.
. talno morena, ledeni!ki nanos
1303. . zaja.itl (pregraditi) 8 pond, to. zalsziti,pregraditi 8 former une mare, inonder. nperp8Avoa~e HI BOAeHTOK. pregraditi,.aja.iti
1304, . zakliniavanje (utezanje klinova) 8 wedging. zaklinlavanje 8 cainc.ge, coincamcnt,cal.g.. 'OL\Bpc'VBa",oco KnHH. zaklinjenje,zagozditev
1305. 8 zamrzovanje(mrfnjenje) 8 freezing. zamrzlvanje 8 o,ong410tion. J8Mp:lIiYBa..~e
8 zmrzovanje
569
1 2 3
1306. . lnmulienjo . siltation. zamuljenje 8 depSt d. limon. nU-bect H3HOC, KanOB H8HOC
. li1blatcnJo
1307. . zamuljiti 8 siltUp.to. zamuljiti . env8ser. eosabler. lan:ubyoD, npaD'" H11bQ. ublotitlz meljem
1308. . z8ostoli napan 8 residual stress. preostalonaprezanje . contrainte residuelle. peJMAyanHo (oeTaTO"HO) Hanpera...e. rezidualna nanetost
1309. . lapisnik 0 bu~ellju . borlno100. dncvnik (protokol) bu~enlo . coupo do sondago. relove. 3imlACII..wI(3D ItVn'tntbftJO
. sonda!ni zapisnik
~1310. . zopisnik 0 pohijnnju 8 driving record. zapisnikzabijanJa 8 repport de battaoe.ca,"et -. 38nI1CHI1K38 306110a...e (Ha Konl. ubijalni zapis
1311. . zopisnik 0 utiskivanJu (penetr.ciji) 8 penetration record. zapisnikpenetracije 8 proces.verbalde penetration. pcrHclpHpal-bB Ha npOAHpatbOTO.38nHCtlHKsa. neHeTpaLt...jaT8. zapis 0 penetratijskem preskusu
1312. . zoprcmina, zaprcminski 8 volumo, volumetric. volumen.volumenskl . volume.de volume. 3OtjJaTHI1Ha. oonYMeH 06eM. 30tjJaTHHHcKH
. prostornina, prostorninski
1313. . zapreminskamasa- jedinienamasa 8 bulk density - specific gravity -unit. prostorna masa,jedini~na - weight. BonYMeHCK8Maca, eAHHH'tH8Maca . poids specifique(densiteapparentel. prostorninskamasa (specifienateh) specifiena
oostot.
1314. . zapreminska masa - pod vodom, zapreminska 8 buoyant unit weight, submerged dens-IT)asau potopljenom stanju ity
. uronjcna masa 8 poids spacifique dejauge
. ponYMeUCK8MDCO nOA DOAa, nOIonO'He oonYMCH.
CKO Macn
8 potopljena prostornlnsk. mesa
570
1 2 3
1315. . z::Ipruminskomusau suvom stanJu 8 drv bulk domitv. sulla prostorna mosa . pohJI volumlquo du sol ,oe. OOilYMCHCKaMaca 00 cyOIl coCToj6a
8 suha prostorninska masa
1316. . zaptlv.n]e . s0811ngoff,. zabrtvljivanje . etanchement. aatlcnYIHHl,of3aTDapat-b8,3snn1cySBH70
. zatesnitev
1317. . zaptlvanje blatom, InJektlren)e (nptlv.nle) 011. . mudJacking, clav Inioctionnom 8 Injection d'arglle. zabrtvljlvan;e blatom, injektiranje gllnom
8 3a'f(mYBa~be co Kan, HHjeKu1patbe co rm1H3
. tf!snr.njnl olino, injiclmnla z ollno
1318. . zaptivanjeilova~om 8 loarr soal. hitvljr.njoilovn~om 8 joint de torro Dials.. 38'wnyoatbe co ~nOBHua. glinasto tesnilo, tesnitev z ilovico
1319. . zaptivati . seal,to. brtviti 8 sceller,colmetor,bouchor. 3a'fenyea, 3aTBopa, 3anTH08
8 zatosniti
1320. . zasi~en (natopljen) 8 soaked, wetted. promo~en,smo~en,namo~en 8 imbibe,trempe, hum.ctte. HaronCH, HaMOKpeH,Haena>KeH. namo~enr maker
"1321. . zasi~envadom 8 wate, logged. zasi~en vodom 8 imbibe d'eau. HaroneH, :JaCHTeHco BOAa I. z vodo prepojen
1322. 8 zasi~cnje vadom 8 water saturation
8 zasicenost vodom 8 saturation en eau
8 33CHTeH co BOAa
8 nasifenje z vada
1323. 8 zasoljen 8 brackish
8 zaslan;en, ho~at (voda) 8 saumatre
8 3aCOl1eH
8 braki~en, zasoljen,
571
1 2 3
132~. . zaslor (povlSinskl sloj) . surfacecourse. pov.~lnskl slol. zaslor 8 couche, revGlomenl, In"ls supe.lI<:Inl. noepWMHCKM cnoj, 38CTOp. krovna plaSt
1325. . ZJa&tilni filter . protective!lIter. ze&tilnifilter 8 filtre protecleur. 3IIWTl4TeH...nrep. zal~ltnlfiller
13_26. . za&titni nasiI' (odbrambeni nasiI') 8 dike, dyke. l&&titnlnasiI' 8 digue. 33wr"TeH Hac..n. za&eilni nasiI'
1327. . Za&titninasiI' . levee. zO&lilninasiI' 8 levde, diguu de protection. b~AeM no AO/UKMtiOta HI (JPorg,. oA6puH6eH
HaC~'IO. varovalni nasiI'
1328. . lOlega (vez) 8 tie-rod. zotega,vez 8 tirant, fer de liaison,berre d'ane'ag. M,cra. vez, sidrna vez
1329. . lOlelOnje 8 tension. vlak,zatezanje . tensicn. ttanllaTOeT.3aTCrHY08t-bB. naleg
1330. . Z'lVarae (eel') . plug. e~p . bouchon, lampon, ehevillo. 'len, 3IT80pa't, '�H8Hja. z2maSek,eel'
1331. . zatvorert vazduh . entrapped air. lOroljenizrak . air inclus,- occlus. 33TBIJP<lH BOJAYX (BO nop"Te Ha nO~BaTal
. ujetizrak
1332. . zavesaod priboja . sheet-pile lereen. zavjosa(ekran)ad !mur)a 8 ridoau da palplanchos, dcran de -. 1eHKos"AHa Hen ponyer n.. Ba nperpaAa (eKpaH,
33Beca). zavesa iz zagatnie, pregrada Iz zagalnlc
572.
1 2 3
1333. . zavrtan)(vijak,zaptivnielemenat) 8 bolt (sealing bolt). vijak (brtvoni vijak) 8 boulon (Incrago)8 '60m (3a ...enyoalbl)
. palica(,id,"a' sornik,vijak--
1334. . .bi)sn). kva!.nj.m 8 compaclion by wal.rlng. .bi)anj. polijevanjem 8 compactagl plr depot dans I'IIU,- par. 36101oalbe(H8 nO'tB3rs) co nOnC03t-be arrosement. zgo!tevanjo, polivanJ.m
1335. . zbijan;etla . foil compaction. .bi)an;etla . compactagodl '01. 3fhtB8Ji,C H3 nO'103r3. zbijanjetal
1336. . zbijanjo valjonJ.m . compaction by roliintJ. .bijan). val)anjem 8 compaclagopar cyllndroge,- plr roulogo. 36"oalbe (Ha nO.OITa' co Banalbo8 zgo!t.evanje z valjanjem
------..-1337. . zbijena (gu'la) tek,lura . clo,e texture. .bijeno (gu'lo) lek,lura 8 texture gerree. ryeTa, 36"eHa TeKCTypa. go,lzlog
1338. . zbi)eno'l . compactnoss. zbijeno,t 8 complcite. 35H8HOCT. KQMnOIOHOCT. kornpoklno'l
1339. . zbijono't vodom za~i~enog tla (kada nema 8 zero lir voids densilYporn ispunjenih vozuuhorn) 8 don,ild apparonlo ,Iu mltd, Iou lalurd. gu,loes polpuno za,i~enog tla
8 36HCHOCT H8 nO'lBl1T3 npH nonH8 3acHTcHoCT,
(603 nop" "cnonHeT" co 003A'fJI). gostoti1 popolnoma nasil:cne zen11jine
1340. . zbijenosl po AASHO (Americko udrutenje 8 AASHOcompaction(AmericenASlOcia.sluibenikadrhvnih auloputeva) tion of State Highway Offlcia I~I. zbijeno,t po AASHO-u (Americko udrutenjo 8 compactage AASHO
sluIbenika drhvnih aUlopuloval
. 1.6"oI\OCT"8 no.o",o no MOIOAOTAASHO
(AMepHK8HCKOAPYWfBO HI cny)t(CiCIU1lU1li8
AP>K8DHHTC0 OTonOTHWT I). AASHO preskus; komprimaci)o tll (Ameri!kozdru!en;. drIavnih uslulbanc.v za Ivio costo)
573
1 2 3
13~1. . zdrobljen (razjeden, korodiran, erodiran) - bitten, gnawed, corroded, eroded. zdrobljen,nagrilen, zardan, korodiran,erodiran 8 rongd, corrodd. 'APolSo..,".'p""", KopoA"pa..,.poA"p.H. razjeden. korodiran, erodinn
1342. . zeml;ana brana 8 earth dam- zemllanabran. (pregrada) 8 barrageen terre, digue. 30MjeHa nperpaAa (lSpaHa)
- zemel;ska pregrada
1343. . zemljana prizma 8 soil w.dg.. zemljaniklin, klin \la 8 prisme,- coinde sol. no'toeH KnHH. zemoljski klin
1344. . zoml;aniradovi 8 earthworks. zornl).nl radovl 8 lcrrossomonu. 3eMjeH"palSol"8 zemoljska dela
,1345. . zemljano vezivo 8 soHbinder. zemljanovezivo - math!re d'agregation du sol
. ep3YB8't t.8 nO'fS8T8, cpeACTDO:sacep3YB8tbe H8
nO'l6ST8. zemljinskovezivo
1346. . zglobljenost (ukllc!tenost) 8 int.rlocklng. uklje!tenje, u!ljeb,ljenje 8 ench.vetrement imbrication. BKneWTYBa~e. cnojYB8H:.8, BH<ne6ye8li:.e. l~kJinl.nje, propletan!. drug v drugega,
1347. . 19ru!ao(flokulisao) 8 flocculent. 19rulan, !lokuliran 0 !locule. cHery neeT. kosmi~ast
1348. . lid od priboj. 8 sheet-pile wall. z.gatna stijenaod !murja 8 paroi d. palplanches, rideau -- wnYHAOB S"A, HenponYCTnMBa TeHKosHAH8
nperpaAa
- lagatna stena
1349. . zona (podru~je) 8 zone
- zona, podru~l. 8 zone. 30H8,nojac, nOApa'ije8 eona, pas
74
1 2 3
1350. . zone pUma I osaka . IIdalland. zona Izlofena plimi losJeci 8 zone de marnage. Kpaj6po)l(HI 30Ha H3nOHC8HaH8 npH"MB H OAl1MB
8 prlobalnopodrotj. plimeInoseke .
1351. . zrno 8 gr.ln
8 zrno 8 grain
. 3pHO
. zrno
1352. . zrnast 8 granular. zrnast 8 granulaire,grenu. 3pHecr. JpHar. zrnat
I
1353. . zmast. struktura 8 eggregatedst,uctur.. zrn3sta struktura 8 structure cimentde. 3pHeCTa CTPYKTypa
. ::Jgrcq3tnastuktura, zronta struktura \_.-:-
Z
1354. . felatini,anJe,geli,anJe 8 gelallon. felatini,onje 8 gdlification. H<el1antHHpatbe. felatiniranje, spreminjanje v gel
1355. .8. file . vein. fila . veine,filon8 )KHna. fila
1356. . fil.vost . toughness. fil.vost . durste. )t(l.1n~DOCT. filavost
1357. . litko blato . oeze. fitko blato, mulj 8 vase. suintement. T''tHe Kin, TKH:HJ.
. blato
1358. . livi pesak . quicksand8 ljvi pijesak 8 sable boulant - lTIouvant. JlCM8necoK. tekotl pesek
575
576.
4
4.1 A.ohia. turmln. na hrvabkom knlll.vnom jezlku
Registri termina nil jezicima naroda Jugoslavije
A
ablaeija, odno~enje, olplavljivanje 1
abrazija, habanje 2.bruiv.n, ha"njU<!13.dhez;j., prionljivost 4
adh.zivan, prionljiv 5.dsorpeija 8
odsurbiranavoda, vozana voda 7.dsorblranllonl, vezanl ionl 6
aglomerirati, skupiti sa 10agregati, zrna razli~ile veli~ine 11
.gr.sivan 12
akeelerotor, ubrziva~, pospl.~iva~ 13
oksijalno ~vrstoeo 379
.~k.sila~niprltisak sa sloOOdnim bo~nlm tlrenjem 380oktivni pritisok tlo 15
.ktivno stan;e plasti~ne ravnoteie 16
akumulaeijski bazen 17
alohton, donesen 20aluvijaeila, aluvijalna akumulaeija, naplavljivan;e,
nano~enle 22aluvilalan, naplavll.n, nanesen 23aluvijalni, naplavlleni, nanesani stohe 24
aluvi]alni, naplavlieni nanos 25aluvij, rile~nl ",'nos 27
amlOleran Ireagira I kao, klselina I kao ball) 28
amorlan 29amortiz;ranje, ublallvanje udarea
analiza metodom kruga tren;a 32
analiza pomoeu krulnog luka 33
analiza prosijavanjem, sijanjem 35analiza slijeganj. 31
analiza talolenjem 36
andozit 37anizotropan 38anlzotropna konsolidaeija 39
anUgorit 43
anUklinala 44
anllkoa.9ula"" 'irod.lvo za <lollokulaelju,,-Idlspar. .giranje 1077 .
aparat za direktnl posmik 45
aparat za hldrauli~ko klasilieiranje, :-za sedlmen.
taei;u 1219aparat za Ispiranje 1218
aparat za mieren;. propusnosti 48aporat II n'lerenj. vodopropusno.U s promjonl)l.
vim tlakom 49.par.t za odredivanj. graniee le~enja, litkostl 50
aparat za prosijavanje, sijanje 52
.paral zo prston..U posmlk 934
apsorbent (sredstvo za upl)anje' 53
aridan, suh, bezvodan 54
arkozni pjd~enjak 55
arm Irani boton 56orte~ki 67
asiltit 19almoslorskl tI.k 60Attei\ergove graniee 59
B
bager 61
bager (na povla~enje) 169bag.r lli~or 62
bagerirati 63
bankina, terasa, berma 64bara, mo~vara 684
. bat makare 561
b3t sa sloOOdnim padom 550
bat (za lIbiian)e) 552
ballit 66
b.ntonilan 70bentonil 69b.rma 71b.zvodan, u kojem n.ma vode 73
biotitski ~krillavac, tinf~asti ~krillavae 74
bitumenska izolaeija (namaz) 76
blalna ravniea 76bo~na, prostrana morena 78
bo~no tr.nfo 79bora 80brana, pregrada 81
Braunovo giben;e 82
577
brava (kod lmurjal 1249
brtvlll 1319
brtvljenle ilovai!om 1318
brazda, bora, rnelioracijlkl kanal 83
braea 84
brzl pokul smleanja 87brzlna Iitiecanja 85brzlna opteret!ivanja 88bubrenje, bulanje 88
bujiea 90
bunar I fIItrom 91
bunar za opalanje plezometanka ellev 92bUlen 95
bulli! 909bul.ea kruna 489
buliliea za jazgrovanje 1217bulenje 98bulenje I ispiranlem 98
bulenle I lezgrenom ellevl 99bulili, bulenje 100
bulolina 101bulollna (roteelj.kat 102
c
eilev za Ispiianje 106"cijev za produfivanje
'45eijevni bunar 108
elel,lllv, rllaillv, raldvollv 103
eleplllvoll, djeljivolt, razdvojlvoSI sklonoll kalanfu(eijepanju) 104
eilindar Sklipom za uzlmanie uzoraka 109
eili:1dar za uzimanje uzoraka 110crljevo za zrak 111
crplienie 945eurenle, procurlvenje 914
c
i!elienl pilot 112eeln; nasip 113eep 1330
ei~enje 704
evrsta Itiiena 117evrst, krul 116
evrst 114
i!vrstofa 119
evrstofa ne cijepanje, kalanje 120
i!vrstofa na vlak, vlei!ne i!vrstofa 121i!vrst, postolan, Iliav 118
i!vrstofa u suhom stanju 122
~
teillasli pregradnl zld 125telijastl zagat, predbrana 128
D
deaeraeila, odzrai!ivanje 931dehldraclla, gubltak vlaga 131daslkacija, lsullvanje 359
daslkotor, sullonlca 111Bdasllikoeila 136dijageneza 137
dilagram napre..nle-. pomak 138
dileoram plasUenoSlI t 39dilakl..a (veea pukolina u sUienj) 140
diiamantna glava 141dilamontna kruna 142dilatomelska zemlla 143dilatacila, rastezanja, lirenje 144diluvij, ledeno doba 133
diluvil, materijallspran s pokosa 752
diluvilal.n 132
dimenzionalna analiza 147
dinamli!ko sondlranle 150dlnamornater, Indlkelor h,okazlvnel ",'Ielote"f;'
(j1dinamometrli!kl 151dioril 152
dlslokacija 956
disperziia, rasipanje 153
disperziv 154
distorz ila 165djelomii!no konsolidiran 642
dlilelo, sjekai! 156dlijalo za kaman 157
dnevnlk (prolokoll bulenja 1309
dobro graduiran, raspore(Jen 159
dodalak mlelavinl, dodatak 160dodatak, preoptereeenje 878
dodatno opleretenje 161
dolomlt 1289donjavoda 163donji, kraj, dno 158
donji nosiv/stoj (cestal 164
t
578'
dopuhenl prltlsak na 110 166
dopu!teno optereeenJe 168
dopu!teno optereeenje, nosivost 673
dosikator, sulionica
dovodni kanal 165
doza za mjerenje pritiska tla 123
doz. z. pritlsak, komorI Z8 prltisak 124
dr.n ispunjen kamenom 170
dr.n za ocjedivanje 171
drena!a, dren 172
dr.noln. dulj;n. (put) 948
drena!ni {oteretni} bunar 173
'drenalni tepih 175
drenirati 176
drobljenl kamen 371
drvena oplata 177
dreveni pilot 178, 179
drhe r.zmoko 100
dubina 181
dubina penetracije (prodiranja) 182
duulno temol)onlo 104
dUboko temeljenje 185
dugotra;no slijeganja 1024
dvodij~lna Wca 188
dvoslruka jezgrena cijev 187
111m,!Bnok slo) 1142
filtar 198
filtrat 203
finiler, z.vrlivae 204flzieko trolenjo, ~ raspadanle 205
flint (mineral, vrsta kremena ili kvarca) 498fluidnost, sklonost teeenju 1152fluktuacija, promJenljiva.t 703
fluvia-glaci;alna ravnica 207
fluvio-glacijalnl nanos 206
farmula zabi).njo pilat. 149
G
F
oeblan 212gabro 213galerija, padzemn; hodnik, patkop 837
gnrnlturo.opromo 710geaelektrleka Istra!lvan). 214
gealalki slijed 217ocalolka I.trollvonlo 210
oealizieki 215geotehnicki 218
geotehnieki pregfed tla 219
geatermiekl 220
glatka pavrlina starih pomaka u glini 222
glatki veljak 223glava, kapa {pilota} 399
glav. {pilota} 224
glavno naprezanje 225
glin. 227
glinena IrakclJa 230glincnac, leld.pat 196
ollnenl !krllJoc 234gllnonl !kril)cv.c 233gllnica 231
glinavit 232glinovita .tijena, arlilit 229
glinovita rahla organska zemlja (dabra za vrta-
vel 851glinaviti Ikril)ac 1134
glinovita tla 235gnajs 236
gnjeeiti, mijesiti 569gornji .traj (casta ili pista) 443
gradaciJa, stupnjevanje 238gradijent razine padzemne vode 239
9radevinske norm.,~z.kanl, propisi 241gralltni !kriljac 242
E
edometar 189
elektivni porozitet 1107
elektivni pritisak 1109efektivn! (promJer zrna:) 1108
elektlvno naprezanjo 1106ekspondiroll, buJotl 1132eksponzija, paveConJe, Ilrenje 1130
ek.panzlvna.t. rastezljivast 89
eksperimentalni, pokusni 713
ekstenziametar 191
ekvivalent priradne vla!nosti 192
elastieno stanJe 193eolski pijesak 194
eratskl 645avoparacija, j.paravan)e 315
f.ktar abl ika 433f.ktor velieine
.438
filit 197
hlsterezna krlvulla 292homagen, Istovrstan 294
humus 295, 296
579
I
I
I
granica konzlstenei)e 243
granleo kopilomog dizon]o, zono 405
gronieo plastil'nostl 245
granleo prlonlj ivostl 244
gronleo r..vlol'en!o (popultonja) 246
groniea .kupljonja 247
gronieo tel'enja, ~ litko.tl 248
granll'n. noslvost 249
gronil'n. zona (poles) 260granil'no naprazanje 261granil'no opteraf.enle 722granit 262
granulaeija, zrnato.t (geol.) 253
granulomatrlja 264
granulometri].ka onalizo tla 30
granulometriiska krivulja 266
granulometrliski 256granulomutrijski sast.v 257gravitacij!;ka.masivna brana 258gravitaeijska vodo, slobOOna voda 259grejder (cesta) 262
gruda, grupa, masa, grumen 284
grudiea 448grupa (pilota) 265
grupa pi itkih temello 783
gubitak na telini 269
gubitak zbog prerodivanja uzorka, prirest 824
gubitak laranjem 270
gumeno erijevo 271gust, zbljon 272
gu.to~a 273
gustoca potpuno zasi~enog tla 1339
H
hermetil'ki, nepropustan za zrak 647het.rogen, raznovrstan 278
hidrataeila 280hidratizlroti 279
hidr~inamil'ki 284hidrometrijske analiza 286
hidroStotil'ki 286
hidrostotil'ki nadtlak 287higrometril.ki 288higroskopskl 289
higroskopnort 290
hidraulil'ki $10m,unutro!nja erozl]a 281hidraulll'ki sIom, uzdizanje dna (i.kopa) 282
ilit 297
lIoval'. 298Indeks konslstonclle 299Indek. osJotlJlvo.tI JOOIndeks plastll'nostl 301
indeks tel'enja, -litkosti 302
Indoks tel'enj.,lllkosti (Attorberg) 303
Indlk.ator prlra.ta brzlno 304intcrgranularan.meduzrnskl 558intruzivna stiiena, plutonska - (geol.)305inundoeiia, plavljonjo 817Inl.nj.rsk. guolo!!'jn JUO
InfokelJsku Sll1j..., eQmQnlno ",IIJeko 307iniekeij.ka zav]esa, Inlekeljskl ekr.n 309Injekeiiskl ekron 308Injektlrall 310
irlgaeile, navodnJavanJo 633Iskop 311
Iskop u vodl 313
iskopevati 314
isparavenje 316
i.pirenje 318Isplnnje, izlulenje, ispran, izlulen 347
Isplaka 348
Ispltlv.nlo 319
Ispltiv.nle na /okaeiji 327
ispllivanJe n. posmik 336I.piliv.njo tomellnog Ii,a 355isprall, otplavlli Izlulltl 317
isprepletena sloievitost (koso) teku~ 462
ispuean 349Ispuna, zasip 361
istjeeanje. praln]anje, olieeanje 352
istralivanje 363
istralivanie terena, -Iokneije 339istrallvan)e 110 354
isu!iva~j., eksikaeija 1117
Izdanak (geol.) 362Izla90nje smrz.viei 373
izlaznl gradij."t 372
izmJena, promiena 21
izmlenil'an, naizmlenil'an, u Izm)eni (geol.) 613
580
Izob... 374
iuada zida od !murja 375
iuavnali, nivellrali 661
iz",.llan, n.bljon vallanlem 1228izvedivost, provedivost 592
J
lako osletlliv. olina 1243jama, okno 708jarak, rov, prokop 999
larulanje erozijom 377
lediniCna telina uronjenog tla 274jadiniCna telina u vla!nom slanju 378
lediniCna telina zasleenog tla 276'
lednoliCnost (koelidlent) 982
lednoliko gruduiran 381
lodnozrnesla struktur. 382lezgra 383]ezgra (branel 385jezgra (uzor.k Iz bulotlnol 386
lezerska kreda 470
lazarski, lakustrieki 387
lozoron. el)ov 107lozoron. (arln.) eljov 1078
K
kelelneelle,ovapnllv.nje 389
kale It 390
kalifornilski indeks noslvosti (C8RI 391
kamena drobina 394
kemena jalovina 735
kamenepodloga 798'
kemena postel]iea 393
kemeni nabaCal 392
kameni nesip 396kameno bra!no 397
kanalizaeila 736kaolin, kaolinil 398kapaeltet upl)an)a 401
kapaeitet Izmjene iona 400
kapilara, kapilaran 402
kapilarimeter 403
kapilerna migraeija,- IIrelan]e, - gibenje 406
kapilarna voda 404
kopllorno dlz.n)o, vlsina -1268
kapilerno leCenle 408
.
kopllarnost 407
karakteristiCne osoblne 409
karakteristika tla 410
karla iskorl!lavanja 411
kart. tla 412kataklasliCan 416kiper (samolstovariv.i' strll9al 418klasifikoelja 420
klastiCan 422klasliCan, (sastavl)en od odlomaka) 423
klin 424klizanje, gubllenle ravnotele 425
klizan]e po kru!noj kliznol plohi 427
kllzanje stijene 428
klizanle teCenjom tl8429klizi!le 431
kliziti, gubili ravnote!u, poskliznuti se 430
klilna ploh. 846,847,977klorit 293ko.gulaeija, flokulaeija 432kooflcll.nljodnoliOnos!l 435,koetieilent pora 434
koherentna II., vozono tla 440koholl)a 439
kulek tor 105koliCina vapna 1013
koliCino vode, vl.!nosl 1015
koUOlnovl.oe, vlolnost 1016
koloid tla 442
koluvllalnl nonos 444komparotor, S8lnllnstlument za mlorenjo 446
kompresijski aparat, edomelar 46
konsolidaeljskl pokus 322
konsolidaeljsko sliiegan)e 449
konsolldireni brzi kompresijskl pokus 320
konsolidireni drone!ni pokus ,323
konsolidirani nedrenirani brzi Iriaksijalni kompre-
siiski pokus 637konsolidiranl spari pokus 1068konstrukeija, objekl 681
konlrola n.prozonja 452kontroli...nl pomak 451
konzistenei]a 467
konjugirati, spre~ali 1071
kopani !Ijunak 545
kora, inkruslraci]a 458
korisno opleretenle, pokretno - 469
I<orozIvan 460kosi pllol 461
L lkreda 469kreda, Inorski lapor 388
kremen, kvare 500
krhak, 10mlJlv,troll/n, drablliv 1187
krhak, lomlliv 487
krUnl sonda 471
krlologiia (neuka 0 snilegu I smrznutim tUml) 472kriopedometar (instrument za mlereoJa smrzavanla
lIal 47kristaUni~an 473
kriti~nl visine h obzirom nl kohazllul 474krlvulia ~vrstotl (Mohrovi envelope) 687
krivulil kompresill, - stillliv?sti 483kriyulja opteretanle-sIiJagenje 476
kriyulil olpore nl plnetraellu 477kriyulll polpunog IIsic!enll 478kriyulla pritlska I koeficilenta pora 479
kriyulla raster~enll 480
J<rlyullasliloganla 481krivul;a te~onla (Atterbergl 484kriyulla vl~inosti I suha prostorna telina (Proc-tor) 485
krivulla vremenskogl toka konsolidocile 486krug trenll 488
kruna od Ivrdoo mllill 490
kruna u obUku svrdl. 1200krupan, glub 491
krupni kamin, drobina 395
krupnliliunak, vllutiea 493
krupnozrnestl pijesak 492
krupnozrnlsti prjel~onlek 494
kruti kolnik 495
krutl temall 496
krutost 497kru!an, okrugao 709 .kumulntiynn oronnska nlslaOI 028
kut otklona (od okomiee) 609
kut pokosa 608
kut pravog unulralnleg trenln 1202kut prirodnog pokusa 1203
kut posmlkl 1204
kut trenil 1205kut tranla tli sa zidom 1200
kut unut.rnlag trenll 1207
kutil. II posmik 604kutilasti posmi~ni Iplrat, dlrakten 505
kvareit (stilonal 501
kvartar 502
laboratorijsko Ispitivanje 506
lamelaran, lisnat 784
lamlnaran 507Ilmlnernl tok 508lapor 510
lavi 511levlne 612
..labd~I" podzemna vod. 513lebd~llip 514ledenl lefa 1058
ledenllk 228 .
ledenle~ki, glaeijalln, gle~erski 221
ledonll~kl nanol, morene 1302lopaza 516lepezesti nanos 776
leIYaza niveliranle 568,664likvalakelle '318IInoarno Slaz.nlo,-skupll.nle 519
linill k!'lzanj. 521.linil. podzomna vodo (povrlin.) 522
IInlla procledlvanla 200, 520
linlla puzanja 623Unllsko optarotanle 626IItololkl (gool,) 528
lokaeila brane, pregrade 570lokalnl posml~nl slam 52910m, prilelom 523
lomllen, drobllen 370
lomllenle, prekidanle, rulenle 536
lukoviea prltiskl.. 541.
lukovlel (1.rulll) 540
LJ
Ilepljiv, prionljlv 517
Iluitenj. 543
M
magmatskl, eruptlvan 544
makare 553makslmlloa suha prostorne tellna 547
malo nlblranja (geol.1 549
maslvnl potporni zld 260maskeg, organsko 110 1175
materllallz Pozalm!!ta 555
5 i2
materijaina (pola;mi!na) jama 856
mehanika stijene 560mehanika,tla 561
mehanilecija la prijevol 562
mekana, osjellji.a glina' 1151
meko tlo 563
meko tlo, slabo -1038.metamorfan 573
matamorfolirana, bali.:!na, erupti.na stijena 1092
metoda odsje.:!aka, -Iamela 674
mieel. 575
miJelaliea 571mildaliea za pra" 572mikropukotina 576
milonitna breea, bre.:!anastala u rasjednoj loni 578
Olinirati, otpueatl 579mjera~ .0doSlujn 665
mjerenJe slileyanla 567
mleio.iti temell 445mlado tlo (nepotpuno ral.ileno tlo) 580
mlal 581
mo~.ara 583
mo.:!.aran 585
mo~.arno 110,mo.:!.ara 586
modolsko Ispltl.anlo 325mod,,1 elnsll~nosli 587
modul promJ.n. .olumen. 588
modul reakeije podloge 590
modul reakeije posteljie. (Westerg.ardo.j 589
modul reakeije tla, -pod log. 591
Mohro.a krulnlea 598mokr; postupak siJanla 34
mol.sa 593
montmorilonit 594
morena 595
morenskR glina 595, 597mOlka, !Ipka 1128
mrela 599
mria. 601
mrla.a glina 830m..ili, drobiti, mlj.ti 582
mull, blato 77muljnjak, masi.na stijena nastala od mulja 691
N
nabila.:! 602
nabijanj. '788
nabijanje, lbijanje 1007
nabijati, lbijati 1008
nadsloj, pokro. 603
nadtlak, prekomjeran tlak 632
nad.l!enle 604ned.ilenje nasipa 605nagao, ;lnenadan, noo~eki..n 1104nagib, gradilent 606
naglo snilenje 611
nagnut 612n.ilm).ni.:!ni nnnosl 614
naJm.nll glo.nl n.pon 554n. mjestu (in silul 615n.nosi .j.tr. (.olskl nanosl) 616n.pla.inski stolae 775napla.ljen, nanesen, form iran u alu.ilu 26
napla.ljen. refuliran nasip 624nnplavljenl mnlorllnl 777naplavlji.an)e, reluliranje 283napla.lji.anje, lamulji.anje 441
noprelanie kod posmika 619
napr~lanie kod ral.la~enja (popu!!anl.) 621
n.prelan]e, napon 618
napuklina, pukotina. naprslina 940nasip 622naslp, n..lpanle 62:1
nnslnon,nnnus 627n.I.lo',ono 110 1019
nedreniran 636neg.ti.ni tl.k u por.m. 639
nonati.no tronie na plaltu 640
neiednolik 651
neiednolikost 652
nekoherentan" nevelan 641nekonsolidiran, nedronir.nl pokus 0.4.3
nepod.llj i. 653
noporeme~en 644nepropu.n; ekron 1281
nepropu.nost 649
nepropu.tan 648
nepropustan gomii sloj (geol.) 237
nerastrolen 650nesloj e. it 655
nestacionaran tok 654nestalan, prolazan 921neuronjen, nenamo~en, nepromo.:!en 659
neutraln! tlak, -n.prelanje 656
ne.elan, nekoh.r.ntan 657
nelasiCen 658
J 583
ni~ki vod'Hta) 660
nivelir 663
niveliran;e 662
nlz Jipov. 993
nizvodno 66B
normal no konsolidiran 669
nosa~, gred. 261,670
nosivost 671
0
omlor unulreJnjih prornJe,o (e/flnd.r Z8 ulorko.vanle) 699
om)er volumona zrak" prema ukupnom volumenu
pore 698
opelanJe sliJeganJe 729
o~i slom nest eo posm/kom 718opls keraktori.ti~nlh primJe" 712
opl.te 714
oprema 715oprama, pribor 887
optor~enjo i raslor,~enJo, Ulovar i iSlover 721
opler~enje, punjon;o, naboj 719
optor~onjo. Ierot 720
oplor~onJo U to~kl 4" 7ortokle$ 723osjetljiva glina 725
osjelljivo 110 726
osjelijivosl na preradivanle 727
osnovna (mati~n" sLijena 556osnovoa stijena 557Dsnovnnstijon8. tCfncljno{Jorjc 68osnovna vrijednast 730
osovinski (aksijalni) prilisak 14
osuJen (isparivanjem) 357
osuJen (komprimlranjem) 358
osulen na zraku 731
osuleno U pe61(sulioniku) 1119
ohe6e"-Jo konstrukcllo 7'1"oUrobr Idan 1209
oJtrobridna zbijena struktura 1210ot)oeanje 732
ol;dn)en)e fmurjem 886
olpod, Jalovlna 733
olpadak kod bulonlo 73"olpor, otpornosl 744
olpor daljem zobijanju lip. 738olpor na Izvla~enje (eupan;e) 737olpor na Irenjo 742
olpor na uliskivanje Praclorove igle 743
olpor na vrh (u stopi) 739
ol""r no zobilonio lip. 740otporon no pod'ukovlJnln, otollJu 030olporan n. pOlros (Iem./j) 58
olpornost na posmik 741otpornost na smrzevenle 745
olvor pukotine 1129
otvoreni keson 747
otvoreni (povrJinskil iskop 746
nosivost Igraniene, krajnjal 672
nosivost lipa, opler~enlo lipa 674nofiea 675
nolica pokosa 676noli~ni slom, ./om u noficl 535
obala 677
obalan 67Bobieni posmik 680obloqe bunaro lbunarska cilev) 682oblO9a, oblolni zid 683
obloga tunela 1191
oblolen busenjem B09
oblo1ena Izacijevljena) bulotina 129Boblofiti, zacijevill
ol>odno naprezanje 684
obrodllivosl GBOobrembonl nasi,>,-lerak 825ocljodili, kapali, curili, isparavali se 689
o~vr!tavanle 690odlomci, krJle, Jalovina 695
od/omljono 110 096
odron komon., odron kamenla 702
odron "okosa 4 26
odslranjivan;e 700
odulni bunar Iza lIakl 174odvajanje 134
odvodna jama, lalolnik 1009
odvodni kana/70S
odvodni k.na' , koleklor 706
odvodnjavonle 707'ukrugao, sferi~on, obao 503
okvir makare za zabijan)o Jipova 546okvir za ispitivanje 954
okvir za opleretenje 955olaklall, rasterelili 971omjer naprezan)a
omjer skupl)an)a 437
584.
ovolnica loma 688oznoka, reper 1087
oznaka za mlerenje slijeganja 996
p
pad sloja IIi rasjedne ploh. (g.ol.) 607
podoml.r, klinomotar 750pahuljifast 542papufa (stopa) la zabi;anj. 753
parna makaro 754
pasivni otpor u tlu 755
pasivno stanio plastifn. ravnotele 756ponotracija, prodiranlo 1226
penetraci)a stoSc.m (konusom) 757
pen.lrom.tor 1225
penetromotar s ispiraniem 758porlod za nleyu (bOlona) 769
p.rmulit (oeol.) 760
pielomotar 766piezometarska rozina 767pijesak 761
pilot 1125
pilot betoniran u tlu (na mjestu) 1126
pilot koj i nosi na tronje 1127
piknomotar 768, 1084pineplein, 90tovo potpuno lOravnlen krajolik 979pirit 769
piroksen (mineran 770pjeskovit 762pjeSfanl 763
pleSfoni Sip 764
pjoSfoniok 765plngloklos (min.) 771
plonlranio, lnrovnlivonlo (ces'e) 773
plastifna glina za brtvllenjo 228
plastifno teeenje 774
plah,omotac 710
platica, talpa lmurja 1141
plitak 779
plitki temelj 780plitki temeli,-tamalienja 781
plitko tamaljanja 782plodna, obradiva zamlja 685
.plovufac 785
pocalna laza ruSanla 793
pofatna konsolidaclla 792podatan,osjetljiv 724
podatljlvo.t, popu.tI)lvosC, IldaSno.' 021podlauan)e, poduhvatanja (tamalja) 805
podloga ce.te, tamelino tlo casta 1188
pod log., osnova Ila casta) 796pmJloknvullla 700podrufja kill iSto 799
podruf)a plastienosti 800podupora 840
podzamna arozlja 803
podzemna vad a 804podlamna voda u la.itanol zoni 363
Poissonov brol 806poias, lila, sloj 807pojavljivati se no povrSini (geol.) 36\
pojedinafni temel) 1156
. pojadinaeni tamall, tamalj samac 1155pokos, kosina 463
pokos od kamene drobina 465
pokos od nevazanih klaslifnih no,lago 466pokrivae, obloga 808
pokretan)'llkom 1003pokus krilnom .ondom 336pokus na izvlafenja 321
pokus na mjastu, - in situ 324
pokus panatracija 342
poku. ralmakan)a, raspadonjo, g.senia vapno 326
poku. . kontroliranim naprelonjam 334
poku. s kontrollronom brzlnom delormocij. 333
pokus na po.mlk torzljom 337pokus .tiJljivoni sa sprijaeanlm bocnim Sireniam
(edometarsk; poku.) 331poku. u tell)1 3-10
pokus u norovno) velie Inl (1: 1) 341
poku. vlbrlr.n).m (troSnfom) 3-13pokus lhIJOIIO.'1 312
pokusno buSotino 344
poku.na (.ondalno) jama 356
pokusni uvidaj, pilot uredaj 345
poku.no opteretenia 328
pokusno optaratenja plotom 329
pokusno zabijanja 330
poliia.anie, novodnja.anle 634poluga Bl0
polum)ar dlalovan)a B64
pomak 012
pomak pri lomu 128
pomak pri posmiku 129
pomak prl rnzvlaeanju (popuStanju) 127
585
pomllk, ,ololl.nu dufor",or.I). 906
pomnk 1Ilovnlnl 978ponol, ponlk.u, .rl.~. 1291pono. no usposl..ljona sila 816
pono.o nabil; 815
. pono.o oplereliti, napajall 814pono.o tlatenje 813popla.ni nano. 617
popret ni presjek, profil 818
popu'llli, da.ali 819
para, ~upliina 822
poreme~al, narub.on)e 983
poreme~eni uzorak 825
~oreme~enlo uzorak. 749
porozan 828
poroznosl, porozllel 829
posml k 1055
posmitn. pukolina 943
poslavl;anje 961
poslcljir.n, planum 834
postolje 832
poslolje za opler~enie 833
poslolak
poslolak izvadene iezgre Ibu~enie) 910
postolak konsolidacije 911
poslolak mase 912
poslolak zasi~enja 913
pOlapanie, uronJ.nia 835
pOlonc;omelar 836
pOlkop (~Iolna) 838
polo~;~ 548
polopt;on. dolina 839
pOlpurnllld 041
poIpu no popuslili, pOlu~itl so 820
po.e~an;o volumena (kod pileske' 842
povi~cnje. Izdizanie 364
povlatenje
povratna eroziia, relrogresivna 843
povr!ina, ploh. podrutje, zona 844
povr!lna podzomne vode 848
povr!ina posteljice, planum. 849
povr!ina procjedivanja 845
povr~inska napelosl 853
povr!inska obrada 852
povr~insk; sloi, humus 853
povr!inskl sloj. zaslor 1324
povr!insko Irenje 855
poz8iml~te malorijal. 857
pr.h, mull 8G8
pr.l.or,los 6:11
pr.!ln.sla gllna 059
pro!lnusla, nisko pl.Slitna glina, lIov.ta 861
pr.!in.slll.por 860
prov. kohezljo 862
pravi kUI unutr.~nlag Irani. 883
predbu~enje 880
predglac;jolon 866
prelkompresij. 867
prednapregnull 8B1
profobrlelr.nl bOlon.kl pllol 72
pregrada od fmurla 869
pregr.dni zid 870
prokom]olon, prom.!on, pledon BOO
p..akomJerno zbiJanje 873
prekonsol;d;ran 872
preljev 871
prenap..ezanjo 803
pren.legnul 082
preoplr ~enjo 884, 885
preoslolo nap,ezanJe 1300
prerodlti, gnjefili 879
p,esjok, profil 915, 916
prezasl~enost 874
prezasi~enje 875
pri~njall 889
pribor z. uzimanjo uzoraka 888
prilazna r.mpa 890
prlmienjeno n.prezanle 891
prlrasl, pove~anJe 823
prirasl Ila, nanos, nakupina 893
prlrodna zrna (mlnorolnlh ~estlca) 895""'
prlrodnn kolil!lnn vndn O!J4
prl.llne vlb, adl- UU2
prilisak bujonjo 896
pritisak medu zrnima 559
prilisak mlrovanja 898
prilisak stijene 899
prilisak Iia 900
prilisak tla u slanju mirovanla 901
prillsak u .ilosu 903
prividan, otevidan 904
p,obno opler~enle 90S, 906
probno opler~enie lipe 907
probno polje 908
procjedna voda 201
procJediv.nje, fillr.cljo 199
Proclorov pokus lbilanl. 920
.
586'
R
raspucala glina 348
rastavljanje, rastvaranje, razdvajanje 976
rastezlj iv 969
rastere~enje prl kompresiji 970r.stezljlvosl 186
restrofba, raspadanje 959rastresit, nevezan 974raslresllosl, nevozonosl 973razbijanje 984
ravnanje, planiranje 772
ravninoposmlk8 850rallna lebdet!e podlemne vodo 665razina podzemne vade 666razina vode, vodostaj 667relmak, svljetll olvor, slobodan prolil 1044
ralmekiavanje 985razrahljenje 972
ralupiranje 987rawpora 802ralupora, pOlpora 1112
,"luporD, razuplran)D 966ralul)Ora (raluprl)eU) 988
razvrstavan)e, sortlranJe 421
regresivni 10m p;jeska, hidraulh~kllom 419rDgulacijska brDna 454
repel', slalna lo~ka 1086
repel', VDlnato~ka 453
rDIDnellD1290rDlencl). vode 1300
relDncijskl bazen 67rotrogreslvan, retogradan 997
rOlldualno gllnovllo 110(eluvl)olno tlo) 904
rije~ni 989
rije~ni nanos olacljalnog materl;al. 990ri)e~nl nasiI', - zld 6,93, 991
rlje~ni !I)unak 162rl)c~no.ledenja~kl (gle~erskl) 992
rolocijsko buienje 1001
rov lo nepropusni ekran 1000
rubni pritisak 360ru~, odron 701
rukavac, ovoj nica 711rupa od kodjena 1004
rupa u sti;en! 1005
ruicnle, slom 533ruienje (sloml te~enfem 534
rutinski pokus 1006
prodor vode 610progib, otklon 1208
projektno opteret!enje 919
promjena, p-'.2!lal 922 .prom)enljivost, sposobnosl mi)anlanja 924
promo~en, smo~en, namo~en 1320propadali, spuUatl se 1072propusnosl 927, 928propust 925
propustan 926prosi)avanJa, si)Dnla 1022prosi)avall, sijaU 1021proslojak, fila, izbo~ina 876
proslorna ma.., jedini~na 1313pro!aran 1123proiarana glina 1124
proilren 930
protuteret, kontrafor 450
prozra~iU 932prozra~ivanje, aeraci;a 9
prstonastl dinamometDr 935prstenasli sjeka~ 936
prvotna (po~etna) kohozlja 937pucanje, prijelom pukotina 350
pucolan 938
pukotina, naprslina, rascjep 936
pukotino zbog Isuilvan). I skupllanfa 041
..pumplnu" ,kulnlko 046put filtrecl)a 947
pUlanlD, te~enje 950pUlDnje tI. 051
pUlatl, tet!i 052
r.di)alni posmik, - lona 953rahlo nosuti 975rasjed,rasjedanje 957
raspadanje, degradacl)a 130
raspadanie (na zmca) 962raspadanje, troienje, ilmjena 961
raspadnut, troian, promijenjen 965
raspadnuti gran it 268
respodjela n.preun)a 966
raspdiva~ 968raspriivanje, rasipanje (rezultata) 958
sm;cr naprp7..,,,j,' fig]
smo~ ivost 499
smrlavanj. 1305
587
I
ss.birno ~al"rij3 (potkop) 1284
,.birn; vod, kolektor 1010
,"cast 1011
socasta struk\ura 1012
ludr'ill:1 hi'II()';kofl~kfJ vodo 201
S8:.tav 240
sediment, talog, talolina 1018
segregacija, odjeljivanje 1020
sekundaran, sporedan 1023
serpentin 1025
sczon!iko pomicanje 1026
r.icholli ;;1111'110
sidreni lid 41
siguml'!;nU op tl!reccnje 167sila Ck~prmlije, ~jrcn;a 1027
sil81J7hudivnnj:1 (pokrntnnln) 791
siJicijev dioksid, krclTIcna supstanca 1028
silicij,ki 1029
silik.1t 1030
siljkatiz3~ija 1031
siltit
sipino, duna 148
sitnel, sitne ~estice 1037
sitan pijesak 1035
sito 1033
sjekoc (o!trica lO relonj... - ilduzena) 1017
sjeka~ (o!trico za relanj., uska) 630
skupina pilota 266
skupljanje, grupiranje 267
slonost 1014
slatka voda 1039
slijed slojeva (geol.) 994
slii,,!!"n;e 1040
slivna povrsina 1043
slobodno (nepodgradena) visina 1046
slobodna voda 1O~5
slobodno stojcco (upeta) louatna stijena 1301
sloj 1047
sloj ledo 1048
sloi, podlogo (kori!o) 1050
sloj s konkr..ijoma 1051
slojevitost 1049
slojovi!ost, stralilibci)o 1222
slojno ploha 1052
slom (slomiti se, srusiti se) 1053
slom podloge 531
slom procjed;vanjem 530
smanjivanje tlaka u poram. 1054
sni!cnje podzcrnne vode 1056
sni!r.njc raline vode 1057
snilollio vllclmlnln 1073
snop,la!ina 195
snap, svez.nj 1121
solillukci)o 414
sondiranje 97
specili~na teiina 1063
spektrogralski 1064
'tpir:.lllu ~v,dlu 100fJ, 10rir,spoj, no pero i utor 1248
spoj s mofdanicimo 1067
SpraYA1.9 fTljmcnjc {lustotc i Ihijr.nosti 135
~fH p.IHnil-:. !i.lhit "WI~. I f~lP.1 '�Oill OUII
,pullanle, pOlapanje, tonjellje 1014
spustanje tla, ulegnuce - 1041
'PlIlv:HI 111£;sredi!!e :;Iij.gollja 1075
srodnje zmast pij.sak 1076
s,edstvo za vezivanje, stabilizator 1082
stabililacijo 1079
stabilizacij- tla 1080
stahilizotor 1081
stabilnost 1083
stalno SOl' znuto 110 1177
stalan prirast optereeenja 981
stondardni penetraci)ski pokus 1088
stondardno zbijanle 10m)
stanje naprezanja 1090
stati~no pokusno opterecenje 338
statifko !ondirunjc, perich acija 1060
stijena, kamen 1091
sti~ljivnst 10~3
stJcnovit, kamr.nit 10!J1
stojec!!ip 1009,1100
stopa S!up. 1101
!>tolac orl rasparlnutog m;ueriJala 455
stohsti (konusni) p.lletrOlnetar 456
strija, brazda 1103
struf na mreza 600
struJnl pot.ncijol 1111
s!ruj nica 1110
strujnica, linija tetenja 524
stupanj kompresije 1096
stupanj konsolidacije 1094
588
stupanj osjellj ivosti 11395
stupan] stabilnosti 436
stvaranje napuklina, -pukotina 6.29
stvrdnut 692
slvrdnula glins 1191\
subglacijalni, poluledenla~ki 794
suha prost om a masa 1315
suha proslorna masa,jad. mas. u suhom stanju 275
'suhama.. 11213.
sumarna krivulja 1114
suspenzi]a 1116
sUlaren, podrum (Iemel]) 801
svodn; (lu~ni) prillsak 538
svodno (lu~no) dielovanj. 539
svrdlo 93
svrdlo s valicima 113132
svrdlo za prolirivanje bulot;na 94
~
lipka, polugo, Iraka, rebro (lomll., nanosa) 811
lipka za sondiran]e 11359
lirenje naprezanja, rasipanje 1131
Ikarpa 464, 11135
Ikriliac 1133
Iljaka, zgura, Iroska 1135
Iljunnk 1130
Iljunak veli~inn grnlka 11336
Iljun~nra 1137
Iljunkovit 1138
Ilelan, o!te~en 1139
lupljikav,porozan 417
T
talk, milovka 11413
tanka valjkasta obloga, rukavac 1143
tanka uslojona glina 1145
tanko uslojeno (struklura) 1144
te~enj. 1147
te~enje blata
tetenje pijeska 1149
teten]e zeml]n 11513
te~i 1176.tehnika temeljenja 1153
takstur. 1151\
teku~, 10ku~lna 111\13
temel) samac (temeljenje) 11132
temeljenje 1158
temcljenje na bunarima (spu!tanjem) 2138
temeljen]e na pilothna 211
temeljenie na ploti 1159
temeljenje na roltilju 2139,1157
tcmoljonlo na stupovima 210
tameljili 11613
temeljna morena 751
tamaljna plo~a, pod 1161
.tameljno tlo, podina 1162
tenzomelar 1163, 1164
terasa 1165
tcrcijaran 1166
termalna analiza 1169
termoosmoza 11713
taren, povrlina tla 1173
tarenski podaci 1167
terenski pokus 1168
te!ina (mosa) 1171
tiksollopil. 1172tinjac, liskwi 526
"tinj~ast, liskunast 527
tbk vade u pOlamn 807tlak V porama 827
tlak zraka u gumi 9132
tlatna visina vode u porama 1261
tlakornjer, manomctar 566
tlo u prirodnom stan]u, On situ) 1174
tok procjadivanla 2132
torktot. top In torkrotilnnJn 1221
traka Z8mjoronjepomako 664trakasti temell 1178
trek.stl tom.I)I, kontinulrenl..- 646,1179
transformaci)a, pretvaranie 923
transport iran, prenolon 877
trenje 11813
trenjeozid 1181
treset 1182
tresetast 1184
treset;!!e 1183
triak~ijal;]n. troosni 1185
trodimP.nzionalan 1186
trokutasta raspodjela optere~enja 795
tro!enle. brulenje 277
trolenje stijeno 963
trolenje (pod utjecajem atmoslerilija) 9613
trup cesto (nasiI') 949
tuf 11913
tuma~, opis, naslov 515
tll. hulnnlnn 1102
tvrda gl ina 1193
tvrdo (cementlrano) 110 118
589
u
ublalavanie udarea 1195
ueinak prigu!enja 190
udar 1196
udar vietra 1197
udarno bu!en]. 1199
udio ~raka u porama 1201
udubl]enj., nazubljenost 635
ugru!ak, grurfa 263
uklie!!enje, ulljeblien]e 1346
ulazna grauevina 1285
ulegnuce tla 1211
ulegnuce tla zl>og rudarskih radova 1042
ulomak, odlomak, krhotina (slii.na) 694
ulo1.iti, urnetnuti, ouaviti 679umJctno 110, 1H1!:lllotlo 631
un\IJolnk t"01pcrnture I dana t:-oJonJn 018
unu I,arnjo n<1prClanje 12'13
unuUlrnjc podlokavnnjc 1212
upi]anje 1214
upijanie, sisanje, r>orftlak sisanla 1032
ur>ijanje Ila, podtlak u tlu, negalivni tlak u porama 1070
upoJni hunar, napajaluci (ncOi.1livni) - 1215upornjak,osloni1c 728
ureuaj 7.a dizanje 1216
u,,:daj za mije!anje Iia 1220
urconJ za opterc(:cnjc. utovariva~ 717
uronjena masa 1314
usidrenje, sidrenje, sidrena ploea 42
usj"k,l"'ick 312usko graduirano,jednoliko 900
uSlaljen, slalan, postojan 1085
uvaljani zemljani nasiI' 1229
uvjel za slam 1223
uvieti za osjetljivosl91ine 1224
uvjetovan plirnom i osjekom 778
uvrtani IiI' 1122
uzaslOpni 10m, progresivni 917
uzdizanje,podizanje 365
uzdilanje Iia 366
uzdizanje zbog smrzavanja
ulgon 369, 1230
uzimanje uzoraka 1231
uzorak 1232
ulorak dobiven Weom 1234
uzorak iz bu!oline, jezgrenl uzorak 1233
uzorak ielgre 384
uzvodna nOliea (slOpa) bran. 1236
uzvodno 1235
v
valutiea, krupni Sliunak 1237
V1\lovilO!it tla lbog Smrli1VnnjA 307
valjak s gumcnim kotal:ima 781
vapno. vapnenac 467
vapnovit 468
vntrootporan 831
voce glavno naprezanie 1238
velie ina eestiee 1240
valil:ina glincllih (:C,tic8 ,''°vel ie ina zrna 1 241
velika sito 1034
venlilna zliea (pribor za uzorkovanje) 1242
verlikala (visak) 1245
vertikalna talpa za podgradu 1246
~erlikalna tlaena eijev 1244
Vf~ltlkrdr:'i pOthJpiluf:1 podlJlnd,~, '.il'°'ll 1247
'�c~ivo 1250
ve",.; sloj 1251
vilJraclj~ka plOCIIIO lIubijanjc 1/57
vib,acijskiuda'rJivaljak 1198
vibrirajuca strunn,-- 1.ie. 1253
vibriranJe 1254
viLJrono!aeij. 1255
vijak (brlveni vijak) 1333
viliear (dizaliea s vilieama) 1221
virtuelan, moou~i 125G
visina kapilarnog dizanj. 1257
visina podzemne vode 1259
vi,ina Ilak. 1260
vlskola" 1263
vi,kolltet 1262
vilcslojna plota 1264
vizualni pregled 1265
vlaena pukotina, - zona 9'12
vlaeno naprezan)e 620
vlak, zatezan)c 1329
vlaknast 1266
vlasasl.pukolina 577
vlastita frekvencija, prirodniJ - 10G2
vlastila lelina 1061
vlalan, mokar 1267
vl.zenje 1269
vl.zna proslorija 929
vlazni uzorak 1268
vlazno neobr aueno tlo 65
vlalnost 1270
vlalnost pri ugr.divanju, kolitina vade pri 1271
vlaznost tla 1272
590
yod 1273
yoda iz yodoyoda 1274
yoda u napuklinama, pukolinama, spojnicama 1275yoda u parama 826yoda la Ispiranlo 1276
yaden 18,1277
yodlj iyost 933
yododerina,larak, )aruga 376
yodon.propusnost 1 279
yodonepropustan 1280
yodonosan 1282
yodonosni slo/. yodonosan 1283
yolumen, yolumenski 1312
yremenska konsolidacilska kriyulla
vremenska krivulja
yrem.nska kriyulla slileganja 482
yrllednost 1239
yrh poku,a 12UOy,h
SIl'o 1200y,Sna yrijednost 1290
yuto 1292
yutn. silo 1293
475, 1286
yulkanski 1294
yulkansko kamenje 509
Y
Youngoy modul, modul olostitnostl 1295
z
labijanje Sipa 789
labijali 790
labili 1296
zabrtYI;iyanjo 1316
labrlyliiyanjo blatom, injekliranje glinom 1317
lagal, predbrana 865lagalna stijena ad Imurja 1348
lajaliti, pregraditi 1303
laklinjayanje 1304
lamulienje 1306
zamuljiti 1307
laobljeni plosnali Sljunak 706
zapisnik penetraeije 1311
zapisnik labijanja 1310
larobljeni lrok 1331
l..iten yodom 1321
zasitenosl yodom 1322
zasicenosl zrakom, slupanj 1097
..slonlen, hotol (yoda) 1323
zastor,lueonik 1189
zaSlilni filler 1325
loSlilnl n..ip 1326, 1327
lalego, yel 1328
laylesa (ekran) ad fmu,ja 1332
laY)esa, nepropusna 1278
zbijanlo poli)evanjem 1334
zbijanje Iia 1335
lbijanje yalianjem 1336
lbi)ena (gusla) lekslura 1337
zbijenosl 1338
lbijenosl po AASHO-u IAmorltko udrulenj. sluf-
bonil.. dr!ovnih OUloputovo) 1340
lhilenost, ,posobnosl lbilnnjo 1069
zdrobljen, nogritcn. zordan, korodirnn, orodirnn
1341
IUl1Iljll'''' hrunD (prngrtldn) 1342
lemljoni klin, klin Ua 1343
lemljani radoy; 1344
zemljano yeliyo 1345
19ruSen,llokuliran 1347
19ruSayanje, flokulaeija 1113
lmr..yanjo 1305
lona Illolono pltml I oslocl 1350
zona, podrutje 1349
zona smrzayanja 183
zrnasl 1352
lrnasta st,uktura 1353
zrno 1351
z
felatiniranje 1354
Ieljeznick i nasip 6213
Iila 1355
liiaYOsl 1356
litka lekutina (cern. mlljeko) 413
Iitko blato, kaSa 944
lilko blalo, mulj 1357
Iiyi pijesak 1358
flicazauzorkn 416
591
4.2 Registar terminI na makedonskom jeziku
A
aOO""e 2, 277
aGnauHia 1
aGpaJHOeH 3
alipaJHja 2
arneCT 1209
arOl10H 1209
oron 118nHCHmCKODIIOTPOWIIOrpHQlbO 1202
aHKepeH JHA 41
8HKepHa nnO'f8 42
OUKCPYODlbO42
a"'Hrop'" 43
attTHKI1HH811844
81HIiIKoorynoilc 1077
DUDpnT JO I\HpOKtllO CMOI1KIlYOiJlhO 46
aran !-I8 BIIOTPCWHOTO TpHetbC 1207
aran Ha KOCIo1U8T8 608
aran U8 H8KI10HOT 609
oron H8 npHpOAIfi1 KOCHHa 1203
anapar 38 MCpCtbe H8 OOAonponYCHOcro 48
snapST ]a OAPCAyoalbc rpamll"a ua T8'tCI-bCtO 50
anopaT J8 npoMHBa'bO 1218
OOiJpST 38 ceelt~e 52
OllepaT 10 oywou.o 1117
anapaT 3a TOpKpOTHp;JIi~O 1221
ancopGeHT 53
8pCOMeTp"'~Ha 8HamU8 285
apH'UIO 5-1
apl(03eH nCCO'fHHK 55
apM"paH beTOH 56
aprCCKH 67
aTeplieproBH rpOHHUH 50
aTMOr:t\Jepo<H np"'HCOK 60
oTcopGHpaHa BOAa 7
.TcopGHpaHH JOHH 6
aTcopnUHja 8
8Txe3HoCtt 5
OntCJHJa 4
aran HQ CMOnKIIYOalbcro 1204
arOI1 Ha rpHP.I-berO 1205
aron Ha rpHel-beTO Mely nO'fS8T8 H SHAOT 1206
arnoMepHpa 10
a'pero'H 11
arpecHBoH 12
acpiJlJ,Hja 9
acpoMCTpwUIO DIIRIIHJc1 282
8KcarW4CH 18
aKcHjaneti npHH1COK 14
aKrHueH 3eMjcH npHH1COK 15
OKH1OHD coCToj5a .18 nnOCTH'tH8 pOMHOfe>t<a 16
8KYMYnaLU.1ja ](I ronCMH nonnaBHH BOAH 67
aKYMVnau~oHeH GamH 17
8KuonepaTop 13
onoBponHT 19
onolCroJicu 20
8nTOp;'UHja 21
anYBHjaneH 23
anyol1janeH KOHYC 24
8nyoHjancu H8HOC 25
I)
anYB~1jaJleU nOKpH08'4 26
anYBHjanHa aKYMy"aUHja 22
anYBHjouHja 22
anYB~YM 27
aMopT~Jl1paH,e 1195
aMol><!>oH 29
aM$oTcpH~etl 28
aHanl138 31
GaGpetbe ee, 1132
GaGpHBocT 89
Garep 61
Garep na"'H,ap 62
6arcp co ane4eua na>+<HLta169
GarepYBa 63
GaJ 95
GaJlnT 66
GaJe.. Ha KanaU~TCT ..a npOMoHnHoocra (HO JOHII)
8H8fl1Ha co °npocejyeatb8 35
8H3m1J8 co TanO)t<Ctb8 36
3HanHxnop H3 CCAHMeHT81,tHjaT8 1219
81-10cnOna 1-18paJPywYDa~beTo 688
nIlI\OU1T 37
UH'13QTpOneH 38
400Ga,j. 95
GaHKHHa 64Gapa 65,584
5cACM no AOIl1t<HIIDfU 1-18 Gpcror 1327
"'UUlJll~orll'" KfJllC:uIIHAnt(HJn 30
allKope.. GOnT 40
GCAPOK 68
GOJOoAorr 73
68JBOAHO 64
Goner 1087
DemollHI 69
592
6eHTOHI1TeH 70
6ec<l><>PMeH 29
6e'OHCI(11 Kon 72
6epMa 64,71
611HAep 1 250
(\I1I1AOPCKI1 cnoj 1251
6HOTHTCKH WKpHno,", 74
6HTYMCHCK3 Hx>nnu,Hjo 75
60m 1333
Bl1Ce"Ka nOA,eMHa BOAa 513
B I1CKO,eH 1263
BI1CK03HOa 1262
BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO 113Al1n'YBalbe 1257
BI1CI1Ha Ha Kanl1napHO KB"YBa'be 1258
DI1Cl1l1a lIa 110A,eMIIB.a oOAa 1259
DHCHHB H8 npHTHCOK 1260
BHCHH8 HO npHHtCOKOT H8 nopHuTo DOAD 1261
BHCTHHCK8 KoXeU-tJs 862
60"Ha MopeHa 78
60""0 Tpl1elbO 79
6pa'A" 83, 76, 1103
6pu3Ae'bo 377
GpUIIO 81
6poYtlono AnH>+<ClhO82
9HCTHHCKH8ron H3 BH8TIJeWHOTpHel-bC 863
OKneW'YOU'be 1346OKnonyou 679
BKpCTCH8 cnoceHTOCT 462
onu,a 1270
6pur 677
6pe"a 84
OpJ KOHCOnHI\HpOH KOMnpCCHOIiOH onHT 320
6P3 onHT H3 CMonKltye8l-beTo 87
5P3HH3 H8 HCTeKyaatbeTO 85
5p:nU.18 H8 OnToeapyeiubcTO 86
enaroMcpOIt 208
Dna>KCII 1267
ona>KeH ",oUAOK 1268
enn>+olD BonVMNICKn JeHU"Hn 378
ol1a'KIIOC, 1015,1010,1270
ena>t<HOCT 118 nO~BaTa 1272
ona>t<HOCT npH erpaAyo8tt>eTo 1271
6p'"110Mep 304
6pycelbe 2,277
6Yllap ,a Ha6TbYAyoUlbC 92
6Yllap ,a paaonapyoalbe 174
6YHapcKa06nora 6926YHapco "'"mep 91
!,naKllea 1266
one"el...e 1292
Bne"eHa cl1na 1293
o>Kne6YBalbe1346
B"6paLt,,ja 1254
BI16pa~"0Ila ","ua 1253
Bl16poBane~ 1198
oI16poejlno.aUl1ja 1255
Bl1,yenoll npOlJ10A 1205
Bl1'yonHo pa3rneAYD8tbO 1265
Bl1p.yeneH 1256
BI1Ce"KI1Kon 1127
Blla.peweH""er
pa3Mep 699
OllaTpeWHa epo,"ja 1212
BHa,pOWHO Hanperalbe 1213
oOA 1273
BOAU 1273
BOAa OA BOAOBOA1 274
BOAa BO nYKHaTI1HI1.e 1275
DOADJlI H3MHDftlbO1276
BOAa'"
Ml1elbe 1276
BOAeH 18,1267
BOAOAepl1Ha 376
oOAo,""'a. 1285
BOAo,""'aTHI1 06jeKTI1 1285
BOAOHenponYCHa 3Doeca 1278
nOAollenponyernl1B 1280,649
BOAoHenponyanl1Boer 649, 1279
BOAOHoceH 1 282
BOAOHoceH tnoj 1283
.BOAoCTOj,Mepa" 565
B03AyweH YAap 1197
BonYMeH 1312
BonYMeHCKaMaca 1313,1314
B
Bane!t co YAapHO AejaBo 1198
BanyroK 493, 1237
Bap 467
DOpOoCH 468
BapOoHI1K 467
BrpaAYDa 679
BAna6I1an1f1t1l1ayuanoT3 1291aeHH111HlIna)lu.1~a 1242BepojaTeH 1256
aepTI1Kana 1244
BepH1Kaf1HVInornVlpa'tVi 1247aepTI1Kanlla nomCHa !teBKa 1245
aonYMeHCK3 Te)f(Vlt~a 80 eyaa eOCToj6a 1315
onl1Balbe. 1032,1214
nIH1nnlOl1fJIIGYIIOP 121601'0 Ita KOCl1l1a.o 1287
opB Ha Kono. 1288
BpBlla BpeAHoer 1290
593
apeAHoer 1239
apeMe Ha 'pee>be (HO l5eToHoTI 759
apeMeHCKa Kp~aa 1286
epeMCHCKoKpHBiJH3 KOHcoflH.QaLl,Hjar3415
epCMeHCt(i]KpHsa Ha cnerHyaiHbero <182
rpaBHHJ'-'HOHeH rlQ1nopel! SH/\ 260
rpaAal1~ja 238
rpaAe>KHl1 HopMaH1B~' 241
rpaA~el" 606
rpa,l1HCHT H3 IIH80ro Ii;] nOl\JCMH313 Bo,o,a 239
rpaHHT 252
rpaHYlua H3 KOH3HCTeHI,!Hjma 243
rpaHIilu,a Ha nennlo1Boaa 244
rpnllH14D 110 nI10C1Wlllor.tn ~"5
apeTeHeCT capAen 1002,1001
ap3eH cnoj 1251
ap3HO cpeAcmo 1250
BP3YB84 ua nOl103ro 131\5
apc"a 1249
OPIa'" 1291
apleu I<on 1122
r
rpSltHlI,a H3 nonYWTathtHO 246
rpaHHLI,a U3 C06HPatbCTO 247
rp"ltwUin ]0118 250
rpaHHlI,a H3 re'tetbCTO 248
rpSHH'tHa HOCHBOCT 249
rpaHH'U"IO Hanpera~be 251
rpSHH'UiQ Ol1TooapYODlhC 722
rpaHyn'l1~ja 253
rpaHynoMcTpHja 254
aynK'HeK~ 1294
'aG~oH 212raGpo 213
rapH~rypa 716
reoeneKTpH'teH Mero.o. HS HcnHTYB3tbe 214
reOnOL1JK3 HtTpdra 216
reonOUIK~ Tp<tra 217
rcorepM11'tK iii 220
rpaHY110MrHp&.<1CI<a;Jll<lnI-1);1 ]0
rpatlynOMefp11CI<a Kp~Ba 255
rpaHY"QMelpHCK~ 256
rnaBHOHanperal-be 22~.
rnOl\O" Bdnel1 223rJlau,\.1jamm 221
rne"cp 226
r IIO.tr.PCIU1'21
rne"CpeK~ HaHOC 1302, 596
rpaltynoMcTp~CK" COtTaR ,}57
Ipa~\.1fCll WKpV1J1f!lt ::?J12
rpeGe.. 876
'pClln 2G I, 6-'0,pcjllop 202
'per 1121
'pyna Ha Konoa~ 265,266
'pyn~pa>be 267
'pye 268
rpYTKa 448, 264
'PY"'"7Ci3
ry6el-be tlD 8118)1(ltOCf81J 1
ICOTC)(IIWIIH1 218
'(J01nlCl!H41(O Io1crl\.1lyn~lho tin nO'4nnTO 219
rOOlI:Io1::WII(\.1215
rnaB8 Ita Konar 224
11'~IIa 227
rm.111C1-I8no\ma 235
'YMCIIO 'IpeDo 271
.ycr. T."CTYpO 1337
rYCTHltO 273'n~IIella ot>l'nKI1~Ja 230
'n~Heer 232rm1!lCCT<J nOlfI:J8 231
Arn~HeeT l1IKp~ncl1 233,234. 1134
rn~Hel1 229
rn~H~l1a 231
rnHHOBm 232
AaOAenHa na>K~l1a 188
AaojHa iaApeHa l1eaKa 187
Ae,paAal1~ja 130
AeKoHTal1~ja 318
AeKoMnpee~ja 970
Ae" 694
Aenya~ja"ell 132
Aenya~YM 133
AenYMHo KOHCOI1~A~pall 642
AeHC~MeTap 135
Aen03~T 627
Aee~n~I~~Kol1~j" 13G
rMe"~ 569
'Haje 236
roncMHlt8 Ha rm.1HCCTH'�eCTH~Ij(11146ronCM1-1It8 Ha 3pHaT8 1241fOfleMHHaHa '�eCT"''�KHTe 1240ropeH aOAoHenponyern~o cnoj 237
IOpeH noapw~HeK~ cnoj 296
IOpeH erpoj 443
rpa.~al1~OHa I5paHa 258
rpnnHH1UHOHnOOl1n 259
594
Ae<\IneKcHja 1208
AeXHApallHja 131
AHja,paM Ha nnaCn'"HOaa 139
.~Hja,eHe.. 137
AHjaKna.. 140
AHjaMaIlTCKaGyp",ja 141
AHjaMaHTcKaKpYHa 142
AHjaToMeTpHjcKa 3eMja 143
AHnaTallHja 144
AHnaTaliHoHa lIeOKO .. npoAon"'yaattoo (Tenec-
KoncKo) 145
AHMCH3HOtlOnH88Han~ua 147
AHHO 148
A"UlOMH'tK84tol1MYna38 npeCMorY081be He HOCHOO-
eTa Hs KonOT 149
AHHaMH"KOCOHAHpa...e 150
AHHaMOMeTap 123,51
AHH3MOMeTp"'''cH151
AHOpHT 152
AHcHnallHja 1131
AHcnoKollHja 956
AHcnep'HOHO cpeAaoo 154
AHCnep'Hja 153
AHaop'Hja 155
AnaGHHa 181
AnaGHHa Ha ,aMp'Hyaa",eTo 183
AnaGHHa HOneHeTpallHja 182
AnaGHHIi HOTeMene",eTO 184
AnoGO"HHa 181
AnaGoKo TeMenelbO 185
AneTO 156
AHO 158
AoGpo 'poHynHpaH 159
AOOOAOHKOHan 165
AOAO'HOomooapyoo...o 161
AOA8TOK HB CMOta 160
AO'BOneHo omooapyea...e 166, 167, 168
AoneH KPOj 158
Aone" apo! 796
AoneH HOCHOenoj H' na'or 164
AonHHCKH "aKan 162
AonHa eOAa 163
AonOMHT 1289
AOHeCOH 20
!lpeeH Kon 179, 178ApeeHo nOArpaAa 177
ApeH 172
ApOH TOHHIjIHmpallHjo 171
ApeH .. oTlIeAyoalbe 171
ApeHa",o 172
ApeHo",eH 173
ApeHo",eH nOT 948
ApeH8M<CU renHX 175
ApeHHpa...e 176
ApeH co non He", OA KaMeH 170
ApoGeH "aKan 545
ApoGH 582
ApoGnHo 1187
AynKa 00 Kapna'a 1005
AynHa'HHa 101
Ayn"e...o 96, 97, 100
Ayn"e'be co jaApeHo lIeOKa 99
Ayn'IBtbB co npoMHOntbO 98
E
ooonopollHjo 315
CAHHWtOH TeMen 1102
eAHHH",a Maco 1313
eAHHH'tH8 Te>KHH8 BO BnUH<HacOCToj6a 378
CAHHwma TeH01H8 liB 3aCHTOHa nO'lB8 216
CAHiU(OO 3pl1CCT 381
eAHoaKcHjanHa jaKoa Ha npH'HOOK 379
cAHoaKcHjancH npHTHcoK co co060AII0 6o"Ho Will-
PCl~O 380
eAH03pHeaa apYKTypa 382
eAHooGpa'Hoa 982
eAHopOAeH 294
eAOMeTap 46, 189
eAoMe,apcKH onH' 331
e3epcKa KpeAa 470
e,opcKH 387
030pCKH nDnop 388
OKOHeoneH' HOnpHpoAHaTa onO"'Hoa192
OKpaH 1332
OKCnOtl3HHUOCT89
OKcno"'Hja 1132
oKcnepHMe,noneH 713
eKae"30MO'OP 191
onDaH"Ha ooaoj6a 193
eonCK'" HaHOCH616
eOOCKHneCOK 194
epa'H"e" 645epoAHpaH 1341
ep03HOHa Gp83Aa 377
epynfHoeH 544
e<\IeKTHooHnpHTHCOK 1109
eljleKfHoHa 1108
e<jJoKTHo"a nopo'Hoa 1107
ecjJeKTHo"o H8nper81bO 1106
e<\IeK' H8 npHAywyaalbllTO 190
>K
",ena'HHHpattoO 1354
"'ene'HH"KH HaCHn 626
595
"HIB neCOK 1358
)t(l1na 1355
,611satbe Ha no"sa'a 13353()HUDlhUtl8 110'1811110110Multi/lor "1\5"° 1340
)t(Vom>o 116
)t(l1nusoCl 1356
,611nalbe co nonatbe 1336
,611satbe COnoneDatbe 1334
3
,611eH 272
,6I1e". 'eKClypa 1337,611eHoa 1069,1338
36MOIIOC.tin nO'lnnrn nrn1 "Ol1l1n1nCH'Oftocr 1330
:JIonoMynall.o 023
3fOnOMysa.be Ha 33"'.'HI1"ala 842,1130
3fPYA"yoalb. 1113
3rYpa 1135
3/lpo6eH 1341
,en.H. K.pn. 1092
3.eil1". 700, 1206'o61100lbe 1007,a6p3YBa" 13300eca 1332
,e,.' 1292, 8653tUnHHeranaAHHCK8MOp'eHa 1302
3ary6a Ha jaKoaa H3 no"tB8r3 5183ary6f1}fa TC>KHH.nn2693Ory& nopnAH npopn(So'K8 ..8 npo()ero 824
3Ory6a npl1 ",ap.lb. 270
3OAP"'YBalhe 12993SflCU3fhC 634
..Mp3Ha, cnoj 1048
,aMp3Hyoatb8 1305
33nI1CHI1K30 Ayn"e'bem 1309
3Onl1C11I1K30 386110atbe 1310
3Onl1CHI1K30no"e'pa""jo,a 1311
,anonHl1,on 351
Jp.MathOH8 H~DaAOUH 1231
3CMJCIInpHU1COt( 1G. 000
,eMieH npl'"COK 0°Ml1pyoalbe 901
'.MjeHa 6paHa 1342,0Mlm,a "p"pnAO 1142.1:'20
,eMjeH" pa6o," 1344
,HaK 1087
,,,a"elbn 1239
,Ha"Ka 996
'OHa 844. 1349, 942
:laCl1n 351
38cmeH co SOAa 1321, 1322
'aCI110"OCTco 0° 3Ayx 1097
:laCOneH 1323
:laCTOP 1324
:Ia,oapa" 1330
:JOHa H. pOAl1jan"o CMOnK!'yoaH.n 953
3pHI CO pa3nH4H8 rOneMl1lin 11
,pH.' 1352
'pHOfOCT 253
'pH.a 1352,pHoaa apYK'ypO 1353
'PHO 1351
..mHS., :Ia,sapa, :Ia"enysa 1319
:laml1cyoalbe 1316
,apaMHe, npeAen 979
3OCOK312
c
'"AOA 36"0"" "enOTn°pHI1 ,annH 1301
..,oopeH 003llYX 1331
:Ia'ara 1328
1<1TCHlVD.lII>C 13:19
3O''''bYCO 13U7
3<Jljla'HI1HJ 1312
JacIJaTlHttt8 HO nOJAyxoT
~
00 nop~1Te HI nO'IOnTO
HIIIOI~Hn't!p
11,6110a Ha nOOpWI1Ha, a 3G 1
11,6HOOtbe 36;>
I1JOOAOK 1232
H100AOK VomBAeH co n.l}i(H'tCIf anap3T 1234
1201
3O"nnve"be co I1noOI1"' 1318
,a"enyealbe co Kan 1317
:Ia"OpCTeHa Kan 691
:Ia"np.~yoalbe 690
3a"opayoalbe co KnHH 1304
:Ia"ooysa 1297
,aw'",e" HaCHn 1326
,aw,..,eH "'Hmep 1325
,6110a 1008
,6l1natbe 1334,1007
H'08AOK OA JSAp<') 384
H,oaAOK OA COHAa"'Ha AYnKa 1233
H,08naHO 1228
H,SOAnHooa 592
HJAaHOK 362
HJAH'Ha'HH8 Ha no"oa'a nOA onH!aHHe Ha MP.'367
H'AHlHyoatbe 364, 365
H3lII1'HYBalbe Ha AliOTO 282
596
H3AHmysa",e Ha nOOpWHHaTa oA AejaooTo Ha Mpa.
aOT 368.
H3AH'Hyoa'be HO nO"oaTa 366
H3Ap06eH 370
H3Apo6eH KaMeH 371
H3nerY03tb8 H8 noopWHH8T8 (Hn enoJoT HnH )tOH~a-
Ta) 362
113/1eaeH,paAlleHT 372
IUnOH<OH118Mpa3 373
II_HeT 965
113MeeTysa",e 956
lIaMHoa",e 317
lIaMlleH 347
11306.pa 374
lIapa60TK8 Ha wnYHAooa o'p8Aa OA TannH 375
HapaMHyoa 661
IInllT 297
IInoolll\. 830, 298
lI"ACKe Ha KOllaHC'CHI\IIja,a 299.
HIiACKCHa nnacrWtHoet8 301
IIHAeKe Ha Te"e",e,o 302, 303
IIH>I<OH.pcKa,eonorHja 306
IIHjeKYHpa 310
IIHj.KTllpaHa nperpaAa 308
IIHjeK'lIpa",e co InHHa 1317
HHj.KI\...oHa aaoeca 309'
IIHjeKI\HCKaCM8wa 307
...HKnIlHal\...ja Ha eno.oll'. 607
..In situ" 615
HHapYMeH' aa HIIBen"'pafbB 663
IIHapYMeHT 33 Mepe",. Ha onTOoapyoa",e,o 51
IIH'Cp'p.Hynop... 658
"'H'pyaHBHa Kapn. 305
IIHYHAal\lIja 817
...eKon 311
"'CKO"HI POB sa DOAouonponVCT8UOKP8tl 1000
...eKonyoa 314
...enapysa",. 315,316
HenHTYsa",. 319
lIenHlyea"'e 00 np"'poAHa 10neMIIHa 341
..,cm1TYB8tbefi8 cMOnKHya8tb8co Topn1ja 337
HCnHTY08t-beH8 TeMenHBT800'108 355
...ennaKa 346
...enYKaH 349
lIenYKOHO,n"'"o 348
...apo,o 363
lIaCK 352
lIae'yoa",o 352
HaeKYoa",. 914
...ap.,. 342
lIapaH,eH 6YHap 356
Hapa>t<ysa",e 353
lIapa>t<yoa",. Ha nO"BaTa 354
HcyweH Ha 003AY' 731
...eYW.HO 00 CYWH"'l\a 1118
IIcywYBa"'. 176,359, 1119
IIcyWysa'b. (co ...enopyo.",.) 357
...eywyoa",. (co KOMnpee...jo) 358
jaApeHa l\eOK. 107
j'Apo 1233, 383, 386
laApo OA npe'paA.'a 385
J83 376, 999
jaKoa 119
jaKoa 00 cysa coCToj6a 122
j.KOCT Ha 33TefHYsa",. 121
j.KoaH'
p'CI\enyoafbB 120
janoB"'Ha 696, 733
jnnommB "PH COUAmKIIOAVn'ff\~hO 7311
JYHroB MOAyn 1295
K
KaBepHoaeH 417
Kan 77
KanH4>opHHcKH "'HA8KC HI HOCHBOCf3 391
KanllWT. 76, 584
KanHB pBMHHHB 76
KonDo Ha'iOe 1306
Kanl\HHal\Hja 389
Kanl\HT 390
KaMCII 1091
KaM.II Hac...n 396
K.MeH OTnaAOK 735
KaMeHa Ap06 394
KaMClla 10nooHlia 735
KaMeHaH~cn8ra 392
K8MCH8DCHoeD 393
KaMelia npaB 397
KaMCHea 1093
KaMe 6noKoB'" 395
KaMC"O 6p.WHO 397
KaHan"'33I\Hja 736
Kaon 398
Kaon"'''H' 398
Kona 399
Ksnou,HToT1i8 DnHOOtbOTO401
Kanal\HIC' ..a HOCHOOCT'673
Kan. 689
Kan...nap. 402
Kan...nape.. 402
Kan...napHa eOAa 404
'597
KanHnapHa 30Ha 405
KnnMnapllo AOM)t(Clb8406
KanHnapHO H3I\HIHYBaKoe 405
KanHnapHo KO.Y08Koa 1258
KanHnapHoa 407
KanHnapHO Te.aKoe 408
KanHnOMeTOp 403
KapaKTapHa..-HH eBo)aB8 409
KapOK,epHe'HKa Ha nO.Ba'a 410
Kapna 1091
Kapna .. KopHaeKoe 411
Kapnca 1053
K8rOKnOCK'tOH416
Kawa 413
KDWec.OMaca 944KBaptopet, 502
KBap14 500
KBap1\11T 501
KHnap 418
Knaeo.$HKal\Hja 420
KnaaH.eH 422, 423
KnHH 424
KnHHOMeTOp 750
Koarynal\Hja 432
KoeljJHI\HoH' Ha HepaMHOMepHOaa 435
KoeIjJHI\MeHTHa nopO'Hoaa 479,434
KoeljJMI\MeHtHa paMHoMepHoaa 435
KoeIjJMI\MellfHa aaGHnHoaa 436
Kon 1125
KoneK'op 706,1010,105
Kon H.pOGO'OH BO nO.Ba,a Ha nM\la Moao 1126
KononM 1247 -KonoBMjanHa Hacnara 444
KonoMAHa nO.Ba 442
KOMGM"HpnH'eMon 445
KOMOpa M npHI.HeoK 124
KOMnapaTop 446
KOMnaKTHOe, 1338
KOMynOH1BHa opraHCKa Haenara 628
KOH3HCflJHu,Ylja 457
KOHKPC~HjO 448
KOHConHAaltHOtiO cnerHya8l-be 449
KOHconMAMpaH GaBeH onH' 1068
KOtiCOnJ1AHpnU HCAPoHMpa... t5pJ TP".KcHjaneH onm
637 -KOHoonMAMpaHO APBHMpaH onM, 323
KOHeonMAMpaHo cnerHYB8Hoe 449-
KOHoonMAOMe,ap 46,189
KOHe,pYKI\Mja 681
KOHTMHyaneH T_n 1179
KOH'MHYMpaH TeMen 646
KOH'pa!jJopa 450
KOHTpon. Ha HanperaKoalO 452
KomponHpouo Ao4K>PMau,Kjn 4!i1
KOH\leH,pllpaH TOBap 447
KOHyceH HaHoe 77 6
KOHyeaH naHe'pOMetap 456
KOHye OA paenaAHa' Mo,epMjan 455
KoneKoe 311
KoneKoe BO BOAa 313
Kopa 458
KOPMCHOomoBapyBOH>e 459
Kopo'MBeH 460
KoeMHa 1105
KOCHUD04 KnMOll8APO(iHIIOJ4G~
KOCMHaOA paenaAHaT Ma,epMjan 466
KOCKon 461
Koxa'M)a 439
KoxepeH'HM nO.BM 440
KPajGpe>KeH 678
KPaj6pe>KHa 30Ha 1350
Kpa'Ko,paeH 921
KPeAa 469Kpe...,H 498, 1028
KpeMeHecr 1029
KpMoa HI opeMeHCKHoT JeK ..a KOffCOnHAnl4l1ja-
,a 486KpHsa HI 3aBHCHocrB Moly ena>KHocra :WHeHoCT8
485
KpHBB H8 3asHCHDcra MC(Y nnJOBapYB8tbCTO H cne.
,"ynolbo,o 476
KpHBa Ha HOnperaH>e'o M IIOMee'ynaH>e,o 138
KpMDa Ha OTllopltoao npM nOHelpo\lM]a 477
KpHOO"B nonll8r. JOCYlICIIOt, 478
KpMB8 Ha npl1THCOKOT 479
KpHBa Ha PO,pywYBa...eTO 687
- KpMDa"a
paaODopYB8'..C,O 400
KpHsa HI cneUtysafobc,o 481
KpMBa HOaMenMBOa 483
KpMBa Ha ,e.eH>eTO 484
KpHnecra COHAa 471
KpHOnorMja 472
KpHOnel\OMCTOp47
KpHaanH.eH 473
KpH'M.Ha BMeHHa 474
KP' 487
Kpyr Ha 'pllo'ba'o 488
KpY>KeH 709
KPY>K8HnaK 33
KpYHa .. Ayn.eH>a 489
KpynaH 491
KpyneH ,neeoK 492
KpynaH .aKan 1237
ICpynHo'pHDn neco'''MIC 494
598
--
Kpyr115
Kpyr Kono803' 495
Kpyr T8Men 496
KpyrarnHHa 1193
KpyrOcr 497
Kpwe...e 536
KpwnHS 487, 1187
KYMYnlTHSHHOptlHCKH HIcnl'" 828
KYTH8CTInlpaT 38 AHpeKTHOCMOnKHYSI...e 505
KyrHJa 31 CMOnKHysa...1 504
n
nl60PITopMCKO ..cnHTysI...e 506
naaa 511
naaHHa 51 2
nl3e...e 950
n83H 952
nl>KHIII JI !eMI...e H3saAOllH 415
naMeneH 784
n8MHHlpeH 507
naMHHlpHO Te.elioe 508
nlnHnH 509
nanop 510
nl.eH npHTHCOK 538
nl.HO Aejcrso 539
ne6Ae'KH Kon 514
nereHAI 515
neHTI 38 Mepe'ioe Ha Ae""opMallHH 664
neHTOSHAeH TIMen 646, 1179, 1178
nene38 516
nene38 OA HaHOC 776
nennHS 617
nec 537
ne'88 38 HHsenHpltt.e 6G8
nH3Ia...e 425
nH3IItt.e HI Kapnl 428
nH3fI...e no KPY>KHInH3IaSI noapwHHI 427
nH3Ia...e co Te.e...e Ha nO.88TI 429
nMKae4JaKIIHjl 518
m'HelpHO co6Hpa...e 519
nHHHja Ha nH3fatt.eTO 521
nHHHja Ha Te.,...ero 523
nHHHi" HI ""HnrpallHja 947
nHHHH HI TeKOT 1110
nHHHCKOonroalPYB8Hoe 625
nMCKYH526
nMCKYHoaMAeH527
nMCTODMASH784
nHTonowKH 528
nOKIIIHjl Ha nperplAaTI 670
nOKlnHO P83pywY88...e COCMOnKHYsalWl 629
nOM 532
noCT 810
nYKos HilI 540
nYKoaHlI8HeHanper_ero 541nyne...e 543
nyeneer 642
M
M8IM8TCKH644
M8KCHMlnHacysa SOnyMeHCKeTe>KH"" 547
MIKCHMVM1290
MaHOMe,"p 566
M8pKa 3a He6lbYAyal...e HI cnerHY88tio8TO 996
MaCKer 1175
Ma,epHian OA l1038jMHwTe 555
MaTH'Ha Klpna 556
MaWHHa 38 cee...e 52
MelY3pHocT 558
MeKI no.ol 603
Menl 582
MMHopaTHaeH KeHan 83
"eHysa...e 961
Mepa. Ha HHSOTOHa aOAaTI 565
M8pe...e Ha cnerHysaHoeTo 567
MepHa neTSI 668
MetH 569
MSTlMap4JeH 673
MOrOAHI nlMenH 674
Me'"HHK" HI KlpnH'e 560
MexaHHK8 HI nO.SITI 661
Me'"HH.K""HanH38 30
MeXaHH'CKa 8uanM38 HI npocejyoa~e co npoMMB8tt1oe
34
MewanKI 571
MewanKI 38 npIs 572
Mewa...e HI no.aH,e COAO!Hpl...e 1220
MHnoHHT 578
MHKponYKHaTHHI 576
MHHHpa...e 579
MHlIenl 575
Mna! 581
MHOryoce,nMBa rnHHI 1243
MOAencKo MCnHTY88...e 325
MaAyn Ha aonyMeHCK8'" npoMeHa 588
MaAyn HI enlciH.Hocrl 587, 1295
MaAyn HI peaKIIHjl'" HI nOAnorlTI 589, 590
MaAyn Ha pelKIIHjl," HIno"sSH"'" nOAnonl 591
MO>KOlt1256
MO>KHOCT592
MOnaca 593
MOKap
599
Mo"ypn~oB nO"OB 566
HSnperStb8 Ha CMonKHyaatbe 619
HanpcrOlbO no nopHMorap 684
HapacHyoalbB 693
HopYUleH IUBOAOK 625
HapyUJYBO'bO 983
HapYWYBa>be Ha ~3BaAOl!~Te np~ BaAelbeTO 749
HaenarB 627, 1050
HBcn.r~ OA BeTep 616
Hac~n 622, 623
MOHrMop~nom1T 594
MopeHe 595
MopeHCKa rn~He 597
'MOPOBKpyr 596
Mpe>Ka 599, 1036
MO"YP~UJTe 65, 563, 566
MO"ypn~B 565
H Hac~.m HJrpaneti co HocHnYB<JI-be OA HanpeA 113
HOCHn8H3 nO'IDD 631
HaCHnYBat-be 623
HacJaHYB8l-be H8 nYKHan1HH 629
H8TOnOH<eH8 no'ma 1019
HaTOBapyoa" 1227,
fiaronCli co BOAlI 1277
HaTOnYBalbe 499
HaTnp~T~COK 632
HaTcnoj 603
Ha6~Balhe 1007, 766
Ha6~oa" 602
Ha6Hefio co Banel! 1226
HB60p 60
Ha61bVAyo31-b8H8 cnerHYB81bero 729
HaBeAHaT 612
HaOna>l<eH 1269, 1320
HaBna>KYBafhe 1269
HaBOAHYBatbe 633, 634
Hamo CIU'i)f(YF)at~e611
Harp~3eH 1341
H8AB~wYBJtbe 604
HaABHUJYBal-beH8 HaC~1nOT605
HaAM"HaT 666
Ha3aAYBa 997
HeramBeH l1'JpeH np~~COK 639
HcraH19liO rpHetbe 64°
HeBp"H 657
HeApeH~paH 636
HeeAHaKOB 651
HeeAHaKBOCT 652
H83,1n4yealbe 635
1-18\o1JMCHWfeu 613
HaH3MC!H1"'U1 H8HDCa.t 614 .
HajMano m3BHO HahpcraH:te 554
HaKnOH 606, 607, 11 05, 463
HaMOKpeH ,1320
HaMoKpyea",e 499
HaHeceH 23
He"c~TeH 659, 656
He36~eH 974 .H.,BHaHocT 973
HeKOHconHAHpaHItC.l\pCHHp.monHT 643
HaHccyeat-t-e 893
H3Hoceli KOHye 24
H8o{am1wTe HB\taKan 1137
HeKOKepeHTeH 641, 657
fleHaMoKpefi 659
HeHapyweH 644
HeoABoAHeT 636
HenonYCTn~B 653
Henor.rojaHo Te'lel-be 6511
Hann<JCteHOc:r1222
HanndcreHa 1145
HannaaeH 23
HenOTnOl1HOpa3sVleH3 nOYB8 580
HenponyceH ."paH 1281
HenponYCTnHB 648,653
HenponYCTn~B 33 B03MK 647
~anpaBa 38 Mepe'be. H3 36V1eHocra 135
Hanpcralbe 618,656
Hanperalbe H8 rpaHVlL\8H8 nonYWTUtb8TO 621
HSnperal-be tla JaTCTHyaatb8 620
HenponYCTl1V1Ba TeHK05~1.l\Ha npe~paAa
HepaMHoMepeH 651
HepaMHoMepHoCT 652
HepaenaAHar 650
HOCBp3alt 641, 657
HecnoeBHT 655
HeCTa14V10HapHO TelleH:te 654
HOYTpal101t npHH1coK 656
liHcen~p 663
H~aenHpa 661
liHBen~paH>e 662
341,1346Hann3BCH KOHye 24
HannaBCH Ha.tOC 25
HannaaeH nOKpHBa~ 26
HannaBHa aKYMynau.Hja 22
HannaOY031be 283
HannaaYS3l-be Ha TepeHOT 441
HunH8TOCT1329
Hanoiyaa",. 614
HVlBenM(]t-ICKil nCTea 664
600
1
..110100110 DHCO'IKnTnnOI1JCMUa 001\8 665,
HHBO U8 SOnCuar8 nospwHHB 664
HHao Ha nOA'.Mlla.o oOAO 666, 1269
H~BO H8 no'tse'",ST3 BOAa 522
HH3BOAHO 668
H HCKO BOAHO HHBO 660
HO)l( 30 ce'C'bO 1017
HO)l(HI\O 676
HO)t(Hl\3 H3 KOCHH8T3 676
HopManHO KOHconHAVIpOH 669
Hoca' 670,261
HOCHoOCT672,671
HOCHBOCTH3 Kon 674
0
06aHaKO 710
06.,aoAHyaa",. 176, 359
06.M 1312
06H'HO cMonKHyaa.b. 680
06jacHyaa",. 515
06j.KT 681
o5nocr Hn1U13rOl6cro79906nHKyaa",. 736
06nora 683
06nO)l(.H co 6a ,j. 809
06nO)l(.H SHA 683
06no)l(yaa 1297
06pa60TnHaocr 6B6
OrHOOTnOp.H B31
oA6paM6.H HaCHn 626, 1327
oAaoA.H KaHan 705, 706
oAaoAHyaa.be 707
oAaoiyaa...e 134
OMeneH TeMen 1156
oAAonyaa.bO 1020
oAHccyaa...e 1
CAHOtH8 Hanperat-beTO 697
OAHOCH8 BonYMCHOTHS nopKTe HcnonHent co 803-
AYXcnpeMa aKynHH'" BonYMeH Ha nop"". 698
OAPOH 701
oAPoHyaa",e Ha KaMe",e 702
OKHO 708
onafa Ha HHaOTO 1073
onnaTa 714
onH. 515
QnHCH8 KlIpaKrepHCfH't8ttcny'toJ 712
onHT.H 713
onHT Ha ,6HeHocra 332
onHT Ha H3eneKyoal-be 321
onHT ..In situ" 324
omu Ha KOHCOI1H,Q81.H1ja 322
onHT"0
neftOlpol\Hjo 342
onHI H8 caMOTOMeCTQ324
on"'T HOCMonKuynnlbo 335
on"" Ha cMOnKHyaa...e co KpHnecra COIIAa 336
omu HS CTHCI1HBOCTco cnpe'tcHo 60l.4HOumpelbe
331
onHT lIa TpOte...o 343
onHTHa KenHia 340
om.n co KOHTponHpaHa 6pn1t18 Ha ACctaOPM3UH-
HTO 333
omn co KOHTpOI11-1paHOHanpera~e 334
omir co H3Tonyeat-be 326
onpeMa 715,716, BB7
onpeM. .. omoaapyaa...e 717
onpeMa.. nOAHrHyaa",e 1216
onpt'Mo 30 TpnllcnOrn 602
encer HS nn8CHI'iHOC18800
omoaapyaa",e 719,720
omoeopyea",e H patroaopye.",e 721
onroeapyaa",e co AOAaTCIIToaap 880
oceH npHTHco\< 14
OteTnHea rnHHa 725,1151
,0cooHlOn nO'ion 72G
OCeTnHaocr Ha npe06nHKya.",e 727
OCHoaa Ha naTOT 1188
OCHoea Ha raMen 832
Otlloalla apeA"ocr 730
otlloalla Kapn. 557,68
OCT3TO'ittOHanper31be 1308ocrpopn6ell 1209
ocrpop.6fta 6noKoDcKa crPYKTYP. 1210
opraHtKa no.aa 1175
opTOKnat 723
OToOpeft HCKon 746
OTaope" KetO" 7 4 7
OYOOP U8 nYKtlalHtlO 1129
OIBOp IIacrOft.T OA KOpel..a 1004
oTKnoHyaa",e 120B
OTnaAti'1BOA~ 736OlnaAOK 733
OinOp 744
OinOP Ha apaOT (Hn Konor) 739
OTnop H8 KonOT npH nOHaT8MOWHO3a6HOatbe 738
ornop H8 neHeTpau.~j8 Ha npOKTOpoOlIT8Hm8 743
OinOp npoTHa H,aneKyea",e 737
OinOpeH Ha apo,H;. 638
OTnOpltOCTH8 3eMjoTpec 58
OTnOpHOt'THa Mp'He",e 7 45
OlnOpftOt'T Ha TpHe...e 742
OTnopHOCTnpH 3a6H08t-bDIO..n Kono' 740
OTnpOItOCrnpH CMonKHYB81b8741
OTnop npOTHBH3BoeKYBatbe 737
601
OTee'eHO 1104
ompaHYBalbe 700
oTTe'yea",e 732
OTl\elll1 689
Ol\eHKa 1265
OWT81eH 1139
oWTeTyaalbe Ha 06jeKmTe 748
n
nail 606nala 1072
naAi-UICKH MaTepHjan 752
nOAlr1llCKlI MOpCti8 761
naliOMep 750
napeH ,eKaH 754
nap,e 694
napUCOMcrap 48
naCt.1BCHJeMjeHnpHn1COK 755
naCI-1BH8cOCToj6aHa nnaCH1-.HapaMHOre>K8756
naT HlI4J",mplo1patbC947
neHeTpOMCTap 1225
neHeTpal\l1la 1226,1311
neHeTpal\Hja co KOHye 757
nepl1f1lal\l1janeH 866
nepMeaMeTap 48
nepMeaMerap co npOMeHJ1HBnpKH1COK49
nepMyrl1T 760
neeOK 761
neCOK WTOBpl1e 419
necOKnHB 762
neeo'eH 763
neco,eH Kon 764
neco.eH HaHoe 148
neCO\IHHI(765
neTa Ha KonOT 753
nlr1eJOMerap766 .
nHeJOMcrapcKO HIIIBD 767
nlo1e30McrapcK8 u,eBK8 92
nl1KHOMeTap 768, 1084
nl1pHT 769
nl1poKeeH (MHH.) 770
nn8BHHCKa neneJa 775
n118BIr1HCKHM8repHjan 777
nnantOKl1<:1C 771
nnaHl1palbe 779, 772
nnaCT 1047
nl18CTHltli8rJlHlla ]a 3a'tenyoalbo 228
nnaqwlHo rC\4C1-be774
nnaHlmpMa 33 omoBapYBa e 833
nnHTOK 779
nnl1TOKTeMen 780,781
nnHTKO TeMenolb" 782,783
nnOIiHa nO'Ba 685
nno,eeT BI16p~TOP 1252
nnOf:H:'IT'401<011786
nttO[\MorWICIl08n0l4 787
nHeJOMerpHCK8"eSK8 92
n08COHOB 6poj 806
n06110a,..e 788
n06HBalbe Ha Konel\ 789
nOBeKecnojHa nno'a 1264
nOBpDTHB epon,ja 843
nOBpWHHa 844
nOBpWI1HO H8 nl1"O'''81O646,847
nODpWHItB tt8 npottCltynolho U45
noopWHH8 HB nOCTenK8r a 849
nOOpWa.1H8 H8 nOA3eMHora BOAD 848
nOBpWI1Ha Ha enOeBI1Te 1052
nOBpWHlU1 us ctJnYDI.1o-rmllJ.ujnnrm t-ltHIOC 207
nOBpWI1HCK~ opraHcK3 rm1WI 851
nOBpWI1HeK' 06paGoTKa 852
nOBpw..-wHtKO ItOnpCrOlbC 8G4
nOBpwHuCKO nOMeCJY8al~e 978
nOBpWI1HeKI1 enoj 1324,853
nOBpWI1HeKO Tpl1e e 855
nOlIJTopQH HameK 813
nOBJOpHO BocnOCTaBeHa CHna 816
nOBTopHO 3611Ba",e 815
nOBTOp"O KOMnpI1Ml1pOl-be B 13
nOBTopHO HaHeceHa C!.'Ins 816
nOBTopHO omoBapyaa'be 814
nOrOl1eMQ rnaBHO Hanpcratbe 1238
nOllamHB 724
nOliaTHOCT 821
nOllrn"'Cpel! 794
nOA3eMI!a BOlla 804
nOll3eMHa cp03Hja 803
nOA38MeH XOAHHK 837
nOAsHAY°lH-be Ha TC!Mcn 805
nOA!.'IrHYRatbe 365
nOllnora 1173,834
nOAnors 011.KpWCHKaMCH797
nOlinoKYBalbe 798
nOllnO>KeH Ha paenala'be 924
nOAnoopwHHCK8 C110604lta Bona 363
nOAnonHO nonYW'OIbO
nOllp..je 844, 1349
nOllpYM (TcMen) 801
n08A""'tO'tCIi 1150
nOeIlI1H"'eH TeMen 1156
nOeIlI1He'HO CTanano Ha TeMen 1155
n03ajMHwTe 857
602
nOMccTy~tbC np~ rpSHHuaT3 H8 nonYWTOt-bCTO
127
no"OO 1173,1174
nO"OeH KnHH 1343
no"ooll' K.pr. 412
nO"e.Ha KOHconI1A'L1l1j. 792
nO"eTOK H'P'3pywyoa...e 793
npao 858
npaol1'11"'0
1307
np"'"I1""822
np'T 1128
npowl1'" 858
npaWI1Heera rnl1Ha 859
npawHHecr nsnap 860
nO!ajMl1wTo HOMDTCpl1jon 856
nojac 807, 1349
nOKa"yna...e 364
nOK.3aTen "aOCCTnI1DOerO1083,300
n"",pI10"" 603
nOKpl1BKO808
nOMecTyoa...e812,995
nOMCCTYDOlbCnpH pOJPYWY08tb8 128
. nOMecrYB3f-benpH CMOl1KHYBal-be129
nOMI1"nI1B 921
nOHOp 1291
nonnaeeH HaHoe 61 7
nonnaeye8l-bc 817
nonpe~OH npcccl< 810
npaWIo.tHeCt3HHCKOnn3CfH'fH8rmnta 861np.WI1HCL1 19
npeo6HTH3 (no'tcTHa) KOXe]HJ~ 937
npOlpoAo B1
npCrpo/.leH '"/.1 870
nperpaAyeal>be H3 BOACHTel< 1303nonyera 819
nonyeTa...e co pa3pywyoa'bc 820
nonYCTnI1BOer 821
nop" 822nopoMHYOO"'C772nopaMHYBOlbCHDnoepwHHoTa 852
nopcH np".ICOK 827
nopHa OO/.la 826
nopoj 90
nopojHI1L1a 90
nopO'CH 828
nop03Hoer 829
noCCH 601
noctta rnHH8 830
noeraByoa...e 967
ootrenK8 834
noercnCHoer 238
noerojaH 1085,116
nocTojaH30nml<3 1087
noeroja"a 'O'IKa 453, 1086
noerojaHo 3aMp3"a.a nO"Ba 1177
nOTCHL1HOMeTap836
nOTeHL1Hjan HOerpye...eTo 1111
nOTHCOK 369, 1230
npe/.l5paHa 865
np8J.I/.IVn"elbe 880,882
npe/.lHanperHa. 881,875
npC/.IHanpcr"yaatt>c 881,875
,npe,acH.e" 874,883
npeJaCI1TCHOC' 875,884
n pC35HCH 874
n pCKOMnaKTCH 874
npeKYMepeH 868
n penoM 532
npeMHH 922
npeMI1HYBa'bd 922
npeKOMn8KTeH 873
npeKOHcom1AHpait 872
npeKpWYBatt>e 536
npenHB 871
npeHanpcra...c 8ninpOHcJnpornOTIInA rp.IIIHLtOTO 110 cnnCTWllIOCTD OR2
nOTono"a BonYMel1CKoMaCO 1314
nOYKon 838
nOTonCHaAonHH8 839
npe"eceH 873npe05nHKyoa 879, 881
npe05pa,yoa...c 923
npcomOBapCHoer 884, 880
npcomoBapyoa...e 878, 885, 880
npenpaoa 879,881
npeca,ypHpaH 874
npeceK 915,916
npeCMeTY&at-beH8 cnerHye8J.b8n 31
npeCMeTYBmbeHn CTs6HI1HOCT8no MeTO.l10r8 Ha KPY-
fOTHS Tp~CtbeTO 32
npe<!>a5pHKyoaH 5e,oHcKI1 I<on 72
npcTOoapeHoCT 879
npeCHa BO/.la 1039
npOTKoMnpecl1ja 867
npe"CKOpeH 868
"OTOnCHaeAHHH'tHaTe>KHH8274nOTonyoa...c 1074,835
nOTO"e 540
nOTnHpa...c 987
nOTnl1pa" 1112
nOTnOBpWHHCKacno6oAH8 BOA8 363
nOTnopa 988, 728, 840
nOTnopelt 'H/.I 841
._~-- 603
npH60p 887
npHr>Ol) >IID"AOIbO110H'UOAOIIH 1242
npH6op:ra eallelbO"a
laApo co epTelbe 1217
npH60p'"
Ba/IOIb. H'eaAOIiH OA no-e8T8 888
n pHRHAOH 904
npHnennHe 4
npHnennHeocT 4
npHnenyna,..e 886
np""o,,,eHO Hanper8lbe 891,
npHpaa 823, 893
npHpoA"a paMna 890
npHpOAa fla 3pHOtO HnH H8 MHHepanHMTe'feCTW.-
KH 895
npHpoAtm ana)t<ttOCT 894
npHpOAHD COl\P)t(HI-I8 118 DOA8 894
npHCHnHO eH6pHpalbe 892
npHTHcoK Moly 'pHal8 559
npHIYlCOK IIn t<UPJlr.CIO r.pOI1Y1ltn 009
npHU1tOK 00 MIIIPYMfhO098
npHTYlCOKua nopH3r8 AOA8 897
npHU1COK00 nHeBM8TCKHOT(npHH1COKeo ryMCHH
TpKana) 902
npHIHCOK npoAH'BHKaH OA lialipelb8 896
npHTYlCOK80 C"110e 903
np06a 1232
np06eH olijeKT 345
npo6Ha AynHarHHa 344
npo6Ha paMK. 954
npoliHo omoeapynalb. 906, 328, 905
npoliHo omoeapyea,..e Ha Kon 907
npoliHo o~ToBapyealbe co nnO-H 329
npo6Ho (onHTHo) none 908
npoliHo np06He;itbe 331
npoBelpYBa 932
npODefpYBn,..e 9, 931
nporpeeHBHO pa,pywyealbO 917
npOAHpnlbe 1226
npOA~)p Ha DOAat8 610
npOAOfl>KeH"C Ha HO)f(OT 630
npo~r-:TCH TOBap 919
npO~1JIJ' A ..1i1 Tcr-mcpsrypar8 H A61-10BHT8 H8 tP06-
t-bero 918
npOKon 999
npOKlopoe onHI Ha ,liHBalbe 920
npOMeHa co pacno! e 21
npoMeHnHeoa 703, 924
npoMHealbe 317,318
nponyanHe 926
nponyanHDoa 926,927,928
nponya 925
npocejYBa 1021
npocejYB e 1022
npoCCH 601
npor.rnpHln r.o 11t.IYI1HDnttnn"niKflOcr !110
npolHs loeap 450
npolleAyea...e 199
npolleAC"n eOAn 201
npolieAHa nHHH). 200,521)
npolieHI H8 H,enAeHO j8APo 910
nPOlieHI 118KOHCOnHA'"Hja 911
npolle", 118,.CHYeHOCI8 9~ 3
npocj"," 818,915,916npownpe"8 rnHlla 1124npcreHBCTonnpar 3a CMOI1KllynOH.Jft 934
npcreuOCT I1HHaMOMCTDp 935
npaeHoa HO'" 936
npownpe"n 'nHH8 1124
npoWHpOH 930
nYK8lbe 629
nYKHO"'''.940,939,344
nYKIIDTHIlB "PH f.MOlIKIlYflnlhlllO UI13
nYKHDTHltA npc/tH3RHlc"ItO 01' "':YluyeDU.c 941
nYKHaTHtta npH HCTefHVOalhl'! 9..,2
nYKH8U1HaKaKOBnaKItO 577
nynna 944
nYMnalbe 945
nYlIonaH 938
p
palieH npH'HCOK 360
paAH)anHo cMOnKHye.,..o 953
,P8AHYCHa AejCTeynalbero 864
pa'eOAHel 1277
P83Asojyealb0 1077
pn3Aenl'le 103
p03AonYBa,..e 134
paJAP06eH 370
pa3ApolieHa no,ea 696
p03APo6NtOCT 153
paJAP06YBn...e 960, 984
pa]nO>Kyeat-be 959
PO]MC!r>,.Incn~~pilH..r.rO437pa3HopOAr't! 278
pa,pywYBalbe 533, 536, 960
p83pywyealbe BC 1I0'KHllma 535
pa'pYWYBa...e Ha OCHOBn,n 531
pn,pywYBa,..o OA npolicAyon,..e 630
pa,pywynalbe OA Te'elbe 534
puynHpn' 180
pnK8Bcli 711,1143
p8MKa J8 ,.liHB.Ib. H8 KonOBH 546
pnMKa J8 onroBapynalbe 955
paMHelb8 772
604
1
p a 979
paMlIMHa Ha nMJralbero 977
paMIIMHatla CMOnKHyoalb8tO 860paMlIOMOptlOrpatlynllpaH 080, 381P_IOMOPIIO JroneMYOOIb8 Ha OnToaapyaalb8to
981paMllOMOPHOCt 982paceA 957
pacejyaalbe 958
paCMnYB8H>a958
paC'lMCtYB8H>a704
pacnaAHat 965
pacnaAHar rpaH'" 268
pacna'alb8 130,959,961
pacna'albe Ha KapnMre 963
paena'alb8 Ha COttaeHMre A~noeM 962
pacnoHKa 802, 986, 1112
paenopeAyulb8 967
pacnpeAenyu'oe Ha HenperaH>ero 966
pacnpocrpaHyaa (AMCMnaLlMjal Ha H8nperaH>ero
1131
pacnPCl<yaa~ 9613
pacnYKoHo 350
.pacraeyea 976
pattornMs 969
peerornMsoer 186
paer8lHyaa 144
'pattSOpeH I5YHep 173
paCrsopyaa 971
pacroopyaalbe OA npMlMCOK 970
paereopySOH>e 978
pacrpoceH 974
paerpeceHOer 973
paerpetlflo HacMnysa...e 975
pacrpecyaa 9F
pocrypelbe 958
pacLl8n 940, 939 .
pa~HO P8KYB8H>e 1003
paWMpnMS 969
pawMpysa 144
perpecMsHe epo3Mja
parynaLlMOHanperp8Aa 454
PeA Ha KonOSM 993
paAOK K8n 413
PeAlXlleA He enoaslfle 994pe38psoap 17, 998
pe3MAyanHa/nMHeera no~ea 984
P83MAyanHo Hanpera 1308
penaTMOH8Aac\!OJ>MOLlMja996
penep 453,1076, 1087
penep38 Hal5n.YAyealbe996
pereH3Mje 1299, 1230
pereHIMOHeH Iia38H 67
perporpetMeaH 997
pa',aH 089
pa...tI anyoMlanall tlallOC 001
pa"".. rnoLlIII..netl oc 900pO>Ie..Ha..oc 27
pe~eH oA6paMl5eH HaCMn 693
pe~lIo rne~epCKM 992
pewelo 1033,1034,1030
poe 999
poelfloer 973
pYAHa ","na 876
potaLlMoHo Ayn~eH>a 1001, 1002
pyrMHCKMonlfl 1006
PYWeIbII 1053pywelbe Ha HarM50t 426
c.
canMHMter 1014
caMeLl 493, 11 56
cene~yealbe 425, 429
'Cen"Mwra 431cepAen 93
cSPAnecr Kon 1122
cepAen 38 Ayn~eloo so Kapna 167
cepAen OA TepA MlTan 490
cepAen 38 npowMpyB8lbe Ha AynHatMHMre 94
cep38Ha SOAa 7
cep38HM no~eM 440
carperaLlMje 1020
ceAMMOHT1018
ceAMMOHTeHnpM50p 1219
ceAMMeHTllpeHenO~B8 1019
caa 1021
caeH>a 1022, 35C830HCKOnOMlpyeaH>a 1026
ceKa~ : 017
caKYHAepeH 1023
ceKYHAapeH epeMOHCKMeoIIeKT 1024
ca nM" 430
caHAeM~'nnO'UI 1264
ca OApoHyea 430
capneHTMH 1025
ce cene~ea. 430
ce cnywra 1072
cllna Ha er<cnaH311jaTa1027
CMnaHa WMpaH>erO 1027
CMnalIa nol5YAYD8'be 791
CMnMKar 1030
cMnMKarMsaLlMla 1031
CMnMLlMCKM1029
605
CHnHl\HY..A800KCHA 1028
CHnHOO1PY.'''' 581
CHHKaMeH 785
CHTHOH.6Hoa,... 549
CHTeHneCOK 1033
CHTeli.aKan 1034
CHIHOJpll MaTepH!an 1037
CHIO 1036, 1035
CKape01 TeMen 1157
CKaM."YBa...e 690
cnaOO no.oa 1038
CKPWIIYO"ba 1208
cnaHOO1 101 4
cnHOHa noopWHHa 1043
cneniyoa 1040
cne'liyoa H. nO'O.T. 1041,1211
cne'Hyeal-be H3 noopWHH8T8 nOA BnMJaHHeHI PV'A.pCKHHCKonH 1042
CnOOOI\H8 00/1. 1045,259
cnoooAHa BHCHHa 1046
cno60llo.i ~PO"',," 1044
cnoonHIOO1 104,1049,1222
cnoJ 1047,1050
cnoj co KOHKpOl\HH 1051
cnoj Ha MpaJ 1048
cnOM 533, 1053
CManY8a...e Ha noplll1OT np"'HCOK 00 nop",e1054
CMeKHYBa...o 985
cMOnKHYB8.be 1055
CMp'Hala neKa 1058
cHoryne01 1347
C"H"'YO"b. 1073
CHM"'YBa...e Ha BOAe"OTO HMBO 1057
CHM>t<YBa...eHa HMBOTOHa nOA'CMHaTa BOAa 1056
CHon 195,1021
coeAHHYB8 1071
c06HpHa ranepHj. 1284
c06Hp"HK 998
c06'.'p,,0 jaMa 1009
c06Hp"al\00"a 105,1010
COAP."'Ha Ha BapTa 1013
COAP"'MHa Ha BOAaTa 1015, 1016
COAP.'MHa Ha BOA.,a npM arpaAysa...eTO 1271
coeAHHYB8 1071
conO"OCT 1014
conHcjJnYKl\Hj. 414
COHAHpa...e 97
CO"IIO"'OH IIpal 1059
COHA."'.H O1An 1059
CO"IlO"'". AYIIK. 101
COllIl8"'''0 Ayn"aTMIIO 102
COnCtBCHa 3.1'leael1ocr 1062
conCTDOHO TC>tOma 1061
copTMpa 421
COO1.B 240
COO1nRHa nnpo H ",n.1i 1248
cOO1oj6. HO"8l1pera'bo 1090
COTeer 1011
COTeer. 1012
CO'HoO 811cnoKTporpacjJM.eH 1064
cneu""'M'Ha T.",MH. 1063
cm.Pan.H COPAell 10G5,1060,
cnoj 1067
cnojHHl\a 711
cnojYBa'be 1249, 1346
cnopellaH 1023
cnoco6HocT 38 BnH031be
cnoco6HOC 33 36...oatbc
1070
1069
r.npo'HY"" 1071
cnlJOOOAnMOOO103:1
cnyowaI"o 1074.
Cpf!AHIf8H8 cnefftynlJlh~,n 1lH5
CpCAHOJplieCTnoCOK 1016
cpeACToo J8 onHBa...ff 53
CPO/.101BO38 AHcnep'Hja 1077
CP8llCTBOJ8 38UBp-CTYBalb. 1082
CP8llCTBOJ8 CBP~HYBa...e Ha nO"BaTa 1345
CTa6MnMJ8TOp 1081, 1082
era6MnH38I\Hja 1079
CTa6HnM38uHja Ha no.oaTa 1080
CTallMmiocT 1083
cT8HAapAB" onMT IIa nJHOlpaUH'. 1088
CTaHAapAliO ,lIMoalbB 10119
CTan 1128
CTanKa 1102
O1anKa"a
BHCOKeron6 1101
CTaTM"Kan.HeTpal\H;a 1060
CT.Ui'IKOnpo611o oI1Ton;lpyoi,,-ho 338
CTaTM.KOCO"AHp e 1060
CTOPAliaT 692
O1oPjlli.,a rnHHa 1194
CTea'HT 1140
CTeneH Ha ,"c",eHOCTa 109l
CTeneH Ha KOHCOnHAal\Hja'a 1094
ereneH Ha OCOTnMOOCla 1095
ereneH Ha CTMCnHOOO1a 1096
CTMCnHBOCT 1098
CToe.KM Kon 1099, 1100
CTonC5 1112
CTona 832
cTpa'M"'MKBUMla 1222
CTPMj. 1103
606
CT"",MKapnM 876
CTPMHMHan05, 463, 464
CTPMHO1104
CTpyH<e...e 277
CTpyjHHnHHHH 524, 1110
CTpyjHa MpeH<8 600
orPyjHHl\H 1110
CTpYKTypa 1144
eye. 80nYM8HCK8Te)t(MHI 276
TanK 1140
Tanor 1018
JannD :JanOJHPoAYOOtbO1246
Tanna Ja wnYHA 1141
TBPA 114 .TBPAa rnHHa 1193, 1194
TeH<HHa(Maca) 1171
TeH<HHCI<HnpOLleHT 912
reKCTypa 1154
TeKTOHCKOorneAono 222
Ten_onCKO 145
TepLlMjep 1166
TOPLlHjapoH 1168
TO.O 952
fe.OH 1146
fe.e...e 1147,914,950,1176
Te.e...o Ha neCOK 1149
Te.e...e Ha nO'BaTa 951, 1150
To.e...o HaT"""
1148
Te'tnH08 rnMHD 1151Ye.nHBOCT 1152
Te'Ha Kon 1357, 944
Ye'Ha coCTojCio 1152
Ye'HOCT 1146
TeKH"KOHa TeMene...o 1153
T"Kco.pon"lo 1172T"...a 77, 868, 1357
T""'OCTHaHOC 130e
TOBap 720
Tooape...o 719
Ton.eH"K 1189
TOHe...e 1074
TOn\fOCf603~TOpKpOT 1221
cysa TeH<"HO 1120eyBO 54
cYM8PHanMHHja (KpHBa) 1114
cYHlepecr 1115
eycneHSM;a 1116
eywHHLla 1117
c4>epH.eH 603
T
TeMeneH caMOLI 1166
TOMonHOnno.o 1161
TOMOnHOnO'loo 1162
YeMene...e 1160, 1158
TeMene...e Ha nno'a 1159
TOH30Me.ap 1163,1164
TOHKaLIHnHHAPH.Ha 05BHBKa paKaBeLl 1143
TeHKa oCiB"oKa 1142
TOpKp..eH Ton 1221
TpaKaa TeMen 1179
TpoHCnHpal\Hja 316
TpaHcnopTHpaH 873
Tpaonxl>opMoLlMjo923
Tpenepo 1254
TpoceT 96, 1182
TpecoreH 1184
Tp'tCoTMwro 1183
TpMoKcMjoneH 1185
Tpl1e...o 1180 .Tpl1e,.,o no 050110K8Ta 856
lpHCtbCco noepWHHDTaliB U1QOT 1181
Tpl1arOnHO pacnpeAenCin Ha Hanpera...aTa 795
TpoAI1MOHSI10HanOH1186TeHKOSMAHaHenponyCTnMBa nperpaA8
TOHKO'MAHanporpaAa 1141
TeHKOHacnOOHarnl1Ha 1145
TOHKOCnOOOl1Ta(CTpYKTypa) 1144TOHOKcooj 807,1142
Topaco 64,1165
TepOH 1173
TopeHCKa np05a 1168
TepoHcKl1l1cnl1rysa 327
TopeHCKMonl1T 339, 1168
TOpeHCKI1nOAOTOLlI11167
TOpeHtKO I1cnl1Tyoa...o 1168
TO"",""Ka aHanl1Ja 1169
TeMOOCMOJa1170
1141,1332 TpooceH 1187
TpOWOH 965, 1187
Tpowo...e 960,961,205,984
Tpyn HOnaTOT 949, 1188
TYHonCKOoCinora 1191
TypoonoHTeH 1192
Tyel>1190
K
.cenHja Ha npHH1COK 124
Kenl1CKM JarOT 126
KenHcKH nperpaAeH SH,A 125
607
yXMrpoCKonHB Bna)t(ttOCT 291
XHApaT 279
XI1,11paTl13l1pa...o 279
XHApaTalll1ja 280
y5na>t<yoalbe Ha y,llapl1 1195
yropHa eranKa Ha nperpa,llaTa 1236
yropHo 1235
y,llap 1196
y,llap Ha oeTpoT 1197
Y,IIaptto ,IIYI1"OlbO 1199
Y,IIl1palbO 1190
yeeK 312
XHApaynl1"KI1 HanpeoeH Hael1n 624'
XHApaynl1"KI1 nOHeTpOMeTap 758
XHApaynl1"KO pa3pywyoa...o 288, 289, 281, 282
XI1,11po,llHHaMI1"OIl 284
'XHApoMeTpHCKa a..anl138 285
XHAPocraTI1"eH 286
XMApoa8TH\IBH H8TnpHTHCOK 287yenooeH 0,11nnl1Ma 11oeeKa 778
yenoo 38 pa3PywY98...0 1223
yenoo 38 oeernHooer Ha rnl1HaTa 1224Xl1erOpOUteHaKpl10a 292
xnopl1T 293
xOMOrell 294
X¥MYe295
x¥MyeoHeno) 853, 290
x¥MyeHa nO"98 685
<II
"'aKTOp Ha rOneMI1HaTa 438lj!aKJOp Ha ~pM8Ta 433
lj!aWI1Ha195 '
lj!en,llenaT 196
Ij!HJI1"KOpacnaralhe 205
Ij!Hnep 347,197,397
Ij!l1nHT 197
"'HnM 1142
Ij!l1mep 198
Ij!l1mepcKI1 5YHap 91, 108
Ij!HnTpaT 203
Ij!Hnrpalll1ja 199
Ij!I1mpOll110Ha00,110 201
Ij1I1mpall110Ha epoJHja 281
Ij!l1mpalll1Ol<a nl1Hl1ja 200, 511, 520
Ij!I1mpall110HOTe"e...o 202Ij!I1HI1Wep 204
Ij!noKynallHja 432,1113
IJ1l1ym-tOIIUu'H)IUlOHtlOIiOC200
IjIpo<ol!HlIl1ja 1062
Ij!nYKTyallHja 703
"'nY",11"oeT 1152
Ij!YH,IIHpa...o 1158
Ij!YH,IIHpa...oHa 5YHapl1 208, 209, 210
"'YH,IIHpa...o Ha KonOOH 211
Ij!YH,IIHpa'beHa eKapa 209
I.t
IIOpCT 114,115,110
IIMelbe 1£9
lIeoeH 5YHOP 108
lIeOKa 38 npOMHoa'bO 106
lIenOCHO pa3pywyoa...e npl1 cMOnKHyoa...e 718
lIenoeHO TaHreHlIl1janHo p.3pywyoa...e 718
lIeMeHTl1paHa no"oa 118lIenrlHO 103
lIennHooer 104
oIl1r1I1H,IIOp30 Oa,lle'bO jo,llpo 1078
IIl1nl1H,IIa,p38 3OMalbOHa 1130a,llOlll1 110
IIl1nl1H,IIapco Knl1n 109
1I0pcT 115,116,114
1I0pera Kapna 117
t.4npclo IIIUlIlla IIU'IIUI 11 U
IIPOOO 3a OOJAYx 111
IIpne 63
IIpne...o 945IIpno...e OO,lla 0,11 rOpHI10T erpoj 946
'I
x"aKan 11 36
"aKanOH 1138
"OnOH HaCl1n 11 3
"enl1"eH KOrl 112xepMeTH"eH 647
xeToporeH 278
X\1JpoMerpl1"OH 285
Xl1rpoeKOnl1"eH 289
Xl1rpoeKOnH"HOer 290
"OK8H 551
"eKaH 38 Ha5110a...e 552I
"eKaH J8 n05Hoa...e KOnOOI1 553
"eKaH co en050,lll<0 nola...e 550
~
608
w
WMne" 909WMnetT copAen 1 200
WMpeHotl 842,1130,1132
WMpoK OTKon 746
WKpMn811 11 33
WKplnl 484
WMYKlHotI 1032,1070
wnYHAOD SMA 1348
wnYHAo.I OrplA8 869
~an 1330
~M.Mjl 1330
~_ett.e 104
~MCTOToop 1044
~Y.CTDMTln8H 724
WlpeH 1123
warrl 70B
wnYHAOBl orplAI 38 :lanTMeyBaHoe 886
WTeT8H 1139
609
4.3 Register termln. n. lIovenetkom Jezlku
- A
AASHO preskus komprlmeci). t.1(Amerllko zdrufen). drfevnlh uslufbencev z. .vtoeeste) 1340.blaelj., odna!8nJe (veter), odplavlj.nje (.oda) 1
.br.ziJa, obrus 2
abrazlven 3absorbent, absorptlvno sredstvo 63
adheziia, sprliemnost 4adheziven, sprijeml)lv 6.dsorbir.ni lonl, vezani lonl 6.bsorblrana .oda, vezan. vod. 7adsorpcija 8
.eraeil., prezraeev.nle 9agitator, melalnlk 571
aglomerirati, sprijetl se 10agregati, zma r.zllenih vellkostl 11
agregatna struktura, zmata struktur. 1353
agresiven 12
akeelerator, pospe!ev.lnlk 13akti.n; zemellski pritisk 15
aktlvno stanie plastienega ra.novesj. 16
akumulaeijski bazen 17ale...ollt, melje.ee 19
alohton, prenosen 20alteraeij., sprememb. 21
alu.iDeij., Diu.lain. .kumul.eij. 22alu.lalen, n.plDvljen, n.ne..n 23
aluvialni n.nos 25
aluvialnl nasipni stofee, vrle) 24.Iuvij, retna napla.lna 27
amloteren 28
amorfen 29analiza usedkov 31
andezit 37
anizotropen 38
anlzotropna konsolidaeija 39
antigorit 43
antikllnala 44.parat z. merlen)e zmrznJenostl t.1 47.par.t z. sejanje 62
.reometritna .n.llz. 286
.riden, suh, brez vode 54
.rkozni peltenjak 65:
armiran beton 66'
artelkl 57apnentast 468
°°apno, apnenee 467
°.tinOsf.nkl prltlsk 60, Attorbergov Indoi.. t.eonla 303
Attorbergov. krlvulJ. moj. t.eenJa 484
Atterbergovo me/. 69
..tohton. tl., matlen. tl. 1174
B
bager 61b.ger z vletno fllca 169
b.gr.t! 63
bankln., ter.se 64
barle 65
batn. (ventilna) naprava ze odvzem vzoreev 109
baza za prlprDvo zemljinsklh melanic 1220bazalt
°
66bantonlt 69
bantonltnl 70berma, rob naslpa 71
blotltnl skrllavec 74
biturnenska IzolaelJa 75
blatnl tok 1148bloto 77
blato 13&7blatov.e, muljovec 691blalenj. ud.rcav 1196boena morana 78
boena treni. 79
braklten, zasaljen 1323
br.zda, melloracqskl kanel 03
br.zd., rls 1103
breta 84brezvoden 73brefina, pobotje 463
8rownovo glbaoje 82
brulenJ. 277
c
celltna prograda 126celltn. zag.tna stena 126cepli Iv 103
eepljlvost, r.zkolnost 104
castna podloga po Talfordu 797
cestnl naslp 949
610
cestno tela, spodn)1 ustroj 1188
covnl flltrskl vodn).k (m.Jhnen. premora) 108cona, pas 1349
curek 581
(;
I'as strjevAnja (betona) 759
I'asovna sovisnica 1286
I'asovno sovisnica daformacij prl konsolidaciji 486I'asovno-deformacijskasovlsnica- krlvulja 482
I'asovno-konsolidacijska sovlsnica - krivulja 475
I'elno grajen nasip 113
I'elo rova, podkop 83!!l'oZtn.'...11101Iitov 074
I'ist; torni (tren)lkl) kat 1202frnica, humus, obdelovalna zemlla 685frpan)o 945
frpanjo Iz gornjega ustroja 946
frtna obtelba 525
fvrst 114
D
debel prod 493
debelozrnat ostrorobi pesak 492
dabelo (zrnat) 491
debelozrnat pe~fenjak iz oglatih zrn 494
deformaclja ob porum,1i 128deformacija pri meji tefenja 127deformaclja. (speclflfna) 995dogradaclja 130
dehidraclja 131
delaf z zrakom izpolnjanlh par 1201
del no konsolidlran 642deluvil, naplavina s pobofja 752
daroc tok, hudournik 90d iageneza 137diagram plasllfnosti 139
dlaklaza 140
d iamantna krona 142diamantno razilo,dloto, krona 141
diatomejska prst 143dilatacija, raztezek, ~irjenje 144
d iluvialni 132diluvij 133
dimenzionalna analiza 147
dinamifno sondiranje 150
dlnamometer 51
dlnamometrski 151
dlorlt 162
direktni strifnl aparat 45
direktni translacijski strifni aparat 505disogregaclja, razpad na sestavno dele 962
d isipacija, raznos napetosti 1131dlsolucija, rukro) 976
disp~rzija 153
dispezijsko sredstvo 154.disperzljsko srel:tstvo, antikoagulator 1077
dlstanfnlk 100distorzija 155
dleto za kamen 157dna, spodnji del 158
dohm Itol'nlnvon 160dolomit (mineral) ankerlt 1289dopustna obtelba 168dopustnl prltlsk na tla 166
dovodnl kanal 165
doza za merjenje zemeljskega pritiska 123drenafa, dren 172
dronofna podlooa 175
drenalna pot 948
drenirati 176
drobec 694droblr, jalovlna; zasip 695
drobir, zdrobljen material 371
drobllenec 696drobljenec, tolfenec 545drobljiv, tro~en 1187
drobnl prod 1034drolmo guban]e, n.blranJo 649
Idroben pesak 1035
d robnozrnetl 1037drag 811drag 1128
drsenje, plazenje 425
drson]e po kmlnl drsnl ploskvl 427
drslna 521
drsna ploskov 847
drsna ploskev, drsina 977
drsna povr~lna, poru~nica 846
duna, siplna 148
du~ilni ufinek 190dvlg 365
dvloan)e, nardfanle 364dvigovanje tal 366
dvodelna flica 188dvojnostenskl jedrnlk 187
.
611
E
edometer 189
edometer, konsolldometer 46
elektlvn. napetost 1106
eloktivna poroznost 1107
olekt!vni pritisk 1109
ekspanzija, !irionje 1130
eksp.nzllsk. sila 1027
eksperimentalen, poskusen 713
ekstenzometer, merilnik raztezkov 191
okvlvalonl prlrodne vl.g. 192
elasll~no stan;e 193
enakomerno zrnat 980
onakozrn.1 381
onoosna Ila~na Irdnost 379
enoosnl tlak (prl nl~nl bo~ni napetosll) 380
enozrnala struklura 382
oolskl pe,,,k 194
eral,ki 645
F
lolln., SIIOp Ilbll, .vo!on) 105
IllIt 107
film, tank. provloko, ovo)nl pllst 1142
filtor 198
Illtrat 203
flltrskl vodnjak 91
flni!or 204
lizikalno preporovanje 205
fluidno,t, teko~no.t 1152
fluktuaeija 703
fluvioglaeialna ravnina 207
Iluviogiaeiaine naplavine 206
formiran v IluviJu, nlpl.vljon, nanesen 26
frakei;a gline 230
G
gabion 212
gabro 213
galerija podzemni hodnik, podkop 837
geoelektrlena preiskava 214
geollzikalen 215
geolo!kl pregled 216
geololko zaporedje 217
geotehnieen 218
geotehnieni pregled tal 219
geotermieen 220
gladina podtaln;ee 848
gladlna podtalniee 666
gladlna pOOzemne vade 667
gladlna viseeo podtalniee 665
gladki valjar 223
glava kola 224
. glavn. napllo.t 225
glina 227
glinast, gllnen 232
glinast organskl melj 051
gllna.tl zlrnl)lna (tla) 235
glina.ti ,krilavee 234
glina.1I .kril.vee 1134I
gllna'io tosnilo,losnltov z lIovleo 1318
gllnenee 196
'gllnlea 231
glinovee arollit 229
globin. 101
globina penotraelje, prodlranja 182
globlno lomoljoni. 1134
glol>oenina, Intruzivna 305
globoko fundiranje 185
glollOko lornollonja z vollnlnkl 210
gnoJ. 230
gne.tI 569
goba.t 1115
gollea (goaL) 362
gonilna slla, Izhodna slla 791
gost, zblt 272
go.t zlog 1337
gostol. 1339
gostota popolnoma nnsitcnc zl!mljlne 1337
go,totomer 135
grad.elj., ,tonJcv.nje 2313
gradbenl prodpls 241
gradient, padoe 606
gradient podzemne vode 23!J
grefitni skril.voe 242
gramoznie. 1137
granit 252
granitnl droblr 268
granulaoiia, zrnltev 253
granulometrleen 256
granulometrlena analiza 30
granulometrieni sestav 257
granulometrija 254
gravltaeljska vOOa, prosta voda 259
gredor (eestni), planirnl plug 262
gruda 263
gruda, trda glina 1194
612
grupiranje 267
gru!~, drablr 394
gru!~asta paba~je 466
gru!~nata paba~je 394
gumijasla eev 271guba 80
H
hermetl~en, neprodu!en 647heteragen 276hldrat, hldratiratl 279hidralaeija 260
hidravli~na paru!llev, dviganje lal (izkapa) 282
hidravll~na paru!ilev lal zaradi nalranje erazlje 281
hidradlnaml~en 284hldrastati~en 286
hldraslatl~nl nadtlak 287higramatri~en 288hlgroskapi~en 289
hlgraskapi~na vlalnasl 291higraskapija 290
hislerezna zanka 292hllrl kansalldlrani kampresijskl preskus 320hltrl strilni preskus 87
hlui upad (gladlna vade) ~11. hltra znilevanje vade, upad 1073
hitrosl nbremenjevanja 86
hamagen 294
hriblnskl prltlsk 899
humus 295
humus 296
lilt 297
lIavlea 298
indeks kansist~nee 299
Indeks ab~utljlvostl 300
Indeks plastl~nasti 301
indekslidkastl (teka~nasli) 302
Injekeljska zavesa, injekeijski zaslan 309
Injekeljska zmes, eementna mleka 307
injekeljskl zaslan 308
Injlelrati 310
in situ, na kraju samcm 615inudadja, poplavljenje 817
inienlrska gealaglja 306
izdclava zagatne stene 375
Izguba teie 269
izhadnl gradlenl 372Izkap 311Izkap v vodl, podvodnllzkap 313
Izkap za vodalesna sIena 1000
Izkapan, Izkapnl material 555
izkapat! 314
Izkarlslek, praeent pridablJenega jedr"prl vrtanju 910'Izluicn)e 347
Izmenl~en, spramenlj;v (v prastaru all 5 ~a50m) 613
Izmenl~nl nana.1 614Izabara 374Izparevanje 314
izparevanje 315
izpiralna eev 106
Izplralna vada 1276
Izplaka 346izpadjedanje 798
I,pastevljon mrozu 373
Izravnav.nje 772
Izsu!en (z Izparevanjem) 357Izsu!enje, a.u!itev 359
Iztak '352izta~na hltrasl 85Izvedljivast 592
J
jama za I'ploka 1009
jarek, prekap 999
ja!ek, jama 708
jedrna eev 1078
Jedrnlk 107
jedra 383
jedro (pregrade) 385
jedra (vzaree iz vrllne) 386
jeklen kal 112
jemanje vzareev 1231
jezersko kreda 470
jezerski 387
jezerski lapar 388 '
K
kale;niranje 389
k.leit 390
kalifarnijski Indeks nasllanastl (C8n) 391
kamen, pradnik, abliea 1237
kemenamel 392
kamnina 1091
kamnit, skalnat 1093
613
kamnlta jalov/na 735
kamn/ta podlaga 393
kamn/tl blok/, kamnite krogle (morensk/) 395
kamnlti nas/p 396
kamnltl plaz 428
kamn/tl prah 397
kaolin, kaolinlt 398
kapllaren 402
kap/larimeter 403
kapilarna voda 404
kilpllornl tok 408
kapilarni dvlg, v/!/na kapllarnega dvlga 1258
kopilarno glbanio 408
knpllnrnoSt 407
kapljatl, pr!ltI 689
karta a uporabnostl 411
karta tal 412
kotokl.sliten 418
kavernozen 417
k/penje peska 1149
klas/i/kac/ja 420
klastlten 423
klastitno 422
klet (temeli) 801kiln 424klinienje, zagozditev 1304klinometer 750
klorit 293koagulaclja, flokulac/ja 432
kohorentna, vezli/va tla 440
kohez/ia 439
kol 1125
kolektor 105
kol/tn/k enakomernosti 435
kolienik enakomernostl 982
kolienik kreenia 437kolien/k par 434
kolien/k varnostl protl prevrn/tvl 436
kolienlk z zrakom Izpolnjen/h par prall vsejprostornini por 698koloid tal 442
koluvlalni nanos, poboenl gru!e 444
komb/niranl temelii 445
kompaktnost 1338
kompresijska krivulja, krivulja stisli/vostl 483
konduktibilnost, provoclnost 933
kon lea kola 1288
koniugirati 1071
konkreeija, gomol) 448
kons/stenea 457
konslstentna me)a 243
konsolid.cijskl preskus 322
konsolidaeijski usedok 449
konsolid/ranl dreniranl preskus 323
konsolidarni nedrenirani, hitri triakslalni preskus 631
konstantna hitrost obremen!evan;a, enakomerna
naralean)a obrernen;evania 981
konsHukeija, ob)ekt, zgradba 681
kontlnulranl temelJ 1179
kontr~lor, prolluto! 450
kontrola deformacij, uravnavan]. 459
kontrola napetostl, uravnav.nl. 452
korlstna obto~ba 459
. korozlven 460
kos, grud. 264
kosrn/eost 1347
kosm/eonj. 1113
kat notranl.ga trenja
kat obstenskega trenja
krcda 469
kremon 500
kremenast 1029
kremoniea 1028
1207
1206
krhek 487
krilni sveder 471
kriologija, vedo a zmrzovaniu 472
kristalieen 473
krit/ena viii no, ki jo dopulca kohezlia 474
krivulja lezenia 523
krlvulja peneHaeijska odpornostl 477
krivulla popolno nasleonostl 478
krivulia usedkov 481
kr/vulla zrnavostl 265
krovna ploS! 1325
kroZen 709
kvare/t 501
kvartar 502
L
laboratori;ska pro/skava 506
laminaran 507
lamlnarni tok 508lapil/, vulkanski 509
lapor 51P
lasnlca 577
lastna frekvenea 1062
lastna tela 1061
lava 511lavina, snelnl plaz 612
lodena laea 1058lodena plast 1048
ledonik 226
614
ledeni!ki 221
legonda, opis 515
'eplliv 517
lesen kol 178
lesen kol 179
losll, let.1 952
lezenje, let.onje 950
lezenje zemljin, teeenjo zemljin 951
IIkvifikacija 518
linearno kreenje 524
lisast 1123
lisesle gllno, morollasto glino 1124
listnal 784
litomkl 528
loeilev 134
loeltev zrn 7. Ilplrnl1lom 318
lokecllo ",ogro<lo 670
lokalna slrl!na poru!llev 529
10m, razlom, prelom 532
lomlj.nje,poru!ilev 536
luknja ad korenine 1004
luskast 542
lu,kasll ro,kol 643
M
magmatski, eruptiven 544
manometer 566
matiena kamnin., skolnat. pod log. 68medzrnskl558
medzrnskl pritisk 559
mehanika kamnin 560mohanika tal 561
mehka, slaba tia 1038
mehka tla 563mehureek, eebuliea 540meja kreenla 247moja lepllivosti 244
meja plastienostl 245
meja teeenja 246
meja !idkosti 248
mejna napetost 251
molno obremenitov 722me)nl odpor, meln. nosilnost 249
mejno podroeje 250
melj 858
mellast lapor 860moljasta glina 859
meljasta glina (meljosto glinasta iloviea) 861
moriloe stopnjevonja hitrosti 304
merllna uriea, komp.rator 446
merllnik nlvojo vode 665
morllni lislie doformoeil 564
merltve usedkov 667
merska lata 568
me!.lnik za proh 572
mot.morfon 573
meloda rezln 574
mieel 575
mikrorazpoka 576
milonl! 578
minirall, odslrelitl 579
mlrnl "rltisk (lIok) 898
mlrnl zoonljskl "rllisk 901
mleti, drab ill 582
moevlrj. 76
mocvirl. 583
lIIoevlr Ie, uool. 6U4
moevlrje, barje 586
modelni preskus 325mocvirnat 585modul elastienosli 587modlll reakeijo pod logo (101) 59Umodul rpokeijo tol 691modul reakeile tal (Westergard) 589
modul volumske spremombe 588
Mohrov krog 598
maker, vlazen 1267
mokra sejalna analiza 34
molasa 593montrnorilionil 594
morena 595
morenska glina z bloki 597molnjo, par u!ilev 983
rnre!a 599
mreza Slrujnie in nivojnie 600muskeg (orgonskega Iial 1175
N
nabijalo 602nabijalo, oven 551
nabijalo, oven 552
nabrekan). 88
nabrek.lnl link 896nabrekljivos! 89
nadsloJ. pokrov, odkrifka 603nodllak, nadpritlsk, presetni tlak 632
nadv;!enje 604
nadvi!enie nasipa 605
n.gnlon 612najmanj!a glavna nopetost 554
615
noklonskl kot 609
n.klonski kot, breflne 608nam.kanje 633
na mestu narejeni koll1126
namo~en, moker 1320
namo~ljivost 499
nanos, zas;p, prlr.st (t.1) 893
nanoslnl stofee, vr~af 455,.napet nad me;o profnostl 877
n.petost 618
n.petost I'l'l me;1te~enj. 621
nopelostno-delorm.eljskl dl.gr.m, krlvulf. 138napetoslno sl.n)e 1090n.pl.vljenje, n.ndanje, n.nos, naplovin., zabl.te-nje, zagllnjonfo 441
, noplo\'l;on)e, refulir.nfe 283
naprav. z. dolo~.njo meje fidkostl Iteko~nostil 50n.prava za dvio.nje 1216naprav. la fClJ1anfoVloreev 888
naprava za lo~ilev zrn z izpirj.njem 1218
naprava la torkrollranj. (obrizgav.njel 1221
napravo za vrtanje na jedro 1217
narovna vlalnasl 894
naravn! naklonskl kot 1203
norIv 95Bnesl~on)o, po~lno nosl~on)o 883
nesl~enjo z vodo 1322
nasiI' 622nasiI', nare;en z refulir.n)em 624naslpn! stolee, vrbj, 775
nasuta lIa 631n.IOO 1329natezna napelost 620
natezna razpoka - cona 942
nolozna trdnost 121novadon strig 680
navldozen 904
navlafen;e 1269navodnjavan)e, poliv.nje 634
navlkrlfna plastovitost 462
na zraku posu~en 731
nedreniran 636
neenakomeren 651
neenakomernost 652negativnl pornl tlak 639
negalfvno obodno trenle 640
neko"ezlven 657nekosolidlran - nedrenirarii preskus 643
nenamo~en 659n.nasi~en 658
neplastovlt 655
nopodajen 653
nepopolno razvit. tl. 580
neporu~ell, Intakten 644
neproperel, nerazpadel 650
neprepusten 648
nest.elonaren tok 654
nevezillv, nekoherenten, sipek 641
nevtralnl tl.k - napetost 656
nivo podt.lnlce 1259nivo 1.lne vode, gladina podlalnlec 522
nlvo lemeljonj., povr~je podlaoc, planum 849nivolir 663nlvollr.tl 661nivelir.nle 662nivelirns laiR 664nizk. voda 660
nizvodn. glad;n. 163nizvodno 666lIitan)e vodno gladlne 1057
norm.lno konsolidil'an 669
nosllee 261
nosllee gred 670
lIosllnosl 671
nosllonos 673
nosllnost kol. 674,noslln051(mojna) 672notran). erozlja 1212.
notranja napelost 1213
0
ohola 677obalnl, obrefnl 678
ob~utljlva glina 725ob~utl)lvost la prnobllkovan;o 727
obdclov.nJo 686obel, kroglast. lOobljon 503
obl~ajon preskus 1006objnmka, mula 711
oblikovni koli~nik 433oblog., oblofni zld 683
oblofn. eev vodnjaka 682
obmo~je kapllarni" dvigov, kapllarna cona 405
obmo~)e plastl~nostl 800
obo~nl pritisk, lo~ni prltisk 538
obo~nl u~lnek, lo~nl u~inok 539
obodno trenje 855
odbrambnl naslp,pregradni nallp 625
obrambni naslp,'zagatna stena 865
obremenilnl jarnm 955
obremenllnik 717
616
obr..menjeyanje in razbremenjyanje 721
obrol!na napeloSi 684
obrol!nl dinamometer 935
obrol!nl slrlfnl aparat 934
obstensko trenje, trenle ob plall!u 1181obtdba, breme 720
obtefba obremenltay 719odlagolill!e 627odlagalill!e organske9a materljala 628odpadek, jaloylna 733
odpadna yoda 736odpJaYitl, izprati, Izlufiti 317odpor kola pri nadaljnjem zabijanju 738odpor, odpornost 744
odpor penetraeijskllgli (po Proctorjul 743odpor protl ugrezanju koloy 740
odporen proti erozill 638odporen protl. yrol!lnl 831
odpornost ob nogi kola 739
odpornost proti izpuljenju 737odpornost ploti razkolnostl 120
odpornost y suhem stanju 122odprti izkop, poyrlinski kop, dnayni kop 746odprti keson 747
odstotek konsolidaeij 911
odstotek nasil!enjo 913odstranitey, promestltey 700
odlok 732odyodnl kenai 705
odyodnl kanal, kolektor 708odYodnjeynnje 707
odyzemna jama, peskokop 856opazoyalnl Yodnja~, piezometrska eey 92opazoyanje usedkoy (posedanje) 729
opa! 714
opofeyenje, podgrajeyonJe 177
opafna deska 1246
opora, slolka 1112
oporni zid 841
opornik, podpomik 728
oprema 715
oprema 887
oprema, garnitura 716
ortoklaz 723osnl pritlsk 14osnoyna kamnina 556osnoyna yrednost 730
ostrorob 1219
ostrorob. blokesta struktura 1210
osulen (s tl.kom) 358osuleyanje 1119
oven 553oyolnleo (Mohroye oyo)nleol G07
p
pad.jol!e kamenie, kemnili podor 702
pahljal!e 516
pahllal!ast ydaj 176paliea (sidrna) sornlk, y;jak 1333parno nabijalo 754paslynl zemellskl prltlsk 765
paslyno stanje plastll!nega raynoyesja 756pasoyni temeli 846
pasoyno temeljenie 1178
peneplan, raynik 979
penetraeiin, prodl,,"je 1226penetreelja Skonusom 757
penetracilski preskus 342penetrometer 1225
penetrometer s konusom 465
penetrometer z izplranJem 758perlglaciolen 866
permeameter 48
permeameter Sspremenlilyim hidraylil!nim pad-
cem 49
permuth (geol.1 760pesek 761
pell!en 762
pell!en 763pell!enl kol 784
pell!enJok 765
. phana glina, gline ze tesnjonJo 228piezometer 766
piezometriska gladlna 767
piknomoter 768
plknometer 1084pirit 769
piroksen 170
plagioklaz 771planiranje (ceste) 773
plast 1047plast, korito 1050
plast s konkreeijami 1051
ploslil!no tel!enje 774plaSloyllosl 1049plall! 710playajol! kol 514
plaz, drscli, polzetl 430
plazenje s tel!enjem tal 429
plazoyilO podrol!je 799plitey 779
617
plilev temelj 780
pillvo ternel;enje 781
plitvo temelje'!ie 782
plitvo temeljenje 783
ploskev plastovitostl 1052plo!~a Iz razli~nih plastl 1264
plo!~a za merjenje posedenja reper 996plo!~nat prod 786plovec 785
pnevmatskl pritlsk, pritisk zrake v gumah 902pnevmetski valjer 787puhol!nl gru!~, kr!Jo 777
pol!asnl proskus dronirenih vzorcev 1068podlaga 834podlaga cesm~a, spodn;i nosllni sloj, planum 164podlega, spodnji ustroj (za cestol 796
podpora, opora 840
podpretl, podzidatl 805
podstavek 832
podtelnica 804podzemne erozija 803pogojen s plimo in oseko 778pogoj poruiitv. 1223
pogoj utekoeinjanja gline 1224
Poissonovo !Iovllo 806pokanje, na.tajanle razpok 629
polnllo, zesip 351
pol!Dst sveder 1065ponlkelne drene!D 171
ponikelnl vodnJak 1215ponor, pollralnlk, ponlkelnlk, vrtilea 1291
ponovno zoostltov 813ponovno obremonitl, nepaJati 814
ponovno zbltl 815ponovno vzpostavljene sile 816poplavni nanos 617
popolnome popustili 820
porn 822pOllIa vud. 826
porni tlak 827
porozen 828
poroznost 829
poru!eni vzorec 825
poru!enje vzorcev pri odvzemu 749
poru!itev 533
poru!itev podlege 531
poru!ilev s tecenjem 534
poru!ilev vznolje naslpa 535
poruiltov z.rodl precejenje 530
poru!ltev, zru!ek, zruiitl se 1053
poru!itev pobol!je 426
porulne ovojnica 688
posu!en v pel!lei 1118
polevni kol 461
po!kodovenje konstrukcije 748pot pronlcanje 947
potenciometer 836potol!ek, solzej 648potopltev, preplavitev 835potopljene dollna 839
potopljene prostornlnske meso 1314
potresno obstoino (s18l:>IIno)58povollon, zvollon, uVllllon t nu
pove~anle prostornlne zared I spremembegostote 842povrilna, podroc;e, cone 844
povrilnske nepetost 854
povr!inske obdeleva 8t<2pollralnik, jome, kamln 1005
premon, snop, svitok 1121prebijec 909
precejaJol!a se voda 201
prece,anJe, filtracija 199precejna crta 200
precejna crta 620
precejna ploskev .845proc.;n; tok 202
precnl prerez, presok 818
prednepotl 875
prodorske oblou. 1191prodprltlsk, prodkomprosl;a 867
prodvrtonle 882
pro'obrlclr.n bolonskl kol 72progled, vtzualnl pregled (ogled 1 1265
pregrade 81
prourode cell~ne 12!iprogrede Iz zogatnic 869
pregrad/tI,zajezltl 1303pregrodno Slona 970
prohodcn, zo~os.I1, k,nlkotroJ"n 921
prehod, spremembe 922
preiskave temljeoih 101 355prelskava tal 339
prekonsolidlran 872prekucnik,vozilo, ki se praml zoda; 418
prellv 871prelom, poruiitev 350
prelom, pre/amljan;e 957
premik 812
premlk po rovnl~I, ravnlnska delormaclJe 978
prenepetost 878
prenesicenje 884
618"
preobr,emenitov 878
preobremenitev 879
preobremeni!ev 880praoblikovali, zgnestl 881preobtolba, dodotno obtelbe 161preperevanje 960
preperevanje kamnlne 963prepust 925prepusten 926
,prepustnost 927
prepustnost 928prerez, profll 916
preselen 868preskus gostot. In vlelnostl 332preskus no Izvle/!enj. 321
preskus na kioju somem, preskus In situ 324
preskus nosilnosti tal s plol/!o 329
preskus s kontroliranlm spremlnjanjem napetosti 334
preskus s kontrollrono hltrostjo deform.cij 333preskus s krilnlm svedrom 336
preskus s tresenjem 343preskus stisljlvasti ob prepre/!.n.m b~/!nom Ilr-jenju (edometrsklJ)reskusl 331
presk us v cel ici 340
preskus v naravn; velikosti 341
preskusz galenjem(livegaapna),
326preskusl1a obremenitev 328
preskusna obremenltev 905p,eskusna ohrelllol1l1ov 906
preskusna obremenitev kola, 907
preskusna vrtina 344
preskusnl ok vir 954
preskusni objekt 345
preskusno polJe 908'proskulanje 319presoja s!obilnostl s krolno drsino 33
,presoje z metodo trenjskega krogo 32
prevleka 808prezra"itl 932pridreti on povrlje 361
primos, dodatek zmesl 160
priob.lno podrocje plime in oseke 1350
prirastek 823pristopn. rampa 890
pritlsk v silosu 903Proctorjev preskus zbitostl 920prod, gramaz 1136
prodil/!e, preskokop, glinokop 857prodnat, gramozen 1138
,produkt temper.ture in dnl tr.janj. 918
pro iii 915
progresivni 10m 917 .
rtIIIIII
projektir.na obtdb. 919
prosta voda 1045
prost. vilino 1046
prostornlna, prostorninskl 1312proslornlnska mosa (slJOclfl/!notelolspeclfi/!na gostoto 1313'
Iprostroninsk.ij,la n.sl/!ene zemlilne, enotne, teb
n.sicene z.inljlne 276 .'prost< rnlnska tel;' potoplj.ne zomlJi.n. 274
'prostron;nske tela suhe zemljine, enotno tel.'suhe zemljine 275
prostornlnsko tnf. vlelna zamljln. 378protiobremenitveni n.slp, pletforma (oderlza obrem.njev.nJe 833prvotno kohezij. 937pucolon 938
puhlica 537pust, mrlav 601
pust. (glino) 830
pul/!.nf. 914
R
radi.lni Slrig, podrocje radlolnega striga 953
rahel, sipek 974
rahlo nasutl 975razbi)anje, zdrobit.v 984
razbremeniln. krivulj. 480
razbremenilni vndnjak 174181bromonll.. 970rezbremenit;,olajlali 971
raz/!ilconj., /!ilcenjo 704
rozd.lllev napotostl 966raziskava tal ::54
razlskovonl )alek, Izkop 356raziskovonjo 363razjeden, korodiran, erodiran 1341
razkremenjenje 136razkroj,preperevanj. 961
razkrojen, preperel 965
razmeh/!anle 985razmerje napelosli 697
razmerJe nOlran)ih promerov (5011<.101110cevl) 699razpad, razkroj 959
r'1-pir.lo 986razpir.n)e 987
razplin]evanje 931
r.zpoke 939
razpoka 940
razpokan 349
razpok.na, razdrobljena glina 348
,azpoklln5k. vod. 1275
. 619
razpora, podpora, podpratl 988
razpora. stojka 802razpored Itav, sestav 967
raztozna cav 145razprlilac 968roztezljlv' 969rozteznost 186
raltros (razultatovl 958radirlen, poveean 930
razrahllanla 972,azvrlean]e 421
roena nap lavina 991reenl 989
reenl nanos 990
reeni nasip, obrafni zid 693
reenl prod 162
reenlledanllkl992redko biota 413
regulacijska pregrada 454ropor 1087reper, stalna toeka 1086
resnifna kohezija 862resnieni kat notranlaga tranja 863releto, sito 1035retanzija, zedrfovanje 1299
retonzij.ki 1300retrogresiven, retrograden 997
retrogresivna erozija, povratna erozi}a 843
rozolnl nostovok 630
radko blato 413
rezervoar, zbiralnik 998
rezidualna glinasta tla 964
roziduolna napetost 1308
razilna ostrina, sekae 1017
rezilni obroe, vrtalna konlca 936
robna.napetost 360
rofno voden 1003
rota<;ijsko vrtanje 1002
rofenec 498
rudna golica, skalna polica 878
rula 95
s
satast 1011
satasta struktura 1012sodimont, usodlina 1018sodlmontacljska motoda zrnltva 38
sedimentna tla, usodllnska tla 1019sejolna analiza 35sejanje 1022
sajati ;021
sagragaclja 1020
sakaf, dlato 156
sokundaran 1023sekundarnl easovnl uelnek 1024
. sesalna spolObnolt t.1 1070l.st.V 240larpentln 1025
lezonsko glbenJa 1026
sidranl zld (Slone) 41sldranje, Ildrn. plolen 42
Ildrna palice 40slUkat 1030
silikatlzacija 1031
sito, ralato 1036
I kamnl napolnlen dren 170skorja 458skrilavec 1133
skrilaV8c (matamorfnl) 233
skupln. kolov 266skuplna (kolov) 265
sladka voda 1039
slanolt 1014slluda 526sljudant 527
soliflukclja 414
sandalnl drag 1059
sondafnl zaplsnik 1309
sondlranjo 97
sovlsnlca mad obt.1I>0 In dolormacljoml 476
sovisnica med prltisklln poroznostjo 479
sovisnlco vlage in 9Ostot. (Proctor) 485spaclliena tah 1063spoktrografskl 1064
spiralnl sved.r 1200
spiralnl sveder 1066
splolna strlfna porulitov 718spodnja plast, podlaga, osnovna kamnlna 557spoj, spoj na pero In utor 1248
spojnice (~agatna stena) 1249
sposobnost zgostitv. 1069sprejamljiv, obeutljiv 724
sprememba trdnosti zaredi preoblikovanja
vzorcav 824spramenljivost, nagnj.nost k preperevanju 924
srodnje zrnat pesok 1076
srodstvo za utr)ovanlo, vozlvno sredstvo, vez;vo 1082Irk, vlek, podllnk 1032
Itabilizaclja 1079
ItabUizael)a ta' 1080
stabillzator 1081
620
stablloost 1083
stalen 1085
stalna toeka, reper 453
stalno zmrzla tla 1177
standardna komprlmael)a 1089
standardnl penetraei)skl preskus 1088
statienl obremenltvenl preskus 338Itatlenl penetraell"kl prelkul 1060ItoaUt, lolevoe 1140
sllsilivoit 1098Itoloel kol 1099Itojoel kol 1100Itopn]a kompresile 1096stopn;a konsolidaelje 1094
"'opII;.olJeulillvO"11 1096stratifikaeija, plastovitost 1222strig, strilenje 1055
strilna deformaei]a 129
strllna napetost 619
strilna odpornost 741Slri!na ravnina 050slri!na razpoka 943
strilnl kot 1204
stri!ni preskus 335
strjen 692
strm, odsekan 1104
strujniea 1110
strujn! potencial 1111
subglnel.lnl 794
suha prostroninska tda 1315
suha prostroninska teb v najbol) zgoieenemstan)u 547
sunek vetra 1197suspenzija 1116
luilinik 1117
suina razpoka 941
sveder 93
sveder Iz trde kovlne 490
sveder z val;I 1001
sveder za povrtevanle 94
s~eUa iirlna, eistl profil 1044svlnenlea, verUkala 1244
~Ilrlna razpoke 1129liriti sa ,nab..katl 1132Ikarpa 464
Ikarpa 1105
Ikodljlv 1139
Iota 1182
Iotnat 1184
Iotnato moevlr)e 1183
T
talna morena 751
talna morena, morenskl blok; z glino 596
talna morena, ledenilkl nanOI 1302
talna voda 363tanka elllndriena obloga, rokav 1H3
tenko plastovlte ollna: IIstasln gllna 1145tankoplastovlt,- strukturn 1144teeenje, podajnost, papuleanj. 621teeenje, pretok 1147toel, "odntl so, pOPu1I1I1819
tehnlka lemol)enja 1163
tekoe 1146
tekoea glina. Dbeutljlva glina 1151
tekoel pesek 1358tekstura, ZIDO1154
tektonsk. drso, zylajo"" plDskev staril, premlko. 222lemeljenjo 1102
temeljenjo 1158
temeljenje na koleh 211
temeljenje na plolel 1159
temeljenje s temel;no brano 209
temeljenje s pogrozajoelmi vodnjakl 206
temeljit; 1160
tam,l;ne brena, plole. 1157
temellna ploiee 1181
temeljna tla 1162
temell stabra 1101tenlometor 1163
tenlometer 1164torasa, pollea 1165terclor, terelaren 1166
terenska preiskava 327terenski podatkl 1167
terenskl poskus, terenskl preskus 1168
termlena analiza 1169
termo-olmoza 1170talnltev I pomoej" zaoatnlc 686tesnjanje z gllno, Iniiciranje z gllno 1317
tlla Imasal 1171
teb suhega materlala 1120 .tdllee posedan]a, centor posedln;1 1075
tlloostna pregredl 258
tdoostnl opornllid 260
tdoostoo klldlvo, oven 650Ukootroplja 1172
621
tla, teren 1173
tlofna coliea, komora 124Uocna col>ulle., napoloSln. fol>ulle. 641tl.ena vl!lna 1260
tlafna vl!lna porn. vod. 1261
Uak porno vod. 897tockovna obrem.nllev 447
toekovnl lemeljl, posamlenl temeljl 1156toekovnl, posamifnl temelj 1155togl temelj 496
togo vozl!ee 495
lok, teel 1176
tok zemlje 1150
tokovniea 524
toleenee 1189
tornl kol 1127lorn I kat 1205torzijskl slrl!nl preskus 337
Iranslormoelja, sprememb. 923
tronsl.eljskl slrlfnl aporal 604transportir.n ,proneson 873
trden 115
trdno skolo, sk.lnol. pod logo 117trdnosl, odpornost 119.trdo vez.na Ila, otrdela tla 118trenje 1180
trenjska odpornosl 742
trenjski krog 488
trl.ksiolen, trlosen 1185Iridimenzlonelen 1188
trlkotna raspodeillev obte!b. 795
Irm. glln. 1193tromost 497tuf 1190
turbulenten 1192
u
ufinkovlll pre mer 1108
OOornosandiranje z opazovanjem ugrezkov 1196
OOarno vrtanje 1199
OOor,usad 701
ugrezanje povrlja zaradl rOOarjenja 1042ugrezanje lal 1041ugrez, pogre~ 1074
ugreznin., udor 1211ujell zrak t331
upad pornega tlaka 1054
upadanje podtalnle. 1056
upoglb,odklon 1208
uporabljena (delujoea) napetosl 891
usadek, posadek . 1040
ute!nlodstotek 912ulrjavanla 690
uvrtanl kol 1122
v
valj za jedra, jedrnik 110
varna obte!ba 167varov.lnl naslp 1327
vdor vode 611
vdreti se 1072vefja glavna napelost 1238
vellkost delcov 1240
velikost gllnastlh zrn 146
vollkost z"'. 1241
voliko'lnl kollenlk 438ventilna !liea {pribor Z8lem.nje vzoreevl 1242
vertlk.ln. {tI.enal coy 1245verllk.lnl podpornl elomontl, podpornl koll1247
vetrnl nanos 6 t 6vez, .idrna vez 1328.
vozivo 1250vezna pl..1 1261.vibraelja 1254
vibracijsk. plo!e. z. komprlmaeljo tal 1252
vlbr.bljska strun., !Ie. 1253
vibraeljski veljar 1198
vlbroflotacija 1255
vilif.r 1227
virtualen 1256
vlsefa podtalniea 513vlskozen 1263
vl.kozoost 1262
vi!lna kapilarnega dviga 1257vkop, zasok 312
vlaga 1016
vl.ga pri vgrajev.nju 1271
vl.knest 1266
vlalen vzoree 1268
vl.!oost 1270
vl.!na komora 929
vlalnost 1015
vldnast tel 1272
vleena .iI. 1293
vleena transportna napr.v. 562
vlek 1292vlo!ltl, vgraditi 679
vod 1273
vod. Iz vodovodnegn omreljo 1273
voden 18
622
vodnl klD.illkDlor 1219
vadnal 1277vodnjak (razbremenilnl, liltracljsklJ 173
vadno Ileblfenle 377
vododrlnosl 649
vadonosen 1282
vadonosna plasl, vodonosnlk 1283
vodoleson 1280vodolesna siena, dialragma 1281vodotesnosl 1279vpad 607
vpela zagalna siena 1301
vplivnl pol mer 864
vrednosl 1239
vrenle (klp~nlel peska 419vrh pobofja 1287vrhnja plast, humus 853
vrhunska vrednoll 1290
vnla kolov 993
vrsla zrn 895vrtal,;a krona 489
vnalni droblr 734vrtanje 96
vrtanje na ledra 99
vrtanje z izpiranjem 98
vrtat!, vrtanja 100
vrtina 101
vnlna (rolDcilskal 102vsebina apna 1013vsiljana nihanja 892
vsrkavanla 1214vlakofinjana zamljlna, obfutljlva tla 726
vtlskatl, uvrlavati '1296
vtofnl objekt 1285vzgon 1230
vzgon 369
vznolja nasipa 675vznolje pobofja 676
vznolja zomeljska progreda na vzvodnl strani 1236
vzorac Iz vrtina,jedro1233
vzorac jedra, jedrni vzoree 384
vzorac vzat z llico 1234vzvoo 810
vzvOOon 1235vulkanskl 1294
z
zabilalna konlca 753
zabijalna naprava, naprava za zbijanje kolov 546
zabijalni nastavak !J<apa)na vrhu kola 399
..
zabilalnlobrazoc 149
zabi;alni preskus 330
zabljalnl zapis 1310
zabilanjo 788zabljanje kola 789
zabilati 790zablatenje 1306
zablalitl z maljom 1307zacaviti,oblollti 1297
zacevl;ena vrtina 1298rafelek porulitva 793zafetna konsolidacija 792
zedrlevalni bazen za vlsoko vodo 67zagalna siena 1348
zouatnlcD 1141
zDleda, nDzobfanja 635
zDklinlanje, prepletDnja drug v drugcga 1346zaklinjanle,lZagozdlt.v 1304
zamalek, fap 1330
zapis v penatracijskem preskusu 1311zapored;e plast! 994
zaporna krovna plast 237
zasifenost z zrakom, stopnja zasifenosli z zrakom
1097zasip, zasipanja 623
zalfitnl filtar 1325
za!fitni nasip 1326
zatosnllev 1316
zalesnit! 1319
zavesa Iz zagatnic, prograda iz zagalnic 1332zavesa, vOOotosna 1278
zbllanle lal 1335zbijanja, zgolfanje 1007
zbiralna golerija 1284
zblralnik, koleklor 1010
zblrna krivulja 1114zbili, zgoslill 1008
zdrobllen 370
zelena kamnine (melamorlni skrilavcllz kolorilovdlabaza in ~Ialirja) 1092
zelo obfutljiva glina 1243zemeljska dala 1344
7emel;ska prograda 13427ameljski klin 1343
zomellskl pin 431zemel;skl prlt!sk 900
zemljinsko vezlvo 1345zgoroji ustroj, vozllfe, vzlelilfo 443
zgolfevanje s polivanj.m 1334
zgolfevanje z valjanjem 1336
zllvna povr!ino 1043
623
zmoglj ivost Izmen)a". ionov 400
zmogllivosl vpllanja vode 401zmoznleen spo) 1067
zmrzlinska cone 183
zmrzlinska odpornost 746
zmrzlinskl dvlg 388zlllullniko nnbrekanla 307zmnovanje 1305
zneeilne lastnost 409znaellnl primer Iz preleklostl 712
zneellnosl tal 410zraena cev 111zrehl)anje 973
zrnal 1352
zrno 1351z ruleo obloten 809
z valjarjem komprlmlrana zemel)ska pregrada 1229z vodo prepolen 1321
!
larllna Izguba 270 .lelallnlran)a, spremln)anj. v gel 1354
lelaznilkl nallp 626
Ildko blalo. plsla 944Ilia 13661111,tanka vmcsne pllst 807IlIav, obstojln 116
Iilavost 1358Ileb, slruga 37 8
llica zalemanje vzoretv 415IlIenl b"'ller 62Ilindra 1135
y
Youngov modul, modul elastlenostl 1295
624.
5 Registar termina na stranim jezicima
&.1 Registar tennlna na engleskom jezlku
A
AASIIO coml,octlon (American Association of
Stato IlIuhway Officials), 1340ablation 1
abrasion 2abrasive 3abrupt 1104
ablOroont 63abutment 728accelerator 13lcerotlon 893active state 01 plastic equilibrium 16
activa elrth prlssure 15addition 160
adhere 889
adhesion 4
luheslve 5
admixture 160
adsorbed Ions 6
adsorbed water 7
adsorption 8
aerate 932aeration 9agglomerate 10
aggradation 441
aggregated structurl 1363
aggregates 11
8!J!Iressive 12
agitator 571
air dried 731
air dry 731
air gust 1197
air hose 111
airing 9
air saturatJon 1091
air space ratio 1201
airtight 641.
air-void ratio 698
allochthonal 20
alluvlation 22
alluvial 23
alluvial cono 24
alluvial deposit 2&
alluvial fan 24
alluvlatod 26
.alluvium 27
alterability 924 .alternate 613alternotlng deposits 814
oltoratlon 21,981
altered 965
alumina 231amphotorlc 28amorphous 29enchoring 42anchoraga 42
Inchor plate 42anchor rod 40
anchor wall 41andesite 37
all!Jloof Internal fric!i"n 1207angle 01 obliquity 609
angie 01 repose 1203
mglo of shear 1204
angle of slope 608
angle of true Internal friction 1202
anglo of wall friction 120G
angular 1209
8I19ularblocky structure 1210enhydrous 73
anl";rtroplc consolldetlon 39anisotropic 36
.lItlclino 44antigorite 43apparent 904
applied stress 891
approach bank 690
apron (In/ectlon) 309
aquatic 18
aqueous 1277
aquifer 1283
aquiferous 1283
ar_~hing 539I
arch pressure 638area 644arenaceous 763
argillaceous 232
argillite 229
arid 54
arkose sandstone 55
artoslan 67
625
~tmospherlc pressure 60Atterberg IImlu69
littrltJon 277.eupr 93
euger-type bit 1200
evelenche 612
exial pressure 14
B
body Itress 1213bog iia4, 688
bog lime 388, 470
boiling of sind 1149
bolt 40
bolt (seaUng bolt) 1333
bore 100
borehole 101borehola sample 1233boring 100
boring crown 489boring log 1309
borrow araa 857borrow matarlal 555borrow pit 868
bottom end 158
bottom he..e (of an excavatlonl 282bould.r 396
bouldar clay 596, 597boundary zone 250
box sh app..atus 506
brace 988bracing 906, 987
brachlsh 1323
braach 632
br~la (gool.I 04breaking 638
brittle 487
8rownlan movement 82building cod. 241building by.law 241
bulb 640
bul b of pressure 641
bulk 976
bulk density 1313
bulkhead 870
bulking 972
~oyancy 1230
buoyant unit Weight 1314
butt-end (pile' 224
backlill 351backward oroslon 043bailor 1242
ballalt 1189
band 807banquotto 64
bar 611balolt 66base course 796
base exchange capacity 400base (for roadsl 796base failure 531
basoment 801
bnso slab 1181basic valuo 730
basin 67
battor plla 461
baam 261bearing 719.
bearing capacity 671, 673
bearing value (ultlmatel 672
bed 1050.
boddlng1049
IJeddlng plano 1052
bedding value 590
bedrock 68
bench 64, 71
benchmark 1086, 1087
benton ita 69
bentonitic 70
ben~ (pileI 265berm 64, 71
binder 1250
binder coursa 1251blollto schist 74bit 156bitten 1341
bituminous seal 75blanket 808
blast 571/
bleeder well 173
blown sand 194
C
calcareous 468
calcination 3011
calcite 390California bearing ratio (CBRI 391
cantilever Ih88t pllas1301cap (pllal 399capacity 873
caplllarimeter 403capillarity 407
.
626
capllh.-y 402
capillary fringe 405
capillary flow 400
capillary height 1258
capillary migration 406capillary rise 1258
capillary water 404
capillary zone 405
cataclastlc 416
catchment orea 1043caption 515
CBSe1297
case history 712cast-Inplace pile, cast-I;;;ltu 1126cast line 1114
cevornous 417
cell test 340
cellular bulkhend 126callular cullordsm 120
cemont-gun 1221
chalk 469charge 719
check-dam 454
chlsol 156
chiseled soilibroken by !Jill 696
chlorite 293
circular 709
circular arc analysis 33
classilication 420
clastic 422clay 227clay fraction 230clay Injection 1317
cloy-loam 851clay-shale 234clay-size 146clay soli 235
claystone 229
clearing 704
clearance 1044
cleavage 104
cleavage strength 120
clinometer 750
clod 264
close texturo 1337closely graded 980
clot 263clump 264
clunch 1194coagulation 432
coarse 491
coastnl 670
cobble 493, 1237cofferdam 865, 1292
coefficient of soli reaction 691
coefficient of subgrade reaction 691
coefficient of uniformity 435cohesion 438
cohesion height 474
cohesion less 641, 657
cohesive solis 440conjugate 1071
colation seepage 199colature 203collapse 1053
collr.ctlon conduit 1010collection gallery 1204
colluvial dnpollt 444
combined footing 446compe~t 100B
comlloctlon 1007compaction by roiling 1336
compaction by watering 1334-co,/,pactness 1338
compactlbility 1069, 1098
compression curve 483
compression ratio 1096
cone penetrometer 456cone penetretlon 767concretionary horizon 1061
conductance 933
conduit 1223
confined comprosslon test 331controlled Itroln tolt 333consistency 457conslstoncy Index 299conslstoncy limit 243 Iconsolidated quick compression test 320
consolidated drained test 323
consolidated slow tOlt 10G8
consolldatod undrelned quick triaxial compres-
sion test 637
consolidation ratio 1094
consolidation settlement 449
consolidation test 322consolidation tlmo curve 486
consto~t rote of loedlno 981consolldometer 46
constitution 240
continuous fooling 646,. 1179
controlled stress test 334.core (borehole sample) 386
core drill rig 1217
core sample 384
627
core Iwall) 3B5
core barrel 107 B
cored sample 1233
corroded 1341
corrosive 4GO
counterfort 450
crook 939, 940
cracking 629
crack water 1275
creep 952
creeping 950
cribration 1022
crop out 361
cross benddlng 462
crolSolCtion BIB
crushed 370
crusher run 371
cru st 450
cryology 472
cryopedometer 47
cry,stalilno 473
culvort 925
cumuloso deposit 628
current bonddlno 462
cushioning 1195
cut 312
cut-off trench 1000
cut.off wall 1281
cutting 312
cutting edge 1017
cutting nose 630
cuttings 734
cutting ring 936
curtain 1278
curing period 759
D
deflocculation agent 1077
dogradatlon 130
degree days 918
dehydration 131
dense 272
densimeter 135
density bottle 768
deposit 627
depth 181
depth of f~ndatlon 184
depth of penetration 182
deslecated 357
desiccation 359
desiccation fissure 941
doslecotor 1118
do sign lood 910
deslllfication 136
density 273
dosquametlon 643
detrital slope 466
detrlrnentol 1139
dOIr Ital cone 466
dowatering 707
dlaclaso 140
diagnosis 137
dial gouge 446
diamond bit 141
diamond crown 142
diatomaceous earth 143
dilatable 969
dilatation 144
dilatancy (of sandI 842
dilative 969
dlluvial 132
dlJuvlum 133
dike 1326
dimanslonal analysis 147
dip Igeol) 607
diorIte 152
direct shear spparatus 45, 505
disaggregation 962
dlscharga 352
dlscharga velocity 85
dispersion 153
disjunction 134
dispersing, agant 154, 1077
displacament 812
dissipation 1131
dissolution 976
distortion 155
disturbance 983
disturbed sampla 825
dam81
dam site 570damp 1267
damping effect 190
de-aeration 931doa/rlng931 ,
dead load 1061
debris 695
de"ay 961decomposoo 905
decomposition 959
docomprasslon 970doop foundation 185
deflection 1208
628.
E
elulrletor 1218, 1219
eluliletlon 318,
ambankment 622
embed 679end.bearing pile 1099
end-dump truck 418engineering geology 306
entrapped IIr 1331equlgranul.. 381
equ ipment 716
~quipressure 374
erratic 645, 659eroded 1341escarpment 1105
evaporation 316eVln grllned 381
exclvate 314
excavation 311
exceeded 868
excess hydrostlt)c pressure 287
excess load 885,xcess pressure 632
IIxcltlno force 791
exit orad lent 372expand 1130
expansibility 89
expansion 1130expansive, force 1027
experimental 7138)(plorltl~n 353
exsiccation 1117
ex lensometer 191e,~tenslon pipe 146
estenslon tuba,145extr.benklng 616
extraction 737
extra..nsltlve clay 1243
dlleh 999
dollne.1291
double core barrel 187
downstream 668drag 61
dragllne 169
drain 172, 176drainage 172drainage blanket 176
drainage palh 948
dr_bar pull 1293
drawdown 1073dredge 63
dried out (by compressIon) 358
drlod up 357drill hole 102drilling 96
drilling fluid 346
dr!ve 790
drive In 1296
drive shoo 753driving record 1310drop hammor 552
drow!\Ud volley 039
dru;" roller 223dry 'bulk density 1316
dry denslly 276dry stiength 122
dry unit weight 276
dry v.ek.Jht 1120
ductility 186
dune 148dyke 1326
dynamic sounding 150
dynamomelrlc 161
eanh dam 1342earth flow 1150
earth pressure 900earth pressure at rest 901earth pressure gauglM:OlI123
earthquake resistant (foundation) 58
e...thworks 1344edge pressure 360
effective (grain size) 1108
effective porosity 1107
effective pressure 1109
effectlve'stress 1106elastic stale 193
F
flilure 533failure condition 1223
fall ing heod 49false bedding 462
fin 516Iin telus 776
!ascine 195
fBUI1957
'"ultlng 957felslbllltV 692
fe)dsp": 196fen 584
629
fibrous 1266
field dOlum 1167. field experlmenl 1168
field Illvelllgntlol1, III. 339
field moisture equlvolenl 192
field tesl 1168filling 623
fill 623
filler 351
film 1142
filler 198
filler-well 91fine lalld 1035fines 1037finisher 204
firm 114fissile 103fisslllly 104
fissure 93!), 940
fissured 349fissuring 629
fissure woler 1275flsing egenl 1082
fluky 542
flint 498
flouting pile 514
flocculotion 432, 1113
flocculent 1347
flood bill k 625
flood dyke 625flood ploln deposl1617
flood pool 67
flow 1176
flow curve (AlIerberol 484flow follure !;34
flow Index (Aller berg) 303
flow line 524
flow net 600
flow slide 429flowego 1147fluctuallon 703
flol foundolion 781fluidity 1152
fluvial 989
fluvlogloclal 992
fluvial oUlwesh 990fold 80fooling (foundollon) 1102
forced vlbrolions 892fork-lilt truck 1227found 1160
foundollon 1158
foundollon proctloe 1153
freelure 350Ireelurlng 360
Iregmenl 694
fregmenlol 423
free woler 259, 1045
freezl~ 1305freezing zone 183
French droln 170
frequency 1062
fresh woler 1039Irl.ble 1187frlcllon 1180friction circle 488
friction circle enelysls 32Irlcllol1 pile 1127
frlcllonol angle 1205lricliol1ol relilionce 742
frost boil 367
frosle"posure 373frosl heave 368frosllllling 368
fro~1 resislonce 745
frosl zone 183
full-seule lesl 341lurrow 83
G
gobbro 213
gobion 212gege 564
~u"ery 037gelotlon 1354generol shear failure 718
geologicol succenlon 217
geologlcol survey 216
geophyslco' 215
geolechnlcol21!1
geolhermlc 220
girder 670
olnelol 221glaclollill 1302
gleeler 225
globuler 503gnewed 1341
gneiss 235
gradalion 238grll<lor(roll<lsl282
gredlenl816
630
grodlng curve 255
grodlng,(roads) 773
gr8in 1351
greln size '1241
grein-size distribution 267
gr.nite 262
grenular 1352
granulometrlc 256
granulomatry 254
granulation (geol.) 253
graphite schist 242
gravel 1136'
gravel pit 1137
gravelly 1138
gravitational water 259
gravity dam 258
gravity hammar 550
gravity retaining wall 260
greenstona 1092
grind 582
grit 492
grit-llone 494
ground 1173
groundbatchlng plant 1220
ground moraine 751
groundwater 804
groundwater elevation 1259
groundwater level 666
groundwater, lowering 105','
groundwater table 666
groundwater surface 848
grouping 267
grout 307, 310
grouted cut-off wall 30B
grus 268
gully 376
gu lIy erosion 377
gullying 377
gunlte cement-gun 1221
heel of a dam 1236height of c8pillary rise 1257
helical auger 1065heteroganous 278
homogeneous 291\lV)neycornb mucture 1012
,honeycomhed 1011hoop stress 634
humid room 929humidity 1270
humus 295hydration 280
hydraulic classifier 1219
hydraulic fill 624
hydrodynamlcal 284
hydromater analysis 286hygrometric 288hygroscopic 289hygroscopic capacity 401
hygroscopic water content 291
hygroscoplslty 290.hydrate 279
hydrostatic 286
hysteresis loop 292
H
Ice layer 1048
Ice lanse 1058Igneou s 544
ignition loss 270
iII.'te 297Imbibition 1214
Immature soli 580Imperfectly developed 580
Impermeable 648
Impervious 648
incipient failure 793
Inclined 612
I~rement 823
indentation 635
Index property 409
Individual footing 1156
Indurated 692
In.rush ot watar 610
Intako structura 1285Intergranular 668
Intergranular prossuro 559
Interlocking 1346hllorlocks(olsheot plllnul1240
Internal scour 1212Intl.1 cOlIsoild.Uon 702
hair crack 677hand.operated 1003
hard.metal bit 490hardpan 118hauling oqulpment 562
heod 1260
heador pipe 105he8llinu U3U
hoadrace chonnol 1G5
hoavl1l9 305
&31
Intrinsic curve (Mo~r'l envelope) 687
Intrusive rock (geol.) 305
inundation 817
inside clearance rltlc (Iampler) 699
I~-sltu 615
In-situ test 324
Irrigation 633
Isolated foundation 1156
isopressurl (pressure con tour I 374
K
leveling stiff 668
lever arm 810
lime 467
lime content 1013
limestone 467linear shrinkege 519
line load 6:16
line of creep 623line of see""'Je 520
line of sliding 521
lined borehole 1298liquid 1146liquid limit 240
liquid limit apparatus 60
liquefaction 618liquidity Index 302liquidity Index (Atterblrgl 303
lithologic (oaol.1 628
live lolld 459
load 720
load carrying 673load glll/e [;1
load gauge 51
loem seal 1318
load.settlement curve 476
load test 328
loader 717
loading end unloading 72.1
loading berm 833..:;ading frame 955
loading test 328
loam 208local shear fellure 620
loesa 537long nrip footing 1179
loose 974loosening 973
loss of ~Ight 269
low water 660lowering of the wlter table 11063
lump 264
J
jacking equipment 1216jet 561
joint 1249
johlt-creep 1275join! opening 1129
kaolin 398
kaolinite 398
knead 56!)
L
laboratory investigbtion 506
lacustrine 387
lake-marl 388lamellar 784
laminar 507lemlnar !low 608
laminated (Structure I 1144
landl.1I 701
landslide 431
land subsidence 1041
land upheaval 366lapilli 509
lateral moraine 78
lava 511
leach 317
leached 347leaching 347
leakage 914
leen 601
lean (clay) 830ledge 876legend 515
levee 1327
level ,od 664
level out 661levelling 662, 664, 772
M
made ground 631major prlnclpalltrell 1238
mantle 710
maniel 1143mark 1087
marl 510
'marsh 683, 584mat foundation 1157
3
maximum dry danslty 647l11a...(cleyl 830
mechll'licallllllysis of lOlls 30
medium Sind 1078
mesh 699
metamorphic 673
mathod of slices 674
mica 628
ml<*lOus 627micella 676mlcroflssure 678mining IUbsldence 1042
minor principal mess 664
mlnuta folding loeoll 649
model test 326
modulus of elasticity 687modulus of subgreda raectlon IWesterOllrd) 689moduls of volume change 688
Mohr's circle 598moist 1267moistening 1269
moistUre content 1016molsture.denslty curve (Proctor) 486
moisture.<fensity tast 332
molasll 693monkey 661
montmorillonite 694
moor 86morelne 696
mottled 1123mottled cley 1124
muck 77
mud 77
mod flow 1148mudliat 78mudjacking 1317
mudstone 691muskeg (organic terrain) 1176
mylonita 678
N
natural frequancy 1062nature of grain 896
natUral water content 894negatlva pore water pressure 639negative skin friction 640
neutral preslUre 656
neutral stress 858
noddle 448
nodula 448non.coheslve 64 I, 861
non.statlonary flow 864
non.unlform 661non.unlformlty 652
non.yleldlng 863 .normally conlOlideted 669
nucleus 363
0
observation wall 92
oedometer 46,189
oeze 1357
open caisson 747
open cut 746
origin cohesion 937
orthoclall 723
outcrop Igeol.1 362
outfit 887
ou tWash 206
outwash plain 207
oven.(\ried 1119
overbllrden 613
overcompectlon 873
overconsolldated 672
overload 664
overlying confining bed (gool) 237
overpressure 632
oversaturatlon &74
o.ershot 868
overstrained 882
o.erstress 093
p
parent rock 666
particle size 1240partly underconsolidated 642
paslld 868
passive earth pressura 765
pasive state of plastic equllllbrium 75(1
path of percolation 947
p..ement pumping 946
p..ernent Iroed and airfield) 443pea gr..el 1036
peak value 1200
pe.rl.",.. 1289pe.t 1182
peat bog 1183peaty 1184
pebhle 493, 1237
pedestal 832percentege by weight 912
633
porc.nt slturltlon 913
p,.rch.d wlt.r tlbl. 005
perchedwlter 513
percussion 1196
percussion drilling 1199penepllin 979
,
penetretion 1226penetrometer 1225penetretion record 1311
penetretion test 342
penetretlon-resistlnce'curve 477percent consolidltion 911percollUon 199periglecill 866
permafrost 1177permelble 926
permeabilltv 927, 928
permeemeter 48, 49
permissible load 168
Jermlssible soil pressure 166permutite (geoll 760
perusal 1265
pervious 926'
perviousness 927phreatic line 522
phreatic wlter 363
phvllite 197
phvsical disintegretion 205
phvsicI' weetherlng 205pier footing 1101pile 1125
pile bent 266pile belling loed 674
pile driving 789
I'll. driving lormull 149
pile (drlvlnollr.m. 546
I'll. driving reslst.nce 740
pile loundetlon 211
pile group 2q6
pile hlmmer, 553
pil. laid 674
pile lolding test 907
pile point 1268
plies 1247piling frame 546
pilot ptlnt 345pier foundltlon 210
piezometer 766 ~
piezometric 'evel 767pip. 419
piping 281
piping bV hewe 282
piston simpler 109pit loundilion (linking all 200
pl_ment wlter content 1271
placement moisture 1211
plegiocllse (mln.1 771pllne strlln 978
p'lnltlon 772pllStlcltv chert 139pllstlc flow 174pllStic limit 245
plastic rllnge 800pllstlcltV Index 301plate beerlng test 330plug 1330
plumbllne 1245
pneumltictlred roller 787poling boerd 1246
point-bearing pile 1100
point loed 447
point resistance 739
Poisson's ratio 806pond 1303
pore 822
pore pressure 827
pore pressure dissipatIon 1054pore weter heed 1261
pore water pressure 892
para >!tv 829
porous 828
post-hole ouger 94pot hol. 1005
potentiometer 838power Ihov.1 02
, pozzolana938preborlng 880
pre~lst-concrato pll. 72precompresslon 807
pressure 719
pressure It r.st 808
pressure bulb 54 1pressure chamber 124
pressure cell 124
pressure gig' 566
pressure gouge 566
pressure-void retia curve 470pre streSI 881
Proctor compaction test 020
Proctor penelratlon reslstence 743profile 910, 916progressive 917
principII stre.. 225
probing 97
63
prop 1112
prol8Ctlv.e filter 1325
proving fr81118954
proving ring 935
puddle-cll\' 228
pulling test 321.
pulp''''pulvlmlxer 572Pulvl Mixer 572
pumlc8785pumping 945
punch 909pycnometer 788. 1084pyrite 788
pyroxene Imln.1 770
R
reUve 971
relief well 174remold 87.9remouldlng geln 824
remouldlng Index 300. 1083
remouldlng loa 824
remou'ding semltlvhy 7=17removal 700
re",rvolr 998residual clay 1011964residual stress 1308
reslst8f1C8744resistivity survey 214retaining wal' 841
ratention 1299retrogressive erosion 843
rellorllll/'orce 010
retrogressive 997
revetment 883
riddle 1033. 1034rig 718
rigid foundation 498,Igld p8V!mant 495
rill 548.
ring shear apparetus 934riprep 392
riser pipe 1244
river deposit 991rlv... lev" 893river wll' 693road em"-"kment 449
roadbed 1188,no.d foundation 1188;ock 1091
rock-bit 157rock 'III 702rock 'III 398
rock flour 397
rock mechanics 560rock preuura 899
rock slide 428
rock W8lte 735,ock weathering 983
rocky 1093
rod "28,oiled 1228rolled earth dam 1229
roller-bit 1002
root hole 1004rotary drilling 1001
rotational slip 427
routine test 1008
Q
quarry grlVll 545
quartz 600
quartzite 501
quaternary 502
quick cll\' 1151quick condition 1224
quick she. tlst 87
quick soil 728
quicksand 1358
radial shaer 953radlu, of Infivanee 604. 884
radllllone 9&3.
r8lt foundation 209. 1157
ral!wl\' fill 828raising 384
raking pili 481
ramming 788
range spacer distance piece 180
ratl Indicator 304
rate of loading 88
reamed 930
rebound curve 460
recharge814.
rach"",. _II 121&
recompact 815
'recompresslon 813recovery ratio 910
reference point 453refractory 831
refun' (pIle' 738'elnforcad concrete 56
635
safe loed 167salinity 1014sample 1232sample tube 107semplor BBBsampling 1231
sempllng disturrbance 749sampling spoon 415sampling tube 110
sand 761
sand boil 419sand pilu 764
sandstone 765sandwich slab 1264sandy 762
saturated unit eight 276scarl (scarfing) 1067scarp 464
scatter (of results) 958
scour 79B
scourresistant 638
screen 1034
screening 1022
screw auger 1066
screw pilo 1122,seal 1319
sealing off 1316
seasonal mo~~ment 1026
seat of settlement! 1075secondary 1023
secondary time e"ect 1024
section 916
sediment 1018sedimentary soli 1019
sedimentation analysis 36sedimentation epparatus 1219seepage lace B45
seepage line 200
sepage failure 530
seepage flow 202vepage water 201
segr.gation 1020
sensitive dlay 725sensitivity ratio 1095
sequence 01 strata (geol.) 994
serpentine (geo1.l1025set.up !J67
setllemcnt mark 996
settlement 1040settlement analysis 31settlement curve 481,ettlement measurement 5B7settlement observatlbn 729settlement plete 996sewoga 736sewer 705shaft 70Bshaking tesl 343
shele 1133, 1134
shallow 779
shallow footing 780shallnw Inundurlnn 7B1, 782shape fa<:tor 433
shettering 984
sh'Ufrecl clay 34B
she.r 1055
shear box 504
row of piles 993
rubble 394rubber hose 271
rubbleslope 465
ruluse 733rup lure envelope 888
runoff 732
s
sI,ear crack 943
shear plane 850
shearing resistance 741
she.r strain 129
she.r s\l... 619
she.r test 335"
sheet-pile 1141
sheet-pile bulkhead B69
sheet-pil. cut-off 886
sheet-pile screen 1332
:l1eel-pile wall 1348
sheeting 375
shingle 786
shore 677
shrinkage limit 247
shrinkage retio 437
shuttering 714
side friction 10
.ieve 1021, 1033
sieve analysis 35
sieving m.chine 52
silica 1028
silicate 1030
silicatisation 1031
siliceous 1029
silo pressure 903
silt 8!i8
siltation 1306
.~
636
.slltlng method 283
IlIts1Dne.19
silty cley 859
silty clay 10l1li 881
silty m81 880
lilt up 1307
Ilmple she.. 880
slnglegrelned Itructure 382
link hole 1291
sinking 1074
lite Investigation 327
lize feetor 438
skin friction 855
Ilab foundation 1159
slllll1135
Ilaking test 326
slate 233
sleeve 7", 1143
sllickenside 222
sllide 430
sIide ..ea 799
slide plane 977
slip 425, 430
slip line 521
slip plane 977
Illp surf- 846
slope wash 752
slope 463
slop. f allur. 426
sluicing 283
slump 1072
slurry 413
smooth:wheel roller 223
soaked 1320
soapstone 1140
sod 95
soft soil 563
softeni.. 985
soil binder 1345
soil chareeteristic 410
soil clloid 442
soli compaction 1335
soil creep 951
soli exploration 354
soil-in-situ 1174
soli map 412
ioll mechanics 561
soil mlxi.. plant 1220
soli moisture 1272
soli stabilization 1080
soli suction 1070
soli survey 219
soi~ wedga 1343
solid 115
lolid rocK 117
soldier beams 1247
soldier piles 1247
solidification 690
solllluction 414
sorting 421
sounding 97
sourv.Jing rod 1059
spacer 180
specifiC; gravity 1063
specimen 1232
spectrographic 1064
spillway 871
split spoon 188
spongy 1115
spoon sample 1234
spot footing independent 1155
spread foundation 783
sprinkler 968.
stabillser. 1081
stability ;'umber 436
stability 1083
stabilization 1079stabilizing 1082
staff gauge 568
standard compaction 1089
standard penetretlon test 1088static loading test 338
natlc soundi.. 1060Itatlc sounding penatratlon 1060steady 1085
steam hllllmer 754st..1 pile 112
stiff clay 1193sticky 517
sticky limit 244
stiffness rigiplty 497
stone bed 393
stone fan 702
stone.fllled drain 170
Itress ratio 697storage ntservolr 17
strain 995
Itraln control 451Itrain at failure 128
strain gauge 564
stralnmeter 1164stratification 1222stratum 1047
stratum (str.amI1050
637
str..mlng potenti81 1111
str..k 807str.limllne 524, 1110
streemline flow 508strength 119
str~..618
stre. condition 1090
streu control 452
stress dl1preslon 1131stre. distribution 968
stre",otr8ln CUM! 138.strell:"str.ln diagram 138Itrl. 1103strip found.tlon 1178
structure 681
structu r.1 damege 748. otrut 802
sub.,... (roedl 184
subbasement 80 1subglaci.1 794subgrede 834
subgrede surf ace 849
submerged density 1314
submerged unit _Ight 274
submergence 835
submersion 835
subslde.- 1211subsoil 1162
subsoil explor.tion 355
substr.tum 557subsurface - .roslon 803
succeulve failure 917
suction 1032
sudden drewdown 811sump 1009
,superel...tlon ~'4. 6.15'super18tur.tlon 874
super18tur.tlon 876support 840
surcharge loed 161
surf- 522
surf- cour. 1324surface of sliding 847
surfei:e tension 854
surface 1011853~eclng 852
suroherge 878
surveyor'sllvel 863sulC8ptlbie 724
suspenclon "',8lWampy 585
_111130
_"Ing 88_lIIng pressure896
T
t.1I race 705
t8il w.ter 183
t8lus cone 776
talus m.terlel 777temper 802tap w.ter 1274
Tellord .,.. 797.naclous 116
tensile strength 121tensile streu 620tensiometer 1163
tension 1329 Itension creek 942
tens Ion zone 942 .
terrace 1165\ertlary 1168
test field 908
test loed 905testing 319
texture 1154
thermal enalysis 1169thermoosmosls 1170thixotropy 1172
thr.ullmenslonal 1186
thrust (geol.l956.tld.llend 1360
tide 778 .tle,rod 1328
tlghtne. 649
ti'II.596
timber pile 179timbering 177
time cur.e 1286time-conlOlld.tlon curve 476time...ttlement curve 482tipped fill 113
tip of the pile 1288
title 516
toe 675toe f"lure 535
toe of slope 876tongue - end grOOft 1248top ohfope 1287
top soli 296, 853
torrent 90
tonlon sheer \I8It337tougfwMu 1356
638, .
tr ectlon 1292
trenlformatlon 923
tr8lslent 921
transition 922
tr8lsplration 316
transported 61.7
trial hole 344
trial load iog 906
trial pit 356
trlengulw load distribution 795
trlaxlel1185
true 'angle of Internal friction 863
trua cohesion 862
tube sample barl ng 99
tuff 1190
tunnelllning 1191
turbulent 1192
turf. 95
turfed 809
tyre Inflation pressure 894
verved cley 1145
vein 1355
v~getable eerth 685
vlbratingpla~e compactor 1252
vibrating roller 1198
vlbreting string 1253
vlbretlog wire 1253
vlbretlon 1251
vlbro-flotation 1255
virtual 1256
viscosity 1262
viscous 1263
visual Inspection 1265
void Interstice 622
void ratio 434
void weter 826
volcenic 1294
volume 1312
volumetric 1312
wu
v
wale 986waling 986
VIallfriction 1181
wash eway 317
wesh boring 98
wash pipe 106wesh point penetrometer 768
wash water 1276water bearing 1282water content 1015waterholdlng 1300
wate~-Ievel gauge 565watertight 1280watering 634
waterlogged 1321
wat mechanical analysis 34
water saturation 1322
\Yater table 667
water table gradient 239watertight 1278
wetertlghtness 1279
wenk soii 1038weathering 960wedge 424wedging 1304
weep 689
weep drain 171weight 1171
well casing 682
well graded 159
ultimate bearing resistance 249
ultimate capacity 249
ultimate load 722
ultimate stress 251.unconfined compression 380unconfined compression strength 379
unconsolidated-undrained te.st 643
underconsolldeted 642 'underplning 805
underwater excavation 313
undrained 636
uniform 980
unlf~rmity (coefflclentl 982
unit weight 273,1313
unsaturated 658
unscourable 638-iinsoaked 659
',"stratified 655unsupported height 1046
unweathered 650uplift 369, 1230
upstream 1235
utilisation map 411
valley gr avel 162
value 1239
vana shear test 336
639
J
well point 108
well sorted 159
wet 1267
wet cut 313
wet S81Iole 1268
wettability 499
wetted 1320
wet unit weight 378
windblown deposlte 616
wind laid deposit 616
wind sll,d 194
wisp 1121
wlthdrewel resistance 735
wood ,.lIe 178
workebliity 686
Y
yield 819, 821
yield 118111820
yield point 246
yield strain 127
yield ItreH 621
Young's modululestlclty 1295
z
lero lir voids curvi 478loro Ilr voids density 1339loni 1349
640
11.2 Rlllista,tennlll8118f_*- ~.u
/II
. 3 dimension 1186
. ..alns unlformas 381
.1..~Iometril unlforma 980
. I'axtenslon 121
. m8ma de 724
. pic 1104
. 180~ Iin 1035
. ten8Ur In lau constanta 638abaI_nt 1073
abel_mant du nlveau d'iau 1057
abel...mlnt raplde (nl..au d'lau) 811
ablation 1
abrlilll 3
.allon 2abrupt 1104
&bsorbant 63acdleiateur 13accrolssement 823
acerollsemant par addition 893
adh8rlnce 4
ad""-nt 617adharar 889
adh'IIf, adh4'lnt 6adsorption 8
..er. 9
..ration 9
.rlr 932a"al...ment 1073, 1208, 1211
a"ai_nt de IiKlca 1041
a"ailllment, "croulement \I'a"allll',,'acroullr) 1053
alfalatimant mlnl8r 1042
affai...mant (l'a"allserI1072
affleuremant (~I.) 362
em":'r. (Pol.) 381
affouillamant erolion 798aHoulll., Intral.;.r par lavaga.d£laver 317
8118ntdisparl8nt 164agant de dispersion 1077
Ig8At de fiutlon 1082
..Itataur 671
agglornlr' agglomerlt fererl10
",Ifal (de pllplanchal 1249
..ralilf 12
IIr _1".1 133.1
air Inclull331
alra 844alra de gIl_mant 799
al8l8 930
allochtone 20alluvial 23
alluviala 207
alluvion 990
alluvion 'luvlatlle 991alluvlolVllmant,1IIIuvionnage 22
literabilit. 924alta,atlon 960
alteration du rochlr 903,It... 966
.ltarll8t11 \tampl) 813,alteration 21
alterne (elpK8) 813
alumina 231amlublilllmant 937
Imont 1235
amOfll1'a29amortlnamant 190, 1196emphoterl (r...lt comma IClde It comma
ball) 28
...IV. ar80rnetrlqua 285_IV. dimanlloMllie 147
III1!'1VIIm4cinique 30"'llv..,anulom8trlqua par tarnl.. 36analVII meclnlque par voil humlda 34
anllVII par al methode du corela de frottamant 32
enilVII plr ..d;mantatlon 38'
I...IVII tharmlquell89_r..a 42andelite 37angla de cllillamant 1204
angle da froi_nt 1205
angle de trottamant Intarne 1207
angla da Irottamant Intarnevral1202angle de 'rot_nt IUr p.oI1208angle d'incidanci 609
engle de talus 808
angle de talus natural 1203
angle vrll de frouemant Interna 883, BCH
anaguleux, angullire 1209
anhvdra 73
641
8I1isotrope 38
enneMl dynemometrlque 935
antlclln" 44
antigorite 43
oplmissement 772
8Plomb 1245
8pp8re11 de cl8SSiflc8tlon hydrMlliqua 1219
opparail de clseillement direct 45
_ell de ciseiliernent drculalre p8r torlion 934
opperell de ley. 1216
eppereil de limite de Ilquidlt' 50
_eil d mesure congilation dens Ie sol.47
eppereil de prise d'echentillon 888
eppareil de temi- ..tometlque 52
IIpPDreil mesurant les eherges 51
eppareil qui malntlent I' espacement 180
epparent 904
eppul 840, 1112
equatique 18
oqueux 1277
equife're 1282, 1283
arbre 708
areose 55
ardoise 233
argilace' 232
argile 227
argile;' blocaux 597
arbile bigo...!'e 1124
argile dureie 118, 1194
orgile leuilletle 1134
argile fissuree 348
argile lIuide 1151
orgile Iragmente. 348
argile limoneuse 859
argile raide 1193
orgile schisteuse 234
argile sensible au remanlement 725
orgile stratilie. 1145
argile ultrasensible 1243
argiles glncialras i blocaux 1302
argileux 232.
argilita 229
aride 54
arrosage 634, 1269
arroseuse 968
artesien 57
assemblage 1067
assemblage;' rainure at langua"a 1248
assise rocheuse 68
a"errissement 893
attrition 277
augit 770
IIU\ImantaUon367, 823
a...1 808a...lanche 612
""IRcement en galerle 838annt-Pults 880
B
ballast 1189bailnstiAre 1137
bane 1050
baride 807banquatte 64barrage 81
barre;' mine 909barre d'aner. 40
barr. paids 258
barr. de ragularlseUon-submerslble 464barrage on terre 1342
barrage en terre raule 1229
barre 811, 1128, 1194
borre boulon 40b~rr..J'ancrage 1328
b~tcrd..i 870, 1292
batardeau . cellule 869
batardeau cellula;re 126baterdeau 865'
bitl da chargamont 955battage 788, 1196
battage de piev~ 789
battra 790
basalla 66basses eaux 660bassin 998
bassin de crue 67
bassin versant aire de caploge 1043
bentonile 69
benlonitique 70
bt!lon arme 56
bien Irie 159bien calibre 159blindage de pulls 682
blindage melallique 375
blocaille 394
boloeage 394
bord 677boucher 1319
bouchon 1330
boue 77
boue de forive 348bouillonnement de sable 419
boite de cisaillement 504, 505
642
boolance d~ sable 1149
boulon (ancrage) 1333boorrage 788
boul cop.nl 030bras de levier 810
brbcha (giol.) 84
breche 632
brave 370braver 582
bulbe 640bulbe de pression 5111
butee des terres 766
c
cadrege987codre 954, 988
r.olliou 493, 1237
caisson cellulaire 125
c.ison ouverl 741
cal age 1304
calcaire 4G8
calclnalion 389
calcite 390
calcul de slabilit" par 10 methode du cercle de
gllssement 33
calcul du tassement 31
cale 424
camion.. benne basculant al'arrl8re 418
Clna! d' amenee 165.
Clnal de lulll 706capaclte d'absorption hVgroscopiqul 401Capacltl d' achangi des bases 400
capaclt8 portenle 673
capillaire 402
capillarite 407
capillarimetre 403
caracteristique du sol 410
camet de blttage 1310
clrte pedologiqui 412carottage 1231
carotte 384, 1233
carotte (de sondage) 386
corottier i doble parol 187
carottier i piston 109casque (de pieu) 399
cossa"t 487catacl.sllque 416
cave 801
caverneux 417cader 820
cellule de pression 124
cercle de frott~ment 488
cercle de Mohr 598chlntler d'..sa! 345
chernin e humldl 020
chlrnb'e de plesslon 124chimp d'experlence 908
clmge 719, 720, 1260
chlrge admissible 167, 168
chorge de I'eau Interstltielle 1261
charge d'un pieu 674charge d'essll 905, 906
charge excedentoire 885
chlrge limite de rupture 249chlrge IInelire 626
charge limite de rupture 722
chlrge prevue au pro jet 919d.erge ponctuelle 447cherge portlntl 671charge portantl limite 672, 249
charge verllble 49chlrge utile 459
chargement et dechargement 721
chlrgeur 717
charlot ,;Iev.teur i lourche 1227
chlssls d'essil q54
chaux 467chemin 948
chemin d'inliltrilion 947
chemise 1143 'cheville 1330chlorite 293chute de plelr" 702
circulaire 709;;:..illement 1055
cisalliement avec Ie sclssom1me 33G
cisalliement, radlll 953
clslillemllnt simple 680
classement 238, 421
classilication 420cllstique 422
cllnometre 750cllvage 104
cloche d'ellondrement 1005
clolson .'anche,820claque au gel 367
coaugu lation 432
coefllclent de lor me 433coellicient de Poisson 806
coefficient d'un,lformlte 436
cohesion 438'
r.oheslon inltiale 937
cohesion d'origine 937
.6~8
coh.sIon vr.. 862
coin 424coincege 1304
coI,anl8nt 1304
coII8I1t517
coIlect8Ur 106, 1010
collolde du 101442colmer. 441colm.ter 1319
colD"'" mont8l11. (lUbel 1244combfernent 623compeeite 1338
"",npaclabHII. 1069compeel... 1007compeet. AASHO 1340
comp8Ct. de sol 1335
compect. per .rosemment 1334compeet. p. cylindr. 1338
compeet. par depOt dansl'a.. 1334
COfnpactllfl8per roul... 1336compeet. uendwd (norm..i..1 1089compacler 564, 1008
comparaleur .; c8<lr... 448CGmpeetuer . pleque vlbr8l11a 1252
compresibUite 1098
compreulon Ans contrelnte la"r.e 380
compression simpl. 380compte.rendu de chentier 1167
compteur de vitesse 304
conc~. 371concenrie 447concretion 448
condillon de baulera 1224condition de contrelnte 1090
condition de ruplUre 1223
conductence 933
conduit 1273
conduite d. decherge 705
cone .owl" 24
d6... d. d8jection 455,516
co'fug. 714cong&tation 1305conjuguw 1071
contenu 811ch..x 1013contreinte 618
contrelnte admlssibl. Klr la 101186
contreinle . I'.ite 360contreinte eppIiqule 891
contreinte .. bord 360contr.nt. de ciseillement 819contrelnte d'ecoulement 821
contreinte d. 'rettege 684
conualnta d. treetlon 820
contulnte .'fectiv. 1108
contralnt. afficceea 1108
contr.nl.lnl 1213
contreinte limit. 261
contrelnt. prlnclp8I' majeure 1238conlr.n.. prlnel",l. mlneureli54
contr.nt. rellduell. 1308contrelich. 802conirelorl41iO
conlrol. des d8lormations r8glegt 451consiliane. 457consolld.llon anllotrope 39
consolld'ilon InI18l11 792conlOllcJ4normelemant 889constitution 240
corde vlbranle 1253cornich. 878
corrode' 1341corrol d' a'.oi" 221'corrosll 460corroyage 1007
001. 877clitlar 8"18
couc" 175, 1047, 1049, 1050, 1324
couch. .abI. 298
couche de base (pour I.. routes' 798
couche concretion"" 1061
couch. de glee. 1048r.oucha d. IIsllM 1261couch. de londatio', (roul.1164
couch. h'erleura du ...vil.ment 798couche volsl... supdrl8Ure(uItol.l 237coulJ. de boue 1148
coulis413coupe 312, 818, 916
coup de vent rafal8 1197
cour8l11 Cs'ecoul.1 1178
cour8l11de '11I..lIon.202
courant non statlonnelre 654
courbe 138
courbe cumulalive 1114
courbe de battllfl8 477courbe de eomprasslon 483
courbe d. consolidation d8l1s i. temps 486
courbe de consolidation en 'onction du temps 475courbe d'hysteresis 292
courbe de charge.tanement 478
courbe d. dechar1iement 480
courbe d. llquidll' (AUerbergl 484courbe de r.slllanee ,la ph!etrDtIC/n "77courba de tessement 481
644,
. courbe de teneur en e.. denslt. lcourbl Proc.tor) 485
courbe en fonctlon du temps 1286
courbe grenulometrlque 255
courbe Intrlnsique Idlegr. de Mohr) 688
courbe Intrin~que (enveloppa de Mohrl 887courbe pour Ie ~It.rl.. slture 478
courbe pression-indica des vldes 479
courbe ou dlagremml de tl.sement en fonctlon
du temps 482
couron;'1 i dlem..ts 141couronne IU metll dur.490couronne de forage 489couronne dlement... 142
craie 469, 470
craie lacustre crevas.. 939, 940crlblage 1022
crlble 1033
crlstlilin 473
cr6ute 458cryologie 472
cuill.ne i fente 188
cuillere pour prelevement d'echentlilon 415cuiller tari.re 93
culee 728cuvelege 682cycle d'hysteresls 292
D
dalle de fondltlon 1161dame 552, 602
debit 352, 821
deblter 8 19
deblaiment 700
deblals 734
de~rls 694, 695, 734
der~ls de rocher 735debut de II rupture 793
decantation 318decharger 925, 971
decomp...lon 970
de dlcompression 174decompose 965
decomposition 959, 961decomposition du rocher 963
decouverte 613
deflexlon 1208
defloculant 1077deformltlon . II limite d'8coulement 127
deformation. la rupture 128
deform1tion de cisaillement 129
deformation, pllne 978
deformation Ispec:lfiquel 995
deformetre 1164d8gazage 931
degredatlon 130
dagr' de consolidation 911, 1094dagre de compression 1096
dagre-lours 918degre de slturaUon 913
degre de slturatlon en air 1097delaugaagi 1230
dellt~tlon 960
de maree 778
dense 272
densim&tre 135
denslte 273denslte Ipplrente du milliri.. Slture 1339denslle apparlntl humldl 378
denslte apparlntl ...chl 275densit. Slchl meylmall 547depissement de contralntl 883
deplacement 812depasll 868d~pot 627
depot alluvlll 25d&pBt IlIuvlll de crue de pillne, d'inonda,'on 017
depOt IlIuvlonnelre 27
depOts Iiternes 614
depOt de limon 1306
d6p8t dl matlrl.. orglnlqul 628
dep8t de rlvl~rl pres de gleel.rs 206depOt 601lln 616
.
<:tepStfluv,lll 990depOts succasslfs 614
derangement 983
derangement au clroffagl 749
deranglmlnt Ion dl la prisl d'echlntlllol'l 749
desagreagation 962
desair.tlon 931
desi! ifleatlon 136
desln",gr.tlon physiquI .. moyen des agents.tmospheriques 205
deshydr.tltlon 131
desordres 748
desquamation 543desserrege 973
dassicateur 11\8dessiCCltion 350, 1117
detritus de trepanage 696
deversolr 871
de ville 1274
de volume 1312
-"645
dieelal. 140
di 137dlagreml1l8 da plaslleUe 139
dleme Ire del dimenlion 1241
diemelra del grainl 1241digue 1326, 1342
digua Icon Ira lallnondatlonll 625
digua de protection 1327d!gua da protection d'un nauya 693digua roul'- 1229dilatable 969
dilatance Idu sablel 642diiataUon 144
dilater 1130dlluyial132
diluvium 133dimenlion, de. grains 1240dlmenllon de. paniculel d'argile 146dlorila 152
dl.JancUon 134dlspersioll 153, 1!j5dlspouion del cOlllrointel 1131dl_ulon (do r';luUolI) 958
dlspolilil 967
dlspolitil do butee 726
dissipation des contraintel 1131
dilsipalion de la pression Intentltiane 1054
dissolution 976
d I.soudre 317
dege-turbulant 1191dolino 1291
donner 819
donnees 1167
domaine plastiQue 800dommageable 1139draguo 61, 169draguor 63
drain 172droin de pie"aille 170
drain fillrant 171
drainage 172
drainer. 176
ductilil" 186dune 148
durel 692
durete 1356dynamomhrlque 151
E
eal adsperb8e 7
aau copilialra 404
eau d'egoul 736
dau d'lnfiltratlon 201aau de I""ago 1216
e.. douce 1039
eau de fissure 1275
eau da roblnet 1274
eau Intentilialle 826
aau libre 1045eau libre (soumi. au.. saula. lorcel da gravl.
taUon) 25!J
eau phr'atiqua 363
eau soute"line 804.!boulament 428,701,702:boulil 394, 695, 775
'bouli. on pled d'uno parol 776
;bouli. de coteau 444
'1>GU1i.do penlo 465, 777eboulil en :venllil 776
. ecaillage 543ech.nllll..n 1232ech.ntillull. derange 025echanlillon humida 1268
",\hantillon prl. i 10cuiller. 1234
e'coulement 352, 732;-1176:coulement (de 101) 1150
.!coulement plalUque 774
~crin 309, ;034
ecran de palplanches 1332
ieran Inlecte 306
:crase 370
ellaema 1 106
ellet de yoGte 539
ellat secondaire de lomp. 1024ollicace (dlam\.tre del grain. 1 1108
eflondroment (s'eflondrer) 1072
ollar I de traclion 620onlollcer 1299egou I 706
el.rgi 930
elevation 364elutriateur 1218
elutrlatlon 318
embn.. 832
eminence due au gel 367
enl~Yemetlt 700
emilSaire 1010empattel1l8nt 1102
emple"ement 393empleeement du barrage 570
emportepillce 936.
emprunt 856
encheyil"men\ Imbrication 1346
646
oncrochomont (do proloctlon) 392enloncement 1040en lorme d'ecalile 542
en place 615
entonnoir 1291
entretoise 988
enture 1067
ensabler 1307
envasemenl441envaser 1307eperon de palplanches 869
eprouvetle specimen 1232
epuisement (d'une louille) rabatlement 707
~quipernent 715, 887
~qulpement detrespon 562
equlpemenl pour forage tuba'1217
equivelenl cle I'humldite naturelle 192erriltique 645, 659
erosion InIerne 1212
e~oslon regressive 843eruptil 544
escarpement 464, 1105
essai 319essai ,; vitesse de delormalion Imposee 333essai rivilesse de chargement Imposee 334
essai de compaclage Proctor 920
essai consolld. droin. 323
essill d'agllation 343essai de chargement 328
essai de chantler 1168
essai de c"argement de piau 907
essai de chargement a la plaque essel de betlage 330
essai de clseillement 335
essal de cisaillement par torsion 337
essai de cissaillement ropide sol boulant, sensl.
ble 87essai de compactage 332
essei de compression avec ~treinte lalerale 331
essal de compression en cellule 340
essai de compression rapide sur echantillon con.
solido' 320essai de compression triaxial sans drelnige (rapidel
sur ~chantillon consolide' 637
essei de consolidation 322asselde courant 1006essai d'extinction (de cheux vivel 326
ossal de penetretion, essai au pe..etrometre 342
essai de routine 1106
essai statique de chargernent 338
essai sur modAle 325
essai de traction 321
essais en place 1168
assai en vra. grandeur 341essalln situ, en place 324essailent consollde 1068
essai non consoll~ non drain" 643
essals in iitu 116B
ossals sur chantler 1168
etal802, 1112
etal (eleyer) 988etalage 987
etaiement 987
';t~nche 648
etanch~it" 649
"tencheite i "eau 1279
etenchement 75, 1316
e lancon 988,;tat d' :qu iIibre de bu Ie. 756
,;tat d'equilibre do pous..o t6
etat elastlque 193,;tayage 177
eleyage avec modr;ers verticaux 1247
. e lendred 1130~lIege 660
evaporelion 315
eventail 516examen i vue 1265
excavetlon 311, 856
exc..er 314 '
execute ~)a main 1003expanslbillte 89expansion 1130
experimenlal 713
. exposition aU gel 373
expulsion d'eau i la jonction de deux
dalles 94~
eXlensometre 191, 564, 1163.
F
lace d'enlree de I'eau 845
lacleur, de sOcurlte aU renversement, stebUite 436
laclaur dimenslonnel 438
leille 957
I.ire 790
laire souler 579lalsceau 266Iaiseeau da pleux 265
larina 351
lasofne 196lausse d'origine forrentielle 462
fausse oblique 462
fausse stratification 462fefdspath 196
647
fente de clsaillement 943
far da liaison 1328
farma 114
fibreux 1266
fail ~plomb 1245
filler 351
film 1142fllon 1355
filtration 199
flltrat 203
filtra 198fIIlra protocleur 1326filtrar 689flnlssour (appareil routler' 204flnamant stratifleo 1144
flssila 103
flsslblllt,; 104
fissuration 629
fissuration (da b,;llmant, dommagos 748
fissura 349, 939, 940
fissure caPillalra 571
fissura da clsaillament 943
fissura de dessiceation 941
fissura da tensl"n 942
fixe 653
fl~che deviation (d'unforagaJ 1208floculation 432, 1113 'f"ocu'a 1347
fluaga 950, 1147.fluaga du sol 961
fluctualion 703fluar 952
fluldil'; 1162fluvial 989
fluviogreelaire 992
nux 1150flux capillalra 408
foisonnament 972foncaga 1074
foncar 790
fond 158
fond da la foulIIe 834fond rocheux 68
fondalion 1158
fondolion combinee sur samelles 445fondalion, de la choussea 1188
fondalion d'un pillar 1101
fondalion isolea 1155
fondalion ou basa d'una Jato'o 1101fondallon profonda 185
fondation rlgida 496
fondalion superficialla 780, 781, 782
fondatlon superficlalla (radlar sameUa) 783
fondation sur pleux 211fondallon sur pultl 210
fondallon sur semalla 1178
fondatlon sur radiar 1157
fondatlon sur radlar geMral 209fondatlon sur samalla continua 1179
fondadon sur samalla, Isol.a, 1159
fondor 1160
fondria.. 586forage 96, 100,101forago i rotary 1001foraga au luba carolliar 99foraga d'a..al 344forraga dOlavaga98foraga par InJecllo.. 98
forca 119
forea d'axcitatlon 791
forea d'expanslon 1027
forca da gonnamant 1027.forca da levage 1293
forca da rappel 816
forca de retabllssement 816force portin Ie 623
forma d'alluvions 26.
former une mara 1303formula da baltago 149
fosse 999
fouille 31" 856fouilla dans "eau 313
fouilla ouvarla 746
(fractions' finas 1037fracluranl360fractura 350fragile 487
fragmenl694frogmanlaira 423
fragmanlallon 984
franga 250
franga capillara 405
frequenca propra 1062
friable 1187
frott.ment 1180
frottement contre un mur 1181
frott.ment lateral 79
frott.ment laleral nogatlf 640froltem_nt superficial 855
filt 708
G
gabbro 213
648
gablon 212galna 111
galarle 837
galerle-collecteur 1284
ualet 493, 1237
ualet aplatl 786gaura 268
gazonmf 809gel permanent.permafrost 1177
gellflcatlon 1354
oeoloille eppliqule 306geophysique 215
geotechnlque 210, 220gele .; bloc8Ux 696
glaclalre 221glacier 226
glacis 616
glal.. argllol imoneu.. 861
olal.. de versant 762gllssemant 425
gllssement circulalre 427
ollssemant da tarraln 431gllssement par liquefaction 429gll...r43O
globulalre 503(jluant 617
gneiss 236
gonflement 88
gonfloment da au gel 360gonfler 1130
gradation 238grader (routesl 262
gradient 616
gradient da la nappe aquifere 239
gradient de sorlie 372gradient pllliatlque 239
grain 1361
granit 252
granlta 252
granulalre 1352
granularlte 257granulation (svmptomes da la rochesans frag.
mantatlon .Islbla dua .. la compression(mlcrofl) 263
granul.ts (8!:~4gats)11granulometrle 254granulometrlqua 30, 256
graph Iqua contralnlo-deformation 138grayeleux 1128 .grayler 493, 1136
grayler de carriere (concasse) 545
grayler das allu~lon. da .ai"ia 162
gra.lera 1137grIYlar. rouil;. 1036
gl"l..lIlon 1036
granu'I91, 1362gre. 765
gres fin 19gre. grnsslar 494
granu 1352grol bloc 395
grol bout 224
grossl.r 491groupe d. plioUs 266
grOOJp.d. pl.uK 266, 266groupem.nt 267
grum.au 263
grumaau nomen. 1 clatura 448
H
hautaur d'ascenslon 1268hautaur d'ascansion capilieire 1267hauteur critique (due ~ la cohe.lon) 474
hauteur IIbra 1046herlsson lemplerrement) 797hermeUque 64 7
h';terogi!ne 278historlque, d'un CIS712
homogene 294
humICt" 1267hum.cue 1320humlde 1267.
humldlfic.tion 1269huml(llte 12'/0
humldlt. hvgroscoplqu. 291
humidlte du sol 1272
humus 295hydrate Ihydratar) 279
hydratation 280
hydredvnamique 284hyg,ometrlque 288
hvgrosoopique 289
hygroscoplclt8 200
hydrostatlque 286
lone 544illite 297
imbibe 1320
Imbibe d'eau 1321
Imbibition 1214Impermeable 648, 1280
Importance du deplac.m.nt 821
649
in situ 615
inaffouillable 638
inclinason, pente 607
Incline 612
Incoherent 657
indentation 635
indice de consistance 299
Indlc. d. IIquldltol302
Indice de IIquldit. (Atterberg) 303
Indiceteur d. nive.u d'eeu 565
Indlc. da plastlcltol301
Indlc. da remaniement 300, 1083
Indica de retrait 437
indica de senslbilite 1095
Indice des vldas 434
indice des vides remplis d'air 698
Indice portant Californien (C8 A) 391
Induro 692Infiltration 199
Infrastructure (routes) 834
injecter 310
Injection d'argile 1317
inondation 317
Inonder 1303
Intact 650, 652
Intergranulaire 558
installation melangeuse des tarres 1220
installation pilote 345
Investigation 354
Investigation du sous-sol 355
Ions adsorbOs 6
Irrigation 633, 634
Isobare 374
J
jeuge de contrainte 566
jauge de deformation 564
jet 581
jeu (en general mecanlque) degagement 1044jeu interieur ou co.ficient d'entree (appareil de
prlse d'oChantilionJ 699
Joint de terre glaisse 1318
K
kaolin 398
keolinlte 398kieselguhr 143
L
I;che 974
lacu stre 387
lait de ciment 307
lait d'injectlon 307
laitier 1135
lamelliforme 542
lamellaire 784laminaire 507
'ancage 98langrine 670lapilli 509
lave 511legend. 515
lentille del/lace 1058
'.sslvo 347lesslver 317
levll geologique 216
levee 1327lIant 1250ligne de courant 524, 1110
ligne d'ecoulement 1110Iig{1ede glissement 521
lig~e de filtration 200, 520
ligne de tluage 523ligne de percolation 520
IIgne phreetique 522
limite d'adherence 244
limites d' Atterberg 59
limite de consistence 243
limite d'ecoulement (m8tIlUX)246
limite de Iiquidlle248limit. de pla.llclte 245IImlle de retrelt 247
IImnlmetre 565
limon 298, 868
limon arglleux 851
limon compact 691liquefaction 518
liquide 1146
lit 1049, 1050lithologique (geol.) 528
littoral 678
loess 537maigre 601maigre (argile) 830
maille 599
malax er 569menche 708manche Ii air 111
manchon 711,1143
manometre 566
manteau 710
marais 65, 683, 584
marais 586
650
marbre 1123
marecage 65, 583
merecageux 585
marne 470,510
merne lecustre 388
marnellmoneuse 860
marteau 552
metelaSiage 1195
materlau 371
materlaux d'emprunt 555
metlrlal de trectlo... 562
malerle' de transport 562
matl~re d'agregatlon du 101 1345
micinique des roches 560
mkanlque du sol 561
miche 1121
melenge 160
m811l'l10rphlque 673
methode dessurf_s de gllssement 574
me..re de tessement 567
mauble 974
mica 528
mlcacof 527
mlcen~ 575
mocroflssure 576
migration capiliaire 406
mire de nlyeau 668
module d'e'astlclt8 587
module d' elastlel" da Young 1295module de Poisson 606
module de reaction 590
module de reectlon du 101591
module de reaction (Westergaard) 589
modula de yariatlon da yolume 588
molse 986
molard 752
molasse 593
montee capillaire 1258
montomorillonlle 594
moraine 595
moraine de fond 751
moralna glaclalre 596
mortler Ilqulde coul" 307
mortte"aln 613
motte 264
mottes de terre Woetale glZon (qualquefols
tourbe) 95
mouillabilita 499
moue/ra 1i02
mouton 551, 553
mouton .decne 551, 552
mouton. vapeur 754
mouton SIC 550
mouyement brownlen 82
mouyement lamlnalre 506
mouvement salsonnler 1026
mouyemant celou la lagna de couront 508
mur de lOutenemant 841
mur da lOut.nament polds 260
mur parafouilla 1281
mur parafouilia InJecte 306
mylonite 578
N
nappe aqu Ifere 667
nappe d'eau suspendue 665nappe phntatlque 667
.
nappe suspendue 513
nelure de. groin. 896
neuolement 704nettoyege 704
nid de poule, mermlte d'eroslon 1005.niyeeu d'eeu .va1163
nlveau de I. fond.tlon 849
nlveau de la nappe 666, 1259
nlveau (Instrument) 663
nl.eau phreatique 522, 848
niveau ph,zomoi'trlque 767
nlveler 661
nlvenement 662, 772
nlveleuse 262
nodule 448
non elle're' per Ie. Inlemperle. 650
non coherent 641
noyau Ide cristallisation) 383
non derange 652
non dralne 636
non Imbibe 659
non remanle 652
non sature 658
non slratifll 655
non-unlforme 651
non-unlformlu 652
noyau 385
noyer dans la masse 679
nul.lble 1139
0
ol>18,..II"n da l""",,,.nl 720
oedom.lIe 46, 189
orthoclase 723
ou deform.! audeli d. la limite elastlqua 882
outillage 716
ouvrabilit. 686
ouvrllQ.681
ouvraga da prise d'eau 1285
ouvartura d'un joint 1129
p
palpaur da pr.ssion d.. t.rras 123
palplanche 1141
parafoulla 1000
parafou ilia an palplanches 886
parasismique (fondatlon) 68
parcours d. drainaga 948
parament 683, 1246
parol d. palplanches 1348
parti-all.ment comollde 642
passaga au cribla 1022
passager 921
pal. 044
pelie-drllQl,ine 169
pell. 'mecanique 62
pailicula 1142
pandag. Igeol.) 607
paneplalne 979
panatration 1226
.penetration, su c6ne 751
penetrer 790
penetrometr. 1225
pemhrometre a cone 456
penelrometre ,; injection (Iancaga) 758
pant. 463
p.nta d'aboulls 466
peptisation 153
percolation 199
parcus,lon 1196
-parlglacial 866
perioda da traltamant 759
permanant 1085
permo able 926
pormoobllllO 927,928
parm';01110Ir.40
permeflm~tre a charge vlulable 49
permeametre a niveau vari8ble 49
parmutita 760
parla au fau 270
parta da polds 269
parta ou gain de resistanca par remaniamant 824
parta par infiltration, fuit. 914
parturbation 983
patlt .qu.duc sout.rr.ln 925
patlt ruissaau 540
651
petrlr 569, 879
pau profond 779
phvllit. 197
piad de talus 676
pi.d (d'une digue) 675
piedastol 832
pl.rroille 1189
piarr.,; s.von (talc) 1140
piarr. d'argil. 229
piau 1125
piarre calcaira 467
piau Bvis 1122
plad amont (d'un barrllQ.) 1236
piau d. sabia 764
piau an aciar 112
pi.u an boll 178, 179
piau flott.nt 614, 1127
piau incllna 461
piau in situ 1126
pl.u mool.d' avanca 72
piau moull; dans la sol 1126
piau prefabriqu. 72
pi.u railiunt p.r I. point. 100;}, 1100
piarra ponca 285
pie'zometra 766
pllon-602
pilotar 790
pistolet (camant gun) ,; gunita 1221
plstolat anduit projate 1221
placam.nt, 1271
pl.lna d' alluvions 207
plain. da boua (marois) 76
plagiocl.sa (mln,) 771
plan de cisalilamant 850
plan da gllss.mant 977
pl.n de mise en v.leur 411
pl.n d. strollllc.tion 1052
pl.nch. d. boisaga 1246
planch. da paramant 1246
pl.ning 411
plaqua d'aneroga 42
pl.qu. composoo da dlvnrses cOllches (s.nd.
wlch) 1264
pl.qu. d. tassamant 996
plataforma 1188
plissamant sarra (g1)01.) 549
pll 80
plong~a 835
poids 1171
poids du matari.u sac 1120
poids mort 1061
polds speclflqu. opparant du sol Sac 275
652
polds speclflque dejeug. 1314
polds speclfique (densit.epperente) 1313
polds spOciflque du sol setur~ 276po Ids volumique du sol sec 1315
poids volumique sec meximel 547
polds volumlque poids sp.clllque epperent 273
poids uniteire sous 274
poincon 909
point de r.f.ronce 453
point fixe 1086
pointe 108
pointe du pieu 1288pomp~e 945
ponceeu 925pare 822
poreux 828
poroslt. 829poroslt. efllcece 1107portence 671portique de chergement 955
possibillt,; (d'execution) 592
potentiel de courent 1111
potentiometre 836
poudre ou farlne de roche 397
pourcentage d'eir en volume 1201pourcentage d' ergile 230
pourcentage de cerouege 910pourcentage de recuperation 91C
pourcentage en poids 912poussee des terres 15
poussee de voute 538poute 261, 670
poullolene 938
precontrainte 867
precompression 867
precontraindre 881
prelevement d'echentilion 1231
presondage 880
pression 166
pression atmospherique 60pression exiele 14
pression de gonflement 896pression de gonnement d'un pneu 894
pression de silo 903
pression des terres 900
pression e!flcece 1109pression errective 1109
pression de grein agreln 559
pression tie I'e"u Intentltlelle 897pression des terres eu repos 901
'pression Interstitielle 827pression intersticlelle negetive 639
pression neu tre 656
pression regnent dens Ie roche 899
pression (stetique) eu repos 89Bprlsme 1343
prlsme coin de sol 1343
proces-verbal de penetetion 1311pJOdult d'edditlon 160profil 915
profondeur 181profil en trevers 818
profondeur de fiche 182
profondeur de Ie fondetion 184
profondeur de pen.tretion 182propriele carecteristlque 409prospection per mesure de Ie r.sistivit. (du sol) 214pulpe 944
pulserd 1009puits 708pults d'ellmentetion 1215pults de docherge 173, 114
puits d'essel 356
puits de fondetion (foncage de) 20B
Plllt,sd'observetion 92
pults IiItrent 91, 173
puits ponctuel 108
pulverulent sens cohesion 641pulvlmixeur (broyeurm~l.ngeur) 572
pycnometre 768, 1084pyrite 769
pyroxene 770
Q
quertl 500
quertzlte 501
quaternair.502
qui ne c~de pes 553
R
..battement 1073
reb"ttement de Ie nappe 1057, 1063r.dier 1161
rainure 83rempe d'eoces 890
remollissement 985reng.e tie pleux 993
repport de bettege 1310repport des cont..lntes 697
revin 378
..vlnement 377
reyon d'influence 804
65~
rebard 876
rebut 733recherg~r 814
recherche 353
recherche la laboratoire 506
recherche sur place '(au In situ) 339
recori'pacter 816recompression 813
reconn.issence du sol 327,354
reconnaissance du sous-sol 355reconnaissance geotechnlque 219
reconnaissance investigation 353redent 71refractalre 831
refus (d'un pleu) 738reglage .; la nlveleuse (routes) 773reglege des contralntes 452
reglement da construction 241
regresslf 997rejt d'une faille (geol.) 956
re";chement, desegregation 973
releve 1309
remanier 879
remblai 351, 622, 623, 631
remblal execute" I'avancement 113
remblai hydraulique 624remblai pour vole ferr.e 626
remblal rocheux 396remblai routier 449remblavage 623remblayer 975remplissage par depOt 441
renard (erosion Interne' 281renard (soul.vement du fond do foullla) 282
rendement 821
resistance de penetration de I'alguille de
Proctor 743
",partitition granulometrique 257repartition des contralntes 966
repartltion.triangulaire de la charge 795repere 453, 1086, 1087
rephe de nlvellement 664
repere de tessement 996
reprise en Sous-oeuvra 805
rese... da IIgnes de courant 600,,;servolr 998
r"..rvolr d'occumul.tion 17r...au d'ecoulament 600
r~slstance 119,744
resistance a I'arrachement 737
resistance'; la compression sans contralnte la.terale 379
tresistance i la pointe 739
resistance a la traction 121
resistance i :eroslon 638
resistance au ciseillement 741
reslstence au clivage 120
resistance au gel 745r.llstence des meterleux see 122
reslstem:e du pie" au batlage 740r~sistance per frottement 742
retention 1299
ratentlon d'e... 1300
retrait lineaire 619
revetement 683, 808, 1324revitemont de tunnell191revetement rlglde 495
revitir tuber 1297
ride au 1278rld..u d'ancrage mur 41
rideau de palplanches 870, 1332, 1348
ride au de palplenches en pqrte.,;.faux 1301rlglde 653
rigid It.!' 497
rigole 999
rlsberme 71, 833rlvage pelle 677
roc 1091rocollio 394
roche 1091roche en place, bedrock 117roche Intrusive (geol.) 306
roche-mere 656
racheux 1093rompu 882
range' 1341
roul. 1228
roule.; i cvillndre cyllndre roule... lis," 223
rouleau compacteur i pneus 787
rouleau dameur 1198
ruisseau 376rulssellement 648, 732ruptura 532, 633, 636
rupture i la base 635
rupture eupled 635
rupture da talul 420
rupture due au mouvement de "e... 630
rupture par cisalliement generol 718
rupture par cllalloment local 620
rupture par ecouleme;,t vlsqueux 634
rupture profande 531
rupture progressive 917 .,remblayage' hydr8Ullque 283
654.
s siltite 691
site 570
socle 832
sol 1173
sol erigileux 235
sollJoulant 726sol en piece 1174
sol peu evol,!~ 580sol sens .conslstance 1038
sol sedimentaire 1019sol sensible 726
sol superllclel 863sol tendre 563sollde 114, 115solldlte 119solidification 690solifluxion 414, 429
sols coherenlS 440
sammet de talus 1287sandage 96, 97, 100
sondllg. de pen.;tratlon statlque 1060,IOIId/'ll. dynarnlque 160sondllge par percussion 1199
sander 100
sondeus i carottllge 1217
sonnette 546
soubassement souterrain 801
soulevement 365, 368soulevement d. sol 366
surrection 366
sourdr. 689lous-consolld. 642
sous-pression 369sous.pression, pouss.;. d'Archlmed. 1230
sous-iol 803, 834, 1162spath p.rle 1289spectrographlque 1064
spongieux 1115
S.P.t. ,essal d. battllg. au carottLerl1088
stabilisateur 1081
stabilisation 1079stabllisatlon du soil 080
stab ilite 1083
steatite 1140
strate 1047
stratification 1049, 1222
stratification entrecrols&e 462
strie 807, 1103
structure 081structure anguleuse 1210
structure ciment.;e 1353
structure enchevBtr.. 1210
sable 761
sable eolien 194
sable'; greins, moyens 1076sable boulant - mauvent 1358sable grossl.r !anguleux) 492sableux 762
sabot 753, 1288
saffeisser 820sallll. 876saliniU 1014
I8~Scohesion 651, 974saturation en eau 1322laum&'tre 1323sceller 1319schista 1134schist. .; biotite 74
scellament bitumineaux 75
schiste graph it. 242ochlste oabloux 763
schlste vert 1092
sclssometre 471
scorie 1135
se deplacer 820se rompre 820
seehe Ii I'eir 731
seeh. i "'tuv. 1119sechit (par compression) 358
.eche (par evaporetlon) 357second lire 1023section 916
section droite 818
~Im.nt 1018segregltlon 1020
semelle 1102
semelle continue 648
semelle fllante 1928, 1179
semelle isolee 1156
semelle superficielle 780
..nslble 1151
sensibilite IU remanlement 72serp.ntlne (geol.) 1025..rrllge 1007slOgedu tassement 1076
silex 498
sllice 1028
silicete 1030
IlIIcetlsatlon 1031siliceux 1029
slllon 83
slit 858
655
I.IIructure en nld d'ebeilles lOll, 1012
(structure' feuilletee 1144structure ,nonogrenulelre 382
structure, simple 382
subglaclel (sous-glaclaire) 794
subme rslon 835
subsidence 1041, 1211substratum 557
subsurface (erosion) Interne 803succlon 1032succlon du soil 070
sugmentation conStante de la charga 981
sulntement 1357suite de couches au de bancs (gaol.) 991site gaologique 217
superficiel 779
superstructure (route au aerodroma' corps
de chausse 443support 1112
surcharge 459, 878, 884, 885sU,rchargeaddltlo-nelle 161
surcompactage 673
surconsollde 872
surelevation 614surfacage 852
suface 844, 848
surface de gli,..ement 222, 521, 846, 847
surface laterale 710
surface mlroir 222surpression 632surpreuion hydrostatlque 287
sursaturation 874, 825
surtension 632suoceptlble 724
suspension 1116
T
tabUer volle (d'injectionl 309
tachete 1123tachymetre 304talu tage hal's profil 615
talus IncUnaison 463taml s 1034tamlsage 1022
tamiser 1021tampon 1330tepls 808
tapis de drainage 175
tapis superficie' 1324
tari~re 1065
tariere helicoidele 1066
terl.re pour 1~lmplentatlon de poteeus 94
teuement 1040
tassoment dO i la consolidation 449
tachnlque fondetlons 1163
telescopique115 '
tenace 116teneur en eeu 1015, 1016teneur en eeu lors de la mise en oeuvre -
- en place 1271teneur en eeu naturelle 894tension 618, 1329
tension prlnclpale 225
tension superficielle 854tensiometre 1163terrain 1173
terrain arglleux detrltique 964
terrain de couverture 613
terrain de fondation 557, 834
terrain organique (vase au tourbel 1175
terrasse 1165terrusement 622.terrassements 1344
terre i diatom.es 143
terre arable 853
terre glaise 298,erre-plein 1165
terre-plein de chargement 833
terre vOg~tole295, 685
terre vegetale couverture 296tertiaire 1166
tete du pieu 224texture 1154
texture serree 1337
thermo-osmos 1170thlxotrople 1172
tige 1128tlge de sondoge 1059
tlrant 1328tourbe II, 82
tourbeux 809, 1 184tourbiere 1183torrent 90
torsion 155tractage 1292
traction 1292
traltement de surface 852
tranchie exclvltion 312
tranche ouvertl 746
transformltlon 923
transition 922
transitolre 921transpiration 316
656
transport 700
transporte 877
trailiis 670trempe 1320
trep.1 156
t~an .cuiller 1200trepan eu INtal dur 490trepan ~ mol~tte (forages) 1002trepan pour roche 157
tr~pldatlon 1254triage 421
triaxial 1185,<Ingle 1128
tr~ de forage 102trou Je racine 1004
trou desondage 101trou de sandage tube 1298
trousse soupante arete tranchante fll
(d'un outll) 1017'tubage de pults 682
tubtl asediment curette 1242
tub8 carottier 110
tubtl corattier 107, 1078
tub8 de dilatation 145
tube de lavage 106
tubtl plezometrtque 92tuf 1190turbulent 1192tuyu 1273
tuyau da caoutchouc 271
valeur de base 730
valeur de maximum 1290
vlleur de point. 1290
vo/eur fondamantale 730
vlllee noyee 839
vllium moralnlqua 78
variation 703vas. 77, 1357vein. 1355
v.ntil.t.ur 516venue d'.au 610vibrant 1198
"vibration 1254vibrations force.s 892
vlbro. !lottation 1255vidange 1073
vide Interstlc. 822virtuel 1256
viscosite 1262vlsqueux 1263
vlfesse de chargement 86
vitesse d. vidange 85
voile d',,,anchblte 1278volcanlque 1294
volume 1312
z
v
zone 844, 1349
zone c.plll.r. 406zoned e'emprunt 857
zone de gel 183zone d. marnag. 1360
zone de radial 963
zone de tension 942
zone limite 250
u
unlfcirmlt. (de Hazen) 982
v.leur 1239
N.osnow mllll",j. Rtpubllekog ..krot.'~oll" kulluru SR S,bll. b"4,~1174.(J2 od 4.111974. noploto so poro. no promo.
OSTALO
UDK 624.041001.4 659
Juaoslovenski
standard sa
primenom
ad 1990-01.03
Os nove pro1ektovan1a aradevtnakih konstrukci1a
POUZDANOST
Termini i definici1e
JUSU.C7.001
1989.
Prnilnlk br. 07-93/182 od 1989.09.19; Slutbenl list SFRJ, br. 87/89.
Sases for deeian of .tructure.. Reliabilitv. Term. and doftnition~
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
10.1
10.2
10.3
10.4
11
11.1
11.2
11.3
za standardiraci1u ISO/DIS 8930 ir.1983. aodine.
Ova1 standard 1e u skladu sa nacrtom standarda Hedunarodne oraani'aci1e
SADRZAJ
PREDMET STANDARDA ............................................
OP!:TE ODREDBE ................................................OP!:'l'IPOJMOVI................................................PROJEKTNE SITUACIJE .....DELOVANJA ................ ' .
. . . . . . r . .. . . . . .. . .. . . . .. . . . . . . . . . .
Strana
1
1
3
6
7
13
15
18
20
23
23
25
27
29
31
31
33
35
PROVERA SIGURNOSTI I UPOTRE&LJlVOSTI KONSTRUKCIJA
PRIHENOM PARCIJALNIH KOEFICluENATA ...........................KCI(BINACIJE DELOVANJA ........................................SVOJSTVA MATERIJALA ..........................................PARCIJALNI KOEFICIJENTI I PRESEONE SILE ......................REGISTAR TERMINA NA JEZIClMA NARODA JUGOSLAVIJE "..............Reaistar termina na srpskohrvatskom 1eriku ...................Registar termina na hrvatskom kn1ilevnom ieziku ..............Reaistar termina na makedonskom ieriku .......................Registar termina na slovenackom ieziku .......................REGISTAR TERMINA NA STRANIM JEZIClMA .........................Reaistar termina na enaleskom ieriku .........................Reaistar termina na francuskom 1eriku ........................Reaistar term~na na nemackom 1eriku ..........................
I izdanje ~AVEZNI ZAVO~ ZA STANDARDIZACIJU
660
1
2
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
PRED~mT STANDARDA
Ovim standardom se utvrduiu termini i definiciie osnovnih poimova ko;i
se koriste u oblasti pouzdanosti gradevinskih konstrukci;a.
OP!:TE ODREDBE
Standard sadrzi termine na ieFicima naroda Jugoslaviie ko;i su dati u
druo;ro;koloni tabplll po sledf'tem redoslf'duI
knii!f'vni, makedonski, slovf'nacki.
srpskohrvataki, hrvntskl
Standard sadrZi iste termine na stranim ;ezicima date u cet"rto; kolonl
tabele sledecim redosledom: engleski, francu9ki i nemacki.
Za iedan bro; navedenih termlna u treco; koloni tabele date su o?nake
ko;e se koriste pri proiekto"ani~ gradevinskih konstrukciia.
U petoi koloni tabele date su definiciie odgovaraiucih termina sa obia.-
nieniima na onom ieFiku naroda Jugoslaviie na kome se standard izdaie.
S"ski termi n ima 9vO; brc; koi i ie dat u prvo; koloni tabele. Na osnovu
ovog broia i registra termina nalazi se ttafeni termin.
661II I I fI.... co :J .,..:) :0 ~.,.. ..o(J ..... I 'tI .. ..,.. IV I<::I 'U . . ... 0 .. .... ...".,.. ~01 C I< 0- .,.. :> II01 C
.aDo 0 :0 co
I< .. ...a
:0 .,.. 0 Bco ftI CI tI .. 17. IIr-4 Or'"
I
> 0 ..., .. :0 0 :a '8 I<0 C 0 C .. IS ."" "
:0~III 17. I< 0 g I< IIIor-'8 :> c 'r4 :> .; IG I< ..... Or-- c 17 01 .,... 1N :0 ... IN CU Mr, I ..... .., CQ ... :> .,.. 0 8. t.4 cofQ I II OJ N I< '0
.... .... 17 'tI 'tI::I :0 .: :J .IJ tit fD 0'8 "
IQ ....g0 ..... .,.. oM N >en 0
I
c 110 ,... :>'0
..,::I II co II :0 I< III IQ ...... .Pt
'0 ~...:... .., tal ....
'0 C .., I<,.... .... II ..,.. rn ..... Do:.:::. G:
.0lit 0 ~C .~ ftI co.~ 0 :0 co
.a e .,.. N"f"4 '0
II C .pt ....'" 'U
.... 0I< .,... oro ] 0 IIJi 1JGJ an oW Do fa rot 01 GJ ..II: C 'r-.,..
:> I< .a :> or .,.. :> c :>'r4 I< .. .... GJ ... C I< :> ftI I< GJ0"
:t I< ..... ... 0 ..... >"" """"
fa"
.... en fa en 0 IIIC C .... c8. c fI ... C C ..... C ..
~0 CD co 0 .,. IQ 0 GJ GJ 0 VI,!.( 0 .,.. :> ... c 0 oW: e '0Joe ....
GJ :0 ..... CI .... 10 I<Q ~~..; 4J :. Do 401 C . ..., G;U', .~
'"(II 0 en ~c U; .a.;
C .....
"""
(II G: 0""' '''
0 - GJ 0 .MC .a en 0 .,.. C co GJ c 0 ~C IV.a GJ 0 C .a '0 .a C .... .a I<0 I< Do I< 0 C 0 :0 :0 0 caen .... .... :> ... UJ III I'IJ 0 .., CD .a.= ,.j8. 8. II 17. :> 8. c
'" 8. c Qj8.... ..... I< GJ .,.. III I< IV or-U) :> Do u:: ..., U) ~C U) 0 Do en \(J C
IUII
'r40'r4NGJ.,..
II
'a.......
ra III< ...
M""
.. > 17.en ....
.... -co enIII ,.... 4J enC .... ..., :RI
.a ...... ......rt IU .poI ...C .p04 .a GJ
.... ,.... 10 :0
e GJ .... :>104 tt-t~II
tIEo< ... ..
::;ca 0"'.£1.. e ('1'\C....M fIJ0-
"">....""! .........
..., j:; .,..'r4 CU .a
'co GJ .t:'".... of 0 GJ
> ..... 0...., I< CO en'>GJ :> .t: O.
..... 0 0 fa I<CI 'a; .... I< GJaJ en U) Eo< UI. ... ..
........
1117.
>- -GJ .,...... .... .....,.. .....
'M,.... ,.... ....,.. ~.t:.a I<CQ fa GJ... I< :>:J :I IQ
'0 'tI Q
... ...
...II Qj
.....,..... ...,u....
- > UI IIN fI .. 0 0toot ..... ("It . :> :>
ii.,.. UJ 4J 41 0 - ... ....
0 UJ VI :O ... .... .,.. .,.. VI... 0'. 0 0
""III UI ..... ..... 0 .... .. ...,
c :> c c g .,.. 0 0 g "".a .a E! c en VI C8.... fI lID ..... C C .. GJ GJ t .a 0 0
~0110""
'tI 'tI8.
CD 1< ... 0 ... ... .. c c cc'"
N IN GJ ::I :> !. c .... .... ... .,. or .,...
t: a'8 :>" Ii c 0' 0- ~... 0 8. s 8. IU «I .~ 010 8. "
..... ....fi III Do
s..... ... ...l1li ,.. .... Do
= N .. II >='
:J"
.., .... ..,~CDIII .. .. oil oil oil .. ..Eo<c « .. « .. .. .. .. «.
IIIC
-r4
I~g
I
""~~~~t")t"1 PI ~t"1
........
GJ GJ0 ...
.c>. u... ....Q,I ,..... 0-
:Jg faII ....
enco .t:'tI 0='
:JIIk
.. .aDo GJIII ()
.. ..
662 ::t:> .,..
.... .,.. tDI .....e ::t :>II :>. J
'"'II .c
10... III ... I> I ILl ....'"III CLI 1ft 'w I> r:: 0 :>
D. .5 r:: tI ~.... ... IU tQ.... r:: .... D. .... 0 .,..
0f"4 .... .u ~.... .. r:: .0: c.... <: I>
~°"" ,'''U .. II :.
0 :> <: :> .... <: II.
"II ... <: a.
0 0 of"4 0 I> 0 .,.. ..... ftI .,.. II> m,.: <: to c > Co <: G II C .... 'r4It .... III IIQ III .,.. .0:
'".c
u 0 1""4 0 I> <:~'""
or4 0 :> I>0 I> <: ... Kn .. ... <:
I> ~I> .,.. I> ..... I> ... ....s1ft II) IU 1ft I> .u ~I> . IUIII It ....
'" ". I> .,.. lilt
P E <: Ii :> Ii Ii I> <: or'! ....... I> I> ~f"'1 I> 0. I) .c .!/ :>.,..
'"CD .,... 0 .... CD
.st) 0 0 <: :J - <: 0:: :>... oW 0 ~.... .u .,..
:> 0.~t.n'8
fa 10 tV, 0 .... .rt"'"
IQ:I :I .0: :I ! 0 .0: ..... ..... II)
~r:: r:: III <: IUto 0 . :J fD III ... III II 0
.s...,
~r:: IV <: .,.. r:: ~8. r:: I>'"
m::t .0: :3 II ::J
":> I> .,.. I>It) JU .,.. to II ..., .... ... IV fa 0 II
fO gfa fa fa ~It) Co 'D Ii t. ..
... .,.. ... > ... 0 ... II) .c0
"0 co 0 0 0 81 :> 'r- 10
... or ).I ~...c 8 ... .,.. .,.. ] ::~a. C3 a. Co III D. C ].0: :> Qj .~ > .u 10 c"ID .0: .>: .... 0 .0: Ii :J I> ==fa :J C fO .... ~.0: ..... fa .... :>
'".....a. .,.. D. I> a. CLI In D. H ... ca m
'>oW
:> t AI ::J II :J au ~:> ::J ..... .,.. Or' I>oI.J 1O .... IQ .... 0 ...,'"
VI r:: <:'"
.,..fL .... :> CD ... en 10 en CLI <: ftI to 11/ 00 CLI .... 0 fD 0
'"0 ...
.s..., ..... J..I
~Do Ii &;1) Do D. Do C In Do a. 1ft rn D. a.
'"c.c en.&oJ II>II> en ...,a tL)
].... .u r:: ....
'"I>
'"II> U) r:: "f"4 II> ....
0 .... 0 ..:,..I II> 0"", Ii II>'8 "'"
E.c If] .c 1ft U) Ia r:: I~"" U'J 'C .u
::4u; :: VI
'"r:: :> .c III r::
CI r:: ., I> CLI 11>. II> 11>""
a: r::""
.,&J CDIi
"e u '"a .r'! .c ... ... c ... r:: I> IQ ....., .c .c u .c .... 0 .c IU E
"".c c
I u UJ t: U II 1ft IU cr.' U It) D. -t) 10 I> In."", I> ....
"-4 o", .c - \1..1 ~II):-
I.H'"
VI t)'"., ..... ..... .u ... .... 0 .... ... II> 1ft II' ... en ... c CLI .... r::
III 'I> en I>D)
'"tn I> ..... t) II> II> r:: .u CLI II> :IQ .... ..... IU
.....
'".... :> .,.& D.
°"':> .c
'"..... :> a> ra
'":> ..... II! E ....
c C 1ft ..... .... It) 00-4 J:l In o. .u III If. ..., :; &I)
"~CLI
's of"t It ..... 'r-4 V. II .... U) QJ .... :3 UI :>
'8II> .s...
'8J:l ~If)
'"en II U)
'"II> N I~.... ~~fa
"s0 In ~1ft ..... 0
)K ...... VI~(II .c 1I> .c J:l .c J:l .c .c E .r. :ra 0004 .c .c c
"Ii.... c
.... ,&.I ..... u 0 ..... 0 u ... .;.. u ..... E""
uQ)
ItS cuGi -I> Gi Ie ... -II> ... fD G.I ..~
'"ra :> of"4 -0:> 10 ... ..... ...
'"E ", :;t a. a a. = D. Ii fO :;t ... f"'1 Ii :;t l:I .... -II> l:I
.. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..
M
....ra .uC fQ v.
.0: ~.o: 0 C"
Itt ft)~~~a.0 .... .~ .,..
fa II! II> ft) tQ II fU a."
c ca. a. D. t1. a. Q. c tQS D. fa ft)
='Q 0
=' ='0 c Z IU ..., ,6J
.s4J ,&J ,&J ,6ooJ ,&J ..... .c 0 c 1ft In CVi UI ~iii II) 1ft en
."""
.c~"g
ft)0 0 c 0 0 R c ....c .c .c .c ...a. Co t;j a. D. D. !2 .~ Qi 'oo4 .....
."""c II)
C C C uor4 :Q ~'r'!
~..... ~- ..... J.J ~.&J IU IU
i.c ftI 10
.0: r:: .0: c o .~ UJ 'r! - 'r- .,..)0 10 .:J >U ':oJ 10 I> 1:) a :> c c c c c.,.. ..... ~.... ..... .f"I c
'''''K Q. a:I D. ID fa
'''''ra ft) L5 KI
N .u .&J ... .. ~!2"'"
0 0 g 0 ... 10< ~I> .... ..
l ''''eD tf, 2: U) U. 1ft Vi'" '" '0 0 0-. E en w. c.....
'c fi '''''..... oto4 2: .....
~toC C -t"'"
~..... .0: ~~.0: .0: ~~ID10 ....
]'004 §
's :G ''''''fU ro
~II10 to
a "<: c
=In
E .c J:l a. a. Co a. Co Q. IU JUW
i.~Iti ~.g to
=':J 0 Q :J
".... :I: 10C
~m I> II> J:l .c .tJ .u ...~.&J
4J ... ~4J C C C.... ..."
... 0 0 &. 0 En UJ In U. en Ir. to 10 .r-a> I> t It ... ", 1.4 0 0
8. 8. 8.0 ... w ~II
'" '"CI
'"Co a. c a. Co a. c a.
""o. Ii
.. .. « .. .. .. .. «" " "
« .. .. ..
....~r--Lf'I
~~M ,..; M M M
663I ....
II . ..'0 N VI. . 0opt :. ... :.IN .. ..,
'8.poI
0 N . 0 .,..S 0 .., II :. ....t
.. e II 0 to e. or o(J . .ae
.... .,.. ::J 10 . ....0 .... 0 IJ' - ... 4J
~] C 0 .... . '"G II ~0 0 a.r- ~.. a. eU .. :> .... ::J ... ....Q 4J ~.,.. ] :>!II . .. IJ' ....
e '-t :> CI ... ...,
~oSII ., ... en crI.,. :> .... . 0e 0 .. IQ
~III 0: IJ' e .,.. ..., 10S :> '0 0
oSG IQ
.... 0 0 ~e ".,U"\"f"'"
.....'Z .~ .. .c
.a .. II .. to e">'0
.,.. .,. .. ....0 C 0 II 0 of"'"
....::J co .w .. e e e .,..
e otJ .... to "-e co ....CI ..... co JI'I II t"... .. a. eor ftI .,.. .... e II
.a:> ..
e II c'"
0 ,.,. .... II
".... fa
oS.... 0 UI 0.... UI .w 0 w .c w
.. .w c .w a. 'c.... a.
III .... 17 e eII S VI co 0 :> .w ..... .. .cc c e e ~fa co or- .,..
10 .,.. e 10 ..... a. .r .-4 e.,.. tN ... - CI fD to .... 0 :.e'"
::» e e N ..., 0=--
0co '0 17. fQ en ... .. c.. I\: .,.. .. 0 0 0 .. 0 !II(.7 .... VI (.7 e c 110 0. '0 0
enCD....ca QI e.... 0 UI GoVI ."" ~.u
...,III en ,. .u e .... ..QI QI .u
'" .""QI .s QI
.... II's
QI ;U ...,~:a. .... fIJ .w .. ....
.... ,&J .. ... .c II c QI.. .... QI .... QI QI 0 ... .. .a
:> '0 '0 '0.... III <II
"'!II..,..... .... > .... ... 0 .c ....
'&VI
''''
..., III IJ' 0 0 .o''''QI
'0 .. QI'0 :> .... ~..In .pot
""
e .c. .... .... e eo O !ll"
.croot's '"
..:c
.... IQ .... .. GJ <II'"... .. II .... VI ...
'0 :> ..<II -rt OJ .c co .... !II .c VI III .c... .... to 0 .. ..... :J 0 ..... It .... .... 0. I N .... 0 I N :> Q
'8.. rl .....
II UI N co .... .. N .. ort .... era'1'4
4J e 17. .:> .... e .. 4J .c .... .c ....... IQ ..
".. co .. .a .. .. .. 0 G;
P""4U ... .. .. .... .. .. . '.. .. fa
:> ... (.7 Eo< .. 'QI (.7 (.7 a. II 0. Z Eo<.. .. .. .. .. .. .. « ..
M
.8
....
II-r"'eIQ
N"" CD
...cof"4
M
.8....
III.~eca...fA
Bc:a:r:t::
1s~III:r:
fu:5~'i"= 0~5
ra'84J..I!
........IJ0e
.a....
- 8.t: III :>o:le .~ ~
i B ~;::;
~
.::.a:ll 1/1.. -~ ~ c...Z&. i IS ...~e-~=
........co0c....
....VI0afa.,..e....IIIIIIeor..S
.c....e
.....
".,. .... ....0 III.. eIII ..g,. .,..
....0....
-..8
.w
.c';
-= :=:: ~ .i~ ~ ito GJ ~Q. .,... =.~ ..fa U =] ~ i~ j
:81
".,..eIII...at
IIIe
10....eftS...IJ'
..,.e1:1uII
.....&orUI0:>
....or
II.a e.. 10... ....
c8. :::> IJ'
IIe10....e...IJ'
...e10orteIQ...17... .. «.... .. .. ill .. ..
...
....
""
N....
M
.c....e
.....ca....0104 >co 0a. .u
- eE .w ..Ii 8. '..
f
,00 "'r11M.. ...8..a..
664It I0 I . 012 I ~.... ..... J D I 'gU . II! 0. c; . . 8 . ~..... C ..... .. .. ,IC .,. C . .,.. . ...~..... .... ~..oU .... . .... .. ....
'".
... .Ii '8 '. ~0 .Ii oU . or- .Ii 1> .II .. C .. .,..'8 g' 0 .,
0 :> I>. ..'8 "" f: " "'"
:> .. :00 .. . . . .. .. C ..41 .. :> C. I> u ... .. .. ~. I> .;.... . . i ".. 0 .. I>. .., ~....u C -t or-
"C 0 I ""
c'"
ISC .Q .. oX c
" .s u .s ::t ...'"
0 . I> . ,IC .s &.. ... I>. II ....g' :0 J!!I
.... .lie ....ft " "
.. .... Uh It . .. .~ ~C .... h
' ';I") . '8 0 or- or- ,IC C . . . . .. 12P'1 C C C .... .. .,.. 0 C .... C~. ... ..-= "
.-fo'"
. .s "...C ..
'".... Ii ;; . . f"'4
C .. . ..'" & N .. . ~.... . to or .... 0.. :> ..
" ! 0' . .. .. .. C .... 8. ""..., .. or C . U III. I>.- :it R 0
'".... or II.. .. .... .. ....
'8rot or
"".
0 .. :I . .,.. .... I>.° .s ... 0 :>
"..,...C c & . 0loi ..... .... -
.Q .. .. .. .. III II . .Q CB u .... .... .,. c :> II .,... .,.. .s .. ... 0 I> .... ~-: - c or ....
:> .. - IU IU 0 C . .Ii '" :J . :I> .. .,.. .... - . .... .,.. II C ... tI} ....." .Ii .. .Ii ,IC ....
U II"
.. .....,.. .... C or- .... U lot 0'"" "" "" ,=U c ....
=... e ... :> i. . . .... It ... .... IV
.. C U u .. :> :> .. ... U - C..'"
I> C; ..""
. .... I> ~....C .. . .:>- 81"
:> If! :J .. .. .... ..... 0 R :> R.,.. ....
""..
'8I>. .... C .... C .,.. . . .M .... c
"U; '8 ! u; .s - 11 8. ..... 0 . ..... en II) u :. C
CC 00 -::"r4.... .. II,,, . ..... :J
C .. .... C .... .....u C 0 C
'0:I 0 .. ....
.. 0 .... c 0'"
.... .... II)or-
'"t"4.&J .. 0 .... .aJ -'
.&,I CC 0 .... ., .... ...; .... .... II) C .. Ii0 .. ra :I .D ..., .. IG :>
'".c.. .... C. :I .... II
":> C .. .... ....~.... .., .... ... :I .... III
'".... U
.. II .... 18 :> .... .... ... C VI U ....\C) :J
'"In '0 en
II .u .. .. C.... In .u .c ~.c
t .... C 0 C C ..- C .."
C :0.. 0 C .. 0 .. C 0 0
"'"0 ».... .. ....
D' .. .... .. C .... ..~..., UI II "J Of. .....
+' 1:.. ...'~..III .... Co 'D II . It) II
0\1'4 :I .. II) gC c :> ::>
'0:> ..
1ft .... & ... .... :11' II"" "
.... c::-.. .pot ... .. .M .... .. .... 0 U .... :>
'0 III III'"
VI 1/1 .. 1/1 ~..WI III.. .. ... ... .. .. .. .. . .
,.,
I
1/'rc:;.
"..... In
". II.,.. or- C C
101 U '''''4i' 1/ g
I") U ~~" Ii B .. ..... II"
.,.. CU"
CI VI .,.. .,.. 1/
§ :I :> It C'" "' '' ':''
ID ,~ ",, 'r.... ....
"U U 1/ I> I>
=ttJ U U .. C..... opt
'I ""III
"..
"" ! ! E-.D III fa '§: "N !-1 II cr. II) :1 :> ":;:0 C .£ :> :>~.... .... ....
=II .... ....
f II1/1. ., .., C 0.-4 ..... ..... ID II! U
."".PI
C C G C 18 CD ~1ft to .,..II'
.,.. :I 0 v. . 0Dol .&J .u .... C .... C .,.. C c
t .>c .>c i ,IC III to n 0 N U tit U :II:'0 ID to t'S '0
:1/ .. C C C II II II ., I:: 0 C C ,ji 0or .,.. or- .,. !! .,.. .-t :> .-4 :> i .c en In 8. D
3'0 0
B.0 II fa
'S:III 0 ..., 0 .... ~II
".. III
I."
.. I."
.. ~104-
.... '0 '0 t ..I>. Do
=C.
"" "" "' ''''I>. 1ft I>. IL c: f>, :I :> z C
II;..
'".. .. .. .. « .. .. .. .. .. .. .
"~N. M
~..,. .. .. .; ..;
665. ,- .,
... .~8 I or' ...s:; . . a "". oU .. ... ... ....oU :0
":: .., a. .. 0' .... . . . .a::k 2 . ~s:; .....
8... .,.. .... II c: s:; c:
.... ..c: or oU . II . P"I... a. ~-.4... .,0
~k .....0 ~c: li
.. .... 0""
.0 N . a. .... c .... ... ....
'8.,.. ~. .... II 0 k,... II ....
"" .; 'U ... a.u or- II .. .... . Q.s:; :0 'U . .... ..... .,.. 0
'&::I . . 8. c: .... .. c: c:-=~: :0
8' oS 0 .. 'U!9 0 c: . .c oM
". to.... - I I: .. C 0 to. . or~.... 'U .. II or- . .... . .,.. ..
'0 :0 II ., C:""
.... . to 0 s:; u.. k ... .... U 'U a. II ...
II . ~. ... 0 . .IC.. . ~..~"'..... 8. ... c: ~:0IN . c: :0U . 'U ... a "
... .,..
: . .. .a .. a. ..,i c . .. u. :0 a ~C .. . .. 'U c:a .. .. c: . -= g : .:a .,..0 t; . .. 8. II . .... e0 ..
a:II . 18.w: c - c: II
J .IC . 0''''
. u . : i . 00 .... ... a ..... :I oU 0 .~ ....; .. or- . 61 .... . . .. s:;.Q. 8. 'U c: :0 :0
-=...
""... . 'Uc: . ... .. I oC.I
:0 :0 17, U :I ..'u
... . 0 . .c'0 oU .. 0 a .... u Q. . .. .. ..... .. .. u a oS . ... .. 0 or- .ac .... . c:k .. c: . '0 'U 'U e c: .... .8. ~§ :> .. . . . ; .. a. oU
.a:: ... Q. . .... 0 .. oU I 0 .. :0 8 .a.,.. . -.. .,.. .. .... ..II k 8 8. oS 0 . 0 c: -; k : a.. :0Q. III . 'U. ... '" .
....:0'0....:>....
'861 ...a -
I ... . 17... II'c:,... 0'. ... :0a II c:
I .. .a:: '0.. U .... 0.. .. c:
'0 ..'0 ..II . .0 II
.1004 U. . .
.. -= i... aa ..:: 1 t .II:: ~ J ':
i i I iII J I J. . iI .. . . .
004on...
a-s:;:0.IC
a a ...0 0 -~.. c
u 0 ...... II IIrI. ..'"
Ig
.. ....... c:
= iI' ...
... .03 ;
.
. . .oft P'4
aft
'-..a::u..... ;c: .. .a::0 U U
-.: :: au -.. '0.. aU 0. ....... ..... u.., II
a-s:;:0. .ICkoM .... :a... s:;....., IIrI
. . .
.~a..,flit
03
.. ..... as:; .... :-, ~--. .. or'0 '00 0a a1 1... .... .8. 8.. .a a
..,.c:II,
1i
it= !
. . . .° .
fit.,;
&;.a::U.t....
c: :JI0 U...
".. ... a-u ... -.. '0c:41...tu. a... 0....'Q ..s:; UII.
17.. s:;.. :0.IC.IC. ...... ....... ),.., s:;s:; -811..
.. .,..,. c:a ..i !... .. .,.'0 '08 I1 1... .... .8. 8.
.ors:;..,
Ii
it. . . .
"".,;
666I 8 I II
..:I I ..t II .. C I81 I .. .. . II .. or . U -r I 0 ....... ... :. ~..., ..., ....c" '"
.. .... ...&.
....'0I: ..... 0 81 81 II tU lot or .... 0 II'"U
" ""o . c . j c
'" D- '0:> .. .. .c c ..... C ... ..8.
II~e 'II 81 'II II ... C .. ..... or II AU
"~.. .. II :> .. 81 '0 II:..:
.. u II ....t ..-4 C 0 N N .... .,.. 0 0 N ..... C ~IN0 0 I c ..... ~R. 0 c .. c . ..., 'II '2 '
0~.&.I 0 N N '0 .t 'II .... II 0 .. g.C Ao
'"0 g. 0 II II II ..... .... N,... II N
""C It . N :> 8 81 N ~.»u or ~.... .... IU
'" 0.... :> II 0 :>
"~...C .... ~... .; ,. Qo .. .,.. or:> II
""C 0 C
'".. > .... C - .....II or
.; II .. I .... II C .,..I .... u II\;,
ItI IV .... 101 & II C fa .. ... II C Cg 0 II! I> 81 It-"" . '"
I» Ii 'II ~h; C ... . II ....or .... N N II II .... > g..,.. .... .,.. ..'"
Q. -r" or- I> ,. ,. Q. III ..'" .2 II II).. I:,) ..... .,.. C C c 0 > . I> I> 8 N
'"U N ~. II III U g. . .. 0 .... ~..Lt\.... - .. '0 C H .... ::I'g
C .,.. N . ....... Ii II II ..., 2 8. II j .;~.~ .. '0 N ,; N g
"; > ..C 'II
g. .. C'"
or :t II=
II .... .. ..., 0 .,.. .. II 14 .... or . .. 0 C U.. U .. . C C . ~R.,.. ..... .. ; .... ....
.. 0 II .. '0 II 81 .. ~...... ,..... :>'"
c c ~II .... .,... .... ~.,.. II 8 .,..*'
g.or .... C '0 0- ,. or ~II ..... C or ..... .,.. III.... .,.. ., II .... ... g. .... I> u
"... .. II j N ..,
IU CD 8 N""
II au II II I> .~ IU or'0 c:II > . '0 .. tU ., ... 0 ....
'"IIII III
'"0 ..... .:! 0 c ..... C II U g ... N ;.,.. C :> . '0 ::I - g 0 II II .,.. .ac ....
=c .a.; .,.. «I . c . c 'II '"
ci::
~lit COC ... :J .... II
"
.,.. .,... II .. C> 81 IU C ., > .... N II .. ,. 1>
""II j III m0 .r .. .t .. 0 U g. o(J
.t III 0 12""
C .,....... 0 C .. ... C .....
".. .. ..... C .L CIII N .... .,.. 0 .. ....
.!::I :J C .fa g. .. 0 II:
8.1.1 ..Q g. IU C 'II ..
'".a.t
=Ni .. 0 Q
'"or III >
0C::I
...,.
.... IIto :a .....
II C C C P"'tC .&.I
'" r;j 0 .. II0 c .:.c C III .... .... .c... III N 0 .... .... C UI .... C
)'.... ... II U II ....
.U
e.... Q .c .. 'II ....
CD .. C U .C .~ .... CW .. ..... u .c 0I .... II II ..... .. U :0 cC g. II II :> ,. ..., .. :a
'".. 0 ..... II C .. .litC C .... ... C 'II III C It' ...
"c: '0 . 0 C '0 0 ,.
")&; - C ~....:ID .... - ..N ..., :10 .&J ... U ..... ~c
!.u 401. lie U II U U
'" W., . :> III :>"
..".. .. .. .. .. « .. .. ...
I..
.r..M
...CI 01 .....
....
.c
IIor II
II C .,...,.. .. CC > ..e 0 ;. IIIII ~..... C . .,.... .,.. II
" "' '' ''''Cor c .,.. ~.,.. CLI .,.. C ..c .. c .. '0
1'0 C .. >.. >
" '0 .. I> 0I> 01
> 0 0 =-- 0 0 ....'"
0"'"
0 0 >'"
I> 0 .....e.
II..... .. ..... :> .... I:t .... ... .. '0.. orI II .... .,.. ~.,.. .. or
'0 '0 '0.,.. .... ..... 'II '0
u 02 .... c C ::I C0 0 0 C II e
Z 0 0 0'8c c a c
~ii ii c c -["". " "f
.... :II III .. . It. ."
0 B. ... II .. ...a.- ..""
N"
g.'g 'C \I II. . c: . ~Q.c 10
'" = '".. .. .. .. . .. .. .. .. .. . .
rotU"I..
~I.,;'"
V\
667I
:0 .1 ; I I I< ..:8. I ~o . III 0 I
.... .,.. ..~"" ."
.... .. c:.,..."
".. g.
"'.. C 0 ...... .... U .. N . "0 0 ... 0
.a .".~
.Il ~I< C I< CI< :0 ."
'"I< 0 C g. ....
:0 .. I< 0 JiC :0 g. C .. IS N ....ro4 I< & ..... III 1<
'''' '''.c C III~0 .... III II .,..
oJ.,.. 0
.a '".. .104 .... .....
~II C .. .. .... o(J I< c: .,.. 0c
.a0 IN 'r- 0 UI U
'"."
.,.. ..." .r- 0 ... 0
"" '"0 .~ I< 0 ."
IN orU ... c: .-4 U I<
,Q .. 0 .. ....... :0 8. oX . g. G 0 .. ..,... .... c: .Il::> I:J ~.-4 ::t .~ W IC 'r- 8. 0
c .,.. GI I< ::t 0> f.Q'"
S ::I1/1 .... U +1 C)
~.:! I<::> '0 . CD ~.".c ~.,.. ...,"
GI > CD I< c: 0 .. ~~en ca UII< N GI 0 .-4 I< ~0 Ie U c:8.
:0 IS'"
GI8. . c 'r- .,..
.aIS ..... . ." C -r4': '"
c ....U1 III C: .... Ct, I< G 0 IQ ::I
.. :0 CD ,. ... ~IQ ...'"
> caI< .. ." ra IU I< ID II 'S; 0 . or
II c: to CU ..... ca .p4
" "'".... C
.. III I< "P'4.... a G.I ::I c: >
.,... ,Q GI .,.. IIIor'" ." 'tI to .,.. .,.. C 0 c: 0 ." - u
0 .,.. I< ~.; .... . UI oU ....,.. > .-4 0'"
.... IfJ 'U ::t .c ,Q.,.. III 0 G.I .,. .,..
:>.,.. a GI ." .f"I 'tI ::I
.... ... c: :> .aIQ .... I< . c: 0I(J CJ ::I c: IU .,.. 0 QI II QI Q .c
... Do ::I .... > ftI ....'0
....QI .... (ft 0 QI U ... c: Do GI GI QI .,..
C ::I8. ""
.:! "r'".)( CD 0 '0 1<
'''' """ cI< .a ''''c: :0 e< QJ QI 'tI
.,.. c:II) O ,Q III I< .,.. .,.. I< 0""
CD'''''
10> .... .,.. fQ 0 ~u
c:C AI .., CU
.ll :> IQ>
0 rn III ::I > 0 en QI o(J 0 r:; 0 oU 0..... 0 tN .>0: GI .... C IU o(J ::J :> .... ca ....GI ... 0 .,.. .... fO .,.. QJ
.a.,.. ell ...-4 GI 0
'"
GI C cuQ g. .... .... c: e< ..... Q ..... I< en VI 8;
""Q N 'tI
0>C::I
...t» t» I<c c: GI .)~::I :> g~... c: c:
C I< IV I< 0 .,..i::iC7I 0 QI .... C I< .; 'Pi ....
.001 Ie :1 0,Q ....
'".. .... C '1"'1C :J
""'GI
U .... .... .... .... ..... .. III .cIII r.:a u 1>01 U
c: IQ C U c: VI'tI 0 GI Q GI
'Z0
QI ..... .... GI .... .... .... uIe .... en cu ..., .. II ..... ftI
.... U GI I< U I< ..... U ..'W G .... .... III .... 81 III III
.. .. .. .. .. .. .. .. <II
r"t
i .[ 00 0 c
..H- 0 c c: ~GI ..0 0 c: cu QI
0I(J GI ~tI
C C 0{ CD '0 '0 ii 0 .,.. c .,...GI .. 0 I(J GI
".... c: II c:
." ." i 0 I< ~5 0 II >'".. If .....
'0 '0 > 0 >I< I< 5 0 0 0 ( .. I 0 .... 0'0 '8 ( '0 cu .. C .... t.I ~.....('III0 c: c: = .. .,.. ..
.. c 0 .. 2 .a..,
'0 ..,0 CD 0 .,.. 0 ... CD 0 .. 0 .,.. z
' '6'C .,.. c: c: 0 en .,.. C .,.. c: c: CD"" .a .a 0
I< c: I< . I< c:. I< c: I<'"
0 I< C 0{ c:0
"0 > is. 0 III 0
'"0 > is. 0 co o{,! IU i 'u
""> .... 0
1
.. > .. > .... 0
t"" :" .... ...4 .,..
UI 0" "'"
UI 0 Cd 0 .. .... VI 0 .... .... ~....0 rot 0 .. 0""
0 f""'I e "0
""II
'" '"~.. 1<""
1<"
I< GI .,.. 1<"
.... .... ..'0 Do '0 c:. Q.
'0 Do '0 Do '0 c: Do '0' III 11\ CD.. .. .. .. .. .. .. it .. .. .. ..
rotr: CD~In vi
'"
668. . Ior I I
=-I I I«I .c I .... ;> - or en 0 I 010 m > .~ '0 I '0 fa ....
""0 CftI C -'C fQ Ii '0
Q,I> .. ell eft
=" 'CC QI N='
&"
.,.. rc, IQ U, tN .c'"
If).~.N 'r- UJ
'"
....t 1:1)'", 0 ...,~C
"'" '"'r4 fD C. m fD .,... II II} or(
'lJ fa0 IIU .,.. C. t\, to ..... U 'r- 0 '"f"" & 'r-r-4 'O .c Ii IG 0 CI c D ..... 0 II C C - .... to0 ~U kor .... IQ ... .>( CD '0 ~U0 00'4 - QI IU IN C :>
Q)'8
....,.: t.o QI CLi .... IN CU ..., GI fD & ... .&.J~C .,.. :> GJ'''' .!; J~ ., 0 10 D 10 > :J :IU - c - ...... QI C .... (, .,.. fa .,..
0 .... II D 0004 JJ
'"
& IU .,..I'Q ..... 0 QI .¥ C III::> '0
.... :> 0 u 0. fD Ii AI .&.J a. C IU fQ ftI -.... 0 ~.>( 0 c0.
.,.. ... ....'0 > C N C!!! II .... 1t: :I C ID C .. ~0 .. .... :J ID;; : QI II
'S '".... C ~'r- II) ~... aJ
" '"0. :J 'D
.,..'C ..., QI C C :>
".... E ftI C U) Co10 .... ca II}
'"
fa 0 .... ... ... 0 .... 0 0 10<\U u 0 c C .¥ 0 IN ~.... fD to .&.J C 0 C.... ~.>( ..... CJ8. ~CU 0 CU ... .. 0 II E ....
'1J""
:J Gi'0
.>( IG +J ......'0 .w or- C CO to.! ftI
'0 0 I)11\:1 ", C II E-< QJ U CD E ell U)
"'
.,..~fQ C :)'0 0 to .... Ii
'" "':J CE 11) QJ ...... ... or C .,..
> lot 0."'"
.. I>..... C \Cj .... 0 IU ..... 0 .... CJ .... ID
'"QI ..... QI au
I~
0 > U"-
IU C ... ... ... - U) ID fa.>( ....D' C 0 C ~., ... .,.. .. .>(
"-...c 0 D. C IU :J ell ..w: fD > :J RI GI CV IS IV hira .>(
'0.u > ...
.to! 8. ... ... > or'0 c
'O 'r- ID IU 0 QI 0 .... .... II IU .. II) C
"N 00 C '0
''''... ..... en & 0 IU .,.. ta JD .>(
"C0. 10 .... Ii ..w: GI C R:I t> :> c Ii III I> C KJN II R;
"'" 8. '0 ~" 'r- Ct g to &I)
"0
.:..-4
.~ ... £; .a.. II) C ....'0 ~8.
.... fD-'"
JJ 0 II) ... IQ> E C "rI U G: C or4C :J
""> ';
c :> III lID ..,.. ....."'" '0 II 0 Ufa It ... GJ C .,..
""> - IU
"".... ...,
"I> .c >
"'GI
'8 2 '0,&J .... U)
.~
c'0 It. fIi D ...
Q,D-o .,.. 0 II .... G.I IC > '0 otJ .>( 0 C 0. .s.. fA...... .,.. ...... QI .>(
"0... ... II) . I) g GI C ..I(GI .... II ... fD ....
'C 0. .&.J k 0 C ~'0 CU IV .rot :c c '0'"
... II)'"
0 to II) 0.'"
.... ... GJ 0 C Z >0
.cI> ....C~:JJt CP1>. ... '..C
';C ...:J tt 0 :I D.II( C II C ....
'0 c... :J ... .... .... :JQI';: C ~C
'0UI U Q.I
"'"::. 0 G.I .... 0 10 :>
'"..... C I> C .... ::J .... .... QI
1> .;,0"6 i3
.u C :i& ..., ....'0 C C OJ .......0 .... U C!.I C U 14 C 0 0
'0 C :)rot
""'
III I'D,&J ..... ftI C GI
'f"4 0 "'"
.... fatJ C Q. :t UI IQ .c ...., II) UI10 > .c '0 0""'
... U ft:I""'
OJ ..-4 I Drc U GI U) CU C .. t> ...'0 =-
.... :»U VJ C'0
I)
'":> .... I
'I;...,.pot C
'Sc c 'poC C QI
'0 U C ...tO GIE 0 10 0 .... II) 0 SJ 4> 0 I N JJQ .... ra AJ ....c.' c .... ;:> D 0.
.""VJ DC
""'C u. .u Q 10 .u ... c en
'-".,... C C
> U '", :3 U It .... U 0 0 Q.I U ~ftI, .....'0
Co'0 VI IV
'C .u
"I> ..... .... IQ - ..:I
.. .. .. .. .. <II .. .. ..
M
cu QI CUCU QJ .,...4.I
'''''r-QI - GI .~ c: QI . 'r- C c:
'r- C 'r C 1O 'r- CIJ .,... C ~rec 10 C IV > I: 'r- C Ii~5 :>It > ~> C tC
"to - 0 0:> C > o .....e :- IQ:> c:; ..... .....0 ..... 0 ..... CI.t C 0 I> 0 to ..... CL1 0 QI..... GJ 8 ...... QJ - .[ ..... 0 0-4 0 ;" GJ ,a l~ 't)OJ .,.. GI "C 'V GJ r-4 GI a::I 0 '0 '0 fr. 10<"Ire '0
t'0
ILl'C <Ii 'r- t ..... c C IU . g c
'U' 0 0 1:1'0 '0 "Cj' GI 0 0 ::j
0 ~1:1 C C C C 0 1:1 '0C ::J C g ~:J.>( 0 c: .... +J ~C 0 0 0
.r tI) .,..v 10 V)
10 IU :.: It) III QI IU C c: 0 It C r:: 1 '[ ~...0.,.. ..... ~. .,.. ....to! =
.....""'
.. ii c: ~C ),1 oIJ C& E e -"!.CI Ii IV c:.
'°.u
'0 4~' g g 0 '<I! g :I:Cro fa 10 C 0 8. ....
.to!aQ CJ 0 C n 0c c:
ic Co. c.
" ~g E D I> g 0 .....- '''' "CU 'QI & 8. R :J .2 =' =- ..=
o !..'t> '01:1
'0 C <: = c'0 '0 't>.. « iI.
".. .. .. « ..
" "<II: « of;:
~o .-4 N M1""'1
..... .-4 ...c
'"&n an U"')
669
GJ GJ .c(II I CD ~'r;.rt G~ftI ~ILl B :> G AI'0 a. co 'r1 ~.,..
""BftI 0 ...
'0 C 0 CQ401 G c:: a. AI ...,
'8""
)tf'8
.c .,. VI0 0 ftI ~fQ ....~0 .... B .5. C :II. en IV GJ 8.
IU Gr-- 0 0 c c a.
~c C JUt IQ
'0.,.. to - .... It .~ .~::> 0 ftI C C
f"""I..
~0 AI .,.. C ...gj 11 .£,.1
"':» .c ftI en(Q
0 0 C h. C~~.....G ::J GftI .... G .,.. 811 a. 64J"
fa'0 C .. CU
':II ... AI C co G ~...~-r -r==
h. > G >U"I co C fQ CU.!!c .... .a ~c ... II B..... >
""a. ..... ...II .... 0
'0 AI ... a. ...,~..... Q)C or ....
.;: 0 G co .,..'0 ~" ""C '0 C 8. CD
.=.""
,.Q - ..... ~G .....0 AI Q :I a. ..... to.
~rn c .... ftI .~ ftI.. .u."""
G .u S ...G 0 a. ~UI GJ ....,.Q 1:1 0 .... 0 .,.. ... U :I::a c C :> ...'tI ..... ..... 'tI ID I'U :>c ..... > II .,.. .... ~coco S - 0 ... ..... II ..., CIU II tN
.~ :» a. .,.. III 0"
.,.. ::t :> 0 c .....c 0 ... 0 IV .x
=-0 G.. a. 'tI
'"C u: UI oW ,.Q
cuc ~"QI G0 ... e
."""::a o. G.....
'0 c G Eu"":
:> ...,AI 0 GI ~II It
"" "" '":I II ....
I "IIit C"'
.; ')..... .&.I ::I
0 ..... :I IH tI ~..... D QJ.... .... u 0 'tI C ::a :. ::I .... fQ C ..... ......-4 .&.,I G U .... IQ 0 .. > 0 ... G IQ
AI a. ftI w E u G ..... II :> c.. 01 G I D. )E
) ..... ....:> G '0 > .. ::I II 'IU .... .. .... .u III
~'0"
I .... N .... .... G''''
> ..c .... GO G .. GJ ..., .. at ... ......, .c 0 I N ,.Q ..., :> h :I .. .... ::J G... .u .... II .. .. G h D G D'"
G)
0 .... .... ..,. .. c 0 ..... .. c ..... c c .....'0.c )
u > :> .,.. .c 113 :> 0 II It ~AI C01 II - ~at > ~.....> ...:I > W.. .. .. ... .. .. .. ... .. .. ...
M
GG .,.. G.,.. C .,.. ....c .. c UI.. :a III 0> 0 > c .....0 ..... 0 .....
'0..... .... ....... G ..... VI G II ell .... 0.. .,..
l-G . 0 .,.. 0 .... 0 ... .. c ....
'0 '0 'tI ,- c .... c .. c . 0 '0 III.0 . 'tI '" B 'tI 0
'20 c .~ B
00 . 04.1' 0 .. G :. GJ c C
'0 CN C C C c =:. c c ..
i '" '0.,..
8 '0 G .,..'0.,.. .,..
0 d'''' >
"> II
""G .. ...
i GIII ::a
":>
":;; c ... ..
i '"> :. .... ", .. II .~ = .. .. II tU .
'"> > > >.... 0 .... 0 ~~.....0 C AI .. C fa .. .0 c 0 c 0 c ..... ....
;.... II II .
"c c ... IQ..¥
'8...
'8 ~~...'8::J :> :> c c ~c ""
fU g C..., .... .... c c c or .,.. -r-'"
II 00lID II a.i"
.. G G 811 II .[. II C C Z C.. :I .. ~... !.. .. ..i "
.. .. .. 0 0i~... - ... ¥- ... u .... .... .... .... ... ..., ... ...
.. .. .. ... .. .. .. .. . .. .. .. .. .
f""4" U"I'"
,....f""4 ""' ..-4
"'" '"
ui
670
I I I I.... . ,I( .."" c.~~i .. I
'8 ' ''' ' .j' j .
"III.-I ... ..
8 ....
" '" :>.. ... c .,... .,.. 0 .... .IJ -PI,...
"" ' :' :..Ii~"'
,1( o . ......., P"4"' :' :>CI § " "' ''''
...: 'I:J & IN ...,I!! . . .... ..... :> - .... I:"> D .Ii . t;. .... .. ..
oS. . . II'8 :> D ... 0 ... 0... : N c
"'I: II~.... .. .... . I:an... In 0 P'1 ..... I: ,I( . .... 01 ..
oS..... .... ... .... .,...
~'8 . I . & I:=- :. 18 .IN . III 0 III 0 ::..D> c D :. D :. 0..., 0 ~..'I:J ., 'I:J ..... .... Q C .I) .IJ ..0 II or .. II to. .. 'I:JI:
'"... .. M :' 1-1 :'
'"... oa 0 0 0 ... .. II .
Z' Z. I: or-... ... ,IJ N
m m
II c::.=
; ... or .,.. Ii'"- r:: c: If ell ... ...I: .... .. .. D II' > D.. oCJ .,.. 0 0 ....
Z II 0"'
.1) .I) ... I,I( .u U N .. Do
:cIDC....
D. I:I: 0:; ....
'".u ... I:... ftS II ...~.u .... ....0 ..., 01I ..
I: Qi....c II titN II
'"~.c :>.... ... CI
)(U .,.u C. 0 I> ID.c 0 .u ...
'"OIlD ... In
'",IJ .
'"III.... C. II
'"en 0 :>f '"
OIl I> ft: .... I> ..II I: OJ D .... D....'"
.. Ii ... ... .. ... ......... opt It
".... .. It
"'.. 8. .... i .c :> .... .c~.. III U II: ria 1.1 ..:I
" ". .. .. .. ..
M...0 0 c.CI or or
OIl ..e .,..011 ., c:.. : & or-
! '".,..
OIl 0:C C u ... ... u ...III .. .. JJ II=- :.
I.DI:
"oCJ oCJ ;; So.... C
" " 'U " ":tIN ... ... t: II: .. hi . 1ft.. ..- ~0II
".a,.;
I!! faMoIJ a: .. ... .... f: .I) Ii OIl -u01.1 ii IN C. C. CI 0 .. or- UCI II 0 0 g I: I: .lJ>I: 01 :!
"". OIl II
"811 illOIl ... !! 0 0 0 c oCJ .,.. oCJ .,...
E:0 It. ....
i " I: C 0 61 OIl C OIl I: ~.IJ.. ..... C II III l 181 ... .. w 011 :1 INII It ~..., ....k - .. "0 .. '0 I!! OIlC. 01
"...
"' ''''fa .a.: .
~J~0 ....
e IIIoS 0 a 0 Do ... C. ... .g.. :. .... ... ... 0 D. 0 II' 0
.. .. .. .. .. .. .." " "
.
....CD 0\ 0~....~In .n
'"
671... I I I 10.,..
'Q I 0 - .. I I ...
i 011 C .. .... :> .. . .. I14 . ... ! 0 ....
~"0 :>'8
0:> II f"'4 . ..
8'10
e OIl . . g 1 :> .. a.. ~II 'Q . C C :>41 41 .. I 'Q :> . 03 .... . ore . 14 ~. JU ;;~0j JU 14 . j .. .c 'Q .. 14 C
0 ... ... . :> ... . 14 :> .... .. .... :> 8 011'"
..oS
<II .. ..,... .. ~. .,.. C .. JU a. :> :> .U . III . . 14 C .... .. C 14C .. :> a. .... JU 41 C .. J . '"C=
.... II . .... . :> a. .- N 'Q ... 0 ..., ....~CI ..., .. ..., C . .... .. ... ! :>c .. c :> . 'Q ...
"14
"" I ... . I 0 . N ... .. ....'r'If - 011 C .. . . :> .CI
.a10 .Pt
..... . 'Q :> 41 0 .Ii... § . ... :> '". 0
"""JU ... . 14 .. . :> '8.... ..., 14 :>
.".... .... C :> c .. 0 011 a. 14.... 8 (8 0 :> .. c C :I ...,.. o . .... ... . .. .. .. .. c .: c 41 0 'Q . :> c14
"f"" 'Q aU . III 'Q....
'8 oSC 011 u .......;
..., ~.oS "~'Q .. .. .. .... C C"" "ii~0 I> :> g . 011.
".... ... ...
0 ... V N .... .... ..., 0 UISo
. u
I
... .... .. 'Q 14 011""
C I> ..41 . :> .. .. 14 . ... . .u S :>. 'Q .a.: .. .a- ... a. . '0 . III 0 ~.... u
.c 0 . I> .x . 011 I> C j C ...~c . f< . .. 0 .. III C ~.... C . 14 .. ...
'810 10 .... .. 'Q~....... C:
.=41 ... .c .... . 0 C ... !!:> JU ... :> C C .CI I> :> . :>... . ::; 41 .... . :> .; . 8. & '0 Z
H .. .. 41 0 or- ..* ';
~tI . '"U . 0 .. . .... .... .. 0 0 "14 ... .
... c :> c 41 '0 U ~c 8 ... C c :> ~-r-1'&0I>t
~=H
~.c... ........ .. .. ..
!i!.. > . g ... .... .... .~.c :> ..., .. :> ...
... .... .. :: .... .... .. GI.. .... lID C GI U
li :> c :> ... .c '8c. 14 LI U It
... ~011 .. GI U ... . ... .. g:> OIl :> ... .... .... .. -OIl
.., :II: ...Ii .. .. ..... U U u 8. -~ ..
r4 :i! .... a. c u III III .. ... C .. 0 . .... .. .,.. 14 ...,... .... 0 10 ... .. .. 1'1 .. 011 .,..
c ... .... c .... It U . to . ..c OIl"" "
U .. .. .... .... C '0 N~N U ..
"IJ ~U .. oW .. .. .. :> :. II :> AI .. 011 g.~.. . VI.. C 14 . ... . "".a. OW.... . a. c . ...... .... .. h
C . 2. .. '0 . ~.cIII .c 0 :> III~.. > - 14 U :> U .. '0 III
UI .. .. .. « .. -.. .. .. ..
a .......fI"\ H .... a.
f;j . ..... .. 1'&0
g 1'&01'&0...3
Iu
""I .. 1 tJ'Q 0 '2
0 ."0... I .. I SI'
C CC 'Q "" '0 '0
.,..'Q I'
c.. ... If .. . ... 011 ::: I""H ... ..
~Ii."
.. ..
I
.."" !",~:>.. > :> .. :> :> =-
c c.... .... .-4f;j OIl
'"II .. or- :! "
. 0 0 cc c c ..' c c c ,B. 10
'" 'i !i
:> .. :> :> :> . KJ 10 . .u 41.... :> .~ O!
I.... :> .... .... .... c c c:
N .... 0 ....
~I " "0 41 .... tt 41 0 oS t.
G. ~. . .... .. II P .. ~0.... . ...,
~'.1.1
41 . .... .~
i
kc
H C 'Q C C '0 .. .. ! 'uUI . - . . - OIl . II .... .... c ... .. II 41 .... .t
c'8
c'8 5
011....~.. .,.. It .. .... oM
'"N
" ".IJ
.. u ... ~'1>.," .. .... . ..""
.. . .... . ~~. 0~a.
. a. a. . 14 .. III a. ... .... ... .... IWiIII 0 G g 8...5 tI 0
'= '0 II . 8. So 8. So.g II
.. C 14 .. C ... C .Ie 14... .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..
....~N M
\G .0 .0 .0
672
'a :> I .eGI 0 H 0 1 ., IS.,.. E II ..-4 GI Ii..;
..... .,.. IJ IC ,; :;("
> II II S «S IQ .... II)8.fD or 0 'a fh Q)
C S 'a & 0 CI' .iI> ... 10 ~W H or ...... ... III 0.... III ...... g.8 IQ ::. c 0loi 0 0 :> 'a liD C H
"0..., trroi .....
'a 0 III UJ ... .... H fa C g. .uf"'4 GI III .... .... II
T"+J I> 0 IQ H ~... .... R fa0 H
'8.... IN ... .... & 81 0 C .... I> II) IQ IS0 'tI .u 0
".... ....
'a C .u.i
I> :J It;,.: 0 g. fG .... -r4 CIa
.'" GI GJ II> ~l1CD 08-& IN C r-4 III
'a ~C 0'"
H ::JU GI
"'"
Q)
":> .... - .... ..., I> GI .... III GI
""co 'a .... V) ...... ..., .a 0 0 .c 'a GI Gi III :> GI ftJP to a. (Q
v: IS c .... IS GI C CD .... C 'tI.,..
GI .... .., 0 0 UJ .... C ..... ... en
".....U) .,.. .a ..... ~CI I> ... ID en C 'a :> IS GI 0 - & ]p ..... 0 .... 0 ..... :> ..... .,.. 0 ~tU .... II
I') .0 ..... ... .. or- :J ID 0 I> .... 0 ~H II ..., :>.,.. -,,-4 .... .,... H H tQ 0 IQ &oS
:> 'tI GI HIII 0 :>
"..., .a to III GI ... :> .r ID GI :> .....,... ~:> - VI
"or .... :> II 0 C U) .r- GJ
oS10C 10 .... C 0 H ~... C g. . :t or- :> c
'"I'CI
""'"tII .. C .....
"to .. ~GI
,,=- II ]:> ....,
R .,.'tI 0 ....
"c. c C Ie 'a 'u +'
or40 en 0 GI g.
'tI" " ""
..... II C fa ...,.... of"4 III .... H :> ... ~.... & GI 10 ~l1H GI CD GIGj ..., ..... G.I :> GI c .... ....."0 C
oSc 0 en
"0 fa "0 fG co 17. III 0 C H IJ III ., C..., IS II .,.. C & ... .....17' oS
H ..., GI 'a 'a II17 CD
° .a 17' C C GI ..., :> II . oS I> H GI GI IJ0 C 0 IU to .,... .... C .!a; of"'4
g. H H .,...... fa GI II ok ..... .u
.e ,:" H .. .... 17 .... "0 I> IiII C'U "'"
GI ...,"en .... .rot II ~C a. 0 ~0c cu .,.. c WI .... N or C en .cIV ~C of"4 .c .... N .a tQ ftI ....°f'4
g. Co."" °""
:>..., ..., II) Q).... H
°'".... fa 0 0 e +J .u
.s ta c .... -u11) .,.. to CD GI C III H ..... Jj) .... .... "0II) GI fD
0 ... ftI .... 0 t ~8 :> ..., II 8 .a C» .... II8 I>
"C fa C c
" "CO ....
"H r'tI .a fit 'a IV C 'tI
.,.. GI .,.."0 :> :> e I> "0 CIGI '-tJ H GI H III GJ C e 17' 0 GI 17' .... II) GI :> GIH II GJ t7 H ra .... ... CD trot 0 :> .... ~GI 0 10 H CI H
> C :> 0 > ~17. > :> :> c II) > "0g. .u > 'r- :>
GI....
c CD C0 41 GIII) :> c .uo,.a ...... 'II HII) fa II) &
:I41 III C GI GJ ::. Hoj 0 :> .~ .... .... ...... .a H CD C ,&..I g. H.. -. :> 10 6 GI GI GI C I GIGI ~GI H .... > 0 :. :> & ..... 41 .... 17.. :;).: :> &I H 0 en .... H C II) ........ .... .... 0) 41 C C ftt "Ii :t It tD 'tIfa e fa :' 0 GI 0 I> H ~g c:> 0 :> GI VI .... 'tI ~:10c .u "0 .c
"" "".u ....
8. "'"H GI 0 ID CD
"C GI II)
IV H ~0 ...='
c .... c c; ... 17 I H IC :t :. .pot :J .., ..... :t
j:> :t
01""4.,... ::J ....
'gGI C I> GI ... .D GI 17 GI .... en GI u;
~C H ~.a B f""'t 1.1 .... :t AI .-4 ft)IQ GI II> tD GI C"
H 'It :111 :> 81) :>c > :;t U'i I>'"
U :> .... I> .c 17 I> 17iI .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. ..
... ... .xI"') w 0< 01
~GI Ien C f""I r;01 -> .. ..
.,.. -;.4oJen I III0 'tI 0..... C II C
.""VI ....
'tI.,.
'0.,&J ., C> ..... 41 -.1B IIVI In C II! ..... ... H k.... ..... 0 0 "0 0 - 0) :> I> :>0) CD I: C C>
ic ..., 0 .,... c..
..... 0 ..... 0 "0 'tI .~"0 In C ..... GI GI . IIIn C ~VI c .. QJ .... GI 0 ] In C C C0 i 0 "0
or g .,&J ... ... ... C § 0 - r-4 ;; ....C C GI'n
II) :> :> :. 'tI C eo ID'[
II"0 .~ i "0 ... ... 0 GI''''
"0 ....
""....N GI .r4 1.1 1> :> [ C GI 1\1 a:I GI ... H ~GI VI If. V!H H H
'C C C C :> :> ...:> :> c I> III 'II
=c: III III ! II ~:> 0 Co = 0!! c C H :> ... !. H G:
"1:1 C C 0 CIQ ta e fa .a .a i :> 0
,,,, ,,,,r-4 root It I~ It.. ~1:..1C ~C 1.1 GI C C ;: C It ftI ..... .r4 .,... ....
~i :> H H ID .,... .- c: :0 ~.,&J u V. r-4 .-4 i; .-4.... .... .,&J .,&J C .D .D'i
VJ VJ ~<> ,&. .D .,&J'D i
J:;.. h :r: ... 0 8. o .a IS E e 41 GI 17 .... r.D Z'~
II"
g ftI g.S.
1\1 C 0~.a
10 10R 0 ).J ... 0 C-C C C =, :;J H ... ... :3 :> r.... g. g. C c: Co
. .. .. .. .. .. « .. 'II .. .. . .. .. .. . ..
.-4. U'\ \D
"<XI
\II ~\D .D \II
673
I .,...I UJ .,CJ .... .... :>.,.. u I GI . 0 .;ra k C III .,...
'8ID GI.... CD 0 .. II - ~''' .;
'':.... 0.
""C .,.. u 0. c CJ
I""i .o .,.,. GJ 0 J( IV"E
e0 0 ~.-t 8.,..
~~ID:> 00 '0 +- fU .... .,... 0 III""
. 'C ~Uen
.u c ..... e ,.,,.... II 0 10 'at IQ Q.I
"" ",,:u . C '8-tt> .... C ...,
'0 ... or'tJ l'-
en III \D 0 UJ Co CC .~ fitoS
.AC .c tok""'
::J .c ...t 11)""
....II)oS :> c::
+'.... .... .,., UI UJg .:! ..... 0 .... c .... h.c .....
"en
'°00 fD g .,.... .... - ;u 'U ..... 0 .... .Pt 'r-~C U .u C c ..... 0 c CD:> 'W-
IQ Q)CD .. ... ... .¥ .u :>co .... 1- tw C or- 0 '0 W IQ .... 0an:> .. ... tit C tit
"'... ID C a0 II a 0 10 ....
'0 :J .,.. IU'0
.... .... 0 J( c .,. QI 0 '0 a c wGI C"'" oS W Q. 0 QI ID
'"Q.
'0 GJ C .... 0 :> .,. :>.. .:! c c :JoS
III 0 IIItJ. . .....'8 ~c .c w u ...0 ... ..... . :J .... CD 11»
''''II 11/ IIJ( Q. u .,... .c II 00 C :> c ..., .., :> ...,... II ;;::
.... Co 00 fa .... O ::J 0 IeC k U 0 ::J W J( ... os ID ... :>at ... 11/ r-4 0 11/ Q. C a 'r- 0. .c.... aoS
co C fIJ ...'r-
.,.. ::t.u 11/ Q. 0. 0 IQ Q C U a .0CD 'r- cu a w tot UJ 11/ IDoS
00 c a QI .,.. 0 :J 0. 0 a cc ..'c
VI C III c ... .,.. .,.. Ii'0 tN ID .... ., 0. IN
'8 '".0 .... ID... 0 .... 0 '0 III .., ::J :J :> a .~
""w c ra J( IU W ~~,.... 0 ~0:> a or- .c ..., J( II) CD ::J .... 0. Co
...c a.,..&I ..., 4J
'""", .,..
C ::J GI:I .cJ( ....u en ... UI CDC C VI .,.. c .cGJ 0 C :a c 0 ua .... 0 c 0 ..., c ....cu .u .,.. ~.... ..... fit en.-t c U .... .... u .., tJ:J C to U IU .IQ IQU 0 GI IQ ... C ... t:I ..,. ..... .rot
""....... Q.I
~'0::3CD AI III W 0 .., .., - ....\11 .. U C Q.I
-;; ......t ::I QJ :a c c c 0 c c cu.... GJ a VI 0 0 0 u c 0 0 '0ca .., .,..0'
.,... en .pot 0 en.""":> .., c .u .... ..... cu 'r1 .~ .&,; VI:J ftI os os .... .... os fQ
'f'1C ... QI rn C c C AI U C C Q.ID. ::a '.., fIJ 'r4 .r04 .,...~ os .... .... :..... QI II; .0 .0 .0 .0 .c .cen ..... :J e a E ~.u .... Ii E u... IU 2 QI 0 0 .-t ~0 12
CD'0 :> IQ U U :I U ..
"« .. .. .. .. .. .. ..
w...
M.....l"n..,...
0 0 .3~~ca c C10
''''IU
'u 'u [ 0to end c '(; .r4 ....C c
1 ~os c c C:J :J ..... ID :> ca to ID u 'r.u'u
.4J::;j :> 0 :> ... W ~QI ....1CD IQ t:I en 0 .....
=0 0'
'"a +oil...
'-4III 0 :> ..... ... ..... cnl0 0 ~c 3 GJ 'r-
I:i QJ ra II :2 to 01W ... Ii 'tI 'tI '0 '~ 'tI N h ~~N<:;.Q. Co ~QJ r.I
~""'1N - _ .... ... Q IQ os CiII ra ftI os ftI ftI Ji aU-""1~0.. :> -r- 'r-
:C ....'r- 8 'r'" e !1 g -r- fillQI .,.. QI UJ
5. r.I .t"'I .... CiII .... '.-4 '.-4 0 <0- ..-4 O.C ~<:; 0 III ..., U U .~ U u ..... U ....t
':' u u c:.4,1 UJ .t.J C a § ~H IV ra co rQ ra
i~ttIJ( 0 .w "0 fII U !::: <:; C <:; IJ c .~ ':::i <:; .~I4J c GJ .~ !2 c
~:0 :0 is -0-4 .,.. -,.. ....B.
,,...,..'0 '0
., i :J oj .c .o c .0 C us .L c:0 CL)-t"'I 8. 'U H B 8 e a ra E ftI :II :': B ralW ~M ... fQ IQ 0 ~0 0 u 0 ~~2 0~Co :> Co :> c: CI k i§ J( J( ~J( (II J( en Jill: UI
.. « 11 11 :..: .. 11"'
. ... ... .. ..
.....
II
'"..... N
\01' ''': r-:I
674I I ~I I..
'&l .c 0
" "" t . I"f'"
.c. ... .. Do .'"
c 0 °i: or"c: 01"4 ! c .c .. D. II D. :>"
. tJ :> tU ..,..''' ""
.... :> .... Co'":> .s .... w C :> or .... .. CD If) II ... .u
0 or 110 .... c u .,.. .,.. .....f""I
., ..-4 01""
. as :> 9 "" .; .D ........ II C C"'
.-4 ~:>.,..
IUC II It I>0 1-:1 II fC tJ C .... C 01 C
'" '":> II0 .. Ii -r
~'".... II .... IN
~"'"..., In or
r:.c
'"'0 c
'8II "10 e C
'"C fD 8.~....c:
'"fa C I> ....
"'0 ."", C. e 0u I> I> c. ;.
'"0 Ii
'" '"01 .. :> It) ~C~0 0 D' C.
'"C. tJ V1 D. 0 .,.. m
::> or'"
~0 Q.~" c. ~......... c. to) II ~'0 tU IV :J II
'''''.....
to ."",U) c .,..'0 It IQ Ii .. C S en c ..., It) D.CI ~~c c: .c
"' ''' 'oID
"0 Q.~... ID It C c
".. a; II 4.J ..w. c
C oW t.. O ::J °r4IQ - 'r- C.
"f""III CLI 'C
.,...
-... .... c, c:: ...
f""'4.... I>
.e.... 0 ~G.I 0C. .... ...... UJ C to In U e ,... ~g II
'"or Itrt:
'.-Ii It c: I'D +-: .~ :> .-'C I> .... IG&1')-
'"''0 'C :. 1ft
":> I> ID C cu IU 1""'4C. :> fa 0 .. .r- .... 0 'r- .U In ::l 0.c .c
'"~oW 'r- c ....
"": c'c
c .pO't>.... Ii .... g 1I
'r"' ''''IQ V. :;\ 10 .... .,
'"c:: .,.. C 1> .... cu U -;: I> C - ,... :. ID or- G: Q. ....... :> .:!
.... c 0 U 1ft ....2
0 0 .... .... to. .,..Ia or IV
'0W III ~ID ... .... ..... I> III ~10 .pt
.... c c .... Q,I c. c~""'I II .....
'"Q,I .... .,.. 01ft
'to In
.'''' '''''Of" .... 0 '0 G.I II)
't.J II .~.... c oW
.!:.JJ
°;: .D C In n.'"
0 ,... I.. m~II) III fa g oW a ID II I> Ii] ~IU .....,.. .... or- C. 0'"
or I> .... t.: .,.."'""
ta .,... U. ....."", Do ~.... 10 ~111... ell .... 0 ... ....
'" "> 00"4 UJu ."", u .,.. II .,...
.~ U ...f""'4 U C 0 .D
"cII:) Q)
c 1(1 c VI C to ro Q. .D .... «:I faf""'4 0 C 0c en .u c ftJ fC m or
'"C II I> C II 'C I~~or4 - :> II ..... I> C Q.:a
Ii'"
g .... Ii 0 .,...D
"c .D 0 or C 0 10
.e..., .D 0 II C ....
Ii 'r- 'Ie Ii r""'4 :> fU ,.... Mil ID Ii 0''''
S'"
Ii m II)
~.e '"0 II or- ..... II
"' .= ~.... c. 0 ~;; :: 0'"
00' ~'0 .C 1ft
'0 C .... :> c. ..... I> C
CC....
Q) QI II!c::
Cf""'4 .-I :00 fa 6 r-I In C.... ..., QI S C 0,IJ c:: .poI .... :i 0 I ....
'".. ..... c C .... C ~.... cc Ii CD QI 0 .... QI ~eo C
:0 ID C'0 .. .... U '0
""C ....
't> C .... .c ..... CD .D OJ .uIi c 0 .D U U It'"
4' ..... .L ... co... 0 C: '.... Ii U .... c; ~::0"'
,,,,.. m cU .... 4J 0 ., ..... :a "-I II" '" !'"
10 U C ... oW U.... ..... c c c .c & rn C C QI .c c~01 0 'r4 .-I 0 :0 0 c 0 a; 0 'C U ..., 0.&J rn .D m rn :. u 0 III U
"".pot C rnC .,..4 e .u .... II of"'( .... er'4 .&.: c.-. ..... QI -r4G: ra
.ec m It cu
""'~I> It .... 1>.
='tQ G.I& C (I) C W U U
'"C QI ~I> C Cro '0 'C :c: to' .... It .... QI
'r4 :. Ii: AI:c;
QI'C .D c ~I> .LJ In .D .c .' ... ....I:: 5 :> u S a;
'"\;.c e Ii U en "-I 8 .....:0 0
""U 0 :3 QI
2 QI ~IQ .c c QI
""'U C ra U m UJ U 'C Z U - U CD. . . . . . . . . . . ..
M
II QI It110 110 IG .,.. or or
m IG to'''' '''' 'r ; C ~C II
"f"".,.. .,.. ..-4 0
.... fa It .,...... u U 4J 401 III
""fa faU U
f'3U co IQ co UJ CD \C I) .,.. U .,..
IV II)~c c::
"C 'r4 ....
I.... faC C .::> .r4 :a "i :0 liD 4J
".f,J .. u c: u
.""" :c ~.c .. UJ N W N IV '.-4"
to.D .D e e Ii 0 0 r=. .D ';> c:N Ii E & c 0 It :,. ra :>H
ra "r'!. ~~.,...0 0 \5 0 ", ..iII: 1S J( or .~ .,.. .... 8 '''' ''''.c .c... J( :& ~:E .... .,.. .... or
'g.,..t UI E ~6~CD fa ~It U
f""'4U .-4 i u
"0IQ ftI ftI C C C fO .c fa .L fQ C ,:JI. fa ,,)~
C C f'3 C"f""
.,... ft'8
c ~c .-;;
Ii;; c:. .D ,JI. !;!> :> ;;
:' ra IQ"fi'
... w e ~L A."'
... It:C 0"
~I:,} 0 ..u .... .I.J .....'i
... oW G. ... .:J.C. C=
C :0 ~.., Ii C. Ii 8. c E U""'
or :.c.'0Ib U) g tr. roo4 f'O'4 II 0 c. .s ~s. c. C. QI - t QI
0 0 0 I/) en U C"'
:> :0 ... :> ...'"
CI. ..... 11 .. . tI 4I 4I 11 . . 11 .. .. .. .
....~~U1~,... ..... r: ,.....
675II
I I .. oS I... . I . I 0'"
0 . .. I :! "g. > C to ..
""...
'8..- .. I '0 ,; .. .. ...
11 '0.. .,.. .,. ... 0. ...or .... C .. . ..., .... c ! II'"
.::I .a II'" - .lie ..... . ... . c.... .,.. II > > . J '"
.... to g. -0 c'"
0 ; or . - ..., IU0
=.u .... II .a - '0 ... .. .. ... .... 8. II ... .. 0 C ... 0 .. .lie ....
..... ... 'O .IC > .. ..'"
> . IIU"'
::I u II '0 "' '''0. ..... - C >. 0. .... 101.,.. .
'"a .,.. or
ICI .. II'" 8.
....oS ""
.. .... ... II. .,.. .IIe.lle'" - or .a IU .. .,..
~co c . N'"
::I C'"
C...
"'"::I II ... .. ., .,..
'". > ...
"..., II .,.. ... N
""c:; ..., Q >.... .. .. ....
=..
I 8. ..."oS ..
'"II . II ... aN C ..g
'"IO .... a ... ::I :> ::I :>.... ~.. ::I II ..
'"0 '0 ... can.. c ., II >0
""... & g.
" ""fa 0.,.. IU &
'">0 ."", III a "
.,... ., .. ...~c-a .. '0 :> .... .,.. or" . C '0 N 0 U
.. 0 0 :> 011'4 fa'"
.. .. ... .a> .. g.
~'"N U .... .... ~g.
0 I:. u .. g.
"lit . u .. ..... u or- .... or ., U C or- .. C S
.,.. If)oS oS
c .,.. ...oS '"
0 C'0 . II C .a 0 c .,.. .>c II
N
R& II . & c '0 -.. ... ..II .Pt .. .... .. & .....
oS ">0
" " "":>.,. .... &
'8&
"III .~ .....
'" '0 ... D..,.. .. .... ..." "'"
.... c > ...u c ..., .... or-
°u 8 II u .. . g.'8... .. .... UI ... ....
'0.... ..
'". '"c
'"g 8. u lIS ... C C D. fA ...,
'".... E ..." - c .... .a
:o... U. ..
.aoS '0 & .... ... c II II ::I & II .,..
II ..: II II'"
U .... .. .. ! N &'"
.... c
.2 ""... ~0 .. .... ...
8.... II
8. '"...... u > ... 0 II \3 .... tU g.>
II.,..... .. ......... .,... u..... ..... IIU U C..
".g. ....
C C .aN.'" ."", a JJ .a
t&
oS II....
II II II.... ....
ii0
CA II
&., ..
... ... :r
.. .. .. ..
....r:.....
II II
"f"'".,..- .... I
U u JII ..~C c.... :0.a t "a J C
....... ...... " . ..C C i.... .... 0II II
'fC II
.. .. tN .,..
"... .... ....
.... ....
i.... U
N 1M .a .... II .... C
~~...-III:.~ g. .a.. .. .. ..
.....
...
CIs: ...,0 c c- . 0'U ::I ....e .,. ....C ... III
... c.a ... ...S C 'i.u ~ ~....COlI... C
'"g :a ;::.. & ::>
'"0 III... U s:.
.c ....0 C C... ., 0
0""c ....
.. .. ....~ e ~.Q ..
"",e ~ jU
u: w...C :> .
II 17 0-C .....II C '0e a ,:i1 0: ~I CI I... ....... .a II.. & IIg 8 &
.. .. .. .. oil ..
,.,
~r"
676
....00 .,..uI:)
~
CD001
on
~
'"
N
001
.. ,.., ..... 4JQ-
"-.. &tg ... :I..c" ..C ....c: e....01:>0....:>
~
"0...,In
8.:>or'oS
IIk
~.0c:
00II..=-
..:>....II:>II....U..
1:.~U.... .....c 0II -..x....
..i
0D':>..00
e0e.III..e.t.4g-..e:>II....:>eD'.....u.000
:>oil0...,..
~ .2IU II
e.:>.II: IIIII.e..00...
III....A0
..x.eM0 ..0 ..... ...ac ~............ art ...,0 ... .... ... .....
... .. 0- ;... .....2 :II f.. ..
........
:a
...,.c:~:>
~j!I/)
....0>-......
t-O..D-.
-;........-II...... U.. ..g § ~ ~
-Z It:) .. .=t: . II'&I.c . -.. U II c: ..-. -.. .. II ...", - «r ....u .. U ... 0:8'~DQ~. .. .. II :>II D- .. e .- ID.. . M.i ..:t 1:. .C :I ... ... t;.::1 c:. 'C .c ..... - tI - ..
...........II...... . .
......~ I
gI
O! 'tI'~. ~C !~... Ii~ ~ ~ ~ i!!'::'_ . .C~4i!.t~...", !-.... . . '... .. .:!'.. .Q.
a:;~O'-'=.: g ... 0 .. Co"jiijiilli.:: ~ It;~ Itl(e.
':~.2.iC~jggi
:s<~HD\
ic
E
~I/) ..
CD
...
ai
.. ..
..,..0c:'tI. ..... ....~ ..c 2r; ....III ...
....It- ... CL ...1C 't. .-4.. 0. 00oM-.
..'8U....I>III.....0e'tIII..:>..cIII-....II:............x....1
",....... ...g ~.
..c - ....II:D. .. ..
c ... ..:: .t .... 1I'.c
01 IIu .. .. ...U II U.. ..... . ...... II ... e ..., . ...II U .... . ... ... .... . ...c II .cII D\ U. ...ac....
-.~'tI....D..D.....IIe
. 01'8 '8....I: .... ..:> I>.:: .;... .e CIII III... ...... ..... ... ....... ..Co II... ....M .Ie.. C.. ..c c... .x
....0e. II)
Ii ..
i :.. e:I 'u, ~e 'C6. II"
...Ii ...I!. :II ~
. . .
Nm
.
...I>0.....:>0.........:......II.......IIoil0U...I>IIIU.0c:'tI...=-
..........0e..'tINR..C8-....,.gc...:>N...:c"I:.......,..8.
.c....It.e........II
......:>DII..
........II.xD'..........II..II.cII....001..II'tI..0.......
CII00 eII .... ....":t "r40 CDCo'CI.. ..
. . .
ItII......
..'II0.a.J....'"IU
.'8..,.toIV
..c:c:>II.,.cIIh
......0c:':J..
~ I ..: i :I: = :- "
II= ~
- E. .&::: 08 =. ...
,.,cD
677I I
~"..
c .. .Ii"""
.. 0u .. ... :> .>c - . oa.. II D ....... .. 00
" " .s ...0 0 C II 0 or0 :J 4oJ .. .>c ..: c .s. oa . ... oa,.. . "' '' a 0u -t :> IS .. as:.
"" .:.>c 8U N .,.. ,... a.~0" ""
c 0""
:>lit .~ 8 .. I:J It>~:> ~" J: .. II.... .-4 ..., c; ...
8. ." .. I:: .. .. 0.,.. oa ~.,.. .. ...~c; a.~... . .... II. .,.. u oa ~Ct.... :0 .,.. II ..... III .... .... It>~u & 0"
:> ...... oa.s
.. .... hC .. .. .... . :>... tU ~If ........ 0 . ... .. .... .... .... II ..., oa c~oa . .. : lit u.. .... 0 a.."
B .. ..., 0 c ,... b ....0 tU .... .IC 'tI C. C a. .. c uC .. .... VI""
.. +' .s.,.... -r .. .... I) > c"".. . 0 0 ~0.. IU C 17 C .. .... ......., .... oa
.s 'tI I: .,.,'"
.....r:. .0 II .. I\J 0 ."'... 0 ... II ... ... .... .. 0N :> > c > ..., .... II'"
> II....'M... ....
~II' -; II 0'':
(I."
c ...,:0 0 I: ID
."" "... ... :>"i::
II. :>.. 17. Do ~fa~.. .. oM 'II ... CD.... :> "'CU ,a..J fa - .... ::>fQ tft .. CD II '6-4 en.r:. c IU"' "
&;.t ~a - III+: .... II It
'"..£ :1 C.. 17. Ei
"""Ei en - 0 C .IJ ....C 0
."" .lJ .. ..... ..... :> ... II0\ II C II .. 0 ~..... II fa ID ~II....
"',It
..£..... :J .... 0 :.
~"""II II. II. 'II .... .... ... Ui .....
.. .g ~0 .. II R) cu II 'II 17 cc'tI .r:. c :I 4J > .u 'tI .... c: .r:..... fI lit II ..... fI It) U) to ".m ~CJ
"..... 11 > II. .... II II C e ... .... CD v,
C It 'lot .. C en E II 11 :1 .. en c.... - c cu II ..... ..... or4 1\1 CIJ Q.
"II
Ei 1/1 C CD .. CD :I IIJ U) .... 0 Ei 17C 'II) CLI .lJ""
"CD ..£ II II 'W ~... IJ 0,-1C ... :z: c It) ... .... 'tI 0 Q. CD~.. .. .. « .. .. .. .. '..
I"') ~In oXI.lJ
."0 "",,...EI:: 0
"" ""'W
~II
fD.... ro1n) IQ
II! .,.. II or... .pot
'"II °rtIt! &
U) ... In 0 ...C C 0 CU C C II -II It § :J 0 .... :I II ....f'I
...,Jr.t tU ..., Jl) C II IU
'0 ID i5 .... II)IQ'to ! 0 - V) I\: G.I II II II E In g
""'\U ..., ..... !! C Jr.t 'C .. ... m 00 0 I It) IN en i:i c 0 CLI 17. 0 '0
II. ~C ...,..... .... 0 .... .. c. 'tI ... ... .s ... ..£ 0 t 'tI enCIJ en C .. u .. Do 'tI ~... II IQN
"' ''''tI - I\J ~.... - ~~II ~......:> .. C .. .... ..... c :>.u .U :1 ..... - fD
1ra IU ~In c..
"~fD C C C ..... ~C 0 ~5 fa t;
'iOII) 10
i'jIQ
'uII II .., v. .... C III ok
"C C c r.: 0 ... .,.. ... C ;. ....:
'2r. ~~cr.I\J :>:> >
":> c .... CU !! a..r IJ C It) II Cf.I C 0 .r4.pof .~ ~'.-4
Q)en - &; QI .,- 't:J or ~~'o ( :> ..-4 'tIi
"CoIftrriI N N to .. Ii :r ~E 0 CI> 0 0 t &. I:'; 0 IQ
II 10 g 'II C. > trrit f, N .. .. :> ... :> .. ~...0:: C t: :> to <f"'I .1"'4 Do :- II) Do :> II) cQ
~II. .. .. .. .
I....
I
~U"I~cD cD CO
678I I ..... C I0 ..... . ... ..
"I..... ... .u - fI 0 .. ..
'0 . . . 0 .u G.=~0
"0 B II II .. 0II >U
"f'"~Do . ...
Ii.. >U
'"II 0 . III III .It CI K"" "
U II . '0r-t .. .u . III'"0 II .
" "II .... III 0. 90 ~.,..C .,.. .c :> ..
,.: :> .;! '".;; CI .c II
."t .,.. .. > . "f'"' :u .,..u U II > II
'"II .u 0
".Pt :i '"
41 tN 'to'"
Do :> 0C> .... IN II
'"If .u 0" U.II .... ..
'" '"... .:> S III
III 0'" '"
... '0 '8:I UI
~.>C 0.'8
Do 0 ... ~41... 0 '0 III- III III II .u ; '"
.u"
0 ...,II .. .,.. III ell N8I II
II eft II 0 81 II B tI.. ..... 0
".1'4 II 0 .. 0 Jl~an fD
"r"II :> .,..
'0 II en . " .0 '0 0 oS.. '0 .>C II 41
"lie
""1t .-.4
"'. fD .... II~~..
'"II ..
'".u .u
.. .,. IN > '0 B"
.. . 0 :>.. II ,.. ,.. fI .."f'"
~II.c .."
Ie ..... ~.c 0:: it .:> III or B"""
:I IQ r-4 II.c ..., ;U .... .... JU II .; .c .. ..... B0 II II .u C CI 0 0 .j It ....
'"II tD II .. .. ..... r-4
'"9 0. .,.. . 0 or ... III e .'f'"
II UI.... II - -» 'to 'r II
" - .;: 0or :> U .j.'g U at .~ .,.. C II8. " ""
.... .....'" 8.
.ce
)fII '0...C '" 'W '" '8
GI .....'"
III.c GI .. III .,... .... II
'" '".,. .....
oSIQ
oS ""I) .,.. GI 0 .. ... .,.. .. :>
"':> B .. '0
IN :> :>c!) oS
10 III GI II 0 ..,..I 0
'"'0 C> U. II
at.uIII .u II
'"'0
'" "0 III 1ft.u ..... :a""
VIat
U GI .. .....fa
""III II II .,.
'Iot .u ,Q 0 0~... en ..... .Pt.. >-
'".u .,. .u
..., 0.°"
U' U tJ> .. II0 <II II "I II II U 0 IIN ... .. .c :> III .Pt c::
'"II
'"'W UJ .c ... .. :0
VI III GI 0 III U ... CI'"
.... "CU .c '0 :> . .a.J .,...... U .... U VI'"
I ..... ..IQ ... .... .... .u III 0. II U ...,.... ... ... aa U .u VI 0 ...... ... :> .... III III II 'r4 r-4
.2'" 8 '~
.....'H
tw'"
.... ....tIII ~tw tw . U 0 U0. U .. III . III CO UI 1/1.. .. .. .. .. .. .. .. ..
WHH1/1
r:I tw B 1/1.a
,.. ~,..W1/1
!;! ..
~'" 'r.,.. IIH C CI
.u"'"
II ..t::
II II a .. 0<II . 4.J 0
~'ii5.,.. ..... It C .......
'uz . .~u ~.... '0 '0H
°" ""u u
U ... tw t ...."Z "Z
CI: .H . III""
g"f"'"
CDC1 Jl oS . CD .>C II ... .... III
0 .>C III ~01 .... ..... r-4N ~~tI tw > ... C4
~I
"".... .Pt
'c.... ~tw " ! 0 VI
"c .u .. ~.!- .... <IIH .... ell ... UI g'''' " <II II
"~..0 '" 0 r-4 .u .,.. u '0 C >U='
Or'".,.. II .,... f: .;. g "VI .,... ... ~tU II ~II....
'".... .... 0 .. u .. cu
''''811
U :> u :> u II' U III .... UI (II
'"H
"'.,.
'"to' 8.8.
'"",. .... .,.. ':'! ... II QJ ~.u
~a.'f"4 '"..... ~~. '"
..., u ;: J:!, Do'" '"
0"
0. CD 0. .. :> :> c::I .. 0. 0. c II.. .. tI II .. .. .. .. .. .. .. .
r4f""I N r:
Q\ ,;. ,;.'"
I
8. I.... Bfa 0 41C ... ~CD
I'D ~fafD Do .,..
~I! +-' iii0 In C> 1ft~....rot .,Q. Do ... III.....
I Iic :> c,
U 41 '0 ...g'D t~ 0
0 4J B cc u:
"10 IUII) B 0 II, - ....; c 8. cQ Do .... fO «:.... ::J
'0....
..... .~. or tJ.~CD ] 41 fO
&r. 'r- > 1>' B"".c: Q.I .... 0 a; :>
0"""CD ~j/
.,.. ........ 41 0 ....c ... .... ~~.>: ...'In Do C 41lID CIJ 4J C C, 4J... B
.,.. U) ftS ....."C+-' C > :D::J C U
.a0 .k
C f\o ..... .....:> ...
"'"41 of'4 e.D II ...,'0 .... j1.... to 0 en QJ
.u'8
... 0 E >CD C 0 0 00 E s.. c ... .....c 0 .... 0 .,.. Do
'0 Do C rr. ..... .DGI ..... 08. .~.... III ra Do 0
> C In co Do Do
C I0 ....,
.... ....
+-'C
'".c.... ~0
:> +J"
of"4 VI0 1::0 c::: 0 ....&J ..... a.;
'0..... Q.I
0 ft:! E ... ..... :Icu 0 41 I> ....c QI
'W C ..., 0\6..t 41 C ... v,iiiGI
'0 0 .f'4~I 01"1 C :>c c III .co .£ h~.-4 C, C, c U
N'Z
iii UI4i
c.... E ro 41 GI'0 eo
0 1\1 ~I> 0 U ,&.J C 01-'CI ...'0
C C C C It. II).,... :> 10 fa fO .... ...
c U 41 U) ,&.J .,&..I ...., en 411>. ....
'0. u. II) If) en ...
'0--'
..... t; .,.., .... a;":;v.r ..... :> a U'J CD UJ
'0GI 0 0 iii a; -41 '41 ; en'tI It) - '" ... I< ~4Joil . .. .. .. ..
....c
..... V',M QJ'C ...U) e:r. t.')
Q.....Do II0 .,...
.....U
or4.... f/j m U4J 0 c.. .... Q. rn a: to~U) C t:: .&J'r- C 'r- 5 =
:>10 '0r.II en .... c ~...c .~ ra % 0 0 c.: u '5
...,'tI lID M
~C~~oX ii
II)(Lt ..... ..... ....'0 ""
:> c. :I ~~c... ,...t I< en 41 I< ... j1N > en > ~I< v. ,&J ...., .u!1 R.c ~II) en UJ :!Q.' .c QJ .... ;- .c c 0 0 ~gr; ,&.J
r: .... r: g a.: 0 r: I:; en.&.J c .., I;; ~.,.. ~.D It ~~>..0'"
.u ~G.:~~UJ
C 0 'r-~Q., r:
.~ 4i .~.,.. C IQ
""tr. C k 0
"' '''II. en :J I< C 0 QJ8.
Q.. CD 00 g ~e0 a: 0 Q!8. 11.' ,&J Do c.. .u C..... I< ~... g ~C .&.J U. GJ .u
0 !I:
'0Do Do Do C. ::: u 10.; r: 0 - I< C 0 0..
" " "
,-- ": &n
I I'";.
679
680
.<Of"fc:.... .....
8 .or~....uu~c
~ID.II ..:c:. ...,.... III
""....e.
'8 Da.~11\.en 8.. ..°'"
c:..... -rCD .....0 uc: .,..'tI 11-1. 8~> ,.IC
c:0.........
~u ......... :J..... Urot .... III
II 0 II .U VI U 'tIa. III! II ..... 'tI~N It .N .... U 31 IIIen . en 'g. u ..., a-~c: c: c: ...
III .. D ...,c: ..... u
'"III
a- . II III~... ~....=.VICDCD '0II ...~ -. II "f'4
'0 k ~CD3
" "..
.., ~'tI
I(IIC to
~ ~~ .8. 0.. k
N 0 ~....c: II...,
'r-~ ......~ .Ii0 Dk ka. ..
"""\Q
en
I I. IIu c8' ..
-r-.. ..,ca "U0 .,..c .... :IIi
..-.....
UJ0 .c ..a .,..0 c:II cu0 OUa. .01 ~
Ia 'r4.,.. CC ...,II ~:> III0 ....
0II k'0 a.
..
~Dk...,VIc:oSk8....,0
!A~";
i~~l.Ii ... ~~!II§ .. 8c. e .. ~0 ~ 0
=~ e g 1§ii &.
g'So\;!
"11 =Co)- Z .n!8.Sg,~a::'- =
IIIII.,......U
.. ..
.....UI0e
'8-'00ra,.ICenc:D
ou..k
IIor
""1U',.IC
f:.....IIIc:
~..
681
10 Reaistar termina na iezieima naroda JUaoslaviie
10.1 Reaistar termina n. srpskohrvatskom ieziku
easta k~bin.eii. 7.7
M
metod. pareiialnih koefi-
dienar. 3.12
~
D
delovanie 5.1
date~inisticki postupak 3.5
dina.ieko dalovanie 5.10
duqotraino delovanie (u od-
N
~azivna evret~a 8.4
nazivna vrednost 6.4
nepokretno delovanie 5.11
n08u na...) 5.13 nepoeredno dalovanie 5.2
G 0
aranicna stania 3.9
aranicna stania loma 3.10
aranicna stania >u~trablii-
osnovna kombinaeiia 7.3
opterecenie za vr... arade~ia 5.20
otpor konstrukeiie (sposob-
vost! 3.11 nost prenosa opteracenia) 9.5
It
karakteristien. cvrstoc. 8.2
p
karakteris.ticna vr.dnost 6.2
karakteristicna vrednost
pareiialni koefieiirnt ~!-
aurnosti 9.1
(odredenoa svoistva nekeo
materiiale) 8.1
pokretno delovanie 5.12
polazni (kontrolnl) period 6.3
posredno delovani. 5.3
10D" 7.2
kombinaeli. za stanie upo-
postupak dozvolienih napona 3.7
postupak aranicnih sta"ia 3.8
pouO!danost 3.1
kombinaeiia delovania 7.1
kombinaeii. za aranieno stanie
trebli!vosti 7.5
preseene sile 9.3
prib1H:no I!ta1ne vrednosti 6.8
!tombino"ane vrednosti 6.6
konaena vr.anost 5.17
pro~ab!listiekj postupak 3.6
proiektni otpor konstrukeiie 9.6
korisno opterecenie 5.19
~~atkotra;no delovanip
proiektna sl~uae!ia 4.1
proiektne (proraeunfOkel vrednoRti 6.9
(u odnosu na ...1 5.14 pr~;ektna (proracunska) vrednost
(odredeno9 ~voistva nrkoQ mate-kvaO!istalna kombinaeiia 7.8
diala) 8.6
682
p
proiektne vrednosti presecnih
sila 9.4
prolaEna (povremena) situ-
aeiia 4.3
promenliivo delovanie 5.5
proatorno odredeno delovanie 5.7
proBtorno neodredeno delovanie 5.8
a
repreEentati,'ne vrednoati
(delovania) 6.1
retka kombinaeiia 7.6
s
s1qurnost 3.2
B1u~aina kombinaeiia 7.4
sopBtvena teiina 5.18
stalno delovanie 5.4
stati~ko de10vanie 5.9
9
sema opterecenia 4.5
T
traina situaeiia 4.2
traina vrednost 5.16
trainost 3.4
trenutna vrednoBt 5.15
u
ude8no delovanie 5.6
udesna situaeiia 4.4
uo~ena (ili iEmerena) ~vrstoca 8.5
u~e8ta1e vredno8ti 6.7
upotreb1iivo8t 3.3
upytrobna vrednost 6.5
z
Eahtevana cvrBtoca 8.3
683
10.2 Reaistar termina na hrvatskom knii!evnom ieziku
c M
casta kombinacii~ 7.7 metoda parct1a1nih koeficiienata 3.12
D N
deterministieki postupak 3.5
dielovanie 5.1
dinamieko dielovanie 5.10
dugotraino dielovanie (u
odnosu na...) 5.13
narivna evr8to~a 8.4
nazivne vriiednost 6.4
nepokretno die10venie 5.11
neposredn~ dielovanie 5.2
G
graniena stenia 3.9
graniena stania 10me 3.10
0
graniene stania upotreblii-
vosti 3.11
osnovne kombineciie 7.3
optere~enia la vriieme oradenia 5.20
otpor konstrukciie 9.5
I p
izmierene cvrsto~a 8.5 parciielni koeficiipnt sinurnostl 9.1
pokretno dielovanie 5.12
K
karakteristicna cvrsto~a 8.2
karakteristicne "ri iednost 6.2
polazni (kontrolni) period 6.3
posredno die16vanie 5.3
postupak dopu~tenih napona 3.7
karakteristicna vriiednost
(odredenog svoistve nekog
. postupak granicnih stania 3.8
pouzdanost 3.1
J:lat.eriiala) 8.1 presiecne sile 9.3
pribli!no sta1ne vriiednosti 6.8kombineciia dielovania 7.1
kombinaciia za granieno sta- probabilistirki postupak 3.6
nie 10me 7.2 proie~tne (prorecunska) vriip~no8t
(odredenog svoist"a nekog materi-kombinaciia za stanie upotreb-
1 i i vos ti 7. 5 i81a) 8.6
pr01ektne (proral!ur."kn) vri indnonti 6.9
proiektna situaciia 4.1
kombiniran~ vriiednost 6.6
konacna vriiednost 5.17
korisno opterecenie 5.19
kratkotraino dielm.anie
(u odnosu na. ..j 5.~4
kvazist.alna kornbinaciia 7.8
8M
p
pro1ektne vr11edno8t1
pre.1.enib 8ila 9.4
pro1ektni otpor kon8truko1ie 9.6
prola.na (povremena) situao1ia 4.3
pro.ienliivo dielovan1e 5.5
proatorno odredeno dielovanie 5.7
pro8torno neodredeno dielo-
vani. 5.8
R
reprerentativne vri1edno8ti
(dielovania) 6.1
riietka kombinaoiia 7.6
5
8be.a optereeenia 4.5
8i9urnost 3.2
aluea1na ko.binao1ia 7.4
8talno d1elovanie 5.4
8tatieko dielovanie 5.9
T
traina 8ituaoiia 4.2
traina vriiedno8t 5.16
tra1no8t 3.4
trenuta~na vri1edno8t S.15
u
ude8na 8ituaoiia 4.4
ude8no dielovanie 5.6
uee8tale vriiednosti 6.7
upotrebl1ivoat 3.3
upotrebna vriiednoet 6.5
utiaoai (efekt) die10vania 9.2
vv1astita talina S.18
z
rabtiievana ~vrstoea 8.3
10.3 Reqistar termina nB makedonskom 1eziku
I)
6apaHa uapcnma 8.3
B
BJDljaHHe Ol!.l!.ejcIBoTo 9.2
r
IpaHH1IHH OOCtOj6H 3.9.; 3.11
IpaHII'IHH cocroj6H 3a ynorpe6nHBOCT 3.10
Jl
l!.ejCTBO 5.1
l!.erepMlDIHCTlNK3 nOCTamca 3.5
1!.1DI3MH'IICO l!.ejCTBO 5.10
I!.OnTorpajHo l!.ejCTBO 5.13
3
3aUCTeHH BpeliHocrH 6.7
K
KapaKIepllCTll'lH& BpeWloCT 6.2; 8.1
KapalCTepllCrl1'lHa UDpcrIIHa 8.2
KD831Olocroja.lla KnM61l11awtj. 7.8
KOlle~lIa llpellll"'" 5.17
KOM6Hllaulija Ja'I'a"ll""'
eocroj6a lIa KPWt-
Ibe 7.2
KOM61111wHja J:I cocrojlia lIa ynorpe6J111.
BOCT 7.5
KOM6uHWI!ja Ha ntjCTBa 7.1
KoM6HHllpaHH BpewtOCTH 6.6
KOpllCHOomoB8p)'BUbe 5.19
KparKOrpajHo l!.ejcrBo 5.14
M
Merona Ha napu!j1JDDl KOe4JmuteH11l 3.12'
MOMeHTllaBpewtOCT 5.1 5
H
Hllle)IQIOCT 3.1
II enOI!.BH)IQIO l!.ejcrBo 5.11
HenOCptll.HO nejcrBo 5..2
IICCpo.aIU clnyaullju 4.4
Hecpemo l!.ejCTBo 5.4
HOMlDlanua Bptl!.IIOCT 6.4
HOMIDIBnHa UBpc:nlHa 8.4
0
onrOBapya3lbe 3a BpeMe Ha l'p8J1elbBTo 5.20
.-oCUOBHaKOM6HHauHja 7.3
omop Ha KOHCTp)'KUlljara 9.5
n
napUlljaneu Koe+rll.\JlellT H8CIIfYPIIOCT 9.1
nOI!.DlI)IQIO nejcrDo 5.12
IIUMIIIII...b. tltlYBUII)a 4.3
nocpeWlo nejerao 5.3
nOCT3DKa Ha rpaHH'IHII cOCToj6H 3.8
noetBmea IIBn03BOneHH H8I.OIDI 3.7
nocrojaHO nejcIBo 5.4
nO"erCH (KoHTponell) nepHon 6.3
685
686
npecl'lHll CIIIIII 9.3
npll~o nocrojaJIH8pell.ll0CIJl6.8npo6anHcnmcan- 3.6 .npoeKrell omop H8 KOlICfpylClUljlTa 9.6
npo'KIII8 anya&UIja 4.1
npoelClHn 8pflUlOC11l H8 npec",HRTe'
CIUD! -9:'4'
npoelClHH (np«Mmco88HH) 8ptWIOt
CrJI 6.9; 8.6
npoMllUlH8o Jlejcrao S.S
npDClOpHo Heonpe.v.eneHO Jlejcrao 5.8
npocropHO onpeaeneuo JlejclIIo S.7
mTH'lKO JlejclIIo S.9
T
TplJHa 8peJ1110CT 5.16
TpaJH8 CHl}'llUlj8 4.2
Tp8jHOCT 3.4
y
p
YOQeH8 118pmo18 8.S
ynOTpe61D18OCT 3.3
ynOTpe6Ha 8pell.llOCT 6.S
peUp3CIlTaIlIDIiMI Hpenllocr." 6. 1
perKa KOM6II11IIIUIJ8 7.6 'I.
qeaa KOM6lD1l11U1ja 7.7
c
ClII}'pHOCT 3.2
COner8e118 TOJICHH8 5.18
hi
cnyq8jua _61U1811Hja 7.4 WOMaHa olIT08apya:llbO 4.5
687
10.4 Reaistar termina na slavenaekc8 ieriku
D II
delovani. 5.1
deter.ini8ti~n! p08topek 3.5
dinamieno delovanie 5.10
narivna trdno8t 8.4
narivna Vredno8t 6.4
dolqotraino delovani.
(v odnosu na 1 5.13
n.pomieno delovani. 5.11
neposredno delavani. 5.2
nezaodna kombinaciia 7.4
I
ner.~odno delovani. 5.6
n.z90dno stanis 4.4
izmeriena trdnost 8.5 notranie .ile 9.3
x 0
karakteristicna trdnost 8.2
karaktor!stlcna "rednost 6.2
o~te!ba v casu qradnie 5.20
odpornont konatrukc!ie 9.5
karakteristiena vrednost
(dolocene lestnosti nekega
osnovna kombinaci 1a 7.,3
~radiva! 8.1
kombinaciia delovania 7.1
p
parcialni koeficient varnosti 9.1
kombinaciia ra maino stanie
nosilnosti 7.2
poqosta kombinaciia 7.7
p090ste vrednosti 6.7
kombina~iia za stan;e upo-
rabnosti 7.5
kombinirane vrednost! 6.6
kancna vrednost 5.17
pomicno delo"an;e 5.12
posredno delovan;e 5.3
postopek dopustnih napetosti 3.7
(v ednoau'na ! 5.14
, postopek meinih stani 3.8
postopek parcialnih koeficientov 3.12
prehodno (obeasnol stan;e 4.3
prib11!no stalna kombin.cli~ 7.8
karistna obte!ba 5.19
kratkotraino delovanie
L
lastna teh 5.18
pr!bli!no stalne vrednost! 6.8.
probabilisticni postopek 3.6
proiektno stan1e 4.1
prostorako doloeeno delovan1e 5.7
,M
maina stania 3.9
prostorsko nedoloeeno delovanie 5.~
me1na stania nosilnosti 3.10
me1na stania uporabnoati 3.11
R
re~na vrednost 6.5
688
R
raeunska odpornost konstruk-
ciie 9.6
rseunska vrednost (doloe.ne
lastnasti qradival 9.6
raeunske vrednost! 6.9
raeunske vrednost! netrsniih
sU 9.4
redks kombinaciia 7.6
refereneno (kontrolnol obdobie 6.3
reprecentstivne vrednosti
(delovanial 6.1
s
shems obte!be 4.5
spremenliivo delovanie 5.5
stalno delovanie 5.4
statieno delovanie 5.9
T
trsinost 3.4
traino stanie 4.2
trains vrednost 5.16
trenutna vrednost 5.15
U
uporabnost 3.3
v
varnost 3.2
vpliv delov.nia 9.2
zrshtevans trdnost 9.3
u~esliivost3.1
D
desi9n action-effect 9.4
d..i9n resist.nce 9.6
d.8i9D situation 4.1
d.si9n values 6.9
11
11.1
R89istri ter.ine na strani. iezici.a
Reaistar ter.ina na enaleskeD ieziku
A F
fr.auftntcombination 7.7aocidentel nuti~n 5.6
accidental combination 7.4 freauent value. 6.7
fundamental combination 7.3accidental situation 4.4
action 5.1
action-effect 9.3' I
impos.d load 5.19
C
cbaracteristic stren9tb 8.2
indirect action 5.3
infreauent combinati~n 7.6
cbaracteristic value 6.2
cbaracteriati.c "alue (of a
propertv of a material) 8.1
L
limit states 3.9
combination of actions 7.1
combination velues 6.6
lidit stetes metbod 3.8
load arraD~ement 4.5
lona duration action
(or value) 5.13
10n9-term value 5.16
N
Dominal stren~th 8.4
desi~n value (of a propertv
of a ..terial) 8.6
nominal value 6.4
deterministic m.thod 3.5
direct action 5;2
0
observed (or ..asured )
strenqtb 8.5durability.3.4
dyna.ic acticn 5.10
E
effects,of actions 9.2
p
partial safetv factor 9.1
pertial factors ..tbod 3.12
permanent action 5.4
F
final value 5.17
pe~i.aibl. etree.ea ~thod 3.7
p-.rsistent situation 4.2
fiaed action 5.7
frllf'action S.8
pro~bilistic ...thod 3.6
'689
690
Q
quasi-permanent combination 7.8
auasi-permanent values .6.8
R
reference period 6.3
reliability 3.1
representative values
(of actions) 6.1
required strenath 8.3
resistance 9.5
ssafety 3.2
selfweiaht 5.18
serviceability 3.3
serviceability limit states 3.11
service combination
(of actions) 7.5
service value 6.5
short duration action (or velue) 5.14
short-term value 5.15
site load 5.20
static action 5.9
sustained action 5.11
T
transient action 5.12
transient situation 4.3
U
ultimate combination (of actions I 7.2
ultimate limit states 3.10
v
v~riable action 5.5
action direcete 5.2
action dvnamique 5.10
action fixe 5.7
action indirecte 5.3
action libre 5.8
action permanente 5.4
action soutenue 5.11
action atatiQUe 5.9
action transito1re 5.12
11.2 Reaistar termina na francuslcom ie,,'lcu
A
action 5.1
action accidentelle 5.6
action (ou valeur) de courte
duree (vis-a-vis de...) 5~14
action (ou valeur) de longue
duree (vis-a-vis de...) 5.13
action variable 5.5
aptitude au service 3.3
c
cas de charae (indlviduel) 4.5
charge de chantier 5.20
charge d'exploitation 5.19
coefficient partlel de
securite 9.1
combinaison accidentelle 7.4
combinaison d'actions 7.1
combinaison (d'actions) de
service 7.5
combinaison fondamentale 7.3
cnmbinaison freQUente 7.7
combinaison quasi-permanente 7.8
combinaison rare 7.6
combinaiDon (d:actions)
ultime 7.2
D
dunbiUte 3.4
duree de reference 6.3
E
effets des actions 9.2
etats-limlte8 3.9
etats-limites de service 3.il
etats-limites ultime~ 3.10
F
fiabilite 3.1
M
meth6be deB coefficients
partiels 3.12
methode deB contraintes
admissibles 3.7
methode des etats-llmites 3.8
methode deterministe 3.5
methode probabiliste 3.6
Ppoids propre 5.18
R
resl stance (ou soll1.cI tIItion
resist/lr,te)9.5
resistance caracteristique 8.2
resistance (ou solicitation
resistante) de calcul 9.6
resistance nominale 8.4
resiRtance o~Rerviee
(ou mesuree) 8.5
resistance requise 8.3
691
692
ssecurite 3.2
situation accident..lle 4.4
situation de pro1et 4.1
situation durable 4.2
situation tranRitoire 4.3
sollieit.tion (aqis.antel 9.3
8011icitation de ealcul
(ou de di..nsionne..ntI9.4
8011icitation r.sistants 9.S
sollicitation r.sistante
de ealcul 9.6
V
valsur . court terae 5.15
valeur. lonq ter.. 5.16
valeur earacteristioue 6.2
valeur earaeteristiqus (d'une
propriete d'un .ateriaul 8.1
valeur de calcul (ou de
di..nsionn..entl 6.9
valeur de calcul (d'uns
propriete d'un .ateri.ul 8.6
valeur de combinaison 6.6
valeur de courte duree 5.14
valeur de lonque dur.. 5.13
valeur ds service 6.5
valeur finale 5.17
valeur frequente 6.7
valeur ni.inale 6.4
valeur ~uasi-peraanente 6.8
valeur repre.entative (des
actions I 6.1
11.3
693
Reqistar termina na nemackom ieriku
"au1erqewehnliche Einwirkun9 5.6
.u1ergewehnliche Kombination 7.4
.u~ergewOnnliche Situation 4.4
B
Beanspruchunq 9.2
Bemessungsschnitt9ro1e 9.4
Be8essungssituation 4.1
Damessungswert 6.9
Beaes8Unq8Wert (fur eine
Eigenschaft eines Baustoffs) 8.6
Bemessungswert des Wider stands 9.6
Bezugszeitraum 6.3
C
charakteristischeFestigkeit 8.2
charakteristischer Wert 6.2
charakteristischer Wert (fur
eine Eiqenschaft eines
Baustoffs) 0.1
D
Dauerhaftiqkeit 3,4
dauernde EinQirkunq 5.11
deterministisches
Nachweis"erfahren 3.5
direkte Einwirkunq 5.2
dvnamische Einwirkun9 5.10
E
Eiqenlast 5.18
Einwirkuna 5.1
Endwert 5.17
erforderliche Festi9keit 8.3
F
feste Einwirkunq 5.7
festgestellte Festi9keit 8.5
freie Einwirkunq 5.8
G
Gebrauchstaualichkeit 3.3
Gebrauchswert 6.5
geometrische Einwirkunv 5.3
Grenzzustand 3:9
Grenzzustand der Gebrauchstauilich-
hi t 3.11
Grenzzustand der Tra98icherheit 3.10
Grundkombination 7.3
II
hufiqe Y~mbination 7.7
hilfiqer I'/ort 6.7
I
indirekte Einwirkuna 5.3
. K
Kennwert 6.1
Kombination der Einwirkunaen 7.1
Kombination fur den Nachweis
der Gebrauchstaualichkeit 7.5
Kombination fur den Nach",eis
der Traqsicherheit 7.2
Kombinationswert 6.6
Kurrzeit-Einwirkung (in
bezuQ auf...) 5.14
Kurzreit.wert 5.15
6941
L
Lanqzeit-EinwirkunQ (in bezuq
R
reprasentativer Wert 6.1
auf. ..) 5.13
Lanqzeitwert 5.16 S
SchnittqroAe 9.3Last aus Bauzus~and 5.20
Lastanordnunq 4.5 se1ten. Kombination 7.6
Sicherheit 3.2
M
mechanische Einwirkunq:5.2
standiae Einwirkunq 5.4
standiqe Situation 4.2
statische ~inwirkunQ 5.9
ti
Nachweisverfahren mit
Grenzzustanden 3.8
T
Teilsicherheitsbeiwert 9.1
Nachweisverfahren mit
Tei1sicherheitsbeiwerten 3.12
Traqsicherheit 3.2
Nachweisverfahren mit
zUlassiqen Spannunqan 3.7
V
ver~nderliche Einwirkunq 5.5
Nennfestiqkeit 8.4
Nennwert 6.4
Nutzlast 5.19
voruberqehende Einwirkunq 5.12
voruberaehende Situation 4.3
p
probabilistisches
W
Wideratand (z.B.Querwiderstand) 9.5
Nachweisverfahren 3.6 Z
Zuverlassiqkeit 3.1
Q
Quasi-standiqe Kombination 7.8
quasi-standiqer Wert 6.8
N."InOW mlllllnil RapubllekQ9 IIkralerll". n kulturu SR SrblJI br. 413-81/74-()2 od 4.11 1974 nl plat... porn n. prom..
~t.mp. Savet"1 zlVod Zlltandardiucilu-.8tOgred
UDK 624.042/351.785
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA PRIMENOM
ad 1987.11.14---
1
2
3
4
5
6
7
Prilog A -Prl10g B -Prilog C -Prllog D-~rilogE-
1
Osnov. proj.ktovanja gradovinskih konstrukci;a
OSNOVNI PRINCIPI ZA PROVERU POUZDANOSTI
I KONSTRUKCIJA
.695--- -' ~ I
IJ USU,C7.01O
1987.
Pravilnik br. 07-93/134 od 1987-05-15; Slufboni list SFRJ, br. 54/87.., ......
Basos for d.sign of structures. Gonoral prineipl.s on r.li.bl/it'{ for strueCum
Ova; standard;e u slcladu sa medunarodnim standarrJom ISOIDIS 2394 iz 1984. godine.
N."omene u ovom .'tanderdu ime;u lama Informativan karakrer I naobaveznelU.
SADR~AJ
Straml
Pr.dmet standarda I podru!!je primene. . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
OpUi zahtevi I uslovi prora!!una, konstrulsanja I izvodenja konstnikcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Osnove prora!!une prame grenl!!nim stanjime . . . . . . . . . . , . ."
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3Osnovnepromenljiveveli!!ine.. . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5Prora!!un I ispltivanje . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6ProverasigurnostllupolrebljivoSl1konstrukcijep(imenompercijelnlhkO'lficijenata.. , . . . . . . . . . . . 7Provera kvelitete . . . . . . . . . . . , . . , . . , . . . . . . . , . , , , . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Primori stelnlh, promenljlvih i slui!einih deloven;e . . . . . . , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141I
Jedan primer probabilislii!ke melode plYog rede . . . . , . . , , , . . . . . , . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .15'Podeleo!tatooJ""~"'Irukcil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71',Podele obJekala s olJzironl na posledlco pojave oltetenja. . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . /,1 I
Vrste slepena prove... . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . 25
Predmet standarda i podrucje primene
Ovim slandardom s. ulvrduju osnovnl principi za proverevenje pouzdanosti konstrukcija uz delovanje
poznatih iIi predvidljivih vrsle oplerecenje. Provera pouzdanost; .rli sa u odnosu na rad konstrukcije u
loku pradvidenog vremena njenog Irajanja.
Ovi osnovni principi se primenjuju pri konstrulsanju, izvodenju. tranlportu i montafi kompletnih kons-
Irukcija (zgrade, moslovi, induslrijske konslrukcije ild.), iIi njihovih del ova i temeljo, kao ; za upotrebu
konstrukcije za vreme njenog predvidenog traienje.
Oval stondard utvrduje osnove za oplte pr.vile komtruisenle, izvoden)e I upotreh. ..Ih II1~enje klh kon.
strukcija bel obzire na vrstu upolrebljenih melerijale ili njihove komblnecije. n. primer. beton. celik,
drvo, opeka ild. Njihova primena ne svaku vrstu moterijala trdl posebno usklodivanje kako lJi se osigu-
reo stepen pouzdenostl ko!1 mora bill u Ikledu Ie propilime za po/edlne matorll.'..
Osnovni principl sa prlmenjuju takode I na popravke I obnovu pOltoletih komtrukcijo.
Za sigurnosl konstrukclja od zajednickog lnacaje 50 razli!!ile delovanja na samu konstrukciju, n.cinl
konstruisanj., usvojon nivo sigumostll postupci izrede.l':/ezevisnepromenesemo jerioog od cinll."a 010,"
poremet/ti celovltu sigurnost konstrukclle. Va!no Ie, dakle, prl promeni bilo koje9 t inioca r8Zmolriii
posledice no celovilo sagledavanle sigurnosti.
Pouzdanosl konSlrukcije sadrii u sobi sigurnosl, upotrebljivost I Irejnost knnslruk"ije. Siqurno<t ie spo.
sobnost konstrukcije i njenih deJova de Ul usvojeni koeficijenl sigurnoSl; i,,'r2ava sva pled',ille"e delo
van)a (IIti~t.j~ n3 konstwkcijuL
I izdRnj.
J..- .'~ ,- -~SA VEZNI Z.\VOD ZA STANDARDIZACIJU
696' --,.
2
2.1
-.. .-" --~, -. ,~ -"0" ~.. '
Upotd~LJljivost je sposobnost konstrukcijo i njenit. delova da octgO\Jt4rallJ!;vojuj osnovnoj nameni uz pre.
dvidljiva delovanjo na iSlU.
Trajnost je sposobnost konstrukeije da zadrll predvlaenu sigumost i upotrebljivost tokom odreaenog
vremena trajanja.
Pauldanos! je, prema tome, sposobnost konstrukeija da im. odgovar.jueu upotrebljivost Ul pradvidenu
sigurnost I pre\postavljanu trajnost.
Pouldanost, tj. sigurnost, upotreljljivost I trajnost ne zevisa sarno od projaktovanj. I pror.~una nago ta.
koae I ad izbora I kantrola kvaliteta ugraaenlh materijala, na~in.llvodenja I kontrola Ilvoaanja.
Opsti zahtevi i uslovi proracuna, konstruisanja i izvodenja konstrukcija
Osnovnllahtevl
Konstrukeije ili njihovl delovl moraju sa prore~unavati I Ilvoditl taka da odgov.raju svojoj predviaenoi
nameni. Konslrukeija se mora projektovatl I prora~unavati taka da moguea kasnij. o~!ec.nja ne menj.ju
.zn.e.jnc prvobitno stanja. Konstrukcija moraju, uz odgov.rejuei stepen pould.nosti, i$punjovali sledee.
uslove:a) moraju preuzimatl sva delovanja u toku Izvodanja I predviaenog vremena upotrebe,
b) moraju Ildrhtl lokalna olteeanla I avantualna Ilu~ajna dalovanja kao &to IU aksploll)a, vatll, ud.r
vOlil. I dr.,
el mor.ju se pond.ti kao Ita je predviaano pod uobi~aian;m o~ekivanlm uslovima upatreba.
Ovl zahtavi moraju biti ispunjenl tokom predviaenog vremen. trajanja konstrukeije.~
Tlljnost konstrukeija u njlhovim r.dnim uslovima more biti takv. d. promana u .vojstvlma moterljala na
dovode do neprlhvatljlvog smanjenj. slgurnostl ill upotrebljlvostl konstrukeija. To zna~i da njeno odre.
aeno vreme trajanja mar. biti postignuto Ul r;>dgovar.juci nivo odrlavanja.
Napomena: Projektovana I prore~un.ta konstrukel). mora bltl ekonomi~na u pogledu utro~ka materlja.
la, anergija, nov~anih sredstava, IIdne snage, prostore I vremena,
Uobi~ajena podala olteeenja konstrukeija data je u Prllogu C.Prema torno, graaavina IIi nlihovl dolovl sa, po pravilu, svrstavaju prema tefinl pOllecJiea ad moguelh
nnlgoda u Ilodaea grupa:
al mala Iii zanemarljlva opasnolt po 'judskellvota, mele III zanemarljlva malerljalno slola,
bl opasnost po Ijudske Ilvote, e moguenost meterljelnlh Iteta Ie lna~ajna,c) velika opesnost po Ijudska flvole I vrlo vallke meterljalna Itete.
Podela objekata s obzlrom na posledie" pojave olteeenja data ja u Prllogu D.
Premo ovakvom rJlzvrstavanju konstrukeij. III njihovih dalov. mogu sa za ista trallti r.zli~ita klasa sigur.
nostl, ked kojlh su I mera za postlzenja Ilgurnonil upotrebljlvoltl razli~ito.
Posladica nazgoda zevisa od vrsta nezgoda, a nero~lto u onlm Ilut.javlma klda postojl opasnost po
Ijudske livote IIi moguenolt povrede. Taka la konstrukeije koja sa mogu srutiti najednom I bel n.gove.
ltaj. moraju prore~unati za viii stepan pould.nosti nego konltrukeija kod kojlh rulenja mole bitl po.
stupno.
2.2 Upotreba konstrukci;a I uticai okoline
Ullcajl pretpoltavljane namane I upotrebe konstrukeljD, kao I utleajl okollna, mogu sa po.matratl u pro.
re~unu zajadno I pojavama u okvlru uobltajane upotreba konltrukelja.
Ovi utieaji I ullovl mogu, na primer, ukljutlvatl delovanja od uobitajana predvidljiva upotrebe zajadno
la svim predvldljivim utleaJima okolina kojl la mogu poja.ltl u Isto vrema.Cvi utiea;i i ullovi tina osnovu za prore~un konstrukeija za grenltno stanje upotrebljivoltll moguea .u-nje loma.
2.3 OpIsnosti
Mora sa uleti u pror.~un moguenolt pojava opasnolti koje, same ili zajedno sa uobi~.janim utie.jima n.konSlrukeiju, dovoda do grani~n09 Itanj. loma ili greni~nog stanja upotrebljivosti konstrukeije.
"...,, ,,~"...._. ."-"--'"'... ,~.--_._-...
,697!!
i'
2.4
2.4.1.
2.4.2
2.4.3
3
3.1
3.1.1
Opasnosti mogu nast.ti zbog:
- pogrdnog planiranja, prora~una, izvodenj. ili upotrebe objekta ill kao posledice nedost3tka podatoko,
pogrdnog turna~enja podataka I dr.
- uticala ekstremnog porasta opteraeenja, pod delovanjem okoline (kilmatlkl utlcajl, gcotehni~ki us-
lovll dr.!.
Mere kole se pr.duzimoju ZI spre~avanle pojave opalnoltl sastojl II od:
- izbegavanja uzroka o\:lasnOltJ ill Ivladavlnja istih,I- prore~unl uz uzlmanjl u obzlr opasnih poiavi.
- prihvatanja rizika od o~enja nastailh za vreme pojavi opalnOltl1 nmolanja dl II Imanje pOlI.dice.
U slu~lju da .. konstrukcijl prore~unavl Zl pOllbnl opunl okolnostJ. onda ista ulazl u komblnacijloptereCenja sa oltalim uobi~.jenlm dllovanjlml.
.Uslovl povI.anl sa pretpoltlVklma ulVoJlnlm u projektovanlu
Da bi svojstva objlkt. odgovarala pretpOltavkama u~injenim u projlktu I proreeunu. mora bit; ispunjanIzvlltan broj uslova. i to:
P 0 ~ I t n I I z b 0 r k 0 nit r u k c Ion 0 g. I Is t I m a. m It. r I J a I I I n a ~ I n I I z v 0 d I-nja
S ob.irom na slgumolt. Izbor konstrukclonog slstlma mora bltl tlkIV dl njegovl vafnlll dolovl predsta.-Ilaju celinu u toku I posll nlzgodl. Miterllill neeln Izvodenjl tlkodl mogu uticltl no cllovitost konltru-
kcill.
Prov.ro kVllltlta
Svaki korak ;, planiranju. proj.ktovanju. izvodenju i upotrebl konstrukcijl mora bit! provlrevan do It..pena koji .avili od mogutih pOlledica greHkl.
Mnogi sluhjevi olletenja konstrukcij. su posledici grebka kojl nlsu otkrlvene u I'ostupku g..donj..
Provere more uklju6ivatl predvldlnll I Izvrlevlnjl radovi koJI I. morelu Iprovestl u Ilu~alu odstupanjl
izmedu trdlnih I dobljenih rezultatl.Vrstl steplna provlre date IU U Prilogu E,
Odr.favanj" i popravkl
Konstrukcije Ie moraju tako odrfavatl da se mugu upotrebljavati tokom svog predvidenog veka a u .vrhe
ZI kojl su bile projlktovane. Ukoliko jl konstrukcijl oltetenlililwoleni toilko da njena dalia upCltreba
niio ligorna ill 10naakol\tlmi~na. potr.bno II ri.doltltkl otklonltl. tl. kanltrukciju dov.1f u p"ohlt""$Ianje.
Stlnjl konstrukcijl Ie utvrduje povr.menim pregledlml kole vrle u to olpOlobljon. grupe. Mere adrfa-
vlnJI .Ivil. od vafnaltl konstrukcijl i vafnastl nJlnih paledlnih delov., 1.lofonalti lpoljnlm IJtlcajiml.materijlll ad kojlg' IU Izredenl, POltojltl ultltl I od trolko~1 odrfIVln"'.
'j
j
Osnov. pror.eun. prIma gr.nienim stanjlma
Grlniall8 stanJe
3.1.2
IKonstrukcionl svojstvi eele kanltrukcljl ill nllnih d.lavl moreju zldovoljlVltl ~itav niz grani~nih stl-
I
nil~zr::~e:~~:I:~~::::I: :::~:~:::r::;:"~"::'dlill d~ltl:
al grlnl.!nlstlnjl loml kO)1odoovlrl)u nlJvel!oJ no.lvostl (s obzlrom nl .I9Or"",tl. ibl grlni~nestlnll upon.bljlvalti s obziromnl zehtev. uobleljlne upotrebe Is obzirom118n.menul.~Grlni.!nl .tanll 10m. odgovlreju: I
- gubitlw ravnotefl kanstrukcije IIIjednog njen09 d.ll. posmetrlne koo kruto telo, f- Iomu u kriti~nim prelecima konstrukcll' zbog prekorl~enll tvntot. materll.11 (u nlkim slueaj~vime I
.' Ismlnjene' prI ponovljenom optereelvlnlul ill krljnjl (po vellelni) dlformlCii. met.rijala,
I
- promlni unuter meh.nizma konstrukcije (rulenje).
- gubitku st.I.lnonl (i1.bo~av"ni. itd.l.
~_.~ .- ..-"
..,....
698-"""''''''''-~-''- "..''''''''''''
".',,,." ~.'''-r:---~__"",.r
3.1.3 Gr.nicn. stanja upotrebljivosti odgovaraju:
- deformacijama koje utifu no upotrebu i\i n. izgled konslrukcije ili njenih delova,
- vibracijam. ko)e smet.)u IIi negativno utifu n. pojedine de love konstrukcije ili na opremu (posebno,
aka nastajerezonancija),
- lokaln. oiteeenj. (ukljufujuei pukoline) koj. smanjlJju trajnolt konltrukeije ill ulicu na pondanje IIIizgled nOllvlh IIInanollvlh deiovi konilrukeljl.
ZI proveru gr.nlfnlh stlnj. upolrebljlvOlti konltrukelje po prlvilu I. upotr.bl;.v. jedno iii vile Qgr.nife.
nJ. koj. Ie odnose n. deform.elle, ubrzanje, Ilrlne pukotine itd,Ova ogranlConJemonlu II odraoivatl 8tlllstH!klm matod.me,
Proroc'!un
3.1.4
3.2
3.2,1 Olnovnl z.hlevl
3.2.2
Sva v.ina granifn. It.nja moraju se proverlti pror.funom. Mon se ustanovit; prorafunskl model za sva.
M granicno st.nje posebno.~Model mora blti takiv da obuhvata moguea odstupanja u predvidanJu velifi.
, na pojedinih utieaja,'da obuhvata ponaionJe konstrukcije kao eeline I po""l.nje poi_dinih njenih delov.
kao ; ponalanje upolrebljenih materijala i utieaj okoline na konstrukeilu. ,Postup.k proratun. ne mo," imali veeu toeoost od one koju Je Izvodafki moguee poltlei.
Svrha prorocunl ill ilpidv.njl prolotip. jl da II dokl!e dl ee konltrukeije dOlt;.!i grlnicoo Itanje kojejeispod'granlfnih vrednosti utvrdenih za vrstu konstrukcije 0 koJoj II radio .Za dokaz pouzdanolti konslrukeija primenjuje Ie n.fin prorlfuna uz porno': p.reijalnih koeHeijen.ta,ko;i je opis.n u I..6. Za neka granifna stlnja, kao Ito IU ZI krli 10m, hemijlki Iii biololki napad, proracun
uz pomoe pareljalnih koefleljen.tanll"upotrebiliv. Tdll moh dogodltll u Ilufoju dinamlckih prublema,na primer, Iko J. Ivrha prorafuna Izbegavanje rezonanelie.
Projektne Iituleiie
3.2.3
Z. svaku konstrukelju potrebno jl rlzmatrlti nekoliko razlifitth projektnlh litu.eij. (t. 2.21. Svakoj odtih.situleija odgovaro;u razllclti konltruktivnl Iislemi, rullciti uhtevi pouzdanosti, razlieite merodavne
vrednolti, rulicili ullovl okollne itd. Z. Ivaku od tih lituacija trlfl Ie posebn. provera pouzdanosti
vodeei rofun. 0 razlifitim posledieamo mc.gueih nezgoda.Projektne Iltuaelje 18dele ne:aj Stalne, kole naju kroz citav vek konstrukelje; na primer, konllrukelja j~dne kuee za st.novanje
optereeena je teretima od n.mdtaj. I uob~cljenlm broiem OIoba;b) povremene,I kraeimtrajanjemIvlsokomverovatnoeompojave;na primer,konstrukeij. je u faz; mono
tate Iii popravke optereeena teretlma od naslaganog materljala;c) slue.jne, koje uglavnom kratko traju I Imaju malu verovatnost po)ave; n. primer, naslali pohr, eks.
plozija, udar ill veel lokalno oilecenje.
K 0 n I t"r u k e ion ace I i n I
Obifno se Ivi delo.i konstrukeije I konstrukeija kao celina prorofunavaju za odgov.rajuea granifne sta.
nla 10ma I odgovaroluea granlfna stanja upotrlbljlvoSl1. <3llvnl noslcl Iinemi moralu se prorafun.ti Z8odgovaraluel graniena nanj. loma. .Glavni nOloel liitem konllrukelle morl II prorleUnal1 u slufalnl IltulelJe tlko dl moguenon poilvi
Oitlelnl" bud. dovollno mala,Ovo Ie pOltlle:a) izborom t.kvI konstrukeijl kod ko)e mole da sa ottetilli padnejedan njln deo, I tim d. konstrukelja
kao eennl III njenl vlfnl delovlnojl bor joi toliko vrlmena kollko )1 potrebno u preduzlm.nje mera
za ultitu Ijudskih livoti, tl. evekuacilu;b) ollguranjem (prorafunom. dimenzionisanjem III uititnlm mereml) ukvI vrstP da ni jeden vahn doo
noseeeg Iislema ne moh posllti neupotrebljiv ulled neke od Iluf.jnih siluaeija.
Konmukelle takoal morlju Imati odgovarajueu otporOOlt n. deJovanl1 boenih Ilia. Pri razmatranju gr..nifnih stanj. lorna, konltrukeije moraju preuzim.ti horlzontalne slle eija Ie vilifina u odredenol propor.ciji 58stalnim vertikalnim 51lama koje deluju n8 nju.
I
'I.:1
-.....-
.,699--''T .,."-"
-""'~""~''''''''' --' "-"'''.r~' . .,.' ..--.
4 Osnovne promenljive vclicine
4.1 Opite
Prora~unskl model kojim se opi,uie .vako posmatrano granl~no stania sadr!1 odrcdenl .kup osnovnlh
promenliivlh vell~lna. One moraiu bill merlilva. U uobi~ajenlm slu~ajevima osnovne promonljlve vell~lne
58 odnose 08:.
- delovania (optereeenja. .ile. delormaelie).
- svojstva materl!ala I tla.
- geometrliska paramatre.
-Omovne promanljlve vell~lne smatraju Ie slu~ainlm promenlfivlm. One su ~esto posledlea utleaja okoll-
ne. Taj Ie utieaj mOra uutl u obzlr. ti. mora bltl dlt u odgovara)u~lm pravllnlelm. Z8 Ivakl malerl)ol po.
sebno I svekl posobnl tip konstrukelje.
4.2
4.2.1
Delovanja
Dellnlel)o
4.2.2
Delovanje je skup koneentri.anih ili ra.podeljenlh .ila koje deluju na konstrukeiju (neposredna delo.vanja) ill stalne IIIprlsllne deformaelie u konstrukeljl (posredna delovania).
Pod delovanjem se podrazumevaslImo jedan uticaj ukoliko 5e mole pretpO$tavitida je nezaviHn u vr,"menu I ~rostoru od svakog drugog utleaja kojl deluje na konstrukciju.
K f a s I I I k a e I j a del 0 van j. pre map rom e n I n j I h 0 v I h vel I c I no" v r e-rne n u
4.2.3
Delovenja so. promo promeni voll~lne u vremenu, dele na:
a) stalna delovanja (G) koi. ce, po pravllu, delovatl za sve vrerne trajania konstrukeiie I c Ije su promene
veli~lne zavlsno od vremena zanemarljive u odnosu na njlhovu sradnju vredno.t ill OM delovanj. kod
kojih Je promena Jednosmerna a vell~lne dostl!e neku granl~nu vrednost;
b) promenl)lv. delovania (0) koja, po pravilu. ne~e delovltl Z8 $Ve vrerne traj_nja kon.trukeijelll ~ije
promene velicine u toku vremena nisu jednosmerne i nisu zanemarljive U odnosu na njir.ovu pro~ecnu
vrednost;
el slu~alna delovanla (A III F.) ~lla je pojava man)e v.rovatna za vreme tra'onla kon<lt'ukC1jo. On. ,OJ"hl~,no zna~ajnljlh velie';;na I u veelnl slu~ajeva kratkog trajanja.
Slucajna delovanja mogu u veeinl sluc~jeva uzrokovatl zna~ajnija oiteeenja, oslm u slucaju ako su pre.
duzete posobne mere protlv toga.
Prlmeri za stalna, promenljiva I sJucajna delovanja dati su u Prilogu A.
KlasillkaelJa delovanja prema njlhovoj promenl u prostoru
4.2.4
Delovanla so. prema svojol promeol u prostoru, dele u dve grupe:
al stalna delovanja, koia Imaju prostornu raspodelu na konstrukeljl takvu da su vell~lnom I smorom delo.
vania nedvosmlsleno odredena za ~Itavu konstrukeiiu aka IU data u Jednoj tackl koostrukelj.,b) promenljlva delovanja, koja Imaju moguenost promone prostorne rupodele no konstrukclll do odre.
"enlh gran lea.
Delovanja koja sa ne mogu svrstati nl u jednu od navedenlh grupamogu losmatrutl du su s.'t.vli~'
nog stalnog I )e"nog promenljlvog dela.
Ru",atranJe prom.nlJlvlh dalovan)1 uhteva rumatranle razll~ltlh Ilu~u)ava opt"te~"nln. :;vnkl polodlnac'!-
nl slu~aj oPtere~enJa odre".n je utvr(Janlm polo!ajem svakOg od promenlllvlh dolovonja.
U noklm Ilu~ajovlml po!r.bno jl razlikovaUltalna delovan)1 I delovanla kola IIJ pokr.tno III v'novntno do.
luju u pojedlnlm tlcka';'a III u neklm delovlma konstrukclla. U tlkvlm.llu~ajevima I u nedo.t.tku ta~niJlh
podetakauoblcajena ;e podela takvog delovan;a no razll61ta pojldlnaOnl delovania. ad koilh neka dlluju u
kriticnlm-taek.ma iii delovlma konstrukclje a nek. delulu n. oltallm dalovlma kon.trukeije.
Podel. delovanja s obzlrom no odgovor \(onltrukelLe
Delovanja Ie. u nvisno.tl od vrste konstrukcije, dell no:
01 mln,. delovania htatick.1. koj. n. u7.rOkuju nik.kva znacajna ubrzanjo konc:fI,f,Cli" ilt "j,'-"h <1..1.....b) pokltttna doloyanj., tdin.tnli~kn), koJa prouzrokuju :zna~ajna ubrzan)a k(}II..III.I,('i;'~,
700i"
.,.
0;, Ii S~ ncb~ delovanje sm8tre pokrctnim Idinamitkim), zZlvisi o,! k.\!l' !wkcijc.
Radi iednostavnostl pokretna delovanj. cesto se smatraju mirni", d.,lovanjima kod kojih s. dinamieke
poi'vo. kojo. Sl! uvisne od ponaJanja konstrukcijo, uzlmaju u ob_ir odoovarajutlm rovet.nj.m vellelno dA'lovon)..
4.3 Syojstva m.lllrljlll I tll
Vrednostl koje oplsuju IYOjstvlm.terlj.l. I njlhoye slueljne promene morlju se zlSnlYltl nl odgovlniu,
tlm IlpllivAnllm., nl ruultlllml prtthod"lh Ilplllvlnll 111nllikultvu. Svojstvl dublllnl prlko Ilplllvlnllu posebnim ullovlml morllu II protyorltl u odgovlrlJutllVOJstvl stvlrnog mltlrlJll1 konstrukelll porno.to CIIIgoverllutlh flktorl III funkelll, koJI mouu bltl 'Ivlsnl od vrl,",,"I. Nltot"ulli u Ivol"tvh". m8\orl.
1III u konstrukeljl III u tlu morlju II posmltrlti OOyojlno ad netaenostl rezultete stlndlrdnlh IsplliYlnil I
00 flktora pretvlrlnjl ill funkclje.
4.4 Glamnrljskl plremetrl
Geometrljskl plrlmetrl oplsuju oblik. volieinu I glblrlte konstrukclje u celin!. njenih dolovl I popreenih
prelekl. Kldl odstupenjl neklh glomotrljsklh plrlmetarl od utvraenlh vrednostl mole Imltlznleljln uti.CI; nl ponllln;1 I otpornost konstrukeije, tlkyl parlmotrl Ie morlju smltrlt; promenljlvlm yelieinlrna.
POOlCikoil oplsuju njlhOYuprdmenljlyost morlju II odredlt! uzlmljutl u obzlr utyr""nl grlnlcl tollnn.elje (t. 6.41-Nlpomenl: U mnoglm Ilueljeylml promonl;ive yrednostl geomotrijlklh parlmetlrs mogu II Imltreti mI,
lim yellelnlml u poreaenlu I promenlJlyoitu yelielnl deloYlnil no konstrukcllu I SyoJstvlmlterljlll konstrukelje. U tlkylm slueljeylrna geometrijskl paramnri se mogu smltrlti u pro.
rleunu nepromenljiyim. tj. OOreaenlm. Prlmlri promenljlyih geometrljlklh plnmetlrl IUnonememl eksclntrleitltl, neglbi r ukrly'lilnoltl, nl primer kod l!ubOYllzldOYI.
6 Proracun i ispitivanje
5.1 OpUe
PostuPlk p,ojektoYlnjl I prone un. po pnyilu se Slstojl ad:
- Inalize.opteretenjl I stltlekog prorlcunl, koil dlje yelielnu unutrllnjih sill (sile I momenlll u popre.
tnlm preseelma I
- prOrleUnl popreenih presekl, spo;evl ltd. kojl dljo njlhoyu nosivost.1 deformlbilnost, ti. njihoyo po.
ndln;l.
U nlklm Ilueajoylml. nlje mogute sproyestl tlkay postupak, na primer u slue.)u kadl se pr<>uelvl postoje'
te konstrukcijl.Prorseun konnrukelje mole se vrl;ti raeunskim putlm I modllskim ili prcrtotlpsklm Ispitivlnjem. U ne.
kim Ilueajlvime se upotrlblievl komblnacijl yiie nlei"l.Mora SOjasno postlvitl olnovnl noSe<!1konstrukeiio koll slgurno prenosl Iile na t.melje i ust.nOYiti one
. klrokterlstik. konstrukeije koje Iml)U kritieln utlelj nl njenu ukupnu It.bilnost i colovltost. OVI ka.
IIkterlstlke II morllu Ispitlvltl, 10 nJlml.11 morl posebno vodlt! lIeUnl u Ivlm flllml proroeunll klsnl.leg Izvoalnjl.
6.2 Proreeun
Prolleunlkl modlll I olnovne pretpostlvke u prolleunu morllu Izrl!evltl odgoyor konstrukelje u Ikledu
sa grlnlenlm IIlnJlm koje II polmltrl. ZI prorleun mole konllrukelil bltl oplsanl modelom koil II
IIlIoJI 00 IInlllklh llemenetl (grade Iitubovl), povrllnlklh lllmonoto Iplote IIJu,ke) I trodln..nzlonalnlhel.menlte. ZI grlnl/lne .tlnll upotrebilivostl po prlvllu .1 korlne IInllrne m.todo proraeuno. I U no.klm slueaievlml moreju sO'koristltl i n.iin.lrne metode.ZI gllniena stlnil loml primeniu;u se lineame I nelinelrne metode, keo I teorlje pllstienosti. u zevlsnOlti
00 odgoyolI mlterijlll i konstrukeije nl deloYlnjl.Prl rlzmltranju promenljiylh delovanjl potrebno je OOredlti 1I sVlko deloyanje uproiten prostorni mo.
del I upotrebljlvlti ih pri odreaivanju rasporeda r.zlieitih opt.reteni..
---
701
Za neku zadanu konstrukciju neophodno je odabrati najnepovoijniji respored opteretenja. Ipak. p!lnekadje opravdano, sa stanovi~a statistike, ne ispitlvati neke n<iverovatne komblnaclje opterecenja.
Ako je uticaj sredine na ponas.nje materijala, delova konstrukcije,!..konltrukcije u celini uobicajen, mole
se obuhvatiti neposr.dno u proracunu.
Prlmerl utlca)a okollne koJII. movu dlrektno Izrezltl u prorecunu IU:
- utica) vlalnoltl okolln. na cvrstoeu drv.ta,
- uticaj vlsoke tempereture od polara na deformacije I na grenicu popu~anja cellka.Gre§k. u prorecunlkom mod.lu mogu bltl ukIJuc.n. u lam mod.1 upotr.bom jodl1t>g(IIIvl!e) p.r."'.t...koji se mogu smatrati dodatnom osnovnom promenljivom I odr."enom vredno§Cu I zakonom promene.
Ove promenljiv. se odreduju upor.divanj.m predvi"enih I opd.nih podataka u odgovarajuclm ispitiva-njlma.
6.3 Modelsko Ispitlvan).
Konstrukcija III njen deo mogu biti prorecunati Idlmenzionisanl na osnovUl rezultata odgovarajuceg mo.
delskog ispitivan]a spojenog I mode!lkim prorecunom kako bl se predvidelo pontianje stvarne konstruk-
cije.
U mnogim slueaj~vima pri proraeunIJ konstrukcije upotrebljava II modelsko Ispltivanj. da bl se proracunpotvrd!o ill kao um.na za isti. R.zultati mod.llkih Ilpltlvan)a moraJu biti potvrr),ni.
Prototipsko ispitivanjc5.4
Konstrukcija ili njnn deo mOle 5e prora~unati i,dimenzionisati 08 osnovII reZtJltat;1 i~pi.ivnr.j:t prototjf:~kojl odgovara konltrukciji koja s. proraeunava.
.Takav nacln ispitivanja ponekad I. upotrebljava umesto proracune da bl.se potvrdila nOlivost malih delo-.
va konstrukcij. ill detalja. Vrlo j. valno da la prototiplko Ilpltlvanja vr§!, po mogucnosti, pod ~o pribll.Inijlm uslovlma pod kojlma ca bltl stverna konltrukcl)a u pogled~ cvrstoee. dlmenzl)a. opt.recenja I
uslova okollna. Ako lamo moll bro) rezultata proto~lplkog Ilpltlvonlo stojl na respologol1ju, mo.. 18uno.
noviti statistleko proc.na gre§k. dobij.nih r.zultat..
6 Provera sigurnostj i upotrebljivosti konstrukcija primenom parcijalnih koefjcijenata
6,1 Olnov. proraeuna
Ovai naein pror.cuna smanjuje uticaj rezlieitlh netaenostl I mogucih promenljivosti pOjedinih v.licinaupotr.bom parcijalnih koefieijenata koji se razlikuju u z..isnolti od toga 0 kojoj se osnovno) promenlji.voj velieini radio
U praktienoj primeni mal. promena ovog nacina proracunalu nekeda neophodne (t. 6.2.2 i t. 6.3.2).
U proreeunu s. vrednosti osnovnih promenljlvih v.licina nezivaju projektnim vrednostima. Delovanja s.
izralavaju njihovom projektnom vredno§Cu Fd(t. 6.22) prema izrazu:
Fd. 1,' Fr
C::vrstoe.m.t.rlj.l. 10 Izr.!ev. nJ.nom proj.ktnom vr.dnolc!u'd
(t. 6.3) promo I"ozu
'd. 'khm
Oltala potr.bn. IVOJstV.,t). volleIn., dat. IU n.lltl n.eln (IIIu n.klm Iluc.)ovlllu>rlod.llli", .'.lIIontlm.l.
G.orn.trljsk. velieine se izrahvaju Ivojim projaktnim vr:ednOstimaad (t. &.<t.:1}'premaIzrazu:
ad . ak :I:As
U pr.thodnim izrezima su:
Fr - reprezentatlvna vrednost delovanja,
'k - karakteristicna vrednost svoistava materijala Ina primer, evrstoee),
70~:~-'''''-'-'''---''''- "
-~.-' '
-..--
'k - ka"kleristi~n. vrednost geometrijs,l<ih paramet.rl.
'Y, - paroiinlnl koofleljent %I ra.lI~itl d.lovenla; njegova vr.dnost ,:/vi.1 od t.l\nnstl odredivanja veli~ln.
samog dalovanja;
'Ym - pareij.lnl koefieijent 18 svojstva materij.'.; njegova vrednost .avisl od u~nostl s kojom su odrede-
na poj.dina 'VOjstvl mlt.rijlla;
A. - dodltna goometrllskl vell~lnl; nJena vr~dnoct %lvisl od tlOnosll geometrlJskih plrametl,..
Uslovl granl~nog stlnjl dati .u slede~im izrazom;
IJ (Fd' 'd' 'd'
C,'Yn' 'Ydl
.. 0 (1)
gde je:
C - ogrlniOenje %lvisnood vrlte gr.nl~nog stlnjl (t. 3.1 I,
'Y;, - koefieijent kojim II uzima u ob.ir valnost konstrukeije I y.li~ioa poslediea nezgode (tj. kog Ie
.tepena).
'Yd- 'koofieijent kojlm II uzimlju u ob.lr nepouzdlnostl proraOun.kog model. I onllo nopouzdenoS!!
kole nisu obuhvn~ene drugim koelicijentlml.Koefieijent 'Ydim~ vrodnosti zavisno od stepenl ta~nostl prorlcunskog modela (tj. koliko on predstlv-Ijl stvlrnu konstrukeiju ili njene elemente): Ovaj kootleijont tako(le pokriva I osetljivost kon.trukeionog
sistema.Napomena: Mnogl uzroci odstupanja mogu sa naei ili u proraOunu ili u izvodenju kaa. na prlmar, lo!
matemati~ki model, ~a~ln i.vo~enja, razlike izme(lu trafenih i ugraaenih materijal.. Ijudsk.grolka. Zajadni~ka osobinl ovlh odstupanjl jene dl ih jl mogu~e usunovitl, Iii dl im Jo tl,ko
utvrditi obim.Funkeij. gr.ni~nog stlnjl je zavisnl od vremenl. U mnogim sluO.jeviml primene u prlk.;. pretpostevljeni
rezultltl su uzeti u rlcun dodevanjem odgovlraju~ih brojOlnlh vrednosti osnovnin: pramenljivim vredno.
stiml.ZI prakti~nu primanu projektni uslovi se, po prlvilu, dele nl funkelju delovanJa 5 I funkeiju otpore kan.
strukeile R,lto j. Z8grani~na stanjaloma deto izrezom:
'Yo' 5. (Fd' 'd' 'YSd)'"
R ('d' 'd'c. 'YRd) (2a)
U nekim slucejevlma II ovej iuaz menja u:
'Yn.
'YSd,5 (F
d' 'd)'"
1I'YRd'
R('d' 'd'
C) (2b)
Koefieljent 'Yd'"
podeljen na deo koji .e odnosi na delovanje opterlten;.'YSdI na deo koji se odnosl na
otpornost'YRd' U prlmeni mole koefieijent
'Ynstajeti nel.dnoJUi drugoj .trani iuaza it; bitl neposredno.adrhn u projektnlm vredno.time.
Za.granicna stenja upotrebljivosti projektni uslovi ~.sto mogu biti dati izrazom:
5 (Fd' 'd' 'd' 'Yn' 'YSdl
'"CI'YRd (3a)
III
'Yn.'YSd.5 (F
d' 'd' 'dl '" ChRd (3b)
gde je C ograni~.nje povezlno Sl upotrebljivo!Cu (t. 3.1).
IUlzi (I), (2) i (31 mogu Sl smltrati .Imo lemlukim opisom Izlohnog na~ina prora~una. 5vlkl oznlklF,
". ; C mole prodstavljati nekoliko promenljivih velicina. Tako, u izrazima upotrebljenim Z8 prora~un,
pznaka F moie prikazivati nlz delovanja koja ulaZ8 u kombinaciju oplerecenja. Daije, na primer, u armi.
ranobetanskoj konstrukeiji , mole prikazivatl kako ~vrstocu boton. tAka i cvrstOCtl celika,
"';"""''''-.''.''''1!;On':'' _..t...r..-_.........-.-..-
.703
62
6.2.1
6.2.2
Svakl ad lualO (I), (2) 1(31 motn predstavljetl nekellko luau kojl'lIte I.tovremr.no k.o prol',klnl usia'll.
Iuazl tak~e magu bltll vektonki.
Problem staticke ravnotete mote se oplslt! izrazom (2), gde je R jednako null.U nekim slucljevlma vrsta problema lOhteva da se projektnl uJlovl pllu prema iuazu (1). To mote bltl,
na primer, slucII kada problem sadril u sabllspltlvlnje stabllnostl okvlrnag .Istema.Ako je "roblem nelinearan, potrebno mu Ie P.Osvetltl pOl8bnu pdnju. Nellneorno.t 1D0te, na p,lmer,prouzrokovet! da se delovanje nekeg utlcaja menjl u uvlono.tl od .voj.tlvi mltlrljall.Kod probleml umora mogueale potrabl u korekcljlmllzrlU (1) Iii (2).Napomen" Izraz (3) za granlenl .tanll upotrebljlvostl motl se upotrebltl za mnoge oblcne probleme u
vezl s dlformacljaml, pnlinama ltd. Ipak, zl,nakl Vl'1tl probleml, klo Ito.u vibracije,lzrazlmogu bitl neupotrebljivl.
Dalovanja I njihovi komblnacije
Reprazentatlvnlvredno.tl
U zavl.nosti ad namane konstrukclja mote velielna delovanja Imatl razlleltevradnostl. Te vrodnostl so
nazivaju..eprezentativnim vrednostlme i date su u odgovarajucim propislma Zl posebne vr~te konstrukcija.
Glavna reprezentativna vrednost je tzv. karakteristicna vrednost. K..akterlstlena vrednost je on. za kojupostoll verovatnost dl noee biti prekoracene u nekom odgovarajucem periodu odre"onorn p,em. prodvi.
donom vremenu trajlnjl konstrukcl;e III trajanju projektne sltuaclje. U neklm slueajevima volielna delova.nja maze imati dve karakterlstiene vrednosti, gornju I donju. U slueajevima ;de je za konstrukc/ju opasnije
smanjenje optereeenja, uzima.a donje vredno.t ~80 nepavoljnljl.Druge reprezentatlvno vrednostl biraju se u zavisnost! ad korlktarl.tlcnlh okoh\o.tl, na primer. obzirom
na trailnjl neke situac/jl, I mogu bitl lua!lne keo deo keraktarlsticne vred'nosti upotrebom faktera
"'1<1.Kad god JI'tO maguee, delovenje I nj/hove promeno moraju bltl ustanovllenl na o.novu stva,nih opatenje,ispitivanj. ili podataka a matarijalu, sanavnim delovima, opremi I dr.
Drugi izvori podataka kao, na primer, iskurtvo ill fizlcka ogranieenjl, takode se mogu uzeti u obzir. Vro.
dnosti d~bijenel na oVlj naein nazivlju sa "normllnlm vrednostiml",
Stalno delovanje G Ima samo jednu vrednost. Klda se delovlnje sastoji ad sopstvene tetine konstrukcije,
vrednost Gk sa dQbija na osnovu predvldenih geometrijsklh plrametara (uglavnom uzetlh Iz odgovar.jueihcrteh) I ..ednje jedlniene fotlne mllerljala. U slueajeviml gde su vltne pronlOn. u ,'alnlm dclovonjlrna,
njihova karekteristlcna vrednost mora bit! odredena taka de je verovatnost njihovog preko""~enja dovolj.
no mall. U tlm slueajevima jl ponekad potrebno odreditl gornju i donju k~rakfcristianu vrednost,
Promenljivl delovanja°
magu Imatilledeea reprezentatlvne vrednolt!:I) karakteristienu vrednost,
Ok'b) ueestalu vrednost,"', Ok'c) priblitno stalnu vrednost,
"', Qk'U posabnlm .Iueajevlma magu bill odredene I druge vredno.t/.
Aka karakterlstiene vrednosti Z8 promenliiva delovlnja ne mogu biti odredene Iz statlst!ekih pOdataklkao, na primer, Z8 delovanje ad specijalne opreme, odgovarajuet vrednosti 18mogu odrediti nl osnovu ras.
polotlvih podatakl. Karlkteristienl vrednost je iadi nlzlvnl vrednost (t. 4.2.1).Slueljnl delevlnjl A (IIi F.) /rnalu jednoznle-;'u'reprezentatlvnu vrednost odredenu proplslma za opte.reeenja ill rumatranjem raspolotivih podataka dobijenih pr~thodnim merenjem.
Projektnevrednostl
Delovanjl sa uvode u proraeune IVojim projektnlm vrednostiml koje sa dobijaju ad reprelenfatlvnih
vrednostl pomnofenih parcijalnim koeficijentima 1, (t. 6.1 I.Upotrebljavlju sa razlitlte projektne vrednosti koje odgovaraju ruliciUm reprez.nta'ivnim v..nnostir"",kao, nl primer:
- l' f mnozeno k8rakt~risti(:nom vrednottu,
- 1', IlInofcnu th':{",l;,lttlll1Jfedll\~\tu.
-.'Yr
0111010110 ,.,ril,Ii~ltll \!..lI1'Jld vtl'dnu~{;u.
fI
I..~",~-,-~_.,---_._..
704
6.2.3
--,
Parcl;aln; koeficijenti 'Yfulimaju u oblir:
- mogueno't nepovolinog odstupan)a vrednosti delovanja od nJihovih reprezentat;vnlh vrednosti.
- netacnosti u modelu opterel:enja.
Napomena:'Yf ponekad ukliucuJe netaenosti u modelu opteraeenja. ti. ukllueu)e 'YSd'All to ne dale 18do.
voljevejuce zajednicke osnove za provilnike ko)1 se ballreju na ovim op~im principima.
PaPeila"'l koeficljenl 'Yf uvi.1 od po.matrenog granienog .tanja. Koellcljanti odebrenl za graniena .tanjo
loma i za grenicna slanja upotrebljivosti su relllciti. ,
Moie se smatrati da )e pereijaln! koeficijent za sluca)na delovanja jednek jedinicl.
Komblnecl)e dalove;,]a
Kombineci)a delovania ie skup njihovih projektnih vrednosti koji se koristi 18 proveru pouldanosti kons.
trukcija za granieno stenje pod istovremenim delovanjem ni.. rallititih uticaja.
Delovania koja se medusobno iskljueuju ne mogu lajedno uei u kombinaciju.
Delovanja se mora)u tako kombinovati da daiu najnepovoljniji uticaj na konstrukciju u posmatrano
granleno stanie.
Da bl.e ulala u obzlr .manJene verovatnost istovremene pojave nepovoljnlh vrednosti nekollko medusob.
no nuavisnih dalovanja, vrednost promenl)ivih delovan)a moh blti redukovana upotrebom koellcljanta
~:o' Ovo se mora uradit! tako da je verovatnost prekoraeenja relultata delovanja projektnlh vrednostl neke
kombinaci). opterecenja ista kao verovatnost prekoraeenja projektne vrednosti samo jednog opterecen)a
tj. delovanja.
Napomena: Posebna vrednost kombinecije delovan)a >110Fk takode se moh odrediti.
U granien;m stanjimaloma sa, po pravilu, primen)uju sledeea dva tip. kombinacija:
a) osnovne kombinacija: kombinacija stalnih i promenljivih delovanja,
bl slutalno komblnacl)e: komblnaclla od s!alnlh delovenle, promenlJlvlh delovanla I Jednog sluealnog de.
lovan)a. Jedna slucajna kombinaci)a moh takode sadrlati, umesto slueainog delovanja, uticale prout.
rokovane ne.kom nelgodom, na primer opadenje otpornostl. kon.trukclje lbog pojave po lara.
Delovanla proulrokovana nezgodama mo9O bill ukljueana semo u slueajnu komblnaciJu delovenja.
U granienom sunju upotrebljivosti mogu se primeniti rulieile kombinacije koje odgovareju osnovnim
kombinacijama u granienom stanju loma. a za razlieile projeklne situacije, na primer:
e) kombinecije stelnlh I promenllivlh deloven)e. ucestalim v,ednostlma,lto dale kretkotrejne uticaje,
b) kombinacije .talnih I promenljivih delovanja s niihovim pribli!no stalnim vrednostima, !to dale dugo.
trejne utieaje.
U posebne svrhe mago se prlmenjivatl I druge kombinaclle delovania. Za .vaki od ovlh tipove kombina.
eiia mora se adrediti niz posabnlh odgovarajuclh kaeficijenata.
6.3
6.3.1
Svojstva materiJala I tla
Karakteristiene vrednosti
Po pravilu, karakteristifne vrednosti svojnva msterijala mogu 5e prika18ti klo vrodnosti Z8 koje postoji
veravetnoea da neee bitl dastlgnute u pretpa.uvllenom nllu Ispltivanja (.lIeno f,aktllJ u distrlbucllisvaJstva meterl)lla uleto) Iz homogene kollelne materl)ala).te.to se karakterlstiene vrednas~i biraju kaa nuivne vrednosti dlle u odgovarajuelm standardima za mi'terijale.Naeln; kanlrole kvallteta, uklJueujuci postupke prl prl)emu, mogu Sl odabratl tako da ]e trdena karek.
terlstlena vrednost o.lgurana odr.denom verovatnoeom.
U .Iu~alevima keda se 1V0jstvamaterljela menJaju kral vreme IIIkeda utical akolin. mot. proulrokovatlpromene u materljalu, karakterlstl~ne vrednostl koje se kariste u proraeunu moraju se prllagodlti takvimprom. nama.
.
Za tla, kao I za postajece kanstrukcije, materljali sa ne proilvade nega vet postoje. Karakteristlene vre.
dnosti maraju bitt ustanovljene adgovarajucim ispitivanjima za svaki objekat posabna. Ta znaei da tla.
kao I postojetl objekti, podldu pasebnim ilpitivanjima, za ralliku od navlh objekata gde .u svoi.tva ma.terijala Isp;tana unapred.
.--""-
705
6.3.2 Pro;ektne vrednosti
Projektne vrednost'd
evrst~e meterIJ.I. (III drug. svoJstv. meterll.I., dob/j. 58 Iz k.r.kt.rl.tlene ¥red.nostl 'k:
'd. 'ki'Ym
U ovom izr.zu je koelleilentom 'Ym obuhv.Ceno sledete:
- moguenost nepovoljnog Odstup.nj. od k.r.kteristiene vrednostl evrsto~e m.terlj.'. (posm.tr.no
kID slue.jna promenljlv."
- mogue.neteen. oeen. otporno.tl presek. iii nOllvonl d.lov. konltrukelje (.ko to nil. ukljueeno u
'Yd)'net.enolti geometrijsklh p.nmet.r. .ko ani nlsu uzetl u obzir preme t. 6.4.2 IIIukljueenl u
'Yd'..
- net.enoltl u Odnolu i~medu svojst.v. m.terij.l. u konstrukeijl / onih dobijenih merenlem n. uzorei.m., tl. net.enolti u f.ktoru ill funke/jl Z8pretv.r.nje preme t. 4.3.
Vrednolt 'Ym zevisiod svojst.vam.tenjal., od posm.tr.nog gr.nienogst.nj. itd.Ukupnl p.relj.lni koelleijent 'Ym mole se r.st.viti n. n.koliko r.zlieitih f.ktor. od kojih sv.ki d.je jed.nu IIi vi. n.pred spomenutih net.enosti.Ukljueiv.nleutie.j. neteenostl geometrijskihvelieIn. u koefieijent'Ym nijeu skladus. t. 6.1. Medutim.u pr.ktieno; primeni to mole biti pogodno, jer je tada moguee u prorteunlma upotrebiti Izmerene broj.
eane vrednostl z. vellelne popreCnih pr..ek..KoellelJent'Ym ponek.d ukljuCujene Slmonet.Cnostlu f.ktoru pretv.r.nj. no I sam laktor, Ito nile ..-dovoll.v.juet s. gledllt. j.sn~. prlkaziv.nj.. .z. neka odreaen. svojstv. m.terlj.l. mogu s. upotrebitl dOd.tnl elementi u eilju pretvaranla karokteri-.tlCnlhvredno.tl u prolektnevredno.ti kID,n. ~rimer, kOdgeometrlj.klhp.remeter. (t. G.4.2L Po pr..vllu, z.jednlCkr f.ktor je pOd...n ked. )e koellellent promene st.l.n, dok.u dodatnl elementi povoljni u,slueajevim. konltantnog stendardnog odstup.nja.
GeometrlJskl paremetrl6.4
6.4.1 Karakteristiene vrednosti
Kod geometrljskih paramet.ra za k.rakteristiCne vrednostl ak obiCno 58uzlm.ju brojCane vrednosti de-
te u prolektu..
6.4.2 Projektne vrednostl
U slueajevima gde su odstupanje geometrjjskih parametere bezn.Cajna IIIgde su odstup.nle uzeta u obzir
'Yvrednostima, ek 58mote upotrebiti kID proreeunsk. vrednost.
U drugim sluCajevime proraCunske vrednosti ad geometrljskih p.r.met.re ..stoJe $I od kar.ktaristienih
brojCenih vrednosti ek i pareij.lnih geometrljskih vellCin. 64:
.d-Bk + 6,/1
U navedenom izrezu t:.JJsadrli: .. .- MoguCnost nepovolJnih odstupanJ. geom.~rijsklh p.r.meter. od njihovlh kerakteristienih brojC.nih
vrednostl,
- velnost promena geometrijskih veliCine t:.JJ,
- ..d.ne gr.nlee dopunsklh promen. .. 64,
- ukupne utle.je Istovremenog odstup.nj. vrednostl vi. geometriJsklh velleino.
U nekim slue.jevima upotrebe geometrllsklh per.meter. mote $I urnesto 6a upotrebiti 'Y. .Ii je, poprevilu, bolje uzim.tl dOdllne elementa 64 (t. 6.3.21.
Net.enostl pror.eunskih model.6.5
Neteenosti proraeunskih model. mogu se odroditl Ispltiv.nj/m. Iii uporedivenjcm prihlll.nih pro,aeuns.
klh n.Odola <3 t.enijlm ",Odell,"e. Neteenostl sa mogu Izrezltl salednlm IIIvl':o pllrdloll1lh kooflcij,,"oto
j
Ina primor,'Yd"
Utienl nctoCnnstl molo bitl ukljueon I u sam model, tj. modo I ,. odahi" tako da budc
"nastr;,ni sigurnr;:;ti".
.-.' ..-0' ,..-,
"
706
6.6 Odredivanje vrodnostl pan:ijalnih koofieijenata
Naein proraeuna uz pomoe pareijalnih koefieljonata jo uobie.jeni naein proraeuna konstrukeije. Ovom
metodom se osigurava odgovarajuel stopen pouzdanostl konstrukeijo pomoeu pareljalnih koofieijonata
iii druglh elemenata ko)i la odnose na neke unapred odrec.'lenevrodnostl osnovnih promenljivih (na pri.
mer: kerakteriltlen. vrodnoltl) kole mornlu, ako 10to mogue., bltl odrol!ene na probahilistiekoj osnovl,II. na osnovi vorovalno,tI po)ave odstupanla.Sa slanovl!!a probabilistlke postoje stroli naeini za proveru pauzdanostl kon'trukeije. ani ukljucujuprobabllistieke 'naci~e proraeun~ ko)i upotrebljavaJu aprok,lmaei)e prvog red a za funkeijo koje oplsuju
9r."leno 'tanJe. Olnovn. promonl)lv. I. prlkazulu uz pomoc nJlhovlh po.n'lIh IIIpOlv,lIano vorovetnlhpojava (odredenih odgovarajueim volieinama kao "edn)a vrednost I ,Iandardna devi)aei)a). Stepen pouz-
danosti se izrahva pomoCu verovatno,tl pojave nezgode IIipreko odgovarajuceg indeksa pouzdanosli.'!
Napomena: Jedan primer probabilistieke metode prvog reda dat je u Prilogu B.- .
U metodi pareljalnih koefieijenata n)lhove vrednolll mogu bltl provoreno uz pomot roeuna vorovalnoc.ako posto)i dovol]an bro) pouzdanlh osnovnih podalaka. Verovatnost pojava nelgode III indokl POUl-d.nosti moze ,e odradltl proueavan)em pojedlnlh vredno'tl iz odgov.rajuclh projekaU postojecih obje.kate, uzimajuei u obzir poeetne tro!kove Z8objekte I moguee po,lediee od ne.goda.
Odstupanja verovatnote po)ava iii koefieijenata, t). indeksa Z8 navedene projektne uslove od predvidenih,
moraju se pOlmatrati uz analiziranje podrueja primene predmetnih u,lova proraeuna.
Pareljalnl koefiellentl mogu II takoc.'leodredltl na o,novu semiprobabiliitiekog pri,tupa u kojem ,yak.projektna vredno't. posmatrana odvojeno, ima odrec.'lonuverovatnotu da bude prekoraeen. u nepovoll-
nom ,mi,lu. Takve verovatnote ,e mogu odrediti iz razmatranja vec datih vrednosti u odgovarajucim po-stojeeim pravllnleima ia opterecenja. ,Keda bezbednost Ijudl nlje ukljueena u faktor i keda postoje odgovarajuei podaei. pete;jalnl koefieijent
')'n mole so najpovoljnlje proeenitl na blli ekonom,kog kritorijuma.Konacno, parellelnl koefieijentl so mogu odredltl na olnovu I,ku'tva, tj. postojecih proraeuna I izrac.'le-
nih projekata. To je posebno fluea; kOd pareljalnih koefieiJeneta ')'d-
7 Provera kvaliteta
7.1 Optte
Provere kvaliteta u toku planiranja. projektovanja i gradenja konstrukei)a su neophodan uslov za postiza-
nje tralenog stepena njihove pouldanosti:
Provera kvaliteta sastoji se od:
- prlkupl)anje podataka,
- iznaldenla odgovarajueeg rdenla na o'novu prikupljenih podataka,
- donotenja odluke na o'novu dobijenih rden;a.
7,% P..tup'" prov... 1ow8liteta
Pos1upek prover. kv.llteta u p",;~nji I izvoc.'lenlukonrtl1llr.clJedeli so ne:a) provwu kvaliteta proizvodnja, Icoja so I8stojl od provere postupaloa proievodnje; _No
-pJovere
je voc.'lenJ-postUpek. proizvodnje koji o,igurevaju prihvatljiv kv8lital prelZIIOIII.;
bl prov.ru ptOtnoda, kQje.. ...to)i od poovet'8kon.Cnog prolzvoda; Ivrt>aove o-w Ie poMmIa d. do.blJenI prolzvod odgovora tra1enom.
.
Svojstva materijela, sastavnl delovi konstrukeije ill same konstrukcija, kojl su predmet provere kvaliteta
n. moraju bltl istl u ova dve po,tupke provere. Ove dve vrste provere mogu bitl rezlleite ZI serijsku pro.
Izvodnlu I pojedinacnu prolzvodr.lu.
7:J Kriterijumi prov... I pravila prihvatanje prolzvode
Provera mob bltl potpuna ill ltatlitlCka. Ako I. p~ov.re pOlpuna, provereva Ie svaki p~olzvod. Po pravlli.
11 Poneked ~ OYlj nefln u IIttr.turi nazlv. p'ob8blliiti~klm nKinom 2. rede. dok ,«' oat!n pror.tuna Ul pomot':porc:ijatnih koeffcijln.tllilitne metod, nlzivaju
""elnl"" 1. reda.
J\J' \J.el.n 10 R"",,. 707
ma prljema, proizvad S8 oeenjuje kao dobar (prihvatljivl ill lot (neprlhvaillivi. Ovl krilerijuml, ukoUko
.u kvantllalivne prlrade, dozvoljavaju doputlena odllupanla.
StatistiC!ka provera se sastoji od sledeelh postupaka:
al adredivan)e grupa proizvoda,b) adabiranje uzoreka u .vakoj grupi,
el I.plilvanje uzoreka,d) statisti~kl zakljuC!ak 0 rezultatima,
el izve~ai 0 prihvatljivostl.
Grupi mora bit! t.kva d. .. mote .m.tntl' homogonom lobzlrom n. ,voillv. kol. IU pr.d,""t provore,
Ito znaC!i da su svi pojedlnaC!ni prolzvadi iz grupe proizvedeni pad istim uslovlma. Iz svake grupe uzima
S8 odredeni broj uzoraka koji S8 padvrgeva ispitlvanju. ZakljuC!ak 0 grupl proizvada (da Ii je prthvalliiva
ill net donost sa uporedivanjem rezultata dobijenih ispitlvanja I Irafenlh .vojSlava. ZakljuC!ak 0 relul.
tatlma se donosi s obzlrom na dati 'Iepen pouzdanostll/ill zadatllnllrval pauzdano.tl.
NaC!ln provere7.4
Razlikuju.e slede~i Slepeni proverl koji zavise od liea iii organizacije koja vrli proveru:
- samoprovere (protzvodaC! - pojedinac),
- unutratnja provera (organizaelja proizvodaC!al,
-,provera koju vrll druga organizacija.
Po pOlrebi se sprovadi i dodatna provera.
Unulratnja proven se mote odno.iii na rad na prikupljanju pCldataka I projektovanju, na proizvadnju
materijala, na prolzvadnju dllova konUrukeija III konurukeija I na radove na gradllillu. Proveru vrle
liea koja ne uC!eSIVuju u postupcima prolzvodnje.
Takode mote bili angafovana organizaclja koja ~e vrtili proveru, a naroC!ilo u sluC!ajevlma gde se moraju
rel.vatl vrlo .102eni probleml i gdl bl rulenje konstrukeija ugrozilo vrlo vellkl broj Ijudi.
Strogi postupak provere ukljuC!uja sve provere data u ovom lIandardu I .provadi sa za vdne delova ob.
jekta. Za manje vdoe delove, u konstrukcionom smi.lu, .provodl se .amop,ovora i unutrotn). provora.
Tada.o dodatn. provora m02e ...to)atl .amo od nekoliko provera raria unutrolnl. pIOV"..
Ako )a postupak provere vl!eotepen, tede Ie za konaC!nl ,"zultll vdno da pojedini stepenl budu medl/'
sobno nezevisni u .tatisli/!kom pogledu. U protivnom, pouzdano.t provere opada.
Plan provere kvalileia7.5
Ukupan poslupak gradenja, ad prikupl)anja padataka do pu~anja u upotrebu konstrukeije, dell se u
pogledu postupaka provere na pojedine faze. ObiC!no jedna faza poC!lnje iii se zavrsava na me.tu gda .e
nadle2nost pranosi ad jednog ucesnlka u proizvodnji na drugog III gde jedan postupak gradenja prerana
u drug\. Mere provere unutar jednog prolzvadnog dela u pOlpuno.ti se Izvrlevaju pre nego 110 zapoC!ne
naredni deo postupka gradenja.
U mnogim slucajevima potrabno je .aslaviti plan i program provere, a naro/!ilo kada je poverena razll.
citim lIelma.
Plan za proveru projekta mora uklju/!ivati:
al provaravanle'da.u zahtevi,i u.lovi prelpostavl!enl u projektu u seglasno.tl .a .tvarno usvojenim,
bl proveravanje da su upotrebljeni adgovaraju~i prora/!un.ki madell i da su prora/!unl raC!unskl ta/!no
sprovedonl,
el proveravanje da su ertdll drugl delovl projektne dokumentaelje u segla~nolli .a adgovara)u~lm prora.
C!unima I sa datim uslovlma.
Plan provera materijala I prolzvoda i provere izvodenja objekata na gradlliltu mora ukljuC!ivati:a) zadatak provere,b) predmet provere,
e) vremen.kl raspored I u/!estalost provere.d) postupke provere,
e) krilerljume provere I pravila prihvallnja rnultala,
f) pOlrebne IzveStaje I potvrde 0 prover I,.
gl po.tupke u sluc.ju od'iupanja od krilerljuma provere.
708 '
PRILOGA
Primeri stalnih, promenljivih i slu6ajnih delovanja
Nlvedeni prllnlri obuhvlteju uobleljene vrste delovlnjl. U pojedlnim ,lueljevllM" mogu II pollvltl I
drulll vrste delovlnjl kojl el bitl rezvrstlne u odgovlrljueu grupu prime o,novnim definlellirne.Stllnl deloVlnjl IU:
II sopstvenltellnl konstrukelje luzimljuel u obzlr I sve flu tokom Izgrednje),
bl tellnl nenosivlh delove konstrukelje,el prltl,ek tll,d) deformlelle nlstlle ulled neelnl Izvoc:lenjl,e) Ikupljlnje i teeenje betonl,
fI dlformlelie u,led zlverlvlnjl,gl prltlsak vode.h) utleljl nlstlll u,led Illglnll o,lonece,I) ,lie od prednlprezlnjl.
Promenlj;vl delovlnll 'u:II korl,no optereetnje,b) optereetnjl od ,opstven<; teUne konstrukelje, nlstell ze vrlme pojedlnlh flze gr~enjl,
el optlreeenil ZI vreme grl"enjl,d) pokretnl optereetnjl,
el optereetnje vetrom,f) optereeen;e snegom,g) opteret8nje ledam,
hi promene temperllure,
n udlrcl vodenlh tll..l.SIUellnl delovlnjl RI:I) udlrc; vozlll i plovnlh objlkltl IIIplovtelh predmetl,
b) Iksplozije,
el slegenje temeljnog tll,dl Vlt~r Izuzetn, jlelnl Iclklonl, tomedl I cI.r.l;
II zlmljotre"fl poter.
709
PRILOG 8
Jedan primer probabilisticke metode prvog reda
8.1 Oplte
Postoji n3konko m.tod. za prov.ru slgurnostl nosec!ih konstrukclja kola la nazlvalu probebililtlo~klm.
Jedna od tlh j. d." u ovom prilogu.
B.2.
'.Verovatnost (otkazivanje nosivosti) loma konstrukcije i indeks sigurnosti
U.probebilistleklm matodama uvodll' pojam verovatnoltl dOltlzenla grenlenng"onl' knlo .. ",tnnll no
prlhvetanu verovatnolt loma (polav. otkezlvenje noslvostl)P"
Prlhvetene verovetnostl otkezlvenle'no.
IIVDltl konstrukclj. koj. zev!.. od u'svoj.nog rlzike I dDltizenj..odgoverejue&g grenlenog stenle mogu s.
rezlikovetl u odnosu ne usvoj.nu projektnu sltueclju. U ovde oplsanoj metodl verovatnost poJev. loma
P, je zamenjeneindeksomsigurnoltifJ: '
P,' 4>(-fJI
gde je:
4> - standerdna funkeija distribuelj..Jndekiligurnostl fJjel.dne oplsna vellelne Z8prlh~e~enu verovetnost I prlklednljl je Z8preksu. Zbog ue-nog odnosa Izme(lu fJI Pf nlvoi slgurnosti za rezlieit. proj.ktn. situeclj. mogu blti duJ u uslovima za od.
redivenje toktore sigurnosti fJ. U osnovi. verovetnosti pojave loma mogu bitl u vezi se oeekivanim v.komtrejenje konstrukeije. Pon.ked I drugl vrem.nskl perlodl mogu bltl n.lzbe!nl, m.dutim. moreju bltlles.
no odreil.nl.
B.3 Proracunski matodi
Smetre s. da Ie usvojeno granieno stanje moil prikazati proreeunskim mod.lom u uslovlme jedne
Iili nekoliko) funkelje 8 promonljivihX" X.. . . . Xn kojlma su obuhv8teni uticaji na konstrukciju,
svojstve materijalal dr., ukollko ovi uslovi Z8konstrukclju Ispunlavaju Izraz:
8 (X" X.,... Xnl ~ 0 15)
Projektni uslovi tada se mogu prikazeti izrezom:
e (XI., X2." .. xn *):> 0 (6)
gde su:
x I.' Xl ., . . . Xn.projektne vrednosti Ivideti izraz 1).
T.or!j. pouzdenosti prvog rede Dligurivi odgoverelu~1 metod Zl dobljenje projektnlh vrednostl u vetlnlprojektnlh zedltlkl.
Dalje su izloteni principi primene probebilistieke motode prvog redl u projektovenju preme grenlenom
stenju.
B.4 Glavne promenljive za granicno stanje
Promenljive X\, X., . . . Xn u proreeunskom modelu ze grenieno stenj. mogu .. .metretl determlni.tie.
kim promonljivim i Dlnovnim promenljivlm.
710
8.4.1 O,novn. prom.nljiv.
U ovol..m.todl Dlnovn. prom.nlilv. X, prodltevl].n. IU kIlOIlu~ejn. promonljlv. odr~denlm funk.elleme
I perem.trlme distribueli..
Pos.bn. dlstrlbuelone funkeij. su normelne r..podel. parametrlm. srednj. vrednostl Il, I stond.rdno od-stup.nj.
°1I norm. In. r.spod.la preko odgov.r.luclh p.r.m.t.r., Ako II pored norm.lnlh distrlbuclo-
nlh funkeije upotrebllev.ju I drugo, onde je potrebno promenljlvu X, .retvorltl u novu dlstrlbueionu
prom.nlilvu modlflkoven. srednj. vr.dnostl I standardnog odstupenj., Ako postojl vezo Izrnedu osnov-
nlh prom.nlllvlh, mor. ,. prlmenltl poseb.n postup.k.U ovoj m.todl osnovne promonljlve s. predst.vlj.ju ne sledeel n.~ln:
"Neki utleej F predstevljaso njegovomsrednjomvrednoscuFm i stand.rdnlmodstupanjemof
'Ve-
lIelne Fm I OF odnose II n. dlltrlbueiju makslmalne vrednostl dobiiene Ii stetistl~klh podat.kaposmatrenj.m kroz odgoverejutl v;.m.nlkl period,
2. (:vrstoce m.terl)ele , predstevlie se svojom sr.dnjom vrednoscu ,m
I stonderdnl", odstup.njem°,.
3, Geometrljlkl p.remotar I predstavlje'se 5Vojom srednjom vredno~Cu"m
I st.ndardnlm odstupanjem
° e'Medutlm, geometrijlki peremetrl ~esto 51 mogu posm.tretl I kAo determlnistl~ke promenljlve.
NepouzdanDiti u prore~unskom modelu8.4,2
Nepouzd.nostl u prore"unskom modelu se, po pr.vilu, opisuiu neklm koefleijentom ill funkeijom koji
se uvode u model. Taj koeflelient III funke/i. mogu se tretiroti ken osnovne promenljiv. XI 1predst.vitlnjenom srednjomvredno§fu Xlm i stendardnim odstupanjem °r
8.5 Kombinacija uticaja
Prema definicijama ZI vrednosti uticaja datimU ovomuanciardu, Statisticki podaciza uticajevezujusezo dlstribueiju m.ksim.'ne vrednosti koie se j.vli. u toku odgover.juceq vremonskoq period.. Ak" Ie .dva III vile utleaja kombinuju, moroju se dodatl I vred~ostl trenutnih utleaje. Prema tome, vrednolll
'mI of kole se upotrebljaveju d. prikazu utieaje ne mogu s. neposredno korlstlti u komblnaeljl ukliu~I,
. v.njem vile od j.dnog promenljlvog utle3j., vee se moraju redukovatl \jedn. od njlh IIIobe),
Veli~ine redukelje zovise od paramet.ra promenljivlh utie.ja u kombln.elji, kojl oPlsuju promene kroz
vrem.. U veelnl sluee)eve r.latlvno trej.nju utie.j. I broj njihovlh pon.vlj.nj. uzlm.ju Ie ken nejvatnljlparametri.
8.6 Projektne vrednosti
Projuktn. vrednosu',' promenljivu XI zovlsl od:
- srednj. vrednostl #lJ I standerdnog odltupanja°1
promenljiv.Xi'
- pr.tpost.vllenog tipe dlstrlbuelje,
- indekse Ilgurnostl ~ u udeto grenl~no st.nJe I proloktnu Iltu.eilu,
- '.ktor. 0, kojlm 58 oplsuje osetljlvost konllrukeije u odnosu n. dostlgnuto gr.nleno st.nle u promon-
'Ilv. XI'Z. neku prolzvoljnu dlltrlbuelju F(x,) proj.ktn. vrodnolt J. d.t. Izrezom:
F(x,.) - ~ (-D,'~) (7)
Ako s. pretpostevl de C. Ie XI nor01.lno respodelltl, ondele:
xl.-lli-D,'~'OI (8) :
a norm.lne dlltrlbueije daje:
XI. -Ill' e' x'p (-01./3, V,) (91'
711
Ako je koefieijenl promeno VI < 0,25. onde se VI zamenjuje sa (1,' . In (V: + 11.U zevlsno.1I od lIopouzd.nolll ko)e IU uzele u obllr. x' mole oIIgova.all p.oler-ulI.k,,) v""'lIoltl X"(1.6.3).
B.7 Faktori osetljivosti konstrukcije
Faktori ~ moraju biti odabrani ,ako da je:
};Q.f> 1 (101
. gde",£Q(. 1 odgovara samo onoj situaciji gde je velicina rilika ujedno II pojedinacnom promenljlvom
Je.no identlfikovane. Za uvisne p.omenl)ive upotreblJeva)u .e drugi odnoll.
Analilicke detinicija Ct;usniva so na tunkciji granicnog stanjal data je Ilruom:
Q. K,I (I:K',)112 (111
gde Ie:
08KI=-
oX,
XI- xi.Oj ZI normalne raspodele a
XI ~ xl.lxl'VI) u neuobicajene ra'Podele (V,<0,25)
ako .u pojedlne osobenosli .&drhne u projektnoj velicinl x'.Kod veclna funkeija granicnog slanja ova) matematlckl prl.tup uhteva nekoliko stupnjeva ponavlJenia
dok sa ne d~e do rmnja. P.ematome, mofe serumatretl I jeden uprolCenpristupuvodeclu odgov.ro.jucuoblastprimenotiksan1aktorosetljivostlkonstrukclje,ne primerklO Ut. B.9.
B.B Primer
U mnoglm slucajevlma iz prakse.kombinacij. opterecenja .anoji .e od jednog 'Ialnog optereeenja G Ijednog promenljlvog opterecenja Q.Cesto je otpomost konstrukclj. R dati }ednim glavnim tlktorom. ali
mofe prlblifno dl bude podeljen. I nl nekoliko razlicitih otpomosti Inl .evijanje, nl smlcln). I dr.1. .va-kl $I 1V0jim glavnlm tl"loriml. Po~to .u odnosl ceslO IIneaml, jedln vrlo pogodan obllk u.lova u sta.
bilnost konstrukclJe dal je prollom IInelmom jedn.clnom:
R-G-Q>O (12) .
gde Ie otpOr kOMlru"eij. Yrdan u hllm jadlnielml klO I utlclJI n. kOnltrukclju.OVI' odnol blc. uut
klO osnOYIZI sledeclprimer.I u skleduj. $I jednaelnom (5).Srednje yrednostl Gm (od GI i Om (od 0) smatreju II poznltim (Gm moh bit! jednlkl reprezentltlynoi
yrednosti u .0pstYenu tefinu konstrukcije).
Problem kojl sa rumanl u oyo.n primeru Je odre"iYlnje zlhtaY- .rednje yrednostlRm'
Sye yrodnosti
koeficljenatlpromena~G' ~a I ~Rsmatrojuse poznatim.Tlk~. II lmatrll dl Iedltl yrodnostfJ.Pro)ektne yredno'li dobijaju se iz jednacine (4):
G' = Gm (I-QG .fJ. ~G) (131
0'" °,"11-°0./1. va) 1141.
""'..~ .
712,-
A"- Am.e.x.p(-aR ./J'VR) (15)
Vrednoltl za JCI adobiJlju Illzj_dnlelnl (10), (1111 (121:
XG --oG" Gm,vG aG - Gm . vG/v'fJ{I' (16)
Xo- - °0. - am' va ao - am . vG/v'fj('" (17)
XR. A" .6R aR'- A" . "A/vr:xr (181
Nljzad, projlktnl uslov Iz j_dnaelne (6) dlje:
A" ~ G" - a":> 0 (191
OVllednleln. su dovoljne Zl ..!avlnje problema kojl mote, nl primer, blti naplsln nl sled~1 neeln:
aII- -!II..
Gm
At-G +~m m
- Pretpostaviti vrednost ~~ GQ'
- Izrleunlti pomoeulednlelne (16, i (~?):
1.
'IIQ . -. ..9- .QG II ~c A'
- Ineeuneti G'/Gm I O"/Om Iz ledneeine (13): '14).
- Izreeunati A"/Gm iz jednaeine (19) se znakom j.dn.~.ost,
- Izraeuneti~G;G'P'
Xo/Gm i XA/Gm.Izreeunlti X .
- Izrleuneti ao iz jednleine (171. Ako se izraeuneta vr.dnost nl ';'.postupak ponavljlti dok 51nl postigne slaga!'ie.
- Izreeunlti aA'
51 pretpostlvljenom vredno!cu,
A, - Izrecunlti t. m iz jednaeine (15).Gm (1 +11)
Aezultlt ovakvog prorleunl prlklzln je nl sliei 1, gde j- ~ dato kao funkeijl od II Zl sledece vrldnosti Zlvi 13:.
VG- 0,05
va - 0,20 I 0,40
"A-0..10 I 0,2
13 .. 6
"",--."
713"----....-
,1'0=0,' ---- --.--
",.~./
----1'0=0,1--- 1'A= 0,2
Va=0,2
10
JJ, 5
R 0Slik. 1 - Rezult.ti pror.eun. E= -!!! k.o funkcije od /J = !!L
G +0 Gm m m,
B.9 Odredivanje projektnih vrednesti upro~cenem metodom
U projoktnoj jodn.einl (16), po pr.vilu, Z8 jodnu Iii dva osnovn. prpmenljlve smOlr. se d. promena nji,
hovih vrodnostl im.ju n.jvcei ulic.j n. dosliz.nje granicnog st.nJ., On. su sabr.no so n.)vocim laktorl",a~setljivosti konstrukcije ai' Ove promenl)iv. se n.ziv.ju ..vodece promenljlve",Cesto je pogodno od.br.ti osnovno promonljivo teko d. so pr,\)ektna jedn.ein. (5) mote r..t8vltl na dvofunkcija: funkciju utic.j. na konstrukciju 0
s I funkclju otpora konstrukeiJe 0 R:
8 R (x;r' x;r" . . x~r) - 61(x~"x;.' . . . x~.) C;0 (20)
Uz odredivanje jednog pogodnog nivo. poredonj.. ovakav .oblik prikazlvanja ce, uop~e posmatr.no, blti
moguc. Jednaeina (12) u skl.du je sa kombinacijom promenljivih otpor. k~nstrukcl)eXir.'
eijl je rozultetotpor R, i promonljivih utica). n. konstrllkc;ju
XI.. clji J. rozultat IItice) d~lova"j. S:
R"-S"..O (21\
Jedn. od promenljlvih olpora konstrukeijo 1Jedne od promenljlvlh uticaja ne konstrukcllu mogu se pos,
matrati keo glavn. "vodece" prom.nljiv. i oznacavaju II saX"
i X,.'
Ako II prol.ktn. j.dn.cina mole relclanit; prema )edn.clni (20). onde Ie moguc. uprolC.na metodeZI proeenu f.ktore o18tlllvostl konnrukclj. or Delje je prlkez.n primer uproltene metod.,Deobe faktore
"'Ir1"'I., kojl su u vezl sa promenljlvlm.
XI'I XI., prema jedneclnem.:
n:'r. QA
.aR,1 (221
0:. . Q .Q .II I 1,1 (231
dMvnlJava da ifn
i if s budu oel,.."",,, lO ,,,,,';IU rnleclJu R -S .o.it R =- as = 1,0 deje oelred.n. srodnj. 'cwltale.
714
U dozvoll.nlmgranlca.nau odnol°RIOs' aR I its ,"nlJU'O UV$ltlkao konllantnl laktorl koll rlOkrlvJllu
~YKinu projektnih Ilubl'y, u prakll. OR I Os IU .tandardna odltupanl' rozultat. otpora konltrukcljo Id.loyanja na konltrukciju. Na primor, yrodnelti Ci
R~ 0,8 I Cis- -0,7 mogu bltl zadovoljayajuti t.hnickl
podatak Zl rnne proj.ktn. zadltk..
Vodetl promonljiYI otporl konstrukcij.X'r
I Yodeta promonl)iya utlcaja n. konltrukciju X,. pOv.unoto la:
orR,i- 1(ul-11
tL - 1-1>,1
gd., lito tako, I Oltlle prom.nIJly. mogu bltl yauna uz manl' 'aktore:
orR,." 1
(ZlI> 1)
GrS,I" 1
Medutim, oye pretpostavke su uyek na stroni sigurnosti.
Za propisane promenljiye sa i-I, 2 . . . , koje odreduju smanjlyanj. utica;a promon., ..ednostl:
,orR.;- "S) -.,JT -,fT=T (24)
omogutuj. dobi)anje yrednostl
""
I 111.. Sledete uproSCenje sasto/I 58 od uYad.n/a konstantnlh yrednostl
ze "R,,'Irs,,; nl primer, "R) -Irs,'-0,4 u I> 1 je umoren. u pogledu prethodn. procene. Kao prlmor,
isti problem iz t. 7 Oyog Standarda razmatran je uprolCenom mltodom, Moroju 18 odabrotl Iled.t.
Gr-yrednostl:
- za a kao YodeCu promenljlyu
orR- 0,8
ora" 0,7
orG - 0,4 . 0,7- 0~8
- z. G kao yodebr promonljiyu
orG- 0,7
'Oa - 0,4'
0,7 . 0,28
Rezult.tl su prikaun; na sllc! -: I mogu so dir.ktno uporeditl sa slikom 1.
--''1IIr--'',,- .....--.--......--..
'. 715
,
----------I,
5
-.----- -vA.0.1
--- VA' 0.2
..,.
/'/'
Va .0.2
10 ,
I'
Slika 2 -Uprosceno odredi.anje CI-vradnosti
B.m Izracunavanje pareijalnih koefieijon8ta
Jedna ed valnih primena probabilistic~:ih meteda je pri Izracunavanju pareijalnih koefieijenata koji s.
koristo u m.todl parcijalnih koeficijenala. Primena probabllistlcke metoda omopucuja da s. ovaj rHO-
raeun prlkol. na Jedan logic an n.ein.
Medutim. uprose.nje postupka j. neophodno jer omogucava prlmenu konsuntnih pareijalnih keelleije-
nata. Ovo zahteva proveru edstupanja indeksa sigurnosti (ed prethodnnodr"'ene vrednosti) unutar pre.
dvidena oblasti gda su ova odstupanja prihvatljiva.
U prinelpu odredivanje 'Y-vrednostl mole se sprovenl na sl.d.cl n.eln:
U ';'etodi pareijalnlh koefieljenata projekt~a vrednost normalnog raspodeljenog utieaja se pile:
Fld~
'Yfi.
F'm 11+ knl' VI' (25)
gde je knl faktor fraktile (t. 6.1 It. 6.21.
U probabllistiekoj metodi projektna vrednost za takav jedan utleli (CI, j. negatlvno ZI nepovoljnl utiean
je:
Fj-Fm(1-a,''''V,' (261
Ako SI pretpostavi da ie Fl. F j . 'YIIce blti:
1-o:,.(J,VI'YII
. -,:;:;---:V-nl I
Na Istl naein mote II odrediti vrednost'Ymi
ZI neuobieajeno raspod.lj.'!O svojstvo m.terijale:
(27)
~=~~.pl-aR,,,,VI)
'Y'n;e. x. p (knl' VI)
.
(28).
, ,...._..
7.16
~ Potto flktorl o"lIllvostl konltNkcll. (OA' os) IOvl.. on nepnll,d."nltl udrlll.ne O. Ivlon "","vnll" I"'"menlllvim (jldnlelnl 111. perellllni Ilklorl i"ee"".tl p..omljodnlelnlme (27) 1(281 luo '.kolBviso odnepouzdlnosti lVih osnovnih promenljlvih. ""Idutlm. zo prektienu prlmenu 'e
pogodno eko vredno.1I 1',ne zlvl.. od nep~zd.noatl lVojstlve ml18':1'.'1 I vrodnostl I'm su nlllvis". Uodnosu nl n.pouzd.nosllutleljl. Ako ovo nl)1 IluelJ kldl sa prlmenjufe probabillulekl me'odl u svom opltlm obllku (t. B,2 doB.7), odredlvlnje I'-vrldnostl smatrl II Iprokslmleijom.
Ako su Ilktorl o..tljlvostl konstrukelja°
odrodani p..oonoupro!elnof metodl prlkl..nol u t. B,B. fedn..elne (27) Zl 1'111(2B) ZI
'mlbite:
. 1-a,.a,,'II.V,'Yfl 1 +k"I' VI
1291
~. lI.x.p(-aR .aR I,P,VI'
'Yml e.x.plk""VI)(30)
U ovom slue.ju vrednosti'Yz. promenljivu ne zav;,e ad nepauzdanostl ostallh promenliivlh. Potrebnn je
k"n".lovall da pard).lnl koetleljont; U praktienoj pli,,,.nl onogu oouhvalati I dotlatne nepou!dal1",,'1koje nisu diraktno ve.lne sa nepouzd.nosti",a u usnovnoj promenljivoj. Ako se. M pri'Mr, pretpo.tav;
da olpornost R nekog konstNkeionog elementa laV;!; ad evrst06e f i nekeg geoJT1f!trijskogsvojstvaa,tako de ja:
R. f. a
I ako ja Zl projektnu vrednost a lzebrlna nezlvn. vrednost II to je u voelnl sluelJove srednja vredncst}.nepou.dlnost vrednostl. bite pokyivenl pareijalnlm koetieljentom 'Ym.1 evnt06u.avo se postlle modifikacijom jedne6ine (271 u:
'Ym
II: x. p 1-0, . (j. V,) . e. x. p (-°. . (j. V.I
II' x: P Ik",'V,) (311
Plreijllni koetieijenti 'Ydmogu se odrediti uvodenjem jedne ill vita dodatnih promenljivih u proreeunski
mod.I, koj. e. It tretlfltl n.lltl nleln kaG utleDl1(vidl jodnnelnu 27) IIISVOJstvlmatorljal. (vldl f.dnoel.
nu 281.Plreljllni koefieijont
'Y"mole II i.reeunati tako do odgovare rulleitill') vrednostima ;ndeksa sigurnosti
fl. dok 58dNgi pera~tri .ldftevaju konstlntnim.
717. ."-"""";'-"."~.. .-. ,'-
PRILOG C
Podela oStecenja konstrukcije
Pod.l. 0It.6onj. moh I. vrlltl n. Olnovu pOlm.tr.nJ. a/ .-dIJ.gram., ullm.Ju~1 u obzlr v.fnol! dll.konstrukelj. IIIkonstrukelj. k.o eilin..
, Uobi~.j.n. je podel. ohotenj. konstrukeij. n. slede~1n.~in:: .) olte~lnj. koj. ne proullokuju rulen)e iii gubillk It.bllnostl konltrukeljl I pOlle ~III poj.ve optere.
6onj. i d.lje mogu d. se pov~.v.ju (Tip I),b) olte~.nj. koj. ne prouzrokuju rulenje ill gublt.k It.bllnostl konstrukeije, ell posl. ~ije poj.ve nlje
mogu~. d.lj. pov~.v.ti opter.~.nje (Tip II),c) ott.c.nj. ~ij. poj.v. prouzrokujl rulenje ill gubltak st.bllnostl konstrukelj., npr. krtllom nip Ill).
T~-
l~
---~.-. .'-~'
PRILOG 0
Podela objekata S obzirom na posledice pojave oStetenja
D.I Traleni stepen ligurnostl objekltl ill njlhovih del.ovi zavisi od velieine posiedici olte~enjl iii rutenil is.
tih.
Pollidice su:
II gubiclljudsklh livota ill ozleda Ijudi,b) drulIYene posledice,
cl materijllne Itete.
D.2 S obzirom na velieinu i znaeenje posledica, objekti se svrstavaju u grupe I rlzlieitlm tralenim stepenom
sigurnostl:a) Man;a valnl objekti
Kod ovih objek.te postoii zenemarllivo mala verovatn~. gubltk. Ijudskih livota iii povreda IJudl us-led njlhovog rulenjl. Drultvene posledice k.o i materijalne stete su male.
Ovde Ipedaju:
- jednospratni ili dvasprltni objektl u Kojima se Ijudi retko nalaza I u manjem broju (skledilta, po.
Ijoprlvredni objektil,
- nedstrllnlca,
- pOlpornl lldovl.b) Valnl objekti
Kod ovih olljakale u Ilueaju rulenjl postoj; velikn verov.ln~. gublt.k. liudlkih 'ivot.. Drultven.poll.dice I m'larlj.lne 1IIIe IU .neeojne.
cl Veom. valni obj.ktl
Kod ovih objeklta u sluelju rutenjl postoj; velik. verovotn~1 gubitlka mnogobrojnih Ijudskih livo.t.. DrulIYe", posledice I m.terlj.lne Itete IU veoma velike.
Napomena: U posebnim slueajevlm. na .ahtav n.rueioc. pojedlnl objektl mogu biti svtltlnll u vi!llgrupu nego Ito bi bili u uobieajenim uslovima.
Prilikom svmavanja objakata u pojedinu grup'! mora sc Imatl u vidu I njihovi budu~. upotreba, I to za
sva vreme traj.nja objakt.. Z. vrame izvodenja objektl mogu bit! Ivrst.nl U rillie lte grupe, u zevisnostl
od procene uslov. grad'enja.
D.3 Ukoliko se posmattaju pojedini delovi konmukcije, mora se pridrlavlti sledeelh odredbi:
- ako olte~enje del. konstrukcije illZiv. lnaeajno ost.~enje konstrukcije kao celine, ted. sa taj deo
svtltava naimanje u istu grupu u koju Ipada konstrukcija kao celina;
- .ko je mogu~a velietna stete po c.ni priblilno Jodn.ka c.nl pove~.nj. ulag.nja zbog .vrstavanl. U vlsu
grupu, tada deo konstrukcije mole biti svrstan U visu grupu od ona u kojol Je konstrukc;ja kao c.lioo;
- ako su verovatnast gubitak. Ijudskih 1 ivota. druStvene posledice I materiialna steta usled olte~enja
dela konstrukcije mala, teda II taj deo svtltav. u nilu grupu od konstrukcije kao celine;
- ukoliko Ie ne mole primenitl nl jedna od pomenulih odredbi, tada deo konstrukcije mora biti svrstan
u i.tu grupu kao i sama konsttukcij..
719
PRI LOG E
Vrste ltepen8 prove1'8
De bl Ie dokezelo de IU ulyojen! prelhOOn! pOOeclZI Izredu projekle dobri, de IU Ivl rlldDY!pr! Izred;projekte dobro 1 beno Izyrlan!. de au pr! Izvo(lenju !spunj.nllvl Zlhlevl projlktl, dl JI odgDY"ljuel
upotrlbl. keo I nidzor I odrtlvanje. moreju H sprovlltl pose~1 poltupcl prove...
Slepen provlrl m~le bll!: .
II uobleeJlnl pOIIUPlk prove..,b) strogl postuPak provere,
c) veome'strog i opselen postupek proyere.
Ze objekte svnl.ne U grupu "velnl objekti" ili "yeome vlln; objekti" sproveden; stepen proyere moraspadeti u grupu bllll el.
\I
N"o._u mK"onj. Rnpohllekoa..kr...dl.,1 .wkun"o, c,n ':r"'jl .1381/74.02 od.. II 191.. nl p.ot. to
1'<""'no
n'O"'" ~.-./~t.mP8 Saverrll ZI,IVIX!U H8ndardiza:iju ..;. 8qr.d
7,20 'JUGOSJ.OVENSKISTANDARD
Ukupno strana 16
...----..----.Tolerancije 7.8 gra(!enje
ODNOSI IZM1IDU RAZLlcITIH TIPOVAODSTUPANJA I TOI.ERANCIJA KORIsOENIH
ZA TEHNI6KE USLOVE(Identfean sa ISO 4464: 1980)
JUSISO 4464
1993.
OvaJ standard objavljcn )0 a "Slat.bellOllIIst.a SRJ". br., 83/93.
Tolerances for building - Relationship botwoon tho difFerent types of deviatioos
.Rod toleraoces used for specificntion
OvRj stsudsrd je :fdontICRn sn :"tnMnrd"", "(?(t'mnrodn,,orgRnl7.8cije ".. staodardi-zRciju ISO 4464:1980, ToJornncns fnr bllildlng - RnlntJonship botwoon the diffe-rent typos of deviations nnd toTornncns nsnd for specific~tion.
NACIONALNI PREDGOVOR
Ovaj standard .Ie pripremf1A Komt~f.1n ?II :o;tnnrlllrd'! i? oblasti dimenz10nalne ko-
ordinadje 11 grac!enju Sl\.ve7.nng ?AVOrill ?II :o;tlll1rlnrdi?Adju, a prevod .Ie sa engles-
kog jezika standarda ~Iec!urtllrorln<, orgnllh:l1c:iJp. ?II 5tAnrlllrdJ:>:acijll ISO 4464: 1980.
Ve?a citiranlh mectunllrodnih 1 jugOl.lovem.1tih :<tnndllrdll
ISO 1101: 1983
ISO 1803-1:1985
ISO 1803-2:1986
ISO 3443-1:1979
ISO 3443-2: 1979
ISO 4463-1:1989
idt JUS ISO 110]:1992
idt JUS ISO 1803-1:1992
idt JUS ISO 1803-2:1992
Za potrebe O\'og 5t6noarda primen.luju se navedeni mec!unarodni
standardi posta nemll odgovarajucih Jugoslovenskih standarda.
Citiranl jugosloveDski standard!
JtIS ISO 1101:1992, Tehnickf, c:rtp.?I' - Tolp.rllnc:l.!p. obI tkll t polozAja, definicije
i oznake nil c:rt<'?'mn
JUS ISO 1803-1: 1985, Gradevf.n:o;kp.kon:o;trukc:ljlJ - Tolnrancije - Recni.k - Deo 1:
Osnovn.t tp.rminl.
JUS ISO 1803-2: 1986. Gnd"'.'in:<klJ \ron~tr\1kc:lje - Toleuncije - Recnlk - Deo 2:
Izvedeni tnrminl
De8triptori: zgradarstvo. tolp.raneij.. 7.~qra1pnjo, 1i..n7.i.nalna tnlP.r~nr.ij~. tolp.rancij~ orij..ntaeij... toler.nei)apo1otaja. odstupan)a
....----.I bdanje SIIVF.7.NT 7.AVOn 7.1\ RTIINTlAROT7.Ar.rJU
----.-.--.Kataloska grupa U.A9
JUS ISO 4464:1993721
Citirani ~edunarodni standardi
ISO 1101: 1983, TElchnical drAwinR" - r,.."",..trir.tll tnlArnncing - Tolerancing of
form, ori..ntAttnn, lnr.nt Inn tlnd rlm-ont - Generelttiell, defini-tiona, nymholn, indlr.ntlnn on drAwlnRn
ISO 1803-1:1965, BIIUding conntrnr.tlnrt - Tnlnrnnr..." - Vo"nbu]nry - P/lrt 1: Gene-
ral terms
ISO 1803-2: 1986, Building conatrnetinn - Tnl..rnnc..n - VOAllbnlllry - Pert 2: Deri-
ved terms
ISO 3443-1:1979, Tolerances for bl1ilding - PArt I: IIlInte I'r!neiplen for evalua-
tion /lnd ..peeifie/ltfnn
ISO 3443-2: 1979, To1ennce.. for "nItdlnR - Pnrt 2: !ltlltfntfclll b/lsis for predic-
ting fit botwo..n r.omrnn..ntn hnvln~ n norlM! dilltribl1tion of ai-
zen
ISO 4463:1980, Messurement methoda for ""ilr1inR - Sf'ttfng-ol1t and measurement -
Permissiblemenallr.ingd"vi /It 10m'
-_4'__",, ,--. --.----...2
JUS ISO 4464:1993
722 - ---.-.----
Prnvod nn RrpRkf jn~lk
0 UVOD
OVBj standard .Ie jedan j~ ~nrfj~ ~lnndnrdn kojl ~A odnose na tolnraneije u gra-
. "..nju i gra<1ov1.OIIkihkompon"nlltll.N,,'" od njlh '''Ivn~ ohjllvljnn! (vidoU t. 3). U
tokll .Ie priprema drugih stllndnrdn koj I "..orin".."n'"
- prorBcun IHrinA "pojn!r:!'!Ipr",lvl<1nnj" pll"ovllnjn;
- postupak predvidnnjn o(f..tll~nnJn"klopo\'8 f r8spodelu tol"raneija;
- serijevrednostikOjA "13 korf"t.. ?on "p"el flkllr:ljlltolnrsneija;
- prika~f.vanje toleranc.tjn nA 8rhfl."kton"ko-~rnd"vfnsk1.m erte?ima.
Ova serija ee se nsstavitt stllnd.1rrllmA po"tnpnkll ~n ""d.seenjAtoleraneija u uzt-
manju IIzoraka, kontrotA kVB 1f.t...tll I orloh,'"n.l".
Proeesi proizvodnje, obele?'IIvnnJn I montA?'" ~rn<1..vln..kth komponenBtB nS gradiliii-
tu prouzrokuju odstupsnjs. Tol..rnnr.fj.. o,lr..,ll1jl1 grAni<':ns odstupsnjB, a o\'nj stsn-
dard identifikuje toh'rsnetj.. koj.. 'tr..hA rln ".. rA"'mlltrBju. Sve ove tolerandje
nAce biti znacajne u avskom "lni'''jll; on"""
mogn korf"titJ. pojedinacno.
1 PREDKET
Ov1.m standardom se op15uJII f""'! I c It I tlpovf tol f!.fJ'lncfjB koJe se mogu koristiti u
odredivsnju tscnosti kod prn I "vodnj", i.."ol clwnnja i podlznnjlll izgradnje. Stan-
dardJ.lllstruje gde postoje O'-'"tl1p"njn koja "u ogronJ.cens ovim tolersneijsma. Va-
t.i1ru ~rimeri za odstupsnjll rll>:1 f<':ttfh vr"tA kOjA postoje zsjedno.
NAPOHENA - ObJasnjenja data 0 "vf\kom l7.r"",n n;"II, "trogo lI?:,wi\f, definicije nego
"omo omogucBvsju '\11 "8 j"dlln l7.r",'. rll,,1 tl<IIJ.. 0,1 drllgog.
2 PODRUC.TE PRlHENE
Ovaj standard se primenjuje nil kompon,,,,t.., f. nil pr..fabrikovBne i na formirane
"in situ", i prostore u svfm obi f.r.lmn v,"'okogrBdnj",
3 VF.7.F. .5A DRUGIM 5TAHDARDTHA
ISO 1101: 1983, Tehnf.<':kf r.rt..?i - r;"nm..trfJ"k.. tolp.rllnr:iJe - Tolerancije obU-,ka, or.iJ..ntllr.l.''',
10"n'" .I"t. okoHnn - Opst! dAo, dAHnieiJo,
simboU., O,..nllr.llvnll.!.. nil r:rtl'?lmA
._---3
JUS ISO 4464:1993 723
ISO 1803-1: lqP.~, Gradevin!lko konlltrl\I-.r.ljr- Tol..rllnr:lj" - R..l!nik - Deo 1: Ollnovni
te rmini
ISO 1803-2: 1986, Grlldevin"ke kon"trl\kr.fJ" - Tolrrnnr.lj..- Recnik- Deo 2: Izve-
deni termini
ISO 3443-1:]979, Toleranc1jl!! U 7.grllrfllr"t\'1\ - Tlno 1: Ollnovn1 pr1ncipi za ocenu i
utvrdivnnje
To1erancije u 7.grnrfn,."tvlI - Tlro 2: Rtlltilltic':kl!loanove za pred-
vidanje medullohnog p",,,>v,,n.!nkomron"nntll koje IIU uobicajenih
ISO 3443-2:1979,
mera
ISO 4463:1989, Metorfe mnronjll .11 7.grnrfllr"tvlI - Pr.lpr..mll 1 moronje - Dozvo1jena
odstupanja kod IIIernn,ln
.t, arm
Ovtj.1 standard se odnoai na gt'omt'trf.jllkllorf"tllp"njll11 procesima proizvodnje,
j~;wJcllvanJai podizanja prouzrokovllnnnilrrlm..rljllrf"komgreilkom,neispravno~cu
~~..t4i "granicenjimll tscnosti "'''rnn.!" Inlltrnmpntfmll.RvoJstvena odst\lpanja uzro-
.;".!Fine fi1:ickim 1 hemijs'ltfmpromensm". kilo~to ;m var1jllcijetemperature,aadrzaj
-:1 J~f) i apecificna defo:r!!!(jcija, jav1jlljll ".. \I l!1to vr..me. .Zbog toga .Ie neophodno,,;,.;).;) se rad! 0 toleranclJoma, specificirnti reCerpntne ul'l10ve, npr. tempt'raturu,
..: 'l7.nast., opterecenjp i trnjnost pod koj Imil SP. to1erllndje priml!lnjuju.
~.
:m;7firu TOT.F.RANCIJA
,>~.,.~en to11!1rllncija sem4tski jl!lT'rikM'nn nn 111I d 1.
D~ 1"i lie odrt'dile optimalne vrt'rfno"tl. O\'".! cli,llIltrllm""
mO;;'6 eftsti zdesns ns1evo
'~.~_, i sleva nadesno.
0) :ror.nMWCIJR1)
>..:~lI~.!.ti tipovl tolp.ra!1cija oh',hvnr'''nl "f"t"mom 17.10;;...nlm u t. .5 magu se opisa-
'U n/1 sltooeci nncin.
::'.1 KOlllltrukc1ona tole1l"IInc:ljn: iiirfnll rn'''torIl2) nil gTlllif1ilitn. ve7.anll na reCe-
rentne tacke ill pravn, unutsr kojih grnnfclICI' hltl ~mp~tenll jodnn tll~ka. prava
ill povrilna jedn~ komponp.nte.
]I rrjhva~en brojtanl rlltp.~ usvojp.~jr. da hi ~p.i~t.~>~M~"~ j7~"'J!1rulititih v"st.a tolerancl)e.Sljtanbrojn!rjste~ urotrebljen je 13 odltupanja.
0
.l) !>Jaj proltor Ie gpneralno Olnat:wa rp'er.ntnn. v.1 irin". i ~n7vnl j"ni~ n<!~f"ranjlu i1 i dOlVO!Jr.nj. granitnl.
velltlna.a.
.-.-..--.-------..---..---4
,JUS ISO 41.61111993
724".-
., ,........_---
NAPOMENA - Proi:r.vodnll tolf\rllnc:i,\n. tnl..rnnr.ljn ",knlc':nvllnj" i montll?/I ?Iljedno ci-
ne konstrukcl.onn tolerllnr:l.!n, Knn~t.rnkc:fnn" tn1nrnnc:lje odredene su zshtevims
konstrllkeije zs ?lIclovoljIlVII.ln,:n p"rrnrmnl1"n,
6.2.1 ProJ.?vodnll tolf\r/1ncljrt: "Irlnn pr"~tnrn n ",Inn,," nil r,,[erentnl. oblik, unu-
tar kojih gronl.ea le biti "mp~t"l1n j..cll1l1 tnc':kll, Ilnl.l/1 III povr~ios jedne kompo-
nente posle proi?vodnjn.
NAPOMRNA - Dlm,,"zions)n,, tolprnnr.ljn. tnl"rnnr.ljn orfjpntAdje J. tolerancija ob-
lika cl.ne prolzvodnntolprllnc:I.I'I, Pn"lecln.ln"" n" oclnosi na bilo koji referen-
tnl objekllt oa grsdl1i5tll, Vfcl"tl "prlnr.lp "ntije" (prema t. 8),
6.2.2 Tolersnclja ob<'lle?avllnjll:~lrlnn pro"torn nil Kr"dilHtu, Ilnutsr kojlh gU1'
nica le bit! smestena tllckll 111 prll"n,
NAPOMENA - To1erancije polo?/I.111 I tn1nrllnc:lj" prn"C:1I ?IIj"!"lno cln<3 toleranc.ij'"
obele7.lIvanjo.
6.2.3 Toleranc!ja montA?e: ~Irinn prn"tnt'n nil grllcll Ulitu u odnosu nil stvat,d
oblik kompon<lnte i stvarnp. pozl.c:fj.. r"f..rnntllih tllCllkll Hi prove, unutllT ko.iIh
granica le bitt smestona jndna tllc':kll,prnvlI III. pnvr5ina jedne komponente.
NAPOMRNA - ZII !'Ivaku kompon'lntn p""tn.l i r"rnrpntnf pnln?II.I odre.tnn kontrolnllll l,,~-
k/lmo 11i .prAVaml1 postlJ.vlj"nlm nil grllr\i.lI.~tn 1 stvarnim obllkom komp:)fien~",
Ovaj polozaj takode daje r"f"rAntni pO]OZAj ZIJ. svaku tackll, pravu ilJ. PU\fr-I
iiinll komponente. Iz ovih polo?lIjl1, 'tolf!raneija montaze odrednje sirin\! p~ln-
tora unutar kojih granies ~e hitI "m,,~tpnlldntA tAc':ks,prava ili pov~sins k0~-
ponente. Toleraneije POlO?lIjll I prnvell ?n montll?11 zsjedno cine toleronciju
montaze.
6.3.1 TolerancJ.ja mora: t01..rnnc:fJI1 g)nvnp ,,,..IIc':(,,,, m..re u datom pravcu elemen-
ta: dnzine, sirine, debljl.n", vl~inp, rlnhinp Iii prpc':niks.
6.3.2 Tolerllneija pravea (uglnto~l)/ITP):",IrinA tol"rnndje koja utice na reln-
tivnu orijentsc1jll pravih ) 1n1.1n i 1( rn\'nl j"cI"" kompon"nte (videt! tllko'"
t. 6.4.2 i slikn 1).
6.3.3 Toleranei.la obUkll : Klnvnl1 t"',,rll"r.ljn nhl tkll prave iI i povrslne (npr.
nekog elementa) u odnosu nil r..r"rp"tlll old il.-.
,-'
JUS ISO 4464:1993
--- 725
6.1..1 Tolornnet.ln polo~n.ln: !t1nvnn tC1lr"""r.t.\n rnln~nln. tn~k... rrnvo. rnv"i fIi
povrtine U odnosu nn referentn! pololnJ.
6.4.2 Tolornnei.ln od.jontne.i.1o (TT)(Tr): ~I"vn" tolrrnnr:!Jn orfjcntnc1je posle
obc1elnvnn.ln i montnze p"lVih 11niJn 1 rn"n!h pnvr"!nn 11 oclno~11 nn r"forentni
pravne (vid~.ti tokode t. 6.3.2i ",]1\(1) 1).
Prolzvodnalolerancij8 .
/ (P'I)
6.1
Konslrukcionllolcnnrija(Jcr)
Tolcrancijlobcletavanja('Ii)
\
"6.2.3
\u.
o'.randjamanta!.(rr)
6.2.1
6.3.3
6.3.1
6.3.2 (UJloIOSI)
(P'I)
6.2.2
('11)
Tol.rancij. polobj. 6.4.1
Tolerantija orijeDl8t"ije 6.4.2
Tolerandj. polobj. 6.4.2
--j ToloranrlJ'ortjon..rlJo(TP)
16.4.1
Slfk~ 1 - ~omntRk! prlkn7. RiRtomn tolornnci.1o
'7 O:J::mJPAMJL\,
O:J~.tllpl!nJn koja"'e
podudllrajll ",a tnlprl1'1I',I.1nmrt Clp!"'lIhim 11 t. 6 prika7.8n/! su U
')\;'0.1 tar.ki. Tamo gde se le]e odrprift I hHna nri"'l1pllnJII. onll CP. biti meren/! knko
.~'" pok87.lIno nil sHkllmo. Alternlltivno. I'rni7.,.nllll:J o'I",t.n'pl'lnjll mogu se odrediti pre-
~.,"principII kutlje" (vldat! t. R). nr~J ",p"r:lfir:irn rifr"kt"p 7.lIhteve 7.11knrakte-
"!.~t.!1<l'mll valnosti 70a ukll1pnnjp komr"n"nt" ""7. pntr"h" ,If r...r"nr:irrtnJn i7.m'!dll bi-
":>;ih oristupnnjll. Okv!r orlstllpllnjll ndr"ri"nfb '111 OVA .I nni':ln mo?p. "'P. korist1ti upr~l~lunima afpktn oriRtnpnnJn nn pa",n"nnJ".
Obelezuvnnje nn ",likamll
.0
-------
- -.-6
"trornl polnlaJ n"k~ t.nfke
r~r"r"ntni pololaJ 7.a dlltll tntku
",tv"r"i pnln7.n.1 7.11 n"kll prRVIl
r"r"r~"l.lIf p,,)()?n.l 7.n (Intll prAI'1I
rf~rrrrnt~n prnvn
.-'."-"--"--. -_._-----
JUS ISO 4464:199:
726 .~ '" --- -.-.---
Smestllj komponE\notll II oclno"" "II n.r"r.."lll" prnv" mo?" ''''"p..e1f.i.eirati nil vis.
nocinll. Nil sliei 2 dlltll 5";:AUrl prlm..rll. 1I ovom "tllndArdli kod.stf.ce "e
meto.
prikll~lIn nil sliel 2 II).
[][]81 bl
[] $cl dl
Sliko 2 - RaT-licit' nllclnl loclrnnJn rr.fr.T..ntnlh pravJh
7.1 KODstr.ukcloDO odstupanjn: r1l7.1 fkll IT-mp."" ",tvllrn°Jl; polo?Ajn n..k.. t...:~P, (';.~.",
ili povdine e1ementll i odgovlIT.njllr."~ TArpT.f'nt:nog p(")1,,~.1.111 IJtvr<l..nog nn f;n:llfi.i:":-
tu (vidati "Ukn 3, flJT-1I 4).
NIlPOMENA- U prllksi, refer..ntnf. polo7..~J "... morll ntvrclJ.t.l. kor.Jsc,,"jem iT-~r,roroli,
tl1cllka, prllvih i li rllvn f. nr.ko~ 1'1"'"".l1t n.
7.2.1 Proil<Vodno od"tllpnn.lr.: rM:II"" f7.m..."" ..t.\'''..nn~ polo.7.II.ln nck"tflcko, f'r.i~'!
ill povrsine elementn .I. oclgOVllr,'jll""1t POl07.lIjll pr"'m., roferp.ntnom oblikll tog ..d.,-
menta (videti sliku 3. flizlI I).
7.2.2 Odstllpanjo obnlo?avnn.ln: rll1:1lkll 170,"""" "lVflTl10g POIO?lIjll n..ke tacke, pra-
ve II povrsine pos10 ob..l..?nvnn.ln f ncl~OVl1rnJ"r."~ T f"rentl1o~ poln?nJo (vJ-j,":1
sliku 3, fazo 2).
7.2.3 Odstllponjo od montA?..: rl1z1f~1\ t?~"'''" ",tvnrno~ polo?ojn neke tllcke, prnvc
11i povnHnA nA~.og elp.mentn I O(I~OVllrlljll(:"g r"rprf'l1lnog polo?njn isto tako odre-
<tenog referp.ntnlm obllkom tog f'l",""ntn i P"flVfl,"fI ot>...lf'?lIvnnJn na grlldilistu (vi-
deti sliku 3, fIlM 3).
- .-------..7
JUS ISO 4464:1993 727._.~ .. _.,_..~_.. "'--
NAPOMENA - U praksi, referentn! polo7.lIj ~" morll ,lpflnl"lIti korJSconjem i7.abranJh
tacaka, prave ili ravni nekog "lpm"ntll.
a aA 8
a' a'A, 8,
0, c,D - 6'c y
rJ
l'Faza 1Proizvodno odstupanje
Faza 2Odstupanjc obclc!avanja
Q' IJ' a a
~-.
l'r.'
rJ
Faza 3Odstupanjc od montaze
Faza 4Konstrukciono odstupanjc
..."
SHka 3 - U?II"topno fA"" proc"n" ori"tIJpllnjll
7.3.1 Cdstupllnje mora: T~?I ikll i ?m<y!1I ~ (."lIrn" V" 1 i i'. inp. f origovarlljuce referentne
velieine (videti slikll 4).
NAPmJr;NA - D.imp.n7.fonlilno ori"tl1plln.l1J ,,"V" vompnnpn!." oriTf',!nju "P. stv8rnom velici-
nom 1?medu 1Jg8onfh tacllkll. 11 nllc"ln VAV" .I" prlkA?nno nil '"lic! 16.
Odstllpanjll o;>:nocenl1 malim llitinii'nim "10\'1,",,""
onll kojo "e mogu jasno n07.00-
i;fti pojed!nllcnom vrerino"tl 111 ol(rnnii',"nlm hroj"m vr"rino"ti.
--.--" ...---R
728
Rcrercnlna velitina
Srvama velitinl
JUS ISO 4464:1993
D
S11kn I, - O<l"\lIpnnjn morn
7.3.2 O<I..tupllnjn odjcmtncijn ("p'll1to"t): "117.11),11 17.m..dl1 "tvnr'hog \lgIB i odgova-
rajuct\g rt\Cnr.entnog \lgll1 (\"<I"tl ,,1I1n, 5).
Rerc..."uaJ upo
AIIemali.. a- Re(crcnlni "'po
AlI..aali.. b (Iinear.OiI)
Stikn 5 - O<II't.llplln.ln odjrntllcijn (lIglnto..t)
NAPOHENE
1) Ako se IIJternllt!vlI h leorl".tl "p,"1-"". ~'!~r"pn".In oTij..ntllcije bice odrede-
no nil krllcoj '"Irllnl. I1g111 f ",,,,I",, ~" "p,"vn" "II orlgova,"jll.:n "tTlln!cu rofe-
r..ntnog IIgl a.
2) Odstllpanjo od pArIl1..1no"U .I" d'''gl nllr.ln nil ".. 17.'A7.1 odst\lpanje orijen-tlleljo f prn<l"tllv'l.IlI rll7.111-" '~m""" °'1.1""1.11,,1.1" prllv" 1.InlJ" 111 rllvne
I
povrAioo i orij..ntaciJe pllrll1"1",, r..r"r..ntnn 11n1jo fli rovr~inA.
Odstupllnja od pATnl..lno..t! Iv!,," "1,,mpnllln od,pdnj" SA II prfnelpu kAO ~to
.Ie prikazAno na s]ie! 6. .1..r1M 7.nmls1jpnA liniJA povllcenll .Ie kroz obe
kTajnje tacke ivlee j..<lno~ p1..m""I/!. nnlgll 7.Amlsljenll lini.i", p8r81eln8 sa
prvom, povl1cenll .In kro7..1"""" I-'n.\ ""prot"" Ivlco. Od..t"I'II"Jo so mori 1.00
,rsstojanje od c"tVTtn.~ \lg111 tic>'\'''1:'' 1101.1",
----.. ---------------9
JUR IRO 4464: 1993
-..-
,, ---..--- 729
r\
SIi1<.1l6 - Od"tupllnje od p"rlllf!1no,,'.1 ""prnlnih Ivle.. pr"volI?,10nr. povnH.nn
7.3.3 Od5tupIlnje ob1fkl\.I'" ni7. rll7.1 iI-II
;""''''''1 tllflll-" nil "t.v!!rn"j !lnl.l! .ill PO-
vrslnl I odovnrlljuclh tnr..llkll nil r"(..r,,,,'"".I
1Inl.ll II I pm'riiln!.
7.3.3.1 Odstupanjc od prllvo"ti 1 Inl.l": '""7.1Ik" 17.01",111"t.vllrnog ob1ikll Bnlje I
prave 1 tnlje.
NAPmlENA - Odstupllnj.., od prllv05tl 11"i.!"""
oo1r,,"II.I"- po prllvilu. kilo nil sUel 7.
Odstllpanje so O1..,rl kao odstoj"nJp"
hllo toJoJ lnCkl nn lin!}! od 7.II01151Jone
ravn.., Ilnlj~ koJ~ spaJII krajevp. tr. dill.. linlj",
Odstupnn.la o?nacenll 011111.01grr..klm "tovl",11"'1
onll koj~ ".., nn mogll nll7."nr.l.tl od-
vojenl.m vrednostlma polito predstllvljllj" nf7. heskonncnog broJII vrednostl.
.,
-~-
Slika 7 - Od"tllpnnj<1 od prllvn"U J"dnro Ivle" prnvolIMonc povriiinc
7.3.3.2 Odstupllnj<1.od Tnvno"ti: rll7.1 ik, 17.01""" stvllr",,? "hllkll povrliJnp. I rAyne
povdine.
NhPOMF.Nh - Odstllpllnje ravnosti J.., odr","'"o. po prllv!1l1. kilo nA slle!. R. Odstllpll-
oj..,.Je odstoJanj.., od bllo koj.., tllckp. nil povriiini do n..,ke povrsinp. kojll pred-
stavlja sredtiinJII ravnn 7.a sv:" frotlrf "l\lIon... Uli,I !J prnk"l. O1...r"".1'"s" 17.vo-
d1 od spoljne ravn1 do oJemp.nln f p"rlll...1nnS" dVIl glllvnll prllVCII dlltog elemcn-
ta.
"-
" n10
730JUS ISO 4464:1993
. -.------.--
/
/
SHkll R - Oel"t:lIpnn.l" rnvnn"t:! prl\vnlll':l\onn povrAfnn
(Odstupanja sa meri n8 rRzI H:it. 'm t Ar,knmn prrkn r:rlokllpne povrsine no S8mo u ne-
kim presecim8 kao Ato je prikR7.nnn nn ..Iir:! rnelf jrelnost8vnosti).
NAPOMENfI- Z8kosI>nost (lIs1metri.!n) .Ir sp"r.ijnllln "llIcnj
utice ns prllvouglloml povr:Hnn""
tn;:no dl'f!nl.!'!/!nfm
8psolutn8 vrednost odstupanjn .Irelnog I1g1/1 od rllvn!.
tri I1g18 (videti sliku 9). U prRk..f, mprpnje se vrsi
odstupllnja rllvnosti koja
uglovim8. Zakosenost .Ie
koja prolazi kroz ost81a
oel jedne spoljne rllvni.
Slikl\ q ~ 7.lIk05"no,,1:
7.4.1 Odstupllnje obntn7.l\vl\njl\ pnlni'.I\}I\: rn:r.1ii<n f,,,,,,,,1,, stvllrnn.g P0107.8ja tacke
obele7.Avanj/lo ; H. pravp. imfgnv"rR.i"r,,& rpfl'Trntnng P0107.Aj/l (v.frlE'tt "like 10 i
11) .
NAPOMENA - Potpuna 1nformad.!n ",!st1lpnnjn pnlo?n.!/! prptpostllvljl1 det81je odstup8-
nja u dva ili tri prllvcR oel fik..nog rpfrrpntnog pololnjn.
11
JUS ISO 4464:1993
-.-_. m 731
i'!
Lol
'1
iIJI
..,
I
~ JI
II
5Jfkn 10 - Od~t1lpnnjn obnln7.nvnn.1n
po107.n.ln 11 dVI! prnvcl\
...n noku tnfku
511 kn I I - Odr.tup.mjn obn 1r.7.nvnnjn
1'0107.0.111 ron prllyn
7.4.2 Od~tnpllnjr. obnle7.llvI!njn odj"ntn"'jn!): rl1:>:Ilkl1 1:o:m..<11\stv/lrne orij'\Rta-
clje n"kc' provo poslc obnlp.1:ovonjn f o,IRovl1rl1jnf.ng r..fnrnntnog prl1ven (vl.deti
s11kll 12).
N/\pmIENA- Potpuna i.nformncf.ja 0 (\rI~tnpl1n.ln orlJrmtllr.fJf'I prp.tpostl1vljn detalje
odstupanja u dva ili trI provr.a 0<1 IItvr,t..noR reCrr..ntnog polohja.
~ i\
'I
-------------
SHkn 12 - OdstlJpl\njn obnlr.7.l1vnnjn orlJr.ntnr.fjn (1fnoorh:nr.fjl\)
7.5.1 Odstnpnnjr. p0107.njll po~lr I'IOnl:n,..,,: rn:>:lfkll i?m"dll ~tvllrnog polo1:ajll neke
t/lcke, prave IIi povrsIne olementn. p"!') f' .mollt 117 I o<lgo\'nrnjnf.p.g refnrcntnog po.
101:oja (vidnti. slikll 13).
NflrOHEN/\ - Potpuna informl1cijo 0 o<lst.llpl1l1.1'I 0<1 pOl01.l1jll po:o;le montll1:e pretpostav.
Ija detalje odstlJpanja 11 tri prl1vr.~ or! 11tvrd..nnR r..ff'rpntnog 1'0107.0.10.
/ RefercDlni pol?2.aj
j-------- J
P ''''''''''
I
~t-__n__J
Slikn 13 - Od~tupnnj" polo7.~.in po~)" montn7." "1"m,,ntn
-1) TatDC!evideti i ISO 446.1.
" --',-----12
JUS ISO 4464:1993
732
7.5.2 Od..tupnn.lo od.lr.ntncf.l~ I'rf mnn!.n?l: rn7.lIkn 17:m,...111..tvnrnn orljnntnci.ln
n~ke prove ili povr~inr. r.1,..mpntn rn~l,.. mnntn?" I nrlRnvnrnju~e rnfnrpntnp orijen-
tocije (videti ..Iiku 14).
NlIPm1ENlI- Potpllna informnc!.Jn n o(l~lllrnnJimn nri.Jpntncije pretp05tnvljo detalje
odstupanja U dva ili tri prnv~n nrl Iltvrrlpnp orljentacije.
i i ~:
It ~rSH.ka II, - Od!ltupl1njo orijnntn~I.I'" I'd mnntn?1 :<11nold olomont (linr.l1rizl1cija)
8 PRIMER PRIMENF. SISTEMA
8.1 Princip kutijo
Zapremina koja ..e ra7.matrn .I" ?npr"'mlnn pro..torn koJI pm'toji i:<medll dva tporpt-
ski slilnn paraleloPlpedal) koJn Imn.\11 i~tll orl.\"ntnclju, od kojl11 je jr.dnn sme~-
ten unutor rlrugog (vlrleti. ..1tku 15).
Rn..tojonje l?me.1u orls:ovarajncih I'nvr~lnn ovl11 p.1rnlelopipedn moze ali ne mora
biti rovllc>merno ra5por(',1<>I1o :<nv!~no nr! tolprnndj'" !drina koje 5U 5pecificirnne.
Nijedna talka na povr5ini dnte kompon"'nt~ nr ~m" prp~i preko ove znpremine.
NlIPOMENA- Ova.I prine!p .Ie tnkn~p primpnlj!v knrln ~u SAmo dve mere \I rA?matranju.
Ovo ~e verovatno biti nA.lf.p~r.1 ~ll1r.n.l.
----I) I1j hilo kr-q rlrlJgog trodi~~n1.jon~JnOQ n~li~..
~_.- -- -- -- - ----13
JUS ISO 4464: 19q3 733...-------'
0.- ------
SlilclJ 15 - Prim~r prim~n" prindpn Klltij"! T1n T1"!Ki ~I"m~nt
8.2 Prlmod odstUPIlT1jS kojn po,;t.o.l"!i,;tovrf'mnno
Slike 16 do 1/\ pdKA'>:lI.l11 primer!' l,;tn\'rr""'"lh orl<tllpAn.ln rn,dlcltih vr>;tn. Onn so
odnose nn povriinu pravo"gAonog ref!'r!'ntllog ohlikA, montlrAnog u ,;klAdu SA prin-
r.fpimn dimon7.ionnlno koonlinnclJn, t.J. tnko dn.I" povr~ In.1 unutnr >;vog koonllnl-
rajuteg prostors. Prema tome, svnkl prlm!'r 50 morn rS7.mntrati uzlmnju~i U obzir
drugs postojets odstupanja.
II. 2.1 Primer proc~ne prob,vodnih ccl,;tupnnjll
8 = odstupanje mera
b = odstupnnje ori.lentscije (oostllpnn.l" pod prAvim u,l!lom)
C = odstnpanje od paralelnosti
d = odstupanje 00 pravosti
Od>;tupAnjn preko cil.lnih vel feinn ill \'nl1 r"r"r""tnnp, ohllkn o7.nne"nn >;11 7.nnkom
plus (+), dok ,;u odstupanjn n >;nprotnom <mi,;ln pri"A7.nnn 7.nAkom minus (-). Pro-
i7.vodnn od>;tupnnjll nl.sl1 u v07.i >;n r"rnr"ntnlm 11nijnmn
objektl.mA oholezenim na grndiliitu (vio"ti sliku 16).
II J. orup,lm refe...'!ntnJ.m
OdgovArajuta odstojnnja mO~1 se oorediti nn <vim >;trnnnmn onte povriine.
NAPOHENA - U ovom primeru, jednn pos!'hnn ngno .Ie U7.f't kno r..ferentnn tacka. Bilo
kojn drugn referentnl1 tnekll II i pr.nv.1 mo7." 011 hud£' u<klnr\!'nn po pltAnju tole-
randjn i po pitnnju od,;tnpanjll.
-----.--14
734JUS ISO 4464:1993
8.2.2 PrblOr procene odPltUI'II,;,.11I Ot>..I"~IIVlln.11I
II .. odstllpanJe polot.II.!1I 7.11 t.ni':1t" II II prAV"" IIprAvno JIll prllvlI All;
b = odstllpanje polo~lI.!a 7.11 tn;:l"" 1\"
prn\',," IIprllynn nA prAvlI AD:
uop~teno 1/2 (If + b) = or".I:"p"".I" pnln70lIjA ;o:n !lr"d!nu prAve AB:
(" - b) = orf.'''ntndnnn nt\!llllpAnjn 7.0 pravu AD.
Kad refernntna pravII kao obelc?rnn 1"7.1 hvnn pro.\rktovllnog lenordlnlranog prosto-
ra, 11 1 b dobljaju 7.nAk plm; (+); Irlltin onn Ir70l ',"lItAr od'.edenog prostora, onl
doM.lllju znok minus (-) (vldctf !IHie', 17).
Sli~ni izud lie prim!!njllj'! i 7.A o"t.nl.. t.ri "trAnn prostore.
8.2.3 Primor proccna odstupnn.ln montn~n
Uopiteno\
,,+ b1/2 (--;-
I
- ~2
d1
I
= orlstllpnnj'" polo~ajll za povrilnu uI'r/lv!:11 kllleo .Ie oznll~eno:
(" - b) - (d_-_c1
I
-- od!ltlll'"nj'? orijentllclje za povrilinu u
2 o~nn!lu nil rnferentne prave prlkozllnenil !llid
Kada se uglov1. povdine nlllA7... ',"lItllr rrrrrrntnih prllvih kilo obole?!!nl, 11, b, c
i d imBju znak pIlls (+): klldA ..n ,,~Invl i7.VIIII tih prllvih, znnci ce biti minus
(-) (vid..t1. sliku 18).
Odgovllrn.l'lcB od..t"l'"njll mogll .." ot\rr,ilti II rlrllRom prllveu odjf>ntnclje povnHnl\.
Cdj.. w:6ci..
-----
51ikll 16 - I'r.lmnr prol7.vortnlh ort.'tlll'nn.I" 7.11prllvolIgnonlJ povrJ\lnu
,......-- -,.. .". ..--...-15
'y.
JUS ISO 4464:1993
,--.----735
b(+1
-- -----
Rarerent.1 pr D8
koo obclclcaa
1181
'1'
I
I
I
I
I
I
+-
A
S1ika 17 - Primor procene odstupnnJn ohp.ln?AvnnjR ?onkoor.dinirajuci prostor
7.n povrii In..,
- ReCerentn. praYI .
kao obclc2caa
< >
01+1. .
d(+,
Slilts 18 - Primer oit..tuf'nn.lnmonta?" 7.11povr.UJ1U
Kraj pr"vo<fa nn Rrf'..kf .I",,11t
tta1lp3 Savr.r.ni1"'''''
7.' ~t..nd.rdI7acl ju - Rooqrod
IIa OSDOYII.i~Jjenja Ifini~tarstva 1.3 kulturu Rr.pnblikr. SrMjr. hr.4IJ-:Vm/'17. nrf 1.4.07.1'1'J1.. ne plata sr. porez na proeet
1.abranjeno pr~t"ftJ"IY.njr. (eve vrst.e mmntav.nj.1
---..-----.16
736 Ukupno strana 3
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRlM1!NOM
od 1081-00.20
Projektovanje I gradenje puteva
KLIMATSKII HIDROLO~KI USLOVI
JUSU.C4.0t6,
19111.
Pr.vllnlk br. 60-12662/1 od 1981.07.16;Slutbollllist SFRJ, br. 46/81.
Cllmaelc and hydrologIc condlelons
1
,Predmet standarda
avim standardom se utvrd~ju klimatski i hidrolo~ki uslovi koil se moraju uzeti u obzir pri projektovanju
i izradi kolovozne konstrukcije puta.
2 Definicije
2.1 Kllmetskl uslovl - skup motoorolo~kih polovo kolo koroktorl!u proso~no slollio atmosforo I nJelle pro.~
'mene na posmatranom mestu, podrutju III oblasti kroz koJu put prolazl, u odredenom vromonskom rez.doblju.
2.2 Hidrolo!ki uslovl - stanje podzomnih voda u blizini puta, prl temu se mote radltl 0 podzemnol vodl,
vodenimdzepovimai vodi sa kosina- padina torena.
3 IzraZavanje klimatskih uslova
U ovom standardu klimatski u:lovi izrazavaju se temperaturama vazduha, pri temu se uzima u obzir de/-
stvo niskih temperatura.Delovanje niskih temperatura prikawje se vredno!~u Indeksa mraza. Indeks mraza oznetava trajall;e In-
tenziteta mraza na'jednom odredenom podrutju. Indeks mraza se odreduje kao apsolutna vredno,t razll.
ke izmedu maksimuma i minimuma kumulativne linije scednjlh dn.vnih temperatura vazduha u najhladlll-jem perlodu (hladni talas), na jcdnom odabranom mastu IIImateorolo!koJ stanlel za posmatranu zlmu, a
izrazava se proizvodom: °c X dani (vidi sliku).
Zavisno od nivoa na kojem se obavljaju merenja temperature, posto)i slede~i indeksi mraza:
- indeks mraza okoline,
- indeks mraza povdine kolovoza i
- indeks mraza na nivou posteljice.avim standardom je predvideno odredivanje I kori~~enle sarno Indeksa mraza okollne ("adlne), odroda.nog na osnovu podataka 0 prosetnojdnevnoj temperaturi izmerenoj na 1,2 m ;znad povr!lne tla.
Merenja temperaturo obavljaju ,e u 7, 14 i 21 tas na osnovu utvn'lonog po,tupka hldromateorolo!ke ,Iut.
be.
I izdanje SAVEZNI IA YOD ZA STANDAJlDIZAQJUI
~U<1J
--- 1<1- <1JE
"-c:0
'tJI
'tJQ
'....
'-<1JQ,
Str.n. 2 JUS U.C4,010
, "'----'';:;;-- ~-------
'- I'--..-,
''::~,',............
, I-
',,,-
",\"
~.~/ 6' !-[.J
/';,(
/1-"" 0 l[-./ ./
/~-"
~...-
J., ';--"
""
,.-
:7 9 08,":
)-~ -I-c--I---- .-/ ,
'r-
//~, ~.fi-
1----
0g
\. /V r'
)
ttv>(. -) ---,- '
_no,---
J 'I~- ---'.\
:\. '~, '"
'\ ';::
r'\.
'''' ,
~-~, I ll-I
<
1//
';./
,;::-, L.'
",
~/
'981 ~'
...~r
'---
,---- -
~
/
~tr
8'
L'6£1
,
"
, ,,
0 0 0 '0 00 0 0 0C'\j
- "- f'\II I(!UOP x
0J)- Opollz!oJdOU!}!I<JIIDUII!ID/nwn>1
._-~-
1 Co" "" ""~~~:?'~i-=
~ '"..,
~.. ~
'CC::~I()-O)::a-.I--aO)It'I"'-OU
--=+-- -:-~~C!::::'a-e ~ "
4c~ ~~~~~
~
I
§1
6~h,~ I: e ~,~I
I :.QE.,J . .I : i:
",
00<")I
737
~
---------
'c:0~0E
~ ce
:><
><
00~I
738 JUS U.C4.018 Siron. 3
3.1 Postupok Izro~unovonlo Indoklo mrozo
Ze ouroillv.nJo Inunkla mru. n.l\lro I. n.cI't. kumul.tlvne IInl)e Iradn)lh /inavllih tamlH.hne 1ft1..rItHIkoJI po~inio 10 dena pro roolstroven)a prvo tomlJoroturo nlfa od OOC, a zlvrlevI In 10 dlno po ruulnrovl'
nju poslednjeg mraze.
Indeks mrazl Sl izra~unl kao razlikl izmedu mlkslmuml I mlnlmuml nl kumullllvnolllnill Z8 sVlkl p"'
rlod Imnlvlnjl, Ii. u Inlervllu u koiem kumullllvnl linija plda. Usvljl SI makslmllnl vIII~lnl, odrl"onl
za morodavnl porlod Imrzavanla u kolem su lomporlll!re vazduhl bllo nllnllo. Ako )1 u loku mlro<lly.
nog perloda Imrzavanll zabolelon kre~1 period odmrzlvln)l, koll nl)1 mooao lzazvall kompletno odmna.
venia kolovozne konstrukciJe I malerl).'" Ispod nJa, kao merodavln Intllks mraze ulvlla sa r..llka Izm..
du mlksimuma I mlnlmuml na kralu lakvoo porloda (vldl sllku).
3.2 Odredivan]e merodavnog Indoksa mreza
Za dimenzloniranle kolovozne konslrukcile I 'predvlden]e mere ze n]enu zaSlllu od Siolnog dolnve smrze.
vanja i odmrzavania odreduje II merodevnl indekl mraze za Iollenl projeklnl period.
Merodavni indeks mraza odreduje II ne Ilede~1 na~in:
- ze dvadoselogodiSnji projoklnl period usvale II proll~ne vrodnOIl Intleksa mraze odrodona ze Irl nIl,hladnije zime u prelhodnom IrideselogodiSnlem perlodu,
- ze deselogodiSnli projeklni period usvaja se prose~na vrednosl Indekla mrell odredena ze Irl nal'hladniie zlme u prelhodnom pelnaoslogodlSnjem perlodu.
4 H idro losl<i uslovi
HidroloSki uslovl mogu biti povoljni ill nepovoljnl, SIo zavlsl ad dublne smrzavanla, nlvoe podzemne va.
de I olllijivostl materijala na smrzavenje.
4.1 Povoljni hldroloSki uslovl su kodl ]0:
4.2
- naslp visino iznad 1,5 m,
- plilak ullk Sl dobrim uslovima odvodnjavanja,
-' nlva podzomno vodo nlll ad dublno ImnovlnJo,
- kada iznad nlvoa podzemne vode.nema drugih moou~nosll dollcan)e povrSlnske vade.
Nopovoljni hldroloSkl uslovi su kada jo:
4.3
- nasip visine Ispod 1,5 m,
- dubok usek,
- plilak usek sa slabim uslovime odvodnjavanja,
- nivo podzemno vade u zonl smrzovan]e, I
- kada postoji mogu~nost kapilarnog Izdizanja podzemne vade.
Osolijivosl malorijala no do)slvo mrall ourodona]o standaruorn JUS U.EI.012.
4.4 Hidrolo!ki uslovi primonjuju So pri proceni osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejslva mrlzl I za pre..
duzimanje merl za spre~avanje o!le~enja kolovozne konstrukclje puta ad de)stva mrlZl, prema sllndar.
du JUS U.B9.012.
N. O,"OYU mlilleni. n.publll:kog IOkretarlJal8 za kulturu sn Srl)ll. br. 413.81/74.Q2 ad 4.11 1074. n. ,lIlN!a .. pori' 1.1 prum..
!itlmpa Sevelnl zevod Z8It.ndardluclJu - Beogrlld
2 Oprema i metode merenja
2.1 Metod. pom~ sonde,. tI.lleam.
2.1.1 Op'r.m.
OK 8211.74
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA 08AVUNON
PRlNENON
od 11181-09.28
739
JUSU.B9.0 10
1981.Pravll,!lk br. 60-12882/1 od 1981-07-18:Slutbenllllt SFRJ, br. 48/81.
ProJektov.nJ. I gradenJe pUlav.MERENJE DUBINE BMRZAVANJA
Muwrwnent depth of fron penetntlon
Predmet standarda
1.1
1.2
Ovlm Itend.rdom sa utvrGuJu poltupcll oprem. kOJlllut. z. m.renJ. dubln. Imrz.v.nJ. u tlu I kolovoz.
noJ konltrukelJI puta.
Dubin. Imrz.v.nJ. odra(i.n. pr.m. ovom It.nd.rdU korllta I. z. dlm.nzlonlr.nJ. kolovoznlh kon.truk.
elJ. ,I ogr.nle.nJ. 180br~'J. u perlodu odmrz.v.nJ..
Sonde z. m.renJ. dublne ,,"rz.v.nJ. ,.,toll Ie od ledne mellngane, vodonepropultlJlva oblo!na cevl,Z.'
IIIJen. U donJam delu, I. gornJlm delom u vldu meslngene gl.ve koJa J. t.koGe vodonepropultlJlv. (III,
k.,). '(5).;.. @ '.' ,- ..~ "r--- 1J ~
<D00''''
I
i~J~ :if' ' '1
.
I
ItI
N.,llel Ja:
1 - Ipolln. oblog.
2 - unutralnJ. eev3 13' ..:. dr!iiCI flallca
4 - z.tvar.e
6 - londe\lOrn
. .i,'1
I
:\
I'
";'
j,I
"!
\ )jt~f'
.
"
"
;~\ ~.~,
:.,:';;"!'-!l
,'j""'~
,I"",' \'!(.,~
I~e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU
de/By g/<9ve
Slika 1
740,
2.1.2
Glaya sonda Ima, zatyarail 18 nayojem ko)1 sa sklda radl utyrc1lyanJadubl",' smrzavanja. U oblolnu
cey uvuilena Ie unulralnla meslngana eey, zatvorena sa donie slrane, u iIl)o) su unutraln)ostl Porac1en8
Itaklene flallce dullne 36 mm, preilnlka 12 mm, Ispunjene teilnolW kola menja agregatno slen)e u Inter'
velu od -1oC do OOC.Flellee se nalaze Izmec1udye moteloe vodlee. Unutralnla eev 18 yadl u bllo ko)e
vreme radl oilltavenja dublne Imrzavan)a I zamane Ilpucalih flallea.
Dullna sonde 18 mernlm flelleama mora da omogu61 meranja dublna Imrzavan]a od 1 do 1,6 m, zavllno
od ~lImatsklh oblasti gda 18ugraduja.
Napomene: Sonde za merenle dublne Imrnyenje prema t, 3.1 Oyogstenderde odgovara londllye)oarlkogporekla pod nnlvom ..Wybo", pa 18 ona moh korlltltl za merenJe dublna Imrzavan)e po
ovom Itandardu,
Prlprama I provaravanJa Ilpravn08l110nde
NaJpre .. mora proverltl da ilia londa Ilpunjana flalleama do dovolJna dublna I da II .. u flalleama ne na,
laze vellkl mehurl \lakva flallea ne smalu .. upotr,bltll. Flallce .. pOltevlja!u tako da IU 1m zatverlillokrenutl nadole I d~ Izmac1un]lh poltojl rezmak od 3 do 6 min. Zetvarell na glavlsonda podmezu)e IIradllaklag odvrlanje.
2.1.3 Nailln maren]a
Dublna Imrzayenja merl 18 teko Ito 18 reglltru]e polohJ Ilpnkalih flallea ullad dalltva mraza. Dublnene)ylla poloml]ene flallee u londl predlteylja makllmalnu dublnu Imrzavan!a u polmatranom parlodu.
Dobljanl podael un058 18u zaplsnlk (yldl obreClan zeplsnlk u prllogu).
Sonde II flelleame korllte 18u podruil]lma II Izrezlto nll~lm temperalurama.
2.2
2.2.1
Metoda IIlndlkatorom dublne Imrzayanle
Oprem,a
Sonda za marenJe HltO)1 18 od proYldne ee~118 ugraylrenom eentlmatankom podelom, IzraCleneod poll.
vlnllhlorlda, ntvorene ne dnu, Ispun)ene drobljenlm Itaklom pleve bolt I vodenlm rlltvorom lIuorelOl'
ne. CIV)e ne gorn)emkreJuzatvorenemllinaanim zatverailemII navo)em ko)1 II mole Ikldatt radl pu.n)enla I pra2nlenla.
Ova cev 18 poltevl!a u spolJnu oblolnu cev od pollvlnllhlorlda kola )e II donie Itrane zatyorena lpecljel.
nlm iIepom, a 18gorn)e Itrane po..dule mlltnganu glavu II zatyarailem. Na glavllu Izradenllpeel]alnl zu.
bI ze flkllrenJe sonde u kolovoznl zlltor (Ilika 2).,
Preenlk spollalnle (oblolnel cevl )e 20 mm, a nJene glave 40 mm. UnutralnJa provldna eev preenlka
16 mm ladrll u lvom donJem delu yaljek od penlite gume koJlm 18omoguc1avaneutrellsanje pove6enja
zapremlne teilnostl prl n)enom Imrzeyenju.
Standardna dullna Oyogtlpa sonde Ie 1 m, all 58po potrebl mogu upotrebltllsonde ye6e duflne.Nepomene: Sonde za merenle dublne smrzayen!a prema t. 3.2
Oyogstandarde odgoyera sondl francuskog
porekla poznato) pod nezlyom ..Indleateur J.P.G", pa.. ona moh korlstltl za meren)e dubl.
ne smrzayan]a po oyom Itendardu.
2.2.2 Prlprema i proveraYlnje ispraynostl sonde
Prlprema, Indlkatora dublna smrzayanja obayl)e sa u dye faze kole obuhyalaju:
- prlpramu londe za merenJe (pun)en)e svake godlne) I
- pOltayllan]e sonde u oblofnu eev ugraCIenuu koloyoz pre pocetke zlmlkog peri<,~.,
Svake godlne; pre nastupanja zlmskog perloda, u laboratori)1 58obayl)a pun)en)e unutralnJY.'.1 yodenlmre,tvororirfluofescena I'opranlm dro~ljenlm playlm staklom, koje je prethodno osuleno.
Cey $I pro ."':.nlji:!\'8"n~..r..tvorom fluorescena do podeoka 60, a potom $I Istera)u svl vazdulnl mehurl61 time Ita '
.. Itlska penasla guma u dnu eIVI I u eev postepeno sipi drobljeno piavo Itaklo uz zbljanle eelokupnoginaterijala lupkenjem cevllll na vlbraeionom stolu. Prl tome je velno, radt onemogutavlnja da vazdulnl
mehurltl ostenu u rastvoru, da rastyor fluorescena bude uyek Iznad nlvoa drobljenog stakla.
Posled.n)a dva centlmetra !spod zatYlraila nemaju drobljeno staklo, ye6 su Ispunjena zrnlma krlstalnog
aluminate.
2.2.2.1
741
,~o Mereu mm
3
1-6
~~
2
7y- --.q'
Slika 2
Na sllcl Ie:
1 - proyldna CIY sa cantlmetarskom podelom
2 - spolJna - oblofna cay
3 - zatv..ai!
4 - plpak za ui!yr!c!enje
5 - zatv..ai! Z8punjenjesa spojnlcom6 - drobljeno playo staklo I rastvor fluorescona
7 - penasta guma
Unuirdnla cey II zaty..a meslnganlm zaty"afem, palto se spojnlca prethodno premate slilkonskommaU,u, a potom i!uya III transportuje do mesta ugra(JIyanJe, uyek u yertlkalnom polofaju.
Na kralu svake zlme potrebno Je da II unutra!nja cey Inadl, Ispraznl, opere I postayl na mesto koJe nile
izloieno suncu I toplotl, a drobljeno staklo pafljivo opere IOSU!!radl pono~nog korlltenja u toku n..adne
zlme.
742
2.2.2.2
2.2.3
Pre po.tevllenle unutr.lnJ. cnl u oblolnu, kol' I. ugrt(l.ne u kolovoznu kon.trukcllu putt ne odebre.nom meatu. u oblolnu cev It ulll' ull' nlsk. taek. teeenja. u kollelnl kola I' dovollna dt potpuno Ispunl
lupli'nu posle unolenia unutralnje Clvl.Unutralnie cevllndlkatora dublne smrzavanja ugraauiu se 1 meltc pre poeetka perloda smrzavanja.
U toku prvog meHC8 po.le postavljania londl kontroliJe It I po potr.bi korlguie nlvo fluorescena u cevl,poJto pod dei.tvom ttobra6aia mole doel do nlegovog spultanja.
N a e I n m tr.. n la
M.r.nle Indlkatorom dubln. smrzevanJa .altoll It u oeltavenlu podeoka na nlvou promen. bol' u unu.
tralnlol grtdulltnol cevl. It tlenol6u do 1 em. a doblvenl podacl unolt .. u zapl.nlk. Prl tome IUmogu.
6a trl .Iubla:
- u perlodu .mzravanla: granlcl .mrzav.nla prodlrl !apulta II) u I.dnu .trukturu u kololl'poeltna
t.mplratura u avlm ta"/!kama blla pozltlvne (veet od OGC); potrebnoI' odrtdltl dublnu zamrznutezo°
ne I<t u em (.lIka 8);
- u p.rlodu odmrzlvanJI: po.,. p.rloda Inuzavan/e, keda temp.returl vazduhl ponovo pOlten. pozltlv.no. grenlca odmrzavanle prodlr. od povrlln. kolovoza uz I.tovremlno IzdlzanJI prvobltnl grenlc. Imr.zevanla(smanjenJa dublne); potreboo Ie odredltl zemrznutu zonu I zibelllitl nlvoG (kote) 1<1I 1<1.u
em:
- Iiolenill IluetJevl, na primer ako u toku odmrzavanle nastupl drugl period .mruvenla: teda mogu,.tovremeno po.tolttl :; Izoterme oGe. pi Jt potrebno odredltlzamrznutt zonl oeltavtnjem koll I<I.
1<1I I<a.IJem (Ilika 8).
2.3
2.3.1
M.toda II .Ioktrlenom .o"dom
Opr.ma
Sondu za m.re"I' pred.tavllaluplja ClV od pilitiene mase na koloj .u, na razlleltlm odltolanllma od nl"
nag gor"Jeg d.la, pOltavlll"1 bak,rnl prltlnovlllrl"a 30 mm, u koJlml II n unutrtlnJe atra". nalaz. pl..
tlnskl otpornlcl (sUb 3).
0
f.~S"
Slika 3
Na .Ilcl Ie:
1 - pl.stlena ClV
2 - mernl elementl (bakarnl pntenovl)
3 - unduel6 la utlkaelma (klemama'
4 - spoinlce
& - plastiene Clvl za zaltitu provodnlka
8 - In.trument za merenie otpora (Vlstanov most)
743
Razmak Izmac:luprstenova blra se prema potrebl, Z8vlsno od dublne na koJoj treba merltl temperaturu(08 kontaktu I u sredlnl poledlnlh sloleva, na kontaktu Izmec:lukolovozna konltrukelje I tla, na rezllcltlm
dublnama od povrllne polteljleal.
Platlnskl otporniel povezanl su pomocu provodnika kojl proleze kroz unutrelnJost eevl od plaltlcne mase,
18 kontaktlma smeltenlm u vodonepropustillvoj glavl ucvrl6enoj na gornJam delu sonde IIIu lpecljalnom
88nducetu Izvan kolovoza.
Za merenje je potrebno povezetl kontakte Inltrumenta Z8 merenje n pojedlnlm perovlm. kontakat. unnducatu od koJlh svakl odgovera jednom platlnlkom otpornlku (sllka 41.
@ @
SIIka4
Nailielle:
B - Izgled kontaktne kutlje I prlkljucelma
C - Izgled kontaktna kutl)a I prlkllucelma kao I kolovoza u kojlla ugra(lana sonda
3 - utlkacl
6 - plastlcna eev Z8zaltltu provodnlka
8 - za!tlte kontaktne kutlja
Napomana: Sonda za maranja dublna Imrzavanja pram a t. 3.3 ovog standard. odgovara opramllva)earskeprolzvodnja poznatoj pod nazlvom ..Sonde Lagep". pa la ona mole korlltltl za marenle dubl.
na Imrzavanja po ovam Itandardu.
Prlpramanla I provaravan]a Ilpravnoltl oprama
Pre ugroc:llvanla sondl I platlnsklm olpornlclmo pOlrobno la proverltilipravnoit utvrc:llvanlam promana
alektrlcnog otpora u provodnlclma. aventuolnog odstupanja Z8Ivakl od tarmoelamanala lodgovareluclh
korekelonlh koenellanata.Proveraven)e Ispravnostl la obavlJa potapanjam u ledenl rastvor (smalu vode Ileda), alzmeranlelaktrlcnl
otpornlcl se koriguju podelavanjem nultog pololaja.
Prl merenJu se mora kontrolisatl I aparat za merania elektricnog otpora (provera ;strolanostl baterl)a Ipodelavanje nul tog pololaja).
2.3.2
Nacln meranja
Dublna smrzavonJa odrodulo so merenlem promona eleklrlcnog otpore 1Z81vonlhpromo nom temperelure
U Iplrall od "Iellnsko lice, u kolo] Je olektllcnl otpor 100 oma prl temperalUrl ad oOe. Splrala)a ugrec:le.
na u staklenu cevclcu I d;reklno veuna Z8melalnl bokarnl prsten koll)e u dlrektnom konlektu Ie tlom
IIImaterl]alom cl)o Ie temperalura odrec:lule.
2.3.3
744
Merenle promenl elektrU!nog Otporl obeYIJI"
pomotu Inltrumentl nl prlnclpu Vlltonovog mOltl (ot.
por"
smlnluJI"
smlnJenJem temperlturl llpod oGe I obrnutoJ. AI~ultltl merlnll uno""
u odgoYI.
rljoo. kolonl Ilplsnlkl (preml Ilpllnlku u prllogul, IIJedno II druglm nlOphodnlm podlelmlll dono.
lenjl zlklJooikl (tlmperltura pomlne kolovoZl, temperlturl VIlduhl ne 1,8 m lIned povrllne kolovo-
II, stenle poyrjlne kolovollltd.l.
Elektrlene IOnde II pletlnlklm otpornlelml ornogu61VIju merenJe tempereture u podrueJu od + 260e do
- 26oe.Tlenolt merlnjl morl II krltetl u grlnlceml Izme4u 0,1 IO,6oe.
3 Ugrac1lvanJe opreme ze merenJe dublne .mrZlV8nJI U kolovoznu konatrukclJu
3.1 llbor meltl a u.rlCllvlnJt oprerne
DI bill doblll kerlktlrlltlOnl podlCl 0 dublnlml .mraYlnJI, morl II prl POltlVIJlnJu IOndl IlIbrltl rip'rallntltlYna dlOnlOl putl, YodeellrlOunlo Iledeeim Olnloclml:
- polollju puta u odnolU nlokolnl !Iran (ullk, nallp,lllIkl,
- morfolog~1 tariM (prlVOJ,ri6nl dollnl, kotllnl ltd.),
- nedmorlkoJ vlllni melta,
- olUneanoltl meste I vl8'teclJI (Iuml, IbunJe) I Illollnoltl _Ita merenjl d'Jstvu Vltr., megll 11110.
nov,
- n.Olnu OI~nJ' InIgI (put II neprlkldno Olltl od Ineg., povrem.no IIIJ. dull vrem. z'VlJ.n Inegom
Utoku godln.I,
- potrebl d~ II IOnd. postlVi u tradlnu lIobr.eIJnl tr.ke, dl bl II"'
tlJ n.Oln apr.Ollo n).no oltetenl'
lbog O'ltlh prolill toOkoVi vozlI..
N.pomen.: Dubl", smrzlV.n)1 Ilm.rln. nl b.nklnl III u nJ.noJ bllzlnllnltno odltup.JU od dubln. amr.
1"lnJlllmeranlh u kolovolu.
3.2 U.1Cl1vInI1 oprerne
Prl ugrldlVlnJu oprem., bll obllr. n. yntu upotrlbIJ.n. 10ndl, morl II Ilbulitl odgoVlrlJuel rupl u ko-
IovolnoJ konltrukclll I donJ"" ItroJU, doyol)no dubokl Illrokl dl II U nJu mol. IrIilltltllondl, Rupi
morl bltl prlbllino Vlrtlkllnl, I nJ.n prlOnlk I dubln. I' n.kollko mlllmetirl veellod pr.Onlkl obloln.
OIvl.,
Proltor Ilrnedu Vlrtlkllnlh IldoVi rup. I obloln. OIyl morl II p'IIJlyo I dobro lapunltl mltlrlJllom IIlapunu (IUY,Oln pellk do 11112 mml UI dobro nlblllnJI prl nlllpln'u pelkl, dl bl II onlmogu6110 IIVI'
rlnJ. Vlzdulnlh ClpoVi. DIO rupe krOI kolovolnu konnrukclJu,' POlebno krol kolovolnllillor. morl IIlapunltl odgoyirlJu61m mlt.rlJllom (aIlOnlh III 'nlh klr.kterlltlkl II oylm u dotlOnom IloJul UI nJegovo
nlblJlnjl u ylle lIoJ"1. GI"I IOndl morl II dobro utvrdltl.
4 Obradl podltlka
NI 01nOVUpodetek. doblJlnlh rneranJem u posmltr.nom perlodu crta II dlJegrern t.mper.tur. Yllduhll
tempereture nl rullOltlm dublnernl od povrllne kolovozi !sllkl 81.
745..~
.l1li
iii
. ~.cLt
~10
aPI en
e . . ..- .. - - ~
. - -- .-
. ~ . - .. -_.
- ~
~ , ~ ~ ~ ~ ~:).-DZO/QIO~ OUl,Jr.od I OI."PZOADJnIDJOdw,!
...
I:!\
~'ti
~~;e-::I
~o~
If~
~
l1li.
.. -_.. J J
iii.. - - ..
I f / . I
,
I!-
sa
Ha0- mlll'tn" n"''''klll .kret..q.tI U kulluru In Irbll' br. 413-81n4-GZocI4.111174.118"'-. poru 111--'
\-.
Q
'PI
I, . - .--. . .. I - . ,
- .
.. .. ~ i-.-
f;I:ggHn~g1~;;~~ii!1~ 1iI~
1 U jJ U.u jJ~'I ~
..W R ~ . ~ ~ w+ + + I I I
:).' nil I il~nJIIUOIj '/QpIt n DJnIDlldwllJ.
VI
.
.
I I
"" 'I~
JlII(tli.1I, I , I I I I!"N'8:S..,,,,VI
><
. -.-__I
---~ -- - n-.....
u~0!i!
~u
u!!
~u
0co
II1I1IIII1I1
(§)@I I
jI11I
'I" I~I
4-1I
1 II 1
G> @
I III 1
..$1 I
~:II
~I11I
I I
<5> §1 II I
G ~II....II
jl II~1
G 1 .1I I
18 @ eI I
fi1 II 1
~~II11
~III II I
e @
746
...
I!:ai.II
'~.iI.c:.IIE0
..,
8' :i- ~;E ~
°. ,,-..
~~ "'ii'~! -Q8~'''~1S "t.:!,f,f~.§ ,iI.~ ~" ....
.IIj ~
181~ .111-1--1-
1 i :~,.E.II ."
I I 1, I 1I I I
I 1 I1 I 1I 1 II 1 II I 1I I 1I 1 I1 I 1I 1 I1 I 11
! II .".12] ~ ]
1 I".,
"I:
I 11 e l
1 II I 1co,
I-II -'I1.811
i' I ~I~I -I 1 <::;1
~: §1 : I01 "'1 : 1;;:
~I:::: 1 I
.~: i t I~: ~. t ~~ :;:,2 R~
IIII
:::1
~I
~:1
tI
@
.@
Q
~
@
:::0) .."
;:: 8.a ~0:1~-
li8.I,
~ ~ ..~ ~g c: ~
~i ~ ~ ~~I I
~ .. c: ..0)
.." $'1' i:ri 8 i:i .Q..1::\ ~ 8.11 -Sil
<5>~ 1 iI 1
.. ,,' .01.8':§.-I! U~.e ~'I Ii
l~ ~l&~.$!e~1 iI 1 I
~ .
~ a:@t'3 -
~ ..".-. 8'~ ::!
"-(:)
E~C
titto.u
;~J] &.~c!! !! !!.r.!II II II O.!!!
~~ -C:S >.
>i iL: ii
G~
G~
fi~
tt E ...! .!I
~'
.\1,'"~ .i C 0
e 2 e '; e ';';
{"'0' {8. t G i.. ~! - I!!!".!!,.2 IS .-.,;'.-5 c
i" i!! i .g...g~ .J!t-" t-..!! t- C';; c:;: oU
~-
~.~,
BK 82B.7~ 747
JUSU.EI.OI2
1981.
Pr.vilnlk br. 511-12662/1 od 1981-07-16ISlulbenl.Ust SFRJ, br. 46/81.
JUGOSWVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZWOM
PRIMENOM
ad 1981.o9.2f'
Projektov.nje Igradenje puteve
OSETLJIVOST MATERIJALA -TLA NA
DEJSTVO MRAZA
Susceptibility of materials to frost action
1 Predmet standarda
1.1
1.2
Ovlm standardom se utvr"uiu vrste materijala postell Ice u pogledu njihova osetlilvostl na delstvo m..u.
Razvntavanie materijal. u pogledu njihove osetliivo!tI n. de)stvo m..za korlstl se prl Izboru materllillpri projektovlniu I gradeniu kolovoznih konslrukeljl, klo I od.."lvln)u Zlltltnlh mlrl prollv Itolnog
dejstva mraza.
2 Osnovni pojmovi
2.1 Traina o!tecenia kolovozne konslrukelie puta nastaiu kad je materllal u postelilel, osellliv na It.tno dej-stvo mraza. izlol.n ovom utieaiu. Oltecen). III pOlledlel Izdlzln). (bub..nla) mll.rl)all [)ollol)le. zboyItv.rlnl. led. u n)emu, odnosno sm.nlenJI nl'gov. noolvooUuoled povaClnl' vle2,,01l1prouzrokov.n. lap-Ijenjem.leda pr,iodmrzav.niu.
S obzlrom nl osetl)ivosl nl ~ejstvo mraza (zamr!!avan). I odmrz8Vln).' miter IIaU se d.le nl:
- povol)n. i
- nepovol)n..
Povollnl mlt.rilall (n.osetl)ivl, liqurnl, pOllolanl n. d.lotvo mraz.) IUani ko)1se umrzlvllu homou.no,
II. u mali, n. m.nlalucl ptl tom bllno Ivolu Itruktllrlll vlalnoll. Moyue. ou pO)IVI n.znllnoy bubr.nl",
.kao I male rlvnomerne d.form.el!e na povr!lnl. Prom.n. noslvolIl ovlh mal.rljal. prl odmrzlvlnlu III
2.2
2.2.1
2.2.2
n.znatne.
Nlpovoljni materliall (os.tljivi, neslgurni, neposlolanl nl d.istvo mrlzl) nehomogeno I' umrzavllu, m.,
niaju svoju strukturu I znatno bubr.. Prom.ne noslvootl ovlh materlili. prl odmrzav.nlu IU znltne, k.o I
d.formacli. povrlln..
3 Odredivanje osetljivosti materijala na dejstvo mraza
O..tljlvost mat.rlial. na d'istvo mraz. oe.nlul' se oumarno nl oonow r.zullila I.borltorlloklh Isplllv.'
nia ill procenom.
3.1 Odre"ivanje oo.tljlvootl mater;j.la procenom
Za Izradu prethodnlh otudiil, oc.n. osetillvosU materll.11 nl de)olvo mrlzl malo Sl vrlltll proeenom naoonovu terenskih kvalitativnih ispitivanla (potapanjem mlt.rlilll u vodu, oc.nom st.pen. pllllicnoltl,brzine upijanjl vode I sl.).
3.2 Odredlvanj. osetljivooti materijala labor.torljlklm ispitlvanjem
Ocenl stepena osetilivolli materiiala na dejstvo mraza vr!i se na osnovu rezultala Iledeelh Ilboralorlilkitispitivanja:
- grlnulomelrl)lkog lellive (Inlllu),
- pilitlenih Ivolllive (grlnici konzillencilel.
I iEdasVe SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACUU 1
Katagorlja materijala I osatljivost Vrsta materljala Ueeita ealtlea Klallflkael)a prama
na deistvo mraza manilh od ltanderdu JUS U.E8.0100,02 mm, u"
mase
G1
vrlo malo oletljlvl Iliu nak J do 10 GW, GP, GM, GC
G2 al iljunak 10 do 20 GM,GC-GL,GM-GC,
slabo do srednie osetljlvl GM-MLb) pnak J do 16 SW. SP, SM, SC
G3 a) iljunak >20 GS-CL, GM-GC, GM-ML
sradnie osetliivl b) pesak loslm vrlo sltnog 1 . >16 SC, SM-SC, SM-ML
praiinastog)c) gllne, sa IndoklOm plastle. ,
CL.CHnostl> 12 -
G4 a) praiina'
- ML,MH
vrlo oseUjlv; b) vr\o sltan praiinost p.sak >16 SM-ML.
el gllnovlta pralina, Ind.ks CL, CL-ML
plastlenostl> 12
dl usloj.na gllna I ostali sodi. u slojevlma:
ment; sa sltnlm testleama CL,ML
CL, ML, SM
CL. CH, ML
CL. CH, ML, SM
748'-
3.2.2
3.2.3
Analiza DranulometrljskoD sostava vr!1 sa u ellju ndredlvan)a sarlr'"la eosllea man)lh 00 O,O?'mm u OOno.
au na ukupnu kolieinu suvog matori)ala vellelna zrna mania od 60 mm, prema Itandardu JUS U.81.018.
Plastlena Iwjstva tla Ilpltu)u sa prama standardu JUS U.81.020.
Na osnovu dobl)enlh rozultata Iz t. 3.2.113.2.2 osatl)lvolt matarlJa'a n.dajltvo mraza ocanju)e II premaIladateJ tabell:
, 3.:1.1
Na osnovu podele iz t. 2.2 materljali oznat.n;"
Labelisa G1 smatraju sa povoljnlm. a maleriJali oznaeanl
sa G4 nepovoljnim. Materljali oznatenl sa G2 I GJ svrstavaju se u povoljne IIInepovol)ne, u Zlvlsnostl od
lokalnlh uslova prema standardu JUS U.89.012.
3.3 Odrellivanje o.etljivo.tl materljala u Izuz.tnlm ullovlma
U Izuzetnlm slueajevlma, kada za nekl materljal treba da se ustanovl nJegovo ponelan)e na dejstvo mraZl
u slofenim klimatsklm uslovlma, treba prvo programlratl I prlmenltl odgovarajuta 'aboralorijska ;spltiva.
nia.
Veza sa druglm standardima
JUS U.81.018 - Geomehanltka ispltlvanja. Odreillvanja granulometrljlkog saltava
JUS U.81.020 - Geomehanleka ispltivanja. Odredivanje konzlstenelja tla. AterbergoYe graniee
N.o,"""" mllll.nl. Aapubllekog _kraterll a kulturu SA Srbll. 1><.413-81/74.02 od 4.1111174. n. plK8 - PO'"n. promo.
&.- Savelnl ...od 18stend.rdl...~u -8_rod
OK6~.74 749
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNON
PRIMENON
ad 1961-09.28
Pr%ktovlnlo I 9rll4onlo putlVlPROCENA OSETLJIVOSTI KOLOVOZNE
KONSTRUKCIJE NA DEJSTVO MRAZA I TEH-NII~KE MERE ZA SPRECAVANJE O~TE{:ENJA
JUSU.B9.012
1981.
. PrlVllnlk br. 60-12662/1 od 1981-07-18; SIu!benlllat SFRJ, br. 48/81.
Estimation of susceptibility to frost action of ".itement and protection from frost
1 Predmet standarda
Ovlm stondlrdom II utvr(lule postupek Z! procenu osotilivastl kolovazno konstrukclJo ne dolstva mrezl.
k80 I tohnl~ke moro Z8sproelvlnil oltol!enje kolovaznlh konstrukclll uslod dllstvo mrizi.
2 Provora ol8tlJlvostl
U poslupku provoro olotlllvOll1 kolovozne konslrukclJo nl dolltvo mrlZ8 korlS!1 se sledoel podlcl:
- olltilivast meterl/III postolllcl nl doislYOmrlZ8 odredonl proml lundlrdu JUS U.E1.012,
- ukupnl dlbiline kolovozno konstrukcllo.
- dubln. amrz.v.nl' odred.n. dlrektnlm merenlem premo It.nderdu JUS U.B9.010,
- kllmetskll hldrololkl ullovl preml It.nderdu JUS U.C4.018.
2.1 Dubin. smrzevln/. lipod povrllOOkolovozl
Pod dublnom smrz.v.njl podr.zum.va se na/veea dublne Ilpod povrlln. kolovaz. do kol' It porn. vod.
pretver. u led u toku perold. smruvanla. Za proktl~nu upotrobu ulval.no J. d. ova odgov". Izot.rml
od O'C.
Dublna Imr8Zaven/a odreduje It Izra{;unavan)em na OlnoVUvelleln. IOOekla mrezl odred.nog premaItal)derdu JUS U.C4.016.
Dublna Imnavanla Izraeunav. II na osnovu:
- deblJlno kolovozne konstrukclJ. I nJenlh lermleklh korakt,,,lltlk.,
- iallromlnsko moso luvag mOlorllola. I
- merodavnag IOOokl8 mr8Z8. POmOeU dl)8gram8 n8 sllcl 1.'
.Pad merodovnlm IndlklO", mro"
podrlzUI1IOYIIIt Indok. mrl" doblJln dlrlklnlm merenllm dublne dolllVl mr...
1\POdpovrllne kolo ne kor.llrukcl)o plOmo III",Jordu JUS U.C4.01e.
I Izdonje SA VEZNI ZA VOD ZA STANDAJU)IZAWU
/' t...
Wrr-crm
- 01J11GIIAM 'lII OL'KSANJE I-ITPPOL'C.. .....
.- 110I . 0,,"'-.¥"'8 pr.'".. L.. .. ~.. ......11';'411......1...,.. ..
.. .... -. - H
.. .-.. ..-~
.. .... .. ",
:~::~:~=: " ".. or
'"
..
r " "
......
1 "-
e-, .'
"..
J-- .. .. .. ..
.. .. ,. ~,'.'.:::: .. .. .. ....
".- .. ..
.. .. .. - .. .. ...." ...... .. .. .. ..
.. , .. .... ...-.. ...! .. .,
".. : I ....... .......
"...
"' '' :1 '' '''
.. .-'"
0""
.. ...".. .. .... .. .. .. - - -
.. .. .. ............ .. ...J. - " "
.. .... .. -- - -.. , .
- . ... .."
750
.. - .
II.'"!-: - -. i~- .: ." -
-l
-.
-
\
. ~- .
A.'.:.:.:f::...:c.j;
... .
i: I.;;.:~U:S>:,<i ~ =.~
.:
~ ;r:C: ."
- .. -, ,
0 .0 .'
,~
.. 0 .. -..
~:~
~ 181'0
21f3.. .
"
-,." - .. .. ...
- ...'.... ....
y, ': :- : , : ~: : : -, :,,
~
.
-( :~
.
)j ~TI~
I
'il}~
ll
l~
I
~r_.[:ij~ ~
:
,'-,-' ... ,'~ ~ : lL1 I' 1-'1:1 f: ... ,:;;-;'400' Ii. ' ,;",,
wio ' "...
I-IOIKS MIlAM 'C.,.
... 100
;n
~
: ~;:
~ :
11f~~1:I,fl~llr . , ,. t--,-"tOO .,.
""If. I(n)' 'If"INO!KS MllA7A .C I
1!!I.. 80
.
".," '... ..~ ~JJ1.1
.." ,- .. .. 'If .
R 100 .. '."- --M .."-- '-"'" ...
,...r-
. -- : }ff-. ::".
:~.~: .:..~. ::~:~~:::-
;~:.: ..n~::n~.~m::~:,
;
IJ'.' ~
,.. . . ... . .
. ..:: '-"I','I~~A-
~:
I
~
f:
;r=:;:. . .. -.. ,I 1-'1- 1
\
::: ~::::: ::. ~::: -I-H-J ..Jf ,:. .
..
!M'O '..-----. ...
-.. .. ...... ... ...-
~151
I151 --- _: -=::... .
i -. : ::.. ... pl.- -.."-
~;~;/:n::~.:>1P.:::.:'.;.
~~i~r~:ll;j
~:~r. . -. -tIJfJ:tI;I:h,~-1'1i
. 100""
.ID"'" '""
,;J;O'
""~i.. ..i,
1100
~80
,~
i ..\§1!!J0 10
"r'u
JOlt 400 .GO 1(10 011
1NDEKS MllAZA'
.C","," INOEKS MIlAM .C,""",I1101/
IJE
a8
II
i'~ " ,ry/''''''''""",. .'~ ..'.',".","::KOlOVOZNA KONSlRUKCIJII:3
.l':
W' ""~"".._",., 'J.oC'.""\"~,
:::;;:;1'cjI - 2.IS t/ro..:".;.:.:.:~;.; w- 4":;;'~;:':;::'::-~:W~,," :-.'-~...J""""::
II
----......
" ,1:2
'00110
..
"If
,Na.lIelJ.:
w - prlvldnaAdrtlna voda
51' - .teptln zultenoltl
1'd - Iuva zapremlnlka maA
l' - zepromlnlka mlll8 u prlrodnom OIRniuvlRlno.U
i'd. - orednle zepremlnlka maA kolovozno konotrukell'
10 10 »""
~ prl vlatnOitiW- ~ 'K... 18
" '
SIIke1 - Ollegraml za odrcKIlven)edublne delltva mnza u zavlsnoltl od Indeksa mraza. dobiline kolo.
wzne konstrukel)e d.1 vrlte materl)a'. u poiteiliel
10
II
18
Suva zapremlnsklKIIII meterlll'l mall Sadr2al Vodl, W
Vrata mltlrlJll1: polleilice 'Yd 1%)
him')
I 2,00 8 Illunak I pesik, Clit IIIII 2,00 12 melo prellnllt
III 1,80 12 prelln..t I gllnavlt Illu-
IV 1,80 18 nlk I pellk
V 1,60 18 prilina I gllne,nentuII-
VI 1,80 25 no II pelkom 1IIlllun-VII 1,40 26 komVIII 1,40 33
Kolovozne kon- 2,16 4 pelkovltlllJunlkstrukelle
751
D,llegrlml Zl odrlKlivanl1 dublnl IIT1rZlvlnJaIllike 11vila Zl kerlktlrlltlkl mltarllall prima IlldlC!ot tl-
bell:
Nepomenl: T.rmlCke olobln. kolovozne konltrukelJe Iz dlJegre,ne ne Iliel 1 uzete IU u obzlr II ledin-
stv.nlm vrednoltlml za zepremlnlku m..u 'Yd I prlrodnu villnoit W meterl)lle koloYaznekonltrukel)e. One Ie mogu odredltll polebnlm IspltlvenJem.
POltupek IzreCunev.nfa dublne Imrzeven)elallede61:
Iz dl)agre,"a ne Iliel 1 odrodl se dublne Imrzevon)a X, u em, keo funkel)alndekll mrezal:debiline kolo-
vozne konltrukeljo dl I karakterlltlko materlJala u polleljlel (lzra2enll1 luvom Zlpremlnlkom malOm ma.
terl)ala 'YdI nlegovom vlllnol6ul.
Pro.ene olltilivoltl kolovozna konltrukclle na dejltvo mraza2,2
OlltlJlvolt kolovozne konltrukelle no delstvo mraza odrot1ule Ie na Olnavu podataka Iz t. 2,1 ovog Itan-
darda, a prema krlterllumlma datlm na Iliel"
3 TehniC!ke mere za spreC!avanje olte~enja kolovozne konstrukclJe usled deJstva mr8Z8
Ked Ie prema odrldbama t. 2 ovog Itandarde utvrdl da Ie kolovozna konltrukella oletiliva na deillvo
mraza, moralu Ie predvldetl mere ZI spreCavanle Itetnog delltva mrazl. Mere navedene u t. 3.1 do 3.4
Imalu za elll:
- da potpuno onemogu6e Imrzavanle matarllala poiteilice oletilivog na deillva mreza I Itete kola bI
magle uilld toga nolt.tl,
- da ogranl!!e erekte IZdlz.nja kolovazne konllruk~ije uilld bubrenla materllala prouzrokovanog Imrza.vanlom,
- da ogranl!!e erekte smonj.nle nOllvosll kolovozne konltrukelle u toku perloda odmrzevanla.Ovlm Itandardom predvlc1ene IU Iledete teOOICkemere:
- potpu"a zamena materljala pOltelllca,
- dellmlCna zamona matorljala posteljleo,
- Izralla vozonlh slojevo,
- lermleka Izolaella.
752
3.1 Potpunl zlmlnl mitarllill
Postuplk se slstoji u zamenl materijall osetljlvlh na smrzavanje u posteljlei meterllellml neosetljlvlm n.
snvzavanje do potrebnl dublnl, tako da de/sty~ muza mote dopreti slmo do mltirilill neosetljlvlh nI
mrlz d. . X (sllka 2, postupak a).
Postupak oj Postupak bJ
15' 15
iI
'<II~~
SlIkl 2 - Odnas dublne smrzevlnJa I deblj!ne kolovozne konstrukelJe Zl rlzUelta poltupk, zeltlt,
NI Ilielle:
1 - zemrznutl deo kolovozne konstrukctle
2 - zemrznutl deo prlrodnog tla (donleg Itrole)
3 - nezlmrznutl deo prlrodnog tll (donllg strolal
Deblllni d. zovlsl od dublne smrzevanje preml t. 2.1 ovog stlndardl.
Ako II prl dlmenzlonlrlnju dobllo doblJlnl kolovozno konstrukclle d. > X, IlpunJen Je ullov koJI Ie POI-
tlvlJe prl potpunol zlmenl miter 11111.
3.2 Dellmlenl Zlmenl miterllill
POltuplk II Ilsto)1 u dellmleno) zlmenl miterllill pOltellleo osetlJlvog nl mrlz miterliliom neosetlJlvlm
nl dlJltvo mrlzl do dublne mlnje od dublne dejstve mrezl.
5101mlterljlll osetljlvog nl deJstvo mrizi nl dublnl X-d. bl~. zlhvI~en ImrZl.~nllm u toku Izuzetnooltrlh zlml (sUkl 2, pOltuplk bl. Deblllni kolovozne konstrukelle morl dl bude odndlnl peml Iliel 3,
u zevlsnoltl od Indekse mrlzl I osetlj1voltl mlterljala posteillee.
Oveko odre(lone v.Uelne d. merodavnl Ie sarno eko Ie v.~. ad one ko). sa doblle prl dlmenzlonlrlnlu I
obzlrom nl n05Ivo.t.
Prl korl~nlu dlJagr.mo na sUel3 deblJlne kolovozne konstrukelje d., prlklzelll nl dljlgrlmu. odgover.ju nepovoljnlm hldrolo~klm uslovlma I Isflltnlm kolovoznlm konstrukciJlml (sluelllvllV I V nl IUel41.
§ 720
-tr 710II>::::-u
"2.700......II)
8'90~II>Iii80~0
"0 70~0:§. 60:QII>
Q 50
753
&0300 &00 500 600 700 BOO
Indeks mraza J-Co"danaSlika 3 - Dallmlena zamena materllala u posteljlcl osatlJlvog ne delstvo mraze
Na sllc!"je:
1 - vrlo osatlllvi zemljanl matarllell na de)ltvo mroza
(kategorlja G41
Hldrololkl
uslovl
Dublna smrzavanje X
Nlvo podzemna vade
N(JUS U.C4.0161
~-ON.[qc::-c:"'!!j1;;3.-,-ii-- c.!
@
E ~g!:!-'eE
~=.-ei$8
G. +G,
Vrlo malo doosrednjeosatljlv
G3
OsrednjeosetlJlv
G4
Jekoosetljiv
2 osetlllvi do Ilebo oletlllvi zeml'enl materllell na
deJstvo mrau (kategorlJa Ga. evantualno Gal
. PovolJnl NepovoljnlI
X> N I Dubljlul8kSluea)IV I Slub) V
x < ~ IN> 1,40 mSlueaj I Slueaj II slue.j III
Za lva Yradnoltl
NIXdlI}B
-..Ji-*',4m.~~I
I
I
I
1---.-I'III
Dlm.nzlonlron). u funkcl,l od nOllvostl tI.:
kolovozno konstrukclje 18.Ifaltnlm zestorom,lIl
kolovozna konstrukclla 18camentnob.tonsklm z.storom
I
Potrebn. zeftlt. protlv oftetenia od mraz. premaItandardu JUS U.B9.012
II1----IIII
Slik.4 - pOdrueje prlmene preventlvnlh mers ze zaltltu Ilpreeevanl' oftellenle kolovoznlh konstrukcl.
Is od dejstv. mreza
754t-
Ako IU hldrololkl ullovl povolJnl hlueaJavlllll1i nllllel41. navadenavradnoltll..rnanJuJu za10".
Kod betonlklh kolovznlh konstrukelJa I materlJala pOltelJlce od sradnJeg do vrlo ol8tlllvog na dalltvo
mraza (G, 1G4J. premlltandardu JUS U.E1.012. doblvene vradnostl date ne Ilici 3 umenJuJu 181116".
Umesto da 18 materllan ol8tlJlvl ne deJltvo mraza zamenJuJu moterlJalima neolatlJlvlin na daJltvo mrall.
nllhova ol8t1llvost II mole smanlltl III otklonltl poltupkom ItablllzaelJe III obradematerllala u poltllJlelprlmenom odgovaraJutag vezlva. NeostatlJlvost tako Itlblllzovanih matarlJala poltalJlca mora la dokazatl
lapltlvanJam.
3.3 Izrada vezenlh IloJevi
Izradom vazanlh IloJava u ealoJ dablJlnl kolovozne konltrukeije (prlmenom odgovaraJu~lh hldraunenlh III
ugllovodonlenlh vulval ImanJuJaII opelnolt .bog sman)enla nOllvoltl poltelJlce prl odmrzavanlu. Ela.
ket ova mere mora II uvek provarltllapltlvanllma.
3.4 Tarml6ke Izoleel)a
OaJltvo mraza na matarlJalo u poltelJlelspraeava II III ImanJu)a ugretlivanJam termolzolaelonlh matarl)I'
la. Elakat ova mar. mora la uvek doka..tllapltlvanJlm.
3.8 Izbo' tehnl6ka mara
Izbor naJpoUotlnlJa tahnleka mar. Iz t. 3 ovog standarda vrll II no usnovu optlmalnlh tahnleklh I ako.
nomlklh pokazatalJa.
.
N.- mll 1aRopubIltkog.kr8torq.t...kulIUN SRS<bIJ.br.413.~1/74.(J2 ad 4.111974. no ploto. porn'" prom8t
DK 62574625 8.625745 755JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
Projok lovon)e I gredon)e pu leve
INTENZITET KI~A
JUSU.C4.020
1981.
od 1982.0~ 23 Pravilnik br. 50-10360/1 od 1982.06-22; Slutbenililt SFRJ. br. 43/82
011$i9" Bnd construction of roads. Intensity of rainfall
, Predmet standarda
Ovim standardcm .0 utvrduje pO'lUpak 18 odredivanje inlenzilel8 kih merodavnih za dimenzionisa.nje organa La odvodn;avanje povr!in.kih voda na javnm pulevima van na.elja.
2 Definicija
Intenzilet kilo ie koli~lna vode pale u jedinici vremena na Jedlnlcu povr!ine.
3 Podloge prora~una
Intenzi1l!1 kih odreduje se na o.nQ\/u pluviografskih podataka hidromel!orolo~e .Iutbe,Period lakvih o,."alran;a mora iznosili naimanje 10 godina.
4 Odredivanje intanziteta kih
I"tenzilel kilo i ra~una se pcmoeu obrasea:
Cj ~ ---! u lIs h.t + k,
gde je:
i - srcdnjl illtcnzitut ki~ U VlcmCIlU traj811ja t, koji IU prosotno J.vlja JeuRllput U JJI!rlodu t gcxJh11
1//. ha);r
Cr - paramelar lokaeije, zavi.an od mosla I pov'alnog perioda t, ko;; odgevara kol i~ini kilo po jcdlnici
povr~inc;
kf - paranetar mesta koii linearizuje odoos in1enzitetai trajanja u minutma,t - trajanje kiSe u minu Ima;
I, - povraln; period javl;an;a, u godin."a.
Vrednosti paramelara C, i k, za odgovaraju~e podl\J~je, odno.no za dijagrame
zavi500sti intenziteta kilo,. tra;anja kih i povratnog perioda odreduju hidrome1l!orol04kemedu.obne
.Iulbe.
I. izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA nAHOAoIUIIUOIU
K.tegorij. put. Povratnl period ).vlj.n). t, (god.)
Auto.put.vi 10Maoistr.lni 5Regionalni 5Lokaln; 5
756
5 Izbor periods t r
Ilbor povratnog perioda javliani. levisi od polohja i vrste j.vnog put.. kao i lokalnih uslova
Irilika. veli~ine i posledica poplav.) i ulim.iu so il t.bele.
Veza s. drugim standardim a
JUS U.C4.022 - Projektov.nje i gr.denje putev.. Vreme dotican)a vode
JUS U.C4.024 - Projektov.nje i gradenje putev.. Koli~ina otican)a vod.
He OWIOWmlllenJa RepubUtkOl ..",ee",".ta,. kulturu SA SrbIJ.br. 41:"81/74-02 od 4.11 1974. ne plD" pore' na prom8t
&0.0""",_.ni .- .. n.nd...Uuciju- '-""
DK 625. 74.625.8 :625745
757JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA I'RIMI'NOM
Projoktovanjo I gr.denjo put..e
VREME DOTICANJA VODE
JUSU.C4.022
1981.ad 1982-()9.23
Pravilnik br. 50-10360/1 od 1982-08-22; Slutbenilin SFRJ. br. 43/82
Pln""mg IllId fit/sign o( rond construct/Oil'. Duration of I"f/uw
1 Predmet standarda
Ovim standardan se utvrduje n~in prora~un8"",mena doticanj'1l yOOa ad kile, U ll"isnosti ad
dUline toka. karakler;stika sJivnog podrufja {nagib. osob;ne terenal i inlllnziteta ki!a. a u eilju
dimenz;onisanja objekata za odvodnjavanie nl javnim putlvim. van n...ljl.
2 Definicija
Vr~me doticanja ie vreme potrebno da vode od kila sa sHvnog pod, ut.11 sti9nu do kanaloz.eionog voda.
3 Podloge prora~una
Kao podloge za odre";vanje vremena dotieania voda slu!e:
- intenz;tet kila i odre"en prema Slandardu
- du!ina toka vode lA'- srednii nagib toka vode S.
- koelieiien! olicanja 1/1.
JUS U.C4.020
4 Koeficijent oticanja 1/1
Koelieiicnt oticania 1/1jednog slovnog podrufja p,cdstavlja odnos maksimalnc kolifine odvedene vode i
.njoi odgovaraiut.e kolifine padavina juDlavnom zavlS; od prorodo zemljiSta , nicgovog povrlulIkoD .a.la-
VI.
Pro lane, vode od kih. palih na neko slivno
Sano vode koje pov/iin!ki otifu, a eventualno
za prorafun.Utieaj nagiba lerena na koelicient otieonja se 18nemaruje, inujuei u vidu da je
prorafun vremena dotleanja. kojeg smanjuje, a marodavni intenzitet kife povetava.
Podrufj.. k oje itparavaju. ne uzimaju 58 u obzir.
ideo voda koje poniru u zemljihe. merodavne su
isti uveden u
I ...... &AVElla ZA VOD ZA STANDA.IIDftM2IUI
! CilindarI VI
!
0nt1
I Nazivna Ol'III...nl lI?or.." I'?t>rtlk P°l"p'I
frakcijB t>pt..r"tp.n.lB
Vp.lf~lnll.t>tV"rB ..fIB I
donje Rorn.I" -4/8 4 R 1
8/16 8 I" 2
16/32 16 31.0; 4
. ..-..--..---249IUS 8.88.033:1993
5.5
5.6
Urpdaj ?oR ~\I~PT..;e n~rpgAtn ~A mrop.:. ~nn.;r.H ~11~~nj:) n,q 10.1) f: SoC.
Laboratorijska orobilicA.
~'r.rr. \I mm
t& 0
~
~
~
~~150
t&1~'Lf
51 ittR 1
6 PRTPRt\KA U7.omt#.
Ihlme se 11?t>T."ak i'rp.ma t. 4 i mmiH ,." 1'''''p"rAtnrf 100; t SoC do stainp. mase i
ohladi na sohnI: tp.mperatllru. Od OVAKO rriprl'ml.lent>1t 1I?.")t'ka sejanjem ". izdvoje
frBr.~i.le ~rAma tabeli 1.
7.n ispitivanje potrebno .Ie prfrp.mfti prfnlf7.nt> R kit mAtPrf.lA'A.
.;1belll 1 Mpt"1!! II mm
Frakcije agregatll krllpnijn 00 1"132"''''
; ?,Iron.."I' cfron! I fr:om nB .\"dnu od frakci-
jll :f.? tab..l"" I, l;koJiko""
f..pil.n.l" "''','nfrllk',f,I''., n7.ornk .." "n"lavlja pramn
osnovnfm frllkdjllmll.
2
250 JU~ 9.n8.033:1993---~_.- -'_0-" - ~.
7 POSTUPAR'
Izmf!ri lie mliSIi cU:!nc!rn "n c!n"m. 11 "illr"lnr "11 c!nOl'II nll"pf! fOe 1I?nrllk do vis in..20 mm bpod gornje ivl"". Hllt..rf.llli 11 dlfnr1rll f?rllvnll !!Ie i poklopi poklopcem.I:r.meri se masli cilindra 1111n:r.orknlll. r:flfnrtllr "P. "tllV:! :I:r.mp.dIJ ploce prf!se i opte-re~uje brzinom od I do 2 kN/" C!" opt~r"r."n.lll od 400 kN.
Kada se postign~ opt~re~enje od 400 ~N. "il;ndnr"f! rllstereti.
Uzorak so 'vadi iz ciHndrll. pro"...I" 1111orlltn\'"r".III~..m ,.:ltu prnmll tllbeli 1 i iZlllor!
masa ostatka uzorka nil tom sitn.
8 PRORAetJN
Drobljivost uzorka iZrl.lCIJnllVII"I' po (orIll1l1;:
", - "'1n = . 100
",gd.. je:D - drobljivost. u procentfmll m""..,
" - masa uzorka u cilindrll pr.. "'pt..r..r...n.ln. 1\ jtrllmfmn.
"1 - masll. ostatka uzorka nil <'!'1t°V""".I'1I~"1II";tll 1'°"1.. nptere~enjll. u gramima.
Rezultllt ae'dnje kilo IIrednjn vr..rtnn~t ort rtVII fllpfttvnnjll.
~.DpI SaYr...! t:wro 7.3RI.amanll7.3cijo - ~adR:l1IImIPo'QlIisljr.llja 1I!lIistam:va n Imlt.uro Rrpnhl ikr. ~rhijp. hr. 41J-:!013/9% 011 24.07.1991.. ne plata 5e pore.z III proaet
Iahr..jl!M rrf'llh""1Yl1Ijn (""n vnrl.n mmntwRnja>
3
JUCOSLOVENSKJ
STANDARD
SA 08AVEZHOM
PIUMENOM
K.m.nl .,reg.1
ODREOIVANJE VLAZNOsri
251_.._-J U H .
B.13X.035
UDK 691.52:620.1
19114.
ad 1984,12,21 Pravllnlk br. 50-19142/1 od 1983.12,27; Slu!boni list SFRJ. br, 49/84.
Nllw'lIllIrId cNshtldllggreglltll -MoiswrI conmnt
Ov.; srandllrd III nIISIaO rlVi~iom mndllrdll JUS 8.88.035 iz 1962. godintl.
1 Predmet standarda
Ovlm st.nd.rdom H utvrdul. noeln odr.dlvanla vlainoltl k.manog ",r",ata.
2 DeflnlclJo
2.1
2.2
Suv .8Ial - zrna .ogata kola ne Mdr!. vodu nl na povrllnl nl u porama (sllka 11.
Vodozasl6en povrllnskl ..v agregot - agrogal koll Ima otvoren. pori napunl.no vodom lsuvu povrllnu
zrM (sllke 31.
2.3 Vldan ",regal - agrogat kojl Ima vodom napunjen. otvor.no por., a povrllna zrna ot-vij.no'e
sloj.m
vod. (sllke 41.
'Vazduhom 0..1en lIItogat - 8gl'ogat koli Ima suw povrllnu zrM a otVorane pori III d.llmlC!no Ispun/I-
n. vodom (sllka 21.
2.4
~.<.
do',
00".'-'.o...'l
. :.:'. ::., Pora e'.to ~ .-Zmo
~( ,::':::\. .~'-:": .:',',:;:
°0...' ~':
..::. :.,. :.~
Slika 1 Slika 2
~:,
: . .,Voda u
'0°;-:.: P ori:::: :~.~.:'.. .,: . ,- 0°"
. d.':.' '. ':::
"
.
Povrfinski. '. .' slolvode. . . ,,':.
'.,: .:-",'
;,
Slika 3 Slika 4
II ildanj~__t SAVEZHI lAVOD ZA STANOMtI:\lZ;\~_l ~
252
3 Odredivanja vlainosti
3.1 Prlneip
VII!nost klm.nog Igregltl odre(luj. .. IUlenJ.m uzorkl do Stll", ml".
3.2 Aplrltll prlbor
ZI Ispltivlnj. korlstl ..:
- gr.;nl ploel (III gls iii .lektrlflll) 1/1.lektr/fnl suln/ca,
- sud ZI sul.nl',. - IOPltlca,
- vlfl8.3.3 Kolifln. uzork. ..ltpltlv.nl.
Koliflnl uzorkl ZI poj.dlnlfno Ispltlvlnl' (u grlmlml) odre4uj. 58 tlko Ito .. v.llflnl nljv.teg zrnltrlkelje, Izrdenl u milimetrlml, pomnofi $I 200.
3.4 Postuplk
POSudl ZI sulenje .. Izmarl, u posudl .. odmerl uzorlk I Zltim osull do stllne ml... Suli II na grejnojplofl ut stllno mallnjl. Ako $I sull II elektrlfnoj sulnlcl, nl tlmperltUrl od 105:t 6°C, m.lenj.
nl" po.trebno, Slmo J. vreme SUIenJIdule. O..loonl uzorek . ohlldllll sobnu temperlturu I Izmarl.
3.6 IznfunlYlllje nzu Itlte
Vllfnost uzorkl u procentlml me. Izrefunivi . po pbrlSCU:
U. (M.-M,)X 100M,- Mp
gdeje:U - villnost suvoguzorkl u procentimlmi.,M1 - ml51 posude I vldnog uzorkl, u grlmiml,
M, - 1nI5I posude I suvog uzorkl, u grlmlml,
Mp - 1nI$Iposude,u gremlml.
Ven $I druglm stlndlrdlml
JUS B.BB.031 - Klmenl .aglt. Odre4lvlnJa npremlnsk. mi. Zrnl I upl)lnjl vOIla
He OInOVUmitljenja Fhpublitkog 18kr8t8rij8'8 Z8 kuhuru SA SrbiJ. br. 413-81/74-02 od 4.11 1974. ne piKa. pora M promet
A.amp. s.vlzni Jhod 18 R8nd1rdiz8Ciiu - BlOtred
.253DK e91 &2:e20.1
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
K.m.nl .gr.,.t
ODREDIVANJE KOLl~INE SITNIH ~ESTICAMETODOM MOKROO SEJANJA
JUSB.B8.036
1981.SA 09A VEZNOM
PRIMENOM
od 1982-08-07 Pr.vllnlk br. 60-6241/1 od 1982.03.30; Siulbenlilit SFRJ, br. 24/82.
Crushad awrepta. Oatarminatlon of fina partlclas with tha wat sleva analysis
Ov8/ standard'a
n..tao revlzlJom stendarda JUS 8.88.036 Iz '962. /IOdlna.
1 Predmet standarda
Ovlm st.nd.rdom .. utvrduJe poltupak z. odr.dlv.nJe ukupn. kollCln. .ltnlh C.ltlca m.nJlh od 0,09mm I 0,083 mm u .gregatu m.todom mokrog seJ.nJ..
2 Princlp
Uzor.k olulen do .t.ln. m... m.rl .. IIt.vIJ. u garnlturu .It. I ~Je n..uvo. . z.tlm .. oltecl n. IItU II.plr.Ju v.odom. O.tecl I. IU" do It.ln. m..., m.r. Ilzr.Cun.v.Ju kumulatlvnl prol.zllcroz Ilt~.
3 Aperati I pribor
z. IlpitlvanJe potrebn. Je Iledeta oprem.:
- pOlud. z. wlenje uzor.ka,
- wlnle.,- vega kapaeltete do 6 k,.. t.Cnoltu.nier.nJe od 0,01 '(0,
- lopatlca,
- podloJci z. Ilta,
- stalak sita precnika 250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~poldopcem, I otvorlm. .ledeClh veIlCln.. u
mm: 1,0; 0,26; 0,125;0,090; 10,063
4 Priprema uzorka
Uzorak Z8 I.pltlvanje uzlma se cetvrtanJem premalt.ndardu JUS 8.80.001, Ma.. uzorka Z8pojedlnaCno
IlpitlvlnJe Z8vlll od vellclnl nllvltall zrnl. Prlblllni kollClnl u grlmlml Izr.Cune.. teko, da .. preCnlk
n.JVltall.zrn.,Izralenu mm,mnoll.. 100. .
6 Postupak
Uzor.k oN"n do Italne ma.., nl temperaturl od 105:1:6 °C,Odvall se I slpa nl Hltavljenu garnlturu II.ta postlyljenu u pOludu. NaJpre .. seJe nauyo, . zatlm oltat.k na poJedlneCnlm sltlma Isplra yodom
lYe dok kroz sit. ne poCn. da teee Hmo Cist. voda. Suspenzlje nlJlltnlJlh Cestlca I voda od Isplranja H.kuplJalu II za odradiyanJe cestlca manJih od 0,063 mm mltodom "Iometrlsenje po standardu
JUS U.81.018 ili po Andreasenoy~'~'et?<tl, po Itandardu JUS 8.88.086.
I kdaaJe T SA VIlNI ZA VOD ZA STAl'lDAIIlDIZAaJU I
Karakt.ristik. povrlin. t.r.na'"
~um. 0,1
Livad. i nliv. 0,2
Neobrasli tereni 0,5
Stenovite povrline 0,7
Putevi be. kolovo.ne konstrukcije 0,7
Putevi S8'kolovoznom konltrukcijom 0,9
Naselja, krovovi 0,9
758
Orijentacione vrednesti koeficienta oticanja >/t,za razne pov~ine \erena, uzimaju se Iz tabel..
5 Odredivanje vremona doticanja
Vreme doticenja ro~unaC. so prlblilno, po obrasC1J:
t .A1~LA.__--- + 5
'"
~/3 Cr 213S 1/2
gd. ie:
tA - vrsne oticanja. u minutma;
LA - dullna vodenog toka, u metrima;>/t - koeficljent oticanja;
C, - pan.,.,etar loka:ije, .avisan od mest'! i povratnog perioda javljania, koji odgovara koli~ini kih po
jedinicl povrlin., odlt'd.n prema standardu JUS U.C4.020;
S - srednji nagib voden.og taka LI'
U%.
Ve.a sa drugim standardm.
JUS U.C4.020 - Projektovanj. i gradenje put intanzitet kilo
JUS U.C4.024 - Projektovanjo i grad.nj. putova, kolj~ina otlcan;a vodo
N8 - mlalonll R_bllekog""r I)..I.1
kulturu SR Slbljl br. 41:..a117~2 od 4.111974. no pla(a II po'.. no p",",ot
t'8mpa s.,unllwod 18 118ndartUuciiu - Beoond
JK 625. 74.625.8:625.745 759
SA PRIMENOM
Projok tovanlo I gradonjo putova
KOLltlNA OTICANJA VODE
JUSU.C4.024
1981.
JUGOSLOVENSKJ
STANDAIlD
od 1982-09-23 Previlnik br. 50-10360/1 od 1982.06-22; Slutb8ni lilt SFRJ, br. 43/82
Planning and design of road construcrions. DischargtJ compuration for srorm drainage
1 Predmet standarda
Dvim standardan se uIVrduje n~in proracuna kdil:ine oticanja vode (protokal koie je merodavna
za dimenzionisanje organa za odvodnjavanje povoiinske vode la putova.
2 podrueje primene
Dvaj standard so primeniuje u pOltupku projektovanja organe Z8 odvodnlavanja povoiinskih voda sa
javnih puteva van naselja.
3 Podloga proraeuna
Merodavni protok vode izral:una so polto se pretlodno odredi:
- in1l!Ozitet kile prema nandardu JUS U.C4.020,
- vreme doticanja i koelicijont oticanle prama ltandardu JUS U.C4.022,
- morodavno trajanje kilo, dolinisano u L 4 ovog standarde.
- ukupna povoiina slivnog podNCia. delin;san. u L 5 ovog ltandarda.
4 Naein proraeuna
Proracun morodavnog protoka vode, kqi Iluli ,a dmenzionilanje kanalizacionog voda Z8 odvodnja'
vanje povli;nskih voda sa javnih puteva, zasniva ,so na metodi proracuna pomocu v:-emena lecenja.
Merodavno trejanie kilo, koje d..e meksim.lni 'protok. jedneko Ie zbiru vremena tet:enja ukanalizacionan vodu I vreme"" dotleanj. n. putu.
t .'"
+ tp
gde je:
t - trajanje kilo merodavne z. sr.cunav.nje kolicin. bticanja vode, u minutim.,
tk - vreme tec.ni. vod. k.n.liz.cionim vodom od njegovog pocetke do preseka koli so polmetra, Uminutima;
), - vrem. dotleanja potrebno da voda nigo. do kanalizacionog voda, u minutim..
Maksimalni protok u nekan pre",ku kanalizacionog voda .bic. dostignut kad. vod. koje <!otic. saputa i vod. kqa otice sa slivnog podNCj. pored puta stignu istovrem.no.
Trajanie kile t omogucuje de se odradi merodevni Intenzitet i d.t u lis ha, delinisan u ltandardu
JUS U.C4.020.
,I ...... SAVElM ZAVOD ZA nANDAlU)IlAQIU
-..
760
5 Ukupna povr~in8 slivnog podru~jo
Ukupna p<wriina slivnog podr\Jtja obuhvata celo podr\Jtje sa koieg padavine otitu ka kanalizacio
nom vodu.Dna ie prirodno ogranitena vododelnicom. ili veHatki:
itd. Za sratunavanje k d icine oticanja vode. ta u kupnaprikazane na sliei ,.
Deo p<wriine slivnog podr\Jcja A, ograniten je tako da je t, . t, tj. d. je vrem. dotic.nja vode
sa pOiriine AI u kanalizacioni vod i do posmatranoq preseka jec1nako \"pmpnu traiania meroc1avne
kile. On s. s.stojl d.lom od povr!in. put. i d.lom od slivnog podrucj. por.d put.. ~rin. ovog d.lasllvnog podrutj. v.n put. (du! k.n.llzeclonog vod.I, odr."uj. I. prema It.nd.rdu JUS U.C4.022. Deo
povr!in. IlIvnog podrutJ. Az, ukollko g. Ima, predllavlj. olt.tak od celokupno povrlln. IlIvnog podru.cja.
putem, hleznickan prugom. k.nalizocljom
povriina deli se na dYe povriine A, i A,.
6 Sra~unavanje ukupne kolicine doticanja vade
Ukupan protok vado Q. ;ednak ;0 zbiru doticanja vode sa delova slivnog podrutja AI iAl'
Kditina vtlcanja sa povriine AI odreduje se intenzitetom ki~ i, a koHtina oticonja sa povdine Al
smanjenim intervitetcrn ki~e. Radi pojednostavljenja proratuna ta redukcija Z8 povliinu Al vrij sepomocu kooficij.nta. koji iznosi:
a' 75k,
-- -- -- .u %.101+ k,
9<10jo:
k, - parametar mesta u mrnutima proma standardu JUS U.C4.020:
. t"". - ukunno Vfeme doticanja. Ii. t,ol = t, + t;? - 5 mmuta.uraflcki prikaz koeficijenta redukcije a u zavisnosti 00 k, i
1,0' dat j. n. slici 2.Ukupan protok vode u ispitivanon prcseku kanalizacionog vOOa ie:
0 = IA,..v, +. "Az' .v,I' i
gdc ie:
.v, - koeficijent otican;a pOOr\JCjeA, Iput ideo slivn. povr!incl:
"', - k oe!icijent oticanja sa pOOrucja A, (ostatak slivne povr!in.):- intenzitet kile koji OOgovara vremenu doticanja t. t,;
a. - kooticijcnt redukcije. p",1hodno dotinisa".
Napcmena: Mole se desiti da se nojvecl uku~iI\ proto. vode doblja sa istim Jedinstv.nim intenzlt..
tom ki~e la oba 0018 slivnog podrutja, koji oogovara ukupnc.m vremenu doticanja
It'o,1 delova slivnog pOOr\JCja A, i A,. OVU moguCnost treba racunski proveriti.
7 l!pr~ceni n8~in prora6una
Ukoliko je uticaj vode koja je pala na slivno pOOr\Jcje Az mali i ne mole uticati na dimenzionisa.nj. k...,.llZacionog voda, u prora'Cunu koliC;n. doticanja v,Ode (protokal u fonnularu (51.31 mogu
da izostanu kdone od 17do 26.Napanena: Ovo uproOtav...,je m~e s. primeniti kada su povr~ina, nagib ili koeficijent otican;a
bocn. slivne p<wriine.mali.
8 Tok proracuna
POSlupak proraeuna protoka0" u n.kom pres.ku B kanalizacionog voda vrii se postupn f) po presocma.
.kako je to dato u prH~enoj tabeli i obja!nj.nju za dobijanj. potr.bnn vr.dnosti koj. s. unos. u formular.
./.70
60
. 50-.;)
'0 ~O
.~'u 30~:J't:J
'"....
C20
:;.~ 10
~~0
761
Radi obja!:njenja pojedinih otnaka dat i. na slici 1 lemaUkl prikaz iedne situacij..
~ Granica AI
~ Granica A 2
SI,I<.I.
o. 75 ~ , u'l.ttot" kt
kt=parametar mesta(minuta)
10 20 30 40 50 60 70 M 90 100 liD 120m;n
Ukupno vrcmc do1iconjo u minutimo ttot= t," ~ - 5min
Slika 2
762
Fez. iz kojlh Ie .aslojl pror.eun au siadae.:
1 Podali kan.lizaeionog vodan.deonlce(du~ine od oko 100 m) vodecikanalizacionog voda, promenama karakleristika povriine llrena Iiispojanju kanalizacionh vodova
2 Razmak izmedu delova: .
3 PodJ~nl nagib kanalizacionog voda Ss (nagib sllean nagibu pUla)
4 Procena <..dnle 0171"" vOOe u kanalizaclonOTl vadu (prvl den: vm . 1mI. za S, < 5 %; vm..2 mi. .. S, > 5 %; .Iedoc; doo: brzino kole .0 aeokuju)
5 Vreme dOlleanja u odgovarajucem delu 61 = ~.m
6 Ukupno vreme dotieanja 1= \, + ~ I\t
7 Odg",arajuci deo povliine puta: 6AII
8 Koefieijenl oticania sa kolov01a: If, l[Jrema standardu JUS U.C4.022)
9 Rodueirona [Joy.lina [Jut.: AII.d. b.AII' 1/1,
10 Sredn;i nagib povr!in. A, :S'G
liz .iluaciiel
11 Koeliei,.nlollcanj.sapovrtine A, :"'tG
12 Sidna povrtine A, : L I (prema standardu JUS U.C4.022)
13 oeo odgovarajuCe sllvne povr!lne lerena: M'G14 Reduclrani deo odgova.ajuCe slivne povdine ter.na 6A, Gred
15 Sumareduciranih povrtin.A, : Mired0 Mt
"ed+M,ared
16 Roctuci'Dna povliin8 AI: A "eel..~ I\A,"U
racuna 0 promeni nagiba
nagibu bocnog llrena i
17 Oeo povrtine A, : CIA, (il si\\Jaclje)
18 Koeticij.nl oticania sa "ovr!in. A, :"'2G
(prem. stan<lardu JUS U.C4.022)
19 Reducirana delimlena povliin. A, : 6A2rod
20 Ukupna reducirana pov.tina A, : ~ M2"d21 SlI'dnpnagih pC'N,~ineA~ : 5'G
fiz situacije)
22 Sirlna povrtlne A, : L, (il sltuaeije)
23 Vreme dolieania vode sa pov.!,no A, : I, (prem. slandardu JUS U.C4.022)
24 Ukupnovreme dOlieaniasapovrtinaAr i A,: 'tol = I, + I, -5 min
25 Redukcioni koeliciienl "a" za A2rod( slika 2)
26 a. A2rod27 Merodavnareducirill8povr~inaAreo :a A1 red + a A;! red
28 Intenzitel kite, u odnosu na vl.me olleania I : Iprema uandardu JUS U.C4.020.29 Kolleina VOOJ(prolok): °i
. i.Ar'd
30 RedJciranaukupna povriina: Arid 101= A, red + A2 red31 Inlenlile' kite u odnosu na vreme 110':
i,( JUS U.C4.020)
32 Kont.oIna kolitina vodo: On . i I X 1\,,",'u'
33 Ood.lnl komtanlni p.otok: OK
34 Merodavna kolicina vode (prolok): a = a. .OK
35 Precnik cevi: r/J
36 Kapaclte I eevi:0"""0
37 Odgovaraiuca blZlna: vpuoo I konlrola pretposlavke vm' vpuno
Veza sa drugim slandardima
JUS U.C4.020 - Proieklovanje i gradenje puteva. Inlenlilet kite
JUS U.C4.022 - projektovanje I gra(Jenje puleva. Vreme dOlicanja vode
~1 IiiC~r-1
:!:K
1~i!:!
" I~.it .:G.II!
:K 1!
~t
1~0 .(ca..a~::>
1~.(<J'Qe
" 1 :!iC] ..( i .t:.
~!~---- -,.,...-.----l' ~~e~!
2".it .;;. I ::II!
,,~~,n't)!: 1 (J)
:K;
"'i).M I co0.
~1!,...
. w C CDIII'E.c
'uCJ.~! 'i <i . It)c~.:I ~..
:>>e E .
VI- ,J M. 0
~:~ IC e N..c:.:I
Z -
2='II
~"2 0.:s~.to J.,., c
'0'c j...
cD0
I~l1li
z
~F'ii E M>
'- -~2 111J
~'-
'0-g III
a .....
~- -cr .. !:j-
i cr ...... RaS .,- -:!! 2:! .- ..... Mi
~~S Q.
! l ~!~-II :I
(;~..{
~::>
!;ii
0""'"
~15
~:!1!i .- ~(II
!
i 'tI 1:;e 141:e
~i! PI.;
~~IQ
iIII _8 ,i~,il ecII-g
$ cr::. 'E
!>
'" I::2 ..J EQ::I.¥j.
" NrS
i8'c0
'u
"'.~~tV
~Q,J
'cIX'c0'Nc:
E:0~
Ii,;,t2~~
~ .> 0
.~ aB ~
'5 :i"C U)CLI :>C
"-J~ !!!'0 t:.>< ~'2- .O!!~ ..w:
IV AI§ §
~ .~"" "g
.5
1! 'E1! :!8 gt
ta :::-N 0
~ Q1g ~~ '8u.. Q..
j~
1~
763
iQ
~0
.w:
~
t:II
1..a::J
&&
":f(;
I:0::I'5ou.~:;::>
N. 0 mIUj.nj. R_bUCk.. IOk lj kullu", SR lNtoij. br. 413-81/74--02 ocI4.11 1.74. no ploeo IOpor.. no-
~ S"'lIni.- .. ...ldonll'8Ciju- ",-od
1233.13.23.34
: 567
89
i
i: 1Ii.
:
;
:
764
lUkupno strana 42
JUGOSLOVENSKI
STANDARD TlPOVI ODVODNJAVANJA KOLOVOZA
I PRIBREZNIH STRANA NA PUTEVIMA
JUS.U.S4.062'
1990.SA PRIMENOM
cd 1990.08.~ Pravllnik br. 06-93'125 od 1990-02.08iSlulbeni list SFRJ, br. 23/90.
Types of drainage of pavements and hili sides od roads
Ova; standard;e nastao revir;;om standarda JUS U.S4.062 ir 1965. god!ne.
SADRZAJStrana
PredmetstandardaIpodru~fe'prlmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1Ve.. sa drugim standardima ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Tlpovi rlgola I jarkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Trouglastl rlgoll .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Segmentnlfarkovl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Trapezast! farkovl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
povrsinsko odvodnjavanje kolovoza auto-puta 11
Povrsinsko cdvodnjavanje kolovoza u pravcu ill krlvini na visokim noslpima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Odvodnjavanje postellleD I tamponskog sioje primenom'dren.lnlh proseke I plltklh dren.h 22
Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanaliZaeiju ako je niveleta puta u horizon.
tall ill Ispod0,2 %. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Odvodnjavanje prlbrDlne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Seme drenala useka i nasipe I zatvorene drenale . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Predmat standarda i podruc]e primene
Ovim standzrdom se utvrc5uju tlpovl odvodn]avanja kolovoza I pribrelnlh strana na putevlma.
Tlpovl obuhvataju odvodniavanie kolovolOe pqvrilne. posteljlce puta sa tamponskim slojem III slojem ~I-
stOeD drenalnlm proseclma kao I odvodn]avan]e tampona na delu useka III useka.
Dat! su tlpovl Ze odvodnjavenje kolovou kroz naselja koja nemaju kanelizaclju kada se niveleta pUla na.
lazl u podulnom nagibu Ispod 0,2.% iIi je u horizontali.
Tlpovl obuhvalaju I odvodnjavanje prlbrelnlh strane zaseka I useka sinemom drenova zajedno sa filtar.
skim slojem Iza potpornlh zldove kojl se nelaze IlOad nlvelete puta.
2 Veza sa drugim standardima
JUS U.M3.095 - Mase za ..lIvanie sestavaka na kolovollma
JUS U.N2.062' - Betonskl prefabrlketl. Ivl~n)ael. Tehnl~kl uslovl
3 Tipovi rigola i jarkova
Rlgoill Jarkovl slub za odvodnlavanle kolovozne povrtlne.
3.1 Trouglastl rigoli
Trougl.st! rl9011 umesto trapezastlh jarkova su boljl zato sto poveeevaju bezbednost s"obracaja. pOSto
se profil puta prosiruje za sirlnu rigola.
II IzdenjeI
,SA VEZNIZA VOD ZA ST ANI>ARDIZACIJU
Strono 2 JUSU.S4.062
3.1.1
3.1.1.1
3.1. 1.2
765
Rlgoll ad bet on a
Rigol ad betona pnkazan no ,I. 1 prlmenjuj.'e za auto-puteve I putev. sa me!ovhlm saobra~alem. Rigol je
ad betona m.rke 30, i.ategorije B II, minlmalne debt!!ne 15 em, Ivl~n!.k je cd betona marke 30, katego-
rlje B II, prema ,t.ndardu JUS U.N2.062, radl se istovremeno sa rlgolom, bez ,pojnle. fzmel!u njlh. U
,peclj~lnlrn 5Iu~.lovlm. Iyl~nj.k 50 moh Izradltll ad .ruptlvnlh sten., drobnlh kr(J~njnk. III pelt.r. 50
meroma 1B/24 ill 1B/30 em. Resenj. s.. bermom !Inne ;. 0,50 m omogu~.va zouStay!janje ,Itn!jeg ma-terljal. sa ko,ine. Izr.dom trouglastog rlgol. pro!lruje ,e profll put~, pa rigol moh povrem.no da 'lu!11
za '.obra~aJ. Popreene ,pojnlee u betonskom rlgolu r.de'e kao prltl'nut. na razm.ku ad 2,0 m, jer so u
prak,i taj razmak pokazao kao poyoljan.
Kako popreene, toko i spojnlee izmel!u Ivienlh tr.ka I rlgola, kao I kamenlh Ivlenjaka I rlgol., zalivaju se
a'faltn~m ma'om prema ,tandardu JUS U.M3.095.
Vod. Iz rlgola odvodl s. u Jarkove ill u propuste. ~III razm.k ne smo bht vo~1 od 200 111.Ukollko .e pro-
pu'tl nalaze na vecem razmaku, za odyol!en;e vade mogu 58 prlmenlt! esvi preenlka 0,4 do 0,5 m, ~a,livnieima I re!etkama, a na ra'tojanju 100 do 150 m, Podu!nl naglb betonsklh rlgola ne ,m. bitl m.njl
od 0,20 %, a fzuzetno 0,10 % n. kr.tkoJ du!ln!.
Na ,IIcl1 pr!kozano je re!en)e'a
beton,klm rlgolom u meterljaltm. kojl propu!taju vodu.
Mere u em
min. do Iirin. b8nkine
.0 ~5do 7'/,
y
Sitka 1
Rigol ad betona morke 30, kategorile B II, prikazn na sl, 2, prlmenjuje se u evntlm Stenama, jer se U
sten.ma takye vrste n.jlak!. rod!. IvienJak mera 1 B/30 em ad betona MB 30, kat.gorlje B II, prema
standardu JUS U.N2.062, radl se i'tovremeno'a rlgolo~ prema t. 3.1.1. Podu!nl naglb rlgolo je u 've-
mu prema t. 3.1.1.
Mere u em
~0 ,0
-----min. do !irine bankine
min.25 153
5
50do75
~ 2,5do7'/,
Sliko 2
766
3.1.1.3
3.1.23.1.2.1
JUS U.S4.062 Slrana 3
Algol ad afllt-betonl prlkazln ja nl sllcl 3. U ovom slu~lju montdnl batonskllvl~nlek MB 30 postev.Ije s. na podlogu ad neblj.nog betone MB IS, AsfeltiranJ. rlgole vr~1s. Istovrem.no sa Izredom Z8Vn.
nag sloje ad asfelt.bltona. Izuzetno, luedl e51lltnog rigole mob 58 Izvnltll nekon ugre(flvenje zevn-nag sloje ad esfelt-betone se~enjam Isfalt-betona za ~Irlnu rlgole. Aaz~stlrenje asfalt.betone u ovom slu-
~eju po pravilu 5' Izvodl ru~no;
Mer. u cm
".a
M815
. .
..:.;..~..:.Uh;:;-!'~;?J'
Slike 3
Keldrml..nl rig a II
Kaldrmlsanl rlgol prikazan na 51.4 prlm.njuj. 58 Z8 merovltl saobrecej, MaZe de se Izvodl ad doterenaglomljenog kam.nl ill ad sltne kam.n. kock. na sloJu p.ska ad 3 cm. Aka se upotrebl doteren lomlien
kemen, spojnlce sa reda dublnl 10 cm, I ~Irlna 1 do 3 cm. Zellveju 51c.mantnlm malterom 1:4. N.do.
statak ~va konstrukclje ie u tome flo sa ta~ko Izvodl zbog potkopevenje kosin. usek. ill zaseka. A.!.-nj. sa .bermom !irln. ?' 0,50 m j. povQljnij., j.r omoguCava zaustavljanje si.tnij.g materljela se kosl.~
n.. N.doStetek j. u to~a flo sa pov.eava povr~lne keldrmlsanjellskop, pe sa prlm.njuj. semo tamo gd. jopotrebno pro~lrenje profila zbag vidljivostl,Spojnlce u kaldrml mogu Sezellvetl peskom 11\cementnim malterom.
Odvo(fenje vade vr~1se prema t. 3.1.1.1, 5 tlm da podufnl naglb ne sm. bid manJi ad 0,3 %, a Izuzetno
ne kretkoj duflnl ne~lb malo bltl 0,2 %. -Ovaj rigal 58 upotrebljava kad prepustljlvih materijala kada se ne primenjuje sloj cistoce, odnosno tam.
ponskl sloj. Aka se prlmenl tampon, advadnjevanie poSteljice mar. se pos.bno rditl.
Mere u emmin. do Iirine bsnkine
Slika 4
Stron. 4 JUS U.S4.002 767
3.1.2.2 K.ldrmlsonim rigolom ad lomljenog k.men. s. ivlfnj.kom n. kroju, prlk.zonlm n. sl. 5, smanjuje sepovr!ln. k.ldrmls.nj. Iiskop i postojl mogu~noSt pro!lrenj. profll. put. zo stv.ranje pebfke 111blclkll-
stitke St.ze. IvlfnJ.k 18/30 iii 18/24 em polde se na sloju beton. m.rke 15, kategorlJe 8 I, debl)!neIDem, I sloJu peska 5 em,
Mere u em,
min. do Ilr;n. bsnk/ns- '-
50d075 min.50
min.lO/.
. Silk. 5
3.1.2.3 K.ldrmlsonl rlgol u trasnaj stenl, prlkazan n. sl. 6, Je s. Ivlfnl.kam ad beton. mark. 3D, k.tegorlje
8 II, mer. i 8/30 em. Kaldrma se postavlja na sloj pasko, .11se mote Izvestll II vldu kankrellte, n. slaju
'beta". morke 15, ketegorl)e BI, prem. sllel 4. Rde~je s. ka~kre'ltom s. prlmenjuje na putevlm. zetet.k saabr.~j,J. 'Aka se kaldrm. Izvadl n. slolu pesko, ondo spajnlee treba Ispunltl p.skam IIIzolltl cementnlm m.lterom.Odvadenje vade Je premo t, 3.1.2,1.
Mere u em
~a7~
.i
MBI5 DOlo~
min.lty.
. Slike 6
3.1.3 Rigol ad konkrellta
Riga! ad konkrellta (lomljen kamen u betonu. deblJlne 25 do 32 em) prikezen na 51.7. Beton Jemarko15, kategarl). B
"a debljl"e 19 do 12 em. Ivlfnjak preseka 18/3011118/24 em r.dl se ad eruptlvne ste-
ne, a mogu se upatreblll u dobrl krefnjael. 'sto taka, IvifnJak II!mote lrverti Iad beton. marke 3D, ke-tegar;)e 8 '.I, prema t. 3.1.1. Odvoaenje vade Iz rlgola tla je prema t. 3, I, 1.1.
768 JUS U.S4.062 Str.n. 5
min. do lirine bankineMere u em
SOdo75
No sllel je:
0-.
beton MB 15
0- 5101 pasko
Silk. 7
3.2
3.2.1
Segmentni jarkov;
Op!tl z.ht.vl
Segmentnl jar.k, prlk.z3n n. sllel B, prim. vodu s. eele kolovozne povrltne I koslne usek.. Ono lark.
mo," bill najm.nje 0,30 m !spod IzlazrlOgdel. tamponskog sloja, kako bl zastonk. voda Iz posteljiee mo-gla n~smetano d. otlce u jarak. Ako se predvlCl. vece prolle3nje vode so pribre!ne stren.. dubln. jarke
se povec.va, d. se n~ bl desllo do se voda Iz larka prellv. I ul.d u tamponskJ sloj kolovozne konStrukcIje.Poduznl n.glb segmentnog jarka u koherentnom tlu krece se od 0':; do 4,0 % (vldl t. 3.2.3).. lzuzetno
n. kr.tkoj dUlln! n.~lb mole bitl 0,2 %,Slrln. I dubln. segmentnog j.rk. odreCluje se Iz .ledeCjh obralOe.:
lirln.: x - 2 R sin ~= 2 Rtg ~dubln.: y= R (1 -eos~) = R (see ~ - 1)- 2 2
gde je:
R - poluprecnlk krlvln. j.rk.,
a - prelomni ug.o kog. u preseku cine n.glb koslne nasipa I na91b koslne laseka ill useka.
Mere u em
x:lSOdo 250 _/\~ (1'1\ ,/-
--"., """,
-- .-- -- \'- Humus (10 do 20 em)
--1-- A
~
b
Silk. B
Stren. 6 JUS U.S4.062 769
Segmentnl jarak, prlkazan na 51.9, prima vodu sa banklne I koslne useka,
U slu~.ju k.d. kolovoz I b.nkln. Im.lu suprotne popre~ne naglbe, kao Ito I. prlk...no na 51.90dvod-njavanje bankfneI Ivlenetrake vr!1 58 prema segment nom Jarkustv8ranjemsuprotnog preloma po~
pr"~nom n.glbu pOSteljlee kolovou. I'I!!nlmalnl poprecnl naglb posteljlee n. tom dolu I.nosl 4 %. Ov.k-
vim relonJem sprcceva se da voda koj. prod Ire kroz ben~lnu ne tece duflnom eele postoljle. kolovou.Dublna j.rka mora bid n.jm.n;e 0,30 m Ispod don)e lvIee umponskog slo)a. Odvodnj.venjo postoljle.
vrll se preme suportno) stranl, all ne I odvollen)e vode ko)e prodlre kroz b.nklnu. Ov.) tip s. prlmenjuje
u slucejevlm. gde se zbog materlj.'. IIIdruglh r.zlog. vrl! prol!renje useke.Ked. se vrll vhoperenJ. kolovou prema suprotnom nag!bu, t.d. se vhoperenje posteljle. z. dostl.."jetog. n.glba Izvodl na odStojanju od 1,0 m. Na taJ nacln se Izbegavaju poprecnl naglb! manjl od 4 %, koji
bl onomoguelll pravilno odvodn)avanje posteljlee.Ukollko se nes!pllzvode u ravnlm terenlm., ne predvl".ju SOsegmentnllarkovl, vee se pulte vod. sa ko.lovoza preko koslne nes!pa na teren.
Pozajmllta Za 'izraduj- ovih naslp. mor.ju bit! udal]en. na)m.n]e 50 m od projektovanog puta.,Poprocnl naglb banklno je 3 do 8 %, u zavisnostl ad nJonog ucvrlCenJa. tJ. dill )1 sublllzovan klkvlm ve-
zlvom IIIne. Veel poprecnl naglbl so prlmenjuju z. voCesirlne banklna I prostora za odmaraIiSt..
N. sllc\ 10. prlkazan je segmentnl jarak bez t.mpona Ispod b.nklna.
Mere u em
150 x=15Odo250
~
4-/._mln.4~
'Slika 9
~
x=150do 250
"'",.
,..\11',/,/
/'-".;
"/',.---
~
Slika 10
3.2.2
3.2.2.1
Nekl ob!!el zahltnog segmentnog jarka
Segmentnl j.rak z.travlien (pobusenjen)
Ne sllelll prlk.zan Je segmentnl'jlrak z.travl)en trevom n. mettcnom tlu keDI ..!th. Jerke oblogom od
busen.. Poduln! naglb zatravljenog III pobusenJenog jerka no sme bltl manj\ ad 0,3 %, a Izuzetno na krat-koj dullnl mole bitt 0,2 %.
770
3.2.2.2
JUS U.S4.062 Strana 7
More u em/-1 d03% I
~I
Na sllet je:
CD - use)avan)e trevom n. m.tltnom tlu@ .:. oblog. ad busen.1II busenl humus (naJm.nje 3 red.'
Silk. 11
Segmentnl jerak sa hrap.vlm utvriCen)em dn.
Segmtntn' Jarak sa hr.p.vlm utvriCenjem dn. prlkaz.n Ie na sllel12. ~Irln. utvr!ten)a lavlsl ad kolltl.ne vodenog talog.. .11se u norm.lnlm qkolnostlm. predvl". ad 1,00 do 1,50 m. Utvr!tenlo .e ost..rulepolag.njem: krupnog tueanlka n3 podtogu ad peska debljlne 10 em, loml)enlm !<amenom polofenlm u
beton M6 15, kateporlje BI IIIbetonsklm zitn;'ljenim elementlma. Mlnlm.lnl podulnl naglb n. kratko)
dullnl mo18 bltl 0,2 %.
( ~ O~~!
-,
Nasliel je:
CD - beton~kl utr.vljenl elemend@ - lomljen kamen polohn u betonu
Slika 12
3.2.2.3 Segmentnl ;arak sa glatktm utvr!tenjem dna
.Segmentnljarek s. gl.tklm utvritenjem dn. prlk.zan )e n. .lIel 13. Ov.) tip zaldte jarK3 postlfe se post.-vlj.nje"! gotovog betonskog element. (rlgol.' no podlogu od beton. debljlne 12 em. ~Irln. I dublna rlgo-t. odre"ulu se prema t. 3.2.1. Podulnl n.glb ne sme bltl manjt od 0,2 %, . Izuzetno na kratko) dullnl na'glb mo18 bid 0.1 %.
Strono 8 JUS U.S4.082 771
i-< 0,3:/. Mere u em
~1'111
301'1 .1
soso
/.'/.
~
I
/~,/,/,.
- ~/0/
~
I1-------
..,
""
Na slle! J.:
CD - montatn! belonskl rlgol 50/18/80 MB 40, ketegorlje B II'(3)- podloya od betona MB 15, kategorlje B I
@ - pesak
0 - humus
SlIka 13
Ugr."lvanJe betonsk09 elemenll (rlgola) sme se Izvr!ltI polaganjem betonskog alemenla na sloju eemen.tnog mallera (1: 3) debljlne 2 em, preko unapred Izvedene podloge od belona.
Za podufne n.olbe j.rka va~a od 3 % prlmenjuja sa armlranob8l0nske kanaleta prema I. 5.1 (sllka 23).
NajmanJl podutnl naglb Jukova3.2.3
Jarkovl u zemljanom m31er1jalu kojl ne propuslI vodu po pravllu sa ne oblatu r.d! zailite od erozlle nap.dovlma od 0,3 do 3.0 %. Od ov09a se Izuzlmaju slutajevl k.da sa obl.g.nje Jarkova predvlda za zemlj\!-
la koja su oselljlva prema vodllll ako se radio rutevilim terenlma.NajmanJI podutnl naglb (pad) jarkova za odvodnjavanje je sled~l:
- za zemlj.nl materlj.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . , . . . . , . , . . . . , 0,3 %;
a lzuzelno, na kralkoj dutlnl . , . . . . , . , . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . 0.2 %;
- za kaldrme od kamen.
!luzelno, na kr'lkoj dUlinl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0.2 %;
- Z8 rlgole od belon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 0,2%;. Izuzetno. na kralkoj dUllnl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,1 %.
Z. podulno n.glb, preko 3 % j.rkove trebe obfolltl, a ze n.glbe preko5 %projeklujuso kask.de saso.IIdnom z,stltom, prem. t. 3.3.1/
.
Jarkove u z.mllanom rrnllerljalu ne Ireb. oblagatl za naglbo 0,3 do 3,0 "', Jer ne~o nastat! odnolcnje ma.tertjala kad. je brzlna protlcanja vode manja od 0,9 m/s I kolltlna vode 250 Its.
U tabelama 1 I 2 Z8uobitajene tipove jarkova, uzlmaju~1 u obzlr Bazlnov koefleljenl K. 1,30 za dubinuvode od 10 do 30 em I naglb od 0,25 do 8,0 %, daju se slede~1podael:
- brzlna protleanja 'vode, u mis, label a 1.
- kolltlna vode,u lis, labelo2.
Tabela 1
Dubina
vode 0,25
m
0,10 0,03 0,045
0,20 0,20 0,30
0,30 0,22 0,33
8
Brdna vode, u m/s
0,06 O,OB5 0,105 0,12 0,14 0,15 0,16 0,17
0,40 0,56 0.69 0,80 0,90 O,9B 1,06 1,13
0,45 0,62 0,78 0,90 1,01 1,10 1,19 1,27
Dublna0,25 I0,50' \ 1
Poduml naglb,lJ%
vode I 2 I 3 I 4 5 6 7 8
m Koli~lna voda, u lis
0,10 0,40 0,60 0,75 1,10 1,30 1,50 1,70 1,80 2,0 2,10
0,20 14 21 28 40 49 56 63 69 74 79
0,30 65 102 130 1B4 226 aGO 280 319 344 370
772IUS U.S4.062 Strlna 9
Tabe'a 2
3.3
3.3.1
.3.3.2
Trapezasti jarkovi
Trapezestl Jirik, zeltl~en I nezelt~en, prlkazari na sl. 14, presek C-C,prlmenjuje se kod ve~'h koli~l-
na vode.Za vatnlje puteve larkovl ove vrste Izbegavaju se jer su onl sa gledlha bezbednostl saob,acaja nepovolinl-jl od plltklh segmentnlh iarkova.
I -Prlmena stepenastlh jarkova-kaskada
Izglad kaskade odozgo, podutnl presek I popre~nl pre see! prlkaz.nl su na sl. 14.
U t. 3.2.5 Ja navadeno da se ova vrsta larko,;a prlmenjuie za podutne naglbe preko 5 %. Zaltltna kaldrm.
Izvodl se na sloiu p~ska I niena ukupn. debljln. se krece od 30 do 35 cm (sl, 14), Ito zavlsl od podutnognaglba jarka, koll.:lne I brzlne voae u niemu. Kaskade u la,kovlma predvidaiu se s.mo u slu~ajevlma sma.njenla vellklh pado"a no 4 % Iispod ovoga, kako bl se Izbeglo vece obl.g.nje u cllju ekonomlcnostl. U tom
\
slu~aju oblaganje se rad! samo na dutlnl 2 h 15 h kao Ito ie p,lkazano na sl. 14, presek A-A, gde ie h vl-
slna kaskade. Vell~lne zldova stepenlce zavise od njlhove vlsine I ka,aktera tla u kome se fundl,a. Zboguhede ~ moterljalu bo~ne stTOnezldova stepenlca Imaju naglb 5: 1 (sl. 141.
Razmak stepenlce S zavlsl od podutnog naglba I dublne jarka, prl ~emu dubln. na ulvodnol m.nl stepe.
n!ca nile veca od 0,5 m. Ekonoml~no relenje postlte se prl povoljnlm podutnlm n.glblma, Istlm dubln.-m. lito vecem razmaku stepenlce.
,Strano 10 JUS U.S4.062 773
Ment u em
Izgled o<Ioz9o
:J. . =J -
5
A-A5h
8.-B c-c
i.250 190
Silks 14
) \
" ';'1111""i'i
I '-'L /"-
II
u'rI
!\ I
.
\ I
\
I
i
\!I
I
!":Aj
~r-I :JI
\~jj
~r1
tL~f~CD ~t:)."
~'"iiP13ii1
\~ "JI
I 1
!
I, I::1
'fJ
r:;1 Ii
~!'I I
lii~;:p" AI
w\\ !)'U
L /;i~ \\¥!~(
""I \ ~In\.~"".I
~,Q. -"4/'c;;1' ''' ~~~E-I
774 JUS U.S4.062 Suo.. 11
4 Povr!insko odvodnj8v8nje kolovOZ8 8UtO-PUta
Popre~nl presecl auto-puta u k,lvlnl u naslpu, zasaku I useku p,lkozanl su na sl. 15. Oa bl se Izbeglo .11-
vinje vode'"
I... kolovozne trike nl delnu kolovoznu povrilnu,u zelmom pojesu predvl"alu -IlIvnlcl
II m.t~aml koJl,"kupIJ"Ju vodu II kolovazne povriln., Vodllz IlIvnlkl otl~e U revlzlon. oknllz kollh
se advodl van t'up. put. (detail VI.
Aazrnak .lIvnlka krec. se od 40- do 50 m, a ,evlzlonlh okana nalmenJe 100 m. Ito ,alvl.1 od kollelne vo-
denog taloga I poduinog naglba auto-puta.
Na sllcl16 prlkazanl su karaktertstl~n' detaljl pop'e~nog proflla aut°1>uta. SlIvnlk I ,evlzlono ok,!!, oble-
no se Izvode od beton. marke 20. Preporueuje se da sllvnle! budu snabdevenl kofamam !aloinlcama.I.'
so time olak~va njlhovo ~lJeenJe. Prosek odvodnlh cevl odreduje .e p'o'a~unom p,ama kollelnl vode I
p rema poduinom naglbu.
Oetalill presecl re!etka prlkozanl su na sl. 17. Adetk. moh bltll veelh dlmenzlj. (npr. dvo)na), !to zavl-
sl od koll~lne vode I razmako sllvnlko).
Str8n8 12 JUS U.S4.0G2
E::J~Go!::;:
~
~j~
\ I
,': ;
1\ l i; .
\
\.
~;
,
r",
.'1.1.'I :.
Iv:::
I Ii
\ /;1
S;:
'-.,~.......
775
lO
~en
~5]0
rSZ5 IJ
I II
,... .- ,.., ,..,
I
: ;
~I
~'"I1
I I I"ZS!O:si,o I ! iO l5 10 JI"25-or ,:I
t 5
~~0
..
j:
~S
776 JUS U.S4.0G2 5'''11113
A-j
i
Mere u mm
--1.
"0
IB-1.-
~A-A
"0IoLO
)7'
~2C
::!
0~
10 175
!:O
B -B
0 ~2 ~
SIOs~oszs
511ke 17
Strano 14 JUS U.S4.062 777
5 Povr~insko odvodnjavanje kolovoza u pravcu ili krivini na visokim nasipima za uzduzna
nagiba nivaleta do i prako 5 %
6.1 SlIvan)e vod. ~Iz koslne vlsoklh n..lpa oblfno I.azlva njihova o~eCenja. pa je potrebno predvldetl njlhovu
z.hitu. OVo'se pO$tI!e'lzradom Izdlgnutog IvU!nJaka pnsaka 1B/24 em, ~a n!toj stunl kolovoz.,
neposredno uz kolovoz IIvlfnu traku), Ivlfnjacl se no odrel'lenlm razmaclma prekll'laju. to .e voda .lIva
nlz beto~sko rlgole. polo!eno no koslnama naslpa. Razmacl betonsklh rlgola zavlse ad podu!nog na~tba
nlveJete puta I kcllfine vcdenog taloga.
Poprefnl presecl trupa puta za razllflte tlpove (betonsklh III armlranobetonsklh) rlgola, detaljl odvod.
nlh tvorova. detaljl armlranobotonsklh r;gola i izglodi odozgo. raspored I moguea re!enja rlgola na pu.
t... sa naglbom nlvelete do 5 % prlkazanl su na sllkama od 1B do 26.
Za odvodnjavanjo tamponskog sloja ra sir;ni rigola predvida so drenatna cev If>10 em kao !to Ie prikazanona detalju A sl. 1B, Umesto cevl If>10 em na kotl posteljleolspdd eele !Irlne rlgola postavi se gllnenl fop.
Zadatak fepa je da vodu Iz tampon. skrono lovo I desno od osovlno rlgol. usmerl je prema Izla.nom de.
I'"tampon. do kontakts sa humusom na koslnl n8Slp~. U horlzontalnoj projakeljl gllnenl fep 1m. obllk
trougls. Sirina fepa jo 60 em Isl. 19).
Botonskl rlgol (kanaleta) radl 50 od beton. marks 30 1\1od gotovlh armlranobetonsklh elemenata duU.
ne do 110 em, PrelmueS!vo tlpa od gotovlh elemenata je u tome $to se mole tako I s;gurno da ugradll
ufvrstl na sloju sljunka.
Popfflt!nl prosek pur. Mere u em
I
I
IA A
60
Na slle! ja:
I - tampon
2 - beton MB 3D ~
x ;
b
_--d' - . -. I .Cev If>10 za odvodnjavanje
posteljlce na delu rigola
Silk. I B
778
1I
JUS U.S4.062 Str.nl 16
Mere u em
b
N. sllel je:
CD- betonskl rlgol@ - gllnenl fep n. !lrlnl rrol. 30/60/10
G) - beton MB 30
Silk. 19
Ne sllel 20 I 21 s. rasporedom rlgol. z. bolle skrot.nj. vade u rlgole predvl<Jeno je pomerenl. Ivlfnjak.k. b.nklnl za aka 45 em n. du!lnl 1,4 m. Re!enje s. rlgolom na b.nklnl dato Ie n. sllel 22. Detalll er-
mir.no~etonske kan./ete dati su no sllel23. 'stovremenosa IvtfMm trokom rade se betonskl Ivlfnjaelsa prorezom n. !Irtnu rigola (sl. 19). Prednost ovog tip. je u tome !to Ie tsk/jufeno njegovo odvajon;e adIvlfn. trake I !to, no ovel n.fln, I pored omogu~avanl' "pustanj. vade, nile preklnut kont!nultet Ivlfnj.-
k..R.zm.k rlgol. za odvodnj.v.nje vade zavlsl od poduznog n.glb. put. I kreee se ad 50 do 100 m.
5,2 U slufelu kldo JI podu!nl neglb nlvelll8 PUU preko 5 % radl .dtltl koslnl vlsoklh n..lp. ptedvldoJu sa
sllvnlel sa rehtkaml 36 em X36 em, keoho Ie prlkazanon8 sllkaml 241 25.
Siron. 18 JUS U.S4.082 779
Me",u m
~-1
~i-47
1(0 Q60
-----~III
Silk. 20
780 JUS U.S4.062 SIr.n. 17
,=«
"0~c~c0E
:gc:
'0 ~-;; ~- 0N ~ C cOVOo.S.E
o.25i§E:~~.8c:'.fG:;;
I 1 1 I 'I~6@@e@)
~'2'o(J
~
NI':J
~u;
~
.~Ci
-8~<:I
",',
- ,'. ~"II' ~~'.
.
-.J:'::,,':: ~~: -.,.". .c:..' p...: ~
..':"~',~ :~~,1
,};
~
'
~.~':Q A .0'
. . . .
'".
. ," co.
Str.n. 18 JUS U.S4.062 781
Mereum
:"."
2rt/1
A-A0.55
([).-(;) .-'-' '--.-
J
CJ2 -. - -.-
-.-.-. '-'-'-'- --
N. slie! je:
CD - kolovoz
CV - ..t.ltnl rlgol
G) - betonskllvicnj.k MB 30@ - armlranobetonskl (montafnl) rlgol@ - k.ldrm. u cementnommalteru@ - beton MB 15(j) - astaltn. pregrada
Slik. 22
782
- ----2
Silk. 23
I%gled nivol 000%90
b I I
I f) j~' ~--- -==- ::I <;;;?
-.-.-.-.-.---.-.-.
I(~
~I
'~ jl=:
-'-'-'-'-'-'-'-'
N. sHelie:
CD - .l\v~lk
G> - sklnut humus@ - t.mponskl sloj@ - betonsklr!gol@ - .rmlr.nobetonskl rlgol
Silk. 24
JUS U.S4.062 5"0",,19
Mere u em
J
B/2
.-.-.
-,
I
I
-'.==jIII
~ I'" .~ I~I 1
L'-1
EC>'"vi~I:)E
_J
Str 20 JUS U.S4.062
I
hM
~...
Eu<11:1'N;0 J110
~ a..CI
...
.- ..,.. C CQ) II(.) 1(J
:~ :E ~~ I I
zG6
OL" OZ
783
fJ)cD
~
LON,.::en
784 JUS U,S4,OO2 SIr.n. 21
NI .\lel 26 prlklZln JI Izglod rlgoll odozgo, 18 r.zll~ltlm rdonJlml Izvodo"ll Izdlgnutog Ivl~"Joko.
Izglt1d rigola odozgo
Q
~<;;?
-.-.-.-.-.-.
~~AJ
-.-.-.-.-.-.
Mereu m
b 18t 811
I
I
-~'-1
I
I
I
~-,I
-'-'-'-
SlIkl 26
8(~t)
C)If)
Za slutal da se rBui
ivicnjak sa prorezom
I (vidl st, 181
C")QisC)V)
Str.n. 22 JUS U.S4.062 785
6 Odvodnjavanje posteljice i tamponskog sloja primenom drenatnih proseka i plitkih drena.
fa
6.1 Natln odvodnjavan;a pasteljlca I tampana Z8put u naslpu prlkaz.n Ie n. sl. 27. Odvadnj.v.n). s. nil n.
tel netln Ita sa tempanski III sla) tlst~a pradu11 do Iloja humusa. Debt)lna produfenog tampone Iznosl10 em. Ova) natln advadn).von)a prlmonjulo II Z8Iva putava.
More u em
n8/.
Q::
10 1;
Na sllel ;a:
CD - hum,us;
Q) - sklnutl humus@ - tampanskl slaj
Slika 27
6.2 Odvadnjav.nj. pastoljlc. 1 t.mpon. prlmenam segment nag j.rk. prlkuana ja na sl. 28. U paglodu du.
blno I adroalvanj. ilrlne j.rka vall t. 3.2.1.
Padu!nl naglb segmentnag Jark. adreaujo se prema t. 3.2.3.
Mere u emb
n'l.
i""".'::..:: .::~'~~:~:.;::.;"'.::. ~ ::':
i,~
SlIka 28
6.3 Odvadnj.v.n;e z.seka I usek. prlk.z.na j. na sllk.ma 29 da 33. .
Odvadnj.v.n;. t.mpana plltklm dren.tam. primenjuj. se kad z.soka 1 useka gde ;e nemagufe IspuStiti
vodu kraz drendne praseke IIIpraduzenjem tamponskag slaj., k.a ~a je prlku.na n. sllcl 28.
Izbuiene (perfarlr.ne) dren.!ne cevl ~ 10 em pol.zu se n. dubinl;;' 0,8 m Ispad dn. segmentnog j.rka IIIrlgale, k.ka b'l se spretlla smrz.v.n;e. Cev! se paSt.vlj.ju da palavlne sva;e deblHne n. slaj betan. MB 15
Inelzbuienl d.a c.vl), time se spret.v. pradlr.nje vade u dna dreno!e, t.ka da s.kupljena vad. ul.zlkraz atvare cevll odl.zl d.lje ad kpusl8.
N. sllk.m. 29, 30131 prlkazanl su r.zllthl slut.jevl post.vlj.nja plltklh dreno!..
786JUS U.S4.062 SIron. 23
1!1
Mere u em
i8/.
I b
~o~/.
1<: 10000150
min.(./.
Na sllel je:
CD - temponskl slo) 111stoJ eluote@
-' drenuna cey ~ 10 em od tYrdog PVC..,. ---.keramlka, azbest-cementa IIIbetona
@ - b~;;;~'MB-1S'.@ - pesakd;'Scm@ - fntankl slo)
Slika 29
Mere u emb
n Na sllcl )e:
n - Ilrlna koloyou
t - Ilrlna Mene trike
b - do Ilrlne ban kine 1\1pouebnog otVlranja usek.
do granlce preglednostl
<D - poluperforlrana caY~ 10 em od tyrdog I'Ve..,
keramlka, azbest-cementa \\I betona@ - beton MB 15@ - pesakd-Scm
G) - filtarskl sloj
~
, .-min.60
Slika 30
1<:/00 do/50
i 8/.
Na sllcl jc:(i) - tamponski sloj iii sloj elstote
G) - drena!na cey ~ 10 em@ - beton MB15G) - IIIt.rskl sloj
Slika 31
Strana 24 JUS U.S4.062
6.4
787
Na sl. 32 prlkazan Ie d,:talj drena!ne eevllspod betonskog rlgola zajedno sa Ispunom peskoylto-lllunkoYI-
tlm matorlJalom od koga 10Izraden j tamponskl sloj, s tlm Ita so Iwad drena!ne eeyl polale flltarskl slojod IIjunka IIItueanlka krupno~e 8 do 63 ~ml u debljlnl oko 20 em.
D.talj dr.nal.
, mh50 500075
<>~
~c::E
. .."...'.~:';
>:.~ :.? ~
.:;,:
.\,"~':
.,'.' "I "...;'/.,..
,',I . '. " ..-". ? :
..' '. ,',.'..
".".- . ,,"
0,', ,:' ::::::,,:' ~:<:<. >.".:
:;
:?"::.:"
':~.', :','
.}
"
!
.,.":.
, '. "~ .
.: " ..' .n
-'.' -,.' ':'::"'~".." '
25
min.60
Na slle! ie:Q) - pesak d
g
5 em@ - beton MB 15, kategorlje B I
G> - poluperforlrana drenalna eey tJ>10 em ad tyrdog PVC...,
keramlke. azbesteemente III betona@ - flltarskl ,Ioj
S IIka 32
U mesto fIItarskog sloja sve ~e!ce'e korlstl odgoYar.ju~a vnta geotekstlla.
"
--..-..-
Mere u em
'%
788JUS U.S4.062 Str.'" 25
Na sllel 33 prl";azen Je detal) drenale Izme"ukolovoze I parking-povr~lne sa prlmenom geotekstlla.
".' ," -p
." :") -"',
'...
." I ~: : ...". .~. : '~ : ',0
' \. - . .. . . 1;,' I p.. ~ .. ": '.
.:~.": :'~ ""'~.:'..'~.'.~.,,,,: .>.::~. ~ "; ~.~: .~.~.~~"~'.~-~""
.-;0' ;. .Q'~:/.'-'
".0
\'.." .'
..'. ..' ~ : :.~.:.'.;..~'.:<.:'~'.;~ :,:::,.>: ;,: ~0' e.'
~ ,0", ~.
~.~
min.60
Slika 33
Na slle! Ie:
CD - tamponskl sloj
@ - drenazna eev .p 10 em
@ - beton MB 15
@ - geotekstil
@ - kolovoz@ - betonskl elementl
G:> - pesak d K 5 em
No sllel 34 prlkazan je detalj drenoh ad fllt."kog materlie1a. ~Ijunka 11\tueenlke krupnoce Bdo 63 mm,zaStICenfiltar-plastlkom. U ovom slucaJu nOe potrebno postavl)at! drenelnu eev. ve~ se vode ne pogod-
nom mestu dlrektno Ispulla van t,upa put.,.
1,/2 I/2 151
10
Mere u em
.~' .' ~."".' '.. ~..' ." ':" :.,
'.n~.(1 '''.f> ','J"I
'
~ .'
110". ..'~ :
'1," ~ "..." ","", ". '0"',",
. .""
. . 0~." . . , 0-
: ',;'; -<;. ': . >.:~ ;'" 'i '.~<.;.,': ::, I
-:0S1ika34
Na slid ie:
<D - fill8"kl'n310rljol
@ - fIIter-plasllka@
- betonskl rlgol
G> - betonskllvlcnjek@ - humus@ - beton MB 15
Sir,"" 28 JUS U.S4.0t'2789
6.5 Naelnl odvodn)avanja posteljlca I tamponskog IloJI prlm.nom plltklh dr.na!a 10 profll. puta u us.ku prl.kazanl.u n. .lIkama 36 do 60. .
. .Na sl. 40 prlkazan J. naeln odvod.n)a vod.lz drane1n. e.vl4> 10 em u ravlzlono okno Iz kog. s. vod. d..Ije Iprovodl eevlma 4>20 em do legmentnog jarka Jrlkaz.nog; na sl. 50. Ova eev mora na kraju da Ima
Izra"enu drena!nu glavu. Drena!n. eev 4>10 em t.ko~~ s. Ispuita u legmentlranl)arak negde Ispred proflla+ 254,52.
Na sl. 51 prlkazan Je podu!nl profll drenafnlh eevl4> 1014> 20 em u razmerll:200 11: 100 ISomauklproglod drena!nlh Ipo!eva I r.vlzlonlh ok.na (S.htoval, .
Na II. 62 pri'k...n I. Izgled odozgo revlzlonog okn. I dr.na!nog spo!a. popr.enl'pr...k r.vlzlonoQ okna
A-:A, ho~lzontainl pr.sek d~e~a!nog sl?l~ .~~-'!!J.~!~pr.enl pres.k C-C.
Drana!nl spoj slutl za skratan)e vode Iz drena!ne eevl u revlzlono okno. Drana!nl spol r.dl 51od beto.
na mark. IS, . r.vlzlono okno od beton. m.rk. 3D, k8tegorlJa B II.Debljlne zldova revizlonog okna suo
I
- z. vlsln. do 1,20 m . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 em,
- za vlsi", pr.ko 1,20 m . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 em.
Debljlne zldova dren.!nog lpo), su 10 em.
6.6
KM 36&+942.23 + 950.09
min 3',.
j 115, fn~:':' k'o.osbJ-.~Lf~'<"';;~;"\;~~~~:~:-1- \.i . Bdo10
Silka 36Silka 35
970 09 + 995 09
F======~==:=:=~~-~-~~--,'C9,5I <1)9,50I
'.
. -"'~.~~min J'I.
.. Bdo 10Silk. 37
Slika 38
KM 369+020.09
IF===~~-:::~=~~~~~~~~~====:-~I:'°9.
+ Ot.5.09
r===-~-:=::'-:~= --== =-=-':::=== :::_---------
I
iI,'090Z6
.': -:~:;;\~'~,~>.;r:..t'~:.1.:":'r-.~"'''';
"..;~-£j~~
mln ]'1..f
'07,90
~ B do 10 'OZOSlika 39
Slika 40
790
+ 070.09
.r
= ::::::: -:.-:.': =:. -- -- -..:"..-:.-:.
-::::::'::.. -.= .::: -~..
ii "08, IS 1,08.77 ,
'..'...;'~. "~:;.'
j".'; ~-~~""~'I~~Wl
I.
SlIka 41
KM 369 + 100.52
L__-i-- -=:.::.==::::.::.-:
= ==::Ii'°
858 ...'",",
~O8,37
'oe.c., ,
...; ",.~~.;.~.,
';\f~"~'!:O_';::';:o,::ti:'
..,t,.l.07,&7
/ r <,1=..'C7,2~..ado 10 1\
55 do 7?'
20
Silk. 43
+ 150 52
r==::-:.""---"---:::: ::.:.:.:=::.:_~
I ,y; 401.99'07 911 I ...' ,
'°7,83
~':".:~~";~'-~-;.~. "'~"~""";"'!f\1:;'~.';. L07,08
J 9=-'06,60f5 do 7~
Slika 45
KM 3&9 + 193.52
r:::::::: ::. ::::.::::::.:: -:.-::::::.::::::---. '°7,67
..!Dln l.:U.,adorol I
55 do 70
Silk. 47r---r
+ 243.52
.~,':"''''~-I~''';:~: '~".~4;"'~""~8~~;~ ~05,1b
I , ,05,98
55 do 70..,-...-
Silk. 49
J\.5 U.S4.062 Str.n. 27
. 075,52Ir~~ :: ~-:.:_-.::.:: ': ;:..:-=:.:"-:. --II:l.O8,
~
Silks 42
'. 12552
~~=~~~~::::.=====:_~~--~--
,'08.J9 ,08,22 I
~
:"".'::"~ ~';~"'.,;.:;.'~..;.., ".::.7t;
'~'~"~:'i~
~ 175.52
t====-= ======:'.-:":::", ' ---ii L07,e9 '\?
'\"'07,73 .~ . ,,"07,6J
:~.,~,;,~,~~~~ ; "~:j..'- ',~. '-~~~~~~.;;1006,8]
--~8 do 10
) ?~-:I/)(.,t.'
~5do79 ."Sliks 46
+ 218.52
~~ii.~ ---.: :':~o;-;,=:::::- :_~:i:- - .~ ..plo07,21-
';0:'",.','
..";...,'"., "~f(;'f.~:;~~~.i
"\In 3 'I. ~'f"",~..p(,,06.(,,1
I :2.l,06,n
55 do 7~
Silk. 48
+ 254.52
31~ t -;0-r ---' 111: 407.17-
= - -. ={.o~ - - J
~ ~.:~.. '~...~:;, :-=--":-_-:::'-:'~ ,::: :----pi
,
. " ''' ,..~ O~- - -"'. 20
Silk. 50
Ped drenatnlh co.1 ~20
:J Kate drendnlh ce.1 ~20:ICo
2! Pad drena!nlh ce.1 (J 10
e Koto drena!nlh ce.1 (J 10
~CIRazma~ prof/fa0
Staclonda
S'rln8 28 JUS U.S4.062 791
Mere u m
-"'<!!a.oo
'Ot.OO'..
40 1.00 ---,---(,0
--1 --
---!L67-J.IO~--
;e:=P-I-
GI
~C!In,.. ~.
;; .. ;1
d~"
... ..
[L' -r
%_osaputa_'
E~i' - _._J. .
I
.
Betonske ce.1 ~ 10 em Dronatnlspoj I
-~- -- .1 ::=:::: - ===-------# ""'---=--IT '~R;ri;j~~o-;;Ji;o---
.
-- --. ---=~ ---=~
~1Mf-~ ~::::::"":.:::'-:.::.. :: =::..---: .::.:= =:.::: =-Betonske co.1 ~ 20.cm I
SIJk! 51
51
\ It n,',II II,I
~.:!I---.ijL--:= ==J..---t
..
1/if'
/ '. 8 do 10 / 'I
~101 56A-A
792 JUS U.S4.002 Str..,. 20
lOOdo 110
:: Mor. u em
0
,61.i§
1 ,II ~
IILr-_.1
. 20"r=1
I'--,:- - r - J
I II
I 1I I: I
- 1.-.
B-B
Jf~8d010
!'I~! i
c-c
1-1.2~
!~CI
i 1'---.'I
."20
~I'
'"
t.: Poluperforirlnl tev 4'8 do 10
~.
MB 15
Ba'on M9 30. . Slika 52
7 Odvodnjavanje kolovoza kroz naselja koja nemaju kanalizaciju ako je niveleta puta uhorizontali ili ispod 0,2 %
Popreenl presek revlztonog okn. post.vljenog u troto.ru, sa preseclma I del.IJlme, prlkazan je na sl. 53.
Vod. sa kolovou sliva se u oknokrol posebno obr.aen Ivlen).k (poz. 1) 18/24 em, ad betona M8 30,kalegorllo .B II, dOlel) I, u koJI se ub.,onlraju go.ovl .Iemenll u telelonsko-tel.gr.hku (TTI k.n.lluc\lu
\ pal. 2) prlkazanl na dataljlma \11111.
Revlltono okno p~krlve;';~j~ttp;ki;;; ii~e~i~poklop~~m ~d 60 kg (paz. 3), Reviliona okna povez.na
su j.jasl;m IIIkrulnim covlma (paz. 4) eljl se prosek proraeunava prema sllvnoj povr!lnll kollelnl vade.Reviliona okna se rade ad belon. m.rko 20, kategorljo.B II, krulnog presek.
, na r,slol.nJu <: 50 m,
k.ko bl so omogu~lIo I.k!o eatonje I konlrol. covl. Produlnl n.glb cevillmeau okana no sme da budomanjlad 0,5 %,!to se vldlll podulnog prelekaC-C, silk. 54.
NI .1. 53 je prlkAzln I noeln I'dvodnJ..enJI tampcm.kog IloJa Ispod kola'-oz, put. prlmenom drendnlhcevl , 10 em I .poje~a ad beton. m.rke 15 (paz. 5) radl odvoaen)a vade 11 I.mpona u revlliono okno.
Kotadn. spo)a(pal. 6) z.vlsl ad naglbadrana1nlhcevl,. !Irlnaspoj. (paz. 7) lavlslad naglb. koslneIs-kopa. Detalj drena1nog spa). dat je na sl. 55.
Troto.r
.J Mere u cm
0a20'tJfa
~_.lP.-.j'[
~~-.@-
S.rana 30 JUS U.S4.062 793.
Na podu!nom prolOku rovlzlonog okno C-C (II. 64) prlk.un 10 no/nopovolJnlJlllueol kod. 10 nlvoloto
PUIO u horl.onloll. Do bl 10 U ,.kvlm Iluelllvlmi obuhldllo slgurnlll IlIvlnlo vodo sa kolovoza I nleno
ollcenjl u klnallnclonl slstom. go.ovl TT -element I Sl post.vllelu nl nzm.ku. 3 do 4 m (pre",. II. 6611
povezuju se S. clvlma Izmldu' revlzlonih okana. 1IIa tal naeln (zbegava se neprljatno loml)enje nlvelete pu.
t..N. sl. 66 I 66 prlklun. IU OSnove I polobJ rovl.lonlh ok.n. I. koJlh Ie odvodl vod. u drundnl bun.rIII drendnu I.mu. Vod Iz knjnjeg III nekog drugog (evl~!onog okn.. gdl ,. '0 t.renskl mogu~e. odvodlSl Vln put. u bllo k.kvu uv.lu 11\otvorenl kin. I.Ukollko 1m. lJ1ogutnolti u pavoO.nje podufnog naolb. nlvelltt PUtl od 0.2
'"I preko 0,2 "'.
.ko topostoleOl oblektllll zgradl u naselju dozvoll.v.Ju, utollko je I.kle relltl odvodenJe .tmos/erske vode.
min 12:>
."tin 110
C I~
B..on MB 20
B-B
A-A
Slika 53
c-c
Silk. 54
794
Ii:J
;~
62if
"0c
'- ~ '8:~].::u t £.~ %~~1~I I I
@)@@
.:.I.
"'C',
~ I.:.I."C.!.. .,C
'CIJ(,J
"":; oS- 0.1: 0.Ii! cIV .c.. E :i1.,= g &
:!:! I I
~6e--. !
-
-,i
~
JUS U.S4.062 Strlullr..t1"
..1;B '-... S~ !!~ .~"
~0 "1:jg a..~ ~~ .~
Lt)\t)fa
I~U']
~
Slron832 JUS U.S4.062 795
6:I0t::;;
E~
~::;;
.!:g0
'Sg
at:~
oX0
.~
~~~0
'0c..
U)Ull1li:
~tn,
796JUS U.S4,062 S 33
8 Odvodnjavanje pribreine vode
Pr!brelne vode odvode se perforlranlm eevlma prenlka 20 do 30 em do nejbllieg propusta 11\!<toztrupputa.
Preenlk cevl zevls! od kollelna vode koju mora da propunl.
Umesto belonsklh drene1nlh eevl mogu se prlmenltl drene1ne eevl od tvrdog PVC.a. keramlke lIIazbes\..betone. Umesto tlltl"kog sloja mogute Ie prlmenlt! geolekslllsi. 68).
Odvodnjevlnje tampona I prlbrelne strene plltklh zaseka I usekl klde 58prlbre!ne nrene ponollleel prl.
IIv vode prlkazeno je nl II. 67 168.8.1
Mere u em
~Na sllel je:
ill - tlmponskl slolllliiol elstote@ -' flltarsk) slol d . 20 em@ - drene1na eev .. 20 do 30 em@ - nlbljene g\lne IIIbeton MB 15. kategorlje B I@ - IInlja depreslje
Silka 57
Mere u em
;8/.
Slika 58
NI sllel Ie:
c .5D"" CD -tamponskl sloj III sloJ tlstote
"~ @ - drene1na e~v .. 20 do 30 em .'E
@ - nabllena gllnam belon M8 15. kategoriJe B I; @ :. ge~"kSltl
3@ - 1I~lj~ depresl!e
cb
8.2r-
Odv'odnjavanje tampona I prlbrelne strane puta u vetem useku sa olJloloinlm zldovlma prlkazano je na
sl. 59. Oblo!nl zldovl sa drenalnlm el,emenllma: drena!nlm eevlma. dre~!ama od monle1n1h betonsklh
elemenata. oIVorima u oblo1en1m zldovlma I ftltrOm prikiz3nl su ria detailima IIII (sl. 60).
Mere u em
I
\ )"'''- /
-""""'_/
min. ,81.
Slika 69
Sane 34 JUS U.S4.062 797
Mere u em
Ne sllcl fe:
CD - drcndna cov ~ 10 em(~ - kota podumna vod.@ - drcnah od monta!nlh batonsklh elemenate MB 15@ - tIIterska Ispune Zlvlsne od vnte tla@ - geotokstll@ - gllne
8..J
Slike 50
...Deblj/na tampOna IkDY prlbreinevode put. u useku. kado fe stope obl01nog zid. zbog opt.ratenla
proSiren., odnosno k.d 1m. vl!e steponlco, prlkez.ne su n. sl. 61. O. bl $I spre~lIo raskv.Sav.n)e temelj.
zlda, deo t.mpone mora se za!tltlti plltkon drena!om po celoj duflnl potpornog zlda (detail III).
Orena1e su prikazane ZI slute] kad. je kot. pribre1ne vode v(saka, pe so kroz otvore n. oblofnom zl-
d u vod. IspuSta u trougl.ste rigole I njima odvodl do propusta.
;°1---rti ~
~
Na sllel ie:
CD - tamponskl sloj@ - nabl;ene gllne@ - drenah od monta!nfh betonsklh elemenata@ - drenaf". cav ~ 10 em@ - tIItor@ - geotekstll
Mere u em
8
~Slika 61
798 JUS U.S4.0L2 S"... 31
Mer. u em
i~.
.~~'.'
!\~.:~~;..,\'..
~:.":; «:::7? VODA
..~.~.~:~
,:'..,'
_. ,'}\...I.~
'~.:::;':8,1.',,'
N. sllel je:
ill - monta!na betonska kanaleta 60 em X 50 em X 35 em(60 em) MB 15
montafnl perlorlranl be,onskl element! 60 em X 40 em X 12 em
flharska Ispuna zavlsna od vut. tlageoteksll
(Y-@-@-
Stika 61
8.4. .
Popr.~nl prasek put a u zaseku sa oblo!enlm zldom I odvodenjem prlbrefne vod. Iz drenafe betonsklm
e.vlma pre~nlka oko 20 em, !spod kolovzne konstrukclje do koslne naslpa, prikazan Je na sf. 62 I 63.
Na stlcl su prlkaz.nl: pre~.k zlda. qatalJ dr.nah I podu!nll presek dr.nafe A-A.
N. stlcl 64 prlkazan !. presek zlda sa 'perforiran'om betonsko\'n eevl umesto dr.nafe od montafnlh be-
tonsklh .Iem.nata I d.talJ perlorirane eevl.
Na sl. 62, 63 I 64 prlkazane su drenale ~.adaje kot. pribrefne vode nlska I t.d se voda odvodll povreme-
no Ispufta Ispod kolovOzn. konstrukelje posebnlm vadom niz nalp.Drenate so ponavl]aJu na kotu tem.l]a oblo!nog .Ida kada I. mat.rllall.. .Id. Jednorodan IIIn.znatnoIzmelan. keo fto Je koh.r.ntno I n.koherentno tie, raspadnutl ikrllJel1ll drobln. I.moiane gtlnovhim sa.sto]elma.
8.5
Str.no 36 JUS U.S4.062 799
M.re u ml
N. .Ilell':
<D - sklnutl humus@ - humus@ - t.j.e.
@ - tue.nlk 8 do 83 mm@ - geotekstll@ - glln.Q) - odvodne e.v ,20 em
Presek zld. Mer. u em
\50 .
c:J/ \
N. .lIel je:
<D - odvodn. eev ,20 em@ - pesek@ - tueanlk 8 do 63 mm
<Y - . geotekstll
SlIka 62
800JUS U,S4,OG2Sir.'" :ri
Mereu em
A
"""I
Q)
/
/.
/
r/",0'/////"//// "/ /"
/","
,"/
""I"",I-'---\-., 0
"';1
~ n'tlf1. '"I.i .:-----
1.1"'11'.:~'. :;...; ~.
r!J~ @ '060
, m
I
Mel'll u em
I
!60 50
N. slicl je:
CD - oblo!nl zid@ - betonskl element@ - raster plofe@ - cd.odn. ce. <>20@ - pes.k
em
@ - beton MB10
Silk. 63
-. JUSU.84.- 801
Pr.1c zit!8'
Mere u em
/
De'.J pn!orl,.",,, enl
~'s~~-{J:/}~
~
Nullc! j.:
<D - poluperforlrana cev. 15 do 30 em
@ - fIItlrskl Ispunl zlvlsnl od vntl III@ - gllna
G) - humus
@ - geol.kslll@ - B.lon MB 10
SlIke 64
B,B Ako u z.mlJlltu SI prlbretn. Slran. poStoi. vodlnlloko.I, polr.bno II omogu~1I1 ",smetlno I slllno OIl-
ean;. ov. WId.. Usled dejstYe vode POStoJl opasnost de nastenl kllzenj. lerena ,Ioburve.enje zemljenog
met.rlJe'e ... put, !to mot. de Izuove t.lk. posledlee keko ... trupu pute, teko I u pogledu b.zbednoSt:SlobrebJe. Zbog toge II prlbretne stran., koJ. se Slstoj. od reskvelenog z.mllenog meterlJall, respednu.
dh IkrlljlCl UIdrobl... .lzmelanlh' gllnovltlm met.rljelom, zdll~uJu 'oblotnlm 11\potpomlm zldovlmelz-...d nlv.l.t. pula. lze zldove postl.I;1 II filter od peskovlto-Illunkovltog meterljele OO..".n. grenuleel-
802 JUS U.S4.062 Stron. 39
je. Flltar Ima tunkclju da sa pnbretne strane prlhvat! vodu kola se drena!nlm slstemom odvodl dalie van
trup. pUla. DejStvom voda I raskvalanog tla 'a pribra!na Strano mogu II levltl vaoma vallkl hldrost.tI~k'
pritllCl na zld. Ukcllko 10 In zlda na poltavl flltar odgovaraluta granulaclJa ZII"rlllvat.nJ. podzomnavode, mo!a dotl do rulonJ., odnosno pfDvrtanla zldove.
Flltar ~ora odgovaretl struktUrl zaml;llte koia se ~dtltuje, Ito znetl da mora Imatl odradenu grenulecl./u. Brzlne krlt.'!)- vode kroz filter mon odgo..r.tI brzlnl kratan). voda u ..It It. no) pribrotltOluranl,Ukollko ja brzlne vod~ u fIItru veta od ona na kontaktu fIItra sa tlom, mogu se nanatl kololdne ~estlcezemljenog matenjala sa prlbrdne strane u fIItar, usled tega nastaje njego.o zamuljlvanje. Ova pojava
Izazlva veliid hldrostatltkl prltlsak na zldove, e kasnl)e I njlhOvo rulenJe,
Granulom.trijska kriva po Ta~agiju ITarzaght) z. filterskl sloj I ze metariiel koji saltitl, prikazane su nasl. 65.
.
~nflrene povrllna I sadr!l vell~lne zrne metarljele pogodnog za filter, e povnln. II sadr!1 vell~lne zrnezeml/enoo n'ltarl/.le ko)l ,. Itltl.Po Tarceglju, na osnovu 'zvrlenlh eksperlmanata, pokezalo II da nakl materljel zadovolj.ve bltna usloveza filter ako je njegovlh 15 % zrna vell~lna D 15 hI. 65t' bar tetlrl puta krupnlja od zrna u slolu tla naj.krupnljeg sastave ne dodlru sa fIItrom, e nlJe vile od ~et!rI put~ krupnlje od 85 "zrne velltlne D.. nel-
sltnljeg susednog slota tla. ~reflrana povr!lna"
obuhveta Ive krlve velltlne zrne materlja'a koil se mora
zaltltltl, a povr~lna I oznateva podrutje u kome moraju de Ide krive meterl;ala za flltar. Svakl materl-
Jal zadovoljeva uslove za tlltar eko njogova krlve IInlje granulometrljskog sast.ve zrna sate vodoravnuIInlju ad 15 % Izmedu I lb.
100
~ 80Q
;~.~'-iueCI. 15
0'0
SlIka 65
5 1
Vt!li~inl zrnl u mm (log. rtlzmlr./
Aka se umeSto fIItra lza zldalzradl kamena naslaga, ana neta omogutltl slgurno I pravllne otlcenle vade,jer te kololdne ~estlce zamuljatl !upljlna kamene nes'age I time spratltl otlcanje vade.
Granuleclje za ~118rpo'dr VJliju Sihrdu Idr Willy Sicherd) d81llN U tabel! 31 predstavlJaJu praktlcno ro-
len;e zalzradu malovltlh !sPUII8Ifllten) lza zldova.
Gr.nulacIJ' flit,.."'
kontlktu- pDdlnom:
Opl. m..o,II'" .. fII.", cd gllnavllag mll"'I.I. ad pllkovllog mill/II."--- :::;;- r-;:::- ~~~',~..-"Idoll trek.. kolllHna .reenl ell',
I
p,..nlk ell'ZroD mm! ,ro. mm
3mm m" mm m"vrfomllogllne" .hnlm
-Ip8lkom, ,Iten do grubl PI
'
Ilk ,0.5 IOda 1 0,13 8 - -.
grubl PIsek II Iljunkom 2 1 da3 0,16 9' 2 Ido3 0,28 17
"'01111 krupnlllJunekI
3~a151 0,35III ,1.1a 8 '13do15 0,35 21 8 21
IIJUMk'"
tuconlk 32 16 da 60 1,00 62 32 1.5da 60 1,00 62
SllIn. 40 JUS U.S4.082 803
Tobolo 3
9 Serne drenaia useka i nasipa i zat'lOrene drena:!e
9.1
9.1.1
Seme drenaia u,oka i 03,ipa
~em. dr.nlr.n). u,.~. z. dubln. do 6 m p,lk...nb Je n. .1. 66. Vadono,nl ,'oj je pre,.ef.n u,ekom, . ivoda 'a pr!b,e!ne str.ne prikuplja se u drenaln! rov I na pogodnom mestu odvodl covlma ,. padom
min. 1 % van puta. Udal;enoSt rova od gomj. Ivice usoka Iznos! najmanje 10m. Drena!nl rov sa fIItromprojektuje se zavl'no od vlSte tl. I kako j. navedeno u t. 8.6.
Ukollko je potrebno drenlranje tamp6n,kog sloj., tada se predv!".a' drenda prikazana na ,,. 67.
.. '.' ".' '.'~:'!'::'.'::".
Na ,lie! ie:G) - vedono,nl "oj@ - vOdonepropu,il)lvl,'oJ@
- drena!n.1 cev@
- filtarska I,puna zavi,na od vrst. tie
'@ - zaptlvnl deo (zbijene gl!nalll beton MB 151.@ - zaptlynl deo (zbljena gl!ne, boton MB 16 III keldrma u
cementnom malteru)
0 - beton MB 15@ - !spuna
Slika 66
804 JUS U,S4,OO2 Str ,
l---------------~-/-:-- \',\'(S
'
Na sllcl Ie:
CD - vodonosnl slojQ)
- vodonepropustljlv sloj@ - drendna cev na betonskol podlozl
@ - glloo. kaldrma u cementnom malteru. beton MB (jarak)@ - flltarsk. Ispuna lOvlsno od vrste tla@ - lOptlvnl dao (beton MB 151
CD - Ispuoo
Silka 67
9.1.2 Obezbe/lenje neslp. I prlhvat.nje prlbre!ne vode mote se (zvest! prem. s1. 68 za dublne do 6 m, Ispod
k-aldrme j.rka treba predvldetl gllnenl eep debljlne .. 20 em k.ko bl sa onemogutllo z.mulj.v.nje dre.
n.h. 'zr.da IIlt.r. vrll so po t. 8.6.
Odvo/l.nJe vode vrll se cevlm. s. p.dom.. 1 %.
N. sllclJe:
CD - vodonosnl slojQ) - vodoneproustlj Iv sloj@ - dren.!n. cev@ - IIItarska !spun. z.vlsna od vrst. tI.@ -: Jarak@ - glln.
t Silk. 68
Strona 42 JUS U.S4.062
9.2 Zotvorene drenale
805
Popreenl pre.ecl z.tvorenlh drenah prlkazanl su no .1. 69 al I 69 bl.Njlhove Ilrlne zavlsn. su od dubln. drende I kreeu se u sledeelm gr.nlcame:
- za dublnu drende do 1.5 m, Ilrlna 0,7 do 1,00 m;
- za dublnu dranale do 6,0 m, lirlna 1,0 do 1,30 m.
:\~~':;j.g:~
<:><:><a
":.':~"::'~.:.::..':
J
Silk. 69 a)
}
gId'/I
J
Silk. 69 b)
Mere u m
}
Na sllel Ie:
<D - ~aptlvnl d.o (zblj.na gllna, b.ton MB 15 III.
kam.na kaldrma).
@ :.. Ispu~. -
@ - zaptlvnl d.o (zblj.na gllnalll betan MB 16)@ - fIItanka kpuna@ - dr.na!na cav@
-: b.to~ MB 15
Nasllelle:.
<D - z.ptlvnl d.o Ikamena k.ldrma u e.m.ntnom
malteru, gllna III beton MB 15)@ - Ispuna
0 - zaptlvnl deo (zbl).na gllna III beton MB 16)@ - geotekstll@ - flltenka Ispuna@ - drena!na eev(j) - b.ton MB16
Na olnovu rr.a!jenjlR.publi~kog sekret3rijataZI kultuI'USR Srbiie br. 413-81/74-02 od 4. II 1914. ne pIKI" porez na promet
~tlmP8 S.veznl ZlYod u Standardizeciju- Beograd?,
806JUGOSLOVENSKl
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PR1MENOM
ad 1991~1.05
1
2346«I78910111213Prilog A
Prilog B
Ukupno stralll 211
Projektovanla put8Y8OSIGURANJE DONJEG STROJA SAOBRA{:AJNICA
I UKUPNE STABILNOSTI TLA I TRUPA PUT A
JUS~~4,2!!9..
1990~.....__.- ..-----.-... - '-'." ".--
Pravilnlk br. 06/01-93/215 od 1990-09-11; Slulbenilist SFRJ. br. 67/90.
Earth works. Technical requlr"",anrs for stab/llty of 6IIrth slop6S In road construction
Prl!ozl A I B Imaju Informatlvan karaktar.
SAD R ZAJStralll
Uvod1
Predmet standarda I podruela primena1
Veza 18 druglm standardlma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Mehanlzml nastabllnoltl zemlJanlh mall u podruelu saobratajnlc:a . ., , , . . . , . . . . , . . . . . . , . . . 2
Uzrocl naltabllnoltl ."".. '. . . , , . , , . . . . . . . , . . . , . . . . . . , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . ,5
Paramatrl. optaratanja l metoda analiza. . '. . . '. . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ., . . . . 6
l:vntotatla, .. . .. ... .., .. . ... .. . .. .,. ',' .. . .. . .. .. ..,. .., . .. . . . . ... 5
Marenja parametara evrltota tla .".".,..., :, ".,... 6
Karakterlstlenlslueajavl. . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . , . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Metoda analiza stabilnostl ,15
Mahanlzf!li loma I metoda proraeuna15
Podobnost metoda za tri mahanizma nastabilnostl, , 21
Kritarljuml stabllnost; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . 21
Matoda stabllizecija ; tehnieka raJenja, ,.,. 23
Metoda za relavanja uslovnih jadnaeina granlena mnoteu za pro;zvoljnu kllznu povr! . . . . . . . . . 25
Po.bni koncepti u analizl stabilnosti kosina, , 27
Uvod
Ovaj standard def1nl~e tehnlcke elementa projektovanja 0 kojlma ja neophodno vodld raeuna prl dell.
nisanju geotehnickih parametera, uslova opterecenja, metoda proracuna I pri izboru krlterijuma 51ebll.
nostl zemljanlh materljala trupa puta I njegove okollne.
Problematika postaljlce puta I kolovozne konstrukclje, koja ja pod znacalnim utlcajem $Iobratajnog opte.
recenja, nlja predmet ovog standarda.
1 Predmat standarda i podrut3ja primene
Ovlm standardom sa utvrduju tehnlckl uslovi 18 projektovanje donjeg stroja $Iobrecajnlca prama uslo,l.
ma stabllnostl temaljnog tla. koslna n..lpa, useka, prlrodnlh padlna I vaclh masa zemljanlh mltarlle~
u domenu puta I njegove okollne.
Predmat standarda ja da odgovaraj uclm projektnlm merama I krlterljumlma obezbedl kolovoznu kon51ruk.
clju od §tetnih deformaclle I veelh pomeranja koja bl mogle nastatl usled pojava nestabllnostl veclh zlpre.
mine tla u podrueju trupa put a I temeljnog lIa. Stabllnost masa tie ja uslovllan. I §Irlm lokalnlm prlrodnlm
geotahnlcklm I topografsklm uslovlma u kojlma sa $Iobreeajnlca nalezl, a utlcal $Iobraealnog optaraClI1ja
na ove poj.ve je od sekundarnog znaca!a.
I izd:lnjeI I
SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
Str""" 2 JUS U.C4.200 807
2 Veza sa drugim stBndardima
JUS U.B1.001 - Geomehenleke Ispltlvlnjl. Oll1tl kllslflklcljl tieJUS U.B1.028 - GeomehenJekl Ispitlvanjl. Ispltlvlnje dlrektnog smlcanjl tieJUS U.BI.029 - Geomehoniekl!spitlvlnjl. Ispitlvlnje smlcenjl u trllksljelnom lperltuJUS U.B1.030 - Geomehlnlekllspltlvlnjl. Odre(llvlnje prltlsn. evrstoCe tie
3 Mehanizmi nestabilnosti zemljanih masa u podru~ju saobratajnica
3.1 Obllci nestlbilnostl terlna se del. nl trl osnovne kltegorlje, preml vrstl geololklh"edina u kojlml $I po-
jlvljuju.
3.1.1 U eyrstim It.mklm mlllm. moguce su po;lye otkldln;1 ogrlnleenog oblml n. strmim 1/111potkop.nim
delovim. (silk. 1), pretur.njl blokovl stenske mase prl nepovoljnlm grlnlenlm uslovlml I rl.pore<lu dll'
kontinultetl (sllke 2) I kllzln;. blokova (sllka 3). Primarl sa sllke 1 I 2 podrezumavaju uslove kod koj Ih umehlnlzmu rlvnotde preovlad.va klnematlke krutog tela. IIZ ogrlnleano ueelea perlmetlrl evrstoCe, odkojlh je u prvom prlmeru od znleljl zlteznl evrrtoCe mIse mltarl;lla. I u drugom 18nestlbllnost po)IV'Ijuje potpuno nezevlsno od evrstoCe stenskog materljell. U treeem sluelju (IIIkl 3) odlueujucl utlcellmlju
p.r.metrl smicejne evrstoCe po povrlinam. dlskontinuitete Izme(lu blokoVl, klo I orljentlclj. dlskontl-
nultete.
.?/
~~/vhx
SIIke1 SIIkl2 SIIkl3
3.1.2 Reratiyno plltk. kllz.nj. IU moguCa u k.vlzlhomoganim aredlnlmB IIIIkl 4) III po grlnlcame Izma(lu OlnoV.no atene I zemljlnog mlterijlle Iznld nje (sllka 5 I 61.
. SIIkl4
SIIkl5 SIIkl6
808
3.1.3
JUS U.C4.200 Sir'" 3
Dubok8 kllzanjl zlmljlnlh mlSO SOpojlyljuju u obllku koo noiliel 7, gell JI pom,,"nJ" ml" tlo ogrlnle..
no j8dnom Ikoljk8ltom kllZllom poyrll prlbllfno st.,nog III Ilipsoidnog obllk8, so r.lotlyno mollm dlstor-z/jlklm dofo~maeijomo kllznog t.lo. U Iluelju dl so formlrl kllznl powl kojl u znltnoj mlrl odltupl od
onl kojl usloyljlYI pom,,"nj" so predomlnontnom komponlntom rotldjl, mogutl IU IIo20nlll obllelll
rulleltlm r.lltlvnlm u.:!eltem roucil. I ..1,.loclj. kllznlh m_. NI llici 8 prlk8zlno I. kllzno tllo ko). II
sosto;1 od poj8dlnoenlh d.loYI eljl j. prodominentnl Yilieino pom.,lnll pollodlce rotlclj. uz mlnju kOn!-pon.ntu """,Ioclj. SOvellklm Iloklllzovenlm dlstorzljsklm d.formecljlmo Izm."u n)lh. Moguto IU Islo-
20nl pom..ln)1 prot.fI1o trlnsloclon. prlrodl, prl eemu II vertlk8lno kompon.ntl pol Iodice grlnlenlh
u~loYlpo pom.rlnjlm~ ""stilim uslod rlzllke u brzlnlml kretonjl pojodlnlh dllOYI kllznog telo (1IIkI91.
SIIkl7 Slikl8
Oslm nlpred oplsanlh obllkl nestabllnost; prlrodnlh padlnl, mogutl su pojlYI tleenjl slpklh neyellnlh
materijala pod de;stvomgr.Yitoclje, SOIII bez u.:!esta podzemne yode. Obllk pomer.nj. znle.jnijlh kolitl-
n. zemljanlh mlter;j.11 koje, nolene Intenzlynom bujlcom yode, mogu ugrozltl soobracljnlcu jesu teclltl.
Drugl obllcl rulenjl tla, kao Ito su zornljane Ilylne, tecen)1 I progreslynllom, ne mogu se InlllzlrlU kon.
yenelonalnim postupciml. Za!tlta od OYihoblikl nestabilnostl zemljlnlh mosa sastojl 51 u IdenUflkleljlprobleml, ko;1Sl dllje tretlra praktlcnlm prlyertlynlm merlml.
3.1.4
3.1.5
3.2 U oyom standardu .. tretlro grupi probleml u kojo) 58 potoneljllnl nlstlbllnost mole oplslU klo kllzen)epo jednoj III yill kllznih poyrll, amasa tll .. krete kao eelinl Iii kao nlz od manjeg brojl pojedlnlh cellne
ml" tll.Obllel kllzanjl terlnl I trupi PUtl Sl, preml obllku kllznl po.rll kojl dell pokrltln ad nepokretnog dellma.. tlo, mogu podelltl n. trl osnGynl Yf$te,I to:
- rlyne IIIpllnern. (Sllkl 101.
- krutno<ilindrlene (sllkl 11).
- slolene (sllkl 12).
SIIkl10 SIIk8 11
BRZINA KLASIFIKACIJA
10Z Ekstremno <tI
10'..brzo .C'
OJ3m/s >UOJ
10°.....
--1Crl
Veoma OJ
brzoc.>
1(JzI 0
q3rn1minI -J
UI I......... IE 10'3
L~
I
::J K)~ 8rzo
fi0c 10-';
'N'- UmerenoaJ ,(f \5m/mes
I10-7 5 poro
105m/godIII
Jet Veoma
fJ"sporo 6cm/god10- Ekstremno t. spero
Str... 4 JUS U.C4.200
3.3
3.3.1
3.32
809
Slika 12
U slu~.ju prlrodnlh III ..~ Iz..d.nlh kosin. more s. uStano.ltl "aktl.noSt koslna" kola Izra!o.a ..lIelnu Ibrzlnu nj.nog pomerenj.. Na sllcl13 prlkazono Jakleslilkaclja brzl,,! kllzanja koslna. 'Oplsnl krltorllumlza klasiflkaclju aktl.nostl t.rena po uslo.lma stobllnostl. ill nestlbllnoltl koline III slede~1.
Steblln. koslne
Pomerenja se nlsu doga(l.la u pro!losl, a nema Ih nj sade.
Rana fez a ru!.nja
poja.a puzanle, sa III b.z longltudlnalnlh zatduflh pukotlne na po.rllnl terena. Brzlna pomerania Ie Iz.
me(lu 0,111,5 m/god. (zajedjnleka poja.. z. mnoge koslne).
3.3.3 Srednja fez. ru!enja
Progresj.na poja.. pukotlna I lokalnlh zaru!a.an;a kod krufno-clllndrlenih kllinlh po.r!l; bloko.1 Ie po.
~Inju od.ajati kod planamih kllzan;a a !irinal dub!na zatafuflh pukotlna se po..fa.aju. Brzlne pomeranja
rastu I do 6 em/dan, dol.zl do ubrzanja pomeranj., noroelto za .rema I nakon p.d".ln., . uspor..aju se utoku I\lvlh III lulnlh_pllioda, Nil 1)()lIuuiwl-motJu utlcatl avenlu.lnn papl.vo uknllku.. fUUJlUB,,,,In,..pn.red vodenogtoka, kao I poj... zemljotresa.
3.3.4 D.lImleno III tot.lno ruhnje
V.f. mo.a tla IIIdoo.n.st.bllno mas. so pomarlo uno. prlvrem.nl poloh). ost..llajuflllO ,ob. !k"rpu.
3.3.5 Potpuno rulanje
Cel. nest.blln. masasopomerllauno. kon.enl polohl kre~uflsobrzlnomod oko 1 m/mln u ,Iue'lu root.clonog kllz.nja. PI.nern. kllz.nj. st.nsklh mas. mogu donlzatll brzlne Izme(lu 20160 km/eas.
Sllka 13
810
3.3.6
JUS U.C4.200 So 1
Lavin. 111 teC.nja
Mogu sa rezvltl Ilz gore oplsanlh obllke kllz.nj. kosin.. Tot.lnl I ko08Cnl obllcl rulenj. .. Costo mogu
dogodltl odjednom I b.z prethodnog upozorenja.
4 Uzrocl noStabllnolt1
4.1
Kllnnje ma.. tla n.staje kada proseCan smlcajnl napon du! krltlCne kllzne povr~1 postane veCI od proseC.
ne smicajn. CvrnoCo tie.
Prlrodne padlne
Noravnoteb 'slle' mom nutati usloa ,ednag ill vi~ faktora:
11 Promena proflla pr..eka koslne prl kolo) se pov.Cavelu .ktlvne .11. po\lOCo.anlem1011n.Ugornlam delu
koslne ill pri kojoj II smenjuju otporne slle uklanjanjem materljala sa no!iCnog dela koslne.2) PovaCavanje pornag prltlsk. podzemne vode, usled Coga dolaz! do pede nlvoa normalnlh efektlvnlh
napo08 I smanlenja smlcajne CvrstoCo tla. Pornl prltlscl podzemne vade mogu nastatl zbog zasiCenja
atmosfersklm.padavlnama (kl~m 1/111topl)anjem snegal, fIItraclle voda Iz ve~taCklhIzvora, wog po.l.~enja nlvoa podzamne vade usled promene uslova drenlranja padlne, oscllaclle nlvoa vode u podruClupadlna pored vodenog toka III pored .e~aCklh jezere n.stallh gradenjem brana. Zeostal. vod. ne mole
da pratl spu~anje hldrostatlCkog nlvo., usled nepovollnog odnoS8 Izmedu brzlne spultanj. nlvo. I vo.dopropusnostl tla od kojeg i. teren Izgraden. Unutarnja erozlj. prl kretanju vode mo!e IZllYatllznole.nje Cestlca m.terlj.l. - sulozlju.
J) Progreslvno sm.nlenje smlcajn. C.rstoc, tla'lli stene usled rasped.nj., Izlu!lvanl', prom.n. u mlner.l.
nom s.stavu, k.o I otvlr.nje I rezmekl.vanje po prslln.me IIIkontinu.lno I postepeno smlcalno delor.mlsanje (puZlnjel.
4) Vibraclje uzrokov.n. z.mljotresom, minlranjem!" pobijanjem ~Ipo.a. Indukovane dlnamlCke sil. uzro.
kuju zbljanje IImesitlh peskov. I prallnastlh materljala I lesa ispod nlvoa podzemne vode III kolaps
senzltl.nlh gl108, uzrokujuCi poveCanje pornog prltlska. ClkllCnl naponl IZlzvanl zemljotresom mogu
luzvatlllkvelakclju rastresltlh ZlslConlhslojev. jednoliCnog, peska.
4.2 Kosin. nasipa
Kllzanja tela IIIkosin. nasipa mo!e nastatl usled jednog IIIvile od sled.Clh uzrok.:
1) OptereConj. temeljnog tI. Izn.d njegove gllnlCne noslvost! s. an.llzlra u koherenlnom zaslConomtiu Z8
uslove u toku gr.denj. III neposredno nakon za.rletka glldenla naslpa. Prlvromena st.bllnost naslp. na
mekom koherentnom tlu je krltlCnlja od tr.jne stabllnostl, jer s. CvrstoCatla povecava tokom vramenazbog dlslp.cljo pornog prltlske u procesu konsolld.clje. Potrobno Ie proverltl uslove stobllnostl z. odgo.
vOlllucl brol komblnocllo ...podole I vollClne pornlh prltlsoka. Costo 10II Inkv"" sluColl)vlm. krltIC,,"
rel.tlvno duboka kllzna povr~ kola tanglll Cvr~Cotlo 'spod mekog gornjog sloja.2) Spultanj. nlvoa vod'lLpodruCju naslpa pored vodenog toka III pored veltaCklh jezera nastlllh grada.
njombrana.Zaostala voda ne mob da pratl spult.nje hldrosta.~ICkog nivoo usled nepovoljnog odnosa
Izmedu brzlne spultanja nlvoa I vodopropusnostl tla od kojeg je naslp Izgraden. Ukollko je pod log.mal. vodopropustljivostl, prl spu~.nju nlvoa vode povecava so opteree.nj. tla n..lpom, ~o r.zullujenedrenlrenlm prlra~jem pornlh prltlsaka u podlogome od koherentnog sltnozrnog materljale. Pobil.'nj. lipova mob IUlY.tl nestabllnost naslp. usled genorlsanO{jpornog prltlska. Unutarnja erozija prl
prodlranju vade mob JUlYatl Iznolenje mat.rijala - sufozlju.3) Dln.mlCke slle. Vlbraclje Inzvane zemljotresom, mlnlranjem IIIpoblj.njem ~Ipovaltd.
4.3 Useci iii za.ci
Kllzanja mogu nastatl usled jednag III vl~. uzroka oplsanlh u t. 4.2. Dopunskl laktor kojl trebe .n.llzlratl u
sluCaju tvrdlh glln.I'
p.d horlzontalnlh n.po08 za vreme Izvodenja IskoPD, ~IO mo!. IZlZv.tI pol'vu 1/111
otvaranj. prslln.. Ukollko vod. ude u plSllne, dolaz! do omeklav.nia I C.lStOQ gllne se progreslvno sm..
S".n.6 JUS U.C4.200
5
6.1
. 6
811
njuje. Mor.51Im.ti u vldu d. je trajna st.bllno't usek. krltlOnlj. od prlvremene st.bllnostl. K.d. je,kosi.
n. otvoren. dub vreme I postoji moguenost Inflltr.clje vOde, mol. doel d~ bubrenj., sm.njenj. Ovrstoeetokom vrem.n. I progreslvnog ruhnj. kosin..
Parametri, optere~enja i metode analize
Probl.m .n.llzo stabllnostl ..mIJ.nlh m... svodl .. n. odr.alvonje Odno.. Izmeau r.spolo!!v. smlcajneOvrstoee I proseOnog smlcaJnog n.pone IIImobilisene Ovrstoee koj. j. potrebn. d. hlpotetlOko kllzno t.1o
odrll u r.vnot.ll. T.j Indeks relatlvne st.bllnostl, kojl II n.zlvo ..f.letor slgurnostl", definite, II k.o:
FS-T/Tm
gdeje:
Tf - smlc.jn. Ovrstoe. tI., .Tm - prose On. veliOln. smlc.jnlh napon. kola d.lu)e po kllznoj povrll, potr.bn. d. odrll hlpotetlOno
kllzno telo u r.vnotell, 111mobillsane smlcajna Ovrstoee.
6.2 OptereCenje roase tlo II sestojl od:
1) sopotvene tellne mase uJ,2) Ij)oljnlh saobr.ee;nlh I druglh optereeenj.,3) pornlh prltls.k.,4} Inercli.lnlh sll. zemljotresa.
Optereeenj. n.veden. dd 1) do 3) tretlr.ju se k.o stain. st.tIOk. opt.reeenj.. OptereCenje pod 4) predst.v-Ij. sluO.)no kr.tkotrajno optaree.n!..
Cvrstoca tis
6.1 Podrazumeva se da emplrlj,kl linear.n Mor-Kulon- TercaglJev z.kon pred'tovlia zadovoli.v.jueu .prok-sim.clju opls. stanja n.pona prllomu u Odieaenom Intervelu efeletlvnlh napon. (sllka 14).
6.2 Krto pon.hnj. tla u dranlranlm uslovlmaopteroOonja mole bit I znaOajno kod tvrdlh prekonsolldovonlh gll-na I zbljenlh krupnozrnlh materlj.la u nllam podruOju normalnlh napona. Postoi.nje razllke Izmeau vr~ne
cvrstoee I r..ldualne Ovrstoee u odsustvu cementlrajutlh ve.. Izmeau zrna objetnjav. II trenjem Izmeaucestlc., prom.nom konflguraclje skelet. tl. I prom.nom zapremln. ,(dll.taclje) u odnosu ne krltlcnu po.
roznost, te lomom pojedinacnih zrn. krupnozrnih meterljele, k.o I promenom orljenteclje flloc.stlh ml-
ner.l. gtineu sluc.iu sltnozrnogtl. (silk. 16).
7 Merenje parametars ~vrsto~e tla
7.1 P.rametrl smlcajne cvrstoce tl. odreauju se I.bor.torljsklm I terensklm I,plllv.nilm. I prlmenom m.tod.povratne anallze.
7.1.1 Lobor.torlJ,k. m.tod. su:
- opltl trl.k,lj.ln. kompr.,lj. (vld.tl st.nd.rd JUS U.B1.029).
- opltl dlrektnog smlcanj. Ivld.tl st.nd.rd JUS U.B1.028).
- oplt Jedno.k,lj.lne kompr.,lj.lvld.tl stend.rd JUS U.B1.030I,
- oplt smlcanj. u prstenastom smlcajnom .paratu,
- oplt I.bor.torl;skom krllnom ,ondom.
7.1.2 Terenske m:8tode su;
- oplt terenskom krllriom sondom,
- terenskl oplt dlrektnog smlc.nj.,
- penetr.clon. sondlr.nj..
812
7.1.3
7:l
JUS U.C4.200- 7
11Matoda povretna anellu data IU u t. 9.3.
SmlceJne tvrstote po bllo kojoJ rami zavt.1od razllke Izmedu lotalnog nor_loog nepone I pornog prll'"ka,lto ..Izrafava Mor-Kulon-T~Ii8Vim emplrlJsklm zakonom u obllku:
r, - c' + (an -ul tan"gdaje:
c' - kohezlJa za afaktl1lne nepona,
e' .- ugao smlca;ne otpornoltl tie Z8ataktl1lna napone,
an - totelnl ~rmalnl nepon kojl de\uJa na ravan loma,
u - pornl prltlsak.
7.3 Alternatlvno, ako Ja e' konstanta nezevl od nlvoa napona, Istl ukon Ioma sa mota oplsatl preko glev-
nlh nepone prllomu u obllku:
(a, - asl - 2 c' cos 8' + (a, '+ aJ'1 sin"
gda su 0,' I oJ' mlnlmalnll mekslmalnl glaml afektlml napanl prl Iomu.
Graflk tako oplsane IIneama zevlsnoltl Izmedu afaktlvnog normalnog nepona I makslmalnog smlca;nog na.pone koJi mota de prlml skelat tla, prlkazen na sllcl14, predstavlJa amplrlJ.ku aprok.lmacllu veza proseC.
nlh napane prl vallklm daforrnacljama.
'f
SIIke14
7.4 Tla kod kojlh su zrna me<lusobno pOV8una ...ied rakrlstallzecljalll camantl,.na oksldlma gvol<1a, manga.
na, kalcljuma, slllcljuma III druglh matarlj a mogu lmetl stvarnu kohezliu, odoosno omlcajnu Cvrstotu ked.
je normelnl nepon jednak null. Ukollko postojl stvarna kohezlja zn.eajne veil Cine, tade 18, nalealte, mote
govOfltlo stenl a ne 0 du.
P,eme fund.mentalnom prlnclpu efektlvnlh napone, kojl sadrlll stev de su I promena zapremlne I omlc.i.
ne evrstota funkclje razllke totalnlh napone I pornlh prltlsaka, formuille 18 obllk anvelope napone 10m. ze
"elsto koherentan" materllal, Ito Ie prlkazaoo 118sllcl16, a mob sa Izrazltl k.o:
7.6
.,. . Cf u
III r,. (a, - oJI/2. cu
gdele:
Cu - kohezlla nedrenlranog uzorka (u dallem tekstu: nedrenlr.na kohezlj.). perametar evrstote u totalna
napone, nazevi..n ad nivoe napona, all mole bit! funkclja poloh;a elementa tla u prostoru.
Strono d JUS U.C4.200
7.8
813
'Z"
Silica 15
Ukolllc(ne element 1IOdomzesl~nog tla OptefKuje na takev nefln dl nlje 1nOgua. IYIkUlCljl .ode Iz
Intergrlnullrnog Prtlstorl, na mob doti do znafljne promene Zlpfemlne. I obzlrom ne WIOmlmllu stllljl-vost vede u odnolu ne stllljlvOit lleeletl tla. Ako Ie ne menje zepremlnl slceletl, tade ne mole dotl do pro.
mene efektlvnlh nepone. Ako II ne menil efektlvnl napon, tldl je smlfut8 evrstota koRstlntna. U ovomIluflju Ie IVIkrugovl totllnlh nepone presllkeveju u jedan krug etektlvnlh napona.
,
Dellmlfno zlsitenllltnozrnl meter III" opteretlvenl u nedrenlrenlm uslovlml pokezuiu ..lItlvno vellku ko.hezlju i zlkrlvljenost Invelope totllnlh nepone Ioml. Relatlvno vlsoke kohezlil Ie prlvldnog kerlktere, k80
polledlCl sukeije I negetivnlh pornlh prltlslke uzrokovenlh kepl18rnlm etektlml kojl POYKeVlju etektlvnl
nlpon Izme(lu zrna. Prl povetanju vlelnostl u drenlrenlm uslovlml opedlju etektlaukelje I fvrstota tla
Opedl. ZI odre4en Inleljllnlstepen zlSltanjl neopteretanogelementl tie, A porlstom nlvoe totllnlh napo.
na u nedrenlrlnlm u.loviml dolazi do Istlsklvenjl I ..stverlnil vezduhe u vedl, stepenzeslta"'l reste I
pornl prltl.el rlstu. Ukollko je Inleljllnlstepon zlSltanjl tlkeV dl .. prl odre(lenom nlvou napona SlvYOZ'
duh rlnvorl u 1IOdl, mlterl)ll.. u nedrlnlrenlm uslov'lml poflnje ponllatl k80 potpuno koherlntln, tl prl
dostlzlnju odre41nog nlVOl neponl fvrstote postlje konstlntna (Sllke 18).
'Z"
SIIkl18
7.7 Konceptl Iz t. 7.5 I t. 7.6 omogutavlju lnallzu uslove prlvremene stlbllnostl m... tie u prlrodl u Ilufaje.
vlml klda je brzlna promena naponl usled prlreltoja optoretanja znetno veta od brzlne promene etlktlv.
nlh nlpone, Ito je klrlktlrlstleno Iskljuelvo Zl .Itnozrne metorljlle mele vodopropusnostl.
Polto II u toku kon.olldlelje odvljlju procesl promene zepremlne, promeno pornog prltllke I promenaefektlvnlh nlpone, fvrltota .. vremenom menja.
7.8
7.9 tvrstota tli nlje nekl unlpred dltl konStlntl, VK je, 'zme(lu ostalog, I funkel;1 putlnje nepone I !storljedeformeel;l.
Ako 51 niYOtotlblh neponl povetlvl, trenutak zavrletke nlnolen;1 opterKlnjl IZI.letlk grl4enja nell.po, ne primer) predstlvljl krltlenl uslove Zl stlbllnost me.. zo.ltenog .Itnozrnog tll.
7.9.1
7.9.2 Ako Ie nlYOtotllnlh nopone u tlu smln)uje !prllzvo4enju useke, ne prlmerl, usled usporenog bubrenjl(konsolldleljl SI .uprotnlrn znlelmll generlute .. negatlvnl pornl prltllel. poYKeveju sa etektlvnl no,ponl
I mesa tla mote bltl, blr prlvremeno, Itlbllna. Di.ipoe'ja nogltlvnlh porn In prltiSlke rezultlra padom Imlcaj.
ne fvrltote. Ovo mole dovestl do odgo4enog ruleR)I, Ie au parlmetrl fvrstota Zl efektlvne napone moro-
davn' Zl ocenu trl)ne Stlbllnostl mill tll u lekvlm ullovlme.
814
7.9.3
7.9.4
JUS U.C4.200 Siltna 8
Neka normalno konsolldovana sltnozrna zaslblna tla osetljlva su na 'poramecaje Uuslovlmasprecene pro.mena zapremine. Takva tla pona!aju 58 krto I dostllu vr!nu cvrstocu prl relatlvno mallm deformacljama, .
nakon toga, praktlcno odjednom, usled strukturnog kotapsa skeleta dolul do vellkog I nag log porasta por.
nog prltlska, . nedrenlrana cvrstoca opadna za fedan do dva rada vellclne. Odnos Izmedu nadrenlrane mak.
simalne cvrstoCa Cu Jtvrstoee preradenog tla cu, sa Istom Z8premlnom pora IIIlstom vlawo!cu u uslovlma
potpunog zasleenja osoblna je koja 58 nazlva "senzltlvnost".
Krto se pondaju u drenlranlm uslovlma 1 cvrste prekonsolldovene gllne I zbljenl krupnozrnl malerljall.
Vr!na cvrstoCa sa moblll!e prl relatlvno mallm deformacljama, a Z8tlm sa porastom smlcajnog pomeranja
cvrstoCa postepeno opada I nakon vellklh deformaclja dostl!e konstantnu, rezldualnu vredno'l"zn.lnom.nj\J od vr!ne. Dljagram kojillustruje takvopondanje datje nasllc117. U tom slucaju sa Z8 Istl m.lerllel
mogu deflnbal! dve anvelope napona loma, tl. vr!na I rezldualna.
&~~<f ft . d'
ISlika 17
Vr!na smlcajna cvrstoca sa mole aprokslmlratl vec ranlje naved.nlm Izrazom u I. 7.2, a rezidualna n.
analognl nacln:
;=- c' + 0' tan 0'f,r r
"r
Indeksom r oznacen! su odgovarajucl paramelrl rezidualne cvrstoce, Ii. paramelrl smlcajn. cvrSloce Iia
nakon vellkih smlcajnih pomeranja. Rezldualna kohezija c, ie real no iedn.ka nuli, jer mehanlzam 10ma
podrazumeva relativno klizanJe glatkih plocastih minerata, koj! su orljentisani p.ralelno sa ravni loma.
Ugao rezidualne smicajne cvrstoce 0;, kojim se opisuje m.ksimalnl smlcajnl otpor tla oakon vellklh I
dlskontinualnlh smlcajnlhpomer.nja, veom. cesto zavis! od vellclne normalnlh efektlvnlh Ilapona kojl de.
luju u ravnl loma. Eksperlmentl I anallze uocenih pojava nestabilnostl mogu prlkazatl da je anvelopa
rezldualne smlcajne cvrstoce tla zakrlvljena (sllke 17 I 20).
7.9.5 Odnos Izmadu vr!ne I rezldualne smlcajne cvrstoce zavlsl od nlvoa.napona I oplsuje se Indeksom krtosli:
1'f -irI '"B
Tf
7.9.6 Krupnozrnl zbljenl necementlr.nl materlj.II, k.o !to su drobljenl kamen, !Ifun.k I pasak I njlhove m.lavl.
ne, nemaju kohezlju. Zakon cVTSloCadat je u obllku:
T . u' tan0'f n
Za dati materij.1 ug.o smicajne cvrstoce zavlsl od zbljenostl I nivoa napon..Ugao vr!ne smlcajne cvrstoce granul.rnog m.lerlj.la s.slojl se od zblr. komponenle Irenj. prl konStlnlnol
zapremlnll od doprlnosa uticaj. promene zapremlne (dll.t.cije).
Strono 10 JUS U.C4.200
7.9.7
7.10
7.10.1
7.10.2
7.10.3
815
Znafajna vell~lne kohezlje, dellnlsena fvrsto~om u ravnl u kojoj je normalnl napon jednak null, no pollojl
ukollko Izme(lu uno ne posto)e hemljske III ..cementne" veze. Odseeak, kojl konvenclonolnlm poslupclma
nastaje ekstrapolacijom p~ve anvelope ka nultom nivou: normalnih nopona, stvara privldnu kohezlju koja je
u najveooj meri posledica zakrivljenostlanvelope napona loma, Elementl nellnearne anvelope napona lema
prlkazani su no sllkama 16, 17, 16, 19120.
Zavlsnost ugla smlcajne otpornostl tla u funkclji normalnog napono u ravnl lema mote se oplsatllzrazom:
0' ~ 08+ t:.0'/ (1 + I7/PN)
gde je:
0'8 - baznl ugao trenj a,
t:.IJ' - mekslmalna ugaona razllka,
PN - normalnl napon srednjeg ugla.
Gornji izraz,ilus1rovan no sliei 18, oplsuje ugao smicajne evrsto~e zbirom od dva elana. Drugl sablrak ima
osobinu da teil ka nuli sa porastom normalnog napona, tako da ukupan ugao smicajne evrsto~e teli kon.
stantnoj granlfnoj vrednosll koja se deflnl!e kao baznl ugao tranja"B'
11
6'
a;
Slika 18
Izraz Iz t. 7.10 prlmenjen na izraze Iz t. 7.2 17.3 redukuje se na konvenclonalnu linearnu Mor-Kulon-
-Tercagijevu envelopu u svakom od slede~a 1r1 slueaja:
1. oko je makslmalna ugaone r.zllk. .60' - 0 za prolzvoljno konoene vrodnosll par"motr. PN'dohlja se d.
je'"
~"8;
2. ako je ..n.pon srednjeg ugla" PN jednak null, za prolzvoljnu konaenu vrednost AI!' doblja sa da je, kao
1u prethodnom slueaju, 0' ~ 08;3. ako je "napon srednjeg ugla" beskonaean, tada je 0' - 08 + A0' - 0~.
Nelinearna anvelopa napona 10m. mote se opis.tll druglm analltleklm IZlazlma pod uslovom d. takav
opis .proksimlra eksperlment.lne rezult.tc bolje od stand.rdnog line.rnog zakona.
Na slicl 19 prlkazanl su k.rakterlstlenl rezultat! Z8 kompaktlranu glinu. Promena ugla smlcajne evrsto~e u
funkcljl normalnlh efektlvnih napona data je no sllcl19a). a oblik anvelope napono 10ma u konvencionol.
nom podrueju napona Ispltlvan)a do 400 kPa na sllcl 19b). Razllka Izmedu IInearne Interpretaclje loplsa
nellnearnom anvelopom posobno je znaeajn. u podrueju nltlh nlvoa napona (silk. 19c)). !lustraclja mogu.
~e zakrivljenostl anvelope rezldualne smicajne otpornostl za gllnu je prikazana no sllcl 20.
,.-
~IOU"
'If
..0
816
7.10.4
.,.,
"",,,
fII'a)
--...
JUS U.C4.200 51 1\
Ked I118tarlj.'. kojl Ie krt~ ponalaj'! 10m la mol. odvlj.tl progr.llmo. 18 r.zlleltlm It.panom inobUlucl'
J. totalne evrstoee u pojedlnlm t.ekama gan.rlsen. kllzn. povdl, kojl 18oplsuj. r.zldualnlm 'aktorom:
2DII(k~.1
1DQ a:: JDDlOG
bI£~p lOG ;III 103 UJI
I.~.I
c) :
f
~\..~-------'Cr.~"--10 -~--
ii .,.--~ za
III
10 III !II"'(k~"
sa 11110
Slika 19
8 Karakteristi~ni slu~ajevi
1',-1'R-
1', =-1',
al
ik~'
a,; 110sa ICXI(.~,
ItCI
b)
~I<~0 sa 100 ItCI lID
IIIP'11
(J"'10
Slika 20
Kosin. u krupnozrnim c.mentiranim mat.rijalima
U slueolu nlskog nlvoa podzomn. vod. (.lIko 211 10m 18 malo dosltl pn plltkol plomlrnollllllingo zokrlv.
Ijenoi kllznoj povr!1. Pojava Zltelue. pukotlne je kankteristlena prl relatlvno vlsokom nlvou podzemne
vode Isllka 22), kada sa kllzanje doga4a po relativno plltkoj kru!no-cliindrienoj kllznoj povr!1. No!lca kllz.nog tela j. uslovliena lokalnom vi.lnom koslne.
Anallzlra sa prlmanom parameter. evrstoeo z. e'oktlvn. napone c' I 0' sa dronlronlom uzo' k. ("dronlr..
nl oplt"). Vellelne pornlh prltlsaka s. odrec!ulu Iz tIItr.clono sllko pomoeu str uino mro!e.
8.1
Kosine u krupnozrnim nevezanlm metarij.lima
Stabllnost kosin. zavlsl, pre SVegd,od nlvoa podzemne vode (sllke 231 24). Pri nlskom nlyou podzemne
vade kUzanje so pojavljuie u obliku lokalnih odronjavania sve dok 5. koslna n. ubla!1 do nagiba koji je
iednak uglu trenja 0'. Prj vlsokom nivou podzemne vade ugao stabilnog naglba kosine je pribll!no iednak
0'/2.
8.2
SUM. 12 JUS U.C4.200 817
S.Gs,c;
~
Slika 21 Slika 22
S.G
S,G
Slika 23 Silk. 24
Na sllkama ie:
S - pesak
G - !Ijunak
Analizira sa prime nom efektivnlh napona I para~etn 0'. Manja kohezlja, koja fepajfe!ee posladlca zakrl.
vljenoStI anvelopa napona loma, sa zanem.rujo:Posebna petnja se mora posvetlt!'pltanju te(:enia ako su
u pitanju rastreslti sitnozrnl peskovl.
8,3 Kosine u zasieenim normalno iIi malo prekonsolidovanim glinama
Klizanje se pojavljuje po prlbilino kru!no-clllndrlfnoj kllznoj povr!1 hllke 25) (:Ijl se polo!aj mole tecrlj-
ski odreditl u zavisnostl cd promene fvrstoce u preseku koslne. Polotaj podzemne vode ne utJ(:e na sta.
bllnost osim ako !luktcacija nivea ne menja .fvrstotu iIi se pojavljuje u pukotin; izazlvajucj dopunsko hori-
zontalno opterecenje.
Anallzira se u totalnlm naponima, uz opisivanje promene fvrstoce u presaku. Parametri fvrstoce sa odre-
c3uju iz opita jednoaksijalnom kompresljom, oplta sa nadreniranlm uzorkom (.,nedreniranl opit'1, triaks;-
jalnom kompresljom iii pomocu krllne sonde..
'--...""'---
Na sllcl ie:
CL - pra!lnasta gllneCH - masna gllne
Slika 25
0.4 Kosina u uslojenom profilu tie
Polotaj krltlfne kllzne povr!! z8v!s; od relatlvne fvrstoce I orijentaclje slojeva. Klizna povr! je festo kom-
blnacija aktlvnlh neutralnlh I pesivnih delova, prl femu centralnl blok odgovara uslovlma stratlflkaclje.
Kllzna pov!! je naj(:e!ce slo!ena (sllka 26).
818
8.5
Slika 26
JUS U.C4.2uO Str.". 13
Na sllclJe:
S - pesek
G - IIJunak
C - gllna
M - prallna
Analizira sa u efektlvnim naponlma prlmenom c' 11'1'za sitncizme materijale i 1'1'za nevezane.
Duboka Pl'zsnja starih kHzilta
Povrl lomu III nJan va~1 deo je blilgo zukrlvlJan (sllku 27), a u gornjam dalu sa mole uo~itl Itarl olllJnk -- skarpa, ~Ija je dullna u preseku reda vell~lne 10 % ukupne dullne preseka kllzllta. Smlcajna ~vrsto~a
kllzne mase opada sa veli~lnom pomeranja koja su se ranlje dogodlla. Kritl~ne su situaclje u tvrdim pre.
kcinsolldovanim gllnama, koja su omek~ne, Isprskale 1sa strlJama po kllznoJ povrl!.
Slika 27
Na sllclje:
CL - prallnasta gllna
CH - masna gllna
Anallzlra se u elektJvnlm naponlma I parametrlma rezldualne smlcajne ~vrsto~e. Pri tome je neophodno
odredivanje mobillsanih parametara ~vrsto~e metodama povratne analize, koja je opisana u t. 9. Zahtevani
laktor! sigurnostl mogu u ovom slu~aju bltll znatno manjl od 1.4, all ne manil od 1,15. Anve!opa napona
loma mola bltl zakrivljena, te se mora vodltl ra~una 0 nlvou prose~nlh normalnlh napona za kojl se pro.
vode laboratorljska Ispltlvanj. ~vrsto~e.
KHzanje zbijenog nalipa na mekom vezanom tlu
Povrl 10m. mote bltl uslovljena predomlnantnlm mehanizmom rotaclje (sllka 281111translacljom uz poia.
vu aktivnih I paslvnih prlzml, koje ~lne slotenu kliznu povrl. Potrebno ie anallzlra!! oba mehanizma 10m.
da bi se nal.o krltl~.n.
8.8
~ ",/ S,GI
"I +"""---~ ~, ~
"""""""'" "",/'""" ~"
CLICH
Slika 28
Na sllel ie:
CL - prallnasta glln.
CH - masn. gllna
S - pesak
G - Iliun.k
S 14 JUS U.C4.200 819
Analiza nabllnonl sa mora Iprovanl za totalna I za afaktlyna napona da bll8 od.adlo k.ltlean Ilutaj.
U Ilueaju veoma brzog g.aGenja zanama.uja 18 mogub1on konaolldaelja J anellza prJ",amana nabllnonlIp.oYodI u totalnlm naponlma p.lmlnom peramata.a ey.ltote Iz oplta sa nadrlnl.anlm uzo.kom IIIlzoplta k.llnom sondom. Ukollko sa deformacljl prl Iomu mata.lja'a nellpe I podlogl jako ,"zllkuju, faleto.
Ilgu.nostl mo.a bltl vecl od 1,00 lako 18potpuno zanama.1 amlcajna e",stoe. tela naslpe.T.ajna stabllnolt 18 anallzl.a prlmenom pe.ameta.a eyrstote Z8 efaletlyna naponl uzlmljucl prl tome vall,
elna pornlh p.ltlsakl p.ama hld.OItaUeklm usloylme dlletl.anlm ~o!ajam nl- podzlmna yoda.
Owe sa mora posaboo Yodltl.aeuna 0 valleinll b.zlnl razyoja Ileganjal horlzontalnlh pomeranja u Yllml'
nu. SleglnJ. t.upe put. nakon Izg,"dnj" koloyoznl konsuukelll ne Imlju blU nl vlllka nl ne.lvnoml.ne,j.. to,mole Izazv.U zn.eajnl defo.m.cljl I ottet8nja. Pojava podulnlh pukoUna u kolowzno) konst.ukel.jl mo.a se spreeltl mlnlmlzl.anjlm yelleina odgolSonlh defo.meclja. Pod.azumev. sa da sa, oslm t80.ljl
konsolldaeijl, ovde moraju upot.lbiU metode naponsko~aformaclC¥\e analiza koje omogucuju ..gledava.nje ka.akterlsUenlh yelleln.. U oyom slue.ju su, oslm pe.ameta.. ev.noe., od posebne valnostl dlfo.m..
eljskl pe.amet.!.
8.7 Kllzanja kosina u.ka u tvrdlm ispucalim 811ne....
Smanj.n)1 horlzonulnlh napona (sllke 29) p.1 IzvoGenju Iskopa Izazlva bub.anjl glln. Iotva,"n'" prsllna,
Ito z. posledleu Ima pad eyrstoe.. Obllk krltlenl kllzn. pov.11 zavlsl od v.llelne I orlj.ntaeljl prsllna III od
dubinl omeklanja gllnl.
I;
/ I, ,l ',,/ ,/ CH
,""" /',
/ ./.."//','
",,'
...f.:::::--"-----Nasllelje:
CH - m.sna gllna
Silk. 29
Priyrem.na stabllnost sa .nallzl.. upotrebom yrlnlh peramlta.a evrstoel e' I c'. T.ajna stabllnost Sl anall-
zlra prlmenom rezldualnih parameUra evrstoel e; Ie;.Ukoliko je Indeks kltostl 18 < 0,5 I r..ldu.lni faletor R > 0,85, mole ,", pored rlzldu.lnl, ZldrlaU I
vrlna smlea;na evrstoea. Ukollko oba uslova nlsu !spunjlna, marl 18rleun.tl II rezldu.lnlm paremetrlmesmleajne evrStoee, jer postojl znatna yerov.tnoe. pojave progreslynog lome.
8.8 Nasip na padini
Uslovl nlstabllnoltl sa poJ.vljuju Iz najmlnj. dv. rlzloga; usled powe.nj. optlrltlnJa prlrodnl padlnl
novlm optlretenjem tlla nasip. i usled Izmlnjenlh uslov. dronlran;a I lvapo.aeljllz padlne,lto mole iza.
zvaUpoveeanjepornlh pritlsaka.Stabllnostnaslpa(sllka30) Dvlsl ad kvalltlta tlla naslpa(u manjo]me-rl), ad pa.amatar. evrstoe. padlnskog mat..!jala I od Inleljalnlh st.nJa nlwa podzlmna vod.. Obleno 18
rulenjl kosin. dog.1So u obllku podnollenog kllz.nj., n.kon Izvesnog vrlmln. po z.vrlltku gra""nj.,
kad. d06e do povllan;a nlvo. podzemene yodl. Prvl znacl nest.bllnostl H pojavljuju u obllku podulnlhpukotln. rll kolovoznoj povrllnl (sllke 31), n.kon toga slede m.nja denlv.l.elja koj. mogu p.etll u kona,
eoo rutenje trupa puta sa dllom pad!n..
Analiza 18 sproYodI paramltrlma eyrstoel u etlletlvnlm I18ponima, all .ka ja povrlinskl pIIdlnskl sloj za.siten Yodom, potrabno je, paralelno, Iprovestll anaUzu stabllnostl u totelnim naponima, Yodetl raeuna 0
uslovima dlltorzijskih deformeeij. i konsolldaeijl.
820 JUS U .C4.:ZOO Su.na 16
Slika 30
Slika 31
9 Metode analize stabilnosti
U smlslu ovag standarda. metode anallze stabllnostl zemljanlh masa se dole na trl osnovne grupe:
1) PrvD grupa metoda je usmerena nil odroaIvnnje more stDbllnostl maso till Izr8~UrntvanJcm faktol IJ
slgurnosti, prl temu su u najllroj prlmenl metode u ok,;irima prlnelpa grenitne ravnotde. Ovaj prist up
se mora prlmenjlvati, jer daie odgovor na vaino pitanje da 11je neka masa tla stabilna, sigurna Iii na gra.
nlellomo, kada sa mogu oteklvatl velika pomerenja III rulenje.
2) Analiza stabllnostl se ne sprovodl samo da bl se doblo faktor slgurnosll za poznate parametre tla, vee i
za odredlvanje parametara tvrstoee prl lomu ukollko je dollo do pojevo ","Inbllnnul mosn II.. Zhuq
toga se analiza sprovodl na obrnul n.tln; nalma, ako je pOlnalo da je prl rulenju Fs a 1,0, Irate s. para.
melrl kojt.odgovoraju ovoj realno konstatovanoj sltuaelj!. Takav postupak se ovde nallva "povratnom
analilom". Radi odredivanja pouldanlh parametara tvrstoee u efektlvnlm naponlma, neophodno je sa
najveeom mogueom pouzdanoscu odreditl velltlnu I rospored pornlh prltlsoka no kllznoj povrll prllo.
mu.Dodatnl zahtev podrazumeva I potrebu odredlvanja nlvoa normalnlh napona prllomu, kako bl sa oda.brale valltlne optereeenja prl komparatlvnlm laboratorljsklm Ispltlvanj;ma. Na ovaj natln se odredl pro.
setna tvrstoea prl lomu, koja u slutaju vellkih I ponovljenlh pomeranja najtalce odgovara rezldualnlmparametrlma tvrstoCe.
3) Tree. grupa metoda Ima kao primarnl ellj odred1vanje stanja napona I deformaelja, prl temu su veiltine
pomeranja prl radnom nlvou napona od prvenStvenog Interesa. Ova grupa m.toda $I mot. upotrebltl
.. anall.u stabllnostl zemllenlh mase, ukollko sa matematltkl modellra I pojava progreslvnog loma, kaodopuna obave.ne anallze metodama granltne ravnotele.
10 Mehanizmi loma i metode proraauna
10.1 U metodama granltne ravnotele so podralumeva d. je laktor slgurnostl Fs, dellnlsan I.,azom u t. 5.1,konstantna velltlna dul kll,n. povrll. Pri tom. I'
neophodno unap,od delln".tl mogue. meh.nll"" hi.
po.tetltkog loma I odredltJ kllzno telo ogranlteno killnom povrll, za koj. se doblja merodavna mlnlmalna
vrednost laktora sigurnostl, koja za najmanju fizltkl mogueu granleu Ima vr.dnost 1,0.
- St IS JUS U.C4.200
10.2
821
Ukollko smlcajna tvrst~a zavlll od tr.nja. odnosno od normalnog napona, ,alpo,ed unotarnjlh Ilia j. odprlmarne valnoltl za odrallivanj. velltlna normalnth napone po kllznoj po..!1 od koj. z.vlll i';vrstot. tla
u Olnovl Ivake lam.lo. SIIe koje deluju na pojedlnatnu lam.lu Izdvojenu Iz kllznog tela prolz.oljnog obllka
I drug. velltlllO ko;e figurllu u ullavlma ravnot.le prlkazane IU no sllcl 32.
al
O~_.. 0 1
I 1
iiiI
I
h
bl
Xi_IJ i
/
'XI
E~ I -.-1
~"~-
:f~'
.-.--------.--..X
rPoznato N.poznato
M1
1-1
VI
::~: l
iIXI
~' )J_'
-
.;'If
f,
E-I
Slika 32
Nepoznate velltlne IU:
N' - normalne elektlvne Ille u olno.1 Ivak. lomel.
S - smlca;n. 1110 U olno.llam.l.
, - polofajl normalnlh komponenata medulam.lnlh Ilia
E - velltln. normllnlh komponenata matlul.meln. IileX - velltln. Imlcojnlh kompon.nata m.tlulam.lnih Iila
e - polola;1 normalnih Iila u olnovllamele
FI - laktor Ilgurnostl
Broj
nn
n-1n-1
n-1n
Ukupno nepoznatlh 6n-2
Za ro!enj. problema na ralpolaganju IU trl ullovo ravnotela za I.aku lamelu (lblr horlzontalnlh Ilia, zblr
vertlkalnlh 1110I zblr mom.nata moraju bltl lednIki null) I uslov 0 mobillsanoj tvrstotl,lz kojeg so doblj.vez. Izm.tlu smlcajn. I nonnolna slle u osnovllom.I.,lto d.je ukupno Ivega 4 n jednatlna.
r.tna metoda, u Imiliu ovog standarda, IUon. koj. zedovoljavaju sve uslove ramotale uvotlen;em razlltl-
tlh pretpostavki:-an bez zanemarivlnja pojedinih komponenata IPoljnlh I unotlrnJlh Ilia.Prlbliin. metod., u smiliu ovog standarda, su one koja III zanamaruju pojedln. sll. 1/lIIlgnorl!u n.ke UI'love r..notele.
822
10.3
JUS U.C4.200 Str.". t 1
Plona",o kllz"o povrtl Isllk. 331. kolo .u ,el.tlvno plilk. u odnolu n. dullnu kll7rKIIi '.Ia I pUlalnlll1l IU
pov,lInl terene, mogu .. tretlretl keo kllzne tele beskone~ne dullne, toko de .e utlee" n. krajevlme mogu
zenemarltl. Db. komponente me"ul.melnlh III. u vertlkelnlm pre"clm. .\1 konltentne dul kllznog tel..
tOko de je ,ezllke odgoveraju~lh komponenete ze lueku lemelu jednek. null, te 58 njlhove vell~lne ne po.
j.vljuju u uslovlme ,evnotefe. Iz,az z. lakt~' slgu'OO5\I, u odsustvu sj,oljnlh opte'e~enj. Iln.rclj.lnlh .110
zemljot,esa, gl8sl:
. c' + \1 .z co.> Q - ul t.n'"F. .
1 .z . Iin Q cos a
Silk. 33
Iz ove veze se dalj. mote Izvestl specijalan slu~aj za uslove fIItra~lje podzernne vode pa,elelno koslnl Ikllznoj povrll, Uo da;e:
Fs.e' + (1' z - 1w hw) cos> a tan
'"1
. z . sin", COI'"
10.3.1
U gornjom Iz,azu je redl jednostavnostl zanema,ene eventualne ,ezllke Izme"u jedlnl~nlh ma.. tl. !znad I!spod nivoa vode. U slu~.ju sltnozrnlh meterljale t.kvo rezllke I. zenemarljlve, . obzlrom do se mo'er Ij31zaslli vodom Ilzned nuhog pljezomet.rskog nlvoe kapllarnlm penjanjem.
Ako 58definite ko.lleljent pornog prltlska u oblJku:
'\I.u/..;. z. u .b/W
Iz,ez za Fs Iz prethodnuo~ke se mote n.plsad ke~:
Fs.C'/(1' z) + (1 - 'U! cos> a tan ",
sin Q cos'"
10.3.2 UkolJko je mat.'lial bez kohezlje t'li je e' /1Z ,elatlvno male vell~lna, go,njllz,ez postaje:
Fs. 11-'\I'
ten "'/ton Q
S".n. 18 JUS U.C4.200 823
Ako )e pr.vae fIItr.elje u podrutju Ilea n.koh.r.ntne ~osln.horllontalan, tad.)e ru - "('h" sa tlpltnom
vrednottu ru!Ol0,5. S1edl'da nekohor.ntna ko.lna bOl prl.ultv. IlIlr.elon. vod. Ima oko dva put. votl lak-tor slgurnoltl u odnosu na oplsan. uslov. utleaja pornlh prltl,aka.
luazl Iz t. 10.3.1 110.3.;2,1 pored Qtlgledn.lednoltavnostl" Imaju relatlvno vlsoku tatnolt ukollko suIspunj.nl uslovl la koj.
'u Ilvedanl, t. Ih tr.ba upotr.bljavatl za plltka kllzna t.la, plltka transladona kll.
zltla Ila uslov. lokal". stabllnostl granularnlh I nevelanlh koslna.
10.3.3
10.4
10.4.1
Kruino-clllndrl~ne kllzn. povrtl (silk. 34) s. anallzlraju, u na~.lu, metodam. lamela.
Metoda F.llnljusa 111tlv. "h.d,ka m.toda", koj. s. bOllr. na lan.m.rlv.n) u obp kompon.nt. m.dul..
melnlh ,lIa, definite ,. lualom:
F, -Le1' + (Wcos a - u I) tun 0
LWslna
U Irikelonim sist.mima, kod kojih po,toj. i lna~jnij. v.litln. pornih pritisaka, primenom gornjeg izraza,. doblj.ju nodovoljno koroktnl (konzorvatlvnl) rezultatl, t. s. u takv1m .Iuta)ovlmo ova m..odo n. pr.-
porutuje. Ovaj Izraz dale kor.ktne relultate u slutaj.vlm. kada ,mlea)n. tvrstotu n. z.vl,1 od v.lltln.
normalnlh napona na kllznoj povrtl, $to je slutaj samo u anallzlltabllnostl maso koherentnog tla u nedre-nlranlm uslovlma, ako s. um.sto e' stavl eu 10' - 0u - 0, tto dale:.
Fs-Le Iu LO IRu
:/:Wsln,a LWX
Slika 34
w
10.4.2 Proracun stabilnostl,u slutaju do se mehanlzam loma mole aprokslmiratl ellindrl~nom kllznom povrtl, uzimplieitno uvodenje uticaja normatnih komponenata medulam.lnlh sl1a na raspodelu .I.ktivnih nor.
malnih napona dul kllzne povrti, vrti so po tat nom Bitopovom Izrezu ko)i glasi:
F. -L[e'b+(W+ XI-,-XI -bu)tan0']ma
L W ,'In a
gde Ie:
ma = 1I{eos a + sin a' tan 0'/F')
Vr.dnostl za F, I bX - Xi-I - XI zo svnku I.molu koja zadovoljava gornju j"rlnoclnu, prodstavljaju rlgo-
824
10.4.3
10.4.4
---...
JUS U.C4.200 S..- 19
rozno rolonll problema. Ako II Zl prvu oprokllmlclju UIVOJlda la /J(, .0 za lvaku18mllu,lodlna""po.
Z""Ia oSlaio FI koja flgurll8 Sl obo Itrana znaka Jod""koltll no mole sa aklpllcltno Izrazill.
U praktlfnoJ upotrobl moll 'II prlmln/lvlIl ..rUtlnlkl motod", ko/I podrazumlva zanlmarlv.nj' lazllkav.rtlkalnlh komponlnltl ml<lulamllnlh sila u Izrozu Iz prlthodnog flln., odnalno prlmanu IZllz':
Fs Do1: [c'b + (W- b u) tan 8') m..
1:Wlln..
Za dlllmlfno potopljenu kOllnu, no koju d.luju IInliska opt.II~nja, podeljlna opter.eenJa l!nercljllne 11-
Ie z.mljotresa, rutlnskllz"z za Fs II mole naplsatl u prolir.nom obllku:
FI-1: { c'b + [W + W' + Ry + P b + kv (W + W.I - bu.] ten IJ'} m..
1:[W+W'+ Ry +p b+ky IW+W.l)sln..+ Rx VR/R+kx IW+W.lv/R
gdeje:
W' - potopljene mila d.11 lam. Ie Ispod nlvo. vade,
W - Z8sl~no m.sa del. I.m.le Ispod nivol vad.,zu. - pornl nltprltls.k Iznld hldrost.tlfkog nlvo.,p - lodnlko podoillno vertlkalno spot]nje opterotonlo,Ry - vartlkllnl kompon.nll &pol]nlegIInl;s1<ogopt.r.~lnla,
R - horlzontaln. komponont. &poliniogIlInll.kOl!'opt.,.~.nl.,xk. - kOlflcijent horlzont.lnog s.lzmlfkog ubrz.n].,
ky - ko.flcljlnt vertlk.lnog s.;zmlfkog ubrz.nj.,y
1 - krak Inarcli.lna sll. u odnosu n. cent.r kllznog kruo..
N.poznata vallfln. taktora slgurnostl I. pojavljuj. sa ob. strano znak. ]odnakostl. t. s. transcod.ntn.
jod""fln. relav. Iteratlvnlm postupkom. Postupak direktn. supstltucije konverglr. dovoljno brzo ZI pr.k.tlfne potr.be, prl eemu s. usvaj. d. je r.i.nj. doblj.no ako je razllk. dva sukceslvna r.zultata man;a od
n.k~ unapred date m.lo tol.ranclje. Toloraneli. nn 1m. bltl Yft~aod 0,001.
10.4.5 U an.llzi st.bllnostl se mora noel ona )cllzn. poyri koj. daj. minlmalnu yrednost t.ktor. .Igurnost!. Krlo
tlfna krulno-cllindrlfna kllzn. poyri II mole Odrodltl prlmenom rl.funara,I'll femu s. probnl centrl po".
taylj.ju u fyoroy. d.te mr.1e III s. prlm.njuj. postup.k automatskog tr.lenja krltlenog centra po n.ko)
od metOda optlmlzaclje tunkcije sa trl promenljlve.
Kllzn. poyrl; proIzvoljnog obllk., ko;e keo speclj.l.n slufaj podrazumeyaju I krulno-<:lIIndrlfne, trebo un.felu Ispltlyatl tafnlm metod.ma koj.z.doyolj.yaju.va Irl usloy. raynotd. koJi su prlkaz.nl u t. 10.7.
10.5
10.5.1 Faktorl slgurnostl prlhvstljlY. taenosll u slufaju homogenlh r.lallyno plltklh Ilzdulenlh kllznlh lola mogu
se odredltl Janbuovom metodom (1954) prema Izrezu:
Fs -1: [c'b + IW - b . u) tan \!I') no
1:Wtan..
10.5.2
gde je:
n.. - sec' ../(1 + tan.. Ian \!I'/F.),
Ullc.j dellmlfne polopljenoStI so uyodl ne sllf.n nofln kao I u BI!opoyoj matodl, a pro!lren obllk, koJi
obuhyata spal;na opter.tenje Iln.relj.lne silo lOmljolre.a, mole sa nepl.atl kao:
Fs.1: {c'b + [W +'W' + Ry +
p b + ky (W + WzI - b ul] tan IJ'}"0
1: [W + W' + Ry + P b + ky (W + W.IJ t.n Q,+ Rx . k. (W + W.'
Vellflne u gornjem Izrazu su dellnlsane u t. 10.4.4.
S,..no 20 JUS U.C4.200 825
10.5.3 Maloda navedena u t. 10.5.1 110.5.2 na pokeluju vllOku 1IIII'.lnolt prl poredenju .. ,.tn'lIm POIIUpclma.Zbog ovog nedoltatka korls~1 sa .mplrl/ska korakclja rarultat8 prlkal- ne sllcl 35, kaja /a pro,,..I.',
kamperallyne ana Il,. ogranlt.nog broja homog.nlh presake. KorakclJa . sprovodl nekon l8Vfletke Itera.
eI'a po na..d.nlm lun/ma. Ova amp/rljlka korakclja obuhY8t8 ne aprokllmaUvan net/n ..mo osnom'
obllk u t. 10.6.1 . na I obllk II t. 10.5.2, ukollko u I"aru ligurilu IInl/ska opleratenla I 'narclj.,... Ifla
laml/olre...S obllrom na to da matoda korlsll sarno dya usloya raynotah, a !gnar/Ie Irnlca;n. kamponant. rne4ula.melnlh Ilia, ... praporutuJ. .. la opl1u upOtrabu. U smiliu ovog Itanda,d., ova melod. .. klallllkuj. uprlbll!na matoda. N.vedana ogranltenjl .. ... odno..1 nl Jlnbuoyu matodu II (19731.
\1£
fa
\10
Fs (korlg) - 10 X Fs
SIIkl 35o,.z
d/L
IIU CI,4
10.0 Za fllltki moguta klilna pov,!1 prollvoljnog obllka, radovoljlvan;a III uslova ,aynota" (tltna m.lode)
bellanemarlvanja pojedlnlh komponenall unullrnjlh slla,uldokal ",ltke dopusUyosti ,.lenja,ohalha.c:lujarezultall kojl sa kretu u prihvatljivo uskim granlc:ama, bel obzira na tip hlpoteza ko;lja blo upo.
,trabljan za daflnl..nja metode kola daja jednoznatan rezulllt.
Osnoyn. usloyne jednatlne Iz t. ~0.2. Na sllcl32a) prlkazana /a prollvo'Jna killna povrlltdelj.na yerUkal.
nlm preseclma na n lamela, prl cemu IU mec:lulameln/presacj numerlsanl od 0 u "aktlynom potetku kil,.nog tela" do n u ..noflcno; tackl" kllzn. poyr!1. Deflnicije prvsetnih Ilia I njlhoyih napadnlh tataka date
su na IlIcl 32b) sa usyoienom pozltlvnom orljenlacl/om opter.t.nla I momenala Ilia. Konturne sll., koj.deluju na IZdvojenu lamelu I odgoyarajute zep,emlnske sll. mogu se, prema prlkaranom poSlupku, pod.U.
tl na pozn.te I nepoznate veiltIne. Ukollko je lamela dovoljno uska, tako da se moment! usled rnllkeelektlynlh normalnlh napo"a
"a krajevlm. beze syak, I.mel. mogu zenemarltl (e. 0), t,' us'oya ..vnote"Urav"1 ze syaku lamelu glase:
10.7
t X-O
E,-1 - E, + Nj sIn 01, .. 5. cos 01, + H, . 0
1:Y-O
XI-I -X,-Nj COSOl,- 5, sin 01,+Vj-O
1: M - 0 (za srldilnju tatku Olnove lamelel
EI-, d,_, + (b,/21 tan 01,- E, d, - (b1/21 tan 01,- (b,/21IX,-1 + X,I + M, . 0
82.6 JUS 1l.C4.200 Gunn" ~1
U gornjlm IzrazlmaHI' VII MI supoznata v.~~ln. oPt.r.~.nJa k~iad.luJu na lamolu I, 0 ..odo so no:
VI - zllir svlh .vOPtlkolnlh kompononota 1110 koio obuh\lotaju sopstVllnu to!lnu lamol., zadatu v.rtlkalnu
komponeotu spoljnjog opt.ro~.nj., v.rtlk.lnu kompOnentu uZ90n. (pornl prltiscl U osnovl 10m.I.)
I v.rdk.alnu kompon.ntu'$.lzml~kog ubrzanja;
HI - zblr svlh horllol)talnlh kompon.neta gore navodonlh Ilia;
M,- lllir Ivlh pozn.tlh moman.to u odnolu na ".dllnu ta~ku osnov. l.m.I.; sonoll so od mom.ntospoljnieg optero~.nJa I momonto Inorclj81nlh sUo us led horllonl81nog s.lzml~kog ubrzanja.
.Osnovna n.poznol8vall~ln., laklor ~lgurnOsll, prodlt.vlj8 YO.lU Izm.au "ormalnlh Ismlcajnlh III. u osnovl
10m.l. u obllku:
N' tan'"
+ c' IFs ~
s
Zadovol]avan].m gor. navedenlh uslovnth jedna~lna d.flnl!. s. kor.klno rol.nie ko]e j. mogu~. na~1 Uluvoaenj. dopunsklh pr.tposlavkll bel zan.marlvanj. pojedlnlh komponer)at. me(!ulamolnlh Ilia.Jedan od mogu~lh polupaka la ralavan]e osnovnlh uslovnlh Jadna~lna granl~n. ravnolef. u metod I Ie.mele dal Je u Prllogu A. .
10.8 Oslm poslupka oplsanog u Prllogu A ovog standarda, uslovne jedna~ln. Il I. 10.7 se mogu rdlill druglm
ekvlvi1lnntnh:nnou~nn prlzflntlm motodomn nkn 7ftdovoljnvnJu,..Iova 11uvm)fmu u t. 10.2.1 I 10.0 bellanemarlvan]a poJadlnlh kompon.nata medulamelnlh slla.
U OVO; la~kl slandarda prelpostavl;eno je da su parametrl smicajne ~vrsto~e dati u konvencion.lnom,
linearnom obllku. Prollr.n)a m.toda no nollno~ran obllk anv.lo~a noponaloma zahlovo dopun,klll.ro.
Ilvan po'tupak u slu~alu clllndrl~nlh I prollvoljnlh kliznih povdl, kako bi se ladovoljila odgovaraJuca la.
visnosl Ilmeau normalnog napona I smlcajne ~vrsto~. duf kllzne povr!1.
11 Podobnost metoda za tri mehanizma nestabilnpsti
11.1 Melode z.pror.~"n stabilnostl, u lavisnOSli od oblika klizne povr!i. moraju zadovoljit; slede~e uslove:
1) Za planarne klilno povr!i mora se lOdovoljltl najmanja jedan uslov ravrioteze, I to u,lov ravnotefe slla u
pr.vcu kllunja hipoloti~kog kllznog tola. Rdani- ie dalo u I. 10.3.
21 Kruzno.clllndrl~ne kllzne povrll mor.ju se anallzlrad melodomkoja zadovoljava najman;e dva uslova
ravnoteze. Rutlnska Bliopova meloda, na\led.na u I. 10.4.31 10.4.4, daje ladovoljavajuce resenje, all
s. mogu upotrebldl metod.. prlmenlnve na prolzvoljn. killne povrsl.
31 Prollvoline kllzne povr51 moraju so anallzlratl melodam. koje zadovoljavaju trl uslova r.vnolefe. Umanje krltl~nlm slu~.].vlma i ukollko nama znaeajnlh spol]nlh opterecanja 111spoljnlh stabllizaclonih
, slla, mogu se upolrablti I metode koje dellml~no zadovoljavaju samo dva uslov. ravnotaf., all se prl
tome moraju upolreblll.odgov.r.ju~e korekclje uzlmajucl u obllr ogranl~enja navadana u 1.10.5.3.
1'1.;2 Prostornl elektJ, ukollko sa smatraju zna~ajnlm, mogu so uzell u obllr manje rigoroznlm I nau~no prima,
11m poStupclma.'
11.3 Zo homogon. koslna sa jednostavnom g.om.lrljom I homagenlm rasporedom pornlh prlt/s.ka postoja
odgovaraju~ gotova ra~en]a u obllku labela 1/111 dl]agrama kojl se mogu j.dnoslavno upotreblll u ogranl,
~enom broju slu~ajeva.
rab.le I dljagraml za proroeun st.bllnostl lemljanlh masa mogu sa upotrebltl u onlm slueaj.vlma keda s.aprokslmacija rea.lnog problema moze pouldano Ilvestl na I.kav na~ln da su zadovol]enl uslovl la kojeje re!en]e dalo. I najjednoStavnljl problem se soda mofe reSavatl so ~om la~no~~u I manj 1m utro~kom
vremena primenom ra~unara I odgovaraju~lh soflva"klh pak.la.
12 Kriterijumi stabilnosti
12.1 Pod naru~onlm uslovlma StablinoStI podrazumevoju so.delorm.cljo trupa puta, I.meljnog tla 111okolnog Ie,
rena, kojlma se narusa.. kontlnultet mas. tla, !to Ilazlv. I dlskontinultale u kolovolnoj konslrukclJl,
vellke Ilmen.u podlttnomi popni~nom preseku pute J dslecanja na okolnlm obj.ktlma u podru~iu
saobra~.jnice.
SluCaj Parametrl Fs(mln)
Nasip no m.lo daformabllno! podlotl"', e' 1,4
Naslp na slobonoslvom zaslCenom tlu"', c', e.. 1,4
Usek u zasltenlm gllnama"', e', Coo 1,4
Usok u krupnozrnom tlu II' (e'.O) 1,2-.-
Prlrodno nostobllna podln" 0; Ie;'!! 0) 1,10.
-Sima ukollko su parametrl pouzdano odret1anl metodomn povr.tno In.lh:8.
Napomena: U slucaju nlske pouzdanosll parametora, mlnlm.lnl F. treba uvaCatl z.O,25.
51"'"22 JUS U.C4.200
12.2
12.3
12.3.1
12.3.2
12.3.3
12.4
12.5
827
Ukoliko su defor~cije takva da nl dollz/ do naru!evenj. kontlnultotl, an )1 rad vanelnl pomeranja kolo-VOlnl konstrukcljl takav da ,Iuz/va prlml'tnl promlnl u podulnom I poprlenom profllu puta, krlter/jumlsa samo Indlraktno mogu povazati II par.mltrlml evrstota, an II vanelnl I lOaeal ovlh pojava moreju apI-
s8tl dlformlcllsklm pokazatlilfma.Gr.nlca Ilmldu oplse (vetlhl pomar.n)a uslovllanlh volulnatrlJs~lml dllormlcl)ama I pornaranla u.lad
dlsto.r:rllsklhdllormaclja u musl tll razgranleave/u I dye osnovna mahanlzml tnJnlh pomlranll:11 U prvom sluee)u Sl lOhtavI de f.ittor slgurnonl u krltlCnu kllznu povrl nl bud. manlf ad nakl uno-
prad dnta vradnostl (Fs > 1), prl eamu se podrazumeva da jl na tl) naeln Indlrlktno zadovol/an I
uslov 0 mellm daformlClJeme.2) U drugom slueaju Sl anallzlraju vIIIClnl deformaclja, uz Implicltnu pretpoStevku da .u dlformeclie
unemarljlvo mule.
U Izboru r.eunsklh paremetar. CVrstO~1I druglh uslove .n.llze doputte sa dltlrmlnlstlCkl 1/111probulJl-IistlCklprlstup.
DatermlnlstlCkl prlstup podrazumev. d. sa odredenom par.metru tla u ..ako) taCklma'l tl. prlpll. n.ka
vrednost, kola mot. odgovar.tl srednjo) vrednostl IIIlma n.ku vrednost kola il mlnja IIIvIta ad proseCnl.
Vellelna par.m.tr. II mote menjatl ad taCk. do taek. III Sl odreden. konstantnl vrldnostl pr/pl.ujupojedlnlm zonam. ako 51njihovl osobln. Izr.zlto razllku/u. V.IIClnl I ro.pared pornlh prltls.kl sa t.kode
utvrd. nl osnovu raspoloflvih pOdataka, a prl tome se Ima u vldu d. nJlhove velleln. mot. bltl promen-lilva u vremenu- VolIClne ,pollnlh oPtere~onja, ukljuCuJu~1I selzmlCke utle./a, Unoso se k.o dOlO,kon-
stantne vellelne.
Probablll'llckl prllaz prlhvata clnjenieu da su p;lrametrl slucajne vellcln. koje se mogu krelatl u nekom In-
to".lu I mogu sa oplsatl n.kom lunke/jom raspodolo. Brol prom.nlllvlh, mOdullm, nill ogranlCon somo
ovimelementima za svaku lacku veC one mogu bitl lunkelje u prostoru (p.ramalrl CvmoCe, pornl pr/llselJ I
u vremenu (slucajna optereeenja, var/jaclje nivoa podz.mnlh voda, selzmlckl utleaj!), Broi promenljlvlh I
nlvo pauzdanostl poi.dlnaCnlh podataka postavljoju lakvom pr/l81u ralatlvno vlsoka zahleve. Ovakav
pr/SIUP se mota upotralJltl somo u goolo!klm formaeliama u koJlma su pralhodno vrlona oblmno geolahnl-
cka istra1ivania i izveden; znacalni gradevlnskl zahvatl kojl su rezultate sprovedenlh istratlvlnla, u od9O-
v.rajuCol morl, tahnlckll okonomskl verlllkovall,
Ako so Ima u vldu da oblm zomlJanlh radova u useelma I nasipima zavls' od naglba koslna, mora so poseb.no dokazlvatl ekonomska opravdanost nlflh vrednostl faktora slgurnost/ u slucaju veliklh zemljanlh rado-
va- Mora so Imatl u vldu ~Inl.nle. da nlfe vrednoStI faklor. .lgurno.tI lnaco Istovromono I poveConlorlo.formaclja tla, nophodnlh za moblll.anje relatlvno v.cog dela raspolof/va cvntoce, Ukoliko se te delorma-
cljo mogu dlrektno odrazitl na pomeranje kolovOlne konstrukelje, nlske vrednostl faktora slgurnastl
nemaju ekonom.ko opravdanie.
Od prlmarnog je znacaja Izabratl one parametre cvrstoa. kojl su merodavnl kako za prlvrem.nu.tako I
za trajnu stabllno.t trupa puta I nje90va okollne.
Za potrebe projektovanja po ovom standardu usvajaju se determlnlstlckl krltedjuml dall u tabell I,
, Tabela 1 - Projektne vrednostl mlnimalnlh dopu!tenih faktora .Igurnostl prl statickom opterea.nju(bez inerclialnih sila zemlJotresa) I visakoj pouzdanostl parametera
828
'12.6
13
13.1
'131.2
33.3
13.3.1
JUS U.C4.20051"'"
23
Utlcal Indnog zemljotrela na n.bllnolt kOllne unosl so nokon Ipro.edenlh .nallza zo Itltleko ullo.o oJ!'terece';jl.'Uk;;ilko se Izracunaju faktorl slgurnonl Fs < I, rezult.t sa mob prlh.atltl ~ko so polebnlm
proraeunlma pokat. da ce pomeranja bltl u prlh.atljl.lm granlcame.
Motode llilbiliz8cije I tehniak8 re~j8
U Ploj.kto..nju zemljanlh ,ad".a m02e I. dogo<llli tI. ,.cun.ke 1'10..'. liuurnoIUIHlkdlu<l...<lnhlj.ju
not.lj.no nllkl faktorl slgurnostl.
U toku l%Vollenj. zemlj.nlh r.dove I k.snlje, u toku .ksplo.t.clje objekt., mogu so uoeltl poj... nest.bll-
naiU.
U I..kom ad n..ed.nlh Iluc.)e.. mora .. odgo.arajuclm proJ.klo..nlm m.,.",. oll.,lI.dltl z.<lo.oll.."
juca stabllnost.
Da bl se na!la odgo..rajuc. rahnje. moreju se Identlflko.atl gla.nl rulozl prognozlrene 111uoc.ne nosta.
bllnonl, kako bl tehnlcko re!enje bllo raclonalno I Ilgurno.
Gla.nl razlozl za moguee poja.e nestablinonilli nodo.oljne sigurnostl mogu so I..stl ne joden III.I!e sle-declh Utroka:
1) KOl)turozemljanih ma.. su Isu.l!e strme u odnosu na karakterlstlke materllala kojllh "clnj..aju.
2) Materijalj. nodo.olinec.moce, te ne mole da seodrtl u r..notetl za prod.lllenugeometrliupresaka.3) Pornl prltiscl su .Isokl,
!1° Ima odlucujucl uticaj na stabllnost masa tla,4) Na masu tla su delo.all, IIIce delo.atl, nekl nepo.oljnl Ipoljnl utlcaju, kao, na primer, .ellk. saobraeej-
na opterecenja, selzmlcke Inercljalne slle 111opterecenja okolnlh objekete.
Mere la stabllilo..nje zemljanlh m.s. se u o.no.nlm ~rt.rna klaslflkuiu na sledecl necin.
Promena geomatrlje preseka
11 Ublala.anje nagiba koslna mole predsta.ljaU eflkasnu stabililacionu meru ukollko su kritlene relati.noplltke klizna po.r!l.
21 Preraspodela zemljanlh masa u preseku koslne preme!taniem mase tie .. .I!eg dela koslne na njogo. nltldeo moguea je najce!ee u slucaju useka I zasoka na padlnl.
3) Dod..anie belastau notlcl kosinemole predsta.ljatl eflkasnustablllzacionumeruu slueaie.lmakad. iekrltlcn. rel.ti.no duboka kllzna po.r!.
13.3.2 Dren.lne mere
1) Po.r!insko dreniranje - kontrol. oticaja I erozlje predsta.lja oba.eznu meru pre.entl.ne za"lta saobra.
c.jnlce I njenog !Ireg podrucja.
2) Drenir.nje mase tla plltklni drendnlm .istemom prlmenjuie so u slueaje.lma .eoma .isoklh nl.oa pod-
zemnlh vada koje pornlm prltlscima smanjuju e.rstocu tla ta prodsta.ljaju glavnl uzrok nastabllnostl.3) Drenironje mnso dublnskJm drene!nlm mernmn podrozumovo Intorvonclje no smanjnnju alto.klll prltl.
saka 1/111 presecanje ak.lfera kojl utleu na stabllnost masa tla.
13.3.3 Potporne konstrukclja
1) Gra.itacionl tipo.i potpornlh konstrukclJa mogu po.oeatl stabllnost mas. tla pod uslovam da .. obazba.
dl stabllnost kllznlh tela u kojlma Ie konstrukclja nalazl. Korytrukclja mora, osim toga, zadowljlU
uslo.e stabllnostl prl klizanju Ipreturanju. Doputt.no optereeenjetemeljnog tla mora so dokazatl premaodgo.arajucem postupku 11. Pri/racunlma .. mora dokazatl flzU~klprlhvatljl. r..pored unut.rnjlh Iliaprl zado.olj.nlm uslovlma stabllnostl.
2) Sidrene potporne konstrukclje mogu po.aCe11stabllnost mase tie pod uslovam da se upotrebe sil. 0090-
.arajuceg Int.nzlteta aktlvnlm III pasl.nlm sldrlma (ankerlmal.Ankerl se mora;usldrltl u stabllnompodrueju m- tis IIi u nl21m sloj..lme stan.. Proracunlms po matodama koje se o.lm stsndardom d.-
flnl!u kao tecne mors so dokazatl flzlckl prlh.atljlv raspored unutarnjlh Ilia prl zedo.oljenlm uslo.lms
Stabllnost' .
1 JprlVllnlk 0 t.hnil~kim normetivhnlzi projektOWlnje I izvoGenje redOY. kod tameljenjllJnlGevinsklh obj.b'l.
Strone 24 JUS U.C4.200
13.3.4
13.3.6
13.3.6
13.3.7
13.4
13.5
829
Oblo!ne k,onstrukclje
1) Prskanl beton olafan fallfriom mre10m uz prlmanu kratklh ankera mole se upotrebltJ ze Itablllzovanle
koslna u meklm 1/111relpadnutlm stenama, u vezanom tlu, radl obezbedenja od lokelne nestobllnoltl.2) Oblofnl zldovl od betona IIIkamana u' camentnom malteru mogu Ie upotrebltl u Ilufaju 1 Iz ove taf.
k..
Ojafavanje masa tla va!tafklm matarljallma
1) Armlranl. tla Ilnt.tlfklm matarl/allma IO.ogrld) prlm.nluja sa za nablllzovanja kOllna oollpo I prima.
nJufe s. lukceslvno sa napradovanJem naslpenf..21 Prlbadanje tla (soli pinning) mole sa upotrabltJ za lokalno stablllzovanje koslna useka. Ova mera sa
komblnuja sa postupkom pod 1 Iz t. 13.3.4,
Tratlraoja tla
1) Temperaturno (termlfkol ojafanje tla mote sa upotrabltl ukollko sa, Izma!!u ostalog, dokata da tla
pokazuja osoblne ofvrl~avanja prl tarmlfkom tratlrenju.
21 Injekelono tretlranla masa tla se mota upotrebltl ukollko so dokale da odgovarejuta Injekelona masamote prodretl u masu tla, Ita 00 nakon vezlvanja dovestl do ofvrltavanja. Mora so imatl' u vidu utlcajprimenjanih prltlsaka na op!tu stabilnost masa tla tokom Izve!!enja radova.
31 Elaktroosmoza sa mota upotrabltl u .Iu~aju zasl~e"lh gllna.
Paslvna mare
Ukl.nl.nla nostabllnog matarll.'a molo bltl atlk.sn. mera ukoilko .u ..",.mln. odootog noll.bllnoo mo.terljala r.latlvno mal., a odgovarajUl~imanall.ama sa dokata da takva Intervanella ne~e d.stablll.ovati pt'a.
ostall den mase tla.
Za stablllzovane mase tla iz t. 13.3 mora se dokazatl da su zadovoljenl krltarijuml op!te stabllnostl obu.hva~anl ovim standardom:
Ukoliko se u okvirlma stablllzaeionih mera, oslm tla, primenjuju i drugl materljall i/ili konstrukeile,po-
tr.bno je doke.atl njlhovu strukturnu stabilnost po oeufno prlznatlm metodama za odgovarajuoo kon.strukelja I materlj.la.
830 JUS U.C4.200 Su ~
PRILOG A
Metoda za r8l8v8nje uslovnlh jednai!ina Dranli!... ravnotele za prolzvollnu "Iizoo povrt
A.1 Velii!1118smlcejne komponente mel1ulamelne slle X, pretpostevlja Ie u obllku:
X, - A flxll E, - A f, EI (11
gdeje:
A - nepoznete komtanla,
Itx,1- I,- zad.t. funkclj. r.spod.l. neglba me(lul.m.lnlh 111e.
U nei!.lu, prvo Ie ZI funkclju I(xl IZOber. konSt.nt., Ito odgov"l hlpotlzl dl su sve mel1ullmllne Illemel1usobno per.lelne. Ukollko se ne dobljl flzli!kl prlhvetljlv rlspored unutarnjlh slle, t.da Ie Irlte onllunkcljl kojo te takve uslove zadovolJlII.
Rodl kreteg plunj8'ozn.else:
I, - (tan g'/Fs -Ian a,1/11 + tIn aj tan 9'IFsI 121
D, - 1 - a,A f 1 (31
gj-I -I-I, Afl-I (41
qj - (1 -I, ton~) g. 151
Rriavanjem II) I 121 po E, doblja se
EI- EI-I g'-I/III +q, b,c;tan a/Fs+ a,V/I, + H,/D, (61
GornJa rlkurzlvne jednai!ln. mora do zadovolJl uslovo ne krajlvlma kllznog II Ie, ko)1 se Jednostavno mogu
naplsatl keo:
E -00 (71
E - 0n 18)
Mornenlna jednai!lna, uz oZl18ku da je D, - E,d"
Imeobllk:
D,- D'-I + (Ej-I + EI) (b/21 tIn al - A Ib/21If'-I Ej-1 + flEil + MI- 0 191
Imajuei u vldu uslov 171 ze 1 - 1 - 0, mora bltlDI-I - Do - 0 a, prIme uslovu (81 u I- n, mora ie zado-
voljlll uslov de Ie Dn .. O. Nakon zldovoljlvlnja ovlh uslova polotaj napodnlh tai!eka me(lullmelnlh.,"
odre(luje II Iz Izraze:
d,- Dj/E, (ul- 1 do n - 11 (101
A.2
SIStem od 2 n ...lIneemlh jednai!lna tlpe (6) I (101 trIbe relill de bl II odredlle nepoZl18tl velli!ln. FI, A,E. I d, korll6enjem uslovI (711 (81. Ako Ie broj I.mell n, brol nepoznetlh II svodl ne n - 1 aile
EI'n - 1
momenetlDI'
te velli!lne A 1 Fl. .
U opItem IlueoJu Iterltlvin poSt~p.k Z8 relevlnJe slsleml nelln..rnlh Ildnli!lne avodl II nl dye hlrecljlka
petlje u Ilueoju konw...,;onllne lineerne Invelope neponlloml. U prvoj petljl rekurzlvnlm poltupkom IIZ8
S.ron8 26 JUS U.C4.200 831
A.3
flkslranu v.llelnu nepozn.t. A tr.1I FI tlkYO d. J. En - 0 prem.lzr.z/me tllll (6),' z'llm se seIZl.eun.-tlm vrednostlme ullZl u drutJu IIItlju II Izrezlme tllll (101. gII. . Izr.eun.Vlju Vlllel", DI poe.vod I- 1do n. Z.tlm II v.rlr. A dok v.lle,", Dn ne bude menl' od nek. dovollno mel. ud.l. 101.raneIJe. POilu.IIIk II ponevll' unut.r dV8 ",vldene Iter.c/Jlke petll' dok toler.neli. ZI nelzr,vnllU Iliu
En I toler.nell.z. V8l1elnunelzrevnetog momentl d.tog v.lle'nom D
n ne budu Istovremeno zIdovoljen..
Tribe lmetl u vldu d. . prorei!unlstebllnostl ZI prolzvolln. knzne poml, ilz zIdovolJavanj. Ivlh ullov.
revnotefe bez obzlr."'
tip metod. kol' obuhVltl tle.n postulllk u smlslu ovog st.nd.rd., moraju Ipro,vodltl prlm_m 'Iektro~1h reeunlre.
832
8.1
PRILOG B
JUS U.C4.200 Suo.. 27
Posebnl konceptl u analizlstabilnostl kosina
Sinteu ulaznlh pOdataka I raeunsklh rezultata mora se u projektnoj dokumantaeljl prlkazatl ne ja..n Ipregledan neeln. U odra"anlm slueajevlma ja ,azult.ta analiza korlsno uablie;tl u nakollko koncepata koJldaju iasnljl uvld u znee.j pojedlnlh promenljlvlh. Korlna 58 koneaptl kojl slede.
Taorlj. naulralna IInlja u prlmanl na ..gledavanja prom ana uslova stabllnostl potaneljalno nastablln. mas.
tla ilustr~anaje na slie; 36. Prime.. radl, prlkazana ja kruino-clllndrlena kllzna pom, all sa postupak mo.Zeprlmenltll na kllznu povri prolzvoljnog obllka.
8.1.1
Mom.ntl u odnolu
na ow taeku
Ce
~tar rotaeije ~NasipenJa uvek Nesipenje pri. Naslpanje.uvek
ol"no. vremeno nepo- nepovol)no
pov )voljno ali po-volino za Imi-
nu nabilnost
INedrenirana neutralne taeka
. n.posr.dno Ispod eantra rotaelie
Slika 36
Aka so lH,kn ad 1001010optorctl nQklrn mollrn OplO1otul1icm,uvnJ utica) m02u hllDll dVQ IIUlltvlsno posledlcc.
Prvl efekM bl Ie 18stojao u promenl vellelna "aktlvnlh slla", a drugl u promenl .fektlvnog napona u osnovl
lama Ie na kllznoj povril. Mogu se daflnlsall dye taeke Oil dvallnlje. ako se podr.zumeva trodirnenzionalan
problem) koie r.zgr.nleavaju pozltlvna ad negntlvnlh .fekata naslpan)a III usee.nla kOlin. u o<l,,"'u ".stabllnos! kllznog tela, za nedranlran. rdrenlran. uslov.. Ovo omogu~va da SAkv.lltatlvno ocene prlv...
menll trajnl efektl stablllzeclonih mera prl preraspodall masa tla radl stablllzovanja koslne.
Koncept ekvivalentnog bloka podrazumevada je me1odolT'!:"~ili~ne ravnotefe odrcacn rasporednormall,ihnapona I mobilisanih smleajnlh napona po konturl kllznog tala koj. j. optereeeno I eventualnlm spoljnlm
optereeenjem Iinereijalnim selzmlektm sllama. Rezultuju~ slla pornog prillska du! kllzn. povril moia se
rastavlll na komponentu upravnu na ravan ekvlval.ntnog bloke (uzgon) I na komponantu por"elnu so
kliznom povrtl (strujnl prltlsak). Ugao naglba kose ravnl Slattekl ekvlval.ntnog bloka moZe 58, sa dovolj.nom taenoieu za praktlen. potr.b., Izrazlll odnosom odgovaraiuelh Int.grala komponontalnlh n!pona
du! kllzne povlil. Na ovaj naeln je kllzno telo prolzvoljnog obllka svedeno na statlekl .kvlval.ntan blok zakojl s. moZe razmatratl utlcaj spoljnlh optereeanja na njagow stabilnost.
Ako se razmatra utlcaj slla sldrenja (ankerl) na stablinoS! bloka, mora se dokazatl da ~Ptimalan naglb sllasldrenja zaklapo adre"en ugao sa .kvlval.nlnom kosom ravnl pod odgovar.jueim nagibom.
Iz opl.ree.nja akvlvalantnog bloka I du!lna kllzne povrll moou se odredltl proseen. velleln. normalnlhnapona I proseena v.llelna mobillsanoo smleainoo napona za prlm.nu u odre"lvanju r.zldu.lnoo faktora
Izt. 7.10.4.Ulaznl podacl za enallzu stabllnosll moraju da obuhvale raspored I v.lleln. pornlh prltlsaka u masl tla prllomu, to sa plj.zometarsk. sllka more utvrdltl sa makslmalnom mogueom t.enoteu.
Koncept .kvlvalentnog bloke 58 mora korlstltl uanali~itrajnihdeformacijamasetle usled sna!nlh z.mljo-
tresa ukollko so pseudostatlekom anallzom doblje da je Fs< 1.0.
8.1.2
Slr.'\8 28 JUS U.C4.21)C) 833
8.2 ZI uslovl selzmlekog optlr.tenjl, v.llelnl 18lzmlek09 ubrz"ni", tzv, krlth'!no ubrzlni. koj. doj. vellelnuflklorl slgurnoStI fs . I, boljl j. poklzot.'j stlbllnostl od vredno.tI flktorl sfgurnostlZI nlko dlto II'Izmleko ubrzlnj.. I
PodrlZumevI II dl Fs < 1 n.ml f/zlek09 smlsle, III ukozuj. dl 61, blr u vr.m.nu dok J. rleunskl wed.nost tlkvl, rlvnot.ta bltl prlvr.meno naru!enl, Ito za posledlcu Iml pojavu trljnlh pomerlnjl. Vellelnl
pomerlnil 61 zlvlsltl od deflcltl otpomlh sill, obl/ko I trljan;1 pul.. salzmlekog ubrzonj I I brojl pul..vI.
Iz ovlh podatlka tr.bl Izrleunat/ vel/elnu trlnsllclon09 pom.rlnjl bloka nl kosoj ,"vnl klo lumu pome.
ranll ZI datu Istorlju optereten;1 uz pretpostlvku krUto.pllstlenl vall Izm.du sill I pomerlnj I.S obzlrom nl to dl j. Ht/eno kllzno tllo vloml eesto slofen09 obl/kl, potr.bno je postupkom opl..nlm
u t. 8.1.2 presl/katl slstlm slla u ekvlval.ntnl blok no ko~j rlvni.- Izrleunltl pomerln;1 slute Zl ocanuefekotl snafnlhZemlj~traS8nl sta~(lnostIocenu ,lzlkl rulanjl.
,..
,
R.zultatl anallze opl..nl u t. 9 neophodnl su u projlktovenju ..nlclonl h III stablllzlclonih merl, ler j.
nlvo pouzdanostl unetlh Ilzvedenlh parametarl ralallvno vlsok, Ie se Zl p,ojoktnl k,lto"jum ,nogu u,volltlrelat/vno nlskl flktorl slgurnostl.
8.3
8.4 Znleajnlja razllka Izmedu Izrleunato vrednost/ ev,stoa. I One merene u llborltorljl maguca je u slubjuprvlh kllzanjl u prokonsolldovanlm gllnlml kod kojih jl karlkt.ristiena pojavI prog,e.lvnog loml, Poredo-nja ,ozullatl me,onlh pa,amell" evrSloCa I rozulllta p,o,"eun" po postupku oplsanom u 1.9 omogu61vl
da so ad,edl v,ednost ",ezidualnog fa,ktora:', koja bl morala bltl Izmedu 0 11.
Ukollko Sl .tvlrno trodlmenzionllan p,oblom onll/zl,. koo rovan, metodlmo pov,.tno onallzo so dobllaluparemetrl fvrstote viII od stvarnlh. ho treb8 Imetl u vlduprlporot1enJulua~unatlh Pllramotar.S8maronlmv,ednostlma dobljonl", laboratorljskim Isplt/vanjima. Ukollko sa goomot,lja kllznog loll Uvromanu ,ulenj-
no razllkuje znaeajnllo od stanja u stablllzovonom ~anju, tada SOefektl trodlmanzlonalnostllz pov,atnoanallz. Ilz dokaza stabllno.tl u stablllzovanom .tanj;. znaeajnijo na ,azllkuju.
8.5
8.6 Koncept otpornosne anvelope je lIustrovan na slici 37, prl eemu SOopis postupka mole rezimirltl tekstomkoji sledi.
Za datu geomelrlju p,esoka I utv,don III p,olpostavllen ,aspo,ed po,nlh prltlsoko, vorl,onlom pOlom.lo,odablja so skup probnlh tlelka na 1]-' dljag,amu (sllka 37b).
Gornja obvojniea, Inv.lopa svlh tako dobijenlh lacaka, nazlvl se otpo,nosnom anvelopom.
Faktor .Igurnosll'"
sado molo od,adlt/ za svakl por vr.dn05l1 paramota," iii' 1 c', kao 110jelo prlkozono
no Iliel 37bl.
Ukollko se na dljag,"m prlk.zan na sllei 37cl nlnese "oblak Ileaka" iii' Ie' Iz elUpe,'mentllnlh podatlke,doblja s. I mlnlmalnl vr.dnoSt lakto," sigu!nost/lz odnosa odseeaka prave od koordinatnog poeetka donljbllle tleke "oblaka" IIIdo najbllla laeke na grIn lei koja oplsuje skup eksperimHnlalnlh podltakl.
Ovlm postupkom s. mole analizlrat/ i etlkasno>'! pojedlnih Stlblllzlelonih mera u funkcljl p,lmenjenih
merodlvnlh plrametara, klo ho je to ilustrovano na sllel 37bl.
834 JUS U.C~.200 5"on8 29
8)
~/////
TfF --. .,.
b)r,
// 0/.--(5
tQn~
OPFs=Oi"
c)
c'Silka 37
N, OInoyu mlll)I")' Republ1tkog lekreterljltl:tl kulturu SA SrbiJ. br. 413-81/74.g2 ...".4.111974 n. plet... 1'0'111n. prOmtt
tamp. Sawinl Z8vod U ItlndlrdillciJu - a'ogred --.
~:
I
1.1
~~1.1
2;
2.1
,J
i
DK 625 14 625 8 .835JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OIAVEZNOW
PlUIO!NOW
ad 11181.09-26
JUSU.E1.010
1981.
Prlvilnik br. 50-1266211 od 198147.1S;Slulbenlll.t SFRJ,br. 48/81.
Projek IOyanje i padenje puleva
ZEMUANI RADOVI NA IZGRADNn PUTEVA
Tehnltkl utlovl 18 1zYJ1e1\Je
Ear/works 011 road COlIs/~ctloll
Predmet standarda
Ovim ltand.rdom se utvnluju:
- kv.lliel m.lerijlll pri lzv04enju zemljlnlh radovi nl pUlevlml,
- polrebne oll\ovne radne oper.cije n. IZvrltnju zemlj.nlh radovl, n. izr.dl donjel Ilrojl put.,
- obim i yule konlrole kvailiel.:a) rado.. u toku izvodenj.,
b) Izyrltnih radoy..
Odrcdbe ovol sllndlrd. primenjuju It nl izgradnju i rekonllrukciju javnih pUleva II molornim I
melDyhim laobrat~em.
Klasif"tkacija tla (materijala)
KIaae dl (mallerijala)
Z. procenu podobnosli II. k.o malerijala za izvrltnje zemlj.l11h r.dov., tj. Iskop., Ulov..., Ir.nsport.,ugr.dlvanja i sabljanja, kao i podobnosti Iia k.o lerena na kome te It gradili trup pula. tj. njegove
nosivosli I llisljivosti pod oPI.r.t.njtm od trupa puta, .va II., bilo da .u na trasl pUla ill d..e nala.. upozajmlSlu,lvrslavaju Ie u Iledete klase.
2.2
2.2.\
Zem'ana III
Humulno 110
Povr!inskl Iloj lerena bogal organskim malerijama koje politu od vegelacije, prUinalto1llinovilegranulacije.
Ovo 110It ne korllti ZI izradu trupa pula I sklda se i ukl.nja II poyrSina na kojima te .e lradili Irup puta.
Debljln. humulI\og lIa koje treba uklonhl odreduje Ie prelhodnim isplliy.njem I kontrolile lokomgr.denja.
2.2.2 S i I n 0 z r nay e z a n a (k 0 her e n I n a) I I I
U ovu klasu spadaju sva koherentna Iia k.o Ito su lline, pra!ine, pr8linasle gline (itovate), peskovlle
praline I les. Osnovna k.,aklerlslika ovlh lala je plaslitnosl, tj. promena konzlstencije sa promenomvlamosli, kojl pOlite od finlh teslici glina I praline.
2.2.3 Krupnozrna nevezana II a
U ovu kluu lJIadaju ,VI nevezanatla kao 110 IU pe.ak I Iljunak, odnof'lo njlhove metavlne. 01l10vnlkaraklerltUkl oyih lallje nepilltitno'l koj. polite od krupnlh tut!ca.
2.2.4 M eI 0 Y ! I a. II I
U ovu klasu sp.daju nevezana tla koja predslavljaju melavinu nevelOnih krupnozrnlh lala I zemljanol
(sitnozrnog) maler!jala.
1 izdanjeI
SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAlUJlZAWUI
836
2.3
2.3.1 .
2.3,2.
2.3.3
2.4
3
Kameaita...
Polut."la kamenlla II a
U OYUklasu spadaju lVa mineralollel .ezana Iia koja se zbag svoje slruklure iIi raspadnutosti magu kopati
bez upotrebe eksplon.a. Ij.lapore!, peltarl, srednje vezani konalomerati, raspadnuli tkrUjci, kao I
raspadoule zone tvrstih I veoma t.rslih kamenllih lala.
Cvrlta kam.nlll III
U o.u kllsu spadlju mineralollei .ezanl kamenita lIa, koja Ie zbog IYOje znalne tvrslote moraju kopaU
"I""rebom .kJ(l107.l.., Ij, I.e .role dnk"oll. I kr.e"J.ka, k.n I nll.1o ..dl"IO"I"., "'.""'lIIf". I
erupli.ne slene srednje tvrslote i ispucalosti.
Veoma t.rsl. kamenita II a
U OYU klasu spHaju mineralotki vezana kamenila lIa, neizdeijena, monoJilna, velike tvrslGte, kola se
zbog svoje velike tvrslote I monolilnosli moraju kopall upotrebom eksplozi.a, \1.monolllni jedri
kretnjacl i lolOYO sve monoUtne eruptivne slene,
5pecialna tIa
U OYU klasu spadaju veoma slilljl.., .odom zasitena lia male nosivosli I velike stilljivosti, kao 110 su
muUe.i Ireselilla i drup orpnska Ui neo'1an.a lIa slitnih olObina.O.ak.a lIa po lvojim IYOjstvima ne
odlo.araju kao materija. u izradu trupa pula, a kao leren na kame se Iradl lrup pula od drulih
povoUnih mater,ala WIe.aju specijalne poslupke Iradenja, pa su predmet posebnol slandarda.
3.1
3.1.1
3.1.2
Priprema padiliSta
l*«tltaftoje (obeletaftDje) enle
3.1.3
Zemljanl rado.i iz.ode se po odobrenom Blavnom projeklu.
Pod iskolta.anjem se podrazume.aju lViBeodetskiradoviu vezi.. prenolenjempodataka iz projektanateren. bilo da je projekal izraden na osnoYU lerestl~nag snimanja, bUo .rofotosrametrijskog snimanja
ter.na.
Obim rada na Iskolta.anju mora blti taka. da omolutuje laku I sillumu qradnju projeklo.anog objekll.
Izvodat preuzima iskoitenu trasu, poJilonske latke i .isinske tatke (repere) na teranu, kao i spisak
poliaonskih lataka .. koordinatama I spisak repera... kolama.
Od dana prauzimanja Iskoltene trase, izvodat vrti osiauranje poU80nskih IItaka, repera, kao i 1.111
lataka Iskoltenja koje se mogu uniliitl pri pa4enju i odrta.a te latke u toku Ira4enja.
Izvodat obnavlja iskolta.anje (siluacUski i .!sinskl):
a) po uvrlelku Izrad. planuma donjeJ Ilroja,
b) pre polapnja uslora (asfaltnog Uicernentno-belonskog).
Radi Izradekosina nasipa I useka polla'Uaju se vellatkl profili pred.l4enl projektom narazmakuodSOm naj.lIe.
Vellltki profil oznatava kosinu nuipa Uiuseka (bez humu..).
Vellltki prom se najtette radi od drvenlll Jetvlca I kotlta pogodnih dimenz,a.Prl mehanlzOvanom Izvo4enju z.emUanihrado.a, .eltatkl profiJI ne postavUaju .. na malam razmaku,
Izvodat vodl Iialnu kontrolu u toku rada 0 obeJetenoj olO.lnl, kao I oslaJimprbnljenimleodelskbnpodacbna i obna.lja IIIbez obzira na uzrok unlll.l\la,U ",utaju promena projekll investltor ponovo oba.Jja sve radove na obeJetlvanju.Svi podac\ 0 o.ranju obeletene osome i druJih leodelskih lataka moraju .. uneli u posebnu skleu.
3.1.4
3.1.$
3.1.6
3.1.7 .
837
13
J.J.~
3.3.3
3.1 OIpUacia (formirmje) pUilla
J.2.1 Izvo4enju radova pristupa II' posle izrade projekla za oraanizaciju aradUll1a I aplska opreme, Uudslva i
malina potrebnih za kvalltetno I bJasovremeno izvrlenje radova.
Predvl4ena mehanlzacija i oraanlzacija ,radiliita mora omoautili izvrlenje radova u potpunostl, u skladu
ia projeklom.
Dinamika ridova mora bitl takva, da omo,utl izvrlenje radova u povoUnlm vremensklm uslovlma.. .
Posle odobrenja projekla oraanizacije. opreme i mehanizacije ,radililta. pristuPI se oraanizlcijl,rldililta,dapremi mallnl i izvo4enju prlpremnih redovi.
Keda maline I oprema (I laborltorijska), kako je predvl4eno dlnamltklm plallOm stl8nu na ,radillite.
motA:ae prlstupiti potetku ridovi.
3.2.~
J.2.3
Prlprema_ft.
J..U Setenje IIblja I drnta
Setenje IibUa I drveta obuhvatl setenjl IIbUI do pretnik. od 10 em I Itaba'a svih debljlna na pov'lIntpredvl4enoj za izredu pula.
Pod setom se podrazumeva: seta stabala sa kresanjem ,ran" I struaanjem debala na propisanu dutinu I
sJaaanje na melto koje odredl nadzorni or8an, klO I Iskopaval\ie, vadenje i odnolenje panjeva poseeenihstabala sa tiltenjem od tUa i otpadaka od drveta I IibUa.Na povrlinama predvl4enim za izradu puta moraju lieodstranill panjevl i korenje do dubine od 50 em.
Na povrlinama prirodn08 terena sa kojih treb.. skinutl nenosive sIojeve tla, koje te moratl da se sabija,odstranjuju se svl p8l\iev1 i korenje do dublne od nlllmanje 20 em Ispod vlalne budutq temeljnoa III,
odnosno najmanje SO em Ispod planuma don~e, stroja.
Isto tako. I1K!raju se poll'tl stabla koja so izvan povrline iz8radnje puta, a svojim ,ranama ulaze u
sIobodan prom puta.
Clltenje telfna
Clltenje terena obuhvata: Olkop i demonliranje saob,atajnih znakova. rUlenje zidoYl, rUlenje pollojete8
koJovoza. otklanjanje Ivltnjakl, rUlenje o,..da, 'UleoJe zarlda ill alttnih p,ep,ekl, uklanjanje mlte'ijalaill otpadaka.Ovo tlltenje ne obuhvata premeltanje I odstranjlvanje ,aznih ioltalacija koje so u po,onu.Clltenje terena se obavlja na svim po";linama koje so predvl4ene projektom ill za koje nadzorni or8anod,edi, I to na sledetl natio:
- da II' otkop I demontiranje saob,atajnih znakova izvrll tako, da ae satuvaju "coltetenl svi ..stavol
delovt, da bill' mosJi ponovo upol,ehlll, .- dl se p,l rUlenju zidovi Ito je moaute bolje zaltile sUII'dni objekll, odnosno zelenilo,
- da se prl rUlenju kolovoza postupa tatno po projektu, tj. daII' ..euvaju slojni koji II' koriste,
- da II' odsl,anjivanje jvitnjaka, rUlenje oarada, zarada I d,u,ih prepreka obavlja lako, da ne Imetaju
izvrlenju radova i da ne rute okolinu,
- da se odabe,e natin ,ada ¥adeti rltuna 0 svim propisima liIurnolU rada I apretanju aete kojemoau nastall rUleRjem objekata.
Promeltenje Instalaclja I vodova
Pre potetka radova mora II' sastavill popis svih instalacija I vodoYl kojl presecaju put i ucrtatl ih usiluaciju.
.Isto tako mOra se aradlll projekat premeltanja svih vodoYl I instalacija I obezbedltl melta za bud ute
vodove I inltalacije.
838
4
4.1
4.1.1
4.1.2.
4.1..)
4.2
4.2.1
Iskop
Iskope... humulIIOItIa (.wed t. 2)
Otkopavanje humusnog lIa vrli se u,sloju debljine .predvidene projektom ili u debljinl koju je odredio
nadzorni organ na Ueu mesta, aitajvlle u lloju debljine od 40 em, i tll J8 svih povrlina ade je to potrebnoradl prlpreme prlrodnog terena. Humusno 110 so oikopivi sa povrllna nl trail puta, kao I II povrll""
.predvidenih za pozajmi!ta za izvrlenje zemljanib radon.
Say iskopani malerijal se deponuje uz traau izvan projektovanoa uupa puta, tako da kasnije njegovi
UpOlreba i priltup do njep bude neometan. Trlnll/Orlovanje odnosno odauravanje mllerijala u deponiju
mora se ~bavljali pa1ljivo, radi oeuvanja kvaUleta iskopanog humusa za kasniju potrebu pri obl..anju
kosina' i zelenih povriiria; pri ovome ne sme do~( do melanja ~umusnog materijala sa drugimnehumusnim materijalom. Deponovani humusni materijal ne sme ometali odvodnjavanje.
Idenlifikaeija humusnog lIa (1.2), lj. njegove debljine, odreduje se aeomehanlekim elabontom, na
osnovu boje, ostataka biljaka i njihovog korenja, kao i sadr1ine organskih mateiija.
POIIe ukllnjanja humusnog tla sa vodonepropusnih povrsina treba odmlh izvrlitl nlsip najmanje 20 emiznad terena pre skidanja humusn08 t1a.
Iskopavanje u zemianom tlu u tirokom obimu
Zernljana lIa definlsana u t. 2.2.2 I 2.2.3 mogu se direktno kopali mehanl.:!ktm .edltvima - buld01erom,
bagerom ili skrejperom. Nogib radnib kosinl pri iskopu kreee .. u granicama I: I za nevezana'.
krupnozrna tla (zbijen pesak i Sljunak), odnosno do I,: 3 zi sitnouna vezana, koherentna t1a (masnu:
vla1nu gllnu).Ooobinezernljanib materijala, radi jzbora mehanizacije za otk!lpavanje, kao I radi koriltenja Iskopanogzernljanog materijala za iztadu nalipa, odreduju so prethodnim geomehaniekim ispitlvanjem.
4.2.2 Rad na iskopavanju obuhvata lve liroke Iskope kojl au predvldenlprojektom, klo I transporl Isk!lpanol
materijala u nasipe, deponije ili druga odl..aUUI. U radove iskopavanja ukljueeni au svi iskopi z..eka,
useka, pozajrnilta, korekeija vodotoka, devijaeye puteva, izuzev otkopa za potrebeizrade veltaekih
objekata.
Svi isk!lpl se moraju ~vrlitl prema profilima dllim kotama I n"lbima propisanim projeklom, vode':!l i'
raeuna 0 ooobinama rupotrebljivosti iskopanO&malerijala za koriseenje u odredene svrhe, tj. za izradunasipa ili kao gradevinskog materijala za druge korlsne svrhe.
Grubi iskopt u zemljanom t1u moraju se zavrliti nl 20 do 30 em iznad projektovane kote planuma donjeg .
Ilroja.Iskop do projektovane kote planuma donjeg str"j: ,I,ora se jzvrlitl neposredno pre poeetka radova na
uredenju planuma donjeg Ilroja.
U naeelu, iskopavanja u zernljanom lIu Qblvljilju ie upotrebom mehantzaeije, tako da se rueni rad
ograniel na neophodni minimum.
U toku nda na iskopavanju moraju .. nl svlm promenama lIa uzetl odgovarajuei uzorcl ZBIspltlvanje
upolrebljivosti za predvidenu nBritenu. Od ovlaseene instltueije mora se dobitl potvrda u pogledu .llpouebljivostl tla iz svakog veeeg useka ili pozajmi!la. Ukoliko iskopani materijal ispunjava zlhteve za
izradu gomjeg Ilroja (kolovozne konslrukeije), on.. lamo i koristi.
Raspored mila I pozajmi!!a
Ukoliko p~ema projeklom predvidenom rasporedu mlsa nedostaje materijala iz useka i za..kl nl IrlSi,projektom mora bltl odre4eno povoljno pozajmi!!e van Ira...
Eksploataeija pozajmilta vrli se na osnovu predloga sa situaeijom i popreenim preseciml pozajmi!!1 '-;prerna kojima ee .. izvrlili isk!lp.
U situaeiji mora bili oznaeeno i meslo gde ~e .. deponovali humus i oltali neup°lrebljivi materijali.
4.2..)
4.2.4 .
4.2.5
4.2.5.1
4.2.5.2
839
4.3.4
4.2.~.3 Pre poeetkl koriltenjl pozajmitta morl se snimili teren. Ovi podlei slute klo OsnOVIU arlt'!unlvanje
kolit'!inl iskopanog mlterijall a pozajmiltl. Pozajmiltl se posle zlvrlene eksploltaeije morlju uredlti.
Otvaranje I eksploataeija pozajmitta morl so pravilno Izvodlti sa potrebnim naglblml de bl povrllnakl
vadl neametano oheala. Time Ie abegava kvalenje materijall u pozl!jmiltU I olakliVI rad po vlltnom
4.2.M
vremenu.
4.2.~.S Tlo Iz lakopl ZI koje se doklte dl je nepodobno ZI Izrldu nlslpl morl Ie uklonlti sa trase. Ako toprojektom nije OOredeno. avodlt'! formira deponije. Ako nije drukt'!ije OOredeno. viskom mlterijall Ie
prvenstveno protiruju nlsipi i stvaraju mesta za parkiralilta i vldikovce.
hkopavanje u kunenitom tlu u lirokom otkopu
Kamenitl til dennisana u t. 2.3 Iskopavaju se mehanit'!kim rijat'!iml kldl su polut'!vrstl, OOnosno
mehlnit'!kim bUlenjem i miniranjem kada su t'!vrstl i veoma t'!vrsta.Kamenlta tla dobijena Iskopom a useka I zaseka Sl trase pula kao kvaUtetan materUal korble Ie 1.8aradu nasipa, ako drugih materijala nema, Hi se koriste ZB izradu slojeva kolovozne konstrukeije,OOnosilO ZB aradu agregala za beton. Namena ovih materijlll odreduje naein i tehnologiju njihovogiskopavanja. Prl koriltenju ovih materijala za izradu slojeva kOlovo,znekonstrukeije ill agregatl Zl beton
mote biti potrebnl prerlda Iskopanog karnenitog materijala.
Vpotrebljivost kamenih materijala u ove druge svrhe mora se proveravati odgovarajufim Ispilivanjem.
4.3
4.3,1
4.3.2 Iskopavanje kamenitih tala mora se vrlili tako da se miniranjem ne potkoplju, oltete ili raslresu mase u
kosinama avan projektovanog pro fila useka. Da bi se ovo abeglo, mora so u zavisnosti od osobina
kamenite stenske mase izvflili najpre odvajanje kamenile mase po projektovanoj ravni kosina do nivelete
od oSlale mase u jezgru iskopa. Na ovaj naein spreea\-a 50rastresanje stenske mase u kosinama elme onebivaju stabilnije I lakle za odrtavanje. Pored ovog, smanjuje Ie prekopavanje profila iskopa na nljmanju
mogufu meru. Efekat ovog postupka zavisi od vrsle sJojevilosli i ispuealosli stenske mise, odnosa
prutanja slojeva prema osovini pula, pada slojeva. kao i evrstofe stenske mase.
Ovajposlupakje naroeilo povoljan1.8 evrslaI veomaevrsla klmenlla tla.V svakom slueaju, nafin bUlenja (pravae, razmak i dubina) i miniranjl, mora se odabr.ati u zavisnosli od
evrslofe i ispuealosli (slruklurnih svojslava) slenske mase I kada se vrll iskopavanje kamenite mase u
. jezgru, polIo je prethodno opisanim poslupkom odvojeno od oslale stenske mase.
Svi Iskopi moraju se avrlili prema pronlima predvidenim visinskim kotaml i propisanim nagibiml poprojektu. Za evrstl i veoma evrsta kamenita tia iskop se vrli 10 do 20 em ispod kote planuma donjeg
slroja. Pri avodenju !skopa moraju se spro~sli sve potrebne mere sigurnostipri radu I izvrlili svapOlrebna oliguranja postojefih objekata i komunikaeija.
Pri avodenju rldova na otkopavanju karnenilog tia miniranjem moraju se svesti na minimum svi t'!inioeikoji mogu dovesti do ometanja ,saobrafaja, Ijudi t okoline. V. te svrhe mora.. tzvrlili sva polrebna
Slobrafajna i si8umosna silnalizaeija.V toku iskopavanja mogu se odreditl eventualne promene nagibl kosina useka u sklldu 5 osobinamakarnenilog tli.
Pri avodenju radova mora se paziti da ne dode do potkopavanja ill oltefenja koslna Iskopa koje suprojektom predvidene. Svaki tlklv sIueaj mora se naknadno sanirati.
4.3.3
4.3.~ Iskopavanje u poluevrstom karnenitom tlu obavlja se mehanizovano.
Nagibi kosinl useka u poluevrstom kamenitom tlu mogu bili veoma rlzlieiti, jer ova grupa obuhvata
lirok raspan stenskih masa po svojim fizieko-mehaniekim svojstvima. Nagibi kosin a fe umnogome
zavisiti: kod peleara i konglomerata od vrste vezivi i stepenl veZIRosti (cementleije), kOO Ikriljaea od
karaktera skrilJavosti i stepenl raspadanja, kod nekih uslojenih stenl 00 pada slojevi (ka brdu ill kaosovini) I kOO svih ostalih evrstih stena 00 stepena raspadnulosti. Nagibi kosina iskopi odreduju so
prethodnim geotehniekim ispilivanjem i predvideni su u projektU. V toku gradenjl, shl'dno rellnoj
situaeiji na terenu, mote se doneti odluka 0 promeni nagiba kosina. Pored primene ZBizradu nasipa,
840~
---,~~~
4.3.6
kamenlti mlterijali ove kla- moau -eventullno korislllli za druse potrebe, na primer kao sraclevilllki
maierijal pri Izradl puteya i sI. Upotrebljlyost za ove druse Iyrhe mora II dowall OOSOYlrajutbnispiliyanjem.
Iskopayanje u tvrltom kamenilom tlu mora se yUiti mehanltklm bulenjem i miniranjem. PrethOOnbn
geotehnitkim Ispitiyanjem moraju se utyrditi fizitko-mehanitkl lvojstya oYih stenskih masel s obzirom
na lliih. kao i na Itruktuma syojslYa i prayCl prutanja I pada slojeYI u odnosu na OSOyinu,odredilloplimalan natin otkopayanja, yOOet! pri tome ratuna 0 onome Ito je dato u t. 4.3.2. S obzirom nlprethodno pomenuta svojstya stenske rnase, utvrclene geotehnitklm ispitiyalliem, projektom II morljupredyideli nagibi kosina useka. Ako se u toku rada pojaye promene IYOjstayastenske mase u odnolUnl
ona kojl su data geotehnltkim ispltiyanjem, mora se naredill izmena rada IU izmena naglba projektom
datih kosina Ullka.
Otkopani kemeRitl materijal 00 tvrstog kamenltog tla je odlitan materijal za izradu nasipl. Me4utim,
kako se za ugradiyanje kamenitoa materijala u na<ope. narotito u zavr.nl slol nasipa. zahteYI odre4enl
velitina komada kamena, mote biti potrebna posabnadorada(sitnjenje)olltopanoakamenilogmalerijala
da bi se mogao ugradili u nasipe (Yideti t. 5).Pored prlmene za izradu nasipa. kamenlti materijal 00 tyrstog kamenitog tla mote sa korlsllU I 11.10gracleYin::i materijal za izradu sJojeya koloyozne konstrulteije I agregata za beton, Ito se prethodno mars
dokazali odgoyarajutlm ispillyanjima.
4.3.7 Iskopayanje u veoma tyrstom kamenilom tlu mora se obayljali malinsklm bUSenjem 1 miniranjem.
PrethOOnlm geotehnitklm ispiliYanjem moraju sa utvrdtli fizitlto-mehanitka svojslya oyih slenskih mill
! na osnovu njlh odredlll natin bullnja, razmak rupa I yelitina punjenja eksplozivom, yOOeti rltunlOonome Ito je nlvedeno u I. 4.3.2. Geolehnltkim ispillYknjem I projektom moraju blti dlti naglbi kosinluseka u oyim slensklm masama. Otkopani maler;jal od veoml tvr<log kameniloa Ila, pored prlmene..izradu nasipa. mote se korislili i keo graclevinski materijal za izradu kolovozne konslrukeije i kao agreSl1
za beton.POOobnost ovih materijala za ove druge svrhe mora se dokuali OOgovaraJutim ispitivanjem.
s I:r;rada nasipa
5.1 Izr8da naaipa ad zemUanoa da
S obzirom na to da Itvalitet zemljanog tla i nje~oYo ugradiyanje ima velilt utieaj na debljinu kolovozneItonstrukeije i na njenu trajnost, mora II posyelili najveta patnJa odabiranju kvalitetnog zemljlnoa
materijaJa Z8 izradu nasipa,ltao I njegovom ugradlvanju.
Radl pravilnog Izbora mehanizaeije za izyrlenje nasipa od zemljanog tla, kao i prlmene optimalnetehnoJogije rada,potrebno Je:
- vOOiti ratuna 0 kv&!itetu zentJjanih tala sa trase i pozajmilla, ulvrdenom OOgoyarajutim seomeh.-
nitkim Ispilivanjem Z8 gtavni prllJekat; svaka promena pozajmilta materijaJa za izradu nuipa morl
biti pratena odgovarajutim geomehanltkim ispilivanjem i dokuom 0 njihovoj upotrebljivosli;
- vOOiti ratuna 0 optimalnom natinu sabijanJa s obzirom na vrstu zemljanog materijala i zahteYIDU
zbijenost;
- Itontrolisali probnlm radom erlltasnost sabijanjl izabrane mehanizaeije Z8 sabljanje;
- vOO11l ratuna 0 kvaliletu I zbijenosli prirOOnog lerena na kome te II gradlll nasipl; ukoliko II zahtey.
zbijanje prirodnog terena Ui neke druga Interveneija u njemu (zamena materljala, izrada drenatJlih
rovova Ui tepiha i tome slitno), ovo se mora uradlli pre potetlea Izrade nasipa.
eeomahanltke klraklerl.Uke mlterljlla sa Ir... I pozajml.11 UlYrd~Ju .. u seornehl"ltkom elebo/llu,
Ovo je najboije uradltl u rasporedu rnase, gde se pored Itolitina I transportnih dutina deju I
geomehanltka svojstva. klO i namena: ZI izradu nastpl Ui u droge svrhe pri gradenju puta. Ovo mote
!zoltali ItOOlokalnih puteya.
5.1.1
5.1.2
841
I
5.2
Materijal za izradu nasipa mora Ie kontrolisati i neposredno pre potetka radoya na izradi nasipa.
naro~ito u poaIedu ylatnosll.
Izrada nuipa od zemljanoe siblozmol (koherenbtoe) da
Zemijana sitnozma (koherentna) tla za nasipe moraju odlOyarati sledetim usloyima:
- Iranica te~enja WL odre4ena po standardu JUS U.B 1.020 mora bill manja od 65 %;
- indeks plasti~nosti Jp odre4en po standardu JUS U.B 1.020 mora biti manjiod 30;
- Proktoroy broj koji Ie definiJe kao:
Pb 8 1- ---L W1'4 1',' s:-
Ideje:
Ph - Proktoroy broj,
1'4 zapreminska gustina u 5Oyomstanju. (JUS U.B 1.0 16)
1', gustina, (JUS U.BI.014)
W - sadr1inayode (ylatnoSIl.(JUS U.BI.012)
Sw- stepen zasitenja (Sw =W X 1',
'J.f - koefieijent poroznoSll, f
Za zemljana koherentna ria koja Ie mogu upotreblti za izradu nasipa Proktoroy broj mora )znostill
Pb . 0 do 0.20.
- minimalna zapreminska lustina u suyom sranju, dobljena po slandardu JUS U.BI.038, za naalpe ybineod 3miznosi 1,50t/m).azanasipe yiJe od 3m 1,55 t/m';
- slepen neraynomernosti u ..!!.i2.. ne ame bill manjl od 9;dlo
sadrtina orlanskih materijala dobijena po standardu JUS U.B 1.024 mora biti manja od 6 % i
ravnomerno raspore4ena;
- ylamost materijala pri ugra4iyanju. ne sme yarirati za yj§e od 2 % od optimalne ylamosti dobijene postandardnom Proktorovom postupku iz standarda JUS U.B 1.038;
- optirnalna sadrtina yode odre4ena po standardu JUS U.B1.038 mora biti manja od 25 %.
5.3 lzrada nuipa od zemljanoe Devez8nog krupnozmoel kamenltoe tJa
Zemljani neyezani (lijunkoYito-peskoYiti) i karneniti mdoyiti materijali za nasipe moraju ocIgoyarali
sledetim usloYima:
- krupnota zrna ne sme biti veta od 40 em u ~ltayom nuipu izuzey zayrlnoe sloja nuipa Idenajkrupnije zmo ne sme biti yete od 10 em.
- stepen neravnomernosti u =~ ne srne biti manJi od 9.dlo
- karnenito do za izradu nuipa mora biti od stenskih ma.. postojanih na atmosferske utieaje.
- OYe usloYe moraju da ispune i mewyiti materijali prema t. 2.2.4 Oyogstandarda.
Vrlta p,l,odnog tlrllll I yililll nllipl' Z"'t..11II zbillnost po ltandard.nom proktoru (JUS U.S 1.038)
- prlrodnl t..an od zemilinag litnozrnag (koherantnog) tla, I projektoyaniIIIlip yiline do 2,0 m 97'"
- prlrodnl teran od zemllanag Iitnozrnog (koherantnog) tla, a proiektoyaniIIIlip ylli od 2,0 m 95%
- prl,odni t..en od zemljanag n..azanag k,upnozrnag Iii meloyitog tla, aprojlktOVlni IIIsip vlsine'do 2 m 100'"
- p,irodni teren od .amljanag n..a.anog krupno.,nog ill mdoyitog tla, IprojektoYlni fIIsip viii od 2,0 m 95'"
842
5,4
5,4.1
Tlbell 1
--
SIb'. ciaZbijenost priroelnOl terenl morl odlovarlll zabteyiml dllim u tabelll :
5.4,2
5.4,3
5.4.4
Kldl se iz hilo kojih razlop ne mote posli~i' s.bijlnjem zableYlnl zbijeljosl prirodnO(!lerenl (nl primer
usled preyelike yll100sll zemljlnO(! miterijlll), Irebl izyFlili neku yrslU IllbiUucije miterijili. zamenilimlterijll, upolrebili foliju i1iprimenili neki druli polodan poslupak,
ZI lerene popreenOl nllibl Yetel od 20. pre nlno~njl ~lSlpnol mllorU.11 mOIiJu Ie I.Y.III Ilepenleelirine oko 2 m, useeene u leren nl kojem se izyodi nlsip.
Naaib slepeniclje 4 % SI pldom nizbrdo, I boenOl dell 2: I. ZI nllib lerenl izmeilu 20. i 30., izmeilualepenicl se OIllyljlju meiluproalori od 1,0 m, ZI nllib lerenl preko 30.. slepeniee se izyode bez
meduproalora,
Stepenice se lie moraju izvodili Zl kamenile lerene, jer u njiml uvek iml prirodnih nerayninl kojesprehYlju klizlnje lell nlSip..
NanOlenje mllerijlll ZI izradu nasipi mote olpoeeti lek polio je ispilan prirodni leren i u tehniekoj
dokumentaciji konalltoyano da ispunjaya zableve u polledu kyalileia.
5.4.5 Nuipanje i razlSliranje materijala ZI izradu nlsipl yrli se u slojeYima pribli100 horizonla!nim u
podumom smeru ili najYile u nllibu koji je jednak projeklOyanOm podutnom nllibu. U popreenom
smeru slojeYimoraju imali popreeni pad od nljmanje 4 %, radi lakOl odyodnjayanjl.
Visina (debljina) pojedinOl razlllrlOl sloj. malerij.'. z. izr.du n.sipl morl hiti u sklldu sa dublnskimeCeklom upolrebljene mehantzaclje Zl Slbijlnje, YlSlom mllerUll1 Zl nlllpanJe, klo I uhlevlnom
zbijenoltu."
5,4.6
5,4,1 Syaki razutrli sloj mora se mehaniek'im ..edstyiml ..bili u punoj lirini. U naeelu ..bijlnje Ie "Izyodiod
Iyice prema sredini, odnolRo u kriyini od nite slrane preml Yiloj.
Kada nlsipanje I,elil naallyili posle dutel yremenskOl prekidl, bez obzira nl ve~ dokuan kyalilel nlsip.I,ebl ponoyo dokazati lratenu zbijenosl nlsipl pre nlnOlenjl noyOl mllerija!I,
Pre poe-tka Slbijanjl ..aki sloj nlsipa mora imati yll100sl p,ibli1ou oplimalnoj yll100sli ZI mlterijalkojl. korlali, Oplimalna yla100st mlterijlll mora biti ulyrilena ranije, shoelno I, 5.1.1 i 5.2.1.
IUlda nlsipl se mora prekinuti kad usled lunosferskill uticaja nije mogu~e posli~i ..doyoljlYljuterezultlte. To . nuGeilo oeInosi na velike padlYine, pop!lve, visoke pod.emne yode ild.
Zamrznuli mllerijali se ne smeju ugrailiYlli u nlsip, klo ni led i snel,
5,4.8
5,4.9
5,4.10
5.4,11
~ Pod vlunom ft8Iipe podrazUm8V8 . razllka od kat. '.rena do ko,. pl8numa donj8lItroj8.
itV)~
"~
~lAJ
~::::>
lAJ
~u-q:
~~lAJQ o~
~
i
9 .Q :::0."!II)
~ ~
- ~~;:: !C!) ~~0 ~.~
II)
~.......~~~
i
J:10 II)
~~~ ~~lAJ 2
":x: ~"i-q:
~V),
.~e.~ .§ 01"'"f! .!!.~lj'"
:I
- -- :~..:s.....
I:)
~ r.....
---~- ~ -C)....
,Wl
~~...
~--.~ ~-""
r:--...~
0)
;.
,--~.. 8
.....
":'..
~""ii
c: ~,,:-..::::-~~~c: ~
"~::J
~ ~ '8"I{
II) ~~ I. I
~ ~:t'"
. I---~--------------------
8~--
- ~
--,§ jq
--~--- -----8
---i"-------- ~
Df!:»tn.JISUOJIIIUZOIlO/°>l
.~0..
e<wi~ 01.g.!!.Cl.
,wg Il np.wZJ
~15...
~~ ~
Z.hte..nl n.lm.nll modul Z.hte..n. n.)m.nj.
Polol.j sloj. u nalipu I m.teril.l. od koga je slojzbljenost po
prok torustillji.osti deformacije (JUS U.B 1.03BI
M, Ey,(JUS U.B1.046)
N/mm'N/mm'
.1 Z. n.slpe vlslne preko 2 m Z. Ilojave nile od 2 mispod pl.num. donjeg stroi.
- z. zemlj.n. sltnozrn. (koherentna) tl. - 200 95%
- z. zemll.n. navez.n. (krupnozrn.' I mek>.lt. tla 350 , 95%
bl Z. n.sipe .lllne do 2 m Z8sveslolaveIzuze. Z8pl.,num donjegstroj.
- z. zemll.n. litnozrna (koherentna) tla - 100%
- za zemljan. nevezana Ikrupnozrnal I mek>vita
tl. 400 100%
844
5.4.12
5.4.13
T.bel. 2
-------
Sv.kl naneU sloJ mora se ..blU do odlov.nJute zblJenolU kojl zavlsl ad polotlJI slOJI u n..'pu I vIlle
mllerU.II.
ZblJenol1 se dennlJe ill' zalltevlnlm p'locenlOIl1 adItandardnom prokloru (JUS U.BI.038). modulom(JUS U.B 1.046) iUmodulom deformacije Ev,.
Napomena: Modul deformacije Ev, mole se
uputstvima Z8 umijane radove u(ZTVE - SIB 76).
Zahtev.ju Ie vrednolU zbljenostl (videU sliku I) navedene u tabeli 2.
naJvete lu.e zapremlnake mase dOblJene polli!lJivOIU M. dobiJenom opilnom ploeom
odr.diti prema .,Dodatnlm tehnlekim propisima i
putOl'adnji" koji Ie prim.njuju u SR N.maekoj
5.4.14
5.4.15
5.4.16
5.4.17
5.4.18.
Za nasipe od kamenitog Ua sa velieinom zrna do 200 mm zbijenolt so odre4uje ill pomocu zapreminsk.gustine ill pomocu modula sti!ljivosti M. (slandard JUS U.B 1.046). Zahtevana zapreminska gustina ovih
materijala mora biti veta od 1.75 tim' ili modul smlJivosU yeti od 40 N/mm'. Ovskv; materlJali somoroju sabiJ.tl vibracionim mehanlekim Sledslvima iIi te§kim plotama - maljevim.. U,peh sabijanja
zavlsi od stepena neravnomernosti. tj. ueelta i sitnijih komada kamena. jer so ovim popunjavaju lupljine
i.me4u krupnijih komada kamena.
Tek posle z.vrlenoa sabijanj. i kontrole zbljenosli Jednoa Iloja nasipa. ukoliko Je poslignut
zadovoljavajuti rezultat. mote so poeeti sa nanolenjem i razastiranjem materijala'novoa sloja nasipa.Preuzimanje zavrlDoa Iloja mora 50evidentirati u Ira4evinskom dnevniku.
Za auto.puteve i magistralne puteve i kolieine nasipanja vete od 50.000 m' na jednom patezu mora so
izvrliti probno sabijanje u svrhu provere podobnosti mehanizacije i tehnoloaije rada u odnosu na debljinuaIoJa.l1roj prilaza mehanizacije za ..bijanje ltd.
.
ZavrlDi sIoJ nasipa od umljanih materijala u debljini od 30 do 50 em izra4uJe se od kamenlUh UIlijunkovitih materijala (kao poboljlani donJi Itroj) jz
\
iskopa .. trase ili iz pozajmilta. Ugra4ivanje
kvalltetnlh m.tergala doprinosi ekonomienijem dimenzlonisanju kolovozne konltrukcije I mora blti
predvi4eno projek tom.
Na meltima na kojima ~ vrli kontro\a zbijenosti mora so jzvrliti IlspitivanJe granulometrijskOlllltava I
v!amolU,a za umUana UaI ispiUvanjeopUmainevlamosti(ilandard JUSU.B1.038).
845
5.4,19
POIIe pregleda I analize Uh rezullala mollU lie po pOlrebl odredlll dopunska IsplUvanja koja Ireba tzvrAtli
U loku daUeg rada,
Mlnlmalna konlroln. Ioplltv.nj. koj. lie moraju vrlill u toku Izrade nulp. IU:
- I.pllivanje zapreminske gusllna I vlatno.1I na .vakilt 2000m' nasulilt slojeva,
- Ispittvanja zapreminske gustine I vlu.nostt na Ivakilt 1000 planuma donjeg suoj. (poslaijice),
- Ilpllivanje granulacije na Ivakih 4000m' nasuUh Ilojava,
- ispilivanje granulomelrijskog saslava na Ivakih 200m' planuma donje.ltroji (polleUice),
- merenje modula deformacijeM"
na planumu donjeg stroja na svakilt 200 m pula.
5.4.20 Pored uobitajenih meloda deflnisanih jugoslovenskim Itandardlma, za odredivanje zapremlnske gusUne I
vla1oo'li mogu lie prtmeniti i druge melode (geoftzltke, tzolropne lid,), all lie ovl POllupcl morajuverifikovali paraielnim Ispilivanjima od strane specijallzovanih organizacija udrutenog rada,
6 Odvodqjavaqje tokom izvrSenja l.emijanih radova
Za Ive vreme tzvodenja zemijanih radova I u svim njegovim fUlma mora lie obezbedili eflkaslloodvodenje svilt povr!inskih I podzemllih voda.
Ne sme so dozvollti zadruvanje voda na zemijanim radovima, jer \0 mote izazvali znalno pogorlanje
kvaliteta Iia izvrienih radova I produtiU i poskupiti ove radove.Prhvakoj fazi rada Iii pri prekidu radova mora bili obezbedeno eflkasno odvodnjavanje.Odvodnjavanje so mora obezbedili i pre zavr!etka gradenja objekala za odvodnjavanje Oarkova, rigola,
propusla drenata lid,) provizornim reienjima.
7 Uredeqje planuma doqjeg stroja
Pod planumom donjeg slroja ne .podrazumeva lie sarno zavrlna ravan donjeg slroja, vet zavrlnl sloj nasipa,
odnosno 110 neposeedno ispod kolovozne konslrukcije, kod usoka.
Zbog loga je planum donjeg slroja izloten znalno vetem opteretenju no niti slojevi naupa, odnosno niti
slojevi l1a u ulleku, pa lie zalo zah\eva bolji kvalilet malerijala u ovam sloju, kao i njegova veta slabilnosl.
Kva1itel malerijala, ravnosl I ostall uslovl deflnlsanl su u slandardu JUS U.E8.01O.
He0- mill""" Repubtltkog kuhuruSR-18 br.413-81n4-02od4.111874... plota. _..~..
~_nl_.. -luoIIu -......
..............
846 -Ukup.." 1Ir 2
JUGOSLOVENSKI
STANJ)AJU)
P,oj.klov.nj.1 grad.nje pullv, Igradsklh I80bratajnlca
ZATRPAVANJE ROVOVA ZA SME~TAJPODZEMNIH INSTAlACIJA
JUSU.E1.015
1991.SA PRiMENOM
oct 1111.(111.\7 Pr8Vllnlkbr. 15/01-149/18011 1991-04-05; Sluibenillst SFRJ, br. 36/91.
Designing and constroction of roeds and urban communications - R.filling up trenches for distribu tion networks
-1 Predmet i podrui!je primene
Ovln1 standerdom .. utvRluJu:
- osnov... radna operacQa na zltrpavanJu rovova I
- kontrola kvaUtate.
Ovai ltandard .. prlm.njuj. p,l Jzgrednjl novlh I r.konstrukcljl postojeelh puteva I grldsklh ..obrle.jnlca. prl ulrp.vanlurovova za smeltaj podzemnlh InstllaelJa.
-
2 Veza sa drugim standardima
(jdredbe ltandarda na koje .. OVI' Itandard POZlvl Istovreme"" vate I k80 odre~be ovog sta..dard.. N.veden. Izd.nla 11/
.valli. u vreme objevllivanJe ovog standarda, a k.da II on prlmenjuje, korlste .. najnovljl Izd.nJ. navedenlh stand. rd..
JUS U.BI.036:1968, GeomehanlekalspltlvanJa - Odr~lvanje optlmalnog 58drlaja vode
JUS U.81.046:1968, GeomehanJekalspltlvanja - Odre<liv.nje modula stliljlvostl metodom krulne plote.
3 Olnome radne operacije
3.1 Z~~ fWIJ v,il .. posle zavr!enog geodellkog snlmanja Zl potrebe IZrlde k.tast.. podzemnlh Instalaelja.
3.2 ZatrpavanJe Insta11'eIJaza!tltnlm Ilojem vr!l.. sltnozrnlm nevezanlm ",ate,IJalom, uz obavezno nabljanje, 1/111v....nlm materljalom za z..rpavanje elektrltnlh kablova. .
3.3 Ako projektom nlje drugatqe p,edvJc:leno, debljlna za!tltnog sloja Iznosl najmanje 10 em. Preostall deo rova. do
vlslne planuma donJeg stroia, zatrpava .. materijalom Iz Iskopa ako on zadovoljava tehnltke uslove za dati sloi.
3.4 Ptl ..trpavan!u 'ovov. Iznad Instalael). u podrutju ..Ienih povrilna zadnll IloJ u debljlnl od 20 em ..stojl II odhumuSi.
3.5. Zatrplvanje 'ova- vrll' .. u slolevima. p,ema uslovlma Jz projekta. Debljln. slo)a ..vlsl ad vrsle mate,ijala kojlm IIvrll zatrpavan;.. dublnskog efekta mehanJzac1je za ..bljanje Ipri ma!lnskom nabljan)ul I zahtevane zbljenosll.
3.6 Prl malinskom nabl)anju tip mliine za nabijanje odre<lule II u uvlsnostl ad vnte materljala kojlm .. vril zatrpI-
vanie rova.
4 Kontrola kvallteta
4.1 Svakl nesutl sloi morl II ..bltl do odgovaraluee zbljenostl. Zbllenost II deflnl!e III zahlevanlm procenlom od nal'veeesuvezlpreminske ma.., kao!toledatou JUS U.BI.036, \\I modulom Itiililvosti Ms' klo Ito Ie dato u JUS M.BI.046.
4.2 Zahtevlne vreclnostl zbllenostl nl vlslnl planuml donleg strola kod novlh putevII gredsklh saobraeaJnlea mor.lu deodgovar.lu ..htevenlm vradnostlma, prodvJc:lenlmprojektom.
'''donJe ISAVEZNI ZA VOD ZA STANDARDlZACUU I
-Izdanje nasrpskohrvlukom lezlku
Katalolka aruoa U.EI
Sir.'" 2JU5U.EI.o111 847
'4.3 Prl !zvoClenju podzemnlh Inlt.l.clla no POltOjetlm putevlma I gr.dlklm _brat.)nle.m. II kole 18 ne predvldarekonltrukcQe gorn)eg lUo)a, no vls!nl plenume poltOjeteg donJeo Itro)a mora)u 18zedovol)ltiliodati zahtevl:
- kod kolovoza:
el zahteVana nalman)a zblJenost Ivldet' JUS U.B1.0381 85" III
bl zah18van' najmanll modulltlllJlvoltl Mllvldetl JUS U.81.0481 350 NImmo;
- kod polo/!klh 118Z8, zelenlh povrlloa:
el zah18vena naJman)a zbllenost 82"
III
bl zahteVan' najmanJ' modulstllljlvosti. MI, 250 NImmo.
4.4 Mesto I bIo) kontrolnlh bpltlvanja utvnSuju 18projaktom.
NI oonovu mllIJtnJl RepubllekOt IIk"tlrlJIIIII kulturu SR SrtMJIb.. 4t3.a1/74.Q2 od 4.111974 nl pilei II porel nl promot
Swnpo S nl lovod lIotonclord'"OCI/u -SIOt.ad
848
-Uk!Jpno stronD 5
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
1
2
2.1
2.2
Projektovanje i gradenje puteva
NOSIVOST I RAVNOST NA NIVOU POSTELJICE
JUSU.EHOI0
1981.PRIMENOM
ad 1961.09.26 Pravilnik br. 50-12662/1 od 1981-'J7.16; Sluzbeni list SFRJ, br. 46/81.
Bearing and surface planenss of formation
Predmet standarda
Ovim stondardom so utvr(Juju osnovno karoktoristiko i osoblno mDtorijola U lovr!norn sluju donjr.o stro.ja posteljicl, najneophodnija ispitivanja Z8 odredivanje tih karekteristika. metoda kontrolc I kritcrijumi
nosivosti i ravnosti.
Definicija
Posleljica je zavr~ni sloj donjcg stroja ujedna~ene nosivosti. debljine do 50 em, zavisno od vrsto motcrija.
la.
Nosivost materijala u posteljici odreduje 5e na jedan od slede~ih naiSina:
- merenjem indcksa nosivosti CBR IJUS U,B1.042),
- mercnjem modula reakcljc k,
- merenjem postignute zbijenostl (JUS U.B 1.038).
- merenjem modula sti!ljivosti Ms opitima plo~om (JUS U.B1.046) ill modula deformabilnostiEv'
- merenjem defleksija deflektometrom.
Indeks nosivosti CBR2 koristi se pri dimenziniranju kolovoza sa asfaltnim zastorima, modu\ reakcije kpri dimenzioniranju betonskih kolovoznih konstrukcija, a astali pokazatelji za kontrolu izvodenja
radova.
3 Odredivanje pokazatelja nosivC?sti za dimcnzioniranjo
3.1
3.1.1
Asfaltne kolovozne konstrukcije
.0 d red i van i e i n d e k san 0 s i v 0 s tiC B R, pro c e nom
Pri izradi idcjnih i glavnih projckta putcva 4. i 5. razrcda dozvoljeno jc lIa sa koriste 1proccnjenc vredno.
5Ii indeksa nosivosti CBR2 iz tabele 1, zavisno od vme materijala Iprema klasifikaciji datoj u tehnic.
kom normativu za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata) i zapreminske
maso U suvom stanju.
Navedene vrednostl u tabeli 1 upotrebljavaju se zavlsno od hidrololkih uslova prema standardu
JUS U.C4.016 I ako je zemljanl materljal u zavrlnom sloju donjeg stroja zbijen do dubine od najmanje
~~ ,3.1.2 0 d red i van j e in de k san 0 s i v 0 s tiC B R2
Pri izradi idej~jh i glavnih projekata auto.puteva i puteva 1,2. j 3. razreda indeks nosivosti CBR2 morase odrediti ispitivanjem na osnovu laboratorijskog ili terenskog opita nosivosti.
3.1.2.1 Odredivanje indeksa nosivosti CBR2 vrs; se po standardnom laboratorijskompostupku(JUSU.B1.042)na pripremljenlm uzorcima u laboratoriji posle njihovog natapanja u vodi do zaslcenja, u trajanju od 4
dana.
I itdmJeI
SAVEZN1 ZAVOD ZA STANDA.IlDIZACUU I
Simboli Zapreminskamasa u Preporut:enevrednostiklasilikacije suvom stanju
Indeks nosivosti CBR, Modul reakeije posteljiee k,"7d u% u MN/m3t/m3
Hidrolo~ki uslovi: Hidrolo~ki uslovi:povoljni nepovoljni povoljni nepovoljni
GW 2,00 do 2,25 30 30 90 90GP 1,75 do 2,10 20 20 70 70GM 2,10 do 2,30 20 15 70 60GC 1,90 do 2,25 7 5 40 30SW 1,75 do 2,10 15 15 60 60SP 1,65do 1,90 10 10 50 50SM 1,90do 2,15 10 7 50 40SC 1,70 do 2,10 5 3 30 20ML 1,60do 1,80 3 2 20 15CL 1,60 do 1,80 5 3 30 20
Strana 2 JUS U.E8.010849
Tabela 1
U slu~aju organskih zomljanih materijala (OL, OH) i zemljanih materijala sa visokom granieom te~enja (MH, CHI,
mora so obaviti Ilihoratorijsko ispitivanjc.
3.1.2.2 Terenski opit CBR 1 obavlja se prema standardu JUS U.81.042 na nivou posteljiee. Indeks nosivosti
CBR 1 odreden na terenu maze se smatrati merodavnim za dimenzioniranje ukoliko nosivost zcmljanihmaterijala u vreme geotehni~kih ispitivanja odgovara najnepovoljnijoj nosivcsti posle izrade kolovolOe
konslrukeijo.
3.2 Betonske kolovozne konstrukcijo
Modul reakcije k koristi se pri dimenzioniran;u kolovoznih konstrukcija 5 cementnobetonskim zastorom.Modul reakeije k odreduje so:
- proeenom. iz tabele 1, ili
- terenskim ispitivanjem pri dimenzioniranju auto-puteva i puteva 1. razreda.
4 I<ontrola kvalitcta u vrcmc grauenja
Homogcnost i ujednacenost kvaliteta posle zavr!nog zbijanja i planiran;a posteljice mora s~ dokazati jed-
nim cd sledecih postupaka:
- Ispitivanjem nosivosti pomocu krufnc plate pretnika 30 em (adredivanjem madula sti~lijvostiM. ad.
nosno modula delormabilnosti Eyt i EY2).
Modul sti!ljivosti odreduje se prema standardu JUS U.81.046 primenom plo~e pre~nika 30 em.
Napomena: Za utvrc1ivanje uniformnosti kvaliteta zbijenosti i nasivosti postcljice i Ia ta~nije odrediva-
nje mesta na kojima ce se proveravati stepen postignute zbijenosti materijala moze se
upotrebiti postupak poznat pod imenom PROOF ROLLING pri ~emu se vodi zapisnik
dat u prilogu.
- Ispitivanjem postignutnog stepena zbijl>l1osti i vlaznosti materijala u odnosu na maksimalnu zapremin-
sku masu i optimalnu vlaznost odreuenu prema Proktorovom (proc'tor) postupku (JUS U.Bl.0381.U eilju elikasnije i brze kontrole mogu se primeniti i nedestruktivne metode ispitivanja, na primer kori~-
cenjem denzitometara sa rac'ioaktivnim izotopima, stirn da se u svakom slu~aju moraju odrediti pouzda.
ne korelacije sa standardnim postupcima.
Kriterljumi
Vrsta materljala Stepen zblJenosti Modul sti!ljivosti Modul delormabil-
Sd' Ms'nosli E
v2'u% Nlmm' Nlmm'
Sitnozrnl kohezivni materijal i sitnozrnl pesak 100 20 30
Melani kamenl i zemljanl materljal (glinoviti Slju-
nak, glinovita droblna, lapor, glinoviti skriljci I 100 30 45
sl.)
Kameni materijal (kamena drobina, !Ijunak i 51.) 100 40 60
850
5
5.1
5.1.1
Tabela 2
~
JUS U.Ea.OI0 Stron. 3
Kvalitet upotrebljenih materijala i njihovog ugradivanja
Geomehani~k. karakt.rlstik. mlterijlla
Za Izradu posteljiee (zavr!nag sloja donjeg stroja) magu se upotrebit; sve vrste materijala koj; Ispunjavaju
sledet. uslov.:
- moksimalna zaprominsku maID U osuSonom stanju, odrodono po stDndardnorn Proktoroyorn posttJpku
pri optimalnoj vlalnostl. mora bill jednaka IIi veta od ')'d. 1.60 t/m3.
- vlatnost na granlci te~.nja mora bltl manja od WL . 50 %,
- indeks plasti~nosti mora bitl manji ad Ip . 20,- bubrenje posle 4 dana nistapanja u vodl po standard nom CBR postupku mora biti manj. od 3 %,
d60- Hazenov koefieijent neravnomernost; U . (
d I mora blti yeti od 9 za kohezlvne I vetl od 4 za
drobljen. kamen. mat.rljale,10
- vlatnost materljala pri ugradlvanju ne sme varlrati za vile od :I:2 % od optimalne vlatnostl odredene po
standardnom Proktorovom postupku,
- Indeks nosivosti CB R2 mora bitl veti od 3 %,
- saddaj !tetnlh organsklh materljala (JUS U.B1.024) <6 %.
5.1.2 Sitnozrn; kohez;vnl materijali Izm.!-n; s kamenom droblnom, peskom II; !Ijunkom, kao I materijali od
tro!nih stena moraju ispun)_vati Isto uslovo kao; sitnozrnl kohozlvni mlterljalu [lonlodu koolicijonln no.
ravnomernosti i vlo!nosti pri ugrodivonju, 8 mnksirnalnoyolifina zrna ogrBI1I~onDjo no 150 nun.
5.1,3 lzuzotno so dozvoljava i upotreba materijala ~;je pojedlne karakterlstlke odstupaju od navedenih, ukoll.
ko sn nJihovn pouodl1ost dokn1.o posnlll1lrn Ispltl\,nnJnm.
5.2 Kvalitet ugradenog materijala
Za oecou kvaliteta izradenog zavrsnog sloja i posteljicc koriste se kritcrijuminavcdcni u tabcli 2, zavisno
ad vrstc materijala.
5.2.1 Pri kontroli kvaliteta izrade posteljice, kao i pr; kontroli donjeg stroja, ispitivanja 5e obavljaju u serijama,
pri cemu je najmanji broj opita u jednoj seriji 5. U takvom slucaju mogu sc dozvolit; dalje navedene tole-
racnije U odnosu na minimalne zahtevane vrednosti kari!cene pri kantroli.
U jednoj serijl, jedan ad 5 i5pitanih rezultata mote biti manji od min;malnog zahtevanoy. s tim da po ap-
.solutnoj vrednosti ne odstupa za vile od:
5 %, pri merenju zapremlnskih masa u suvam stanju,
- 10 %, pri merenju modula stiSlj;vosti M, I modula deformqbilnosti Ev2'
Profi/14
Profi/ 22
100
Profi/28
Profi/31
Profil34
200
"----'300 800 ------ - ----
-"'---.-
500 co 1000 ITJ
Str.n. 4 JUS U.ES.OI0851
Zapisnik 0 vrlenju opita uniformnostl - pojav. trega tol!ke
Opit pojav. traga tol!ke opteretenim yoziiom
(Proof roling)
Melto:- !'!..t!!,:?2Jt!i°Ei£a!,~ 5!cL7...I'f.jQ-
Sloj: ---f!.o.!t.£ILic.!__-
Situacija
kilometarskipoloZaj (hekto- ,met,;):
. Profi/l0
Profi/12
Datum: _p,1J§'.191!L-
Vr.me:_JIU'.9-
0.. puta Osapu ta
0
600
500
.----.-..----
700
Legenda: I Lake deformacije
II Po{etak pojave mrelastih prslina
IIIVrlo velike deformacije
6zona koju trcb" pobo/jwti (prosIlJiv.1njc, zamcna matcrij.1l". cloplI"sko zhij..",jc)
Napomene - zapaianja u toku rada, na primer:
- ispitivanjc poslc izvrlcnil1 zcmljanilr rodova. iJpre dcfinicivnog urei1c.'IIjaposwljicf!.
- odvodnjavanje obostrano.
- ivica zavrJenog zbijanja poste/jice.
852
-
JUS U.Ea.OtO Strano
5.2.2
Ako je broj opita u jednoj k~ntrolnoj seriji manji od 5, potrebno je da sve vrednosti (rezultati) odre"ene
ispitivanjem budu vece od minimalne zahtevane.
Obim kontrolnih ispitivanje u vreme gradcnja I mlnimalnl bra) potrebnih opita odrcduJu so u zavisnostl
od kategorije puta, nacina izvr~enja radaya, vremenskih uslova i mogucnosti za postizanje ravnomernostiu pogledu kvaliteta.
Postignuta zbijenost i vl.fnost ugra(]enog matoriJala (moronjem zapromlnskih mas. III opitlma plo~oml
kontroli!e 5e merenjem zapreminske mase ili opitom plo<::om,i to:
- teku~im, na svakih 50 m' puta,
- kontrolnim, na svakih 200 m' puta.
Ako ad momenta izrado posteljice do momenta ;zrade gornjeg stroja do"e do prom.ne karakteristika
ugraoenog materijala, bez obzira na vec obavljenu kontrolu posteljice, potrebno je ponovnim ispitiva-
njem dokazati ispravnost i zahtevani kvalitet posteljice.
6 Ravnost posteljice
6.1
Rad; bezbednog odvodnjavanja I drugih funkcija koje Ima posteljic., potrobno je obezbeditl odgov.raju.
cu ravnost i popre<::ni pad.
Ravnost izradene posteljice mora biti takva da pri merenjima letl/om duline 4 m, u bila korn pravcu, ad.
stupanje ne sme biti vece od 30 mm u kohezivnom materijalu, odnosno 50 mm u kamenom materijolu.
I,pitivanje ravno'ti kao i popre~nog pada posteljice obavlja se na svaklh 100 m.
6.2 Visina izraoene posteljice u bilo kojaj ta~ki ma~~ oustupati ad projektovane najvi~e za :t 20 mm. ~ta sc
provcrava nivelmanskim snimanjcm.
6.3 Popre~ni nagib posteljice de!inisan je projektom. Minimalni popre~ni nagib po'teljice izra<lene u kohe-
zivool11 silllozrnonl nllHnrljnlu"mIn.." %.
Aka je postcljica Izradena at! stabilizovanog malerijala, IJmln. '"3 %.
Veza sa drugim standardima
JUS U.8 1.024 -JUS U.8 1.038 -
JUS U.81.042-
JUS U.8 1.046 -
Geomehanicka ispitiva,nja. Odrcoivanje sadrzaja sagor1jivih i organskih materija tla
Geomchanicka ispitivanja. Odredivanje optimalnog sadr!aja vade
Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje kalifornijskog indeksa nosivosti
Geomehanlcka ispitlvanja. Odreoivanje modulo stilljivosti metodom kruzne place
Na osnovu mi~jenja Republi~kog sekretarijata Z8 kulturu SR Srbij. br. 413-81/74-02 od 4.11 1974. ne plata 18 portZ na promet
~t.mP8 Savelni ZIIvod l8 nenderdiz8Ciju -Beograd
1
" :1j 3
4::I
4.1i
I
4.24.355.1
" S.2~5.3, 5.4
". 5.S0 5.62I 6
6.1H 6.2
f6.36.4
.G 7i 7.19 7.2
I 7.37.4
I
7.S
88.1
II 8.2a 8.3
~8.48ii 9..
9.1i 9.2
It9.39.4
:11010.110.2
II10.310.4~10.5
t..
1111.111.211.311.411.511.6
853
JUGOSLOVENSKI
STJ\NDJ\UO11,\ a'naMICNOM
.4 a.VII.a",.
KLASICNE I SA VREMENE PODLOCKZA PUTEVE
'r.hnlill ...1001 la 1I,.lIu
JUSU. E9.020
XII.a,...
R"'"1..1300/1 u4 l6-xa.a...: 8ht1bta11l1' 8J1RJ
4"1""
C/autcaJ "nd mod~nr rtlOd foundallon. Trchnlca! "qul"m~"11
SADRtAJPredmel .lIDdania
VeOnlelJa
U.od
50-'1.. I Tnt. pocI1op
SastavVrsteKolovozna konstrukcija
KI..I~n. pocIlog. - opll. ocIredbePodloga sa tucani~kim gomjim noscam slojevima na nepovoljnoj posteljieipodloga sa tucanitkim gornjim noscam .Iojevima na stenovitoj posteljiciPodloga sa Iljunkovitim lornjim noseCim slojevima na povoljnoj posteljleiPodloga sa gomjim noscam slojeyima ad kamenih olpadakaDeblJina slojeyaKonstruktivne pojedinosti
Izrada klaslauh pocI1opMaterijnlIzrndn nOS«lh .Iojev. ad Iljunkalundn nOS«lh .Iojeva od tucanik.Sprnve i malin.
San.mene pocIlog. - opite ocIredbeVrsteDebljine .IojeyaKonstrukllvn. pojedlnostlbrndn donjel n05«e1 alojaIzrada lomjih noscah slojeva
Podlo.."
lucanlalm lomllm -«im .!oJeYimaDebljina .IojeyaMnterija!bradaIspitivanja
POdlog. sa Iljauoriti.u gorujim DOIeCJm sIoJeTimaDcbljina slojevaGrnnulneijn Iljunka i peakalundaIspitiyanja
Podloga SA bll1un<!alzl.rulm I""'JIIII ~Im aloJeTimaSastavDebljina slojevaMaterija1Uslovi Icvalileta zalund
pluyanja
Fadloga II beloasldmgomJIm~.. aIoJeTimaDebljina slojeyaMaterijalRazmak uzdufnib i pop~b saatavaltaUslovi kvaliteta za IOIOYli betoDlku podlogulundaIspitiyanja
VA\-.! ~NAGE
t' st, ti-st 5F~:}" 72/88
1UGOSLO~5KI ZAVOD U. STANDARDu;r..CUV
011... )4
854
1 Predmet standarda
Ova] .tundard propisujo klusienn i .nvremen naeln Izrndo podlugo zn puteve.
1 Dcfiniclja
Podlognje deo kolovozne konstrukeije izmedu znslora I podtJa prerna JUS U.84.050 i JUS U.S4.051I slufi da prenese saobratajno opterecenje na pod tie I da obezbedl .tabllnost za.tora (habn]utegsloja) kolovozne konstrukelje. I
3 Uyod
lzboru materiJnla pri proJektovanJu I gradenju podloga - nosetih slojeva kolovozne konstrukcijeputeva, naroei to pri kori~tenju novih meloda grudenja, treba poklonlli punu pa!nju. .Islo tako, treba kvalitelno Izvodill radove da se docnije, u toku eksploatacije puta, izbcgnu defor-'maeije kolovoza I obezbedi njegova stabilnost.
Pojava te~kih kamiona postavila je mnogo slofenije uslove u pogledu mehanieke olpornosli kolovozn~konslrukeije, posebno pod loge puta. Ulienji, kao ~to su snobratnjno opteretenje, stalieka I dinnrniekndejstva, klirnatskl I hidrolo~ki uslovi, geotehnieke karakteristike tla, uloga pojedinih nosetih slojevapodloge i njene karakteristike u pogledu krutosti I preno~enja opteretenja na posteljieu, predstavlJaJuosnovne faktore za Izbor vrste podloge i materijala za njenu luadu.
Kori~cenje lokalnih materijala, sa eventual nom njihovorn minimalnom preradorn, predstavlja novmomenat za ekonornieniju izradu podloga. Nove savremene metode zbijanja nosecih slojeva podlogeprimenom savrernenih mehaniekih sredslava (vibraeionih ploea I valjaka), zatirn melode slabilizacije Iiaprema JUS U.E9.022, omogucavaju izradu savremeni~ stabilnih podloga, sa minimalnlm ~upljinarna,Ovako obradene podloge predslavljuju zbijcnu musu kojn je u 'Innju dn puvoljnu prenese uplerc-eenje na posteljieu (podtJe), odnosno donji Itroj puta.
Naroeilo su povoljne metode hemijske stabilizaeije ~Ijunkovito-peskovitih materijala, primenom ce-menta iii ugljovodonienih veziva. Kori~cenjem materijala tucanika, ~Ijunka, peska i karnene silne!i,koji se nalazi na lieu mesta u blizini gradili~la, primenom novih metoda izrade podloga znatno ce sesmanjiti tro~kovi gradenja savremenih puteva.
Razvoj poljoprivrednih podrueja nu!no zahteva ~iroku rnre!u lokalnih puteva za laHi saobracajsa odgovarajucim podlogama, odnosno kolovoznim konstrukcijarna.
lunda podloga zn puteve Zll Ink, srednji I tefuk snobrncnj mo!e fte tnkode i7.vesti melmJnml1 stnbi-lizacije (mehaniekom Hi hemijskom) premn JUS U.E9.022.
Podloge sa nosecim slojem od lornljenog kamena uglavnom se vi~e ne grade. Nnirne, ova vrsta podlogene predstavlja kompaktnu rnaSJ, te u stati&om pogledu ne dejstvuje kao homogeno telo, zbogtega nije u stanju da prima zatezno naprezanje, kao ~to Je to sluenj kod krutih i fleksibilnih podloga.
Pored toga, ove pod loge nisu ekonomitne. Iz navedenih razloga ove podloge nisu predmet ovihuslovn.
4 Sastay i yrste podloga
4.1 SastaY
Podloga se sastoji od donjeg I gornjih slojeva.Broj slojeva pod loge i njihove debljine zavise od saobratajnog opteretenja i vrste posteljiee, odnosnopodlla na koje se gradi podloga.
Prema redosledu grndenja, podloga nn nepovoljnoj posteljiei snstoji se od donjeg i gornjih nosecihslojeva prikazanih na sl. 1.
4.11 Donji noseci sloj na nepovoljnom podUu (I) je tamponski sloj, koji slu!i za drenirnnje kolovoznekonstrukcije, za spreeavanje kapilarnog penjanja podzemne vode I stvaranja ledenih sotiva, a Istotako i kao noseti sloj - podsloJ. Debljina tamponskog sloja krece se obit no od 20 do 50 em usa.bijenom stanju. Za ovaj sloj se upotrebljava ~Ijunkovllo-peskoviti materijal odredene granulaeije.
Umesto tamponskog sloja mo!e se nn povoljnijem podUu, pri datim uslovimn, upolrebiti sloj tisto~ekoji slu!i da spreti zagadivanje kolovozne konstrukcije i da iz nje odvodi vodu. Radi se 0 debljini10 do 15 em. Ovaj sloj mora da je od peska frakeije 0,2 do 6 mm.
--- !55
III
4.12 GOt'n)1 Joseet ..."Y' ohJvo7.nc ko. "u:~ Ijc mo~u bt", Jcdno~;'I,m I, l.husl')JrI: (( II). a prcm:lpotreb. i trosloJni. Noseci sl, I d slo'evi slu1.e da ,
rek" h'baju eJ; ,.. ).11ku VOIII"!!""tora)prime priti~ke i ostale utleaje saobr eaJa da.h prcllesu na donji 'osee' 5["J - poJ,Ie'j, a prek"njep na postel e. (pod:!c). .
GernJI noseel slojevi rade sc oJ: tuc:\nika, Sljunka i or. bez iIi sa vCliv"lII: billll1;el1, l.:il"",.cement i drugo.
Debljine nosecih slojeva koje su oznaccnc na sl. l. 2, 3 i 4 ,u urijel1laL'iol1e.Stsarnc oehl,jille"moraju proraeunali prema jeonoj ud priznalih metoda za proracun k"lovolne kOl15lrkeije, a na
OSI1OVU:ispitivanja Iteolilehnniekih karakleri,tika tla, l1il'oa puolemnc vooe, klime, v!alte, temperaillreI dr, i veli6110 saobrncajnog opter~cenja (metodc u IJriprcmi),
Velieine saobracajnog opterccenja pn ~azal1c ,'II 11 IIlhcli I
4.\3
Tabela
Velie:na
,aobracaja
1----..Ukupall
broJ vozila
:-y'!:7.:~-
~~l-~._~_.~.:l~a- (_~n..~~_:~:~--,
Tc~etna VOLlh nQ,ivc)sti 4 tone; ,i:;c
'~~ukupno~~ broja! broj teretmh \'nz;I:~
Slab saohr;lI;aj : i'pud 101)0 "poo 5 i,poo 5')
Srednjisaobraeaj 'i 000 do 30(1)
Tc}~k s'''~;'-;:a:~j! 30()() do <iOOo)
Veoma tCl~lk'
saobracaj
5 do III 'II d" '110
III .1 ~IJ 30l) do I :IJO
preko 6000 prcko 20 prcko t ::00
\1ere 1I (.' .,
~lV'. - -- -,' &~~4/111i'I'MN/F.ri~~~~~~~!iJ!:I1/1 ~;'/:'//://///;/,;':'!::<-:>?:'/,/:/,. / . , l~S TOR
II ~I"0(7'11_._~N,
~,S!
-,,-"--
~ tn.
1 0-01~-=~I
1-.,.
!:'~~.'.'(':'C':., ," .:~ (J...:' \~.' .:
,"
-.J\ ~"'I.'o .~":'.'
.~.' " .":
'..
.') <.r--, WI
PC DLOC,A
C1".Y:
(-.c' ,,(.A'.,
'..."."
., -".,. .'.
,
---' -..---
'. POSY ElJICI\
S ka I
42 Vrste podlo~a
,'r. m. nacl.u :z,'.'u. gtvnjih nl}'c~il. ,I".lcy;t_-p HI:o~e ~: ..Ie!..: IU ~.h', ~.IC i ...aVrcmcnl;.Pr~ma vr tl matcrij::la uti ,,"uga..c ratl'.:,;:ornji rJO~,CI;I\ll'iCV I.l:.1'd(.'llI II i
'''\1rrll1l,;l1ila I'l.lIh,~':' 111U'~1I
biti: tucal1ll:ki i SIJUIlf.;~il1l, bCl :11 'Sa \~li\"l)l11. .)I..'hHhki. \l:lb:Ii/L'\~jlll I Jr
Donji noseci sloj, lampon III :-.Ioj (i~llo~C r~ldi ,c (}tl ~ljUllk..l. O\"'IIO\Ili' 1'':\;'''.1. k.iI~u z~, klasi~lh. takdi zu !\avrcmcnc »oulogc.
4.3 Kolo...una. konstrukcija
fm.rJ p.:kf~oge mdi ~c za:-.(or klJJi (1bicnu in.a J",:a ~l()_iOJ:..czn;".i (hi~,..c;,.'--- 11 ~I()j i tl;'haju,:i ...10J
-- (V ~Ioj (,(. 1). <I mOLc sc radili I b(,l 'v'(,lno.; ~Ioia. u:.." --Ijt: pot -'.:hal1. Za...tt\d"c
HHJ,: !'rem::<lcdeCim ""r.dardima: JUS U.E4.012. Jl:S ~!.[4.\J14, jus L;' 4.016, 'I;S l:.U."I~ i JUS U.E4.0211.
P\ldloga'-l
l...a,rorom ,"""'(t."\J~'~\'lja kO:l'H)L.nU kon"trukciju ,.rema Jl:S t:,S4.050 i JUS U.54.051.
856
5 Klasiaae podloge - upste odredbe
S.I
Klasii!ne poologe rade se na putevirna manjeg znai!aja, sa gornjim slojevima od tueanika ili ~ljunka,pri i!emu se slojevi nili>ijaju S~,,\O primenom stali~kih valjaka.
Kao spoj~i materijal upotrebljava se iIi kall\ena sitne! iIi pesak odredenog haliteta.
Podloga la tueaai~JWa gomjlm uosetlm ~ojeYlma na posteljicl 011yezaoog materijala
Podloga je prikazana nl sliei 2 i ima sled~u konstrukeiju:lamponski donji nos~i sloj (I) i dva gornja noseca tucanii!ka sloja (I ill).
Debljina gomjih tueanii!kih slojeva je 8 do 10 i 10 do 12 em u nabijenom stanju u zavisnosl'obraajnog opterecenja.
Izraduje se u dya sloja od kojih je syaki 8 do 12 em u nabijenom slanju. P\lslcljiea i donji noseeilamponski sloj ili sloj i!istoce moraju bili dobro zbijeni i moraju odgovarali projcktovanim popre~nimi uzdu!nim nagibima nivelele.
.
sa.
Ravnost profila posteljiea i donjeg noseCeg sloja sme odstupati:
za posteljieu :1:3 em,
za 1ampOnski sloj :I: I em.
Podloga se ne sme raditi preko smrznute posleljiee.
Za I gornji noseei sloj upolrebljaya se tueanik veli~ine zrna 6 do 8 em, a za 11sloj, ako je tueanik odkrei!njaka, velii!iua zma je 4 do 6 em, odnosno, ako je tueanik od eruptivne slene, veli~ina zrna je3 do S em.
Na posleljiei od vezanog (koherenlnog) materijala ispod I noseCeg sloja slavli" se lamponski slojdebljine do SOem ili sloj i!isfoee debljine 10 do 15 em, a prema debljini . ~..aenoj na osnovu geome-hanii!kih karakleristika tla, r IVOUpodzemne vode i dr. i prora~unu (ta~. 4.13).
Raynost gomjih povr~ina tueanickih noseeih slojeva Moe odstupati od povr&inc I sloja :1:2 em, odpOYdine II sloja :I: I em.
, Mere u em
II0~Q)
N
0
"9
51 on
~.:~~.-9
If; ,." .. I' ....II""
"I'" .IU DI r 11/1
~I~~1i~,~~!~{i~I'fti:~],.j}{i'~.ij. . . . _.
ipOST~LJ;CA
.. ...
Slika 2
5.2 PO<i!oga sa tucani~lUm gomjim noseam slojenma na slenontoj posteljici
Podloga je prikazana na sl. 3.
Mere u em
Ii II ~ ~l",..
!,osrE!-ll<;~
Slika 3
",".-..---...
857
:' xn ic ,J: ~Ie'liea I"Ita u tvr>toj ili tr"snoj steni. t<lda se nCl'1osredno preko nje ramstire i valja tueaniku d'" ,1<'10. tako da njegova dcbljina 11uvaljanom stanju iznosi 15 em. Ova je debljina potrebnazato 5to Sc Jcdan njen deo koristi m izravnjivanje neravnina i u stenovitoj posteljiei. U ovom slufajunc radi se donji noseei sloj - lampon Hi sloj cistoee, jer njega zamenjuje stenovito tie.Ravnosl gornjc povr~ine pod loge mOra bili u svemu prcmu tac. 5.1.
5.3 Podloga sa sljuncanim gomjim nosecim slojevimB DB povoljnoj po.teljici ,
Ova vrst" ('Iodloge ('Irikalana na .1. 4 .lu1.i za .Iob i srednji saobroeaj, a rndi .e u dva ili vile p,ornjihno~ecih slojcva od ~Ijunka.
Noseci slojcvi treba da imaju debljinu 8 do 12 em. Debljina slojeva odreduje se proracunom (tac.4.13). Krupnoca sljunka z.a noseei'sloj I moie da se krece do 80 mm, Ito zavisi od njegove debljine.Da hi se postigla povoljna zbijenoM, sljunak Ireba da in\a i optimalan proeenat rinih cestiea(ispod 0.09 mm), sto 50 utvrduje ispitivanJem u laboratoriji. 0 ovome treba voditi racuna, jerako procenat najrinijill rrakeija prede optimalnu granieu, moze doci do Itetnog dejstva mraza,narocito ako je posteljiea nepovoljna. Kvalitet Iljunka treba da odgovara propisima 0 kamenommaterijalu (»Sluzbcni list FNRJ« br. 47{55).
Sljuneane pod/oge narcC;to su ekonomicne ako se u blizini gradililta nalaze Iljunkore velikog ka-jJaciteta.
Mere u em
2'r k..":"0 ::0 (J,C:i'O<;:/> 0, i)p;::QJ
\I ~ .'9..Q"d'6' 6""'6' ". 6i::tO:! j~~j~k*'b~)~8~f::~ci'f6:8g~1
~I t:P O'Cj""bOQt::iG~g
J i~;..r;'~.~;;i:..1~,~'J~\:Y.';)~::;i:~i;:':':."
~o.?r~LJIC~'
,"
Slika 4
5.4 PodJoga sa gomj1m nosecim slojevima od kamenill otpadaka
",>:lIog, je i'le kon<lrokeije kao na ~I. 4, ali se za slojeve urnesto &Ijunka upotrebljovaju ot('laci kojiS~ d"bij~ju pri ehploataeiji kamenoloma.Ako se u b:iLini gradiMta nalaz~ vece kolicine kvaliletnill kamenill otpadaka krupnoee 2 do 12 em,m"z~ se izradili i ova vr>la tlOsecih sloJeva podloga, jer je ana pogodna i eknnomicna. Radi se obicno0 dv.1 slojl I i II. pri cemu ukupna debljina slojeva ne bi trebalo da bude manja od 20 em, uI.bij~nom 'Ian)u. DJnji sloj (1) debljine oko 12 ern u uvaljanom slanju rndi se od krupnijih zrn:1 Ve-lioine 6 do 12 em. a gornji sloJ (II) jac,nc Mdo 10 ern ad zrna krupnoee 2 do 6 em.I>ri izr"di ove \'rsle ('Iodloge Ircba dodati kamenu sitnez velicine' :LUIO2 do 5 mm ili 6 do 12 mm,a u kolicini 12 do 15 % od ukupno upolrebljene kolicine. Ukoliko se ne raspoJaze kamenom sitnezi,um~,lo njc sc mo.1~ upotrebili pesak: odnosno pcskoviti ~ljunak isle krupnoce zrna.
U('Iotrebom ovog silnijeg kamenog materijala smanjuju se ~upljine U podlozi i posti]./: veea zbijenost('Iri valj:mju, lako da podloga predstavlja homogeniju. slabilniju masu koja ravnomernijc prenosioplereecnja na pod tie.
5.5 Debljine .Iojeva
D:bljine ,Iojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3 i 4 su orijenlaeione. SIvarne debljine moraju se pro-racunati (tac. 4.13).
5.6
5.61
Konstruktime pojedino.ti
O;jvodnjavan.i,~ ('Iosteljice mOra bili besprckorno. odnosno pO('lrccni nagib poslelJice Ileba.da je 3 %,a jos Je p,,"'oljn,jc ako je 4 %; segmenl.ke flgole sa slrane pUla treba da inoaju povoljan uzdulninagib, a dno rigola treba da se nalazi ispod izlal.l1og sloja cisloce za najmanje 20 em prema JUSU.S~.062. D~ bi se ovo ob:zbedilo, put treba da je dovoljno izdignul nad terenom. Pri projektovanjuu,eka i zascka 0 ovo'": treba narocilo voditi racuna.
5.62 Zaslita od ~tclnog dej'lva nuala kod vezanih (koherentnih) m3lerijala (glina. .Iovaca i dr.) vr&i 50!lradorn lal11pon.kog sloja od Sljunkovilo-pesl:ovilog materijala odredene granulacije. Debljinn tam-ponskog sloj" odreduje sc proracuno01 (lac. 4.(3). Tamponski sloj povccava debljin~ pod loge isluli kao donji no~eFi .Ioj, lime ~e podloga sa tamponom osposobljava i zn prijem veeih oplereeenja.
6 Izr:lI!:I klasicnih podloga
858
6.1
6.11
Materijal
Kvalilel Hjullka za lamponski sloj
. Sljunak IrebaffiLse sa,'l"ji od tvrdih i posllJjanih ~cstica pomdanih u prirodnom stanju ili vdlanisa fjnim peskom; pra~inastom primc,um, kameoom prasinom ili drugim sli~nim materijalom zaispuou, poreklom iz odobeenih n:Ja:,;la, lako da se dobije jednulika mda\';oa koja odl!uvara na-vedeoim propisima, kako u pogledu granulumctnj,.kog sastava, lako i I~ poglcdu podcsno,li zazbijanjc u kompaklnUci slibilnu podlogu. Najkrupnije zrno ~Ijunka u tamponskom sloju moze da
.,iznosi 60' mm, ~IO zavlsNJd debljine sloja. '"Pre upotrebc matcrijal se mora laboralorijski'ispitali u pogledu njegove podobnosli za upolrebu,Malerijal ne sme sadriali organske malerije, prekomernu koli~inu pra~inaslo-glinovitih sa'~ ,ka,
nili druge ~Ielni: malerije, Mogu se korislili i olpaci iz kamcnoloma ukoliko cdgovaraju p: ."njim'zahtevima. Procenal ~eslica malljih od~2 mm, sra~unat na celu masu su"e me~avine, sme da iznosinajvi~e 6 % za d"nju, a 10 do 12 %za gornju granicu, u slu~aju da sadriaj krllpnih frakcija bude0 do 80 % od sUv' mase cele me~avine. Ukoliko je saddaj krupnih frakcija 80 do 9G~~od SU\'Cnmseeele me~avine, ,Ia..a donja ~ranjca ~eslica manjih od 0,02 mm. u odnosu na celu mdavillu, ,me daiznosi 6 do 3 % J gornja g,.1 <:a 10 do 5 Yo,i vi~e ako zadovoljava u,love u poglcdu buhr<nja.Donja granica daje uCcSce~e"lIca 'silnijih \,d 0,02 mm U ve7.~vukojc .e, prenm do .ada 51..;el1;m hkuslvirna, moze loleris;...:. a da pri lome ne dode do o~lecenja podloge zbog dejslva mraza pri najne-povoljnijim uslovima u I'cgledu vlaillosli lIa, nivoa podzemne vode, klime i de. Gornja granica dajenajvece u~e~cc ~estica silllijih od 0,02 mm, koje se prema do sada sle.;enim iskuSI\ima mo;;e lole-risali, a da pei lome ne dode Jo o~lcCenja podloge usled dejslva mraza, pod povoljnim u,lovima upogledu vlafnosli Ila, nivoa. podzemne vode, klime i dr.U pogledu kvalilela slene, ~ljunkovilo-peskovile me~vine moraju imali lakvu ~vrslocu na prilisaki olpornosl prema dejslvu almosre~ilija da se pod dejslvom sprava za nabijanje, saobracajnog ople-retenja i mraza ne drobc Ii silnije. delove, jer .. usled loga prouzeokuje povceanje osclljivosli pre,"amrazu. Prema proccni u odnosu na karaklerislike malerijala, me~vina ~li"n"!"I)esak ne sme dasadrzi vi~e od 7 ~~ ~roa mek("; kamena. Meka zrna predslavljaju la:',,,.~., glinovili ~krjljci, izvesnimekani glino,;li pe~~ri, k' ;lomerali, kao i ra.padnuli graniti I gnajsevi.Naponiena, reopi"lni uslo\ Kvalil.111za navedene mal.rljalc I njihovc me~avine dall .u prellia ~vuJ'carskim propislma SNV 40375.
Kvalilel lucanL~a
Pod lucanikom se podrazl'm~va kaa:n drobljen ru.;nim ill ma~inskim pulem (drobilicol11), koji.. se upolrebljava za izradu noseeih sl,')."a I'odloge. Kamen od kl'ga se cadi lucanik mora biti zdrav,
jedar, homogen, cvrsl, ~Io manjeg halanja, jasnog zvuka pri udaru ~ekicem, sa malim upijanjemvode i.r 'slojan prema mrazu.
Kamen r.lora bili sledeceg' kvalilela:
- prilisna ~vrsloca U suvom slanju, ne manja od 1200 k:- !rm2;
- habanje bru~enjem najvise 16 cmJ/50 em2;
- habanje ivica pri udaru, najviSe 12 %;
- upijanje voile najvi~e 1,0 ~~;
- olpornosl prerna udarn po rrelOnu, najvi~r ~: I~;
- 'slepen drobljivoSli lucanika pod prjliskom, najvi~e 35 %.
U eilju ekonomi.;nosli, m lak i srednji saobracaj moze se upotrehili i kamen prilisne .;vrsloee od. 1000 kp/cmZ, s Ijm da habanje ne SOle da prede 20 cmJ/50 cm2.
Za izradu lucanika ne sme so upolrebljavali pove~inski kamen, nili kamen k,', sadrfi prime.e glineg\;ozdenih oksida, zenaslih karbonala, sulfala, biolila i muskovila u lab-oj meri da je zbog loga
,podlozan raspadanju poct ulicajem vlage, mraza i sl.
Za ~ornji sloj (11) ",.,dloge krupnoCa lucanika ("(I ka!1lena Hednje Ivrdoce Ireha dOlje prefnika una40 (
060 mill. a oti kamena \'Cce lvedoce 0 30 dl' 50 lIun. Tucanik Ireba da ima kockasl oblik i da je',osinh hi~a. Dolje je ~ko se krupnoca lucanika Sfcdnje Ivrdoce krece od 15 do 60 nlln, koja prihli!noOI.I~,,,,,.113granulon\ctrijskom s:\stavu kamcnog agrcgata 7.a izradu bclona. Proccntualno uc.;d6:'zena kamenog malerijala mora biti u stedecim granieama:
- kainen" silnez krupno.:e 0 do 15 I1'JD , ",. 10 %;"-=-:,broen" silne! krupn~ce 15 do' 25 J1\]1\ 25 %;
-- lucanik krupnoce 25 do 60 mm, ,., ,. 65 %.
Primenom ovaka' granulisanog drobljcnog kamenog malerijala poslile se dobra zl>ijenosl gornjihsloj~va' pod loge ,sa najmanje supljina.
,Naein- isporukc iprijem I.ucanika predvida se. ugovornim eIaboralom. Kolieina se ulvrduje zapre-minski ili lelillski. Krupnoca nna se odreduje mercnJem najveceg i'najmanjeg pre<'nika una.Najkrupnijc zeno lucanika Ireba d" proJe u pr:\Vcu najvece dil11~nzije krOl prslen najve.:eg t'slovlje-nog precnika, a riajmanje zeno lie SOleda prode keez prslen najmanjeg IIslovljenog precnika, n pravcunajmanje dimenlije zrna. Tolerancija u pogledu krupnoce iznosi :1:5 %.
,6.12
859
6.26.21
mad.. D<lsecihslojera ad ~Ijunka
L:rada donjeg no'seceg slojaRazastiranju ~Ijunka u slojevima ima se pristupiti lekpo~to nadzorni organ primi planir'anu i izva- .Ijanu posleljieu ili zbijen tamponski sloj, odnosno sloj I!istoee.
'
Donji nose.:i sloj - tampon, odnosno, prema svojoj funkeiji, sloj I!istoee (sl. 2) od Iljunka kvaliteta
1'0 ta~. 6.11, razastire se preko primijene posteljice u slojevima oko IS do SO em do projektovanei prora~unate debljine, shod no tal!. 4.13. Debljina slojava zavisi 'i od raspolo!ivih valjaka (valjeisa gumenim tol!kovima sluze za sabijanje slojeva ve.:ih debljina). Svald razastrti sloj ~Ijunka zbijase pri optimalnoj vlatnosti statil!kim valjeima masa 8 do 10 lona. Slojsa valja sve dotle dok svakozrno Iljunka ne nade svoje mesto u sloju i dok, to~kovi valjka' pokazuju ',tragove.
'.
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povdina tamponskol sloja iIi sloja l!istoCe izravna la .Itatifkimvaljkom ,na projekto~ani"profit, ,ravnosti prema taf.: 5.1.
'
I z r a d a g'o r n j i h nos e 6i Ii s I 0 j a'v a'Pre razaStiranja Iljunka potrebno je izvditi nasipanja i nabijanje zemlje na bankinama do pune visinenosa.:ih slojeva podloge, a: najmanJe 0,5 ,m u lirinu, kako bi sa sprel!ilo bo~no rasturanJa Iljunka,
prilikom ~aljanja. ,.'"
,,: .. ,, " '.
,,:".,Zbijanje se vr~i u slojevima debljine oko 10 em upotrebom stalil!kih v!iljaka mase 8 do 10 lona.
Kretanje valjka 'brzinom od 3 d~ 4 km/sat treba da'bude postupn~, odjedne do dr~ge iviee ka sre-dini puta, tako da slede.:i hod zadnjeg lofka valjlca poklapa prethodni hod za 1/3 svoje ~irine. Akoje kolovoz sa jednoslranim poprunim nagibom iIi ukriviaarna, valjaju se slojevi od ni;'!e ka nadvi-~enoj iviei kolovoza. ,
'"
"Slojevi se valjaju pri oplimalnoj vlatnosli ~Ijunka. Za vreme jakih kiQ, ako postoji opasnosl da seposteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Ne.sma se valjati za vrame mraza;
Mesta na kojima se'pri valjanju pojave lalas! treba' razrili' grabuljamli i dodati'potrebnu kolil!inu~Ijunka da bi se dobio predvideni profil.
''...
",
Valjanje se vrli sve ilolle dok se zrna ~Ijunka medusobno ne uklje~tei ne obrazuju 'ravnu povdinuprema proJektovanim profilima i niveleti; Prvi'sloj (I) Iljunka se valja bi:z upolrcbe "pojnog materijnla.Preko zavr~nog - gornjeg sloja (11) - !Ijunka razastire Ie spojni materijal - posak krupnoCe 0do 8 mm u kolifini 10 do 12 % od ugradenog ~Ijunka, zalim se utiskujevodom do zasiCenosti i valjasve dolle, dok se ne dobije gusta i polpuno zatvorena povdina i dole,lol!kovi valjka pokazuju Iragove.Posle r~stiranja i valjanja spojnog malerijala, nadzorni organ ,vi-Ii 'definitivan prijam i nalaz upi-suje u gradevinski dnevnik. Ravnost gornjih povdina §Ijuni!anih' noseeih slojeva je ista kao za tuea-nil!ke slojeve prerna tal!. 5.1.
'
6.22
6.3
,6.31mada nosccih slojeva od tueaoika
lzrada donjeg noseceg sloja
Donji noseei sloj (tampon ili sloj I!istoce) izraduje sa u svemu po taf. 6.21.
lzrada gornjih noseeih slojeva
Pre razastiranja tucanika preko izradene i primijene poste\jice ili tampo~skog sloja (sl. 2 i 3) potrebnoje izvrliti nasipanje j nabijanje zemlje na bankinama do pune visine noseeih slojeva pod loge i najmanje0,5 mu lirinJl, kako bi so sprecilo bol!no rasturanJe tucanika,prilikom valjanja.,Ra7.astiranje tueanika vr~i se u slojevima debljine 8 do 10 em. Za tueanicki sloj debljine IS em uuvaljanom stanju polrebna su dva sloja razastiranja i vaJjanja. Tueanicki sloj za nove puleve ne smebiti manje debljine od 10 em u uvaljanom stanju, a odreduje se prema tetini saobraeaja.
Za konlrolu ravnomernog raza.tiranja prethodno se, na svakih 6 do 8 m, preko <:ele lirine kolovozarazastire tueanik u vidu praga lirine 0,5 m i odredene visine, preml1 !ablonu. Zatim so vr!i razastimnjetueanika izmedu ovih pragova. ,Valja se u slojevima kako je izvrleno i razastiranje tucanika. Za valjanje tueanika od krel!njaka upo-trebljava se valjak mase 8 do 10 lona, a za tueanik od cvrstog kamena i u veeem sloju valjak trebada je mase prcko 10 tona. Valjak treba da se heee postupno od jedne i druge iviee ka sredini putabrzinom od 3 do 4 kill/sat, tako da sledeei hod zadnjeg tocka vnljku poklapl' prcthodni hod za 1/3svoje lirine. ValJak se ne sme kretati istim tragom. Ako je kolovoz sa jednostranim poprecnim nagi-bom ili u krivinama, valja se od niie ka nadvilenoj ivici kolovoza.Slojcvi se valjnju uz polivllOje vodom. Na 1 m3 uvaljanog tueanika (Sl\ spojnim materijalom) upo-trebljava se oko 300 litara vode, Ita zavisi od vrste kamena i vremenskih prilika. Za vreme jakihkila, ako postoji opasnost da se posteljiea raskvasi, va\janje se mora obustaviti. Kod nesigurnihzemljanih materijala (ilovai!a, glina) polivanje'treba da bude umereno, da ne bi do~lo do razmek-lavanja posteljice. I
' ' 'Ne sme se valj,11i za vreme mraza.,Mesta na kojima se privaljanju jave lalasi treba rurili grabuljama i dodati potrebnu kolicinutueanika, da l: so dobio predvideni profil.
6.32
860
6.33
Siujevi,~ 'al.hjll ,vc ",'II~ "ok se ulullucnmkn l1Ie<lllsohno ne 11\. , ne "br.,...,"u ;111)e.,ura n'
povr~inu prema projektoval1lm prof,l'm" I mvelel. ;'r'.' sioj .u,n. Ik, \'al)a se bez upolrc' e <pOjn"g
materijala.Preko uvaljanog pl\'~~ sloja razastire se i valja drugi sloj tucanika. Ako je ovo zavr~ni sloj, u tokuvaljanja <e :ma obrauti vecn painja na ravnost k"lovoza
Prom zavr~nog noseceg sloja ko.tr":;se se ~abj.,., m sa is n\k"8 kolja postavljenog na svakih 10 m,
a ravn"st II l17.du~nom praveu letvom rIIvnja~om duline 4 m. I'd ~emu odstup"njn 011kraju rnvnja~eod donje ivice ravnja~e <10gornje ivicc sloja, u odnosu'nn projcktovanu niveletu, nc .meju bili veeaod :I::I em, n za donj; sloj :1::2em. Vece neravnine popravljaju se dodavanjem tueanika, pre negoIto se zavrli valjanje sloja. Kada je profil formiran, a pre zavrsenog valjan)a, razastire se 20 do 30kg{mZ kamene sitnc1i krupno.:e 8 do IS mm i valjkol1l IIlIskuje u !;III,I)ine i~mcdu zrna tu'''ll1lka.
Pre razastiranja kamene sitneli nadzorni organ prima uvaljani sloj i prijem upisuje u gr: ..:viskidnevnik.Valjanje je zavrseno kada je svako lueani~ko zrno na~lo s\'oje mesto u sloju, kad se pd hodu podnogama ne pomera, i kad se u !upljinama i7.medu lueanika. s\T<lenim na veliCinu manje od najma-njih zrna tueanlka, obrazuje skrama od kamenog praha i vlage. Tada se preko kolovoza razastirespojni materijal. re~ni ili brdski pesak, krupnoce 0 do 8 mm, utiskuje vodom do zasieenosti i valjadok se tueani~ki kolovoz skroz ne ispuni i dok se ne dobije gusta i pOlpuno zatvorena povr!ina.Utro~eni spojni materijal treba da iznosi 10 do 12 % od koli~ine ugradenog tueanika; ova koli~inazavisi od tvrstoce kamena. Posle razastiranja i valjanja spojnog materijala, nadzorni organ vrsideCinitivan prijem i nalaz upisuje u gr~devinski dnevnik.
Valjaoje gornjeg tucani~kog sloja (II) pod loge po metodi zamulj'vanja (»slemovanja«)
Ukoliko se pr'k" ;:radeno!! g'ornic!/, tllcani~ko!l sloja (II) za izvesno vreme ne radi asfaltni zastor.korisno je da sc I'Ivnj,Ioj izrndi 1'0 metodi 7.amuljivllnjn. Po ovoj metodi vnljllnj~ 5e VI" n:\ taj nll(:II1,
Ito se tucanik u po~elku valja u suvo sve dotle, dok se pojedina njegova una mellusobno skoro neukle~te i ne obrazuju priblizno ravnu povr~inu prema projektovanim ropre~nim profilima i ni-veleli. Pri ovome treba voeliti ra~una da ne dode do preteranog drObljenja tucanika.Zalim se.izvr~llako poliva~je vo.lom sa oko 100 do 120 litara na I m' uvaljanog tllcanika i nastavi
sa valjanjem do potpllnog zbijanja tucani~kog slojn i propisane ravnosti gornje povr~ine prema la~. 6.22Preko ovako uvaljane povr~ine oanosi se spojni malerijal (pesak) u tankim slojevima i metlama ulis-kuje i2medu zrna lucanika sve dolle, dok se sve 'lIpljllle ne ispune. Bolje je ako se UII'e.t' peska 111'0-trebi kre~nja~ka kamena sitnez \'eli~ine zrna 2/6 mm. Kada se na ovaj na~il\ zatvore ~lIl'l)inc izmeduzma tucanika, razaslire se nov sloj spojnog matcrijala dehljine oko 1 em.Ovaj sloj se kvasi na taj na~in, ~Io se kola za polivanje polako krecli ispred valjka, a finozrni materijaldeli i u'iskuje metlama; zalim se donosi nov materijal i obilnije kvasi dok se ne obrazuje mulj koji'/a1jak I r.1)talasc poti!\kujc, smc~ta u supljinc sloja i 7.tlija sv..:dnk Sl:nc dohi;c 7:tsi.;cna g(Hnja pnvr~inatlle'lIIick,'!! ,Ioj:!. P"eko ovako izradenog mokrog sloja spojnog malerijala nanosi se pesak II koli-cini oku 10 kg!m2 knji sc l!ti~J..lI.icvalJkpl11. Joh:ruic pn p '!':.:t ,alim 0 lavlja d. .'(.'osu:j :r.a"feme
od oko 48 sali, ~to zavisi od temperatllre vazduha. Posle zavrsenog suscnja obra<lenc i zalvorenegornjc pov'dine ~ut se maze pustiti u saobracaj, dok se potpuno ne stabilizuje podloga, a kasnijese, prema potrcbi, moze radili kolovozni zasCor.
6.4 Sprave i masine
Pri izradi noseCih ,Iojcva klasi~ilih podloga primcnj"ju se slede.:e spra'e i masine: stalieki valje;(parni iIi motorni), kola za polivanje, <lrobiliee i oslali ulat
j pribor.
7 Savremene podlogc - opstc odrcdbe
Savremene podloge se ,ade na putevima za slab. srednji, teiak i veoma telak saobra.:aj. I'd ccmu seslojevi sabijaju samo vibracionim valjeima.
7.1 Vrstc
Prcm::l vr~ti ma:::rij'\la od k~)~';) ~-.~radt?""1f:ij .1\"-.~~: ',loj..:-.j (.~. !. 2.
-'i:, ,',I\:.':l!!": Iwdbl~!t~ '.U:
- puJloga sa tucani"k;m go, njim noscclm SIOjCVlma.
- podlo!;a sa !ljunkov;tim gornjim noseeim slojcvimll,
- podloga sa bilumcniziranim gornjim noseCim slojcvima,
- podloga sa belonskim gornjim noseeim slojevima.
- podloga sa mehaniek;m ili hemi),kim stabilizo,anim nOiecim slojevim" :'re'l1a jus U.E9.022.
Podlt)ge ffingu bid flc:..:';~~I:n. ~',i: :.c. "av IJI\"c) Iii i~1~ltC.PodlogK izradena od ;;Ijunb ilt Illeamb sa uglj"'.odo.,,clllm lezi'om (b1.umen. ka;rai" i <I;) ili bezveziva je flekslbilna.Podh1ga izradcna od belona je kruta.
I Od vibriranog
Vrste slo;eva podloge'Vrsta
saobraenja Od belona Od biluminizi-
I lucanika ranog l!junka
Lak IS 10 5 do 10
Srednji 20 10 do IS 10 do IS, ------
TeZak 25 IS do 20 12 do 18
Veomn teZak 30 20 16 do 20
861
7.2 Debljlne 8Jojeva
Debljine slojeva koje su prikazane na sl. 1,2,3,4 i u tabeli I 8Uorijentaeione. Stvarne debljine morajuse proraC!unati (taC!. 4.13).
U tabeli 2 dato je poredenje debljina izmedu sledeeih vrsta noseeih slojeva: od vibriranog tucanika,od betona i od bitumeniziranog ~Ijunka. Ovaj pregJed mole korisno da poslu!i za tehniC!ki i ekonomskiizbor vrste i debljine slojeva podloge na bazi raspolo!ivih materijala i veliC!ine saobra6ijnog optc-reecnja.
Tabela 2. Mere u em
7.3 Konstruktlvne pojedlnostl
Prilikom projektovanja i gradenja puteva lreba naroC!ito voditi raC!una 0 pravilnom odvodnjavanjuprema JUS U.S4.062 i JUS U.s4.064, kao i obezbedenju trupa puta od visokih nivoa podzemnihvoda, mdi obe7.bedenja od mrul.a. Ovo je od velikog 1.D1I~lIjlllAIsillbilnosl kolov01.ne konslrukeije,odnosno pU11i kao celine (v. taC!o5.6).
Stabilna podloga mole se oslvarili same u sluC!aju ako se izvodi na dobro pripremljenom i vibri-ranom donjem stroju-posleljici, odnosno tamponu, ukoliko se projektom predvida. Deformaeijekoje naslaju u tlu (posteljiei) mogu bili delom stalne, a delom elastiC!ne prirode.
Siaine deformaeije Iia prouzrokuju prva opiereeenja i one su znalne, ali se znatno smanjuju podponovljenim optereeenjirna.
Kolovozna konstrukcija mole biti elasti~na ako je zemljani materijal u trupu pula povoljan i dobrozbijen. Siaine deformaeije tla naroC!ito su ~telne na krutim podlogama, odnosno kod zastora, zOOg~uplj;na koje se stvaraju ispod njih, jer u tome sluC!aju tlo, odnosno podloga, nije ravnomeroo opte-rerena.
Yelieine elasliC!nih deformaeija od velikog su znaC!aja za !rajnost elastiC!nih kolovoznih konstrukcija.
Ove se deformaeije do izvesnih granica pretvaraju postupno u stalne. Da bi stalne i elastiC!ne defor-maeije bile svedene na najmanju meru, donji stroj puta treba da ispuni zahteve u pogledu zbijenostipojedinih njegovih slojeva.
Ravnosl gornjih povr~inll svih vrsta gornjih noseeih slojeva sme odstupati :I::I em.
7.4 Izrada donjeg naseceg sloja' - tampona
Donji noseei sloj savremene pod loge - tamponski sloj iii, prema svojoj funkeiji, sloj C!istnec radi seod ~Ijunkovito-peskovilog malerijala kao i za klasiene podloge, prema sl. I i 2; DebljiJ1.a tamponskogsloja odreduje se shodn" taC!.6.21, a u pogledu kvaliteta materijala mora da' odgovara-tae. 6.11.
Tamponski donji noseei sloj. odnosno, prema svojoj funkciji, sioj C!istoee, razastire se prekoprimljene poslelj;ee, ravnosli prema laC!. 5.1, u slojevima oko IS em do projeklovone, odnosnoproraeunate debljine (lac. 4.13). Svaki razaslrli sloj ~Ijunka zbija se pri oplimalnoj vla!nosli vibra.cionim spravama pogodnim za ovu vrslu radova. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti slojeva tamponaili sloja eisloee zahteva se modul slgl'ivosli Me 500 kg/em2 (laC!. 8.432 . Zbrenost se mole ken-Irolisali i roveravanjem zapremlRs I masa, ra emu se 1 eVil a z I enosl u e 95 la 01:4\-tori" ske z I enostl, 0 mo I lelrano ro torovom pos up u. 0 lose navedene zbijenosti nemogu postici, mora se Izvr~iti ili zamena. I J po 0 J rna enJ a.,
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povr~ina tamponskog sloja iIi sloja C!istoee izravna se statiC!kimvaljkom na projektovanf profil prema taC!. 5.1.
862'
Izrada gornJlh nO!leC1hBloJeva
, Gornji nose~i Blojeviprema 51.2, 3 i 4 izraduju se:
- od tucnnika iii Iljunka an veznim mineralnim materijalom (kamena sitne!, pesak) ili 511usljo-vodoni~kim vezivom (bitumen, katran i dr.), odnosno bez veziva;
- od betona; .- od mehani~ki iti hemijski stabilizovanih slojeva prema JUS U.E9.022.Savremeni tueani~ki sornji nose~1 slojevi prema sl. 2 I 3, kao I druso vrste no.e~ih slojeva pod loge.za razliku od klasl~nih, izradjuju se sa najmanje lupljina primenom mehanizaeije, pri ~mu se zah-teva cia,no~i slojevi, zajedno sa kolovozmm zastorom i tamponom. deluju kao celina. Kolovoznakonstru1ceija sa podlosomJzradenom pod ovim uslovima mole u svako doba i pri najnepovoljnijimuslovima da primi i prenese saobra~jno optere~nje na posteljieu puta pri maksimalnim brzinamamotomih vozila.Za zbijanje savremenih tucani~kih nos~ih slojeva primenjuju se vibracione maline, tj. vibracioneplo~ i vibraeioni valjei sa njihovim kombinaeijama. Obi~ni valjci upotrebljavaju se sarno za izrav-navanje gornje povrline podlose po projektovanim profilima. Suplji~e u gornjim nos~im slo-jevima ispunjavaju so sitnijim minerl1lnim ml1terijalom (ispunom) \ibriranjem eelog mineralnogskeleta, tako da so utiskivanjem, - penetraeijom materijall1 za ispunu u lupljine izmedu neprikljel-tenih Una tucanika stvara kompaktna kamena masa. Na taj so na~in u kamenoj masi znatno sma-njuje osetijivost prema deformaeijama, odnosno pov~va stabilnost pod loge.
7.5
8 Podloga sa tucanU!kim gornjim nosecim slojevbqa
DeblJlna Blojeva
Debljine tucani~kih slojeva zavise od veli~ine saobra~jnog opter~enja i nosivosti donjeg strojaputa, njegovog poboljlanja, kao i od debljine tamponskog sloja. Isto tako, one zavise i od debljinebilumonizirlmog gornjeg sloja pod logo, ukoliko so on Ipredvidl1.
Prema veli~ini saobra~jnih optere~nja prikazanih u tabeli I (ta~. 4.13), orijentaeione debljine tu-cani~kih 1,10s~ih strojeva su slede~:
- za puteve sa slabijim saobra~jem 15 em;,- za puteve sa srednJim saobra~jem 20 em;
- za puteve sa telkim saobra~jem 25 em;- za puteve sa veoma telkirn saobra~jem 30 em.
Na putevima sa telkim i veorna telkim saobra~jnim opler~njem mora se, iznad tueani~kih slojevapodloge, predvideti zavdni nos~i sloj od bitumeniziranog Iljunka debljine najmanje 6 em.
Materijal
Granulaeija tueani~kog skeleta i ispune tueani~kih slojeva
lednolik mineralni materijal - tucanik, ~k i ako ima povoljan oblik zrna, ima zapreminu lupljinaod 45 do 50 % i zato je nepovoljan.
Da bi se ovaj nedostatak otklonio i iuadili slojevi sa najmanje lupljina, treba upolrebiti mineralnirnaterijal - tucanik pogodnog granulometrijskog sastava. Prirnenom na ovaj na~in pripremljenogmaterijala i njegovim vibriranjem pri ugrac1ivanju, ostvaruje se stabilna i kompaktna podloga sanajmanje lupljina.
Linija prosejavanja mineralnog materijala veoma je sli~na Fulerovoj krivoj liniji. Linija kojoj priizvdenju tucani~kih slojeva troba teziti, prikazana je dijagramom na sl. 5. Iz dijagrama se "idi daje linija prosejavanja mineralnog materijala za tucani~ke slojeve nelto ispod idealne Fulerove linije.Iz dijagrama se takode vidi da masa materijala ispune veli~ine una 0,06 do 8 mm iznosi priblizno1{3 mase ukupno upotrcbljenog tucanika, a ve~i deo .~ini masa tucnni~kog skelcta.
Procontualno u~ zma molavine 'kamenog agregata krupno~ 0/80 mm sa prosejavanjem kroz&ita i roleta sa kvadratnim otvorima prema sl. 5 je slede~:
Prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal:
- veli~ina una 0{5 mm""""""""""""- kamena sitne! 5{12 DUD......................
- kamena sitne! 12/25 DUD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .- tucanik sitne! 25/40 mm .. .. . . . . . . . . . .. . . . . .- tucanik sitnel 4O{6O DUD . . . . . . .. . . . . .. .. . .. .- tucanik sitnez 60{80 DUD .. .. .. .. . .. .. . .. .. ..
15 %,10 %,15 %,14 %,19 %,27 %
100 %
8.1
8.2
8.21
,
106
20 II--- - --- -I' -1- -
:\0I
......:' ~O 61
f-'8 - ~IJ 51--""
50II I ...:"} II
'--0 .....<'/--:::(,Q
;;;~. 39
1--... 70 4--~ ~o
/-Lin'iia r S~' vaniat-~
,G.60 ~~ZS
16 c....--"\9
90 III..---"'" 1 I
I8 1--- 10 Ii
foe 'I6 1
863
SIldl'l,IlJ t'inlh zrnll preCnikll ","nJlh ud 0.06 111msme l7.noslll noJyl!e J 'X. II mo1.e blli I nello yeCIako 5Ufina una po poreklu od 1510gmaterajala od koga je i lueanik. Osim toga, procenat zaylsiod op~teg granulometrijskog sastava. Dozvoljavaju se odslupanja ukupne koli~ine kamene sitndii tueamka od prikazanog granulometrijskog sastava u Iznosu :J:5 %.
Ucesee zrna pojedinih frakeija sme da odstupa od navedenlh vrednosti i to: yeCih zrna de 10 %.manjih zrna do 15 %.
Povoljna je svaka linija koja se nalazi u pojnsu izmedu prikazanih linijn na sl. 5, i to u odnosu nanosivost. gustocu, oseUjivost na mraz i zbijanje.Za noscee slojeve debljine veCe od 15 em treba primenjlvati granulometrijskl sa slav una prikazanlinijama na s1. 5. kod kojih je najkrupnije zrno 80 mm.Pri izradi n05eeih 510jeva debljine 15 em treba primenjivati linije I I 2 8mnulomctrijsk"!t sastavazrna prikazanog na .1. 6. Najkrupnije uno za ove melavine Iznosi 60 mm. Povoljna )e .yaku IIIlij"koja se nalazl u pojasu izmedu linije I i 3.Iz dijagrama na s1. 6' vidise da se linija prosejavanja 2 veoma pribli!ava Idealuoj Fulerovoj liniJi 3.dok je linlja 1 ne~to ispod nje.Proeentualno u~e~eezrna mebvina kamenog agregata krupn'oCedo 60 mm sa pr05ejavanjem kroz5ila i re~ela sa kvadratnim otvorima prema s1. 6 je sledece:Za liniju I:
-' prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijalvelicine una 0/5 mm 17 %.
- kamena sitnd 5/12 mm ...,.,.. ,', ".. ", ' 16 %.
- kamenasitnd 12/25 mm ". 19 %.- tucanik 25/40 mm
"''''''''''''''''''''''''''21 %.
- tueanik 40/60 mm , ..~~-
~ 100 %Za liniju 2:
- prorodan pcsak ili jedn05lruko droblj~n materijalyelicine una 0/5 mm 27 %.
- kamcna silne! 5/12 mm " 22 %.. - kamcna .ilnez 12/25 mlO 15 %.
lUeanik 25/40 mm"""""""""""""
16 %.
lueani" 40"60 mm"""""""""""':':""~O
%,,
= 100%
UCcSec krupnijih una (5/60 mm) linije I. kojaje vi~e pololena. iznosi 83 %. dok je kod linije 2 islavelicina zrn" za.tupljcn" 73 ~~. Obe linlje su poyoljne. samo je ugradivanjc malerijala po liniji I neslotcie, jer preovladuju krupnija una.
/HI
"10
b10 '8
"""
'Ij2
50 ~IIJCI)
40 ~JO ~
10
10
0(;0
~d i" ..:iI ;~<:I Preenik zroo d u mm "''' !!I:! ~ ~ ~~~ ~ lit ~
a~
Slika 5
u ,
HI ,
%01:00
)0 II 7. I
~b 100 tl~-g
1-'" 50 //
1-2'!P.
g] IV..~c.. '-, /_N
~-~ 70 0 33
-~~'Q.\::
80 l6)A
~Llni'a prose' avania-x.. I
90 , .d ~I,I 3
''''8 .111' I
100_3 2 5 I
864
00
50
1:>70 1:>
0'tJ
fO 'j
8If. ~
CI.
40 ~EO
JO ~
10
111
~ ;:CI ~ ~~~ ;:; ~;
Preenik zrm d IJrom:nll11ft" 2 I:! ~~
Slika 6
8.22 Svojstva tucani~kog skeletaKrupnoca zrna tuca.lika zal';" od debljine sloja podloie. Pored toga, od ulicaja su cvrstoca i !ilavoslupotrebljenog kamena. ObI . zrna tucanika trcba da je roglj"st, o!trih ivica i hrapave povr~ine.
ad nOs duline prema !irim zrna treba da je manji od 3 : 1.Iz dijagrama na sl. 5 vid; se da frakcije tucanika proc~ntualno zastupljene u mdavini imaju vcliCinuzrna25/40 mm, 40/60 m;ai 60/80 mm, a frakcije prema 51.6imaju velicinu zrna 25/40 mm i 40/60 mm.
Kvalitet kamena za tucani.:!", podlClf ; treba da je u svemu po taco 6.22.
Krupnoca i granulometriJSki sastav zrna ispuneUa bi se ~manjile elasticne deformacije u sloju, malerijal za ispunu treba da je dobrn "lStavljen.da iron r, .Ijast oblik i hrapavu povr!inu. Najkrupnije zrno moie biti dimenzija najvi!e I j3 najmanjegzrna tucanika (25 mm), kako'bi pod dejstvom vibracija ovo zrno m";',, da ude u !upljine tucanickogskeleta. Najsitnije zrno u kolicini do 3 % mase, ukoliko St ~"nosi na plasticne materijale, sme daiznosi 0,00 mm. Ukoliko ovih zrna ima vi!e, postoji opasnost slvaranja lepljivih filmova i [trudvipod uticaJem vode, !to bi smanjilo trenje i7.medu una tucanika, a time i stabilnn,,! sloja. Pored loga,ovi filmovi; odnosno grudve, sprecili bi i utiskivanje (penetraciju) ispune prilikom vibriranja, tese usled tOBa ne bi dobio kvalitetni sloj podloge.Za ispunu je najbolje upotrebiti jednostruko drobljen materijal, velieine zrna 0,06 do 2 mm; odnosno0.06 do 8 mm u napred.odredenim procentima (tac. 8.21). Ukoliko se ne raspolaze drobljenim
. materijalom, moZe se upotrebiti peskoviti materijal krupnoce 0,06 do 2 mm. a izuzelno do 5 mm uodredenim procentualnim odnosima, a priblifno 1/3 od mase tucanika. Kvalitet drobljenog, odnosnopcskovito-~Ijunkovilog materijala za ispunu, mora da odgovara JUS I!.83.050.
Izrada
8.23
8.3
8.31 RavnoslslojevaPri izradi ravnosl slojeva mora bili prema lac. 1.3.
Zbijenosl slojeva
Prema rel.Ultalima ispitivanja, zbijenost podloge izradene od mesavina ".. drobljenim zrnima boljaje od one sa oblim zrnima. avo se najbolje vidi iz dijagrama modula deformacije (E) II odnosu nastepen neravnomernosti i zbijenost po standardnol1\ I'roklorovom postupku. pribzanom na sl. 1.
Na upscisnojosovini nanctisu stcpeni ncravnomcrnostia na ordinuti moduli dcrormacija U,.
-~."'''dlo
Stepeoi neravnomernosti po Alen-Hazenu (Alen Hazen) dobijaju se iz odnosa U ~.. pri eemu. . d,o.
jc<1'0- otvor sila kroz koje prolaii 60 % od ukupge kolicine materijala. a dlo - Ot\'OT sita kroz
koje prolazi 10 % od ukupne ko!iCine materijala :1a liniJi proseJavanJa. Za U > 5 110Je ra"nomernogsaslava. Za U = I do 15110 je umereno neravnornernog sastava. dok je za U "> 15 tlo neravnumernogsaslava.U dijasramu se pune !in/je odnosc na obla zrna, a isprekidane oa drobljena zrna,
8.32
8.321
865
R.322 ~Illdul .'l'I'urmaeije. prema la~. ;, 411 treba da fznosi:
E.:: 1500 kp{cml za debljine d(\ 25 em;
E ~ 2000 kp{cml za debljine preko 25 em.
Modul MiSljivoSli premll ta~. 8.432 trebll da bude M. ~ 1000 kp{cm2. odnusno stepen zbijcnuslisvakoll sloja treba dn se krece Od 96 dO 98 :y. modifikovnnog l)rot~ktl'rov(\g postupka, u tavisn(\stiod ranga puta. . .. ..
Modal E i M. i stepeni 7.bijenosti po Prolokloru; kilo I dOl.voljeni pf<K"nat §upljina, udreduju sc..naosnovu prethodnih ispitivanja materijala Il definitivno Sl: utvrduju. projcklom i ugovoro!".
Vibriranjc .mineralne (tueanicke)..meh.vineMineralna mdavina moze: 'se vibrlrati na dva nacina:.
- vibriranjem .ukupne mdavine, tj. jednovn:meno sa' ispuhOm, Hi
.- prethodnim vibriranjem tuellnickog skcletn do zllhtevnne zbijenosti, posle ce!!" se'~.r§.iralaslira.nje.. ivibrirnnje' ispunc; odnosno utlskivnnje .matcrijala ispune '.u ~upljinc' luc.."i~lco~ ,keletn.
Vibrirunje ukupne mineralne me§nvine .. .. :Oolova mdavina oPlimalne vlainosti 'nanosi se prekoprelhodno zbijenog i primljeno!, I. mpo""kl.~sloja ili sloja tisloce. Najb()lje je ako. se. me~anie agregal;L sa oplimalnim dodalkom vode prcthodnoizvr!i u' ohi~noj belonskoj meSaliei. U nedoslalku vlbracionih .valjaka, ra,.amla mdav:na .moJ.e sevaljall u dva sloja i s'alkim valjcima sarno u'slucaju ako dcbljinn sloja podloge iznosl! 5 em, odno,noako sloj pod lose ima dim~nzijukojaodgovar5'T,S dei::l puta vcli~ine najkrupnijes zrna lucanika. Pri
. zbijanju pod loge vibracionim valjdma. debljlna ,Ioja u nnbi,icncm stanjutreb dn'iznosi naj",:!n'eI5 COl. Podloga se moze nabiti u jednom sloju primel10m vibr~c;onih 'prava sarno a';o dcbljinasloja podloge odfovara dimenziji od najm~nje 3;5' pUle vel;~in' najveceg zrna tueanika. I'rel1orucujese da za sloj debljine oko IS em n;:jkrupaije zrnn treba da je ispod 60mm. 510jeve veeih debljin:' odIS cm Ireba izvodili u dva sloja. pri ~emu sc za izradu I stoja :;oristi tueanik velieine zrna do 80 mm.Veoma jekorisno da se podloga pre upotrebo \'ibrociot}ih valj".ka pretl1l'dno lako povalja glatkimvaljdma. Mdavine tucanika u podlo,i ,e va IjajuIIi vibriraju sve dotle dok 'e ne po'stignu zahlevanazbijenost i nosivost. Prihkom valjanja ili vihriranja vr.1 se mestimiena popravka nastalih neravninau popre~non\ i podu/nom profitu. Sve neravl1;ne, odnosno mesta .gde su nastala sleganja, isprav-Ijaju se dodatkoli1 .novog mate,ijalii.' Defini!ivno valjar.jc i doteflvanjc po profilu H~i se glat!;imvaljcima. ..
'.. - .
8.33
8.331
8.332 Prethodno vibriranje tucanickog skelcta sa nakn"dnim razasliranjem. i vibrimnjem ispuneTucani~ki skelet (bez ispune) nanosi se preko prethodno zt>ijenog i primljenog.lamponskog sloja
. ili sloja ~istoce. U pogledu debljinasl(\jeva. 5 obzirom ntl najkrupnijc zrno tucanika, vail tac. 8.331.Preporucuje se da se skelel donjeg i g"rnjegsl,'ja podl,'ge. pre lipotrebe "',racionih valjak... pret-hodl1o lako povalJa statickim valjkom.' .
Slojevi tueanickog skele!a se valjaju ili vibriraju dolle dok se ne postignc nhlevana zbijenost (nosivosl).Pri yaljanju se upotrebljava minimalna kolicin" vode. potr.bna 11toj meri da zrna tueanika rrivibriranju nadu svojc mc~lo u slojcvima l\lc:Jnickn)! i\kc:lcln..Ncril\',',inc. odnH'IIU1
m~"h' H~lc 1111"11\1115lc~IIlIjll I'rI vibrill\lIju. 1'1"IIvlJlljUsc dlllllllkulIl ."",og I1ItLlcnJ;I!.1.)',,,Ie 1/.\'I,cn,)!! lblj.lnJa tucanitkogskelela i njcgovog 5,,;enja, pristu.pa se raza5liranju materijala bpune. Najbolji se razultati postizuako jc materijal za ispunu suv. kako bi njogova zilla prilikom vibriranja popunila ;;upljine izmcduneprikljcstenih dodirnih povr;ina tucanika. Raz,,,\iranje. mole bit.i ru~no ili. bolje, prime!1Om IUS-podcljivaca. Ispuna se ralastre u Innkim slojc\'ima prcko zbijonog skclcla. a zatim vibracionim 1'10.tama ili valjeima uliskuje u slojeve za vreme od vise radnih hod om. Vibrirn se sve dotle dok se slo-jevi tucanickog skeieta pOlpuno ne ispllne. Preoslala kolicina ispune se uklanja, a zatim vrs; ravnanjei doterivanje slojeva po profitu primonom slati~kih valjaka.Vibriranjem slojeva tucanickog skelela posti>.c so da se zrna tucanika toliko pllblize jedno uz drugoi da pri vibriranju <lna ispunc no
"'''gu da ulaze izmedu prikljeslenih dodirnih povrsina tueanika,ve.: samo u preostale '"pljinc.U pogledu stabilnosti znatno jc bolja podloga iuadcna po ovom naeinu, nego ona navedena podtac. 8.331.!spitivanja po melodi triabijalnog pritbka pokazala su da je usao unutrasnjeg Irenja u skelelu oddrobljenog kamenos materijala bez ispune sarno neslo manji nego u skcictu sa ispunom. Takodeje ulvrdeno da su deformaci)e znatno vece u skcictu bez ispune, nego u skele!u sa ispunom.
Uti ski van j e (pencllUcija) isI' u n c
U lac. 8.23 navedeno je da udeo una \'clieine 0.06 m", u ispuni sme da iwosi najvi;e 3 ~.~,ukolikose radi 0 pJasticnom materijalu. ja ako je procenal tih zrna wc;. post<,ji <,p"n051 'tvamnja lepljivihfilmova i grudvi pod uticajem vode. l'sled vlalnosl; malcrijala ispllne s",anjilo bi se Irenje llI1\eduuna lUoanika a pored toga, vlalni filmovi. odnosno srudve. sprecili bi utiskivanje ispune prilikomvibriranja skeleta, te se usled loga ne bi dobila 51:lbilna podl<,ga. Kao sto je pomenuto, u tat. 8.332najbolji sc rezultati postizu ako je malerijal za ispunu suv. Svakako da je to te§ko os\V;triti. Ie sozbog toga prcporucuje da sc \JVi\vrsta rado\'<\ il-vou! po su\'om i loplom vrcmcnu.
8.34
866
U tabeli 3 prikazana je dut-ir.a uliskivan.ia malerijala ispune u lucani~.i skelel, u .avi~no~ti od gra-nulometrijskog sastava tucanika, kao i krupnoee i vla!nosti zrna is!'unc.
Tubda 3
1
__.P;;~ak>~--;;-hji;;;--"
Tuennieka! zrnima 0 do 1 mmpodlogaiII
DimenzijeIzrna u mmI
~~_L.3~__-I
tS.1c;60-r 20
Materijal ispunc
'\-;::e:- :i~;;'e~"\
'~~l11cn:: ,i;';c~ I
I I
---.
\
pesak 3 do 7 mOl3 do 7 mm 7 do 15 mm vlabn
suva vlat.nasuv I vlabn
III
i
II
Utiskivanje u em
I5 i
I --I'y::---r--25 do 60
8
5
20
5
20
320---
3 --Iz tabele sc vidi da vlafan mluerijill ispune, prilikom vibrueija tueaniekog skeletu. tdko prod ire uskelet (3 do 8 em). MMerijnl ZI\ ispunu treba dll je dobro granulisan i da odgovurn tll~. 8.2. Isto tako,materijal za tueani~ki skelet treba da ima povoljnu grnnulaciju.Materijal za ispunu. po moguestvu. treba da bude suv, kako bi se ostvarila bolja penetracija pri vi.briranju i dobila stabilna podloga sa najmanje ~upljina i sa najmanje deformacija u toku saobraeaja.Dubina utiskivanja ispune ZI1visiod toga da Ii je materijal suv iIi vlazn~ T~ tat.ele 2 se vid; da suvprirodan pesak krupnoce 0 rl. I mm prodire u dubihu 20 em, a vlabn 3 do 8 em. Za osnovnimaterijal krupnoce 40 do 60 ,nm, dubina pcnetracije vlalne ispune jr. takode 20 em, a ukoliko kodosnovnih zroa (25 do 60 mt.. j IS do 60 mm) nije zastupljena postupnost. penetraeija kamene silnezijedva dostize dubinu od 5 em, ili se uop~te ne mote utlsnuti.Pre uti~kivllnja ispune, tueani~ki skelet treba da je dobro zbijen. Materijal ispune treba da je suv,odnosno vibriranje ispune ploeaslim vibratorima treba vr~ili u tankim slojevima i u vi~e nIIvrata.Ukoliko se ne moie obczbedili suv ma.erijal za ispunu. preporueuje se da se ova vrsta radova izvodipri suvom i toplom vrmenu.
'Podloga :tradena od drobljenog kamenog materijala sa najmanje ~upljina ima elasti~na svojstvn,tak i pn te,kom saobr:o.:;aju.Ukoliko se preko izradene pod loge odmah izvodi kolovozni ZI1stor, elasticne deformaeije ne trebada pre laze 1),2 mm. Preporucuje se da se zastor ne postavlja pre ,,~go~to se zavr~i~talna deformaeijapodloge od 1,5 em koja se stvara odmah pO.J>u~tanju puta u saobraeaj.
8.4
8..41
Ispitivanja'
MaterijalUzorak drobljenog materijala, tueanika, kao i materijala ispune pJ'ema taco 6.22 treba ispitati prepoeelka isporuke, a u toku izvodenja radova posle svake isporuke od najmanje 3000 tona tueanika,odnosno 1000 tona materijala za ispunu.
Ravnost slojevaRavnost slojeva se proverava lelvom duzine 4 m u raznim praveima (ta~. 8.31).
Zbijenost slojevaZbi.;.:nost slojeva ispituje se po metodi
- I..Io(lula derormaeije E, kuja ~e kod nas retk" upulrcnlja\'a;
- Modula sti~ljivosli M., koja se uglavnom up"lrebljava.
Po me,odi modula deformaeije tac. 8.322 sloj se optereeuje presom prcko plote pre~nika 30 em'"dva opterecenja.
Modul deformaeije dobija se po sledecem obraseu:
8.42
8.43
8.431
F.RE ~ 1,5
gde je:E - f1t"dul der"rmllcijc dobijenF - optereeenje plo~e, u kp;
R - polupre~nik plo~e, u em:
- sleganje plo~e, u em.
oplercccnjcm plo~e sa dva opte~c<'enjB;
..867
Pre'nadijagramc I>a sl. 7, za postignulu zbij;:nt'sl drobljcnog malerijala od 100 % po slandardnomPro~lorovom po~lupku postife se modul deformacijc E = 1750 kpfcm2, dok za islu zb;jenosloblih zrna. modul dcformacije i.:n",i samo E = 1250 lpfcml. Ako sc zbijenosl po~ na 103 ~~.moduli deformacije E raslu, lako da je ~a drobljcn materija1 E preko 2000 kpfcm2. a za obh zeliaE = !600 kp!cm2.
2000f"-'---r .--
'rH-.:~» ',
: ,();.." :I ; ,,/ I"". -. :. ..;.. .. - ...,.
-"~ \ .:. ;4--I I .,..r \00':"4"",
- \600 --,. -~ -.;- _.
- .6'..UJ1500 I I /
I --;03'1'-- ;-..;' ;,~... -: 1I I ""
/ ""!
~5'1. II,''''' "-' --,- - - ..,>"
.. ."
- ,OC'1 .. -.-~,' ;(,' . - - ,
: ,,'~ ,..-,..- ~~'I. . .1000...1~,,:- ~ = ;--
.
...', r---"
if,//'---'/'" . .1-"
I
~ I: 0"": i.':I:
500.):' :; II 7 1~ 20
,E
? \750
~
~ 1250:I:r.r1';)IJ..OJJ0
-:tel." .'7j:)NA
OPIJ3LJENA Z.".~
II
L-&0
Sr(;>ef\l
NERAV'IOMfRNOSTI
U. d60~IO
30
Slikll 7
8.432
Iz dija"rama na sl. 7 se ulvrduje da do slepena neravnomernosti U"
7 modul d:formacije E Z3obi a znd naglo raSle, a da je laj porast usporen. iznau ove vr:dno5ti.Napomem. Navedena metoda je nema~ka. tac. 8.321 i kod n3.; 5e retk" korisli. JUS. . . u priprcmi.
Po metodi \.10dula sti~ljivoSli M. UPOlrcbljavlI sc plo~a prccllila 10 ;1; 30 em.Ova metoda se koristi za odreuivanjc nosivosti pojeuinih ~Iojc\'a kolo\(,zne konstrukcijc na oure.denom nivou, a i~to tako i kao m:rilo zbijenosli slojeva donje[! slroj:. !"ula (po~tel.iic~).Modul sli~ljivosti izra~unnva se iz jcdnn~ine:
61'M.- fo' '65
. D
S.433
8.434
gde je:
fo - faklor oblika naprez3nja; za plo~e kruznog prescka ;"p - specifi~no oplcrecenje u kpfcmz, prenelo prcko plo.;e
n" II";Ii .10.; lc'ji .. ispituje:
~ I' - razlika specificnog opterecc11ja izmcdu dva slupnja oplerc':'cllja, U kr fcm2:
6 s razlika u sleganju krate kruine plo~e, izralcna u em, Za in'.en'al ~ r:
D - pre~nik krufne plo~e, u em.Yrednosti modula sti,ljivosti »M.« sracu11.,v:.ju se u skde':;'11 :ni~n.II;ma ~ r:
- za donji stroj i posleljicu ;l p ,. 0,5 do 1.5 kpfcm2;I
- z.~podloge, odnosno njene slojeve, 6 p 1.5 do .l,5 kpJcm1;
- za zavdni sloj kolovozne konslrukeije (bez Itabajuceg sloja) . ~I'
,= 2.5 do J,5 kp/cm1'NapomeDa. Metoda ispitiva.nja po ovoj la~ki odgovara metodi po svajcnr,h'j nnrm; SNY 40317.Detalj3n postupak bice propisan u JUS... (u pripremi).
Kno rezul13t ispitivanja zbijenosti (nosivosli) uzima ~e prosek od ,,,'.imanje )bpili\'''nl~
lspitivanja zbijenosli poc/loga im:.ju se vrsili po metodi i uslovinl<; ,,,driannn u rroje~lnol1l el.Napominje se da se navedeni uslovi mogu i'punili ~amo II s!l-i'''jC\ ima nko se Dodln"e inadu!u nugranulisanog kamcnog matcrijala prcma prika1.i1nim !inijanla. ...1.5. (. ; 7 i '.'ni-;anim na~:il1il11aupra. .divanja. Isto tako, lamponski sloj prema taco 7 Ireba da ispuni I. :I".cvane uslove, knko bi 5e ilbcrlouliskivanje zrna tucanika u laj sloj prilikom valjanja, odll05no '.i',riranja ,,,eaniclcg ,",d.,!.\. OS'o~dCe zavisi od krupnoce zrna tueanika i debljine nosceeg sloja podlogc. a 11manj i ,neri od tnnw.
'ns"ogsloja, mada je i njegov uticaj znatan. Tamponski sloj se mOle pobolj.;ati dodavanjem kamelle silndiu potrebnoj koli~ini, koja se odreduje ispiti\'anjem.
a.:
,
10 //
-.", / I
I
-'0
-,;. I
-~V -!to.
-A/ -
-0 so .J / /c: -/' /
-t.. -~_N 1.0
-~I
-p 70E '/
-~ 00 ~1..1....... /
90: I -
100 II .-
868
9 Podloga sa sljunkovitim gornjim ncsccim slojevimu
9.1 Debljina slojevaDebljina slojeva podloge iznosi i to:
- za slab saobracaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 em.
- za srednji saobracaj 35 em.- za te!ak i veoma te!ak saobra.:aj .. . . . . . . . . . . .: 45 con.Ukoliko se predvida gornji noseci sloj od bilumeniziranog malerijala. nwgu se lIavedelle tlebljine~Ijun~anih podloga sm:lI1jiti za 1,5 puta debljine bitumeniziranog materijala. pri '::eonu ne tleba ;ciispod debljine od 25 em.Navedene debljine su oriJentaeione.
GunulaclJa .IJunka I pc.k~
Na 51. 8 prikazar, je dijagram sa grari~aim linijama 1 i 2 izmcdu kl1jih Ireha da se nalazi Jinijll pro-sejavanja za ui.otrebljeni ~IJunkovito-peskoviti materijal.
9.2
00
fO
'0
TO'0
60 'B
"6-SO 'IJ
8'-40'"...(f)
JO ~20 ~
'0
~~C)
Ci
0;
~a~
Ci'; ~Preenik zrna d u mm
tit3Q
.,.II') 2 ~
Slika 89.3
9.31
Izrada
Zbijenost slojevaSlojevi se vibriraju dok se ne postignc zahtevana zbijenost. Zbijcnosl od vibriranih ;Ijllnko\ itihslojcva zavisi od granulometrijskog sastava i obJika zrna. Ukoliko Je hrapavost zrua \eca. veee JetrenJe. te se time postize veca zbiJenost. odnosno nosivost. NeJednoJika zrna peska treba da ;spune.uplJine naJkrupniJeg ~Ijunka povoljnog - rogljaslog oblika. .to omogucava izradu pod loge sanajmanje supljinll. Ovo se moze postici ako se mdavina ~Ijunka i peska natazi iZlIledu grani~nihlinija I i 2. prikazanih na sl. 8.
Slcpcn ncrnVl11H\'ICrnosli UtJon
.i. lla~. 021)
II)
9.32
ne treba nikada da Je manji od 15. a moie ic; do 36.7. Ukoliko sC stql'cn neraVIlI'I1\«nl"ti ;Ijllnko-vito-peskovitog materijala vise pribliiava vrednosti 36.7. i .,':olik,) je sljunbni mall'rijal n«,nno-mernijeg sastava. utoJiko ce njegom zbijen(,st zavisiti od 'Jp,>[rebljene kolicine v('de kl'ja treba daje u optimalnim granieama.
l7.rada sljun'::ane pod logeGoto\'a meSa\'ina nanosi $e u vi~c sloj~va pre:"o rr~lhodno zhijt:nc: i pflmljcn~ posldjicc ili lal11ponai zbija \ibracioni.m valjcima. pogodnim \ibracionim plocal11a ili vali:ima ~a p.uJ1\cnirn t02l\o\"ima,
. Dcbljina jcdnl1g skj 1 trcba U L.hi.iCIH1!i1Slan.;u (ja i'.T1()sinajmanjc 15 em. Ul\.uliko 'cmall:rijalral.ae
!;lir~ U pojcdina~nim frakcijama. svaka irakcija sc U odrCl1cnim oUT1osima nano~i prcko pow;incposleljiee i meSa pogodnim spra\'ama. S\aki sloi ZD'ia se pri oplimalnoj kolicini \"(1de \I \ iSI-radnihhodova svc dotle. dok se ne postigne niltevan:\ !bijenost i nosivost. Zbijel1a podloga il.ra\'nja\'a Sopo profilu primcnom stati.:kih glatklh \aljaka.
869
9.49.41
!spill ).Ravnoll slojev. podlo,eRavnosl slojeva Ie .sJliluje u svemu prema I.e. 8.42.
Maledj..Oblik Zfna. slepen neravnomemosll . ,ranulomelrijski lUlu malerij.l. lreba d. IU U sve01U premaI.e. 9.2 . 9.31 i prema JUS B.B3.0SO. Metavina se pre upolrebe ispiluje i u polledu Ileinol dejslvamraza. Sljunak I pesak moraju bili eisli, pGSlojani prema almosfedlijama. bez Ikriljastih. raspad-nulih i humusnih saslojaka. Saddaj pralinaslih iIi glinovitih mlic:a ispod 0.02 lUlU sme da iznosinajvile 3 r. mase, a one u suvom llanju ne smeju SlY8rati arudvice.
Ispilivan;e ,olove podlo,e ill slojevaNosivoll se ispiluje primenom ploe.. a zbijenosl pojedinih slojeva po modifkiranom Proktorovomposlupku.Ukoliko Ie ispilivanja vrte plneom, modul deformacije lae. 8.01 Ireba da je E - 1200 do ISOOkp/emz, a modul slilljivosli lae. 8.432 lreba da je M. -800 do 1000 kp/eml, u oba Ilue-ja u zavis-nosli od vnle pUla, kao i od debljine asfallnih slojeva izoad podlole.Slepen zbijenosli Ivak08 sloja lreba da se kreee od 9S do 98 r. modifieiranoll Prokiorovoll POSlupka,zavisno od vnle pula. Moduli E, M. i slepeni zbijenosli po Prokloru. kao i donoljenj proccnallurljina, odreduju se na olnovu prelhodnih ispilivanja materijala kOji te se upolTebili. a derinilivno.. ulvrduju projeklom i ulovorenim elaboralom.
9.42.
9.43
10 l'oliloRI lIa bllumt:nl:drn-"m RomJlm nmt:clm ,doJeYhnn
10.1
Nosec!i slojevi ove vnle upolrebljavaju se za svako saobra6ljno opleretenje, a narOtIIo za p evesa Idkim i veoma Ielkim saobra6ljem, Ide je 110 posleljiee poslojano na mrazu i dobre n vosli.Preimueslva ovih podlosa IU sledec!a:- korisle se malerijali koji se nalaze na lieu mesla ili u neposrednoj blizini uRse pula, e nlualno sa
njihovom pre radom. 110 je ekonomski aolovo uvek povoljnije u odnosu na mllierij ojl bile do.vozio sa vellkih daljina; -
- podlole su monoilinol sklopa, Ie zajedno sa zaslorom eine kompaklnu- veoma dobro prenose opiereeenja i ublafuju saobratajne udare;- podlole imaju elasliena SVOjSlvai prilalodava)u so dopullenim deformaei ma podl!a (posteljiee);- obezbeduju vec!u silurnoSI od Ileinol dejslva mram. jer botje spreeav' prodiranje almosferskc
vode u poSleljic:u pUla:- omolluc!avaju bolju ravnosl kolovoznol laslora, a pored
pl'Cko Ivakol, lek iuadenoll sloja podlole;- 13 izradu ovih podlo.. korisli so isla mehanizacij
JUS U.E4.014;- radovi se inode veoma brzo, 110 nije slubj ~ nle podloga;- podlole Ie m08u lako pojaeavali doda
~a -e;..r'i slojeva.
SasluNoseCi slojevi od bilumeniziranih maleri s .
so od mineralnih mdavina za koje klo vezivoslufi bitumen iIi kalran. Ove mclavine sr' se u asfallnlm l!azamll i u,raduju po vrutem iiiloplom poslupku.
"'-Prema lranulomelrijsltom sasla~"'Isr 01 malerijala, ove mc~vinc mOlu bili:- silnouoi bilumcnwrani 0 ~o' I,
- srednjcuni bilumenizirao
~>se Ilojevi.- krupoozrni bilume~..o i slojevi.
Pored oavedcllih, u bilumeow oosete slojeve spadaju bilumeoizirani nosec!i slojevi po ,islemumakadama, prema JUS U .012-
Debljlu _eCfb sIojenl "IeOrijenmc:ione debljioe ojeva, sa od,ovarajuc!im dcbljinama kolovozno, zasiOra, prikazane su uLabell 4.
10.2
Debljina oose-
/c!ih slojeva S do 10
Debljina aSfallO
'
nOI kolovoznol%aslora do 3
Mere u c:m
te1a~I
v~::
12 do 18116 do 20
S do 8I
preko 8
--
870 ,-
lz tabel. 2 vidl so da sloju ad vibriraool tUC4oika, debljioe 1$ em (Iak saobraeaj), odlovara slojad bitumeoiziraool I!juoka, debljioe svep S do 10 em.Stvamo debljiDe Ilojeva mo~u Ie prqraeunati prema lae. ..13.
10.3 Mal.rlJa'
10.31 Tuc:aoik I kameoa sitoe! moraju bitl od steoa postojanih oa mrazu. vremenu. tilavi I hrs .ollrihIvlc:a, kockaslol obllka, bez raspadnulih I muljevilih 5IIstojaka I dobre prionljiyolli.Kvalilet kameoa za tuc:anik treba da j. u Ivemu prema lae. 6.12.
10.32 Sljunak i pesek moraju bili eisti, na mrazu postojaoi, bez raspadoutib orgaoslr.ih i b usnih doda.taka. Udeo pralioasto-llinovitih sastojaka oajyile S %.Za ovu svrhu mole se upotrebiti pesak, IljunkoYiti pesek, I!junak, drobljeni IIjun i drob!jen! "ri.rodnl kamen.Mioeralna mclaylna mora da bude tako sastay!jena da u svemu odgoyara us vima u lae. 10.42.Mlneralnl matenjal kod kop .. prllulenju obrazuju grudve ill koji 1m.. suvi. sitnih frDkeijD nepo-lodan je za ove rodove. Upolrebljlvost mineralnol materijala sa vile od S
~I udda :r.rna ispod
0,02 mm ispituje so u pogledu bubreoja. Ako so dodaje filer, lreba ozeti dgovaraju~e yrste fileraprema JUS B.B3.04S.
AlER P!SAK fiJUNAK
... ... - .~--I /~: I / I ~}LJ
- ... fI ~/II/~.~f/ /-. ,'1-1 1- q 1/
-- - ,1 j - -! --- -~- -~~/~o/ }
-~
I~li~ II ~_o_-/-t/ 1/1
~ ~/ I 1-7:/ ~LI/ 1/ iJ(/'tl ,/ ~V 1l1f~7 !iJr7 J
:5/ / ~1li1l0J~'---I~J /1\;1--1// ~;/Ia - I
jj// V/// / V / / ~~~~:L /_~Iv ~~~
1°/--~~V-
I~14-
V
100
90
f-- -- ~- --1--- -
80
70
60
.....
" 50
--1-~o
30
20
-
--- - -.-- - -- 0- - -. -0 -1-1-
80'"
¥lOOM-.!' \It ..q
dddO
."
.
-~~N~ ~..tft:J_sz;..2~~~::
~§~~~~~§~~~2~~~~~~~I
~~~~
Slika 9
.---
~.~.:!noJtIei!cDje I procenat stabilDOII tei!cDleSloj Saobra61j
lupljiDa DajmanjeDa W'C na 40'C sabijeDe na Da
uf altne 40'C 40'Cmue
kp kp mm mm % kp mmJ 4 5 6 7 8 9
140 470 665 2 do 5
210 580 - 820 2 do 5I do 4 I do 4
170 520 - 7J5 J do 5,
255 650 - 925
10.33 Ve z I v 0
Kao vezivo upolrobljava se bilumeo za kolovoze proma JUS U.M3.010. Bit 55150, 50175, 45/120i 401200, ill kalrao za kolovoze K 250/500 proma JUS U.M3.040 I JUS U.MJ.05O. Tvrdo vnvozlva pOlodno IU za melllvino rInol malerljala, dok IU moUo po.odno za Ifubozmo molav e.
10.34 Me I a v i n a
Bilumenske melDvine za iuadu nosctih Ilojna mOlu bill:a) Sllnozrne sa 0 do 20 % una proko 2 mm (sl. 9);
Ilavnl ustavnl nUllerijali IU priro 110peaakiii melDvinli u drobljenim materijalom, sa dodllvanjem filera I drobljenol peskaKao vezivo za izradu mdavloa upolrobljllva so Bil 45/120, Bil 55/50, Bil 50/75 ill vi ko viskozoiklllrlln za kolovoze. POlrebna kolieinll vezin odreduje se prelhodnim Ilpiliv jem.
b) Melavine srednjeg una 18 20 do 60 % zrna proko 2 mm (II. 9): Ilavnl ltaltavn deloyl IU IljuD-koviti pesak ill drobljeni materijal Hi mciaviDa jedDog i drugog, sa dodavaDje filera, prirodnogili drobljeDog peska.Kao vOlivo upotrebljava so Bil 50/75, Bil 45/120. Bit 40/200 iii viloko vi ozan kalran.POlrcbne kolieine vczlvlI odreduju so prolhodDim ilpillvanjem.
c) Krupnozrne melaviDe sa 60 do 80 % una iznad 2 mm (II. 9); glavDiHi drobljeni malerijal iJi mclavine jednog I drugog, sa dodavanjeili kamene sitneti.Kao vczivo so upolrebljava Bil 50/75. Bit 45/120 Hi Bil 40/2 ili visoko visokozaD kalraDi klilraD 2501500.POlrebne kolieine veziva odreduju so prelhodnim ilpilivanjem. a bi Ie poslilla ImUna ltabil-nosl mole so mineralni malerijal nepovoljne granul cije pravili dodavanjem nedolllljutihuna i 10: kod peska mdaDjem razDih Dalazilta, a k r u ovilog peska, IljuDka i drobljenogmaterijala dodatkom filera, sitDog peska, drobljcn IljuDka iIi kamene SitDet.i. Doda-vaDjem drobljeDog materijala zoalDo se poveQ DOSI slojeva.Bolja prionljivost veziva za miDeralnl materijal dodatkom I do 2 % mase hidratlsanogkree&.Na 51. 9 prikazane su IiDlje prosejaynja sinoseee slojeve od bltumeDiziranib malerijaodgovara daloj IiDjji. Silnozme mclavine
~linija 2 i 3, a krupnoune mclavine izme i'elji su slojevi debljine 5 i 7,5 em.
I 0.4 Uslo" knilleta za sloJne. ~Bilumenski slojevi moraju Ispunja~) eCe uslove kvalilela~
10.41 Stabilnoll I deformacija (Iei!cDjc) ~.
J.a rikazaDlb na sl. 9 po Marlalu (Marschall). date IU utaball 5.
~\.Tabala 5
. . srednjeunlb i krupnozmib mdavina zamu Ireba graDulomelrijski sastav peska da
e nalaze izmedu IiDija I 12: sreilnjeune Wnedu3 i 4. UDlje J' I 4' su Ideal DCliDije za melavine
MarlaJova meloda ModiflciraDaMarlaJova metoda
leuk i Yeomaleuk sao-bracuj
872
Tobela 5 - naslovok
2 3 4 5 I 6 I 7 8
lok I IrednjiI
IlOobm~oj 200 565 800
III nose~1Isloj lefak I veoma
;
tefak sao- i Ibrotaj 300 730
I do 41I do 4 I
lak I srednjl
Isaobrataj 225 610
I
4 do 8
veznl slojlefak I veoma
(binder)tefak sao- I
brataj 360 835 I 1220I
~
10.42 Zapremina lupljioa u odoosu na ukupnu zapreminu. u %:- zo siloozrne melovine. od 3 do 20 %;- zo melovlne srednJih zma. od 3 do 16 %:- zo krupnoune melovine. od 3 do 10 %.Zbijanje je povoljno ako zapreminska masa probnih lela iii
. vadenih jelgra ilnosi 95 % probnih
Marlalovih lela. Ako so ugradivanje vrli u vi~ slojeva. naj li sloj mole imali I 90 ~~ zapreminske
mase po Morlalu.Ta~ka razmeklavanja bilumena (PK) mole bili najvl~(JUS U.E4.014). .
10.5
10.51
brada I labl)an). Ilo)na
lzrada I ~ #
Bltumenoznl nos~i siojevi izraduju se ~; i viSe slojevi. Dcbljina pojedinog sloja u sabljenomSlonju Irebo da iznosi najmanje 1.5 prine najv~eg uno. ne veta od 10 em. Debljinlt slojnmole bili i v~o uz peiracnu valjo ,;' '!lcnim I~kovlma.Naslavci slojeva ne smeju da se ~a
.
ju~ emperatura ugradivanja zavisl od vnte velivn. godilnjegdoba I upolrebljenih mdina. Ona I so kr~e za bilumene od 100 do 170 .C. a za kalrane zakolovoze od 60 do 100 .C.Pojedini slojevi Ireba da su m~
( dobro povezoni. Pre nanoSenja svakog sled~eg slojn povrlinllIreblt ~islili. Nos~i lucani
.. jun~ani sloj Ireba pre nanoSenja gotove mnse poprskali ernul-zijom u koli~inl 0.3 do 0.5 kp/m. oli~inu vaiva za prelhodno prskanje. ukoliko se radi neposrednoIspod zasiOra, treba p~
.
NO rill da ne bi nastalo probijanje veziva kroz naneli sloj.
10.52 Sltbljanje ~Vreme koda Ire~' sa sabijanjem razostrte mdavine z.avisi Od
,
lemperature mdavine. vrsle
I mase sprava za sa ~7\1jCjlRazasliranje I prelhodno zbijanje sa ravnanjem najbolje se radi primenomnni~m.Po~tak labijanja Ire lako i18broll da ne nastane guranje mdavine prod voljkom. Celishodno jeprvo upolrebili lok. . a Z8lim Ide valjke. sa ~Ii~nim ili gumenim naploeima.Zahtevana zbijeno mor.. so Ivuda posli~1 prema la~. 10.4.
10.53 Maline
Za lundu me. vina korl'le Ie maline koje slule i za osulle vnle asrallnih kolovolnih zaslorl premaJUS U.B4. 4. Za rDZOSllronje slu.te razaslira~1 i riniSeri.U Izuzclnl sluajevima. zo manje koli~in'e mole so prvi sloj ru~no rlWlslirali. a ma!inom sobili.Sled~l. jevl moraju se malinskl raznslirali i sabili. Na nepogodnim meslima oko obj.kta mogll sosvi sloj i ru~no razaslrli. ali Ie moraju molinski sabiti. Slojevi se obi~no lbijnju primenom slRli~kihvalja .
.C. I la~ka loma po Frasu. ispod 0 'C
h tlTaoJ.
aleriJalKamen! materiJal se lspituje u pogledu oblika una. ~i.IOCc I granulometrijskos saslavaJUS D.B3.050, a vczive prcma JUS U. M8. 010; JUS U. M3. 040; JUS U.M3.050 I dr.
.62 R a v no. IRavnost gornjih povrlioa slojeva se ispilUju po Ia~. g.42.
premo
10.63 Stabllnost i deformacija r: r CSiabilnost i deformaeija se is
_P~'lu'u po rP{
\'~\F'~~tuju se prema JUS U.M8~~ ,
10.64 MelavinlL ~r~I'rlpremljena melav' erl1Vll1Csll1bllnol~u. derorml1eirnm. grl1nulacijom. elr.alrl1kciJom.lI1ekomrazmekla
. zapreminskom masom nl1jrnanje na svakih 4000 011podloge. Zapremlnska masae uje najmanje oa jednoD1 uzorku (izbuknom jezgru ili ise&nom uzorku).
11 Fodlogn sa betonskim gomjim nos.eehp slojevima
No5et1 slojevi ove vnte upotrebljavaju Ie za svako saobraeajoo opten:(\cnje. a nar~ito za putevesa Jakim i veoma Jakim saobraeajem. gde je tlo posteljice postojano na mrazu i dobre nosivost!.Podloge od betona pona~aju Ie kao pl* postavljene nILelasli~nu podlogu. Naprezanjl1 plOCiLkojanl1Sll1juusled lemperl1lurnih promena. ..,obratajnog optereecnjl1 Ilrenja mogu Ie priblilno If'II~unl1li.Kako Ie napremnja usled optereeenja prenole na veliku povl1inu. to IU deformaeije tla male. usledfega proizlui da je nos;,'ost betonske pl~e velika.
11.1 Debilina
Debljino betonskih nosetih slojeva. prema vnti laobrataja. kretu se od 10 do 20 em I dale IU u tabeli 2.
11.2
11.21
MlterlJI'
Comont
Za Izradu betonsklh nosctih slojeva upotrebljava se cement PC 2SO ill PC 3SO preRla JUS D.Cl.OJO.U lcolieini polrebnoj da se dobije tnW:oa marka betona (200 iIi US kp/eml).
11.22 Sljunak i pesakSIJunak I pesak moraju bitl eisti. na mrazu po!lojani. bez raspl1dnutih orgl1nlklh I humusnih l&8tojaka.Udoo muljevhih silstojaka naJvi40 3 ~. Llnlla prolCjavanja Ireba da je prlblltno kao fA lcolovozod betona prema JUS U.E3.020.
11.23 Voda
Upotrebljl1va se sVllka vodl1 koja nljo za~dena. U sumnjivim slubjevim.a. vodu lreba Ispill1tl.
11.3 Rumale ,",pr~nlh I uzdutnlh sutaTaka n belonske oosete Iioicoe
11.31 Duline betonskih pinta date su u tabeli 6 prema temperaturam.a ugradlvlnja betona I njegovimrazlieilim lcoeficijenlima izduunja. Takode su prikazaoe temperature ugradivl1njl1 betona od +30 .C.sa njihovim lcoefieijentima dill1tl1cija za 6x 10-' (beton od lcr~njl1ka sa malo SiO,) i za 12x 10-.(beton od Iljunkovila-pcskovilog materijala sa do,la kvarea). U tabeli IU date dutine ploeo (/).kilo I nl1jmanje dutine koje Ie preporueuju (II)' Ove najmanje dutine predltavljl1ju normal no aranlceu pogledu ligurnostl. Prerna podl1cima iz II1bele 6 daju Ie ove preporuke:I) Dulinl1 betonske ploee mote bili utoliko veta. ukoliko je temperatura ugradivanja betona nita.
I koeficijenat izduuoja betona manji.2) Pogodnije je da se u granicama mogutnosti izraduju pl* ~to vetlb dutina. primenjujuti bet one
.a malom dilall1cijom pod uticajem lemperatumih promena. Na ovaj naein malno 10 lmanjujobroj popreenih .astavaka. te Ie time omogutava ekonomienije .radenje.
Posledice niskih temperatura su slvaranje pukotina u betonu, a u veri s tim i stvaranje mogucnostipucanja asfaJloih zastora polouoih preko betonske podloge. Deton.ke podloge su uvek manje pod-lotne uticaju temperature no I1Sfaltni lAstori. Kon,lI1tovano je da Ie u betonskim podlogama ispodufaltnog za.stora pojavljuje lemperalura od +30 .C. Zahvaljujutl visokom lcoeficijcolu toplotoeprovodljivosti bc(ona naslaje bn:o izjednaeavanje temperature u uoulra1njosli podloge. lako da Ieu ojoj ne javljaju oaponi yeti od IS kp/cm2. ako je asfaJlni zastor Dad podlogom debljioe S em.Razmak popreenih ~astanka slojeva od belona treba da je: prividoib 3 do 6 m, proslomih 18 do SOm.Maoje razmalce prividnih sastavaka treba predvidati za belon velikog koeficijeola izduleoja (betonsa dosta kvarcnog malerijala) i visoke tempera lure ugradivanja.
Isto tako. manje razmake proslornih sastavaka treba predvidali pri i1;vodenju radova u bladnijemgodi!ojem periodu i sa velikim koericijenlom izduunja betona. Prostoml sastava mogu Ie izo-stavili ako su prividni sastavci tako izvedeoi da obczbeduju nesmetaoo izduleoje belona.
popreeoi prostoroi sastam mde Ie primenom daslce od mekog drveta. debljine 10 do 18 mm. uzavisnosli od tempcratllmih promena. a prlvidni sastavei upotrebom daske debljine 10 0101 iIi Ira-ugiUlih d~eica kao 1A betonske kolovoze prerna JUS U.E3.020.
Daske pre upolrebe moraju da sloje u vodi najmanje 24 0&111.
874
~q
~-: ~~15
~ - ql
~I
~I
:qI
~I
~~ N N N r<") ~
'"
f :i:I:I:I:i~1, -~ ~
I
~I
~I
~I
~ ~~ N
~~ - 31~1~1~1~15
i-~ ~151~1~1~1~
~--:-
~ISI5r~I~I~_~H
-: ~lil~lil-~I~
~~ ;;1~1~1~1~1~
1, -: ~I~I~I~\~\~~ -:
~j~121;1~1~
--
ee
"1
---
ee
0N
\0
('jU.D('jI-
.~:s~20
.~ ~..
Q..S ~
I~
co ::I cou u "0 '-'
f! &~~ ~ ~ b ~ 0 ~ S].9 ~ ~;"E:i M~NN- ClSnJ~ ::I f-. - I: § .5:~ .. .~ ~
~ ~ j (f~-- ~-:H~- n~I~ b
-
11; ~ ~
~ i Ii I I I 1_1_~nI ;
~ !-
i.fi-
-~-~h ~ ~ ~
~
I- B I
-
.' 875
11.32 Zu Ilrlnu I>odiogo proko 6,0 11\l'°lroblln je u:tdu2nl ...hlVllk, I'ovrllno . ..he .Inllle ."IIIIVllkn,I""pre1\nih (prividnih i prostornih) i uzdu!nih, pokrivaju se krovnom hartijom na lirinl 25 do 30 elll,
tako da se jedna strana plOCe do spojniee prema!e bitumenom Bit 45/200 na lirini od 15 em, a za-tim hartija zalepi za plo1\u. Na ovaj na1\in omoguCava se nesmetana dilataeija plol\e bez uticaja naasfaltni kolovozni zastor nad plo1\om.
11.4
11.41
Uslovl kvaliteta za gotovu betonsku podlogu
Prllllllll 1\vrllo~a belonlkllt koekl 1'0010 28 dnnn I jezarn pOlle dva meleen:
- na betonskim koekama za plOCe debijine 51 em 200 kp/em2;
- na betonskim koekama za plol\e debljlne 20 em 225 kp/em2;
- na jezgra I2J 15 em (za plOCe debljlne 15 em) 200 kp/em2;
Savojna 1\vrstoCa posle 28 dana:
- za plol\e debljine 15 em"""""""""""""""""
- za plol\e debljin~ 20 em ,................25 kp lem2;
30 kp/em2;
11.42 R a v nos t pod log e
Ravnost beton.kih slojeva pod loge morn blli Isla kao u ta1\. 8.31. Dozvoljena OdNlul'lInja :+ 1 con.
11.5
11.51
Izrada
Belonski slojevi se izraduju sli1\no izvodenju kolovoza od belona prenm JUS U.E3.020. MeAavinabetona spravlja se u mdalicama oko 1,5 minut. Za vrcmc transporla ne smc nastati scgrclaeijabetona. . .
Transport I sabijanje betona moraju so takq uskladitl da se beton sa sigurnol~u ugradi pre pol\etkastvrdnjavanja.
Povrlina tampona so prethodno basi; hartija nije potrebna.
Betonski slojevi nanose se I zbijaju primenom mallna.
Drveni umeci za sastavke postavljaju se tako da se ne mogu pomicati ni iskrivlti. Sastavcl se prizbijanju ne smeju oltetiti.
Prividni sastavei obi1\no se ne zalivaju, dok se prostorni moraju zaliti asfaltnom masom za zalivarijeprema JUS U.M3.095.
Izrndenn bclonskn I'odloga morn se u I'rvo vreme (oko 10 satl za vreme ve7.ivllnja) Itititi od sulel1ja,usled vetra i sunea, pomo~u krovova ili na drugi povoljan na1\in (raznim prevlllkama, emub.ijom I dr.).
Posle ovog vremena mora se najmanje 5 dana da Ititl pomo~u vla!nih pokrivaCa Hi peska. Slede~ih14 dana mora se kvasiti da bi za sve to vreme bila vla!na.
Posle 21 dan podloga se more koristiti. Pre izrade bltumenskih lastora povrlina betona mora dabude dobro osulena.
Ne sme se ugraditi betonska melavina koja ima temperaturu ispod + 5 .C, niti se sme betoniratlna spoljnoj tempcraturi izmedu +5 .C I 0 .C. Za betonske nose~e sJojeve va!i isto Ito I za betonskekolovozc prema JUS U.E3.020.
11.52 Za izradu betonskih podlop upotrebljavaju se melalice, razastira1\i, finilcri I vibracione plOCe premaJUS U.E3.020.
11.6 IspitlvaJ\ie
Materijal i podloga Ispituju sc po navedenim' standardlma za materijale I podlogu.
11.61 Prethodna Ispitlvanja
Prethodno sc u laboratorijl Ispltuju:
- cement,
- kameni materijal,
- granulometrijskl sastav,
- zapreminska masa sve!eg betona,
- pritisna i savojna l\vrstoCa stvrdnutog betona.
876
11.62 Is pit i van j a nag ra d i 1B t u
Ispitivanja na gradili~tu su sledeea: .
: ispitivanja po izgledu svojstava ~kodljivih
- jspitivanja krupnoce svake grupe zrna,
- ispitivanje sj1Stava svdeg OOtolla,
- ispitivanje pritisne i savojne evrstoce na svakih 500 m, na izbu~enim jezgr)ma. b~tona prelna tae.11.41, .
sastojaka u materijalima,
- ispitivanje ravnosti podloge prf'ma tae. 8.42.
Veza sa drua;im stand~rdi~..
'JUS jtB3:045. ~', Filcr.za ugljovodoniene mcihvinc'.
J~~D..D3.050 -,.- Tehnie~i. uslov} .za. kan)e'nel,agregate ~ lzradu kolovozlllh zastora
"JOS B:cdno' - P~hland~emci~t'
JpS.~.~~.020; '.,Tehnieki . \iSlo:vi:'.~ .izradu, ~tql1s.l?h .ko~oy.o~, '"
JUS:U,E-!.OI2- Tehnieki .uslovi ia i~rad~ 'pitu;;;e~~'I<ih i katranskih makadama
-..)US 'U.E4JH4 '-, Tehni~IJ ,utlo"i~lzracfu' 2Sr~Itni:h\Ji~tiIDli.,:.~
)U~ ,u.E4.016 - Telclnieki .uslovi za izradu lsatlanskih,OOtona.
.""..
" :'.'~'. )..,.~,.
't:,. ,
'-'
.
JUS U.E4.018 ,- Tehniekt uslovi 'za ~radu k\itranski'h betona' po hladnom pqstupku',
. JUS 'U,E4.020' - 'l'ehl1.ieki. usloviza izradu liye~ih: asfalta,.. ':'
JUS U.E9.022 - Tehnieki uslovi in izradu stabilizovanih podloga za puteve
JUS U.M3.0lO - Bitumen. za kolovozne zastore,',. I
JUS U.M3.040 ,"'7 K;ltfan. za~olovoze
JUS U.M3.0S0 -' Hladn.' k~tr'an ~ kolovoze
JUS U.M3.095 - Mase za zalivanje kolovoznih zastora
JUS U.M8.0lO - Metode za ispitivanje bitumena
JUS U.M8.090 - lspitivanje asfaltnih masa metodom po. Mar~alu
JUS U.M8.092 - Odredivanje zapreminske mase uzoraka iz zastora i noseeih slojeva
JUS U,M8.094 - Odrcdivanje upijanja vode uzoraka iz zastora
JUS U.S4.050 - Tipovi kolovoznih konstrukcija za lak i srednji saobraeaj
JUS U.S4.051 - Tipovi kolovomih konstrukcija za teuk saobraeaj
JUS U.84.062 - Tipovi odvodnjavanja kolovoza
JUS U.S4.064 - Tipovi osiguranja kosina nasipa i useka i noEca nasipa
8tampa: Beo.radakJ le.flak1 zavod - Beo,rad
UDK 625,736 877JUGOSLOVENSKI
STANDARD TlPOVI OSIGURANJA KOSINA NASIPA,
KOSINA USEKA I NO~ICE NASIPA
JUSU.S4.064
1990.SA PRIMENOM
1
2
34
4.1
4.1.14.1.24.1.3
4.1.44.1.64.1.64.1.7
4.1.84.1.9
4.1.104.1.114.1.124.1.134.1.14
4.1.154.1.16
4.1.17
4.1.184.2
4.2.1
4.2.24.2,3
4.2.4
55.15,2
5.36.4
67
8
ad 1990.08.04 PraVllnlkbr.06-93/26 od 199o.02.0BjSlufb.nllllt SFRJ, br. 23/90.
Types of Insurance of side slope embl1nkmenrs, currlngs snd foor embl1nkmlHlcs
Ovaj stsndsrd je nssrso revizijom srsndards JUS U.S4.0G4 iz 1965. godlne.
SADRZAJ
StranoPredmet standarda i pOdruej. prlmen. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
V.za sa drug;m standardima . . . . . . . . . . ; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
0 pit. odr.db. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Osiguranj.kosiN!nasipaIuseka 2Vegetatlvna oslguranj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
','. . . . . . . 2
Humuslranj. I zas.javanj. travam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Oblagan;a kasln. busanam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Zelena rogoznlca"""""
.'. . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6Pap let
""""""""""""""""""""""""""""""""6
:tlv.eetk.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .."""""""""""""""" 9
:tlv. eetk. od gran. I sadnlc. 11
:tlv. e.tk. od sadnlca . . . . . . . . . . . . ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Pokrlv.nj. granjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Granatlmadrac , 12Fa!ln. 13Drenah od fa!ln. . . . . . . . . . . . . . . . . .
',' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Prograde od granI. 16
:tlva palls.da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
:tlvl papreenl prag 19Drven. s.dnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Brdsklov.s .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Zas.dlvanje drve~a I Ilbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Zaltlta kaslna useka I %Oseka hldrozase;av.nj.m . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 I
Gradovlnska aslguranj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Zaltita kaslna useka 1 zaseka fleanlm IIIplastlenlm mretama""""""""""""'"
23Z.!tlta kaslna useka I zoseka gablanlma. Ispunjenlm ko!.vlma od mreh ... . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Zaltlta koslna useka I zosek. tarkretlran;em . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Zaltlta stenavltlh kaslna ankerevaniem I tarkretnlm rasteram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Osiguranjo kosine i nofice nasipa pored vodatoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 28
Oslguron;. kosin. nos/po fallnam. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2B
Oslguranlo kosin. noslpa k.monlm naoae.;om I nasl.gom IIIpotpo",lrn lldovlr".""
. . . . . . . . . , 20Oslguranjo kaslna naslpa kaldrmam , , . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .
.'32
Oslgur.nio kaslna n.slpa k.m.nlm zldavlm. ..u suva" I betonsklm plaeama . . . . . . . . , . . . . . . , . . 37
Osigur.nj. koslna visoklh kamonih nasip. Irailranj.,"""""""'"
. . . . . . . . . . . . . . . 41Oslguranj. kosina useka kam.nim ,ebrim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Odvodn'l zaltitni jarkavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
II IzdanjeI
SA VEZNfzA VOD ZA STANDARDIZACIJUI
878,
-
Prodmot standarda i podruC:::joprimono
1.1 Predmet standarda
0 vim Standardom se ulvrauju lipovl osiguranja koslna naslpa. zoseka, useKa I nollce noslpa.
1.2 podruaja primene
Za stebUnoSt koslna naslpa. usaka, : zaseka I nollee naslpa I njlhovo pravUno0 odrbvanje prlmanjuju se,po pravl1u. jedDn od tiPOV8ostguranja navedenlh U oyom standardu.
Zahlevlma oslguranja proslora oko pute podle1e Ilzgradn)a: pozalm!!la, deponl)a, kamenoloma, kll..vlh
lerena, p.rklr.lUte Itd,
2 Veza sa drugim standardima
JUS C.B3.021 - Vrucev.ljanl celik, Okrugll cellk za op!tu n.menuJUS C,BO.110 - Calle". lie. vuce".. Obllk I mar. 'JUS U.S4.062 - Tlpovl odvodnjav.nj. kolovoz. I prlbrelnlh str.na na putevlm.
3 Ophe odredbe
Graaenje savremenlh putev. z.htev. prlmenu eflkasnog n.clna oslguranja kako koslna naslpa tako I ko.sine Z8seka 1 useka.
Tlpovlm. oslguranj. u s.:olslu ovog Stqnd.rda smatraju se ddgovaraJuce mere vegetatl~nog I graaevlnskog
osiguranja: humuslnnje I zoseiavanje travom, oblaganje koslna busenom, zelena rogoznlea, popiel, 1Ive
cetke, live aetk. od gran. I s.dnlea, pokrlvan)e granjem, gran.tI madrae, tallne, dr.nab od talln., pro-
grade od granj., llv. p.lIsada, llvl popr.cnl prag, drvene sadnlce, brdskl ovos, usaaiva"je drvec. I lib.
Ij., zallha koslna usek. I zoseka hldrozosejavanjem, llc.nlm iii plastlcnlm mrebma, g.b!onlma (lspunje.
nlm kolevlm. od Ueanih III plostlcnlh mreb), torkretlranjam, ankerovanjem I lorkretnlm raSterom.
JednoSt.vnljl tlpovl oslguranj. pored vod.nlh tokova su proSte pun)ene tallne, Izraaene od pruc. odrea..
nlh dlm.nzlj. III od plostlcnlh mrel..
Slo1eniji tlpovl oslguranja nollee I kosin. naslpa pored vodenlh tokova merama graaevlnskog oslguranja
(prlmenom oblog., zldov. III betonsklh ploaa), prlkazanl su za pojedlnacne sluaajeve koil se javlj.ju u
praks!. Dati su Ilpovl obelbeacnj. no lice naslpa prlme"om lomllenog kamena, pOlpornlh zldova, bOlO'
na I belonske notice n. lipovlma a, lakode, I oslgur.nja Izradom kamenlh naslaga I berm I III s~mo Izra.
dom kaldrme na tucanlckoj !II Iljunkovlloj podloz!.
Tlpovl sadrle I razna osiguranja kosin. visoklh naslpa sa komblnaeljama slaganja kamena u suvo, sa odgo.
varujuclm dimelllijame u zavlsnostl od dullna koslna.
Oslguranje koslna useka Ilvodl se Prlmenom kam.nlh rebara I pokrlvenlh drendnlh I oOOdnlh za!tltnlh
jarkova.
Z. sve vrste ovlh obezb.aenja dat. su potrebna objalnienja, kao I uslovl pod kojlm. se ona Izvod..
4 Osiguranje kosina nasipa i useka
4.1 Vegetativno osigul1lnj.
4.1.1 Humuslran]e I zosejevanje travom
Oslouranjft koslnll humushanjcm I zlisojovDnJam trllvorn. prikalilne Tla11Ikema 1 12. JlJi"IJ~IIJUJUs,(:kadn'HI'
preko njlh slivaju male kollcine vode. Kosin. se pr.thodno Izbrazdaju, tako da brazd. budu p.ral.ln. s.
o.om pUla 1 na razm.ku od 1,0 do 1,5 m, mereno po koslnl nas!palll u.ek.. Dublnal Ilrln. br.zdl.u od
10 do 20 em. Debljina sloj. humu.. mora d. burl. za koh.zlvna tla Izme~u 10 I 15 cm, a z. n.vez.na
I!ljunak, pes.k) oko 20 em. Po.tupak humuslr.nj. prlmenjuie se za koslne sa n.glOOm 1: 1.5111 bla1lm.
879
Humusirlnje se oblvlil od dnl koslne ka vrhu, Sl dodlvlnjem humusa u slojevlml. Rlzastrd slojevl hI>-
muS4 se pllnlrlJu klko bl se dobUe kondn'ullne povrSlne proJektovenlh negillo. Odm.h. posl. IzvrSenagp Ilnlrlnjl I nlbl)lnjl humus .e mora kvasltl, pOllrskld vodom.
Zisejavinje trlve preko humusl morl 58 oblv/Jlil prl povoilnom vremenu, u, vegetleionom p.rlodu posle
k!!e, nl tll nleln Ito.e prethodno preko ko.lne po.lp"ju Tom~.ovo vdteeko (lubrlvo (to.lorno brdno u
kollelni od 400 kg/hi) I kalljeva so 200 kg/hi. Posle (lubranll viii se obrldl I prlpreml z.mlll!tl za set.vu brlzdlnj.m koslna grlbuljlml. I to odozdo nav!!e. Setva se viii rueno I zadm se zl..lana povlilnl po.
villi drv.nlm vlljkom tlko dl .e s.me uevrsd u zemill. Preko zl.e/lne povrSlne po.lpe .e nltromonkal u
kolMiDlod 100 kg/hi, I posle nleanll trlveJo! jednom se po.lpllStom kollflnom tog "edstvi. Izbor yr.ste semenl viii se prema karlkterl.tlkam. zemijlSt..
S.janie 58 molo IzvrJld mdlnsklm putem. Seme se seje suvo 11\vlalno III zaJedno sa dodlelml klo ho su
(lubrivi I sredstvi za uevlielvanje semena. Kollflnl semena lavlsl od vme semena I klselosd zom/jllta.
Na sllei 1 prlkazano je oslguranje koslne humuslranjem I zaselavanjem travom sa dlmenzllama , razmacr.. me podutnlh brazda la ufvrieenle humus., Varllanta po kojo) 58 samo bankln. ufvrieuje busenjem deb.
Ijfno od 5 do 7 em prlkazana je no sllel 2.
Mere u m
No sllel)e:1 - humus2 - otkopanl humus
Silka 1
Mer. u m
~Na sllelle:
1 - busen debtjln. od 5 do 7 em
2 - humus10do 20 em3 - otkopanl humus
Silk. 2
4.1.2 Oblag.n)e kosin a bus en om
Oslguranl. kosin. obl.g.njem busenom prlkazana su na sllkema 3, 4, 5, 6, 7, 6. I 9. Oval tip o.lguranJa prl.mcnjuje .e k.d. s. preko kosin. sllv. vee. kollfln. voda.
"..
880 -
.Busenje se doblj a so tereno obra.log tro.om kojo se prethodno pokosll potom se busenllseku koo kyo-
drotno ploto melo 30 em X 30 em I debljlne no)mon)e 4 do 6 em. Busen se mole upotrebltl no mestlma
gde se usloyl ZI negu I rozyl)anje buseno poduderoju so onlmo sa kogo su busenl uzetl. Busen se more od-
mah upotrebltl, ell eko to nljo moguce, mora se deponoyatl u figure Ilrlne 1,0"'
I vlslne 0,6 m. Busen se
slole u figure teko da se prvl redoyl polatu sa trayom okrenutom zem!)I, a ostell sa trayom preko korenjo
donjlh slo;eya. Busen! n. .m.ju do Stoje u flgurama dule od jedne nedelle. jer ce postetl neupotrebljlYI.
Umesto busena ZI obleganje kosln~ mole se prlmenltl treynatl teplh IzreOen yeJtecklm postUpkom na
trael od geotekstlla 111plestlcnlh mret..
Za Izradu traynlh poyrlln. buseoom, gorn)1 .10) kosin. od plodne umlje (humusa) more se Izr.ynetll
ohrapayltl I po njemu polo!ltl plote busenje, 8 Zltlm njlhoye sastayke Ispunltllnom zemljom I Zlse'etl
travom.Obleganje kosine busenom poneyljenlm pljoltlmlce prlkazeno ;e na sllel 3. Redl se polaganjem busena na
sloj humuSl d.bljlne 10 em I oslgurava pobljenjem dryenlh kocllA ~2 em nerazmaku od oko 40em, up,"y-
no ne planlranu kosinu naslpo 111useke. Najpogodnlje Yreme za pobusenjevanje je proleOe. L.tl se bus.nj.
more poliyatl dok se trava ne prlml,
~a~
~
Mere u em
,..l..
,. ~~~ h.,V ;v
.1..
~'V~
Na sllet je: .
1 - busen 30 em X 30 em X (4 do 6) em
2 - plodno zemlj. do 10 em
3 - drvenl koclt ~ 2 em, 1. 30 em
SlIka 3
Mere u em
r'';'''',''~,''M..;;/~'/AV''''J'''''''''''''.oI\'''''l''''/.">wI.
,.-0
,..
I ~ ,'""'-''''''''''''''''''0&''''"v,
¥.'"
Na sliel ie:
1 - buson 30 em X 30 em X(4 do 6) em,
2 - plodn. zem1jedo 10 em
3 - otkopon humus
Slika 4
Oblagonle koslne bu.onom post.vljonlm n..etleno u sloJeylme upr.vno no koslnu prlk.,o"o'e ne sll,
el 4. Redl se, oko je potrebno, j.te utVrOlvanjezbog eyentuelnog delstvo yode .. menJlm brzln.me u YO-doplevnlm podrucjlm8 I radl povecenja neglbe koslne do 1: 1.
""
881
Oblaganj. kosin. buseoom mot. s. Izv.sd I u horlzontalnlm sloJ.vlma, kako j. prlkazeno n. slle! 5. U
tom slueaju bus.nj. ;. uevr>tI drv.nlm koel~lma IfJ3 do 5 em, dulln. od 0,7 do 1,0-m, a na razmaku
0,40 m. Prl polay.nlu u horlzontalnlm slolovlma trava dolazl na !ravu III.. .vl bu..nl okr.nu .8 Iravom
nadol.. Spollna mano bus.n]. s. sr.1o da bl s. doblo odrollen n.glb koslno.
",.~"
Mere u em
.1(1,Z ... \I:
N. sllell.:,
- buson 30 em-X 30 em X (4 do 6~ em
2 - plodno zemlj. 10 em
3 - koeIt1fJ3do5em,/-O,7do1,Om
4 - otkop.n humus
SIIka5
Pored povr~lnskog pokr!v.nja busenom, prlmenjujo se I drugl naelnl oslguranja: 'trake od bus.na, ~ahov.
sko polj. od bus.n., mr.lo od bus.n. I zld od bus.na (silk. od 6 do 9).
Mer. u m
Mereu m
Slik.6
Na slici je:
1 - travnat!, busen
2 - zasejani humus
SIIka7
882
Na sllkama je:
1 - travnad bu..n2 - z..ajanl humus
Silk. B
Mere u m
Slika 9
Zid od busena (sllka 9) radl se polaganjem busena blago nagnut09 prema kosin!. Debl]lna busena ,e6 em a naglb zlda 58kreee od 3: 1 do S:1. NaslpanJe 110zlda vril .. IX'stepeno do vrhe zlda.
Zelena rogoznlca
Zelena rogoznlce seno)1 se od pledva, prilivenih slamnatlh rogoznlea III cd druglh mater!jala. Izme(lu slo-jeva pletlva, uz pomoe sredstVaza lepljanje, dodaju .. semena trava, gnojlya I humusnl materlja!.
Zelena rogoznlea, 1$10kao I busen, slull za blagovremenu zaltltu zemljanlh povrilna od erozlje.
Dok ne nastane zahltnl sloj, rogoznlea nltl koslne od dejstVa veua I vode.
Zelenu rogozn\cu mo1emo, Izuzev zlml, polagetl tokom flteve godlne. Mole se prenosltll skledlldd tekod. ost.n. suva I da ne trull. PolaganJe se lako .!zvodl na Izr~vnetom vldnom tlu, ne tenkom humulnomsloju I trosnlm Stenama. Ohrapavlj.vanje tla nlje potrebno. K.od!Ijunkovltlh podloga I kllzllu pre polaga-nje rogoznlce nanosl se sloj od koherentnog materljala.
Kada se rogoznlcom hlte koslne, pofetak I kraJ rogoznlce ukopava se u tie u potrebnu dublnu (za dull.
- nu lopet.). t ako j. potr.bno. dodatno se utVr(luj.llfanlm kllnovlma 'cd 25 do 30 em duflne (po pravl-
lu, kod veliklh naglb.). D. bl se spr.flle hete prl klljanju, zbog soli u (lubrlvu korlstl se mala kollflna
(lubrlva.
4.1.3
Kad kllca za nekollko centlmetara problje rogoznlr.u, rogoznlea, po pravllu. poStaje dodatno (fubrlvo.Z.I.no rogoznlce pr.dnavlja sll{:nu zahltu kao I busen; za razllku od busena, omogutu)e Izvesne pred.nostl all sedrllI Izvesne n.dostatk..
Prednostl zel.n. rogoznlce su: mala. transportna tellna, brzo I Jafdno polaganj. zbog vetlh dlmenzlia,lako skladlnen;e bez veelh gubluk'a zbog spor.1 etapne gradn;e.
.
Nedostacl zelene rogoznlce suo opasno pomeranje u slueaju slabog regullsanja otlcanja vode, opasnost odhullvanja kod nera.nomene podloge tla, propedan)e prl kll)an)u zbog vremensklh utlcaja III prekldanjanaknadnog (lubrenj..
4.1.4 Po p I. tPopletl se sastoje cd elastlenlh vegetatlvnlh materljala opletenlh oko drvenog III metalnog kolja poblj..
,!og u zemlju (sllka 10).
883
4.1.4.1
Poplet se, po pravllu. upotrebljava za zdUtu na koslnama n.velOnlh mat.rl).la I mat.rl)al. slab. koh.-
z!Je, koje etmosfersko voda spl"" Ddmah po ugr.dlvanJu pop let meh.nlc~kl oslgur.v. povlilnu kosin.koj. Je ugroten. od Isplranja.
Nanetl 510]drll tollko dugo dok s. u meduprostorlma ukoren. trave I z.len. pomlne. odnosno gran]. I!Iblje. :2:\v\poplet svollm korenjem dadatno utvrduJe u vezuje gornJl sloj lo podlogu.
Poplet se radl kao podulnlill rombastl popl.t. Popl.t s. polale u blagom naglbu pr.m. horlzont.II, J.rse u horlzont.lnom poloiaju na svele nasutom tlu te!ko odupfr. oe.klv.nom prltlsku z.mlje. U ovom
slue.ju vod. otlee u poplet u ogrenleenlm kollelnama (.lIko 11).
5tabllnost popleta zavlsl ad dullne, d.bIJln., evrstln. I medusobn. udalj.nostl kllnov. u tlu. Tanke II-be popleta zahteveju man)e ud.lj.nostllzmedu pol/a nego debele. Dullna 1d.blJlne kol.ca lOvls. od vl.1-
n. humu.nog .Ioia, ad predv~enog traJanja aktlvno.tl popleta I oceklv.nog optereeenla. Rumak Izme-(Iu padulnog popleta adredu/e se.prema naglbu kosin. I vrnl pod loge. Popl.t mora bltl obostrano po-
krlven zeml]om da bl II omoguello da Ilvo prue. punl koren, kao I da posl. trul].n]a mrtvog !Ibl!a n.nonaju stepenice. U nojn!ll poloz.j ko.ln. o.lguran. popletom po pravllu 51 nonosl pojas bu.enja lo
onemogueav.nie pokretan/a (.lIko 121,Kolje od mrtvog materlja'a Ima samo mehanlekll Stedekl uelnak. Kolj. od lIvog materljale omogueuj.
svoHm korenjem vece obezbedenje tla I.manjuj. kollelnu vode u tlu.
Podulnl poplet
Podulnl pop let .e polaZe pod uglom od 5 do 20. u odno.u na horlzontalu, na razmaku od 2 do 3 m, za.vlsno od naglba kos!n.1 ugroienosd gom]. povlilne. Mob se radltl ne prolzvoljnoj dullnlill stepenasto.Ne sllell 0 prikozan j. presek kroz podulnl poplet.
511ka10
Na slle111 prlkazan j. n.pravllan I pravllan naeln polaganla podulnog popleta.
Mer. u m
Dorok povr!/nske vadeI
I I
- L..-L-~Dorok povr!inske vode
NeprBviino
, ,
/~ ",/~~-c: - II~d---"'"
,~ '""J--- --' , ': l 2 do 3
._.'
~~-=-----
--~-;;;-20. ~Prsv1ino
Silk. 11
884
4.1.4.2
N. .lIcl12 prtk...n Je podu!nl popl.t s. z...ilenlm IlblJem I trevom Izme(lu pnple...
Me,e u m
-::-~-~~':-~~~ '}..\ ~" I"~~~--'" ...,
" ,.J, .' 1"'"-4l*~'''''''''-'' ,
'''''''
T
-~' '.r~.;r, '~H -.., - """'.~
~. , <;.' ,04*',
.~..:;".-.'"-'=: ';;""'.,"",
Jt~
~1j'<;'.J:~~~&.I:-f
\'i'-';i--~'~:,'
,
:o~ '.'~ '\~ . I~~..c"'., .,~".'~~ ~~r'
~~ ..
-'~" ~~ 1'.\:"~~'"~. <t~ .tY;
.:",,~,,"':.;" ~ u ~4.!.:"'': . .;.1 Aa~~
.
""...;:,."~'''~'''... "~~~
~.,prl}fi ~~"p-7I' .'
"""'~- "':~"~~ ~l.;:.~~I~~~."
...,..~~~. ,
'"~~'~/f;,'
./("'-q: -~"',,- /..r;,1j>.!.../' ~~r:," ;:.~ .,." I..,,'
~~~~w:
N. slid je:1 - busen.2 - n.sutl humus
Silk. 12
Romb."StIpoplet
Romb.StI poplet se polde n. rezm.ku ad 1,5 do 2 m u dlj.gon.lnom vezu. u z.visnost! ad n.glb. kosi-ne i ugrohnostl humusnlh slojev.. N.glb poplet. u odnosu n. horlzont.lu Iznosl od 20 do 30°. Romb."
51!pop let 1m. n.ro~lto dobru St.bllnost mog prepletonjo vrbovog llbn. n. vezovlmo.
N. slicl13 prlk.z.n je ramb.stl poplet.
Moro 1.1em
- vrbovo pru~e
Silk. 13
4.1.5
885
Podu!nll rombanl pop loti rado so kao: !Ivl, mrtvll poplotl od flvog I mrtvog matorllala.
11vl poploU so rodo od mladlea vrbe. U zavlmostl od vmo tla, kollo duga~ko od 60 do 100 em, pre~nlka
ad 4 do Bern, na razmaku od 1 do 2 m poblja so tako duboko d. kol.e vlrllz z.ml]. tollko kollko z.h.o-
v. vlsln. poplet.. Na razmaku ad 20 do 30 em Izme(!u kol]a poblJaju s. ko~1C1kojl mog,; bltllzra(!onl od
mater!j.'. od kojeg se r.dl poplet.
N.jm.njo 1,5 m dugo vrbovo pru~o poblj. se debljlm krajem u zemlju od 20 do 30 em, . utlm Isplete
oko ko~I~. I kolja (sllka 14). tnovremeno se plete ad 5 do 7 prutov.. Prl upotrebl veeeg broj., postojl
opa5Oost da jodan deo pru~a ne do(!e u dodlt sa n.sutlm humusom I ne prlml 58.
Ko~1C1 jo~ mogu bltl od z!mzelenog drveea III hrastovlne, pre~nlka od 4 do B em, I ubll.]u se u zemllu
na razrnaku od 30 do 50 em.
Kod tro~nlh nena korinl so metalno kolje'"
16 mm, ad 30 do 60 em du!lne, ko]e se postavlj. u unapred
prlpremljene rupe, U ovom slu~aju otpada upotTeb. ko~l~a. Kr.jevl pru~. S8 ne mogu pobltl u tlo,
Mereu em
0InC
~
~~~~~~~~"[ip:
1W i~." n.:;" nit :*:' i V1;)'. !~:'. ni' ~k:::' :ii'~'. : :
:: .. 'J.., oJ Y :~. ''':6 ~'':.. ~3 :'::Z ~I ::
: : : !:/ 2 : :"
I"
I II I I. I I; : : :: : :, . II I
I I
\.)1
\) :.jI~' 100do200 . I
25 do 33,
g0
""0
ato
Na sllel jo:
1 - vrbovo pruCe
2 - kolae
3 - ko~lc4 - smer rada
Sllka 14
Mrtvi poplot; ; se izraauju od mrtvog ma.erljala, bez ko~l~a, po pravllu na udaljenos.1 kolae.od :;0 em.
Krajevi pru~ sa ne zabijaju u zemlju.
Mrtvl pop Ie. se moze Izvodltl u svako dab. godlne, ad pogodnog drve.. III !Iblj.stog ma.erij.la (savlt-
liiv, malo razgranat. .,.jan). Najee!ce se upotrebljavaju: leska, jova I bell gr.b.
Poplcti ad zivog I mrtvog matorijala rode 58 ad proto!no mnvog materljala I&me S8 dodllje nlljmeoje
25 % zlvog vrbovog pruca. Izraduje se kao tlvl poplet.
Zlve ee.ke
Zlve ~etke slu!e za utvrdlvanje ugrozenlh koslna naslp., useka, pozajmlna, deponlj. 1deponlj. ialovln..
SaStoje se od ml.dlea blljaka koje se pol.!u u z.se~ene stepenlee nagnute ka koslnll pokrlv.ju se zem-
Ijom, Kod duboklh usek. kosina se moJe izvestl Strmije nego no to zah.ev. ug.o unutra!njeg trenj. tla:
Izme(!u tI. 111ve ~etke dol.z! do zaiednl~kog dolovanj.. Prltlske prouzlm. tie, popre~na naprezania pre-
uzimaju zive eetke ukopane u kosinu. Taj ueinak je zavisan od du!ine kosin. i razmaka Izmedu stepeni-
ca. Sirenjem korenja povecliva se stllbi1nost kosine.
886.
4.1.5.1 :lIve~etk. u s.monlklom t!u
U IDnlOnlklo tie 10 Uloto 'toponicli nDonut! pnmll kOllnl, dublno naJmenjo 50 em. Mol1usohnl rlilmnd
Itopenlce Iznos. od 1 do 2 m. u z.v!snost! od n.ulb. I ugro!enostl kosin..
Stopenlce su, po pravllu, pod uglom od 20. u odnosu n. horlzont.lu. N. 5Iepenlce so. u obllku krst.l ne
prevlS. gusto. pol.tu ml.dlce vrbovlh gr.n. koje po dutlnl prel.ze dublnu stepenlca Z8 n.jm.nje 10 em("epen prekrlvanj. je 50 %1. Grane se post.ve sa donjlm kr.jem u koslnu. :llva ~etk. se pol.te od do-njeg prema gornjem delu koslne. Svaka stepen1ca se prekriva Iskopom Iz gornie stepenlce. Na kraju 5e
grane koje vir. skr.te na10 em dutlne (sllka 15),
~IBr8 u em
/f~ 50d060
.I.,~.~ . ~;.:~.:: ~
/~~~~<p''1). ~
Silk. 15
4.1.5.2 :lIve ~etke n. n.slplm.
':llve ~etke se ug...auju na naslplm. u toku n.slp.nj.. Gr.ne se dutlnom od 1.5 m postavlj.ju u nulp. Poprekriv.nju ~etke".sip semob n.bltl do rub. kosin. (silk. 161.
Mere u m
~~;"~7:';~
~":",.;.?ty:.-. :>.;::{: :;':.\.
I.. ..:-.
""-:'~A..""';'~'~"-'''''"'''"",
Imi 1\ 1,50 .,-,
~
Silk. 16
887
4.1.6
4.1.6.1
4.1.6.2
4.1.7
4.1.8
4.1.8.1
Z. Izr.du live ~etke korlne se vrbove gr.ne prollvol)ne deblJln., elostl~n. I r.zgr.nate, koJ. ne odgov.-reju z. Izr.du poplet..
U pareoenju sa popletom live ~etke su manie upotrebljlve za oslguranie gornjih delov. humuslr.nepov...;ne. ;live ~etke Zldr1avaju p.danje kamenj. I sllvanje vode nlz kosin..
;lIve ~etke ad gr.n. I s.dnle.
Zive ~etk. ad gr.n. I s.dnles Ilul. z. obezb."enJe ugrohnlh kosin. n.,lp., ulek., poz.)mllt. m'lerll.'I., doponlj. i dopanll. ).Iovlne. Sosto)e ,. ad blll.k. I'dolov. bll/.k. koJl mogu pupltl.
Zlve ~etke ad gr.n. I sadnles u samonlklom tlu
Izvooenje tlvlh ~et.k. ad gr.n. I s.dnle. u samonlklom tlu Ie 1510kao za llv. ~etke u semonlklom tlu.
Izme"u vrbovlh gnn. ?ol.tu se gr.n. balog gnb., Mblla III .d.kv.lna J.k. mlede bll)ka. Po pr.vllu, z..dovoll.v. ledn. billka n. met.r.
Zlve ~etke ad gr.n. I sadnle. n. n.slplm.
Izvollenl. lIv\h ~et.k. ad gr.n. I ..dnlce n. n.slplm. Ja Isto k.o I za llv. ~'Ik. n. neslplm.. Izmellu yr.bovlh gr.n. pol.lu so gr.ne ad belog gr.b., IIbl). lII.dekv.tno J.ke blllk.. Po pr.vllu, zadovoll.v. ledn.
bill k. n. metar.
Zlve ~etke ad gr.n. I s.dnle. Im.ju ugl.vnom !ste pradnostll nedoSt.lke kao I lIv. ~etke. U odnosu n.
tlve ~elke Im.ju prednon ~to se mole upotrebltl vUe vrst. blll.k. koje ..~In).v.ju razl~lto r.nlnl.. Z.dostlz.nle kon.~nog st.ni. veget.elle patrebn. Ie vaIlk. neg..
;l:lve ~etke ad s.dnle.
Zlve ~etke ad s.dnle. slute z. utvr<'l!v.njeugro1enlh kosin. usek., gotovlh noslp., deponl). I deponli.j.lovine. S.st°ie se ad ml.dog rastlnj..:
N. stepenlee, koie su n.gnute premo koslnl n. razm.~u ad 1 m, pol.le sa ad 5 do 10 s.dnle. koje s.pokriv.ju Iskopom Iz gornia stepenle.. Dutlnu Stepenlee odre"uje vell~ln. koren. upatr.bljane s.dnle..
Udaljenost stepenlea la ad 1 do 2 m, u zav!snoStI ad n.gio. I ugrolenostl kosin.. Skr.~lvenja ..dnlce
n .kon ugr."lv.nj. zevlslod vrsta sadnlee.
p" upolr.bl odgover.lu~lh I.dnle., prom. me.nlm uslovlm., vegot.llvno ure".n). , r.zvol k. kon.~nom
st.niu z.~tlte Ie bez dod.tnlh z.s."lv.nJ. I n.knadnlh r.dov..Upotr.b. ~lblj. n. n..lplm. sa na korlsll, jar n)egovo koranje na Ide dovol/no duboko. ~Iblle se malo, popravlll!, s.dlll k.da vagataeli. mtruje.
Pokrivanje granjem
Pokrivania gr.nlem os!gurav. koslna ad odno~ani. m.tarljal. fz gornjlh slojev. I z.nl~uja vec olta~0911ImestBna kosinama.Pokriv.nla granjem mo.!a bit!: '!Ivim zutorima ad gr.nl., mnvlm z.storlm. ad granl. I z.storlm. ad gr.-
nl. tiv~g I mnvog matari).I..
Z!vl z.stori ad gr.nl.. .
;lfvl z.Stori ad gr.nja r.de se ad naimania 2 m dugih ml.dies vrba, crvanog dran. I neklh Vrs!. lopola.
Pre pol.g.nj. granj. pOlrabno la Izravnat! PQvr!lnu.. N. povr~lnu sa zablJu drvanl kllnovl dugl 50 em,preenlka ad 3 do 5 em. Dublna nab!ianj. kllnov. la aka 40 em. R.zm.k vrSt. I redov. polohnog gr.nl.
Ie aka 70 em. Sledeci red kllnova sa pobll. taka d. s. pralhodnlm ~inl elke.k obllk. Gr.na sa debilimkrajem pobijaju u koslnu jedna pored d!uga. Za prl~v~lvanla grana pr!lota Sa .!Ies ad kolea do kale..
Kolia se z,;t!m zabll. dati. dok se gr.ne dobra na prlbllu uz zemlju. Ma"uprostorl se zaslp.ju zemljomI.ko da grane dobra nalegnu uz tlo I budu prakrlvene mestlmf~no levanlu.lno u ,.dovlm.).
Kod manie o~tecen!h povn!n. z. utvrdlvanja gr.ni. upotrebljavaju sa tl~.na uzenglja I drvanl kllnevlu obllku roglja. U oyom slu~.iu praznl meouprostori I proSto,! Ispod gran. z.drhv.ju pokrenul. dalova
zemljanog m.t.,lj.'.. N. sllel17 prlkazan. je za~tlt. o~tecenog mest. kosin. grani.m pro pOkrlvanj. z.m.
110m.
888
4.1.8.2
4.1.8.3
4.1.9
4.1.9.1
-----......
-~~~ 4h-~~
SlIka17
Mnvl zastorl od granja
PostUpak polaganja gran;a kod mnvlh za5tora od granla ja \st! kao kod Ilvlh zastora od granj.. Po pravllu.
mrtvl zastorl od grania sa n. za51pajuzemliom. Mrtvo granj. 'agrania nepupetlh blliaka I grana zlmza-
lanog drvKa. Za za.tltu 5. korist. drvanl klinovl.
ZlStOr! od grania !lv09 I mrtvog matarlja'a
Zanorl od granja !lv09 I mrtv09 materl;a'a rlda .. od mrtvog grania komI"
doda;. naimani. 25 % !lv09
mat.rIJala. Postupak Izvrlavan)a j. \stl kao kod !Ivlh zostora od gran;a.Zastorl od granja VK u f.zl gradnja ~Ina odredanu zo!tltu koslna od Brozl]., koja s. kod poto!anlh Itvlhgran. oja~av. korenj.m. Za5tor1od granja rad. sa b.z vKlh zemljano-tahnl~klh radove. Mrtvl zosdlrl od
grani. 5'mogu r.dltl u toku e.l. godlne.
Granatl madrae
4.1.9.2
Granat! m.dr.e od gusto polol.nlh gr.na 51u!1za brzo ukl.nj.n)a agr.nlanag povriln5kog oitat.n;. ko-sIn., koj. dosa!a veta dubln..
Gr.(lltl madr.el mogu bltl: Ilvl granatl madraell mnvl uran.tl madrac\'
Zlvl gr.n.t! madraelNa Izravnatu povr!lnu koj. 5. mora oslguratl zoblia .. kotja du!lna od 60 do 80 em. pre~nika od 4 do
8 em. n. razmaku od 1 m. tako da osuia da vlrllz zamlja 30 em: Izma"" kelja 5a polole gusto 510lene
pupljlva gran~lce iii grana. Ovako prlpramljanl slo; 51!I~anom mre!om. koja sa prltvn:luja za kolja, zatale.. prlblja uz tlo duboklm nabljanjam koli.. Sva skupa sa poslpa rasuesltlm hum\lsom kojl \spunj.vama(luprostore (5Uk. 181.
Mml granatl madr.el
Mnvl granatl madr.ct rada 51od granfical grania napupljlvog drveta.Mrtvl granat! madract 5a Izvoda uglavnom kao I !Ivl grana!1 mldrae\' Nakon poslpanja h\lm\lsom magu
sa lasajatl travom (5l1ka18),
; 889
Pa~n; pr_k Mere u em
>~
6
~t.
\.-!QL1/
N. slle! je:
1 - slaj ad pupljlvlh gran.
2 - slo; od mrtVlhgr.n. s. zasej.nom tI.vom
3 - Izd.nel4 - 11~.n. mrd.5 - posut humus
6 - kol.e
7 - 1Ivlgran.tI m.drae8 - mnvl gr.natl madrae
Slika 18
4.1.10 F.! I n e
4.1.10.1
Fo!ine su svelnievl zevezanag pru~a IIIgrana ad llvog ill mnvog materljala, kojl Seugradu;u u adredenlmrumacl~. I pri~vr!~uju llvlm I mrtvlm kalJem u (p.dlne) koslne.Fa!tne se upotrebljavaju pretelno za regulls.nje otleon;a vade (skupl;anje lodvod povlilnskel podzemnevode) n. koslnl. Fallne moraju lmatl advOf/na korlto. U podru~ju ukapanlh gradevln. upotrebllav. 58
mrtvl fa!lnskl materiJal. N. koslnama kole su nedovolJno obezbedene z. advadnl.v.nle ,..Ine ~Ine prva
mehani~ku unltu I stVarajuuslove d. s!gurno uspevaju use;avan;e I bUjke. Pri veea; neslgurnastl od kre.tanja ta.ine su kao ultlta man;e prlmenl;lve ad llv09 madraco iii paplet.lsllka 191.
live tallne
live t..Jne 58 ..staje iz svdeg, pupljlvog vrbovog prue.. N. rumaku od 50 em vezuju 58lleom In.ima.nje ~ 2 mm) u sveln;eve ad 2 do 4 m duge 1ad 10 da 20 em debele. Kad debljlh sveln;eva, obllh ta!!na,I.gano se vde m.lo pru~a, jer unutrainjost valjka nem. dodlr. sa zemijom.
FaStne 58 vezuju la tie 1Ivlm vrbovlm ko~lelma, najmanje 60 em dullne I od 3 do 5 em debljlne, u lavls.
nostl od optereeen;a. n. razmaku ad 50 do 150 em. Kol;e se ublJe ven!k.lno do garnjeg ruba t..tne. Pri
890
4.1.10.2
4.1.10.3
------....
skladUtenju tallnskl svetnjev! se nasla!u pa!ljlvo u hladnom prostoru da bl se spre~lIo uparenje I su!enje.
Na sllel19 prlkazana je zaltlta koslne tallnama.
'.~:"":7~..~.~.;;??~:?~~\;~';::F>T~;'"'. :~r';7""'"
.
'-"",
..",,' 0' ,:,','.
"Silka19
MrtvehSine
Mnve fallne Imaju pre~nlk od 10 do 30 em i rade se od nepupljivog matelijala (do debljlne 5 em). Prlcvrl.
euju se mnvim koleima. a Izvodenje j. kao kod Zlvih talina.
Falin. od tlvog I mnvog mat.rljala
FalIn. od tlvog I mnvog mat.rljala rade Saod svet.g I mrtvog pruea I granja. kom. s. dodaj. tlvo vrbovoprue.. Fa!ine su d.bljlne od 20 do 30 em a Izvodenj. jehto kao kod tlvlh tallna. Falin. se postavljajukod kontinualnlh blaUh naglba. alii na koslnama sa razllcltlm naglblma I razmaelma {sllke 19.201211.
Prl stepenastom postavljanju delovl taline dug! od 5 do S m. s blaglm naglbom. uobl~ajenl su kod manje
ugrozenosti padln. III kosin. (sllka 11). M.duproStorl s. zos.ju.
Izrada I ugraaivani. se Izvod. u relatlvno kratkom vr.menu I,i.vtino. Fdlne. pr.thodno Izraa.n. na gradl-
IIltu. omogueuju brzo ugradlvanj..
Mat.rlja1 za mnv. talin. ~esto s. nalazl na lieu mesta.
Nadostatak upotrebe tallna j. vellkl otpad mateflja'a. Srz krajnjj u~lnak s. ne postlte. ier s. 'alln. pola-
tu na povrllnu. Popre~no ugrad.ne ta!lne ,u vl!e ugrotene od erozlje I padanla kam.n;a nego Ilv. ~.tke.Jer lel. p~pre~no na .m.r delovanla.Na m.stlma Ode su Ilv.1alln. potkopan. postoll opa.nost od hullvan;.. Na sllel 20 prlkOlana jo zdtltatlvlm ~.tf;ama I odvoOenJ. vod. 'a!lnama u dr.nalnu eev.
891
N. ,lfel je:
1 - vodopropu,no tte
2 - vodonepropu'no tIe3 - live ~etke4 - tI.. fdlne5 - mrtv. f.Un. '"
SlIke20
.
erne u zahvat.iu~1 jerak,~ llvlh ~etkll odvodenja vode fa~lnNa ,lIel 21 prikazene ie zdtlta pomo u
"
" "
,~jft/,~l.'
. .. I,,\.'!.!~/J/~ .
3'.
~ "", It;"'/
'>'
~ ' . .U ~:f,>~,W~t&1'{ 47 -~;.-~.
-==-. . . :t,. ,I.. ." P',
,.\\1 ;f"\,~I',!/
~"'{ -"- '"
. ,.'c.~ . "n "",),\}..
'\~;" ~, ..~ '.~. l~hl\'{/~ ,"
" ~gr"11
. 2
..
'." ,.
, . . ---;-" "il"", ..A/ -',' ¥ r
, ::-.-: . .
'~J~/\J'
." " ~~
....:'," ",.
.'~da .0:!{;;'!;:'7.f)
.
.'. ~', (.-;...,
-0.
~@'~ @1-:)~~~.'. l{;.,?
.~ ~
t~},:-:«N.""j." >:'';...i.':: '::. '
~._~fi~~;%'.~.
\"." .." ',' .-'~&$.'{%;}:~;;~:Y\'..:' ~;.-'"-- -..' -;' .,;ff.Gr"':/,;%':':;'" :,~
''''':'''x':;.,,:: :"cO.,;'
~.I.frjiJ'~i;/N. 'llel jt:
1 - tlve ~etke
2 - tlve fa.lne
3 - ~'hv.t.jucl ;.rok
SHk.21
892
4.1.11
...............
Dr.neze od la!lna
Dreneh od la>lne ie zavdljej od pupljlvog J mrtvog grenja ukopan u iarek I sluzl za prlvremenJ odvod
vode se pedlne I, u tom sluceju, zemenjuj. kem.n. rlgole, keldm1U III dr.nezne cevl.
Dr.nelo od Zlvlh tellna, u celln! II! najmanie u gornjlm slojevlm., dopunjuju se druglm vm.m. z.!tlt. od
zlvag materljala (npr. zlv. cetk.). Ked j. u donjom delu pedln. ometen rost vrbovog grenje, korlstl s.
mrtev met.rl)al III kamenje. To veZl posebno lo podrucje ukop.nlh gr.tlevlna. U toku godln., k.d. nlje
moguee nabaviti pupljiv! materij.l. all se padina mora zatravltl. upotrebljava Ie mnvl materljel.
D reneznl zosecilli jarkovl potrebne vellclne (za lOsek. I jarkove Ide.ln! erozljskl Zlebovll nepune .e gra.
nJ.m, Deb.1I kolcl od gr.nje z.tlm s. poblju u dno j.rk., N. kr.ju so gr.nj. CVTStOprltl.ne lIcom I koc!.
elme 1 pr.krlj. zemljom, t.ko d. vrbe I.ko Izblj.. LAko s. pol.zu unepred n.pr.vlj.nl sv.!n;.vl.
Dr.n.lo od fe!ln. mor.ju se povelOti n. s!st.m z. odvodnj.v.nj. (sUk. 22). A.vnom.rno t gUStO r.stln;e
I pullenje korenj. deju p.dlnl dodetnl ucln.k u z.hltl.
A
I.1!t
Na sllcl Ie:1 - drena!n. cev2 - dr.neh od t.Sine do 2 m od kolovoz. (mrt.v
mat.rlj.1 se koljem cd zlmz.l.nog drv.t.)
3 - pupljlva vrbov. rlgole ~ 30 cm I vile vrbovog
kolj.
4 - .humus
5 - jerak
Silk. 22
4.1.12 Pregr.de od gren)e
Pregr.de od gnnje su nlske prepr.ke od lez.elh gren. od pupljlvag meterljele u bujlcnom korltu I sluh ze
ze!tltu 1 podlzenje dn. korlt. postevlj.njem materljele.
Grene puplj;vog meterljele pol.zu se ne stepenlce negnute preme kosin!. Grene se prlcvme Zlcom, poprec-
nlm pleti;"m II! drvenlm pngovlma.
Poprecn! poplet saStoj! se, po pr.v!1u, od pupljivog !Ib't;a. Dodatno se pol.ze kemen radl oslgurenje
(sllke od 23 do 261.
893
N. sllel 23 prlk.z.n Je n.~I,! z.ltlte buJl~nog kodt. pregredom od gr.nJ. I !lcom Zl prl~Yr!tIY.nle.
':",'/'D
.~Nasllelil:1 - poyrllna kosinI
2 - korlto
Slika 23
J:~ Na slle! 24 prlkazan jl n.~ln zaltltl buJl~nog korlta prlgr.dom od gr.nla sa popre~nlm plltlvom.
'c;~'~
"
:
'
~":
:";~~. . ..;:<":
Slika24
N. slle! 25 prik.z.n je n.~!n zaltlte bujl~nog kodta ste,penl~..tom pr;;"r.dom od gr.nj. s. drvenlm pr.-govima.
~~
~1'-
:;~#> 0
~
Silk. 25
894
N. sllel 26 prlk.zon je n.fln z.hlte builfnog korh. pregradom od gr.nj.. Koslno kor1t. mor.ju bltl osl.
gurano druglm n.flnlm. vogot.tlvoog ure(!onj..
Silk. 26
N. sllel 27 prlk.zon jo n.fln zaltlto builfnog kont. llvom paltsadom. p.lls.dnu stopanle" od kolj. po-trobno jo Isproplet.tl vrbovlm !Ibljem. Koslno korlt. moraju bltl oslgur.no druglm n.flnlm. veget.tlv-nog uro(!onj..
Mer. u m
Sltk. 27
4.1.13 2:lv. p.llsad.
2:lv. p.llsad. jo prograd. od redov. poprofnlh poltca kojo su poprofno post.vljono n. podulnu osovlnubujlfnog korlta I obuhvataju njegove koslne. Nasipanjem materlj.l. dno se pol.ko podl1e.
.895
Popraeno pallea sa ukopaju za najmanje jadnu treclnu svoja dullne u dno. Razmak Izmadu pallca j. od5 do 10 em, zavlsno od vellelna pallca. Zlva palie. ,. lako pray. od kolaea dullna do 2,50 m, kojl ,. pre-pl.tu llvlm vrbovlm pruc.m. Kraj.vl pruca
'a pobadaju u ko,lne kor!t. (,lika 27).
Zlvl popr.enl prag.
Zlvi popr.enl prag '8 sastoj! od ,k.l.ta okr'ugllh drvenlh obllca koj. su prepl.tan. pupljlvlm ra'tlnj.m. ad.lom I mladlm granam.. U bujlcnlm korltlma s. ugraduju popreeno na o,ovlnu I ,lute pretelno !a Izdl.zanj. dna korlta (,Ilk. 2BI. Zlvl poprecnl prag pod nazlvom "kranlska 't.na" upotr.bllava ,. u ,Iuealu
nedostatka prostora I kada j. potr8bno o,lguratl podnot). ko,lna; ugradu;a ,. paral.lno'a koslnom.
Popraeno 1 pOdulno na korlto ,. polalu okrugla drv.n. obflce. pod pravlm uglom ).dna pr.ko drug. Izabljaju u llebovlnr . Popr.en. obflce ,. nabljaju u ko,lnu korlta. Uzdutne oblle. (kldtal nalelu do
Iskopa ,vojlm tanjlm kra).m. lako nagnutlm unutra, polelu'a
greda do gr.d. I spalalu. (Na lieu, 20 emIzvan obllca, je duta poprecna obllca). IStovr.meno
'a Izvodenjem drv.n. konstrukel). radl ,. popu-njavanja kam.nom I zamljom, kao I polaganj. pupljlvlh vrbovlh grana, prl eemu 1m,. povr.m.no dOdaju
mlad. ,adnle.. Blilk. I njlhovl d.lovl vir. Iz "sten." Za 10 em, Pr.dnla strana Ima naglb 10 %. Dutlnupopraenlh I uzdulnlh obllea , razmak lzmedu uzdulnlh oblle. dlktlraJu lokalnl u,lovl. Radl ojaconl.konstrukcije51prednje5trane..stene" ugraduju5e popre~ne dlske na dovoljnom razmaku.Zlvl popreenl prag za zdtltu podnolja kosin. prodstavljen ). na slie! 29.Zlvl popreenl prog kao .Iament zo oslguronje kosin. !"kranjska Stena") odgovara popr.enom pragu u
bujlenom korlN, all kleha moraju bid evmo ukopana uti.. Naglb prednj. man. praga zavlslod evml-
ne materllala I vlsln. praga. Prunln. u pregu s. zltvaraju stllljlvim mat.rljalom.U slucaju kada je moguc dotok prlbrelne vod. potrebno I. pr.dvld.11 dr.netu. Oval nocln zahlt. korlstl
s. zajedno sa veg.tatlvnlm ur.denjem, ler bUjk. preuzlmaju slgurnoSt ko,ln. po,l. raspada potporn.
konstrukelj..
4.1.14
SlIka 2B
896
4.1.15
4.1.16
..I'"
SlIke 29
Drvene sed nice
U ,Idovlma bujlenlh korila na vl.2nlm kll,lStlma I stenovhlm kosinama. keo I na ostallm koslnama. br,o
I jednoStavno se postlle rast Ilbija koje ukorenl tIe ukopavanjem drvenlh delove bllj.k. koje lako pult.-
iu korenje (drvenl koeh~l).Sadnlee se upotrebljav.ju posebno tamo gde su tla prvobltno bll. oslguran.samo popletom, !lvlm eetk.m., gran.tlm m.draelm. 1\1I.Moame I, nepupljlvog m.terljal., a ,.htev. sebrzo I trajno oslgtJranle raStln]em.Sadnice moraju bill 'asa~ene t.ko duboko u tIe d. jznad povrllne ostene od 1 do 2 okane. u pupenj..Rupe ,a sadnice bul. so eellenlm Ilpkom. Na stenovltlm koslnam. sadnlee se I.ko usede u r..p.dnutl
deo stene IIIna mestlma meklih meduslojev..
Brdskl ov.s
Prl ovom naelnu ultlte u tie se st.vllalu delovl blljak. Idelovl stebala IIIvrhovl, npr. tr.stlke) I brdskogOVID.Bruski ovas slull u utV~(llv8"J.ltvog polka n8 ko.lname, keda IIDltaJurllIIIO"mind oUllololIl"
,
prono!en). peska.
Pre sa~enja brdskog ovsa potrabno Ie dobro aerodlnamleno obllkovanle koslne n.nosa. Brdskl oves ..
ZlI~dl U t18 , 1epezastora5tegna.Taka sveko Itabaoca doutje neposrednu vezu la paskom, Jer '0pouodno
,akoran)u)e. Zbun Ie s.st.vl]en od sed.m do ueset sn.!nlh St.b.oe. s.dnle.. Sv.ko 5Inunoe. mora Imatl
od dv. do trl stablena evora u tlu, jer sel, njlh ra,vlja koren]e. Keo blilke n. vetrovlto) menl, povezuju
se I ostvaruju cvrstu ve,u (ra,mek I'me~u redova 50 em, ra,mek u redovlm. 30 emi. U ,avetrlnll na
unutr.dnjostl nDnoS~ potrebno je koristitl trougaonu vezu (60 X 60 em razmek( mr.(]uprostor Ie .fbu.
njem). Sadnlee brdskog ovSa u,lmaju se cd mledlh nasad. brdskog ovsa se bellh n.nosa. Zbunovl stebla
selseeaju lop. tom duboko od 15 do 20 em.
U hladnlm d.nlm. sadnl. s. mora obust.vlt!. U pro Ieee s. zes.dene povr,in. mor.lu ,.~ubrltl
(60 kg N/ha).
Brdskl ov.s je fI,lololkl pogod.n prvenstveno u prlmenu zeltlte ,one, jer se prepllee I obl.le pes.k. I,
tog. prol,l.,1 posebn. primenljlvoSt ovog n.eln. vegetatlvnog ure~enje pe!eenlh povrllne. Vr.menom,
sm.nlujucl pomerenle peske, brod.kl ov.. gubl Ivolu Olnovnu funkelju. I, tog r"lone oo"eboo Ie bll,-
govremeno ..jotl odgovarejuce trave( srebm. tr.v., ovclj. st.blJlke, drYen. pe!c.na Stabljlk.I, kao I
dellnltlvno bllje na pe!eenlm koslnama.
4.1.17 Zesa~lvenje drevece I Ilbija
Z~sealvenjem drYec. I !Iblj. ure~en. povrllne kosin. se jednostevnl)e odd.vaju.
Z.sedl na povr!lnema koslne moraju d. edgovaraju lokalnlm uslovlma tla I ra!lrenost; postojeclh vrsta.
Porod Ilblj., u ob,lr dolo, I I vl.oko drveco, IIltopnclno I cotlnorsko (b.~rom, jnvor, hro,", lo,kn, lo,on.
bukva, hrut, IIpe, bar, omorlk., orl! I drugo!.
I,vor vrste drveea ,evlsl I od druglh uslova kao !to su: nadmorska vlsln., vla2no III suva tlo, ekstremne
louo I sllcno.
897
Pasumljavanje se abavlja u jesen IIIu rana prale~e, posta 58prethadna Izrade planavl Iz kojlh se vide po.
vrslne predvldene za zesadlvanje, kaa I vnte I bral drv~a.Zasa<llvanjemse ne sme sman]!!1preglednaSt, tJ. ne sme se sadltl blUe ad 4,5 m ad Ivlce kolovaza. Aaspa-
red zasada se abavlja prema adgov.r.juelm prlnelplm. I pl.nu usadlvanja.Za zasadtvan;e se karlste slede~1obllcll vnte sadnlea:aj !umske ..dnlee IIstapadnag drve~a III eetlnare, Jedenput presadene. stare ad3 do 4 godlne, vlslne ad
0,5 do 1,20 m;b) Ilblje, presadena ad 1 do 3 puta, bez formlnnog gl.vnag stabla, vlslne 70 em;
el ",Iadlee 1I!~ara, presadene ad 2 do 4 put., Stare ad 4 do 8 godina, kaje moraju Imatl jed,,, III vl!eIzdanaka Ivlslne do 3 m);
d) vlsako Iistapadna drve.!e ad 2 do 4 puta presadena, stara 4 I vl!e godina, sa stablom bez danjlh gra-
na, sa krunom vlslne do 6 m;.
el eetln.rl, jele, omarlke, arl!, bor, tlsavln., presadene ad 2 do 4 put., sa zemlJom n. korenu Stabl.,bez donjlh gr.n., vislne do 6 m IIIrazgr.n.te do zemlje (vlslne do 4 m).
S.dnlee mar.ju Im.tl dobro r.zvljen karen. Ne smeju se karlst!1I sadnlee zarehne !tetnlm Insekllm. IIIgljivlenlm abaljenjlma.
S.dnlee mar.ju !matl zemlju na karenu III karen za!tl~en gllnenam kamam I adgav.r.ju~lm p.kav.njem
1silk. 30).
\ .
t~
~" i~.~
' :..
'.~/
""
MR ~- -6~(~t, I A
'~:fi"vri\1~( <,&~~~("</:}'.~.>:>. '1Jt~~"
~
\jl
."~~~j.' .t'~1/- ~~;,: .F
ft11:711 iS1!
i1~
Silk. 30
Nisko gr.nje sed! se u Iskopane jame mera 40 em X 40 em X 50 em. Dubrl so odgaveraju~om kollelnam
mjskog (ad 5 do 10 kg) III ve!t.ekag dubrlve (ad 0,1 do 5 kg).
Drve~e se s.dl u Iskopane j.me mer. 40 em X 40 em 'x 50 em, prem. vellelnl kOf'n. sadnlee, uz dubre-
nje stajsklm II! vesueklm dubrlvom.
Zaltlt. kosin. useka I zoseka hldrozesejavanjem4.1.18
()_..~~~-"'
,:-..(J.; ~-':;''''_:-''' 't~'::.''''''''
','" -~' ~r!i~,~-::-~-=:~~-~~~~;?;:-
my(ff.'J ~[jl ,..,'iiT~:;re --~~""-
~;~L:jr-:::~- ,::::,:~,,'~:Jf.-"~~\ff~~>_:._,-- ;.. '--~.
Silk. 31
! KolI~lnag/a I %
50 4
50 4250 20300 25250 20100 9
95 950 450 45 1
--2200 I 100
898
Hldrolasejavanje je akonomskl I tehnl~kl prlhvatljlvo lO vrlo duga~ke koslna, gda nem. humusa 11\gde
njegov kvalltet ne lOdovoliava, na strmlm koslnama (naulb od 1: 1,26 do 1: 1), pe ~ftk I nft koslnftm. nrml.
Jim od 60. gde nema mogutnostl vele humuse I tie, kao I na neprlS\upa~nlm povrlillama. Za uspeillu
prlmenu lemll!lte mora delma bar 6 % blololklektlvnog tla, keko bl trava pustllft ll1e u podlogu.
Rad se obevl)a molillski (sllka 31).
Melavlna lO hidrousejavanje saStol1 se od vode, velta~kog (!ubrlva, melevlne semena trava I dodataka
kojl slute kao podloga rastlnju I keo vezulu"e sredStvo lO kostnu (humus, ITeset, celuioul. Sm.!a svlh
dodatake prllagodl se sastavu tla, stanju povr.ine pod log. I kllmatsklm uslovlma. Od ovlh uslova le'
vlsl broi prskanje 100 1 do 4). keo I da 11treba preduled dodatnu lOltltu poprskene kosin., koja se obl-
~no sastoj! od rala5lnog sloja Iseckane slame (sllka 32), sene, pll;evine I s1. Ova; slo; se prl~vricuje lO
koslnu prskanjem razre(!enlm bltumenom (0,6 11m') I tako se stvera ~vrst skelet kojl !tltl laseienu
povrlinu od eroliie, isullvanja, vetre I pdca I s\Vere povol;nu mlkrokllmu le kll;en)e semena. Savremene
smese, pored nevedenog sastava, sadrtel zatdtna sredstvlI Z8 negu.
SlIke 32
U tabelll dat je tip me.avlne trava la zasejavanje I za razdelnl pojes.
lauel. 1
'.'",.
Neziv Lednskl naziv
IVrste trave
,Bela detellna
:luta detellna lIucerka)
Neplinov!tllj ull
Crvena vlasul)a
Ov~lja vlasulja
I
Me~)1 repak
Ltvedske vlasulj.
Obl~na rosul.ia
i Bele rosul)a
i
Hajdu~ka trava
II
Trifolium repens
Medicago lupullna
Lollum p.renre
Festuca rubra
Festuca ovtna
Phleum pratense
Poa pratensls
Agrostis temJ{s
Agrostis alba
AchUiea millefolium
Ukupno:
U tabeli 2 dat je tip me.avine trava za ucvr.civanje kosina (kao glavnJ cilj za terene, objekte, IspodBOOm nadmorske vislne).
T abela 2
Vnt8 trave KolIClna
Nazlv latlnskl nazlv gta %
Esparzeta Onobrychls sativa 150 19
I
lucarka MOOlcago lupullna 50 6Bel a detellna T r!follum repens 15 2
I
Crvcna vlasulja Festuca rubra 150 19OblCna rosulja Agrostls tenuls 50 6Bela rosul)a Agronls alba 50 6
IHajduCka trava Achllee mlllefollum 5 1j Jefivica Dactylls glomerata 50 6
: Ljulj lotlum perenne 200 25! Uspravna stokiasa Bromus ereCtus 60 11
Ukupno: 800 100
899
Kelendar radoyZi nil odrhvanJu zasllda i zatravljenih povr!ina kraj put!:
X II do III mes8C: kresanje drvel!a,
II. IIIIIV mes8C: borba protlv korova i spreCavanje naglog bujanja trave u bllzlni kolovola.
V do V I mes8C: dubrenje,.
V do IX mes8C: obnda lemljiJta, mehaniCko unlStavanje korova, CI!eenje Zesada od trave, zallvanje,
X do X I mesec: kontrola stenja drveea neposredno uz put,
X I do X II mesec: la!tlta zasada od dlvlja~1.
4.2 G radevlnsko osiguranje
4.2.1 Zahlta kosin a uSlka i zaSlka tlCanlm III plastlCnlm mretama
U troJnlm i oslabljenim stenovltlm koslnama !spadanje pojedlnlh komada kamena mote se spreChl pre-
krlvanjem kosina ti~anim III pfOStI~nlm mretama (sllka 33),
Mere u rn
Slika 33
Zl~ane mrete sa spajaju poelnkovanom tleom If>3 mm.
Mrete su Iztade"~ od dvostruko poclnkovane cellcne tlce If>3 mm sa pravougllm III !estougllm otvorlma
vellclne od 5 do 10 em. Debl)lna poelnkovan)a mora da bude min. 0.07 mm, a !Irlna trake pledva od 2
do 3 m.
"'~~, ",r..y-",\\ \\\1.",
"",
",n I I
.A 1..n 08
!9
--
900
Tralca plltivl Sl .nkeruje n. dovoljnom r.stoj.nju od vrho koslnl. sldrlma ad eeilica (JUS C.83.021) dvo-
struko poclnkov.nlm. debljlne sloj. ad 0,07 do 0,08 mm, no razm.ku ad prlbillno 1 m.
Z. pr!fvr!Clv.nje mrlta magu se kor!sdtl, poclnkov.n. covl . 48 mm .. d.bljlnom zilla 3.5 0101.
Trake n. v.nlk.lno) spojnlcl povezuju 58,poclnkov.nom llcom . 2 do 3 0101.N. dnu kosin. n. ll(:enu
mrdu s. prltvr!bJju lcamlnllll b.tonskl tegovl m... 8 kg (m.rk. M8 ~Ol,
Prl post.vlj.nj. mrdl koslne 58mora oslgur.tI ukl.nj.nj.m svlh nerovnlne d. 58omogutl dobro n.Ieg.-
nil mrel. no koslnu.
Ov.kvo se osigur.nje primenjuje n. kosln.m. Strmljlm ad 4: 1.
Z . I t I to k 0 sin. u.. k. I z. s e k. g. b Ion I 01I. Is pun j e n I 01 k 0 I . v I 01I 0 d
mr.le
4,2.2
U putogradnjl, n.rotlto u pl.nlnsklm terlnlme .. trolnlm raspednutlm stenem., osulln.m. I kllzlltlma,oslgur.n). dne koslne g.blonlme z.menjuje krutl betonsk. graClevine.N.rotlto su pogodnl t.mo gd. pa-
stol. ot.bnl uslovl ZI r.d I gdl bl trebelo r.dltl duboko I skupo lundlr.n;. potpomlh %ldOVI,j.r sa pr!redu s. glblonlm. mole \,Ited.tl!skop temel).. Onl predstavlj.)u .I.stltna grad.vlnl kol. so lako prll.-goClsvs)u01.1101pomer.n)lm. I slegsnjlms (silica34).
Mere u em
".. ",
,-.. .~.,..~.;... ",:.- .
~,\~":~~,~'.
""~':';"''fi:' ".Ozeljenjavanje gablona
ilc;"", korpa .
L 200 J
Silk. 34
Z.vlsno ad pone be, g.blonl mogu Im.d I druge mere oslm n.vedenlh no sllcl 34.Povrlln. n. koju se postavlie red g.blon.lzravn. se u n.glbu ad 5 do 10'"
premo koslnl n. kojo; .. ugra-
dll sloj tuc.nlk.. N. predvl".n. men. r.UStra 58 mreb ad lice III pl.stlke I spojl so Ivlce d. so dobljeobllk s.nduk.. Strane s.nduk. se popretno povelu lIeam. S.nducl su od poclnkov.n. lie. .p4 0101.s.okclm. u obllku kv.drst. stronlce 12 em. IIIod odgov.r.jute pl.sdtn. mrel..S.nduk so !spun;ev. k.menom tljl n.jsltnlil kom.d no sm. bltl m.njl ad velltln. otvor. mrde. Gornjlslo) s.nduk. 58"punl shnlilm kamenjem d. so doblje r.vnlla povrlln.. Ispunj""1 s."duk s. z.tvor! . po.
k'op.c proll). llcom. PoJoulnlsonducl so moOulobno povozulu podu!no I poprotnu. I'rl pulng."lu sled.-
teg red. po vlslnl vrll se pomers"l. z.v!sno 0 prethadnog naglb. kosin. Ido 1/3 Iltln. ..",Iuk.). l.koll.
.. pomer.ju venlkalne spo)nlce d. bl SOpostlglo bolj. pov.zlv.n)e redov.. ~I(:enl ..nduel se mor.luutvuthl venlk.lnlm, horlzont.ln/m I ug.onlm v.zovlm. \sRk. 351.
.901
511ka35
~upljlne u kamenoJ !spunl se mogu punltl flnlm zemljanlm m.terljalom, d. bl se Stvorll. mog~noll u.sej.vanj. pomine g.blone. Prostor Izmee1ugablone I kosin. t.ko"e se punl tuc.nlkom .. prlmesom zem.Ije u odoosu 1: 10. Prilspunjev.nju slede<!egreda gablon. po vlslnl mo!e se ne dno uqredltl sloj plodn.
zem1j. od 10 do 15 em u kojl se postevlj.ju five vrbove Ann. teko d. Ih d.lj. hpuna k.menom nn O~I..
tLUmeno postavljanja vrbovog prufe, mole selzvrSl1i zasemvenje meSavloom s.menja IIISlbljem.
Z.Stlta koslna useka I zesek. lorkretlr.njem4.2.3
Isp.danje tro!nlh proslojakit stenske m.se Iz koslna useka, ukollko je osnovne mas. stabUne, mofe se
sprofld torkrotlranjem povriloo tanklm slojem eementnog m.lteralll beton.. .
Suva mebvlne peska I cement., u prlblllnom odnosu 4: I, prlprem. se u posebnom urod.ju Zl dozlr.n;.
I meSanje, Iz kojeg se rn.finom zotorkretirenj. ravnomernom strujom vlzduho pod prltlskom (od 4 do6 Pa) suva mobvlnl kroz crevo potlskuje do duv.ljke Zl prsklnje, gde so poslbnlm dovodom rlvnomeroo
dodljevodl potreboo ZI hldrltlciju I ugrlmvlnje.
Zlhtm u pogledu kvelltetl su htl klo I Z8konvenclonalnl beton. P...k je refnl, najve<!egzma do 7 mm.
Ako je potrebno lmodltl debljl sloj 100 5 do 20 em), ondl nljve~ zmo ne sme prefl20 mm. Cementje billteta PC 250 III PC 350.
Koslne prodv"'ene Z8 torkretlrenje SOoblfno prothodno prekrlve flfanom mrofom otvare 4 em. Zic. ;edebljlne 2 mm, nepoclnkovane, nezartlala. Kosloo se moreju prlpremltl redl dobrag nalegan;a mrefe.
Mritu so prifvritu;e no koslne ankerlml uglavljenlm u Izbu!ene rupe u stenl, ullvenlm cementnlm mal-teram Hiradenlm po potreb! od brzovezujuteg eementl).Kod stene ko;e su sarno povrfinskllspucale mofe so radlll semo torkrel bez mre!e 00 lice.Povrilne po kojlm. Izblja podzemne voda pre torkredranje so brlflj/vo odvodn~. Na tlm mestlme polo!eso polucev/ koje odvr.de'vodu vert/klloo do jarkova 1rlgola. Ako voda Izblja mestlmlfno, mofe se ugradl.tI dovolian bro; kretklh cevl sa bleglm neglbom, kroz kole voda IStlfe slobodoo kraz sloj melter. I beto.no. Cevl so polafu u udubljenj. IsIIka 36) do bI se mageo ugredltl debtjl sloj maltera redl zdthe od smr.uvanja.
902
Mere u em
2
ij :".
Na .lIelje:
1 - drendne poluelv
2 - brzovezu/uel melter
3 - mrlto armaturl
4 - pr.kani blton
5 -'.tlne
6 - .poljna povr!I,na koslne
Slika 36
Ukollko Sl oClkuje odvalilvanjl veclh kom.d. stena I blokova, mreto mora d~ bude ad armature 5 mm,
po potrebl enkerovana u padlnu kratklm ankerlme. 510) maltere odno.no betona mOra da Ima vecu deb.
IlInu,
O.bljlna torkretlran)e n. sme bitl manja od 2 em u lednom .Io)u. Mrela armature mora bltl pokrlvene
.Iojem betona ad 3 do 4 em,
Zapremlnska masa !prleanog bltona Iznosl cd 2,25 do 2,35 tim' (ne!io manje ad oblcnog betona, ler
Sl formiroju zatvorene porI !spunjene vazduhom). Prltlsna cvrnoca Ie ad 5 '!{,do 15 '!(,manja nego kod
obicnog betona odgovarajuce marke.
Zbog male poroznostl, veceg udela sltnlh trakella I relatlvno vecog dodatka cementa !prleanl beton Ima
vecu vodonepropustljivost I posto/anost prIma mrazu.
Svezl prskan sloj mora Sl do otVrdnjavenja zaitltltl ad kUe, mraza, tegl, vlbrlranja I druglh mehanlcklh
oltecenja. Suvoj me!avlni se mogu dodatl svl dodeel kojl n!su itltnll sredstVa za ubrzavenjl ill usporavenjl
vellvanja, za povecanjl vodoncpropustljlvostl, boje) u granleama dozvoljenlh dozlranja. Torkret Se mora
negovatl 7 dana vlatenjem. Jedan sat po Izvr!enju radova ne sm.ju s. {zvodltl nlkekvl rodovl po povr!ln!
(gl.tovanje, zagledivanje),
Po potrebl, naraclto prl dnu koslna, mala so Iprleenl beton Izvestl u vUe slojeve sa vl!e slojavo ormotura,
4,2.4 Z a ! t'l t a s ten a v I t I h k a sin a a n k e r 0 van jam I tor k rat n I m r a s tar a m
Torkretlronj.m povr!lne sprecava se !spadonj. manjlh komada stenej obezbedujeze!tlto ad atmosferilija.
Paboli!anje sa pOStlie ubaelvanjem mr.te armature kojo se prlcvr!cuja dlraktno na povrSlnu stena III
posll nano!enja prvog sloje torkrata. Oalje poboll!anja sa po.tlh oko.a restresana panlle Stena vecog"010,
koje su sklone Ispadanju, prlcvrsta sldrlma lankerlmo) koja su povazeno so mrdom armotura.
Ouilna .Idra sa blre tako da sa o.lebllene panlja stena poduhvatl ugrednjom sidra u zd,avu .tenu na
dovolino .Igurnu dutlnu. Ankerl moreju bltl ze!tlcenl od korozl]e, Normelno sa ugradulu enkarl no.lvo.t!
od 15 do 40 t I dutlne 2,5 d06 m I vl!e. Rastojanje izmedu enkera j. od 1 do 2 In. PoStojeea mreza
armatura pr.cnika 3, 4, 5 ill 6 mm pojacava se dodetnom "meturam na meStu glave sidra (sllke 37 1381.
903
..--. -.;.', j-..-
;.;~~.~\:, I<~~,;
'~~~; .:~\,I~. f~I L. ..."
)i1I...: ..~! . . r!'
!,," "')
,' \"" n'}':,!:" "","~:~,'A',' ,', '\ I.:"j ;,,1 '~\il""
.. ., '(...,! :' J"
" 'il/\:;~ '"~;''';,''J. .-r-" '. :~, ,;'...:'
!: :' ,:.:- ~ ~ I::...l~ Ii\ ,,;
", :'\;,,!'.,', ~ 11..2:'f.." ;'~~ ";:'tr,. I ,~:.'..t.:(;". :l~~ ~~-. .'~I. .~'.
",i'V ..', ! t\~", ..:\ '.~' ,@
./.'.: ~v :.' :".r ..'~ ','," :! '",'(~~ \ }... I'\.i:..f. .
.' .'',.., 'I',""':";""~ ;1' ,.; \\~~ ~~~:>
~,~~:: ":;:, ""'lJ, ;~,~"':':' ::~:
I~""'q!':' , ::;.'~
"r(
""j' ~\'" ,'.I. ,J.. J,",:\,"" '\' "..q:~~~{:,.'r~I"'J~"'"
" "':;~~ '.= ..iJ~ ~.~~. .'.. ;i,::; ",'::,..:,~,Ti"" "
.. - '" jI X'i ,:i't-": 1{;"1':';'
!~': '~:' .':~"
q1"1
>.;, :~;': .,'\ ,;;""~,.': ~', "..' ,', ",':L' '1, ,I'~ ~ ',",f, ~
,..
Slika 37
M~re u em
~~j~:~;~1
~5'~1
~1-
(oo~I
Na .Ilel jo:
1 - prskanl beton
2 - mreh armature
3 - dupfl krst
4 - letln. od maltera
5 - ankemaplo~a6 - .ldro fankerl
SlIka 38
904
5 Osiguranje kosine i oozice nasipa pored vodotoka
6.1 Osigur.nf. kosin. n.sipa f.!in.m.
Fa!lnama s. oslguravaJu ko.ln. na.lpa kol' so .talno nalaz. pod vodom tlla J. urzln. protok. veca ad2 mI..
5.1.1 Pro.t. ta!ln. ..d. .. ad vrbovog pruca dulln. ad 2 do 3 m, pr.tnlk. 3 em, koj. so .101. I pOV.luju u.nopove pr.tnlk. ad 20 do 30 em, .a dulln.ma do 5 m. Snopovlso v.zulu tanklm pruCem no .vaklh 0,3
do 0,4 m. Pruc. mora bltl .Irovo, a nJegova set. vr!1.e u vremenu od 15. oktobra do 1. aprlla. T.ko~. s.mole upotrebltll pruc. od topol. II!jov.. Na prueu ne sme bltlll!ea.Foiln. so tako~. mogu uradltl od plastltnlh mr.to, Ispunj.nlh k.m.nom III tue.nlkom .Osiguranje kosin. nasipa prostlm ta.ln.m. prlkalano I. na .lIeI39. Izvodl s. polaganjem ta;lna Jedn. dodrug. upravno no tok vode. Na razmaku od 1 m stavlj.ju.. popr.ko tank. ta!ln. (kobe) dulin. do 20 m
preenlk ad 12 do 15 em. Tank. ta>!ne (kobe) UVOlana.utieom q,2 mm (prema standarduJUS C.B6.110)
na razmaelmaod 0,4 mm.ProstaI tank. ta.ina uevricujusakolj.m (111eellenlm >!pkama) dulin. ad 1,0do 1,5 m, preenika ad 6 do 8 em. Kolj.l.ipk. moraju Imati kuku na gomjem kraju, kako bl s. postlgla
evrstoca V.la ta!ln., a po,blj. se normal no n. koslnu n..lpa, U dnu notice n.slp. kolj. IIIIlpke s. pOblja'ju normalno na teren.
Sllka 39
5.1.2 Puni.n. t.'ln. rad. so pretnika od 0,4 do 1,0 m, deb/line omOt.ea od pruc. od 10 do 15 em a dull.n. ad 3 do 6 m. Ove ta>!n. s. takod. mogu raditl od plastlenlh mreta.Jezgro se punl kam.nom, tueanlkom, !Ijunkom IIIoblutkom elja Je vellelne 18 113 vec. od ".jveceg otvor.
mrele. Ova vrst. ta!lna radl se na naroeltlm .kelama u blllini mesta upotrebe« vezuje .e Iteam q,3,8 mmno razmaelma od 0,4 m, prema standardu JUS C.B6.110.
Fa!lne od pruca Ilvod. se najv!!e do kote mole vode, kako ne biistruill..
Potom .e Ispred tallna Izradl k.menl nabacaj, preko tailna Izradl kamena kaldrma, a Iza raSinaIzradl ..
kamena naslaga. 8ro; faUnal debljlna ~amenog nabaeaja I kamena naslage zavls. od dublne mal. vod. Ikontiguroelje obale vOO.nog taka.
Na slikama 40 I 41 prikazana .u dva tipa osiguranja koslna u komblnaeijl.a k.menlm nabaeajim. I na.slagom, kao i izradom kaldrme iznad kote male vade.
Mereu m
~ *5V
.~~-~.
"'~'~"
Silka 40
,905
Mere u m
,Sv
~'---,;>J,,,
.~/~~' "-0,20.
,":'
..r. M_:-
0,4 do 1.;°
SlIka 41
5.2 Osiguranja kosina nasipa kamenlm nabaOa/em I na!lagom III potpornim zldovima
Obl~no se rade na putevlma u dollnama reka, kod kojlh se deo trupa nothl dellmfOno pod vodom.
Oslguran)e koslna radf se tada kamenlm naba~a)~m (trpaneem) I kamenom no.lagom, kao !to je prlkazo-
no na slikama 42, 44 , 46. Ova oslguranja je mogu~e Izvest! prlmenom potpornlh zldova od razll~ltog
materijala, prlkazanlh na sllkama 43 I 45., Kameni noba~aj radl se do vlslne male vode, na taj no~in !to
se kamen nobaeo I po nollel naslpo, a zatlm gvozdenlm ~lpk°"1a !cuskljom./ svakl k.men pomen da bln.sao svoje le!!!te I do bl se time ostvarllo potpuno ukle!ten;e. Neba~oj komeno mole $e rodltl sa obole
iii $a plovnlh objekata. Komen mora bltl krupan (oko 0.05 m3) I te!ok. da go voda ne bI odnela I damote Izdrfatl udare tal..a. Prl rodu se $tolno vrsl kontrolo projaktovanlh naglbe pod vodom, Mora;u sa
dOdav.ti I sltniji komadi kamen. radl ispunjav.n;. !upl;ln.. Debljin. naba~aja krece se od 1,0 do 2,0 m. U
donjem delu koslne n.sip. (notlea) mora se Izvesti !to blatl n.glb k.menog nabaOaja, a u gronjlm delo.
vim a nagib je za male brzlne vode 1: 1, a za vece brzine od 1:1,5 do 1:2. Nabacaj s. radl do kot. m.le
vod.,. Izned nj. kamena n.slag..
Mereu m
~~
~: I
:0,50 r- 'IV
~-.:Sv
Na sllel ;e:
1 - otkopanl humus2 - kamona nasloga3 - kamenl nobocaj
SV - kot. srednje vodeVV - koto vellke vode
SlIko 42
906
----.......
No obolama gde se JDvIJ"Ju vac{ udarl talol. vode, u!tlta no.flcft nll'{p" f ko,tne mola 1ft (/vr~ltl prtrnullorn
betonsklh tetraadara Ilzvodl sa do vlslne udare tel..a.
Merp u m
vv
sv
Na sllel ie:1 - otkopanl humus
2 - betonskl zld
SV - kOla nodnj- vode
VV. - kota vellke vode
~lIka 43
Mere u m
vv
-5v
~MV
Na sllel ie:
1 .- otkopanl humus
2 - kamona nutage
3 - kamenl naba~aj4 - kamena obloga (kaldrmal
MV - koto male vode
SV - kota srodnle vodoVV - kota vellke vode
Slika 44
,907
Kam.na na.laga radl .. na ta) no~ln !to .. obro<l.nl kam.n sId. ru~no. N'Jkrupnl). obra<l.no kom.n).mora .. ugradltl na povrllnam. ko.ln. I banko. N. vldnlm povr!lnamo k.m.n so mora slo21t1u vldu k.l-
drm. I obradltl ~eklt.m I Iprle.m, toko d. 58doblj. potpuno z.tvoren. povrllna u vldu krupn. koldrm.sa .po)nlcama Ilrln. od na)vll. 2 do 3 em. bIZ ~Ivl)onl',
M.re u m
VV
SV
~SV
MV
Na sllel j.:
1 - otkoponl humus
2 - k.m.no obtoga Ikoldrmo)3 - potpornlzld
MV - kot. m.l. vod.SV - kot. ".dnje .odaVV - kot. v.llk. vode
Silk. 45
908
Prtkaun' dpovC na sllk.me 42, 43, 44 t 48 prtmen'uluI. Z8r.en. tokay.,. Z8ve~.,..ene.okoveprimenjuJa la oslgurenja prlkazano na lIIeI 48. Sv. n..adana ollgur.nj. mor.ju la prl projaklov.nju prl.
lagodhl datlm ullovlm..
Ma.a u m
.,.-:-V'I
---
,-sv
No IllelJa: I
1 - kamen. obloqa (kaldrmal
2 - k.men. nasl.g.3 - kamenl n.b.e!aj
Slika 48
~ao I u prelhodnom Ilue!aju, oslguranje kemenlm nabae!ajem I n..lagom mola .. lamenlll pOlpornfmzldom, zavlsno od mogucnostl fundiranj. predm.tnog llda.
6.3
5.3.1
Osiguranja kosina nasipa kaldrmom
Oslguranje koslne nasipa kaldrmom prlkazano je na sllel47. Prlmenjuje se na vodoplavnlm le.enlma koje
pl..1 lamo velika voda baz rezornog dajstva. Nollea naslp. mora bltl ukop.na u e!vmo I st.bllno zemlil'
!te, da bl salzbaglo s'eganja.
Ova vrsla kamena obloge radl sa na taj nae!ln !to se preko planl..ne pov.ilne na koslnl naslpa stavl sloj
iljunkovito.peskovltog materljala III kamenlh olpadaka u debljlnl od 15 do 20 em. Ovaj sloj slull kao fII.
la. I spree!ava odnoienie e!estlea zemlie Iz naslpa prl merenju vodostaja.. Prema lome, zolzradu navedanog
sloja ne sme se upotrebltl samo pesek, jeT bl ga voda !sprala, pa bl us led log. nast.lo deformlsanje k.ld..
mi.Preko sloja iljunk. 11\kamenlh otpadaka polah se odab..n! krupnlil kamen da bI se posllgla !to bolj. ve.zo, prl e!emu ie polrcbno da dodlrne pov.ilne Ilm.au pojedlnlh komada kamena budu !to veee. Na sa".V'
elma I na lieu koslne kamen .. dOleruje e!eklcem I ipleem. SaSlaveln. smeju bill v.el od 2 em, bez elvlja.nj.. Krupnljl kornadl kamen. Slavljaju se u nile delove kosin.. Posle kaldrmls.nja viii se nabljanje rue!-
nlm maljevlma. da bl sa kam.nle !to bolje ukleitllo I doblla r.vna povrlln..Prlkezanl lip kald.me .adl se u IIue!ajevlm. kada je brzlna vode preko D,S mi..
Kaldrma je slaba ako je debli'na od 20 do 30 em 11\jaka ako je debljln. od 30 do 50 em, ito ..vis! odbrdne vod..
.:909
Mereu m
2../'""3
V'I
~1,OO~I--:'
~
,1 do 2,0
N. sllelj.:1 - otkop.nl humus
2 - k.men od 30 do 50 em3 - k.menl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm4 - fvrsto tie5 - zld od k.men. u e.mentnom m6lt.ru
Silk. 47
5.3.2 Oslguranja koslna n.slpa ko)e su Izlozene dejstvu vellke vode prlkazana su no sllk.m. 48 I 49. K.ldrma
n. koslnl naslp. s. osl.n]. n. nozleu od k.mene nosl.ge Izrat1eneod krupnog I rukom slohnog kamena.Temelj ze Izr.du ove n..I.ge, premo meram. prlk.zenlm za n.vedene tlpove, mora bltl u fvrstom t st.,
bllMm zemljlhu.Ove vrste oslgur.nj. primenom kaldrme I ukopane n"l.ge rode se u slufajevlma kad. velika vod. u ree.
nom toku 1m. veeu brzinu I kad. se ofekuje nj.no vee. razorno dejstvo.
Mereu m
3
. ~
vv
-
N. sllel je:
1 - otkop.nl humus
2 - kamenod 30 do 50 em3 - kamenl otp.elill !Ijun.k od 8 do 63 mm
Silk. 48
-.....
910
Mereu m
""'tV','
2.00
t~.J. "00
1,00,.
~~.~
I'''''''I\'&I~ \\..
4
Na sllclJe:
1 - olkopanl humus
2 - kamen od 30 do 60 em3 - kamenl olpacllllllJun.k od 8 do 63 mm4 - ..monlklo tie.
SlIka 49
5.3.3 Oslguranje kosin. kaidrmom. prlkazano na sllel 50. sa Izradom Stope notIce od lomlleoog kamen. u ce"menlnom malleru (odoo,a 1:4). rad! se u ,iutaj.vlmalateg razornog dejStvs vellke vode. TemeH noticekoslne naslpa mora bit! u tvrstom I Stabllnom .emljllw Idovollno udall.n od dejstv. ...dnl. vod..
Mere u m
',~
2/~3,
~
",,7 VV-~~'>.~-==--",,~,",:,,;,, .::.:~;.;~.~;:.!,"-!:",~
:';"L:.,: ,~,::..\:"""",,,,,,"-".~,v :.M,,,.\.V/"'''',,,,,,,-,,,
..;~ S~.-
;.,.
Ne sllcl je:
1 - Olkopsnl humus
2 - kamen od 30 do 50 em
3 - kamenl OlpaclIII IIJunak od 8 do 63 mm
4 - noslvo lie
5 - zld od kamena u cementnom mZllteru
Slika 50
911
5.3.4 N. sllel 51 prlk.zano Je osl.n).n)e k.ldrme n. zld cd toml)enog kamen. u cementnom m.lteru odnos.1:4 III no zld od beton. m.rke 10. Ako je zld od tom Ijenog kamen. u eementnom m.'teru, njegov. Ilrl.
n. u krunl mora bltl 0,50 m, a .ko je od boton., t. Ilrln. mora d. Iznosl min. 0,4 m, Ov.j so slue.) pr!.menjuje prl fundlr.nju stope nollee no vecoj dublnl ! k.d. se prl kop.nju temelj.
':'81"ena vodu It! nodo.vol)no st.bllno zemljllte. Izr.d. Stope nollce mob se Izvestll u kombln.el)1 betona I k.men. u cement.
nom malteru.
Mere u m
2r-/ 3/"--
/
I
~'''~o~~, ~
',-.;;>v.).."~\..<""", ~
iC,SO vv
MAil,
N. slle! je:
1 - otkop.nl humus
2 - kamen od 30 do 50 em
3 - k.menl otp.elllllljun.k od 8 do 63 mm4 - zld cd lomlj.nog k.men. u eementnom m.lteru It! od beton.
marke MB 10
Silka 51
SlIe.n je n.eln br.de stope notice prlk.z.n na sllel 52, gde se fundlr.nje r.dl n. m.njoj dublnl . notle.
od beton. m.rke Me 10.
Mereu m
,'''''-!o:!.Yo
"'-.:
~,~.
':.~:. ---0'
.---
p
'Y~-y--
Na sllei Ie:
1 - otkop.nl humus2 - kamen od 30 do 50 em3 - k.menl olp.el II! Iljun.k od B do 63 em
4 - betonsk. noUe. m.rke MB 10
Stlk. 52
t1,2> ~1,20 t-
0 0 0 00 0 0
0 0 G'"~QP
} 1,20L 1,20 ~1,20L ~., 1
912
,
AkoIeIspod neslpa .Iabo n05lvo zemljltte na vea.l dublnll ako sa'pri kopanlu lamalla Stopa nollce 01'
l"e na leikofa oko crpljanja voda, onda sa nollea redl od belona marke 20 sa fundlranjem na ilpovlma.
kao ho ia prlkazano na .Ilel 53. ~povl sa pobljalu do noslvog Ita \\I sa proraeunavaju na tranla,
Raspored ilpova prlkaz.n Ie na slid 63.
5,3.5
\\1..
-.......,°,50 .
-
Mareu m
~-vv--"-
...':':~~~- ..._-
"'.".""-'''''~'~~--o. 0
-' M'-0'-
~I
z ,
N
~0'"
0,25
o,~
Na sllel ie:
1 - Olkopenl humus
2 - kamen od 30 do 50 em
3 - kamenl olp.cI III illun.k od B do 63 mm
5 like 53
O~J tip oslguranj. mol. Ie relltll prlmenom betonlkog zld.. pr!keZinog ne IlIeI 54.
2402')
~~~
N. Illel je:1 - olkop.nl humul2 - polpoml zld
3 - II"
4 - 18monlklo tieMV - kol. m.le .od.VV - kOI. ..like vod.
Silk. 54
5.4 Osigur.nj. kOlina nesipl kamenim zidovlma"u
IUVO" i b'etonlkim plo/!.m.
913
Me,. Um
VV
MV
Suvl zldovl ollonj.nl n. k.m.nl n.b./!.j (trpan.e) 111k.m.nu nall.gu pr!kaZlnllu ne lilkem. 55 I 57. N.-b.f.j I n.ll.g. mor.ju II radlll od krupnog kam.n.. Ova Vrlla oslgur.nj. radl .. ZI v!soke n.slpe gd. su
v.llkl r.fnl10ko.1111 gd. II of.kuj. v.llko r.zorno d.jslvo .ode. prl f.mu more bllll.kvo projeklov.nj.Ilzr.d. k.menog n.ba/!aj. d. selzb.gn. podlokev.nje.Ovl zldo.1 r.de I. po uslovlm. z. zid.nj. kam.nom
"u suvo". Z. zld.nj. I. more od.brlll krupnljl k.-men. prlblUno Istlh dlm.nzlj., kojl se n. 181t.vclma I n. Ipoljno/ltr.QI obredl f.klt.m 1llI;kom. S.st..-c\ ne smeju bill v.tl od 2 em, nlll s. s. spoljn. str.n. sm.ju flvljatl,' voz. mora bill pr.vlln.. Spoljn. po-
vnln. kam.n. r.d. s. pr.m. odr.".nlm n.glblm.. . unulreinj. povrline I. rede pr.m. naglblm. kojl sun.ho Ilrml;1.
.
K.m.n mora bill poslol.n, fvull krup.n. Ukollko j. tie m.nj. nOllvollI, m.re zldov. mor.ju Ie prll.go-
dill nj.govlm dozvotj.nlm naprezenjlma,
914
5.4.1
--
i
T.hk tip oslgur.nj., .. v/slnu n.slp. od oko 7,0 m, s. spoljnlm naglbom kosin. 1: 1 1b.nklnom llrin.1,0 m, prlk.zan j. n. sUei 55. Unutr.!njl n.glb kam.n. n.sl.g. l.no.1 1:0,5. S. prodnj. str.n. k.m.nl
n.b.~.j s. zavrhv. kam.nom kaldrmom..
Mereu m
mt~. ri
malts. h
N. slleli.:1 - kamenokaldrm.2 - kam.nln.b.'¥j
Slika5~
Ov.j lip os/gur.nj. mole so relltl ..vllno od lokilnlh uslov., b.tonsklm (gablon.klml potpornlm' .Idom,
prlk...nlm n. .lIel 56,
M.re u m
vv-
MV
-
N. slle! j.:,
- otkopan( humus2 - samonlklo II.
3 - potpoml zld
MV - kota m.la vod.VV - kOla vaUkavod.
Silk. 56
5.4.2 Vrlo tehk lip o.lgur.nj. z. vlslnu n.slp. H <; 10,0 I.pollnl n.glb ko.ln. od 1:' do 1:4/5 prlk.zan j. n.
.lIeI57.
Unutre!nil n.glb ZI kvaUI.tn. z.mli.n. III Ifjunkovlto-p.skovlt. mal.rlja'. n.slp. mor. bltllll v.rtlk.l.n
IIIu n.glbu 10:1, dok z. sl.blj. zomlj.n. m.l.rlj.l. po pr.vUu IznosI5:1.S. pr.dnj. .tr.n. k.m.nl n.b.~.i s. Zlvrhv. kam.nom k.ldrmom.
,915
Mer. u m
0.5
h ml~ll"'<7 'IV
--:.~.~.:.-
----- .- --
- H man.
N. stle! je:
1 - kamen. kaldrm.
2 - kamenl n.b.e.j
Silk. 57
5.4.3
Na..da". o.lgur.nj. "e rad. .. do ~ru". n,,"po. vet do kat. ka!a's. "alnl za 0,5 m IznDd kote vellk.
'vad..
0'1') tip oslgur.nj. t.koa. j. mogut. zam.nltl potpornlm ztdom,
Oslgur."jo kosin. koj. nlsu Izloten. d.jStvu mol. vodo po pr.vllu so r.do od gotovlh b..onsklh ploe.. k.ono j. prlk.z."o "a stlc! 58. Ploee mera 35 em X 35 em I debljlne od 18 do 20 em poldu se no s10J!IJun-
kovlto-paskovltog m.telij.l. debljlne ad 15 do 30 em, . r8Spored j. prlkaz." no sllel 59. Debljln. ovogsloj. !Ijunk. z.vls! ad vremeno trej.nj. vellko vo~e. Spoinle. IIrln. ad 10 do 16 mm n. sm'lu so hpun).-
v.tl vet ostavltl otvor.no, Jor (prem.iskuStvu) ob10g. moro d. "dl!o",Oblog. j. mnogo bolja I st.bUnIJ. .ko se ploe. n.prod n.v.donth mera polalu dlj.gon.lno, pod uglom
ad 45°, kao !to Je prlkaz.no n. sllel 60. Osnovne I z.vr!no ploee mor.ju Im.tI obUk trougl., Oblog. 58mole r.dltll ad !oStougaonlh ploe. k.ko Jo to prlkazano na-slleI61.
1
~
/';
/
/"~':..:.s~ , ,
-1./"~~'~'6'~~ \ ~,
Mer. u em,
'IV--
. '~~~,,:-,:
N. slle! jo:
1 - otkop.nl humus
2 - !Ijun.k ad 15 do 30 m
3 - batonsk. ploe. 35 em X 35 em, M8 30
Slika 58
916,' --
--
Mereu em
rI9~~ggggSIlks 59
Mereu em
Zavrlna strans oblogll
Silk. 60
917
JOOOO[
")~~~~rSilk.61
6 Osiguranje kosina visokih kamenih nasipa (roliranje)
Oslgur.n)e kosin. vlloklh kamenlh n..lp. sprovodl se od krupnog k.men., k.d. se nspolate dovol)nom
koll~lnom k.mene Iz usek., Izr.dom Strml)lh n.glb. ko.ln. sman)u)u se koll~lne zomljanlh rodov. a, po.
red tog., zouzlm.)u se m.nje povrlln. zomljllt. pr!lzr.dl trup. put..
6.1 Osigur.nje kosine kamenlh nasipa roliranjem n. dUlini kosine od 5,0 m, r.~unaiu~1 od teren. do nivele.
te pula
Prollrenje no!lee koslne po~lnje n. prvo) tre~lnl koslne od teren.. NoUe. temel). mora bltl u ~vmom 1
st.bllnom zeml)lhu (sllka 62),Mere .kamene obloge s. mestlml~nlm po)e~.nJlm. njena dablj!n. d.te su na ;lIel. N. oveJ ne~ln neslpso mOle obl.g.tl s.mo ako Ser.spola!e s. postoj.nlm krupnlm kamenom u dovolino) koll~lnl.Z. Izredu oslgur.nj. more se upotrebltl probr.n kamen. Sv.kl kamen obloge pOStavi se t.ko d. njegovanajdllZa strena bude upr.vne na koslnu naslp.. K.men mora bltl zdrav, )ed.r, potto)an u vodll na mrazu,krupno~e ;;. 30 em. mereno po najm.njoi dlmenzl)l. Prllzradl se mor.)u pottlfl pravllne vaZeI uklelten).kamenll.Odvoaenje vod. Iz lemel)e stope mora sa IzvrMtl dr.ndnlm poorezlm. ("llieevlma") van trupa puta, sonaglbom dn. proreza do 10 %, u zavbnostl od du!lne pror.za. Prorazl Ie mora)u predv"'.tl n. nainlf'm
mestlme 1na razmaelma oko 10m.
918 ~-
----..
M.re u m
In 0,50
N. sllel f.:1 - Ispun. kam.nom
2 - drenalnl prorez
Slika 62
6.2 Osiguranja kamenih nasipa kam.no,:" Z8 duline kosin. 8,0, 12,0 118,0 m
N. sllkeme 63, 64, 65 ozn.eene su I odgo..rejut. mere icamenlh oblog. I tem.lfnlh lIopa, koje la.lse
od dullne koslna. ISla taka, prikazenl su I prorezl Z8 od.odenie .ode Iz temelinlh stopa. Izrada oslgure-
nj. radl se. u s.emu prema t. 6. 1.
Mere u m
"~""
- In 0,50
N. sllel ie:1 - Ispun. kemenom2 - drenafnl proroz
Slika 63
7
I
r-
~~I;
'1 co."~l '
---
..J',f.
../,J,'0
'-.
/"1,OO~
~~'I>y do -10 'I.
Y' \2----
N. sllelje:1 - Ispun. kemenom2. - drenatm pror.z
Slika 64
~ ~~ ~
~
Na sllel je:
1 - !spun. k.monom
2 - dr.na! nI prorez
Silk. 65
Osiguranja kosina useka kamenim rebrima
.919
Mereu m
Mereu m
Na kosln.m. useka, gd. s. n.laze pojedln. sl.ba I vl.lna m.st., mora s.lzvliltl oslguranj. kosin. us.k.
kamenlm rebrlm., kao !to je prlkazono na sllel 66, Kaldrm. ne more da pokrlj. e.lu povrllnu kosin.,
v.~ se mole r.dltl u vldu r.b.,. I l.le~lh kam.nlh svodov., koJl slule kao dr.nalo z. Isu!enj. kosin.,
920
------
R.bra .. m.dusobno pov.zulu .vodovlmau obllku luka IIIlzlomll.n. IInll.pod uglomod 90°. Povrlln.Izm.du r.bar. I.vodov. s. humuslraju I zetv.raju IIIoblatu bu..nom. R..m.k r.b.ra j. od 3,0 do 10,0 m,11I1neod 0,6 do 1,5 m, a debljln. od 0,5 do 0.8 m, Ito .avlsl od dubin" u..ka I kar.ktol1sdka Iia kosin.koju ITobaoslguratl. Prllzradl rebar. k.men se pol.h na posleljlcu od IIjunkovlto.peskovllog meterlj.la,
debljln. od 15 do .20em, IIIna posteljleu od k.menlh otpadaka.
R.br. I svodovllzr.duju se cd krupnog kamen., doteranog eekteom I IIIjkom. K.men more bltl evrst Ipostoj.n. Ispod stope robra mora se post.vld poluperforlr.na dren.zna eev ~ 15 do 20 em. eljl pr.enlk
zavid od prode.nj. vode s. kosin..Polaganj. eevl proj.ktuje s. do obllznjeg'propust. 111do pogodnog men. Ispod t",pa puta . njeno po.
st.vljanj. predv~. s. n. s!oiu glln., pr.ma st.nd.rdu JUS U.S4.062.
Um.sto trap.zestog jarka bolj. j. prlmenld rlgolu, jer j. ona povoljnlj. k.ko u .st.!Skom tako I u pogle-
du b..b.dnosd..obr.e.J..
Rob,a u ob/iku /ukov.
. ,
I ; IL_l.--!
0,6 do 1,5
~ 3,OOd'0 10,00
'".'.'~W~' "", ~ ...t.v
"
Mer. u m
~\-- Rebr. u ob/iku iz/om/j.nih /inij.
I I IL-L..JO,6do~,5-r rr--f
I.I '
I
L -!-~0,6 do 1.5 ;~-~
t-.I~
3,00 do 10,0
1 : 100
",...'>:,::\CI." '.»''1
H
.:~\..~. ..~il' .
',.."-~ Po/up"'o,i,.n. dr.nal.n c.v ~ 15 do 20 em
~$~
.
'
~o~oSilk.66
921
8 Odvodni zastitni jarkovi
8.1
Ako je ponebno do se (znad useka lit zaseka Izrade lOhltnl jarkovl za spre~avanje dlrektnog sllvanje vode
so prlbrelne snane nlz koslnu useka, onl se rode premo sllkama 67,68 I 69. Ukollko je nuzna njihova prl-mena, onl se moraju Izvodltl u neporemecenom I vodon.propustljlvom tlu. Ako 50..!tltnl jarkovl mor.-ju radlt! u vodopropustljlvom tlu, tada se obloze kamenom u eementno/n melteru lit betonom. Jerkovl
mogu bit! trougl..tl Irlgollll1l trepezast! ijarkovll.
Neoblolen zahltn! jank prlkazen je ne slle! 67. Od zemlie dobljene kopenjem ierke I zemlie uzete sestrene mora se Izradld berma. I to u onlm slu~ajev!ma kada Je mell neglb terene, . vecl prill\"vode, Mini.
malno odStojanje od !vIea useka je oko 1,5 m, a Ivlee larka" 5,0 m.
Mere jarke zvlse od poduznog pada I kollclne vode koj. se prlhveta I odvod! v.n usek. u rec!pljent, 1'0'
dulrd naglbovlh'arkov. morebltl n.lm.nl' 0,3 %,Mere u m
~---------------------
I
"". I~
N. sllel Ie:
I
1 ,- lOmlja Iz j.rk.2 - n.bljen. mesn. gllna
Slika 67
8.2 Tr.pelOst! Jarak u vOdopr,opust!jlvom tlu s. oblag.nJem Strano betonsk!m kan.!etama premo standardu
JUS U.S4.0621\1 kaldrmbanJem (sllke 68). Keldrme se more poloz!t! ne sloi peske debljlne 10 em, toko
de ukupne debljlne kaldrme s peskom Iznosl od 30 do 35 em. Debl)lne keldrme odreduje se preme podu-
lnom neglbu I kollclnl-vode. s tlm de podulnl neglb ne sme bltl m.njl od 0.5 %.
Umesto kamene keldrme mogu so prlmenlt! pref.brikovene betonske ploce III betonskljerek Izgraden ne
lieu meste.
U brdovlt!m kreje.;me, gde su u pltonju vece pomln. SOkojih se vode sllve preme useku, jerkov! SO..de
uz primenu berm! eko nlie moguce neko bolje rdenje (sllke 691.
Mere u m
------.....--"../'".....---,........
.....---
II ~--~'r-- ~O'30 do0,35
l+ <TIln 5,00
....-
(""'-
Slike 68
922,
Za koslne useka du!lh od 12 m mora se posebno uradltl projekat zanlte koslne.
Na sllel 70 prlkazan j. naeln z.~tlte naslpa obodnlm zahltnlm jarkom za prlkuplj.nj. povr!lp.ke vod.
k 0/ ~;e sa prlbrdne SU.ne sliva nlz koslnu.
Slika 69
Mere u m
~ ~
nino 5,00
U slucaju druglh padin., sa kojlh Se povrilnska voda neposredno sflva na ko.lne u.eka, prlhvatanje vode
re!ava sa slstemom obodnlh zahltnih j.rkova na uzvodnoj padln!. Ovlm relen/em, ne remetl .e postoj..
ca vegeatelja, sarno se sprecava nckontrollsano dotleanje vode na kosin. .aobraeajnlcs (sllka 71),
Mereu m
'~~~~
Slika 70
Ej
f~::;:
OOl OP 0;1
s'~
6> ~N0-c
"i
0~.!.-;
S10
EN~
to
='c: c
";Ii: IU10 0 tE ~ ~
~ 8 .~E c: c:11:1
"C11:1
';; E :EE c ::J~~-g2 s i~ :I :;;~ ~
8; ~ ! !:g'=~'=... Iz ... N M
N. Olnovumillj.nj. Republltkog .Ikr.tarll.t. Z8kulturu SA SrblJf br. 413.81/74.02 od 4. II 1974 n. pl.t, Sf po~r n. prom"
~l.mp. 5.vezni UI/od Z8 nflnd.rdizbcijl' u Ueoprad
)
,923
/,1j~
]
~I'll~]
;::III~V5
924 nK (jIJ.1.1:(,"I.:!
JUGOSLOVENSKI
STANUAUU
SA OBA VEZNOMPRII\IENOlll
od 1-1-1967.
1'lURonNI KAMENTehnickl uslovl zn ohluganJe kamenl m plOCHIIIU
JUSU.T7.010
\"1.1966.
"0e...2SQ
5=!..
"G;."g:3"a.aI!>!0'110:I...
"c~.g"00
0e.i!:00>~
==
~u~'0
~Q.
-..e-II>..a.3~0..
RdenJe br. 18-418111 od 20-VI-1966; Slutb.nl 1151 SFRJ br.26/1966.
Natural .-.(olle. Technical specifications, ./,,,: fadng ",;tl, slab.v of siolle
1 Prcdmct stalldarda
Ovaj stanuan.! propi.uje lehn;~ke ,,,love zn il.hm pOlrehnot( nUllerijnln, prnjeklovnnje i Il.vlllle-uenje spuljne i unulru~nje obluge ud pl()~a uu priruunug k..ouena (u uuljem lekslu ..knouenepln~cH).
Yrsla ; kvnlilel knouenn ou kojeg su iZnluene kutnene ploee nisu preumet ovog sta",larda.
2 lzbor matcl'ijala
2.1
2.11
Kamene ploee
Pr; izhoru vrsle kamena za oblaganje. projektant, sporazumno sa investitorom, mora ua odaheretakav kamen i naein ugradivanja. kojima ce se spreciti, odnosno umanjili sletne poslediee kojemugu da proislcknu u~lcd ulicaj" na ohlogu. a koji!;u nuvcdcni 1I dnljim odrcdh.tnH\ ovogslandarda. vodeci pri tome racuna 0 nameni obloge.
2.12 Zn spoljna oblaganja vazni su sledeci utieaji:
- polozaj zgmde prema okolnim zgrad'lI"n i "bjektima.
- seilmiHa zona u kojuj se zgnlua nalnl.i.
- maksimalne i minimalne tempemlure mesla i blize okoline zgrade, kao i trajanje osuneavania(insolacije),
- jacina i pravae preovl.dujucih velrovn,
- zagadenost okolnog vazduha, uzimajuci u obzir polozaj i udaljenost lokalnog induslrij,kogpodrueja,
- mogucnosl zadrzavanja almosrerskih padavina na iSlaknulim delovima obloge,
- ceslo zapljuskivanje pudnol.ja,
- rallli mehanicki utieaji na oblogu u loku njenog kori~cenja.
Za lInulrasnja oblaganja dolaze U obzir uglavnom mehanieki i drugi lItieaji, kao sto su:
- habanje i udari (za stepenice, pragove"podove. podnozja is!.),
- stetna isparenja (u laboralorijama, induslriji is!.),
- korozivne i masne lecnosti, odnosno malerije (u slovariWma is!.).
- raspadanje organskih matedja biljnog ili zivolinjskog porekla (u induslriji, slovari~til11a, pro-davnicama is!.).
Kako za spoljna. lako i za unutra~nja oblaganja moraju se upotrebiti i odahrali takav kamen iostali materijali pOlrebni za oblaganje, koji neee izazvati nikakve stetne poslcdice usled hemijskihi elektro-hemijskih ulicaja izazvanih pri dodiru obloge sa oslalim ugradenim malerijalima.
Svojstva knmena u odnosu n. rallle uticaje koji se ulvrde po odredbama lac. 2.12 i 2.13 ovog slan-darda dokazujll se alestom koji je propisan u JUS 13.133.200,taco 6.
Pri tome treba uz navedeni alest priloziti i podatke 0 vec izvedenim zgradama sa izabranim ka-menom kad god :z.~10 posloje uslovi, kao i podalke 0 stanju obloge takvih 'grada tokom vremenanjihovog poslojanja. Ilzbor boje, lekslure i vrsle kamena, i vrsla obrade povrsine kamenih pluea, slobodan je prema 51'0-razumnom nahodenju projeklanta i investilora, i mora se unapred utvrditi.
Dimenl.ijc i oblik kamenih ploca morajll. shouno predvidenoj namelli. bili u skladll sa o<lredhamaJUS 13.83.200. a sarno za specijalne svrhe mogu se, uz obrazlozenje uz projekt, primenjivali kamene'ploee drugih dimenzija.
Debljina kamenih ploCa zavisna je prvenslveno od evrsloce i ostalih svojstava izabranog kamena,velieine i mesla na kojem ce ploee biti ugradene.
2.13
2.14
2.15
2.16
2.17
2.18
Ukupno n. U
IJUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
I
Portland
I
Aluminatni
I
Hidratisani
I
PesakNamena maltcra
cement cement krecJ)u
zapreminskih delova (Iitara)
- za zali\'anje rupa zaspojna sredstva.. .. .. 1 - 0,20 2 do 3
--- ----------. -----.---- ----- .---- --.--------
- za zalivanie medupros- spolja:lara izmedu lida i ob- 2 do 3;loge..
0"" " " " ' "I - - unutra:
3 do 5----.----. -..------ -- --_._- ----- ---.-----.----
- za ispunjavanje ispodpodova .. .. .. .. .. ,. I - -. 3 do 5
-------.-_u_--.------ -- - -- --- --- ~J-----~._-- -.- -----..- -_...-.-----. ----.--- --- --- za ~spunjavunjc spojnica I
izmedu ploea: ia) .. . . .. 1') I
- 0,15
I
2').. .. .. 0. .. 1
jli b).. .. .. .o .o .o o. o. - i 1 - 2 do 3I
Slran. 2 JUS U. F7. OIU 925
Najrnanje denljil1e ploce. S onzirorn l1a pdlisnu cvcslocu kamena, su prema labeli I.
Tabela I
Za obloge
Pri pritisl10j ,
~vrstoci\'rrtikalne j pod ova
-- ---spolja spoljaunutr~\ unutra
kp{crn' najrnanja denljina u mm
po JOO
preko 30n
30
25
10
\0
30
25
\0
10
2.19
Akl) it: kamcn l1arn~ito ~vrsl i zilav. sa pritisnom ~vrs(ocol11 preko 1000 kpjcm:'. I1wgu sc 1.:1verlik'alna spoljml oblagal1ja upotrebili ploce denljine 20 mm.0.1 "dredbe lanele I il.Uzimajll se ploce ,a obll1!!anje ulo1.il1a prozonl i vrnln, donjih povl'sil1n Vel1ne;1i slicnih ckmcnala. zulim za poplocavanjc halkona, Jotlija i spoljnih. ncznulno optcrcccnih pndovu,pri .:emu ploce mogu bili i tanje. ali najmanje 10 rnm.
1'0 pfavilli. La spoljnll oblogll Irena predvideli ploce klase II u smislu klasirikacije po JUS R.B.1.2()(),a primel1a knrnenih ploca klnse B i C za spoljnu oblogu maze se predvideli sarno nn delovimn oblogekoii su ,asticeni 0.1 neposrednih ulicaja,Pri lome se place klase C ne smeju za' verlikalna oblaganja poslavljati na visinu vecu od 3,0 m raeu-najuci 0<.1lrOloara. odnosno tcrasH ili masivno ogradcnih halkonn.
2.2
2.21
Malter
Malter mora tla jc priprcmljcn i izraucn od Il1c~avinc cementa i pc-skat a prcma potrcni Ul unda1akhidratisanog krc~a ili nckog srcuslva za uhrl.unjc vClivunjn. pln~tificirunje i 51.Cement mora da odgovara odredbama JUS R.CI.OIO, 011 i 015.1.lidr:niS:lI,i k.rec mora da odgovara odredbama JUS B.CI.020.Srcdstva za uor7_anjc vezivanj~1 maltera ili betona. plastifikutori i sl., mornju udovoljiti odred-nama tu~. 2.14 ovog stundarda i namcnjclloj svrsi.Pcs~lk mora hiti pran. granulomctrijskog sastava cdgovurajuccg svrsi, pri ~el11u 7.a m~lltcr la za.livanje meduprosto!'a najkrupnije zruo ne sme bili vece ad 6 mm.Vodu 7.<1spravljanjc maltera i bclona nc SOle da saddi suslojkc koji hi ~lClnn dclovali Oil kamcnuoblogu. sastojkc maltera ili melalna spojna sreustva.Prema nameni maltera, odreduju se najmanje razmcre me~anja saslojaka prema tabeli 2.
2.222.232.24
2.25
2.26'
2.27
Tanela 2
Napomena: 1) Maze se upolrebiti beli cement.2) MOle .e upolrehiti i kameno nra~no od krecnjaka,3) Evenlualno sa dodacima po taf. 2.24 i 2.28 po upulstvu proizvodafa tih sredslava.
926
------..
JUS U. F7.010 Slran. J
2.29
Malleru z.a zalivunjc spojnica moie 'e, osim dodataka navedenih u lac. 2.24. dodati ncko pro-vcreno srcdslvo za posliz.anjc vece vodonepropuslljivoSli.
Za cement i navedene dodatke, predvidene z.a upotrebu po odredbama ovog slandarda. mora seopilima provcriti jos prc upolrebe da Ii ne iz.azivaju nepoicljna iscvelavanja Hi promcnu bojc naizabranoj vrsli kamene obloge.
2.28
2.3 ;\Iclalna spojna sr"sl..
2.31 Za ucvrscivanje kamenih ploca vertikalne obloge primenjuju se razna metalna spojna sredstva i 10:
- kotve-nosaci, kojc pricvrscuju kamene ploce za podlogu i ujedno ih osiguravaju od spadanja(sklizanja), slicno si. I;
LL '-,~~
~1r'" ~;
=%=
~
Slikll I aa) od plo~lih profHa
Slika I bb) od ullaonih prol'illl
- kotvc-ohiene, kojc osiguravnju kamene ploec od preturunja i vel.uju ih l.a pmllogu, ,Iieno ,I. 2;
':,~~
-H
%
Slika 2aa) od plostih profila
.-- Jal~,I~4
0: ~
~.!~9}=
I '-J
~1l=-~LJJ
Slika 2 b
b) od okruglih profila (iiee)
- spojke i klinovi, koji spajaju po dye kamene ploec medu sobom i osiguravaju njihov mcdusobnipoloz.~j, slieno sl. 3.
mind
~crQ«====J>-
Slika 3 a
a) spojka
n
ITSlika 3 b
b) klin
Kotve-nosaei moraju biti izradcnc od takvog malerijala, i tako konstruisanc da, ugradcne uploCe i podlogu, nose eelokupnu tdinu ploca, bel. ohzira da Ii je predviclcno njihovo ugradivlI-nje sa zalivanjem ili bez zalivanja supljina izmedu obloge 'i podloge (zida).
Dimenzije I, b, 3 i d kotvi moraju se proraeunati na osnovu optereeenja od tcline ploea kojukotve nose, i na osnovu mehanickih svojstava materijala od kojeg su kotve izradene.
2.32
2.33
SIr:.1I1;t4 JUS \', F7. nw 927
2.3-1 I)oz\'olja\'u sc primcna i drugih vrst~1 kol\'i-nosu~a. osim onih prikulunih lOin primcr nu sl. I.II _Iu~a.io\ il11a kad _e radi 0 oblol1al11a sa z:lIi\'anjem slIpljina ilmedu obl,'ge i pmlloge. ako iz.\mla~ oblog< dokaz. da su ladovoljene odrcdbe la~. 2.32 i 2.33 (kao npr.
""sl. 4).
~r"-;
; lr~! ,'i I
i- -'::- -1-
izglcd sa stmne ilgled spreda
:!.35 Metalna "'Pll.inasredstva svih vrSl~t lT10nlju hili izrndcna ad nekorodirujucihmClala:I1cnJajuccg~elika. !,ocinko\'anog ~clik3. podesnih legura bukra ili sli~nih metal". Pri lome sred,lva od po.cinkovanog celika moraju hiti pocinkovana leI\. posto su pripremljena. C'dnosno skrnjcna na odgo-\'arajuci oblik i dimenzije.
Zabranjlljo se upolreba spojnih sredslava koja'"
i".adena od pocinkovanc ~icc. sipke. profila ilitrake. akn scccili krajevinisu naknadno propisno pot.:inkn\'uni.postn po!\tojiopm,nostod rdanjaml scccnim krajevima.
2.4 Zapth'ni matcrijali
Zaptivlti ItlUlcrijali 7.;'1dilatacinnc nl7.dclnicc morajll hiti lrujno elmti~lti. ncpropll!'ini 101 \'utili.ne smcju Sieino ulieali na oslale gradcvinske malerijale s kojima su u dodiru. a sami morajll hiliolporni prel11a lIlieajimu okolnih gradevinskih m;lIerijala.
"aocI;,,1 icni malerijali dolnle u obzir:
- imprc!!nisanu kudcljnn u}c.
- slIlldcraslc sintc(i~kc muse u trakut11u.
- ralnc claslicnc plast-masc u trakmnn.
J Projckt i s)lccifikacija
3.1
3.11
Sadrloj projokla
Projekt za obluganje odredene zgrade mora da ~adrli sledece:
- u ralilleri 1 : 100 izgled. k;m\kterisli~ne horizontalnc i vertiblne preseke delol'a 19rade predl'i.dene za oblaganjc. i raspored dilalacionih raldeln,ica. sa glavnim merHilla:
- u ranneri 1 : 20. I : 10 ili I : 5 karaklerislicne elemenle obloge. ploca. pmpusla venaea i pmlor-!'ikih banaka. uloiina otYOl"tI,kao i naerte nosccihclcmcnnlapod loge. svesa mer,lIna samih clc~menata:
- u razmeri I : 5. I : 2 ili I : 1 delalje kolvi. spona. klinova. oslonaca. rupa za uglavljivanje spojnihsred,I;lVa. k:to i delalje posebnih profila i dilatacionih razdelniea:
- tchnicki opi!'i prcd\'il.1enog sistcn1n ohlaganja. vrstc. hoje i ostule knrakteristikc ilanranog kn-mena za ploce i njiho,'e po\'rsinskc obrade, lIZ naznacenje uticaja koji se predvidaju da "e dc-lovali na oblogu.
3.12 Projcklol1l In.:ha ullaprcd lIsloviti tla sc clemcnti o!\lonaca 1.1\uhln~u. gdc Bodj~ tn mogul"'. il\lcdlllIporcdo sa grubim radovima. a II zavisl1n~li od v..sic oSl1u\'ne konslru"-(:ijc zgra<..lc prcdvi~cne 7.aoblaganje (opeka. raznc vrslc blokova. armiranobetol1ski ili 111ctnlni skclct). i sistcma nblolganja.
Izvodac obloge mora na osnovu projekla po prelhodnoj ta~ki da "riprem; radnicke monlazne pla-nove cclokupnc ohlollC sa rcdnim brojcm rctluva plo~n i rcunim brojcm I"'lo~a u svakom reot!. Oviplannvi morajll biti izradcni u podcsnoj ntzrncri. a najrnanjc I : 50. i moraju hiti podncli nH sagla!'inOSlprojeklantu. odno,no nadzornom organu pre e\'enlllainog rezanja i montaie plo~a.
Projeklant. odnosno izvoda~ gradevinc. zajedno sa izvoda~em kamene obloge. spo",zomno lIlvr.duju redosled izvodenja rado"a na oblozi u odnosu na oslale gradevinske i gradevinsko-zanalske
radove na odnosnoj gradevini. Po p",vilu. oblaganje knmenom so iz\'odi po zavrselku svih ostalihradova na p'radevini. izuzev (pri unulra~njem oblaganju) radova na bojenju i malunju. polagunjudrvenih pod ova (parkela i sl.) i pod ova od raznih \'eSta~kih materijala (linoleuma. pve.a ; sl.).
3,13
3.14
Redni broj II
Dimenzije ploce u emI Naziv \ Vrsta kame-___.__1 Broj I. Primedba
I komada
I \ \ \
ploce
I
na i obradereua I ploea I d\11ina ~irina debljina
~I
j II I I Ii
928JUS U. F7. 010 S.rana 5
3.2 Spccifikncijn
3.21 Sreciribcija mom da sadrz; spisak materijala potrebnog za oblaganje, a specifikacija za ploceIreba da je prikazana prema sledecem obraseu:
322 rrema potrebi. speeifikacija se moze dopun;ti specijalnim zahtevima za pojedine elemente obloge.a koji mogu da se odnose na vrSlu kamena, teksluru, povr§insku obrndu, profile i slicno.
Ul spccirikaeijll ohave7.no se prila1e atest u .mislu tnc. 2.1" ovog 'Iandnrdn.3.23
4 Opste odredbe
4.1
4.11
Po<etak radova
Oblaganje kamenom po oVom standardu smeju da izvode samo specijalizovana preduzeca, ili pre-duzeea sa speeijalizovanim pogonima, registrovana za izvodenje ove vrste radova.
4.12 P,C pocetka radova na oblaganju, izvodac tih radova obavezan je da proveri stanje prethounoizvr~enih gradevinskih radova, odnosuo elemenata gradevine koje treba oblagati kamenim 1'10-cama i to:
- ispravnost mera podloge, otvora, uloZina prdzora i vrata, prepusta venaca i drugih profila,u odnosu na projektom predvidene mere;
- vertiblnost, hori7.0ntalnost i eventualni nagib pod loge;
- kvalitet podloge (zidova ili meduspratne konstrukcije) u pogledu sposobnosti prinnjanja predvi-dene obloge, kao i u pogledu stanja eventualnih spojnica i eventualnog isevetavanja;
- ispravnost oslonaea i rupa za kotve, ukoliko su izveueni u samoj poulozi u toku njenog izvodenja;
- isprnvnost kamenih ploca i spo.inih sredslava .vih vrstn, ukoliko izvodac ohloge nije ujedno i;sporliCilac lih materijala.
4.13 Ukoliko primeli bilo kakve nedostatke koji bi ~tetno uticali na ispravnost obloge, izvodac obloge.ie obavezan da 0 tome izvesti nadzornog organa, odnosno izvodaca gradevinskih radova, sa zuh-tevom da se nedostaci uklone pre pOC'Clkn oblaganja.
4.2
4.21
Ziebovi i rupe
Rure za kolve u podlozi (zidu) moraju biti dovoljno velikog precnika za prijem kotve i maltera l.azalivanje, a dubine najmanje 60 mm. Po pravilu, rupe tfebn dn imaju pro~ireno dno.
Rupe i zlebovi za kotve, spone i klinove u kamenim plocama obloge moraju se iuaditi ma~inski.Rupe mogu biti okrugle ili drugog oblika, pode~enog prema predvidenim spojnim sredstvima, adubine najmanje 20 mm, slicno sl. 5.
4.22
-r
QJlQ
'.,d ;.( ;;
~/, \\~fI'
I /. /,, ,,/~ ;;
!
.I
~~
,\~-'.
Slika 5 Slika 6
4.23
Za spojna sredstva ad plo~tih pro fila preporucuju se tlebovi prema sl. 6 koji se zardu kru1nompilom malog precnika (oko 0 60 mm) ili odgovarajucom glodalicom za kamen.
Uz zlebove i rupe, u ploenma obloge, moraju se izraditi udubljenja u koja ce se upustiti kotve ilispone da ne bi svojom debljinom strcali u spojnicu, slicno prikazu oznacenom sa
"na 51. , i 6.
Slrono 6 JUS U. F7.010 929
4.24 Ziebovi i rupe u podloli i u ploe:lmn mornju ~e, pre umelanja melalnol! ~pnjnol! ~redsivil. ncisliliod pru~ine i olp"daka. i~prali vodol11 Iliko dll u llchu, odnosno rupi. ne oslilne vode, a lalim seispune plOpi~anim mallerom u koji se uli~kuje predvideno l11elalno ~pojno sredslvo.
4.3 DrIac; ralnih konstrukcija
4.31 DrzaCi ralnih konslrukeija na fasadama oblozenim kamenim plocama, kao slO su drruCi lastava.l!romohruna, antena i natpisa (firmi i reklamn), latim ~tubici b:"kon~kih ograda i 51. mornju ~e ukot-viii neposredno u podlogu.
Zabranjuje se pricvr~Civanje tib elemenata la ploce kamene obloge.
4.32. Oluci i oluene eevi, na fa~adama oblozenim kamenom, moraju hiti odmaknuli od kal11ene nhln/lenajmanje 5 em, a ucvr~ceni prenm odredbama taco 4.31.
Ukoliko na unutla~njim kamenim oblogama Irebn priCvr~liti elemente opreme ili nrmntllre In ralnein~talaeije, ondn In njihovo pricvr~civanje vnIe u svemu odredbe lac. 4.31.
4.33
4.4 Dilataeione raldelniee
U knl11enoj ohloli se moraju predvideli I ilve~ti verlikalne dilatacione raldelniee na ralmsku odnajvi~e 6 m slim da se lakva raldelniea mora izvesti i na meslu dilalaeione raldelnice zglade,ukoliko je lakva predvidena.
4.5 Ukotvljenje ploca
4.5\ Svaka ploca verliknlne obloge. izulev malih ploca povr~ine do 0.06 m2, mora hiti ukolvljena u podlo~umelalnim kotvama bilo dul verlikalnih, bilo du'- horilontal~ih Iviea, slicno Sl. 7, a prema sledecem:
- sa najmanje dye kOlve, ploce povr~ine preko 0,06 m2 do 0,20 m2:
- sa najmanje celiri kOlve, ploce povr~lne preko 0,20 m2, slim da ra]mak Ilmedu dye kolve ne ~mebiti veci ad 40 em.
P.r.O, 6m2
P~O,20mz --<:>Ai
po..O,20ml <>'t~I
Q
AI
Slika 7
4.52 Krajnje kotve-nosaci. i obicne kotve 1110raju, u ~vakom slucaju, da budu udaljene od uglova plocenajmanje 10 em. Od ove odredbe izulimaju se kotve na uglovima ploca kojima su obloleni ~Iubovi.ulozlne prolora i slicnih elemenata na uglovima, pri cemu ~e spojna sred~lva mogu po~tavljall slicnosl. 8.
Pri oblaganju donjih povr~ina (tzv. vi~ece obloge). svaka ploca ohloge, bez obzira na njenu velieinu.mora biti ukotvljena, odnosno obdena u smislu lac, 4.51.
4.53
930
----...
JUS U. F7. 010 SIr.n. 7
dt JI; .'~
d'
/
.' ",
' L'./,~
"
.
,.,,~
. ..~. //
PF~~/~ If[/~~
-
,~ ~
Pb
Slika 8
5 Oblaganje po raznim sistemima
Oblaganje vertikalnih povr~ina kamenim plo~ama 'mo~e ~e izvoditi po tri rama ~istema,
5.1
5.11
Oblaganje bez zalivanja
Oblaganje bez zalivanja pro~tora (~npljine) izmedu ohloge i podloge prema sl. l) primenjuje se zazgrade od armir:lnobetonskog ili melalnog ~keleta. kao i za mll~ivno gr",lene zgrade ako to lohln;gradcvinski prnpisi zahlcvnju lJWP.poschnih u!\lo\':\ (slcganja lcrena, fUlnih i1olacionih pOlrchHi !\I.).Proslor izmedu poledine plo~u i pod loge mol'll hiti po I'nlvilu 3,~ I em.
Oblaganje po ovom si~lemu 1110'Colpo~cli Ick 30 dana po~lc zavr~etka poslednjeg <praia. odnosnokrova, za kojc vrcrnc, smalra se, treba c.Jajc lavr~eno osnovno sleganje zgradc.
5.12
5.13 Povr~ina pod loge. ukoliko jc to zid od opeke ili blokova. mora se poravn;lIi zatinjavanjem (»dcr-sovanjem«) spojniea. a ukoliko mailer iz ~pojnica ~tr6 izvan r:1Vnipodloge. moru sc pOl'avnatistruganjem. Po~lo jc lako pripremljena, podloga se mora ;lOlovali proliv vh.ge nekim podesnim pre-maz.om koji obezbeduje »disanje« zida (»respiralornost«).
Na poledinu plo~a, sa izradenim rupama, odnosno 7.lebovil11a za metalna spojna sredslva. pola',use oslonci-odstojnici (Izv. »poga~e«) od guslog eementnog maltera I : 2 i to u svaki ugao po jedan.sli~no sl. 9. Oslonei-odslojnici su pre~nika oko 8 em i debljine bar za I em vece od odstojanja oblogeod pod loge, tj. najmanje (3-1) + 1 = 3 em, a najvi~e (3 + 1) + I = 5 em.
5.14
1
2
.L.4
,o"I"'"~. f \I'
,)-..:........
~......(. ).\
'
. I
"
. ;~.~\\_~j
"-.,,('J'\:..:~'Y
-:
~: +--- ;,
l"';-\ ":: (/C"'\ "'--,1~.' 'I
. . 0'
:''"
: :1 . . (; 'J'
.
_J . ~~w,!
-. _.--Slika 9
1) osnovni zid - podloga; 2) odstojnici od eementnog mallcra;3) plo~a obloge; 4) vazdu~ni prostor.
Slrano 8 JUS U. F7. 010 931
~.15 Na ('pisani IUI~in pripremljene plo~c sc uspruvljuju i poslavljuju na mcslo predvidcno prnjeklomlakn da jns svd eemenln; malter oslonnen-ndslojnikn bude prilisnul \II podlogu loliko da i7lnedu ru-Icdine ploCa i podloge oslane predvidenn ~apljina od 3 :i: I em. Rupc u podlozi. odnosno rure iliZlebovi u plocama. sa \lsadenim spojnim sredslvima. zaliju se malterom pTOpisanim u tac. 2.27,lahcla 2.
Ploce se poslavljaju lako da im vidna strana bude u predvidenoj ravni obloge (npr. rasacle). ZaodrZavanje jednake debljine spojniea kako horizontalnih, take i vertikalnih, u spojniee se izmeduploca slavljaju privremeni umeei (trake ili klinevi od olova, drvela ili s1.) lako da zalaze oko 1 emu dubinu spojniee. Ovi umed se poslupno vade pri zalivanju spojniea malterom, Ick poslO je maileroslonaca-odslojnika ocvrsnuo.
Sledcci, visi red ploca. .:noze se postavljali tek pO~IOje malter u prethodnom, niiem redu, potpunoocvrsnuo. i
5.16
5.\7
5.2
5.21
Ohlngnnjc sa znlivanjcm
Ob!al'anje sa zalivanjelll prostora izmcdu ploca obloge i podloge prema s1. 10 primcnjuje se za masivnogradene 19rade od opeka, raznih vrsla blokova (belona ili armiranog betona) i s1. Proslor izmedupoleuine ploca i pod loge mora bili po pravilu 3::!:: I em.
2
3 :::'
Slika 10I) osnovni zid - podloga; 2) zaliven prostor; 3) ploca obloge.
5.22
5.23
Za pocetak radova na oblaganjll vaze odredbe lac. 5.12.
Spojniee zidova od opeke ili blokova moraju se pre oblaganja ocistili (i7grebali) do dubine od oko2 elll. a ncposredno pre oblaganja, odnosno zalivanja, moraju sc pored logo isprnli VO<lOIll.Takodese mora oprali eela povr~ino pod loge, odnosno okvasiti.
Armiranobetonske j betonske povr~ine morajll se prema potrebi no podesan nacin orupaviti i okva-sili da sc poveco prionljivost malleru.
Ploce obloge se lIIogu na poledini zarezati !Iebovimn ~irine 8 do 10 mm i dubine najvi~e 8 mm (rodiboljeg prinnjanja), u morujll se pre oblaganja o~ist;li bd pra~ine i ne~islo~e, i prema polrebi oprali.
Plnee, sa i7rndenim rupumu, odnosno !Iebovimll zamelnlna spojnu sredstvll, pripremljene nil opisllninn':in, postnvljnju se n:1 meslo pre<lvideno projcktom, u nil ruzmllku od 3 :J: I em od pod loge.
Zn odrlavnnjc jednnke debljillc spojniea iZl11edu plocll VUlC u svemu odre<lbe IIl~. 5.16.
5.24
5.25
5.26
5.27
5.2H Posto se II ndgoYnra.ill~e rupc. odnnsnn 'Iehove u plu~nmn i (1otlI011.1I~lIdc:spojl1l1srcdslvn i i"Jlliju",alt<rom, prostor izmedll plo':n i podloge se zalije mallerom koji se celicnom ~ipkom ili sli~nomalatkom mora pazljivo nabili lako da ~upljina izmedu ploca obloge i pod loge bude potpuno ispunjenamalterom.
Zalivanje i nabijanje po pravilll se Izvodi u slojevima i sarno 7-'1po jedan horizonlalni red ploca.Sicueci, visi red ploca. sme se postavljati lek po~to je malter u prethodnom, nifem redu.potpunoo~vrsllun.
5.2') P..)~h) Ol:vrSI1Cmailer kojim jc ~urljina znlivcna, pov.u..lc sc urncci i7. !lipojnicn, spojnkc se o{,istc iisperu, a 7.ntimsc II njih utiskuje malter. Say visak maltera koji evenlualno iscuri iz spojnicn morn \cukloniti tako da spojniee oslanu prave, ravnomerne debljine i u ravni povr~ine obloge, ukoJiko nijedrugacije predvideno.
5.3
5.31
Oblaganje istovremeno sa i"adom podloge
Oblaganje uz istovremenu izradu podloge (zida) prema sl. II primenjuje se kad ploce obloge trebaiskoristiti kao jednostranu opJalu pri izradi zidova, uglavnom od livenog betona ili lakih belona.
932JUS LJ.F7. OIQ Siron. 9
5.32 lJ tu svrhu se sa jedne slmne zida koji treba izlili poslovljo uobieojena runo 01'1010, a sa stranekoja cc hiti ot'tlagana pOSluvlju '\e konslrukcija ou urveta iIi metal.. 'na knju cc sc privrcmcno nasla-njali rloce obloge. Konslrukcija za rrivremeno pridr!avanje rloea mora bili lakva da polpuno obel-hcdi rmvilan polozaj ploco ohl,'ge 7.:1 ugrndivanja i da odoli mehaniekim rOlresima pri ubacivanjui zbijanju belona u oplalu.
---...
3
2
5
4
Slika II
I) privremena konslrukcija la ohlogu; 2) nahijen \..clon; 3) uobicajeno oplala; 4) ploce oblol1e;5) drveni klinovi za po<.lesavonje.
5.33 prosine i neeisloce. i rrema polrebi opmli vodom. a
5.34
Ploce se pre poslavljanja rt10raju oeislili odmogu biti zlebljene sho<.lno lac. 5.25.
Kolve u plocama moraju bili poslavljene ipodloge.
I'loce, pripremljene na opisani nacin. poslavljaju se uz konslrukeiju navedenu u loc. 5.32 i za njuse na podesan naein ucvrsle. pri eemu se u spojniee izmedu plcca slavljaju umeci po lac. 5.16, 0slobodni krajevi kolvi se poviju lako da slrce upravno u belon koji se ubacuje i zbijo.
PoslO je belon kojim je izlivena podloga ocvrsnuo loliko do je omoguceno skidonje oplale, skidose po1ljivo i konslrukcija koja je rridrlovala ploce obloge, umeci se pova<.le iz spojniea, a ohloga seobm<luje u svemu prema o<.lredbama lac. 5.2K.
zolivene mollerom najmonjc 24 sala pre beloniranja
5.35
(j Ohlaganjc raznih clclllcnata
6.1
6.11
Obla~anje stabova i sHeno
Slubovi, lezene, pitoslri i slieni islaknuli. clemenli ol1loge. koo i ulo!ine prolOra i nisa. bel ohliro
1'0 kojem sislemu je izve<.lena oslala obloga, ohlazu se plocama koje mogu bili prilagOllene odre-denim oblicima m\Vedenih clemenota.
6.12 Pri njihovom Oblal!llnju, pored ukolvljenja ploea u podlogu. ploce se moraju na uglovima, o<.lnosnoS<lslaveima na uglovima, spajali medusohno sponama, slicno ,I. 8.
6.2
6.21
{)hhl~nnJ(' hnnaknPrn1Or,k; hand; slien; horil<H\tnlni elemenli ohla1u se mvnim iti "wfili,,,nim ploeam" nlljnHlnjedebljine 25 mm, slicno sl. 12 i 13.
Slik:l 12
ttB.
,Gc'fI.~"L~=---J
Slika 13
n rrivremcno prnzna spojnica
Sorana 10 JUS U. F7. Ol() 933
6.22 Gornja povrsina naveuenih el
~
nenata oblo!'e. ukoliko je na spoljnim uelovinm Illrade. 11101'11hiliilvcdcna ~a nagihol11 koji nc t cha da ,jc rnanji od 2 i;;. dn hi !oICu",o~ucilo ~livnl1.icall11osr~rske'lode. ndno"lllu nlak;nlo spin1l1.C pra~inc i druge prljavstinc.a dui. prcdnjc ivicc mora se izvcstink''�,niea. ,Iienn sl. 14.
-_~2.1.
I<'~~' """, ' '
.
"..
'.'
.
~'",
,
"0.;' ,
' ",
.1,... ~"""",,,,,,, \I"~ ">:"~ ',:;.>"
l1~.
Ic""'1.'>L_~Jj
!!l../
Sliku 14
6.23 Spnjnica izmcdu venikalne obloge i Pf0101'skog banku morn bili sirine najmanje I em, i un lavr-sclka cclokupne ohlogc mom ostati I1clsPl.lnjcnumultcrom (kod (I II sl. 12), II mnltcrnm se ~mcznli,i 1ck r~lsto j..: Z::1Vr5CI10nsnnvno sleganjc zgrude.
6.3 Ohhl~anjc horimnlalno 0<107.<10
Oblaganje Od01UO nauproznrnika. venaca. nauslresnica i slienih povr~ina okrenulih nadole (IIV.»viseCih povrsim\«) sheno sl. 15. izvodi sc plocama koje se Illorajunaro~ito hri'ljivo ukutviti u pnd.In!'o. Knlve morajo hiti nhelhcdcne od ilvlaeenju il !,udlogc i ploee. sli~no sl. 16.
Slikn 15
)i_'k(Jr:.~q!,:_aJ~c' !!.'!J.- ..~-:\
Ii
2%
~:~(-.,;;-,~
~fI.
A
Sliku 16
O,'oli"
1--------
o,.'o'j ~
6.41
Ohlaganjc po<lnol.ja
Ohlaganjc pounoija ispod verliblno oblozenih povr~inn (rasau:.. slubova i sl.) izvodi sc. po pravilu.ploeama uchljim od onih kojima je oblo!ena ostala vertik,lInu povr~ina.
6.4
934JUS U. F1. 010 Strana 11
6.42 I'ri oblaganju podnolja. izmedu Iroloara. odnosno poda i donje iviee podn07ja. mora sc oslavilihorilOlUlllnll dilalaeiona razdclniea debljine nlljmllnje 2 em. koja se privremeno hpuni peskom.plaslicnom masom ili podesnim umedmll. Ako je Irolour. odlll"no
pod u nll~ibu. onda se spojniea
il.\'\Hli ruruh::lno ~n tl'utuurul11.ndnnsno p~,dnm. Po 1uvr~clkllcc:lukupnngnhlugunjui oSl\uvnng",h:gunjaIgrode. ruzdclnicasc i~b.li. isperc i zatim ispuni tvrdim asfaltom ili slicnim izoladonim.clasticnim mUlcrijalom, sHcno sl. 17.
~J-l.,.".2...;,;' J...1
Slika 17
I) osnovni zid: 2) ialivcn prl"lor; 3) oblogll podn01ja; 4) bidroizolucija: S) privremeno pralna
ra~dclnica; 6) horizonlalni oslonae podnoija; 7) Iroloar, odnosno pod.
6.43 Izmedu pod loge (zida) i oblog~ podnozja. kao i izmedu obloge podnolja i IroIO:"".odnosno poda.
mora se predvideli i izradili hidroizolaeioni sloj. ako se podnotje nalazi k,1O saslavni deo spoljneobloge. ili obloge u vlaznim proslorijama.
6.5 Obrnda dilalationih ruzdelnien
6.SI Verlikalne dilalaeione razdclniee mogu se obradili na naCin prikazan na sl. 18. Sirina razdclniee morabiti najmanje \ em i u nju se Slavlja elaslicni umelak propisan u la~. 2.4.
..!..
Slika 18
I) .11I,IICn; umclllk: 2) 11I1'llvnl kit: 3J evellluuluu dllaluciju I'II/ddnkll Igrude.
6.52 Elaslieni umeei po prethodnoj lacki I reba da ispunja\'aju samo oko 1/2 dnbinc raHldn;ee. lakn <laprcdnja pulovina l"allh;lnicc t1!\tnnc prn/.nn. u prnlninn !oICnuklUH.Jnoi~punjanl I.:tp'i\'nim clusliC:l\imkilom.
6.6 Oblaganje slepcnica
6.6\ Oblaganjc slepeniea iz\'odi se na gazislima i tclima slepena, a ukoliko je projcklom pred\'ideno,i na obimnom zidu Hi obraznom nosa~u, u vidu podnolja, 51i~no 51. 19.
Strana 12 JUS U. F7. 010 935
~~~~r ipovi d./alja C
Slika 19I) gal;;;te; 2) celo; 3) cementni malter; 4) i 5) podnolje du! lida, odnosno du7. obralnog nosaca.
6.62 Ploce gali;;ta moraju biti debljine najmanje 20 mm. sa prednjom stranom proizvoljno profilisanom.slicno detaljima uz sl. 19. Prednja, gornja ivica gazi~ne ploce mora da bude zako~ena Hi laC !>Ijena.
Gali;;ne ploce se poldu u sloj ccmentnog maltera (posteljieu) tako da ploce celom povrsinom po.Civaju na malteru bel supljih mesta. Prednja ivica gazi~ne ploce mora biti za I do 2 mm nila od spoj.nice galista sa celom.
Ploce cela stepenica mogu biti tanje od gazisnih ploca, ali najmanje debljine 10 mm, n postavljaju se n~sloj cemenlnog maltera.
Ploce podnozja, debljine najmanje 10 mm, postavljaju se na sloj cementnog maltera koji se naba.cuje na prethodno ocisten lid, odnosno obrazni nosac.
6.63
6.64
6.65
6.7 Obh'~onje podovo
6.71 Oblaganje (polaganje) podova izvodi se ploeama debljine propisane u taco 2,18 na prethodnoociseenu i opranu podlogu (meduspratnll konstrukcijll, masivnu plocu ild,) preko koje se ra7.:lsli-re sloj cemenlnog maltera premo odredbama taco 2.27, cija debljina mora hili najmanje 2 em. Ce.mentni malter za ovu svrhu mora biti konzistencije »vlaian kao lemlja« i mora se solidno podbijatipod place. Ploce se polatu tacno horilontalno ili prema predvidenom nagibu.
Po zavrsenom oblaganju poda, spojniee izmedu ploea se moraju zaliti !itkim cementnim malterom,a visak maltera se, po njegovom stvrdnjavanju, mora pa!ljivo ostrugati; zaprljana mesta prem"potrebi oprali.
Iznad dilatacionih razdelnica zgrade (u podlozi) moraju se izraditi dilatacione razdelnice i u oblolipoda, slicno sl. 18.
6.72
6.73
7 Zavrsne otlrcdbc
7.17.11
7.o~lltnc mere
I'omoenc konstrukcije. potrebne pri izvodenju obloge, kao sto su skele, dizalice i sl., llIoraju hi',uskladene odgovarajueim propisima 0 lastitnim merama pri izvodenju gradevinskih radova, i moraj1lse odriavati u ispravnom slanju sve do zavrsetka radova na oblozi.
ZaWlne mere, u smislu prethodne tacke. podrazumevaju ,ve mere potrebne la zaWtu radnika r Ij
transportu i ugradivanju potrebnih materijala la oblogu, i ostalih radnika uposlenih na drugir,]delovima zgrade, kao i eventualnih prolaznika.
',12
936JUS U. F7. 010 SIr8n8 13
7.13 U cilju 7J\~lite izvedenih delovu obloge. do preduj. nuru~iocu zavr§cne obloge, u nnro~ilo oko vrutn.prozo"" raznih iviea i sl., izvoda~ obloge obavezan je da ih obezbedi privremenom oplalom iIislicnim sredstvima, kako oblozene delove ne bi o~tetili radnici zaposleni na eventualnim drugimradovima na zgradi.
G"zi~ta stepenica. podovi i drugi horizontalni delovi obloge, za~ticuju se tankim slojem (I do 3 mm)gipsanog maltera koji se kao zitka ka~a razlije preko obloge i ostavi da otvrdne.
7.2 Pr.m.ravanj. I. obra~un izvlienih radova
Izvrseni radovi na oblozi premeravaju se i obra~unavaju i to:
- 1)0 m2, obloge za rayne i oble povr~ine. bilo vertikalne, bilo horizontalne;
- po duznom metru, obloge za uloline. pragove, vence, stepenice. oarade, na r8Zne na~ine obra-dene ivice. dilatacione razdelnice i sl.;
- po komadu. razni elementi odredenog oblika i velifine koji se vise puta ponavljaju kao sto sukonzole, balustri i sli~ni elementi.
Zu obloge za koje je ugovoreno obrafunavanje po m2. mere se stvarne duzine i sirine vidne obloge,pri cernu se neobloleni delovi povdina do zakljucno 0,30 m2 (npr. ni~e za osigura~. ventile i 51.u vertikalnim oblogama, ili osnove stubova i 51. u podovima) ne odbijaju.
7.21
7.22
7.23
7.24Z" obloge za koje je ugovoreno obra~unavanje po duznom metru, mere se najdule vidne ivice obloge.
Izvouac je obavezan da za svrhe obra~unavanja pripremi ta~ne podatke 0 stvarno izvr~enim rado-vima na oblag.,nju, i eventualnim izmenama i odstupanjima u odnosu na prvobitno ugovorenepia nove.
Ukoliko pri obra~unu nisu pripr<mljeni dokumenti navedeni II prethodnoj tafki, izvoda~ je dulanda obezbedi potrebna pomocna sredstva za pristup oblolenim povdinama. odnosno da omoguCipremeravanje pre skidanja skele. Isto tako, izvoda~ mora da obezbedi potrebne radnike za pomaganjepri premcravanju. .
7.25
7.3
7,31
Preda]a iznsenih radova
Gotovu oblogu izvoda~ je obavezan da preda narufiocu polpuno ofiiCenu ad nmltera ili drugihoSI"taka i, prema potrebi, opranu.
SYe skele i druge konstrukcije, upotrebljene pri izradi i zastiti obloge, moraju bili uklonjene.Razne otpatke. suviSne plo~e i drugi materijal, koji su preostali od radova na oblag"nju. izYoda~obloge je obuvezan da ukloni sa zgrade i grudilistn.
Nedostatke koji se pri predaji naruciocu utvrde na oblozi i ostnlim r"dovima, a koji su proistekliradom izvodaca obloge, izvodac mora strufno da opravi i dovede u ispravno stanje u odredenomroku.
.
7.32
7.33
7.4 Rok ob8Tezne primene
Odredbe ovog standarda primenjiyace se abavezno od J. januara 1967. godine.Oye se odredbe neee primenjivati na radove na oblaganju ukoliko je njihovo izvr~nje zapoceto iliugovoreno pre navedenog roka.
Veza sa drugim stundardima
JUS B.B3.2oo - Prirodni kamen. Plo~e za oblaganje zidova i podova. Oblik, dimenzije i klusifikucija
JUS B.C1.OIO - Cementi
JUS B.C1.011 - Klasifikacija i uslovi kvalileta cemenata proizvedenih od portlandcementnog.klinkera
JUS B.C1.0IS - Aluminantni cement. Uslovi k'{aliteta i mehanicka ispitiyanjaJUS B.C1.020 - Gradevinski kree
JUS U.N1.201 - Prefabrikovani gradevinski clementi. Stepeniee
JUS U.N9.0SI .- Prefabrikovani aradevinski element I, Prozorski band od prirodnoa kamena
AtamD81 Beon8dakt Irafltkl uvod - Beolnd
937DK 621.8:001 3
J UGOSLOVENSKI
STANDARD
SA 08A VEZNOM
PRIMENOM
oil 198(}.01.(J9
JUSU.CS.020
1980.
Pmilnk br, 31-7303/1 od 198()'~17; SlutbenlliltSFRJ, br. 25/80.
Projek tovanje nUll tib brUla 1
hldrotehniekib n88lpaTEHNICKI USLOVI
Dam~ Tec/mica/ requirement. for de'l8n
1 Predmet standarda
1.1 Ovim standardom"
utvrduju tehnltkl uslovl za projektovanje naslpa i nasulih brana kojl"
izvodepretetno III potpuno od prlrodnih materijala, a za polrebe vodoprlvrede, eleklroprlvrede. InduI,r1e,saobrataja I u komunllne avrhe.
Ovaj standard definlle tehnleke elemente projektovanja 0 kojima je neophodno vodiC. neuna pri
formlranju lehnleke dokumentacije, Izvodonju I eksploatacijl hldrolehnltkih naslpa I nasutih brana.1.2
2 Izbor tipa konstrukcije nasipa ill brane
Tip konltrukcije ae odreduje na osnovu lehn'ltko-ekonomskol razmalranja varijanlnlh Ǥenj. na
jednom 111vile pregradnih mesla.2.1
2,2 Na Izbot IIpa nasipa IIIbrana ulleu sledetl raktorl:
- r."",I01.lvl nlilerlJIIII koJI po IvoJlan leomcl\lUlltkl1ll IVOJI'vllll. I ekapiool.clonllll nllovh,,,, IInl:l1.enobzlr za korlltenje;
- kllmatski uslovi kojl definllU dutlnu Irajanja sezone za rad sa pojedlnlm malerljallma I uslovl za lajrad;
- prlSlupotnosl prom. (Irose) gde It smello konltrukcij., u odno.u na lokaelje "'"I)()lot.lvlh mOler;j.l. I
Iredllv.1.I lrallipurt.
u~loyt tt'meIJt'III. konalrukrljt', kakn f"1 a('lornrhRlIll'khn IVnJtlvlml IrlllrU. I.kn I u vt'/.1." ohlllln""
vralolll I n.jolljelll r.llov. no oJ.tanJII lemelJ., loku\l. u l.m.IJhnil I "'lIghll ",,;...Im. koJI prelhCIII. IIIogranltavoju ugradlvonje malerlj.la u konslrukclju, a zavlse od oblika lerena I avojslava lemelJa kao
sredlne za koju se vezuje objekat;
- uslovl Izvodenja oslalih objekata (evakuaclonih organa, objekau razne namene sme!lenih na profilu illIrasi), vremenskl I organjzacloni uslovl, koriltenje malerijala Iz Iskopa, redosled radova, bezbednosl
lid.;
- uslovl u vezl sa mogutnoltu elapne Izgradnje I etapne eksploalacije konsnukclje (pre deflnlllvnoldovrlenja);
- hidrololkl uslovl na profolu (ili tras!) I probleml evakuacije voda u toku iI.gradnje I u lokueksploatacije;
- lie pen selzmltnoslilokaelje na koJoj .. I,"dl obJekal (brana-naslp);
- ugrotenost podrutja nlzvodno od brane, ill posebnl zahlevi u 10m pogledu;
- vojn! - stratelkl znataj konstrukcije I poaebnl zahtevl u tom pogledu;
- eksploalaclonl uslovll s 11mu vczl redovna I vanredna opleretenj., vr.me korlltcllja objekla 1sl.;
- velitina I znataJ objokla I I 11mu vezl Ilrpen uhlevan. 118\1rnosllI dozvoljelll al,I"" rll.lka.
1 izcl8njeI
SA VEZN1 ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
938
Navedenl faklorl, svaki za ,sebe, mogu predslavljall predmel projekla, odredivanja kroz Iludije IIslntivanja, UImogu bill zadall projeklnirn zadatkom.
Faklorl koji ulii~u na izbor IIpa ili Jokaeije brane, a ne podie1u mogu~nosti Istra1ivanJa ill se mogu
odreditl - defmlsali na drugim osnovama, rnoraju se navesll u projektnom zadatku.
3 Materijal za grade.ve
3.1 Za nastpe I nasule brane rnogu se korlstill svi prirodnt, dofabrikovlni I indullrljski malerijali kojl auposloJanib IVojslava u vremenu ekspJoalaeije - korllfenjl objekla ill elja promena svoJsllVI ne
umanjuJe sigumosl I funkcionalnosl obJekla ispod polrebnog nlvoa, iii se II promenl u vremenu uzirna u
obztr pri iz.radi projekla i iz.boru dirnenziJa.
Za koriltenJe malerijala koJI sadrte lakoraslvorlJive soli I nepotpuno razlotene mllerije organskog illneorganskog saslava potreban Je poseban dokaz.
3.2
3.3 Plema utaj nameni malerijali mogu bill:
- zapllvnl, kojl lIu1e za formlrlnje vododrtive zone u lelu brane I na kontaklu sa temeijlml (Iepib);
- dr.namo-fillarskl, kojl lIu1e za pribvallnje I odvodenje fillraCtonog tokl cprovtrne vode) Iz.temelja
Uliz. lell brane I za ubrzavanJe konsolidaeije zona brane Izsrldenib oil ltilljivib malerljlla ill lemelJI;
- zallilno-obioml, kojiliute za spreeavanje erozije od spoljnib ulleaja kojl deluju na branu ill nlllp;
- nosivl, kojl slu1e da obezbede slabilnosl i dovoijno malu deformabUnol1 naslpa (brane) prl eemu su
01la1efunkeije sporednog znaeaja;
- balaslnl, kojl alu1e da obezbede ve~u malU za nnsivu zonu, I 11m da svoJstva evrslo~e tdeformabUnosti balaslne zone imaju spored an znaeaj.
Po svojim osnovnim svojslvirna malerijali koji se korisle za nasipe i brane mogu biti:3.4
a) kohezlvni - finozml maleriJali
- sadrte preko 50 % frakelJa silnijib od 0,063 mm,
- Imaju granleu leeenJa (WI) ve~u od 20 Iln<\eks plaslienostilp ve~1od 10, odredene na frakeiJamakrupno~e Ispod 0,50 mm,
- irnaju merlJivu evrslo~u prt vlatnosll oko Wp Oednoaksijalna evrslo~a),
- ne ..drte vile od 5 do 10% frakeija od 0,50 do 5,00 mm;
b) nekohezlvnl- flnozrnl materijall
- ..drte preko 50 % frakeija sitnijib od 0,063 mm,
- irnaju granleu teeenja (Wt) manju od 20 I indeks plastienosli Ip manji od 10, odredene na
frakeijama krupno~e Ispod 0,50 mm,
- irnaJu praktieno nemerljlvo malu jednoaksijalnu evrsto~u pri vlamosll oko Wp,
- irnaju zma silnija od 4,74 mm;
e) nekohezivni zmasti(Jrlnularnl) malerljall
- sadrte oko t 2 % frakeija silnijib od 0,063 mm.'
- Imajll najv~e zrno oko 5.00 mm !IIlmaju naJvile 5 do 10% frakeGI krupnlJlh od 5,00 mm;
d) grubozrnlmalerljali
- sadrte vile od 50 % frakelja krupnijU, od 5,00 mm,
- ne sadrte vile od 12 % frakelja Iltnljlh od 0,063 mm;
e) meianl malerljall
- sadrte od 12 do 50 % frakega silnijib od 0,063 mm,
- irnaju granulomelrijsku krivu sa priblitno horizontalnim d.lom u nekom podruCju (nedostalakpojedlnil. f..kelJa);
f) poboljl3ni malerijali (sa induslrijskirn proizvodirna).
939
3.5 Za ftnozrne malerlJale I nekohezlvne zrnasle malertJale sa najkrupllijim zroom oko 5,00 mm prlmenJuJu
se jugoslovenskt slandardt za geomehanitka ispilivanja navedent u t. 3.7 Igcomehanltka AC-klaslftkaci.ja, kao !lo je navedeno u lehnltkom normatlvu za lemeljenje.
Za grubozme i me!ane malerijale primena JU~slandarda je ogranitena zbog efekla razmere velitine
zma prema velitini uzorka i aparala za ispilivanje. Svako tspilivanje ovih malerljala zahleva analizu iprovero ulieaja velitine i oslalih $Vojslava Zlna na dobijenl rezultal, Ij. proutellosl inlerakeije
uzorak - aparal, a zalim uzorak - prirodna razmera.
3.6
3.7 OSIIOVIIOgeolllehanltk. "'OJIIV. IlllIlerlJlllo u h"lIIl (1I..lpu) dplo aU II 1131,,111,,1111""JIIS 11.111.012,JUS U.BL.014, JUS U.BL.016, JUS U.B1.018, IUS U.BL.020, JUS U.B1.024, IUS U.BI.026,
JUS U.Bl.030, JUS U.Bl.032, JUS U.Bl.034.
3.8 U slutaju nedovoljnog prelhodnog iskuslva sa slitnim III \slim malerijalima (po ""Sla"ku, poreklu ilokaliletu), moraju se ispilali sledeta posebna geomehanitka Ivojslva:
- mineralo!ki saslav (kvalilalivna i kvantilativna analiza) frakeija.
- hemijskl saslav podzemne vode,
- ekspanzivnosl - bubrenje, skupljanje,
- oselljivosl prema zasitenju (pri dodiru s vodom) u pogledu promene deformabilnosli,
- oselijivosl prema pulzaeiono-dinamitkom opleretenju,
- oselijivosl prema dlsperziJi glinenill frakelja u uslovima slrujanja vode iz akumulaciJe koja je druktijcg
kvalilela 0.1 podzemne vode,
- dukliinosl - slepen razvlatenja malerijala do pojave pukolina,
- puzanje pri stalnom naponu I relaksaelja napona p~i .lalnoJ defonnaciji,
- brzina disipacije porilih prilisaka,
- degradaeija u vremenu, utieaj mraza na tvrslotu.
3.9 Na lokaeij; gde .. predvlda eksploalaelja lIekog malerlJala lIIoraJu sc ohavlll 1.lral.1I1radovl koJh"', scdokazuje:
- zaliha malerijala u latno odredenim graniearna,
- uniformnosl saslava,
- podobnost za eksploalaeiju,
- geomehanitkl kvaliletl matceijala (hllni za upotrebu),
- % otpada Galovine).
3.10. Za malertjale koji !Ie mogu korislill za nasipanje vUe sc laboratorijska I lerenska ispilivanja kojima !ICutvrduju klaslftkaciona I inl.enjerska $VojSlvabllna za:
- ekspJoalaeiju u raznim vremenskim prllikama,
- ugradlvanjena najracionalnijinatin (oplimalanutro!ak energijenabijanja),
- vododr1JjivosII erozionu slgumost (spoljnu I unularnju),
- stabilno.1 I deformabilnosl,
- poSlojanosl u eksploalacionim uslovima.
4 Temeije~e
4.1
4,2
Brane i nasipi od prirodnih malerijala se mogu gradili na slenovilom i neslenovilom Ilu u lemeljlma.
Povezivanjem lela brane Ilemelja mora se obezbedill:
- statltko sadejstva,
- filtraelono sadejSlva,
- erozlona siluroosl,
- defonnaeiona slgumoll.
940. ..
4.3
4.4
4.5
4.6
Za zale~ene geomehanl~ke karakterlstike Iia na profilu I za obllk pregradnog proma mora'"lelmoekonomskom analizom odrediti:
- najpovoljnljl raspored i primena malerijala u lelu brane iIi nasipa,
- najadekvalniji trelman lemelja u eUju obezbedenja s;gumosli od erozije, defonnaeije i gubltka vode,
- najpovoljnija upotreba malerljala iz raspolotivih iskopa za druge objekle.
Svojstva lemeljnog lIa nalaze sc u Interakeijl sa svojstvima zona u branl (naslpu) i la inlerakcija odredujedimenzije I karakler zona u brani (naslpu).
Ako se u malerijalima lemeljnog lIa ulvrdi prisulnosl neslabilnih, rastvorljlvih sastojaka, moraju sc pritemeljenju preduzeti posebne mere.
Radovi (prlvremenl I prlpremni) kojlma se remet! prlrodno stanje u lemeljima moraju sc izvodit! tako da
se u lemeljlma ne usposlavi novo slanje za koje konstrukelja nasipa ill brane nije s;guma, Iii se morajuizvesti I naknadne me~e za uspostavljanje polrebnog kvalilela u temeljlma.
5 Racunsko dimimzionisaqje
5.1 Definieija
Pod ra~unskim dimenzionlsanjem podrazumevaju se leorijske, semiempirljske i empirijske melodekojima se odrcduju dimcnzije svakog konstruktivnog elcmenta iIi se za usvojenu veli~inu konstruktivnogelementa odreduje numeri~ka vrednosl koja karakleri~ da Ii usvojeni elemenl zadovoljava iIi ne.Dovoljnost dimenzija se definl!e krlterljumlma koji se usvajaju u odnosu na ra~unskl uticaj I metoduprora~una. Stoga se metoda prora~una I krlterijum koii se poslavlja kao dovoljan moraju jasno iskazat! upostupku ra~unskog dimenzlonl..nja.
5.2
5.2.1
Osnovni prora~uni
Prora~un fillraelone sllke
Prora~un filtracione slike obuhvala:
- polotaj provirne linije u lelu brane i u lerenu, tj. bokovima na koje se oslanja brana;
- koli~lnu filtracionog prolieaja kroz telo brane, temelja I bokova;
- pijezomelarske priliske I gradljente u telu brane, pri izlazu iz lela brane llerena,
materijala razli~llih propuslljivosti, na Izlazu loka filtraelje u drename elemente.
Filtraciona slika, u zavisnosti od slot.onosli, doblja se:
na konlaktima
- anallti~ki, pomo~u strujnih mreta (dvodimenzionalno);
- numerl~klm melodama (dlrereneni pnstupak. kona~nl elemenl);
- eksp..hnentalno, na modeUma (analogonlma) I nzl~klm modeUIIIII.
Slepen ~malizacije (upro~enja) slvarne sredine se u svakom konkrelnom slu~aju mora opravdati
pOlrebnim slepenom ta~nosli rezultala I njihovom prlmenom (korl~enjem), !to je Islovremeno i
kriterijum za prlmenljlvost usvojene metode.
5.2.2 Prora~un filtracione - erozione sigurnoall
VUI se za one maleryale u telu brane I temeljima kojl su podlomi erozyi usled delovanja filtracionih sila.Razlikuju se slu~ajevl za:
- fi1tarski neza!ti~enl materijal (tj. sa. slobodnim Izlaskom fi1tracije na povUinu);
- fillarski zanl~enl malerljal (zone u telu brane Iii temeljlma).
KIlterijumi za fi1tarski neza!ll~eni I za!ti~enl materijal se defini!U preko srednje vrednostl gradljenta koja
ne sme blti ve~a od dalih u tabeli I i 2.
Jar Malerijal
0,12 Finozrni pratinast pesak
0,14 Finozrni pesak 0,063 < d < 0,50 mm
0,17 Srednjezrni pesak 0,50 < d < 2,00 mm
0,20 Krupnozrni pesak 2,00 < d < 5,00 mm
0,30 Srednjezrni Sljunak 10,0 < d < 20,00 mm
0,40 Krupnozrni Iljunak 20,0 <d < 100 mm0,50 Zbijena gJina 0,50 < Ie < 1,00
0,65 Cvrsta gJina Ie < 1,00
J'f Malerijal
10 Zbijena glina u brani
12 Zbijena glina u lepillu, debljine 0,50 m, najmanje
3 Glinoviti prall u brani
4 Glinoviti prall u lepillu, debljine 0,50 m. najmanje
941
Tabela I - Kriterijum za ftltarski nezaUiten materijal
Tabela 2 - Krilerijum za ftltarski zaUiten malerijal
Konlaktna erozija zemljanih materijala na spoju sa konstrukcij.ma od maler;jala vete krulosti (beton,telik, drvo, plaslitne materije itd,) spret.v. se na Osnovo istih krilerijuma, ali primenjenih ne n. srednjevet na najvete izlazne gradijenle (lokalne), kOJI 50 odreduJu iz filtraclone slike (pToTatunom ili
model skim ekspeTimentima),
Pro rat un filtarske ZOne5.2.3
5.2.3.1 Odredivanje granulometriJskog sastava
Granulomelrijski saslav prvog - pest.nog Jillra mora zadovoljavati sledete uslove:
- najvile 5 % zena silnijih od 0,063 mm (izuzetno do 12 % sadTtaj. 0,063 nun);
- koeliciJent Jednoiltnostl d60/d 10.;;10;
- d.. < 2 mm.
942
Filtar slutl da glinene i prafinaste materljale Stiti od kontaktne erozlje.
Granulometrijski sastay drug~g - IIjunfanog filtra mora zadoyoljavati usloye:
d.o F II =(5 do 10) X dlO F I
kada je:
(d", F II/d,o F 11).3 do 4
iii:
d.oF II- (12 do 58)dlO F I
d.. F II = (12 do 40)d.. F II
kada je:
(d", F II/d,o F II);> 6
(d.. F II)'=odldo3
d 10F II X d", F II
Granulometrijskl sastay drugog - drobljenog filtra (sa nezaobljenlm unlma) mora zadoyoljayall usloye:
dlO F II =(9 do 30) X d.o F 1
d.. FII-(6do 18)Xd" Fl
Ukollko se radio za!till materljala fije je najkrupnije zrno ycee od 5,00 mm ad 10 >0,063 mm, and a se
napred naYedenl Izrazl za odnose F I I F II mogu korlstlll uz usloy da se za F 1 granulometrijska krlya
redukuje na zrna manja od 5,00 mm.
Prl upotrebl perforlrane drenatne ceyl krutn,?g preseka prefnik olvora mora Izn05111:
~<; 2,5 d.o F
~ <; 0,5 da. F
5.2.3.2
pri femu filtarskl materljal aka ceyl treba da ima d",/d 10<; 5,
Prorafun dlmenzlja fi1tarsklh zona
Dimenzije filtaukih zona odreduju se po parametrlma:
- doyoljnog kapaclteta i
- doyoljne dimenzije za slgurno I ekonomlfno Izyodenje.
KapacUet 50 odreduje hidraulifkim prorafunom (jllracije, a konstruktlyne potrehne dimenlije zayl.. odsredstaya za izyOl1enjoI koltanja materijala koji 50ugraduje kao filtar.
5.2.4
5.2.4.1
Prorafun zaltltne ohloge uzyodne - yodene ko.lne
Odredlyanje merodaynog rafunskog uticaja yisine talasa
Uticaj ylslne talasa odreduje .. na osnoyu:
- usyojene brzlne, prayca I trajanja yetra koji deluje uprayno na osu hrane;
Mmlk., M50% Mmlll.5!! M5'!L Dehljllla .Iuja IIpravlloNojvcta vl.llla tolo.o mala zrna liB knsillu
H kg mkg kg
0 do 0,60 90 22 0,5 mln U,4U
0,60 do 1,20 225 45 I 0,8 do 0,50
1,20 do 1,80 675 90 2 1,0 do 0,60
1,80 do 2,50 1250 160 3 1,50 do 0,75
-.943
- vrednostl efektlvne dutlne zalela za pravae t 45° od pravea delovanja merodavnoa velra po oh~ascu:
efektlvnl zalel:1:1 XI eos',"!
1:1eos '"!
gdeje:
a; = 0;t6°;tI20;t 180;t240;t300;t36°;t42°;
Xi = odgovarajute dutlnezaleta;1:, eos,"! =13,15;
a; = 0 odgovara normall na pravae pruhnja brane.
Polio se odredi merodavna dutlna zalela za pravae a = 0, onda je vlsina talasa (ratunska) odredenaIntenzltelomi trajanjemvetrakojl se poklapasa praveem
'"! = O.Izhor merodavnog Inlenzllela I odgovarajuteg trajanja velra Ie vrli prema dljagramu, prl temu Iemerodavnllntenzltet uzlma za verovatnotu pojave od 2 %.
:i'I(J
:5
100
15 2.) ~,1;1.,1O tr 10 10~ JO
'°"Dulina ulela u km.
Dijagram vi.lne talasa (0.15 m do 6,00 m)
5.2.4.2 Odredivanje dimenzija za!tllne obloge
Dimenzije za!tilne ohloge odreduju se na o.novu merodavne velltine tala.a pomotu poluempirlj.kih iii
polueksperimenlalnih ohrazaea.
Okvirne vredno.ti nasule obloge od krupnog kamena za kosine I: 2 ,do 1:4 dale .u u labell 3.
Tabela 3 - Okvirne vrednosli nasule obloge od krupnog kamena
944
,
5.2.55.2.5.1
5.2.5.25.2.5.2.1
Mogu se dOlvolili odslupanja od t 50 % M za svaku velitinu. Odnos pretnika Hna i mase se rat una po
obraseu:
M=O,76XO'X'Y
gdeje:
'Y - suvazapreminska masa zrna U ohlozi.
Zallilni fillarski sloj ispod ohloge mora Imatl:
I 10.. F = (5 do
10) X Dn obloge,
(0", F/0 10F) = 3 do 5
I dehljinu najmanje 50 % dehljine obloge.Zallila od erolije malerijala u lelu hrane vrll se prema fillarsklm krilerijumima illotenim u I. 5.2.3.Za armiranobelonske zaltitne plote se ,uzima:
- dehl]lne - 15 em U lala", od 0.50 m,
25 em za lala", od 2,50 m;
- % armiranje - O,5'1f u obe lOne I u dva pravea; -
- mere u osnovi - najvile 3 m (tj. 3 X 3 m)
Za belonske prllme, ako'"
primenjuju kao lldana ohloga, mogu'"
usvo]ltI na]manje vrednosli M.o %
dale za kamenu obloBU, tj. od 10 kg za talas do 0,60. Za lalase vete od 0,60 mere blokova'"
moraju
odredili proratunom.Odllns IID]krate prema IID]duto] IIralll prllme ne sme pretl odnos 1:3.
Podloga za beton.ke obloge'"
formira lako da ne dode do njenog ispiran]a kroz spojnice.
Analiza slahllnostl kosin a
Op!ta natela
Analiza slabUnosti kosine se sprovodi po principima I zakonima leorijske I primenjene mehanike krulih i
deformahUnih tela. Izabrana metoda proratuna mO,rase oslanjall na realne uslove za sile I dcformaeije, 0
temu se mora dati ohrazlotenje uz proratun. Anallu ohuhvala:
- ratunsku !emu,- para meIre tvrslote,
- raspored unularnjih slla.
- faklore slgurnost\,
- velitinu dozvoljenih deformacija.
Za usva]anje svakog od navedenlh elemenala uhleva'"
obrazlotenje.Proratun slabUnosti
'"vrll za uslove rayne deformacije. Ij. za krititne promene upravne na prutonje
hrane (naslpa), oslm kada posloje posebni razlozl za sprovodenje proratuna u trl dimenll]e.
Ratunska opleretonja
Stailla opleretenja
Za zemljanl n.slp III hrallu stalno opteretelljo se fnrmlra po ohavljonoj konsolhlacljl, tj. po uuzlmonJukonatne upremlno pora I po postlullju dennltlvllih napono u tvrsloj fazi. U votint .Iutajeva slalnnopleretenje se sastoj I od:
- sopstveno mase nasipa (brane),
- mase stalnlh objekata na nastpu (hranl),
945
5.2.5.2.2
5.2.5.2.3
5.2.5.3
5.2.5.4
- stalnih povr!inskih sila od vode,
- stalnih zapreminskih sila od slobodne vode u sredini (uzgon--pijezometarski prlll.ak, flllr.c\oniprillsak).
Povremena opteretenja
I'ovrem"noopteretenje 50 Javljau eksploataeiJl1mote imati reddvnlIIIsluCajnikarakter, tj. Javljati50upozn.tim 111u nepoznallm, slutaJnlm perlodlma vremena.
Z. naslpe koJI slute i za puteve to je saobrataJno opteretenJe, Z8 br.ne Je to oscll.elJ. nlvoa vode u
akumul.elJI, lel7.mlCklutlcaJl, eklplo7.IJo,dlna",ICko ",lIIlno I .IICnn.Povromeno opteretenje zavlsl od tipa objekta, ali 50 mora jasno zadati, narotito u odnosu na stepen
konsolidovanosti brane IIi nasipa.
Prlvremena opteretenja
Prlvremeno opteretenJe se javlja u toku Izvodenja 111eksploataclJe kao prlvrerneno, prola7.llo ,tanJe u knJe
so objekat (naslp, brana) vlk ne vrata. Deflnlcija ovog opteretenja Je speelnCna za ,vakl obJekat, ali ..mora jasno zadall jer predstavlja nelzbetno stanje objekta pre nJcgovog potpunog dovr!cnja Ipreozlmanja funkeije za koju 50gradi.
RaCunska !ema
ProraCunstabllnosti sastojl50 u ulvrdlvanjn granlCnog sluCaja konOguraelje (naglha koslna, vldne kn,lnaI II.) I graniCne vellClne opteretenja kod kojeg 50 sredina nalazl u stanju zadovoljavaJute slguroosti protiv
sloma i u stanJu deformaeija prihvatijivih za njenu funkcionalnost (kao brane ill naslpa).
Za formlranje raCunske !erne potrcbno je:
a) odabrati razdelnu povr!inu (Hnljo kllzanja) izmedu nepokretnog i potencljalno pokretnog dela u
popreCnom pre5Ok~;
b) dennisaU veHCinu I pravae "clovanja slla (spoljnih utieaja) na potencijalno pnkrclni dcn branc
(naslpa);
c) dennlsali mehanizam deformlsanja (pomeranja) poteneijalno pokretnog dela brane (naslpa), i to:
- kao krutog tela u eelinl,
- kao krutog tela izdeljenog u blokove IIi lamele,
- kao kombinaeiju krutog tela I zona u stanju graniCne ravnotete.
Parametri Cvrstote
I'nsto]e pura",otrl Cvrsln~e Z8konsolldovano I pararnotrl Cvrsto~e za nekonsolldovana slanja tla - mate-rijala od kojeg je formirana bran a (nasip). Za nekonsolidovana stanja tla parametrt Cvrstote 50 mogu
dennisatl preko parametara Cvrstote za totalne napone ili preko parametara Cvrstote za efek IIvnenapone, uz odgovarajute parametre pornog pritiska u tlu. Za konsolidovano stanje 50 primenjuJu
parametri Cvutote za efektivne napone.OpW oblik definieije Cvrstote za totalne napone je linearoi zakon:
Sn = C + un'
tg 8
gdeje:
Sn - smiCuti napon u posmatranoj ravnl prl lomu;
un - normalni napon pri lomu;C i tg 8 - parametrl Cvrstote za totalne napone, zavlsnl od:
- stepena konsolldacijo,
- zbijenosli i vlatnosti materijala,
- vnte materiJala,
- nivoa naponskog stanja (un) u posmatranoj taCkl.
946 .'
5.2.5.5
5.2.5.6
5.2.5.7
5.2.5.7.1
5.2.5.7.2
5.2.5.7.3
VoblCajenl oblik deOniclje CvrstoCe u efektivnlm naponimaje lineami zakon za odredeni nlvo normalnlh
napona:
s~ = C' + (I~ tg 8'
gdo !It!olnakum (') Oln8COYI tI~nllklJu U orakllvnhl1 IIUPOIlI1l1l&, a purut1lctrl C,'I tg u' 11~7.nvlfU'Uti .1f'p~IIN
konsofidac!je:
o~=an - U
gdeje:
V - porn! pr~tlsak u P9smatranoj tatki.
V op~tem sluC.Ju z.vlsnost tvrstoCa od norm.lnih naponaje nelineama.
Raspored unutrUnjih sila
Raspored unutrunJIh slla u potenclJalno pokretnoJ masl zavlsl od velltlne re.kllvnlh slla (napona) na
kliznoj linijl I odno'ia (In i Tn dut te linije. Ovaj raspored zamenJuJe analizu napona I deformacija po
teorijama plastiCnog,1kruto-plastiCnog, elastitno-plastiCnog I drugog reolo~og ponllanja matergala I
omoguCuJe !znalatenJe najnepovoljniJeg odnoSl optereCenJa I reaktivn!h d otpornlh ,ila za pretpo,tavlJen
obllk deformacije (tJ. usvojenu kllznu IInlju). Nat!n uvodenja unutra~njlh olla u anallzu zavlsl odprlmenjene metode.
DennlelJa f.ktora sigumosti
Faktor sigumosti u analizl stabilnosti deOnUe 50 kao odnos raspolotive CvntoCe prema otporu
potrebnom da 50 odrti ravnoteta izmedu optereCenja koje deluje na potencijalno pokretljlv deo brane(naslpa) I reaktlvnih - otpornih sila na kliznoj IInlj!. Faktor sigurnosti 50 sratunava kao konstantan
prosetan odnos koJI je Jednak u svi", tatk.",a kllzne IInlJe,.1I ne mora hitlJedn.k za paramet.r C I tge,
tj.lzraz:
1:T -1:'= +1:(1tg~
n Fe n Fe
u kojem je sumiranje I izvrkno dut klizne I,inije (koja mote da prolazi kroz zone razlltitih parametaratvntoCe) deOnlk faktore slgumosti F<
IF e
Kr!terijuml za najmanjl dopulteni f.ktor sigumosti
VeliClna najmanjeg dopuUenog faktora slgurnostl odreduje se u odnosu na:
- veliCinu dozvoljenih pomeranja,
- karakteroptereCenja(stalno,povremeno,pulzaciono,dinamltko-udarno,slutajno ltd.),- svojstva materijala u pogledu odnosa naponl-deformacije,
- stepen Istratenostl $VoJstavamateriJala I pouzdanosti pojave optereCenja.
Zavisnost faktora sigumosti od dozvoljenih pomeranJa
ProraCunom stahllnostl !II ne odreduju dlrektno v.lltln. pomeranja, vet 50 u'tannvljava moguCI redvelltlne deformac!je na osnovu pro5Otnog smltuCeg napona kojl se dopu~ta na krilitnoJ potenelj.III"jpovrlini i velltine deformacije koja 50prl takvom smltutem naponu ostvaruJe u opitlmL
V zavisnosti od objekata kojl 50 nalaze na podruCju gde so .nallzira stabilnost, ocenjuje 50 red velitlnepomeranja (em, mm ltd.).
Zavisnost faktora sigumostl od karaktera optereCenja kada veliCina deformaclja nije ogranltena
Z a s t a I n a 0 p t ere C e n j a koja 50javljaju u redovnoj eksploataciji ohjekta za duti iii krati
vremenskt period ublevaJu so naJmanJI faklorl alabUnoaU:
- Fom... ;;0',50, za brane (naslpe) preko IS m vislne,
- F, mil.;> 1,30, za brane i nasipe ispod 15 m visine,
pod usJovom da se evenlualno ouetenje javlja sarno lokalno Ida se mote relativno lako popravlti.
.947
l
5.2.5.7,4
Z aI' 0 v rem e n a 0
I'I ere ten j a koja se mogu, all ne moraju,javiti u redovnoj eksplo..t; .:,'
dozvoljavaju se faklori sigumosli:
- F,mil." 1,30 za hrane (naslpe) Iznad 15m,
.- F,mtn.;> 1,20 za brane (nasipe) visine manje od 15 m,
pod. uslovol11do se evenluolno lokalno oUetenje mote lako poprav\tl,
Z a s I uta J n a din a m I t k a 0I'
I ere ten Ja, kao 110Je ulleaJ z.",IJolres.,ek."I""J
"dozvnljava se F.o;; 1,00 za najvete Inereijalne slle koje se javljaju,u branl (naslpu), uz ohavezu da se J.
odrede najveto pomeranja koja se mogu Jav\tl prl lakvom utleaju I uzlmaJutl prl anallzl konl""Irajanje moguteg selzmltkog utieaja,
Zavlsnosl faklora slgumosll od svoJsl.va malerlJal.
KrlterlJuml za prlmenu vrlnlh I rezldualnih (Irajnih) vrednosti olpornosti prema smleanju u a 1alll,
slahllnosti Izratavaju se preko:
.- indeksa krlosti
S., - Sr10 =
S..,i
- rezldualnog faklora
Sv. - S 'R=-
S.. - Sr
gdeje:
S - prosetna aktivlranaolpomosl premasmieanjudut poleneijalnekliznepovrSine,S.,- ndgovarajutavrlnaolpornosl premasrnleanju,S. - odgovarajuta rezldualna olpomosl prema smleanju,
I
Kida je za proutavanu kliznu povrlinu 10 < 0,50 i R > 0,85, mote se, pored rezidualne, zadrtalll vrlna
olpornost prema smieanju; u protivnom se mora prime nit! sarno rezldua!na olpornosl prema smieanju,
dut eele kllzne povrline, jer postoji znatna verovalnota pojave progreslvnog loma.
Sv. I S. se odreduju kao prosetne vrednosll za odgovarajute prosetne normalne napone knjl se javljajuna delovima klizne povrSlne gde se primenjuju vrlne odnosno rezidualne olpomosli premo smicanju.PoUo se odrede vrednoslilD i R, ponovo se odreduje iii verifikuje definitivnl faklor slgurno.ti (prosetnO
za eolu kliznu povrlinu. '5.2.5.7,5 Zavlsnosl faklora slgurnosti od Islratenostl svojslava malerijala
Pri nedovoljnoj islratenostl svojslava malerijala faktor slgurnosti se uvetava usvajanjem najmanjih
olpomosll koje se mogu oeenlll II malerljale kroz koje prolazl klizna povr!lna, uz oh.vew ve.lnkadj.
ove vrednosti naknadnlm ispitivanjlma.
5.2.5.8 1>07.voljenedeformaclJe
Dozvoljene deformaclje se mor.ju Iskallll I verlflkovall:
a) na osnovu proratuna pomeranja, iii
h) na osnovu slepena aklivizaelje olpornlh sila dut krilitne poteneljalne kllzne povrline, Ito je
uslovljeno usvojentm faklorom slgumosli.
Velitlna dozvoljenlh deformaclja spoljoe povesine hraoa I naslpa koJI nlsu u kontaklu sa drngimohjeklima I tlja se kruna lit berrne korille' za javne saohratajnlee vlleg reda odreduJe so kao '%-visinenaslpanja i krete se od J % za vlstne manje od 15m do 1,5 % za vislne vete od 15 III, a do 5 'J!.za vl.ine
vete od J00 m.
948
5.2.6
5.2.6.1
5.2.6.2
VeUClna dozvoljenlh deformacija u telu brane III naslpa, na spoju sa temeljlma I drualm (belonsklm)
objekllma, odre(!uje se u zavlsnostl od konstrukcije spoja I 'leUCIne pojedlnlh zonl raznlh mlterljall u
t.lu brine.
Anlllzi deformlcljl
Zadatak I svrhl Inlllze deformlcijl
AnlUzl deformlcija se vrll u cUju:
I) saaledlvanja pomeranja ZI vrome arldenja I u eksploatacljll odredlvlnju potrebnos konslrukUvnol
nldvllenjl;b) obezhedlvanjl osnove za verlflkaciju rezullala osmllrlnjl;
c) uocavanjl podruCja deformacijl zatezanja u vodozaptlvnlm zonaml (elemenUml) ,Iela brane;d) saaledavanja medusobnos delc.vanja zona razUCite deformahllnostl u hranl, u temeljima I na
spojevlml sa drualm objeklima {potporni zidovl, prellvl, aalerlje - tunelt, mostovskl stuhovlltd.); s
tim u vezl je verlfikacija usvojenih faktora slaurnostl sa aledilta veliCln'e pomeranja I uarotenosll od
proareslvnoa 10ma;e) saaledlvlnjl lokl konsolidaclje I 'leUCine pornih prltisakll njlhovoa ullcaja nl InlUzu .tahlinosU.
AnaUze pod a) i b) so vrS< obavezno, a oslale u zavisoosti od konstrukclje brane (naslpa) I odnosa sa
druaim objektlma.
5.2.6.3
Elementi Inallze deformacija
AnaUza so sprovodl u u",ovlma ravne deformaclje, lzuzev kada posebnl radoll zahtevaju analizu u trl
dlmenzije. Prlmenjuju se analitiCkl, numeriCkl I emplrij.kl poslupcl, u zavbnmtl od lOaCajn nnnli7.c7.nohj.kal.
I
Broj raCunsklh proseka I taCaka u kojlma se raCunaju deformaclje zavlsl od clijeva proraCuna I
kriterljuma navedenlh u t. 5.2.6.1, Ie .. mora posebno ohr..lotltl.
Model oredlne, tj. odnos napona I deformaclja I druga uproltenja koja .. unO" u proracun moraju .e
jasno Iskazall u celinll za pojedlne zone u hranl (naslpu) I temeljlma.
Param.tri deformahlinosti kojl se korist. u analizl moraju blli odredeni eksperimentalno 11\usvojenl naosnOvUanaUze podataka merenja nl sUCnlmobjekUma I u sltCnlm mlterglltml, prl Cemu !Ieova .IiCno.t
morlposehnoobrazloWl1oprlvdatl. -
Kadl analizl pokale sllnjl sa vlsokim slepenom aktivlzaclje olpornosti prema smlcanju, mora se !spllaUmoguCnost I konsekvence pojlve deformaclja vlskoznos karaklera, Ij. produlenos u vremenu
deformisanja prl slalnom opleretenju III promenl u naponskom slanju u vremenu prl ogranlCenom
deformlsanju.I
Kada se u analtzi proucava uUcaj porne 'lode na deformabilnost Sfedlne, kako u pogledu pornlh pritisaka
tako I u odnosu na vremenskl lok deformacija, moraju so posehnom Inalizom deflnlsaU paramelrl
oredlne I oslalt uslovl ovos utlclja (porne 'lode) I sprovestl odaovarajutl proracunl konsolidacije Idislpacije pornih pritisaka.
Napomena: Pri anallzl deformacija za pojedlne faze Izgradnje mora se vodlll raCuna 0 mogutemznacljnijem uUcaju od oslohadanja napona III od prlsulnlh naponsklh stanja iz geololke
Istorije oredlne ade .. temeljl naslp IIIbrana,
Proverl prorlcuna u toku aradenja
ProraCun deforrnlclJI zahievi proveru u po,c.s" ItvonellJ. ohJekla, I to u poJedllllm karnklNlslICnhnfluma. Ova provera so vrll osmltrlnjem pomeranja I uporedlvlnjem sa prethodno ..aCun.Umvrodnostima.
U prorlCunu deformacijl .. morlJu naznlCIU veUClne preko koJlh se proveravaju proroCunl, kao I etapekldl je 10 proverlvlnJe potrebno.Proverlnnje znlCI potvrdivanje ill po pOlrehi korekciju raeunskih prolposllvkl I ponovln proraeun na
osnovu plrcijalnih podataka dobljenih merenjlma naznaeeolh veUelnl (pomeranja I sl.).
5.2.6.4
949
5.2.7
5.2.8
6
6.1
Deformaeije od posebnog znaeaJa
Deformaeije od posebnog znaeaJa koje se analiziraJu za nasipe I brane su:
a) vertikalno pomeranJe (sieganJe) krune brane (ill naslpa), posle izgradnJe obJekta;
b) horizontalno pomeranJe spognih kosin a za vreme gradenJa t posle poslizanJa deOnlllvne vlslne (ovo Je
naroelto znaeajno za brane .. krullm ekranlma na Izvodnoj kosin I);
c) dlfereneijalna pomeranJa medu ZOnama razne deformabllnostl (u naglbu 11\ u lemeljlma), kako za
vreme gradenJa lako I u eksploalaeijl;
d) dlfereneijalna sleganJa temelJa koJI se slrmo tzdllu IlIlmaJu nagle prelome I skokove;
e) pomeranJa onlh delova povrSine gde se smeltaju drugl obJekti (kuelee, euvarnl~e, Sinske staze,
valobranl, stubovi za osvellJenJe, Javnl putevll sl.);
f) IraJna pomeunJa usled delovanja Jaklh (razornlh) zemIJotre..;g) deformaege Islezanja (pojav. pukollna) I naponoklh Itanj. koj. Ilvar.ju ualov. za hldrauUekllom u
vodozaptlvnoj zonl brane.
Krlterijum za odredlvanJe poJedlnlh vldova deformaelje dal Je u I. 5.2.6.2.
Proraeun Slrlne krune brane
Sirina krune brane zavlsl od opreme (mehanlzaeIJe) kOJa ee se kbrlslltl za IzvodenJe I od pOlreba zakomuniciranjem za vreme eksploataeije. Slrlna Ie kreee od 5 do 6 m. Veee Slrlne krune brane odreduju
eksploalacionl uslovl I uslovl izgradnje, ~. komunlkaelje za vreme IzgradnJe u gornJlm kalama ohJekta(naslpa 11\bran e), kao I s;gumost objekla u Izuzetnlm situaeijama (rat, potres I sl.).
Empirijskl obrasel za proraeun Sirlne krune brane slule kao orijenlaeija, dok uIVojena Slrlna zahleva
obrazlolenJe prema navedenlm eksploatacionlm zahtevlma I uslovlma prllzvoOenju.
Proraeun slobodne vi sine brane
Siobodnu vislnu bran. predstavlja razUka izmedu kola krune brane I najvlSeg merodavnog raeunskog
vodoslaJa na koju Ie dlmenzlonlSe obJekal. Ona 50odreduj.:
- vlslnom lala..,
- visinom penJanja talasa uz koslnu,
- sigumosnom vlsinom (0,50 do 0,70 m).
Vlslna tala sa I vllina penJanJa lala.. uz koslnu 50 odreduJu eksperlmenlalno 11\ na osnovu mernih
podalaka u sUenim uslovima.Sigurnosna vlsina se dOdaJe zOOgneslgumosll 'proraeuna vellklh voda, tala.. I pentanla lala... 1J7kmin1l.Siobodna visina ne sme bili manja od 1,5 m za brane manje od 15 m vis!ne, odnosno 2 m za branepreko 15 m vlsine.
Konstruktivno dirnenzionisaqJe
Deflnieija
Pod konslruklivnim dimenzlonisanJem podrazumeva 50 odredlvanJe vrste I dimenzlJe konslruktlvnog
elementa u bran I ill nasipu i u lemelJlma, pri eemu Ie to odredlvanJe vrll prema krtterijumima:
- moguenosti IzvodenJa,
- slgurnoslllzvodenJa,
- zadovoljenJa kvalUeta izvodenJa,- zadovoljenja toleraneija za najmanJe dimenzlje,
- ekonomije izvodenJa po haUlelu, dlmcnzljama, potrebnom vremenu I sredslvlma,
- uskladenostl prema oslaUm elementlma konstrukelje.
Navedenl kriterijuml se moraJu Juno Iskazatl, kao I nJlhov utleaj na odredlvanJe konkrelnlh dlmenllJa I
vrste konstrukllvnog elemenla. Onl se moraju poltontl I u slueaJu raeunskog dlmenllonlsanJa, a uslueaju nesaglasnostl mora se dennlsa!! konaean Ilbor konstruktlvnog elementa, kao I naeln njegovog
izvo<lenja.
950
U
6.1.1
6.2.2
---...........
O_mI konllnlktlml elementl
Nlalbl IpolJnlh kosin a
FormlranJe spoijne koslne}e oaunlteno:
- !okalnom stabllnoltu koslne pri kojojje mosute odrtati usra4enlmaterijal, pod uslovom da su opltastlbllnost I stabilnost temelJnoa tll zadovoljenl;
- debijlnom horlzontllnoa sloJI (ellta) u koJem Ie mlterljll nlSlpl I nelzhelnlm odstup"njem od
opltes''- prosetnos naalba koslne;
- moautnolOO_da Ie materijal doteruje na spoijnl naaib uarldlvanjem u koslm slojeylml paralclno koslnl\11porayn,,"nje)l11 YII)lnjem po kOIOJpoyrllnL
6.2.3
Debljlna sloJe.. (etlta)
Debijlnl sIoJeYI(etata} .nasipanJI Je oarlnltena:
- kYalltetom,~. zbijenoltu, homoaenoltu po Slstayu I zblJanju, ylatnoltu;
- usklldenoltu rada na susednlm zonama I pristuPI malina;
- odstupanjem od proletne aranltne IInije (melanje materljala);
- optlmalnlm korlltenjem' sredstaya za naslpanje, rlmtiranje, nlbijanje I sl.
DlmenzlJe zonl
NaJmanje lz"odlJlye dlmenzije zonl zavlse od nltlna tuDdenja nulpanja I sredstya koJlm Ie yrll nlSlplnje .
mlterUall.Potrebne dlmenzije zona zaylse od funkeije zone (stalitka, deformlclon~, zaptlyna, zallitna. drenllnlltd.) t odre4uju Ie po krlterijurru:.
- zadoyoljenjJ JednoUtro-s kva!Jteta,
- udol(DtfenjJHfunakl utvr4ene potrebne dimenzije (yelltine),
- iadovoijenja s!sumosti Izvodet\ja u prostoru I yremenu,
- ekonomlenosti upatrehe moterijola ZDndgov.rnjutu mnu,
- zadoyoljenjl uslOYIspaJanja sa temeljlma, betonsklm objekUma I drualm zonama.
6.2.4 Raspored zona I njlhoyo obllkoyanje (natela)
Notelno, u zonlrlnju presekl brine zaptivna zona.. fo"nlra na uzyodnom dehl brune I "0 .poj" ..
temeljlm.. Odstupanja od Oyos natela su moauta, all se moraju opraydati - obrazlotlti.
S obzlrom na statltkl I deformaciona ..ojsha zona u telu brane (nlslpa), spoijne zone se morajuform Irati od materljall boijlh SyojSlaya (vete tvistote, manje deformabllnosti), osim ako usloyl utemeijlma to osranltavaju (kod temeijnos tla male noslyostl, yelike slilljlyosti).
S obzirom na unutarnju (filtracionu) erozlju, zone u brani se moraju oslsurati od mlsraeije teslica u
PUYCUfiltraeije, od IznOlenJa testica Iz temelja I od zatepljlYanja drenatnlh zona.S obzirom na nojednake deformlcije (zaptiynlh) zonl zbOl obllkl temeija iii ne)ednlke deformahlinosUtemeija, zone vetlh deformlcija moraJu se aradltl od materijala kojl poseduje yetu sranltnu specifltnu
deformlciju kola prethodl styarsnju pukotina prl 10mu materljala.
Nlpomena: Oblikom I krufoltu nekDt zpna iii eele brine u osnoyi ill preseku mole se utieali na natindeformlsanja.
6.2.5 . Spoj sa temeljlml
Veziyanje brane (naslpa) I temeija se vr!1prema sledetlm nateUma:
- temelji Ie u filtracionom I stalitkom (deformaclonom) pogledu treliraju kao I zone u hrani (nasipu),
te podletu ratunskom I konstruktivnom dlmendonl..nju I dokazlYlnju slau01osll;
- kontaktna povr!lna temelja sa odaoyarajutom zonom u branl (nasipu) mora da se pripremi i prilaaodi(obrld\) za prijem slltitklh I filtracionih uticaja koje na nju prenosi telo brine (naslpl);
- prl znatajnijlm promenama u naponsklm stlnjlma u temeijlma (rlSteretenja, opteretenjl) monju Ie
proutlti I uuti u obzlr, kao polunl, postojeta (aeololl<a) naponska stlnja I posledice""
vrste I
Intenzltet deformlsanjl;
..951
6.2.6
- zaptivanJeIII ojaeavanje temelJa (InJektiranJem, ankerovanjem III.) radl pohoijlallJD IvuJII.va lelllelJana spoJu sa telom hrane (n..lpa) pred.tavga meru koja sc mora preduzeU kada .u odgovaraJutasvojstva ZOnabrane (nasipa) I temelja bltno razlitlta.
Napomena: Mere ill potrebnl kon.truktlvnl elementi za poboljlanje .vojstva temeija predstavljajupredmet tehnltko-ekonomskog rumatranja I odgovarajuteg ohrulo'-enJa za usvojenoreten)e.
Spoj sa bet on skim objektlma
Spo)evl zona hrane (naslpa) I heton.klh oh)ekala (zldova, galerije, ollonaca ltd.) dlmtnzlonllu IIC
uzlmanjem u obzlr drastltne razllke Izmedu deformabllnostl I koncentraclje napona na spo)udeformabllnog materijala brane (naslpa) I praktitno krute hetonske konstrukcije.Spojevi sc konstruktivno dlmenzlonllu uzlmajutl u obzlr ogranltenost upotrebe .red.tava za ugradlvanje
I zbljan)e neposrednog spoja sa beton.kom gra4evlnom.Spojevl so konstruktivno dlmenzlonl!u uzlmajutl u obzir mogutnost javl)an)a prodora vode po spoju
naslp-beton.Spojevl sc obllkuju tako da mogute deformacije na kontaktu Izadvaju zbljan)e zeml)anog materijala na
spoJu.
7 Osmalranje brana (nasipa)
Optte'
Osmatran)e bran a (naslpa) kao gradevinSkog oh)ekta smeltenog u ,r\rodno) Iredlnl uhteva multidlscl.plinarnl pristup, te sc ostvaruje kroz sledete vldove:
a) v!zue!no osmatranje vidijivlh povr!lna brane I neposredne okollne gde je bran a utemeijena I
reglstrovan)e svlh promena na tlm povr!lnama;b) Instrumentalno osmatran)e repera (geodetsklh) kojl su postavgenl na karakteristitnim taekama
(profUlma) tela brane I temeija;c) lIIeron)D.pocUalnlm InstrulllontlmD ugradonlm I.,,,,d pnvrllne tela hnne Ilemol)a (moreIiJ. IIIIDt_cl)n,
pOlllerDn)_,prlll..,ka tOI.lnlh I pornlh, tel11poralure);d) merenJa nlvoa podzemnlh voda I plJtzomelanklh prlllaaka pijezol11etrlma II Ik.hodn!!n nlvool11III
111.11111110Irlm8;
eJ merenJa kolleln8 I kvall!eta procednlh voda na sablrnlm - mernlm profUlma I u drenatnlm sislem!!na;f) meren)a specijalnlm ure4ajlma za reglstrovanje zemljotresnlh pomeranja tla;g) rogistrovanje hldrometeorolo!klh prlllka (temperature, padavloa, otlcanja, vetron, relatlvne vla1.nostl
ltd.).
Navedena osmatranja Imaju za)ednlekl cUj: da prute potreban uvld u pona!anJe ohjekla, Iredlne u kojuje
ob)ekat smellen I neposredne okollne, od momenta kada poelnju Istratlvan)a za projekat, za vreme
Izrade I u toku eksploatacije. U tu svrhu monju so Izradlll programll projekll tehntekog osmatranja ko)1
sadrte vnte, obim I ueestalost osmatranja.
Na osnovu poda!aka o.matran)a vrli se:
7.1
a) provera da 11se pro)ektom pred,ldenl u.lovl ostvaruju 11\ne o.tvaruju (u cellnlIII lokalno);h) .Ucan)e saznDn)D0 pona!lln)u ohjek!a u okvlru proJeklom predvklenU. uslova:
c) preduzlman)e dopunskih mera o.mDlranja, sanacije III o.lguranja (za ugroteno podrueje) ako.u neke
merene vellelne nepovoljnije ad pro)ektom prodvidenlh vrednosll I ako se utvrdl da to ulro1.avaohjeka! 11\okollnu ohjekta.
Zoog kompleksnosti u pristupu prikupljanja podataka osmatranja I n)ihove anallze ne mogu SOunapred
znati mere za automatsko preduzlman)e I delovanje ako se konstatuje neko odstupan)e od projektomoconjonlh I prodvldonlh vellelna. S. drulo Itrane, prlmdnl proccal u vromenu - ve7.DniU priluln...1 Iprocedlvan)e vode kroz branu I temelje, po.tupno deformlsan)e temeija I ohjekla Uvremenu pod
novostvorenim opteretenjima, mogute ve~e lit man)e uticaje zemljotresa - ne mora)u da se odvijaju na
svlm delovlma obJekta I temelja U Istom smlslu, te prilaaodavanje navedenlm novlm ttatleklm I
952
7.27:2,.
filtraelonim uslovlma mole bltl razUtUo u razntm delovlma ovako kompleklnog obJekta kao !to Je brana
\Ii naslp.
ZOOg toga Je slatemat,lcu-i savesno tehnttko osmatranJe I programlranje kroz dull period vremena jedlnl
pravl oanov za oecoU itanja obJekta I njegove funkelonalnoatl. Oeena zavlsl ad:
- kvallte,a ugratWne merne opreme,
- podobnoat\ lokaelja gde je merna oprema ugradena,
- slstematltnostl u Izvrlcnju osmatranja,
- odgovaraju~e (I na vreme Izvrlcne) Interpretaclje rezultata o.matranJa.
Vrste osmalranja
7.2.2
Vlzuelno osmalranJe
Vizueino osmatranJe predstavlJa najllrl vld praeenJa promena na vldlJlvlm povrllnama brane I obala(temeIJa) obJekta I mora se projektom predvldetl. Ove su promene najeelee:
- degradaelja materlJala na povrllnl usled delovanJa hemlj.ko.flzltklh faktora kao 110IU: temperaturne
promene, ZlledenJe, delovanJe lalasa, delovanJe atmoaf!'nklh I povrllnsklh voda, delovanje vegetaelJe.
ltd.;
- pojava pukotlna, denlvelaeija I aUtnlh uoeljlvlh dlskontlnulteta na osmalranoj povrllnl;
- erozga povrllne usled mehanlekog delovanJa povrllnsklh erozlonlh .l1a, gravltaege I vegetaciJe;
- erozija nltraeijom ualed mehanlekog I flzleko-hemljakog delovanja filtraelonog atrujanja vode kroz
branu I temelje;
- atvaranJe vegetaeije na drenalnlm ob)ektlma I smanJenje njlhovog kapaeUeta.
DelovanJe navedenih faktora mole blli pojedinaeno iii grupno - komhlnovano.
Bllan elemenat ovog oamatranja je slstematako uotavanje i slalno praeenje ohima, Intenziteta Itendeneijeproeesa I pojavakoje predstavljajupromenu u odnosu na atanJedovr!etka ohJekl. I pneelakfunkege.
.
Podaei vizuelneg osmatranja mogu prethodlli mer\jivim promenama na Inatn,mentima, ali au pored toga
neophodne i dopune za razumev.nje oatalih podataka osmatranja.
Vlzuelno oamalranje treha da ukale na potrebu pro!lrenja obima I vrata Inatrumentalnlh merenja i d3
Indieira lokaeije uta dopunska merenja.
Geodelsko osmatranje
7.2.3 ,
Geodehko osmatranje se sprovodl geodetsklm metod am. I h"lrumenlima "dg"varaju~c p'Cd7.",,,U.Geodetsklm oamatranjem se mogu utvrdlll apsolutna 1\1relatlvna pomeranja repera U horlzontalnojprojekeijl I u vertikalnoj ravnl, odnosno relativna promena raslojanja repera.
Za geodelsko oamatnnje pomeranja brane, naslpa 1 temelJa tatnost merenja lzooal t 2 mm z.horizontalno, a t I mm za ..rtika]no pomeranje, a Urn Ita se latke sa kojih so mere pomeranja moraju
kontroliaati u pogledu njlhovih pomeranja sa udaljenih taeaka koje su aigurno van utieaja ohjekta I
akumulaeije, odnosno preko dnavne mrele repera.
OsmatranJe verlikalnih pomeranJa Je ostvarlJlvo znatno lakle I taenije ad osmatranja pomeranja nahorizontalnoj ravnl i zalo SOono primenjuJe na veeem hroJu repera.
Reperi moraju blti obezhedenl od lokalnog (nehitnog) utieaja na njihovo pomeranje I uto se ugraduju u
masivne betonske atuOOveutemegene najmanje 60 em \spod povr§ine terena. Oyi reperl ukazuJu na opltu
tendenellu deformlsallia objekta I terenal poatavljaJu ae na kraeim rastoJanJlma, ad 30 do 50 m.Oamatranje horizontalnih pomeranja vrl! se na reperima u karakteriatienlm proeeslma I na lokacijamagde je to od bitnog znaeaja u ooenu funkeloni.anja ohjekla, a ohavezno ae udru7.uJu sa ",,,,otr..>jell1
vertlkalnlh pomeranJa. .Oamatranje promena relativnih rastojanja vrli se na karakteristlenlm mestima brane (naslpa) ili terenagde au takve promene od znataja za poJavu nepovoljnih naponskih atanJa pukotina I $!leno I odrcduju so
proJektom. RazmicanJa lviea krone brane I razmleanja uzvodne I nlzvodne no lice nasipa 'u takvl
nepovoljni obllel deformlsanja koji se oamatraju promenom relatlvnih raslojanja.
OamatranJc' naponakog atanJa (totalnth napona)
Za odredlvanje naponakog atanja primenjuJu se uredaJl pomoeu kojlh so preko deformacija oseliJivihmembraoa (preko ugiba), kallbrisanih na odgovarajuei pritisak, odreduju veUeine napona kojl deluju u
..953
7.2.4
7.2.5
telu hrane, n..lpa 111temeUa. Oerormaeije memhrana II! reglstruJu hldraullCkhn eteklroolpornhn,elektroakustlCklm III pneumatlCklm prt'nolOm do resldraelonog uredaJo. Kako so na "vaJ IHlClnmert'normalnl naponl koJl deluJu na osellJlve memhrane, to Je ohavezno flkslranJe mernlh uredaJa po p"lo'''JuI ohezhedenJe ad utleaJa lokalnlh naponsklh stanJa, a proJekat odreduJe mesto na koja se onlposlavljaju.Rad ovih uredaJa 50 mora kontrollsatl u pogledu flzlCko-mehanlCklh olteCenja koja potiCu ad
deformaeija hrane (nasipa) i temeija, korozUe spoJeva I prodlranja vade Iz lIa u mernl uredoj ili u spojnl
slstem. .Dozvoljena Je grelka merenJa ad t 10 kPa (0,01 NicOl').
0 sma t ran J e par n I h p r I tis a k a (0 e u t r a I n 1h)
Za osmatranJe pornlh (neutralnlh) prilisaka prlmenJuJu 50 uredaJI kOJl, preko deformaclJe osctl]lve
membrane (preko uglba) III preko sistema ventlla koJI se aktlviraju prl IzravnavanJu pritlsaka u lIu I
uredaJu, odreduJu veliClnu pritisaka u porno] vodi. Oselljive memhrane dolue u dodir sa pornom vodompreko poroznog kamena (flltra) kOJI sprecava delovanje totalnlh napona na memhranu. Ova mesta
moraju hill dennlsana projektom.
Sisteml za prenos podataka a deformaeijl membrane su elektrlCnl, pneumallCkl1li hldrauliCkl, a mernl
Indrumentl sadrt.e kallbrlranl etalon.NaJprostijl naCln morenJa pornog prltlska sastoJI sc u dlrektnom merenJu vlslne pornog prltlska u tluspajanjem poroznog kamena - filtra I mernog uredaja (manometra) sa jednom tankom plastiCnom
eevCicom za dovod vode i drugom za odvodenje vazduha.
Prohleml u vezi sa merenjem I interpretaeijom podataka merenJa mogu nastati ukoliko je tlo pOIpUnozasi~eno oko mernog uredoja lako dode do olte~enja mehanlCklm delovanje'n IIIprodoroll1 vode Il Iia u~i~te:m7.3 mercnje.
DozvolJena Je srelka merenJI ad t 10 kl'a (0,1 har).
0 sma 1 ran J a pam era n J a u I e I u bra n e (n a sl p a)
Osmalranje vertikalnih I horlzontaln!h pomeranja pojedlnih laCaka u telu brane ostvaruJe Se preko
posebnih ure4ajakoji Ie sastoje ad sistema koji <!ine: I
- elemenal ugraden u branu Cije se pomeranJe posmalra,
- prislupnl vod (vertikalna iii horizonlalna eev - bu~tina),
- mernl uredaJ (sanda) koJlm 50 elektromagnetnlm, -radio iii mehaniCklm putem konslaluje relatlvnlpolot.aJ ugradenog elementa u odno.u na povrllnu (hrane, naslpl, lemelJa) gde Illall prhlupnl vod.
Element sistema za osmatranJe u vldu CeliCnih prstenova IIi krstova ugraduJe se za vreme gradenja, dok .e
pristupni vod u vldu leleskopske plastiCne ec:vl ugraduJe paralelno sa naslpanjem I omogu~uJe do .e
osmatraJu pomeranJa ugradenih elemenala I za vreme gradenja.
Osmalranja se vrle uvlaCenjem u prislupnu cev indikatorskos uredaja kojl preko kabla pre nasi signal kada
50 nodeu ravnisougradenimelementom(metalnimprstenom,krstom i sl.).OsmalranJa '0010 horlzonlalnlh pomeranJa vrle se I pomo~u merenJa Inklinaei]e, IJ. odslupanJa saviliJivevertikalne plaCe ad poCelnog slanJa no raznlm vlslnama. To odslupanje meri posehanuredaj - Inkllnometar kojlm 50 odreduJe odstupanje ad vertlkalnog pravea I smer u odnosu na pravae
sever. Na laJ naCln, nlzom sukeeslvnih merenJa na Cestlm vertikllnlm ralmaelma odreduJ.'"
relatlvnipolot.aj ose ugradenlh savlIIJivlh(teleskopsklh) covl u odnosu na poCelnl polo!aJ.
Osmatranje sarno verlikalnih pomeranJa kod malih naslpa se vrll pomoCu uredaja kojlm se merl
hldrostatiCki prllisak koji 50reglslruje pomeranjem .onde u prelhodno pO'lavlJenoJ I ,poienoj pl..,iC nojsavulilvo] eevll'punielloJ vodol11.DOlvoljena gre~a me.enja ie tS mOl pomeranja a :t 15 za Inklinaciju. Mesla I naCin osmalranja definlle
proJekat.'
7.2.6 Osmatranja relatlvnlh deformaclJa
Osmatranje relativnih deformaeija od Istezanja i1i sahganJa vrll 50 speeijalnim uredaJima kOJI se sasloje iz
vile leleskopskih cevl boCno vezanih sa zemijanom masom popreCnim rehrima. Relativoo uvlaCenje iliizvlaCenje ovih eevl regl.lruJe so mernlm uredajem I podolak sprovodl eleklrlCnlm pulern (preko kahla)
do reglstarske stanice na povriini brane i1iterena.
.
954
7.2.7
7.2.8
7.2.9
7.2.9.1
7.2.9.2
7.2.9.3
7.2.10 .
Merenje relatlvnlh deformaelja se vrll u vododrt!v!m zonama brana I na drug!m mestlma gde su
deformaeije od zateunjo I pojava pukotlna nedozvoljene..Reglstrovanje ovakvlh deformaego se komblnuje sa drugim merenjlma na branama, naroClto sa
merenjlma veliCina pornlb prltlsaka I kollClna fIItraeije, radl potpunog sagledavanja ponaAanja objekla Istepena ugrotenostl.
Osmatranje pljezometrljsklh prltlsaka
Mora se vrlltl u podruCjlma gde se oCekuje formlranje procedlvonjo (kroz bronu I temelje) I gde jemoguCe prlCl1 oCltati nlvo vode u pgezometrij,koj eevl koja Izlazl na po.rllnu terena Ilnld mC.II gde sopijezometrljskl prltlsak merl. Projektom se mora odredlU mesto merenja.
Polio se pljezometrl postavljaju tako da na vecoj dutlnl (od 30 do 60 em) prlmaju dotok vode, to su
rezultatl tlh merenja prosecnl za dutlnu prijemnog dela pijezometra.lstovremeno, prl hrtlm promenamo
u nlvou podzcmne vode (111prlUsku) pijezometrllmaju zakUnjenje u reagovanju, utollko veCe ukollko jekraCI prijemnl deo. .
Osmatranje procedlvanja
Projcktom se mora obuhvatitl uCestalost osmatranja kollClna I kvalltet proeedne vode, naCln I mesta
poJove - izhijanja, vremensk! odnos prema nivou u okumulaeijama I prema stanju podzemne vode u
obalama.
KolIClne se mere na zahvaUmo sa hldraullckl obllkovanlm tokom. Kada se ukupne kollClne proeedlvanja
ne mogu izmerltl, onda so mere promene u kollClnama proeedlvanja Iznad nlvoa donje vode.
Osmatra 50kvalltet vode, I to: hemljski sastav (prlsustvo lakorastvorlj!vlh spojeva Ispranlh iz Ua ill telabrane) I sadrtaj Cvrstih materlja (suvog ostatka).
Osmatranje utleaja zemljotre..
NaCln os,,:,atranja
Utleaj zemijotresa na brane I naslpe prvcnstveno so manlfestuje u .Idu vlbraeija tel11elja I tela brane(naslpa) I osmatra so pomoCu Instrumenata.
.
SeizmlCka oskultaelja lire okoline
Za selzmlCku oskultacljo !Ire okollne projektom se mora zahte.oU poslavlj.njc najmanj. jcdnetrokomponentne kratkoperlodlCne selzmolo!ke stan ice I najmanje dve jednokomponentnc kratkoperi.
odlCne selzmolo!ke stanice, koje Ce obuhvatlti prostor gde se podlte brana I prostor gdc se form Iraakumuloeija.
Kroz trl godlne osmatranja na ovlm stanleoma, Cije su lokaclje odabrane u skladu sa selr.motektonskhn
svojstvlma I osobenostlma podrucja koje se osmatra, vr!1 se konUnualna obrada reglstro.anlh potresa,povezlvanje sa osmatranjlma na osoovnlm selzmolo!klm stanleama u zemljt I ustanovlja.anje lokalne
seizmlCke aktlvnosti osmatranog podrucja pre I posle punjenja akumulaeije.
SelzmlCka oskultaeija brane (nasipa) I temelja
Projektom se mora zahtevatl postavljanje najmanje dva Instrumenla (akeclerograro 1.1reglstro.an)e jaklh
zemljotresa) u temeljlma ob)ekta, ~. u osoovnoj geolo!koj seedlnl (stenskoj masl) za reglstrovanje
'kretanja tla, I najmanje 3 instrumenta na povrtinllll u telu brane (!aht, golerlja) radl dobljanja podataka
0 reakeijl konstrukeije na kretanje I\a.
Osmatranje hldrolo!klh I meteorolo!klh prl!lka
Osmatranja hldrolo!kog I mcteorolo!kog karaktero su pomoCna I slute da se ostola mcrenja moguprouClti I u vczl sa del?vanjlmo hldrolo!ko-meteorolo!kih faktora kojl u dutem vremcn,kom perlodumogu Imati znoCajnl utleoJ na poJedine elemente III funkeije objekta. Ova osmatranja moraju se deflnlsaU
u projektu.
N. o..ovu mU'e.I' RepubUtkOi ..klelar..,... kul.uru SR Srbije br. 413-81 (74~2 ad 4. D 1974. no plata .. pore. no prornel
Starn... S zni .n04 Z8.,andardlzac,u - 8eopad
DK 621.642.3:624.15 955.JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA PRiMENOM
i,1\
=-:81ill.11'2-3~:::si5rg""
i"IiI.;;'il.518.fI.is
'JI.E.ai.
TEMEUJ VERTIKALNIH CILINDRICNIH REZERVOARA
ZA SKLADISTENJE NAFTE 1 NAFTINUi DERIV ATA
JUSU.C9.010
1979.od 18. V1lI1979. -...
Pravilnik br. 31-11083/1 od 22. VI 1979; Sluibeailist SFRJ,br. 34/79.
Foundation of welded tanbfoToilltonzre
1 Predmet standarda..
1.1 Ovim standardom se utvrduju nelei minimalni zahtevl za projektovanje i Izvodenje temelja Ispodvertlkalnlh felJfnlh rczervoara II ravnlm dnom.Zbog razlJeiUh valJelna povrtlne podloge, tla Ispod podloge I klImatskih uslova, nije praktifno magute
dati IVepodatke I elemente koji bi obuhva~~i sve situacije: Dozvoljena naprcz...a u tlu Igeomehanifkekarakteristike tie monju se u svakom pO$ebnom slufaju OOredlvatina osnow palljlvih, prethodnih,ispiUvanja.lsta pravila I opreznost u Izboru naetna fundiranja koja se zabtevaju u propisima za fundiranje
grailevinskih objekata, u potpunosti se primenjuju I kOOtemelja eeIlfnih rczervom- ravnim dnom.
2 Karakteristike tIa
2.1 Prirodni uslovi I kmkteristike tla Ispod rezervoara moraju biti poznati da bl se na osnovu njit maglo
pristuplti prorafunu velJflne sleganja kojo'sa mote oeeklvall u toku Izyodonja I eksploatacije. Svi
potrebni podac:l sa prikupljaju pomoc!u goomehanifkih Istrallvanja, odgovarajueih laboratorijskih
Ispitivanja, probnog optereeenja, pondanja slienih objekata u bllzlni, ltd. Podloga mora bill sposobna de
sigumo priml optereeenje rezerv08ra I njegow sadrtlnu. Ukupno raynomerno sleganje ne smo prekorafltl
granlcu poslo kojo 10 u Ipojoyima covi I rezervoara javljaju naprezanja ill naataju promeno kojo utifu na
ispravno funkc:lonisanje opreme I prikljuenih delova rezervom. Konaeno ramomerno sleganjo ne sme
dostlel takvu veUelnu da sa dno rezervoara nadje Ispod pOYdlne okolnog zemljllta.
Posabnu patnju prt projektovanju Ilzvodenju treba poldonltl u slufajovlma kada jo:
: ZiliDljllte u nagibu, gde se jedan deo dna rezervoara nalazl na kompaktnoj ill stenoYitoj podlozi, dok je
drugl na nlSUtim slojevimaill slojevima eija se debljlna po dublnl menja;
- mol!vama ill nlSUta zemlJltta, gdo rutresltl bUjnl14ubroYltillojevilete blizu povdlne, UI gde postoJI
opunost de sa na nestabUnim nulpima nalaze korozlYl)I matertjal UI duge supstanco koje IU hemlJskl
a..slme:
- wnljllte koje letl prako aloje.. plastlene gllne, koja mote priyrameno da priml yellka °plOreeenja. all
koja se kroz duti vremensk! pertod matoo alete:
- zemiJilte u blizinj vodenih tokova Uidubokih useka,ade je horizontalna stabilnost tla ugro1ena i gde po-
stojl opasnolt lMnIja kllzilta;
- zemljllte u nepOlrednoj blizinj velikih--objekaia; fijl se prttisc:l na tlo prenose I na dublje slojeve Ispod
rezervoara I time smanjuju sposobnost ovih sloje.. da prime dodatna opteretenja 00 rezervoara bez
prekomernog sleganja;
- zemtillte gde rezervoar mote bitt ugro1en zbog poplava koJe izazivaju podlzanje, pomeranje Uiispi ranje tla.
2.2
2.3 Za podlogu koja nlje sposobna da priml opterefenje punog rezervoara bez velikih sI.anja, povrlinJke
konstrukcije temelja ispod dna rezervoara ne mogu ova nedostatke ublatit! u nekoj matnijoj meri. U
takvim slueajevima sa preporufuje koriieenje jedne ill vile sledeeih metoda:
- uJdanjanje predmetnog materijala I njegova zamana odgovarajueim koinpaktnim materiJalom:
lizd8ajeI
SAVEINI ZAVOD ZA STANDARDIZACJU
956
2.4
- po,,!l!anje kompaktnasU "'~tresltih mateIijala IljunCanim llpovima W dodatnlm opterete'llem
nasiplma od zemlje, odgovarajutom drenatom OJdrugim pogodnlm postupkom;
- povetanje kompaktnasU I8stresitih materijala odstranjivanjem vade primenom drenate, 110 je
prakUCan I pogodan postupak;
- stabilizaclja rastresitih materijala pogodnom heroijskom metodom Ui eementnlm injekeijama;
- prenolenje opteretenja na dublje nosive slojeve prime nom lipova; ovaj pOItupak zahteva i izrad:J
armirano-betonske ploCe Iznad lipova, koja je sposobna da raspodeU I ravnomerno prene.,
opteretenje 1&clna rezervoara na pojedlne Ilpove;
- konstrukclja temelja takvog oblika da so omogutl prenolenje opteretenja na matno vetu povrtinu
rastresltih slojeva, tako da so opteretenje tia svede u graniee dozvoljenih naprezanja, a da u Isto vreroe
ne d04e do prekomemoa aieganja.
Nuutlm materljalom treba Iz.vrllU zamenu dubrovltih naslap DI drugog nea4ekvatnog materljala DI
jzgradlti sloj dovoljne vislne koj! je CVrlt I lrajan I u avemu ekvlvalentan onlm Ilojevirna kojl ae
primenjuju u prakal gradenja auto-puteva. Podloga rezervoara mora bit! bez orpnskih I blljnih materijal
ne sme Imatl pepela OJ druglh autojaka kojl mogu lzazvat! korozlju dill rezervoara. Naslp mora blti
kompaktan u Cltavom preseku.
3 Podloga rezervoara
3.1 Preporucuje se da podlop ill povrlina na kojoj leti dno rezervoara bude bu 40 em imad okolnog terena,
I Urn da .. dodaje nadvllenje za oCeklvano ravnomerno Ilepnj. teme'a. O..kva vllina omogutava luaduodgovarajut. dr.nate, tako da dno rezervoara uvek letl III auvoj POYrIlnl,au lato vr.me izravnava malasleganja doa rezervoua koja SOneminovno javljaju.
tPreporuCuje se da se zaYrIni gomjl Iloj podloge, debljln. 8 em do 10 em, 1&Impregnacljom 111bez nje
izvede od granuliranog Cistog peska, IIjunka,lomljenog kamena (krupnote manje od 2,5 em) ill slicnoginertnog materijala kojl Ima osobine kompaktnosti I kojl se lako mote planirati po odgovarajutoj
konturi. Tokom gradenja, usled prenolenja opreme I materijala, zaYrlni 110jbez impregnaclje Ie lakoolleU, pa je obavezno da Ie, pre postavljanja I zavarivanja teUcnih ploCa dna rczervoara, lva ova
olletenja poprave. Zavrlnl IloJ II ImpregnaeiJom treba da Je tauv da dobro zadrtava konlure koJe mu Iedaju tokom planiranja I da lma dovoljnu cwstotu da bez velikih oltetenjalzdrti neophodan laOOrataJu
toku montate dna rezerv08ra.U Isto vreme ovaJ sloj Ireba da Ima I takva svoJstva da mote uspelno I slgurno da Itili dno rezervoara od,)age Iz zemlje I od stvaranja kondemala. Preporucuje so pOlebna opreznost u Iz.boru koUCinel vrsle
materljala koJI ., korlate za Impregnaclju Jet oni ne smeju .tvaraU ni te!koCe pri zavarlvanJu ploCe dna,
niti omogutitl pojavu galvanske korozlJe.
Preporucuje se da zaYr1n1aloJ1m. blag pad od centra prema perlferljl. Mlnlmalna veUCinaoVORnaglba tre'
ba da Imos! I: 100. Ovako obllkovan zavrlnl sloJ mote omogutlU poltopeno Izravnavanje sleganJa kojeje, kao Ito je pomato, najvete u centru. Na slabijlm terenirna gde se mogu otekivati veta sleganja,
po!rebno je povetali nagib zamnog sloja. Ovakav nagib zavrlnog sloja olak!ava Clltenje I odstranji,-a*vade I drugih taloga II dna rezervoara, kroz Olvore koJI su za tu svrhu ostnljeni u plaltu rezervoara.Kako nagib zamnog sloja utite na dutinu stubova kojl nose krovnu konstrukclju rezervoara, neophodnoje unapred vodlti raCuna 0 ovom, I prilikom projektovanja I dimenzloniranja odgovarajutih rezervoara
mell u obzlr nadvi!enje u centru podJOI!e.
Ako so dno rezervoara paslavlja na ravnu bclonsku plocu, preporuCuje Ie lUCan oblik zavrl:Joglloja,jerovaj sloj dcluje kao jastuk koji osigurava odgovarajutu konturu za krivinu plota dna j praU lokalnedeformacije dna rezervOlI8.Na slid I prikazana je konslrukcija temelja rezervoara preko betonske ploCe, na slici 2 preko slojanabijenog peskaili IIjunka I nab!jene zernlje.
3.2
3.3
3.4
.957
M.~ u em
m;nlOOrnin l°.t
~
~
~
0:",..1-
~Slika I
Na sllell je:
1 - sloj nabijenog peska i IIjunka
2 - izolacioni sloj
3 - armirano-b.tonska ploea4 - 8I'ubllljunak IU tucanlk
S - stabUlzovana post.ljica
IU
Ru.rvoor
M.r. u em
~ ~/o 21
~I ~I, ,180
Stika2
Na sliei2je:I - sloj nabij.n. zomlj.
2 - sloj nabij.nog peska i Iljunlta
3 - grubi Iljunak ill tucanik
958 _..
3.5 Dozvoljeno slepnje je mlksimalDo projektovano lIepnje temelja rezervoara I ono ne sme bltl
prekoraeeno. Granlene vellelne Ilepnja moraju Ie odredltl klko za ravnomerno tako I za neravnomernoslepnje. Na granicu dozvoijenos sleganja utleu sledetl Caktor!:
- vrsta rezervoara - za r_rvoare sa plivajutim krovom dozvoljavaju Ie manja neravnomema Ilepnja
neso kod r-rvOira Ia evrlto spojenim krovom;
- seomebanleke karakter!ltike tla i naeln Cundlranja;
- ekonomskl rulozl- cena koltanja temelja re:r.ervoarakod kojes Ie zahtevaju nlte sranlce do:r.voljenosslepnja, obleno je nelto veta. Potrebno je I:r.vrliti uporednu anali:r.u i:r.me4u opunolti od pojale
oItetenja I Jedne Itrane I utlcaja povetanlh Ilepnjl I drup Itrane, pi na omovu toga odredltlekonomsld prlnatIJlve lranlce do:r.voijenlhlIegaoja;
- do:r.voIjena relatlvna pomeranJa na spoju re:r.ervoara, prikljuenih cevi I opreme - ova Ie moraju
zadrtatl u panlc::arnakoje larantuJu allumOIti u eksplOitacljl1 odr2avanju;
- proJektovanje temelja II veWdm ramomemim slepnjem lto Ie mote dozvolltl limO u:r.aaaJunOIl
seomdtanleklh Itruenjaka.
U toku hidrostatlekos Ispltivanja re:r.ervoara podl. je 1:r.101enaopteretenju koje vrlo br:r.o ralte..
Punjenje re:r.ervoara I vetom br:r.lnom mole doveltl, pored druslh utlcaja, do nastevka lIesanja I posle
potp1lDOlpunjenjLlto 1maza posledicu pojavu vellkih deCormac:ijaI napona u konstrukcljl re:r.ervoara.
Da bI Ie u toku hidrostattekos Ispltlvanja re:r.ervoara izbes1e nekontroiiJane lituacije koje usrotavajustabilnost objekta,preporul:uje Ie sledete:
- vreme punjenja re:r.ervoaravodom od 3 do 7 dana :r.are:r.ervOiremanje od 5 000 m' , a za re:r.ervoare
'lete od 5000 ml, vreme punjenja treba da Ie krete od 7 do 10 dana.
- vreme dr!anja punos re:r.ervoarapod optereten)em 72 do 120 h :r.are:r..rvoare do 5 000 m', a 120 do
192 h:r.a re:r.ervoare vete od 5 000 mi.
- dlnamika punjenja re:r.ervoara vodom I vreme drtanja punos re:r.ervoua pod vodom moraju bit!
odre4enl na osnovu podatlka dobljenlh seomehanleklm bpltlvanjem tla; ako It na omovu ovlhpodataka daju poaebnl prosraml kojl obuhvateJu dlnamlku punjenja re:r.ervoara,vreme dr!anja punos
re:r.ervoua pod vodom I naeln pratenja slegaoja podloge, tada Ie ne moraju uva!avati preporuke date
u prethodna clva stava. nego II uwajaju preporuke koje :r.ajeclnlekidaju plOjektant, seomehanleu IInveltltor.
- spajanje prlldjuenlh cevl II re:r.ervoarom mora Ie I:r.vestlposle hldrostatlekog Ispltivanja, tj. posle
pra!rjenja re:r.ervoara.
3.6
4 Projekat fundlraqj a
4.1 Prl I:r.radi projekta fundiranja bno kojes rezervoara neophodno je poznavati one seomehanlekekarakterlstike t1akoje IUpotrebne:r.a odre41vanje nos/vostll za proraeun Ilesanja.
Potrebni podad II doblaju na omovu terenaklh Ilaboratorljlklh Iltra!lvanja tla na lokaeljl rc:r.ervoua.Poltuplk u:r.lmanjau:r.oraka, odre41vanja karakter!ltlke slojeva, njlhove debljine, dubine I nos/voltl kao I
odre4ivanje nivoa pod:r.emnevode, vrli II saglasno tehnieklm normatlvima za projektovarje II:r.v04enje
ra~.ovana,temeijenju pa4evinslcih objekata.
Do:r.voljeno opteretenje tla I proraeun oetkivanih slegalja :r.adati oblik temelja I :r.adato opteretenje
odre4uju Ie na OInovu prlkupljenih geomehanlekih I:r.vettaja,alamo u:r.prethodnu IIslamolt Inveltltoramogu Ie odre4ivatll na omovu ponaJanja slienlh objekata u bll:r.lni,ukoUko takvl objektl postoje.
Za re:r.ervoare kojl II postavijaju na :r.emljano 110, bez posebno 1:r.ra4enepodJoge, potrebno jekoncentr!eno opteretenje omotaea I njesovit ve:r.apreneti preko jednos arrnlrano-betonskos prltena (s!.3). Dimen:r.ije OVOSpratena Ie odre4uju tako da II na koti njesovog Cundlranja postigne jednako
napre:r.anje tla ispod celog re:r.ervoara. Za rezervoare sa plivajutim krovom i rezervoare sa pretnikom
vetim od 30 m, ill II viainom vetom od 12 m, od posebnos je maeaja uslov jednakog napre:r.anja tlaispod re:r.ervoara. Pored ravnomeme rupodele koncentrienog optereeenja oinotaCa armirano-betonsklpraten daje sledlte posodnOlti u I:r.v04enjui mootati re:r.ervoara:
- obe:r.be4uje ravnu povrlinu za konstrukclju omotaea;
4.2
4.3
.959
- obezbecl\1je!ako nhelisanje konture zamnoa slojllspod dna rezenoara Ilt/tije od otte~njl u tokuIzvocl~nja;
- spree a.. Isticanje materijala podlole ispbd dnl rezervoara I spreeivi eroziju I potkopavanje ruboVipodlose;
- slu21klo podlosa Izolacljl koja spreeivi prodJra* vlage kroz zavrlni sloj do dnl rne,voara.
M,r, u em
I RUfrvoar
~0
\!!
Slika 3
NI sllel 3 ie:
1.- sloj zbljenog peska ill sljunkl
2 - armirano-betonskl prsten
3 .,.. grubl Iljunak illtueanik
4.4 Iz raz10sa Iznetih u prethodnom stavu, poteljno je da se primenjuje Izradl armirano.betonskog prstenaoko podlose rezervolra I tlm da, u zavtsnostl od Iz8branos naelnl fundl'lllja, pBlen "'01.11da prima
konccntrleno opterefenje omotael ill da Ima samo ulogu Zlvrlnoa elementa podlose. U prvom slu(;njuprsten Ima odreclenu statleku funkclju, a u drugom konstruktlvnu.Preporueuje se dl debljlna I,mlrlno-betonskog pBtenl ne bude manja od 30 ern. Kola fundlranj"putena se odrecluje u zavlsnostl od loka1nih karakterlstika tla I od ulose koju ima kao element podlose
rezcrvoara.
Kada puten nosi omotae rezervoara njego.. gomja povrlina treba da bude ravna i glatkl sa maksimalno
dozvoljenim ods.upanjirna od :t S mm na luku dutine od 10 m. Nijedna dijamelralno suprotna taCka naperiferijl putena ne treba da se razlikuje za vile od :t 6 mm u odnosu III projektovanu kotu.
U armirano-betonskom putenu treba ostaviti otvore za odvodnjlvanje podloge I ZI ostale prikljuene
demenle rezervoara. Armirano-betonskl prsten trllba talco dlmenzlonisatl I armirati da m02Je,poredvertikalnog opterefenja, ctl priml boene pritlske podlose, I Isto tako i.dodatne utlcaje od temperature iskupljanjl betona.
960
't.5 Za rezervoare, gde je neprakti~na izrada annirano-betonskog prstena, (s!. 4), zavrmo obradena podlogatreba da Ie prost ire jzvan .poljne pomine omota~a najmanje I m oko rezelWara sa nlgibom od 5 %.Ovaj deo podloge treba zaStitiU protiv temperatumlh promena j vremenaklh nepogoda i protiv uticaj.
almosferske vode s krova rezervoara. Preporu~uje Ie zaUlta nekom vrstom plo~lStih elemenata ododgovaraju~g materijala ili jzrada lucani~kog sloja.
T~m~lj rwK\'OO(f1
I-M,. u em
min 100 n
IRcz~r"oor
!Ii
i
.. Pod5% .min 1"/.
81ika4
Na slicl4 je:
I - sloj kompaktnog zbijenog IIjunka UI peaka
2 - zavrlnl sloj S do 10 ern
4.6 U tlu Ispod podloge rezenoara potrebno j. od.lrilnlll vesetaclju I hemljaklagresivne materljale. DUokojltip temelja da Ie lzabere, prstenuta povrSina temelja neposredno Ispod plaSUI rezeryoara mora sa tako
jz.esll da razlike u vislni njenRl tafaka ne prelaze t 6 mm na luku duline 10 m. Nljedna dijametralno
suprotna Ia~ka pntenaste povrJIne ispod omota~a rezervoua ne sme Irnali rwileu u vislnl ve~u od
:t 12 nun, u odnOlu na projektovanu. Za rezervoare sa plivajutirn krovom, tolerancije u pogledu rwilee u
vislnarna prslenaste pomine Ispod plaSta rezervoara treba posebno pooStritl I avesll ill na granlce koje su
znatno Ispod napred datil maksimainRl vell~lna.
Jedan od l1IUfutlllJpoVilemeUa rezervoara dal je na aUcl I.
. MaterUalkojl Ie kodlll za IzraduovogII... temegarezervoaraj. ~Istpesak~ovaralute Jranulaclje.I).bl Ie postlala aht.vana zb,.nosl podloge. pe.k ae nanoal u doj.vlrna debljlne 15
c'"I prlmen"",
mehilnleklh pollUpaka valja I %blja.Za iuadu zavrSnoJ lIoja od 8 em debljine, neposredno ilpod dnarezervoara, upotrebljava Ie granulacija koja pesku daje mobine kompaktnOlti I lakog profUlsanja poodgovarajutoj konturi.
KOla na kojoj leti dno rezervoara je na 40 em iznad okolnOC lerena. a tim da Ie dodaje nadviknje za
oetkiveno ravnomemo slepnje ternelja. Povrlina temelja lell u padu I: 100, od centra prema perlferijl.Zavrlnl doj Ie imP'.1ra tako da irna dovoljnu hrstotu da Izdrll neophodan uobrataj pri prenolUrnaterijala za monta!u dna rezervold. Pored ovoga. impregnJrani zavrtnl slo] treba da olakla zavariver;eploea dna rezlrwara.
4.7
. 961
4.8
Podlop I zavrtni Iloj, u nagibu od 5 %, prostiru Ie ZI I m ,Izvan konturl pilitl rezervolrl, posle tegl Ie,
posebno profilisanom I zaltitenom kosinom, svode nl kotu oko(nog lerenl.ImpregnlcIJl zavrlnog slojl Ie mote vrUt! pomotu odg~varljute melavine bltumena I peska. Ukoliko Ie
usvaJ.akatodna zaltlta rezervoara, za zavrlni sloj ne prlmef1juju se melavine bitumenl i peska.
Pri izradi lemelja rezervoara u Izvesnim pOlebnimuslovlma, mogute su odredene modifik.cije iallemative.
1. Kldajenoslvost tla mala, a Zl temelje se upolreblj~vaju armlrano-betonske plote Illpovl,lspod dn.rezervoara Ie.poslayljl zavmi sloj sa Impregnlcijom)li bez nje.
2. Kada Ie Ukonstrukcijl krova rezervDlrl koriste slubo~ kao oslonci, posebna pat~a se mora poklonitisleganju temelj., dok pri sl'abonosivom lerenu ovakve ko!,slrukcije treba !zbeg.v.U.
3. K.da se lemelj rezervoara nalazi na slojevlma velike noslvosti, gde Ie mogu otekivati vrlo malasleganja, zavmliloj Ie mote dati u blagom padu od periferije k. cenlru.
4. Za rezerevoare, kod kojihje pOlrebno Inkerovanje konllrukclje dl bl se Ipretno odvaja~e rezervoar.
od podloge, usled dejslva velra 111unutra!njeg pritiska, neophodno je obezbedlli konslrukcijskeelemente kojl bl efikasno I s;gumo povezali rezervoar I lemelj.
lspitlvanje temelj. rezervOlra vrIi so par.lelno la hldrostalitklm isplliv.njem rezervoar.. Neophodno je u
10ku punjenj. rezervoera obezbediti takvu konlrolu koj. te davlli lVe pOlrebne elemente za pr.~enjestalitkog ponalanja lemelja u loku punjenja rezervDlra.N. svakoj novoj lok.cijl, punjenje prvoa rezervDlra Irebl dl II kontrolile preko odgovlraju~eg dl)agrama
111"ft). I oplere~enjl. Za sl8d~ fuervoare nl Isloj lokldjl, OVI pradollrotnOI! 18 mota ublltJtI. uzavisnosti od dobijenlh rezultata za pm rezervoar.Za rezervoare pretnika manjeg od 2S m polrebno je pratiti slegaf1je najmanje teUri latke njegovepodloge u cilju dobijanja podalaka 0 sleganju 'temelja. Za r8ZervOlfe tij! je pretnik yeti od 25 m
potrebno je pratiti Ileganje najmanje osam tataka podloge. Pre potetka punjenja rezervDlra mor.ju se
ulvrditi kOle svih odabranih lataka.
Kod .rezervoara koji so nalaze na slojevima vellke noslvoltl ! ade Ie otekuju nemalna sleganj. temelja,
mote Ie Izvrliti punjenje jedne polovine rezervoara bez prekldl, bninom koju praklltno omogutavajuuredlji za punjenje i kapadlel Izvorilta.
Posle ovoga vrli Ie konlrola sleganja izabranlh tataka. Ako meref1ja pokato do nerna velikJh i
neotekivanlh Ileganja,punjenje se mote nastaviti do 3/4 zapremlne rezervoara.Posle ovoga Ie VIIi ponovno merenje sleganja izabranlh tataka. Ako Ie I ovog puta pokate da nemavelikog Ileganja, rezervoar se mote napunlti do vrha, odnosno do projektom predvidene visine, s 1m da
Ie I za ovaj slutaj Izvdl merenje sleganjl'lzabranih lataka. Temelj treba 48 h IzlotiU optereten)u punogrezervoara, posle tega Ie vIIi ponovno merenje sleganj.. Posle ovoga Ie mote poteti sa pratojenjem
rezervoara. Za ostale rezervoare koji Ie nalaze na istoj lokaeijll kojl su fundirani na isti natin. mote seposlupak merenja sleganj. ublaWi, s tlm da se !zostavi merenje na nivou 1/213/4 zapremine rezervoara.
Z. rezervoare'.kojl se naJaze na slojevima slabonosivosti Igde so otekuju znatna ~Ieganja,brzlna punjenjareiervoara
!"mora Imanjitl. Preporutuje Ie da se u toku prvlh pet dana rezervoar punl do visine od 3 m,
I Urn d. se svakog danl pun I po 0,60 m vlsine. SnJmlnje Ileganja IzabranJh taeak. Ie vrli sv.kOf!danaposle punjenja. N. osnovu dobljenU, podataka Ie konstrulle graflkon sleganj. u odnosu na vreme I
veUtinu opteretenja.
Kad. Ie utvrdJ dl dnevnl veUtlna sleganjl potlnje da opadl, nlltavljl Ie sa dnevnlm punjen)ernrezervulla 81 vls1nlml punJenJa koJe 10 odredu)u na blzl araflkonl Ileganji. l'or.elJno je dl Ie pun)en)elelOrvoa,. vrll u rani," Jlltarr~im eaaovJrnn, k.ko bl Ie U loku din I moalu prlllltllealnJ. I u .luCa)u
polreb. Izvrlill hllno pratoJenJe rezervoarl.Za slojeve Izuzetno slabe nosivostl postupak pWlJenJI rezervoar. se odvij. kroz prUitno dug vremensklperiod. P01.e1jnoje da se sam postupak punjenja programlra na osnovu geomehanJtkih karlkteristika tla.
Neki podaa 0 visini punjenja rezervoara, koja ne ugrotava siaumost temeija, mogu so doblti na osnovupodataka 0 Imicajr)(~ tvrstotl pojedinih slojeva tla uzlmajuti u obzir i n)lhovu debljlnu.
U toku bldroitatJtkog ispltlvanja temelja, potrebno je preduzetl mere bezbednoltll omogociti bi20pratojenje rezerv08f1, ako so za to ukate potreba. ]..no je da Ie pratnjenjem ne lme ugroziti teme!;
rezervoara, nJtI izazvati erozija okolnog terena.
4.9
962 -4.10
-----
K.acIa 10 na omotaeu. rezervoen u neposrednoj blizlni dna, postavljaju prikljuCel Clje su dlmenzije wilke,
potrebno je Jzvditi ojaCanjo temelja na tom mestu I spreClti pojavu 10kalnOS sleganja. PreporuCuju se
slod8l!1 naCini Ii h.i~Canje temelja:.
1. !Cada se rezorvoar oslanja na zelllljinu podlogu bez betonskog pntena, ojaCaJ1e 1emelja treba izvrllti
polllOW vertlkalno CeliCno ploCe koja se postavlja dut konture omotaCa rer.ervoara i simetriCno
pl8ma otvoru. (aI.S). Dutlna ploCo za ojacanjo tnlba da j. za najmanj. 100 em veC. od ...UClno-
-oIVon L. Vlllna ploCe so odR4uj. pl'8ma debljlnl polCanos jutuka I potRbnoj dublnJ ukopavanja,l
no treba da bud. :manja od 60 em. PloCu ZI ojaCanjo temella tRba zavartti sa ploCom za ojaCanj. dOl
rozervoua: .
Htrr u em
CI)
2IV--I,II,I
. .,. 0'.', L.' ~ '"'o~:::.-.'.."":('1..." ~..o. 0.:"... . ......fl... ..0. ... O' C'. r. ,
.o..~...~ ",,:.C"...o.o..o. ~ 0 °.".\ .
-3
... .", ;0,
5
. . ~";
6
Na IIlel Saj.:
I - ploCa za ojaCanje dna
2 - unutratnja IInna omotaCa
3 - ploCa dna
4 - pelCanl jastuk
5 - zemljani nulp
6 - ploCa za ojaCanje temelja
7 - poklopna ploCa otvora
b)
Na slid Sb jo:
L- IIrInaotvora
Sllka S
963
2. lhnesto ~eli~ne plo~e za oja~anje lemelja mote Ie primenlti betonski zid s tim da njegove dimenzije
budu \cao na sl. 6.
MI" II emoj
3
7 .
/5doJO
Na s1ici.6aje:
1 - plo~ za oja~anje dna
2 - unutraSnja strana omota~a
3 - plo~ dna,
4 - pel~anj jastule
5 - zemljanl nulp
6 - belonski zid za oja~je ternelja
7 - pokJopna plo~a olvora
bJ
Sllka 6
964 _.-..-
3. Za rezervoare Ciji se omotaCosianja na prsteriuti zid,ojaCanje temelja se vrti metadom C (s!. 7). Da bi
se nesmetano mogla izvrllti montaU prikljuCne armature potrebno je betonski pl1ten na mestu
otvora obUkovaU na n&ein pokazan na at 7 .Dimenzije tleba zavise od primenjene armature; ve"Cine
otvora.
Irffrt"
em/JJ
2
.:
Na sllci 70 ie:
I - poklopna ploa. otvora
2 - ploCa za ojaConje dn.
3 - unutratnja mana olnolaea
4 - ploCa dna
5 - peSCani jastuk
6 - betonskl prstenbJ
Na sile; 7b je:
I - lJ1sek z.a ploeu Z4 ojael1l1j. dnG
2 - unulrGtnjG SIr.n. omot.e.
Slik. 7
4. b rezervOllr. koji so oalanjoju no zemljlnu podlogu unutar plStenastog armilano.betonskog zlda,ojaeanje temelJa so viti na nGein prikazan na sl. 8. Dadatnl prstenasll zld od armlranog betona se
advaj. spojnieom od glavnog prsten., kako bi Se omogueilo nezavtsno sleg.nje ova dva elementa.
. 965
Oblikovanje temelja na mestu otvora treba Izvrlitl prema II. 8 s tbn da dimenzije budu u188lalene sapimenjenom armaturom I veUelnom otvora.
M", u e,"
OJ ,56
~
bJ ObliJroVfl1lle temelfai oIQ~QnjQ fIG meslu otl1OrQ
Na slIe! 8 je:
I - polclopna ploea ohara
2 - ploea za ojaeanje dna
3 - unutralnja straDa omotaea
4 - ploea dna
5 - peleani'jastuk
6 - zemljani naslp
7 - betonskl prlten
8 - dllatacija tamalja
9 - zasek u ploeu za ojaeanje dna
10 - betonski prsten za ojaeanje temelja
Slika 8
4.11 PriUkom wade zamnoR sloJa mogu Ie z.htevatl I pOlebne pripreme koje omogutavaju naknadnoIspunjavanJomesll ade ngo 011varano dlrektno nalqanjo ploCa dnl na povrlinu temel]a.
Ako je temperatura teenolU koja ae slpa u rezervOlr tollka da mof,e ImaU nepovoljan uUcaj nlkonstruktlvnu funkciju zamnog sloja,'polrebno je predvldetl odgovarajueu zaltltu.
-IN. O"OYUmUijenjl RepubuekOi lekre.uij.1a u,kulturu SR Srb,. br. 413-111/''/'4.lJ2od 4. ill 914. n. plato Ie por.. n. pro.....
S.amp. S nl "YOd"
.tandIJdlsatiju - Boo"...
966Ukupno strana 12
Jugoslovenski
standard so.obaveZDOID
t
priaenomi
ad 1008-05-25
INJEKTlRANJE OBJEKATA OSTECENIIIZEKLJurRESOH
Tehnicki uslovi
JUS
U.J9.0011988.
Pravilnik br. 07-93/35 od 1988.05.25;.
"Sluzbeni list SFRJ", br.19/88.I
' ..' --- ._._._-Injection ~f earthquake damaged constructions. Technical requirements
.-,
1 P$HET STANDARDA I PODRUCJE PRlHENK
Ov~m standard6m se utvrduju tehnieki uslovi za projektovanje i lzvodcnje
sariacije inje~tiranjem objekata ostecenih zemljotresom.
PrJ izvodenjaisanacije injektiranjem mora. se izraditi projekat sanacijeI
injektiranjem: koj i obuhvata kategorizaciju ostecenj a, 'naein utvrdivanj a
osJecenja, iz~or i uslove kvaliteta materijala za injektiranje, postupke
i ~etode inje~tiranja i kontrolu kvaliteta izvedenog injektiranja.
2 VEZA SA DRUG IIi STANDARDIMA
Sp~sak standatda sa kojima je ovaj standard u vezi dat je na kraju stan-
darda.
3 KATEGORIZACIJA
Ostecenja zemljotresom svrstavaju se u tri kategorije:
a) ostecenja koja ugrozavaju stabilnost objekta,
b) ostecenja koja ne utieu na.opstu stabilnost, ali ugrozavaju pojedine
delove objekta,
c) lostecenja koja ne utieu na stabilnost objekta.
4 urVRBIVANJE KATEGORIJE OSTECENJA
4.1
Na;objektima1
tecenja i na!I!
Snimanje oste~enja se vrsi:
-,vizuelnim opn?onjem sa snimanjem odnosno fotografisanjem ostecenja,I
-,vadenjem betonskih tels u obliku ci1indra i ultrazvukom,
I .- ImerenJem vodopropusnosti pomocu obojene teenosti.
~oji su osteceni zemljotresom mora se izvrsiti snimanje os-
osnovu toga utvrditi kategprija ostecenja, prema t. 3.
Iizd3nj.I
SA VUNI ZA'iOn ZA STANDARDIZACIJU I
5ven82 JUS U.J9.001967
4.2
5
5.1
snimanj~m- ost~cenja mora se utvrditi:
. Idubina i slrina prslina,I :
- '\
'prostorni~,
OlOZaj prsline
da Ii post~ji veza izmedu
u odnosu na presek elementa,
prslina na,doticnom elementu.
HATERIJALI I IZRADA
Za lizvodenje sanacije objekata injektiranjemupotrebljavaju se injekcio.
! .
ne !smese koje se utvrduju projektom sanacije s obzirom na tip ostecenja
i Aa zahtevan! efekat sanacije objekta.I
'Injekcione smese su:!
- irastvori niske viskoznosti, za prsline i otvore ispod 0,4 mm,
-\suspenzije. za injektiranje pukotina i otvora od 0,4 do 5 mm,
- !tekuci malteri, za pukotine i otvore iznad 5 mm.
5.2 Ka~ vezivo zo'pripremu BUBpenzijo i tehnickih maltero upotrebljovoju se
Gledece vrste cementa:i
. iportland-cement i portland-cementi
:dardu JUS B.C1.011;
- ;portland-c~ment i portland-cementiI
dardu JUS ~.Cl.Oll. sa poboljsanom
:dodatni usiovi za finoc~ mlovcrija-
sa mineralnim dodacima, prema stan-
sa mineralnim dodacima prema stan-
meljavom, za koje se postavljaju
ostatak na situ otvora okaca
0,09 mm ne sme da bude veci od 5 %, a specificna povrsina (po Blenu)
mora da budo vo~a od 4 000 cm2/g;
sulfatnootporni cement, prema standardu JUS B.Cl.014;
aluminatni cement, prema standardu JUS B.Cl.015;
koloidni cement - fino mleveni portland-cement, portland-cementi sa
mineralnim dodacima prema standardu JUS B.C~.Oll, sulfatnootporni ce-
ment prema standardu JUS B.Cl.014, sa dodatnim uslovimo -ostatak na
situ iznad otvora okaca 0,045 mm ne sme da bude veci od 5 %; ovaj ce-
,ment' mora biti hidrofobiran;
- iekspanzivni cement koji ispunjava uslove za portland-cement i port-
land-cemente sa mineralnim dodacima'prema standardu JUS B.Cl.Oll, sa
'osobinom da pri hidrataciji u vlaznoj sredini pokazujo kontrolissnu
ekspanziju
"
5.3 Upotreba cementa za injektiranje objekata je slede~a:
ekspanzivni portland-cementi i portland-cement sa dodatkom Z6 bubre-
nje upotrebljavaju se u svim slucajevima gde vladaju norma1.1i uslovi
,sredine u pogledu korozije;
968
-----..
.IUS U..JD,001 ~trllllft:1
5.4
5.5
5.6
ekspanzivni sulfatnootporni cementi i Bulfatnootporni cementi sa doda-
'tkom za bubrenje upotrebljavaju se u sredinama gde se pojavijuje sul-
fatna korozija;
- ;aIuminatni:cementi upotrebljavaju se za injektiranje objekata koji suJiiziozeni morskoj vodi i sulfatnoj koroziji;
- :koloidni cementi upotrebljavaju se za injektiranje prslina ispod:0,4 mm.
Za .poboljhnj& ili korokciju roolo!1kih osohinl1 Injokcloll1h ,unnAI1 u tn~-
no~ stanju, kao i za postizanje posebnih osobina u ocvrslom stanju (kao
stJ su poveeavanje sopstvene zapremine i potpuno zatvaranje pukotina),! .
up~trebljavaju se dodaci betonu prema standardu JUS U.M\.034, kao i dru-
gi !dodaci za bubrenje ili ekspanziju i sprecavanje sedimentacije.
Dodaci koji se upotrebljavl1ju za injektiranje I1rmirl1nobotonskih olemn-
na~a ne smeju: sadrzavati hloride ili druge materijale koji su stetni za
ar~aturu.
.
Zaiinjektiranje pukotina vaeih od 5 mm upotrabljavaju se smesa sa doda-
tk~m kamonog agrogata od 0 do Z mm. Kameni agrogat mora da zadovoljava
usIove kvalit~ta prema propisima za beton i armirani beton.
'VrJtB agregat& bira se u zavisnosti od korozionih uslova sradine u kojojI
se !objekat natazi.
Za 'pripremu ihjekcionih smesa upotrebljava se voda koja odgovara stan-
daJdu JUS u.Ml.o56.
5.7 Epoksidne smole za injektiranje sastavljene au od dvs odvojolls komponsn-
te - epoksidne smole tipa bisfenol A i ucvrseivaca, koji hemijski medu-
sohno reaguju kada se pomesaju u pravilnom tezinskom ili zapreminskom
odnosu. Epoksidne smole upotrebljavaju se kod injektiranja za zatvaranje:
i zaptivanje pukotina, koje na povrsini imaju sirinu od 0,1 do 0,4 mm.
6 ZAlITEVANE KARAKTERISTIKE HATERIJALA
6.1 Injekcione sm~se
InJekcione smese u tecnom i ocvrslom stanju moraju ispunjavuti sledees
uslove:
- :tecljivost, injekcione smese u obliku suspenzije, odredena rocrenjem
\St,,""4 JUSUJ9.001 969
'protocnost! prema standardu JUS U.M8.024, mora odgovarati tecljivosti; I:utvrdenoj u projektu sanacije;
.tecljivost injekcione smese u obliku tekuceg maltera, odredena mere-t;njem prvog prekida mlaza prema standardu JUS U.M8.024, mora odgova-I ,
:rati tecljivosti utvrdenoj u projektu sanacije;
- !izdVOjena voda iz uzorka u hermeticki zatvorenom kalupu, prema stan-
'dardu JUS U.M8.023, poalo 28 dana ne sme iznositi viAe od 5 % (V/V);
'
I
'Pritisna c~r;toca i~'jek~icme -;mei;; 'prema ~tandardu JUS U.M8.022, mo-
ra nakon 2~ dana odgovarati minimalnoj cvrstoci koja je utvrdena pro-
joktom san~cije.
6.2 E~ksidne smeie
I
Ep~ksidne smese za injektiranje moraJu ~mati sledece osobine:
a) iu tecnom stanju:Ii- uporedivanje infracrvenog spektra pri kontroli identiteta ne sme'
I pokazati.razlicit sastav komponenhta epoksidnog sistema;
- viskozno~tmora biti manja od 800 mPa's pri temperaturi20 DC;
- vreme upotrebe epoksidne smese za temperaturne uslove na gradilistu
mora odg9varati vremenu definisanom u projektu.
b) iU cvrstom stanju:
!- zatezna cvrstoca pri temperaturnim uslovima na gradilistu mora do
48 h dos7ici najmanje 2,0 MPa;
- zatezna ~vrstoca pri savijanju spoja beton-epoksidna smola, odre-!
dena na suvim epruvetama prt standardnim uslovima i pri odlezavanju
na tempe~aturi od + 5 DC, mora iznositi najmanje 2,5 MPa.
Zatezna ~vrstoca odredona na mokrim epruvotama mora iznositi viaoJ
od 0,8 MPa:
7 VRSTE I HETODE ISPITIVANJA HATERIJALA
7.1 Cementne ameiie
7.1.1 Ispituju se sledece osobine injekcionih cementnih smesa:
a) u tecnom stanju:
- tecljivost,
:-sedimentacija,
,- zapreminska masa,
- vreme vezivanja,
970JUS U.J9.001 St,
"5
b) U oftvrslom stanju:
-promona znpromino,
-izdvajanje vode,
. pritisna cvrstoca.
7.1. 2. Priprema injekcionih smesa za ispitivanje vrsi se po sledecem postupku.
U mesalicu se prvo sipa odmerena kolicina vode, zatim se dodaje odmerena
kolicina cementa, a nakon toga, ovontualno, potrebna kolicina inortnog
dodatka. Hemijski dodaci dodaju se prema uputstvu proizvodaca dodataka.
Do~iranje mat~rijala vrai se u okviru 2. min, dok vreme mesanja hnosiI
5 ,,!in.
Te~peratura 'ihjekcione smese za ispitivanje ne sme biti niza od + 5 °c
ni~i visa od + 35°C.
7.1.31
'Osobine smese.u tecnom stanju odreduju se sledecim metodama:
7.1.3'1-Tedljivost so ispituje po motodi za ispitivanje protocnosti proma stan-
tda~du JUS U.M8.02.4.
7.1.j.~ Sedimentacija'se ispituje prema sledecem postupku:II :
U ~takleni merni sud od 1 1 sipa se smesa do oznake 1 000 mI. Nakon 1 h
oc{tava se izdvojena voda, a podatak belezi u mililitrima.Sedimentacija
se ,ne odreduje kad je vreme vezivanja smese manje od 2. h.
7.1.3.3I
Zapreminska masa smese odreduje se po sledecem postupku.
U ~ud valjkas~og oblika, zapremine 1 X10.3 m3, sipa sa 1agano suspenzi-
ja j ili tekuci: malter do ivice, izravna ravnjacom i izmeri. Zapreminska
mada izracunava se po sledecem obrascu:
G1 . G
'1== vgdeje:
'1 -zapreminska masa, u kg/m3,
G . masa praznog suda, u kg,
G1. masa punog suda, u kg,
V - zapremina suda, u m3.
Merenje se vrsi sa tacnoscu od 0,001 kg.
7.1.3.4 Vreme vezivanja odreduje se po metodi za odredivanje vezivanja cementa' I
pr~ma standar~u JUS B.C8.02.3, s tim ste se suspenzija priprema sa onom.
Strana 6 JUS U.J9.001 971
7.1.4
7.1.5
7.2
7.2.1
7.2.1.~
I7.2.1.2
7.2.1.3
kolicinom vod~ koja se nije izdvojila pri merenju sedimentacije. Ova ko.I
li~ina vode se dobija oduzimanjem kolicine vode izdvojene sedimontacijom
od ;ukupne kollcine vode.
Osdbine smese:u ocvrslom stanju odreduju se po sledecim metodama:I
- :promena zapremine posle 24 h, 7 dana i 28 dana, premo standardu
:JUS U. M8. 023,
- ipritisna cvrstoca posle 28 dana, prema standardu JUS U.M8.022.
IsPituju se s1edece osobine epoksidnih smesa za injektiranje:I I
a) u tecnom stanju:
i. identitet smole pomocu infracrvenog spektra,
. viskozno~t,
I- vreme up~,trebe.
ib) IU ocvrslom:stanju:I. z~tozna !vrstoca,
- cvrstoca;spoja beton-epo~sidna smola.
E~ksidne smesa
Osdbine epoksldnih smesa u tacnom stanju odreduju se sledecim metodama.
IdJntitet tek~ce epoksidne smole i ucvr5civ8ca odreduje se snimanjem in-. i: "1-1fracrvenog spektra u podrucju 4 000 cm do 200 cm pomocu IR-spektro-
fo~ometra. Ispitivanje se mora izvesti na tecnim uzorcima boz prodobrado; ,(nllr.contrif~g!ranjn). Uzornk 1I0,n/InOIl!izmodu kalijum-bromlunih ploca.
Vidkoznost selmeri rotacionim viskozimetrom u tri paralelna ispitivanja
I'prama standardu JUS H.K8.022. Pojedine komponente temperiraju se na tem-
peJaturi 8 °ej 23 °e ili 28 °e.I .
Vreme upotrebo injekcione smese proverava se po sledecem postupku: poje-
dine komponente temperiraj,u se na temperaturi 8 °e, 23 °e ili 28 °e: Za-
tim se pripremi injekciona smesa u odredenom odnosu koja se 2 min mesa
pri standardnim atmosferskim us10vima (20 °e i 50 % relativne vlage) do
postizanja potpune homogenosti. Zatim se sipa 100 cm3 smese u limenu po.
sudu procnika 6,5 cm, koja je izolovana 3 cm debelim penastim materija-
10m. Porast temperature meri se u sredini smese termoelementom. Vreme
upotrebe podesno za injektiranje je postignuto kada smesa dostigne tempe'
raturu 40 °e. Kao rezultat uzima se srednja vrednost dobijena od tri is-
pitivanja.
972 JU5 U.JO.OO1 51ren.7
7.2.2
7.2.2. f
7.2.2.2
-..,'.~-'-
Osobine-epokstdnih smesa u ocvrslom stanju odreduju se sledecim metoda-
ma..
Zatezna cvrstoca, u MPa, odreduje se prema standardu JUS G.S2.612, na
tr! epruvete ~ipa B, posle 2, 7 i 28 dana odlezavanja. Komponente i ka-
lupi moraju biti pre ispitivanja temperirani pri temporaturi koja je ods'I !
brana za ispitivanje (8 'c, 23 'c ili 28 .C). Probna tela ocvrScavajui I
pri ovoj temperaturi do odredivanja zatezne cvrstoee.
ti Ii odredivsnje zatezne cvrstoee vrsi se pri uslovima
50 1% relativne vlage.
Mesanje komponen-
atmosfera 23°C i
Cvtstoca'vezi~anja epoksidne injekcione smese za beton odredujo so premo
iI
stsndardu JUSIU.Ml.Oll (optereeenje u trecinama raspona), a na betonskimI I
prizmama-epruvotama mora 10 em X 10 em X 40 em prema standardu
JUd U.~Il.004 ~ kvaliteta botons MD 45, Pripremljene epruvete poprecnoI <
pocleljene folijom na pola, posle vremena odlezavanja utvrdenog pod 1),; ,
2),' 3) ovo tacko, calno so pramszujv epokllidnom injakeionom sn.esom i 10-
pe.l.
Po~le vremena: ocvrSciva.."1.ja'od 3, odnosno 14 dana, na njima se odreduje
zaJezna cvrstbea pri ssvijanju, odnosno cvrstoca spoja cpoksidne Gmcse
I 'Z8 Ibeton.
I ,
PT.~ 1epljenjs:betonske prizme se neguju
1) !Odlezsvanj~ pri standardnim uslovima,iPosle 7-dnevnog odlezavanja u vodi prizme od betona stoje daljih
17 dana prifstandBrdnim uslo~ima 20 'c i 50 % relativne vlaznosti, Vra-
Imo ocvrscavanja epoksidne smese iznosi ,3 dana.
2) iOdlezavanj~ u vodi (5 epruveta)
iPrizme od betona posle odlezavanja 14 dana u vodi izvade se iz vode1
':tek 1 h pr+ lepljenja i dobro oeede od vode. Vreme ocvrscavanja epok-tsidne smese iznosi 3 dana.
3) iOdlezavanj~ u hladnom (3 epruvete)
Posle sedm~dnevnog odlezavanja u vodi prizme od betona odlezavaju jos
7 dana na tomporaturi + 5°C. tepljonja a8 vr~i takode pri tomporatu-
ri + 5 'c. Yremo ocvrseavanja epoksidne smese: 14 dana.
Paralelno sa ispitivanJima cvrstoce spoja odreduje se zatezna cvrstoca
pri Bavijanjunepodoljonihbetonskih prizmi poslo 7-dll'WIl0& odlczavallja
u vodi i 21-dnevnog odlezavanja pri standardnim uslovima 20'c i 50 %
relativne vlaznosti. IspitivBnje se vrsi na 3 epruvete.
Za vrednovanje rezultata ispitivanjB uporeduju se rezultati zatezne cvr-
stoee pri savijanju lepljenih prizmi i zatezne cvrstoee pri savijanju
pri sledocim uslovima.
(5 epruvetB)
Strano 8 JUS U.J9.001 973
8
9
10
10.1
11
11. 1
nepodeljenih betonskih epruveta. Kao merilo spoja sluzi izgled loma lep.
ljenog mesta, odnosno da Ii je 10m na. granici betona i epoksidne mase
ill u sloju epoksidne mase.
PRImtODNA ISPITIVANJA
Pro pocetka iZvodenja injektirnnja moraju 59 obaviti prothodnn I.ApH Ivn-
nj~ osobina injekcionih smesa kOj9 su utvrdene u t. 6.
TKKUCA ItONTROLA KVALITETA IZVODENJA RAIJOVA
zaivreme inje~tiranja moraju se izvrsiti sledeca ispitivanja injekcionih
cementnih sm9~a:
- !spitivanje tecljlvosti i zapreminske mase dva puta u jednoj smeni;
- fspitivanjel promene zapremine, --izdvajanja vode pri' pritisku posle
I i28 dana jedanput u jednoj smeni.I i
Kod injekcionih radova sa epoksidnom smesom mora se izvrsiti sledece:
.. Jro pocetka: inj9ktiranja 9poksidnom SIlIj);;Offiza injektiranje mora so do-
~azati iden~iCnost epoksidnih kompcnenata sa onima koje su bile ispi-
Jane prethodnim ispitivanjima;I . 3- ia vrcme injekcionihradova dnevno se uzima oko 200 cm upotrebljenogI .
injekcionog materijala koji 59 cuvau zatvorenoj posudi do konacnihI' .
Ipnitivanja:izv9denih radova.
usroVI KVALIT.trA IZVEDENIH RADOVA!
I
Epdksidne smole moraju imati sledece karakteristike:'
! I -3- ~iskozit.t Cd 0,8 do 1,5 X 10 Pa' s,
- ~ritisnu cvtstocu 60 do 90 MPa,
-1ateznu cvrstocu 30 do 40 MPa.j
Injektirana c.mentna smesa mors imsti pritisnu cvrstocu
prltisnoj cvr~tGti betona elementa koji se injektira.
najmanje jednaku
IZ~OR INJEKCIONK SKKaB
IzBor smese z! injektiranje zavisi od postavljenihuslova koji su u vezi
sa monolitiziranj.. konstrukcije odnosno postizanjcm projektovane sigur- .nosti, u zavisnoati od velicine otvora i dubine prslina i viskoznosti
upotrebljenih matorijala.
Ako jo zona konstrukcije izlozena zatezanju,mora se primeniti injektira-.
974 JUS U.J9.001 StrIne 9~
12
12.1
12.2
12.2.11
12.2.1~1
12.2.1f2
nje epoksidnom smesom, a ako je izlozena samo pritisku, moze se primeni-
ti injektiranje eementnom smesom.
U zovisnosti od otvora i dubine prsline, kao i polozaja elelllonotll J.polo-
zaja injekeionih otvora i viskoziteta materijala, odreduje se velicina
pritiska.i
POS'lUPCI I KEToDK IZVOllKNJA
Postupei i met ode injektiranja objekata osteeenih zemljotresom odreduju
se !tako:
da se obezbedi stabilnost konstrukeije
-da se primeni odgovarajuei materijal,
- da se obezbedi ekonomicnost injekeionih
posle sanaeije,
radova.
Metode injektiranja suo
I-
injektiranje pod pritiskom,
injektiranj~ slobodnim prodiranjem
Jka.!
I
injekeione smese bez primene priti-
Po~tupak injoktiranja prslina pod pritiskom obuhvato sledeee:
-Jripremu pr~lina za injektiranje,I i
-£ormiranje injekeionih mesta zavisno od otvora prslina i njihovih
I 'na,
-dbradu injekeionih otvora,I
;
~zbor materijala i pumpe za injektiranje.
dubi-
po~tupak pripreme prslina za injektiranje pod pritiskom sastoji
-Jrosirenja ~rslina na dub~i do 5 mm i sirini'do 30 mm,i
-~iScenja £ormiranog proSirenja (sHea). od
~ehanickim put em (rotaeione celicne cetke)
se od:
labavo vezanog materijala
ili rucno (celicnim cetka-
nia),I
- !zduvavanja'prasinastog materijala iz sliea vazdubbm pod pritiskom,Ji-.e seenja pdlina od zaprljanosti mehanickim ili hemijskim postupkom.
IFormiranje injekeionih otvora zavisno od otvora prsline i njene dubine
moJa se izvrsiti na sledeei nacin:
Jkoliko je prslina veeeg otvora (6 > 0,6 rom) a manje dubine (d < 1/3
preseka nosaca ili ploce), razmak izmedu injekeionih otvora mora biti
najvise e = 1,0 mj
-kod pLslina manjeg otvora (6 < 0,6 mm) a vecih dubina (d > 1/3 prese-
ka) razmak injekeionih otvora mora biti najmanje e= 20 em.
975St, 10 JUS U.J9.001
r 12.2.1.3 Posto se formiraju injekcioni otvori vrSi se zatvaranje (plombiranje)
profilisone prsline no noCin koji zllvilli od pritiekll Injekciono slllnsn.
12.2.1.4 Injektiranje epoksidnom smeiiom, pod pritiekom, vriii ee spoci.lliJnom pum-
pom (injektorom) kojll imB mogucnost Ilutomateko rogu11lcljo prttiskll 1 do.
Zi~llnjS (dote'rivanjll). Pumps i BVS prik1jucna crevs moraju odgovsratl
i...~bronom mntorijolu ",n injaktlronjo i J>otr.bnom pritillku koj 1 "h h...t,,-je 'msksimslan prodor injekcione emese u pre1inu. Uk01iko je msterijal za
1 .
injektiranje ssstsv1jen od dye komponente, pumps trebs ds Ims sutomatskl
do~s~or da bl se lzvrsil0 pravi1~0 doziranje i mesanje komponenatn. Kllda
projekat injektiranja predvidll upotrebu rucne pumpe koja se puni pretho-
dnq pomesanim,komponentamll u utvrdenomodnosu, onda se svaka komponenta
odmerava gravimetrijski ili volumetrijski. Obe komponente moraju se ruc.
niJ m~sanjem h~mogeniZirati 2 min.
sa!injektirllnjem a~ pocinje od nlljnizeg injekcionog otvorll, kako bi se
poJtiglo iatiskivanje vazduha iz injcktiranog prostora.
12.2.2.
Akd -p010zaj ele~~nta i otvor prsline d~~voljavaju primenu - :Lnjektiranja
bed pritisks bdllosno slobodnilll padom lnjekcione amese, ~oze se upotrebi-
ti
J
epokaidna ~mesa ili cementna'injekcibna amesa.
In ektiranje ~rslina bez upotrebe pritiska ostvllruje se zalivanjom, pri
ceJu se postiie delimicno popunjavanje prslina (prsline Sire od 0,3 mm).
Akd su prsline uze od 0,3 mm, moze se vrsiti nanosenje epoksidne smoleI 'promazlvl1njnm cntkom, "Jmn 00 pontizo plitko zl1tvllrl1njo prol1nl1.
prlprema i iz~or materijllia za injektiranje bez upotrebe pritiska vrsiI
se ina isti nacin kao pri injektiranju sa pritiskom.
13I
KOtttROLA KVALi:TETA IZVEDENIll RADOVAI
13.1 Zaisvaki elemenat koji se injektira mora se izraditi izvestaj a injekti-
radju, koji sadrzi sledece pbdatke:I- snlmak prsline (prostiranje i sirina prsline),
. Jolozaj injekcionih otvora,
- ~tanje prsl~na (suva, vlazna, vodopropustljiva . ..),rlrosecna potrosnja materijala po 1 m prsline,
Jodatke 0 upotrebljenom materijalu (naziv, oznaka, podaci 0 viskozno.
Jti, odnos mesanja komponcnnta),
- Jelicinu injekciono3 prit~skA,,
Josebna zap~zanja (kno velika potrosnja smose, prekid rada i 51.),
- temperaturu vazduha i konstrukcije pri injoktiranju.
976
13.2
13.3'
13.4
Il-
JUS U.J9.001 Str 11,
Kontrola punjenja prslina dokazuje se vadenjem probnih tela ili kombino-
vanom metodom (vadenjem probnih tela i ultrazvukom).
Broj uzoraka za i~pitivanje i polozaj odreduju se projetom injcktiranja
i na osnovu rezultata izvedenih radova.
Uzorci za cementne injekcione smese uzimaju se posle 28 dana, a za epok-
sidne smese posle 14 dana od izvrsenog injektiranja.
Na !kraju izvr+onog injoktiranja mora 8e'uraditi izvoAtnj 0 kvaUtntu upo-
trdbljeno injekcione amese.
Nakon izvrsenih radova injektiranja mora se dati zavrs~s ocena kvalito-. I
ta ;izvrsenih ~adova koja sadrzi:
- 40kumentaciju 0 kontroli kvaliteta,I
- cicenu kvaliteta izvrsenih radova koja se daje na osnovu vizuelnog pre-
gloda i pregleda dokumentacije 0 izvrsenju radova.
Na:osnovu zavrsne ocene kvalitota radova dokazuje so da jo inJoktiranjo
izJrseno preme zahtevime projekta.
VEZA SA DRUG 1M STANDARD1HA
JU~ B.CI.OII ~ Cement. Portland-comont. Portland-cementi 56 dodacimn.
Metaluriki cement!. Pucolanski Definicije,cement.
klasifikacija i tehnicki uslovi
JU~ B.Cl.014 ~ Cementi. Sulfatno otporni cementi. Portland-cement. Meta-
i luriki Definicije, klasifikacija i uslovicement.
kvalitete
ju~ B.Cl.OlS ~ Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija i
tehnicki uslovi
JUS B.C6.023 7 Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobin6 cementa
JU~ G.S2.612 ~ Plasticne mase. Odredivanje ~atezih svojstava
JUS H.K6.022 ~ Metode za ispitivanje lepkova. Odredivanje viskoznosti i
: konzistencije
1spitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik, mere
i dozvoljena odstupanja
JU~ U.MI.OIl - 1spitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju
prizme (opterecenje u trecinama raspona)
JUS U.Ml.034 - Beton. Dodaci betonu. Definicije i klasifikacija
JU~ U.Ml.OO4
Strono 12 JUS U.J9.001 977-j
,
JU~ U.Ml.058 - Beton. Voda za apravljanje batona. Tehnicki uslovi i meto-
de ispitivanja
JUS U.M8.022 - Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione
smesa
JUS U.M6.023 - Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapre-
mine injekciono amese
JUS U.M8.024 - Injektiranje. Iapitivanje protocnoati injekcione amese
N.o osnovu miSljenja Rcpuhli~kog sekrl!tarijata za kUIt:.HUSR Srbijebr.413-81/74-02 ad 4.111974. no nl~;!t ~ porrz na promc!t
Stampa Savezni lavod za standartJizaciju -Beograd
978Ukupno strana 1
JUGOSLOVENSKI
ST ANDARD
SA OBAVUNOM
PRIMENOM
Injektlranje
ISPITIVANJE PRITISNE l:VRSToCE
INJEKCIONE SME~E
JUSU.MS.022
1984.
ad 198!>-O3-14Pr8vilnik br. 50-19144/1 ad 1~12.27;Sluibenllist SFRJ, br. 48/84.
TfNf trHffhod for comprwsiWl .trength of grout
1 Predmet standarda
Ovim stand.-dam 58utV",uie n~in odre<llvania prltisne ~vr1tobllnjekclone tmeH.
2 Oprema
Opromu sa~inlava]u:.
- kalupl sa poklopcima, m.ra: d. 99 do 100 mm,h" 120 mm,
- tesl8ra,
- aparat za bruMnje,
- presa.
3 Postupak
Uzorcl inlakelone sm.~ u kaluplma. pripr.mll.nl pr.ma postupku datom u standardu JUS U.M8.023,pasl. odre<llvanla promane zapramin. ~uvalu 58 dobro zatVor.nl. Kalupl .. otVaralu na den Ispltlvanla,
a najranij. 2 dana pro Ispitlvan]a. Pomoeu testero I aparata za brulen]. valjci .. svodu na vislnu od 80 mmpri ~omu su 0500" valika ravo. I planparalelne. Do ispitlvonia so uzoroi ~uvaju pokri..ni v!&fnom krpom
11\u prostorljl zasl~nol vlagom. Pritlsna ~vr1toea odre<luj. so odgovarajuOOm presom. Pov.e.nl. prltl,ka
rasto brzinom 1,5:!: 0,5 MPa u sekundi.
4 Izralavanje rezultata
Priti,na ~vrstoCa se izra~unava proma formuli:
Pa. -p
A
gdo j.:
°p - pritlsna ~vrsto~a. u MPa,
P - .ila prl lomu opruv.to, u N,
A - naldue. pov~ina .pruvoto r'.., u mm' .
Rezultat se daje keo srodnja vrednost od 3 poJ.dina~na rezultata, a navoell so I najnlh vr.dnoS!.
Veza sa drugirn .tandardima
JUS U.M8.023- Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja voda I promono zapremin. injekeione smole
JUS U.M8.024- Injektlranje. Ispitivanie protofnosti injokciono smoh
Na OItKNUmilijanja Republitkog sekret8riilta u kulturu SR Srbij. br. .. 13-81/74-02 od 4.11 1974. nl piKa. poru ,. prom8t
I lzd8njo SAVtZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACru I
$,ompa_"I ...ad .. ""ndordlucllu-8_od
.
I 1........J"'"
- - f--
I
~22
. ~9
UDK -.81.033.14 .979
JUGOSLOVENSICJ
STANDARD
SA OIA VIZMON
'IUMENON
acll~14
InJoktlnnJo
ISPITIVANJE IZDVAJANJA VODE I PROMENE
ZAPREMINE INJEKCIONE SMEtE
JUSU .M8.023
1814.
Pmtilnlk br. 60-19144/1 ad 1983-12-27;Slutb8n11i1t SFRJ, br. 48/84.
T.r trHImod for bletKflnll8nd IIoIutrHI ell.". of fIt'OUt
Predmet standarde
Ovim n.nderdom .. utvr(!u)o Retln odnKIlv81je Izd.ei-ni- vode I promene ..premlne injekclone sm..
2 Opreme
Opremu ..einjaveju:
- prlbor lIodre<llv81je .islne punjenja injekclone sm. u kelupu (sllkl1l,
- pribor II merenje promene vlsine sm. u kelupu (slike 21,
- kelupi.. poklopcime:mere: d. 99 do 100 mm,h" 120 mm,
- stekl..,e menzure od 60 em' ,
- sUlklene plpetl.
Mere u mm
col
---
- -
J~0-2
I
.t L
Slike 1 - Pribor .. odre<li.enje .isine punjenje Injekeione sm. u kllupu
Ilzduje SA vtzNJ ZA VOD ZA STANDARDIZACUU
980
M.re u mm
CD
- --- --
U)
~ ~ ---1--
Sliklo 2 - Pribor u m.r.n;. promo... visl... sm'"u k8lupu
3 Postupak
InJela:lona sm.!a, prlpamlJan. pram. postupku d.tom u st.nd.rdu JUS U.M8.024, sip.. u 3 kIolupa do
visina 100 mm. VisinG sa prathodno odradi pomotu pribor. z. odre4iv.nja visi Priborom z. marenj.
prom.n. visine izmeri 18, odm.h polla punjan;., nivo smale u sv.kom k.lupu no n.imanla 6 mast. I
kIolup'utYorl poldopcam. K.lupi sa fuvaju n. te~per.turI15 do 22°C IV. do kr.j. ispltiv..,j. i za!tlte sa
od potresanja.
Kalupl sa poslo 24 sate otY...ju I n. istim mamim mestim. ponovo sa izmori nivo odnosno vlsin. sm"'.
Ukoliko ja n. povriinl sm. izdvojana vod., on. sa pomotu pipet. Izvadi, sip. u manzuru i Izmorl koli.
fin. izdvojena voda. Posla maranj. vlsina voda sa ponovo vr.ti u k8lupe, koli sa dobro z.tYora i d.lja fu.
v.ju za ispitivanja Izdv.j.nja 'lode posla 28 d.n. I z. ispltiv"'ja pritisne fvntoto.
4 Izra~unavanje fezul1a1a
4.1 IzdvoJen. vocla
Kollfin. Izdvoje... voda izr.lav. sa u procantim. uprami... kilo sradnJ. vradnost od 3 merenj.:
v-Izdvojan. vod. --v--:- X 100..-gde je:
V- - !..pram;na Izdvojano voda, u ems.
V - zapramlnamI. u kalupu,u em' .
981
4.2 Promen. upremlne
Promen. uprernin. Izr.eun.v. $8 prem. formull:
(.-b) X 100AV.
h
gde Ie:
A V - promena z.premine, u procentlm. zepremlne,. - vrednost poeetnog mer.n)., u mm,
b - vrednost merenj. pasle 24h, u mm,h - visin. punjenje smete u mm (100 mml.
Po*anja zapramine oznaeava sa znakom + (plus) a smanjenje zapremine oznae..e sa znakom - (mi.nus).
Rezulut sa daje kao srednj. vrednost od po 6 meren). n. 3 kalupa.
Veza sa drugim standardima
JUS U.MB.024- Injektlranje. Ispitivanje protoenostllnjekclone sme!e
N. OI/1OYUmill;on;. RlpUblitkog .kntori;... Z8kulluru SR Srblja br. 413081/74-02 Del4.111974. na plat.. por. no promat
~tornpaSIu.."i Z- Z8ItIndardlzoclju- B_ad
982'JUGOSLOVENSKI
Sf ANDARD
SA OIAVElNOM
PRINENOM
ocIl886-03-14
Predmet st8ndarda
Ukupno Itr... 2
. JUSU~8.024
11M.
Pnvilnik br. tiG-18144/1 od '.'2-27;lIulb8nllitt SFRJ. br. 48/84.
, Injlk1lranjl
ISPITIVANJE PROTOtNOSTllNJEKCIONE SM£AE
T8f nwthod for flow of f'OUt
Ovlm lund8rdom .. utvr<luje n8/!ln Itpltlv80jl protoenoatllnjekclonl amete u IlbontO~1111 nl grldlilitu.
2 Aparati i pribor
ZI ispitlvlnjl .. karistl:
- Ilvlk (pAmI llicil.
- odmeml posudl ad 1000 eml.
- ..kundomer.
- termomltlr -20/6Cfc.
Il&dIIIIje
Me,. u mm
, '7'
10....
~
"0"'I
"27
Levlk 11 odrlK1innjo protoenoati injelccione sm.
SA vtzNJ ZA VOD ZA IT ANDA.!WI~AOIU
au.. 2 JUSU.".O:M. . 983
3 Postupek
3.1 ...Z8pripnmu injekclone amete INlteriJaIl - odmer8vlju18taenoltu t 2" (m/ml. .U ,,*-Ilcu -
prvo sip. odmeren. kollein. vodl . zatlm - dodI odmeren. kDll/!lna CIm8I1tI. Hamijlld
dodlCl -dod8ju vodl III melavlnl ~. I vodl pr uputItVU prolZYOd8l!..MI lnl docIlel - do-
d.ju posIednJI.Z8 prlpramuInjekclone811. n. gr8d1ll1tumatellc8mora bltl t8kveIIIoMtrukdjede omo-guflva kontlnulrano Injektlrll'lje. Vram. m81enJa Injekclone 8m8I8 uvlll od prlrnenJenog tlpa meIIIlc8.Vr dozlr.njl kDmponenatil matenj. n. 8111d. pr.11Z11imin.
3.2 IlpitIYII'Ije proto&IoItI
Injekclona smell - cxm.h po'" prlprlml lip. u p..modno nl¥l8Jlln 18V.kdo viline koj. odgov.. D-
pramlnl 1700 eml. Donj; otVor l8Vk. - ZI v ". lipanjllnjekclone 8m8I8 u k ZItYori pntom. Od-
govlrljut8 vilin. u l8Vku p..modno -balderi lipanjem 1700 em' vod8 u 18v8k.Z8tlm - odmlh Izmeri
'<IrIInI.koj. je potnobno d. Iz 18V1<.iItK8 1000 eml Injekclone 8m8I8. Vrarne protoka - merl pomotu
_kundomer.. Protok Injekclona 811. - m.rl I n.lIIon 30 minute. Z. VrIrM I!8kanJa Injeloclon. 811.
-neprakidno meII NI!no iIIlpOfOIn m.h8nlelllom mellilcom.
Potnobn. IU n8jmll'lje 2 maranjl. Ukoliko -dobljlne vradnostl 2 u_topna m.renj. r.zllkuju vile od
20".
hpItIvanje -ponavljl.
4 Izrllbvanje razu ItIItII
Proto/!nost injekcione smeJe izr.llY. - k80 lradnjl vradnolt vn81!en. protk:anj., u I8kundlm.. Uz re-
zultlt -nlYodl tlmperltUrI okoline I 811..
He 01nOW mlilionjo R_bllekog ,-110'0.. ""!tu.u SR &mljo br. 41HII7442od 4.111874. no plco. po'. no pr-
~tampoSo¥OInl...od .. OtOndordlloclJu- .oogrod
984Ukupno nrena 2
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA 08A VEZNQM
I'1UMEN.OM
od 1881).()3.14
In)8ktl...j8
ISPITIVANJE OTPORNOSTIINJEKCIONE SMEIENA MRAZ
JUSU .M8.025
1884.
pnwllnlk br.1iO-18144/1 ad 1J1U.12-27; lIulb8nllllt SFRJ, br. 48/84.
r.t method for frost IWIsf8nce of f'OUt
1 Predm8t It8nII8rd8
Ovlm st~ Ie u~",uja neeln odr8C:Iivenjaotpomootl injekclo na mraz.
2.1
Aparati i pribor
Ap8nt 18 ilpltlV8nj8 01POf1'l_1 ne mr8I - dII.-w(pnma ..lei)
Apanlt Ie HItOjlad cilindrie... hlie... polUdakoj. Ie z.tYer. poklopcemsa n..ojem. N. poklopcu Ien.11D _mometar I marna CIY.PokloplC ja n. unuUrnjlm d8lu Izr.n tako d. ob8zbe(1ujl potpUnopunjlnje pr.zl109 prostor. fivom. U cilindru .. n8llle vodice koja obezb..:luju vertlkelno postavljenje
uzorkl I potpuno punjen)8 prostore oko uzorke flvom.
2
2.2 Olblll eparetll pribor
Za 'spltivanja .. korlste I sledetl aper.tll pr\bor:
- kalupl. mira: d. 48 mm, h . 110 mm,
- komore za IInrzavan)8 do --dc,
- komori za II880venje tamperature ne 6°C,
- fin, (Hg) 260 cms .
3 Pripreme uzorka i nIIgO'l8nje
Odmah posle prlprame prama poItupku d.tom u standerdu JUS U.MB.024 smria Ie slpa u kalup. Kalup
.. z.tYera de bl .. spreeilo \spar..en;. vode I odmah stavlj. u komoru zo negovanje temperaturl na
6 i: ,IC Utrajanju ad 72 h.
4 Postupek ispitivanja
Uzorak II poole 72 h vedl Iz kalup. I odmah st.vil. u diletometar koji je prethodno temperiran n.
20 i: ,0 C. Zatlm II kroz cev na poklopcu dilatometra sip. fin do odr8C:lenevloine u mernol cevl. Dllato-
matar II zatim pos,..lja u posudu pogodnu za hVlten)8 fivi zo slue.1 d. do(Ie do velikog povetenja za-pramlne. Oelta .. nlvo five u cevl
(A) prl temperaturl T,., posla e891 II dilatomatar rt..lla u komoru
za IITIrzavenjeI hied I brzlnom od SOCna e. do portlzanla tamperatu.e od -20°C. Za vreml hl8C:Ien)avile puta .. oelta nlvo five (B , Ta I u cevl da bi .. dobio tok promana zop.emlne.
6 )zrabJnavanje rezult8t8
Promena zopremine prl odr8C:lenojtemperaturl izraeun..a II po sledeCoj formuli:
bV. . (A-B) -l>VHo' (T,. -Tal '5;
III
l>Vb V . ,...::J.. 1000p V
I'" SA vUNI V. VOD V. ST ANDAJlDIZAOJU
5
~3--
-------1.
4 I
. I
II1 II I
7 L- II I
L-
5,..n. 2 JUS U.M5.028 985
gdeje:
AV. - prom.n. zapramln. uzork. pOll. amruvanj. u emS.
l:>Vp - promena zapremlne uzorka posit smrzav81ja, u %0'
V - zapramlna uzorka, u cms,_A - pofotnl nlvo live u mernaJ c..I, prl tamptreturl T,.".8 - nlvo live u merna! cavl prl tamptr8tlKl T
B'S - temptraturn; kore~cioni f.ktor dil.tometn.
AVHg- prom.n. zopreminelive, ko). It Izr./!un... po formuli:
A V - (V - V) .18' 10
-~ cm.s /oe... Hg d .
gde It:
Vd - zapremlna ap~rata do nivoa live u mernoj ce.i prl temporaturl'T,.,. u em',
No sliti jo:
1 - posud.
2 - poklopac
3 - v""iea .ksij.ln.
4 - v""iea radijoIna
5 - m.rna co.
B - termometar
7 - uzor.k
Veza sa drugim standardima
JUS U.MB.024- Injektiranje. Ispitlvanje proto/!nosti injekcione ame.
N. otnOvu mitlj.nj. A~bliekog .kut.rijat. u kulturu SA Srbij. br. 413-81/7441'1. od 4.111814. ne pillt.. por. nI prom..
~t.mp. S.v8znlz..,od U lUnd8rdiz8CIJu- Beogrttd