zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za gradjevinske konstrukcije - geotehnika i fundiranje...
DESCRIPTION
Zbirka Jugoslovenskih Pravilnika i Standarda Za Gradjevinske Konstrukcije - Geotehnika i Fundiranje Knjiga 6 Dio 1,Jus 6,Jus geotehnika i fundiranjeTRANSCRIPT
25
86.U slabo propusnom koherentnom tlu mogu se u izracunavanju sleganja zanemaritiopterecenja cije je ukupno dejstvo kratko u poredenju sa vremenom konsolidacije, zavisnood osetljivosti konstrukcije na prouzrokovane deformacije tla.
87.Za odredivanje velicina dozvoljenih racunskih sleganja moraju se uzeti u obzir sledecifaktori:1) ravnomemost u sastavu tla;
2) raspodela opterecenja na tlo;
3) staticki karakter gradevinskog objekta;
5) vremenski razvoj konsolidacije;
6) krutost i armiranje konstrukcije temelja.
88.Za odredivanje razlike u sleganju konstrukeije temelja na raznim mestima moraju se uzeti uobzir sledeei faktori:
1)neravnomemost u sastavu tla;
2) neravnomemost opterecenja;
3) krutosti gradevinskog objekta i temelja.
89.Kod fleksibilnih temeljnih traka i1i temelja samaea staticki odredenih konstrukeija (na tlubez narocitih heterogenosti u sastavu i na medusobnoj udaljenosti pojedinih temelja vecojod 7 m) dozvoljavaju se velicine diferencijalnih sleganja, i to: oko 50% apsolutnihracunskih sleganja u nekoherentnom tlu i oko 25% apsolutnih racunskih sleganja ukoherentnom tlu.
90.Ako se dozvoljena apsolutna i relativna racunska sleganja ne dokazuje posebno detaljnomanalizom sleganja konstrukcije temelja i gradevinskog objekta, dozvoljavaju se racunskasleganja na nekoherentnom tlu najvise 2,5 em, ana koherentnom tlu najvise 5 em.
7. IZBOR DOZVOLJENOG OPTERECENJA TLA
91.Kao dozvoljeno opterecenje uzima se manja vrednost od vrednosti koja se dobija na osnovuclana 71. ovog pravilnika.
.,.
I.
I
ZBIRKAJUGOSLOVENSKIHPRAVILNIKA I STANDARDA ZAGRAf>EVINSKE KONSTRUKCIJE
1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE2. BETONSKE KONSTRUKCIJE3. CELICNE KONSTRUKCIJE4. DRVENE KONSTRUKCIJE5. ZIDANE KONSTRUKCIJE6. GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
i6/1GEOTEHNIKA
I FUNDIRANJEBEOGRAD 1995
ZBIRKAJUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDAZA GRADEVINSKE KONSTRUKClJE
Knjiga 6 GEOTEHNIKA I FUNDIRANJE
Tom 1 i 2
Urednik
Prof. dr Petar Anaguosti
Izdavac
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beograduu saradnji saJugosIovenskim drustvom gradevinskih kOllstruktera iSaveznim zavodom za stalldardizaciju
Odgovorni urednik
Prof. dr Zivota Perisic
Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Tehnicki urednik
Dragana Bogavac
Korice
Olga Kalember
Slog
Biro za AOP, Jelena Dimic
Stampa
Zavod za graficku telmikuTehnolosko-metalurSkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Beograd, apri11995. godine
Tiraz
400 primeraka
TOM 1.
ISBN 86-80049-20-4ISBN 86-80049-29-8
TOM2
ISBN 86-80049-20-4ISBN 86-80049-30-1
PREDGOVOR
U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanjenovih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvuSrbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo zaurbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevin~rstvo Republike Srbije, Gradevinskifakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskihkonstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKOGRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.
Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrZaj svihEvrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija ipostavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropskistandardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika.Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i EvrokodEC3 - Proracun celicnih' konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima zanjihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasemjeziku.
Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskogkonstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveeim delom, Evrokodovi prihvate kao nasibuduCi standardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno upogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata zaprimenu Evrokodova za konstrukcije.
Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I ST ANDARDA ZAGRADEVINSKE KONSTRUKCUE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta uBeogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznimzavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremenoobjavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskogkonstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasojzemlji.
ZBIRKA JUGOSLOVENSKllI PRA VILNIKA I STANDARD A ZA GRADEVINSKEKONSTRUKCUE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,odnosno deset tomova:
1 Dejstva na konstrukcije
2 Betonske konstrukcije (2 toma)
3 Celicne konstrukcije (3 toma)
4 Drvene konstrukcije
5 Zidane konstrukcije
6 Geotehnika i fundiranje (2 toma)
IV
Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, izSaveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoci u kompletiranju i pripremiZbirke.
Knjiga 6 Geotehnika i fundiranje je sastavljena od standarda, tehnickih normativa ipravilnika koji se odnose na probleme Gradevinske Geotehnike. Svi napred navedeninormativni dokumenti su pripremani, verifikovani i objavljivani u Slu~benom listu SFRJprema v~ecoj zakonskoj proceduri od strane Saveznog Zavoda za Standardizaciju sve do1993 godine.
Izbor dokumenata koji su ukljuceni u ovu knjigu izvrsen je tako da se sto vise obuhvatitematika koja se nalazi u Evropskom predstandardu EVROKOD 7 koji je odobren25.05.1993. od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (za zemlje EEZ) a publikovanje u oktobru 1994. godine. Pri tome su uneti ne sarno standardi iz grupe JUS U.B.Gradevinsko tlo vec i drugi dokumenti (standardi, normativi, pravilnici) koji se odnose nakvalitet prirodnih i preradenih stena i tla u gradevinskim konstrukcijama, odnosno napostupke i procedure prema kojima se ovi materijali ugraduju i kontroliSu u konstrukcijarnakoje spadaju u domen Gradevinske geotehnike. Iz tih razloga su uneti i standardi za opis iprikazivanje geoloskih karakteristika terena, kao i normativi za izvrsenje nekih radova uniskogradnji, tunelogradnji i analognim radovima u eksploataciji drugih prirodnihmaterijala.
Za one radove iz domena Gradevinske geotehnike gde se kao materijali koriste malter,beton, armirani beton, prskani beton, armaturno gvoZde i visokovredni celik a za koje zasada. ne postoje odgovarajuci standardi i drugi tehnicki normativi podrazumeva sekoriscenje knjiga ove zbirke u kojima se nalaze standardi i normativi za navedenematerijale.
Ured nici
Beogard, aprila 1995. godine
SADRZAJ
TOMl
PRA VILNICI
Pravilnik 0 saddini dokumentacije koja se odnosi na hidrolo~ke i inzenjersko-geolo~e pod loge(Sl. list 26/1984) 3
Pravilnik 0 nacinu cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije(Sl. list 26/1984) , .., 6
Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata(Sl. list 15/1990) ,.. ...,. .,... "" 9
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnjivelikih objekata (Ne primenjuje se u SR Srbiji)(Sl. list 3/1970). ,. "... 44
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje zeljeznickih tunela(Sl. list 55/1973)... 47
Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i gradenje tunela na putevima(Sl. list 59/1973) " ... , 64
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju lezi~ta mineralnih sirovina(Sl. list 4/1986 i 6211987) ,.. 76
Pravilnik 0 tehnickim normativima za povr~insku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskogakamena (ukrasnog kamena). tehnickog kamena. ~ljunka i peska. te za preraduarhitektonsko - gradevinskog kamena
(Sl. list 11/1986) " 121
STANDARDI
Geoloske oznake i simboli za stenske mase i tla
JUS B.A4.05111966.Geolo~ke oznake i simboli. Simboli i boje za oznacavanje starosti kartiianih jedinica. : 143
JUS B.A4.05211966.Geoloske oznake i simboli. Litolo~ke oznake za sedimentne stene. , 146
JUS B.A4.053/1966.Geolo~ke oznake i simbolL Oznake i simboli za kvartame tvorevine. 148
JUS B.A4.055/1966.Geolo~ke oznake i simboli. Simb61i, boje i oznake za magmatske stene. "'"''''''''''''''''''''''''''''
149
JUS B.A4.05611966..
.Geolo~ke oznake i simboli. Simboli. boje i oznake za metamorfne stene. ." 151
JUS B.A4.058/1966. .
Geolo~ke oznake i simboli. Strukturne oznake. 153JUS B.A4.080/1966.Geolo~ke oznake i simboli. Oznake za inzenjerskogeolo~ke, hidrogeolo~ke i
geomorfolo~ke elemente. 161
Cvrste stene
JUS B.B7.110/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Uzimanje uzoraka. 165
VI
JUS B.B7.126/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metode odre<tivanjajednoosne pritisne cvrstoce. ""'"''''''''''''''''
""""" ""'"167
JUS B.B7.127/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Odre<tivanje zateznecvrstoee indirektnom metodom.
169JUS B.B7.128/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanjasavojne cvrstoce. """" , ...
""""""171
JUS B.B7.130/1988.Mehanika stena. Ispitivanje fizickih i mehanickih svojstava. Metoda odre<tivanja granicnesmicajne cvrstoce.
'"'''''''''''''''' ''''''"''''''''
173JUS B.B8.012/1987.
Prirodni kamen. Odre<tivanje pritisne cvrstoce.176JUS B.B8.017/1987.
Prirodni kamen. Odre<tivanje savojne cvrstoee.178JUS B.BO.001/1984.
Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata.181
"> JUS B.B8.121/1990.Laboratorijsko odre<tivanje brzine impulsa i ultrazvucnih elasticnih konstanti stena.
"''''''''''''188JUS B.B8.032/1980.
Ispitivanje prirodnog kamena. Odre<tivanje zapreminske mase sa porama i supljinama,zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i pozornosti. 198
JUS B.B8.001/1982.Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo rnraza.
201JUS B.B8.002/1989.Prirodni kamen. Ispitivanje postojanosti na rnrazu. Indirektna metoda sa rastvoromnatrijum-sulfata. """"
""'"203JUS B.B8.010/1980.
Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode206JUS B.B8.0l3
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajelll atlllosferilija. 208JUS B.B8.015/1984. .
Ispitivanje otpornosti prema habanju brusenjelll :211
---:JUS B.B3.010/1989.Profilisani e1ementi proizvedeni cepanjem kamena. Tehnicki uslovi. 216
JUS B.B2.009/1986.Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. 221
JUS B.B3.100/1983.Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta 229
JUS B.B8.047/1960.Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda povrsine zrna agregata(Standard preispitan 1987 godine)
233JUS B.B8.030Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. 235
JUS B.B8.044/1982.Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema rnrazu natrijum sulfatolll 237
JUS B.B8.031/1982.Kameni agregat. Odre<tivanje zapreminske lllase i upijanja vode.
241JUS B.B8.033/1993.Odre<tivanje otpornosti protiv drobljenja agregata za beton.
248
VII
JUS B.B8.035/1984.Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti. 251
JUS B.B8.036/1982.Kameni agregat. Odredivanje koli6ne sitnih cestica metodom mokrog sejanja. 253
JUS B.B8.038/1982.Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje saddaja grudvi gline 256
JUS B.B8.039/1982.Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama.Kalorimetrijska metoda. 258
JUS B.B8.040/1982.Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijalima. 260
JUS B.B8.042/1984..
Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere 262JUS B.B8.045/1978.
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata ma§inom"Los Angeles" ..., : ..,.. ... ... ..., 267
Gradevinsko tlo
JUS U.B1.001/1990.Geomehanicka ispitivanja. Op§ta klasifikacija tla. ",,,"""""''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
273
JUS U.B 1.002/1992.Geomehanicka ispitivanja. Klasifikacija tla i mesavine tla i agregata za puteve. 277
JUS U.B1.003/1990.Geomehanicka ispitivanja. Terenska identifikacija uzoraka tla. " 283
JUS U.B1.010/1979.Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla. 287
JUS U.B1.012/1979.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje vlawosti uzotara tla (Standard preispitan 1992 godine) ...292
JUS U.B1.013/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametodom sa cilindrom poznate zapremine. 294
JUS U.B 1.014/1988.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla bez pora(Standard preispitan 1992 god ine) 300
JUS U.B1.015/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa poramal1).etodomkalibrisanog peska. 308
JUS U.B1.016/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametodom pomoeu gumenog balona. , 315
JUS U.B1.017/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa poramametodom potapanja uzoraka u vodu. , 321
JUS U.B1.018/1980.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje granulometrijskog sastava (Standard preispitan1992 godine) 326
JUS U.B1.019/1992.Geomehanicka ispitivanja. Odredivanje zapreminske mase materijala tla sa porama(nuklearna metoda) 337
VIII
0
JUS V.B1.020/1980.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje konzistencije tla. Aterbergove gran ice. (Standardpreispitan 1992 godine) 346
JUS tr.B 1.021Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje grupnog indeksa tla. 356
JUS U.B1.022/1968.Geomehanil:!ka ispitivanja tla. Odre<tivanje promene zapremine tla (Standard preispitan1992 godine) 357
JUS U.B1.024/1968.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja sagorljivih i organskih materija tla(Standard preispitan 1984 godine) 360
JUS U.B 1.026/1968.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sadrtaja karbonata tla (Standard preispitan1992 godine) 362
JUS U.B 1.027/1993.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje ukupnog sadrtaja sulfata u tlu. 365
JUS U.B 1.028/1969.Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje direktnog smicanja tla. 370
JUS U.B1.029/1970.Geomehanil:!ka ispitivanja. Ispitivanje smicanja u triaksijalnom aparatu 375
JUS U.B 1.030Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje pritisne I:!vrstoce tla (Standard preispitan1992 godine) ,""""""""""""""""',,,,,,,,,,,,, 381
JUS U.B1.031/1989.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje otpora tla metodom statil:!kog penetracionogS0ndiranja. 383
.) JUS U.B1.032/1969.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje sti§ljivosti tla (Standard preispitan 1992 godine) 385
JUS U.B 1.034/1969.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje koeficijenata vodopropustljivosti (Standardpreispitan 1992 godine) 389
JUS U.B 1.036/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje visine kapilarnog penjanja vode u tlu (Standardpreispitan 1992 godine) 392
JUS U.B1.038/1968.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje optimalnog sadrZaja vode (Standard preispitan1992 godine ) ... 395
JUS U.Bl.040/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanje ekvivalenta peskovitih tla (Standard preispitan1992 godine) 398
JUS U.B1.042/1969.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje kalifornijskog indeksa nosivosti (Standardpreispitan 1992 godine) 400
JUS U.B1.044/1969.Geomehanicka ispitivanja. Odre<tivanjeproizvoda koeficijenta kapilarne vodopropustljivostii najveeeg kapilarnog penjanja vode u tlu (Standard preispitan 1992 godine) 405
JUS U.B1.046/1968.Geomehanil:!ka ispitivanja. Odre<tivanje modula sti§ljivosti metodom kruzne ploce(Standard preispitan 1992 godine) 409
0
IX
JUS U.B1.048/1968.Geomehanicka ispitivanja. Odre<:1ivanjeoptimalnog saddaja vode cementomstabilizovanog tla (Standard preispitan 1992godine) , 413
JUS U.B1.050/1969.Gebmehanicka ispitivanja. Ispitivanje otpornosti cementom stabilizovanog tla premamrazu (Standard preispitan 1992 godine) 415
TOM 2
ST ANDARDI
Geomehanika - recnikJUS U.BO.01O/1987.
Geomehanika. Recnik (Standard preispitan 1992godine) 421
Os tal 0
JUS U.C7.00l/1989.Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Pouzdanost. Termini i definicije. 659
JUS U.C7.010/1987.Osnove projektovanja gra<:1evinskihkonstrukcija. Osnovni principi za proverupouzdanosti konstrukcij a 695
JUS ISO 4464/1993.Tolerancije za gra<:1enje.Odnosi izme<:1urazliCitih tipova odstupanja i tolerancijakori§cenih za tehnicke uslove (Identican sa ISO 44 64 :1980 ~U.A9) 720
JUS U.C4.01611981.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Klimatski i hidrololli uslovi 736
JUS U.B9.010/1981.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Merenje dubine smrzavanja (Standard preispitan1992 godine) 739
JUS U.E1.012Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Osetljivost materijala -tla na dejstvo mraza (Standardpreispitan 1992 godine) 747
JUS U.B9.012/1981.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Procena osetljivosti kolovozne konstrukcije na dejstvomraza i tehnicke mere za spreeavanje o§tecenja (Standard preispitan 1992 godine) 749
JUS U.C4.020/1982.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Intenzitet ki§a 755
JUS U.C4.022/1982.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Vreme doticanja vode. 757
JUS U.C4.024/1982.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. KoliCina oticanja vode. 759
JUS U.S4.062/1990.Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribrefuih strana na putevima 764
JUS U.C4.200/1990.Projektovanje puteva. Osiguranje donjeg stroja saobracajnica i ukupne stabilnostitla i trupa PUla. 806
JUS U.E1.010/1981.Projektovanje i gra<:1enjeputeva. Zemljani radovi na izgradnji puteva. Tehnicki usloviza izvr§enje (Standard preispitan 1992 godine) 835
x
JUS U.E1.015/1991.Projektovanje i grartenje puteva i gradskih saobracajnica. Zatrpavanje rovovaza sme1!tajpodzemnih instalacija. , 846
JUS U.E8.010/1981.Projektovanje i grartenje puteva. Nosivost i ravnost na nivou posteljice (Standardpreispitan 1992 godine)... 848
JUS U.E9.020/1966.Klasicne i savremene pod loge za puteve. Tehnicki uslovi za izradu (tacka 10 stavljenavan snage "S1. list SFRJ" br. 72/88) 853
JUS U.S4.064/1990.Tipovi osiguranja kosina nasipa, kosin a useka i nozice nasipa. 877
JUS U.F7.01O/1965.Prirodni kamen. Tehnicki uslovi za oblaganje kamenim plocama. 924
JUS U.C5.020/1980.Projektovanje nasutih brana i hidrotehnickih nasipa. Tehnicki uslovi. 937
JUS U.C9.01O/1979.Temelji vertikalnih cilindricnih rezervoara za skladi1!tenje nafte i naftinih derivata. 955
JUS U.J9.00l/1988.Injektiranje objekata o1!tecenih zemljotresom. Tehnicki uslovi. 966
JUS U.M8.022/1984.Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione sme1!e. 978
JUS U.M8.023/1984.Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine injekcione sme1!e 979
JUS U.M8.024/1984.Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smek
"""""'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''982
JUS U.M8.025/1984.Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione sme1!ena mraz. 984
PRA VILNIK 0 SADRZINI DOKUMENTACIJE KOJA SEODNOSI NA HIDROLOSKE I INZENJERSKO-GEOLOSKE
PODLOGE
1.Ovim pravilnikom propisuje se saddina dokumentacije koja se odnosi na hidrogeolo~e iinfenjersko-geolo~ke podloge za objekte iz clana 4. stav 3. Zakona 0 geolo~kimistrafivanjima ("Slufbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije", br. IOn8, 48n9 i 38n2).
2.Pri izgraOOji objekata iz clana 1. ovog pravilnika istrafni radovi se moraju izvesti prepocetka izrade investiciono-tehnicke dokumentacije u cilju obezbedenja hidrogeolo~kih iinfenjersko-geolo~kih podloga za projektovanje.
3.Hidrogeolo~ke i infenjersko-geolo~ke podloge za izgraOOjuvisokih brana i akumulacijapomin~kih voda zapremine vece od milion kubnih metara, Hi cije su brane veee od 15metara gradevinske visine treba da sadrfe rezultate:
-uticaja geomorfologije terena na izbor mikrolokacije brane, oOOosno akumulacije,
-uticaja geoloske grade terena na izgraOOju objekta,
-seizmicnosti podrucja brane oOOosno akumulacije sa izvrsenim odredivanjem projektnog imaksimalnog zemljotresa na osnovu istrafivanja seizmickog rizika,
-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na vodopropusnost pod pritiskom,stanje podzemnih voda i njihove agresivnosti na beton i druge materijale,
- savremenim geodinarnickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovograzvoja za vreme izgraOOje i kasnije eksploatacije objekta,
-geomehanickih svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, oOOosno dozvoljenoopterecenje i mogucnosti smicanja tela brane,
-geotehnickih svojstava stenskih masa, oOOosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranjellarocito na mestu na kome ce se fundirati sarna brana i graditi prateci objekti,
-mog~cnosti snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom;
-potapanje mineralnih sirovina i drugih dobara.
4.Hidrogeoloske i infenjersko-geoloske podloge za izradu linijskih objekata: auto-puteva,magistrainih puteva i feleznickih pruga treba da sadde rezultate izvrSenih ispitivanja za:
-izb~r idejnog pravca,
4
-uticaj reljefa na objekat,
-uticaj geolo~ke grade terena,
-uticaj hidrogeolo~kih i inzenjersko-geolo~kih svojstava terena,
-uticaj geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovog razvoja zavreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,
-geomehanicka i geotehnicka svojstva stenskih masa sa posebnom paZnjom na nosivost,odnosno njihov uticaj na iskop, busenje i razaranje,
-mogucnost snabdevanja lokalnim gradevinskim materijalom.
S.Hidrogeoloske i in~enjersko-geoloske podloge za izradu hidroelektrana, termoelektrana inuklea.mih elektrana treba da sadrze rezultate izvrsenih ispitivanja;
-uticaja gemorfologije terena na izbor lokacije objekta,
-uticaja geoloske grade terena na izgradnju objekata,
- seizmicnosti podrucja objekta sa izvrknim odredivanjem projektnog i maksimalnogzemljotresa na osnovu istraZivanja seizmickog rizika,
-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda injihove agresivnosti na beton i druge gradevinske materijale,
- savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovograzvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploamcije objekta,
- geqmehanickih svojstava terena sa posebnom pafnjom na nosivost, odnosno dozvoljenoopterecenje tla i mogucnosti smicanja na lokacijama izgradnje energana i prateCih objekata,
- geotehnickih svojstava stenskih masa, odnosno njihov uticaj na tehnologiju iskopa,busenja i razaranja stena na mestu izgradnje energana i prateeih objekata,
-snabdevanja lokalnim geoloSkim gradevinskim materijalom.
6.Hidroloske i inzenjersko-geoloske podloge za izgradnju tunela i metroa treba da sadrzerezultate izvdenih ispitivanja:
-za izbor idejnog pravca;
-uticaja geoloSke grade terena na izgradnju objekta,
-hidrogeoloskih odlika terena sa posebnim osvrtom na prisustvo i stanje podzemnih voda,njihovu agresivnost na beton i druge gradevinske materijale, pojavu i vrstu prirodnihgasova i blizinu mineralnih. izvora sa ocekivanim temperaturama radne sredine po trasiobjekta,
.
- savremenih geodinamickih procesa, stanja njihovih tvorevina i mogucnosti njihovograzvoja za vreme izgradnje i kasnije eksploatacije objekta,
- geotehnickih svojstava terena, naponsko stanje i deformabilnost stenskih masa, njihovuticaj na tehnologiju buSenja, razaranja i iskopa stenskih masa;
- geomehanickih svojstava stenskih masa terena sa posebnom pamjom na nosivost,sleganje i mogucnost smicanja i
5
- mogucnosti snabdevanja lokalnim geoloskim gradevinskim materijalom i resenjaodlagalista za iskop.
7.Hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske podloge za izgradnju objekata iz clana 1. ovogpravilnika sadrZe graficke priloge i to:
-hidrogeolosku kartu terena pogodne razmere,
-inzenjersko-geolosku kartu terena pogodne razmere,
- hidrogeoloske i inzenjersko-geoloske uzduzne i poprecne profile kroz radnu sredinu upogodnoj razmeri,
-geoloske, hidrogeoloske i inzenjenjersko-geoloske karte i profile istramih objekata i
-graficki prikaz rezultata izvrsenih ispitivanja i testiranja istramih objekata.
8.Dokumentacioni materijal hidrogeoloskih i inzenjersko-geoloskih podloga za izgradnju
I objekata iz clana 1. ovog pravilnika sadrzi:.
-geodetska (geodinamicka) osmatranja terena, objekata na terenu i geodinamickih pojava,
- erzultate laboratorijskih ispitivanja geotehnickih svojstava terena na poremecenim ineporemecenim uzorcima,
-rezultate odredivanja dinamike podzemnih poda (kretanje, izdasnost, izdanskog toka, iodredivanje hidrogeoloskih svojstava terena);
- rezultata istraZivanja inzenjersko-geoloskih i tehnicki znacajnih svojstava stena(petrograf~ka, fizicka, mehanicka, tehnoloska i dejstva vode, mraza i vatre na stene),
-tabele, dijagrami i proracuni odredenih svojstava stenskih masa kao radne sredine i
-atest laboratorijskih ispitivanja.
9.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasnikuSocijalisticke Republike Srbije".
Broj 110-2/84U Beogradu, 8. juna 1984. godine
Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvoPredsednik Komitetadr Dusan Jovanovic, s. r.
PRA VILNIK 0 NACINU CUV ANJA I SREDIV ANJAGEOLOSKE DOKUMENT ACIJE
1.Ovim pravilnikom reguliSe se nacin cuvanja i sredivanja geolo~ke dokumentacije (u daljemtekstu dokumentacija) koja se odnosi na geolo~ka istrazivanja radi utvrdivanja razvoja,sastava i grade zemljine kore, geoloska istrazivanja energetskih, metalicnih i nemetalnicnihmineralnih sirovina, hidrogeoloska istrafivanja podzemnih voda (pitkih, mineralnih itermillnih) i inzenjersko-geoloska istrazivanja za izgradnju objekata.
I. CUVANJE GEOLOSKE DOKUMENTACUE
2.Dokumentacija koja se mora trajno cuvati sadrzanaje u izve~tajima i elaboratima geoloskihistrafivanja i to u:
-tekstualnom delu,
-grafickoj dokumentaciji i
-dokumentacionom materijalu.Blizi podaci 0 saddaju i nacinu obrade tekstualnog dela, .graficke dokumentacije idokumentacionog materijala dati su odgovarajuCim uputstvima i pravilnicima koji blizereguli~u materiju za pojedine oblasti geolo~kih istrafivanja.
3.Dokumentacija se mora cuvati od unistenja u prostorijama obezbedenim od vlage, direktnesuncane svetlosti, raznih stetocina, prasine i sa ugradenim alarmnim uredajima za slucajpofara.
4.Dokumentacija.se ulaze u registratore i konzervira i tako pripremljena smesta u prostorijeodredene za trajno cuvanje.
Dokumentacija koja ima karakter trajne vrednosti moze se i mikrofilmovati, kada se cuva uposebnim prostorijama koje odgovaraju svim uslovima za cuvanje mikrofilmovanedokumentacije.
7
II. SREDIVANJE DOKUMENTACUE
A) EVIDENCIJA
5.Svi sastavni delovi dokumentacije zavode se u inventarsku knjigu i unose sledeCi podaci porubrikama:
-redni broj,
- datum prijema,
-broj primljenih primeraka,
-ime autora,
-naziv izvestaja i godina izrade,
-broj strane i priloga,
- signatura i
- napomena.
B) SIGNIRANJE I KLASIFIKACUA
6.Na elaboratu geoloskih istrazivanja u jednom uglu beleze se inventami broj a u drugomsignatura (oznaka) za smestaj.
Geoloske karte se registruju i nose broj inventarske knjige i karte.
Pe~ati za inventami broj i signaturu treba da nose naziv organizacija.
Elaborati se klasificiraju po materiji i lokalnostima.
Registratori u kojima je smestena dokumentacija moraju imati sa spoljne strane etiketu sasignaturom.
Geoloske karte se sreduju po abecedi.
Svi delovi dokumentacije terba da imaju svoju legitimaciju u vidu kartona u koju se unosepodaci:
-broj strana,
-broj nalepljenih priloga (profili, fotokopije i s1.)u samom tekstu i
- broj priloga izvan teksta.
V)KARTOTEKA
7.Pored inventarske knjige za dokumentaciju vodi se i kartoteka po lokalnostima, materiji iautoru.
8
8.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasnikuSocijalisticke Republike Srbije. "
Broj 110-3/84
U Beogradu, 8. juna 1984. godine
Republicki komitet za energetiku, industriju i gradevinarstvo
Predsednik Komiteta,
dr Dusan Jovanovic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZATEMELJENJE GRADEVINSKIH OBJEKA TA
I. OPSTE ODREDBE
1.Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi koji se primenjuju pri projektovanju iizvodenju radova na temeljenju gradevinskih objekata.
2.Projekti temeljenja gradevinskih objekata moraju da sadrze: podatke 0 rezultatimaistraZivanja sastava tla, ispitivanja tla "in situ" i ispitivanja uzoraka tla, proracundozvoljenog opterecenja tla, proracun sleganja gradevinskog objekta i dimenzionisanjatemelja, kao i druge podatke predvidene propisima iz oblasti gradevinarstva.
Projekti iz stava 1. ovog clana sastavni su deo tehnicke dokumentacije gradevinskogobjekta, odnosno njegovog dela.
Obim i stepen obrade podataka iz stava 1. ovog clana zavise od znacaja i slozenostigradevinskog objekta, odnosno njegovog dela i osobina tla.
Ako postoje podaci 0 eventualnoj nestabilnosti terena u prirodnim uslovima, pre pocetkaistraZivanja terena za potrebe temeljenja moraju se izvrsiti istrazivanja terena i definisatiusloyi stabilnosti.
3.PostojeCi gradevinski objekt, odnosno njegov deo moze se dogradivati samo ako je projektiz clana 2. stay 1. ovog pravilnika izraden tako da se temeljenjem na osnovu tog projektaobezbeduje da temelji podnesu dodatna opterecenja kojima se ne ugrozava stabilnost togobjekta, odnosno njegovog dela i susednih objekata.
II. ISPITIVANJE TLA
1. ISPITIV ANJE TLA NA TERENU
4.Teren se ispituje radi potpune geotehnicke identifikacije i klasifikacije tla na lokacijiobjekta, odnosno na delu na kome objekt utice na teren za vreme gradnje i eksploatacije.
10
Grada i osobine tla ispituju se inzenjersko-geoloskim kartiranjem terena, istramimjamama,oknima, rovovima, zasecima, jezgrima istraznih busotina, penetracionim sondiranjem,krilnim sondama, presiometrima, probnim opterecenjima, geofizickim metodama, kao idrugim metodama prema odredbama ovog pravilnika.
Istrazivanjima i ispitivanjima iz stava 2. ovog clana ne sme se ugroziti stabilnostgradevinskog objekta, niti izazvati teskoce pri izvodenju radova na temelju objekta,odnosno njegovog dela.
5.Osobine tla ispituju se na poremecenim i neporemecenim uzorcima u laboratoriji ili opitimana terenu.
6.Tlo se ispituje pre pocetka izrade tehnicke dokumentacije na osnovu koje se gradigradevinski objekt, odnosno njegov deo.
Zavisno od nivoa obrade tehnicke dokumentacije (idejni ili glavni projekat) i stepenaistrazenosti terena, odreduje se podrucje istrazivanja, kao i obim, vrsta i uslovi izvodenjaistraznih radova. Obrazlozenje, odnosno koncepcija istrazivanja, tehnicki uslovi izvodenjaistr~nih radova i ispitivanja i nacin obrade i prikazivanja rezultata istrazivanja daju se uprojektu istrazivanja.
Projekt istrazivanja terena, kao i sinteza i interpolacija rezultata istrazivanja ne mogu semehanicki koristiti kao podloga za drugi objekt na istoj lokaciji, niti za istovetan objekt nadrugoj lokaciji.
7.Za izradu idejnog projekta odnosnog objekta, istrazivanjem terena prethodno se definisu:
1) elementi moguCih tehnickih resenja temeljenja, zavisno od kvaliteta i homogenosti tla ivelicine i rasporeda opterecenja od predvidenog objekta;
2) radni uslovi pri izradi temelja
3) topografska struktura, tj. reljef, s obzirom na njegovo formiranje;
4) litostratigrafski sastav i sklop, geneza i pripadnost po geoloskim parametrima;
5) prisustvo podzemnih voda, moguci prilivi podzemnih voda u iskope i agresivnostpodzemnih voda;
6) opsta i lokalna stabilnost terena;
7) osnovna fizicko-mehanicka svojstva sredina koje sacinjavaju teren.
8.Radi' utvrdivanja kvaliteta i, posebno, mehanicke heterogenosti tla u osnovi objekta, zaizradu idejnog projekta, minimalni obim terenskih istramih radova za povrsinu do 1000 m2je:
1) jedna istrafna busotina do projektovane dubine;
~I'lj
;%
11
2) tri terenska istraZna rada do projektovane dubine, sa intervalom ispitivanja po dubini neveCim od 2 m (staticko, odnosno dinamicko penetraciono sondiranje, presiometarskoispitivanje, opiti krilne sonde i dr.).
9.Radi utvrdivanja kvaliteta i mehanicke heterogenosti tla za izradu glavnog projekta,minimalni obim terenskih istraZnih radova Cini broj cvornih mesta pravougaone mreze, Cijaduziila strana iznosi 20 do 30 m, racunajuCi i opite izvedene za fazu idejnog projekta.Granicna kontura osnove objekta je spoljna kontura pravougaone mrez.e.
10.Dubina ispitivanja tla odreduje se prema vrsti i rasporedu slojeva u tlu, nacinu temeljenja,opterecenju tla, veliCini i znacaju gradevinskog objekta, odnosno njegovog dela,osetljivosti objekta, odnosno njegovog dela na sleganje i prema raspolozivim geotehnickimi drugim podacima 0 terenu na kome se vrsi ispitivanje.
11.AIm su povrsina temelja, specificno optereeenje i osetljivost gradevinskog objekta, odnosnonjegovog dela, na neravnomemo sleganje veei iIi ako se deformabilnost povecava iliIi secvrstoea smanjuje sa poveeanjem dubine, tlo se ispituje sondiranjem na veeim dubinama.
12.Dubina ispitivanja tla odreduje se, po pravilu, prema obrascu:
p.BoD= 100
gdeje:
D - dubina ispitivanja izraZenau metrima (m);p -prosecno specificno opterecenje tla i temelja izraZeno u kilonjutnima po kvadratnommetril (kN/m2);
Bo-sirina objekta, odnosno njegovog dela izrazena u metrima, merena pri dnu temelja.Ako je rastojanje "s" temeljnih stopaizmoou dva susedna zida: s>(B1 + B2), kaoi ako su usamljeni zidovi i stubovi (slika 1),dubina ispitivanja tla odreduje se premaobrascima:1) D =2 . B, ako je specificno opterecenjetla temelja p EO;100 kN/m2
2 p.B2) D =
100ako je specificno
opterecenje tla temelja p > 100 kN/m2,
gde B oznacava sirinu najsireg temelja,izrazenu u metrima (m).
....................................
l
~..............----...
- B,t i ~i 8,-, .,
Crtez 1.
12
13.Ako je oOOosduzine temelja prema sirini temelja (L:B) manji od 2:1, dubina ispitivanja tlasmanjuje se za 20%.
14.Ako se primenom odredaba cl. 11. do 13. ovog pravilnika dobije dubina ispitivanja tlamanja od 6 m, tlo mora da se ispituje na dubini od najmanje 6 m, osim ako se ispitivanjemtla dopre do cvrste stene koja se nalazi na dubini manjoj od 6 m.
15.Dubina ispitivanja tla racuna se od dna temelja gradevinskog objekta nanize.
16.Ispitivanje tla iskopavanjem vrsi se istramim jamama, istraznim oknima, istraznimrovovima i istraznim zasecima. Taj postupak ispitivanja primenjuje se za ispitivanje tla zapozajmista materijala, kao i za plitko fundirane objekte privremenog karaktera koji imajusarno prizemnu etazu, povrsine osnove manje od 100 m2 (laksi gradevinski objekti).
17..
U horizontalnom smeru tlo se ispituje istraZnim rovovima ili istraZnim zasecima.
18.Ako se tlo ispituje iskopavanjem, bocne strane iskopa moraJu se obezbediti ododronjavanja.
19.Ako se tlo ispituje busenjem, mora se busiti na veCim dubinama ili ispod nivoa podzemnihvoda.
Precnik busotine zavisi od vrste ispitivanja i velicine aparata za ispitivanje neporemecenihuzoraka u laboratoriji, a moze biti veci od 89 mm za glavne i dopunske bosotine, oOOosnoveCi od 46 mm za prethodne busotine.
Busotine se stabilizuju zacevljivanjem, busackom isplakom ili vodom. Pri izboru nacinastabilizacije busotina, preOOost ima nacin koji, zavisno od vrste tla i stanja podzemnih voda,prouzrokuje najmanji poremecaj zidova i OOabusotine.
20.Busenje iz clana 19. ovog pravilnika moze biti udarno ili rotaciono.
Izbor nacina busenja zavisi od: vrste, velicine i osetljivosti gradevinskog objekta, precnika idubine busotine, materijala u kome se vrsi busenje i primenljivosti jeOOog od ovih nacinabusenja, potrebe tacnog odredivanja promene pojedinih vrsta tla i nivoa podzemnih voda ipotrebe vadenja neporemecenih uzoraka, oOOosno izvrsavanja standarOOog penetracionog ipresiometarskog ispitivanja ili ispitivanja sa krilnom sondom.
Udarno busenje se primenjuje sarno ako se ne vade uzorci tla i moze se koristiti za pomocnesvrhe pri geotehnickim ispitivanjima.
Udarno busenje nije dozvoljeno za identifikovanje i klasifikaciju materijala iz busotine.
13
21.Radi utvrdivanja deformabilnosti tla u prirodnim uslovima, ispitivanje tla presiometromvrsi se u istrawim busotinama precnika koji odgovara precniku presiometarske sonde.
22.Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem radi utvrdivanja njegove mehanickeheterogenosti, ako se iz tla koje se ispituje ne mogu vaditi neporemeceni uzorci ili akokval~tet uzoraka nije dovoljno pouzdan za ocenu zbijenosti i konzistentnosti tla.
23.Tlo se ispituje penetracionim sondiranjem na jedan od sledecih nacina:
1) statickim penetracionim sondiranjem;
2) dinamickim penetracionim sondiranjem;
3) standardnim penetracionim sondiranjem;
4) drugim priznatim metodama penetracionog sondiranja.
24.Krilnom sondom ispituje se meki glinoviti materijal, indeksa konzistencije
Ie E;;0,25,
iz koga vadenje neporemecenih uzoraka tla nije pouzdano ili moguce.
25.Pri kartiranju se pregledaju i uocavaju svojstva tla u prirodnim zasecima, zidovimaistraz.nih jama, oknima ili rovovima i materijala koji se dobija iz sondawih busotina.
Uocena svojstva tla registruju se u izvestaju koji se vodi za svaki istrawi rad.
26.Geofizicke metode ispitivanja tla mogu se primeniti za ispitivanje velikih povrsina ili dugihpoteza.
Geofizicke metode ispitivanja tla obuhvataju merenja: elektricnog otpora (geoelektricnamerenja), brzine sirenja elasticnih talasa (seizmicka i mikroseizmicka merenja), apsorpcijeneutronskih cestica (merenje gustoce i zasicenosti slojeva tla) i druga merenja tla zavisnood konkretnog slucaja.
2. UTVRDIV ANJE NIVOA I ISPITIV ANJE PODZEMNIH VODA
27.U toku busenja, odnosno pri sondaznim iskopima mora se utvrditi ustaljeni nivo podzemnihvoda.
Nivo podzemnih voda pravilno se meri i osmatra posebno ugradenim piezometrom.
Piezometar se ugraduje zavisno od hidrogeoloske grade tla, uz pazljivo izolovanje uticajasusednih slojeva tla.
14
28.Podaci 0 maksimalnom nivou podzemne vode, za predmetnu lokaciju, pribavljaju se odorganizacije nadlezne za vodoprivredu.
29.Uzorak podzemne vode uzima se sa jednog ili vise mesta iz dela tla koji se ispituje, premaodgovarajuCim jugoslovenskim standardima.
Uzorci podzemne vode uzimaju se za odredivanje agresivnosti na materijale temeljnihkonstrukcija.
3. PRIKAZIV ANJE REZUL TA T A TERENSKIH SONDIRANJAI ISPITIV ANJA TLA
30.Rezultati terenskih sondiranja i ispitivanja tla unose se u izvestaj terenskog ispitivanja, kojisadrzi sledece podatke:
1) naziv i polofuj gradevinskih objekata;
2) svrhu sondiranja;
3) naziv, odnosno ime narucioca i ime nadzomog organa;
4) naziv izvodaca i ime odgovomog rukovodioca radova;
5) datum sondiranja;
6) vrstu i oznaku sonde;
7) situacioni i visinski polofuj sonde;
8) vrstu i oznaku naprave za sondiranje;
9) predvidenu dubinu sondiranja;
10) dubinu izvrsenog sondiranja;
11) metod rada;
12) vr~tu zacevljenja;
13) vrstu pribora i alata;
14) precnik busotine;
15) procent izvadenog jezgra;
16) nacin vadenja neporemecenih uzoraka;
17) fiajanje rada;
18) opis vr~menskih prilika.
Na osnovu izvestaja terenskog ispitivanja izraduju se geoloski i geotehnicki profili istraZnihbusotina, odnosno profili sa rezultatima terenskih opita.
~.
15
4. UZIMANJE UZORAKA TLA ZA ISPITIV ANJE U LADORA TORIJI
31-Za ispitivanje uzoraka tla u laboratoriji radi upoznavanja karakteristika temeljnog tla morase izvaditi propisan, odnosno potreban broj neporemecenih uzoraka.
32.Neporemeceni uzorci tla moraju se vaditi, pakovati i otpremati tako da prostoma raspodelacestica i prirodna sadrzina vlage ostanu nepromenjeni.
Neporemeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, a iz debljih slojeva, po potrebi, uzima sevise uzoraka.
Precnik neporemecenog uzorka koji se uzima zavisi od velicine laboratorijskih aparata, stim sto ne moze biti manji od 46 mm. Visina uzorka ne moze biti manja od 180 mm.
33.Ako nije moguce uzeti potpuno neporemecen uzorak, uzece se poremeceni uzorak iz kogase moze pouzdano utvrditi prirodna vlaznost tla.
Poremeceni uzorci uzimaju se iz svake vrste tla, u koliCinama koje su potrebne zapredvidena laboratorijska ispitivanja.
34.Uzorci se moraju pazljivo pakovati u odgovarajuce sanduke, oznacavati i najpodesnijimprevoznim sredstvima otpremati najkracim putem u geomehanicku laboratoriju.
5. ISPITIV ANJE UZORAKA TLA U LADORA TORIJI
35.Obim ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji zavisi od: velicine, trajnosti i karakteragradevinskog objekta, oblika osnove temelja, staticnog sistema i osetljivosti na sleganje,predvidenog nacina temeljenja, veliCine i karaktera opterecenosti na temelje, brzinegradenja i nacina izvodenja radova, vrste i sastava tla, homogenosti i heterogenosti tla,geoloskih uslova i hidrogeoloskih prilika u tlu, geotehnickih karakteristika pojedinihslojeva tla i poznatih podataka 0 temeljenju i sleganju susednih objekata.
36.U laboratoriji se ogledima odreduju osobine poremecenih i neporemecenih uzoraka tla, i to:sadrzina vode, zapreminska masa tla, zbijenost tla, granulometrijski sastav tla, graniceplasticnosti tla, stisljivost sa sprecenim bocnim sirenjem, otpomost prema smicanju(ogledom direktnog smicanja, ogledom triaksijalne kompresije, ogledom jednoaksijalnekompresije sa slobodnim bocnim sirenjem), sadrzina organskih materija, sadrzinakarbonata i sadrzina rastvorljivih soli, kao i druge osobine predvidene propisima zalaboratorijska ispitivanja uzoraka tla.
37..
Rezultati ispitivanja uzoraka tla u laboratoriji prikazuju se na nacin propisan u projektu tihispitivanja.
16
III. KLASIFlKACUA I IDENTIFIKACUA TLA
38. -
Prema vrstama tla, prirodni materijali svrstavaju se u sledece osnovne grupe:
1) stena - monolitna (sa pukotinama, zdrobljena) ili trosna Gace zdrobljena, zahvacenaprocesom raspadanja);
2) nevezani (nekoherentni) materijali - drobina ili obluci (precnika veceg od 60 mm),sljunak krupni (precnika od 60 mm do 20 mm), sljunak srednji (precnika od 20 mm do 6mm), sljunak sitni (precnika od 6 mm do 2 mm), pesak krupni (precnika od 2 mm do 0,6mm), pesak srednji (precnika od 0,6 mm do 0,2 mm) i pesak sitni (precnika od 0,2 mm od0,06 mm);
3) vezani (koherentni) materijali - prah krupni (precnika od 0,06 mm do 0,02 mm), prahsrednji (precnika od 0,02 mm do 0,006 mm), prah sitni (precnika od 0,006 mm do 0,002mm), glina (precnika manjeg od 0,002 mm), organska glina sa primesom organskihsupstancija (precnika manjeg od 0,002 mm) i treset.
Ovi materijali sastoje se, po pravilu, od mesavine osnovnih grupa navedenih u stavu 1.ovog clana.
39.Nevezani materijali u pojedinim osnovnim grupama iz clana 38. ovog pravilnikarazvrstavaju se, prema granulometrijskom sastavu, u dobra granulisane (ako su u materijaluzastupljena zma svih velicina) i jednolicne (ako je razlika izmedu precnika najveceg inajmanjeg zma mala).
Vezani materijali, prema plasticnosti, razvrstavaju se u materijale male, srednje i visokeplasticnosti.
40.Osnovne grope materijala i njihove smese oznacavaju se simbolima, i to:
1) nevezani materijali - drobina i obluci (nema simbola); sljunak dobra granulisan - GW,sljunak slabo granulisan - GP, sljunak jednolican - GU, sljunak sa peskovito-glinovitimvezivom - GC, sljunak slabo granulisan sa veCimsadrfajem praha ili gline - GM, pesakdobra granulisan - SW, pesak slabo granulisan - SP, pesak jednolican - SU, pesak saglinovitim vezivom - SC, pesak slabo granulisan sa prekomernom kolicinom praha ili gline-GM;
2) vezani materijali - prah male plasticnosti - ML, prasinasta glina male plasticnosti - CL,organski prah i glina male plasticnosti - CL, prah srednje plasticnosti - MI, glina srednjeplasticnosti - CI, organska glina srednje plasticnosti - 01, prah visoke plasticnosti -MH,glina visoke plasticnosti -CH, organska glina visoke plasticnosti -OH, treset -Pt.Smese vise grupa materijala nazivaju se imenom grope koja je u smesi najvise zastupljena.Materijali na granici izmedu dye grope oznacavaju se simbolom tih grupa (npr. CLlCI).
41.Nevezani materijali, prema vlainosti, razvrstavaju se u: suve, malo vlafue i zasicenevodom.
17
Nevezani materijali, prema porozitetu, razvrstavaju se u: vrlo zbijene, zbijene, srednjezbijene i rastresite.
42.Vezani materijali, prema vlamosti i konzistenciji, razvrstavaju se u tvrde, polutvrde, teskognjecive, lako gnjecive i zitke.
Vezani rnaterijali, prema koefieijentu pora, razvrstavaju se u: vrlo malo porozne, maloporozne, srednje porozne, jace porozne i vrlo porozne.
IV. POSMATRANJE SLEGANJA GRADEVINSKIH OBJEKATA
43.Sleganja gradevinskih objekata, kao i objekata osetIjivih na difereneijalna sleganja,obavezno se registruju sistematski u toku gradenja i za vreme postojanja i eksploataeijeobjekta, na nacin kojim se omogucava da se sagleda konsolidaeija tla pod opterecenjem.
Za objekte sa vecim specificnim opterecerijem tIa istovremeno se posmatraju i registruju isleganja susednih objekata i samog tla, horizontalno pomeranje temelja i tla, zaokretanjetemelja i druge deforrnacije.
44.Sleganje gradevinskih objekata posmatra se narocito: u toku gradenja - pri svakomkarakteristicnom povecanju opterecenja posle dovrsenja svakog ili svakog drugog spratazgrade, pri gradenju novih susednih objekata, posle jace oseilaeije nivoa podzemnih voda,posle vanrednih prirodnih Hi vestackih uticaja (usled zemljotresa, eksplozije, pobijanjasipova i promene vlamosti tIa u temeljima), pri nadzidivanju zgrada, kao i u drugim slicnimslucajevima.
45.Sleganje se mora posrnatrati kod gradevinskih objekata za koje je proracunato sleganjeveee ad 5 em i kod gradevinskih objekata stalnog karaktera, temeljenih na poboljsanom tIu.
46.Posmatranje sleganja gradevinskih objekata mora se predvideti i obraditi u glavnomprojektu gradevinskog objekta.
V. 8ILE KOJE DELUJU NA TEMELJE (OPTERECENJA)
1. OPSTE ODREDBE
47.SHekoje deluju na temelje razvrstavaju se u glavna, dopunska i posebna opterecenja, premapropisima za proracunavanje gradevinskog objekta.
18
U glavna opterecenja spadaju: sopstvena masa objekta, korisno opterecenje, hidrostatickipritisak i uzgon, hidrodinamicki pritisak i pomi natpritisak, aktivni pritisak tla, kao i otportla (pasivni pritisak).
U dopunska opterecenja spadaju: kapilami pritisak, pritisak od zaledivanja i uticaji koji seizuzetno javljaju.
2. GLA VNA OPTERECENJA
48.Stalne sile koje poticu od sopstvene mase gradevinskog objekta i tla dobijaju se iz podataka0 zapreminskim masama i zapreminama pojedinih elemenata konstrukcije objekta. Onedeluju vertikalno prema dole i moraju se uzeti u obzir pri samim proracunima temeljenjakonstrukcije.
49.Sile od korisnog opterecenja gradevinskog objekta odreduju se prema odgovarajuCimpropisima, kao i prema pribavljenim odacima za predvideni objekt. Korisno opterecenjemoze delovati trajno, povremeno i trenutno, a mora se uzeti u obzir pri proracunu dejstvakorisnog opterecenja.
50.Hidrostaticki pritisak i uzgon javljaju se u porama tla zasicenog vodom i dejstvuju na svestrane podjednako, a upravno na povr~inu koja ne propu~ta vodu. Hidrostaticki pritisakmora se uzeti u obzir u sklopu glavnih opterecenja ako se temelj gradevinskog objektanalazi ispod nivoa podzemne vode.
51. .
Hidrodinamicki pritisak javlja se u porama tla pri kretanju podzemne vode i srazmeran jehidraulickom gradijentu toka podzemne vode u posmatranoj tacki tla.
Hidrodinamicki pritisak dejstvuje na cestice tla kao sile mase u pravcu kretanja podzemnevode.
52.
Pomi natpritisak javlja se u porama tla ispunjenim vodom i ima hidrostaticki karakter.
U vodom zasicenom tIu pomi natpritisak se sastoji od hidrostaticke komponente odredene uclanu 50. ovog pravilnika i od natpritiska koji se javlja u deformabilnom tlu kao posledicapromene naponskog stanja u tIu.
U nezasicenom tlu natpritisak vazduha u porama moze se razlikovati od natpritiska vode.Pri stalnom opterecenju tIa pomi natpritisak opada s vremenom usled istiskivanja vode izpora tla. Pomi natpritisakjavlja se prvenstveno u tlu male vodopropustljivosti.
53.Velicina, pravac dejstva i raspodela aktivnog pritiska odreduju se po priznatim teoretskimili empirijskim metodama, pri cemu se uzimaju u obzir i kinematski uslovi.
19
54.Velicina pritiska tla u stanju mirovanja odreduju se po priznatim teoretskim Hi empirijskimmetodama.
55.Velicina, pravac dejstva i raspodela pasivnog otpora tla odreduju se po priznatimteoretskim Hi empirijskim metodama, pri cemu se uzima u obzir najnepovoljniji oblikkliznih povrsina u skladu sa mogucnoscu pomeranja konstrukcije Hi temelja.
3. DOPUNSKA OPTERECENJA
56.Sile dopunskih opterecenja uzimaju se pri proracunu i dimenzionisanju temelja premaodgovarajuCim propisima za predvidene objekte.
Ako je velicina dopunskog opterecenja priblima velicini korisnog opterecenja Hisopstvenoj masi, dopunsko opterecenje mora se uneti u racun u svim fazama analizetem~ljenja.
57.Kapilarni pritisak javlja se u porama tla zasicenog vodom koje se nalazi iznad nivoapodzemne vode i dejstvuje kao sila. VeliCina kapilarnog pritiska zavisi od relativne vlagevazduha i visine kapilarnog penjanja vode u tlu, a odreduje se merenjima i ispitivanjima.
58.Pritisak od zaledivanja javlja se u tlu pri temperaturi ispod ooc ako su pore potpuno Hidelimicno ispunjene vodom. Velicina pritiska od zaledivanja zavisi od stepena zaledenosti iodreduje se merenjima i ispitivanjima.
59.Puzanje tla nastaje usled viskoznih deformacija u glinovitom tlu. Puzanje tla izazivarelaksacija napona pri stalnoj deformaciji i lagana deformacija opterecenih zma tla pristalnom opterecenju. Sile od dejstva puzanja tla odreduju se ako mogu uticati nakonstrukciju gradevinskog objekta i temelja.
60.Bubrenje je povecanje zapremine tla usled povecanja saddine vode u tlu Hi rasterecenja tlaijavlja se sarno na glinenom tlu.
SHe bubrenja mogu izazvati povecani pritisak na temelje konstrukcije ako su deformacijetemelja sprecene.
61.Velicina i pravac dejstva seizmickih i dinamickih sila zavise od uticaja koji ih izazivaju.SHe seizmickog i dinamickog dejstva uzimaju se u proracun prema propisima zaproracunavanje konstrukcija. Velicina i pravac dejstva seizmickog i dinamickog uticajaodreduju se prema propisima za opterecenje konstrukcija, kao i na osnovu raspolozivihpodataka merenja i izvrsenih ispitivanja ili drugih podataka.
20
Dinamieki uticaji nastaju us led naglih promena opterecenja od periodienih ili neperiodienihudarnih sila, eksplozija i vibracija mase koje se prenose na temelj i tlo.
4. POSEBNA OPTERECENJA
62.Lueno dejstvo u tlu nastaje u posebnim slueajevima deformacije tla, kao posledica smieucihnapona na granicama mase tla koja se nalazi u stanju graniene ravnoteze. Lueno dejstvoutiee na raspodelu i velieinu pritiska na granienim povrsinama mase tla.
Lueno dejstvo uzima se u obzir ako u kombinaciji sa drugim silama daje nepovoljnijeopterecenje.
5. DOZVOLJENA OPTERECENJA
63.Dozvoljeno opterecenje tla odreduje se prema kriterijumu loma tla, kao i premadozvoljenom sleganju gradevinskog objekta.
64.Dozvoljeno opterecenje pravougaonog temelja u osnovi raeuna se za lorn tla po sledecemobrascu:
Pa~ ~ = ~B'NySiy+ (Cm + qtgCPm)NcScdcic +q
gdeje
Q ukupno vertikalno dozvoljenoopterecenje temelja;
A' -korisna povrsina temelja, tj. deo ukupnepovrsine osnove teme Ija koji jerezultantnom silom centrieno opterecen:A'=B'L' (crtez 2)
B i L - sirina i duzina ukupne povrsinetemelja A;y - efektivna zapreminska masa tla ispodnivoa temeljnog dna, tj. zapreminska masasmanjena za velieinu uzgona, ako postoji;
Q -najmanje efektivno opterecenje u nivoutemeljnog dna pokraj temelja (crtez 2);
CPm-dozvoljeni mobilisani ugao otpornostina smicanje, koji se izraeunava na sledeCinaein:
1B
.1. l
Crtez 2.
D II
lllUl
':T
8
1
. I
. t
"""- ""' '''''' .'- '" .. i'- i'- O'
'- ~'" If~.", ' ".. ...... 7JJ ", .
'~' "~:\
"""' !/J "-.....
,; '"\ l'... ""'"\' " """.......\ " ......
'\ " ~.'. .\ i'\..' " "0 '
'" " L2(j' '"..
: " ....... .' ..............., "" ~"-....
., :--- ..fQ: """' ......I-
21
tg<Pm = ~ gde je <P ugao otpornosti za smicanje a F <p<P
odgovarajuCi faktor sigurnosti. N.y i Ne - faktori nosivostiza centralno i vertikalno opterecen beskrajni pojas (L~00 B = B' = konst.), koji zavise od veliCine dozvoljenogmobilisanog ugla otpornosti na smicanje (<Pm)'a dati su udijagram na crtezu 3;
cm - dozvoljena mobilis ana kohezija, odredenajeOOaCinom:
Cm = C/Fe gde je C kohezija (cvrstoca na smicanje kodnultog normalnog napona), a Fe odgovarajuci faktorsigurnosti;
Sy i se - faktori oblika, zavisno od odnosa B'IL' (sirineprema duzini temelja), a odreduju se prema obrascima:
Sy = 1 -0,40 B'IL'
Se =1 + 0,20 B'IL' Crte~ 3
de - faktor dubine, koji zavisi od oOOosa D/B' (dubina prema sirini OOatemelja za plitketemelje (D«B) izracunava se po sledecem obrascu:
de =1 + 0,35 . D/B'
iyi ic -faktori nagiba sile, zavisno od ugla <Pmi od odnosa:H
500300200100I
50::JQ20
1000 .:z: 10uz;.
5
t~1O'
I. . 't,.
A/cm + Vtg<pm
gde su H i V horizontalna, oOOosno vertikalna komponenta rezultante sile koja dejstvuje na000 temelja (faktori iy i ie dati su na dijagramima na crtezima 4 i 5). Ovaj obrazac se nemoze primeniti za duboka temeljenja (D>B').
.LO
a.a
0..
0.,u....
r:.. 0.0 0.2:. 0." o.s. o.a.. H .c;., Ytll~
Crtez 4.
~'-
1
0.2
0.0.' 0.0"0.2" 04 0.6. 0.,
I . ... '. H. .' "Cm.. Ytll1'm
Crtez 5.
\0
'0.'
0.'
0.1.
1.0 LC
r
22
65.Ako temeljno dno nije pravougaonog oblika, primenjuje se obrazae iz clana 68. ovogpravilnika za pravougaonu efektivnu povrsinu u koju se transformise stvarna povrsina podsledeCim uslovima:
1) efektivna povdina se obrazuje kao radijalno simetricna povrsina tako da je rezultanta utezistu te radijalne simetricne povrsine;
2) efektivna povrsina se pretvara u pravougaonik sa istim tezistem, sa istim glavnim osamainereije, sa jednakom povrsinom (BL) i sa priblizno jednakim odnosom duzine prema sirini(L:B).
66.Faktori sigumosti odreduju se prema funkcionalnosti i statickom karakteru gradevinskogobjekta, opsegu izvedenih istramih radova i ravnomemosti Hi neravnomemosti sastava tlau intervalima za F = 1,2 do 1,8 (prosecno 1,5) i za Fe = 2,00 do 3,00 (prosecno 2,5). Sileopterecenja mnoze se faktorima sigumosti prema odgovarajuCim propisima.
67.Granicna nosivost posle dovrsene konsolidacije, ako je tlo koherentno, dobija se po obraseuiz clana 64. ovog pravilnika sa vrednostima em i <Pmkoje odgovraju efektivnim naponima.
Ako se stepen konsolidacije ne racuna posebno, granicna nosivost u pocetnoj fazikonsolidaeije racuna se sa vrednostima e i <P(sa redukcijom na em i <Pm>koje se dobijajutriaksijalnim ogledima nedreniranih uzoraka zavisno od ukupnih napona.
68.Ako je temeljno tlo u dubinama do 2 B heterogenog sastava, pri proracunu dozvoljenogopterecenja po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika, uzimaju se karakteristike <P,odnosno Cnajnepovoljnijeg sloja Hi se posebnom analizom stabilnosti dokazuje usvojeno dozvoljenoopterecenje.
69.Za povecanje dozvoljenog opterecenja koherentnog tla pod novim opterecenjem,uzimanjem u obzir i delimicne konsolidaeije, analizira se stabilnost temelja s obzirom naefektivna naprezanja u pojedinacnim fazama gradenja Hi se na drugi odgovarajuCi nacindokazuju usvojene vrednosti.
Povecanje dozvoljenog opterecenja u pogledu povoljnog utieaja susednih temelja i plocedokazuje se posebnim racunom.
70.Dozvoljeno opterecenje u pogledu opasnosti od loma tla odredeno prema clanu 64. ovogpravilnika moze se prokontrolisati i na osnovu drugih savremenih naucno usvojenihobrazaea i racunskih metoda.
71.Vrednosti dozvoljenog opterecenja u pogledu opasnosti od loma tla, propisane u c1.64. i 70.ovog pravilnika, uporeduju se sa vrednostima dozvoljenog opterecenja tla prema sleganjugradevinskog objekta, popisanim u c1.77. i 90. ovog pravilnika.
23
72.Vrednosti dozvoljenih opterecenja tla koje se proracunavaju iz obrasca iz clana 64. ovogpravilnika vaZe sarno ako se pri statickom proracunu uzimaju u obzir glavna i dopunskaoptetecenja.
Ako se uzimaju u obzir samo glavna opterecenja, dobijene vrednosti smanjuju se za 20%.Ako se, pored glavnih i dopunskih opterecenja, uzimaju u obzir i posebna opterecenja,dobijene vrednosti za sumamo dejstvo opterecenja mogu se povecati za 20% pod uslovomda su uzeti koeficijenti sigumosti Fcp;) 1,5 ili Fe;) 2,5.
73.Ako rezultanta pritiska u dnu temelja izlazi iz jezgra preseka, a naponi u dnu temeljaispunjavaju uslove iz obrasca iz clan 64. ovog pravilnika za korisnu povrsinu temelja A,mora se dokazati da se opterecenje moze preneti na tlo bez deformacija koje mogu ugrozitistaticku sigumost ili funkcionalnost gradevinskog objekta. Prilikom direktnog temeljenja,ekscentricitet (udaljenost rezultante od tezista) ne sme, po pravilu, biti veCi od 3/10 sirinetemelja merene u pravcu ekscentriciteta.
74.Ako se uzimaju uobzir samo glavna opterecenja, rezultanta pritiska ne sme izlaziti iz jezgrapreseka.
75.Kad se teziste gradevinskog objekta nalazi visoko iznad kote temelja (rezervoari za vodu,dimnjaci), rezultanta sila ne sme biti van jezgra preseka ni ako se pored glavnih opterecenjauzimaju i dopunska optereeenja.
76..
Ekcentricitet rezultante na mestu kontakta sa tlom za objekte iz clana 75. ovog pravilnikane sme biti veCi od 1/18 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta ako je glavnodozvoljeno opterecenje, uzimajuci u obzir kriterijum sleganja, manje od 200 kN/m2 i nesme biti veci od 1/12 sirine temelja ako je glavno dozvoljeno opterecenje vece od 200 kNIm2Hijednako 200 kN/m2.
6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOGSLEGANJA GRADEVINSKOG OBJEKTA
77.Sleganje tla pod uticajem opterecenja odreduje se prema nacinu prenosenja opterecenja udu, sastavu slojeva i njihovim geotehnickim karakteristikama, kao i prema statickom ifunkcionalnom karakteru gradevinskog objekta.
78.Ukupna sleganja racunaju se po metodama koje se izvode po klasicnoj teoriji elasticnosti(za v-Poasonov koeficijent jednak 0,50 ili manji od 0,50) ili po modifikovanim teorijamaelasticnosti pri kojima se uzima u obzir linearno povecanje modula deformacije sa dubinomHielasticna anizotropnost poluprostora.
24
79.Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami koji sezasnivaju na integraciji deformacije od koncentrisane sile, u racun se unose deformacijskimoduli koji odgovaraju intergranularnim naponima, a odreduju se na osnovu triaksijalnihkonsolidacionih ogleda ili rezultata probnih opterecenja.
Deformacijski moduli mogu se oceniti iz modula stisljivoti odredenih iz edometarskihogleda prema jednacini:
( 2v2 )E = 1 -1 - v
My odnosno za v = 0,3:E = 0,75 My.
80.Sleganje vodom zasicenog tla usled deformacija pri nepromenjenoj zapremini racuna seprema resenjima koja se dobijaju integracijom deformacija po Busineskovim jednacinamaza p6luprostor sav= 0,50.Deformacijski moduli, kojima se racunaju sleganja, odreduju seiz nedreniranih triaksijalnih ogleda za stanja ukupnih napona koja priblifuo odgovarajunaponima u tlu.
81.Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami zavertikalna naprezanja koja su dobijena integracijom napona za koncentrisanu silu, u racunse unose, za odgovarajuce intervale napona, specificne deformacije koje pokazujuedometarski ogledi ili moduli stisljivosti My koji se iz njih izvode.
82.Kod normalnog, neprekonsolidovanog, zasicenog koherentnog materijala srednjeplasticnosti ili kruto plasticnog materijala, kao i kod zasicenog zbijenog peska i sljunkaracunaju se sarno deformacije usled smanjenja pora ispunjenih vodom.
83.Pri racunanju sleganja, reverzibilne deformacije u podrucju napona koji su postojali u tlupre pocetka iskopa odvajaju se od deformacija u podrucju dodatnih napona od opterecenjagradevinskog objekta.
84.Deformacijski moduli, odnosno moduli stiSljivosti su kod normalno konsolidovanihnaslaga u podrucju reverzibilnih napona bitno povoljniji i razlikuju se od modula prilikomprvog opterecenja iz clana 81. ovog pravilnika.
85.Ekscentricitet opterecenja u izracunavanju sleganja uzima se do dubine koja je jednakadimenziji temelja u pravcu ekscentriciteta. U veCim dubinama, sleganja se mogu racunatikao za ravnomernu podelu pritiska na osnovu temelja.
26
8. PROBNO OPTERECENJE
92.Probno opterecenje moze se primeniti za odredivanje dozvoljenog opterecenja tla tako stose iz krive ukupnog sleganja, kao funkcije opterecenja, odrede moduli deformacijeopterecenog tla i karakteristike smicanja aktivizirane u fazi loma. Dobijene vrednosti seunose u racun dozvoljenog opterecenja, s obzirom na dozvoljeno sleganje premaodredbama c1. 77. do 90. ovog pravilnika, kao i u racun dozvoljenog opterecenja s obziromna opasnost od loma prema odredbama cl. 63. do 76. ovog pravilnika.
93.Ako se probno opterecenje vrsi na kvadratnim plocama straniea B ili kruznim plocamaprecnika D i ako je najmanje do dubine 1,5 B, onosno 1,5 D tlo istog sastava, modulideformaeije E za pojedinacne stepene opterecenja Llpi odgovarajuCih sleganja Llpodredujuse prema obraseima:
B DE =0,82 Ll X-' odnosno E =0,71 Llp X-p p p
Probnim opterecenjem tla preko ploca ispituje se samo deformabilnost sloja debljine 1,5 B(1,5 D).
94.Probno opterecenje vrsi se, po pravilu, za odredivanje stisljivosti i otpornosti na smicanjesamo na nekoherentnom (pescanom ili sljunkovitom) tlu cija je propustljivost dovoljna dase mogu i za vreme probnog opterecenja i za vreme gradenja u eelini razviti naponi u tlukao efektivna naprezanja. Na koherentnom tlu probnim naprezanjem mogu se dobiti podaci0 moCi nosenja, s obzirom na opasnost od loma tla u uslovima stabilnosti temeljaneposredno posle dogradnje, sarno ako su opterecenja kratkotrajna, odnosno ako stepenkonsolidaeije ispod podne ploce na dubini od oko 0,5 B odgovara stepenu konsolidacijeispod temelja u fazi dogradivanja. Podaci 0 stisljivosti kohretnog tla dobijaju se pomocuprobnog opterecenja dovoljno dugotrajnog da se razvije konsolidacija. Izuzetno, probnoopterecenje moze se vrsiti i na koherentnom tlu kad je to odredeno projektom.
95.Probna opterecenja vrse se preko kvadratne Hi krume povrsine cije su straniee, odnosnoprecnik 40 em ili vece, a izuzetno vece od 1.000 em.
9. HORIZONTALNO OPTERECENJE
96. ,Odnos H prema V izmedu tangencijalnog i normalnog opterecenja u stopi plitkih temelja nesme biti veCi od
tgS . H tgSptJ.v"p
gde je:
27
/)-ugao trenja izmedu temelja i tla,
F -koeficijent sigurnosti.
Minimalne vrednosti za F su:
F - >.od 1,5 (1.8) za sljunkovito i pescano tlo;
F - > od 2 (2,5) za glinovito tlo.
Navedene vrednosti vafe za ukupno dejstvo svih sila, ukljucujuCi i zemljotres, a vrednosti uzgradama -samo za dejstvo glavnih opterecenja.
Pri odredivanju ugla /) uzima se u obzir hrapavost kontaktne betonske povrsine. Ako jevisina talasa neravne povrsine veca od dvostrukog precnika najveceg zrna tla, za /) se mozeusvojiti ugao unutrasnjeg trenja tla.
97.Ako je gradevinski objekt staticki ili funkcionalno osetljiv na horizontalna pomeranja,izracunace se ili ce se proceniti i tangencijalno pomeranje usled deformacije tla ispodtemelja i usled tangencijalnih pomeranja na kontaktnoj povrsini.
10. DUBOKI TEMELJI
98.Pod dubokim temeljima podrazumevaju se temelji kod kojih je odnos izmedu dubine isirinetemelja veCiod 4.
D- >4B
Na duboke temelje se ne primenjuju odredbe clana 76. ovog pravilnika 0 ekscentricnimopterecenjima, kao ni odredbe clana 96. ovog pravilnika ako se posebnim racunom dokazeprenosnaprezanja u tlo, uz deformacije koje ne ugrozavaju gradevinski objekt.
99.lzracunavanje deformacije po clanu 98. ovog pravilnika zasniva se na podeli kontaktnihnaprezanja izmedu temelja i tla koja odgovaraju medusobnim odnosima njihovihdeformacija, uzimajuCi u obzir vremenski razvoj tih deformacija i puzanje, odnosnosekundarnu konsolidaciju tla.
100.Zemljani pritisak (pasivni otpor) moze se uzeti u obzir za prenos horizontalnih opterecenjasarno ako se trenje moze mobilisati duz potencijalnih kliznih povrsina u skladu sadozvoljenim pomeranjima temelja, oOOosno zidova zagata. Konsolidacione deformacijetla. izazvane povecanjem zemljanog pritiska. moraju biti u skladu sa moguCim idozvoljenim pomeranjima temelja zagata.
101.Ako se ne izvodi poseban detaljni racun, zemljani pritisak kod plitkih i dubokih temeljamoZe se koristiti samo u visini aktivnog pritiska racunatog za 0,75 tg <p,gde je <pugaootpornosti tla na smicanje.
28
102.Hoeno trenje kod dubokih temelja uzima se sarno ako su tangencijalni vertikalni boenipokreti dovoljni da ga mobilisu. Pri proraeunu sleganja objekta uzima se u obzir i prenos tihsila trenja u tlo.
103.U raeun optereeenja temelja unose se eventualno i sile negativnog trenja ako ih mozeizazvati optereeenje okolnim objektima ili sarno tlo koje je jos u fazi konsolidacije.
11. DINAMICKO OPTERECENJE TEMELJA
104.Ako dinamieko spoljasnje optereeenje dejstvuje direktno na temelje, moe nosenja i sleganjetemelja raeuna se za sile koje se dobijaju umnozavanjem statiekih sila koeficijentom:
1(l =
[1-( :Jf -4( tJ2 (:J2gde je:
v- frekvencija spoljasnjeg dinamiekog optereeenja;
ve-sopstvena frekvencija objekta i tla koje je u vecoj meri zahvaeeno dejstvom dinamiekogopterecenja;
~-koeficijent prigusivanja.
105.Ako se dinarnieko optereeenje prenosi se temelje indirektnim putem, treba razmotritioscilaciju cele konstrukcije.
106.Temelji gradevinskih objekata u trusnim podruejima dimenzionisu se premaodgov~ajuCim propisima.
VI. TEMELJENJE
1. PLITKO TEMELJENJE
107.Najmanja dubina temelja odreduje se zavisno od vrste i osobina tla, klimatskih uslova ivrste gradevinskog objekta. Ako temelj ne mora da bude dubok, najmanja dubina odredujese prema smrzavanju, isusivanju, opasnosti od ispiranja tla i drugim slienim uslovima.
Za najrnanju dubinu temelja, odredenu na naein iz stava 1. ovog elana, moraju biti ispunjeniuslovi 0 dozvoljenom optereeenju (e1. 63. do 76).
i
29
108.Ako je tlo podlozno smrzavanju, temeljenje se izvodi na dubini koja je za 10 do 20 em vecaod najvece dubine srnrzavanja. Za odredivanje dubine srnrzavanja koriste se visegodisnjipodaei meteoroloskih stanica, a ako njih nema, koristi se iskustvo.
109.Najmanja dubina ukopavanja u odnosu na isusivanje tla zavisi od klimatskih prilika i vrstetla. Dubina dejstva isusivanja i stepen osetljivosti tla u odnosu na isusivanje odreduju seodgovarajuCim metodama u laboratoriji ili na terenu.
110.Ako postoji strujanje podzemnih voda, najmanja dubina temelja odreduje se tako da seonemoguce i otklone sve stetne posledice ispiranja tla ispod temelja. Mere i nacinobezbedenja temelja odreduju se za svaki pojedini slucaj.
111.Najmanja dubina temelja opterecenog horizontalnim silama odreduje se i prema stabilnostiprotiv klizanja.
112.Temeljne konstrukeije se, po pravilu, proracunavaju i dimenzionisu prema njihovojsavitljivosti (deformabilnosti) i prema stiSljivosti tla. Pri proracunu se primenjuje metodizjednacavanja deformacija konstrukeije i temeljnog tla.
Izuzetno, ako su u pitanju privremeni manji gradevinski objekti, temeljne konstrukcije seracunaju i dimenzionisu na nacin odreden projektom.
113.Temeljne konstrukcije mogu biti trake, samei, nosaci ili ploce, zavisno od oblika povrsineosl~janja, uslova deformaeije i nacina opterecenja.
114.Za oeenu ponasanja temeljne konstrukcije (Hi konstrukcije uopste) koja ima konstantnukrutost po eeloj duzini, a oslonjena je na tlo, primenjuje se koeficijent apsolutne krutosti(K).
Zavisno od oblika povrsine temelja, koeficijent ~solutne krutosti za cetvrtaste temeljnekonstrukcije (Hi konstrukeije uopste) odreduje se prema obraseu:
Eb (d )3K =
12 E Ls
a za okrugle povrsine temelja (Hi konstrukcije uopste) -prema obraseu:
Eb (d )3K =
12 E i5s
gde je:
30
Eb - modul deformacije betona Hi drugog materijala od koga je izradenakonstrukcija, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
Es -modul deformacije tla Hi stene, u kilonjutnima po kvadratnom metru;
L - duzina temelja Hi temeljne konstrukcije, u metrima;
d - visina temeljne ploce ili nosaca, u metrima;
D -precnik okruglog temelja ili temeljne konstrukcije, u metrima.
temeljna
115.Temelj i temeljna konstrukcija proracunavaju se primenom modula deformacije tla, koji,zavisno od vrste tla, moze biti stalan Hipromenljiv.
116.Temeljne trake oslonjene na tlo ponasaju se kao krute Hi savitljive. Njihova krutostutvrduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.
117.Temeljni nosaci proracunavaju se prema njihovoj krutosti Hi krutosti cele konstrukcije istisljivosti tla, pri cemu se ne uzimaju u obzir promene intenziteta raspodele pritiska upoprecnom pravcu. Temeljni nosaCi manjih dimenzija (do 4 m duzine) mogu seproracunavati na osnovu pravolinijske raspodele pritisaka na kontaktnoj povrsini.
lIS:Temeljni nosaci - samci, izradeni na uobicajen nacin od nabijenog betona, kamena Hiopeke, ako su polozeni na tlo, smatraju se krutim.
Temeljni nosaci - samci izradeni od armiranog betona, ako nisu duzi od 3 m, mogu sesmatrati krutim.
Krutost temeljnih nosaca -samaca odreduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.
119.Centricno optereceni temeljni nosaci - samci za koje se utvrdi da se ponasaju kao kruti, aoptereceni su koncentrisanom silom Hi linijskim optereeenjem, preracunavaju se i pomocumetoda pravolinijske raspodele pritiska.
U slucaju iz stava 1. ovog clana, dobijene vrednosti maksimalnih momenata savijanja naosnovu pravolinijske raspodele napona zavise i od odnosa L:B.
120.Za ekscentricno opterecene temeljne nosace - samce, ako ekscentricitet nije veCi od 1/4dufine temelja L, dozvoljeno je zanemarivanje dejstva ekscentriciteta pri dimenzionisanjutemeljnih nosaca.
121.Ako je temeljni nosac - samac izraden od armiranog betona sa promenljivim momentominercije, stvama vrednost momenta moze se zameniti vrednoscu koja se dobija podpretpostavkom da je prosecna krutost temelja sracunata kao da je nepromenljiva visinanosaca.
31
122.U slucajevima koji nisu navedeni u c1. 118. do 121. ovog pravilnika, temeljni nosaci -samciproracunavaju se po jednoj od metoda za proracun temelja samaca, pri cemu se uzima uobzir krutost temeljnih nosaca i stiSljivost tla.
123.SloZenije optereeeni temeljni nosaci pona~ju se kao kruti ili kao savitljivi, pa se njihovoponaSanje utvrduje prema stepenu apsolutne krutosti propisane clanom 114. ovog pravilnika.
124.Temeljne konstrukcije kod kojih su pri dejstvu opterecenja deformacije u uzduznom ipoprecnom pravcu istog reda velicine smatraju se plocama i proracunavaju se, po pravilu,sa povrsinskom raspodelom pritiska, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljnekonstrukcije i stiSljivosti tla.
125.Temeljne ploce manjih dimenzija (duzina do 4 m) mogu se proracunavati i na osnovupravolinijske raspodele pritiska.
126.Temeljne ploce - samci sa koncentracionim opterecenjem na jednom mestu ciji je odnosstrana (L/B»2, a njihova konstrukcija zadovoljava deformacije istog reda veliCine i upoprecnom i uzduznom pravcu, proracunavaju se kao ploce.
Ako je sistem temelja, krut temeljne ploce - samci iz stava 1. ovog clana smatraju se kaoploce sarno ako je odnos strana (L/B)<2.
127.Temeljne ploce izradene od nabijenog betona, opeke ili kamena smatraju se krutim.
Temeljne ploce izradene od armiranog betona, ako nisu duze od 4 m, mogu se smatratikrutim.
128.Savitljive i krute temeljne ploce i temelji - samci, ako su duzi od 4 m, proracunavaju semetodama za proracun temeljnih ploca, pri cemu se uzimaju u obzir krutost temeljnekonstrukcije i deformabilnost tla, u zoni uticaja objekta.
129.
EEB31,
'
..
}Ik
~lt
Ako postoji kontinuitet u sistemu temelja i u gornjojkonstrukciji, pri proracunu sistema temelja i gornje konstukcijevodi se racuna 0 uticaju gornjeg dela konstrukcije na promeneraspodele pritiska na kontaktnoj povrsini i 0 uticaju tla nanaprezanje u gornjoj konstrukciji (crtez 6).
Uticaj iz stava 1. ovog clana uzima se u obzir ako je krutostgornje konstrukcije Ik manjeg reda velicine od krutosti sistematemelja It.
Crtez 6.
32
130.Ako .nema kontinuiteta u jednom delu ili u oba dela konstrukcije, takva konstrukcija smatrase kao specijalna, a proracunava se zavisno od savitIjivosti (deformabilnosti) tIa, odnosnokonstrukcije i tla.
131.Temelj se konstruBe i profHise na osnovu opterecenja koja se javljaju na kontaktnimpovrsinama izmedu temelja i tIa, kao i na osnovu vrste i osobina materijala od koga jetemelj izgraden.
Ako je kvaIitet tla takav da je dozvoljeno opterecenje znatno vece od stvarnog kontaktnognaprezanja, temelji se moraju konstrukciono oblikovati.
132.Radi postizanja boljih konstrukcionih resenja i ekonomicnosti konstrukcija, u temeljnimkonstrukcijama, na pogodnim mestima i na odgovarajuCim odstojanjima, izvode serazdelnice.
133. .
Ako se izgradnja temelja predvida u podzemnoj vodi, mora se ispitati da Ii je podzemnavoda agresivna na materijal od koga se izvode temelji. Ako je voda agresivna, temelji semoraju izgraditi Hi zastititi na odgovarajuCi nacin.
2. TEMELJENJE U OTVORENOJ JAMI
134.Temeljenje u otvorenoj jami mora se izvoditi na nacin kojim se u potpunosti obezbedujestabilnost kosina Hi vertikalnih bokova jame od zarusavanja Hi kIizanja i od opasnosti odloma tla u dnu jame, kao i na nacin kojim su susedni objekti obezbeduju od ostecenja.
135.U skladu sa odredbama clana 134. ovog pravilnika, za temeljenje u otvorenoj jamiprimenjuje se jedan od sledecih nacina rada:
1) iskop sa kosinama u nagibu obezbeduje najmanji faktor sigurnosti protiv klizanja Fs =1,30 ako se racuna sa parametrima cvrstoce iz rezultata ispitanih uzoraka tla u laboratorijiHi iz pogodnih ispitivanja na terenu, pri cemu se uzima u obzir raspucalost tla, ili Fs =1,70ako su parametri cvrstoce procenjeni iz klasifikacije tIa;
2) iskop sa vertikalnim bokovima obezbedenim od zarusavanja iIi kIizanja drvenomoplatom Hi zabijenim drvenim Hi ceIicnim talpama (pribojem) koje su na prikladan nacinrazuprte i obezbedene od ugibanja iIi izmicanja na donjem rubu;
3) iskop sa kosim Hi vertikalnim bokovima zasticen osnovnom konstrukcijom od zabijenihi usidrenih stubova i odgovarajuCih oplata izmedu njih;
33
4) izrada oboOOih zidova gradevinskog objekta po posebnim metodama kopanja ibetoniranja u tlu, koji zasticuju kopanje materijala iz jame do potrebne dubine temeljenjaobjekta.
136.Za potporne zidove iskopa detaljno se proracunavaju raspodela pritiska i otpor tla idimenzionise presek zida i razupiraca prema jednoj od metoda mehanike tla, pri cemu seuzimaju u obzir deformacijski uslovi i uticaj vremena.
137.Dimenzije potpornih zidova irazupiraca iskopa dubinemanje od 5 m proracunavajuse pod pretpostavkom da jeraspodela pritiska zemljetrapezna, prema semama nacrtezu 7
gde je: sljunak i pesak (c =0), a
glina (q>=0);
KA-tg2 (450-q>/2);
D - dubina temeljne jame;
'Y-zapreminska masamaterijala tla;
c -kohezija;
q>-ugao otpornosti protiv smicanja.
l~O'
1
,-
T0.&0
1J..
1D
1.
1
T
;;:;""~¥IC~
0.550
~0.110.L.- Ii>-4c-i
Crtez7
138..
Za temeljenje veCih gradevinskih objekata u otvorenoj jami cija je dubina veca od 5 m, akonema podzemnih voda, projekt objekta mora sadrZavati i projekt jame sa svim njenimdelovima, kao i tehnicke uslove za sigurno izvodenje radova do potpunog dovrsenjatemelja. Ako je u terenu formirana izdan, navedeni uslov vazi za temeljne jame cije je 000do 3 m ispod stvarnog nivoa podzemne vode.
139.Temeljna jama gradevinskog objekta u blizini postojeCih objekata mora se projektovati iizvesti tako da se ti objekti u potpunosti obezbede od eventualnih ostecenja usleddeformacije ili zarusavanja tla Hi zbog erozije tla pri crpljenju podzemne vode iz jame ilioko nje.
140.Voda iz temeljne jame gradevinskog objekta mora se u slucaju iz clana 139. ovogpravilnika, crpsti na naCin koji sprecava smanjenje zbijenosti tla ili iznosenje sitnih cesticatla usled nepovoljnog dejstva strujanja vode na mestu crpljenja.
34
141.Ako na koherentno 000 temeljne jame deluje arterijski pritisak, u projektu temelja navodese dokazi 0 obezbedenju od statickog loma tla.
3. TEMEWENJE NA SIPOVIMA
142.Projekt temeljenja na sipovima sadrZi:
1) analizu raspodele opterecenja na pojedine sipove;
2) dokaz 0 dozvoljenom opterecenju tla pod dejstvom pojedinih sipova, i to za vertikalna ihorizontalna opterecenja;
3) dokaz 0 kvalitetu materijala stabla sipa;
4) dimenzionisanje pojedinih sipova;
5) dokaz 0 stabilnosti temelja kao celine;
6) analizu predvidenih sleganja, odnosno pomeranja sipova, oOOosno temelja kao celine.
143.Optereeenje se raspodeljuje na pojedine sipove tako da se ispune svi uslovi ravnoteze i dase usklade deformacije konstrukcije i tla, pri cemu se vodi racuna 0 krutosti i statickomkarakt~ru konstrukcije i 0 sastavu i savitljivosti (deformabilnosti) tla.
Opterecenje temelja ne sme se, po pravilu, deliti tako da jedan deo deluje na sipove a drugina tlo neposreOOo ispod rostilja. Ako se, izuzetno, odstupi od takvog pravila, treba navestidetaljne dokaze 0 uskladenosti deformacije tla i sleganja temelja.
144.Dozvoljeno opterecenje tla pod dejstvom pojedinih sipova za sil~ koje dejstvuju u pravcuose sipa dokazuje se najmanje na dva od sledeCih nacina:
1) obrascima za stepen mobilizacije otpornosti tla;
2) obrascima za otpornost registrovanu pri pobijanju sipova;
3) obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja;
4) probnim opterecenjem sipova;
5) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.
145.Dozvoljeno opterecenje sipa Nd racuna se prema obrascu:
Nd=qAq +pAp
gde je:
Nd -dozvoljeno opterecenje sipa;q -dozvoljeno specific no opterecenje tla u nivou vrha sipa;
Aq -povrsina preseka sipa u nivou vrha sipa;p -dozvoljeno specificno opterecenje na trenje nosecih slojeva uz omotac;
-----
35
Ap - povrsina omotaca duz tih slojeva.
146~Dozvoljeno specificno opterecenje q proracunava se prema obrascu:
q =y N')f + ()dKsNqr + cmNcr
gde je:
y- zapreminska masa tla u nivou vrha sipa;()d- vertikalni pritisak od sopstvene mase tla u nivou vrha sipa (crtez 8);
Ks-koeficijent zemljanog pritiska u stanju mirovanja u nivou vrha sipa;
Cm-mobilisana kohezija tla u nivou vrha sipa;Ncp N')f' Nqr -faktori nosivosti zavisni od velicine dozvoljenog mobilisanog ugla otpomostiprotiv smicanja <Pm;
r -poluprecnik baze sipa.Hd
1
es.
~'
~... 0 Gh~
h.K's tg SIft ~am h
r4~.
~~-- -
I
J--/'2r ; ,
Crtez 8.
&.0
I :.e:t-1)
°, 1
36
147.Faktori nosivosti N')'£,Nqr i Ncrdobijaju se primenom proracuna prema teoriji plasticnosti zaodredene pretpostavke, odnosno aproksimacije, pri cemu s primenjuju faktori dati na ertezu9, s tim da se ispune i uslovi iz clana 76. ovog pravilnika.
2.' , ,\0 2.10. H
, ,tv 2 4.Crtez 9.
148.Mobilisani parametri otpomosti em i <Pmodreduju se prema odredbama c1. 66. i 67. ovogpra vilnika.
149.OOOosizmedu dubine vrha sipa ispod povrSine noseceg sloja sa karakteristikama cvrstoce <pi e koje se uzimaju u racun i precnika sipa mora biti najmanje 1.
150.Dozvoljeno specificno opterecivanje p izracunava se prema obraseu:
p =am + SoKstgSm
gde je:
am - mobilisana adhezija izmedu sipa i okolnog tla (am =a/F), oOOosno mobilisana kohezijaokolnog tIa ako je kohezija manja od adhezije;
00 -vertikalni pritisak od sopstvene mase tIa u nivou sredine nosivog sloja h koji prenosiopterecenje trenjem;
Sm - mobilisani ugao trenja izmedu sipa i tIa (tgSm = t~S) ,0OOosno Om= <Pmako je <p
manja vreOOost od O.
151.U slojevitom tIu ucesce manje otpomih slojeva u pogledu nosivosti sipa ne mora se uzimatiu obzir. Ako se takvo ucesce ipak delimicno uzima u obzir, dokazuje se mogucnostpredvidenog mobilisanja otpomosti tih slojeva u vezi sa predvidenim sleganjem slojeva.
Tr r
\"I :.;'
,'.
..;-: 10
'*
~I. II
".ur T
,I I I
37
152.Ako je tlo u koje je sip pobijen ili uvreen u stanju konsolidacije pod dejstvom optereeenjana povrsini tla ili pod dejstvom sopstvene mase, omotac sipa optereeen je negativnimtrenjem. Ako ne postoji drugi pouzdani dokaz 0 veliCini negativnog trenja, dozvoljenooptereeenje sipa, racunato samo prema otporu na vrhu sipa, smanjuje se za vrednost moeinosivosti trenjem (F =1).
153.Osovinska moe nosenja tla, uzimajuei obzir otpornost registrovanu pri pobijanju sipova,utvrduje se, po pravilu, prema obrascima koji se zasnivaju na teoriji sudara slobodnih tela iu koje se, u teorijsku analizu, uvode eksperimentalni podaci.Osovinska moe nosenja tla utvrduje se prema obrascu:
gde je:
N -moe nosenja:
W -masa malja;
H - visina pada malja;
s -pomeranje sipa pri jednom udarcu, ukljucujuei i elasticnu deformaciju tla;
ku-koeficijent koji zavisi od faktoraW. p
1- WWHL~AEps
gde je:
L - duzina sipa;
A - presek sipa,
Ep - koeficijenti iz dijagrama na crtezu 10;
Wp -masa sipa (sa nastavkom za pobijanje).
Dozvoljeno optereeenje sipa je Nd =NIP
Koeficijent F bira se od vrednosti izmedu 2do 3, pri cemu se uzima u obzirheterogenost tla i znacaj gradevinskogobjekta.
WHN=-:;:-
SKu
,.
1'$
10
~
I0 ~)t 20I
200'jO 100
A- ~:,\~
Crtez 10.
154.Pri proracunu osovinske moei nosenja tla, iz clana 153. ovog pravilnika, pouzdaniji podacidobijaju se sarno za sipove u propusnom - nekoherentnom tlu. l,J obrasce za obracundinamicke moei nosenja unose se, po pravilu, vrednosti pomeranja oznacene sa s koje sedobijaju pri ponovnom pobijanju sipova posle prekida od nekoliko dana.
38
155.Podaci statickog penetracionog sondiranja koriste se na osnovu obrasca iz clana 145. ovogpra vilnika.
Dozvoljeno specificno opterecenje q u jednacini iz clana 145. ovog pravilnika odreduje seiz rezultata penetracije samog vrha penetrometra, uzimajuci u obzir da je kod penetracijefaktor sigurnosti F = 1. Dozvoljeno specificno opterecenje P u istoj jednacini odreduje seanalognom primenom na rezultat penetracija same cevi penetrometra.
156.Probno opterecenje sipa na pritisak ili na zatezanje izvodi se na taj nacin sto se reakcijetereta prenose na tlo na udaljenosti na kojoj ne uticu bitno na tlo dul. sipa i sto se merenjavezuju na stalnu tacku van podrucja deformacije koje izaziva probno opterecenje.
157..
Stepeni opterecenja moraju trajati onoliko koliko je potrebno da se mogu jasno registrovatiuticaji hidrodinamicke konsolidacije i puzanja tla.
158.Najvece opterecenje u homogenom tlu mora biti najmanje za 50% vece od predvidenogopterecenja sipa, a u heterogenom tlu najmanje za 100% vece od tog opterecenja ilinajmanje jednako predvidenoj moCi nosenja sipa (opterecenje za F = 1).
159.Dozvoljeno opterecenje tla za horizontalne sile i za staticke momente koji opterecuju glavusipa odreduje se prema dozvoljenom pomeranju vrha sipa, i to:
1) probnim opterecenjem;
2) racunskom analizom koja se zasniva na savitljivosti (deformabilnosti) tla;
3) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.
160.Moc nosenja sipova za horizontalno opterecenje glave odreduje se, po pravilu, pritezanjemili razupiranjem na dva sipa ugradena u tlo na udaljenosti neophodnoj da se sprecimedusobni uticaj probnih sipova, pri cemu se primenjuju odredbe iz clana 164. ovogpravilnika.
161.Sip se dimenzionise na uzajamno dejstvo osovinskih sila i momenta savijanja kojeprouzrokuje opterecenje sipa sa transferzalnim silama i spregovima i odgovarajucomreakcijom tla, koje nastaju usled zemljanih pritisaka prouzrokovanih opterecenjempovrsine okolnog tla.
162.Reakcija tla koju opterecenje transverzalnim silama i spregovima izaziva dul. sipa odredujese po jednoj ili dve poznate racunske metode, pri cemu se primenjuju metode po kojima seuzima u obzir deformabilnost tla.
39
163.Zbog opasnosti od izvijanja, stabilnost sipova racunski se kontrolise, i to za slobodneduzine sipa van terena i za duzine sipa kroz slojeve tla u zitkoj konzistenciji.
164. .
Prethodno izradeni armiranobetonski sipovi moraju se dimenzionisati, pri cemu se uzimajuu obzir opterecenja koja mogu nastupiti pri prevozu, montazi i pobijanju sipova.
165.Stabilnost temelja na sipovima kao celine dokuzuje se po odredbama c1. 63. do 76. i clana91. ovog pravilnika koje se odnose na duboke direktne temelje, koji prenose opterecenjepreko sipova u tlo, u nivou vrhova sipova, na povrsini cije su ivice udaljene od osovinskelinije spoljasnjih sipova za polovinu osovinskog razmaka izmedu sipova.
166.Sleganje temelja na sipovima, kao celine, proracunava se na nacin iz C1.73. do 90. ovogpravilnika, pri cemu se uzima u obzir nacin prenosenja opterecenja u tlo.
167.Racun sleganja zasniva se, po pravilu, na pretpostavci da se vertikalno opterecenje prenosiu tlo u nivou vrhova sipova na povrsini odredenoj u clanu 165. ovog pravilnika.
168.Osovinski razmak izmedu sipova mora iznositi najmanje 70 em, a istovremeno ne sme bitimanji od:
1) 2,5 d za sipove koji opterecenje u tlo prenose uglavnom sarno preko vrha;
2) 3 d za sipove u nekoherentnom tlu male zbijenosti i u koherentnom tlu, koji opterecenjeu tlo prenose pretefuo trenjem.
Ako je osovinski razmak izmedu sipova manji od razmaka iz stava 1. ovog clana, sipovi seproracunavaju na nacin predviden za duboke masivne temelje.
169.Ako je osovinski razmak izmedu sipova koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjemmanji od 1/10 duzine sipa, dozvoljeno opterecenje sipa u temeljnoj grupi smanjuje se za pojednu sesnaestinu dozvoljenog opterecenja pojedinacnog sipa za onoliko puta koliko sip ugrupi ima susednih sipova.
170.Drveni sipovi moraju biti celom duzinom u vodi ili stalno u tlu potpuno zasicenom vodom,pri cemu se sarno na privremenim gradevinskim objektima dozvoljava ostavljanje gomjegdela drvenih sipova iznad kote najnizeg vodostaja podzemne vode.
171.Celicni sipovi moraju se zastititi od korozije prema propisima 0 zastiti celicnih konstrukcijaod korozije.
40
172.Betonski sipovi moraju se zastititi od dejstva agresivne podzemne vode prema vazecimpropisima 0 zastiti betona od agresivne podzemne vode.
4. DUBOKI MASIVNI TEMELJI
173.Dubokim masivnim temeljima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se temelji izvedenipomocu bunara, kesona ili na drugi savremen nacin.
174.Pri izracunavanju dozvoljenog opterecenja dubokog maslvnog temelja primenjuju seodredbe c1. 47. i 95. ovog pravilnika.
175.Projekt dubokog masivnog temelja mora sadrZavati racun dozvoljenog opterecenja, racunsleganja i staticki racun pod dejstvom objekta u eksploataeiji, kao i staticki racun bunara,oOOosno kesona u fazi transporta i gradenja.
176.Bunari i kesoni moraju biti projektovani tako da pri iskopavanju kroz nenosivo tlo tonuusled sloma tla ispod nOZnogvenea, bez potkopavanja venea.
177.Uslovi sloma tla temelja odreduju se po metodama koje se zasnivaju na teoriji granicneravnoteze tla.
178.Graniee opterecenja Ql na jedinieu duzine nOZnog venea moraju se, saglasno clanu 181.ovog pravilnika, racunati po obraseu:
YQl=2bNy+ (e+yt.tg<p)Nc+yt.b
gde je:
y- zapreminska masa tla, uzimajuCi u obzir dejstvo uzgona;
b - sirina nOZnog venea;
t - du~ina prodiranja, tj. razlika izmedu nivoa dna venea i nivoa iskopa unutar bunara,oOOosno kesona;
e i <p - karakteristike cvrstoce za totalno stanje napona (karakteristike nedreniranihuzoraka);
N" i Nc -koefieijenti prema dijagramu na ertezu 4.
179.Ako nozni venae ima trougaoni presek sa tengensom ugla izmedu unutrasnje i spoljaSnjestraniee m = tg<p,u obraseu iz clana 178. ovog pravilnika izraz b se zamenjuje izrazom mt.
41
180.Primena obrasea iz clana 178. ovog pravilnika zavisi od velicine unuta~njeg precnika,odnosno ~irine koja mora biti najmanje:
a =2b tg(~ + 1).~.tg<p
181.Opterecenje kesona, odnosno bunara potrebno za savladivanje otpora Ql povecava se zavrednost potrebnu za savladivanje trenja na obodu kesona, odnosno bunara. Trenje najedinicu povr~ine oboda moze se odrediti prema obraseu iz clana 150. ovog pravilnika, pricemu se koeficijent zemljanog pritiska u mirovanju moze redueirati priblifno vrednostiaktivnog zemljanog pritiska pod uslovom da se vertikalni spolja~nji zidovi kesona, odnosnobunara, na visini od 3 do 5 m iznad noznog venea, pro~ire na spolja~nju stranu za 5 do15 em.
182.Staticki proracun bunara i kesona izvodi se i za sile zatezanja koje mogu nastati ako sebunar, odnosno keson, usled trenja, zadrZiu gomjim otpomijim slojevima.
183.Ako je vise bunara Hi kesona svrstano u jedan red, najpre se izvodi svaki drugi bunar,odnosno keson, a zatim oni koji su u meduprostorima.
184.NajveCi dozvoljeni natpritisak u pneumatskim kesonima iznosi 3,5 bar.
185.U projektu se daju podaci 0 speeijalnoj tehnickoj opremi, potrebni za rad u pneumatskomkesonu, kao i organizaeiji rada. Projekt mora biti u skladu sa propisima 0 radu u kesonima.
186.Za vreme gradenja keson ce se dimenzionisati za slucaj da unutra~nji pritisak padne na 3/4radnog pritiska, nezavisno od predvidenog pritiska vazduha.
187.U projektu se prikazuje i naponsko stanje ako je natpritisak vazduha u komori kesonapotpuno odstranjen, a voda jo~ nije prodrla u takvu komoru.
188.Za objekte na padinama utvrduje se stabilnost objekta koja je uslovljena konfiguracijompovrsine i geolo~kim sastavom slojeva tla.
189.Ako podzemna voda jace struji Hi ako se ukopavanjem gradevinske jame u podzemnu vodui erpljenjem vode stvaraju novi hidraulicki uslovi strujanja i ispiranja, proverava se, uzneophodnu sigumost, postojanje uslova za stabilnost temelja i tla, odnosno da lije potrebno
42
i da !i se moze stabilnost obezbediti drenazama, filterima, zagatnim zidovima, podvodnimbetoniranjem ili drugim sredstvima.
190.Za gradevinske objekte sa veCim dinamiekim utieajem na stabilnost i na sleganje temelja,utieaj vibracija posebno se proeenjuje i dokazuje se usvojena vrednost dozvoljenogopterecenja.
191.Ako na tlo na kome se nalazi objekt dugotrajno deluju temperature nize od 2730K (O°C),pojava smrzavanja vode u porama tIa mora se spreeiti konstrukeionim ili geotehniekimmerama.
192.Ako postoje vece podzemne kaveme, proeenjuje se moe nosenja svodova iznad kaverni ipotreba ispunjavanja kaverni injektiranjem ili na drugi naein.
193. .
Ako je temelj na stenovitom tlu, ispituje se monolitnost, raspuealost ili trosnost stene, kao injena postojanost u vodi i na vazduhu.
Ako se stena iz stava 1. ovog elana ili deo stene u dodiru sa vodom raspada, temelj ce seukopati najmanje za 40 em u stenu i njegovo dno zabetonirati gustim betonom, uz brizljivoispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.
Akose stena iz stava 1. ovog elana u dodiru sa vazduhom raspada, a temelj se nalazi iznadstalnog nivoa podzemnih voda, temelj ee se ukopati najmanje za 80 em u stenovito tlo izabetonirati, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.
194.Dozvoljeno opterecenje stene odreduje se prema monolitnosti, raspuealosti ilinepostojanosti stene u sirokom interalu od vrednosti koja se dobija sa aksijalnomevrstocom monolitne stene qu po jednaeini Pd = 2,5 q/F do vrednosti koje odgovarajutrosnom ili plastienom tIu koje moze nastati raspadanjem stene.
195.Za tIo eoiskog porekla odreduju se, posebno, po dubini:
1) zapreminska masa u osusenom stanju;
2) prirodna vlaznost.
Tlo eoiskog porekla, u kojem je nivo podzemne vode nizak, izrazito je heterogeno pogustinj, pa se terenski istrami radovi moraju sprovesti striktno po semi iz el. 8. i 9.ovogpravilnika.
Za odredivanje nosivosti, odnosno deformabilnosti tIa, merodavni su:
1) strukturna evrstoca;
2) deformacije pri provlazavanju pod opterecenjem.
Pretalozeno eoisko tIo i eoisko tIo sa visokim nivoom podzemne vode, tretiraju se kaokoherentna glinovito-prasinasta tIa.
43
196.Pri temeljenju gradevinskih objekata sa velikim vremenskim i lokalno jako promenljivim ineravnomernim opterecenjima, velicina neravnomernog sleganja ispituje se u raznimfazama opterecenja, a temelji se dimenzionisu prema ocekivanim promenama sleganja.
197.Pri gradenju novog gradevinskog objekta u blizini postojeCih, proucavaju se medusobniuticaji. objekta na sleganje i na stabilnost, kao i uticaj buduCih susednih objekata nanaknadno sleganje tog objekta.
198.Ako se predvidaju neravnomerna sleganja tla temelja u razlicitim delovima gradevinskogobjekta, proucava se mogucnost podele zgrade na delove koji se mogu izvoditi kaosamostalne celine razdvojene razdelnicama (fugama) koje dele Hi ne dele temeljnukonstrukciju. Ako se razdelnice izvode, predvida se kruti temelj.
199.Dozvoljeni pritisak na tlo pri dnu postojeCih temelja moze se pri nadzidivanju spratova,povecavanju korisnog opterecenja i s1. povecati srazmerno povecanju otpornosti protivsmicanja, pod dejstvom konsolidacije i prema stanju konstrukcije objekta.
VII. ZA VRSNE ODREDBE
200.Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik 0 tehnickimnormativima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata("Sluzbeni list SFRJ", br. 34n4).
201.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 07-93/1118, juna 1989. godine
Beograd
Zamenik direktora
Saveznog'zavoda za standardizaciju
Vera Avramovic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM MERAMA I USLOVIMA ZAIZVODENJE ISTRAZIV ACKIH RADOV A PRI IZGRADNJI
VELIKIH OBJEKATA
1.Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicke mere i uslovi za izvodenje istrazivackihradova pri izgradnji velikih objekata.
2.Pri izgradnji velikih objekata istrazivacki radovi se, po pravilu, moraju izvesti pre pocetkaizrade investicione tehnicke dokumentacije za te objekte.
3.Pod velikim objektima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) visoke brane;
2) dalekovodi od 110 kilovolta i preko 110 kilovolta;
3) aerodromske betonske piste;
4) auto-putevi ijavni putevi prvog reda;
5) zeleznicke pruge;
6) hidroelektrane;
7) termoelektrane;
8) hale raspona preko 15 metara i ljuskaste prednapergnute i spregnute konstrukcije;
9) mostovi raspona preko 30 metara;
10) silosi za zita i cement;
11) visoki dirnnjaci i tornjevi;
12) visoke peCi i metalurske peeL
4.Kao istrafivacki radovi pri izgradnji velikih objekata, u smislu ovog pravilnika, smatraju senarocito:
1) geoloski istrazivacki radovi;
2) geotehnicki istrafivacki radovi;
3) geofizicki istrazivacki radovi;
4) geomehanicki istrazivacki radovi;
5) hidroloski istrazivacki radovi;
45
6) hidrogeoloski istrazivacki radovi;
7) klimatoloski i meteroloski istrazivacki radovi.
Pri izgradnji visokih brana, akumulacionih bazena i slicnih objekata, pored istrazivackihradova iz stava 1. ovog clana, kao istrazivacki radovi smatraju se i:
1) bioloski istrazivacki radovi;
2) pedoloski istraZivacki radovi.
5. .
Za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika investitor je duzan izraditiprogram istrazivackih radova.
Programom istrazivackih radova, zavisno od vrste, tipa, tehnickih karakteristika iteritorijalnog rasprostiranja velikog objekta, kao i od prirode, sastava, oblika i drugihkarakteristika terena na kome se predvida izgradnja velikog objekta, investitor odredujeobim istrazivackih radova kojima se obezbeduju svi podaci, uslovi i podloge potrebni zaizradu investicione tehnicke dokumentacije za veliki objekt.
6.Program istrazivackih radova mora da saddi narocito:
1) analizu rezultata prethodnih istraZivanja;
2) tehnicko-ekonomsko obrazlozenje istrazivackih radova;
3) predmere i predracune istrazivackih radova;
4) kalendarski plan izvodenja istdivackih radova;
5) tehnicke uslove i metode izvodenja istrazivackih radova.
7.Investitor ne mora izvoditi pojedine istrazivacke radove iz clana 4. ovog pravilnika ako zaizvodenje tih radova nema tehnickog opravdanja ili ako vec postoje dovoljno pouzdanipodaci, uslovi i podloge na osnovu kojih se moze pristupiti izradi investicione tehnickedokumentacije za odnosni veliki objekt, sto mora strucno obrazloziti u programuistraZivackih radova.
8.Na osnovu programa istraZivackih radova, investitor je duzan obezbediti izvodenjeistrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova.
9.Elaborat istrazivackih radova mora saddati za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4.ovog pravilnika narocito:
1) prikaz i ocenu prethodnih istrazivanja;
2) prikaz skupljanja i sredivanja podataka pri izvodenju istrazivackih radova;
3) matematicku obradu i uporedenje sredenih podataka istrazivackih radova;
4) graficko oblikovanje obradenih podataka istrazivackih radova (dijagrame, tabele, karte,crtez.e, itd.);
46
5) prikaz pretpostavki koje nisu rnogle biti proverene pri izvodenju istrazivackih radova, satehnickim uslovima i metodama za proveru tih pretpostavki pri gradenju velikog objekta;6) opsti zakljucak 0 uslovima za izgradnju velikog objekta na terenu koji je ispitivan.
10.Program istrazivackih radova i elaborat istrazivackih radova podleze tehnickoj kontrolikoja je propisana za investicionu tehnicku dokumentaciju, na osnovu koje se zahtevaodobrenje za gradenje velikog objekta, i sastavni su deo te dokumentacije.
11.Izvodenje istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova mogu vrsiti sarnostrucne radne organizacije registrovane za vrsenje takve delatnosti.
12.Odredbe ovog pravilnika primenjivace se pri izgradnji velikih objekata koja ce poceti posle15. februara 1970. godine.
13..
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u IISluzbenornlistu SFRJ".
Br. 15-53/1
6. januara 1970. godine
Beograd
Zarnenik saveznog sekretara za privredu,
Vlado Juricic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMAI USLOVlMA ZA PROJEKTOV ANJE
I GRADENJE ZELEZNICKIH TUNELA
I. OPSTE ODREDBE
1.Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju priprojektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojeCih tunela na prugamajugoslovenskih zeleznica i na industrijskim prugama na kojima saobracaju vozila
. jugoslovenskih zeleznica (u daljem tekstu: tuneli).
2.Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuCi jugoslovenski standardi,propisi 0 protivpozamoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi kojise odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednostizelezmckog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
3.Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredaba ovog pravilnika sarnoako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumostzivota Hi zdravlja Ijudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.
4.Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima dobijenim na osnovuizvrsenih geotehnickih istraZnih radova.
5.Novi tdneli moraju se projektovati i graditi za us love dizel-vuce i elektricne vuce.
6.Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao injihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.
Projektovani elementi tunela moraju biti uskladeni sa projektom pruge na kojoj se tuneligrade Hi rekonstruisu.
7.Tuneli se projektuju i grade prema usvojenom svetlom profilu.
48
II. ISTRAZNI RADOVI
8.Istrazni radovi pri projektovanju tunela izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0terenu kroz koji tunel prolazi. Istrazni radovi se izvode prema programu istramih radova iobuhvataju sva geotehnicka istraZivanja i ispitivanja.
Programom iz stava 1. ovog clana utvrduju se obim i vrsta istraZnih radova za svaki tunelposebno, a prema slozenosti geoloskog sastava terena.
9.Radi izrade investicionog programa za izgradnju zeleznicke pruge, treba za tunele prikupitii koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se oni graditi dobivene iz geoloskih karata idruge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke saobliznjih vec izvedenih objekata.
Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimnijiistraZni radovi i geoloska kartiranja.
10.Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka merenja, sondamabusenja, geoloska kartiranja i hidroloska snimanja.
11.Pri izradi glavnog projekta gunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju seistrazni radovi iz clana 10. ovog pravilnika.
12.Istramim radovima odreduju se:
1) geoloski sastav terena;
2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa;
3) hidrogeoloska svojstva terena;
4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.
13.Na osnovu podataka dobijenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 8)sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski poprecniprofili tunela i tehnicki izvestaj.
III. TRASA I NIVELETA TUNELA
14.Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za trasuna otvorenom delu pruge.
49
15.Tuneli se projektuju i grade u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj i delom ukrivini.
Tuneli duzine preko 1500 m, po pravilu, projektuju se i grade u pravoj.
16.Ulaz ~ tunel odnosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba ostaviti sto upravnije naizohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.
17.Osovina tunela u krivini pomera se od osovine trase prema centru krivine za vrednost:
8e = -h ,
3
gde je h nadvisenje spoljne sine u mm
Pomeranje osovine tunela vrsi se linearno, pocev od pocetka prelazne krivine, tako da napocetku kruZne krivine dostizu punu vrednost.
18.Niveleta tunela postavlja se u nagibu.
Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 3%0,a izuzetno ne sme biti manji od 2%0.
Niveleta tunela na delovima pruge u usponu odnosno padu projektuje se u jednostranomnagibu.
19.Niveleta duzih tunela koji se nalaze ispod prevoja (vrsni Hi bazisni tuneli) projektuje se, popravilu, u dvostranom nagibu.
Niveleta iz stava 1. ovog clana moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je touslovljeno trasom pruge.
20.Na mestima suceljavanja dva suprotna nagiba velicine preko 5%0, ako je visinska razlikabar jednog nagiba veca od 10 m, mora se izmedu ta dva nagiba umetnuti odsek koloseka unagibu i "3%0 duzine:
1) 500 m -na glavnim prugama;
2) 300 m -na sporednim prugama.
U duzine iz stava 1. ovog clana ulaze i duzine tangenata zaokruzenja.
Prelom nivelete se zaokruzuje:
1) ako je jedan od suprotnih nagiba manji od 5%0;
2) ako su oba nagiba veca od 5%0,ali je visinska razlika oba nagiba manja od 10m.
~CI3 Merodavan uspon u %0 ~.s~1
. 0)C
a 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 83
300 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 300
500 5,55 7,48 9,35 11,26 13,16 15,08 16,97 18,88 20,80 22,69 24,59 26.46 500
1000 4,54 6,31 7,90 9,60 11,26 13,00 14,66 16,36 18,07 19,72 21,40 22,98 1000
1500 3,36 4,97 6,24 7,73 9,14 10,68 12,08 13,56 15,Q5 16,44 17,86 19,14 1500
2000 3,24 4,83 6,09 7,55 8,94 10,46 11,87 13,33 14,78 16,17 17,57 18,82 2000
3000 3,02 4,60 5,80 7,24 8,59 10,09 11,44 12,87 14,31 15,66 17,01 18,24 3000
4000 2,82 4,36 5,54 6,94 8,25 9,73 11,05 12,45 13,83 15,15 16,47 17,66 4000
5000 2,70 4,23 5,39 6,76 8,07 9,51 10,83 12,21 13,61 14,90 16,21 17,36 5000
6000 2,36 3,88 5,00 6,35 7,63 9,05 10,33 11,70 13,05 14,32 15,60 16,70 6000
7000 2,00 3,44 4,83 5,86 7,10 8,52 9,78 11,10 12,44 13,68 14,94 16,00 7000
8000 - 3,05 4.08 5,38 6,60 7,98 9,20 10,51 11,80 13,01 14,22 15,20 8000
9000 - 2,73 3,74 5,02 6,20 7,57 8,75 10,Q4 11,32 12,47 13,67 14,65 9000
10000 - 2,39 3,36 4,62 5,76 7,12 8,27 9,54 10,78 11,94 13,10 14,02 10000
11000 - 2,24 3,21 4,47 5,61 6,97 8,12 9,39 10,63 11,75 12,95 13,93 11000
12000 - 2,13 3,08 4,36 5,48 6,86 8,00 9,28 10,58 11,68 12,84 13,82 12000
13000 - 2,05 3,02 4,28 5,43 6,76 7,93 9,20 10,28 11,60 12,76 13,76 13000
14000 - 2,01 2,98 4,24 5,39 6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 14000
15000 - 2,00 2,98 4,24 5,39 6,32 7,89 9,16 10,24 11,56 12,72 13,70 15000
50
21.Prelom nivelete tunela mora se zaobliti vertikalnim kruwim lukom, ako razlike u nagibimapre laze 2%0.
Poluprecnik vertikalnog kruwog luka (p) mora biti ravan kvadratu najvece brzine kretanja
na odgovarajucem delu pruge (p=y2). Izuzetno, u teskim terenskim uslovima, moze se
dopustiti i manji poluprecnik po obrascu p =i y2, ali ne manji od 2.000 m.
22.Merodavan uspon u tunelima duzine vece od 300 m, ublazava se prema vrednostima datimu sledecoj tablici 1:
Tablica 1. Ublazeni usponi u tunelu u praveu - i, u %0
Kod tunela u krivini uzima se u obzir i otpor od krivine.
f23.
51
Slika 1.
"-1/
Slika 2
IV. POPRECNI PROFIL
Ako se na prugama predvida vuca vozovasa lokomotivom na celu, ublazavanjeuspona iz clana 22. ovog pravilnika pocinjena 400 m ispred ulaznog portala, a zavrsavase na 100 m ispred izlaznog portala tunela(slika 1).
Ako se na prugama predvida vuca vozovasa dve lokomotive, i to jednom na celu adrugom pozadi voza, ublaZavanje usponapocinje na 150 m ispred ulaznog portala, azavrsava se na 150 m iza izlaznog portalatunela (slika 2).
Duzina ublazavanja uspona racuna seprema sledecem obrascu:
Lu =Lv + Lt -200,gde je: Lv =500 m (duzina voza)
Lt =duzina tunela.
24.Poprecni profil tunela mora biti potkovicastog oblika sa krivolinijskom unutrasnjomkonturom zidova sastavljenom iz kruZnih i pravih delova.
Poprecni profil tunela mora se prilagoditi slobodnom profilu pruga normalnog koloseka zaelektricnu vucu.
25. .
Svetli profil tunela mora biti siri od slobodnog profila za otvorenu prugu.
Svetli profili tunela utvrdeni su za jednokolosecne, dvokolosecne i trokolosecne tunele(slike 3, 4. i 5).
52
t-
Slika 3. Svetli profiljednokolose~nog tunela
* G.!.P. - gomja ivica praga
..,
.....
"..
I
~'r't
Slika 4. Svetli profil dvokolose~nog tunela
53
.~
"',
""N~""~
?~.
! .~ LSlika 5. Svetli profil trokolosecnog tunela
* -kolosek 1** -kolosek 2*** -kolosek 3**** - G. I. P. - gomja ivica praga***** - G. I. S. - gornja ivica sine
26.Pri izgradnji tunela moraju se primeniti utvrdeni tipovi obzida tunela (obloga).
Obloga tunela odreduje se zavisno od vrste i stanja brdskog materijala i pojave vode.
Kategorizacija brdskog materijala i tipovi obloge tunela odreduju se prema postojeCimtehnickim uslovima za gradenje zeleznickih pruga.
27.Ako. pritisak brdske mase dejstvuje jednostrano kod padinskih tunela, obloga tunela seizvodi po posebnom projektu.
.
28.Poprecni profil obloge tunela moze se i posebno projektovati, uz dokaz stabilnosti, s tim dase mora obezbediti utvrdeni svetli profil tunela.
29.Na svakih 50 m, na obema stranama tunela, moraju se nasprarnno izgraditi tunelske niSe.
Vrsta obloge Marka betona
Betonski anniranobetonski blokovi 20
Beton i armirani beton 15 do 20
Prskani beton 30 do 40
Beton na portalima 15 do 20
IzravnjavajuCi sloj 10
Ispuna 10
54
Nisa iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga mora biti visine najmanje 2,1m, sirine najmanje 2,00 m i dubine najmanje 1,00 m.
30.U tunelu duzine preko 2.000 m moraju se sa jedne strane tunelske osovine na svakih 1.000m izgraditi ostave za smestaj alata, opreme, vozila, kao i masina potrebnih za odrzavanje
. tunela i instalacija u tunelu.Ostava iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga, mora biti visine najmanje3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubinenajmanje 3,10 m.
31.U tunelu se izgraduju i ostave radi smeStaja automatskog pruznog bloka, a prema projektuza postavljanje signalno-sigumosnih uredaja.
Odredba clana 30. stav 2. ovog pravilnika odnosi se i na ostave iz stava 1. ovog clana.
32.Najmanje marke betona koji se moze koristiti za oblogu tunela odredene su u sledecojtablici 2:
Tabliea 2.
33.Supljine iza obloga tunela moraju se popuniti betonom iste marke betona kao sto je i mark:betona od koga je izradena i sarna obloga, i to na dubini do 0,2 m. Supljine na dubini prek(0,2 m do 1 m, popunjavaju se betonom marke 10.
V. PORTALI TUNELA
34.Portal tunela mora obezbediti stabilnost ulaznog odnosno izlaznog dela tunela i predusekf\
35.Ceoni zid portala postavlja se, po pravilu, normalno na tunelsku osovinu, a moze 51postaviti i pod uglom, zavisno od terenskih uslova.
U ceonom zidu portala izvodi se kanal za primanje vode sa padine iznad portala. Kanal 51izvodi u jednostranom nagibu, ako niza kosina preduseka ne prelazi visinu ceonog zida
Pad Brzina Kolicina yode(%0) (mIs) (l/s)
2 0,68 62
3 0,83 77
4 0,99 92
5 \,13 105
6 1,22 113
7 1,27 118
8 1,36 126
9 1,41 131
10 1,45 135
11 1,50 139
12 1,60 148
13 1,69 157
14 1,78 165
15 1,88 175
55
Ako je kosina useka iznad krune ceonog zida, kanal se izvodi u dvostranom nagibu tako dase voda iz kanala ispusta u jarak preduseka.
Gornja ivica ceonog zida portala izvodi se horizontalno po celoj duzini ili stepenasto uskladu sa poprecnim nagibom terena.
36.Stabilnost ceonog zida portala ispituje se na naCin na koji se vrsi ispitivanje stabilnostipotpornih zidova.
VI. ODVODNJA VANJE
37.Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.
38.Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se'moraju pravilno kaptirati iodvQditi.
39.U tunelu se mora izgraditi kanatza odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odredujuzavisno od koliCine vode i nagiba kanala.
40.KoliCina vode koju moze da primi kanal za odvodenje voda prema tunelskom tipu a priraznim nagibima, data je u sledecoj tablici 3:
Tablica 3.
56
41.Nagib. kanala za odvodenje vode iz tunela ne sme, po pravilu, biti manji od 3%0. Izuzetno,nagib tog kanala ne moze iznositi manje od 2%0.
42.Ako je koliCina podzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenjevoda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.
43..
U jednokolosecnim tune lima, kanali za odvodenje voda postavljaju se sa suprotne stranekanala za kablove slabe i jake struje, a u dvokolosecnim tune lima i trokolosecnim tunelima-u sredini izmedu koloseka.
44.Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 39. ovog pravilnika.
45.Radi pravilnijeg prikupljanja voda u tunelu ispod zastora, izvodi se izravnavajuCi sloj odbetona u nagibu od najmanje 2% (slike 1,2. i 3).
46.Kanali za odvodenje voda moraJu biti ispod zastora i pokriveni montaznimarmiranobetonskim plocama.
VII. HIDROIZOLACIJA
47.Hidroizolacija tunela izvodi se radi:
1) zaStite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda;
2) zastite postrojenja elektricne vuce, koloseka i instalacija u tunelu;
3) bezbednosti saobracaja.
48.U elektrificiranim tunelima podzemna voda ne sme dolaziti u dodir sa kontaktnimelektricnim vodom i pantografom elektricne lokomotive u predelu temena svoda tunela, nWsme da kaplje na ta postrojenja. U tunelu se ne sme dopustiti stvaranje stalaktita i ledenihlula niti naslaga leda u predelu sina.
49.Hidroizolacija tunela moze se izvoditi:
1) na spoljasnjem delu obloge tunela;
2) na unutrasnjoj strani obloge tunela;
3) izm.edu spoljasnjeg dela i unutrasnje strane obloge tunela.
57
50.Vrsta hidroizolaeije iz elana 49. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda,stepena izolaeije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase,hidrostatiekog pritiska vode i eene izolacije.
Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu oblogetunela ukoliko drugim merama nije spreeeno agresivno dejstvo podzemnih voda.
Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se utunelu sa velikim pritiskom brdske mase.
Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.
51.Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela ne sme ulaziti u slobodni profil zaelektrienu vueu.
52. .Hidroizolacija tunela projektuje se i izvodi prema tipovima hidroizolaeije, koje je usvojilaZajednica jugoslovenskih zelezniea ili prema vaZeCim jugoslovenskim standardima.
Hidroizolacija tunela moze se izvoditi i prema posebno izradenom projektu, ako jesnabdevena odgovarajuCim atestima 0 kvalitetu.
VIIi. OSNOVNE POSTAVKE PRORACUNA
53.Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska(vertikalnog, boenog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmiekih utieaja ispoljasnjih hidrostatiekih pritisaka.
54.Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehniekih uslova,dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naeina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradiobloge.
55.Obloga tunela proraeunava se prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastatiprilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.
56..
Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobieajene analitieke metodei empirijski obrasci. Pri tom treba voditi raeuna da usvojene pretpostavke sto viseodgovaraju konkretnim geotehniekim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.
57.Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposrednim merenjem na lieu mesta, u samojbrdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristienim mestima ili prilikom izvodenjaistraZnih radova.
Zona zemljotresa VII VIII IX
Koeficijent (Kc) 0,025 0,05 0,10
58
Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela odnosno za proveravanje i ispravljanjedimenzija primenjenih tipova obloge prilikom gradenja tunela.
58.Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod inacin gradenja.
59.VeliCina brdskog pritiska na konstrukciju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazikroznestenovito tlo, racuna se prema sledecem obrascu:
q =(1+2Kc x tg<p). PP - brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa,<p- unutraSnji ugao trenja,
Kc -koeficijent odreden u sledecoj tablici 4:
gde je:
Tablica 4.
IX. PROVETRA VANJE
60.U tune lima se mora obezbediti provetravanje radi smanjivanja koncentracije stetnih gasovado dopustenih granica.
Dopustena koncentracija stetnih gasova u tunelu, posle 15 minuta po izlasku voza iz tunela,ne sme biti veca od:
1) 300 ppm (propromil) ugljen-monoksida (CO);
2) 200 ppm (propromil) sumpor-dioksida (S02);
3) 20 ppm (propromil) akroleina (CH2).
Uredaji za merenje koncentracije stetnih gasova iz stava 2. ovog clana postavljaju se narazmaku od po 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tune1a.
61.U tunelima duzine 300 m do 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuci, vestackoprovetravanje se primenjuje sarno ako se ne moze koristiti prirodno provetravanje.
62.U tunelima duzina vecih od 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuCi, mora se primenitivestacko provetravanje.
59
63. .
KoliCina svezeg vazduha potrebna za provetravanje tunela odreduje se proracunom,zavisno od duzine i polozaja tunela, vrste vuce, intenziteta saobracaja, dozvoljenekoneentracije stetnih gasova, kao i drugih Cinilaea.
64.U tunelima primenjuje se poduZno provetravanje i to u vidu sistema provetravanja savertikalnim oknima i portalnog sistema provetravanja.
Sistem provetravanja sa vetikalnim oknima primenjuje se u duzim tunelima zavisno odveliCine nadsloja iznad tunelske eevi.
65.Pri primenjivanju sistema provetravanja sa vertikalnim oknima, ventilatori se mogupostaviti na vrh okna ili u prostor koji spaja tunelsku eev sa oknom.
Pri primenjivanju portalnog sistema provetravanja, ventilatori se mogu postaviti u komoruiznad portala ili po iviei tunelske eevi u blizini portala.
66.Brzina kretanja vazduha u tunelskoj eevi prilikom provetravanja ne sme biti veca od 8 mls.
67.lzbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.
68..
Uredaji za provetravanje moraju biti izvedeni za automatsko ukljucivanje, sa mogucnoscurucnog ukljucivanja.
x. KOLOSEK
69.U tune lima duzine preko 300 m, kao i na mestima ispred ulaza u tunel i izlaza iz tunela uduzini od 100 m, ugraduje se tip koloseka jaCi od tipa koloseka na otvorenoj pruzi.
U tunelima duzine do 300 m ugraduje se tip koloseka predviden za otvorenu prugu.
70.U tunelima duzine preko 300 m kolosek se, po pravilu, zavaruje u dugacke trakove sina.
Kolosek se ugraduje prvenstveno na drvenim (hrastovim ili bukovim) impregnisanimpragovima.
71.Zastor od tueanika u koloseku mora ispunjavati uslove predvidene vazecim standardimajugoslovenskih zeleznica i postavlja se od oporea do oporea tunela u ravni gomje ivieepraga.
Debljina zastora ne sme biti manja od 45 em od gomje iviee praga do izravnjavajuceg slojabetona u tunelu.
60
72.Sine i kolosecni pribor u tunelu moraju biti zasticeni od korozije.
73.Pri rekonstrukciji tunela u koje se uvodi elektricna vuca, moze se, po posebnom projektu,ugradivati i kolosek specijalne konstrukcije bez zastora.
74.U tunelu se moraju ugraditi stalne oznake za kontrolu polofuja koloseka po osi i visini, i to:
1) u tunelu u pravcu - na 50 m;
2) u tunelu u krivini - na 10 m.
Oznake iz stava 1. ovog clana ugraduju se na oporcu s desne strane, u pravcu stacionaze.
XI. INSTALACIJE I OZNAKE U TUNELU
75.Kontaktna mreza u tune lima projektuje se i ugraduje prema posebnim tehnickim propisimajugoslovenskih zeleznica.
76.Za potrebe signalno-sigumosnih uredaja, sa suprotne strane kanala za odvodenje vodaizvodi se kanal za kablove.
77.U tune lima duzine preko 1.000 m moraju se predvideti telefoni, povezani sa susednimzeleznickim stanicama, i to najmanje jedan na ulazu u tunel i jedan na izlazu iz tunela.
78.Tuneli moraju imati:1) oznake naziva i duzine -na ulaznom i izlaznom portalu;
2) oznake hektometara i kilometara -na oporcu, na visini od 3,00 m od gomje ivice sine(GIS);
3) stalne oznake osovine i visine koloseka - na oporcu, sa desne strane u pravcu stacionazekod jednokolosecnih pruga, a u krivinama sa desne strane spoljasne sine sa obe stranekoloseka kod dvokolosecnih pruga;
4) oznake niSa i ostava.;
5) oznake preloma nivelete;
6) stalne oznake prelaznih i kruznih krivina;
7) ozn*a postrojenja i uredaja u tunelu, kao sto su: sprave za kontrolu pritisaka, drenaze,komore za vodu, propusti, mesta pijace vode i dr.;
8) oznake mesta za telefone i automatski pruzni blok;
9) oznake mesta za rukovanje signalizacijom;
10) oznake stalnih tacaka.
61
XII. REKONSTRUKCIJA TUNELA
79.Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se rekonstrukcijatunela koja se izvodi radi:
1) obezbedenja veceg svetlog profila;
2) ojacanja obloge tunela;
3) izrade hidroizolacije;
4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove Hi veCih profila;
5) izgradnje prostorija za smestaj automatskog pruznog bloka i komora za prijem veCihkoliCina podzemnih voda;
6) izgradnje sistema provetravanja.
so.PostojeCi tune Ii se rekonstruisu na osnovu posebnog projekta, a u skladu sa propisima 0bezbednosti zeleznickog saobracaja.
81.Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela vrse se pod uslovom da je izvedena podgrada utunelu' koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzinakretanja vozova.
Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno odtoga da li je tunel u pravoj ili u krivini.
XIII. GRADENJE TUNELA
82.Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblikatunelskog profila, visine nadsloja, duzine tune la, pojave vode i zone seizmicnosti.
83.Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjembrdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresne zone, kao i sa usvojenom metodomgradenja.
84.Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete premasledecoj tablici 5:
Faza rada Po osovini Po niveleti
(mm) (mm)
Iwijanje :i6O.jL :t23 .jL
Betoniranje :t30 :t20
62
Tablica 5. Dopusteno odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete
gde je: L -duzina tunela izrazena u kilometrima.
XIV. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA
85.Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnogprojekta.
86.Idejni projekt sadrZi naroCito:
1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase ivisinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem portalai eventualno ventilacionih okana;
3) prognozi geoloski profil tunela, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima;
4) geotehniCi izvestaj, sa opisom geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova,geotehnickih karakteristika stena brdske mase kroz koju tunel prolazi. U ovaj izvestaj trebauneti iprognozu brdskih pritisaka;
5) prognozni raspored tipova tunelskih obloga;
6) idejno resenje hidroizolacije;
7) idejno resenje provetravanja;
8) raspored zemljanih masa;
9) predmer i predracun radova;
10) tehnicki izvestaj.
87.Glavni projekt treba da sadrZi:
1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kotanivelete i terena;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polozajem osovine tunela, portaIa,ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao idrugih elemenata trase;
3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri, sa karakteristicnim poprecnimgeoloskim profiliJIla;
4) rezultate svih geoistraznih radova i ispitivanja;5) d~t~lini p"~ot~hni«ldhvp.~t~i:
63
6) raspored tipova obloga tunela;
7) detaljne crteZe obloga tunela, sa statickim ispitivanjem stabilnosti;
8) polozaj nisa i komora;
9) projekt ventilacije tunela;
10) detalje hidroizolacije tunela;
11) projekt portala tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovu eksploataciju(kriIni i ceoni zidovi, komore za ventilaciju i dr.);
12) elaborat triangulacije, po potrebi;
13) predlog metode gradenja tunela, sa obrazlozenjem;
14) predmer i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje;
15) tehnicki izvestaj.
xv. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA
88.Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregledi prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
89.Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni: niveleta i osovina, svetliprofil tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gomji stroj pruge, postrojenja kontaktnemreze, signalno-sigumosni i drugi uredaji, tunelski portali, ventilacioni uredaji i oznake utunelu.
XVI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA
90.Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se premainvesticionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.
91.Ovaj praviInik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana objavljivanja u"Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 656/4
9. avgusta 1973. godine
Beograd
Savezni sekretar za saobracaj i veze
Blagoje Popov, s.r.
PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVlMA I USLOVlMA ZAPROJEKTOVANJE I GRADENJE TUNELA NA PUTEVlMA
I. OpSTE ODREDBE
1.Odredbarna ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju priprojektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojecih tunela na putevima (u daljemtekstu: tuneli).
2.Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuci jugoslovenski standardi,propisl 0 protivpoz.amoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi kojise odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednostidrumskog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
3.Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredbe ovog pravilnika sarno akoje teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota ilizdravlja ljudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.
4.Tuneli su podzemni objekti za savladivanje terenskih prepreka, kao i za obezbedenjetehnickih elemenata puta na kome se projektuju i grade.
5.Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao injihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.
6.Izbor mesta i poloz.aja tunela po visini i pravcu vrsi se na osnovu ekonomsko-tehnickograzmatranja i poredenja tehnickih resenja na odgovarajucem delu puta.
7.Tuneli se, po pravilu, projektuju za dve trake puta i odgovarajucu racunsku brzinu.
8.Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima geotehnickih istraznihradova.
65
II. ISTRAZNI RADOVI
9.Istrami radovi izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi.Istrami radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnickaistrazivanja i ispitivanja.
10.Radi izrade investicionog programa za izgradnju tunela, treba prikupiti i koristiti podatke 0terenima na kojima ce se tunel graditi, dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloskedokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa oblimjih vec izvedenih objekata.
Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimnijiistrazni radovi i geoloska kartiranja.
11.Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka merenja, sondamabusenja, geoloska kartiranja i hidrogeoloska snimanja.
12.Pri izradi glavnog projekta tunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju seistrazni radovi iz clana 11. ovog pravilnika.
13.Istramim radovima odreduju se:
1) geoloski sastav terena;
2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa;
3) hidrogeoloska svojstva terena;
4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.
14.Na osnovu podataka dobivenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 9)sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski poprecniprofili tunela i tehnicki izvestaj.
.
III. TRASA I NIVELA TA TUNELA
15.Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima zavantunelski deo odnosnog puta.
16.Tuneli se izgraduju (projektuju i grade) u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj adelom u krivini.
66
Ako duzina tunela treba da iznosi manje od 200 m, on se, po pravilu, izgraduje u pravoj.Ako se tunel izgraduje u krivini, poluprecnik krivine ne sme da iznosi manje od 300 m,ukoliko racunska brzina ne zahteva veCi poluprecnik.
Ako duzina tunela iznosi vise od 200 m (duzi tunel), trasaje, po pravilu, u krivini u ulaznomi izlaznom delu tunela.
17.Ulaz u tunel oOOosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba postaviti sto upravnije naizohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.
18.Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 0,3% niti veCi od 4% ako je tunel kraCi, odnosnoveCi od 2,5% ako je tunel duzi.
.
Niveleta duzih tunela, zbog lakseg gradenja i odvodenja podzemnih voda, projektuje se udvostranom nagibu.
Niveleta duzih tunela moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je to uslovljenovodenjem tease.
19.Prelom nivelete puta u tunelu sa promenom predznaka nagiba mora se izbegavati napodrucju kriticnih poprecnih nagiba usled vitoperenja profila puta.
20.Prelom nivelete puta u tunelu mora se zaokruZiti lukom, prema propisima za otvorenu trasu puta.
IV. POPRECNI PROFIL
21.Poprecni profil tunela mora se projektovati tako da ispuni us love u pogledu namene, oblikakonstrukcije i ekonomicnosti, kao i da se u tunel mogu ugraditi uredaji za provetravanje,osvetljavanja, signalizaciju i de. (slike 1. i 2.)
.If'".~.. , .
Slika 1. Normalni profil sa dye pesackestaze i kanalom za provetravanje.
* -porozni beton
Slika 2. Normalni profil sa dye pesackestaze bez kanala za provetravanje
* -porozni beton** - hPtnn
67
22.Poprecni profil tunela projektuje se prema slobodnom profilu za tunele, sa sirinomkolovoza za potreban broj saobracajnih traka.
23.Sirina kolovoza u tunelu odreduje se prema sirini kolovoza na otvorenom delu puta.
Slobodna visina za prolaz vozila iznosi najmanje 4,50 m.
Sirina peSacke staze mora iznositi najmanje 0,75 m, a visina ivicnjaka od kolovoza 0,15 mdo 0,20 m.
24.U tunelu dizine 2.000 m i vece duzine izvode se prosirenja puta za uklanjanje neispravnihvozila, i to za svaku traku posebno. Prosirenja se izvode na medusobnom razmaku od 500m do 750 m, sirine 3 m i duzine najmanje 40 m.
U duzim paralelnim dvocevnim tunelima izgraduju se na svakih 500 m medusobnepoprecne veze sirine 3 m.
V.ULAZNII IZLAZNIDELOVITUNELA
25.Ulazni i izlazni delovi tunela (portali) moraju se oblikovati tako da se sto prirodnije uklopeu okolinu, zavisno od toga da Ii imaju postrojenja za provetravanje i osvetljavanje ili ihnemaju.
Portali iz stava 1. ovog clana moraju obezbediti stabilnost ulaznog dela tunela i preduseka iomoguCiti najcelishodnije odvodnjavanje.
VI. ODVODNJA VANJE
26.Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.
27.Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se moraju pravilno kapitirati iodvoditi.
28.U tunelu se mora izgraditi kanal za odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odredujuzavisno od koliCine vode i nagiba kanala.
Nagib kanala iz stava 1. ovog clana ne sme biti manji od 0,3%.
29.Akoje koliCinapodzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenjevoda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.
68
30.Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 28. ovog pravilnika.
VII. HIDROIZOLACIJA
31.Hidroizolacija tunela izvodi se radi:
1) zastite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda;
2) zastite kolovoza i instalacija u tunelu;
3) bezbednosti saobracaja.
32.Hidroizolacija tunela moze se izvoditi:
1) na spoljasnjem delu obloge tunela;
2) na unutrasnjoj strani obloge tunela;
3) izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg dela obloge tunela (umetnuta).
33.Vrsta hidroizolacije iz clana 32. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda,stepena izolacije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase,hidrostatickog pritiska vode i cene izolacije.
Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu oblogetunela ukoliko drugim merama nije spreceno agresivno dejstvo podzemnih voda.
Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se utunelu sa velikim pritiskom brdske mase.
Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.
34.Ako se pri izgradnji tunela primenjuje betonska obloga, mora se postiCi sto vecavodonepropustlji vost.
VIII. OSNOVNE POSTA VKE PRORACUNA
35.Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji(vertikalanog, bocnog i podnoznog), sopstvenespoljasnjih hidrostatickih pritisaka.
se od: osnovnog brdskog pritiskatezine obloge, seizmickih uticaja i
36.Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehnickih uslova,dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naCina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradiobloge.
Zona zemljotersa VII VIII IY
Koeficijent (Ke) 0,025 0,05 0,10
69
37.Obloga tunela se proracunava prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastatiprilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.
38.Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobicajene analiticke metodei empirijski obrasci. Pri tom treba voditi racuna da usvojene pretpostavke sto viSeodgovaraju konkretnim geotehnickim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.
39.Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposreOOim merenjem na lieu mesta, u samojbrdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristicnim mestima ili prilikom izvodenjaistraZnih radova.
Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela oOOosno za proveravanje i ispravljanjedimenzija primenjenih tipova obloga prilikom gradenja tunela.
40.Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod inacin gradenja.
41.Velicina brdskog pritiska na konstrukeiju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazikroz nestenovito tlo, racuna se prema sledecem obraseu:
q = (1+2 x Kc x tgcp)xp
gde je:
p -brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa;
<p -unutrasnji ugao trenja,
Kc -koeficijent odreden u sledecoj tablici 1:
Tablica 1.
IX. PROVETRA VANJE
42.Stetni' gasovi se odstranjuju iz tunela priroOOim provetravanjem ili vestackimprovetravanjem.
43.PriroOOo provetravanje tunela zavisi od atmosferskih uslova (barometarskog pritiska,temperature, pravea i jaCine glavnih vetrova) i intenziteta saobracaja.
70
Mogucnost prirodnog provetravanja tunela duzine preko 100 m mora se racunom proveriti.Ako se putem prirodnog provetravaQja ne odstranjuju iz tunela stetni gasovi prekodozvoljene koncentracije, mora se primeniti vestacko provetravanje.
44.Vestacko provetravanje moze biti poduzno, poprecno i polupoprecno.
Kod poduZnog sistema provetravanja tunelska cev sluzi za dovod svezeg i odvodzagadenog vazduha.
Kod poprecnog sistema provetravanja izgraduju se posebni kanali za dovod svezeg i odvodzagad~nog vazduha.
Kod poluprecnog sistema provetravanja svez vazduh se dovodi posebnim kanalom, azagaden vazduh se odvodi kroz tunelsku cev.
45.Kolicina svezeg vazduha, poterbna za provetravanje tunela, odreduje se proracunomzavisno od duzine tunela, polozaja tunela, intenziteta saobracaja, dozvoljene koncentracijeugljen-monoksida (CO) i drugih cinilaca.
46.Dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida u tunelu iznosi:
1) za tunele duzine do 1.000 m - 250 ppm;
2) za tunele duzine preko 2.000 m - 200 ppm,
gde ppm oznacava zapreminsku koncentraciju stetnog gasa u vazduhu, izrazenu u cm3/m3 ujednom casu.
Za tunele duzine od 1.000 do 2.000 m dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida dobija selinearnom interpolacijom.
47.Intenzitet saobracaja se utvrduje na osnovu studije 0 saobracaju na putu.
48.Pri primeni poduznog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u tunelu ne sme bitiveca od 8 mls.
49.Pri primeni poprecnog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u kanalinia za dovodsvefeg i odvod zagadenog vazduha mora biti u granicama od 15 mls do 25 mls. Brzinakretanja vazduha na izlazu iz dovodnog kanala u tunelsku cev se sme prelaziti 8 mls.
50.Presek odvodnih i dovodnih kanala iz clana 44. ovog pravilnika moze biti kruzni, kvadratniili zakrivljenog trougla, zavisno od poprecnog preseka tunela i mogucnosti koriscenjapreseka.
51.Izbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.
71
52.Upravljanje uredajima za provetravanje u tunelima vrsi se automatski, sa mogucnoscu irucnog ukljuCivanja.
X. OSVETLJA VANJE
53.Tuneli u pravoj duzine preko 200 m, kao i tuneli u krivini duzine vece od 1,5 ~ -moraju se, po pravilu, vestacki osvetljavati. U tom obrascu R je poluprecnik krivine u m, ab je sirina svetlog otvora tunela u m.
Osvetljavanje tunela se izvodi prema projektu koji mora biti izraden za svaki tunel posebno.
54.Osvetljavanje u tunelu mora omoguCiti ravnomerniji prelaz od dnevne svetlosti na svetlostu tunelu i bezbedno odvijanje saobracaja. Nocno osvetljenje u tunelu mora omoguciti blaziprelaz pri izlasku iz tunela na neosvetljeni deo puta.
55.Upravljanje uredajem za osvetljavanje tunela moze biti rucno Hi automatsko pomocufotocelija.
56.Radi Qsvetljavanja tunela, mora se obezbediti i rezervni izvor svetlosne energije potrebneza bezbedno odvijanje saobracaja.
XI. KOLOVOZ PUT A
57.Kolovoz u tunelu mora da ispunjava sledece uslove:
1) da se pri prolazu vozila ne stvara buka;
2) daje izgraden u svetloj boji;
3) da u nepovoljnim klimatskim uslovima habanje bude sto manje.
58.Poprecni nagib kolovoza je jednostran, au duzim tunelima moze biti i dvostran.
Poprecni nagib kolovoza ne sme biti manji od 1,5% niti veci od 5% (slike 1. i 2.)
59.Debljina kolovozne konstrukcije odreduje se proracunom kao i za vantunelski deo puta.
60.Ivicnjaci kolovoza u tunelu moraju biti izradeni od materijala svetle boje.
72
61.Kolovozne trake u tunelu obelezavaju se na nacin predviden propisima za obelezavanjekolovoznih traka na putevima.
XII. UREDAjI I SAOBRACAJNI ZNACI U TUNELU
62.Radi bezbednog i normalnog odvijanja saobracaja u tunelu postavljaju se sledecisaobracajni znaci, i to:
1) na 500 m ispred ulaza u tunel- znak za tunel;
2) na 350 m ispred ulaza u tunel - znak za najvecu dozvoljenu brzinu kretanja u tunelu;
3) na 30 do 50 m ispred ulaza u tunel - oznaka za naziv tunela, duzinu tunela i eventualnorastojanje izmedu vozila.
U duzim tunelima postavljaju se svetlosni znaci (semafori).
63.Uredaji za merenje koncentracije ugljen-monoksida u tunelu postavljaju se na rastojanju od100 do 1.000 m, zavisno od duzine tunela.
Uredaji za merenje vidljivosti u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 500 m.
Telefoni se postavljaju u tunelima duzine vece od 500 m. Telefoni se postavljaju u nise nasvakih 100 do 300 m, i to na istoj strani tunela. Mesta na kojima su telefoni postavljenimoraju biti vidno oznacena.
Uredaji za zastitu od potara postavljaju se u nise na svakih 100 do 500 m, i to', po pravilu, uiste nise u koje su postavljeni telefoni. Ti uredaji se povezuju sa komandnom tablom, takoda se u komandnoj kabini pri podizanju uredaja sa lezista pojavi svetlosni znak Hi zvucnisignal.
64.Sva signalna mesta i svi uredaji moraju biti povezani sa komandnom kabinom odnosno sakomandnom tab 10m.
XIII. REKONSTRUKCUA TUNELA
65.Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se rekonstrukcijatunela koja se izvodi radi:
1) obezbedenja veceg svetlog profila;
2) ojacanja obloge tunela;
3) izrade hidroizolacije;
4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove odnosno povecanja profila tibkanala;
Faza radaPo osovini Po niveleti
(mm) (mm)
lzbijanje :1:60 JL :l:23JL
Betoniranje :I:30 :1:20
73
5) izgradnje prostorija za smestaj postrojenja za provetravanje, komora za prijem veCihkolicina podzemnih voda Hi za smestaj instalacija i uredaja za osvetljavanje tunela.
66.Postojeci tuneli se rekonstruisu prema posebnom projektu, a u skladu sa propisima 0bezbednosti drumskog saobracaja.
67.Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela izvode se pod uslovom da je izgradena podgradau tunelu koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzinakretanja vozila.
Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno odtoga da li je tunel u pravoj Hi u krivini.
XlV. GRADENJE TUNELA
68.Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblikatunelskog profila, visine nadsloja, duzine tunela i zone seizmicnosti.
69.Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjembrdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresene zone, kao i sa usvojenom metodomgradenja.
70.Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete premasledecoj tablici 2:
Tablica 2. Dopustena odstupanja cevi tunela od osovine i nivelete
.gde je L - duzina tunela izrazena u kilometrima.
xv. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA
71.Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnogprojekta.
74 .
72.Idejni projekt sadrzi narocito:
1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase ivisinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem ulaza iizlaza tunela i eventualno ventilacionih okana;
3) prognozni geoloski profil tunela, sa karaketristicnim poprecnim geoloskim profilima;
4) geotehnicki izvestaj, sa opisim geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova,geotehnickih karakteristika stena tunela i prognozu brdskih pritisaka;
5) tipove poprecnih profila sa njihovim rasporedom u uzduZnom profilu;
6) idejno resenje hidroizolacije;
7) idejno resenje provetravanja;
8) idejno reSenje uredaja za osvetljavanje i drugih uredaja i postrojenja;
9) raspored zemljanih masa;
10) predmer i predracun radova;
11) tehnicki izvestaj.
73. .
Glavni projekat treba da sadrzi:
1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kotanivelete i terena;
2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polofajem osovine tunela, ulaza i izlazatunela, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao i drugih elemenata trase;
3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri sa karakteristicnim poprecnimgeoloskim profilima;
4) rezuItate svih geoistraznih radova i ispitivanja;
5) detaljni geotehnicki izvestaj;
6) raspored tipova obloga tunela;
7) detaljne crteze obloga tunela sa statickim ispitivanjem stabilnosti;
8) polozaj sklonista i nisa;
9) projekte ventilacije tunela;
10) projekte osvetljenja i drugih uredaja i postrojenja;
11) detalje hidroizolacije tunela;
12) projekte ulaza i izlaza tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovueksploataciju;
13) elaborat triangulacije, po potrebi;
14) predlog metode gradenja tunela, s obrazlozenjem;
15) predmet i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje;
16) tehnicki izvestaj.
75
XVI. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA
74.Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregledi prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.
75.Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni narocito: niveleta,osovina, svetli profit tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gornji stroj puta, ulaz u tunel iizlaz iz tunela, ventilacioni uredaji, uredaji za osvetljavanje i drugi uredaji i saobracajniznacl.
76.Za tehnicki pregled tunela i prijem radova, investitor odnosno izvodac radova duzan je dasredi investicionu tehnicku dokumentaciju na osnovu koje je izgraden tune!.
Investiciona tehnicka dokumentacija mora biti sredena tako da ona, prilikom tehnickogpregleda tunela, kao i u toku njegove eksploatacije, moze da pruzi sve podatke 0 izgradnjitunela.
XVII. PRELAZNA I ZA VRSNA ODREDBA
77.Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se premainvesticionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.
78.Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana njegovog objavljivanja u"Sluzbenom listu SFRJ".
Br. 656/5
9. avgusta 1973. godine
BeogradSavezni sekretar za saobracaj i veze,
Blagoj Popov, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMAZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA
MINERALNIH SIROVINA
I. OSNOVNE ODREDBE
1.Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju lezistamineralnih sirovina (ugalj, metalne i nemetalne mineralne sirovine i bituminozni skriljci),ito za:
a) otvaranje, pripremu i povrsinsku eksploataciju lezista;
b) pomocne radove;
v) osnovne i pomocne masine i postrojenja koji se koriste pri povrsinskoj eksploataciji;
g) zastitu od pozara.
2.Pod povrsinskom eksploatacijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se busenje,kopanje (ripovanje), utovar (drobljenje), transport i odlaganje stenskih masa.
3.Ako se podrucje povrsinskog kopa nalazi iznad mesta stare podzemne eksploatacije, Cimebi se mogla ugroziti sigumost radnika i postrojenja na povrsinskom kopu, povrsinskaeksploatacija moze se vrsiti sarno pod uslovom da su preduzete mere za otkrivanje mestastare eksploatacije i za otklanjanje opasnosti za normalan rad na povrsinskom kopu, kao stosu predvrtavanje, geofizicke metode za utvrdivanje supljih prostora, zapunjavanje supljihprostora i drugo, prema specificnim uslovima.
4.Pri istovremenoj podzemnoj i povrsinskoj eksploataciji istog leziSta mineralnih sirovinamoraju se predvideti mere za sprecavanje opasnosti od zarusavanja i sleganja terena.
5.Sva udubljenja na na povrsinskom kopu, dublja od 1,25 m i sa kosinama od 50° i vise,nastala usled sleganja masa Hi od rudarskih radova, moraju biti zatrpana ili ogradena iobelezena tablama sa citkim i trajnim natpisima upozorenja.
77
6.Na dovoljnoj udaljenosti ad gomje ivice povrsinskog kopa i ad donje ivice spoljnjeg odlagalgtau radu moraju se izgraditi sigumosne prepreke (ograda, jarak, zemljani nasip) ili postaviti tablesa upozorenjem i zabranom prilaza povrsinskom kopu, odnosno spoljnjem odlagalistu.
Putevi koje je presekao povrsinski kop moraju biti zatvoreni sigumom preprekom (branik,nasip i dr.), na bezbednoj udaljenosti od gomje ivice povdinskog kopa.
7.Na prilazima objektima rudnika i na postrojenjima moraju se postaviti table sa vidljivoispisanim tekstom 0 zabrani prilaza.
8.MaSinama i uredajima na povrsinskim kopovima smeju rukovati sarno lica koja su za toosposobljena.
II. BU8ENJE MINSKIH BU80TINA
9.Za minerske radove na povrsinskim kopovima koriste se minske busotine.
Minske busotine mogu biti vertikalne, kose (paralelne nagibu etafe) i horizontalne, sabusaCim cekiCima ili busaCim gamiturama.
10.Busace garniture u procesu busenja minskih busotina moraju biti postavljene na ociscenupovrsinu u horizontalan i stabilan polofaj. Ako prema tehnickim karakteristikama busacegarniture mogu raditi pod nagibom, one se moraju postaviti u stabilan polozaj.
Ako je nagib terena veCi od nagiba koji obezbeduje stabilnost busace garniture, potrebnastabilnost mora se osigurati na odgovarajuci nacin.
11.Ako je pri busenju prvog reda minskih busotina busaca gamitura postavljena normalno naivicu etaze, uredaj za transport mora se postaviti u takav polozaj da se gamitura u slucajusamoukljucenja krece od ivice etaZe.
12.Ako busaca garnitura ne radi, mora se skloniti na sigumo mesto koje nije podlozno klizanjui koje nije ugrozeno od obrusavanja stena.
13.Busaca garnitura sa sistemima sa komprimiranim vazduhom za ciscenje busotina moraimati uredaj za skupljanje prasine.
14.BusaCi pribor (busace sipke, spojke i dr.) mora biti slozen na odgovarajuca postolja kojaonemogucuju direktan kontakt sa blatom i prasinom i koja ne mogu da padnu.
78
Pri nastavljanju busaCih sipki spojevi se moraju podmazivati odgovarajuCim mazivima.
Pri vadenju busaCih sipki deo kolone koji ostaje u minskoj busotini mora se priddavatispecijalnim alatom.
15.Za vreme rada busace garniture i za vreme spustanja i dizanja katarke busace garniturezabranjeno je kretanje Ijudi u zoni dejstva busace garniture, izuzev rukovaoca i njegovihpomocnika koji se moraju nalaziti izvan domasaja katarke, odnosno od strane katarke.
16.Pre pocetka rada mora se: proveriti ispravnost svih vitalnih uredaja na busacoj garnituri,podmazati sva mesta za koja je to odredeno uputstvom 0 odrzavanju busace garniture iobezbediti potreban busaCi pribor.
Ako je vreme hladno, iz vazdusnog sistema garniture mora se povremeno ispustatikondenzovana voda.
17.Busace garniture Ciji su granicni uredaji i uredaji za kocenje neispravni ne smeju se koristiti.
18.Ako za busenje, kao i za manipulaciju i transport, busace garniture koriste elektri~nuenergiju, kabl za napajanje elektricnom energijom mora se zastititi od ostecenja.
19.Za rad pri smanjenoj vidljivosti (noc, magla i s1.)busaca garnitura mora imati osvetljenje.
20.Ako se busacom garniturom ili busaCim cekicem busi u blizini ivice etaze (zastitna sirin&:ili na stepenicama u kosini etaze, mora postojati osiguranje od pada garniture.
III. ODVODNJA VANJE LEZISTA I KOPA
21.LeziSta mineralnih sirovina na kojima ce se vrsiti povrsinska eksploatacija moraju bidistrazena radi utvrdivanja da Ii postoje podzemne vode.
22.Na leziStima mineralnih sirovina na kojima je prilikom istraznog busenja utvrdenopostoje podzemne vode, moraju se izvrsiti hidrogeoloski radovi, kojima ce se definisati:struktura, prostiranje, izdasnost i hidraulicne veze vodonosnih slojeva sa vodonosnitokovima i kolektorima van ogranicenog eksploatacionog podrucja.
23.Pre otvaranja povrsinskog kopa moraju se utvrditi podaci 0 visini, intenzitetu i trajanjatmosferskih padavina.
79
24. .
Sa lezista mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju se, preotpocinjanja radova, regulisati recni tokovi i isusiti akumulacije, ako postoje.
25.Otvaranje povrsinskog kopa cije je leziste zavodnjeno moze poceti tek posto se smanji nivopodzemne vode u zoni prostorije otvaranja i posto se obezbedi koeficijent sigurnosti (1,3)kosine prostorije otvaranja.
26.Lizista mineralnih sirovina Cije podzemne vode imaju hidraulicnu vezu sa podzemnim ilipovrsinskim vodama koje su izvan granica povrsinskog kopa moraju biti zasticena tako dane postoji mogucnost prodora tih voda u kop.
27.Odvodnjavanje povrsinskog kopa mora prethoditi radovima na eksploataciji, da bi seobezbedili uslovi za normalan rad.
28.Efekti odvodnjavanja lezista rnineralnih sirovina moraju se neprekidno pratiti osmatranjemi snimanjem nivoa vode.
29.Podzemne vode koje se crpe iz lezista mineralnih sirovina moraju se odvoditi vanpovrsinskog kopa ili u glavni vodosabirnik, pomocu odgovarajuCih kanala ili cevovoda.
30.Povrsinski kop mora biti zasticen kanalima od prodora voda nastalih usled atmosferskihpadavina na slivnim podrucjima koja gravitiraju na kopu. Voda iz zastitnih kanala mora bitiodvedena van radnog podrucja kopa.
31.Atmosferske padavine na radno podrucje kopa moraju se kontrolisano odvoditi do etaznihvodosabimika ili centralnog vodosabimika.
32.Polozaj i raspored kanala, jarkova i cevovoda za odvodenje vode, kao i velicina njihovogpoprecnog preseka i padovi, moraju biti proracunati na maksimalan pritok voda nastalihusled bujica i provalnih kisa u slivnom podrucju.
33.Svi vodozastitni objekti i objekti za odvod voda, kako na povrsini (oko kopa) tako i u kopu,moraju biti ispravni.
. Pumpno postrojenje i odvodne cevi na povrsinskom kopu moraju biti zasticeni od mraza.
80
34.Usca okana, potkopa, niskopa, istraznih objekata, busenih bunara i drugih podzemnihobjekata za odvodnjavanje moraju biti zasticena od prodora povrsinskih voda, a prolazi iprilazi pumpnim postrojenjima moraju biti bezbedni i redovno provetravani.
35.Glavni vodosabimik mora biti dimenzionisan tako da je nemoguce potapanje radimtapovrsinskog kopa.
PriIiv povrsinskih voda sa slivnih povrsina koje gravitiraju ka otk;opnom prostoru racuna senajmanje za 50. godisnji protekli period.
Kao privremen vodosabimik moze se smatrati najnizi prostor povrsinskog kopa ako se utom prostoru ne nalazi tesko pokretna oprema i druge vaZne instalacije i ako se na vBimetazama nalaze dovoljne rezerve otkrivene mineralne sirovine koje omogucavaju normalnuproizvodnju i u periodu formiranja privremenog vodosabimika.
Prilikom dimenzionisanja vodosabimika mora se uzeti u obzir osmocasovni priIiv vode.
36.Glavno crpno postrojenje mora imati najmanje jedan rezervni crpni agregat.
Ako se glavno crpno postrojenje sastoji od veeeg broja agregata, kapacitet rezervnihagregata mora iznositi najmanje 30% od maksimalno potrebnog kapaciteta postrojenja.
37.Zavodnjeno tlo na kome je predvideno odlaganje mora se pre pocetka odlaganja ocediti.
Nivo podzemne vode na tlu odlagaIista mora biti ispod nivoa kontakta najnize etazeodlagaIista i tla.
38.OdlagaIiste mora biti zasticeno od prodora povrsinskih voda i atmosferskih padavina kojese sIivaju s podrucja van odlagalista.
OdlagaIiste se mora odvodnjavati.
39.Svi tehnicki objekti koji pripadaju povrSinskom kopu moraju biti zasticeni od prodorapovrsinskih voda.
40.Vode koje se odstranjuju iz povrsinskog kopa ili iz okna za odvodnjavanje moraju seprethodno ispitati da bi se ustanovilo da Ii sadrze stetne primese.
IV. PROVETRA VANJE KOPA
41.Na svim mestima na kojima se zadrzavaju ili prolaze ljudi mora biti obezbedeno takvoprovetravanje da sadrzina kiseonika u vazduhu ne bude manja od 20 zapreminskihprocenata.
81
42.Prilikom izgradnje objekata na eksploatacionom polju povrsinskog kopa (kao sto su objektiza drobilicna postrojenja, separacije, aglomeracije, toplane i s1.) koji emituju u atmosferuprasinu i stetne gasove, mora se voditi racuna 0 tome da u odnosu na povrSinski kop onibudu postavljeni u suprotnom poloZaju od preovladajuceg smera vetra u tom podrucju.
43. .
Radi najveceg moguceg prirodnog provetravanja povrsinskih kopova i sprecavanjastvaranja zone zastoja vetra, razvoj i eksploatacija etafa povrsinskih kopova moraju bitiravnomemi.
44.Na povrsinskim kopovima sa izvorima stetnih gasova (automobilski transport, minerskiradovi, pozari i s1.) moraju se uzimati uzorci vazduha radi odredivanja sadrfaja stetnihgasova, i to najmanje dva puta godisnje (u zimskom i letnjem periodu), kao i posle svakepromene tehnoloskog procesa.
Uzorci vazduha radi odredivanja sadrZaja stetnih gasova uzimaju se na mestima na kojimase ljudi zadrzavaju ili krecu.
45.Na povrsinskim kopovima sa izvorima praSine, na svim radnim mestima, moraju senajmanje dva puta godisnje uzimati uzorci vazduha radi odredivanja prisustva prasine.
46.Ako se ispitivanjem utvrdi da je koncentracija stetnih gasova i agresivne praSine veca odmaksimalno dopustene koncentracije, rad na povrsinskom kopu mora se obustaviti dok sekoncentracija ne svede u dozvoljene granice.
47.Na povrsinskim kopovima na kojima je utvrdeno da je koncentracija stetnih gasova iprasine veca od maksimalno dopustene koncentracije moraju se na mestima na kojima seoni emituju u atmosferu povrsinskog kopa koristiti sredstva za njihovo suzbijanje.
Ako se primenom tih sredstava ne smanji koncentracija stetnih gasova i prasine domaksimalno dozvoljene koncentracije, kabine bagera, mehanickih utovaraca, kamiona,busacih gamitura i druge mehanizacije moraju se izolovati i u njih se mora dovestipreciSceni vazduh.
Ako se i posle tih mera koncentracija stetnih gasova i prasine ne smanji do dozvoljenegranice, rad na tim mestima se mora obustaviti.
48.Ispravnost i efikasnost sredstava i opreme za suzbijanje stetnih gasova i prasine moraju seredovno kontrolisati.
49.Da bi se smanjilo talozenje prasine na etamim putevima, u susnom periodu, transportniputevi moraju se polivati vodom ili drugim sredstvima za vezivanje prasine.
82
50.Oprema za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina mora biti snabdevenauredajem za odstranjivanje te prasine.
Uredaji za odstranjivanje prasine na opremi za rad moraju biti vezani za vlastiti ili centralnisistem ventilacije.
Odsisne kape i uredaji za odstranjivanje prasine (otprasivaci) ne smeju oteZavati koriscenjeopreme za rad i moraju biti izvedeni tako da se mogu skidati radi ciscenja, podmazivanjaiopravke.
Sistem za otprasivanje u sklopu opreme za rad mora biti povezan sa uredajem za pustanjeupogon tako da se oprema za cad mOle staviti u pogon uz istovremeno delovanje sistema zaodvodenje praSine.
51.Kad su u pitanju drobilicna postrojenja, na utovamo-istovarnim mestima, mestimapresipanja iskopane mase iz transportera u transporter, u zatvorenoj prostoriji i prilikomklasiranja, punjenja Hi nekog slicnog tretiranja mineralne sirovine i otkrivke, mestaizdvajanja prasine moraju biti izolovana od atmosfere odsisnim kapama.
52.Pri rucnom odabiranju mineralne sirovine na transporterima u susnom periodu mOle sesirovina orosavati vodom ili se mogu koristiti druga sredstva za suzbijanje prasine.
53.Ako je pri uskladistenju rastresitih materijala na otvorenom prostoru koncentracija stetnprasine veca od maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju se preduzeti meresmanjenje prasine -prskanje vodom ili nekim drugim sredstvom.
55.Ako se na povrsinskom kopu utvrdi da je koncentracija stetnih gasova veca od dozvoljenkoncentracije i da se ona ne mOle smanjiti prirodnim putem (provetravanjem), morauvesti vestacko provetravanje kopa.
54.U dubinskim delovima povrsinskih kopova, mehanizacija sa motorima sa unutrasnj'sagorevanjem mOle se primenjivati sarno ako je snabdevena precistacem stetnih gasova.
V. OSVETLJENJE
56.Sva mesta rada na povrsinskom kopu i mehanizacija moraju biti osvetljeni.
Jacina osvetljenosti, zavisno od podrucja i vrste rada, navedene su u tabeli be. 1.
Tabela br. 1.Najmanja PovrSina u kojoj se
Redni Podrucja i vrste rada osvetljenost nonnira osvetljenostbroj \\1.)
1 2 3 4
Mesto rada maSina (osvetljenost mora biti rasprostranjena na svim5 horizontalna
1 mestima po visini i dubini rada maSine) 10 vertikalna
5 horizontalna2 Mesta rucnog rada 10 vertikalna
3Mesta istovara iskopane mase iz kamiona (osvetljenost se obezbeduje 3 horizontalnana nivou osvet1jene povrSine)
4 Mesta rada buldoZera 10nivo povr~ine
gusenica ili tockova
vertikalna5 Podrucje busenja i rniniranja 10
horizontalna
6 Kabina maSina (na visini 0,8 mod poda) 30 horizontalna
7 Jalovi~te, u podrucju izvodenja radova 5 horizontalna
8 Pe~acke staze izmedu etaZa i pe~acki putevi 1 horizontalna
2 horizontalna9 Stanica za snabdevanje gorivom 10 vertikalna
10 Mesta deponovanja rude i koncentrata 5 horizontalna
11 Transporteri na mestima IUcnog odabiranja rude 50 transportera
12 Lestve na prelaz sa etaZe na etazu 3
83
VI. STABILNOST KOSINA POVRSINSKOG KOPA IODLAGALISTA
57.LeziSta mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju bitiprethodno istrazena u pogledu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika stenskihmasa 1korisne sirovine.
58.Pre otvaranja povrsinskog kopa mora se proveriti geomehanicka stabilnost za kosineobjekata otvarapja kopa, radne i zavrsne kosine kopa, radne i zavrsne kosine odlagalista inosivosti podloge odlagalista.
.
Broj profila na kojima se mora proveriti stabilnost mora biti usaglasen sa promenamastrukture materijala, nagiba slojeva i zavodnjenosti, kao i sa bitnijim promenamageomehanickih karakteristika tla.
Pokazate1j Kreficijent sigumosti F
Trenje (tg <p) 1,2 do 1,8
Kohezija (c<p) 2,0 do 3,0
Trenje i kohezija 1,5 do 2,5
ZemI jani pritisak 1,0 do 1,5
StatiCko optereeenje 1,0 do 1,05
Dinamicki efekat trenja (tg <pdyn) 1,2do 1,4
Pokazate1jKreficijent
sigumosti F
Radne kosine koje se menjaju najmanje jednom meseeno 1,0 do 1,1
Radne kosine na kojima se kreee mehanizacija i transport 1,1 do 1,15
Sistem radnih kosina kad radi mehanizacija i kad se vrSi transport 1,15 do 1,20
Kosine koje imaju duZi vek trajanja, boCne i zavrSne kosine 1,30
Useci otvaranja u zavisnosti od slorenosti geoloskih uslova i tehnologije otkopavanja 1,1 do 1,5
Radne etare, pri pre1azu preko zona starih radova i drugih podzemnih prostorija 1,20 do 1,50
~
84
59.Duz projektovane ose prostorije otvaranja kopa tlo mora biti detaljno ispitano dovoljnimbrojem geomehanickih istraZnih radova.
Stepen pouzdanosti pojedinih parametara mora iznositi najmanje 75% (cvrstoca smicanja),
60.Prilikom rekonstrukcije povrsinskog kopa ili izmene tehnologije otkopavanja mora seponovo proveriti geomehanicka stabilnost za sve promene u odnosu na otvaranje kopa.
61.Svi proracuni stabilnosti i nosivosti na kopu i odlagaliStu moraju se izvoditi sa racunskimparametrima koji su proistekli iz detaljne analize prirodnih uslova radne sredine.
Ocena kriterijuma faktora sigumosti mora se zasnivati na poznavanju stepena istrazenosti,stepena pouzdanosti racunskih parametara i karakteristika tehnoloskog procesaeksploatacije (kontinualne, diskontinualne Hi kombinovane metode otkopavanja,transpor:toanja i odlaganja).
Pri tom se ocenjuju i usvajaju parcijalni i ostri koeficijenti sigurnosti F, prema tabelama br.2,3,4 i 5.
Za proracun nosivosti, loma podloge, opterecenja i stabilnosti radnih i zavrsnih kosina umekim stenama koriste se vrednosti parcijalnih koeficijenata sigumosti, prema tabeli br. 2.
Tabela br. 2.
Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina u mekimstenama na kopu koriste se vrednosti koeficijenta F prema tabeli br. 3.
Tabela hr. 3
PokazateljKoeficijentsigumosti F
a) Radne kosine i sistemi kosina 1,0 do 1,05U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem
U meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir koheziju 1,05 do 1,10
U nevezanim stenama sa dinamicnim optereeenjem i uzimajuCi u obzir (tg <pdyn) 1,10
U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa dinamickim opterecenjem i uzimajuCi u 1,15obzir tg <p
U meSovitim vezanim mekim stenama sa dinamickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir 1,20 do 1,25tg <p
b) Zavrsne kosine 1,05Pojedinacne kosine, ako se na povrsinskom kopu radi
Pojedinacne kosine, ako se viSe ne odlaZe jalovina 1,20
Sistemi kosina i zavrSne kosine, ako je povrsinski kop van pogona 1,30
ZavrSne kosine, ako je podloga pod nagibom veeim od ifJ 1,50
PokazateljKoeticijentsigumosti F
a) Za kopRadne kosine pacijalnih etaza 1,0 do 1,05
Radne kosine sistema etaza 1,05 do 1,10
Sistem radnih etaza sa transportnim putevima 1,15 do 1,20
ZavrSne kosine kopa 1,30 do 1,50
b) Za odlagalisteRadne kosine parcijalnih etaza 1,05 do 1,10
Radne kosine parcijalnih etaza i sistema kosina 1,10 do 1,15
Zavrsne kosine odlagalista 1,30 do 1,50
Lorn podloge i klizanje po podlozi 1,50 do 2,00
85
Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina za meke stenena odlagalistu koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F, prema tabeli br. 4.
Tabela br. 4
Za proracun stabilnosti pojedinacnih radnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosin a zacvrste stene na povrsinskim kopovima i odlagalistima koriste se vrednosti koeficijentasigumosti F prema tabeli br. 5.
Tabela br. 5
86
STABILNOST RADNIH I ZA VRSNIH KOSINA ETAZE
62.Radne kosine etaza moraju biti izradene sa nagibima koji obezbeduju kratkorocnustabilnost. Koeficijent sigurnosti ceone ili bocne radne kosine odreduje se premakriterijumima utvrdenim za takvu vrstu kosine, prema tabelama br. 2 i 3 ovog pravilnika.
63.Ako se otkopnom mehanizacijom ne moze izradivati kosina sa nagibom koji obezbedujekoeficijente sigurnosti, mora se smanjiti visina etaze, tako da otkopna mehanizacija radi saogranicenim uglom nagiba ili sa nagibom koji obezbeduje utvrdeni koeficijent sigurnosti.
64.Otkopna mehanizacija kojom se vrsi otkopavanje u dubinskom radu mora se pri radunalaziti na odstojanju od gornje ivice kosine koje obezbeduje njenu sigurnost.
Odstojanje otkopne mehanizacije od gornje ivice etaze mora se proracunati na osnovugeomehanickih karakteristika materijala etaze i dinamickog opterecenja mehanizacije imora se nalaziti van zone moguceg obrusavanja, sa potrebnim koeficijentom sigurnosti,prema tabeli br. 2. ovog pravilnika.
65.Transportna sredstva i putevi pokretnih transportnih sredstava i pomocne mehanizacije naetamoj ravni moraju biti locirani van zone zarusavanja etazne kosine.
66.Zavrsna kosina etaze izraduje se na bocnim granicama (stranama) povrsinskog kopa ipredstavlja ceonu kosinu pri radu u bloku, odnosno bocnu kosinu pri radu u frontu.
Ako se etaznim ravnima zavrsne kosine vrsi transport otkopanih masa ili meh~mizacije,koeficijent sigurnosti zavrsne radne kosine mora biti izracunat prema tabeli br. 2 ovogpravilnika.
.
STABILNOST RADNIH I ZA VRSNIH KOSINA KOPA
67.Radna kosina nalazi se na radnoj povrsini kopa. Nagib ove kosine meri se nagibomzamisljene ravni (linije), povucene od podnozja najnize etaze do gomje ivice najvise etaze.
Koeficijent stabilnosti ove kosine mora biti u skladu sa podacima iz tabele br. 3 ovogpra vilnika.
Nagib radne kosine posebno se proverava za mineralnu sirovinu, a posebno za otkrivku.
Za sve promene u strukturi i geomehanickim karakteristikama materijala moraju se odreditiodgovarajuCi nagibi radnih kosina.
87
68.Ako je neka od etaznih ravni znatno sira od ostalih, mora se proveravati stabilnostparcijalne radne kosine etaze iznad i ispod te ravni. Koeficijent stabilnosti tih parcijalnihradnih kosina mora iznositi najmanje 1,3 (van izracunatih parametara).
69.Nagib radne kosine mora se kontrolisati svakih sest meseci.
Na povrsinskim kopovima cije tlo ima male vrednosti uglova unutrasnjeg trenja i kohezijenagibi radnih kosina moraju se kontrolisati jednom u tri meseca.
70.Zavrsne kosine nalaze se na stranama povrsinskog kopa na kojima se ne izvode radovi.
Nagib tih kosina meri se nagibom zamisljene ravni (linije) povucene od podnozja najnizeetaze do gornje ivice najvise etaze.
Kad su u pitanju povrsinski kopovi na kojima se vrsi eksploatacija mineralne sirovine cijase geo~nehanicke karakteristike znatno razlikuju od jalovinskih naslaga, nagib kosine merise sarno od podnozja najnize etaze u jalovinskim naslagama, i to sarno ako se mineralnesirovine pruzaju u pravcu zavrsne kosine.
Ako u zavrsnoj kosini ostaje znatno oslabljeni deo otkopa mineralne sirovine ili seotkopavanje vrsi od podinskih serija cije su geomehanicke karakteristike slicnepovrsinskim, nagib zavrsne kosine meri se od podnozja najnize etaze u kopu.
Koeficijent stabilnosti zavrsne kosine mora biti u skladu sa vrednostima iz tabe1e br. 4.ovog pravilnika.
71.U toku eksploatacije, pre formiranja zavrsne kosine, dopunskim istraznim radovima naotvorenim etazama mora se povecati pouzdanost geotehnickih parametara na 90% iproveriti stabilnost zavrsne kosine.
72.Nagibi zavrsne kosine kopa moraju se proveravati najmanje jedanput u toku sest meseci.
73.Sve zavrsne kosine moraju se na odgovarajuci nacin (npr. kanalima) zastititi od dejstvapovrsinskih i podzemnih voda radi sprecavanja njihovog uticaja na stabilnost kosina.
74.Za proracun stabilnosti etaze u cvrstoj steni mora se izvrsiti potreban obim geomehanickogispitivanja.
Na uzorcima za geomehanicko ispitivanje potrebno je utvrditi fizicke, mehanicke i tehnickeosobine stenske mase i njihovih diskontinuiteta.
Za dimenzionisanje kosine koriste se parametri cvrstoce stene, uzimajuCi u obzir stepenispucalosti, diskontinuitet i dinamicki efekat usled miniranja.
88
75.Za pravilnu ocenu stabilnosti mora se utvrditi struktura stenske mase.
Ako su strukture ispucale, moraju se ispitati pravci pukotina i njihova zavodnjenost.
Ako su strukture slojevite, moraju se utvrditi polozaj, nagib i geomehanicke osobineslojeva.
76.Koeficijenti sigumosti etame kosine, sistema kosina i zavrsnih kosina u cvrstoj stenskojmasi moraju odgovarati vrednostima-u tabeli br. 5 ovog pravilnika.
77.Od momenta pojave deformacija kosine se moraju vizuelno i instrumentalno osmatrati.
Za svaku konkretnu situaciju mora se saciniti program organizovanog osmatranja pojavedeformacija kosina.
STABILNOST ODLAGALISTA
78.Visina, dubina i nagib odlagalista moraju biti u skladu sa parametrima koji su odredenigeomehanickim proracunom stabilnosti.
79.Na osnovu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika podloge na koju ce se odlagatimase i karakteristika tih masa, mora se proveriti lorn podloge pod opterecenjem odlozenihmasa, izvrsiti geostaticki proracun stabilnosti kosina projektovanog odlagalista,proracunati dozvoljeno opterecenje za mehanizaciju i odrediti minimalno odstojanjeodlagalisne mehanizacije od ivice kosine odlagalista.
80.Koeficijenti sigumosti radnih kosina etaze odlagalista i sistema radnih i zavrsnih kosinaodlagalista moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 4 ovog pravilnika.
81.Ako je neophodno odloziti mase na tlo sa veCim opterecenjem od proracunatog do lomapodloge, moraju se izvrsiti radovi radi povecanja nosivosti podloge do potrebne velicine(smanjenje nivoa podzemne vode u podlozi, podizanje odlagalista i dr.).
82.Ako je tlo na kome se odlazu mase zavodnjeno i podzemna voda se nalazi pod pritiskom,pre pocetka odlaganja mora se sniziti pritisak podzemne vode do velicine koja sprecavaprodiranje vode u odlozene mase.
Radi stabilnosti kosina najnize etaze odlagaliSta, nivo podzemne vode mora biti ispodkontakta odlozenih masa i podloge.
89
83. .
Nozica odlagalista mora biti zasticena od povrsinskih voda. Planumi odlagalista moraju seredovno odvodnjavati od atmosferskih voda.
84.Nagib radne kosine odlagalista mora se proveravati najmanje dva puta godisnje.
85.Ako se etama ravan izuzetno optereti, kao i ako se pojavi deformacija, mora se izvrsitikontrola stabilnosti te ravni.
86.Ako se u podnozju potencijalnog uticaja deformacija nalaze vazniji objekti, moraju sepreduzeti posebne mere sigurnosti, organizovati vizuelna i instrumentalna osmatranja ipreduzeti niere saniranja.
87.Za saniranje kliziSta neophodno je utvrditi:
1) geoloske profile, sa podelom na slojeve;
2)opterecenja koja dejstvuju u trenutku obrusavanja i trajanje tih opterecenja;.
3) kOQstukcije povrsine loma i eventualno njenu podelu na slobodne i determinisanedelove;
4) otpornost tla na smicanje uzduz povrsine loma i odgovarajucih slojeva iza te povrsine;
5) druge faktore koji bi mogli da uticu na promenu opterecenja i obrusavanja, kao sto susufozija, termicki faktori, padavine itd.
VII. OTKOPA VANJE, UTOV AR I ODLAGANJE
MEHANIZOV ANO OTKOPA VANJE OTKRIVKE
88.Otkopavanje otkrivke moze se vrsiti sarno po tehnoloskoj semi, koja mora da sadrZi sledeceelemente:
1) visinu (dubinu) etaze;
2) sirinu bloka;
3) polozaj bagera (utovarivaca) u bloku u odnosu na transportno sredstvo i radnu kosinu;
4) tehnologiju izrade bocne i ceone kosine;
5) tehnologiju utovara u transportno sredstvo;
6) rad.J:1ipolofaj transportnog sredstva;
7) niveletu etafe.
90
89.Visina etaze mora biti prilagodena tehnickim karakteristikama masina i uslovima radnesredine.
90.Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radnesredine, tehnoloska serna mora se prilagoditi datim uslovima, smanjivanjemvisine i dubineetaze i sirine bloka.
91.Sirina etame ravni zavisi od geomehanickih osobina materijala, nagiba etaze i primenjenemehanizacije za otvaranje, otkopavanje, utovar i prevoz.
92.Etaze se ne smeju potkopavati.
UTOV AR OTKRIVKE U TRANSPORTNA SREDSTV A
A) UTOV AR U KAMIONE
93.Za utovar u kamione mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledeceelemente:
1) trasu za dolazak kamiona za utovar;
2) naCin manevrisanja i izmene kamiona na mestu utovara;
3) polozaj kamiona, odnosno utovarivaca u odnosu na bager pri utovaru;
4) putanju okretanja kamiona i katarke bagera sa punom i praznom kasikom;
5) visinu pramjenja kasike.
94.Za utovar u kamione mora se obezbediti signalizacija za rad utovarnih masina i kamiona.
95.Pri mehanizovanom utovaru u kamione rastojanje izmedu kamiona i utovamih sredstavamora ~iti takvo da se obezbedi ravnomeran utovar materijala.
Utovar u kamione mora se vrsiti sa bocne ili zadnje strane kamiona.
96.Kamion se ne sme preopteretiti preko dozvoljene granice nosivosti.
B) UTOV AR U V AGONE
97.Za utovar u vagone mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente:1) najmanje odstupanje ose koloseka od ivice kosine etaZe;
91
2) najmanje i najvece odstojanje ose koloseka u odnosu na utovarno sredstvo;
3) redosled i naCin utovara vagona;
4) visinu praznjenja.
98.Za utovar u vagone mora se izraditi uputstvo, koje mora da sadrZi:
1) signalizaciju i signale za postavljanje, pokretanje pri utovaru i zavrsetak utovara vagona,oOOosno voza;
2) naCin i raspored utovara vagona;
3) putanju kretanja utovarnog sredstva u odnosu na lokomotivu voza;
4) polozaj kontaktnog voda u odnosu na utovarna sredstva i voz.
V) UTOV AR NA TRANSPORTER SA TRAKOM
99.Za utovar bagerima sa kontinuiranim radom, na transportere sa trakom mora se ugraditiuredaj za prijem, usmeravanje materijala i sprecavanje rasipanja.
100.Za utovar masinama sa diskontinuiranim radom, na transportere sa trakom moraju seugraditi uredaji kojima ce se obezbediti ravnomerno dodavanje materijala na transporter ispreciti rasipanje materijala na utovarnom mestu i dodavanje na transporter vecih komadanego sto je dozvoljeno.
10l.Za utovar na transportere sa trakom mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditiuputstvo 0 postupku pri radu.
102.Casovni kapaciteti transportera i bagera moraju biti uskladeni.
G) UTOV AR NA KONZOLNE ODLAGACE, SAMOHODNE TRANSPORTEREI TRANSPORTNE MOSTOVE
103.Materijal se utovaruje na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostoveiskljucivo mehanizacijom sa kontinuiranim dejstvom.
104.Casovni kapacitet mehanizacije za odlaganje materijala mora biti uskladen sa kapacitetomotkopne mehanizacije.
105.Za utovar na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove, mora sepredvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.
-,
92
ODLAGANJE JALOVINE
106.Jalovina se mora odlagati na odlagalistu koje je za to pripremljeno.
Jalovina se moze odlagati kamionima, vagonima, transporterima, odlagacima i direktn'prebacivanjem materijala.
A) ODLAGANJE JALOVINE KAMIONIMA
107.Za odlaganje jalovine kamionima mora se izrditi uputstvo i tehnoloska serna, koja morasadrzi sledece elemente:
1) trasu za prilaz kamiona ivici odlagalista;
2) nacin manevrisanja i prainjenja kamiona;
3) granicnu liniju prilaza kamiona ivici odlagalista;
4) putimju za kretanje kamiona posle prafujenja sanduka;
5) nacin i mehanizaciju za planiranje odlagalista.
B) ODLAGANJE JALOVINE VAGONIMA UZ PRIMENU BULDOZERA,BAGERA KASIKARA, BAGERA DREGLAJNA ILl ODLAGACA
108.Za odlaganje jalovine vagonima mora se izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora dasadrzi sledece elemente: .
1) polozaj ose koloseka u odnosu na masinu za odlaganje;
2) dimenzije i nacin izrade kanala za prafujenje vagona;
3) nacin prafujenja vagona, tehnologiju prafujenja kanala i odlaganja jalovine;
4) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista;
5) polozaj, vrstu i tehnicke karakteristike masina za odlaganje.
V) ODLAGANJE JALOVINE PRIMENOM ODLAGACA SA TRANSPORTNOM
TRAKOM, MOSTOV A I TRANSPORTERA SA TRAKOM
109.Za odlaganje jalovine primenom odlagaca sa transportnom trakom i mostova mora ~eizraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente:
1) trasu i niveletu transportera i odlagaca sa transportnom trakom;
2) tehnologiju rada na odlagaliStu;
3) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista pri visinskom i dubinskom radu;
4) dimenzije i prijemnu sposobnost odlagalista;
93
5) polo:zaj odlagaca u odnosu na transporter i ivicu planuma etaze odlagaliSta, koji mora bitiuskladen s geomehanickim karakteristikama radne sredine i proverenu stabilnost premageomehanickim karakteristikama odlagalista.
110.Ako se jalovina prevozi transporterima sa trakom direktno do mesta odlaganja, naodlagaliStu se mora izraditi posebna noseca konstrukcija za transporter na kojoj se moranalaziti i posebna staza za nadzor i regulisanje odlaganja.
G) ODLAGANJE JALOVINE METODOM DIREKTNOG PREBACIV ANJAMASE U OTKOPNI PROSTOR
111.Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase primenjuje se pri otkopavanjujalovine na etaZi koja se nalazi neposredno iznad krovine mineralne sirovine. U tom slucajukoriste se bageri kasikari, bageri dreglajni, konzolni odlagaCi Hi mostovi.
112.Ako se za rad na otkopavanju, direktnom prebacivanju i odlaganju jalovine koristi bagerkasikar, mora se izraditi tehnoloska sema, koja mora da sadrZi sledece elemente:
1) trasu kretanja bagera i niveletu etazne ravni;
2) polozaj trase u odnosu na blok etaze otkopavanja i odlaganja;
3) dimenzije bloka na otkopavanju i odlaganju;
4) naCin rada pri mimoilazenju bag era koji radi na direktnom prebacivanju i bagera koji radina otkopavanju korisne supstancije.
113.Ako se koristi bager dreglajn za didrektno prebacivanje pri dubinskom, odnosnodubinskom i visinskom radu, mora se izraditi odgovarajuca tehnoloska sema.
114.Jalovina se moze odlagati cevovodima -pneumatski Hi hidraulicno.
Pri odlaganju jalovine materijal iz cevovoda ne sme da prodre u okolinu.
Pri pneumatskom odlaganju jalovine mora se redovno kontrolisati temperatura cevovoda.
Pri hidraulicnom odlaganju jalovine odlagaliste se mora posebno pripremiti, moraju seispitati njegova stabilnost i stabilnost terena i obezbediti uslovi da jalovina ili mulj izodlagalista ne prodru u okolinu Hi vodotoke.
OTKOPA VANJE KORISNE SUPSTANCUE
115.Za rad na otkopavanju korisne supstancije mora postojati odgovarajuca tehnoloska sema iradovi se moraju izvoditi u skladu s njom.
94
116.Visina i sirina otkopne etaie moraju se prilagoditi tehnickim karakteristikama masina iuslovima radne sredine.
117.Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radnesredine, tehnoloska serna se mora prilagoditi datim uslovima, umanjivanjem visine i dubineetaze i sirine bloka.
LIKVIDACQA ETAZE I POVRSINSKOG KOPA
118.Prlikom likvidacije etaZe i povrsinskog kopa na otkopnim etazama izraduje se radna kosinaprema tehnoloskoj semi koja je za to posebno izadena.
Ostavljene etame ravni, odnosno njihove sirine, moraju biti dovoljne da se:
I) obezbedi stabilna zavrsna kosina;
2) omoguCi odstupanje bagera;
3) omoguCi demontaza transportnih sredstava;
4) omoguci pristup pomocne mehanizacije i slobodno kretanje ljudi.
VIII.. MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU
NOSECA KONSTRUKCQA I OPREMA
119.Noseca konstrukcija masina za povrsinsku eksploataciju mora biti staticki odredena.
Masine i oprema za povrsinsku eksploataciju moraju odgovarati propisima 0jugoslovenskim standardima.
120.Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajcm za kretanje,srednje opterecenje tockova ispod jedne od glavnih oslonih tacaka oslonca mora biti ugranicama dozvoljenog opterecenja za normalan rad, i to:
a) za koloseke iz sina S49 najviSe 18000 N;
b) za koloseke iz sina S65 najvise 25000 N.
Pri tom savojno naprezanje ne sme biti vece od 15 x 106 N/m2.
121.Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa gusenicnim uredajem za kretanje,srednji specificni pritisak na tlo ispod voznog postolja glavne tacke oslonca mora biti ugranic!lma dozvoljene nosivosti tla.
Funkcija Boja
Sve stoj! Crvena
Vezni mehanizam stoj! Bela
Lancanik sa vedricama stoj; rotor stoj; ili kasika stoj! Bela sa plavom poprecnom crtom
95
122.Sve prostorije, pod, krov i obloge masina za povrsinsku eksploataciju moraju biti odnezapaljivog materijala.
Kablovski prolazi moraju biti zapunjeni nezapaljivim materijalom.
SIGURNOSNI UREDAJI
123.Msine za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljene sledeCim uredajima: granicnimprekidacima, zastitnicima od preopterecenja, kocnicama i signalnim uredajima (uredaji zaupravljanje i uredaji za akusticke signale).
124.Na masine za povrsinsku eksploataciju, odnosno grupe masina koje su medusobnopovezane u tehnoloskom lancu (VTO sistem) moraju na podesnim mestima, biti postavljeniopticki i akusticki signali za indikaciju i sporazumevanje.
Odredbe stava 1. ovog clana ne odnose se na masine sa diskontinuiranim radom kojemoraju biti opremljene akusticnom signalizacijom.
125.Komandovanje signalnim uredajima je centralno, a pojedinacno komandovanje moguce jesarno ako se upravlja pojedinim pogonima u tehnoloskom lancu (odnosi se na VTO sistem).
126.Masine sa kontinuiranim radom moraju se opremiti sigurnosnim uredajem za iskljucivanjemasine ako se teziste pomeri.
127.Vozno postolje masina za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajem za kretanje popomerljivim kolosecima mora omoguCiti promenu razmaka izmedu krutog i zglobnogoslonca. Promena razmaka mora biti ogranicena sigurnosnim uredajem.
128.Masine za povrsinsku eksploataciju i mehanizmi za kretanje moraju se opremitisigurnosnim uredajima ili sigurnosnim prekidaCima kojima se sprecava nezeljeno kretanje.
129. .
KuciSta granicnih prekidaca, tastera za premoscivanje i tastera za slucaj opasnosti morajuda budu oznacene odgovarajucom bojom, shodno svojoj funkciji, i to:
Funkcija BojaTransporter sa trakom stoj! Bela sa crvenom poprecnom crtom
Signalni granicni prekidac ZelenaPremoseenje Zuta sa oznakom rasporeda
Specijalna funkcija Ljubicasta sa oznakom funkcije
""""'III
96
130.Bageri sa kontinuiranim radom i odlagaci za povrsinsku eksploataciju moraju bitiopremljeni uredajima za merenje jacine vetra i uredajima za merenje uzduznog i poprecnognagiba masine u odnosu na horizontalnu ravan.
131.Mehanizmi za podizanje konzole (nosaca) sa rotorom i trakom za utovar moraju bitiopremljeni sa dye kocnice, kao i mehanizmi koji se pokreeu sa komandnog pulta.
Svaka kocnica mora se izvesti za kocenje pri maksimalnom optereeenju uz odgovaraju6koeficijent sigumosti.
Kocnice moraju da dejstvuju u momentu iskljucenja pogonskog motora i mehanizam morada se zaustavlja bez trzanja i sa sto kraCim putem zaustavljanja.
UZAD
132.Uzad koja se kreeu preko valjaka ne smeju biti spojena uplitanjem.
Na valjcima preko kojih se kreeu uzad moraju se nalaziti uredaji za sprecavanje iskakanjauzadi.
U krajnjem polozaju bubnjeva za namotavanje uzadi mora se obezbediti prostor za josnajmailje dva namotaja uzeta.
OSTALI UREDAJI
133.Pristupi masinama i lestve, stepeniSta, prolazi i slicno na masinama za povrsinskueksploataciju moraju da obezbeduju siguran prolaz.
1EHNICKO UPUTSTVO ZA MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACQU
134.Za masine za povrsinsku eksploataciju mora se izraditi tehnicko uputstvo koje sadrzi:
a) seme Hi pregledne crteze, uslove za primenu, konstrukcione crteze i staticke proracune;
b) podatke 0 cvrstoei i stabilnosti maSine za propisane radne operacije, montazu iodrZavanje;
97
v) podatke 0 sigurnosnim uredajima, sa crtezima (planovima) 0 njihovom rasporedu, vrsti ifunkciji;
g) uputstva 0 montazi, rukovanju i nadzoru;
d) uputstva za odrfavanje masina i sigumosnih uredaja.
135.Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju, ciji je gornji deo okretan, mora bitiracunski utvrden polozaj teziSta koji se kontroliSe ispitivanjem i 0 cemu se sastavljaizvestaj.
SIGNALIZACIjA
136.Osnovni signali masina za povrsinsku eksploataciju su: dug zvuk sirenom u trajanju oko trisekunde (-) i kratak zvuk sirenom u trajanju oko jedne sekunde (.). Pauze izmedu zvukovasirene.traju oko jedne sekunde. Za pojedine operacije daju se sledeCi signali:
a) rad masine poCinje - - -;
b) trake, rotor ili lancanik vedricara pokrecu se - --;
v) vozni mehanizmi pokrecu se - .;g) vozilo je natovareno - . . .;
d) masina se zaustavlja . . .;d) opasnost - . - . - . - .- . (1 minut).
Pojedini uredaji za koje je dat signal pokrecu se najmanje 20 sekundi od datog signala.
137.Signali za pozarni alarm moraju se jasno razlikovati od drugih signala.
138.Table sa signalima moraju biti na vidnom mestu.
KORISCENJE MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
139.U uputstvu za rukovanje moraju se postaviti granicne tehnicke vrednosti masina u radu.
140..
Na stazama za kretanje, stepenistu i lestvama masina za povrsinsku eksploataciju ne smejuse drfati, odnosno uskladistiti nikakvi predmeti ili materijal.
141.Svaka masina za povrsinsku eksploataciju mora imati sigurnosno osvetljenje ili dovoljanbroj rezervnih rucnih baterijskih svetiljki za slucaj prekida struje.
98
142.Sve masine za povrsinsku eksploataciju moraju imati sopstveno Dsvetljenje.
RUKOVANJE MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
143. .
Masina za povrsinsku eksploataciju ili pojedini njeni mehanizmi mogu se pustiti u pogontek posle davanja odredenog signal a i posto protekne odredeno vreme.
144.Posle zaustavljanja masine usled prinudnog iskljucenja mas ina se ponovo sme pustiti upogon tek posto se otkloni uzrok iskljucenja.
145.Ako su sigurnosni i signalni uredaji na masini za povrsinsku eksploataciju neispravni,masina se ne sme pustiti urad sve dok se kvar ne otkloni.
146.Spojnice za preopterecenje i slgumosne spojnice ne smeJu se podesavati iznadmaksimalnog momenta.
147.Ako dode do ostecenja nosece konstrukcije koje moze uticati na sigumost rada masine, njenrad se mora obustaviti.
Masina moze nastaviti rad posto se otkloni ostecenje.
148.Napojni elektricni kablovi za masine za povrsinsku eksploataciju mogu se prcmestati sarnosredstvima koja su za to predvidena.
KONTROLA MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
149.Na pocetku svake radne smene mora se proveriti ispravnost svih signalnih uredaja, kocnicai protivpozarnih uredaja i pregledati uzad.
150.Ispravnost mehanizma za dizanje mora se proveravati jedanput sedmicno.
151.Na masinama za povrsinsku eksploataciju sa ugradenim dizalicama ispravnost dizalicamora se proveravati jedanput mesec~o.
152.Ispravnost granicnih prekidaCa, sigurnosnih krajnjih prekidaca, poteznih prekidaca, uredaja zamerenje jacine vetra, indikacionih uredaja i interfonskih postrojenja mora se proveravati tromeseeno.
II
99
153.Pasle rekonstrukcije, opravke ili cmirovanja masine koje je trajalo duze od tri meseca,masine i uredaji za povrsinsku eksploataciju moraju se detaljno pregledati.
154.Noseca konstrukcija masine i nosaCi pojedinih masinskih elemenata vizuelno se pregledajusvaka tri meseca, a svake druge godine generalno se proveravaju.
155.Antikorozivni premaz proverava se svake druge godine. Utvrdena korozija mora se odmahodstraniti.
156.U svim kontrolnim pregledima iz c1. 149. do 155. redovno se unose podaci u odgovarajuceknjige.
IZMENE, REKONSTRUKCIJE I ODRZA V ANJE MASINA ZAPOVRSINSKU EKSPLOA TACIJU
157.Masine za povrsinsku eksploataciju moraju se redovno podmazivati.
Podmazivanje za vreme rada vrsi se sarno ako ne postoji opasnost od slucajnog dodirapokretnih. delova.
158.Sve izmene i rekonstrukcije na nosecoj konstrukciji masina za povrsinsku eksploataciju ilirekonstrukcije koje uticu na promenu opterecenja masine ili njenih delova moraju seprethodno racunski dokazati.
159.Za oddavanje masina za povrsinsku eksploataciju mora se doneti uputstvo, koje sadrzi:
1) postupak i nacin kontrole ispravnosti sigurnosnih uredaja;
2) po stupak i nacin kontrole ispravnosti protivpozarnih uredaja;
3) postupak i naCin kontrole zamene delova;
4) postupak i naCin kontrole nosece konstrukcije;
5) postupak prijema masine posie opravke i rekonstrukcije.
TRANSPORT MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
160.Za bezbedan transport masina za povrsinsku eksploataciju moraju se prethodno odrediti ipripremiti putevi koji ispunjavaju zahteve u pogledu nosivosti za pojedine masine.
100
Ako se masine za povrsinsku eksploataciju moraju transportovati preko odlagalista ilipreko tla sa malom specificnom nosivoscu, mora se prethodno ispitati i proveriti mogucnosttransporta za svaku masinu.
TEHNICKE MERE ZASTITE OD POZARA NA MASINAMA ZAPOVRSINSKU EKSPLOATACUU
161. .
Na masinama za povrsinsku eksploataciju nije dozvoljena upotreba peci sa otvorenimplamenom.
162.Grejna tela moraju biti izvedena tako da se gorivi predmeti ne mogu zapaliti.
163.Rezerve ulja i maziva, u propisanoj kolicini, moraju se cuvati u specijalnoj prostoriji uzatvorenim i nezapaljivim posudama.
164.Pamucne krpe moraju se cuvati sarno u zatvorenim i nezapaljivim posudama.
Upotrebljene krpe ne smeju se ddati u masini.
165.Zagrejani i blokirani noseci valjci na transporterima sa trakom moraju se odmah zameniti.
POMOCNE MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOA TACIjU
BULDOZERI I SKREPERI
166.Rad buldozera dozvoljen je na nagibima do 35°.
U toku rada buldozera rastojanje od ivice tocka gusenice do ivice kosine mora iznositinajmanje 2 m.
167.Prilikom pregleda i podmazivanja, buldozer mora biti postavljen na horizontalnu povrsinu,motor se mora iskljuciti a plug mora biti spusten na tlo.
U slucaju kvara na nagibima, mora se osigurati da buldozer pod dejstvom sopstvene tezinene krene niz kosinu, a zatim se mora, u sto kracem roku, skloniti na bezbedno mesto.
168.Za otkopavanje stena skreperima u kosim i horizontalnim slojevima, zavisno odkarakteristika stena i drugih uslova, mora se izraditi serna kretanja skrepera u otkopu iodlagalistu.
101
169.Za vreme rada skrepera zabranjeno je kretanje ljudi u radnoj zoni skrepera. Zabrana semora istaCi na tablama, na vidnom mestu.
170.Pregled i podmazivanje skrepera vrsi se sarno kad skreper ne radi.
171.Pogonsko gorivo i mazivo moraju odgovarati utvrdenim karakteristikama za te masine.
172.Maziva se cuvaju u zatvorenim posudamakoje ih stite od prodiranja prasine i drugihnecistoea.
Maziva se iz zatvorenih osuda vade pomoeu specijalnih uredaja koji se moraju povremenoCistiti.
173.Zamena pojedinih sklopova, mehanizama i drugih remontno-montaznih radova namasinama nije dozvoljena u neposrednoj blizini nezastieenih elektricnih vodova podnaponom.
174.Remont i zamena pojedinih mehanizama na masinama dozvoljeni su sarno posle blokiranjamehanizama koji se remontuju i njihovog odvajanja od pogonskog motora, kao i drugihelemenata koji uticu na bezbednost.
175.Rudarske masine koje su remontovane moraju se pre pustanja u rad ispitati, 0 cemu sesastavlja izvdtaj.
IX. TRANSPORT KAMIONIMA (KAMIONI I PUTEVI)
176.Na povrsinskim kopovima svi putevi za transport kamionima mogu biti stalni i privremeni.
Stalni putevi (koji povezuju kop sa odlagalistima, deponijama, objektima za pripremumineralnih sirovina i utovarnim stanicama) moraju biti izradeni tako da odgovarajunajveeem optereeenju transportne mehanizacije.
Privremeni putevi na etazama povrsinskog kopa i odlagalistima i prikljucci sa stalnimputevima ne smeju biti optereeeni vise od nosivosti tla.
177.Stalni putevi izgraduju se sa jednim ili sa dve kolovozne trake.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom koraju imati mimoilaznice.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom po kojima se redovno kreeu ljudi moraju imatipesacku stazu ~Hrinenajmanje 1 m.
102
178.Usponi, sirine i poluprecnici krivina stalnih puteva moraju biti usaglaseni sa tehnickimkarakteristikama kamiona radi bezbednog transporta.
179.
Minimalna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduju se zavisno od gabaritakamiona, pod uslovom da najmanje odstojanje od najisturenijeg dela kamiona do ivicepodloge iznosi 1 m, a rastojanje izmedu najisturenijih delova kamiona u momentumimoilazenja -najmanje 2 m.
Najmanja sirina stalnih puteva sa jednom kolovoznom trakom mora iznositi 1/2 sirinestalnih puteva sa dye kolovozne trake.
Ukupna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduje se za svaki povrsinski kopprema sledecem obrascu:
S=2B + 4
gde je:
S - ukupna sirina puta za kamionski transport sa dye kolovozne trake (bez bankina ikanala), u metrima;
B - maksimalna sirina kamiona, u metrima.
180.Prosirenje stalnih puteva (P) za kamionski transport u krivinama (serpentine), produzeneserpentine, petlje i spirale, izracunava se:
-za stalne puteve sa dye kolovozne trake P =1,0 . B;
- za stalne puteve sa jednom kolovoznom trakom R =0,5 . B.
181.Stalni putevi za kamionski transport u poprecnom preseku na pravim deonicama morajuimati nagibe na obe strane, koji iznose:
1) za profilisane puteve do 5%;
2) za putne podloge od tucanika i sljunka do 3%;
3) za sve os tale vrstepodloga do 2%.
182.Poluprecnik krivina puteva koji se grade u obliku serpentina, produzenih serpentina, petlji ispiral a odreduje se zavisno od konstruktivnih karakteristika kamiona.
Putne podloge na krivinama moraju se izvoditi sa padom u pravcu poluprecnika krivine, sanagibom do 6%.
Na pravim deonicama stalnih puteva za transport kamionima koje se izraduju na kosimterenima sa padom veCim od 30% podloge se moraju izradivati sa padom do 2% nasuprotnu stranu od pada terena.
103
183.Putevf na etazama povrsinskog kopa moraju sa spoljne strane biti obezbedeni zemljanimnasipima visine najmanje 1 m da bi se sprecio pad kamiona niz kosinu.
Za odvodnjavanje putne podloge za kamionski transport dozvoljen je prekid zemljanognasipa maksimalne duzine 2 m i na rastojanjima od najmanje 15 m po uzduznom profiluputa.
184~
Privremeni (etami) putevi lociraju se tako da njihovu trasu ne moze da ugrozi odronjavanjeivice etaze.
Izmedu ivice etaze i privremenog puta mora se odrediti zastitna povrsina, Cija sirina,zavisno od geomehanickih osobina materijala i tezine kamiona, ne sme biti manja od 2 m.
185.Nije dozvoljeno kretanje kamiona po magli ako je vidljivost manja od 60 m i ako kamioninisu opremljeni odgovarajuCim svetlom za vomju po magli, i u toku intenzivnihatmosferskih padavina, kao i u drugim slucajevima smanjene vidljivosti (na primer, kad jevidljivost manja od puta zaustavljanja kamiona).
186.Po stalnim putevima zabranjeno je preticanje kamiona izuzev kad su u pitanju razliCititipovi kamiona i kad se to preticanje moze obaviti bez opasnosti.
187.Ako je uspon puteva za transport kamiona veCi od 6%, na rastojanju od najvise 600 mmoraju se ostaviti delovi puteva sa usponom do 2% najmanje duzine 30 m.
188.Za vreme zime stalni i privremeni putevi moraju se redovno cistiti od snega i leda, a deloviputeva sa krivinama i usponima moraju se posipati solju, peskom Hi slicnim sredstvom.
189.Sanduci kamiona ciste se od nalepljenih Hi zamrznutih stena otkrivke Hi mineralne sirovinesarno mehanickim sredstvima koja su montirana na buldozerima, utovarivacima Hi drugimmasinama Hi drugim pogodnim naCinom.
190.Brzina i raspored kretanja kamiona na putevima povrsinskog kopa i odlagalista odreduju sezavisno od poduznog profila puta, vrste i kvaliteta podloge i tehnickih karakteristikakamiona.
191.Kamioni u toku eksploatacije moraju biti tehnicki ispravni, a pri kretanju unazad morajudavati.zvucne i svetlosne signale.
104
192.Pri utovaru materijala u kamione, osim zahteva iz c1. 93,94,95. i 96, moraju se ispuniti isledeCi zahtevi:
- kamion koji se utovaruje mora se nalaziti u zoni dejstva bagera, a moze se postaviti zautovar posle signala koji daje rukovalac bagera;
- kamion koji je postavljen za utovar mora biti zakocen i u granicama vidljivosti rukoaocabagera;
- mineralna sirovina ili otkrivka utovaruje se u sanduk kamiona sarno sa strane ili otpozadi.Prenosenje kasike bagera preko kabine kamiona nije dozvoljeno;
- polazak kamiona posle zavrsenog utovara dozvoljen je sarno posle zvucnog signal a kojidaje rukovalac bagera.
193.Iznad kabine rukovaoca kamionom mora da postoji posebna pouzdana zastita. Ako zastitenema, rukovalac ne sme da sedi u kabini kamiona za vreme utovara materijala u kamion imora se nalaziti van zone dejstva bagera.
194.Ako se mineralna sirovina ili otkrivka pretovaruju iz kamiona u druga transprotna sredstva,taj pretovar se sme vrsiti sarno preko posebne pretovarne stanice (bunker, platfonna i dr.),koja mora odgovarati maksimalnom opterecenju.
195.Mineralna sirovina ili otkrivka istovaruju se iz kamiona sarno na za to odredenim mestima ina nacin utvrden uputstvom.
196.U toku eksploatacije kamiona nije dozvoljeno:
1) kretanje kamiona sa dignutim sandukom;
2) kretanje kamiona unazad do mesta istovara i utovara na rastojanju vecem od 30 ill(izuzev pri izradi useka, trase i s1.);
3) prelazenje preko kablova koji nisu specijalno zasticeni;
4) parkiranje na nagibima.
x. PREVOZ TRANSPORTERIMA SA TRAKOM
POSTA VLJANJE TRANSPORTERA
197.Nosivost tla na koje se postavlja transporter mora da odgovara opterecenju od transportera.
Tlo na koje se postavlja transporter mora biti odvodnjeno i zasticeno od povrsinskih voda.
105
198.Rastojanje najisturenijeg dela transportera od bilo kakvog cvrstog predmeta mora da iznosinajmanje 1 m.
Transporter na etazi povrsinskog kopa mora biti postavljen izvan zone zarusavanja.
199.Delovi transportera koji pre laze preko puteva, koloseka i drugih objekata i uredaja morajuse zastititi tako da se onemoguCi pad materijala sa trake i dodir rotirajucih delova i morajubiti podignuti na visinu kojom se osigurava nesmetan i bezbedan prolaz transportnihsredstava ispod njih. Visine prolaza moraju biti vidno obelezene na konstrukciji prolaznogobjekta.
200.Prelazi puteva i koloseka preko transportera moraju se obezbediti transportnim mostovima.
Nosivost mosta i gabariti prolaza moraju biti vidno obelezeni s obe strane konstrukcije upravcima kretanja.
Most mora biti obezbeden ogradom.
201.Preko transportera moraju se postaviti poprecni prelazi.
Prelazi preko transportera moraju biti postavljeni na medusobnom rastojanju od najvise300 m u zoni kopa i odlagalista.
Prelazi, oOOosno prolazi izvan zone povrsinskog kopa mogu biti na rastojanju vecem od300 m', ali se moraju prilagoditi datim uslovima.
Prelazi moraju biti obezbedeni ogradom sa strane i rukohvatima.
Rastojanje najisturenijeg dela prelaza od transportera mora iznositi najmanje 1 m.
Sirina prelaza mora biti najmanje 0,8 m.
202.Na mestima na kojima je transporter izdignut iznad terena, a ne prelazi preko saobracajnice,moraju se postaviti upozorenja 0 zabrani prolaza ispod transportera.
203.Transporteri ili delovi transortera koji su izdignuti iznad terena vise od 1,5 m moraju imati,s jeOOe strane, prolaz sirine najmanje 0,6 m, sa ogradom i rukohvatom. Pod ovog prolazamora biti dobro pricvrscen, a ako je sa usponom ili padom, mora biti izraden tako da seizbegne klizanje.
204.Ugao nagiba transportera sa glatkom transportnom trakom moze biti najvise 18° pripodizanju materijala, a najviSe 15° pri spustanju materijala.
106
205.Stalna mesta rada na transporteru i trasa transportera u zoni povrsinskog kopa i odlagammoraju biti osvetljeni pri nocnom radu i slaboj vidljivosti (magla i druge vremenskenepogode ).
206.Rastojanje izmedu najisturenijih delova dva transportera postavljena jedan kraj drugomora iznositi najmanje 1 m.
207.Vertikalne krivine pri prelazu transportera iz horizontalnog polozaja u kos polo(konkavna krivina) i pri prelazu iz kosog poloZaja u horizontalni polozaj (konvekrivina) moraju odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
208.Prelazno rastojanje izmedu koritastog i ravnog dela transportne trake za svaki transpomora se odrediti prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
209.Na svakoj pogonskoj stanici transportera mora biti istaknuta tabla sa podacima 0 brzmtrake, kapacitetu, uglu utovara, dozvoljenoj krupnoCi materijala i dozvoljenoj najnifut1spoljnoj temperaturi vazduha.
210.Posle veCih opravki mora se proveriti funkcionalnost i bezbednost rada transportera.
TRANSPORTNA TRAKA
211.Transportna traka, u skladu sa uslovima rada na povrsinskom kopu, mora odgovanpropisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
212.Koeficijent sigurnosti u odnosu na prekidnu cvrstocu transportne trake za transport ugljjalovine na povrsinskim kopovima uglja mora iznositi najmanje 10, a za transport metahi nemetalnih mineralnih sirovina - najmanje 12. Za krace transportere - dodavace itransport krupnijeg materijala vrednosti koeficijenta se povecavaju za 20% do 30%.
KoefiCijent sigurnosti izracunava se prema sledecem obrascu:
a) za trake sa tekstilnim uloscima:
Tt.nS=-
Fmax
b) za trake sa celicnim uloscima:
107
L.nS=~
Fmax
gdeje:
S -koeficijent sigumosti;
Tt - prekidna cvrstoca (u kN/m sirine) transportne trake sa tekstilnim uloscima,preracunate u kN po tekstilnom ulosku;
n -broj tekstilnih ulozaka;
T~ - dozvoljena prekidna sila trake sa celicnim uloscima, u kN po celicnoj kordi ilicelicnom uzetu;
m -broj celicnih kordi ili uzadi;
Fmax-maksimalna sila zatezanja u opterecenoj traci pri normalnim uslovima, u kN.
213.Transportna traka mora biti dobro centrirana i pravilno vodena.
Transporter se mora geodetski dovesti u pravac i u poprecnom smeru iznivelisati. Naodredenim rastojanjima konstrukcije mora se postaviti potreban broj noseCih i povratnihvaljaka za regulisanje pravca kretanja (centricnosti) trake.
214.Transportnom trakom moze se prevoziti sarno materijal za koji je traka predvidena.Granulometrijski sastav materijala mora biti uskladen sa izabranom sirinom trake premapropisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
215.Hodanje po transportnim trakama, prelazenje preko tih traka i prolazenje ispod njih nisudozvoljeni. Preko trake ili ispod nje moze se prelaziti, odnosno prolaziti sarno naobezbedenim prelazima ili izgradenim prolazima.
216.Na utovamim i pretovamim mestima valjci ispod noseceg kraka transportne trake morajuse postaviti elasticno.
217.Transportna traka sa znatno ostecenim i raslojenim oblogama i ostecenim ivicama mora sezameniti.
218.Ako se materijal koji se transportuje lepi za transportnU trakU, transporter se mora opremitiuredajima za efikasno Ciscenje trake kojim se sprecava lepljenje materijala na valjke ibubnjeve.
219.Na mestima na kojima se nalaze uredaji za ciscenje trake mora se spreciti nagomilavanjeskinutog materijala.
108
Skinuti materijal ne sme se rucno nabacivati na traku kada je traka u pokretu.
220.Materjal koji padne sa transportera, a narocito materijal koji se skuplja ispod donjeg krakatrake, mora se redovno cistiti. Taj materijal moze se rucno cistiti sa trake i nabacivati na njusarno ako traka nije u pokretu.
221.Prostor izmedu donjeg (povratnog) kraka transportne trake i tla mora iznositi najmanje 300mm.
222.Skidanje materijala sa trake dokje traka u pokretu nije dozvoljeno.
223.Na gomjoj strani transportera, na odredenom rastojanju, zavisno od lokalnih prilika, morase postaviti uredaj kojim se sprecava izbacivanje trake usled delovanja vetra.
AIm je brzina bocnog vetra veca od 30 mis, transportna traka se mora iskljuCiti iz pogona.
Uredaj za merenje brzine vetra mora se ugraditi na transporter.
Ispravnost uredaja za merenje brzine vetra mora se ispitivati jedanput godisnje.
224.Transportna traka koristi se na povrsinskim kopovima pri temperatumim razlikama' kojeodgovaraju karakteristikama trake utvrdenim u propisu 0 jugoslovenskim standardima zatransportere sa trakom.
225.Pri temperaturi nizoj od -12°C transportna traka mora biti povremeno u pogonu, bez obzirana to da Ii se materijal prevozi, ako nije opremljena uredajem i sredstvima za sprecavanjezarnrzivanja.
Ako se pojedini delovi transportera ili trake zalede, transporter se ne sme pustiti u pogondok se led ne odstrani.
Odmrzavanje transportne trake i obrtnih delova otvorenim plamenom nije dozvoljeno.
Sredstva za sprecavanje srnrzavanja mogu se upotrebljavati sarno ako su trake otpome zanjih.
226.Stalno spajanje traka vrsi se vulkanizacijom. Trake se mogu vulkanizirati po hladnom ilitoplom postupku.
Mehanicko spajanje traka spojnicama (kopCama) dozvoljeno je sarno privremeno.Spoj mora imati prekidnu cvrstocu priblimo kao i os tali deo trake i mora biti bezzadebljanja.
Duzina preklopa pri spajanju trake mora odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu zatransportne trake.
Traka sme da se vulkanizuje sarno kad je transporter iskljucen iz napona.
109
227.Materijal za vulkanizaciju (rastvor gume, sirova guma i drugi materijal) mora se cuvati uhladnim i tamnim prostorijama.
Rastvori gume koji su nabavljeni u razlicito vreme ne smeju se mesati.
228.Za vulkanizaciju transportnih traka mora se izraditi uputstvo.
229.Ploce za vulkanizaciju ne smeju se polivati vodom.
Ploce iz stava 1. ovog clana moraju se ispitivati u redovnim vremenskim razmacima, i to:svake . trece sedmice ako se upotrebljavaju svakodnevno, a svakih sest meseci ako seupotrebljavaju iskljucivo u radionici. Pri ispitivanju proverava se da li ploca razvijaravnomemu temperaturu na celoj svojoj po'vrsini. 0 ispitivanju se sastavlja izvestaj.
230.Trake sa celicnim uloscima (korda ili uze) spajaju se prema propisu 0 jugoslovenskomstandardu za transportne trake i uputstvu.
231.Transportna traka mora biti uskladiStena u skladu sa propisom 0 jugoslovenskom standarduza transportne trake.
POGONSKA STANICA
232.Pogonska stanica transortera mora biti postavljena na cvrstom i sigumom postolju.
233.Pogonska stanica cija masa nije dovoljna za stabilnost pri radu transportera mora bitiankerisana.
Uredaj za zatezanje (ankerisanje) mora izddati najmanje dvostruku staticku situ koja vladau transporteru. To se odnosi i na spojeve uredaja za zatezanje.
234.Konstrukcija pogonske stanice transportera mora biti staticki odredena, proracunata naosnovu opterecenja delova koje nosi i sa dimenzijama koje su uskladene sa izabranomopremom i uslovima rada.
235.Komandna kabina pogonske stanice ili sistema transpotera mora biti postavljena tako da seiz nje moze pratiti kretanje trake i materijala.
Komandna kabina mora biti opremljena komandnim pultom.
Komandni pult mora biti opremljen odovarajucim uredajima za upravljanje i signalizaciju.
Transpoteri kapaciteta do 500 m3Jh ne moraju biti opremljeni kabinom.
110
236.Pogonska stanica mora biti opremljena ulaznim stepenicama sa rukohvatima i stazama zaprolaz.
Staze za prolaz moraju biti sirine najmanje 0,6 m, moraju biti zasticene ogradom i morajuimati pod od neklizajuceg materijala.
Do svih delova pogonske stanice koji se moraju kontrolisati pri radu i na kojima se morajuizvoditi radovi radi opravke moraju biti postavljene staze.
237.Akose kuCiste i1i lezajevi prekomemo greju, elektromotor se mora iskljuCiti.
238.Pri transportu, elektromotor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickogostecenja.
239.Reduktor pogonskog uredaja transportera postavlja se na horizontalnu plocu koja mora bitipricvrscena za pogonsku stanicu.
240.Za montazu reduktora i pustanje urad posle montaze mora se izraditi uputstvo.
241.Spoljne povrsine reduktora moraju se redovno cistiti od prasine i ulja.
Za vreme rada mora se kontrolisati nivo ulja u reduktoru i rad pumpi za podmazivanje.
242.Opravka i demontaza reduktora mogu se vrSiti sarno kad je motor odvojen.
243.Pri transportu reduktor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickogostecenja.
Krajevi osovina na koje se stavlja spojnica moraju biti zasticeni od korozije i mehanickihostecenja.
244.Spojnica pogonskog uredaja transportera mora biti izbalansirana.
245.Ako je transporter nagnut viSe od so, a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, morapostojati uredaj za automatsko zaustavljanje transportera u slucaju nestanka elektricneenergije. Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlaci, okretnibubanj mora imati automatski uredaj za kocenje.
Ako je transporter nagnut vise odgO, bez obzira na mesto pogonske stanice, pogonski
uredaj mora imati automatski uredaj za kocenje.
111
246.Obloge kocnica moraju biti od nezapaljivog materijala i antistaticne (ne smeju skupljatistaticki elektricitet).
247.Za kocenje transportera mogu se upotrebiti mehanicke (kraci transporteri), hidraulicne,hidrodinamicke i elektromagnetne kocnice.
248.Svakih 15 dana mora se proveravati habanje obloga kocnica i stanje opruga i izvrsitinjihovo regulisanje.
Istrosene obloge moraju se zameniti.
249.U pogonskim stanicama svi pokretni delovi moraju se zastititi od slucajnog dodira.
ZastitJ:Ia ograda mora biti izradena prema propisu 0 jugoslovenskom standardu zatransportere sa trakom.
250.Za vreme rada transportera zabranjeno je rucno ciscenje svih bubnjeva.
251.Za vreme rada transportera mora se osmatranjem redovno kontrolisati zazor na klinovima istanje ivica bubnjeva i obloge.
Na pocetku svake smene moraju se pregledati svi rotacioni delovi pogonske stanicetransportera.
Svakih 15 dana moraju se detaljno pregledati bubnjevi transportera.
252.Bubnjevi se moraju cistiti od nalepljenog materijala uredajima za ciscenje. Broj i vrstauredaja za ciscenje moraju odgovarati materijalu i njegovim osobinama, kao i klimatskimprilikama u kojima se vrsi prevoz.
253.Transporter mora biti opremljen svim noseCim i povratnim valjcima. Pri radu transporteranoseCi i povratni valjci moraju se okretati.
Osteceni valjci i valjci ciji se leZajevi pri radu zagrevaju moraju se zameniti ispravnimvaljcillia. Valjci se zamenjuju samo kad je transporter zaustavljen. Pri zameni valjka ilisloga valjaka mora se obezbediti da se transporter ne pusti nekontrolisano urad.
ZATEZNE STANICE
254.Pokretna kolica za zatezanje moraju se lako kretati po sinama, a na kraju koloseka morajuse postaviti amortizeri i granicni prekidac.
112
255.Staza za kretanje tega za zatezanje trake mora biti dovoljno duga da omoguCi nesmetanokretanje tega u oba pravca.
Prostor u kome se krece teg mora biti ograden zicanom ogradom visokom najmanje 1,8 illod tla.Ispod tega mora se postaviti podmetac od pogodnog materijala.
Zatezni bubanj mora imati kocnicu i hvataljke.
256.Transporteri sa vitIom za automatsko zatezanje moraju imati ugradene sledece uredaje:
-granicni prekidac kojim se iskljucuje pomeranje zateznih kolica preko odredene granice;
- uredaj za podesavanje zatezanja kojim se sprecava preopterecenje transportne trake ikonstrukcije transportera;
-automatski registrator sile zatezanja.
257.Uze i konstrukcija zateznih stanica moraju imati najmanje sestostruku sigurnost zaprekidnu cvrstocu u odnosu na najvece proracunato staticko opterecenje.
Pri odmotavanju uzeta sa bubnja do krajnjeg granicnog poloZaja na bubnju mora ostatinajmanje 1,5 navojak.
Uze na zateznoj stanici mora se zameniti ako se propisana sigurnost smanji za 30%.
258.Svakih sedam dana mora se detaljno ispitati ispravnost rada vodica, vitIa, kolica i granicnogprekidaca.
POVRA TNA STANICA
259.Povratna stanica transpotera mora biti postavljena na staticki odredenoj konstrukciji.
260.Svi rotirajuci delovi na povratnoj stanici moraju se zastititi od slucajnog dodira.
SIGURNOSNO-SIGNALNI UREDAJI
261.Svaki transporter mora imati uredaj kojim se odmah i sigumo iskljucuje iz pogona duz trasetransportera.
Uredaj se sme koristiti sarno u slucaju opasnosti.
262.Ako se transporter iskljuci iz pogona usled dejstva uredaja za iskljucenje postavljenog dUltransportera, pre ponovnog ukljucenja mora se naCi uzrok iskljucenja i tek posto se potvrdida je uzrok otklonjen, transporter se moze ponovo pustiti urad.
113
Uredaj postavljen duz transportera za iskljucenje transportera mora se redovno odrzavati imora biti uvek ispravan.
263.Duz trase transportera moraju se postaviti uredaji za zvucnu signalizaciju kojom senajavljuje pustanje transportera urad. Razmak postavljenih uredaja za zvucnu signalizacijumora biti takav da se zvucni signal cuje sa svakog mesta transportera. Signal mora trajatinajmanje 10 s, a mora da otpocne najmanje 20 s pre pustanja transportera.
U sistemu transportera mora postojati telefonska Hi radio-veza izmedu pogonskih stanica ikomandnog pulta.
264.Trasa odnosno sistem transportera sa trakom mora biti osvetljen pri nocnom prevozu Hislaboj vidljivosti.
U magistralnom transportu cija je trasa duza od 10 km cela traka sistema ne mora bitiosvetljena, ali moraju biti osvetljena sva presipna mesta duz transportne linije.
265.Polozaj sipke i visina padanja materijala na presipnim mestima sa trake odreduju separabolom padanja ekstremnih velicina i tezina zrna, prema propisu 0 jugoslovenskomstandardu za transportere sa trakom.
Presipna mesta transportera moraju biti zasticena sa svih strana tako da ne postojimogucnost da materijal ispada.
Presipna mesta transportera moraju biti ogradena ogradom visokom najmanje 1,2 m. Okopresipnog mesta mora postojati platforma koja omogucava bezbedan nadzor tog mesta. Napresipnom mestu koje nema stalni nadzor mora biti ugraden uredaj za obavestavanje 0nagomilavanju materijala.
266.Na presipnim mestima mora se ugraditi uredaj za smanjenje brzine padanja materijala, akoje brzina kretanja trake veca od 4 m/s i ako krupnih komada (250 mm) ima vise od 50%.
267.Ciscenje naslaga materijala sa presipnih mesta, kao i otcepljenje (ako je doslo dozagusenja), mogu se vrsiti samo kad transporter stoji.
268.Utovarna mesta na transporteru moraju se izraditi tako da se spreci ispadanje inagomilavanje materijala koji se utovaruje i da materijal ravnomerno pada na traku i upravcu kretanja trake.
Prostor izmedu utovamog levka i transportne trake mora biti zatvoren gumenom zavesom,koja sprecava prolazak materijala van transportera.
269.Samohodna utovarna kolica mogu se pustati u pogon (kretati) sa mesta rukovaoca utovaraili sa zemlje.
114
Ako se samohodna utovama kolica pokrecu sa zemlje, taster za pustanje kolica u pogonmora biti van zone utovara.
270.Rastojanje izmedu konstrukcije utovarnog bagera i utovarnog mesta transportera mora bitinajmanje 1 m.
271.Materijal sa transportera moze se utovarivati u vagon sarno pomocu levka.
Odstojanje dna levka i najviseg dela vagona ili lokomotive mora iznositi najmanje 300 mm.
Na utovarnom mestu sa trake u vagone mora se postaviti zvucna ili svetlosna signalizacijaza davanje signala za pokretanje voza prilikom utovara.
PUSTANJE URAD I ZAUSTA VLJANJE TRANSPORTERA
272.Za rukovanje i oddavanje transportera mora se izraditi uputstvo.
273.Sistem transportera mora imati blokadu kojom se regulise pustanje transportera urad.Blokada mora biti konstruktivno resena tako da se prvo stavlja u pogon istovarnitransporter sistema, a zatim redom svi ostali, do bagera za otkopavanje.
Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dejstvovati obrnutim redom. U sistem blokademoraju biti ukljucene sve masine koje rade u sistemu.
Vreme pustanja u pogon svakog sledeceg transportera mora biti podeseno tako daprethodna traka postigne svoju normalnu brzinu kad sledeca pocne da se krece.
274.Sistem transportera koji nema daljinsko upravljanje pusta se urad na sledeCi nacin:istovarni transporter u sistemu pusta se u rad samostalno, a ostali transporteri sistemapustaju se urad tek po dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigaomaksimalnu brzinu.
275.U si;>temu sa rucnim rukovanjem transporter se mora odmah iskljuciti iz rada ako jeprethodni transporter stao.
276.Sistem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri nacina upravljanja, i to:
1) daljinsko upravljanje, sa blokadom;
2) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom;
3) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.
Ako je u pitanju transporter koji radi pomocu sistema za daljinsko upravljanje, ne sme se fkoristiti pojedinacno upravljanje bez blokade.
.
115
277.Sva~i transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici uredajza zaustavljanje dela sistema iza njega.
278.Transportni sistem moze se pustiti u pogon tek posle dobijenih informacija i izvrsenihsignala da je ceo sistem spreman za rad.
279.Transporter ili sistem transportera ne sme da radi bez nadzora.
POMERANJE TRANSPORTERA
280.Noseca konstrukcija pomerljivih transportera mora biti postavljena na odgovarajucuosnovu (pragove i pontone ili s1.)koja omogucava stabilnost konstrukcije transportera ipomeranje transportera u poprecnom pravcu.
281.Povrsina tla na kojoj se pomera transporter mora biti uredena u poprecnom i poduznompravcu.
282.Transporter se moze pomerati sarno uredajima koji su izradeni za tu svrhu.
Pomeranje transportera mora biti prilagodeno konstrukciji transportera ipomeranje.
Transporter se moze pomerati sarno pri dobroj vidljivosti.
uredaja za
283.Prilikom pomeranja transportera mora se obezbediti radio ili telefonska veza izmedu etazena kojoj se transporter pomera i komandnog pulta.
284.Posle pomeranja, transporter se mora ponovo opremiti svim signalnim i zastitnimuredajima i mora se proveriti njegova ispravnost, 0 cemu se sastavlja izvestaj.
XI. SIPKE, SPUSTALJKE I USPINJACE
SIPKE
285.Na otvorima na vrhu sipke moraju nalaziti poklopci, resetke ili ograde kojima se sprecavaprilaz otvoru sipke.
Usitnjavanje rude na resetki sipke dozvoljeno je sarno izuzetno, i to ako je zaustavljenutovar i ako otvori resetke nisu veCi od 300 mm x 300 mm.
116
Za razbijanje komada iznad resetke mora se izraditi uputstvo kojim se regulise siguran ibezbedan rad na razbijanju komada.
Miniranje iskopane mase radi usitnjavanja veCih komada na resetki nije dozvoljeno.
286.Ispred otvora sipke mora se izgraditi branik (odbojnik), koji mora biti konstruisan tako dasprecava prilaz kamiona otvoru sipke.
287.Otvor na dnu sipke (usee) mora imati poseban hodnik, kojim se u slucaju opasnostiomogueuje povlacenje rukovaoca na sigurno mesto.
Na mestu rukovaoca sipke mora postojati kontrolni otvor prema sipki, pokriven sigurnimpoklopcem.
288.Sipke moraju imati kontrolne hodnike za odglavljivanje, izradene na razmaku od najvise 20m (po visini sipke).
Kontrolni hodnici moraju imati zastitne pre grade prema sipki.
Ulazenje u sipke radi odglavljivanja nije dozvoljeno.
Za odglavljivanje materijala u sipke iz kontrolnih hodnika mora se izraditi uputstvo.
289.Otvori sipke (ulaz i ispust) moraju imati medusobnu telefonsku ili radio-vezu.
Ispusni deo sipke i kontrolni hodnici moraju se provetravati i otprasivati.
290.Za vreme opravke sipke i odeljenja za prolaz Ijudi ne sme se ulaziti u sipke odozdo.
SPUSTALJKE I USPINJACE
291.Spustaljke i uspinjace sluze za spustanje i dizanje punih i praznih kamiona, vagona i drugogmaterijala.
Za rad spustaljki i uspinjaca mora se izraditi uputstvo.
292.Svakih 15 dana mora se izvrsiti detaljan pregled postrojenja, a narocito mesta koja suspojena zavarivanjem, zakovicama i vijcima, kao i pregled drugih delova podloznih veCimnaprezanjima, i nalaz upisati u knjigu postrojenja.
293.Postrojenje za prevoz mora biti opremljeno signalnim uredajima pomoeu kojih se mogudavati signali izmedu pojedinih navozista, odvozista i pogonskog dela postrojenja.
117
Pored signalnih uredaja, za vomju na navozistima i odvozistima, kao i u masinskoj zgradi, morapostojati telefonska veza radi sporazumevanja rukovaoca postrojenja i rukovaoca platforme(signaliste).
294.U kabini rukovaoca postrojenja moraju se nalaziti opticki signalni uredaji koji pokazujuispravnost pojedinih vamijih delova postrojenja (sigumosne kocnice, prekostrujni relej,granicni prekidaci na trasi, pretvarac struje, ekspanzione sklopke, sklopka za sprecavanjepreterivanja i uljna pumpa).
295.Na navozistima i odvozistima mora se nalaziti opticka signalizacija radi davanjaupozorenja rukovaocima postrojenja, koja radi automatski.
296.Na navozitsima, odvozistima i u masinskoj zgradi moraju se nalaziti table sa signalnimznacima za signale: stoj, vozi gore, vozi dole, vozi polako.
297.U zgradi postrojenja mora da se nalazi uputstvo 0 radu sa postrojenjem, uputstvo 0podmazivanju i serna elektricnih instalacija.
298.S obe strane tease spustaljke, odnosno uspinjace postrojenja, na svim navozistima i odvozistima,morajri se na kolosecima nalaziti iskliznice koje sprecavaju pad vagona u trasu postrojenja.
299.Uze postrojenja mora imati najmanje osmostruku sigumost u odnosu na najvece moguceopterecenje. Nastavljena ufad ne smeju se upotrebljavati.
Uze se mora kontrolisati na pocetku rada svake smene. Osteceno uze mora se zameniti.
Svake druge godine uze se mora zameniti novim uzetom.
300.Svi spojevi izmedu platforme i uzeta moraju imati najmanje trinaestostruku sigumost uodnosu na najvece moguce opterecenje.
301.MaSina za prevoz mora biti snabdevena signalnim zvoncetom koje je podeseno tako da dajeodgovarajuce signale cim se platforma priblizi najmanje 5 m poslednjem navozistu.
302.Masina mora biti snabdevena uredajem za merenje brzine koji daje vidljive signale ako seprekoraci dozvoljena brzina voznje.
303.Stalna elektricna rasveta mora postojati po celoj trasi spustaljke i uspinjace, na navoziStuiodvozistu i u kabinama za signalizaciju.
118
Navozista i odvozista ne smeju biti zakrcena nikakvim materijalom.
304.Kretanje ljudi duz trase spustaljke i uspinjace nije dozvoljeno.
Ako se radi na trasi, mora se istaCi odgovarajuca tabla sa upozorenjem.
XII. ZASTIT A OD POZARA
305.U plan povrsinskog otkopa moraju se ucrtati zone zasite od pozara, po opasnostima ivaznostima, koje oznacavaju mesta na koja se ne sme odlagati nikakav zapaljiv materijal.Te zone moraju da obuhvate:
-prilaze ugljenim etazama;
-ugljene etaze;
- mehanizaciju za dobijanje uglja;
- me~ta odsljakivanja i otpepeljivanja lokomotiva;
- mesta na kojima se masine snabdevaju gorivom za rad motora sa unutrasnjimsagorevanjem;
-pumpna postrojenja;
-presipna mesta na uglju i prihvatne bunkere uglja i dr.
306.U neposrednoj blizini prostorija u kojima postoji opasnost od pozara ili u kojima se cuvajuzapaljive materije (magacin eksplozivnih sredstava, prostorija za uskladistenje zapaljivihtecnosti, maziva ili sredstava za Ciscenje, prostorija za akumulatore, transformatore, masineradilice, pogoni presipnih mesta i bunkeri za ugalj) moraju se postaviti odgovarajuCi aparatiza gasenje pozara.
307.Uredaji i sredstva za zastitu od pozara moraju se kontrolisati svakih sest meseci, a nalazi 0pregledu moraju se uneti u odgovarajuce knjige.
308.Za koriscenje otvorenog plamena, kao i za zavarivanje, secenje i lemljenje na proizvodnimetazama uglja mora se izraditi uputstvo. "
309.Etaze uglja ne smeju se izloziti dejstvu vatre.
310.Ako se za pogon transportnih i drugih sredstava koristi ugalj, mora se odrediti mestoodsljakivanja i odpepeljivanja tako da se iskljuCi svaka mogucnost pojave pofura, a nadeponovanoj sljaci ne sme biti vatre.
119
311.Akumulacije uglja na presipnim mestima ispred prijernnih bunkera i pogonskih i povratnihstanica transportnih traka, na kolosecima, postrojenjima i drugim mestima moraju seodmah odstraniti.
312.Na skladiStima uglja, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim pozaromugrozenim objektima, mora se obezbediti dovoljna i siguma kolicina vode za gasenjepozara.
313.Objekti u kojima su smestene pumpe i druga sredstva za intervenciju prilikom pozaramoraju biti izgradeni od nezapaljivog materijala.
314.Elektricna energija za napajanje pumpi za gasenje pozara moze se dovoditi sarno prekobetonskih ili celicnih nosaca -stubova, ili preko podzernnih kablova.
315.Napusteni delovi naslaga uglja koji je samozapaljiv moraju se pokriti odgovarajuCimmaterijalom radi sprecavanja oksidacionih procesa, a otkrivene naslage moraju se redovnokontrolisati.
316.Na ugljenim etazama povrsinskog kopa nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena, osimna mestima koja su za to odredena uputstvom 0 rukovanju oprcmom na ugljenim etazama.
XIII. ZA VRSNE ODREDBE
317.Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze Pravilnik 0 tehnicko-zastitnimmerama pri radu na povrsinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina("Sluzbeni list FNRJ", br. 18/61 i "Sluzbeni list SFRJ", br. 37/64), kao i odredbe poglavljaIV. Prevoz transporterima na povrsinskim otkopima, Pravilnika 0 tehnickim merama zaprevoz transporterima sa trakom u rudarstvu ("Sluzbeni list SFRJ", br. 5/73).
318.Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku sest meseci od dana objavljivanja u "Sluzbenomlistu SFRJ".
Br. 50-14417/1
4. oktobra 1983. godine
BeogradDirektor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukasin Dragojevic, s.r.
PRA VILNIK 0 IZMENI PRA VILNIKA 0 TEHNICKIMNORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU
LEZISTA MINERALNIH SIROVINA
1.U Pravilniku 0 tehnickim normativima za povrsinsku ekspioataciju Iezista mineralnihsirovina ("SIuzbeni list SFRJ", br. 4/86), u cianu 317. posle reCi: "br. 37/64" dodaju se re~i:"osim odredbi pogiavija III -Visece zicane zeleznice (cl. 91 do 107)".
2.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "SIuzbenom listu SFRJ",
Br.07-93/199
31.juia 1987. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukasin Dragojevic, s.r.
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMA TIVIMA ZAPOVRSINSKU EKSPLOATACIJU ARHITEKTONSKO--GRADEVINSKOG KAMENA (UKRASNOG KAMENA),
TEHNICKOG KAMENA, SLJUNKA I PESKA I PRERADUARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA
I. OPSTE ODREDBE
1.Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploatacijuarhitektonsko-gradevinskog kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka ipeska i preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena.
Pri povrsinskoj eksploataciji iz stava 1. ovog clana primenjuju se i propisi 0 tehnickimnormativima pri povrsinskoj eksploataciji lezista mineralnih sirovina, propisi 0 tehnickimnormativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala i propisi 0tehnickim normativima za kompresorska postrojenja, ako ovim pravilnikom nije drukCijeodredeno.
2.Nize navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledece znacenje:
1) istrazivanje je faza inzenjersko-geoloskih i rudarskih radova koji se obavljaju radiutvrdivanja kvaliteta i kvantiteta rezervi mineralnih sirovina i dobijanja potrebnihtehnoloskih parametara za odgovarajucu mineralnu sirovinu i pratece stene;
2) eksploatacija je busenje, miniranje, kopanje i rezanje (secenje), utovar, transport,uskladistenje gotovih proizvoda i raskrivanje i odlaganje jalovine;
3) prerada je primarno rezanje, transportovanje i uskladistenje blokova i tombolona,rezanje, poliranje, rubljenje, transportovanje i uskladistenje ploca arhitektonsko-gradevinskog kamena i prikupljanje i odlaganje jelovine iz prerade;
4) arhitektonsko-gradevinski kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih,magmatskih i metamorfnih stena u blokovima i plocama i koja se upotrebljava zaarhitekturu, gradevinarstvo, vajarstvo, za ukrasne i druge sdvrhe;
5) tehnicki kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih imetamorfnih stena, a koja se koristi kao tehnicko-gradevinski kamen i u industriji zaodredene namene;
6) primarni blok stenske mase je monolit izvaden iz maticne stenske mase iz koga se, popotrebi naknadnim radovima, dobijaju blokovi pogodni za industrijsku preradu;
122
7) blokovi za industrijsku preradu su od cvrste stene pravilno oblikovani paralelopipedi, sasest obradenih povrsina i debljine vece od 30 em;
8) tomboloni su manji kameni monoliti, po pravilu geometrijskih oblika, koji se daljepreraduju;
9) ploce su planparalelni kameni proizvodi dobijeni iz leziSta Hi rezanjem blokova itombolona (gaterisane ploce), debljine do 30 em;
10) rekultivacija je postupak dovodenja eksploatacijom ostecenog terena u stanje da semoze koristiti za odredene namene;
11) bioloska sankeija je ozelenjavanje eksploatacijom ostecenog terena;
12) priobalni kopovi su povrsinski kopovi arhitektonsko-gradevinskog kamena kod kojih seradne povrsine granice s morem, jezerom Hi rekom.
II. EKSPLOATACUA ARIDTEKTONSKO-GRADEVINSKOGKAMENA
1. OTV ARANJE POVRSINSKOG KOPA
3.Za otvaranje i pripremanje povrsinskog kopa mora se blagovremeno ukloniti jalovipokrivac.
Radovi na otklanjanju jalovog pokrivaca mineralne sirovine izvode se stepenasto o~ozgo'na nize, s tim sto se taj pokrivac ne sme potkopavati.
AIm se jalovi pokrivac gura Hi prebaeuje s vise etaze na nizu etazu ili na osnovnu etazupovrsinskog kopa, u tom podrucju ne smeju se izvoditi bilo kakvi radovi.
4.Ako u podrucju povrsinskog kopa postoje klizista ili nestabilni delovi lezista, to podrueje sekanalima mora zastiti od prodora povrsinskih i izvorskih voda.
5.Delovi jalovog pokrivaca Hi lezista mineralne sirovine koji se uklanjaju rueno i koji suskloni odronjavanju moraju se odstranjivati sa cela otkopa sarno sa mesta koje je bezbedno,i to odozgo nadole.
6.Pri rucnom uklanjanju jalovog pokrivaea, izmedu stope etaze i prednje ivice otkrivenogmaterijala koji se eksploatise mora se ostavljati zastitna (sigurnosna) zona eija ce sirinaiznositi najmanje pola visine radnog eela na otkrivei.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, pri eksploataeiji obaranjem blokova sirina zastitnezone moze da iznosi najmanje 1/4 visine etaZe.
123
7.Ugao nagiba radne kosine etaZa na otkopavanju jalovine moze iznositi najvise do 90° akose stabilnost dokaze ispitivanjima.
Sirina etaze na otkopavanju jalovine odreduje se zavisno od mehanizacije upotrebljene naetazi.
8.Radovi na razbijanju i usitnjavanju cvrste pokrivne stene moraju se izvoditi tako da sedetonacijom eksploziva ne ostecuje celovitost stenske mase za eksploataciju.
9.Svaki dubinski kop mora imati dva izlaza na povrsinu kopa.
10.Priobalni kopovi mogu se otvarati samo iznad kote najviseg dosega talasa.
Ako se otkopavanje vrsi ispod nivoa vode, moraju se postaviti odgovarajuCi sigurnosnistubovi i preduzeti odgovarajuce tehnicke mere kojima se sprecava nagli prodor vode upovrsinski kop.
11.Jalovina sa povrsinskog kopa mora se odloziti na mesto koje ne zahvata i ne ugrozavaprostor za buducu eksploataciju.
2. PROIZVODNJA BLOKOV A ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOGKAMENA
12.Blokovi i tomboloni arhitektonsko-gradevinskog kamena (u daljem tekstu: blokovi) morajuse vaditi tako da se ne osteti celovitost izvadenog bloka.
13.Visina etaza na kojima se vrsi eksploatacija kamena mora se odrediti u skladu s geoloskim iinzenjersko-geoloskim svojstvima stene, naCinom otkopavanja i mehanizacijom koja sekoristi na tom kopu.
14.Ugao nagiba radne kosine etafe za dobijanje blokova moze iznositi do 90° ako se stabilnostetaze dokafe ispitivanjima.
15.Nekvalitetni delovi stene smeju se ostaviti u kosinama etaze za dobijanje blokova samo akosu dovoljno stabilni i ako se time ne ugroZavaju radovi na dobijanju blokova.
16.Potkopavanje etaze nije dozvoljeno ako nije sastavni deo nacina otkopavanja.
124
17.Prilikom prenosenja, odnosno povlacenja blokova moraju se primeniti odgovarajucetehnicke mere za sprecavanje pada ili prevrtanja bloka.
18.Prilikom secenja stene ili blokova, delovi za koje postoji opasnost da se odIorne moraju seodstraniti na siguran nacin.
Nijedozvoljeno obradivanje blokova na strmom i neravnom terenu.
19.Ako se korisna mineralna sirovina utovaruje i transportuje na etazi, radi sigurnog kretanjavozila putevi moraju biti prolazni i siroki najmanje 5 m.
20.Blokovi se moraju povlaciti, prenositi i utovarivati prema uputstvu za rukovanje masinamai uredajima na povrsinskom kopu.
Nije dozvoljeno povlacenje blokova po kosinama s nagibom veCim od 45%.
Na radilistima kopa na kojima se prim ami blokovi velike mase u cvrstoj steni dobijajumasinama zarezanje i metodom busenja i odguravanja, visina etaZe i meduetaze ne sme bitiveca od 20 m.
.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog clana, kad su u pitanju magmatske stene 'sa nepravilnimlucenjem, ako se geomehanickim istrazivanjima dokaze stabilnost, radno celo na etaZimoze biti i vise od 20 m. .
21.Masine za rezanje i podsecanje primarnih blokova iz stenske mase moraju imatiodgovarajucu zastitu od cestica odbacenih pri radu reznog alata.
22.Blok ne sme visiti na kuki duze nego sto je potrebno za njegovo dizanje, prenosenje ispustanje.
23.Za vreme utovara blokova u kamion, vozilo mora biti propisno zakoceno. Kamion koji setovari mora se nalaziti u zoni radijusa utovara dizalice.
Kamion za utovar mora biti postavljen tako da se utovar obavlja sa bocne ili sa zadnjestrane sanduka kamiona, s tim sto nije dozvoljeno prenosenje bloka preko kabine kamiona.
24.Nagib puteva za transport blokova kamionima s pojedine etaze ne sme biti veCi od 20%.
25.U povrsinskom kopu na radnim platoima blokovi se transportuju vitlovima, dizalicama,rampama, kliznicama i dr. Za transport blokova na povrsinskom kopu moraju se izraditiuputstva 0 rukovanju, zavisno od transportnih sredstava koja se koriste.
125
Blokovi se mogu transportovati kotrljanjem, prevrtanjem i bacanjem ako su pri tompreduzete mere za ocuvanje njihovih fizickih svojstava.
26.Na etazama izlozenim udarima vetra cija je brzina veca od 20 m/s mora se obustaviti rad napovrsinskom kopu dok takvi uslovi traju.
27.Gornja ivica zavrsne kosine kopa mora biti ogradena ogradom udaljenom najmanje 5 modivice kopa, koja mora biti visoka najmanje 1,2 m.
28.Ako se uz povrsinski kop arhitektonsko-gradevinskog kamena eksploatise i tehnickikamen, mora se utvrditi seizmicki uticaj potresa izazvanog minerskim radovima na koputehnickog kamena.
29.Prosipanje raznih ulja i drugih hemijskih penetranata na stensku masu ili isecene blokovenije dozvoljeno.
30.Blokovi se obelezavaju trajnom oznakqm koja ne ostecuje stensku masu namenjenu zadalju preradu.
Oznaka mora biti ubelezena na ceonoj strani bloka (jedna od dye najmanje povrsine) i priuskladistenju mora biti pristupacna.
Pored oznake, na bloku se na odgovarajuCi nacin mora naznaciti prirodna slojevitoststenske mase ako nije vidljiva.
3. NACIN OTKOPA VANJA BLOKOV A
31.Za dobijanje primarnih blokova moraju se u stenskoj masi sto vise iskoristiti pukotine ioslabljene povrsine (prirodni uslovi).
32.LeziSta arhitektonsko-gradevinskog kamena uslojena u odvojenim bankovima dobijaju sebusenjem paralelnih busotina u ravni secenja i cepanjem klinovima, detonirajuCimstapinom, crnim barutom, secenjem zavojnim (helikoidalnim) uzetom, secenjemdijamantskim diskovima i na drugi naCin.
33.Primarni blokovi iz bankovitih lezista dobijaju se, po pravilu, secenjem upravno na ravanpukotina ili na ravan raslojenja.
Izrezani blokovi moraju se na odgovarajuCi nacin oznaciti, paralelno ili upravno na slojnepovrsine i pukotine stene.
126
34.Primami blokovi mogu se dobijati iz stenske rnase, uz ogranicenu i kontrolisanu upotrebueksploziva za miniranje. Za pripremne radove za smestaj uredaja za rezanje i razbijanjeodvojenih delova u ogranicenom prostoru (podseci, useci, bunari i dr.), kao i za masovnodobijanje raspucale stenske mase moze se koristiti odgovarajuCi eksploziv.
35.Otkopavanje primamih blokova velike mase prevrtanjem moze se vrsiti na povrsinskomkopu sarno ako se obezbede odredeni uslovi, i to: potpuna pristupacnost bloku, kontrolisanopodsecanje, kontrolisano potiskivanje (mehanicki Hi eksplozivom), zastita bloka odrazbijanja pri prevrtanju i proracun polozaja za prevrtanje bloka.
36. .Otkopavanje primamih blokova porinucem, primenom rezova izradenih zicanom pitom ipotiskivanjem hidraulicnim Hi odgovarajuCim eksplozivnim sredstvima moze se vrsitisarno uz prethodno geolosko proucavanje stenske rnase, prvenstveno pukotina i supljina.
Ugao nagiba ravni po kojoj primami blok treba da sklizne mora biti znatno manji od ugIanagiba pri kom bi, s obzirom na trenje, usledilo sklizavanje primamog bloka.
Proracunom utvrden ugao nagiba - sklizna ravan mora se proveriti ispitivanjem i, popotrebi, korigovati.
4. REZANJE PRIMARNIH BLOKOV A I BLOKOV A ZA INDUSTRIJSKUPRERADU
37.Zavojno uze za rezanje kamenih blokova mora se od pogonskog uredaja do mesta rezanjavoditi van prolaznih puteva.
Na mestima na kojima helikoidalno uze prolazi iznad Hi pored prolaznih puteva mora sepostaviti odgovarajuca zastita.
38.Nisu dozvoljene popravke Hi podmazivanje uredaja za rezanje zavojnim uzetom kad uredajradi i kad se uze zamenjuje.
39.Ako se rezanje vrsi helikoidalnim uzetom na spoljnoj temperaturi nizoj od 273 K (O°C),naodgovarajuCim mestima moraju se postaviti cistaci za led.
40.Ako se rezanje vrsi dijamantskim diskom, na krajeve koloseka za vodenje uredaja sadiskom moraju se postaviti mehanicki i elektricni granicni prekidaci za prekid kretanjauredaja.
127
41.Dijamantski disk i svi rotirajuCi delovi na uredaju za rezanje pomocu dijamantskog diskamoraju biti na odgovarajuCi nacin zasticeni.
42.Ako se vertikalno ili horizontalno rezanje vrsi busenjem busotina pomocu busaceg cekica,busotine moraju biti paralelne.
43.Za vreme izdvajanja (obaranja) isecenog bloka iz masiva stene svi uredaji za rezanjemorajubiti sklonjeni na sigumo mesto.
.
44.Kameni blokovi koji se posle isecanja odvajaju i uskladistavaju ne smeju se dizalicomprenositi preko uredaja za rezanje.
45.Kameni blokovi sa povecanim sadrzajem vlage i osetljivi na delovanje mraza moraju se naodgovarajuCi nacin zastiti (pokrivanjem, zavijanjem, stavljanjem u zatvoreni prostor i s1.).
46.Na proizvodnoj etaz.i mora ~e obezbediti potrebna povrsina za uskladistenje blokova, uskladu sa nacinom transporta sa etaz.e.
III. PRERADA ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA
47.Prerada arhitektonsko-gradevinskog kamena, u smislu ovog pravilnika, obuhvata nizoperacija koje se po odredenom redu odvijaju radi dobijanja gotovog proizvoda i zahtevaobezbedenje odgovarajucih uslova za rad.
Pod operacijama iz stava 1. ovog clana podrazumevaju se: uskladistenje blokova, transportblokova i proizvoda, masinska i rucna obrada, uskladistenje i pakovanje gotovih proizvoda,skupljanje i odlaganje otpadaka i utovar i pakovanje u prevozna sredstva za dalji transport.
Pod obezbedenjem odgovarajuCih uslova za rad podrazumevaju se snabdevanjeelektricnom energijom, snabdevanje vodom i preciscavanje vode i otprasivanje iodstranjivanje gasova i vodene pare (ventilacija).
48.U cirkulacionom sistemu podmazivanja pokretnih mehanizama masina i uredaja koji sekoriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena, na potisnom vodu moraju senalaziti manometri i ventil za regulaciju pritiska ulja.
49.Konstrukcija pojedinih sklopova masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena mora biti takva da ulje za podmazivanje ne moze da iscuri na temeljemasina iii, ako je to nemoguce, temelji se moraju na odgovarajuCi naCin zastititi.
128
50.Ako se masine Hi uredaji koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamenapricvrscuju za konstrukcije objekata, moraju se primeniti specijalna ucvrscenja kojasmanjuju prenos vibracija na konstrukcije objekata.
51.Navojni spojevi pokretnih sklopnih jedinica (kardanski zglobovi, rude, diskovi, radilice idr.) moraju biti obezbedeni tako da se ne mogu sami odvrtati.
52.Otvoreni, pokretni i obmi sklopovi (zamajci, vratila, poluge, spojnice, remenice i dr.)masina i uredaja koji se nalaze na visini manjoj od 2 m od ravni za opsluzivanje moraju bitizasticeni od slucajnog dodira stitnicima od lima Hi mrez.e.
Stitnici iz stava 1. ovog clana moraju se lako rastavljati.
53.Elementi automatike masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena moraju biti zasticeni od prljanja Hi upadanja stranih tela.
54.Say spoljni skladisni prostor mora imati odgovarajuci nagib za nesmetano oticanje vode.
1. USKLADISTENJE BLOKOV A
55.Blokovi se uskladiStavaju na odredenom i za to pripremljenom prostoru. Podloga zauskladistenje mora odgovarati opterecenju koje nastaje od uskladistenih blokova, s tim stokoeficijent sigumosti za nosivost pripremljennog terena mora iznositi najmanje 1,5.
56.Za rukovanje blokovima mora se izraditi tehnicko uputstvo koje saddi podatke 0: sredstvukojim se uskladistavaju blokovi (portalni ili mosni kran, derik-kran, auto-dizalica i dr.),nacinu pristupanja skladistu da bi se blokovi uskladiStili ili prihvatili za preradu, rastojanjuizmedu redova blokova, visini uskladistenja i broju redova blokova u odnosu namehanizaciju, nacinu vezivanja blokova i tombolona (blok-uze ili lanac-kuka), nacinumedusobnog odvajanja blokova po visini i drugim specificnostima s obzirom na odredenoskladiste.
57.Tehnoloska voda u pogonu za preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena mora seprikupljati i odvoditi tako da se spreci njen ulazak u temelje objekta i masina.
58.Nivo podzemnih voda mora se stalno odrZavati ispod najnize kote temelja objekta ilimasina.
1291
2. TRANSPORT BLOKOV A I PROIZVODA
59.Od mesta uskladistenja do mesta prerade blokovi se transportuju kranom, vagonetom, auto-dizalicom ili drugim odgovarajuCim sredstvima.
60.Izmedu prevoznog sredstva i okoline (zidovi, pregrade, masine i dr.) mora postojatislobodan prostor sirine najmanje 0,7 m s jedne strane i 0,3 m s druge strane. Na prolazimakroz zidove rastojanje sa obe strane mora biti najmanje 0,3 m sirine.
61.Blokovii proizvodi utovareni na prevozno sredstvo moraju biti obezbedeni tako da ne dodedopada ili prevrtanja.
62.Akoje u pitanju diskontinuirani tehnoloski proces, proizvodi se transportuju unutrasnjimkranom,auto-kar-viljuskarom, rucnim kolicima, rucno i drugim odgovarajuCim sredstvima.
63.Gaterisane ploce se u proizvodnom procesu i pri uskladistenju mogu transportovati idirektno na viljuskama viljuskara. Sredstva kojima se transportuju gaterisane ploce morajubiti snabdevena tehnickim uputstvom, koje sadrzi podatke 0: broju ploca koje se mogunositi zavisno od veliCine, putevima kretanja transportnog sredstva i naCinu osiguranja, kaoi druge podatke znacajne za rukovanje gaterisanim plocama pri transportu.
64. .Istovremeno nosenje vise od jedne palete na viljuskaru nije dozvoljeno.
65.Slaganje polupreradenih ili preradenih ploca na gomile cija je visina veca od 1 m uprostorijama u kojima se odvija proces njihove prerade nije dozvoljeno.
Na otvorenom prostoru - skladistu mogu se slagati najviSe dye palete jedna na drugu.
Debele ploce i masivni komadi pakuju se na isti nacin kao i blokovi.
66.Pri unutrasnjem transportu, narocito kad se vrsi kranom i kad se prevoze teski proizvodi,put prevoza mora biti slobodan, a transport treba da se obavlja, po pravilu, u slobodnomprolazu izmedu masina, a nikako iznad radnika.
3. MASINSKA I RUCNA OBRADA
67.Transport finalno rezanih ploca moze se obavljati sarno na paletama na kojima plocemoraju biti na odgovarajuCi naCin obezbedene da ne dode do pada ili prevrtanja.
130
68.Pri masinskoj obradi blokova i ploca moraju se preduzeti sledece tehnicke mere zastite prirezanju: 1) prostor oko masine mora biti na odgovarajuci naCin ograden; 2) blokovi, a,popotrebi, i ploce za obradu, moraju se odgovarajuCim sredstvima na siguran nacin prievrstiliza platformu kolica.
69.Rucna obrada bloka vrsi se masinskim ili rucnim alatom. Prostor na kome se blokoviobraduju mora biti ograden. Mesto ruene obrade bloka mora biti pristupaeno masinamaza
transport bloka, zavisno od forme proizvoda koji se zeli dobiti, oblikovanih elemenata i dr.
70.Nosece konstrukcije masina i nosaca pojedinih masinskih elemenata moraju se pregledalije~put meseeno, a generalno svake godine. Nalazi se upisuju u knjigu pregleda.
4. USKLADISTENJE GOTOVIH PROIZVODA
71.Gotovi proizvodi, nepakovani i pakovani, uskladistavaju se na odredeno i za topripremljeno mesto. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju nastalom oduskladistenih proizvoda, prema clanu 55. ovog pravilnika.
72.Neupakovani proizvodi, po pravilu, naslanjaju se na pripremljene okvire, stabilne illpokretne. Upakovani proizvodi se odlaZu tako da se ne ostete od tdine ili nepravilnoguskladistenja.
5. ODLAGANJE OTPADNOG MATERUALA IZ PRERADE
73.Otpadni materijal mora se odlagati na za to pripremljeno mesto. Na jelovista Za odlaganjejelovine iz prerade primenjuju se propisi za odlaganje jelovine iz povrsinskog kopaarhitektonsko-gradevinskog kamena.
74.Jalovi materijal se, po pravilu, prikuplja u kontejnere i prevozi na jelovista.
6. SNABDEV ANJE ELEKTRICNOM ENERGUOM
75.Elektricne instalacije, zavisno od tehnoloskog procesa, moraju se izvoditi prema propisimaZa elektricna postrojenja.
131
76.Konstrukcija stitnika za uredaje koji se nalaze pod elektricnim naponom, a koji nezaht~vaju stalno opsluzivanje, moraju biti izvedeni tako da se otvaraju samo posebnomspravom (alatom).
77.Svi natpisi na delovima uredaja kojima se upravlja u postupku prerade arhitektonsko-gradevinskogkamena moraju biti citki i jasni.
78.Na stitnicima uredaja koji rade pri elektricnom naponu vecem od 42 V mora da se nalazisigumosni znak.
79.Boja komandnog pulta mora da bude kontrastna u odnosu na boju aparata i uredaja koji su unjega ugradeni.
7. SNABDEV ANJE VODOM
SO.lnstalacije za snabdevanje tehnoloskom vodom moraju biti potpuno odvojene od instalacijazasnabdevanjee pijacom vodom.
81.Pumpna stanica, dovode cevi i odvodni kanali moraju biti zasticeni tako da ne dode dozamtzavanja.
8. ODSTRANJIV ANJE PRASINE I VODENE PARE
82.Masine i uredaji za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina moraju bitiopremljeni uredajem za odstranjivanje prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine morajubiti vezani za sopstveni ili za centralni sistem ventilacije. Odsisne kape moraju bitiizvedene tako da se mogu skidati radi ciscenja, podmazivanja i opravke. Sistem zaotprasivanje mora biti povezan s uredajem za pustanje u pogon, tako da se masine i uredajine mogu staviti u pogon'bez istovremenog delovanja sistema za odvodenje prasine. Sistemza otprasivanje mora biti tako efikasan da koncentracija prasine ne bude veca odmaksimalno dopustene koncentracije utvrdene propisom 0 jugoslovenskom standardu zamaksimalno dopustene koncentracije skodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radoihprostorija i radilista.
132
9. UTOV AR I PAKOV ANJE GOTOVIH PROIZVODA U TRANSPORTNASREDSTVA
83.Gotovi proizvodi mogu se tovariti u transportna sredstva pojedinacno ili pakovani u kutije,sanduke, palete ili kontejnere. Upakovani proizvodi koji se tovare u transportno sredstvomoraju biti dobro ucvrsceni za transport u javnom saobracaju.
84.Gaterisane ploce, kao gotov proizvod, pakuju se, po pravilu, na postolja u obliku trostraneprizme, koja u preseku imaju ravnokratki trougao i postavljaju se tako da dun kraci sluze zanaslanjanje ploca. Ploce se naslanjanjem pakuju sa obe strane postolja, a zatim se celopakovanje okolo okuje stafnama ili uveze.
Gaterisane ploce iz stava 1. ovog clana moraju se pri utovaru vezati sa cetiri uzeta, pri cemuse mora obezbediti i istovremeno podizanje postolja.
85.Polirane nefrezovane ploce pakuju se na isti naCin kao i gaterisane ploce, ali tako sto sepolirane povrsine dve susedne ploce okrenu jedna prema drugoj ("lice na lice"), a izmedunjih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ivica i obradenih povrsina ploca adostecenja.
86.Polirane frezovane ploce pakuju se na palete. Ploce se slazu u horizontalnim ili vertikalnimredovima, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrecu jedna prema drugaj("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite adostecenja. Palete moraju biti unakrsno povezane plastic nom ili metalnom trakom.
IV. EKSPLOATACUA TEHNICKOG KAMENA
87.Tehnicki kamen dobija se pomocu minskih busotina, komomo, ripovanjem i na drugi nacin,s obzirom na geomehanicka svojstva, geoloske uslove i lokaciju.
88.Ako zbog karkteristika stenske mase koja se busi nije moguce normalno busenje, morajuse, zavisno od tehnickih karakteristika uredaja za busenje, izraditi platforme sa kojih seizvodi busenje.
Pri busenju i miniranju ispod etacne kosine, mesto, oprema i materijal moraju se zastiti adkomada stene koji se mogu odroniti iz kosine etaze.
89.Gamitura i pribor za busenje moraju biti snabdeveni tehnickim uputstvom koje sadrZipodatke 0:
133
1) na~inu vizu~lnog pregleda najvaZnijih delova i sldopova na garnituri za bulenje prepOCetkarada;
2) utvrdivanju stanja na radi1i§tu i kontroli stabilnosti ~ela radili§ta pre montaZe, a docnije ipre svakog pu§tanja garniture za bu§enje urad;
3) postupku pri montafi garniture za bu§enje;
4) postupku u slu~aju iznenadnih lomova, zaglavljivanja, propadanja alata i s1., u toku rada;
5) zaustavljanju garniture za bu§enje;
6) merama i radnjama koje se moraju preduzeti na kraju radne smene pre nego §to posadanapusti garnituru za bu§enje;
7) odrfavanju garniture i pribora za bu§enje u toku rada i za vreme stajanja i dr.;
8) postupku pri demontaZi garniture i pribora za bu§enje.
Uputstvo iz stava 1. ovog ~lana more da sadrfi i druge podatke od zna~aja za pravilnorokovanje i odrfavanje garniture i pribora za bu§enje.
90.Bu§enjei miniranje moraju se izvoditi u sldadu sa propisima 0 tehni~kim normativirna priminiranju.
Pri bu§enju i miniranju izbor §eme veze, rasporeda i broja bu§otina, vrste i metodeeksplozivnih punjenja za svaku konkretnu situaciju ~ora obezbediti §to povoljnijigranulometrijski sastav minirane rnase, uz najnifi utro§ak energije i minersko-eksplozivnihsredstava i najmanji uticaj na radnu sredinu.
91.Miniranje se izvodi na osnovu rudarskog projekta za eksploataciju, za ~iju izradu se koristei podaci prikupljeni u toku istrafuih radova (probna miniranja i dr.).
92.Usitnjavanje krupnijih komada, tzv. vangabarita, dobijenih pri masovnom miniranju,obavlja se naknadnim bu§enjem i miniranjem, nalepljivanjem eksplozivnih punjenja i1imehani~ki.
93.Radna visina staza odreduje se projektom, s tim §to se uzimaju u obzir geomehani~kasvojstva stenske mase i tehnologije dobijanja, i, po pravilu, iznosi najvi§e 30 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, dopu§ta se i veea visina ako se ona utvrdiprojektom.
Visina oborenpg materijala (h) uslovljena je visinom kopanja hn i odreduje se premasledecem obrascu:
h <;1,5 hn (m).
94.Ako se utovar i transport na etaZi vrii kamionima, §irina etafue ravni mora iznositinajmanje 12 m.
134
.
Ako se kamion okrece na etazi, najmanja sirina etazne ravni moze iznositi 20 m ili morabiobezbedeno prosirenje, najmanje sirine 20 m.
95.Pri gravitacionom transportu materijala sa gomjih etafa kopa na osnovnu etafu, sirinetame ravni mora iznositi najmanje 5 m, a projektom moraju biti odredene mere sigumoslina tim etazima.
Gravitacioni transport sa radnih etaza na osnovnu etafu moze se obavljati sa ukupne visinenajvise 100 m.
Medusabime etaze mogu se odrediti u okviru ukupne visine od 100 m, zavisno od nacinadobijanja i transporta mineralnih sirovina.
96.Za povrSinske kopove tehnickog kamena na podrucju na kome zbog konfiguracije terenanije moguca izrada sistema kanalske mreze radi zastite povrsinskog kopa od atmosferskihpadavina, mora se obezbediti sakupljanje vode u najnizoj tacki povrsinskog kopa. Voda seprirodnim putem ili pumpama i cevovodima odvodi van povrsinskogkopa, pod uslovom dase pri tom ne remeti normalno odvijanje tehnoloskog procesa.
97.Ako centralni vodosabimik ili prirodni sabimici imaju kapacitet prijema atmosferskihpadavina za vreme duze od 8 casova, a prikupljena voda ne ugrozava odvijanjeproizvodnog procesa i tehnicke objekte i okolinu, pumpa na centralnom vodosabimikumoze biti napajana naponom iz jednog izvora elektricne energije.
98.Na mestima i prilaznim putevima koji su u blizini ivice etafe moraju se predvideti mere zasprecavanje pada niz etaznu kosinu (ograde, zidovi, mreze, nasipi i sl., koji mogu bitiprivremeni ili stalni).
V. EKSPLOATACIJA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA IZNADNIVOA VODE
1. PRIPREMNI RADOVI
99.Pri eksploataciji lezista sljunka i peska u blizini vodotoka moraju se predvideti mere zastiteod prodora vode, kao i od podizanja nivoa podzemnih voda, stirn sto najniza radna etazamora biti iznad najviseg vodostaja i najviseg nivoa podzemnih voda za poslednjih 10godina.
100.Ako je teren iznad eksploatacionog polja sljunka i peska sumovit, pre pocetka otkopnihradova suma se mora poseCi, a korenje potpuno izvaditi.
135
2.RADOVI NA OTKRIVCI
101.Jalovi materijal sa povrsiJ:leeksploatacijskog polja mora se odstraniti i deponovati naspoljno odlagaliste, s tim sto se taj materijal mora saeuvati i koristiti za rekultivacijuotkopnogprostora.
.
102.Dinamika radova na otkopavanju otkrivke s lezista sljunka i peska mora se uskladiti tako daotkrivene rezerve sljunka i pesk;a za eksploataciju ne premasuju tromeseeni kapacitetproizvoOOjeu pogonu.
3. ODLAGANJE OTKRIVKE
103.Po zavrsetku Qdlaganja predvidenih kolieina jalovine, stalnim odlagalistima jalovine trebaodmah dati zavrsne oblike.
104.Ako se'buldozer koristi za ravnanje odlagalista, on mora prema ivici kosine-da se kreceiskljueivo napred, oOOosno raOOi alat mora biti usmeren prema ivici kosine, a do ivicekosine mora se ostavljati zastitni nasip od materijala otkrivke sirine najmanje 1,20 m ivisine najmanje 0,60 m.
105.Rastojanje izmedu najnize etaze sljunka ili peska i najnize etaZe odlagalista pri odlaganjujalovina uunutrasnji deo kopa treba da bude sto krace.
4. OTKOPA VANJE
106.LeZista sljunka i peska na vise etaza moraju se otkopavati odozgo prema dole.
107.u lezi~tima 'sa naizmenienim slojevima sljunka i peska etaZe treba projektovati tako da seomoguci selektivno otkopavanje po vrstama sljunka i peska.
108.Sljunak i pesak na odlagalistima moraju se zastititi od neeiscenja.
109.Ako se pri eksploataciji sljunka i peska radi rueno, .visina etaZa ne sme biti veca od 2 m.
110.Pri usecanju novih etaZa, visina etaze ne sme biti veca od njene sirine.
136
111.Pri eksploataciji ~ljunka i peska zabranjeno je potkopavanje etaze.
112.JJ opasnim zonama radili~ta koja su sklona klizanju i kod kojih je pad slojeva ~ljunkaitipeska okrenut prema radilBtu, moraju se vcliti geomehanicka opaZanja stabilnosti radili§ta.
113.Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste skreper i buldozer, najveci uglovi nagibakosine etau moraju se odrediti na osnovu geomehanickih ispitivanja ~ljunka i peska.
114.Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste bager i utovarivac, visina etaZe moraseprilagoditi tehnickim karakteristikama m~ine i radnoj okolini.
115.Za vreme transporta eesak se De sme prosipati iz transportnih sredstava.
Prilikom transporta na vece udaljeDosti ili kroz izrazito vetrovita podrucja, sanducitransportnih sredstava moraju biti pokriveni ceradama, Hi se tovar po povdini mora dobroovlaZifi.
VI. EKSPLOATACUA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA ISPODNIVOA VODE
116.Pod lezi~tima ~ljunka i peska ispod nivoa vode, u smislu ovog pravilnika, podrazumevajuse i lezi~ta koja su u pocetnoj fazi eksploatacije iznad nivoa podzemne vode, a ciji se najnitinivo eksploatacije predvida ispod nivoa vode.
1. PRIPREMNI RADOVI
117.Pri eksploataciji ~ljunka i peska pomocu m~ina i postrojenja montiranih na obali, dopodrucja eksploatacije mora se izraditi prilazni put. Sirina i nosivost kolovoznekonstrukcije odreduju se zavisno od tehnickih karakteristika primenjene utovarno-transportne mehanizacije, s tim ~to najmanja ~irina mora da iznosi 4 m, s pro~irenjima zamimoilaZenje na svakih 100 m puta.
118. .
Ako je trasa prilaznog puta udaljena manje od 15 mod obale, stabilnost kosine obale morase odrediti prema geomehaDickomproracunu s obzirom na uslove kori~cenja puta.
137
119.Pre eksptoatacije ~ljunka i peska, jalovi pokrivae se mora ukloniti zavisno od dinamikeeksploatacije, a ~irina oei~cenogpojasa mora iznositi najmanje 15 m raeunajuci od najblifeivice etafe.
120..Materijal pokrivke odlafe se, po pravilu, izvan eksploatacionog polja ~ljunka ili peska.
121.Ako se otkrivka mofe upotrebiti za rekultivaciju i ozelenjavanje otkopanog prostora, ona sedeponuje unutar eksploatacionog polja, ali na teren koji je najmanje 1 m iznad najvi~ezabeldenog vodostaja.
122.Otkrivka se mofe otkopavati rueno i mehanieki.
123.Ako se otkrivka otkopava rueno, radovi se izvode same u jednoj etafi maksimalne visine 2m i minimalne ~irine 2 m.
124.Za transport uklonjenog jalovog pokrivaea treba koristiti izgradeni ili postojeei prilazni put.
2. SREDSTV A ZA EKSPLOA TACIJU ISPOD NIVOA VODE
125.Za eksploataciju ~ljunka i peska ispod nivoa vode mogu se koristiti razne vrste bagera iskrepera, koji mogu biti postavljeni (montirani) na obalu ili na vodu kao plovni objekti.
126.M~ine ilipostrojenja koja se koriste za eksploataciju ~ljunka i peska na obali moraju senalaziti na mestu koje se odreduje na bazi proraeuna nosivosti tla, oOOosnostablnostikosine obale.
Proraeunom iz stava 1. ovog elana odreduje se: minimalna sigurnosna udaljenost ma~ine odgomje ivice obale, oOOosno stabilnost kosine obale radi spreeavanja prevrtanja i propadanjautovarene ma~ine u vodu, i to na osnovu geomehaniekih karakteristika materijala Idi~ta,dinamiekog opterecenja ~ine i zone kliznog kruga. Koeficijent stabilnosti kosine obalemora iznositi najmanje 1,4.
127.Ako se ~ljunak i pesak odlafu u zonu eksploatacije, mesto i visina deponovanja odreduju seproraeunom s obzirom na kolieinu deponovanog materijala, nosivest Ha, tehnologijudobijanja i vrstu sredstava za utovar i odvoz.
138
128.Sa uredajima za eksploataciju mote se sa obale prici plovnomobjektu pomocu drugOg1plovnog objekta iIi pomoeu mosta sigurne nosive konstrukcije koji je postavljen od obalejdo plovnog objekta, ~irine najmanje 1 m, i koji najmanje s jedne strane mora da ima ogradulvisine 1 m. Najmanja dutina mosta na obali i na plovnom objektu odrec1uje se zavisno odJspecifi~nih potreba, uzimajuci u obzir koeficijent sigurnosti.
.
129.Ako se otkopani ~ljunak i pesak dopremaju na obalu plovnim objektima, za prihvatanje tihiobjekata mora se izgraditi odgovarajuce prihvatno mesto (pristaniiite, mol), prema plovnimkarakteristikama plovila i na~inu transporta !iljunka i peska.
130.M~ine koje pri eksploataciji rade na obali, u slu~aju poplave iIi prekida rada duteg od 8~asova moraju se premestiti na teren koji je najmanje 2 m iznad registrovanog vodostaja.
131.Ako na osnovu geomehanickih proracuna nije clrukcije odredeno, eksploatadju !iljunka ipeska u zatvorenim bazenima treba vcliti tako da udaljenost ad javnih saobracajnica bude.najmanje 50 m.
132.Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku !iest meseci od dana objavljivanja u "Slutbenomlistu SFRJ".
Broj 07-113/1
10. januara 1985. godine
Beograd
Direktor~aveznog zavoda za standardizaciju,Vuka!iinDragojevic, s.r.
GEOLOSKE OZNAKE I SIMBOLI
.I
\
'Pode!a i sirnboli Boja
\~~IQl-ho!ocen
1=~~Q,-pleistocen
, PI~ - gornji
a: PI, - gornji pliocen Icvantijski katpaludinski slojcvi
PI~- srcdnjiI paludinski slojevic::
I
do~ji patudinskilu PI. - srednji plioecnu sloJcv,
l0 P I ~-portaferski
N u .- potkat~i-o I - PI, - donji plioecn pontijski kat
Po P II - novorosijskia::: polkat
I I u
I
110 M~- mcotski kat0 ::!! M, - gornji mioeen .
Ml- sannatski katCIS
~p:: u
:z I -... < c::
I
M1 - srcdnji mioccn M~- tortoDski kat~0
""'"
uu (11 meditcran Ml- belvctski kat ",.
N ~0
u '-I
M~- burdigalski kat'0 ::!! M, - donji mioeen
:zp:: (I mcditcran)
I MI- akvitanski kat-III c:: 01, - gotnji oIigoccDIII DO
.~o!-<Po 01. - srednji oligoecn~Ic:: .2- 01. -..gonji o!igoeenu
Jill
E, - gornji coccn00 E. - srednji coccn0 E, - donji coeenu- 1=-cdPo ...Po
coPo -.--..
143
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA OBAVEZNOMPRlMENOM
od 1.vn-196G.
Geoloske oznake I slmboliSI~mOLI 1 BOJE ZA OZNACAVANJE STAROSTI
KARTIRANIH JEDINICA
JUSB.A4.USl
111.1988.
ReteuJe br. 83.113111 04 15-n. 1968; IIlItlbe,,1 111&IIFRJ. .r. .,1HL
Geologkal designaliolls alld symbols. Symbols 0",1 colours for designating age of mapping units
~.1 1 I'redmet standarda
Ovnj stnlldnrd proplsuje simbole i boje ZIl oZlIntaLvanje starostl kartirallih jelliniea lIa 8eol0-skim kartama, prori/ima i stubovirna.::J
I
2 NamenaSimboH slu!e za oznatavanje slarosti kartiranih jediniea uopste, a boje sarno za oznatavanjcstarosti kartiranih jediniea u sedimcntnim ste08ma.
~
i, ~
3 Simboli i bojeSimboli i bojc izlo!eni su u slcdeccm prealedu:
I
Ilit:::I~
I
(I1
i
UkupDO lirall& 3
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU
144
K; - danski kat
KI - senonski kat:.(K. - gornja k.reda
K~ - turonski kat
K~ - cenomanski kat I "c< CJ
~K: albski kat-11:1
I uK1
I- aptski kat I
1>1::
I
N
K, - donja kreda K: - baremski kat:.(
K~ - otrivski kat IKI - valendiskikat I
I
N Jl - titonski kat (portland) I
~1.- gornja juraJI - kimeridlki kat I(11I3Im)
J~ - oksfordski kat
-.J; - kelovejski kat
:.(~1.- srednja jura JI - batski kat >
< (doger) J2. bajeski Ikat2 - CIS
1>1::J~ alcnski kat
0 ;:J 100
....
J1 - toarski katNI. - donja jura 1: - plinsbdki kat (s.\.)
0(lijas) 1~ - sincmurski kat
JI - ct1mlkikatN --~..._... . 4
11:1Tl rctski kat-
~T.- gornji trijas T2. nori~ki kat2 -
f-< T~ - karnijski kat cd
en~<
T~ ladinski kat»U-.... T1 - srcdnji trijas
T~ - anizijski kat ..0
~;J
....
T, - donji trijas T, - skitski kat
N' 1g.
\
~I~I
~0 ;~
i C:N I0
N~g....J
-<U
~I
z
c+:I0
""~-<~...J -<
::s
~0
devon0
OJ - gornji
N N-~O2- srednji devon
Z0 0
>~~~0 0, - donji devon
0N
...J 0
~...J
-< -<.~
~......
~-<
1-<VI
145
P, - gornji permi---------
to i"'i~ \
P~~':~,r~'k;:'~~~~-=-. .- -j~_1
P~ - sosijski slojeviP2 - srednji perm
--------.--P. - donji perm
C, - gornji karbon.-.-----
C~ - vestCalski katC, - srednji karbon
d - namirski kat
cO
>
.---
C, - donji karbond - vizeski kat
C: - turneski katI
---1---O~ - Camenskikat
01 - Cranskikat
O~
ol - ajfelski kat
01 -. emsld kat
O~ - zigenskikat
~~
1ivetski kateo0
>
0: - 1edinski kat
------.--
3\
5, - gornji silur' (ladlo)
~I
5, - srednji silur (venlok)
;;:; 5, - donji silur (Iandoveri)
~ ~I
I
0, - gornji ordovicijum
~ .., 0. - donji ordovicijum00
t.s
i1i;i
--------.-.
~u
U~N
0>C":I-~p..~
S
~ e:~u""I~::s~;:I, ,
Cm, - gornji kambrijum
Cm, - srednji kambrijum
Cm, - donji kambrijum
.~;10
~
.~ r::
P R E K A M B J M-AuR
44.1
Ostale odredbe
4.2
5imboli za starost kartiranih jedinica u melamorCnim i magmatskim slenama stav-ljaju se po potrebi, i to iza simbola kartirane jedinice.
U okviru kartiranih jedinica. prikazanih jednom bojom. starije sedimentne jcdini-ce imaju tamniji ton od mladih.
Qt.am.p.: BCOIradskl craaeJd zavocl - &eop'ad
'Ge 1till
~I
:5
*~2
'8
~~ftI
"Q0>
~CIOD
i>.2
~:s...II'2II...~0
"8
~0
a
a:00
~::I
:I
~0jj
:::III
'Ei>fQ,
aIIj
=0.ei0:
\
/. ~9. ' 17.
~1......L..!... 10. - 'IJ.-
J . II. /II /9. A
,. 0 20. -11. - '--'"
5. {::. IJ. 0 1/. 0
6. - t,. l' 11. c::::J
7. I 15. L
8. I 16. ...Slika1
146 DK 622.1: 55
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOlllPRL"\IENOMod 1. 1 1967.
GcoJo~ke oznake i simboliLlTOLOSKE OZNAKE ZA SEDlMENTNE
STENE
JUSB. A4. 052
VI.1966.
ReJenje br. 03-3778/1 od 2. VI 1966; Sluibeol U.I SFRJ br. 25/1966.
Geological designations and symbals. Lithological designations for sedimentary rocks
Prcdmet standarda
Ovaj standard propisujc litolo~ke olnake la sedimentne stene.
Namcna
Litolo~ke olnake propisane ovim standard om slule za olna~avanje litolo~kih tipova stena na geo-lo~kim, kartama, profilima i stubovima.
3 Oznake
3.1 Olnake za glavne tipove scdimentnih stena sastavljene su od oznaka la sadrlaj karakteristi~nihkomponenata koje se medu sobom mogu slobodno komponovati za obelelavanje stena koje nisupredvidene ovim standardom. Sadrlaj karakteristi~nih komponenata ozna~ava se oznakama, pri-kazanim na slid 1.
Pri ~mu je:1. glina2. alevrit3. pesak4. ~Ijunak5. drobina6. lapor7. kalcijumkarbonat8. dolomit9. kvare
10. roznae11. feldspat
12. liskun13. pirit14. gips i anhidrit15. so16. zelelo (gvoZde)17. fosfatiJ8. ugalj19. bitumen20. nodule, kvrge21. ooliti22. konkrecije
Ukupno .luna 2
IJUG~SLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
I
S'r 1 JUS n. A4. on
147
3.2 LiIOlo~ke owake za glavne lipove stena priknzane su na slid 2.
F",":":':'~:'::1~ ~L£j~~, 2 3
~.,;-":i..';.'. ~.--: ;-~. :' ., ::"
"
,
,,.: .:.'~.::; .':'
~~.>.:{..~.:.;,
"'.
.~. :.,"... 0
... ~..: '""...,~ ffiffff=fm ~~ t!lliill:m ~
7 8 9
R \..."..\ ~.:::::::::~
~
". :"'.~~:
"
::::~ : :: :: : : : ::.
.' .''
w n ~
~15
~~13
~..".. (:) .,Q D
~:-..:q.; .~
"
I
A4 "~ c>
I1I <> <>
6
~m17 III
~20
~22
~-=---, ....-~
'}J-]525
Slika 2
Pri ~emu je;
I. rastresili povr~inski pokriva~2. glina3. alevril4. pesak5. ~ljunak6. drobina7. lapor8. bigar9. glina
10. alevrolitII. pc~br, mash-an12. pdbr, uslojen13. arkoza14. konglomcral. masivan15. konglomerat, uslojen
-]9
16. bre~a, masivna17. bre~a, uslojena18. laporae19. kre~njak, masivan20. krecnjak, uslojen21. dol omit, masivan22. dol omit, uslojen23. roznae24. valrostalna glina25. bituminozni ~kriljae26. ugalj27. gips i anhidril28. so29. rude uop~te
Primedba:
Na spccijalnim kartama vecih razmcra oznake La ugalj (26) i rudu uop~te (29) mogu se zamenilipolrcbnim brojcm slobodno odabranih oznaka van ovog slandarda.
St.amp.: BeOlradsk' ,ut1~k::I ...vod - 88'01'r.4
1
"E~2
J:II
'if 3
I~j
~!!..=i..:I....
I..:II
I
I
aJfJ~.
c
~eA
a.i.!e~!...
t)555~ m marinski sedimenl; b organogeno-barski sedimenl;
~~vulkanogenisedimenti r,(;~d):o'~1 gl morene(1 r:>
':£? .9.:'o..'?:
/~ s sipar~fgl fluvioglacijalni sedimenti
~'"I' ::'6:,:,
D ~sfsoliflukcija ',=6'. Igi limnoglacijalni sedimenti"'. ,01.' c::).
d deluvijum1>:::::::::1
p pesak
al aluvijum lies
pr proluvijum~jjezerski i barski sedimenti.. IS terra rossa (zemlja crvenica) - jz jezerski sedimenti- i izvorski sedim'enti tn
\
vi'e terase
I
"rorn
~pcpecinski sedimenti
8i
i, najnifa terasa0 0
148DK 622.1:\\
JUGOSLOVENSltl
\
STANDARDSA PRIMENOM
04 1-1-1967.
JUSB. A4.053
VI.1966.
Geolo'ke oznake I slmbollOZNAKE I SIMBOU ZA KV ART ARNE
TVOREVINE
ReleaJe br. 03-377811 od 2.Vl 1966. 81ulbeul U.I 8FlU br. 15/1966.
Geological desiglla/iolls olld symbols. Desiglla/iolls alld symbols for qua/emary formallolls
Prcdmct standardaOvaj s~andard propisuje oznake i simbole za kvartarne tvorevine.
Name'naOznakc i simboli za kvartarne tvorevine slufc za prikazivanje ra!flanjenih kvarlarnih Ivorevina nageolo'kim kartama, profilima i stubovima,
Oznake i simbollKvartarne tvorevine oznafuju se ~lede6m oznakama i simbolima:
Prlmcdba:Na bojenim kartama oznak. su u svetloj plavifaslo-sivoj boji.
UkupnD ..nna J
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
S'ampa: Bt'o,radsk1 Ir.U~kt uvod - SeOltad
3.1
='..,
"~~0
'&9
Ig
~ii
j-e
Ii
~3.2
Inlruzlv~e slene
a. K i 5 eI e i n e u t r a I n e rgranil y
granitmonconit y3granodiorit 3ykvarcdioril IIqdiorit 3monconit ~3sijenit
~b.B.a z i <!n e N
gabroIroktolit 0
gabroperidotit ~a
c. U II r a b a z i <!n e 1:
peridotil adunit GOpiroksenil 1.serpentinit Se
Efuzlvne stene
a. K i s e lei n e u I r a I n e X
riolil xkvarc1alil XQ:lalil 1'(1.dacit rt.qandezit (ItIrahit T
keratofir 'IkvarckeraloCir Yjq
b. Bazi<!ne B
bazalt~dijabaz~~~spilit ~~.b
JUGOSLOVENSKISTANDARD
8A ODAVEZNOIIIPRlIllENOIII
od 1-VO-19GO.
Geoloske oznake i s\mboll
SIl\1BOLI. BOJE I OZNAKE ZA l\1AGMATSKESTENE
~
i
ti~
I..
=
~=
estII.
149
JUSB.A4. 055
111-1968.
RdenJe br. 03-1138/1 od )5- II- ID08, 81ulbenl JIlt 8FRJ. br. a:1000.
Symbols, colours a"d desig"atio"s for magmatic rocks-
1 Predmet standarda
2 Namena
Ovaj standard propisuje simbole, boje i oznake za magmatske stene.
Simboli, boje i oznake. propisani ovim standard om, slu!e za obeleIavanje magmatskih stenana geoloskim kartama, profilima i stubovima.
3 Oznake
Simbol
Magrnatske stene ozna<!uju se sledecim simbolima, bojom i oznakama:
OznakaBoja
karmin crvena
zelena
sivozelena
narandIasla
zelena
ili po polrebi:
za kisele
- za neulralne
Ukl.8pno alrana 2
IJUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
3.4 Piroklastiti a
luf u}lunt v'
vulkanski aglomerat~,Ivulkanska bre~
150
c. Slene sa feldspaloidima T(3
Irahiloidi sa nefelinom T.Irahiloidi sa leucilom T.bazili feld~palskonefelinski T(3.baziti feldspatskoleucitski T(3.bazili nefeHnski (3.bazili leucilski (3,
Ijubi~sla
3.3 ti~De steDe
a. A ~ is t n e
b. D i a ~ i sIn e
cinober-crvena
7t
pc~malili 1°:0:0:1h l't. 0
lamprofiri A
aplil'!'
4 Ostale odredbe
4.1 Za magmatske Slene koje karakler.i~e prisustvo nekog odredenog minerala simbol se gradikombinovanjem simbola za SteDUpo ovom slandardu i simbola za mineral (prema JUS B.A4.057)koji se stavlja iza njega.
Starost 51ene, ukoliko je pozna la, ozna~va se dodavanjemsimbola za slarost (premaJ US B.A4.05 I),iza simbola slene.
4.2
4.3 Pelrografski karakler piroklaslila oznaea.va se dodavanjem simbola stene iza simbola phoklastita.
Stampa: Beograd.&kl 11'at1~ zavOd- BeolP'ad
kristalasti ~kriljac
argilo~ist
filitoidi
mika~isti i Icptinoliti
JUGOSLOVENSKI
STANDARDSA 08AVEZNOM
PRIMENOM
od 1.1.1967.
C.olo~kc oznake I slmbollSI~I\IOLf, BOJE I OZNAKE ZA I\1ETA!\IORF!':E
STEI"E
151
JUSB.A4. 056
VI-1966.
nele"lo br. 03.3778/1 od 2.\,1.1966; SllIlbo.1 lI.t SI'It.J hr. 2~/1966.
Geological desigllariolls olld symbols. Symbols, colollrs alld desigllariolls for merall/orphic rocks
!20
I
1 Predmet standarda
Ovaj standard propisujc simbole, boje i oznake za metamorfne stene.
~
*~1
2 Namena
Simboli, bojc i oznake, propisani ovim standardom, slu!e za obelclavanje mctamorfnih stena nageol.o~kim kartama, profilima i stubovima.
3 Oznake
iill'
=
II:I~
Boja
Rcgionalno-mctamorfne stene obelclavaju se sledccim simbolima, bojom i oznakama:
Oznaka
3.1
Simbol
S
Ar siva
j~0
F smeda
naran~asta
gnajs G ru!i~sta
g1
granulit (Icptinit) Gr svctlosiva
kvarcit Q kobalt-plavaa
i8 zeleni ~kriljci niskog
kristaliniteta,svetlozelena
"i~~
amfibolski ~kriljac
}amfibolitG zelena
- E"c:.a.e~l
eklogit
mermer sa f~lij~CijOm
}mermcr, maslvmM svetloplava
cipolin Mm svetloplava
migmatit
ortopara
Mi crvena
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDlZACI1U
r 1
~/,~
I I
I'"..
.\--0"- 0"~~
I~\r?v).\j
r=-~
{
{
~~~1
1
- ','=.'i~1,
1. k~-,t--
!~}~
Ukupno .inna J
152
3.2 Stene 11InenJenc "'AgIIIO..klnt IIUeAJelli OlnQ~nVQJII se IIn slede~1 IIQ~ln:
Oznnkn
korniti i termometamorfne sleneF~.\:'::(i(:';':;::~. . . .
".~~. : . ..
skarnovi i ostale kontaktnometamorfne] steneI
, / "/I I
/1/--,':>1~
\\ :: ~ ~Ir ~ ~, ~ I
propiliti
piritisane steneIr
0 0 c
: 1
DO a 00 0 C a
silifikovane stene I\ \',.\ II::.:: .:: .:: :1... "....: ....~..
hidrotermalno promenjene stene
Prim.dba
Na boj,enim kartama olnake su u erveaoj boji, na podloli boje kartirane jedinice.
4 Ostale odredbe
4.1 Na bojenim kartama, profilima i stubovima la ozna~avanje metamorfnih stena upotrebljavajll sesimboli i boje, a na erno-belim simboli i oznake.
Za metamorfne stene koje karakteri~e prisustvo nekog odredenog minerala, simbo! se gradi kombi-novanjem simbola za op~tu grupu stena po ovom standardu, i simbola za mineral (prema JUS B.A4.057) koji se stavlja iza njega, npr. Gp
= plagioklas-gnajs, Sm= mika~ist, Azt = eojzit amfibolit,
Seo = hloritski ~kriljac i 51.
Simbol S DC moze se upotrebiti sam, nego sarno u kombinaciji sa simbo!om za mineral.
4.2
Veza sa drllgim standardimaJUS B.A4.057 - Geolo~ke oznake i simboli. Simboli za minerale
IStamp..: Beo'r8-cbkJ IT&.ft~1t1 zavod BeolracS
153
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA OBAVEZNO)'lPRIMENO:-Iod 1.1.1967.
Groloikr oznake I slmboliSTRUKTUR~E OZNAKE
JUSB.A4.058
"1-1966.
IIIII
1.
1!~c:
~=
i.11'i~0
!~~t.a0'lM:::I
&2
i11;.a
i:I.I!.
i&A
a.I!.
5
iit
RelenJe br. 03-3778,'1 04 1.VI 1966; Siulb.nl 1"1 SFRJ br. 15!1966,
Geolog/cal des/gllat/olls alld symbols. Structural des/gllat/olls
1 Prcdmct stnndardnOvaj standard propisuje strukturne oznakr.
2 NnmcnaStrukturne oznake, propisane ovimaeoloikim kartama.
OznakeStrukturne oznake su sledece:GranlceDimenzije oznake u mm
0,1 utvrdena normalna granica, olkri.vena i pracena celom du!inom
standardom, slu~e za obelehvanje strukturnih elemenata na
3
3.1Stvarni izgled oznake
1-.-.-.-
!H---O.l.~~....
(
isto, pokrivena iIi aproksimalivnolocirana (po pravilu se ne izvlaeiispod oznaeenih kvartarnih sedi.menata)
1,5-.r--.-'-\--"-0.1:wS
-.-.-.-.-.- isto, fOlogeololki zapuena
...
c'''''''''''fi''''''''O.f'::"~$
pOSlupan Jitolofki prelaz (nedefini.sana granica)
..........-..........
~
u
~~.... "j jl! ." 0,1
1--1-15
,...u ,'''' isto, pokrivena ili aproksimativnolocirana
u
'"~
1
V\l .~:1.~ .OJ<:If OJ
,..............: eroziona ili tektonsko.eroziona gra.
nica (taekicc u mladoj scriji)N
01, ~
"'to --. . . . I ! . ; . . .s"cSt -- ;; - :,: .~ -1';'.
....................------ iSIO, pokrivena iIi aproksimalivnolocirana
I .-1..-~L. . .. -.. i I . ..0,'°+'-'-'-'-'01- , ;,51 ;.5;.
. ~."~~"'.'':'::~',':';'" iSIO, rotogcolo~ki upalena
~O,Il4--
eroziona iIi tektonsko.eroziona gra.nica (sarno na profilu i stubu)
Ukupno mana 8
~
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUI
154
~
o~tro izraiena granica intruzivnogmagmatskog tela, utisnutog u okol-ne stene (crtice u magmatskom telu)
l'j
I
I
~-,:--. . I I I 0,/
c
c,,}
u -f~-1:-" .. .. ..
'! :' 0,/--1!L..-
J.""""""
isto, pokrivena iIi aproksimativnolocirana
~
C'J
c
N
0 -t4- -r1--r---' L7- Uo,
~ --h- '.;~~?~8;1
"" """""
granica izlivnog vulkanita (crt ice uvulkanitu na trasi donje povr~ine);znak se upotrebljava po potrebi imogu~nosti
3.2 Pad aloJova
---L.---t::YO,2
J~-f~O,3.. I
" I"Ivy-) 0,2
u
t~-r-"'!-~!fU 0,2
~.~~~:.~.~.]
grnnicn nesigurnog knrnklern (ozna-ka granice izmel1u dva upitnikll za-visi od pretpostavljenog karakteragran ice - u primeru: pokriveoa,verovatno normalna granicai opa-fana, verovatno transgresivoa gra-nica)
Q
t"1-Lr-
... ~_c:f-! 0.3
40'
J"I I
:~o.Z
t-r-L:-l---~ 0,2
..-L--J-.l LJ-j---=oTJ, I
d'
f-.-L--"f-* 0,2
--r1-t-J --t::LJ 0in=- .2
io, ' I'l~:] '0,3
30elemeoti pada sloja, pojedioaenomerenje
1-1
u
u
.w~
c
N
0
'"1'"3P isto, statistieki
""Y"30 zatalasah sloj
-f'-30
prevrout sloj uopMe, pojedioaeoomereoje
.po.30 is to, statistieki
.,..JO
sloj sa hijeroglifima u normalnompolofaju
~JO prevrnut sloj sa hijeroglifima u in-
versoom poloiaju
:.;.,;.;sloj sa ritmovima Hi gradaciooomslojevito~cu, u ,normal nom poloiaju30
,p,JO
prevrout sloj sa inversnim ritmo-virna ili gradacionom slojevito~cu
+ vertikalan sloj, pojedinaeno merenje
+ isto, statistieki
155
1=+ 0.2
t--L .
"1--=-10,3
"1~0~b~2
')..i~0.2-0.3
u
c ~1
'V;Ji;-O,1-O.3r2
'~~:J:.'-O.'
~t .:::L.-OI,--' .
+horizontala" ~Ioj. pojctlinn~n{) me-renje
u
u
....(Ij
s:
N
0 -L O.l~-'"
+ isto, stati,tini
-1- '-rr'-O.I
-'-r.-0.1
-T-O.I
3.3 Rased!
M~O30
elementi pad a sloja dobijeni pod-zemnim radovima (iznad crtice zaprufanje leva je indeks kartiranejedinice, desno je kota sloja ~iji jepad obetelen ispod ertiee za pru-mnje - padni ugao)
0U
.1:uu....~s::I
5
-r--trase reprezcntativnih povr~ina slo.jevitosti ili folij.eije, pra~enih n'terenu, sa padom i vertikalne
'7"' isto, konstruisano
-.-.-.-. trase reprezcntativnih povr~ina s\o-jevitosti iIi folijaeijc fotogcolo~kiosmatrane
+.-.- isto, za vertikalnu povr~inu
"".-.- isto, za strmu povr~inu
isto, za povr~inu srednjeg pada
-'I.~ isto za povdinu blagog pada
-.-t-.- isto, za skoro horizontalnu povr~inu
. .,..""0.2
eroziona Hi leklonsko-eroziona gra-nica sa elementima pad a
Iv
prevrnuta normalna granica sa pa.dom0.1
-0,'-0.'rased,bez oznakc karaktcra, osma.tran
-J,.~--!!- W ~J"O,'
isto, pokriven iIi nesigurno lociran
, j,~
.U_~L 0,1 isto, pretpostavljen
156 -
-h--.L.!.- (13-°'..:?..-. .
~O,J-O.'80
~(IJ-O.('+-
~o,J-O,(~'O
:;::: o.J-O,(~-
,~-,
""~o.J~,(
u
a ~t=- , 0)-0,'T Ji-u
>... ~:a+++-qJ-M
4-41---u
u ------.><cd
c-----
N
0, -!r-
~t-~o.J-O.'J
l--r~:!!-(.LLu. 0.5
0°.5
0°.5
3.4Naborl
-Y- O,JA
iYo.J
rased ili velika pukotina, osmatranifotogeolo~ki
pad rasedne povr~ine (kombinuje sesa ostalim olIH,bma)
vertiknlnn rt\~ed
brazde (a-lineacija) na rasednoj po-vrlini
relativno kretanje krila raseda bori-zontalnog tipa
relativno kretanje hila U opltemslu~aju (puna strelica ozna~ava kee.tanje povratnog bloka)
relativno spu~ten blok
dijapirski i protruzioni kontakt
rasedna Ion a
milonit
~elo I!oralju~ti
~elo navlake
tektonska krpa (klipa)
tektonski prolor
osa sinklinale, IIspravne iti kose (pa-dovi krila se ozna~avaju po potrebi,ovde i U ostalim lnacima)
osa sinklinale, prevrnute Hi polegle
-~C!J\l '
-P-o,J
--:-+- o,J
+o'J
+o.J
!>\l <]o,J6
<J6 [>O,J'V
~o,J
+O.~.
~O,'
+o.~
.40.,
... o,~P"
~-4~--~__I':.::.. --11
tA"'~-~:~ =*=u
~'~~I
cui:
-#=CJu
~~.':."\8 jtq-1 M
" J'\
157
fJ
c
~
>
c,)
u
.>C
d
c:
N
0
asa antiklinale. uspravne ili kase
asa antiklinale. prevrnute iIi palegle
tanjenje ase sinklioale ili anliklinale
dama
basen
brahisioklinala
brahiantiklinala
fleksura
asa sinklinarijuma, uspravoag ilikasag
asa sinklinarijuma, prevroutag Hipaleglag
asa antiklioarijuma. uspravoag ilikasag
asa antiklinarijuma, prevrnutag iIipaleglag
tanjenje ase sinkJinarijuma iIi anti-klinarijuma
Prlmedba:o,~..~
"'yVeli~ine garnjih oznaka zavise od veli~ine prikazanih strukturnih ablika. Znaei vrla krupnih struk-tura, kaje idu preko eelag lista, ne nanase se na kartu nega sama na tektansku skieu.
trasa aksijalne pavr~ine sa padam
elementi pada aksijalne pavr~ine
vertikalna aksijalna pavr~ina
harizantalna aksijalna pavr~ina
izoklini nabori (sl:lllsti~ki znak)
I~~<~ 0,2
~1.--4J 43
A~0.2
158
.3.5 Mall nabor!
u
..~I '
.
'"~.O,2
~-- -. --L-
",' -~ 0,2.---1-...
..L~~ 02[U , 4E:I>
sinklinala sa horizontalnom osom
sinklinala sa osom koja tone
antiklinala sa horizontal nom osom
-3+ antiklinala sa osom koja tone
eeo-
I: -e-+
........ horizontalna osa oabora (bez bli!eozoake oabora)
u
>....
u !--~r-..l. ~O,2
r n-
---+1Selemeoti pada ose nabora (bez bli!eoznake oabora)~..,.--n~n nnhorn kojn imn vcrv.cncu (tro~ugao suprotno od vergence: kom-biouje se sa ostalim oznakama)
u
.>oC
CIS I ..J-",L~Q2
tn,
,",.---
-.-60eleinenti pada folijacije, pojedina~oomerenje
. c
N
0 ~q2
---60isto, statisti~kj
3.6
5 -'---a.; 0,2
LlneaciJa i foliJaciJa
..60
inversna folijacija, pojedina~no me-renje
,..,.J--1::~ 0,2
'""t~~ 0..1
r~
i~:~ 0,2
u ~~O~ ..q..60 isto, statisti~ki
c
loot--L-
~t--;: : 0,2*- --- -+- vertikalna folijacija, pojedina~no
merenjeu
u
.>oC i-...t~~:]
;43 -+- isto, statisti~ki
,.
s:::
+horizontalna folijacija, pojedina~nomerenje
N
0
t ,.!..-(! ! 0,2
+ isto, statisti~ki
60 zatalasana folijacija
20.... elementi pada lineacije
159
.A:) . vertiklllnil lineacijll
-1----l::~~ 0.3
.:t horizontalna lineacijll
5t) ,~c:: \~i-J--! 0,3 .- statisti~ki elementi padll lilleacije
u;>... ..J--u
"J-.:~u ~3 ~statisti~ki horizontalna lineacija
:J. -rNc::N0 ".-
0,2 "20kombinovane oznake za folijaciju ilineaciju
7'"0,2 ?":: isto, sa dye lineacije (mlsds nema
20 strelieu)
3.7 KJivaf I pukotlne
.--L....--L-H 0,2 ,......,
elementi pads klivafar- 60
---L,....."'l--H 0,2 vertiksilln klivaf.-t.--
~,
u Ii 0,2 + horizontalan klivaf'l-- Ic::
u~> _t -
-:ui-0.2 elementipada pukotine, pojedina~no
L- 60 merenje
...
~CJ ~I;
-f=I0,2 -rr- elementi pada sistema pukotina
u60
.... -~~.-t'-:ni ~2 ..... vertikalna pukotina (pojedina~na).,. ---
I
c:: 5N i ----. sistem vertikalnih pukotina
C\f.-~ 0,2 :tt::
0r---
---L-rLjjtJ 0,2 *
horizontalna pukotina (pojedina~na)"'L_-
04~
",[gr 0,2 + sistem horizontalnih pukotina
F 0,2 elementi pada ~kriljavostiu 60c::...
t~uu... ~:H 0,2 vertikslna &kriljavostcac:JN0 rI 1
..,~H-! 0,2 + horizontalna !kriljavost
160
Prlm.dba:
Ukoliko se pukoline mogu pralili Da du!ini ve~oj od 100 m (4 rnm u razmeri 1:25 (00), Irase 1m s.oZDa~avaju Da sledec; Da~in (crvenom bojom):
~D,l Irasa opabna na celoj du!ini
-".- 41 pokrivena iIi nesigurno lociranatrasa
...
ltam.pa: BeOltadakl 8raUekJ uvod - ..o.rad
r-~- {:il , izvor--,
....,L..
r~1 T izvor mineralni--~
.d--..
~~~ly izvor termaln;
2n ~~I
> - ."'. T izvor lermomineralni- -"r
~J-'--'-1 banja mineralna- ~~! ..
0.~n
'd_~ 'C::I banja lermalna
~~~ww. w banja lermomineralnacN -.4-0 ~=~-c4 ~kra~ko vrclo
--.-4-e e valniji ponor
1=-~~1 8- estavela
~t=~1~..;vrulja
161
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA OBAVEZNO:l1rRIMENOM
od 1.11967.
Gcolo~ke oznake I simboli
OZNAKE ZA IN2.ENJERSKOGEOLO~KE,IIlDROGEOLO~KE I GEOl\lORfOLO~KE ELEl\tENTE
JUSB. A4.080
VI.1966.
'01f
iI
~~
~c
4=~0>=111j
5!gtill:s~uat.g
"0
i
i
-ii:su'E
~~c.:I.!(c.>i!.E,11~
-RelenJe br. 03-3778/1 od 1.\'11966; Slu!benl IIsl SFRJ br. 15/1966.
Geological designations and symbols. Dcsignali01u for cngincering-geological, hydrogcofngical andgeomorphological clcmenlS
1 Predmet standardaOvaj standard propisuje oznake za inlenjerskogeololke, hidrogeololke i geomorrololke elemenle
2 NamenaOznake propisane ovim standardom slule za obeldavanje inlenjerskogeololkih, hidrogeolu!kihi geomorfolo~kih elemenata na geolo~kim kartama.
33.1
Oznakead Infcnlcrskogcolo~kihelemenata ozna~ava se sledece:~Q4)
t:uco
~~c:N0Hidrogcolo~ki
veca klizi~ta (oznaka se prilagodavaobliku i veli6ni kliz;~ta). Strelicapokazuje smer klilenja.(~
,....
3.2 elementi ozna~avaju se sledecim oznakama:Dimenzije Stvarni izgled
oznake u mm ozna~e
Ukupno .tran. ]
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
u
0:1
'-""-)."- -~.uu -,i,2-.>01.-,J ("\~ f") ,,>-,j
-..21-. '-~5 S
I-,....-t-:-
c:: . ("\.'
7..."... ""'r'I~
N.~,
I
0...~!l--
~("\-'-r'l,,>- cirk
-tt"("\o:r'I-rr-- valov
...... pecina
162
~
3.3
Dimenzijeoznake u mm
Geomorrolo~kI elementi ozna~vaju se sledecim oznakama:
Stvarni izgledoznake
..L- j~~~~ ~
terasn; odsck, osmatran na terenu(broj ozna~ava visinu u metrima)
T."'PI""''''''"P.'''
terasni odsek, osmatran na aero~snimcima
~. ..... ~eona morena
------ dina (Iinija ozna~ava greben)
c barhan
~
&tampa:BeoP'&d3k1eraJ1fJdZAvod- Beocrad
\
CVRSTE STENE
UDK 553.5:620.163 165JUGOSLOVENSKl
STANDARD
SA DBA VEZNOM
PRIMENOM
3
.3.1
-
. Mehanlka StenaIspitivanje flzlfkih I mehanifkih lVojltava
UZIMANJE UZORAKA
JUSB.B7.110
1988.--
ad 1989-05.09 Pravilnik br. 07-93/202 od 1!!88.10.27; Slufbanllist SFRJ. br. 72/88.
Rock mechanics. Physia/and mechanial resring of rocks. Sampling
1 Predmet standarda
1.1 Ovlm standard om se utvrduje naeln uzlmanja uzoraka evrstlh Stena kojl slufa za Ispltlvlnje flzieklh I
mehanleklh osobina stenskog materljala.
Na~in uzimanja uzoraka tla, rastreslte 111plastlfne stene, utvrden je u standardu JUS u.a 1.01O.1.2
2 Veza sa drugim standardima
JUS u.a 1.01 0 - Geomehanleke Ispltlvenja. Uzlmenje uzorake lla
Vrstc uzoraki!
3.2
Prema naflnu ullmanja uzoraka, prlboru kojlm"'
uzlmaju, naelnu na kojl Ie vada, prlpremaju I tran.
sportu)u, uzorel stenskog materllala po ovom standardu smatraju sa neporemecenlm uzorelma.
Neporemeceni uzorel se dobljaju u vldu jezgra Iz Istrefnlh bumtlna III u obllku par.laloplpada, k.d. Ie
moguce odlomanje stenskog materlja'a, s tlm da se !to manje menja prirodno stanje, struktura, zapreml-
na I prlrodna vl.lnost.
3.3 Iz svakog neporemecenog uzorka prlprema se odgovorajucl broj probnlh tela, razlleltog obllka I dlmen.zlja, prema st.ndardime za poledlna IspltJvanja flzleklh I mehanlfklh osobln. sten..
4 VeJic3ina uzorka
4,1 Vellelne neporomocenog uzorka, zevlsno od vrste materljala, oblma I vrste pojedinlh Ispltlvanfa, mora b!.
t! u skladu sa ovil1')standardom.
Nejm.njl preenlk jezgra, kao u.lorke, mora Iznosltl 28 mm, a duflna loz_re, u z8\'lInostl od oblm. IIpltlve'
nje ne sme bitl manja od 500 mm. Makslmalnl preenlk jezgra I dullna jezgra nisu ogrenleenll uslovljenl
su tehnologljom Inede I namana Istrdne bum tine.
Mlnlmelne.mere uzorke.u obllku kocke moreju bltl200 mm X 200 mm X 200 mm, a sveko dalje povece-
nje mera zavlsl od predvldenog Jspltlvanja.
Ze stenske meterljele kod kojlh nlje moguce doblt! uzorak nevedenlh m...a dozvoljava se na Istom mestuuzlmanje vl!e manjlh komade u kollflnl dovollnoj za zadovoll enje predvldenog oblma IspltlvanJa,
4,2
4.3
5 Uzimanje uzoraka
5.1 U zavlsnostl od toga da"
se neporemeeeni uzorei dobllaju Iz Isuafnlh bumt!na IIIotvorenlh prostora u
rudnlelma sa podzemnom 111povr!lnskom eksploateeljom, keo I kamenolomtma, moraju selzabratl me-
tode uzimanja uzorake zalspltlvanje flzleklh I mehanleklh osoblna stona.
Iz r.spolollvog jezgra, a u skladu sa obi mom Ispltlvanja, uzlma se odgovaraluca kol!elnafezgra ella veli-
cine mole bltl man)a od venelne data u t. 4.2 ovog mndarda. zavllno od fvrstoee stene.
5.2
1 izdanje SA VEZN1ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU I
166
6.3 Ako se uzorek uzlme se otvorenog prostore, mlnlmelne kollelne meterllele more bid u skledu se t.4.3ovog stender~e.
-.
6,4 Uzorcl Stenskog meterlje'e ko)1 se uzlmeju u obllku pereleloplpede odve)eju Seodveljlvenfem Iz osnovne
mele bez prlmene eksplozlve.
Uzorcl stenskog meterljele kojl upljen)em III oslobe"enjem vlege u odnosu ne prlrodno stenle menjeju
svoje flzleke III mehenleke kerekterlstlke moreju 58 neposredno posle uzlmenje ze!tltltl odgovereju~om
pereflnskom Z8ltltom.Ovl uzorcl moreju bltl pod posebnom zeltltom prl pekoven!u I trensportu,ltrugotlnom 1IIIIIenim ared.
Stvlme, de ne do"" do udere I potr..e.Uzorel moreju bltl teko"e ze!tl~enl od dejstVe mreze.
6.6
6.6 Pekovenle I trensport uzorlke do leboretorlje vrll se ne neeln kojl spreeivi reltresan)1 I o!t~enje UZOI'
kl..
6 Skladihenje uzoraka
Ze skledlltenj e uzorekal probnlh tele u IlIboratorljl Vile uslovl kcjl vda Z8 uzorke tie (rastreslte I plaStle.Ine Stene), keko je to utvr"eno stlndardom JUS U.B1.010,
7 Zapisnik 0 uzinianju uzoraka
7.1 ZI svekl uzorek vodl se Z8plsnlk se slede~lm opltlm podeelme:
- poreklo,
- bllb lokeelje,
- vnte stenskog meterljele,
-' ozneke uzorke,
- oSteIl podee\.
U kolonl Z8 vrstu Stenskog meterljele deje II geololko.petrogrefske determlneelja uzorke.7.2
7.3 U kolonl za oznaku uzorko unose se podecl 0 ozneellStrdne buletlne I dublnl sa koje je uzorek dobljen,
keo I brojeeno ozneke koje ~e se vodltl u eleboretu 0 Itvrienlm Ispltlvenjlmo flzleklh I mehenleklh oso.
blne. Na Istl neeln deje sel brojeene ozneke uzorke dobl/enog u obllku pereleloplpede.
Koo "ostall podeel" moreju II dati svl elementl zepdenl prl uzorkovenju kojl mogu bltl znee.jnl Z8Iz.
vo"en;e predvl(lenlh Ispltlvenje.
7.4
Na OS"Ovumijljenja Aepublitlcog sekret.rijat. za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. n. plata se porn na prome1
~t.mp. Sevun! 18vod ZI l1.nd.'lrditaciju- Beogr.d
UDK 553.5:620.163 167JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
cd 1969-D5-09
Mehanika nenal.pltivanJe fizltkih i mehanitkih .vojnava
METODA ODAEDIVANJA JEDNOOSNE PAITISNEtVASTOCE
JUSB.B7.1126
H1II8.
Pravilnik br. 07-93/202 od 1988.10.27; Sluiboni liSt SFAJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determifJlltion of one axis compressive strength limit
1 Predmet standarda i podrucje primene
1.1
1.2
Ovlm .tendaroom .e ulvr"uJe poStupak odre"lvanja)odnoosne prilisne tVrsloce steno.
Ovaj 'Iandard .e prlmanjuJe kod kla.llikaclje radne "odlnel prl proJeklovanJu rudarsklh I druglh redove u
stenl.
2 Veza sa drugim stundardima
JUS B.B7.110 - Mohanlka stona. Ispilivanje flzltklh I mehanltklh svojStava.Uzlmanj. uzoraka .'
3 Princip
Probno telo se oplerecuje Jednoosnom prltlsnom sllom I odreduje.e makslmalna slla razaranja.
4 Uzimanje uzoraka
Uzlmanje uzoraka se v~1 po slandardu JUS 8.87.110.
5 Priprema za ispitivanje
5.1 Prlprema uzorka se vrsllz je.gra Istraine buJotfne 1111.bloka u.etog sa povrllne ill I. jome, kojl se nakna,
dno busl u laboralorljllll .ece dljamantsklm dlskom u prlzm3ticna probna tela.
Clllndricno probno telo, prlpramljeno Iz )ezgra,mora da .adovol)1 odno. hid. 1 do 2,0. Tavhno od pro.blema kojl se rdava.
Pri.matlcno probno telo, prlpremljeno I. bloka, mora d. ..do"oljl odnos hla . 1 do 2,0, ..vlsno od pro-
b lem. kojl se rdava.
5.2
5.3 Dodirne pov~lne probnlh tela pollraju se brusnlm pro horn, tako do neravnlne ne budu vece od 0,05 mm.
Dodlrno povrSlne su me"usobno paralelne I upravne no prav.c de)Stv. slle.
Paralolnosl dod1rnlh povrslna .a kontrollsa Indlkalorom po d~ama nornl.lnlm pret"lclma. Odstup."J.
od p.ralelno.t! mogu bitl nejvlfo 0,1 % precnlka.
5.4
6 Postupak
6.1
6.2
Probno lelo stene so postavlja n. plocu !spltna mdlno be. Ikakvih podmetac. IIIpodm..lvanja.
Orzln. opterecenj. probnog tola se krece od 0.1 do 1,5 MPa . S-I, .avl.no od vrue 'Ione.
Evldent!ra se m.kslmaln. vellclna .110lomo probnog tel. Fmo'"
prl Cornu .0 konStatujo vlalnost stone,
W:u procenllma.
6.3
I izdanjeI
SA VEINI ZA VOD ZA STANDARDIZACUUI
168
7 Izracu navanje rezu ltata
Jednoo.na prltlsna ~vr.tota, 0c'
u Pa, Izra~unava .e Z8 .vako probno telo po obra.cu:
Fme"'-0.-c A
gde je:
A "X d'. -.. 0,785 X d', po~etna povrllnapopre~nogprasekaprobnogtela, u kvadntnlm metrl.
4 .ma,
d - pre~nlk probnog tala, u metrlma.
B Zapisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored podataka prIma standardu JUS B.B7.110, moraJu ..Izra~unatll unltl ruultat! proma ovom .tan.dardu.
N. osnovu miiljenja Republkkog sekretarijlt. ZI kulturu SA Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. ne plat. Ie porez n. promf!1
Slemp... S.vezni ::rwvod U "lno.udiucllU - Doog,.d
UDK 553.5:620.173 169JUGOSLOVENSKl
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
--
Mehanil:n ncnaIspitivanje flzitkih I mchnnitkih svojstavaODREDIVANJE ZATEZNE CVRSTOCE
INDIREKTNOM METODOM
JUSB.B7J27
1988.
od 1909-05-09 Pravilnlk br. 07-93/202 od 1988-10-27: Siulbenilist SFRJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determifllJtion of tensile strength limit. Indirect method
1 Predmet standarda i podrucje primene
1.1
1.2
Ovlm standardom se utvrau)e po'tupak odrealvania utezne tvntoce 'tene Indlrektnom metodom.
Standard 'e korlstl prl proracunlma rudarsklh I druglh radova u 'tenl. u Izradll prlmenl rudarske opreme.
kao I kod naucno.lstrallvatklh radova..
2 Veza sa drugim standardima
JUSB.B7.110 - Mehanlka 'tena. ',pltlvanie flzltklh I mehanlcklh svojstava. Uzlmanle uzoraka
3 Princip
Clllndricno probno telo se opterecuje po Izvodnlcama omotaca... Merl ,e najveca ,lIa koja proulrokuje
10m probnog tela.
4 Uzimanje uzoraka
Uliman)e uzoroka 'e vr~. po ,tandardu JUS B.B7.110.
5 .Priprema za ispitivanje
5.1 Probno telo se uzlma Iz )ezgra buwtlne III bu~enjem bloka-kom.da, stene u laboratorl)l. Odnos vl,\ne I
pretnlka probnog tela hid mora bit! u granloOl';o od 0.5 d~ l.b.
Izvodnlce bocnlh mana po kojlmo se telo opterecuje moraju bltl glatke, Rvne I paralelne. Odstupan)e ad
paralelno,tI ne sme bltl vece od 1 %.
Ceone povr!lne probnog tela moreju bltl normalne na osu clllndra. Odstupanle od v..tlkalno,tI tlh povr-
~Ina u odno,u no o'u cilindra ne sme bit! vece od 1 %.
5.2
5.3
6 Postupak
6.1
6.2
Brzlna prlra~taja slle Ie 0,2 kN . S-1
Merl se makslmolna ,lIa loma F"",,'
u kN. I reglmule rezultet.
I i<donje SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU I
170
7 Izra/!unavanje rezultata
~
8 Zapisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored pOdataka prema standardu JUS B.B7.110, moraju so Izra~unatll unatl rezuhatl prema ovom stan-
dardu.
~1.mpa S.vezni uvod tluandardi:uciju - Beograd
N, osnovu miUjenjaAepublitkog sekret.rij.Ui z. kulturv SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. nf plat. Ie portZ na promet
7.1 Gr8nlc~na zItezna tvrstota stene,°t'
u MPa. fZfafunavI se po obrascu:
2F m.kt0, .d X I X II
gde Ja:
d - pre~nlkprobnogtela, u metrlma,
I - duflna probnog tela. u metrlme,
7.2 Za ,vako probno tela mora 'e odredltl procenat vlafnoStI.
Prf ovakvom naprezanju !zdvajaju 50 ~etlrl zone:
<D - zona trlak,ljalnog naprezanja
<V - zona jednoak,ljalnog neprezanja@ - neutralna zona@ - zona zatezanj.
SlIka 1
UDK 553.5:620.173 171JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
ad 19a9-Q5-09
Mehanika $1enaIspitivanje fizickih i mehanickih svojstava
METODA ODREDIVANJA SAVOJNE CVRSTOCE
JUSB.B7.128
YJB8,.
Pravilnik br. 07-93/202 od 1988.10-27; Sluzbeni list SFRJ, br. 72/88.
Rock mechanics. Method for the determination of bend strength IImle
Predmet standarda i podrucje primene
1.1
1.2
Ovim standardom se utvr~uje postupak odredtvania savojne ~vrstoce Stene.
Ovaj standard se koristi za odredlvanje savojne cvrstoce prl proracunlmo rudorsklh I druglh radov. u
'tenl. Izrodll prlmenl rudorske opreme, droblienju steno, koo I u naucnolstroUvocklm radovlma.
2 Veza sa drugim standardima
JUS 6.67,110 - Mehonlka stena. I,pltlvonje ffzlcklh I mehanlcklh svo)stova. Uzlmonje uzoroko
3 Princip
Probno telo elllndricnog III prlzm,tlcnog obllko, posto~lleno na oslonee"
rozmokom od 2,5 d III2,5 e,
Izlote se opterecenju n, "vljanje do 10m..
4 Uzimanje uzoraka
Uzlm,nje uzor,k, se vr!1po stond,rdu JUS 6.67.110.
5 Aparati i pribor
Uredoj za Ispltlvanje se s,stojl ad no..te ploce'" pomerljlvlm oslonel"" kojlma s. obezbeduje uslovlje-
no rastojonjeIzmeduoslonaea.Zooblienostoslonoe, j. r a 5 mm (sllka1),
p
\.": '.' . - ", : -,.
"
. . . ,'. '..' '0"", ',..'".~.,. .
". .' . I .".
.'. : . .. .. .:'
. ."' .= .
...
.'
". . .
<.,' "0
'',' .'. .. . ii
L= 2,5a it; 25d
. Sliko 1
I izdanje SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDIZACUU ,"
172
6 Priprema Za ispitivanje
Uzorcl se prlpremaju od jngre Iz bolodna u obllku clllndrlfnih probnlh IeIe IIIlz blokovo rezonjem u
prlzme.
7 Postupak ispitivanja
Probno lelo se ponevl na oslonce odgovaralu~e me(!usobne udolJenoStI. Opteretenje mora delovatl nonedlnl raspona Izme(!u oslonaca. Brzlna prlrdtaje slle more bid 0.1 kN .s-,.
8 Izra(!unavanje rezultata
B.1 Izratunevanje savojno fvrnote vrn 58 po obrascu:
Ma - -
f W
gde Je:
M - moment sovljanjo prllomu. u MPa.
W - olpornl momenl popretnog preseka Ispldvanog probnog talo, U kubnlm melrlmo.
Usvojeno vrednosl savolne tvrStote mora bit! ulvrtle{lo nalmanje na 6 probnlh lela, sa tatnom reglslro-
cijom odretlene vla1nosll u procenttm.o.B.2
9'. Zepisnik 0 dobijenim rezultatima
Pored podalaka prema stondordu JUS B.B7 .110, moreju '0 Izratunlltl I unotl rozultlltl premo ovom ,ton'
dardu.
N. osnovu mlll;.n;. Republltkog sekre1.rij~1' II kulturu SR SrbJje br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. ne plat. Ie porez N pro".,.,.
~tDmp. Savunl llNod n n~nd.rdiuciiu - Bf!Ogrnd
UDK 653.5: 620. 163 .173
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
. . _Mehanlka stenahpitivanje fiziekih i mehaniekih svojstava
METODA ODREf)IVAllijj\ GRANI~NE SMICAJNE~VRSTOCE
JUSB.B7.130
1988;.
ad 1989.05.09 Pravilnlk br. 07-93/202 od 1988.10.27; Slufbenllist SFRJ. br. 72/88.
Rock mechanics. Mathod. for tha determination of .hear .trongth limit
Predmet standarda i podru(:je primene
1.1
1.2
Ovim standardom se utvrduje postupek odredlvanja granlroe smlcejne evrstoce.
Ovaj standard se prlmenjuja kod klaslflkeclja radna sredina prl projaktovanju rudarsklh I rirugih radova
u Slanl. klo I prllzradll korlltenJu rudarske opreme.
2 Veza sa drugim standardima
JUS. 8.87.110 -. Mehanlka stena. Ispldvanie flzieklh I mehanltklh svoj'tava. Uzlmanje uzoraka .
3 Princip
Odreduje se naiveta slla kod koja nastupllom probnog tela u matrlellspitnog uredaja.
4 Uzimanje uzoraka
Uzlman;e uzoraka mora bltl po 'tandardu JUS 8.87.110.
5 Aparatj i pribor
Uredaj za I'pldvanja u tljl 'astav ulaza trl pare promanlJlvlh mltriea'"
uglom ukosanje 30'. 45' I 70',
dva para bronzenlh eiHndrlcnlh III prlzmattenlh ulohka, prlttsna ploca I valjel. Svl dglovl uredaja, oslm
ulohka. moraju blt1lzradenlod vlsokoleglranog calika (sllka 1).
]
Na ,lIeI ja:
1 - mattlco
2 - ulosel
3 - ploca
4 - valjc!
5 - probno telo
I izdanje SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDlZAciJU
174
6
6.1
6.2
6.3
6.4
7
7.1
7.2
7.3
7.4
8
8.1
Priprema za ispitivanje
Probna tela .e I"alluju i. ja.gra bu~otlna IIIblokova nana.
U.lovllspltlvanja probnlh tala stena sa Izra1enom slojevlto~u moraju bltl po standardu JUS 8.87.110.
DuUna probnog tela Jednaka Je pre~nlku sa od.tupanjem do :!: 3 %. Obllk probnog tela moh bit! cliin.
drl~an III prl.matl~an .avlsno od mogutnostl njegove prlprama .a !spltlvanje.
Povr~lne probnog tela obrezuju .e bru~eniem. do ta~no.t! 0.05 mm. Caone povr~lne probnog tela moraju
bltl mellu,obno paralelna I up,"vne. na osu probnog tela.
Postupak
Probno telo so .tavl)a u odgov..ajute ulo~ka Ilzlda .mlcanju prl prethodno odrallanom uglu .mlcanja.
Urellaj za smlcanje je opremljen ststemom valjaka kojl omogutuje proce. .mlcenja.
Brzlna prlraltaj; opteretenja mora da.e krete u granlcama od 0,1 do 1,5 MPa' .-1 po povrllnl smlcenia
do lome probnog tela.
Utvrau;e .e mak.lmalna .11. loma probnog tela.
Izracunavanje rezultata
Normelno opteretenje (nepona) na povr!inu .mlcanja, 0, u Pa, Izra~unava .a po obra.cu:
0'°, - r
Fm.kl
X sin a,- I
A
gde ie:
Fme.. - mak.lmelna .lIa loma, zabelezena mernlm urellajem pre.e, uN,
"I-I - predl.ponlranl O9ao.mlsanja u ra.ponu a~ a 30. do .aLa 70.,
A - povrllna .mlcanja, u kvadratnlm met rima,
CvrstOC8 smlcenj8 stena T. U 1'e, Izra~un8v8 se po obrascu:
F t05 Qm8"'S 1-1
'a, -I d X h
8.2 8roj !spltanlh probnlh tela mora bltl nejmenje 5 za ,vakl ugao !spltlvan)a. Za kona~an rezultat Ispltlvenje
uzlma se srednja arltmetl~ka vrednost .a prlpedajutlm koallcljentom varljadj..
Korlstetl rezult.te srednjlh vrednostllspltlvanje konmul!e SOgrenl~na krlva smlce)ne tvrstote (sllka 21.8.3
fb-11
'5"
iOn
TQl
10,
Gal01
:a.Q'n
Po
Ga2
Slika 2
175
9 Zapimik 0 dobijenim rezultatima
Pored podataka prema standerdu JUS B.B7.11O.moraju selzreeunatll Unit! rezultetl preme ovom stan-
dardu.
Na osnovu miUjenja ,Republlekog lekretltij.tl II kul1uru SR S,blj. br. .tQ13..(11/74.02 ad 4. II 1974. nc plat II WIporn n. promt't
Stamp. Savuni zavod u nancto.rdiuc:iju - Dcoor.d
176 Ukupno $Ironu '1
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
Prirotlnl kal1lon
ODREDIVANJE PRITISNE CVnSTOC!'
JUSB.B8.012
1987.
od 1981-OS'()6 Pruvilnlkbr. 07-5033/1 od 100G-12.11;Slulbunlli$ISFRJ. br. 6/07.
Naturalstone. 7'£sting of compressive strength
Ovajstandarrl je na.,tao revizijom standardBJUS 0.88.012 iz 1957. godine.
1 Predrnst standarda
Ovlm stundanJom so ulvrdule noeln l$pIUvon)alednoosna p'Hima j!vrslotu prlradnog kamena, kola la ad-nas slla prl ko)oj dolazl do 10m. Ipovrlln. prascka probnog lala.
2 Vozo so drugim sll1l1dordima
JUS B.BO.OOI - Prlrodnl komen. lfzlmanJo uzorako kama"al kamenlh auragalaJUS B.BO.OOI -: hpillvnnlo prlrodnog komeno. OlpOrnO$1n8 dolovanlo ",raza
JUS 0.88.010 - l.piUvanla prlrodnag komena. Odrallivon)a upl)on)o vodn
3 Uzimanjo uzoroko
Uzorel kumen. zo Izradu probnlh lalo zo I$plllvonio uzlma)u s~ no n.eln ulvrllan 'IanliardomJUS B.OO.OOI.
4 Opl'smo i pribor
4.1
42
4.3
4.4
4.5
Ma!lna zn rozanlo I(amona.
Sulnlea sa mogutnoltu sulen)a nalmunlado 105 "C.
Vug. sa mogutnolw odre(Jjvonja maGe IIDjmanjo 1 I(g i 10enQlcu 0,1 %.
Proso sa dazvoljonom gro!kom od 1 %.
Kljunoslo merllo.
6 Prlp,omo (lrolJnlh lulo zo ISIJilIvolljo
5.1
5.2
Iz uzorka kamena izoelu sa t!!!ilerom prolmu teln u obliku kocko su dulinom lviea 50 ! 1 mm.
Povr!lno probnlh "1Ia n8 kola .0 pronosl oploreten)o morolu bill rDVllaI planparolalno.Ravnasl $e pa-sUlo brusenjem no ploel brusnlm prnhom dal: se no olklone svl tragovllzratle (rezanla) probnih 1010.
5.3 Probna tala se ispilUiu:
a) u suvom slanju,
bl u vodom zasitenol11 slanlu.
e) 1'0510 25 ciklusa zal11rzuvanla i ou,,,,.zavullj..
Za ispilivalljo prilisne (;vrslote u s(ivoI11 slanju pl'Obna lela so 1'0010 rezanla I brusen;a sUse tlo slalne maso
nalcnlperalurll0!}:I: 5°C.
5.3.1
II IZdanj'I I
SAvEiN! Z/\ VOO ZA SYANDAROIZACIJU
Stran.2 JUS 8.88.012177
5.32
5.3.3
5.4
6
6.1
6.2
7
Za Ispitivanje pritlsne cvrstoce u vodom zasicenom stanlu probna tela se, posle rezanjo I bru~enja, moreju
zasititl vodom proma standardu JUS B.BB,D10, do stalne l'(1a18.
Za IspitivanjeRrilisnecvrstoce posle 25 clklusa zamrzavanlaI odmrzavanjaprobna tela so,poslerezanjaI bru~enja, moraju podvrgnutl nalzmenicnom zamrzavonju I odmrz8Vanju prema standarduJUS B.BB.001.'
Za Ispitivanje se prlpreml najmanje 15 probnlh tela, I to 5 zalspltivan)e u "\Avomnanlu, 5 u vodom zall.cenom Itanju I 5 zo Ispilivonje pOlle 25 clklusa zamrnvanjo I odmrzovanjo.
Postupak
Probno telo se postovlu prelu, 0 silose povocovaravnomernombrzlnom od 160 :I:20 N/ I do lomaprob.nog tela. U tom momontu reglstruje 58slla IamB F. Probno telo I ploce prese kojom se nonosl silo moroju
bill potpuno cillo.
Provac dolovonJo slle moro bltl uprovon no pov~lnu Ilojevitosti, Ikriliavostl, odnolno na pov~lne prlmor'
nlh mehonlckih dlskontlnulteta.
Prllspitlvon)u komeno koji je Izrozlto slojevlt ill ~krllJov, prltlsno cvrstoca mora se Ispltotll ne probnlm ta.
limo prlpremljenlm toko do provac delovon)a 1110bude parolelan so pov~lnom slojevltostl, Ikrlljavostl,odnosno povr~lnom prlmornlh mehonlcklh dlskontlnulteta.
Izra~unavanje
Prltlsne fvrstoCa kamana Izrafunova Ie premo obrolcu:
F,Pp a A
gdeje:
Pp - prltlsnofvrstoCa,u megapaskallme,F - slla loma, U n)utnima,
A - povr~ina preseka probnog telo, u kvodrotnim millmotrima.
ij Rezu1tati ispitivanja
8.1 Prltlsna fvrstoc. kamen. dojo 58 koo srodnjo vrednost rozulloto Ispltivonja no nojmonje 5 probnih tolo zo
odreaeno stan)e I svekl Ispitnl provac.
U Izveitaju 0 ispitivonju moraju se navesti najvgi I nojnili pojedinafni rezultatllspitivanja.82
8.3 Rezultati se zookruluju na 1 MPa.
Nil osnoyu mKljenJnRopubUekog aokretorljatnZ8kulluru SR Srbl)o br. 413.Q1/14.Q2 od 4. II 1974. n. ploto 10 porol n. promet
S:tampa Seveznl zavod Z8 stlndordizeclju -Beograd
178Ukupno 'tlon8 J
JUGOSLOVENSIU
STANDARD
SA OBA VEINOM
PRIMENOM
Prlrodnl kamen
ODREDIVANJE SAVOJNE ~VRSTO~E
JUSB.88.0 17
'1987.
. 5.4
od 1987.05-06 Pravilnlk br. 07-5033/1 ad 1986-12-11:SlulbenlllltSFRJ, br. 6/87.
Natural stonll. TII$t/ng0'
fllIlCurals strength
Oval Itllndllrd III naltao ravlziloll1 Itandardll JUS 8.88.071 iz 7951. godino.
1 Predmet stendarda
Ovlm lIandordom 10utvrduJa neOln Ispltlvan)a sevoJne Ovrltote prlrodnog kamena.
2 . Ven sa drugim standardima
JUS B.BO.OOI - Prlrodnl kemen. UzimanJa uzorke kemenal kamenlh egregate
3 Uzimanje uzoraka
Uzo~cl kemena zalzredu probnlh tela zallpltlvenJo uzlme)u 18 prema zehtevlma Itandarde JUS B.BO.OOI.
4 Oprema i pribor
4.1
42
Malina za rezan)e kamene.
Sulnlca 18 mogu~nol~ .ubn)a neJman)e do 105 e C.
Vaga II mogu~no~ odredlvanJa mase nelman)e 6 kg,la taOnol6u 0.1 ".
Prese opraml)ane sa dva OeliOne oslonca-velJke preOnlke 20 mm. ko)1 .a mOle)u okrotetl aka Ivole oso-
vine. Clloncl .u ugredenl tako da probno telo optere6anJo prim. baz Iz.zlvan)a uvlJanja (torzlja).
D.o ur.(I.J. ko]l pr.nosl opteretenJo no probno t.lo 10 aollanl v.llok pr.enlk. 20 mm. V.II.k 10ugr.c:lon
n. ta) n.Oln d. ollgur. d. probno t.lo optor.6en). prima .klll.lno (olovlnlkl), bez uvllenJa (torzllo) (.11.k.,I.
.
4.3
4.4
6 Prlprema probnih t810
6.1 Iz uzork. kamana Izrelu $I tastarom probn. tole u obllku planper.I.ln. prlzme kvedretnog poprafnogpresek.. Duflna Ivlca prasek. Ja 40 :I:1 mm.
Dulina prizme Je jednaka Oetvorostrukol dulln! Ivlca.
Za IspltlvanJe se prlpreml najmanje 5 probnlh tela, na koJlma IU brultnJom Izravnate povlline od tragova
testere.
52
6.3
Uzorcl se zatim slile do stalne mase na temperaturl 105 :I:5 DC,
6 Postupak ispitivanja
6.1 Probno tela se postavl slmetrlfno na vallkaste oslonce sa rasponom od 3,5 dullne Ivlce preseka probnog
tela. Opteretenje se nanosl preko prenosnog valjka u sredlni respona, tako de sila bude Iinilsk! rasporede'
na po celo) lirlnl probnog tola. Silo se pove~avo ravnomeroom brzlnom ad 20 :I:5 N/ s do loma probnog
tela. U tom momentu registruje .e silo loma F.
62 SloJevite Ilzrazlto Ikrlljoste stene moraju se Ispltati premo slikama 2,314.
..
III Izdan)e SA VI!.~I ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
sor.no 2 JUS 8.88.017 179
/
Mere u mm
I- <bbod
Slik.1
.CJ
I,=3,5b
Stika 2 Sliko 3
F
Slik.4
180 JUS 8.118.017 SIron, 3
7 Izr8i!unBV8nJe
-Sevoln8 evntot8 k8m8n8 IU8eun8V8 18 pr8m8 obr8lCu:
3- F' IP. - 2" --;;;j2
gd8le:
P. - 18.0In8 evntot8, u m8g8p81k811m8,F - Ilia loma, u nJutnlma,
I - rupon, U mlllm8trlma,
b - IIrln8 probnog t818, U milimetrlm8,
d - debllln8 probnog tel8, u mlllm8trlma.
8 Rezult81i Ispltiv8nJ8
8.1 S8volna i!vntot8 k8men8 deje .. k80 Irldnl8 vrldnOit rlzult8ta Ispltlv8n!8 n8 n8Jm8nl8 5 probnlh t818 zo..okllspltnl pronc.
U Izv'8ItoJu0 IIpltlv8nJu moro/u II novlltl nolvllll nejnlll poJodlnoenl rezultatillpltl.onJo.
R8zultotl.. zaokrululu no 0,1 MP8.
8.2
8.3
N, OOnDVUmllljmj, Ropubuekog ..krolo,lll'" ZI kullu,u SR S,bqlb'. 41~1/74-02od 4. II 1974. nl photl IIpo'" no prom..
It8mp8 S8Y8znlZlvod 1I1t8nc:terdlzeclJu- Beograd
o<Y"".:[email protected]
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
181
PRIRODNI KAMEN
Uzima~je uzoraka kamena I kamenlh egregntl
JUSD.DO.OOI
1984.
od 1984.12.14 Pravllnik br. 60-19150/1 od 1983-12.27;Slulbenllist SFRJ, br. 48/84.
Naturel aggregetes and stone. Sempling
Ovaj je standard nastao revizijom stendarde JUS 8.80.001 Iz 1968. godine I u skledu Je SBpredlogom
standarda Met1unerodne organizecije ze stendardizeciju 150/0156847 iz 1978. godine.
1 Predmet standarda
1.1 Ovlm standardom se utvr"uje natin uzlmanja uzoraka kamena I prlrodnlh I drobljenlh kamenlh egregata
za laboratorijska ispltivanja za potrebe gra"evlnantva.
Ovaj standard se ne odnosi na erhltektonsko.gra"evlnskl kamen lukrasnl kamen}.1.2
2 Primena
Uzimanje uzoraka kamena i kamenlh.agregata obavlja 58za potrebe:
- prethodnlh Ispltl..nja kvallteta kamenlh materljala u nalarlltu redl 0\:8n8 valjanostl (podobnostilupotrebe za pojedlne redove u gra"evlnarstvu, I
--ispitivanj~ kvallteta kamenih materljala, U otvorenom le!iltu redl izdavanja uverenja 0 kvalltetu;'
- kontrolna Ispltivanja kod uhodavanja tehnologlje prolzvodnje Igr8glt.,
- Ispltlvlnjl kVllltote pr,olZVedonlhI deponovanlh kemenlh meterljell,
- !spitlvanja kvalitetl kamenlh materljlla Isporu~enlh nl gredlilltu,
- Ispltivanje kvallteta ugra"enlh klmenlh materljala,
- Ispitlvanja kvallteta kamenih materija'a u slu~aju spora.
3 Ophe odredbe
3.1 Ulorak mora da predstav'ja stvarno stanje I prlrodu materlla'a kojl 58nlllli u nallllltu,le!lllU, doponll'
iii 5Oparaeljl.
Ulorak materljala za Ispitlvanje zbog izdavanja Isprave°
kvalitetu uzima stru~njak laboratorije koja je reo
gimovana za Isr Islvanja kamena kao gra"evinskog materljale.,
3.2
3.3 Uzorke radl proveravanja kvallteta.. gradililta mob uletllzvo"a~ radovalli Investltor, a Il Ieliha prolz-
vo"a~ odnosno njlhov ovla~enl radnlk,l poslalilaboratorljl nalspltlvanje.
Kod svakog ullmanja uloraka kamenlh materljala zalaboratorljska Ispltlvanje sa~lnJava so zaplsnlk 0 uzl-manju uzoraka.
3.4
3.5 U slu~aju spora uzlmanje uloraka vrli Se komlsijskl u prlsustvu predstavnika Investltora I predstavnlkaproilvo"a~a iii predstavnlka Izv04a~a radova I stru~njaka laboratorlje.
4 Vrste uzoraka
Medu ulorclma kamenal agregata ralllkuju 50 slede~e vrste uzoraka:
- pojedlna~nl uzorak,
II Izdanje SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1 I
Najve~a krupno~azrna Masa najmanjeg pojedina~nog Masa skupnog ulorka
mm ulorka koji 58blje na Ispltlvanje
kg kg
125 50 250
63 30 150
31,5 20 100
16 10 50
8 6 30
4 6 30
182
-...
4.1
- skupnl ulorak,
- laboratorijskl ulorak.
Pojedlna~ni ulorak doblja se ullmanjem uloraka kemena III agregata na pojedlnlm mestlma Unalall!!u,
lemtu, drobili~nom I separacionom postrojenju, deponljl, gradlll!!u I dr.
4.2 Skupnl ulorak sastojl se od ve~eg broje pojedlna~nlh uloreka kamena IIIagregata kojl reprelentuju stvar.
no stanje kamenoloma, nalali~ta, deponlje I dr.
Laboratorljskl ulorak doblja se fetvrtanjem III skra~ivenjem skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agre.gata IIIobradom-se~enjem kamena na koll~inu potrebnu za Ilvodenje pojedinlh laboratorijsklh oplta.
4.3
5 Koli6ina uzoraka
U svim slu~ajevlma kada se Ispltuje prirodnl kamen I prlrodnl I drobljenl kamenl agregat skupnl ulorekkoji se blje na ispOtlvanje dOblj,a se spajanjem odredenog broja pojedinih uloraka.
Svi pojedina~nl ulorcl moraju bltl u skupnom "lorku zastupljenl prlblifno Istom koli~inom IIi u onom
odnosu u kojem se nalale u nalaliltu.Najmanje mase pojedlna~nog I skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agregata lavlse od krupnoee lrna
sadrfanog u agregatu lone su date u slede~oj tabell:
Broj uloraka kamena I njlhove dimenlije u pojedlnlm vrstama uloraka prlkalanl su u t. 7.
Kod svlh uzimanja uzoraka prirodnih I drobljenlh agregata, bel obzlra na mesto ullmanja uzoraka, ko.
I1flna svakog pojedinafnog I skupnag uzorka mora Imatl masu kola je data u tabell.
6 Na6in dobijanja reprezentativnih uzoraka. pojedina6nih, skupnih I laboratorijskih uzora.ka
Uzorak se doblja spaja~jem veeeg broja pojedlna~nlh uzoraka, a postupak je Ilede~1.
Pojedlnafnl uzorcl se potpuno Izmebju I sipaju u jednu kupu, a zatlm ponovo prebacuju da bl Ie nafl"l.
la nova kupa. Ovo se ponavlja tri puta. Svaka gomlla pravl 50dodavanjem pune lopate materijala na vrhkupe, tako da delovl kojl kllze nlz Itranu budu Ito ravnomernlje rasporedenl, a da se sredllte kupe ne
pomerl. Ako 58 nek~ od ve~lh zrna otkotrljaju Iii rasture oko osnove, moraju se vratltl do IvIce gomlle.
U tre~u kupu obrazovanu od izmebnog uzorka zabode 58 dr!ka lopate kroz osu kupe; dr~ka 58posta vikoso I pomera tako da oplsuje konus, usled fega Ie kupa Iplloltl. Ta Ipljo~t8na kupa je pribllfno pravll.nag obl1ka Ividetl sliku 11. a njeno sredilte mora da S8poklapa sa sredl!tem prvobitne kupe, posle fega
Ie vr!1 Ikra~lvanje uzorka fetvrtanjem. Spljoltena gomlla Ie f. '.vrta: Upotreba krsta za fetvrtan1e oddrveta iii metala kojl sa mofe utlsnutl krOl gomllu olak!ava fetvrtanje kada materljel tell da 5Ogreglra.Par dljagonalno suprotnlh fetvrtlne 58 zatlm lopatama zgrne na lednu gomllu, a ostatak stavl na manu(videtl sllku 2).
7
7.1
7.2
7.2.1
183
//,.-.,.~
\\\,<,,4~\<~~~»-\\~\W'k.:~\~\'
Slika1 Slika 2
Ovaj proees lT1e~anja I tetvrtanja. tj. skratlvanja ponavlja so sve dok so ne doblje potrebna ma$O uzoraka.
Skra6vanje uzoraka mole se vr~itll uredajem za razdeljlvanje.
Uzirnanje uzoraka kamena
Kamen tlja so svojstVaIspltuju nalazl so:
- u Istrdnom prostoru,
- u kamenolomu kao kompaktna stenska masa,
- na gradillltukao vet Isporuten matedjal,
- kao ugraden materijai.
Uzimanje uzoraka karllena iz istrainih prostora
U 5Iutaju kada se Istra!ni radovllzvode povrllnsklm radovlma (zawel, rovovl. raskopll uzorak se uzlma
u svemu kako je predvldeno u t. 7.2.
U slutaju kada se Ima!nl radovl IzvOde dubinskim bu~njem Ispitlvanja se obavlja na izvadenom kame.nom jezgru. Minimalnl pretnik jezgra je 50 mm. a ukupna du!ina je najmanje 2 m. Dulina komada jezgra
ne sme da bude manja od 20 em.
- Kod nalazlha ,jednostavne grade" (homogenog.sastava) jezgro se uzima sa svakih 5 metara buootine
a skupni uzorak za Ispltlvanje doblja so.spajanjem vile pojedlnatnlh uzorakalz buootine.
- Kod nalazlha .,slo!ene gradje" (neilomogenog $Ostava)uzorci za Ispltivanje uzlmaju se za svakl varl.
jetet ill vrstu stene posebno:
Uzimanje uzoraka kamena u kamenolomu
7.2.2
Pre nego ho sa prlstupl odablranju uzoraka kamena u kamenolomu potrebno je Izvr~ltldetaljan progled I
oeenu kojom te so dotl do podataka 0 Istovrsnostl stenske mase u zonl eksploatacije. 0 njenoj homoge.no.tll zonama Izrazltlh mehanltklh oltotenja. 0 7.onama zahvatonlm povrllnsklm I druglm promonama.Potom so odredl broj pojedinatnih uzoraka na osnovu kojlh se daje oeena kvallteta kamena u kamenolo.
mu.Broj pojedinatnlh uzoraka kojl predstavljaju reprezentatlvnl skupnl uzorak u kamenolomu sa kamenomhomogenog sastava I sklopa Istrukture I teksture) je najmanje 3 komada kamena obllka koeke sa Ivleom
oko 20 em, a za arhltektonsk01jradevlnskl kamen sa Ivleom od najmanje 25 em, kojl su uzetl na razlltl.
tlm mestima u kamanolomu. Ako se u kamenolomu.nalazl vile vrsta IIIvadjetata stena (mak~oskopskl vi.dljlva razllke u matorljalnom sastavu, strukturil taksturll. od svaka vrsto kamona prodvh1onog za ok.ploa.
taelju potrebno'je uzetl pojepinatnl uzorak za laboratorijska Ispltlvanja.
Skupnl uzorak kamena za laboratorijska Ispitivanja mora reprazentovati najmanje 80 % stenske mase ot-
vorena rudarsklm aksploatacionlm tadovlma.
184
7.2.3
8.1
8.2
7.2.4
Uzorcl kamena za Ispltlvanle ne smeju II uzetl ad blokova kojl IU Intenzlvno mehanlckl ohoconl, tf. sa
vldlflvlm prsllnama, pukotlnama I lupljinama, kao I ad blokova kojllu bill u nepo"ednoj bllzlnl mestaeklplozlje prl mlnlranju.
Odabrani uzorci-blokovl vaelh dlmenzija moraju II pafljivo obradltl na potrebnu vellcinu da ne bi do!-
10do o!teeenja kola mogu utlcoti na ,"zultate laboratorijsklh Ispltivanja.Napomena: Na odabranlm uzorclma polel/no fe naznacltllefl!nu 1IIIIoJnu povrJlnu I oznacltl orljentacl:
ju uzorka kako bl II omoguello, po potrebl,llpltivanjeu razllcltlm pravclma.
7.2.5 5vl uzorcl kojl saclnjaveju jedan Ikupnl uzorak moraju Ie obelefitllstlm znakom, a na Ivakom pojedlnac.
nom uzorku mora bltl oznacen broj uzorka. .
7,3 Uzimanje uzoraka kamena 18 gradililta
7.4
Na gradilihu uzorcl II uzlmalu ad lomljenog III obra(lenog kamena. Broj uzoraka koll ee deponovanu
masu rep,"zentovatl zavlsl ad najcetee veliclne kamena u deponlj!.
Za lomljen Iobrac:lenkamen la ivlcom vellclne veee ad 20 cm uzlmaju .. trl pojedlnaena uzorka, a uko.IIko fe kamen manjlh dimenzija, broj uzoraka II mora POYeCati.
Kod uzlmanja uzoraka .kamena la gradiliita u lYemu'.. mora prldrfavatl ullova kojllu dati u t. 7.2.
Uzimanje uzoraka kamena kao ugrac:lenogmaterijala
Prl uzlmanju pojedlnacnih uzoraka kamena kao ugra(lanog materljala mora II u Ivemu prldrfavatl ullovakoji su dati u t. 7..2 I 7.3, tako da skupnl uzorak reprezentuje Itvarno nanje upotrablJenog kamena koJIje ugra(len kao lomljen IIIobrac:len kamen.
8 Uzimanje uzoraka prirodnih agregata
Prirodnl agregall clja so svoJstva Ispltuju mogu Ie nalazltl kao:
- naslaga u nalaziltu koje so Istrduje,
- naslaga u lefiltu koje so eksploatl!e,
- matarljal U deponlii,
- matarljal u vagonu, kamionu III brodu,
- ugra(len matarljal.
Uzimanje uzoraka prlrodnog agregata Iz nalazilta koje II Iitrefuje
Uzorak za Ilpltlvanje Iz nalazllta koje solltrafuje uzlma II Iz Istrafnlh bunara, sonddnlh jama IUlz bu.!otina. Uzorak Iz Istrafnih bunara IlOndafnih jama uzlma se ravnomernlm zasecanjem brazde od vrha do
dna dok so ne dablje potrebna kollclna pojedlnacnog uzorka.
Dubina I !Irln'a brazde zavisl ad potrebne koJlclne Ikupnog uzorka za 'spltlvanje, adnosno ad k.,rupnoeeladrlanog zrna.
. .
Za ispltivanje .. uzlma materijal Iz Ivekog istralnog bunara I sondalne jame posebno. Iz bu!otina se naIspitivanje !alje celokupna Izva(lena koliclna Iz wake bu!otine posebno. Precnlk bu!otlne mora bltl uskla.(len Ia precnikom najveeeg zrna.
Kod lell!!a ,jednostavne gra(le" (homogenog laltava) uzorak Ie uzlma na svaklm 5 m.Kod lellha ,,slolene gra(le" (nehomogenog sasteva) uzorak se uzlma po Ilojavima IlIkcljama.
Uzlmanje uzoraka prlrodnog agregata Iz Idllta u eklploataclji
Uzorcllz Idl!ta u eksploataciji uzlmaju Ie:
- Iz lemte,- sa deponlje,
- la trake,
- Iz bunkera (slpkl),
8.2.1
8.2.2
185
Uzlmanje uzoraka Iz Idllta u eksploataelil vrll sa zasecanJem brazde u otvorenom profUu. Kod lelilta
"iednostavne grade" homogenog sastava brazda II ravnomerno za.ea od vrha do dna dok II ne dobliepotrobna kol"~lna poiadlnaenog uzorka. 8rol brazdl, njihova Ilrlna I dublna zavlso od vellelne 1001Ita,po.
trebne koUelne skupnog uzorka I krupnoet zrna agregata. Kod leilita ,,slolene grade" nehomogenog sas.tava uzorak za Ispitlvanje . uzima na 1st! naeln metodom brazde po slojevl.ma iii sekvencama. Uzetlskupnl uzorak mora reprezer,tovati stvarno stanje u leliltu, ti. kolielnskl odnos uzorka Iz pojedinih sloje.
va mora Imatl odgovarajutl odnos u leliitu.
Naein uzimania uzoraka sa deponije zavisl od velielne I obllka deponije I kod deponlja oblika zarubljene.
kupe (slika 3) poiedlnaenl uzorel za ispltlvanje uzlmaju sa sa vita mesta I Iz razlieltlh dubina deponlie.Broj masta la kojih sa uzlmalu poiedlnaenl uzorel zavlll od v,lIeln, deponlle I potrebn, kouelne Ikupnog
uzorka.
Kod deponija oblika kupe skupnl uzorak &gregata za Ispitlvanje sastoji Ie od vita poledlnaenlh uzoraka
uzetih sa vita mesta I iz razlleltih nlvoa kupe. Da ne bi dollo do segreglranla materljala potrebno Ie korl.
stiti vatu dasku iii 11mkojl 51horlzontalno zabode u deponiju I Ispod njegs se uzlma pojedlnaenl uzorak,
kako Ie to prikazano na sliei 4.
(.//LV/;://;I;;L/:~//:~Y~I/~Slika 3
Slika 4
8.2.3 Uzlmanle poledlnaenlh uzoraka prlrodnlh agregota II trake na soparaeljama vrillt vila puta u razlleltlm
vramensklm Intorvellma. Uzma la Iva kollelna matorljala II odro"ena dullna traka III vila traka, ako 10
Istovrameno uzlmaju na Ispltlvanja agregatl razllelta vellelne zrna.
Uzlmanle poJedlnaenlh uzoraka prlrodnlh agrogata Iz bunkera (slpkll vrll sa Ispod IImog otvora g<JeIematerljal Ispuha. Iz bunkera se mora uzetl veea kolielna materljala kola se na lieu mesta eetvrtanjem
skratuje na kolielnu Ikupnog uzorka.
Uzimanje pojedinatnlh uzoraka prlrodnlh ugra(Jenlh matedjala (ugra(Jenih bezdodatka vezlvnog sredstval,
u zavlsnostl od povrline sa koje 51uzimaju uzorei, obavlja se prema rasporedu datom na sllkama 5 I 6 nanaein prlkazan n a slie! 3.
8.2.4
8.2.5
9 Uzimanje uzoraka drobljenih agregata
Uzorel droblienih agregata uzlmaju so:
- sa trake,
- iz bunkera,
- sa deponlje,
- kao ugra(Jen materiial.
186 . ~
9.1
9.2
Uzorcl drobljenlh agregata sa trake uzimaju se na 1stI na~ln kao no je dato u t. 8.2.3.
Uzorcl drobljenih agregata uzlmaju se Iz bunkera na Isti n~ln kao ~to je dato u t. 8.2.4.
9.3
9.4
Uzimanje uzoraka drobljenlh agregata sa depanlje obavlja se u svemu kako je utvr"eno u t. 8.2.2.
uzlmanje uzoraka drobljenlh Igregata kao ugra"enog materijala (ugradenog bez dodatka vezlvnlh sredsta.va). u zavl.nostl od povrllne .a koje .e uzlmlju uzorcl. obavljl 58preml rasporedu datom nl .lIkama 5 I
6 a na na~ln prikazan na slid 3.
10 Uzimanje uzoraka prirodnih i drobljenih agregata koji su isporu~eni na gradilihu i za gra.
dilihe
10.1
Uzord prlrodnlh IIIdroblJenlhIgrogatl kojl.u Isporu~onlnl gradlll~tuIIIza gradIII!!.uzlmaJu.0:
- sa deponlje.
- Iz vagona IIIkam"'na.- sa broda.
Uzlmanjo uzoraka prlrodnlh I drobljenih kamenlh Igrogata kojl se nalaze u doponljl na gradili!tu obavlja
so u .vemu kako je dato u t. 8.2.2.
10.2 Uzlmanje uzoraka drobljenlh ill prirodnih kamenlh agregata kojl 51 nalaze u kamlonu IIIvagonu obavlja
so tako !to so uzme vl~ pojedlna~nih uzoraka sa razll~ltih mesta I nlvoa u vagonu odnosno kamionu.8roj mesta zavisl od vrste materijala I veli~lne kamlona ill vagona. a raspored mesta uzl""anja mora
blti Istl III sll~an kako je prikazano na silkama 5 I 6.
Silka 5
Slika 6
.10.3 Uzimanjo uzoraka prirodnlh ili drobljenih agrogata kojl se nallze na brodu oblvlja so na I.tl nl~ln kao
kod uzimanja agregata Iz vagona, s tlm no broj mlSta pojedlna~nih uzoraka mora bitl ve~1zbog ve~e koll-
~Ine agregala koja se nalazl na brod~.
11 Pakovanje uzoraka
Ambala1a u kojo) so agregatl I kamen ~Iiu za Ispltlvanje treba da Ie dovoljno ~vrsta da bl mogla dapodnese I grubo rukovanje. e da no pretrpl one~enje usled kojeg bl mogao da bude Izgubljen me koji
deo uzorka, uklju~iv~i I najsitnlje ~estice.
187
Zo prlrodnl I drobllonl ooroool korllto so plostleno vro~o, drvonllinduell motolno burad. KaelaIe u plte.n)u Iltln 10raO.t, ulorello pakuju u pllllieno vro~ kojo so ..tlm IIlvl)oju u odoov.ralu~a ..nduke.
Svokl ulorak (poko!) mor. bltllpolll n. vldnom meltu I..no obolo18n olnlkom kololo n.vedonl u ..pl.
sniku 0 ulimanju uloraka.
U svako pakovanje (sanduk, vreea iii bure) mora se staviti etiketa na kolo) su Ispisanl svi podad 0 uzorku(olnaka ulorka, broi, nalalilte-mesto uliman)a ulorka 1 datum). List mora bltllsplsan olovkom eljaje boja otporna na vodu ill se stavlja u plastienu vreeieu da bl 58 osigurao od vode, tl. podad sa etikete
moraju ostati eitljivi i posle transporta ulorka do laboratorije.
12 Zapisnik 0 uzimanju uzoraka
Zapisnlk 0 ulimanju uloraka prilde se Ul ulorke, a mora da sadrll sledeee podatke:
- vrsta uloraka (kamen, prirodnl agregat,drobljenl agregat),
- poreklo materijala (naliv proilvodaea materi)ala, naliv nalalilta, naliv gradili~ta),
- mesto ulimanja uloraka (kamenolom, deponlja, bunker, vagon I dr.).
- natin uzorkovanja.
- oznaka uloraka, broj uzoraka I kollelna,
- namena materijala,
- tehnleki uslovl po kojlma 58 I,pltuje,
- kod uzlmanja uzoraka drobljenih materl)ala nl drobillenom postro)enju U laplsnlk 58 obavezno nl'vode I podael 0 naelnu otpra~lvanj., vremenskim uslovlma, re!imu drobljenj. I k~.lItetu kamena,
- datum I mesto.Zoplsnlk 10 lost.vl). u Irl prlmorko I mor. bill potpilin od str.n. Ilruenog lie. I.bor.lorl). ..dufonog z.
uzimanje uzoraka, predstavnlk. prolzvo(!aea materijala odnosno Izvo(!aea radovo, 0 po potrebll od stro.
ne predstavnika nadzorne slulbe odnosno Investitora.
N. Olnovu mllljlnJ. Aepubllekog ..krl1arlj8t. U kulturu SR Srblj. br. 413-81/74.02 od 4.111974. n. plet... pora N prom.t
~tampa Savilni lsvod z. I1:lndardizeciju- Beogr.d
188 Ukupno etrano 10
JUGOSLOVENSKISTANDARD
- prillen08
od 1990-08.04
LABORATORUSKO ODREDlVANJEBRZINE IMPULSA
I"ULTRAZVUcNIB ELASTIcNIBKONSTANTI STENA
JUSB.B8.121
1990.
,
p,."Unik br. 06-93J88 ocI1990-Q4.03;Slulb8ni list SFRJ. br. 23/90.
LIIboriltory deter..LDllt.Loa of pulse veloc.Lti8s .rtd uItr.sODic 81.stic CODBt.DtS ofrock
1 PREDtfET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje oprema i postupak za laboratorijsko merenje buineimpulea longitudinalnih i transverzalnih talasa u steni kao i odredivanje ultra-zvucnih elastienih konstanti izotropne stene ili stene koja pokazuje neznatnuanizotropiju.
2 PODRUCJE PRIMENE
Ova se metoda koristi za merenja brzina talasa u anizotropnim i izotropnim stena-IDa, iako na brzine dobijene u izrazito anizotropnim stenama mogu imati uticajafaktori kao ato eu p~avac, daljine puta i precnik pretveraee.Ultrazvucne elastiene konstante izracunavaju se iz izmerenih talasnih buina izapreminske mase. U standardu je utvrden ogrsnicavajuci,stepen snizotropnosti zskoju su dozvoljeni prorseuni elssticnih konstsnti kso i postupci zs odredivsnjestepena anizotropnosti.Metoda nije pogodna za merenje prigusenja ~slsea nspona. Brzine impules mogu .ekoristiti za odredivanje elastienih konstanti materijala s visokim stepenom ani-zotropij., ali takvi postupei ovd. nisu opisani.N8pOI8ena: Osnovn. prednosti ultrazvuenog ispitivanja su u tome !ito dsje buine
longitudinalnih i transverzalnih talasa,kao i vrednosti za ultrazvueneelastiene konatante n.taknutih homogenih izotropnih uzoraka. Elastienekonstante se ne smeju raeunati zs stene s nsglaienom anizotropnoscu po.stupcims opisanim ovom metodom. Vrednosti elastienih konstanti eesto sene slaiu a vrednostima utvrdenim statickim laboratorijskim metodama ilimetodua "in situ". Slieno ovame merene talasne brzine ne moraju sealagati aa eeizmickim brzinama, ali pruiaju dobre sproksimacije. Ultra-zvuena procena osobina stena korisna je za preliminarnu prognozu sta-tiekih osobina. Metoda je kortans za oconjivanje ef~katR jednoosnog na-
'prezanja i zasicenosti vodom na brzinu impulsa. Ove osobine su od ko-risti za inienjersko projektovanje.
3 orm ODREDBE
3.1 Brzino longitudinalnog taloss je br:z:ina dilatacionog taloss. To je brzinaprostiranja longitudinslnog tsloss u sredlni koja je prakticki heskonscna 11 po-preenom pravcu. Ova se brzina ne moze shvatiti kao brzina u prizmi.
3.2 Elastiene konstante odredene ovom metodom nazvane su ultrazvuenim, posto su'frekveneije impulsa iznad cujne graniee.Pojmovi "zvueni" i "dinamieki" se katkada koriste za ove konstonte, ali ih neopisuju taeno. Postoji i mogucnost da se ultrazvucne elastiene konstante rszliku-ju od onih dobijenih drugim dinamiekim motodsms.
I Udaaj. SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
JUS B.B8.121-1990 189
,
4 Af'AKA'J'UHA
4.1 Aparatura za iapitivanje (alika 1) mora imati elektronske komponente i zaiti-
~ene provodnike a odredenom impedanaom radi oaiguranja efik.anos preno.. enersi-ja. Da bi ae aprecil0 oite~enje .parature, ne ameju biti premaieni ulazni napo-
nL
4.1.1 G e n era tor imp u 1 a .a
Ova jedinica ae aaatoji od elektronskos seneratora impulsa i apoljnih pojaCivaca
napona ili struje ukoUko je potrebno. Izlazni napon obUlta pravougUh impulsa
ili sinusoidalnog talasa je zadovoljavajuci. Generator mora imati izlazni napon
a maksimalnom vrednoi~u nakon pojacanja od najmanje SO V uz optere~enje impedan-
se od SO n. Pozeljna je promenljiva sirina impulsa i to u rasponu od 1 do 10 ~s.
Ritam ponavljanja impulsa meze se fiksirati na 60 ponavljanjs u sekundi ili ma-nje, iako je preporucljiv raspon od 20 do 100 ponavljanja u seltundi. Generator
impulsa taltode mora imati izlaz oltidackih impulsa (za oltidanje osciloaltopa). Hora
postojati mogucnost za promenljivo Itainjenje izlsEs glavnol impulsa u odnosu na
izlaz o~idacltog impulsa, i to u minimalnom rasponu od 0 do 20 ~s.
r--I
lolo I'I vreMnskoI kltnlenje
L-
r---:--- -,I EI ektronskl II broja~ I
Pretpoj.elv.eI
iII..J
Generator lapoln
hln GllYn!.o:k! da~a 11hz
---
~j.e
Uzorakstene'
~Pr!jellllik
~kretanje Z~1!.n1!
N8p088Da: Komponente prikazane isprekidsnom linijom su prema izboru. zaviano cdmetode merenja vremena putovanja i naponslte osetljivosti oscilosltop~
~,.. SUlta 1 - ~ematski dijsgram aparature
2
190JUS 8.88.121-1990
4.1.2 Pre t v a r a c i
Sastoje se od odasiljaca koji pretvara elektricne impulse u mehanicke impulse i
prijemnika kojvpretvara mehanicke impulse u elektricne. Uslov! okoline keo ito
je okolna temperatura, vlaga, vlaznosti i udar moraju se uzeti u obzir pri izbo-
ru pretvaraekog elementa. Po pravilu to su pijezoelektricni elementi, al! moguodgovarat! i magnetostr!kc!oni element!. P!jezoelektricni elementi tipa debl~!-
na-prostiranje stvaraju i registruju pretezno energiju longitud!nalnog ta18so:
pijezoe1ektricni elementi tipa debljina-sm!canje preporucuju se za merenje tran-sverza1nog talasa. Najceice koriiceni pijezoelektricni materija1i ukljucuju ke-
ramiku poput olovnog cirkonat-titanata za prit!sak ili smicanje i kristal9 poput
kvarca sa a-c rezom za smicanje. Da bi se smsnjila rssipsnja i slobo definisenje
prvih dolazeka prijemniku, odeiiljee mora biti projektovan da stvara telasne du-
zine bar tri puta duze ad proseene velieine zrne stene.
Napollena: Talasne duzine je brzina talase u uzorku stene podeljena rezonantnomfrekvencijom pretvaraca. Najceice koriicene frekvencije krecu se !zme-
du 75 kHz i 3 MHz.
Pri laboratorijskom ispitivenju moze biti prikledno koristit! pretvarec~p elemen-
te bez kuciita. Medutim, ukoliko je izlezni napon prijemnika nizak, element mora
biti u metalnom kuc!8tu (uzemljenom) radi smanjenja lutajucih elektromagnetnihsmetnji. UkoUko je potrebna zaStita od mehenickih oiitecenja, odesiljec keo i
prijemnik mogu se zaitititi pomocu metalnog kuciita. Ovo omogucuje da posebni do-daci pretvaraekog elementa menjaju svoju osetljivost ili umanje zvonjenje. Osnov-
ne karakteristike elementa u kuciitu ilustrovane su na slici 2. Prenos energije
izmedu pretvarackog elementa i opitnog uzorks moze se poboljisti maiinskom obra-
dam ili poliranjem povriins prednje i zednje ploce uc!nivsi ih glatkim, ravnim i
paralelnim, izradom ploca od metala kao npr. magnezijuma cija je karakteristicna
impedansa bliska onoj kod uobicaj~nih tipova stena, izradom prednje ploce ito je
tanje moguce, keo i spajanjem pretvareckog element'a sa prednjom plocom tankim
slojem lepka koji provodi elektricitet, s preporukom da to bude epoksidnog tipa.
Brzine impulsa moguce je takode utvrditi za uzorke podvrgnute jednoosnom naponu.
Kuciita pretvereca u ovom slueeju takode sluze keo pritisne ploce, te se kon-
struiSu s debelim ploe8ma redi osigurenja j.ednolikog opterecenja na krajevimauzorka. Stanje napona kod mnogih tipova stena ima znacajnog uticaja na brzine ta-lasa. Stene "in situ" su obicno u napregnutom stanju, pa stoga ispitivanja podnaponom imaju praktican znacaj.
Zadnjaplata
~ilindriCni zid
/"""""""// /
~Iprlkljucak
.
Pretvarackl el ellen!/
/Prednjaplaea
/
/
/
Zica e1ektrienoq /Lepak
voda /
"""""""/
Slika 2 - Osnovni delovi odasiljaca ili prijemnika u kuciitu
3
JUS B.B8.121-1990 191
4.1.3 Pre t p 0 j a c a v a c
Naponski pretpojacavac koji je potreban ako je izlazni napon prijemnog pretvaraca
re1ativno nizak ili ako su jediniee za indikseiju i merenje vremena relativno ne-
osetljive. Radi ocuvanja brzih porasta vremena, frekventni odziv pretpojacavaca
ne sme pasti za nize od 2 dB unutar raspona frekvencija izmedu 5 kHz i 4 x rezo-
nantnn frekvencija prijemniks. Unutrssnji sum i pojscsnje takode se morsju uzeti
U obzir prilikom izbora pretpojacavaca. Oaciloskopi aa lz1azom vertlkalnog sig-
nala mogu Se upotrebiti za pojacanje signala za eleKtronskl brojac.
4.1.4 J e d 1 n 1 c a
men az a i n d 1 k a c 1 j u 1 z a mer e n j e v r e -
Naponski impuls primenjen na prednjl pretvsrsc i izlazni napon iz prljemnog pret-
varaca pokazace se na katodnom osciloskopu radi vizuelnog osmatranja oblika ta-
lala. Olcllolkop morl iroatl U Iuitlnl rlvan odzlv lzmedu frekvenclje od 5 kHz 1 4
x rezonantne frekvencije pretvaraca. Horaju postojati dvoltrukl snopovi ili dvo-
struki tragovi tako ds se dva tslasns obllks mogu prikazsti istovremeno s njihove
amplitude kontrolisati odvojeno. Osciloskop se ukljucuje putem okidnog impulsa iz
generatora impulsa. Jedinica zs merenje vremena mora biti u mogu~nosti da meri
intervale izmedu 2 ~s 1 5 ~s s tacnoscu od jednog stotog dela. Preporucuju se dye
slternativne vrste jedinice za merenje vremona, a njihova odnosna mests prikazana
su tackastim okvirima u blok-dijagramu na sliei 1 (elektronski brojac opremljen
za merenja vremenskih intervala ill kolo za vremensko kasnjenje, kao npr. gene-
rator kontrolnog promenljivog kssnjenja ili uredaj za zakssnjeno ispitivanje na
osciloskopu) .
Kolo za merenje vremena prolaza mora biti redoVno bazdareno u zavisnosti od nje-
gove preciznosti i linearnosti unutar raspona instrumenta. Bazdarenje mora biti
kontrolisano u odnosu na signale emitovane iz kalibracione radio-staniee. Bazda-
renje kola za merenje vremena mora se vrsiti bar jednom mesecno,kao i nakon bilo
kakvog jakog udara koji bi instrument pretrpeo.
s UZORAK ZA ISPITIVANJE
S.1 Priprema uzorka
Priprema uzorka mora biti obavljena veoma paz1jivo. Buhnjc jezgra, rukovanje,
seconje, bruhnje i poliranje mora biti izvrhno s pdnjom kako bi lIa IIvole nn
najmanju meru mehanicka oste~enja izazvana naprezanjem i toplotom. Uzorak ne sme
da dode u dodir sa drugim tecnostima osim vode i veznog sredstvi koje Se postav-
lja izmedu uzorka i pretvaraca za vreme ispitivanja.
Povrsina pod pretvaracem mora biti tako ravns ds sonda deb1jine 0,025 mm ne moze
pro~l ispod lenjira postav1jenog na povrsinu. Dve naspramne povrsine na koje ~e
se smestiti pretvaraci moraju biti paralelne u okviru 0,1 mm/20 mm 1ateralne mere
(slika 3).
Ukoliko merenje brzine impulsa treba izvesti duz precnika jezgra, tada se gornja
tolerancija odnosi na paralelnost dodirnih linija izmedu pretvaraca i zakrlvljene
povrsine jezgra stene. Sadrzaj vlage uzorka za ispitivanje moze uticati na izme-
rene brzine impulsa (t. 6.2). Brzine impulsa mogu se odredlti na uzorku za stene
susene u pe~i (0 ~ zasi~enje), u zasi~enom stanju (100 ~ zasi~enje) ili u bilokojem stanju izmedu ovih. Ako treba odrediti brzine impulsa za stenu istog stanja
vlaznosti kao sto je dopremljena ili kakva postoji pod ;emljom, mora se voditi
racUDa kod pripremnog postupka da se sadrzaj vlage ne promeni. U tom slucaju mora
S8 ataviti "zorak i uzorak %a ispitivnnjo"
vodonnpropu8n~ vrn6~ 1]1 ih prnmnznti
voskom i primenit! suve ~ostupke za pripremu povriine. Ako se traze rezultat! za
uzorke susene u peei, temperatura'u pe~i ne sme preei 66DC, a ako se trazi rezul-
tat za 100 ~-tnu zas,ieenost uzorak mora ostati uronjen u vodu do trenutka ispi-
tivanja.
4
192 JUS 8.86.121-1990
\FPretvultl
B
UlOuk ZIIlpltlVlnj.
A
SUite 3 . Paraleln9at - A ne ame odatupati od B za vUe od 0,1 mID za svakih20- Urine C
5.2 Ogranicanje -re
Odnoa iZDIedu duzine pute impulse i ~inimalne lsteralne mere ne ame biti veci od5. Kogu~e je da se za visoke vrednosti ovog odnoaa ne mogu izmeriti pouzdane br-zine impulsa. Dulina puta impulaa kroz stenu mora biti bar 10 x prosaena veliei-na zrna kako bi se lIogla odrediti tacna proseena brzina proatiranja. V8liCinazrna uzorka stene, prirodna rezonantna frekvencija pretvaraca i minimalna late-ralna mera uzorka su medusobno zavisni faktori koji uticu na rezultate ispitiva-nja. Talasna dulina koja odgovara dominantnoj frekv'nciji impulsnog niza u stenipriblizno je povezena s prirodnom rezonantnom frekvencijom pretvaraca i brzinomproatiranja impulsa (pritiska ili sm~eanja) na sledeci nacin:
v~...- (1)f
gde je:~ . dominantna talasna duzina impulsnog niza, 11metrima,V - brzina prostiranja impulsa (pritiska ili smieanja), u metrima u sekundi,f - prirodna rezonentna frekvencija pretvaraca, u hercima.Najmanjalateralna mera uzorka za iapitivanje mora biti bar 5 x talasna duzinalongitudinalnog talasa tako da ae meri stvarna brzina dilatacionog talua, tojest:
D ~ 5 X , (2)
gde je:D - minimalna lateralna mera uzorka za ispitivanje, u metrima.
,Talasna duzina mora biti bar 3 x prosecna velieina zrna taka da je
X ~ 3 d, (3)
gde je:d - proaeena velicina zrna, u metrima.
5
MereU CI
DuUna ulOrk., L
\2,7 25,4 3&,\\0,16
~7,62 0,508 ,,;Q
E.: ..
2 0,38\c
&:II5,08~.IC i
~Q254 ..... {!
2;JI.0,\27 :
0 0.508 \.016 \,5~ 2Pll
JUS B.a8.121-1990 193
Jednacine I, 2 i 3 mogo se kombinovati tako da daju zavisnost za 10ngitudina1neta1ase na sledeci nacin:
d ~ 5 (Vp/f) ~ 15 d, (4)
gde je:Vp - brzina prostiranja impulsa (longitudinalnog), u matrima u sakundu.
Posto su Vp i d osobine materijala, f i D se moraju odabrati tako ds zadovolje
jednacinu 4 (sliks 4) za svaki uzoraK za ispitivanje. Za bilokojuodredenuvr~d-
nost Vp/f dozvoljene vrednosti precnika uzorKa D leze iznad dijagonalne crte ns
slici 4, dOK dozvoljene vrednosti velicine zrna d leze ispod dijagonalne crte. Za
odredani precnik, dozvoljena vrednosti duzine uzorka L laze leva od dijagonalnecrta.
brztn. prosl:iranja V,-P...
rezonantna frekvencija f
Slika 4 - Grafikon koji pokazuje dozvoljene vrednosti precnika uzorka i velicinezrna u odnosu na odnos brzine prostirenje i rezonsntne frekvencije
6 POS1UPAIt
6.1 Odre4ivanje duiiDe puta i zapremiDske .ase
Oznsci se polozoj pretvaracana uzorku taKo de linije koje speja srediRta pretve-rackih kontaktnih povrsina nije nagnuta za viAe od 2° (priblizno 1 mm na 30 mm) u
odnosu ne pravac upravan na bilo koju od povrsina. Tada se izmeri duzina puta im-pulsa od srediSta do srediSta pretvorackih kontaktnih povriine .. tacnoicu odO,l~. Masa, zapremina i zapreminska masa uzorka za ispitivanje potrebne su zaproracun ultrazvucnih ela~ticnih konstanti kao i poroznosti i stepena zasiceno-st!. Odredi se zapreminskaliasa uzorks zs ispitivanje iz' merenje njegove mase izapremiDe izracUDate iz prosecnih spoljnih mera. Odredi se masa i prosecna mera stacnoscu od 0,1 ~. Izracuna se zapreminske mesa pomoF.1\",obraaca:
WtP" -
V(5)
6
194JUS B.B8.121-1990
ade je:p
- zapreminska masa, u kilogramima po kubnom metru,
Wt - masa uzorka za ispitivanje, u kilogramims,
V -zapremina ispitnog uzorka, u kubnim mecrima.
6.2 Prividn8 poroZDoot i otopen F.nOi~ODjn
Odredi se prividna poroznost i stepen zasi~enja stone koja se i~pitllje i zabela!e
tako dobijeni rezultati.
6.2.1 odredi se masa uzorka s tacnos~u od 0,1 ~.
6.2.2 Osuii se uzorak do konstantne mase u ventiliranoj suinici na 105 f 2DC ilipod vakuumom na 66 :i:DC i izmeri nakon isusenja s taenos~u od 0,1 ~. J<OnstllDtna
masa js postignuta kad gubitak u 6-sstnim intervalima susenja ne pre In" I 0 ,I ,.
konaens mase. Ako se koristi temperatura susenja od 105 DC, odredi so vla!nost
posle merenja brzina talasa.
6.2.3 Potpuno se uroni uzorak pri vakuumu u f11triranu 11i destilisanu vodu na20 t 5 DC U trajanju od 24 h. Po iateku ovog vremena izvadi se uzorak iz vodenog
kupatila, povrsinaki se osusi vlaznom krpom i odredi njegova maso R t8enos~u od
0.1 X, Do bi .e 08il\lra1o zasi~lInost vrati''''
u:r.orak u vndonn k\lpotl1o pri vn-
kuumu i odrsdi njegovn mnsa no ,lielln nIIe!n 1.R 14-sntnl! !nterv/llo dok pov"~/ln.l"mass izmedu dva merenja ne prede 0,1 ~ konaene mase.
6.2,4 Prividna poroznoat izraeunava se prema obroscu:,
P =(Ws - Wo)
V . ,w
(6)
Ideje:P
-prividna poroznost, u procentima,
Ws -masa zasicenog uzorka, u gramima,
W-
masa uzorka susenog u susnici, u gramima,0
37w -
jedinicna masa vode, 1,00 g/cm ,
V - zapremina uzorka odredena prema t. 6.1, u kubnim centimetrimn.
6.2.5 Stepen zasi~enosti vodom izracunava se prema obrascu:
(Wt - Wo)
S =(Ws - Wo)
(7)
gde je:S -
stepen zasi~enosti, u procentima, j
Wt -masa uzorka kad su izmerene brzine, prema t. 6.1, u gramima,
Wo - masa uzorka susenog u susnici, u gramima,
Ws -masa uzorka zasicenog vodom u Iramima.
6.3 Odredivanje vremena putovsnja iIopu1sa
6.3.1 Poveea se izlazni napon generatora impulsa, da bi se dobilo pojacanje poja-
civaca i osetljivost osciloskopa i brojaca na optimalni nivo, dajuei strmiji im-
pulsni front kako bi se omogu~ilo tacnije merenje vremena. Optimalni nivo je od-
mah ispod nivoa pri kome elektromagnlltski sum dostigne nepodnosljivu jacinu ili
ukIjuei I>iojac pri njegovoj najnUoj osetljivosti okidanja. Nivo iiumS"ne sme biti
viiii od jedne desetine amplitude prvog vrha signala od prijemnika. Izmeri se vre-
me putovanja s tacnoii~u jedoog stotog dela za longitudinalne talase i jednog pe-
deaetog deja za transverzalne talase i to koriste~i kola za kasnjenje vezana a
7
JUS 8.88.121-1990 195
osci1oskopom (t. 6.1.1) i1i podesivsi brojac na njegovu najvisu upotrebljivu pre-
ciznost (t. 6.3.2).
6.3.1.1 Osci1oskop se koristi sa kolom za vremensko kasnjenje da bi se prikazao i
direktan impu1s i prvi dolazak predanog impulsa, kao i izmereno vreme putovanja.
Karakteristicno je da se prvi dolazak prikazan na osciloskopu sastoji od zakriv-
ljenog prelaza iz horizontalnog traga nultog napona kojeg sledi strmi, vise-manje
linearni, trag. Izabere se prvi prekid na dosledan nacin u odnosu i na opitno me-
renje i na odredivanje nultog vremena. On se odabere ili na pocetku podrucja za-
krivljenog prelaza ili na preaeku nultog napona s pravim delom pozicija prvog do-
laska.
6.3.1.2 Brojac se pokrene direktnim impulsom datim odasiljacu i zaustavi sa prvim
dolaskom impulsa koji dospe do prijemnika. Posto je potrebna promena napona da
ukljuci brojac, on ne moze precizno osetiti prvi prekid impulsa. Da bi se posti-
glo ato je moguee preciznije merenje vremenskog intervala, poveea se osetljivost
okidanja brojaca do optimuma a da se pri tom ne izazove lazno okidanje spoljnim
elektricnim sumom.
6.3.2 Odredi se nulto vreme kola koje ukljucuje oba pojacivaca i opremu za mere-
nje vremena putovanja i izvr~i korekcija izmerenih vremena putovanja. Ovaj faktor
ee ostati konstantan za datu stenu i nivo napona ako se ne menjaju karakteristike
kola. Odredi se nulto vreme kako bi se otkrila bilo kakva promena, 8 ono se odre-
duje atavljanjem pojacivaca u direktni kontakt jedan s drugim 1 meronjcm direk-tnog vremona kasnjonja 111 mereei privldno vremo putovanja za noki homognni mate-
rijal (npr. celik) kao funkciju dutino, pa potom iskoristivsi kao korokcioni tak-
tor presek pravca kroz tacke podataka s nultdm dutinom..
6.3.3 Kako je prvi predati signal longitudinalni talas, njegova'detekcija je re-
lativno laka. Dolazak transverzalnog talasa moze, medutim, biti prikriven vibra-
cijama od zvonjenja pojacivaca i refleksije longitudinalnog talasa. Amplituda
tran,vlrzalnog tala.a U odnOGU na longitudinalni tal.. moil II povlcati i nj'govtrenutak dolaska odrediti s vecom tacnoseu pomocu elemenata transverzalnog poja-
civaca. Ovaj tip elementa atvara neku pritisnu energiju tako da se oba tolasa mo-gu ustanoviti. Prenos energije izmedu uzorka i svekog pojacivacB mote se pobolj-
sati primenom tankog sloja veznog sredstva, kao sto je npr. fenil-salicilat, vi-
sokovakuumska mast ili smola, kao i pritiskanjem pojacivaca na uzorak malom pri-
tisnom silom.
6.3.4 Za uzorke podvrgnute jednoosnim naponskim poljima prvi dolasci longitudi-
nalnih talasa obicno su dobro definisani. Hedutim, tacno odredivanje prvih dola-
zaka transverzalnog talasa za uzorke podvrgnute naponu komplikuje se oblikom pro-
mana na granicnim povrainama na bilo kojoj strani prednje ploce,kao i na slobod-noj granicnoj povrsini uzorka. Dolasci transverzalnog talasa su stoga teski za
otkrivanje, pa je za tacno ocitavanje potrebno iskustvo.
6.4 Ultrazvucne e1aatiene konstante
Stena mora biti izotropna a moze imati samo neznatan stepen anizotropnosti akotreba da se racunaju nadzvucne elasticne konstante. U ,cilju procene stepena ani-zotropnosti stene izmeri se brzina transverzalnog talasa utri ortogonalna smera,a i u cetvrtom smeru pod 4S~ od bilo kojeg od prethodna tri smera ukoliko je po-trebna provera. Uz iste geometrijske uslove urade se ova merenja ili izmedu rav-
nih paralelnih povrSlna ili parsleino precniku cilindrs. Jednacine u t. 7.2 zaizotropnu sredinu ne smeju se koristiti ukoliko bilo koja od tri brzine transver-zalnog talasa odstupa za vis~ od 2 % od njihove prosecne vrednosti. Greska u vre-
dnostima E i G (t. 7.2) usled ili anizotropije ili eksperimentalne groske u tomslucaju obicno neee preei 6 %. Najveca moguea greska u .vrednostima~, ~ i K zavi-
si u najveeoj meri od relativne vrednosti v i v'. kao i od grnAaka ogieda i ani-
zotropije. Kod uobicajenih tipova stena prdPcenat greske za ~, A i K 'moze dostiei
i veee vrednosti ad 24, 36 i 6. Kod veee anizotropijemaguei procenat te greskeza elasticnekonstante biee jos veei.
.
8
196JUS B.B8.121-1990
7 PRORAetJNl
7.1 Brzine prostiranja longitudinalnog i transverzalnog talasa v i va izracuna-
vajuae pramaobraacima:p
Lv = P-.p
TP
(8)
Lsv =-aTa
(9)
gde je:v
-brzina proatiranja impulaa, u mat rima u aekundi,
L -duzina putovanja impulaa, u mat rima,
T - efektivno vreme putovanja impulsa (izmereno vreme minus korekcija nultog vre-
lIena), u aekund8lla,
a indekai pia oznacavaju longitudinalni odnoano trenaverzelni telas.
7.2 Izracunaju se ultrazvucne elasticne konstante kako sledi:
[ P v: (3V~ - 4V:) ]
E .(V2
-v2)
p a
(10)
gde je:E - Jungov (YOUDg)lIodulelasticiteta,u paskelima,p
- zapreminskalIasa,u kilogramimepo kubnOlllmetru.
G = 'p'v2s
(ll)
gde je:G
-modul krutoati ili modul smicanja, u paske lime.
(v2- 2v2)
P s(12)J.I =
2(v2-
2v2)p s
gde je: .
J.I.-Poasonov (Poissonn) koeficijent:
>. =p (v2
-2v2)
-- . P s(13)
gde je:>.- L8IIeova (Lamee) konstanta, u paskalima, i
p (3v2-4v2)
P sIt= (14)
3
gde je:It - !DOdul gustine, u paskalima.
9
JUS B.B8.121-1990 197
8 IZWATAJ 0 ISPITIVANJU
Izveitaj 0 ispitivanju mora sadrzati sledece podatke:
#' identifikaciju uzorka za ispitivanje ukljueujuci tip i .lokaciju stene,
- zapreminsku masu uzorka za ispitivanje,
. prividnu poroznost i stepen zasicenoati vodom, u procentima,
- stepen anizotropnosti izrazen kao maksimalni procenat odstupanja brzine longi-
tudinalnog impulsa od proseene brzine odredene merenjima u tri smera,
- nivo naprezanja uzoraka,
- izraeunate brzine impulsa za longitudinalne i transverzalne talase sa smerom
merenja,
- izracunate ultrazvucne elastiene konstante,
- vrstu lepka izmedu pojaeivaea i uzorka, i
- ostale podatke, kao ito su fizieka svojstva, sastav uzorka, petrografija itd.
ukoliko se odreduju.
~'({1
HI osnovu I!Ujenja Repl1blWroqsekretar!jata za kulturu SR Srb!je br.41J-81/14-02 od 4.111914. ne plaCa se porez na pronetStanpa Savezn! zavod za standardlzac!ju - Beograd
10
---.........
198 Ukupno mana 2
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OIA VEZHON
PlUNENON
od 1982'()7.29
'spitiVinje prirodnog kamel18
OTPORNOST NA OEJSTVO MRAZA
JUSB.B8.001
1982
Pravilnik br. 50-5823/1 od 1982.04-Q8;Slulbeni lilt SFRJ, br. 29/82.
resting of natural rock
Oll1lj standard je nasteo revizijom standarde JUS 8.88.001 Iz 1957. godlne.
1 Predmet standarda
Ovim standartJom SI utvrdule nafin ispitivanja prirodnog kamena u svrhu ocene otpornolti kamena nIdejstvo mraza.
2 Uzimanje uzoraka
Probna tlla IzraduJu Sliz uzoraka kamlna uZltih prIma zahtlvlma .tandarda JUS B.BO.OOI.
3 Probna tela
Probna tela mogu imati pravilan ill nepravilan oblik slifne velifine. Masa pojadinafnog probnog tela mo.
ra bitl Izmedu 150 do 350 g. Kod kamena koji II cepa u plofe kao i obradene plofl fija jl dlbljina
10 mm ill vile, probna tela su duline I lirlne najmanle 100 mm, a kod kamena flje.u plofl dlbljlna ma.nje od 10 mm probna tela .u najmanje dullne I lirine 150 mm.
Za ispitivanjl SI uzima najmanje 5 probnih tela.
4 Uredaji za ispitivanje
Za isptivanje .u potrlbnl sledeci uradajl:
- rashladni uredaj kojim se posti1e minimalna temperatura od -25°C;
- posude za VodUkoje nisu podlolne koroziji;
- vaga s tafnolcu ofitavanja :I:0,01 g;
- termometar.
6 Postupllk
5.1
5.2
Probna tela je potrebno pre ispitlvanja ofistiti vodom I felifnom fetkom i odstraniti labavI delove.
5.3
Probna tlla II zasicuju Vodom do stalne mase prema zahtlvlma standarda JUS B.B8..010 Illm..1 sa taf.
nolcu :I:0,01 g.
Posil potpunog zasieenja vodom probna tela se Izlalu clkluslma smrzavanja I odmrzavanla 25 puta.
Jadan clklu. SI sa.tojl od zamrzavanja probnlh tlla u r..hladnom ure<laju, odmnavanJa potpunlm ura.njanjlm u vodu I pregladom probnlh tela.
II Izdanja SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAaDlZAWU I
Strene 2 JUS 8.88.001199
Smrzayanje u rashladnom ura<laju vrll Ie tako da Ie u probnlm tellma pOltlgne za prlbli!no 2 h tamperltu.
rlod -20°C. Tu tlmplrlturu potrlbno Ie l~r!111 konltlntnom 2 h, pOllI Cogi II prObnllll1 odmrn.Ylju. U proC81UImrllYlnjl probnl tala moraju blliliobodnl, to lelt nl Imeju Ie dotleili. OdmrzaYlnl1
Ie vr!1tako da Ie probnl tell urone potpuno u yodu temperlturl +16 t 2°C, u ko)o) oltalu 2 h.POlle odmrlayan)1 probna tell 18 pregledllu I ukollko )e do!lo do promene lbog Imrzayanja, promene I
Yidpromene moraju 18regiltroyati.
5.4 POlle zavr!enih 25 eiklull probna tela Ie IUM do stalne mase i mere II taenoltu t 0,01g, a lalim 18
ylluelno oeenjule da lI)e do!lo do promene Ilgledl probnog tela IIjuskanje, krunlenle pnklnle).
U zayilnolti od namene kamena i klimaUkih ulloya mo!e se zahtevatl vaei broj eiklull od 25. U tom IIu'eaju Ie posle Ilhteyanag broja eiklull ponavljl pOllupak II t, 6.4 ovog Itlndarda.
6.6
5.6 Kamen je postojan na dejllvo mrala ako nema gubitaka mase i opll8nih promena polla 25, ill propisanogbroja nailmenienih eikl~18 Imrlavanja i odmrllvlnja.
6 Izveftaj 0 ispitivanju
Ilva!!al sadri! podatke 0 broju eiklulIl OC8nu otpornoltl kamen. preml dljstyu mrazi.
Veza la druglm Itandardima
JUS B.BO.OO1 - Prirodni egregati i kamen. Ulimanje ulorlka
JUS'B.B8.010 - Odra<liYI~le vade kolu upijl prlrodln klmln
Nlo..-u mllJenla R_bUCk", OI'''lIerll"'' Ie kul,uN 8R 1Irb11'br. 413-81/74-()2 od 4.1111174. no plat. 01porll no promll
s.- _Inll- Ie rt_llociju - '-rad
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVElNOM
PRIMENOM
ad 1981'()2.12
200
...............
Ukupno .trana 3
bpitivanje prirodnoJi knmeno'ODREj)lV ANJE ZAPREMINSKE MASE SA
PORAMA 1 SUPLJINAMA, ZAPREMINSKE MASE DEZPORA 1 SUPLJINA 1 KOEFICIJENTA ZAPREMINSKE
MASE 1 POROZNOSTI
JUSB.B8.03,2
1980,
Pravilnik br. 31-17505/1 ad 198().11.06; Slutbeni lisl SFRJ, br. 68/80.
Testing of notural stone. Detennlnatlon of bulk density, denslt)', coe!!lclent o! den.ity, and porosity
O-al standard Ie nostao re-I.llom standarda JUS B.B8.032 I. /962. godine.
1 Predmet standarda
Ovim standardom se ulvrduje naeln odredivanja zapreminske mase sa porama I ~lIpljinama, lapreminske
mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapreminske mase i poroznosli prirodnog kamena.
2 Definicije
2.1 Zapreminska masa prirodnog kamena s porama i !upljinama je kolienik njegove lOOse i 7.opremine, 7.ojed
no so porama i !upljinama.
2,2 Zaprem!nska masa prlrodnog kamqna bez pora I !upljina, u suvom stanju, je kolienlk njegove IIlllse izapremine.
2.3 Koefieijent zapreminske mase je kolienik zapreminske mase sa porama i !upljinama i zapreminske mase
bez pora j !upljina.
Poroznosl (apsolutna poroznost) je odnos zapremine pora i !upljina prema zapremini kamena zajedno
5porama i !upljinama, izraten u %. "
2.4
3 Uzimanje uzoraka
Uzorei kamena za izradu probnih tela uzimaju se prema standardu JUS D.80.001.
4 Probna tela
4.1 Probna tela za odredlvanje zaprem!nske.mase sa porama I !uplj!nwna mogu blti pravilnog (koeka, prizma
iii slieno) ili nepravilnog oblika. Ako su probna tela pravilnog obl'ka, nijedna ivica ne sme biti manja
od 40 10m. Ako su probna tela nepravilnog oblika, masa im ne sme bill manja od 150 g.Za Ispltivanje so uzlma najmunje 5 probnll. tela.
Za odredivanje lapreminske mase bez pora i !upljina korlsl! se prah dobijen usitnjovanjem dela mase (oko
50 g) probnih lela na kojima je odredeno zapreminska masa sa porama i !upljinama. Kameni prah moraproli kroz sito sa veUelnom okaca od 0,09 10m (JUS LJ9,OIP) bel oslatka.
Za odredivanje zapreminske mase bez pora i ~upljina uzimaju se najmanje 3 probe.
4.2
s Uredaji i pribor za ispitivanje
5.1 Uredaji i pribor za ispitivanje zapreminske mase sa porama i !upljinama sastoji se od:
- su!nice u kojoj se postite temperatura od najmanje 120 .C,
- vage sa taeno!lu merenjalod :I:0.0 i g,
- suda za vodu koji nije podlotan koroziji,
- hidrostatske vage s taenollu merenja od :I:0,0 I g,
- pomienog merila.
JI izdnnjeI
SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUI
St,ono 2 JUS 8.88.032
5.2
201
6
6.1
Ureilaji i pribor za ispilivanje zapreminske mase bez pora i lupljina sastojl se od:
- su~niee kao u t. 5.1.
- .n.lltI~ke vage I t.~noltu merenjl od :I:0,001 g.
- sita I otvorlma ok.c. od 0,09 mm,
- plknometr. lopremlne 50 em',
- ured.j. za dl'Obljenje ill dezlntegrllanje uzor.kD,
- uredaja z. vakuum.
Postupak
Odreilivanje zapremlnske mase sa porama i lupljlnama na probnim telima pravilnog obUka
Odreilivanje se vr~i merenjem dutina iviea, izra~un.vanjem z.premlne I merenjem mIse posle sulenja do
konstantoe mase u sumiei na temperlturl od 110.C:l: 5 'c. Merenje dutina iviea vrll se I. tlfnoltu od0,25 %, I mase sa ta~noltu od 0, J %. Merenja se vrle na temper.turl od 20
'c :I:2 DC.Izrl~unlvanje se vr~iprem. obrale\!:
.
m."ty =y-
gde je:
"ty - zapreminskamasasa poramai lupljinama,u g/em', zaokrugljenanl 0,01,m,- masa osu~enog probnog tela, u g,
V - zapremlna probnog tela, u em' .
'li:2' Odreilivanje zapreminske mase sa porama I lupljinama na probnim telima pravilnog iU nepravilnog oblika
Odreilivanje se vr~i merenjem mase probnog tela u vazduhu posle lulenja u suSniel do konstantne mase
na temperaturi od 110 'c :I: 5 .C, merenjem mase probnog tela na vazduhu posle zasi~enja vodom do
konslante mase prema slandardu JUS B,B8.010 I melenjem mase vo~om zasl~enog probnog tell po.
mo~u hidroltati~ke vage, pod vodom. Merenja se VIle 18 tl~noltu od :I:0,1 %. nl temperatuII od20.C :I: 2 'c.
a-
Illafunavanje se yrli premo obraseu:
"ty =gde ~e:
(m, - ml) . -.y,;
'Yy- zapreminska masa sa porama i ~upljinama. u g/em' ,zaokrugljena na 0,01,
m, - masa probnog tela osu~enog na vazduhu,
m,- masa vodom zasitenog probnog lela u vazduhu,
ml- masa vodom zasitenog probnog tela uronjenog u vodu,
'Y..- zapreminska masa destilisane vode (uzima se I).
ms
6.3
6.3.1
Odreilivanje zapreminske mase bez pora i lupljina
Odreilivanje
skom prltisku
Probna lela se sule do konstantne mase u su~niel na lemperaturi od IIO.C :I:5 'c. Posle hlailenja masaod 30 g stavija se u piknometar zapremine 50 em' koji je prethodno ispunjen do polovine zapremine
yodom. Voda se sipa 17.b.lrete zapremlne 50 em', I Ispiliyanje se yrll nl 'emperlluri 20.C :I:2°C. Ur.onku piknomelru se trese sve dok ne prestanu i7.llliti mehurlti vlzduha. PO~IOmehuritl vuduhl prestlnu Izla.
. ziti piknornelar 50napun! do oznake yadom Iz birete.
Oslatak vode u bireti. u em' , predstavlja zapreminu probnog tela; Zapreminska masa bez pora I !upljina
izra~unava se prema obrascu:
z a I' rem ins k e mas e be zI'
(j r I I I u 1'1j I n a 1'1 I at mOl fer.
ms'Y'=V
202 JUS B.88.032 SIr.". )
6.J.2
gde )e:
'Y, - zapremlnska mssa bez porsl Cupl)lna,u g/em', zaokrugljena na 0,01,
Ills - masa probnog lela, u g,V - zapremlns probnog lela u em',
Ispilivanje zspremlnske lIIase bez pora t lupljtna pOIllO~U vakuullla
\J piknolllelar mase (mp) sipa Ie probno lelo (pralt) do jedne telvrline plknomelra, merl sa latno~u
od 0,001gl odredl m..a .plknomelral probnog leIa (mp + m,). Zalim Ie dodaje deslilisanavoda livezajedno Ie Izla1e vuuumu, Posle preslanka Izl8lka mehurlta u piknomelar Ie dollje vode do oznake I
odredl masa piknomelra, probnog lela I vode (mp + mu + my).Zapremlnska man bez poral Cupljlna !zratunava Ie prema obrascu:
'Y~. (mp + m.) - mp
50 -(mp + m, + mv) - (mp + m,)
'Ysv
gdeje:
'Y, - zapreminska masa bez pora i lupljlna, u g/em', zaokrugljena na 0,01,
'Y..- zapreminska masa deslilisane vode.
7 Koeficijenl zapreminske mase
KoeOel)enl zapremlnske mase luatunsva se prema luazu:,. 'Yv1=-
'Y,
gde je:
1 - koefieljent zapremlnske mase zaokrugljen na 0,001,
'Yv- zapremlnska masa sa porama I Cupljlnama,'Y,- zapremtnskamasa bel. para Ilupljlna,
8 Odredivanje poroznosti (apsolutna poroznost)......
Poroznosl 50 izratunava prema obrascu:
I'. (1 - ~) ,
100%'Y,
gdeje:
I' - poroznosl Izra!ena u % I zaokrugl)ena na 0,01,
'Yv - zapreminska mas;t sa porama I lupljinama,
'Y, - zapremlnska masa bez pora I lupljina.
9 Izvestaj
U !zve!taj Ie unose dobljene vredno,li i to:
- zapremlnska masa sa porama I lupljinama (srednja vrednosl Ispilivanja najman)e 5 probnih le1a),
- zapremlnska masa bez pora I lupljina (srednja vrednosl ispilivanja najmanje 1 probe),
- koeficijenal zapremlnske mase. dobijen na osnovu srednjih vrednolli zapreminske gusllne 1gusllne,
- poroznosl, dobljena na osnovu srednjill vrcdnosli zaprcminske mase sa porama I lupljlnama 1zapre.
minske mase b~z pora i lupljlna. '
iNa08\OVOmUgenla Republlctol ..belugato u tull",u SR Srble br. 4IJ.../7H)2 oc!4. U 1974. ne ptoCaIe por F'
."'01SlampaS...mi u- u "andudiuciju- BoaI'm
UDK 691.2:620.193.4:004.1 203
JUGOSLOVENSKISTANDARDsa obaveznomprimeDomad 1990.02 -03
Prirodnl kamonISPITIVANJE POSTOJANOSTI NA MRAZU
IncUi-ektna metoda sa rastvoromnntrijum-suJIntn
JUSB.B8.002
1989.
Pravilnik br. 07-93/176 ad 1989-09-19; Sluibeni list SFRJ, br. 67 /89.
Natural stone. Test for soundness by use of sodium sulfate
Ova} standard }e nastao revizi}om standarda JUS 8.88.002 17. 1979. godine.
1 PREDHET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje indirektna metoda za ispitivanje postojanosti prirod-
nog kamena na mrazu upotrebom zasieenog rastvora natrijum-su1fata.
2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIKA
JUS B.BO.OOl - Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata
JUS B.B8.001 - Prirodni kamen. Otpornost na dejatvo mraza
3 UZIKANJE UZORAKA
Uzorei kamena za ispitivanje uzimaju se prema standardu JUS B.BO.001.
Za ispitivanje se upotrebljavaju probna tela pravilnog ili nep~avilnog oblika.
Probna tela pravilnog oblika su koeke mera 5 em x 5 em x 5 em, prizme mera
4 em x 4 em x 16 em ili valjei precnika qd 5 do 7 em, s tim da je odnos precnika
prema visini 1:1..
Probna tela nepravilnog oblika su priblizno iste velicine, cija pojedinacna za-
premina ne sme biti manja od 100 em3 ni veea od 300 em3.
Probna tela se moraju dobro ocistiti i svi labavi delovi odstraniti.
Za ispitivanje se upotrebljava uzorak od najmanje pet probnih tela.
4 ArARATI I PRIBOR
4.1 Sudovi za potapanje probnih tela kamena u rastvor natrijum-sulfata
Sudovi moraju biti od materijala kQji je otporan prema delovanju natrijum-sul-
fata. Velicina sudova mora biti takva da mogu primiti kompletan uzorak jedne ana-
lize i rastvor najmanje u petbstrukoj zapremini potopljenog uzorka. Sudovi moraju
imati poklopee.
4.2 Vaga
Vaga sa mogucnoseu odredivanja mase do 1 000 g i tacnoseu od najmanje 0,1 g.
4.3 SuSnica
Susniea sa moguenoseu susenja do 105 t 5°C.
5 RASTVOR ZA ISPITIVANJE
5.1 Za ispitivanje se upotrebljava prezssicen rsstvor Na2S04'
Spravlja se rastvsranjem tehnickog natrijum-sulfats u vodi, u kolicini dovoljnoj
da bi se obezbedila ne samo zssieenost nego i prisutnost viSka kristala u
II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
204
rastvoru gotovom.za upotrebu. U toku dodavanja soli rastvor se mora dobro mesati.
Rastvor se odrzava pre upotrebe na temperaturi od 20 f 2 °c najmanje 2 dana. U
tom periodu rastvor se U cescim vremenskim razmacima mesa. Neposredno pre upotre-
be mora se potpuno 1zmesat1.I
Zaprem1nska IDasa rastvora pr1likom upotrebe mora b1ti u granicame od 1,151 do
1,174 g/cm3.
5.2 Za dob1janje prezas1cenog rastvora na temperaturi od 22°C rastvori se 350g
Na2S04 il1 750 g Na2S04 . 10H20 u litru vode.
6 PRIPREMA UZORKA ZA ISPITIVANJE
Probna tela opisana u t. 3 dobro se operu vodom. a potom osuse na temperaturi od
105°C do stalne mase. Osusenim probnim te1ima. avakom pojedinacno, utvrduje semasa sa tacnoscu od 0,1 %.
7 POSTUPAK
7.1 Osusena i izmerena probna tela potapaju Se u rastvor natrijum-sulfata. Probna
tela se potapaju tako da ih tecnost pokriva bar za 1,5 cm. Poklopljeni sud sa ra-
stvorom i potopljenim probnim telima drze se 16 do 16 h na temperaturi' od
20 :t 2°C.
7.2 Posle potapanja vadi se jedno po jedno probno telo i pregleda da bi se utvr-
dUo da 11 ima pukotina, 'pocotnih nRprsline i11 drugih vidova razarnnja. Stanj~svakog probnog tela se registruje.'Probna tela ~e potom stave u susnicu i suse na
temperaturi od 105°C. Po isteku 4 h probna tela se vade iz susnice i ostave da
se ohlade 2 h, a potom se ponovo potapaju u rastvor Na2S04'
Jedno potapanje, jedan pregled, jedno susenje i hladenje cine jedan ciklus.
7.3 Postojanost prirodnog kamena oeenjuje se na osnovu 5 eiklusa.
7.4 Posle dovrscnja poslednjeg eik1usa probna tela se pranjem u tekucoj vodj za
vreme od 24 h potpuno oslobode od Na2s04' Ovo se proverava na taj nacin sto se
.probna tela stavljaju da 15 min odleze u destilovanoj vodi (zapremina vode pri-
blizno je ravna dvostrukoj zapremini uzoraka).
Posle ovoga, voda ne sme sadrzati sulfate sto se dokazuje dodavanjem barijum-h10-
rida.
7.5 Posle pranja probna tela se suse u susniei na temperaturi od 105°C do stalne
mase, a nakon toga pojedinacno im 5e utvrduje masa.
Ukoliko se dodavanjem barijum-hlorida pojavi beli talog, postupak pranja u teku-
coj vodi mora biti ponovljen u eiklusima od 24 h sve do potpunog os1obadanja od
natrijum-sulfata.
8 REZULTATI ISPITIVANJA I KRITERIJUlH ZA OCENU rOSTOJANOSTI
8.1 Posledice dejstva natrijum-sulfata ogledaju se u cepanju, prskanju, komada-nju, mrvljenju, Ijuspanju, itd., te se dejstvo moze oeeniti po kriterijumu gubi-
tka mase ili kriterijumu sloma.
&.1.1 0 e e n a p 0 k r i t e r i j u m u g ubi t.k a mas e
Kamen se smatra nepostojanim ukoliko gubitak mase uzorka, kao srednja vrednost
svih 5 probnih tela koja sacinjavaju uzorak, ne prelazi 5 % (m/m).
8.1.20eena p 0 k r i t e r i j u m u s 10m a
Kamen se smatra nepostojanim ukoliko se samo na jednom ili vise probnih tela koja
2
205
sacinjovaju uzorak pojove mokroskopski vidljive prsline i1i dode do potpunog slo-
ma no dvo i1i vise komoda.
8.2 Procena uzorka
8.2.1 P rim a r n e prsline
Probna tela mogu sadrzavati primarne prsline genetskog ili postgenetskog karak-
tera i koje mogu biti manje ili vise napunjene nekom minera1nom komponentom. Duz
takvih prslina dolazi cesto do rozdvajanja tokom ispitivonja, po uzorak mo?e bitJ
definisan koo nepostojon po kriterijumu sloma. Pojava razdvajanjo duz genetskih
ili postgenetskih prslina, koJe su u probnim telima postojale pre ispitivanja,
mora biti registrovana pre pocetka ispitivanja. Razdvajanja duz tih primarnih
diskontinuiteta ne uzimaju se u obzir za kriterijum sloma. Takav uzorak se oce-
njuje kao postojan, a1i se u izvestaju 0 ispitivanju napominje da moze doci do
fragmentiranja duz primarnih prs1ina (mehanickih diskontinuiteta).
U zavisnosti od ucestalosti primarnih prs lino ispitivac i za takav uzorak moZe
dati nepovo1jan konacan nalaz.
8.3 U svim sluc-ajevima nepovoljnih rezultata ispitivanja postojanosti na mrazuupotrebom rastvora natrijum-sulfata, definitivna ocena postojanosti daje se na
osnovu direktnih iapitivonjo, oli so nlljmsnje 100 ciklusa smrzavonja-odmrzsvllnjs
na nacin i prema kriterijumima datim u standardu JUS B.B8.00l.
9 IZVESTAJ
U izvestaju 0 ispitivanju moraju se navesti sledeci podaci:a) gubitak mase svakog probnog tela koje se ocenjuje po kriterijumu gubitka mase,
izrazen u procentima prvobitne mase;
b) ukupan gubitak, u procentima mase, za ceo uzorak;
c) ciklus u kome je poc-eta vidna degradacija svakog pojedinog probnog tela i vid
degradacij e;
d) kod razaranja pojavom prslina i sloma duz prslina naznacuju se velicina i uce-
st&lost prslina ili obim razdvajonja uz uzimanje u obzir t. 8.2.1;
e) potreba daljih ispitivanja prema standardu JUS B.B8:00l.
Ha osnovu mUljenja Rcpublltkog sckretarijata za kulturu SR SrbijA br.413-81174-07. ad 4.11 1974. np. ploca se pore!. na propet.~tupa Saveln! !.avo<!1.8standard! lAC!ju - Beoqrnd
3
206 Ukupno .trana 2
JUGOSLOVENSKl
STANDARD
SA OBAVElNOM
PRIMENOM
od 1981.o2.U
JUSB.B8.010
1980.
Provilnik br. 31-17505/1 od 198().ll.06;Slutbeni Ii.t SFRJ, br. 68/80.
Ispitivanje prirodnog kamena
ODREDIV ANJE UPIJANJA VODE
1im/", o{"'1/""'/
'/(}M. II h"",h"tl/l "{>WI'"
Oval ,tandard Ie na,tao revizilom "andarda JUS B.B8.01O iz 1957. godine.
1 Predmet standarda
Ovim standardam so utvrduje na~in ispilivanja upijanja vode za sve vrste prirodnog kamena, osim kame-
na koji so otapa,. raspada ill bubri u vodi. Ovim standard om obuhvaeene su metode i,pitivanja upijanjavode pod atmo,ferskim pritiskpm, pod pritiskom od 150 bar i kuvanjem kamena u klju~aloj vod!.
2 Uzimanje uzoraka
Uzorci kamena za izradu probnlh tela uzimaju se prema zahtevima standarda JUS 0.80.001.
3 Probna tela
Probna tela za odredivanje upijanja vode mogu biti pravilnog ill nepravilnog oblilea, pribliwo istih Imasa izmedu 150 i 350 grama, ~ije su sve tri dimenzije sIi~ne. Probna tela moraju so izraditi iz ve~iItkomada kamena kako so ne bllzazvaJo prekomerno naprezanJe.
Pre ispitivanja probna tela so moraju o~istiti I sa njilt so moraju odstranili labavi delovi.
Za ispitivanje so uzima najmanje pet probnih tela.
4 Uredaji i pribor za ispitivanje
Uredaji i pribor za i.pitivanje ,astoje so od:
- su!nice u kojoj so postite temperatura ad najmanje 120°c,
- vage s ta~no~u merenja od :I:0,0 I g.
- eksileatora,
- posude,otpome premavodl,za potapanjeprobnilttela,
- posudeza kuvanjeprobnlh tela,
- vakuum-pumpe vakuuma ispod 25 mbar,
- komora s pritlskom vode od 150 bar.
5 Ispitivnnje upijnnjn vode pod ntmosferskim pritiskom
Probna tela so suk do konstantne mase u su!nlcl na temperaturl od 105 :I:5°C.
Posle suknja probna tela se hlade u eksileatoru i mere sa ta~no~u od :I:0.01 g (m,).
Posle odredivanja maso m, probna tela so potapaju u sud sa de.tUisanom vodom do 1/4 ,voje visine.
~osle I h sud se dopuni vodom do polovine visine probnlh tela, posle 2 h do 3I 4 visine , a posle 22 hprobna tela so potpuno potope u vodu.
5.1
5.2
5.3
U izdanje SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
Strano 2 JUS B.B8.010 207
5.4
Po iSleku 24 h od po~elka potapanja, probna lela 50 mere prvl pul (m..). Merenje 50dalje vrli Ivaka24 h, sve dok se probna lela do kraJa ne zulle vodom, IJ. do konslanlne mase my'Pri merenju probna lela Ireba spolja obrisati. To se najbolje posli1e Iscedenim vla1nim prirodnim sun-
derom Ui lanenom krpom. Mase se odreduju sa la~nostu od:l: 0,01 g. Merenje pojedinog probnog
lela ne sme Irajati vi!e od 2 min, ra~unaju~i od Irenutka kad 50probno le10 izvadl iz vode.
U izvdlaj 0 ispitivanju unosi se dobijena srednja vrednost upijanja vode svih pojedinih probnih lela,
u procenlima rnase, u odnosu na suvu masu. Upijanje vode izra~unava se prema obrascima:
U .my - m.
Uv = ~ . 100ms
gdeje:
Uv- upljanje vode u procenUma mase,
U - pove~anje mase u gramima posle pOlapanja,
ms- masa suvog probllog tela u gramlma.
Rezultati ispitivanja zaokrutuju se na 0,01 %.
6 lspitivanje upijanja vode kuvanjem kamena u kljucaloj vodi
6.1 Probna lela se posie IreUranja prema poslupku u t. 5.1 i 5.2 slavljaju u sud sa destilisanom vodom I 10 lako
da probna lela nisu pOlpuno pokrivena vodom.
Posie je'dnog sata su.d se puni deslilisanom vodom a probna lela kuvaju ~etiri sala u kIju~aIoj vodi. lspa. '
renu vodu lokom kuvanja pOlrebno je nadoknaditi. Tokom kuvanja probna lela moraju biti slalno uro-
njena u vodu. Probna lela se posie kuvanja ostavljaju uronjena u vodu sve dok se ne ohlade na lempera.
IUru od 20 °c :I:2 °c, a zalim se vade, bri!u i mere prema pOSlUpku navedenom u I. 5.3.
U izvdlaj 0 ispltivanju upijanja vode kuvanjem unose se podaci kao u I. 5.4.6.2
7.
lspitivanje upijanja vode pod pritiskom
7.1 Posie Izvedenog poslupka prema I. 5.1 I 5.2 prQbna lela sa polapaju u destillsanu vodu i dr1e u komori~ijije apsolutni vazdu!ni pritisak 26,6 mbar. Yazduh se uklanja iz probnih lela sve dok ne preslane izdva-janje mehuri~a vazduha i dok se ne postigne konstantna masa. Za uklanjanje vazduha iz probnih lela
polrebno je 3 h. Posle uklanjanja vazduha Iz probnih lela. ona se drte 2 h u vodl prt atmosrcrskom priUs.
ku. Zalim se izlaw pritisku od 150 bar u Irajanju od 24 h i mere prema t. 5.3.
U izvenaj 0 ispilivanju upijanja vode pod pritiskom unose se pod,;ci kao u I. 5.4.7.2
Yeza sa druglm slandardima
JUS 8.80.001 - Prirodni agregali i kamen. Uzimanje uzoraka
Na OSIIOVUmilq_nja R_pubUftol 50treluijata za tallUla SR Srbije br. 413-8 I 114~2 0114. 0 1974. no plab 50poru na prom-I
Stunp. 5 ; ...od .. nandudizaciju - B ad
208 IJK 691.2:620.1
- -
JUGOSLOVENSKJSTANDARD
SA ODAVEZNOMralMJ:NOM.. 1-11-1961
Ispltivanje prlrodnoll kameD.ISPITIV ANJE POSTOJANOSTI pon l.'1ICAJEM
ATMOSFERILIJA
JUSB. B8.013
XlI-IHO
IIt
I4i~.,...
I..::t'".fi/I
Ii:I
aIt:I
iI.e
I
R".nje 11-5369 .. 19.XII.IP450;Slulb..1 lI,t FNRJ lot. 51/1HO
1 Predmet standard aOvaj slandard daje pregled pOlrebnih ispili'lanp !. oeenu poslojanosli kameDa izloUDOg direk.tDomutieaju almosferihja, k.ao i na~in kako Sc noh 00 tit, i.pitivanja vrle. Ispilivanja polreboa za oeeouposlojanosli kamena dele sc Da:
a) jiosmalranje u na!aziltu (majdanu) i na posl"jecim gra"eviDama,
b) petrografska ispitivaDja, i
e) fizikaino'lehnoll!!ka ispiti'lllnjil
Naprezanje gra"evinskog kamena, pod dejslvolII almosferilija, vrlo jc promenljivo zavisno od meslaupotrebe i na~ina ugradivanja. Stoga se ne mogu potpuno obuhvatiti sve pojedinosti koje odredujupogodnost nekog gradevinskog kamena, te je za oeenu u mnogim slu/!ajevima potrebno i ste(!enoIi~no iskuslvo.
2 Zapafauja u nalazi§tu (majdanu) i na postojeCim gra4evinama
Radi dODo~enja prakti~nih zakljucaka u pogledu upolrebljivosti i podesnog nll~ina ol>rndc kamenamoraju se izvdili posmalTanja u nalaziltu i na starim gradevinama. Prilikom lih posmatra!\ia treb.uzeli u obzir specijalne iokalne uslove, a na gra"evinama I na~in ugradivanja kamena.
Pri svim posmatranjima mora sc imati u vidu da su atmosferski uticaji na gra4evinslei kamcnuslovljeni razli~ilim faktorima. T:> su sledeci faktori:
U nalazillima i na gra4evinama: oFlta klima lrleSIa (nagle promene temperature, ~sto ponavljanjepro'llalavanja i Isulivanja, nastanak mraza 1\eposredno posle IDtenziyoog provkfavaDja ltd.).
Samo na gradevinama: specijalna mikroklima u podru~ju posmatranog dela gra4eviDe, usJovljeDapolofajem kamena na gradevini, oblikom, I na~inom kamenoreza~ke obrade Ispoljenih povrlinaI ojihovog odrlavaDja, na~lnom ugradivanja i uticajem drugih zajedDo upotrebljenih gradevinsleihmatcrijaIa (maltera, metala I dr.), mogucnolcu prislupa vlage iz tla, kvarovima instalacija 011zgradikoji uti~u na stepen i vrstu provlnlavanja, naizmeni~no provlah'lanje I isulivanje, naizmeni~Dosmrfnjavanje I kravljenje, priliv Itetnih saslojaka i dr.
Samo strogim uzlmanjem u pbzir svih navedenih okolnosli mogu se izbeci pogrelni zaklju~i 0podobnosti gradevinskog kamena.
2.1
2.2
2.21
2.22
2.3
2.4 Gradevinski kamen mole se na bazi sprovedenih posmatranja smalrati kao postojan za upotrebuu odredenu svrhu, ako sc pokazao dobrim pod uslovima Idime i ugradl'lanja koji su bar Isto tolikonepovoljni koliko se oo.kuje i za predvideni slu~aj.
3
3.1
Petrografsko ispitivanje
Petrografsko Ispitivanje obuhvata makroskopska i mikroskopska ispitivanja.
Makroskopsko ispitivanje (slobodnim okom, lupom i prostim hemijskim rcak.c!ijama) vdi se 011odabranim uzorcima. Velitioa lih uzc.raka Ircba da bude takva, da se na njima mole Ia~no utvrditimineralni sastav, struktura i lekslura stene. Prema potrebi, ispitivanja se mogu vdili i 011ugJa/!anojpovrliDi.
3.11
3.12 Mikroskopsko ispitivanje vrli sc polarizacionim mikroskopom na petrografsleim preparatima.Od svakog primerka stene treba izraditi preparate odgovarajuce veli~ine i u dovoljnom broju, dabi sc mogao odrediti kako mineralni saslav, tako i sVdina, slrukturne i teksturne odlike stene.
Za stena sa j:lSno usmerenim rasporedom saslojaka malerijal za preparate treba da saddi sveglavnije pravce teksture (Iktiljavost i dr.).
Petrografskim ispitivanjeDi treba utvrditi sledece osnovne karakteristike stene:
Naziv stene. Pored nau~no pravilnog naziva po potrebi trebn navesli I uobi/!ajeDi trgova~ki ~v,
Boja i izgled prelomnih povdina u suvom i mokrom stanju; izgJed prelomljenih povrlina (ravnosti rapavost); izgJed ivica (oltrina i cvrsloca).
3.2
3.21
3.22
VlNPDO ..ran. J
IJl'GOSLO\T\SKI ZA \'OD ZA STA!'\DARDIZACIJU
I
2. obnnv:111 -1971.
5', 2 JUS .B.B.8.013 209
3.23 Mineralm sast3v, sa koti~inskim odnosom pojedinih komponenata. KeJ stena sa porfirskomstrukturom odnos fenokristala i osnovne mase. Kod kIasti~nih stena fragmenti i vezivo morajuse odvojeno opisati. Narocito treba obratiti pafnju na sve one sastojke koji su od ulieaja na ~vrsto~ui postojanost. To su. sa jedne strane, naro~ito tvrdi i pod utieajem atmosfcrilija po~tojani sastojd.a sa druge strane. sastojei lako podlo!ni raspadanju. manje ~vrsti Hi na neld drugi na~in ~kodljivi.Naro~ito je potrebno ukazati na promene sastojaka, pr; ~emu, u granieama mogu~no.ti trebaodvojiti metasomatske preobralaje koji nastaju u dubljim nivoima zemljine kore od stvarnog ra-spadallia pod utieajem po,.cJinsldh faktora.
3.24
3.241
Struktura i tekstura stene.
Struktura je data veti~inom, obtikom i Dledusobnom pove~."o~~u Dlineralnih komponenata.Naro~ito obratiti pafnju na na~in i prisnost vezivanja i <rutanja zenll.
3.242 Tek.iura je data rasporedom mineralnih komponenata u prostoru. Obratiti pa!nju na svaku vrstuusmer~nog skk pa (skriljasta. vlaknasta ili trakasta tekstura) kao i na svako lokalno nagomilavanjesastojaka ~ g"e~dima, slojevima ili zonama.
3.25 Porerne~aji skiopa kao: ispuealost, n:lprsline, suture usled pritiska, protkanost lieama, katakslasti~nepojave i izeaziti pravci razdvajanja.
.
3.26 Oblik, veli~ina, raspored i poveza;1ost pora i. ~uplji..a i njihova eventualna ispuna. Napomi.;jp. se,da sc postojanost pod uticajem atmosferHija u prisustvu pc'puno zatvorenih ~upljina, mehurovai grubih pora sam.., vezndDO ill nikako ne smanjuje. Naprotiv, na postojanost pod uticajem atmo-sferilija nepovoljno utj~e pr;su.!vo finih pora, kapilara i naprslina u koje se voda mole ;'''pilarnousisati, u njima zadrZati i boz ojib dalje ~provesti.
U sklopu petrosrarskih ispitivanja vele se, kad j. to }'otrebno, i Ilede~a lpeeijalna fizikalna i hcmiJskaispitivanja.
3.31 h pit i van j cpr 0)men e i z g led a p 0 v rI i n e pod uti c n j e mat m 0 s f e ri I i j a
3.311 Ispitivanje u OV.,111pogledu prvenstveno dolazi u obzir na \esaniku i ukrasnom kamenu ~ije subru~ene iIi ugla~ane spoljne povr~ine izlo!ene uticaju atmosferilija. Ono daje jedino obave~tenje0 prom.nama boje koje se pod uticajem atmosferilija mogu ocekivati.
3.312 l~;>itivanje se vr~i r.a taj na~in ~to se bru~ene i ugla~ane povr~ine tcetiraju vodenim rastvorom COI,razbla1.enom hlorovodoni~nom kiselinom (HC!) iIi razblalenim rastvorom SO., dQ 51abog na-gri:nnja.
3.313 Po potrebi lIeba ispitati i postojanost boje pod dejstvom sun~ne svetlosti, promene pod okaiduju6muticajima (naro~ito ako kamen zadr1i picit), IkIonost ka prljanju usled ~di, a1kalnih jedinj.njabakra i r~e gvofda.
3.3
3.32 Is pit i van j cpo d I 0 ! nos t i r d a n j u
.3.321 Obojenja od rde na povr~inama stena, izlo!enim dejstvu atmosrerilija poti~u prvenstveno od jedinjenjagvolda i sumpora (pirita FeSl' 'markasita FeS., pirouna FeS). ponelcad od magnetita i od karbonatasa izomofmo prime~anim gvoldem. Najzall. mclje od rde mogu da nastanu i usled dejstva dimnihgasova na crni lislcun (biotit).
3.322 Podlo!nost rdanju odreduje se prilikom petrografskog ispitivanja utvrdivanjem prisustva n2predx:avedenih minerala. njihovog koli~inskog udela, stepena sveline, rasporeda u masi (veli~ina zena,nagomilavanje u mrljama) i na~ina njihovQg scUtivanja u steni. Ovo ispi\ivanje vr~i se na odabranimuzorcirna na bru~enoj povr~ini i u mikroskopskom preparatu, a po potrebi i analiti~ldm odredivanjemaadrline lumpora.
3.323 Napominje se da pirit, markasit i pirotin prilikom raspadanja izazivaju obojenja boje rde. Sumpornakiselina, koja se istovremeno stvara, dejstvuje na minerale koji 5U podlo!n.i promeni. U prisustvu.markasita uvelc posto]i podlomost rdanju.Ako je u steni prisutan pirit i!i pirotin, podlo!nost rdanju postoji samo u sJu~ajevima leada su timinerali srasli sa biotitom i1i v~ kaolinisanim feldspatima kao i drugim alterisanim ili a:terisanjuskIonim rninerali~a. 'odno.;no kad se nalue u stenama sa rdavo zatvorenim sklopom. Pirit i pirotinnisu, medutim. ~tetni u sve!imltenama sa zatvorenim IkIopom, Darocito kad su ovi minerali prete!no..asli sa kvarcom.
.
Magnetit prouzrokuje obojenje rdom sarno kad su i ostali minerali stene u znatnoj meri zahva~enipreobralajem. Karbonati gvolda, po pravilu, sarno menjaju' boju, ali De izazivaju obojenjaOko biotita nastaju obojenja rde usled uticaja dimnih gasova samo uz priStlstvo alterisanih feldspata.
3.324 Radi utVrdivan;. jake podlo!nosti rdanju treba izvr~iti sledece ispitivanje: pet malih uzoraka stenena (!ijim su prelomnih povc~inama zapa!eni tRinerali podlo!ni rdanju, stave se u otvorene sudove,potopljeoj do pol a u vodu. Ako se u ruktl od 28 dana pojave !u~kasto mrka do crvenkastomrkabbojenJa,:onda stena nije postojana prema rdanju. Drugih pet malih uzoraka ~uvaju se u eksikatoruradi uporedenja.
210 JUS B. n8.0~1. Jtrlnl J
3.33 Is pit i va nj e pod I 0 f nos t i uti c aj u k i Ie I i n a
3.331 lspilivanje se vrii na ta} na~in Ito se pel malih uzora1castene ostave da 28 dana lele pri temperaturiod oko 20 .C u prostoriji za ispilivanje u zatvorenoj posudi, neposredno Iznad sumporaste kiseline.Kiselina za ispilivanje je trgova~ka uobi~ajena kiselina (vodeni rastvor koji sadrli S do 6 % S°l)'Radi uporedenja, drugih pet uzoraka lefe zatvoreni u eksikatoru. Svakih 7 dana uporeduju se uzoreikoji lefe imad sumporaste kiseline sa onima koji lefe u eksikatoru. Na spoljnim povrlinama nepa-stojanih stena jasno se pokazuju promene, od obojenja do razaranja. Zatim se lupom utvrdujuoni sastojci stene koje kiselina napada. Za kre~njake ispitivanje postojanosti prema kiselinamase ne vrli.
3.34 Dr u gas pee i j a I n a is pit i v a nj a
3.341 U izvesnim slu~ajevima vrli Se ispilivanja postrjanosti prema u~sta1im Hi naglim promenamatemperature, labavljenja veze zrna usled na~ina obrad:vanja ltd.
4 Fizikalno - tehnolo~ka ispitivanja
Upotrebljavaju se sledeea ispilivanja:a) Odredivanje grupe prividne specifi~ne tefine, stepen gl1~line po JUS...b) Odredivanja upijanje vode po JUS B.B8.01O: dopunski se mofe odrediti pritisna cvrstoea
vodorn zasieenih uzoraka i smanjerJe pritisne cvrsloCe u sravnjenju .a pritiskom suvih epruveta,po JUS B.B8.012. .
c) IsjSitivanje poslojanosti na mrazu po JUS B.B8.00I; dopunski se mole odrediti pritisna evrstoeavodom zasieenih epruveta podvrgnutih ispitivanju postojanosti na mrazu i utvrditi smanjenjepritisaka ~vrstoce vodorn zasieenih, nesrnrfnjavanih epruveta. po JUS B.B8.012.
d) lspirivanje postojanosli kamena u nalrijurnsulfatu. po JUS B.B8.012. Ono ~ufi za dopunu,odn".no zamenu ispilivanja poslojanosli pa mrazu. Dopunski se mole odreditl prltisna evntocana epruvet::ma podvrgnutim Ispitivanjll postojanostl u natrijumsulfatu I ImanJeoje fvuloceu poredenju sa epruvelama koje nlsu bile ispitlvane na postojanost u natrijuDisuifatu, prema JUSB.B8.012.
UDK 891.2:820.1
JUGOSLOVENSIU
STANDARD
SA 08AVUNON
PIlIMENON
ad 1984.12.21
1
2
3
3.1
3.1.1
3.1.2
211
ISPITIVANJE OTPORNOSTI PREMA
HABANJU BRU~ENJEM
JUS8.88.015
1984:
Pravilnik br. 50-19142/1 od 1983-12-27;Slulbenllist SFRJ, br. 49/84.
Wear test. Grinding wheel method
Ov8/ standard nastao je revlzijom standarda JUS 8.88.015 Iz 1963. godine.
Napomena u ovom standardu imaju informativan ksrakter I ne obsvezuju.
Predmet standarda
Ovlm standardom se utvr"uje na~in odre"lvan)a otpornostl preml hlbln)u bru!len)em Zl: klmen, beton,terleo1>lo~e I dr.
Princip
Epruveta odr"'enog oblika I habaju~e povrline brusl Ie brusnlm prlhom nl rotaclonol brusnoj plo~1.
Posle ta~no odre"enog broja obrtlja brusne plo~e I utro!lene odr"'ene koliflne brusnog prlha utvrduje
se gubitak mase Ilzra~unlvI otpornost preml habanju.
Aparati i pribor
ZI Ispllivan)e su potrebnl slede~llperltll prlbor:
Aparat!
Jed.n od mogu~lh tlpova prlkaz.n )e n. sllelAplrat za Ispltlvln)e otpornostl prama habln)u bru!len)em ..sto)1 Ie Iz slede~lh gllvnlh delovl:
Ravne brusne ploee, pre~nlka od oko 760 mm, od livenog gvoldl (poz. 3).
Prstana Ilrlne 200 mm (poz. 71 ko)lle ulohn u odgOVlrl)u~llleb U brusno) ploell ~Inl brusnu putan)u.Upotrebom II brusnl putlnja Istroll, Izgubll na n)ol II obrazuJu brazde. Izdubljen)e sm, dl Iznosl na)vl-
100,6 mm, I dublnl brlzd. nl)vlle 0,2 mm. Ako II prakora~. t. granlce, ondl 10ploel II brulnomput,.
n)om morl nl strugu obradltlill brulnl putan). zom.nltl.
Brusna putanja morl Imati srednJu tvrdo~u po Brinelu Izme"u 1850 I 2200 N/mm'. Merenje Ie vr!1najmanje na 10 mesta brusne putanje posle svake obrade brusne plo~e.
3.1.3 Ure"a)a za drlanje epruveta (poz. 2) kojl je prl~vrl~n Zl stub apa.atl I ovlal drli epruvetu slule~llo)kao vo"lea.
Centar epruvete mora biti na 220 mm od sredine plo~e.
Ureda)a za optere~enje ko]1II sasto)1 od eeli~ne poluge (poz. 8), elll Ie kra~1krak snlbdeven protlvtegom(poz. 1), koji sluli il Izravnanje mere duleg krlkl I drla~e tega (poz. 6).
Pritiska~a (poz. 5) kojl mora da bude pokretljiv dul poluge I postavljen tako da'dejstvu)e nl sredlnu
epruvete.
3.1.4
3.1.5
I WIajt IAVUM ZAVOD ZA nANDAIUJUWJU I
212
3.1.6 Tega za opteretenje (poz. 4) kojl mora Imatl potrebnu masu da povrSina epruvete koja se haba bude prl.
tisnuta Illom od 300 N, odnosno pritllkom od 0,6 bar. DopuSteno odltupanJe opterefen)a)e t 1".
Uredaja za obrtan)e ploee elektromotorom kojl mora obrtatl ploeu la 30 t 1 obrtaja u mlnutu I automat.
Ikl ja zaustavlJatl pOlla Ivaka 22 obrta)a. Ureda) mora bit! Inabdeven pokazlvaeem broJa obrta)a.
3.1.7
Na lliei Ie:1 - protlvteg
2 - uredaj za drlanja probnih tela
3 - brulna ploea4 - teg za opterafenje
6 - pritilklvae
6 - drfae tega7 - brulna putanja
8 - ure(faj'zaoptel~~enje,eellena poluga
3.2 Brulnl prah
Kao sredstvo za bruSenJe upotrebljava se brusnl prah - normalnl elektrokorund. Prllspltivanju na epru.
wtama - etalonlma cd granita,etalon Ima promenu vislne cd 1,10 do 1,30 mm, a prllspltlvanJu na etalo.
nlma od kreenjaka Ima promenu viline od 4,3 do 4,8 mm, prl upotrebl normalnog elektrokorunda.
3.3
3.4
3.6
3.6
3.73.8
Vaga kapacltela do 1 kg sa taenoStu cd 0,01
"Kljunasto merllo
Sulnlca
Ureaa) za brulen)e epruvela
Ure<laj za odre<!ivanje .evnosti epruveta
Metlica
4.
Priprema uzorBkB
4.1 Iz uzorka kamena, betona I prefabrikovanih betonskih elemenate la velleinom zrna egregata ve~om od
8 mm iseku Ie teltllom epruvete u obllku koeke la dlmenzlJom Ivlee 7,1 em. Povrllna o,novne ploeeepruvete mora bitl ho blila vrednolti 50 em' .Iz Jazgra Istrolanlh bulotlna apruveta Ie dobl)a lseean)em Ilepljenjem pojedlnaenlh delova, tako da haba.
Juta povrSlna Ima dimanzlje 7,1 X 7,1 mm.
4.2
213
4.3
4.4
4.6
Za batona sa velieinom zrna manjom od 8 mm vr~1 sa prlprema epruveta od svefeg betona u kaluplma
oblika koeaka sa ivieom od 7,1 em. Tako pripremljana epruveta ispituiu se posla 28 dana. Epruveta se do
ispitivanja drte u vodl tamparatura 20:1: 4°C.
Iz uzoraka matarljala u obllku ploea, testarama 18 lsaku apruvata dlmanzlia 7,1 em X 7,1 em. Da bll8
epruveta mogla prievrstitl u uradaj za drbnja, prllapll8 na podlogu odgovarajuta vislna III jol sa u kalup
doda brzostvrdnjavajuta masa.
Za Ispltlvanja poiadlnaenlh uzoraka matarljala prlprama 18 najmanJa trl epruvata.
Povrtlna koja se Izlefa habanju mora bltl ravna. Ravnost sa postifa odgovaralutlm postupkom.
Pripremliena epruveta sa osu~e do stalna mase na tamparaturl od 110:1: 5°C. Prl ispltlvanju betona ha.
banjam izlotena la pripramljana povr~lna betona.
5 Postupak ispitivanja
6.1 Ispltlvanla IUvlh apruvata.
Zapramlnska masa epruvata sa porama Ilupljlnama odraduja sa prama standardu JUS 8.88.032.
Epruvatl, osulenoj do stalna masa, odredl sa masa I!" II I visina IVI) pomoro kljunastog marlla. Probno
telo stavl sa u drfae uradaja za drfanja epruveta i optaratl sllom od 300 N. Po brusnoj putanji ploea ray.
nomeroo se razastra 20 9 brusnog praha i uredal za obrtanja ploea sa stavl urad. Prl obrtanju ploea brus.
nl prah sa stalno skrae& na brusnu putanju pomotu mati lea. Posla svakih 22 obrtaja plcea potrabno )a
obru~eni materilal I ostatka brusnog praha uklonitl I dadatl oovu kolielnu brusnog praha. Posla ukupno
110 obrtaja brusna ploea masa probnog tela sa izmerl (m2), zatim se okrana Udrbeu oko svola vartikal.
na olOvlna za 90° I ponovl bru~anja za dallih 110 obrta)a, a zatlm odredl masa (m.). Postupak18 ponovl
lo~ dvaput, pomaranlam apruvate uvak za 90° u Istom praveu (m., ms). Posla 440 okrataja odredll8
ponovo v!slna probnog tala (v21.
Razultati Ispltlvan)a uplsulu sa u obrazae dat u prllogu.
5.1.1
5.1.2
5.2 Ispltlvanja ovlafanlh apruvata uz dovod voda
Gotova obradana apruvata moraju sa pra Ispltlvan)a drteti najmanJa sadam dana pod vodom.
Pra maranja mora 18apruvata obrisatl vla!nlm sundarom tako da povr~lna imalu uvak vla!an all na mokarIzglad.
Brusna ploea sa pra nanolenja brusnog praha slabo ovldl vlafnim sunderom. Za vrema oplta na brusnu
ploeu sa puita voda Iz suda sa slavinom - kapalleom koja sa mob poda~avatl. U minutu mora da kapna
oko 160 do 200 kapl, odnosno ukurmo 13em) voda.
Kapljice moraju da padalu sa visine od 10 em na sredinu brusne putanje, a na 3 em Ispred epruveta. Mela-
vina brusnog praha i voda mora sa podesnim naeinom vratati na brusnu putanju.
Posle svaka 22 abrtaja brusna putanja sa mo", oelstitl vldnim sundarom.Dalji postupak Ie istl kao u t. 5.1.2.
6 Izraeunavanje rezultata
6.1 Izrafunavanjerezultata ispitivanja suvih epruvet8
Otpornost prama habanju brulenjem daja sa uem) /50 em2, kao srednla vradnost razultata Isphivanla
na nalmanla tri epruveta. Rezultat sa zaokrugli na 0,.1em) /50 em2 .
Napomena: Smanjenj. visineepruveta, Izrafenou mm, daja sa informativno.Otpornost prama habanju brulenjem epruvete Izraeunava sa prema cibrascu:
m PHe .
p X50
214
gde Je:
HB - habanje bru!enjem posle 440 obrta)a, u em' 150 em' ,
m . ml - ms - gubltak masa epruveta zbog habanJa, u gram 1ma,
P . ml - zapramlnska masa epruveta u suvom stanJu, u g/cm' ,p V ~ povr!ina epruvete Izlohne habanJu brulenjem, u em',
V . . X b X vI- zapremlnaprobnog tela, u em',. - Ilrlna probnog tala, u eentlmatrlma,
b - dullna probnog tala, u eentlmetrlma,
vI - vlsinaprobnog tela pre IspltivanJa,u centimetrlma,v. - vlslna pr~bnog tala pqsle Ispltlvan)a, u eantlmatrlma,
ml - mlsa osulanogprobnog tala pre habanJabrulan/am, u gramlme,m. - mlsa probnog tala posla 110 obrtaja brusna ploee, u gramima,
m. - mlsa probnog tala posla 220 obrtaJa brusne ploea, u gramlma,
m4 - masapr9bnog tala posla330 obrtaJabrusneploee, u gram1ma,ms - masa probnog tela posla 440 obrtaja brusna plcee, u gram 1ma,
mB - korlgovanamasa brusnogprahe, potrebn. za 22 obrtaj. brusne ploee zaprobn. tel. povr!lneP Izlohne hab.nJu, u gramlma, Izraeunava sa po obraseu:
20mB .
50P . 0,4 XP
FI - korigov.na sil. u N za opteretenje probnog tel. povr!lne P Izlohne h.b.nJu, Izraeun.va 51po obrascu:
300F . -6(j X P
Napomena: Gubltak mase apruvete posla svaklh 110 obrtej. pretl se zbog dokezlvenja ravnomeroostl
habanja.
8.2 Izr.eUn8V.nje rezultat. Ispltlv.nj. vlaf.nlh epruveta
Iz ukupnlh gubitak. m.sa epruvete posle 4 X 110. 440 obrt.j. Izrafun. se gublt.k zapremln. u em' n.
50 em' brusne povr!lne (sa taenolc!u 0,10 em') po sledel!em obraseu:
Gubitak zapremine . ~'Y
gdeje:
G - masa epruveta pre hab.nJ., u g,
G I - masa epruvete posle h.banj., u g,
'Y - masa k.men., u g/em'.
Veza sa drug 1m standardlm.
JUS 8.88.032 - Ispltiv.nJe prlrodnog k.mena. Odrec:llv.nJe zapremlnske m.sa sa poram. I!upljln.m..
zapremlnske m.se bez pora I!upljlna I koeflclJent. zapreminske m.. I poroznosll
215
PRILOG:
Obrazac za Izve~taj 0 ispltivanju otpornostl materljala prema habanJu bru~njem.
8
b
P
- em
"""""""""""""""'"em
- . X bem'
VIem
V2 - em
v . VI - V2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . mm
V -. X b X VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. em'
m. p - ~ -"""",""""""""""""""""""""""'"
g/em'
F - 6XP - N
mB - 0,4 X P - ,.. ..' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. 9
m . ml - m, - . . . . ... .. . .. . .. . . . ., . . .,. ".. .. . . . . ., .. ., .. ., . .. ... g
Broj
obrtaja
MlSa
probnog tel.(9)
Razllka
ma..(9)
0110
220
330440
ml -,......m2.m. ..,....m4 .......ms .
m pH -- X - -B P 60
Datum: . .. . . . . . . . . .. . . . .. . Ispitao: . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
N. OIt'lOVUmlllj.nj. RepubUtkog ..knt.rI;at. u kulturu SR Srblll br, 413-81/74-02 ad 4.111974. ne plet... porel n8 promet
Stimpi S8vunll8Vod ZI nlftdardizaciju - Beogr8d
216JUGOSLOVENSKISTANDARDsa oooveznomprlmcnomad 1990-02-03
Ukupno strana 5
PROFILISANI ELEMENTI PROIZVEDENICRPANJEM KAllENA
TehnJcki uslovtJUS
B.B3.0101989.
Pravilnik br. 07-93/177 od 1989.09-19; Sluibenilist SFRJ. br. 67/89.
Stone cutting and dressing. Tecboical require.eots
Ova} standard }a nastao ravizi}om standards JUS 8.83.010 iz 1957, Rodinn.
1 PREDKET STANDARD!
Ovim standardom se utvrduju obIik i mere, uslovi kvaIiteta, naein ispitivanja,skladistenje, pakovanje i transport profilisanih elemenata od kamena (sitna koc-ka, krupna koeka, koeka za mozaik, prizma, ploee i ivicnjaei).
2 VEZA SA DRUGIK STANDARDlKA
Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi dat je na kraju standarda.
3 VRSTE I DEFINIClJE PROFILISANIH ELEKENATA
3.1 Profilisani elementi od kamena su proizvodi od prirodnog kamena dobijeni ee-panjem kamena.
\Povrsine profilisanih elemenata od kamena mogu biti obradene razlicitim tehnolo-gijama obrade (ozrnavanje, spieovanje i 51,).
3.2 Profilisani elementi se dele na sledece vrste:
3.2.1 Sit n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 8 do10 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.
3.2.2 K r u p n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 16 do20 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.
3.2.3 K 0 e k a z a m 0 z a i k .~ element od kamena, oblika koeke sa iv!eom 4do 6 em, dobijen postupkom eepanja.
3.2.4 P r i z m a - element od kamena oblika prizme, dobijen postupkom eepanja,cijese povrsine po potrebi obrnduju.
3.2.5 I vie n j a k - element od kamena prizmaticnog oblika cije se povrsine popotrebi obraduju.
3.2.6 P I 0 C a z a t rot 0 a r - element od kamena, kvadratnog iIi pravo-ugaonog oblika poprecnog preseka debljine 10 do 17 em, cija se vidna povrsina popotrebi obraduje.
4 PRlKENA
ProfiIisani elementi od kamena koriste Se u izgradnji puteva, grndskih trgova,uliea, trotoara, povrsina za parkiranje i 51.
II izdanje 5AVEZNI ZAVOD ZA 5TANDARDIZAClJU
Vrsta ObUk DuZina 1 Sirina b Visina helement a cm cm cm
Sitna 8 8 8
koeka kocka 10 10 10
Krupna 16 16 16
kocka koeka 18 18 18
20 20 20
Koeka za 4 4 4mozaik
koeka 6 6- 6
15 12 12
Prizma prizma 17 14 14
20-
16 16
24od 10 do 13
24 36
kvadar 32Ploca i 32
48ad 13 do 17
pravougaona 48prizlDa 48 72
~18 24
.~Ivicnjak od SO.do 100 24 24£:!~N
b : 24 30...---:--t
JUS 1.13.010-1989 217
5 OBLII: I HERE
5.1 Profilisani elementi od kamena Be proizvode u ob1ieima i merama datim u tabe-
;.111.
S.2 Dozvo1jena odstupanja od mer a su sledeca:
- sitna koeka - duzina,- sirina, visina: % 0,75 em,- krupna koeka - duzina, iirina, visina: % 1 em,
- koeka za mozaik -duzina, iirina, visina: % 0,5 em,
-prizma - iirina;.'visina: % 1 em, -
- ivicnjak - iirina % 0,5 em, visina: t 1 .em,
- p10ca- duzina, iirina: t 1 em; deb1jina:t 1,S-cm.
Tabela 1
2
218 JUS B.B3.010-1989
6 USLOVI KVALITETA ZA IWtEN ZA IZRADU PROFILISaNIR ELEKENATA
6.1 Pritisna Cvratoea
Kamen koji Ie koristi za izradu profilisanih elemenata mora imati pritisnu cvr-atotu u auvom atanju ilnad 180 HPa. Cvratota u vodolaaitenom atanJu no eme bit!manja ad 80 1 cvrstote u suvom stanju, a cvrltota poale smrzavanja ne ame biti.anja od 80 1 cvratoce u vodolaaitenom atanju.
6.2 Saojna ~ft8toea
K88enkoji ae koriati za izradu profilisanih elemenata mora imati savojnu cvrato-tu Bajmanje 18 KPa.
6.3 JlabeDje bnienj- .
Kamen koji se koriati za izradu profi1iaanih elemenata ame imati gubitak zapremi-
ne najv1ie 12 cm3/50 C82.
6.4 upijanje vade
Upijanje vode sme. iznositi najvise 0,75 , (m/m).
6.5 PoroZll08t
PorozBost sme iznoaiti Bajvise S 1 (m/m).
6.6 Poatojaaoat na 8r8ZU
Gubitak lIIase posle S ciklusa u zasieenom rastvoru NaZS04 ne sme bit! veei odS 1 (m/m).
6.7 Kinera10iko-petrografski sastav
Kineralosko-petrografakom analizom se pored mineralnih sastojaka, osobenostisklopa, odnosa bitnih sastojaka, struk.ture i teksture, mora utvrditi prisustvominerala podloznih promenama (alternaciji). Kamen koji nije svez i pokazuje znake
alternacije, ne moze se koristiti za izradu profilisanih elemenata.
7 USLOVI KVALITETA ZA PROFILISANE ELEKENTE OD IWtENA
7.1 Kere
Here profilisanih elemenata moraju odgovarati vrednoAtima datim u t. S.
7.2 Ravnost povriina
Povriine profilisanih alemenota moraju biti raYne.
7.3 Taenost aera
Mere profilisanih elemenata moraju odgovarati vrednostima datim u t. S.
8 PROVERAVANJE XVALITETA
8.1 Uz:l8allje uzoraka
8.1.1 Uzimanje uzoraka kamena i profil1sanih ele.enata od kamena vrii se premaItandardu JUS B.BO.001.
3
JUS 1.13.010-1989 219
8.1.2 Uzorci za ispitivanje uzimaju se nasumice i po 5 komada od svake vrste ele-
manta.
8.2 lBpitivanja
8.2.1 I s pit i v a nj en i h a 1 a men a t a
kamena z a i z r a d u pro f i lis a .
8.2.1.1 Pritisna cvrstoca
Pritisna cvrstoca kamena se odreduje prema standardu JUS 8.88.012.
8.2.1.2 Savojna cvrstoca
Savojna cvrstoca kamana sa odre4uje prama standardu JUS 8.88.017.
8.2.1.3 Habanje bruianjem
Habanje kamena bruianjem odra4uje .e pre.a standardu JUS 8.18.015.
8.2.1.4 Upijanje vode
Upijanje vode kamena odre4uje se prema standardu JUS 8.88.010.
8.2.1.5 Poroznost,
Poroznost kamena odreduje se prema standardu JUS 8.88.032.
8.2.1.6 Postojanost na mrazu
Postojanost kamena na mrazu odreduje se prema standardu JUS 8.B8.002.
8.2.1.7 Mineraloiko-petrografski sastav
Ispitivanje mineraloiko-petrogratskog sastava kamena vrii se prema standardu
JUS B.B8.003.
8.2.2 I s pit i v a nj e pro f i Its ani h e I e men a t a
8.2.2.1 Mere
Duzina, iirina i visina se proveravaju na svim komadima prosecnog uzorka i to
merenjem po dye naspramne strane sa tacnoicu I mm.
8.2.2.2 RSVDOSt povriine
Proveravs se metalnim lenjirom duzine najmanje 1 m koji s.'postavlja preko slo.
ienih kocki ili ivicnjaka.
8.2.2.3 Pravouglost
Pravilnost pravih uglova proverava se na svim komadims pros.cnog uzorka metalnim
ugaonikom Ciji je jedan krait dug najmanje 50 em.
8.2.3 Izveitaj 0 ispitivanju prems t. 8.2.1 i t. 8.2.2 ne sme biti stariji od
jedne go dine.
9 OZNACAVANJE
Profilissni elementi izrs4eni po.ovom stsndardu oznacsvaju se oznskom:
JUS B.B3.010-PE-K, BIb (8 x b x c) PO
4
220 JUS B.B3.010-1989
ade je:PE . naziv profilisanol elementa prema t. 3.2,X--- vrsta k_na,Bib (. x b x c)
-vrsta proizvoda sa dimenzijama,
PO-
posebna obrada.
Primer: Sitna kocka od aranita, sa ivieom od 10 em, ozna~ava se:
- JUS B.B3.010 - Situa kocka - arait lOxlOxlO
10 su.&DItrENJE. PAmV6NJE I TR4NSPORT
10.1 Profilisani 8l...nti po ovom standardu moraju se skladiititi potipu i vrsti
proizvoda.
10.2 Ploce za trotoare se pakuju sa obradenim povriina8a okrenutim jedna preeadrugoj ("lice na lice"), a iuedu njib ae, po potrebi, atavlja materijal redi
zaitite od oitetenja ivica i obradenib povriina.
10.3 lad slobodnoa sla,enja u vozilo, ploce ae slaiu nasatiee, tako ds 1m je duza
strsna u praveu voinje.
Vezaea cIruai8 stadardilla
JUS B.BO.001
JUS B.B8.001
JUS B.B8.002
- Prirodoi kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenib alregata. Ispitivanje prirodno& kamena. Otpornoat na dejstvo mraze. lspitivanje prirodnol kamena'. lspitivanje postojanosti upotrebom
rastvora natrijum-sulfata. Mineraloiko-petrografsko ispitivanje kamena. Iapitivanje prirodnol kamena. Odredivanje upijanja vode. Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstote
- Ispitivanje prema babanju bruienjem
- Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstote- Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa po-
rama i iupljinama i zopreminske mase bez pora i iup1jina i koefi-
eijents zapreminske mase i poroznosti
JUS B.B8.003
JUS B.B8.010
JUS B.B8.012
JUS B.B8.015
JUS B.B8.017
JUS B.B8.032
JiaOSIIOVUliiljenja RepubliCkog lekretarJjata za kulturu SR Srbije br.413-81174-02 od 4.11 1974. ne placa Ie porez na proaet
Stallpa Savezni zavod za Itandardizaciju - 8eoqrad
5
UOK 691.22:89.009.182
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OIAVEZNOM
PRIMENOM
od 1986-07.30
1
2
3
3.13.1.1
3.1.1.1.
3.1:1.2
3.1.1.2.1
'2~ 1
PRIRODNI AGREGAT 1 KAMEN ZA PROIZVODNJU
AGREGATA ZA BETON
TehnU!kl ullovl
JUSB.82.009
1988.
Previlnik br. 07-1862/1 od 1988.04.21; Siulbenlllit SFRJ, br.30/88.
Raw malW,!.I$ fo, p,oduction of agg'lIflalW$fo, concrs". Technical rsqui,.",""tI
Predmet standarda
Ovlm Itandardom .. utvrGuju ullovl kvallte.., nai!ln IlpltlvenJa I ocena rezulta" Ispltlvanja prlrodnogagrage.. I keman. za prolzvodnju agregeta z. b.ton.
Sirovine za proizvodnju agregata za beton
Slrovlne za prolzvodnJu agragell za baton su prlrodnl .agetll kernan.
Uslovi kvaliteta
Prlrodn( "IIragDt
Mlneralolko.petrografskl sast.v
Prlrodnl agregat mole da sadrli sastojka koll mogu Itatno utlcetl na svolstva baton..
Sastojcl koJi mogu bitll..tni zi fizl~ko-mahanl~ka svojltv. b.tona
Sa.tojci kojl mogu blli 1.18tnlza flzl~ko-mahanieka svoJstva su:
:- trolo:ta i slaba zma,
-; Ollnovitl pelear!,
- laporiliaporovitl karbonatl,
- argilolisti, mikalistl, fIIltll neki 'drugi Ikrlljcl,
- zrna sa skramama limonlta, gline I Ol).dla,
- glps (sadrall anhldrlt,
- gllna I gllncl,
- serpentln, IIskunl, alavrollt,
- ugaJj.Sadrl~ potenclialno ltetnlh sastojaka za flzl~ko-mehanl~ka svalstva odreGulu se Ispltlvenjem I slull za
ocenu upotrebllivosti prlrOOnog agregata za proizvodnlu agregat~ za beton.
Sestojcl koJl mogu dl prouzrokuJu rlzlrlnje betonl
Sastojcl koll mogu dl prouzrokuju rlzarenle betone su mlneralnl slstolcl koll, u OOreGenlmullovlma,mogu relgovltl sa alkllljlmi Iz cementa III sastojcl kojl mogu dl prouzrokulu korozlju ermlture u beto.
nu.
Sistojcl koll, U odreGenlm uslovlme, mogu bltl relktlvnl su:
- opal {amorlnl SI021,
- tridlmlt, krlstoballt, zeolltl,
- rolnjeel Sl opalom,- kiselulllk.tna stakla,
- hid rollsk,unl Hilt, serlcld ,
- dolomitizlreni kre~ci IIIkreenja~ki dolomlti Sl mlnarillmi gllne.
I IzdanjeI
SA vtZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU
222
3,1.1.2.2
3.1.2
3.1.3
3.1,4
Ako se \spltlvlnjem utvrdl prlsustvo nlVldlnlh sestoJlkl, potrlbno jllzvrlltllspltlvlnJI prlml Itend.duJUS B.B8.068, odnolno JUSB.B8.0&7, Zl sluelJlvl kldl II .llIIt upotrlbilivi Zl Izrldu betonllzlo-
bnlh utlClju vlllni srldlnl.Ispltlvlnjl Ilkllno-slnkltnl rllktlvnoltl nlil oblVlzno Iko JI nl OInOVUrlzultltl rl"IJlh IlpltlvanJa Ilro-
vlna Iz tog nallzlltl doklZlno dl Igrelllt fllje rllktlvan.
Sastojcl kojl mogu dl prouzrokuJu korozllu Irmltura u betonu su:
- mlnereli kojl sadrfe hllogene (hillt, sllvlnl,
- mlnerlll koJI sadrfe sumpor (sulfldl: plrlt, marklzlt, plrotln; sulfltl: sadri. anhidritl.Sldrilj ovlh sestojakl odredu)e II kvantilltlvno I slufl Zl OCGnuupotreblJlvOiti prlrodnog Igreglll ZI
prolzvodnju Igrelllll ZI beton.
Sestolcl koJ.' spreeevlJu hldrltaelju cementa
Sastojel koJI IpreCI..Ju hldrllaelju CGmenllIU:
- slhlrltl,
- mlstl.Prlrodnl Igreget ne sml ladrilll ..stoJke ko)1IpreClveju hldllllelJu eementl.
Zepremlnskl mlsl unl
Prlrodnl Igreglt koJi .. korlstl Zl prolzvodnlu Igregatl za beton morl Imld zlpremlnsku mesu zrnl u
grlnlclmlod 2000 do 3000 kg/m'.
3.1.5
Otpornost protlv droblJlnjl
Gubltlk ml~ pOlla opterefenjl ne sme bltl vetl 0<130" (m/ml.
PostoJlnost nl dejstvo mrlzl
Gubltll< ml" posle 6 elkluSllspltlvlnjl u zlsltenom rlstvoru nltrljum-sulflll (NI.S041 sme bltl nalvlile
12" (m/m) nl ukupnu mllu uzorkl.
3.1,11 Sldrfl) ukupnog sumporl I hlorldl
SldrflJ ukupnog sumporl, Izrlfen klo SO., smt bltl nlJvlile 1,0" (m/m) nl ukupnu mlsu uzorkl.
SadrbJ hlorldl,lzrlfen klo CI, sme bltl nljvlile 0,10" (m/ml Iko se upotreblJlvl zllzrldu Irmlrlnog
"'tonl, odnosno ne/vlile 0,02"
(m/ml Iko .. Igrelllt upotreblJlvl Zl Izradu pradnepregnutog belonl.
3.1.7 S~drhj orglnsklh mltariJI
Boll teCnosd Iznad prlrodnog Igreglll VlIIClnl zrnl do 8 mm potoplJlnog u rostvor 3 "-tnog nltrljum.
-hldroksldl (NIOH), posle 24 el..., nl Ime bltl tlmnlJI '1<1.stlndlRlne boJe Zl upore(lenJa. Ako 'a boll
lIstvorl IImnljl od stlndlrdna boje za upore(lenJe, prirodnillgregat Je sumnjlv u pogledu IldrbJe orgln-
Iklh mlterlJa I morl II dodltno Ispltlti preml stlndlrdu JUS B.B8.040.
Obllk zrnl3.1.8
3.1.9
Zipremlnski koelleljent obllkl zrna morl bltl nllmlnje O,IB.
UplJ.nJe vode
Upijanjl vode lme Iznoslti nelvlile 1,6" (m/ml.
3.1.10 Otpornost protlv drobljenJI I hlbln)1
Prlrodnl Igreget kojl II korlsd Zl prolzvodnju Igregatl Zl beton ne sme Imltl koeflclient "Los Angeles"
vetl od 35,0.
3.1,11 Svojstvi koJI utH!u nl postuplk prerlde Igregltl
Svojstvl koja utiCu na postupak prerade Igregata su:
- grenulometrijskl sastev,
- sadrilj sltnlh eesdea,
- sadrilJ grudvi gllne,
228
3.2
3.2.1
3.2.2
3.2.3
- 811dr!ol trolnlh zme,- IIdr!e) Ilklh eestlee,
- oblvqlnost povrllne zrne,
- otpomost protlv drobl'en)e I hebanle.
- zepramlnske mese u restrllitom I zbl)enom stlnlu,
- upi)enje vode.
Nlvedell8 svolstve . odreClu)u Ispltiven)em.
K lnMinerelo!ko.petrogrehkl sestev
Mlnerllo!ko-petrogrlfskom Inlllzom morelu so odredltl senolel kojl mogu dl prouzroku)u rezoran)e be.toni, nevadenlu t. 3.1.1.2.113.1.1.2.2.Ako . Ispltlvenjem utvrde dolomitnl krlenllel III krlenleekl dolomltl, A mlnerellma gIlne, more Ie od.redltl kollelne dolomltne komponente I vrste I kollelnlgllne.
NI osnovu ovlh podatake u Izveltllu Ie dlje mlllJlnJe 0 upotrebl)lvosti klmonl Zl prolzvodnlu Igrlptl
Zl beton.
Habenle bruhn)em
Kamen kojl Ie korlstl ze prolzvodnlu egregete II baton koli nl)e Izlo!en hebenlu sme Imatl gubltek zapra.
mine nelvlle 35 em' /50 em' .
3.2.4.
Zapremlnske mese
Kamen kao slro~lna za prolzvodnlu egregat, Z8'beton-mora Imatl zepremll)sku mllu u granlcern8 od
2000110 3000 kg/m'.
UpljenJe voda
UplJanle vode sma Iznosltl ne)vlle 1,0" 1m/mI.
Prltlsne evrstoea3.2.6
3.2.6
Kamen kao slrovlna za proizvodnju agregata za beton mora Imatl prltlsnu evrstobJ u suvom stanlu Izned80 MPa. Prl tome evrstoa u vodozasieenom stanlu ne sme bltl menJa od 80" evrstGee u suvom stanJu.
. Kamen kao slrovina za prolzvodnlu agregate ze spravllan)a betone 1~lo!enlh hebenlu I erozlJI more Imetlpritisnu evrstGeu u suvom stlnlu Iznad 160 MPI.
PostoJanost kamena ne delitvo mrazl
Gubitak masa posle 5 clklusa u zasianom rastvoru natrljum-sulfata ne sme bltl veel od 6" Im/ml-
Sadr!al ukupnog sumpora I hlorlda
Sadrfaj ukupnog sumpora,lzra!en keo SO" sml bit! naJvlle 1,0" 1m/mi.
Sadr!aj hlorida, izra!en kao CI, sme bltl nalvile 0,10" (m/m) :ako . kamen upotrebljava II prolzvodnlu
agregata za Izradu armlranag batona, odnosno nalvlle 0,02"
l.+t/m) ako . kemen upotrebljeva ze luedu
agregata za prednapregnuti beton.
3.2.7
4 Proveravanje kvaliteta
4.1 Uzlman)e uzoraka
Uzlmanle uzoreke prlrodnog egregetel kemene vrllsa prame standerdu JUS 8.80.001.
Ispltivan)a4.2
4.2.1
4.2.1.1
Ispltlvan)a prlrodnog egregete
Mlneralolko.petrograf~kl seltev
hpltlven)a mlneralolko-petrogrehkog Asteve prlrodnog agrepte vrll so prame ItandardU JUS 8.88.004.
4.2.1.2
4.2.1.3
4.2.1.4
4.2.1.5
4.2.1.6
4.2.1.7
4.2.1.8
4.<1.1.9
4.2.1.10
4.2.1.11
4.2.1.12
4.2.1.13
4.2.1.14,
4.2.1.15
4.2.1.16
4.2.1.17
4.2.2
4.2.2.1
4.2.2,1
4.2.2.3
4.2.2.4
SastoJe! koJl spretavalu hldratacllu cementa
Utvrl1ivanje prlsu&tva sastoJaka koJl spreeavaju hldtataclju cementa vr'l sa vizuatno I hemljlkom anaU.zom.
Zapremlnska masa zrna
Zaprernlnska masa zma prlroclnog agregate odre(luje sa prema standardu JUS 8.88.031.
Upljanje vade
Upl)anje vode prlrOOnog agregata OOl'8l1u)esa prema ttandardu JUS 8.88.031.
Otpomost protly drobljenja
Otpornost prirOOnog agregata protlv drobljenja OOrectujesa prema ttandardu JUS U.M8.030.
PostaJanost agregata na deJstvo mraza
Postojanost prlrOOnog agregata na dejStvo mraza edreduJe 18 prema ttlndltdu JUS 8.88.044.
Sedl'bJ ukupnog Nmporal hlorlda
'Sedrfaj ukupnog ~mpora I hlorlda u prlrOOnom Igregatu odrel1ujl 18 prema Itandardu JUS 8.88.042.
SadrlaJ organsklh materlJa
Sadrlaj organskih materlja u prirodnom agregatu odredl1uje Ie prema ttandardlma JUS 8.88.039
i JUS 8.88.040.
ObUk zrna
Obllk zrna prlrodnog agregate Ispltuje sa prema sta\,dardu JUS 8.88.049.
Granulometrljskl sastav
Granulometrljskl,sastay prlrodnog agregate OOreduJesa prema standardu JUS 8.88.029.
Sadrbj sltnlh eestlca
SadrlaJ sltnlh eestlca u prlrOOnom agregatu odreduje sa prema standardu JUS 8.88.038.
SadrbJ grudvi gllna
Sadrlaj grudylgllne u prlrOOnom agregatu odrel1uje sa prema stendardu JUS 8.88.038.
Sadrbj slablh zrna
SadrlaJ slablh zrna u prlrOOnom agregatu odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.037.
Sadrbjlaklh eestlca
SadrbJ lakih eestica \1prlrOOnom agregatu oorel1uJe sa prema lIandardu JUS 8.88.034.
Obavljenost povrline zrna
Obavijenost povrllne zrna prlrOOnogagregata gllnom OOrel1uje sa prema standardu JUS 8.88.004.
Otpornost protlv droblJenJa I habanJa
Otpomost prirOOnog agregata prollv drobljenja I habanja odraduJe se prema standardu JUS 8.88.045.
Zapremlnska masa u rastresltom I zbljenom stanju odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.030.
I.lpltlvanle kamena
Mlneralo!ko-petrografskl sastav
\spltl.anlo mlnoralo!ko.potrografskog saltava kamena vrll ie premaltandardu JUS 8.88.003.
Habanje bru!enjem
Haban!e kemene bru!enJpm OOredule sa prema lIandardu JUS 8.88.015.
Zepreminska masa
Zapreminska masakamena OOreduje se prema standardu JUS 8.88.032.
Upljen!e vode
Upl!anje vode kemena odreduje sa prema standardu JUS 8.B8.010.
< 225
4.2.2.5
4.2.2.6
4.2.2.7
5
6.1
6.2
6
6.1
6.26.2.1
6.2.2
Pritlsna ~vrst06a
Prltisn~ ~vrst06a kamena odreauje .. prema standardu JUS 8.88.012.
Postojanost na dejstvo mraza
Postojanost kamena na dejstvo mraza odreauje so prerna standardu UUS8.88.002.
SadrIaj ukupnog sumpora I hlorida
SadrIaj ukupnog sumpora I hlorlda u kamenu odreauje so prema standardu JUS 8.88.042.
Ucestalost ispitivanja
Prlrodni agregat
Prlrodni agregat kojl so korlstl za prolzvodnju agregata za beton mora blti Ispltan prema t. 3.1 I t.4.2.1
ovog standarda.
Izvdtaj 0 Ispitivaniu ne sme bitl starljl od 6 mesed.
Kamen
Kamen kojl so korlstl za proizvodnju agrogata za beton mora bltll.pltan prema t. 3.2 I 4.2.2 ovog .tan.
darda.Izve~laj 0 Ispltivanju ne sme biti slarijl od jedne godlne.
Izve~taj o'ispitivanju i ocena rezultata ispitivdnja
Izve~laj 0 ispilivanjw sirovina za proizvodnju agregata za beton mora sadrfati rezullato svlh ispltivanja us-
lova kvailleta prema t. 3.1 odnosho 3.2 ovog standarda.
Izvehaj 0 ispilivanju sirovina za proizvodnju agregala za beton mora da sadrI! jednu od slede61h ocena:
Prirodnl agregat, odnosno kamen zadovoljava uslove ovoya standarda.
Prlrodni ogrogal, odnosno koman ~Ijo se odroaono lola .vofstva mogu poprovltlill pogor~all u toku pro-
cesa proizvodnje agregata za beton. -
U izve~laju oispitivanju moraju se navesti mere koje se moraju preduzeti da bl se pojedina lola svojstvaagregata popravila.
6.2.3 Prirodni agregat, odnosno kamen neupotrebljiv za proizvodnju ag;egata za beton.
Rednl Metodo prema
broJIspitivanje
stondordu Uslovl kvollteta
1. Mineralo~ko-petrografskl sastav JUS B.BB.004 II
2. Sastojcl kojl sprefavalu hidrataclju ce-
menta JUS B.B8.004 na sme lodrfetl
3. Zapreminska masa zrna JUS B.B8.031 2000-3000 kg/m'
4. Upljanje vode..,
JUS B.88.031 na)vlle 1,6" Im/ml
6. Otpornost protlv drobljanja u cillndru JUS U.M8.030 kollflna Iitnafl nojvlle 30" (m/ml
6. Postojanost na dejstvo mraza JUS B.B8.044 gubltak nalvlle 12" (m/ml
7. Ukupnl sumpor kao SO] JUS B.B8.042 na)vlle 1,0" (m/ml
Hlorldi JUS B.B8.042 nojvlle 0,10" (0,02"I
(m/ml
8. Sadrfaj organsklh materlja JUS B.B8.039 bola tefnostl svetll)a ad standardn.
9. Obllk zrna JUS 8.88.049 nalmonJ. 0,18
10. Granulometrl)skl sastav JUS B.B8.029 11
11. Sadrfej sltnlh festico JUS B.B8.038 11
12. Sadrfal grudvl gllne JUS B.B8.038' 11
13. Sadrfa) tromlh zrna. JUS B.B8.037 11
14. Sadrfaj laklh festlca JUS 8.B8.034 11
16. Obavllanost povr~lne zrn. JUS B.B8.oo4 II.---
10. Otpornost protlv drobllon]o I hobonla JUS 0.B8.046 koeflcllont "LOI Angel.." nolvlle~.36,0 ~1I
17. Zapr.minska masa u rastresltom I zbl.jenom slanlu JUS B.B8.030 11
226
Prllog 1ISPITIVANJE PRIAODNE ME~AVINE AGREGATA
1) .Ullovlkvelll'la It no utvrduju, all It rezullatillpltlv.nla nevodeu Izvolto)u0 bpltlvanlu.
Ilplllvanjood 1. do 17.vrle 10nolmonJ.lVaklh8 molOci.
Rodnl Ispltlvan)e Metoda premsbro] stondordu
Uslovl kvaUtata
1. Mlneralo!ko-petrogralskl sastav JUS B.B8.003 1)
2. Haben)e bru!enjem JUS B.B8.015 najvlle 35 em3/50 em'
3. Zepre m!nska masa JUS B.B8.032 2000-3000 kg/m3
4. Up!)anJe vode JUS B.138.010 ne)vl!o 1,0 % (m/ml
5. Pritisna evrstoca JUS B.B8.012
- u suvom stan)umin. 80 MPa, odnosno 160 MPe
- u vodom Z8slcenom stanjumin. 84.MPa, odnosno 128 MPe
6. Postojanost na deJstvo mraza JUS B.B8.002 najvi!le 5 % (m/m)
7. Ukupni sumpor kao'S03 JUS B.B8.042 najvi!le 1.0 % (m/m)
Hloridi JUS 8.88.042 najvl!e 0,10 % (0,02 %) (ml m)
227
Prllog 2 ISPITIVANJE KAMENA
1)Utlovl kVBllteta I. ne utvrt1uju. 81118 rezultetilspltlvenJo novod. U Izvaltalu 0 IIpltlv8nlu.
IIp1tlvanjaad 1. do 7. vr!e Ie nalmeoJ. jedanput godllnje.~
228
Veza sa drugim standardima
JUS B.BO.OOI - Prirodnlkamen. Uzimanjeuzoraka kamena I kamenihagregataJUS B.B3.100 - Kameni agregat. Frakclonisani kameni agregat za beton I asfalt. Osnovni uslovi kvallte-
taJUS B.B8.001 - Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza
JUS B.B8.002 - Ispitivanje prirodnog kamena. Ispltivanje postojanostl upotrebom rastvore natrljum.
.sulfataJUS B.B8.003 - Mineralo!ko.petrpgrafsko Ispitivanje kamena
JUS 8.B8.004 - Kamenl agregat. Ispitivanje mlneralo!ko.petrografskog sastavaJUS B.B8.01O - Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upljan;a vode
JUS B.B8.012 - Prirodnl kamen. Odredlvanje evrstoce na pritisakJUS B.B8.015 - Ispltivanje otpornostl prema habanju bru!enjemJUS B.B8.029 - Kameni agregat. Odredlvanje granul""letrijskog sastava metod om suvog sejanjaJUS 8.B8.030 - Kamenl agregat. Odredlvanje zapreminske mase u rastresltom I zbljenom stanjuJUS B.88.031 -' Kamenl agregat. Odredivanje zopreminske ma'e I upiJanja vode.JUS B.88.032 - Ispilivanje prlrodnog kamena. Odredlvanle zapremlnske mase sa porama I !upljlnama I
. zapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapremlnske mase I poroznostlJUS B.B8.034 - Kamenl agregat. Odredlvanje proeenta lakih eenlea u ogregatuJUS B.B8.036 - Kamenl agregat. Odredivanje kolieine sitnih eestlea metodom mokrog sejonja
JUS B.B8.037 - Ispitlvanje peska I !Ijunka. Odredlvonje tro!nih zrna u krupnom agregatu Uljunku)
JUS B.B8.038 - Prlrodnll drobljeni komenl agregatl. OdrodlvonJe sadrhJo grudvl gllne
JUSB.B8.039 - Kamenl ogregat. Prlbillno odredlvar;je zagadenostl organsklm moterljamo. Kolorlmot.
rijska metodaJUS a.B8.040 - Kameni agregat za beton I maltere. Ispitivanjeagregatazagadenogorgansklmmaterl-
jama
JUS B.B8.042 - Kameni agregat. Hemijsko ispitivan]e .gregata z. beton i malterJUS B.B8.044 - Prirodni i drobljeni kamenl .gregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrilum-
.suUatomIspitivanje prirodnog I drobljenog .gregata ma!lnom ..Los Angeles"
Kamenl agregat. Odredivanje obllka zrna metodom zapremlnskog koefldjenta
Kamen i kamani agragat. Odradivanje .Ikalno-silikatna raaktivnostl. HalT1ii~k.matoda
Kamenl agregat. Ispitivanjealkalno-silikatne reaktivnostl matodom sa malter-prizml.
JUS B.B8.045 -JUS B.B8.049 -JUS 8.88.056 -JUS B.B8.057 -
eamaJUS U.M8.030- Kameni ogregat. Odradivanje otporno'il prollv drobljanja agregalo za boton
Na a.now milli.n;a Republitkog Mkretarijlt8 11 kulluru SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4.111974. ne plot:. Ie porez n. prom..
~t.mp3 Savelnl zavod %8uandardlzaclJu - Beograd
DK 691.62:620.1
JUGOSLOVENSKI
STANDARD,
"SA ODAVEZNOMPRIMENOM
,Kamenl agregat
FRAKCIONISANI KAMENI AGREGAT ZA BETON
I ASFAL T
OlnOvnl ullovl kvaUteta I
IJ US
n.83.100i983.
. .Pravllnlk br. 60-5262/1 od 1983-03-30;Sluibani list SFRJ, br. 21/83.
ad 1983-06.29
cro'J,ed sgg~tes far concrete end osp"alt
229
Standard je u skladu III ltandofclam Me(funarodne arganlzacije za stalldarclizilcijfl ISO 565 iz 7972. Y"
dine.
1 Predmet standarda
Ovlm stendardom 10 utVr(luju zajednlOke freke1)e I Olnovnl uil!dnltklmlnvi kvollteta l3 kamen. "9' "!I"
te, k,oji It korlste zelzradu botona I aslalta.
2 Vrste Bgregata i definicije
2.1
2.2
Agrt;gatl se dole na: prlrodno. drobljen. I me~.ne komone agreyale.
Prlr~rdnl eglOg~tI - prlrodl'\o nevezone stcne. ,
Drobljenl agregatl - agregall dobljenl drobljenjem kameno Iii w'rodnn!) "9"09"la.
, 2.3 Mo~i &gre,aU - melavlna prlrodnog I droblJenog eyroY3,e.
3 Frakcije
3.1 Osnovlle nazlvne frakeije
0/4mm
4/8 mm8/16mm
16/32 mm (16/31,51
32/63 ';'m(31,5/63)
63/125 rom
U zagradl $IIdaU stvarnl otvorl sita.
3.2 Medufral,eije
0/1 mm
0/2 mm
1/4 mm
2/4 mm8/11 mm (8/11,2)11/16 mm (11.2/161
16/22 mm (16/22,4122/32 mOl (22,4/31,5)
32/45 mm (31,5/451
45/63 mm
U zayrldl so dati stVarni olVoli sita.
IIzdInje SAVE~I ZAVOD ZASTANDAI\DlZAQ~J
i
iI,
iI
I
-1
° 80II) .....N
0
88 m0CI!S - r- Os
0~~51OJ0
C M CM dJOsCD Os E
8 51~0 0oS =
ui ~-vE E
E51 ~\I) 51 ~\I).......
8! U1C K X - C ~NM Os dJ
'" Os ..~E E Eog
\I)~8 8 ~- II)
~r: M=
'\: N - -2 N Os E E1!.8 \
U')51
\I)~5:- &I) ~-II)
"'0 c x ~c w~c~>U
" Os E'2 - Os E E1!
--.-atI W)« a &J- II)u J1 "!
°~~~:: ° c IQw °a - Os E E0:r ct
&n0 LlJit)Z m - II)
8 8 -f- ° 0 x ~K xu; ai ~C IV
E E-;zOs E E
a: 0 In If) &J &J anQ m - 8« ° C x K C C~~~-en Os" "' Os Os- E E E>«
Ii; &l) II) 5: 11'10 CD 8 -~N~ C ~-C r!i2 °e Os Osen
- -:!a: 0 totu
q 01 - '"C ):
=:!: Os gQ E...J~Z
~-«a:';"';:J ~" "
CI 0 °. °... °.. o. q o. q (,)0 °..
q q o. °.. q~.fti'.~ \Xj' I.tJ II) r; M -N j II x x x x x x x .c x x x ~K x x ..~00 E " E " " ".. E ~. E " " " EE E E E E E E E E
t: -..oJ
~it« ...... .~> £ 0 II)
'u~1'1
U) N :a N ..)It; <II ... N ~:a., .!a co ~M , dJ ~N ., ..,.::: N M:> 'u
c ...... ...... ...... .:: .....
"~...... ...... '... ....... .......c > .. II) co N M :I 0 0 - co :: U) N ...
~9> 0 - M co '2 - N M'N c
'" 0II) z :!:
230
Q
.oN
c211'f!01:
~~!:I
I~!=-';-
~
i I1 c
11-g
.~ g:! 5s O!
I ;f 11
~ ~ ~12 -;; jis ... 9
~ :1 ~
i i ip j ~a. 0 C
: i !! I ~0
"to
~ J §~ .:: ~.. oS ..
o~ o~ !:! 1 o~oi 11 f0 )II! U.
:: R ;:;
!0j
231
4 Laboratorijsl(n sita za proscjavanje
Za laboralorijsko prosejavanje kamenih auregala upotrebliavaju se IskliJ~lyo sit a kvadratnog oblika Olvo,
1'0, promo slandordu JUS L,J9.0 10 I JUS L.J9.012, ,I"dutlh dhnonzlja:
- pl~tene mrele (dimenzlje olvora u mlkrometrime):
63~90; 125; 250; 500; 710; 1000; 2000;
- buiene plo~e kvodratnlh otvora (dlm~nzlie otvora u milimetrlmo):
4,0; 8,0; 11,2; 16,0; 22,4; 31,5; 45,0; 63,0; 125,0.
6 Osnovni uslovi kvaliteta
6.1
Pored osnovnih uslova kvallteta utvr<Jenlh ovlm slandardom kamenl agregat mora zadovoljitll uslove kva.
liteta u zavisnosti ad namene Iz oblasti betona I aslalta.
Granulometrljskllastavagragata
Granulometrljskl Slitav agregate odre<Juje Ie metodom suvog sejanja, promo standardu JUS 8.88.029.
Uslovl kvaliteta za granulometrljlkl sastav dati su u toboll1.
5.2 Sadr1aj sltnlh festlea
Sadr1a) sllnlh ~usllea odreduje se onetodom mokrug scjan)a, premo slandardu JUS 8.B8.036.
Uslovl za sadrlai sltnlh ~estiea dOli su u labell 1. IOs 1m no silU 0,09 mm odreduje se I proloz kroz silo 0,063 mm.
6.3 Oblik zrna
Obllk zrna ISl,llllle s. no "akel!om~ v"li~lne zrna IlIIod 4 mm, prema $Ionda,du JUS 0.BB.048.Pojedino~na osnovna frakeiia i medulrakelja, I'pltana premo slandardu JUS B.88.048, sme sadrlati naj.
vile 20,0 % (n,/ml'zrna sa odno~m najvete I naimanje dimenzlje vetim ad 3:1.
6.4 Grudve gline
Sadr1ai grudvi gline odreduje se premo stand,ordu JUS B.08.038.
Koliclna grudvi gline mora hili uklju~et'" U,dozvoljene koliclne silnih ~estiea I ". 'me bill veta od 0,5 %
m/mkod !rakeiied04 mOl,00,25 %(m/ml kod hakeije 537.rnomvetim od 4 mm,
6 Kontrola I(valiteta
Knd separaelonog pnstrojcnja isp;tuje so. iedonput dne\,.o: gronulometrijski saslav, sadrbj sllnlh ~esli<..:
obllk una, snelr'o' grudvl uline.
Rezultoli Ispitlvania Iz prelhcdnO!J slava so.obavezno s',akod".."no unose II knji!J'! koje vcdi prolzvoc:Jac.
7 Oznncavanje
U dokumenlaelji koja pro Ii robu u promelu proizvoda~ agrCQata mora Stavili ')znaku:
X.V JUS 8.83.100.1
gdc ie:
X - vrsta nazivne Irakcije:, - osnovna. - mcdulrakcij.
Y - velicina otvora nazivnih !118l1icnih!'ila.
----)
K."~ni ogregat u tlonutklJ isporuke morllltlrJovoljnvl'lti u:;lovr.ut'"aCl10 u avo", UnndlU'rtu.
~ -1,--
232
Primer: n.zlvno lrake!j. me(lurr.keija 22,4/31,50zn1Covl 10:
Medufrlkclja 22/32 JUS 8.83.100
VIlI"'
druglm Illndardimo
JUS 0.88.029JUS 8.88.036
JUS 8.88.038
JUS 8.88.048
JUS L.J9.010. JUS L.J9.012
- Klm"ni aoregatl. Odredlvlnjo orlnulomelrljlkog 10111'/0 motodom IUVOUIOjlnJI
- OdroillvlnJI kollClno sllnlh Celtici metodom mokrog IOjlnja
- Karneni agregoti. Odre(liv8nje grudvi gllne
- Klrnonl IIIregotl. Isplllv.nie obllkl zrnl komellih &gregltl metodom klJunnstog merllo
- L.borllorijlka lit.. Nlzlvne mere oIVon
- Laboralori;sk. IiI.. Perlorlr.nl motaln. ploel. TehnlCki ullovi Illplliv.n;e
No olnoyU mlilionio R".,ubUCko. "ku,orl"'.. II kulluru SA .~rq. br. 413-81/7402 od 4.111874. n.o>Ioeo..
PO'" no promo,
",
JUGOSLOVENSIU Ispltl...nJe prlrodnog kameDa J U SSTANDARD DEFIMCIJA OBLIKA I IZGLEDA POV~INE B. B8.047
ZRNA AGREGATASA OBAVEZNO:ll XII-\960
PRIMENO~1..' 1.\1.196\ Rde.le br. 17-5369 .4 19.XII.1960; Slulbtnl IIsl FI"RJ br. 51/1960
1 Predmet standarda
Predmel standarda je utvrdlvanje kriterijuma 18 razvrstavanje zrna u pogledu njegovihmorfololklhkarakteristi\,;a.tj. u pogledu obUka zma i iz&ledapovrline zma agregata. Kriterijum je radi izbe.gavanja dugih opisa &&fetoprikazan u tabelama 1 I 2 leao I slikama 1 do 3.
Z Oblik zmaOblik zrna odredeD je odnosom dimenzjja nna i stepenom zaobljenosti.
Tabela I
Razvrstavanje l:d :b-I 1: b 1,5 d: b 0.5
Zaobljen loptast duguljast pljosnat
51. I a sl. I b sl. 1 c
.--...---.---.-----.------.---...--.-------.---..--.---.---- ..--"-..-----
No..,,'!,""" 'nnhljen lupln~l <I"II"lj"51 ('Ijnonnlsl. 2 n ,I. 2 b sl. 2 c
Ugiast kockast duguljast pljosnats1. 3 a s1. 3 b s1. 3 e,
(Vldl prll""". sllko)
3 IzgIed pomm.e zrnaPod izaledom povrline zma podrazumevase vidlla neebradena ill prirodrtim putem obradenapovrlioa zma.
Tabela 2
Gr.apa Izgled Karakteristike Prlmeripovrline
:II stakiasta Po pravilu, Ikoljkast pre10m Crni kremen, opal itd.
~2 glatlea Vodom izbrulena iIi glatlea usled preloma Valutiee Iljunka, rot.Ijuspaste iIi jedre stene nac, neki ~njacii sl.
.=
3 Hrapav prelom sitnozrne iIi srednjezrnnsle Bazolti. trahiti, pOIfiri,
fino hrapava slene kojA ne SAdrti nikakve lako vldljive nckl klci'r.;nd ild.kristl11alte sastojke
4 peskovito Prelom koji pokazuje vile ill manje 18ob- Pcli!arl. ooUtihrapava Ijena nna
5 grubo hrapava Povrlina koja sadr!i Jako vidljive krisla- Granit, gabro, gnajslasle saslojke
-... . - -....------"-----.-..---
6 .atasla i I'ovr~ina sa vidljivim poraOlI I lupljinama Plovucae. bigat ild.lupljikava
Napomena: Razni uzora islog tipa steDe ne moraju da pripadaju isloj grupi tabele 2.
un... IV'" 2
IJUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
iI
233
iIIII11:Iii:I
I='""ft9
I
I.a
i~
I=CI.I~
234 .
51. I.
OBLIK ZRNA AGREGATA
:~~~;}'i:
~-
I. . ','..::
,:'~,;~ :::
.:'-~..':_'
:
.:.
"~'~::.;
""'.':~'.~.~~~{",
:.-'.~~'"-~-:\.'',-'''~,~-:.~~:v ,,' :'~J'~""""/~'~
-.',..
I,..
'"0'''.I ..
-51. Ie
or'::'.""
.~:.~t/..
, :-,,
;:'~)"
,',
'..
: c,\~.~~~~~;;.~!
,.J",,~'
(."o,~"d,~"
,~~...;;'~F;'$iiL~". ';':"'\'i\.r,.~.~~~i;.
. ''':'~;~?;~~~~~~'~'.;d.~.,,~: ,~.~~~
~';.
51. :!'n
51. 3.
';'.,..
51. tb
51. ~b
~.
'
.,:
'.:~"
~. -/\ :.;','
51. 3b
SI. 2c:
"',
:
,
:'~', "
_
"'::5
.
\::.
,',.'
:.-;~/:
..."~
.-:.:_~,'.
.'i",~ .>£5ii:,~ .~"~:..~~:,:,"~:.'~' ~.~f~~'.~'
51. k
Zapremina Unutretnll UnutretnJa Nalman]a Vellelna nal-
preen Ik vlllni debiline lime v~lg zme uegregatu
dm"" 10m 10m 10m 10m
1 :I:O,DDS 88 164 I,D 8
5':1:0,025 175 208 3,0 16
10 :I:0,050 ~25 252 4,0 31,5
3D :I:0,150 350 312 5,5 63
2.6 Tennometar do 50 'c.
2.8 Sulnlce 110 :I:5.C.
2.7 Lenllr !!ell!!nl, dullne 50 em.
UDK 191.52:620.1 235
JUCOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
K_nl agregat
ODREElIVANJE ZAPREMINSKE MASE U
RASTRESITOM I ZBIJENOM ST ANJU
JUSD.D8.030
1988.
od 1986-03-17 Pravilnik br. 07-5343/1 od 1985-11-08; Siulbenlilit SFRJ. br. 2/88.
Mine,el eggrtlflete. Determlnetlon of unit welflht
Oval Stsndsrd Ie u skladu sa prtldlogom .tsndsrda Me(funarodne of"glll1lzBClle zesrBfldardlzscllu ISO /DIS
6182 iz 1980. flod;ne.
1 - Predmet standarda
Qvlm standerdom 58 utvrlSu]a pOltUpak ZI odralSlvanje zepremlnske mISe egregata u ratrelltom I zblJe-
nom stanlu.
2 Oprenil: za ispitivanje
2.1
2.2
Vaga kapacltata 6,00 kg, .. taeooltu 1,00 iI.
Vaga kapacltata 60 kg,sa te/!noic!U:I: 10 g.
~pka Z8 nabljanje. ~Ipka Ie metalna, okrugla, preenlka 1,6 em I 60 em dullne. Ne ledoom krelu, ne dull-
nl ad 2,5 em, postepeno se sulava I prelazl u zaobllenl vrh preenlka 0,6 em.
2.3
2.4 Sud za merenle. Metalnl sud za merenje Ie elllndrienog obllka sa dlikama. Sud ne sme propultatl vodu.Gom]a lvIea I dno suda su ravol glatkll planperalelnl. Sud mora bltl dovolJno evnt da prl upotrebl zadrll,yo] obllk. Sudovl ZI moronlo od 10 130 dIA" morllu ne gom]em I donJem obodu bill oJael,,1 optlvenJem
eellenom trakom deblline 3 10m i Ilrlnl 40 10m. Sudovl ZI meren]I, prema vellelnl zrna u egregatU, treba.da imalu zapremlne 1,5,10 130 dm" I moraJu u pogledu dlmenzl]a dalspunl sledate uslove date u tabe.
II.
Zopremine suda za merenle odre(lule sa merenjem mase vode tamperatUre 20:1: 2 'c potrebne za nlegovo
punjenle. Zaprem'na luda, u kubnlm declmetrlma (V), doblla Ie deljenJem mase vade (M), Izrelene u kg,
masom 1 dm' vade ne 20,.C kolelznosll 000 g.
. Ilzd8nje SA V!ZNI ZA VOD ZA STANDARoIZACro
236
UzlmanJe uzoraka3
Iz dobro Izme'lnog egregau "Itvrtanjem II lzuzml uzorlk zlpremlnl ponbn8 Zl pun)I"" IUdl Zl me...n)e, pr.ml 'Ibell u t. 2.4.
4 Odredivanje zapreminske mesa u rastresitom stanJu
4.1 Uzorlk II nl tlmperl1urf do 110:1: 6 °c oNlI do Itllnl m-I olU'enlm uzorkom II nepunllud 21 mere.n)l. Agrealt .. IIpI .. villne od Ii em Iznad lvlce audl. Trebe pultl dl.. IUdnl pon.., dl ne bl cIoJlo;,
do 18111'I9ICIJIzml. Povrllnl Igregatl" potom porlYnl b8z nlblJIn)I,
Sud II uzorkom II Izmerf nl .vlgil odblJIn)em mill IUdl nidi ml" uzorlullM,I.Zapremlnlkl mill .eglu u rlltr.lltom UInJu dobl)1 ..II ObrIlCI:
M,My, -
V'
4.2
qdl)e:
M - masl uzorka,r .V - z.emlne sudl.
6 OdredlvanJe zapremlnske masa agragate u zbljenom stanJu
Uzo,lk Ie osuIl nl hmpI..turf ad 110:1: 6 °c: do Itllnl m~. SlId Zl meran)e punl .. do )edne treellnl vi.11118osuIenim agregltom I nlbIJI'1 26 uderlClllpkom Zl nlbl)In)e. Zitiln .. docIl prlbliino Ilh kolltlnl
IQI'I\JItIII dll)e nlblJI 'a 26 udarlCl. tako dlllpka prodlra u auragat. Na)ad II IUd II merenll prapunl
IQl'I\Jatom. nablla sa 26 udarac:el vllak 19I'I\Jaulklna 'Inprom.Sud ,a uzorkomHlzmeril nidi mill Ibilinog uzorlul IMil.
Zapremlnska m8l8agregau u IblJlnom Itlnju doblJal1 II obraca:
6.1
6.2
MM ---!.-VI V
gdeJI:
M. - mill IgI'I\Jlh u Ibljenom ,tanJu.
V -iapremlnllUdl,
8 Rezut tatllspl tivanJI
ZI rezuluh II uzlma ,rednJa vrednost ,azult"a Iz dVI Ispltlv'"JI oq.. rullkl nl .me bltI ,,161 od B".
Ako Je rullkl va6I, vrII .. tm!a IspltlYll1Ja I uzlma II srednJI vrednostdva na)bltta relutuu. Zepramln-,ka ml Izrdavlju u kg/m'. zaokNQlJane nl 10 kg/m'.
He- mll ll8publlOkllllsakrlllrljetai.kullUN8ftSrb'lbr.4tHI/74-02od.t.ii 1i74.IIIpWlsa- III ,
1- SlveanlUYOd1I11I'-"",u - ---
DK 622.36237
JUGOSLOVl!NSXJ
STANDARD
SA OIAVUNON
PlUMEHON
ad 1982.()7.29
Prirodnll drobljenl k8menlllllnIPtiISPITIVANJE POSTOJANOSTI PREMA MRAZU
NATRUUM~ULFATOM I
JUSB.88.044
1982
Pr8v~nlk br. &0-5823/1 od 1982-04'()8;Slutbenl HIISFRJ, br. 29/82.
Natural snd Cfl/IhN stone "".te. r.t for ff'fIU;ng r81lta""
Ollllj .tandard j. natllO "y;z;jom ltandsrds JUS 8.88.044 Iz 1960. /IOdine.
1 Predmet ltIind8rda
Ovlm stlndsrdom se utvrdujl metodl ZI Ispltivlnjl postollnostl kemenog agrllllite pr.me d.lltvu mrluupotrebom ZlSitenog rutvor. nltrijum-sulflt..
Ovam metodom Ispitulu se zrn. pr.tnikl Izned 2 mm.
2 Uzimanje uJQraka
Uzorei se uzimeju ne n.tin utvrd.n u st.ndlrdu JUS 8.80.001.
3 Aparati i pribor
Z. Isptlvlnjl postjlnoltl k.menog IIIIregateprtml mruu po ovol metodi upotrlblj.v. II II.dea pribor:
- .I.ktritn. 1U1n1c:8;.
- site prem. ItIndlfdu JUS L.J9.010 SI v.litinomotvarl: 1,0 mm, 2,0 mm,4,Omm,8,Omm, 11,2 mm,
16 mm, 22,4 mm, 31,5 mm, 45,0 mm i 63,Omm;
- villi' k.p.cit.tl 5 kg I osetljivostl 0,1 g;
- korpe od lleene mr.h Zl potlp.nl~ 1III'lIIIatlu rlltvor nltrllum-sulf.tl I za sulenll;
- Iud ZI rlltvor n.trllum-aulfltl tekvI v.litlne d. se u nlegl mot. lmestltl korpi II egreg.tom Iitoguzorkl; Iud morl Imltl poklopac;
- tlrmometlr;
- stekl.n. .pruvete (16 mm X 1&0mml.
4 R811118nli I rastvorl
Korllt. II sledeti rlllll.nsl I rlstvorl:
- rlzblltenl rlstvor hlorovodonltne klselln. (HCII + 1) u botlelll kep.IJI<om;
- rlltvar blfllu~hloridl,(8.CI2110"', u botlel II k.pallkom;
- rlltvar Zl Ispitivlnl.: netrljum.sulflt II rlmlrl u vodi do z1l16lnll. NI lit.. vodl dodl se oko 350 9bezvodne soli Ntrljum-sulf.te (N.2SO.) III 7&0
g nltrllum'IUIfI~ek8hldrltl (N.2SO. . 10H20).
RlltV.lnI. nltrijum-sulf.te II Izvodl u toploj vodi do 50° C I z.tlm ohledl"'
temperlturu Ispitlvenll.
Pri rutvlfenju u hledi10j vodl, r.stvar stojl pr8ko notl. Ked. II rlltvar Zlmutl t.stlc:8m1 Ispltlv.nag
meterll.I., morl .. pripremiti nov rlstvor. N. dnu Iud. .. rlstvaroril morl uvek bltl nekollko krlstlll
nerlStVorenog netrljum-sulf.te.
II izdanje SAVEDII ZAVOD ZA STAI'IDAaDlZAaJU I
Fr.keij. M...
mm kg
2.0 do 4,0 0,5
Izned 4,0 do 8,0 1
lIned 8,0 do 16.0 2
lIned 16,0 do 31,5 4
lIned 31,5 do 63,0 6
Fr.keil. M...
mm kg
8,0 do 11,2 0,8
lIned 11,2 do 18,0 1,2
Izned 18,0 do 22,4 1,8
Izned 22,4 do 31;5 2,4
Izned 31,5 do 45,0 2,5
lIned 45,0 do 83.0. 3,5
238
6 Umrcl za Ispitiv8nje
Uzorak mole bltl osnovna fr.ke!j., mec1",fr.kelj. III kompozit ovlh fr.keIJ.. Lllbor8torljlkl .. II uzork.prlpr.me osnovn. fr.kelj. 101kolleinam. d.tlm 101t8b8U ,.
I
T.b.la 1
Ako IU Olnovn. fr.kelj. Iln.d B mm industrljski pod.ll.n. 101medufr.kell', umesto fr.kell' 8,0 do
16;0 mm, 16,0 do 31,5 mm I 31,5 do 63 mm pripr.me .. fr.kell. 101kollelnam. d.tlm 101tab.1I 2.
. T.bel.2 I
6 Pripr.emanje opitnih frakcija ZI ispitivanje
Pot~.bna kollelne fr.kell' 0..11 H n. t.mper.turl od 110°C I ohledl do IObn. t.mper.tur.. ProHI'v"
nl.m '11 pripreml ellta frekelj., npr. frekell' od.4 do 8 mm I HI. kroz lita 4 mm i 8 mm. Podm.rn. I
nadmerne Irna.. odba~.Frikelj. na donjem litu H dobro opere vodom, oeedll owli do ltalne m... 101lulnlel na 110°C.
7 Postup8k ispitivanj8
Pr~7.1
7.2
od~I:H koUelne prlpremljone opltne frakell' pr.m. t. 5 I 8 (ma.. frekel). pre potapanl' - mil. Oplt-ni trikeil' H ltavl 101korpu. V.ta koUeine grublh frakef). sme H IUvitl 101vile manllh korpl.
Dl:IanJ. opltne frlkclje 101r..tVON
Oi!den8:llzmer.ne opltne frakell. II drll po1Dpll- u rastvoru netrllum-lulf.ta nelmanl' 18 hi n'lvlle
18h, tako.d. taenost pokrlv. frakellu slol.m n.)manJe debt!lne 15 mm.
Opltne Irakeifa Sito za adr"'ivan)1
mm gubitkl ma..
mm
2,Odo 4,0 1,0
Izned 4,0 do 8,0 2fJIzned 8,0 do 16,0
Izned 6,0 do 11,2 4,0
Izned 1'.2do 16,0
Izned 16,0 do 31,6
Izned 16,0 do 22.4 8,0
izned 22,4 do 31 f>
239
7.3
CI bl II lmanillo laplrlvlnll laprlOllo IluOIJno zlVldlvlnll Itrlnlm mlterlJlml, Iud II opltnlm Irlkel)I'
ma morl II pokrltl.
Frlkeljl potoplJlne u rlmor drll II u proltoriJI nl ternperlturi od 200 :!:20e.
Sullnje opitnlh f.lkcljl peall potlplnjl
POIII perlodl potepll'l)1 frlkel)1 IIlzvedllz rlstverl I oltlvlll dl II 00ld1 prlbilino 16 mlnutl, I zltlm IIIIIVI)1 U Iulnlcu. Frlkel)1 selUll do IlIlne mise nltlmperlturi od 1100e 6 do 7 h. Stlpen lulen)1 adr...
"ule II vegenj.m u Intervillmi od 2 do 4 h bez hllc:lenjl. Olulenl frlkel)1 II utim hledl do t.mperllur.IspitlvlnJI I pooove potlpeju u rlatvor nllrilum-lulflll,
7.4 Bro) elklull
Jedln elklul obuhvltl pOllpen)., oo"'.nl' I lulen).. NllzmanlOno potlpenj. I aulenl. ",Ii II IVI dotl.
dok se, zlvllOO ad prlmenl, ne poltigne odgovlrljuel bro) eiklull.
7.6 Odnldivlnje ",bltke ml"
POll. ze",letke pollednleg eikluSl korpe II Irlkeijlml .. IIIVI Uvetu poludu kroz ko)u legeoo strull YO-
dl Zl Ispirlnle Zl. ",eme od 24 h. Vrerne Ilpirlnji mole se Ikrltitl Ilplrlnjem u toploj vodl do sooe.FrlkelJI je olloboc:lene od nltrilum-aulflte kad .. posl. odld..lnjl trlkei)a u d.stiliSlnoj vodl, u vreme-nu od 16 min (zlp,ernine veda dva puta Vlee ad upremlne Irlkel)e) ne mole doklutl p,llulnoll lultl'..Sldrlel luilita u vodl doklzuj. II tlko 110 .. mill deo ved. stlvl U Itlklenu .pruVltu, dada pw klpirazrac:lanahlorovodonlOn. kiselinel rallver barl)um-hlorldl.
Vodl u .pruvlti mo,a oltatl blatra.
Posil prln)a, svake opitnl frlkel)a .. autl do stlln.'ml.. nl t.mperalurl od 110°C, hledl I pro..java na
Iltlma II odr"'ivanjl gubitka mise dltl u tlbeli 3.
Tab.la 3
7.6
Izmerl .. mall frakel)1 pollt potlpanjl (m2) nl Iitu II odrl"lvlnJI gubltke ml... Rezllkl u mill frlkelltpr.1 polll potlp.njl predlllvill gubitl~ ~I" '(m, -m2 t.R.zulllt .. dlJI u procentlml u odoolU nl mlSU IUV.IrakelJ. prl poteplnll 1m,),
IzrlOunlvlnje rezultetl
Gublllk II od."'uj. za !vlku opltnu f,akellu.
rT}J .-m2Gubltlkm...u%. - '100
m.gdl)l:
m, - maSl opltne frlkelJ. pre pot.pln)I,
m2 ,- mall opltne trlkel). posle'n-clkluSl pollpenJI.
.!1 0
8 Izveltaj
Izveltlj°
Ispltlvlnju IVlkog uzorkl morl dilldr!i Ilidetl:
- oznlku uzorkl,
- ozneku opltne trlkclJl,- brol clkluu Inl,
- gubltlk me.. opitlll tr8kclje, u %,
- poIIbnl ZIpI!lnjl nl uzorku i nI opitno} trlkel}i kojl bi mogll uticlti nl tlenOlt odredivlnje.
Vezi II drugim IIlnderdime
JUS l.JII.OI0 - lebor~oriilkl lite. Nlzivne mere otvore
Ne- AopoobHe"'"IIkrewtjeteu kulturuSA-Ie br.413-81/74-020014.111874.'"pIeee. - ne--
IoIftlll;8_nl_u.-", -.....
DK 891.52:820.1 ..241
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OIAVUNON
nlNENON
ad 1982'()&-O7
Kemeni e t
OOREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE. UPIJANJA VODE
JUSB.B8.031
1911.
Pr8Vilnlk br/50~241/1 od 1982-03-3Y: Slutbenilist SFRJ, br. 24/82.
CrurhtKI~te. OetermiMr/on of perfic/e den.;ry end wer., eb~rion
O"e/ ,renderd /e n81teo _/zl/om ,r.nderd. JUS U.M8.02' Iz '969. godlne I JUS 8.88.03' iz '962.
godine I u IIcltKIu/e .. prtKIloz/m. ".nd.rd. MlI4un.rodn. orl/8niZ8ci/eZ',r.nd.rdlz8Cl/u 150/0156783
Iz '980. godlne.
1 Predmet standarde
Ovlm stend8rdom se utvr4uje I18Cinodr84lunje zepremlnlu m- litnih I krupnlh frekelle 8gregllte I
upljenje vode.
Sltll8 frekelje .e.te sedr!e zrne menle od 4 mm, e krupne frekelle zrne vea od 4 mm.
2 Dtlfinicije
2.1 Zep,..,.lnlu m... egregeta - me.. zrne egre.te I.. otvorenlm I utvor.nlm poreme) jedlnlce zepreml.
ne.
u'plj8nje va.- - kollClne vode kole prodlre u'otvorene pore egregete prl etmOlfe"kom prltllku.2.2
3 Princip
Uzorek egr8118teOIUlen do stelne me.. meri .. I odr84uje zepremill8 pom~u plknomlltre 111hldrostetlC.
kev..Ze odr84lvenJe zepremlne uzoreke litnlh 'rakel)e korlltl .. metode plknometrom, e ze krupne frekel)emetode hldroltetlCu vege.
4 Aplrlti i pribor
4.1 Oplt8 opreme
- ve. upecitete 5 kg 18 teCnottu merenje od 0,1 %,
- pOIude u potepenje uzoreu u vodu,
- pOIude ze IUlenje uzoreke,
- lito 18 otvorlme od 2 mm,
- IUlnlce,
- krpe u lulenje povrtlne zrne krupnih frekelje,
- Inor toplog vezduhe u lulenle povrllne Iltnlh Irekelje,
- luklenl lteplC,
- Cele,
- kupeltl ulup od metele, preCnlke 4 em ne vrhu I 9 em prl dnu, viline 7 em, .. otvorenlm vrham I
doom,
II ~d8nJe .I
SAVEZNI ZAVOO ZA nANDNUJUAOJU
242 -
4.2
- lipk8 ZI nabijanja, ma.. 340:1: 15 g, krutnog pra..k8 praenika 25:1: 1 mm,
- tarmomatar.
Oprame za lapltivanje matodom hldrOltatJek8 yage
- korpe od tleanl mrata .. dr'kom i oNorima od 2 mm,
- Iud za potapanje korpe u yodu,
- prlbor za Y"lanl" korpl ZI tal Yage.
4.3 Oprema za lapltlyanje metodom plknomltra
- plknometer zapramina 50"
yeta od zapraminl uzork8 CnaIliei JI data lama Jldnog od tlpova pikno-matra).
4
3Na Ilielle:
1 - doni! dao plkoomltra
2 - naltavak3 - brulani dao4 - oznak8 k8l1braei/1
~-
1
-- --....
Plknometer
6 Uzimenje uzor.ka
5.1
6.2
6.3
Iz dobro Izmllanog materijala eltvrtanllm .. pr!prami potrabna kollelna uzoraka.
Kod Ilpltivanla Iltnlh !rakelfa potrabno jl za pojldlnetno ilpltlyanje nalmanll 500 g malerijala.Za lapitlvanJa krupnlh !rakella pOlrobna kollelna za po/ldlnaeno IlpltlvanJI, Izra!ana u gramlnll; Izraeu-naya.. tako da.. prlenik najyotlg zrna, Izra!on u mm, mooti II 100.
6 Pripreme uzorka
Pr/prema Iltnlh 'rakel" agregata6.1
Potrobna kolleina uzorka olu.i II do IlIlna mas. prl I.mperaluri od 106:1:5 °e. Zatim .. Ulorlk Illyi upagodan Iud, prlllj. vodom IUlorak mora biti 5 em pod vodomjl oillvi da Itoli na lobnoj tlmperaturi u
,243
6.2
vodl najmanja 24 tasa. Vazdu!nl mahuritl Ie Istaruju malan/em ill trelenlem. Posle nalmanle 24 tasa od.
dekantira Ie voda. Uzorak sa razlltra na ravnu povr!lnu i izlah blagol strull toplog vazduhe. Radl ravno.mernog sulanja mora sa tasto melatl. Postupak melanla traje Ive dok .. agregat ne prlbllfl stanlu luve
povr!lne. To sa ltanje proverava metod om Ilobodnag ollpanja. Sitan egregat 58slobodno naspe u kupasti
kalup sa viline od 5 em od gornle povr!lne zarubllene kupe; povrllna kupe sa nablje sa 25 udara metalneIIpke I kalup vartlkalno podlgne. Ako uzorak )01 nl)e povrllnlklluv, kupa od Iitnog agregota 18drhee Ivol
oblik I sulenje 58 mora nastavitl uz stalno melanie, a Ilpltlvanje kupom ponavliatl u testlm razmaelma
Ive dok sa kupa polle uklanj~nja kalupa ne potne slegad. To pokazuie da je sltnl agregat postlgao povr!.!inskl suvo stanje.Ako se kupe Ilegne vet pri prvom Ilpltlvenlu, to znatl de je uzorak luvlla osulan. U tom Ilutalu uzoraksa navlafl, potpuno se Izma'" I ostavl da sto)1 u pokrlvenom ludu ill zatvorenol PVC.vretlel prlblifno 30
minuta. Sulanje I Ispltivanje kupom sa zatim ponove.
Prlprema krupnlh trakella egregata
Potrebna kolitlna uzorka osuli Ie do stalne ma.. na temperaturl od 105 t 5°C. Uzorak sa odseje na do.
nlem situ nazlvne trakelle kolu Ispltulemo, opere 18 vodom od preha I litnlh testlca, potopl u vodu Iostavl da stojl na sobnol temperaturl najmanle 24 tesa. Zet.im se uzorak Izvadl Iz vodl I osull povrllna
zma. Vldljivi tilm vode sa povrlinl nne uklenla sa brisanjlm vile pute krpom. Viti komadl brllu .. po.jedinatno. Povrllna uzorka lull sa tako, da nl dO<!edo suvllnog Isparavanja I uZ,oraknl sme dotl dlrekt.
no pod utlcaj suntevi sVltiostl ill nekog drugog dlrektnag Izvora toplote.
7 Odredivanje zapreminlke maID
7.1 MI~oda piknomltrom
OdreillvanJI 18 Izvodl u proltorlji stalnl tlmperature sa dozvoljlnlm odstupanjem t 1°C. Uzorek, pribor I
voda moraju Imati tlmperaturu prostorijl.. Odre"lvenjl sa Izvodl tako Ito .. prethodno izmer; ml.. suo
vog piknometra (M I)' Zatim Ie piknometar napunl vodom do oznaka I Izmlri masa (M,). Polovlna voda
Iz plknomatra se odllj~. Izmeri Ie masa pagodne kolltlne vodom zasitenog povrllnski IUv.Qg uzorka (M.,I
I prespe u plknometar sa vodom. Uzorak se dodele postepeno, mela III trese, da bl II Ipretllo lId,hvanJa
vazdulnih mehurita na zrniml.
Posle odstranjivanja vlzdulnih mehurica, piknometar Ie dopuni vodom do oznak., obrile i izmeri mlsa(M,).
7.1.1
7.1.2 Z.preminska masa zrna izra~unav. Ie prIma obrascu:.
I,
t/ If,
M M,+,f.'-M,"'(-~. V-
V . "'(vode
gde ja:
"'( - Zlpremlnska masa zrne agregata sa o!Vorenlm I ZI!Vorenlm porama, u g/em),
M, - masa suvag uzo,ka agregOta za poJedinatno Ilpltlvanle, u g.
V - zapremina zrna agregata mise MI, u emJ.
M I - masa pnznog SUyog piknometra, U U,
M'l - ml.. piknometr. n.punlenog vOdom,u g,
i.A, - masa plknometra sa uzorkom I vodom, u g,
"'(vode - zapreminska masa vOde, u g/em3.
.T8mperilUri proltorll- I tlmper.tur. vade I,mer.. termometrom.
Temperatura -yvoda, Tamperatura, -yvoda,°c g/an3 °c g/cm3 .
16 0,99912 21 0,9980216 0,99697 22 0,9972017 0,99602 23 0,9976716 0,99862 24 0,9973219 0,99843 25 0,9970720 0,99623 26 0,99681
244
RIldN tllbela u belaJanja IlzratuNvanja razultllta Ispltlnnia datil ja u prilogu A.Zavllnolt zepramlnlka ma.. voda od tamperatura data ja u Iladatol tllbell.
7.2
Razultatl Ispltivanja Izrahvalu .. u kg/m3 zaokrugllanlm na 10 kg/m3 keo aradnjll vrlldnolt naJmanla
.dva peralalne IspltlvanJa.
Metoda hid_leu vega
M... uzorke, pripramlJanog prama t. 6.2, izmarl .. na vazOOhu IMp,l. Uzorak ..mvl u korpu, oditrane
vazdulnl mehurk!1 malanlam III dizanjam Ispultanjam korpe u vodu I odradl ma.. uzorka u vodIIM.).
Izrnari .. I temperatura vode.
7.2.1 IzratunavanJa
Zapraminlka ma.. zrne izratunava .. prama obrascu:
M.-y.V: v . 1M,- M.)
-y vode
gela ja:
M. - ma.. vodoll) zalitanog povrlinlkllUvog uzorka, u vodl, u g.
Drugllimboll objalnJanl1U u t. 1.1.1 I 8.1.
Tabela za belaJanja IlzratunllVanja razultata IlpitlvanJa data Ie u prilOVU 8.
8 Odredivanje upijanja vOOe
POila odradlvanJa upramlna uzorka, pomotu plknometre IIIhldroltatltka vega, oOidenl uzorek II rezal'
tra u pogodan IUd, lUll u IUlnici do ItIIlne ma.. na tempereturi od 106 :!:6°C. Uzorak .. ohilldi I Izmarlme.. (M,).
8.1 Izra6unllVanja
Upijllnja vode u procentima ma.. izretunave .. proma obralCu:
M -MU.~ XI00M.
gela Ie:
Mp, - me.. vodom zuitenog povriinlki IUvoguzorka, u g,
U - upljllnie voda,u"
m_,
M, - me.. uzorka Mp, olUlanog do Italna ma.., u g.
.245
Rezultetl .. deju kao srednje yrednost nejmenje dye perelelne Ispltiyenje ne Istom uzorku, Zlokrugljene
ne 0,1 % me...Tebele ze beldenje I Izre~uneYenje rezultete dete IU u prilozlme A I B.
VOle 58 druglm ltenderdime
JUS B.BO.ool - Prlrodni kemen. Uzlmenje uzoreke kemene, prlrodnlh I droblflnlh kemlnlh eVlgete
ZI potrebe gr8118YlnentYe
N
.!!."ueu..
-
N
.!!.'u~:!
ILLII-I't"il
"
IS ~\)Ii' :
'S .~ I - I:
'- ~I I ::E"
>~-! ~::E"I>i!. ::E:il:i ~ii . I.- c
::E I::E" + ! r-::J ,~ .~II(J I~I..
.~::E
~-II ;.r-
Iii0 :J > I
i
,~ ~#
1I 1 '"
c .. .. .. en 01 en en:Ii Ei E i ........ ........., E
! "~~II.- iEj
~1 N::Ji .Ii
~:>I
>' a! i.I c
~::!::J .. :>"- :I 8.. c: r~" . 8 IIE iI III. '- i '8 '
E... . ..
=1i u~c b :> c:C ..2E ::E 'f
u8' '''~,.. E c: ~:Je 8. o . 0Q. C
'c .!..:./.'8 "CIS 2 '5. ~8' '5.. Q. :> :J
8'.
:=C :JC . c .a
-=:x.g ! :>
"; :J '0 to.. a b s .JII:
2 EN u . &' U! E 8' 8 ~~'8 '8 :J
~C"
I 0 N C C c :> :> C C'8 t! ..¥ ..¥ N :! 81'E 'E0« ,.. 0. 'Q. 'a. ::J ~'c . .
~B :I :I :I E :X .~ is. is... ... ... 0"
0 '5. r::! r::!.t ::E ::E ::E ::E 'tJ ::E :>l :J
246
8cd£IIcDIII:J.,:t1!..'aCe..Efa.1;.E0c:~'Q.E0
1E:!8.!If8'c.E~
~»-..'co.'&:
.w:
..1
E 0a .!!!. lit0 -
:~
~ 0;e '8Q :>~ t!i! ;!.. all& &E E.. .I- I-
N,~'u.¥fu.
-
N
.1.'II~eI,L. -
. 8N
'S ... .;>Ii
c~. G~.I. i'1>~:> .. .
2 ~:e ~I''".- ::J . ..~ ~: f:' ..~ ~G. ~~,..
2 !~ . .~..H0 :;)
> rJ.:.'".:;;::
:!~~""'2 at eft en 6
....
.~101
III""
EE . Ii ....... .......E at .~
fi'8'c ::J~.c:J
'0...!:
:> 2!!
.= .=c!!. !i 2g: . N
0- ':J :I
- C ' 8'II"> 81. . .a a~E ....~':aII .. .¥. ~c: c co...
"ii 2c .~ If!~E > :> Ii: :wR 0 0! Q,
"Q. '0 ::' .8' 8' 01 Q. E.. 0 :I,.,C C ...U . ~j :I .. III'c 'U '0''i ::::l .¥ .~co ~.¥ (;
E'e
N N U .U NE E co "0 'g ::::I .:j .:JI. 0 .0 0 !i > > c~'g j s co
~'E 'E:> c: c
i III III :x ~.~ u ha.~co 10 '0 '6, ~r::J~.~ ).: :;)
BCDIII
III
!S..,::J'E.."0C
e..E~t..¥:!:!I.":c
.J~:!
~
i
.¥
III
ct
247
~ .1.. iQ -
:~. 0 ..~.'8Q. :>'f fa a
i i.. u... ...
~_nl- u .._I...¥u - "-'oil
N.,,- ""."""l\opubIltllog kullVNSASrbIja1>.,41~~1174-02 011 111.14. ... plato. po... noplOfMl
248 -.-JUGOS1.oVENSKISTANDARD
Ukupno stranA 3-_0."'4
, ~._...__.__._._---
KAMF.'NI AGREGATOdredlvanje drob1jlvostl
u cilindruJUS
8.88.033
1993.
Of'j l'taDdani j. objIY1jl!ll1l .S11dbmo8 11,1:11SRJ", br. 72/'3,
lI.lner.9l Illlllregllte - Deterttrl1llltinn or CMUfhl/hfl Ity by cmnpraR.doD In cyJ .lndar
PREDGOVOR
Ovaj standard je uu<!i1a Kom!"'IJII ?II "'tlln<!.1r<!p. j? obl1l5ti klJmene.Ovaj st6ndllrd na5tAo .Ie revl?iJom "'tlln<!lIr<!n .fUR 1I.t1R.030 i? 1959. godine.
1 PRXDMIIT
Ovim 5tanc1srdom 50 utvr<1njll m"torln orlrn,tlvnnjll ntpornmltl kamenog IIgregsts premsdrobljenju (drobljivollt).
2 VE7..\ SA DRUGIMSTANDARDTKA
Odredbe 5Landarda na kojll 511 ovnj "t.I1r,<lnrrl pO?!VII !"'tovremeno vaze i kao odredbeovog standards. Nsvedena i?c1anjll
"'"'VII7.! 111 11 vn~me objavj,j ivsnja ovog standarda,
a kada, so on primenjujll, korist" liP nnjnovijll !?dllnja navedenih standarda.,
JUS B.BO.00l:1984,Prirodni kamPn- U?!mllnjp. lI?oraka kamena i kamenih agregata
JUS B. B3.100: 1983, Kameni agr..gllt - Frllkeionbllni kameni agregat za beton i as-faIt- Osnovnt u510vi kva1tteta
3 DEFINICIJA
Drob1jivost 11 IImislll ovog stancllJrc1n .In mp.rn otpornosti kamenog agregate premadrobljenju. .
4 UZlMANJE UZOIWU.
Uzorei kemenog egreglltll ?/I .(splt./vnn.!". pn nvom ..tllnrlllrdu u?imsju'se prems stan-dardu JUS B;80.001.
5 OPREMA
5.1 HidrlJulicka presa 511kojnm5" ~o?p pn~t;r.; ~ptpr~r.pnjll od nlljmllnje 400 kN 5
mogucnoscu prirlJsta sile od ) tio 2 kNf'",
.
5.2 Celicni eilJndnr (unl1traiin.ln m..rn: prpr.nik 150 I11III,vtstna 150 mm) sa odvoji-vim dnom i poklopeem. ~emllt",k! prlkll? eillnrlrll dllt jP. ns sliei 1.
5.3 Vsga sa mogucnoscu m~rp.njn mns~ rlo 10,0 kg i sa tscnoscu od t 0,1 g.
5.4. Laboratorijakasitl! primenj'mll 1\ stAndnrauJUS 8.83.100.
Deskrlptori: kamenl ~greqat. drobljivo.t. ~~~OO.rwJrMiv.nja ri:'nhljivn.ti
..----..---Ilbdanjn SAVF.7.Nf ?AVon ?A STANnARDI?AClJU
.._0 h-
! C/llnda,I /"
I
!
I N8:r.ivn8 O"",,"n! 117.0rlll< l'7.C'I'IIk pol'l eI
frakcijll C'lpt.....r...n.l"
V..1ir.lnn'"t.""," ..1111I
donje ,.ornj" -4/8 4 R 1
8/16 8 .1/\ 2
16/32 1/\ 31.S 4
IUS 8.88.033:1993 249. .._..__..----
5.5 Urpdaj ?oR s"iipr..:<> /1/(."glltll "II m"f,"'" r.11
,,,,,,P"j" nil IOS :I: SOC.
5.6 LRboratorijskR "robiliclI.
~I"rp. II mm
"0
0~
~
:f y~.511kll 1
6 PRTPRKKA U7.0RK~.
U:r.mEl IIEI 117.,,,:ak premll t. 4 1 O!lll!'! '..' ,p",!,p'Ilt.l1rl 10'i t SOC do staine malle iohllldi na sobnl: tl!mperatllru. Od oVlllco rripTf'ml.lenl1lt lI?o1'ka sej8njem "I!I izdvoje
frB~~ije ~rAm8 t8beli 1.;:.11 ispitJ.vanje potrebno .Ie pdTp.mftl 1'.1'" HnC'l R kit mlltpd.lllll1.
.abeIII 1 11"'1'f!!\I mm
Frakcije agreglltll krnpnijo 0" 11>/32 i ",Iro".. "I' <lro"ll ("om nil .IE\dnu od frakci-jll b; tab..l", 1. UkaJlko "A h.plI.HI" ...",I"rrnk,:I.I", 1\7.0'111\ IOn """lllvljll promn
osnovnim frllkdjllmll.
2
250~_.-
JU~ 8.88.033:1993-- ~.
7 POSTUPAK
Izmeri lie mllllll cUin<1rll IOn <1nf'm, II r.i Ifnrlnr.", rlnnm nil""" lie lI?orllk do visin..20 mm !IIpod gornje ivi~f\. Mnt..rf.i"l
"r.fllnrlrll f?rllvnll lie i poklop! poklopcem.
h:meri se masa c!Undra 1111n?orknlll, (;11 fnfinr lOP. Rtnvf .f?medll ploce prese i opte-recuje brzinom od I do 2 kN/R it,..
o"t."r.."..n.!" oit 400 kN.
Kada se postign'" optp.recenje 0<1400 kN,"i I ;n<1l1r R.e rIIstereti.
Uzorak so 'vadi iz cilindrll. pro .I" IIn nrIJt""'lIrll.1I1~..m ..:ltu promo tllbeli 1 i izmor!masa ostatka uzorka nil tom sitn.
8 PRORACUN
Drobljivost IIzorka iZTIICIJnllVII"", po fnrmnl;:
'" - "'1n = ,100
",gd.. je:D - drobljivost, II procentimn mn ,III - masa IIzorka II cilindrIJ pr.. npt ""..n.!n, 11 jtrllmfmll,1111- maslI ostatka uzorka nil
oflRn"'"rn.l""p.m ..it" pn",l.. opterecenjll, II gramima.
Rezultat se'dllje kilo IIrertnjll vr"<ino~t or! r!VII fllpftivnnja,
~.ap:I Say i lavr.! 7.1Rhllflardiucijl - lInoqrad1iJI1IRJIn\'1IaisljMja Ninict:am:va 7.:1hlt.lra Rpmll'itP. 5rbijp. br. 413-:1013/92od 24.07.1992. ne plata se pom na proaet.
7.abronjP.Mprf'lll.°llJ"!Yanj..bvn vno!.n I18Mfavlllljll
3
UDK 691.52:620.1
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PIUMENOM
Kllmenl egregel
ODREDIVANJE VLAZNOSTI
251--"--J U H
B.BH.03S19111.
od 1984.12.21 Prevllnlk br. 50-19142/1 od 1983,12.27; Slutbeni lI.t SFRJ. br. 49/84.
Nilturlllllnd cnJlhlld 1If/I/reg1l11l-MoiuufI conrenl
Ovllj ,rendNd III nIIUIIO reviziom mndlrdl JUS 8.88.035 Iz 7962. godinl.
1 Predmet standard a
Oylm lIanderdom .. utvrcSuJeneeln odrecSlyenJeyllfnoltl ke nog egrege",.
2 Deflnlcljo
2.1
2.2
SUYegregel- zrne egreget. kaJe AI ..dr!l yodu nl ne povrtlnl nl u poreme (sllke 11.
Vodozlli~ povriln.kl MlYegtlglt - egrlglt koll Ime otvorene pore nepunlene yodom lsuyu poyrllnuzrAl (sllke 31.
2.3 Vlden egreget - egrlglt kojl Ime Yodom nepunJ""e otvor.ne pore, e povrllne zrne ObeYIJ."" Je slojemvade (sllke 41.
'Vezduhom o..l8n egreget - egreget kojl Ime suvu povrtinu zrne e otvorene pore su dellml<'!noIspun/...
ne Yodom (sllke 21.
2.4
a,';"
d.,.°..", ,'''',
.::,:°:
::., POM : :", ~ --Zmo
/.«\.
.;,.;,.,..',,~.0""" ';' '.::.:.,. :..
Slike 1 Slika 2
gVOdaU
~'M a..'
..' '. ':
;'.. Povriinski
."'. . ,; sloj vade
',,: ,..': ';,
Slika 3 Slika 4
II il~anj~__l SAVEZM ZAVOD:zA STANOAa[\\Z'\~_.l,--
252
3 Odrediv8nj8 vle1nosti
3.1 Prlncip
Vllfnost klmlnog Igrogltl odre"ujl .. IUlenJlm uzorkl do stllno ml...
3.2 ApirlUI prlbor
ZI Ispltivlnje korlst; ..:
- grejnl ploC!l (no gls iii elektrienel ill elektrienl sulnice,
- IUd Zl sulenle,. - Iopltica,
- vlgI.3.3 Konelnl uzorkl ZI I.pltivln)e
Konelnl uzorkl ZI pojedlnlfno ispltivlnje (ugrlmlml' odre4uje .. teko !to .. vellelne nojveteg zrne
frekelje, Izrefene u millmetrlme, pomnoll .. 200.
3.4 POstupek
Posude ze SUlenje .. Izmerl, u posudl .. odmerl uzorek I zetlm osull do stelne me... Sufi .. ne grejnojploel uz .tllno melenje. Ako .. sull u elektrleooJ sulnlel, ne temperllturl od 105 t 6°C, melenle nlje po-trebno, semo je Vreme sulenle dule. Osulonl uzorek .. ohledl no IObnUtempereturu Ilzmerl.
3,6 Izrei!unevenje rezul-
. Vlelnost uzorkl u procentlmlml" Izrleunlve.. po pbrllCU:
u. IM.-M,)X 100M,- Mp
gde;e:U - villoost suvog uzorke u procentlrne me.,MI - me.. posude Ivlalnog uzorka, u gremlme,M, - me.. posudeIsuvoguzorke,u gremlme,Mp - me.. posude, u gremlme.
Veze .. drug 1m stenderdime
JUS B.BB.031 - Kemenl .eget. Odre4ivenje zepremlnske me.. zrne I upljen;evode
N. oanovu millj'nil Republltkog 18kr8t8rij... Z8kulturu SR Srbll. b,.413-81/1~2 od 4.11 1974. M pllt.. porn ne prOmel
A..mpl Severn; zavod 18 n8nd8rdiz8C'iu- Beagr"
.253DK 891.&2:820.1
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBA VIlHON
PRIMEHON
od 19B2'()B.()7
Klmlnl 1.Iait
ODREOIVANJE KOLICINE SITNIH CESTICA
METODOM MOKROO SEJANJA
JUSB.B8.036
1981.
Prevllnlk br. 60-6241/1 od 1982-03.30; Siulbenlllit SFRJ, br. 24/82.
Crush.d ewre,.te. Determinetion of fine pertlcle' with the wet ,'..,e enelysis
Ovll/ stenderrlle nllteo rtlVlzljom .tenderrle JUS 8.88.036 /z '962. (IOdine.
1 Predmet standarda
Ovlm stlndl,dom .. utV~ull postuplk Zl od'l"lvlnJI ukupnl kollCln. Iltnlh C..tlCI m.nJlh od 0,09
mm I 0,063 mm u I.ogatu metodom mokroo ")In)a.
2 Princlp
Uzo,ak olulln do Italnl ml.. mlrl .. Iltlvl)a u garnlturu Iita I H)I nIlUVO,I zatlm II oltlcl na Iitu II-
plraJu vodom. Oltocl II lull do Itllnl m_, mer. IlzrlCunlvl)u kuinulltlvnl prolazl kroz Ilt~.
3 Aparati I pribDr
Za Ilpitlven)1 potrebna)e Iledet. oprema:
- pOludl za sulln)e uzoraka,
- sulnlca,- voga kaplclteta do 6 ka II tICnoltu.ni...en)1 od 0,01 ~,
- IOpltlce,
- podloJcl za Ilta,
- Italek lito preCnika 250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~poklopcem, I otvorlma IledeClh vellClna, u
mm: 1,0;0,26;0,125;0,090;10,063
4 Priprema uzorka
Uzorak za Ilpitlvan)e uzlma.. cetvrtan)em premauandardu JUS B.BO.001, Ma.. uzorka za po).dinacno
Ilpitivln). IIvlll od v.llelnl n.)vltlg zrnl. Prlblllni kollclnl u .Imlml Izrleuna II teko, dl .. precnlk
na)vltla.zrna,Izrll.n u mm,mnoll.. 100. .
5.. .'Postupak
Uzorak oaulln do Italne ma.., natemper.turl od 105:t 6°C, odval. IIllipl na"ltavlj.nu aarnlturu II-
ta post.vlJenu u poaudu. Na)pre II lI)e nauvo, I zatlm oltatak na poJedlnaCnlm Iltlm. Ispl,. vodomlVe dok kroz lit. ne poCne d. teC. limo Cista vod.. Suspenzlja n')lltnl)ih ClltlCl I vod. od Ilpl,.n). ..-kupl)l)u II za adr."ivan). eestlce man)ih ad 0,1)63 mm m.todom areomltrl..n)a po st.nd.rdu
JUS U.B1.01SIIi po And'e8Senov~'~.et?ctl, po Itandardu JUS B.8S.086.
IkclllljeI ISAVUNI ZAVODZASTANDAIUIUM1JU
254
KldlllVodl ocedi, IltllI Itlvljllu III podlol8k IlUll do Itllne mill u lulnlel nl temperlturl od 105:1:150C. -
Olleel ne poJ.dlnlm Iltlmlll vdu IlzrlCunllu kumulltlvnl prollzl kroz poledlnlCnl Ihe.
- 6 Rezultlt IspltlvinJI
R.zultltlll d'iu keo arednll vrednolt nlJmlnJe dvelu plrllelno IzvO'lenlh Ilpltlvlnll III Inom uzorku.Radnl tlbela Zl beltfenJe IlzraCunavanl' rezultatl dltl j. u prllogu.Nipomelll: Sho otvorl 1,0 mm Ilutl kao lito ZI rllteretlv.nJe. U rldu IIlltnlm frakellaml potrebna Je
oblCno kompletna garnlturllltl,l kod krupnlh frlkeljl -veIlCln. zrna preko 4 mm, dovollno
I. upotrebiti IltllI otvorlma vellClne 1,0 mm; 0,09 mm I 0,063 mm.
V.Z.II druglm n.nderdlme
JUS B.BO.001 - Prlrodnl kemen. Uzlmlnle uzorlke kemml, prlrodnlh I drobiJenlh klmenlh Igregate ZIpotrebe grad.vlnlrstvl
JUS B.BB.OB6- Kalellum.kerbonltlll punili. Prlrodnl keleIJum.kerbonlt. Odredlvanl' grlnulometrlJ.Ikog IllteVI po Andre811novoJ m.todl
JUS U.B1.01B - GeomehenlCklllphlvlnJa. Odredlvlnle grlnulometrlllkog"Mltavl
~0Ic:
>oS:;
0 :J E,5ii j E
N
~~II! 0
'a .., '8e '" .E'f
A..'c'i! II'[
'i. .c: E o(,J
~N~N
I+ I +- -
N N+
+ -,-.
N N
~S.. .E E:~ '.,
'GI.. 2c ...- u '~.=0 . 0
E E E E E E EE E E E E E
E E E ~g 8 ~E § gE E IQ E... - 0 0 0 0 0 - q o'.!!!.'u .!!' ..~c 'eo~.. ...I:. 's .. 'f:~
I! 'Ii -0.~~.. ~~:§'c 12 .I:. 12..1.~ 0 '8 0 '8
! N.!!. 2 N .::I
'8~:J Cc e8' .. .!!.~a i E c
8«8 a II,t
I S £ 'il j j s 'il~iii tU iii tU
.;.c .. ... E 0
~ i! ,~:;)~j
C)
9ii:D.
.255
cd
~CIOCDcDen:;)-,::I1!jei.~C'II'c-T8'.I!0E
~IE..
,W
=..8U.I:.
:~.c!215~.'c
i(3
N.0""""
million;. R-'>IH!kOllMkrot.rijot... kultUN SR Srblj. br, 41:J.~1/74-02 0<14,111974. no ploto M por.. no promot
$ 11"_nll_" "nzoc:iju -Beogrod
Frakeija Kollelna uzorka zamm jedno odredivanje
9
1.00 do 4,00 100Izned 4.00 do 8,00 1000Izned 8,0 do 16,0 2000Izned 16,0 do 31,5 3000Izned 31,5 6000
256 Uk!'pno Itrlnt 2
JUGOSLOVl!NSICI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PlUMl!NOM
od 1882.(),7-211
Prlrodnll drobllttnl kamenl tlODREOIVANJE SADRtAJA GRUDVI GLiNE
JUS8.88.038
'''2Pravllnlk br. &0-&823/1 od 188Z.04-C)8;SIuI"nl UItSFRJ. br. 211/82.
r.,ltIf/ of ""tural and erulh8d rock .",,.,.,a
OIl8/.,andard la "".t8O IW/zljom .,.nd8rda JUS B.BB.038/z '962. f/Odl"".
Predmet ltIInd8rde
Ovlm Itandlrdom II utvr(luje poltupek za odrldlvanje IIdrhje grudvl glint u prlrodnlm I drobljenlm kl-
menlm Igr...atlma.
2 Opr8l11l Z8 Ispitinnje
Za ovo Iapltlvanje slulilledeta oprema:
- VIgI kapaciteta 6,0 kg. OlltljiVOltl 0,1 g;
- posude takve vellc~lnt I obllka da omogutavaju rezutlranJe uzorka po dnu u tankom Iloju;
- lita velltlnt otvora 1,00 mm, 2,00 mm, 4,00 mm, 8,0 mm, 18,0 mm I 31,S mm prema ltandarduJUS l.J8.010;
- lulnlca;
- lupe;
- porculanlkl tarlonlk;
- pinceta.
3 Uzimanje i pripr8l11l uzoraka
3.1
3.2
Uzorek je osnovna trakeija. mldutrakeija i melavlna za ltabillzac:lju.
Da bI II Ipretllo razbljanje grudvl glint, uzorci II uzimaju pelljlvo tetvrtanjem Iz dobro Izmelanog mate-rljele.
3.3
3.4
Uzorcl II pre Ispltlvanja moraju osulitl na tlmperaturl od 11oOc :t SoC.
Kolltlna Ivake trakel,. mora .. prlpremlti za dva odrldlvenJe, Me.. uzorke Iveke trekelJe mora bltl pr.
~ Ilede60J ta"lI.
IIlzdanje SAV1!2M ZAVOD ZA STANDARDIZACUU
Strano 2 JUS B.B8.038 257
4 Ispitivanja ukupne koli~ine grudvi gline
Prema t. 3.4 Izmerl II masa prpnmllane frakel]e 1m) rezutre II u ledoom Iiolu po dnu sude I IlIIita upogledu sedrtlja grudvi gline. Ukollko povrline dna luda ne omoglJljava raultlranja ealokupna kollelne
uzorka u ]ednom Ilo)u. razastlran)a celokupna kolleina uzorka la mora Izvrlltl u vile rezastlran)a manJlhkolleina kola omogutuju potpuno vlzuelno Olmatranje.Sadrfa] grudvi gline utvrc:lu]esa vlzuelno, koristati. po potrebi. lupu.
Po izdvajanjugrudvlglineutvrdu)eII masazlOstalogdala frakel]eIm,l.
6 Izra~un8v8"je rezultata
Procenat sadrfa)a grudvl gllna u po)edlnlm frakellama Izraeuna.. II II taenoteu od 0.1 % prema llede-
~m obrascu:
m-m.L"'. - '100
m
gde Ie:
L - sedrtl] grudvl gline. u"'.
m - man frakcij., u g,
m I - masa trakeile polle Izdva]anJagrudvl gline. u g.Procenat ledrfa)a grudvl gline u ukupnom uzorku Izraeunava II prama zaltupljanoltl po)edlnlh hakelja uukupnom uzorku.
Veza sa druglm ltandardlma
JUS L.J9.010 - Laboratorijska sita. Nazivna mere otvora
He 0-- mlljenla Rapubllekog oakratarljata ZI kultUN SR Srblje br. 413-81/74-02 od 4.111874. na pI_. PO"" no pro.....
it_pa _nl .- laatandardlzaciju- ~ad
258 - -. Ukupno stranl 2
JUGOSLOVENSICI
STANDARD
SA OBAVUNOM
PRIMENOM
ocI1982-GS.o7
Klmenl IgrlgltPRIBLI!NO OOREDIVANJE ZAOADENOSTI
OROANSKIM MATERIJAMAKoIorlmetrlJlkI metodl
JUS8.88.039
1982.
Prlvllnlk lit. 50-5241/1 od 1982.03-30; Slufbenllllt SFRJ, br. 24/82.
Crushed 8l/flTeptll. Olltllrminlltion of orf/llnic impuritill$. Colorimlltric mllthod
OVIIJ$tllndllrd nll$llIo JII rniz/Jom $tllndllrdll JUS 8.88.039/z 1959.l/od/nll.
1 Predmet standsrda
OYlm ltondlrdom Ie utVrdule poltuplk ze prlbilino odredlyenle prllultYI IkodlllYlh orgllnlklh Illtollk81.1 klmlnom egrl.9ltu yellelnezrnl do 8 mm, rldl ocene dl II)1potrebno dll). Ilpltlvln). prodlvlnjl 0-dobren)1 ze upotrebu.
2 Uitimanje uzorka
Uzorlk II uzlml ne nleln odreden 1.1Itlndlrdu JUS B.BO.001. Uzorlk ne trebe lutltl pre IspltlYlnJI.
3t
Pripramanje rastvora standardnaboje ita uporedenjej
Rutyor ltond.rdne bo;e Zl uporedenJe se sprlYljl nl toj naeln Ita II kollelnl ad 97,5 em! restVore 30 g/I
natrlJum.hidrqkslda (NeOHVJ doda 2,5 em! rutvora 20 gli tanlnske klsellne. R.ltVor taninlke klllilne
dobll' se. klda II 10. em3 alkohola (96%11 2 9 tonlnlka kililina u prlhu dodaju n. 90 em! yode. Oyamaloylna lipl II 1.1bezbojnu bocu od 350 em! zlpremlne, zleepl Ie I dobro promuekl. Grlle boee I
ltoklenl zepuloe trebe dobra obrlsetlI Ilko podmezetl do II ne bl lIeplli. Zetim se boee ostlyl 23 else daItQll.
Pro",uekl se dobra, ostoYi101Jedan eas dl Itolll neposredno polle toga upotrebi za upor"'enle.S obzlrom na to da bol' OyograstVor. nile postollna, on II more prlprlmltl Zlsvaku lerlJu IspltlYlnjl.
R"tvor stllne stendlrdne bole za \lpor"'"nl" mob II dobltl reltvlrenJem 9 9 hemlllki elatog flrl.hlo.rid. (FICI,6H,OJ 11 9 homlJlkl elstog kobelt.hlorlde (CoCl,6H,OI 1.1100 em! yode kolol je pre togo
dodeto 1:3hloroyodonleno klsellnl (HCtJ. Aka Ie ovel reltvor hormltlekl zetVoron 1.1stlklenoj boel, bo)amu mofe ostetl nepro",ln"", neogrenJelno du90.
3.1
3.2
4 Postupak
Blzbo)na ltoklena boca od 350 em!, InlbdeYon. brulenlm Itaklenlm zapuloeem (magu II upotrobiti I
gumonl zopulaei ill perafinisenl zapulaei od pluteJ sa dye podeonl crte nl grlieu na 130 1200 em!, puni
.. do podeono erte: 130 em! uzorkom Igreglltl koilio Ilpltu)l.
-1I Ako.. h,mll.kl elt! notrlJum./1ldroktld n, mof' nlblvltl, mob.. upotrebltl oblen, (I,govlekl' klm,nl JOdo lbo.
'01.
IIlzdonJeI
SA VEZM.ZAVOD ZA STANDAIUJIZAaRJI
Str.no 2 JUS 8.88.039 259
Rastvor 30 gll n8lrilum.hldroklldl (NaOHI u yodl dodlll 18 IVI dok zaprlmlnl Igrlgall I tlenonl po.III mutklnJI nl IZI\osl200 cm3.80ca Sl zaeepl I dobro promutka (oko 1 mlnutll ostayl dl stoll 24 elsa u umrleenoJ prostorljl. Grllt
bace I staklenl zipulae treba dobro obrlsatllilko podmazatl dl se nl bl slepili.
Posle IIljlnll 24 eaSI bojl biltrl teenoltl Iznld Igregatl uporellull 18 18 rlnvorom Itlndlrdnl bol. uuporellenll sprlYlllnom preml t. 3. Ako Ie boJI rlltvorl tamnlJI ad rlltvorl stilldlrdni boll za upore.lIenje, smetrl II dl
'Iupotrebillyost IQreQlII zbog zagallenoltl orglnlklm mlterlJlml lumnllYI. Pogod.
nOlt egregetl U Iprayljlnl' mllt.rl I betonl mora 18 tldl pre upotr.be IIpltltl po It.ndarduJUS 8.88.040.
V.U sa druglm lIanderdlme
JUS 8.80.001 - Prlrodnl kam.n. Uzlmenje uzoraka kamene, prlrodnlh I drobljenlh kemenlh Igr.gate Zlpotrebe gralleylnlrstvl .
JUS 8.88.040 - Prlrodnl I droblJ.nl klmenl Igrlgat. IlptllYlnl' Igreglll zigallinog organsklm miterlll'm.
N.0- milljonj.RopubllekogIIk'lterlj.t... kulturuSR 5<blj. br. 4t3-81/7~2 od 4.111974. n. piKe II po,.. no pro';"lt
S;tampa S8Yeznl U¥Od 18 1t8ndardlleclju - 88C)9r8d
260 Ukupno strana 2
JVGOSLOVENSKf
STANDARD
SA 08AVElNOM
PRIMENOM
od 1982.08.07
Kamenl agragat .. beton I malterISPITIVANJE AGREGATA ZAGADENOG
ORGANSKIM MATERIJAMA
JUSB.B8.040
1981.
Pravilnik br. 50-5241/1 od 1982.03.30;Slulbenllist SFRJ, br. 24/82.
I
Crushed aggregata ior concrata and mortar. Examination of IIggragata with organic Impuritias
.:
Ovaj standard ja nastao ravizijom standarda JUS 8.88.040 iz 1950. godina.
1 Predmet standarda
Ovlm sllndardom II utvrduJa postupak Ispltlvanja kamanog agragata vell/!Ine zrna do 8 mm 18 kojl je
kolorlmatrllskom matodom po standardu JUS B.BB.039 utvrdano da ja zagadan organsklm materlJama, a
radl ocena njagova pogodnosti za sprevljanja maltara I batona.
2 Princip
Savojna I prltlsna /!vntota epruveta Izredanlh od maltera Ispitlvanog agregata uporeduju II sa savojnom Iprltlsnom /!vrstotom epruvata uredanlh od IIt?g prathodno I.prenog agregata.
3 Priprema agregata za uporedenje
3.1 Agregat Za Izradu epruveta za uporedenje dobija Sa na taj na/!In Ito II jedan deo agregata kojl II Ispituje
Isplra rastvorom 30 g/I natrijum-hidroksida (NaOH), a zatim dobro Ispera vodom.
Ispranlagragat prover I II kolorlmatrljskom matodom u pogladu zagadenostl. Smetre II da la Isplranja
dovaljno ako se prlllkom proveravanja u boel za Ispltlvanja (JUS B.B8.039) doblja bo)a te/!nostl svetllja
od rastvore standerdne bola za uporedan~. U protlvnom Ilplrenja 18 naltavl)a Ive dok la ne Ispunl taj u..
lav.
3.2
4 Postupak
4.1
4.1.1Malter za Izradu apruveta
Materijal za malter 1odnosl melanja moraju u svakom pogledu biti Ito pribli!nijl onim u redovnoj upo.
trebl.
U laboratorljl II agregat pre upotrebe more ru/!no III u pogodnoj melallel potpuno Izmelatl nasuvo. da 18
postlgna Ito vata jednolikost. Prillkom spravljanla maltere svl saStavnl delovl (agregat, cement, vodel
moraju da Imaju temperaturu od 20 t 2°C.
4.1.2
4.1.3 Melanje maltere vrll se ru/!no III u maloj melollel tako da IIlzbegna gubltak vode. Cemant I egregat pret.
hodno II melo)u nasuva dok II ne post;gna jadnollka boja. Potom II dodaje voda I melonje ne sme da
trale manja od 2 mlnuta.
4.2 Kalupl
Za Izredu epruvata upotrebljavaju se prizmatl/!nl kalupl dimenzija 16 em X 4 em X 4 em, prema stan-
dardu JUS B.ca.022.
".1 izdanja SAVElNI ZAVODZASTANOAIWIZAaJU
SIren. 2 JUS 8.88.040 261
4.3 Izredl epruvell
ZI sVlko Ispillvlnje morl se Izredld nllmlnJe po Jednl serlJI od 3 epruvete od mllterl Ispillvenog egr..gatl I Jednl seriJI od 3 Ipruvete od egregltl pr!premljenog preml t. 3. Nlein aprevl)lnJI mllterl marl
bltllstl za obe serlj..
4.4 lapilivanle epruvell
Ispltlvenle epruvet. prlt!skom vrllse prame stadnerdu JUS B.C8.022. Epruvete se Ispltuju posl. 7 I po-sle 28 dene od dena Izrede.
6 Ocona upotrablJlvolt1 agr8gata
Ako IIvolne I prltlsne evntoee epruvete Izre"enlh od neoprenog egregete nlsu mlnje od 85
"evrstol!a
epruvete Izre"enih od egregete prlpremllenog preme t. 3, Ondl 18 !spltlvlnl egreget mole upotrebltl ZI
Izrldu betone I meltere.
Vezl 18druglm stenderdlme
JUS B.B8.039 - Prlrodnl I drobljenl kemenl egreget. Prlblilno odre"lvlnje zege"enostl orgensklm mete.
rljeme. Kolorlmetrllske metodaJUS B.C8.022 - Cement. !spltlvenJe evntol!a ceme'"te
N. otnOYVmltljenl. Republitkoo ..1cr.t8rlj.1818 kulturu SR SrtJijebr. 413-81/74-02 oct 4.11 1874. n. plKI.. po,., na prom"
J..mPII S8¥elnl ,wod n nand8rdlucllu - B8ogr8CI
262 Ukupno streno 5
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OIAVEZNOM
PIUMEIIOM
ad 1884.12.21
Komenl egrltlet
HEMIJSKO ISPITIVANJE AGREGATA ZA
BETON I MALTERE
JUS8.138.042
1984.
Prlvllnlk br.IiO-18142/1 od 1883'12.27;Slulbenllllt SFRJ. br. 48/84.
Notu,%nd crushed Igg,eglt.. Chemic%ne/ysis of oggrrlf/ltes fo, coneretlts Ind morto,.
Ovllj stlllldord nlSteo'e
rev/zijom stondordo JUS 8.88.042/z'96'. godine.
1 Predmet standarda
Ovlm stlndardom II utvrc:luju metode ze odrec:llvenje ledrfejlltltnlh Slseojlkl hlorldl. lulfltl IlUlfJdl u
egragltu Zl beton I mlltlr.
2 Optte odredbe
2.1 Kod hlorldl. IUllltl rlstvorqivlh u vodJ IlUlfJdl. prethodno II Izvrli kventltltlvnl enellze. Ako je rnul.
tit pozltlvan. Izvrle II I kVlntltltlvne Inlllze.
Ukupnl sedrfej IUmporl u Igrltlltu odrec:luje II limo kVlntlutlvno.2.2
2.3 PrilUltvo organskih humusnih mltlrljl Ispltuje II preme nlndlrdu JUS B.B8.039.
Ukupna kollelnl orglnsklh mlterljl odrec:luje II preme Itlndardu JUS U.B1.024.2.4
3 Priprema uzorka
Uutl uzorlk II eetvrtenjem smlnjl nl mlSu od lednog kg , dobljenl uzorek II u sulnici osuSInl temperl-turlod 105 :I:S'C. Zml uzorkl II drobe uko dlle mlkslm.ln. velieIn. zrn. 2 mm. Kolleln. zdroblle.nag uzork. eetvrUnjem II smlnjl nl prlblilno 200 g.. Zltlm II smonjuJe I proseje kroz litO 0.09 mm.
4 Pribor za ispitivanja
4.1 Zo kVllltltlvnu onellzu:
- posudo ZI IUlonje uzorkl.
- mllo lopetici.- elektronsko IUlRlcl.
- liborotorljski droblll" IIImetllnllYln n tuekom.- 10borltorljskl mlln.- lito otvor. 2 mm.- litO Olvoro 0.09 mm.
- elektrlCnl grejollco.
- liboritorilsko Vegl.
- eksJk8tor.
- eole zlpremlne 250 mi.
- menzuro zlpremlne 100 mi.
- stokleno eprwete zepremlne 160 mm X 16 mm,- SllnO Itoklo.
II IzdlnjeI
SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1I
Sir 2 JUS 8.88.0042 263
4.2
- '..ak,- kapallce
- ltaklenl"ltaplel.- porculanlk.lonClel,
- flltrlr-paplr.
Za kyantltatlvnu anallzu:
Ollft, prlbora nevld8nog u t. 4.1 upotrobl/..I .. I:
- preclzna analltlCu y.,
- IaboratorlJskl pc do I000"C,
- poIeano kupltllo,yodono kupatllo,
- gasnl gorlonlk,
- ltalak.. trl ROllI,
- trlkot od Iamota,
- klettl ZI IonCteo,
- flltrlr-paplr ..odnjllustlne (bola trlka'.
- flltrlr-paplr nely. gustlne'(pl..1 triU/,
- lakmus-paplr (lndlkltor/.
- IonCh!1od plltlne .. poklopclm,- ladlco II mlrln/I,
- Cole IIpremlne 400 ml,
- konusnl boce po ErlonmlJlru zapremlne 250 ml,
- bocl Itrcaijkl,
- I';'o'k ZI kvantltatlvnu anallzu,- blrltl.
.
- pipota.
6 Reagens! i rastvorl
&.1
&.1.1
&.1.2
Za odr"'lvanJI ladriaJI hlorlda, Iulflta Ilulfida po ovlm motodaml upotribi/ovi/u .. Ilodoeo hemlklllJIClltoee ,,pro aniIVII" I dlltilisani Vodl.
.
Za iCvolltatlv!manollzu:
Standardnl rastvor ..Ibro-nltrata elAINO,' . ,0.1mol/I.BarlJum-hlorld-dlhldrlt(BIC', .2 H,O/10" (m/ml rlltvor: rlstvorl. 10 I borQum-hlorld-dlhldrltl u
90 I vodo I rastvor prcimlla.
HlorovodonlCnl kl..llnl (HCII, zapremlnlke ma. prlblltno 1,11111/ml,oko 38 .%-tnl(m/ml rlstvor.&.1.3
&.1.4 HlorovodnlCna klsollnl, rastvor 1+1: u /Idnu zapremlnu vodo poll/lvo II dodl, uz mllan)I, 1 zapromlnlhloroYodonlCne kl~lIne zapremlnlko ma.. 1,191/ml (t. 4.1.3'.
Olovo (Ill-acotat Pb(CH,COO/,.&.1.&,
&.1.8
&.2
DIstlll..n. voda.
ZI kv.ntltatlvnu an.llzu:
&.2.1
5.2.2
Ollm rl.nl.. pod ~ 5.1 potrlbnlsu /01:
Kllijum-dlhromat (K,Cr,07/'
Kalljum~lhromat, 10 ".tnl (m/ml rastvor: rastvorl solO I kalijum-dlhromatl u 90 IIVodl I rastvor pro-
mole. '
Srebro-nltrat AINO,.
BlrQum-hlorld-dlhldrlt (BICI, . 2 H,O/.
5.2.3
&.2.4
7 Kvantitativna analiza
7.1 Ralelnjavlnjl uz~rka
7.1.1 Sestolcl restvorlflvl u v 0 d I
264 JUS 0.08.04791, 3
5.2.5
5.2.6
5.2.7
5.2.6
6.1
6.2
6.3
6
Natrllum-karbonat bezvodnl.
Kllllum-hiont (KCIOJ)'
HlorovodonU!na klsellnl, rastvor 1+20: u dvedeset zapremlna vode p8flllvo se dodl, uz melanll, jednlzepreminl hlorovodonlene klsellne zapremlnskl mase prlbillno 1,19 g/mllt. 5.1.31.
Borne vodl, zaslo!enrlstvor broml (Brl u Vodl (oko 1 ml broml u 100 ml vodel.
Kvolitativna analiza
U e.u se Izmerl 5 9 usltnjenog uzorka, doda se 100 ml vode, pokrlle satnlm staklom I kuva jedan SIt.Topaorestvor II profl/trlre kroz flltrlr-paplr nllveo!e gustine u edu I pustl dl.. ohledl.
Hlorlell r_orljlvl u vodl
U epruvetu .. prellje 3 do 4 mt fIItrlta I dodl nekollko klpl rlstvorl srebro-nltntl It. 5.1.11. Po)evi nil-
mlnle kollelne zlmu~enla III tllogl srebro-hromlta doklz Ie prlaustvl hlorldl. Rezultlt Ie negltlvln Ikofiltrlt po dodatku rlstvorl srebro-nltratl (t. 5.1.11 ostane blstlr. Z.mu~enle II posmltrl nl podlozl er-
ne boll.
Sulfltl rlstvorlllYl u vodl
U epruvetu se prell)e 3 do 4 ml tIItrltl, dodl se kep rutvorl hlorovodonlene klllllneit. 5.1.411 nekollkokepi rastvorl blrljum-hlorld-<llhldrltl It. 5.1.2). Poilvi belog zemuo!enll IIItllogl berljum-sulfltl doklz
Ie prl..stvl ..Ifltl. Re~ult8t Inlllze jl negltlvln Iko flltrat po dodltku rastvorl blrllul1'l-hlorld-<llhldrltlostlnl blst...
Sulfldl
U poreulanskl lonei~ iii malu ealu stavl se 2 9 usitn;enog uzorka I prellje koncentrlsanom hlorovodonl-
enom klsellnom, (t. 5.1.3). Nastanak sumpor-Vodonlkl se utvrdule IIIkada II filtrlr-Plplr nltopl;en riS'tvorom olovo (III-icetata (t. 5.1.51 drlllznad sudl' obo/l crveno IIIkedl II osetl neprll"tan mlrls na po-
kvarenllall.Prlsustvo sumpor-vodonlka Ie znlk dl uzorlk sedrllsulflde.
7.1.2.2
7.1.2
7.1.2.1
7.1.2.1.1
7.1.2.1.2
Zllednu anallzu (hlorlda ill sulfau rastvorlflvlh uvodillzmerl se u e.u 5g uzorkasl tleno~u od 0,0001 g,
dodl 100 ml destilisane vode I kuvi u pokrivenol ealiledan sat. Rastvor se filtrfra kroz filtrlr-paplr sred-
nle gustine. Ostatak u eali I na filtru Isperl se vru~om Vodom.
Sestolcl koll nlsu rastvorllivl u vodl
Uzorei karbonata
ZI Inalizu ukupne kolieine sulfata Izmerl 58u ealu 1 g uzorkl sa tlenol~u od 0,0001 9 I ovldi vodom.
Dodl se 25 ml hlorovodoniene klsellne (t. 5.1.3) I uparl nl pelelnom kupltilu do suva. Kid se ohladl,ovldl 51 hlorovodonlenom klsellnom (t. 5.1.31 I ponovo uplrl do SUVI.Zltlm se suvl o.tlt.k .ull Jedln
SIt u sulnlel nl temperlturl od 130°C. Po.le sulen;1 ostltlk se ohlldl, dodl 5 ml hlorovodonlene kllOli.
ne It. 5.1.3) 1100 ml vru~e vode. Flltrlrl se kroz flltrlr-Plplr srednll gustine. DVI putl se I.pere vru~im
rlstvorom hlorovodoniene kiseline It. 5.2.11 I zatim ;01 vru~om vodom.
Uzorel .lIikata
ZI poledlnlenu Inlllzu uzorakl slilkata III onlh ko;1 nlau sl..lm rastvorlllvi u hlorovodonlenoj klsellnl,
izmerl 58 u lonei~ od platina 1 g uzorka sa taeno~u od 0,0001 g. Do polovinl lonei~a doda 58bezvodnl
Siron. 4 JUS 8.88.042 265
7.2
7.2.1
7.2.2
7.2.2.1
7.2.2.2
natrljum.karbonlt (t. 5.2.51. Sldr!aJ 18 brl!ljlvo promdl I prekrlle 101Itdnom kellkom nltrllum.klrbo.
nltl. Lonele .. pokrlle poklopeem I zagrevl punlm plamenom gorlonlkl. U poeetku grele .. II Itrlna,
dl bl .. mill Iitoplll, I zltlm 101 prlbll!no 30 mln odozdo. Lonele .. ohladl I zatlm .. II poklopcemprine.. u ellu zapremlne 400 ml, koJe ledr!lloo ml vode. POlle rlmlrlnJllonele I poklopac.. In Ide
Iz rlltv9rll dobro Isperu vodom. Delje .. radl po pOslupku opilinom u t. 7.1.2.1.2.
Odre/llvlnll
Odre(llvlnje> IIdr!111 hlorldl
FlltrltU prlpremllenom po postupku oplslnom U t. 7.1.1, Ilkupllenom u konusnol bacl po Erltnmlleru(Erlenmayerl, doda 18 1 ml rutvorl kilijum-dihromita (t. 5.2.21 I tltrllt Itlndlrdnlm rlstvorom .eb-
ro-oltrltl (t. 5.1.11do prellzl !utt bojt u tlmnllu nilinsu.> >
Sedr!11 hlorldt,lzrt!en u procentlml ml.., Izrleunivi .. po obrlscu:
"CI.V X 0,0035457 X 100
mo
gde Je:
mo - masa uzorkl, u grlmlml,> V - zapramlnl stlndlrdnog rutvorl srebro-oltratl utroltnl Zl tltracllu, u mllllltrlml,
0,0035457 - maSt hlorldl koll odgovarl 1 mlltlndlrdnog rlmorl srtbrCHIltrltt tteno C(AgNOsl .. 0,1 mol/l, u gramlml.
Odrt(llvlnlt IIdr!111 sulfatl
Odredlvanlt sadr!111 sulfltl rutvorlllvlh u vodl
Flltrlt prlpramllen po postUpku oplsanom u t. 7.1.1 zlkl..11 sa 1 ml hlorovodonlene kisallnt (t. 6.1.31.
Flltrlt sa zagreJe do kijuelnJI, dodl 10 ml rlmorl blrljum.hlorldl (t. 6.1.211 oslavl nl top 10mdl It II..gne ttlog (naJmlnjt 6 hi. Zltlm It'tllog 'IItrlrl kroz 'IItrlr.paplr nllve6e gustlnt. Tllog .. Isplrl vrelom
vodom do negatlvne relkelje nl hlorlde.
Flltrlt sa ttlogom prenelt It U Izmertnl poreullnskllonele, spill I hrl nl temperltUrl od 900"c do stll.
ne ml". Lonelc!It ohladl Utkslkltoru Ilzmtrl Sl taenoleu od 0,0001 g.Sadrhlsulfltt rutvorlllvlh Uvodl, Izn!en klo 50s u procentlml ml.., Izrleunavl sa praml ObrISCU:. .
m X 0,343 X 100"SOs. . mo
gelele:
mo - mill uzorka, u grlmlml,
m - m,sa larenag barljurn-sul'ltt, U grlmlml.
Odredlvtnit sadrlajl ukupnlh sulfltl
Anlllzi filtrltt prlpremlfenag po postUpku oplslnom u t. 7.1.2.1 Zl klrbonltna uzorke, IIIpo pOltUpkuopilinom U t. 7.1.2,2 Zl uzorkt koll sadr!e slllkltt, vrll.. po postupku opilinom u t. 7.2.2.1, s tlm Ito
sa ne dodljt 1 ml hlorovodonlent kl..llnt (t. 5.1.31,
Sadrlal ukupnlh sulfatl, Izrl!en klO 50s u procentlml ml.. (rimorlllvlh u vodll klltllnlmll, Izrleun.
YIlt po ObrISCU:
m X 0,343 X 100"50s. mo
gdele:mo - mlsa uzorkl, u grlmlml,
m - masa hrenag barljum-sulfatt, u gramlml.
266 JUS 8.88.042 Sir &
7.2.3
7.2.3.1
Od,e"lvlnll Ild,llll ukupnog lumporl
Od.."lvlnle IId,ltle ukupnog lumpo.. u ke,bonltnlm uzo,clme
U ellu 18 Izme,l 1 9 uzo,ko II taenoltu 0,0001 g,dodo 80 ml b,omn. vod. (t. 5.2.8), dob,o Izmalo
I ostavl da stoll nalmanle 12 h.
Daile II ,ldl po postupclma oplsanlm u t. 7.1.2.1.2 I t. 7.2.2.1, bez ZlkllllJevanla hlo,ovodonlenom kl.
Hllnom.
Sld,ltJ ukupnog sumpo.. (sulfidl, Ilifetl ,utvo,lllvl u vodl, sulfld ..rtvo,lllvl u klltllnama) Iz..!tn keo
SO. u p,ocentlma ma_, Iz,aeunava II po obrascu:
m X 0,343 X 100
"ukupnog almpo.. (lutl.nkao SO.I .
.mo
7.2.3.2
gde Ie:
mo - mall uzo,ka, u g,amlml,
m - mall ba,ljum-sutfata, u gremlml,
0,3430 - fakto, ze pre,aeunevanj. BaSO. u SO..
Od,,,,lvanje sad,ltle ukupnOjllumpore u Illikatnim uzo,clma
RaJt!lnltVanjl uzo,ka vrll II po portupku opillnom u t. 7.1.2.2, II tom ,ezllkom Ito H natrllum.ko,-
bonatu doda jol 0,5 9 kalljum-hloratl (t. 6.2.81 u p,ahu.
Analiza flltl'lta vrll II po postupku opillnom u ,. 7.2.2.1, lamo bez zeklllilavlnji hlorovodonlenom kl.
IIlInom,
Sadrltj ukupnog almpora, Iz,tlln kao SO. u p,ocentlma ma_, Iz,aeunava sa po obrescu:
m X 0,343 X 10
mo
7,2,4
gd. Je:
mo - mall UZO,kl,u g,amlml,
m - mallba,ljum-sulfata,u gramlma,
0,343 - flkto,ze pr"leuntVlnleBISO. uSO"
IzraeunlVan)e IIdrela)e lulfldl
Sld,laI allflda Izrteunava II po obrascu:
A . (B -CI X 0,4004
gde Ie:
A - sulfldl sumporl Iz,alen keoSO.' u procentlme,
B - ukupnl almpo, Iz,tlen klo SO., u procentlma,
C - ukupnlallfet Izrden kao SO., u p,ocentlma.
VUI .. dNghn stendl,dlme
..\.ISB.B8.039- Klmenl egregat. P,lblilno od,"'lvarie zlg"'enold o,glnsklm malerljeml. Kolo,lme-
trljskl metoda
JUS U.B 1.024 - Glomehlnleke Isplttvlnll. Od,"'lvan)e sId,lall segorlJlvlh I orgensklh meter lie de
N. a.now mill'.nJ. Republ.ekog Mkr.url)8t. Z8 kulturu SR SrblJe br. 413-81/74-02 od ".111974. n. pl.e... porn n8 prom81
At.mP8 SevlJnl Z8voc:tI'
1t.nd8rdizecIJu - Beogr.d
DK 69\.2.001.4 267-JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
od 28. X 1978.
hplllvDnje prlmdnol kDmen.ISPlTlV AWE PRJROfJNOG I DIlOBLJENOG
AGREGATA MA~INOM ..LOS ANGELES"
.JUSB.B8.045
1978.
Pravlbtik br. 12-10631/1 ad 8. VI 1978; Slufbenl U.I SFRJ, br. 52/78.
Testing of natural rock. Testing of fIIltural and crushed aggregate rock by machine ..Los Angeles"
1 Predmet standard a
1
IOvim slandardom se ulvrduje poSlupak za isplivanje mdinom ,,Los Angeles", kojl omogu~uje zbirnomerenje olpornosli prema drobljenju udareima I habanju usled medusobnog Irenja zrna Igregala.
Primenjuje se na prlrodne I drobljene agregale kojl se korlsle za Izradu podloga I habaju~eg sloja puievi.I;::t'I;'g
~c:~11j11
2 Oprema 13 ispitivanje
..Lo. Angeles" maJina2.1
:I
Ma!ina ..Los Angeles" u svojim bilnim karaklerislikama odgovara naerlu pred'lavljenom na sl. 1. Sastojlse od Supljel ~ell~nog eUindra Zllvorenog sa oba kraja, ~ijl je unulralnji pre~nik 711 nun :I:I nun, IunUlralnja du!ina 508 nun :I:I nun. CHindar je monliran na dye kralke osovine pri~vr~ene za krajeve
eOindra, ali tako da ne ulaze u njega i to na takav na~in dl se eilindar mote okrelali oko $Voje
horizontalne ose. 'Cilindar Ima otvor ZI ubaelvanje uzorkl Zl Ispilivanje. OVlj otvor se dobro Zllvlrl zapllvenlmpokiopeem koji ne propuSta pralinu I kojl oblikom morl dl odl!1 konlinultet unutralnje ellindrlene
povdlne.
Celi~na pre~aga, koja se mote skinutll koja Ilr~i 89 mm + 2 nun radijalno u eillndar, a protele se celomnjegovom dufutom, monlirana je du! jedne izvodniee unutralnje poVrliJ)eeilindra.
Pre~aga je debljine 25 nun, ad ~elika otpornog prema habanju I u~vr~enl zavrtnjima 81 druglm
prikladnim sredstvima, tako da bude evnta I kruta. Polotaj pre~age je takav da odstojanje od pre~age dootvora, mereno po oblmu eUindra u praveu rotaelje, ne bude manje od 127 em, kako bl se u tokuIspitivanja spre~ilo padanje agregata I eeli~nih lopti na pokiopae. Altemalimo, pre~aga mote bill ad
valjanog ugaonika pogodno monlirano!! sa unutralnje strane poklopea, all sarno ako je pravae obrtanja
takav da Ie agregat I eellene lopte u ellindru hvataju spoUnom s!r&nomugaonlka. Pogonskl motor mlSlne
'mora da pokre~e eilindar ravnomemom brzinom od 30 do 33 obrta u minutu.
..0c:
~I/)!!.IJ.e.g0II~,E'g.&
.2!::II
....c:
jI!c. 2.2 Kugle ad \ivenog gvo!da ill ~e\ika 'ta habaju~e punjenje mall"'-.
Kugle su od livenog gvoMa iii ~elika pre~nika pribli1no 47 mm I svaka mase lunedu 390 I 445 g. Za
Ispitlvanje je neophodno Imati na raspolaganju 12 kugli ukupne mase 5.000 :I:25 g.
Sita I releta
.-"i~e-o!!
l2.3
Zapripremu uzoraka za ispilivanje neophodna so sita ili releta sIede~ih otvora:
- aita (tklvo od flee): 1.6; 2,5; 5; 8; 10; 12,5; 20; 25;40',sOmm.
-' Teteta(okruglabuiCnarupe);2; 3,15; 6,3; 10; 12,5; 16;25; 31,5;50; 63 nlln.
Vaga2.4
2.5
Precizna vaga za merenje mase do 10 kg sa ta~nol~u ~Itanja od I g.
Komora za suJenje
Komora za sulenje za temperaluro od 105 do II0oC, zapremine 0,1 - 0,2 m' heba da Imatermorelulltor za lutomallko odrlDvanje temperalura.
I lzeSanje SAVEZNllA VOD lA STANDARDIlACIJU
268
""-ee::s::..
.~
. :~.
r =-IIIIIIIII===~.
-::..."::..:=.. -=I
IIIIIIII
-=--="'j
;;~5;:
..
Veli~ina otvora Mogu~e gradaeije uzorka za ispitivanje
na situ, mm VeU~ina otvora masa, gre!eta, mm
Granulometrijski sastav uzorkaProlazi Ostaje Pro lazi Ostaje
A B C D EO
SO 40 63 50 - - - - 5 000 :I:SO
40 25 50 31,S 1 250 :I:25 - - - 5 000 :I:25
25 20 31,S 25 i 250:1: 25 - - - -20 12,5 25 16 1250:1: 10 ;! 500:1:10 - - -12,5 10 16 12,5 1250:1: 10 2 500:1:10 - - -10 8 12,5 10 - - 2500:1: 10 - -8 5 10 6,3 - - 2 500 :I:10 - -5 2,5 6,3 3,15 - - - 5000:1: 10 -
5000:1: 10 5 000 :I:10 5 000:1: 10 5 000 :I:10 10000 :1:75
Granulometrijski Habaju~e punje~jesasiav uzorka za
ispitivanje Broj Ukupn~ te~ina malekugH punJenJa, u g
A 12 5 000 :I:25
B 11 4584 :I:25
C 8 3 330 :I:20
D 6 2500:1: IS
E 12 5 000 :I:25
.269
3 Uzorak za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje sastoji se od opranog, a potom lu!enog agregata na temperaturl ad 105 do 110°C
do stalne mase.
Po granulometrljskom sastavu uzorak mora da odgovara jednoj od gradacija navedenih u tabeli I, prl
~emu Ie vodl ra~una da takva gradaelja bude Ita pn'blltnlja aradaeijl koja Ie prlmenjuje 18 nekuodre4enu svrhu.
Tabela 1
ojGradaelJa E odgovua sranulaclJI ,,2" po ASTM C 535-69.
4 Postupak za ispitivanje
4.1 Habaju~e punjene mdine
Zajedno sa uzorkom za ispitivanje u malinu Ie stavlja i odre4eni broj kugli od Hvenog gvot4a ili felikakoje fine habaju~c punjcnjc ",a!lnc. Broj kngll, odnoillo ukupna ",asa habaJu~el! punjcnja r.a poJcdl.
ne gradacije uzorka za ispitivanje, specificiran je u tabeli 2.
Tabela 2
270
4.2 Trajanje Ispltivanja
Trajanje Ispitivanja odredeno je brojem okretaja ma.!ine.
Za granuIacije A, B, e i D maSina !reba da se okrene 500 puta, a za granulaciju E 1000 puta.
4.3 Vllilenje uzorka posle IspltivaJlja
Posle Ispitivanja materijal se vadi Iz maJine I sabira u plitku posudu koja se postavlja ispod otvora
cilindra, vode~i ra~una da ne dode do gubitka praSine agregata.
Da bl Ie olaklalo skldanje sloja praline zalepljene na zldove cllindra, preporu~uje Ie lagano udaranje.
4.4 Prosejavlllie posle Ispltivanja I merenje
Izvadeni Ispitani materijal se prethodno prosejava na rektu sa otvorima ve~lm od 2 mm, na primer nardetu od 6,3 mm. Potom Ie Iltnljl deo prosejava na rektu sa otvorima od 2 mm, odnosno IItU saotvorima od 1,6 mm.Oltaa posle prosejavanja na oba reSeta sjedinjuju se i peru u prildadnoj posudl.Posle ocedlvanja posuda se 18 opranlm ostatRom materijala Itavlja u komoru za luknje i na temperaturl
od 105 do 110 °e lull do stalne mase.Osukni ostitak posle Ispitivanja meri se do najblileg grama.
5 Proracun
Koeficljent "Los Angeles" definlsan je slede~bn odnosom Izruenlm u %:
mo-m.x \00
.LA.
mo
sclojo:
mo
mJ- masa uzorka pre Ispltlvanja, u g,
- masa ostatkauzorka na rek!i1od 2 min, odnoSno'siiu 1,6 rJI{II, u g,
- koeficljont "Los Angeles".LA
N. osnov.u milljenj. R~publl~ko. wlc.r~tasijata u kuhwu SR Srbije br. 413.81 !74~2 01.14. II 1914. nC'plata se porn ft. pro me I
Stamp. S."unt 11\'0..1 III ".and.udILilI.:UU . Ik'o...d.
GRAf>EVINSKO TLO
UDK 624.131. 2273
JUGOSLOVENSKISTANDARDsa primenom
GeomehaniCka ispitfvanjaOPsTA KLASIFIKACI.lA TLA .l U S
U.Bl.OOl1990.
ad 1991).11.30
Pravllnlkbr. 06/01-93/186 cId 1990-0&08; Slutbenilist SFRJ. br. 60/90T. I
CReed clsss:if.tcst.tou of so.tls foe eugineering purposes
1 PREDMET STANDARD!
Ovim stsndardom se utvrduje opsta klasifikaeijn tla, bazirana na .leboratorijskom
odredivanju granulometrijskog sastava, graniee tflcflnja i indoksll' plasticnosti,
kao i Da terenskoj identifikaeiji tIe.
2 opm
Sva tla klasifieirana su u 15 grupa prema tabeli 1.
Svaka grupa tla oznacena je oznakom od dV8 slova. Prvo
naziv tla a drugo oznacava neku bitnll osobinll toga tla,se. U semoj klasifikl1eionoj tl1boll iznoti 911 postllpei
kao i kriterijumi za laboratorijsku idp.ntifikecijlJ.
slovo predstavlja glavnikoja ga blize kl1rskteri-
tnrensko idnntifikncijo,
3 OZNAItE
GSM
- 81junak,- pesak,prasina, ali ako se ovo slovo stavl'kaodrugo uz G ili 5, oznacava priIYle~"neplasticnih ili plssticnih cestiea u sljunku i pesku,
glina, ali ako se ovo slovo stavi keo drugo uz G Hi 5, oznscava ptillle~"
plasticnih cestiea u sljunku ili pesku,
Pt - troset i drugs izrazito organaka tin,
0- tla sa organskim primesama,
W' - dobro granulisano tIe,
P - slabo granulisano tIe,L - niska plasticnost,I[ - visoka plasticnost.Napomena: Oznake predstavljaju pocotnn Alova nngleAkih nazivA glavnJh vrnta tin i
kerakteristicnih osobina II pOlllollu granlliomlltrijskoll "AS lava i plllati-cnost!.
C
4 KLASIFIKACIJA
Prethodno se odredi proeenat cestica sitnijih "rl 0.075 mm.
4.1 Klaaifikneijn tIn krupno granulaeijn
4.1.1 Ako tlo sl1dr!i vUe od 50 ,.cnsllca krllpni.lth od 0,075 mm, amalra an kIUP-nozrnim.Krupnozrnatia dele se na sljunak 1 pesak, 1I zavisnosti od toga da 11 u krupnojfrakeiji cestiee (vece od 0,075 mm) preovladuju zrna vile a ili manja od 2 mm. Ovise odnosi odreduju iz dijagrama granll)ometrijskog AnAtava iIi, 11 terenskim uslo-vima, vizuelnim posmatranjem uzorka tla.
I izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANTJARDIZAClJU
'274
4.1.2 Ako je manje od 5 % cestiea proslo kroz sito velieine otvors 0,075 mm, od-
reduju se koefieijent uniformnostiCu i kop.fleijent zrnavosti
Ce'koji eu dati
jednacinlllla:
D60C --u DID (1)
P.30C =e .
DID' D60(2)
&de su:
DID' D30' D60 - veHeine eestiea koje odgovanjn 10. 30 i 60 OX;prolazu ne granu-l08etrijekoj liniji e~etava tla.
4.1.3 Grupe GV i SV
eve grupe obubvataju iljunkovite ili peskovitn tIn kojs imsju koefieijent
unifor-mnosti C > 4 za iljunak i C > 6 za pessk i koeftcijent zrnavosti
Ce izmedu 1i 3. u u
4.1.4 Grupe GP i SP
Dve grupe obubvataju iljunkovite ili peskovitn tIn koje ne zadovoljaveju zebteve
iz t. 4.1.3. Ovde preovladuje jedna krupnoca iN raspon krupnoee, dok pojedine
IDedukrupnoee nedostaju.
4.1.5 Grupe GK i SIt
Ove grupe obuhvataju sljunkovita iH peskovite tla koja sadrze viie od 12% (amanje ad SO %) primesa plasticnih cestiea sitnozrnog tla (sitnijib od 0,075 mm).Indeks plasticnosti i graniea tecenja fine frskcije D < D,S mm toga tla presecojuse ispod "A" Hnije na dijagramu plallticnonti tI f imnju indekll plalltienosti manjiad 4. Granulacijo nije od znaeoja, ps u ovu grnJ'ln mogu doci i dobro i slabo gro-nulisani materijali. Neki od peskove i sljunkovs u ovoj grupi mogu ssdrzati pri-rodna eementna veziva ad kreenjaka i oks ids gvoida, ps ce mesavins imoti izvesnucvrstoeu u suvom stanju. Fina frakcijo mote biti i od prasine i komonog brasna(gnusa) malo plostienosti ili boz plollticnolltl. n kom IIlucnju en b1.ti tlnz CVrllto-ee u suvom stanju.
4.1.6 Grupe GC i se
Dve grupe obuhvatsju Bljunkovita ili peskovltn tIn kojo sndr?p. viiiI' od 12 % (amanje od SO %) primesa plasticnih eesticn "itno7.rnog tIn (IIitnljih od 0,075 mm).
Indeks plasticnosti i groniea teeenjo fine frnkcfjo n < 0,5 mm prellocnju no iznad
"A" linije na dijagramu plasticnosti. Grsnulllelja nije od znacaja, pORto plasti-cnost eitnozrne frskcije (vezivo) ima viiie uticlljs no poneiianje tIn lIogo vorija-eije u pogledu granulometrijskog SSlltSVS. Finn frllkcija IISlItoji lie uglsvllom odgline. a indeks plasticnosti je veei od 7.
4.1.7 Hoiovite tIe
Sljunkovi i peskovi koji sadrze izmedu 5 i 12 % primela finih frakeija predstav-
IjaJu lIIeaovita tIa i oznacavaju se dvojnim oznakama. ns primer ..GW -GC, 8P - 8Mitd. Isto tako, u pogledu plastienih osobills primellS, meiovits' su ona tla cije
fine frakcije padnu u irafirsni deo dijsgrsmn plSllticllosti (iznsd"A" 11nije sa
Ip . 4 do 7). Njihove fine frskeije imaju osobine i prssillS i glilla male plasti-
cnosti. pa je i tu nnina upotreba dvojnih oZllska. ns primer SM -.SC, GM
- GC.
2
275
4.2 Klasifikacija tla sitoe granulacije
4.2.1 Ako tlo sadrii vise od SO \ cesticR sitniJih od 0,075 mm, smatro oe sitno-
zrnim .
Klosifikacija na prasine ili gline, niske ili visoke plasticnosti, kao i korakter
sitnozrnih primesa kado ih ima u sljunku i pesku, vrsi oe na osnovu Aterbergovih(Atterberg) granica tecenJa WL i granica plosticnosti wp' No dijagram plosticno-
sti (dat u tabeli 1) nanosi se ns apscisu gronico tecenjo wL 0 no ordinotu tzv.
indeks plastienosti Ip = W - wp' pa se klasifikocija vrsi nsosnovu poloiojo no-
netih vrednosti u odnosu n1. tzv. "A"liniju diJagrema. U terenskim uslovimo kla-
sifikacija u pogledu plasticnih osobina vrAi Art pomocu prostih opito motodom te-
renske identifikacije. .
4.2.2 Grupe HI.i MIl
Podela izme4u ML i MH grupa ustonrivljena je no gronici tecenJo wL = 50, pri cemu
obe vrste leZe !spod "A" linije. Tlo u ovoj grupi su peskovite presine, preSino-
sti i glinoviti peskovi, neorganske prosine, les i kameno brosno. Cesce se klssi-
fikuju kao ML, osim tzv. liskunskih i dijotomojskih tala, koja obicno spadoju u
MH grupu.
4.2.3 Grupe CL i CB
Ove gmpe obuhvatoju preteino neorgonske gline. Podela izme4u CL i CH grupo je no
granici tecenjo W = SO, pri cemu obe vrste leze iznod "A" linije dijograma plos-
ticnosti. Gline n~ske plosticnosti, koje se klosifikuju koo CL, obicno ou tzv.
posne gline, prasinaste gline ili peskovite glfne. Visokoplosticne gline oe klo-
sifikuju kao CR.
Tla kojo po~u u srefiran deo dijogremo plasticnosti (iznad "A" linije so I = 4
do 7) predstovljaju mesovito tla izme4u prdine i gline niske plasticnostl', poiziskuju upotrebu dvojnih oznoko (HI -
CL).
4.2.4 Grupe OL i OR
Tlo u ovoj grupi se karakteriiu primesomo orgonskih moterijo u prosinoma i glino-
ma. Podelo izme4u OL i OH je onologno koo kod ML i MH.
4.2.5 trupa Pt
U ovu grupu se klosifikuju izrazito organsko tlo kojs su vrlo stiiljivo i imoju
nepozeljne karakteriotike zo upotrebu u grodevlnorske svrhe. Tipicno tlo su ovde
treset i drugs izrozito orgonnko tlo so visokoorgonskom teksturom. U n.limo se ce-
sto nolaze delovi lisco, trove, gronJn i rlrllg~vlaknoBte bilJne moteri.lo.
J
! !;! ..J .J ..J ::tI
r:E u 0 ~u 6 e:.
..::!i-~f.~ -81:"'2 '! '.' 02HhH . ..;! j\ [ a- ~..I ~- ia 0
! 1';1 e .'-. -'DI -i.a. .."IiI 0:I I;: N S ..g2 0- .Sso >! ;.5~.:Ia.-!&. .- h t§-!.. .5;'=11.'" 2- ~'i.;:,t 2EE..!.~ I.wit! - -It'"' 1I.51!.'2.o ,-~ &iN e'S ~eA'; '"''''' . . -. '5'
0'-" .-"Q.'I!J!!'i 5::1 r Ha .i!~ Q.'!~~_a.5':'C."
.. ::J1-:-~~ ::B~o-=~!~
eO. ~.",!" ';I
:~(Oihi -
i'~i - 0~~!t'~1CJI :!A DI'-"" iA 01..§. lB.ou;-!Ui: 5' - c.
2 o~.. -':...- CIO8 CG Z~'c&': a.i z.: I!.! 0 Kg i'- 0 i1 § 5 <.II!8 DoE!' ..3,
Z=A"'!o ,;,,1.'.= a. '00
276
:t~
:il:II
i. g-;: <:).Ki!i:;.i0I
j...
~:2 .6';',1:! :!1i..a'c
:: ~.a E .~'lr.~ '_C.iI!-! ~ ~ :~ i. 1::!: ::~ Cl .i ~.!.",>'~Ea I"~~.
';'I!C
I Ii].. I!~. °l -1 i ~1Q : '1 E.~- .'11
': .~ a._" ;.}.. t.t:e i a~;= r!-i!: c e.::-!':!- 1.:=~ ! ~~ .e.~ ..;! .
V UU ~ ::-c c;c ii~.!".lQqwt.4IUOIP 9 !! !nq8Qodnnf8,.,.,.z.foll
:~: .:~~6;".:~~i:O:: C . I .!'dS'MS'd!>'M!)"9
po,,",- ~,~8 ~
:!'&.Ie;MPII18W8Jd.,,-'" ...p,~(=,:,;:~ ~.;. I ;
po q~Ulwt afl:nt8JJ \t\G11 cumcud po OUlII8Z lwue :,-:~ ..;eIIPIo)fIIJAauo'ru&l8 ~ W'fI8CI
...U"'llUl:OJd ..,. Z 'D".w.
'IW8IOeftP8o"IIJAlwolnUl"! ~wod In II~l'JOq'1 nil III" flJ8JlalU 1,ftU80'0actuo1lIIp,,IJ. 1fI:ll'tUPU'PI
Hhl=~~ ~~'i:ii ~~nu:;F= H;i!i,i.;oq j!-zi;:oj J"!c'jI i."... ! ~> -2 1" ,IL! ~~c HEE ...~i~
i
-'~ S~-~"j
~ e. ~. Ir~e~'
:0..;...
'A"II
jo.s..a.E U ~; II'!:!-I:a ... .! -. s
1~1~ 1-.:' ;!ic .J!..&! lI!e;:S :X1."Of'!fc&- wI J-.cg;rf~1u h;l~ I.rie~1!.;U ..irf:H! ".!i; {:i;ji'1I-!"'-I Eo1!Ui5':c:H~E;_j!~.. iii~' j .g.- °-i&g o:~HH.!1jj,~!.!-i: {I
! .;t'I!.~i-'!i~2a.:i~~::0"1I. IJ,C"'''2 ~ '!.~1i ."aa...:~.~ 0."-'"0 ;" 0
"0 ~. - E-::..~ ..- i'i!- . - . ." - .g.g ~ 11 ~ 2 ~
"~~~~I~~ll'~~~ui!~l~l~jl~~!i~ ~.~i!~fl~i~I~~~!~8Ii!]!
~.j ! i ~~ ~ ;.j! i !:J ~ ~ 3:.:::. E .; j =~ -e ~~; . "'fi-Ii ~i :!; ii 0 i ;~. t ! i~j-3~~.,.. ::! 0 ~ 8,'. E ~ a ::_H2~.ac~ .; 0 ~.ac 2a. ill 0 . -t"i "i"o- ~ 21 .~.~~ ~ ..
~ E-..(ii!1.b -:~ JiH1~:; i~1: ~Blg~ I~ 1~ .D!g- iu ~~"~.
~
lt~:g~ ~~ tit~ES"~~.-l ~~ ~0 '!I.~;: ...
0 ;0-""'; .: 15,w ... 0 82
""0- "it
ci!.acig£21c~i~ o.aci!£~~8 i~ 21~! .t i5...z :g:Ei: JJ ,;;! ...a.~ ..9 .&:.: !. a
::r
i'i:;:II..
!j..Of
'c;;
I¥
.. ..aB i i:;: = '0,-"" c
" ' ~ Eis.!iS ..: ;t ~:-: CLS ::rM .a. 1-Af..;..2.::
'I- i .!!~ ;'i~ ~ Ei i .:I] ~ Ii ]..
... J ~ Jf .;11\ ::r ae ~i. . ! .. _Do Q,
=~ ~ ! i= ;=C Q i ..:!- !t:!-I . .~ ~~ f ~,.l u ~ .:~ .(~
R.. ..!!j
E
.11.£
EE!~",z; ='tI
~si.a ...
E=-i!- E
iii';:~c:
~jZOI
~~dii~~U"'a5j
..N
Og po wofu.w
'IU'~'l WO~IU'JtI
"3NI1!) I 3NI$YYd
~-+..J~~ci..!.'E~.
iQ.S~.
.5
~i"~1gea.,l;:I".dc-H-&:ii~i-a!;!,.~
~~Lv
..
Hii .&
fic..
...~ E =:
i E'~... f-~i1 ~.a.... .-11; g. ~u .."'!iI ..e - '" S.siij!i~~.i.al!!
i..00.H.lit
3t0 ~c:
"g 3t
'"
1,0.
I.,-'._0.
~ : ::d
I f1l0U;lll1td l,.tI)UI
f~
r::
i!i:i!Coal.j.!.j
.. :! .:i! c!
==~ ill
c ! !~.i"Q.''''0 .gt~:..J-::OU
,.~
-ic
~
:fH
j
20-fH
~0i
~....-j!E ~
~.¥ i oX.. 2 .01~ UII1II-=
.'=~j iJ0'"
1:..Q!I. in It
!!~i3
'IAII.'U!~IIQ)t IU 1""J8'"
1U1~tI1\1zeIlOI'I.UZ)1!1:»)fIJI t'''','I''OI lfO)tIU1IUZ)'''~..w"111
Jlql IUlI.lwnlW .8W" IIIIIQI ~"J\tlu\l1 OWlI
.".unln 1":;J IJd" "lun11$~ntd 1IIQ 8WIJd II )fIttld
WwO'l: po at,uON:III' wwO't
po IflUlfJI'II:)""" t.tIUGN'I"Ogpo8lV'
'11:»"'''. \tIUdN'I ~ 09 po..t":It'Nnn$ >lVS3d
(WW9£0'0
po~","' ow>" 09 PO..", OPPOI)
V'.l VNYZONdnY>I
~=,!. .-"I.. i"
0; po WO:;>IAIlu.~.a WO:JIUIJ(I ..
3NI1!> I 3NI$YYd
..
"0ii~0i
o(J'Ww 9LO'O po ~lfU8W IUJZ %os po IliA I"'pat)V'.l'VNYZON.l.IS
Ha OBnOVU81Ujenja Republ1ckog sekretarljata za kulturu SRSrbije br,413-81174-02 0114,11 1974, ne plata se parez na pro.et~ta8pa Savezn! zavod za standardlzaciju - Beograd
4
UDK 624.131.2' 277
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Geomehani~ka ispitivan1a
KLASIFlKACIJA TLA I MESAVINE TLA I AGREGATAZA PUTEVE
JUSU.Bl.OO2
1992.
Ovaj standard objavljon jo u Slutbanom IIstu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils - Classification of soil and soil-aqgregate mixtures for hiahwav
construction purposes
PREDGOVOR
Ova1 standard 1e uradila Komisi ia Saveznog za"oda za standardhaci iu za zeml iane
radove i qradevinske tlo.
l1 PREDMET
Ovim standardom se utvrdu1e klasifikaci1a tla i melavine tla i aaregata ko1i se
primeniuiu ked pro1ektovania i izaradn1e puteva.
2 PODRU~JE PR~mNE
Klasifikaciia ;:.";'7Nom standardu ie data za prakticnu primenu ked proiektova:',lai
izqradnie putt'" ~ obuhvata one vrste tla koie se naiceilC:epoiavl1u1u na te::.al.:.
Klasifikaciiom su uzete u obzir sve trakciie materiiala koie se koriste pri sas-
tavlian1u ocene 0 qradevinskim osobinama tla a ne samo sitne frakciie. Za kohe-
zione materiiale ukliu~ene su aranica te~en;a Wt'indeks plasticnosti Ip i arupni
indeks GI.
3 KLASIFlKACIJA
Klasitikaciia po ovom standardu obuhvata sedam arupa. od 1'.1do 1'.7'od ko1ih su
poiedine qrupe podel1ene na podgrupe (vidi tabelu 1).
Deskriptori I... klnsifikaci1a tla. qranica tecen1a, granica plaotH:nooti, arupni
indeks
I izdanie SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUIzdan1e na
sh iedleu
70
60
50
_0.
'ji; 1,00c
~1'0Q.tit. 30.)t
~20
10
vV
V- /
Y/
~! ~,. yA7-6 1/
7A6 /
A2-6 / A7-S
/ A2-?
A, AS
AZ-4I
A?-S
278
Klasifikovanie se izvodi korii6eniem tabe1e 1. Sa dobiientm rezu1tatima ispitiva-
n1a po1azi se u tabe1i sleva nadesno, dok se uporedivan1em ne pronade odqovaraiu-
6a qrupa i1i podqrupa. Za br!e odredivan1e qrupe kohezionih rnateri1a1a (A4 do A7)
koristi se odnos qraniee te~en1a WI i indeksa p1asti~nosti Ip dat na diiaqrarnu
(slika 1).
Za k1asifikovanie materiia1a potrebno 1e odrediti,
- qranieu te~en1aWI'
- indeks p1asti~nostiIp'
- qrupni indeks GI.
00 10 20 30 1,0 50 60 70 80 90 100
Gran;"" t.~.nja. W,
Slika 1 - Diiaqrarn za klasifikaeiiu kohezionih rnateriia1a
~ A4 ~ A7
2
r-i~'"
\0 \D ""'.-t 0
'"I ,.... I I M oqo.-t N ItI
.,....-1 U"t .0: C',.... r-i
...-t r-t r-- .0: 0< c: c: c )< 4J.~ .a
~...-t .,...... tae e e e t:I
., 0~~GI
O~..-1
c: 0 \0 \0 \0 >a.., .o: t"1 ~"'" .-t 0'j .a';;: c: )< )< c:
c: ..-4..-1 ::I ',-4 ro..-I ~r-i> toO e Ii S t.:)0"8 0.~.b
'"\D .-t0 N IV
....t<# 0< M oqo1""'4 .-t r-i
t7 .,.. 4JI 1.0 t\ C c: )< )(
OM'"
'M,004 ~~ra., ..... 5 e .,
aloe 0 en 2!fU 0 ..'"c: a. oqo \D 00 C) c: rei
.,.. cu":
M ..,I""'4 '.-4 .....'V..en GI JCI) UII"j...-t c: C; )< )C )C,
'".. >'M ..-1'"
III"'
.. 0~->O e e e e ~'0
r-- u')tC
.....t.....'r"'I M oq'...-t c::
N .".0: )C c: c: CU
'"-.-I.,-t ..... ..
e 5 e ~4J UJ..-4 0)C>\0 II') 01""'4 ", 0
I M oqoM S c:eLl ("'II .,..c: ..:: )C )< c: ....a. ~",.... 00>(Q e e Ei
N -.-I'" -:J 0< r-i U)
j U"t U") .....o .... QJ
'0 I"'
, <11:1'''''' a.0 N ....
.0: )C c )C ~'004CUUl ~.... ~en'r-" I e ",0>(c:o 0 c
'"III .... c:1'0
<qo U1 00 I(/) ::II ,., oqo.-t
ra'''''.,.., 0 N ~r-i.-;~ ..:: x )C )C ::l4Hn.,..j'M ~.~rei ...,
rn e 5 ..dP .0
to: 0L" 0 M .-40 '0
~.b ":: U"tr-t I'"
,," IG.I In C ," 0
r-4 C )C .,..."'0(> 0 .~
.... '0tij.ri .,..
'"'.-I......rt Q,
'r- N c: Ii :z a.., ~a.'"'.-t
'"c:
",..j 10.. 0 .0 oU") I .ri., M ..... U")N ::s rl
'"CL .o: .,.. 8e
)C )C ,..j.>(
GI td'"
\0 KIJ'".,-4 c: 1""'1 e e en
.u.rot ..:: )< 0 . GIfJJKJ 2 '" ""co ..... ra 001.0 c:c:r-t rl IJ")M.-4 ..........
~.a..:: )( .go>()C )(
. IG rJ III 10.1'"S e E 0 C
::IOJ t)
or ~.....e
~.,...
'"...-t
.. .. IV> QJU"I ~.,
'"'r- N a. fA
-IJ.,.{ oqo ~H ..c: 0
tn U ..... CLOJ OJ .>(0 -1'4 c:
""en OJ .-q,J IN
"'e 0"
O:J: UI OJ N
:oJ .~14-~4J 0 '>
t7 ..... I'd C'"
roUJ II) ~en 'r- IU G.lr-i r-i
'"or- C'.-I en 4J OJ .,
'r-.ri N .1"4 N ..., 0>(
en'''''.-4 ... 0 ., 0>0 en GI
1-1'''''OJ
t)~.b jj .~.b:!~ .., > ... c:
~c: GI GIe ... ,," '.-4 QJ4J U
.~ O'M QJ.....'"
'U OJ 0r-i N-Il'IU"I .,
~.~1J.... I(IJ Ii
....='
..,m
N r-- 0>( C:" :IVI ~.... ~O AS"'" ~"
a. .u OJOJ 0 .. ~0 e ''''
or- len~~"'MOO ~...'8
'" 'M CL~--- ""
O'M t.:) :z u 0
279
1""'1
'",..j
.8~
3
280
4 MATERIJALI
4.1 GrupaAl
Obuhvata dobro qranu1isane meAavine drobine i11 111unka, krupnoq peskil, finoq
peska i neplasti~noq i1i malo plasti~noq zeml1anoq materiiala.
Ova qrupa obuhvata takode drobine, Al1unak, krupan pesak, ~ulkanski pepeo i sI1~-
no.
Sve pomenute vrste tla odlikuiu se dobrom nosivoA6u, vel~kim unutra!in1im treniem
i kohezi1om, malom visinom kapilarnoq pen1ania, mala 1m ie promena zaprem1ne u
dodiru so. vodom i uqlavnom nisu oset11ive na Atetno deistvo mraza.
4.1.1 PodqrupaA1-a
Ova qrupa sadrti tla ko1a se pretefno sastoie od drobine sa ili bez dobro qranu-
lisanoq veziva finoq materiiala.
4.1.2 PodqrupaA1-b
Gbuhvata materi 1ale ko1i se pretei!no sasto1e od krupnoq peska sa i11 be:z: dobro
qranuliso.l1OQ vezivnoq materiiala.
4.2 GrupaAJ
Tipi~an predstavnik ove qrupe ;e finozrni obalski pesak ili fini solski pustini-
ski pesak bez pra!iinastih i qlinovitih ~estica i1i sa vrlo malom koli~inom ncpla-
sti~nih pra!iina. Isto taka obuhvata meAavine ispranih naslaqajs1abo qranulisal10q
finoq peska sa oqrani~enim koli~inama krupnoq peska i !il1unka.
Odliku1e se velikim unutrasn1im tren1em, bez kohezi ie, bez !itetne kapilllrnosti
i1i elasti~nosti. Ne bubri, ne skuplia se, ne Airi se. Nestabilan ie pod optere-
6eniem to~kava, odlifan ie kao podloqa za ravnomerno rasPOdel1eno optere6enie.
Poqodan ie za postel1icu aka ie potpuno zatvoren. Zbi1an1e ie moqu~e vibracionim
sredstvima, ako ie stepen nera~nomernosti CU> 5.
4.J Grupa A2
Obuhvata velike varijacije zrnastih materijala, koji BU u gran1cama lzmedu materi-
iala qrupe Al i AJ i praAinasto-qlinovitih materi iala qrupeA4 do
A7'Obuhvata
sve materiiale ka1i sadrfe do 35 , frakciia koie prolaze kroz site veli~ine otvo-
4
281
ra 0,075 rom, a ko1i se ne moau klasifikovati u arupu Al ili A3 zboa vecea sadrta-
1a finih eeBtica ili vece plastienosti i11 iz oba razloaa. Tlo 1e loUie, im."}
vecu poroznost neaO Ito 1ma tlo arupe Al. Slabo 1e vezano.
4.3.1 PodarupaA2-4 ! A2-5
Obuhvata1u razlieite zrnaste IllAteri1ale ko1i sadr!e na1vilei- 35
, frakci 1a koie
prolaze kroz sito velieine otvora 0,075 rom ideo frakci1a ko1e prolaze kroz sito
veli!:ine otvora 0,425 II1II1,ko1e ima1u karakteristike arupa A4 i AS(praline).
Obuhvataiu materi1ale kao Ita su 111unak i krupan pesak sa pralinom sa indeksom
plastienosti veeim neao kod arupe Al'zatim fini pesak sa vecim procentom neplas-
tiene praline neaO u arupi A3.
4.3.2 PodarupaA2-6 ! A2-7
Obuhvata1u sli!:ne materi1ale opisane pod A2-4i
A2-S'Barno Ito BU fine frakciie
od plastiene aline, ko1a ima karakteristike arupa A6 i A7'Priblitno r.birni uti-
cai indeksa plaBtienosti veeea od 10, i procenta fra~ci~- ko1e pro laze kroz sito
veli!:ine otvora 0,075 romveeea od.1S, odr~ava se u a;;.,;,::,-",: indeksu od 0 do 4.
4.4 ,~1\4
Tipiean predstavnik ove arupe ie neplastiean ili sredn1eplastiean pralinasti ma-
teriial, koii obieno ima 75, ili vile frakci1a koie prolaze kroz sito velieine
otvora 0,075 rom. Takode obuhvata melavine finopralinastoQ meteriiala sa 64
, pes-
ke ili 111unka ko;e se zadrtavaiu na situ velieine otvora 0,075 rom. Grupni indeks
1e od 1 do B. Ova1 indeks opada sa veeim procentom krupnoa mate111ala. Podlotan
;e izdizan1u pod de1stvom mraza. Gubi od stabilnosti pri kravl1en1u, t1. aubi
tvrstocu pri poveeaniu vlatnosti.
Tlo 1e stisl1ivo, u mokrom stan1u vrlo male nosivosti. Ako 1e tloSUVQ, ima
!:vrstu aorn1u povrlinu. Unutraln1e trenie 1e promenl1ivo, kohezi1a mala do sred-
n1a. Materiial 1e neelastiean i ima znatnu kapilarnost.
4.5 ~A5
Materi1al ie sli!:an materiialima iz arupe A4'samo Ito obi!:no ima karakteristike
di1atome1ske zeml1e ili mikalista i mote biti ellistiean, eak i kad 1e BUV, ~to
pokazuie visoke aranica teeenia. Grupni indeks se krece od 1 do 12 i raste sa
porastom aranice teeenia i opadaniem procenta frakci1a krupnoa materi1ala. Opasan
ie na mrazu i slabe nosivosti. Nepoaodan 1e za tanke elastiene kolovoze, ier se
brzo deform!le pod optereeeniem. Telko se zbiia zboa elastienosti.
5
282
4.6 GrupaA6
Tipi!!an prestavnik ove arupe ie plasti!!an al1noviti materiial, koH obi!!no ima
75 \ ili viAe frakciia koie prolaze kroz sito veli!!ine otvora 0,075 mm. lato ta-
ko, ova qrupa obuhvata i meAavine finoalinovitoq tla i do 64 , peska ili Aliunka,
koii oeteiu nn 8itu veli!!ine otvora 0,075 mm. Materiiali ove arupe obiena imaiu
veliku promenu zapremine izmedu mokroa i SUVOq stania. Grupni indeks se krete od
1 do 16. Na parast vrednosti arupnoq indeksa zaiedno uti!!u poraBt indeksa plas-
ti!!noBti i eventualno opadan1e frakci1e krupnoq materiiala. U zbi1enom stan1u
materi1al ie dobro,nosiv. Sa pri1emom vode qubi !!vrstotu, upotrebliiv 1e kad se
uqradu1e pri relativno malo1 vla!nosti. Nepoaodan 1e za tanke i elasti!!ne kolovo-
ze. Ima malo unutra!!n1e trenie i vel1ku kohezi iu pri maloi Badr!ini vode. Ni1e
elasti!!an. Deformaci1e nastaiu laqano pri optereeeniu, a pri rastereten1u nastaie
vrlo neznatno elasti!!no izdizanie. Paveeanie vla1nosti i suAe na terenu prouzro-
ku1e promenu zapremine.
4.7 Grupa A7
Tipi!!an materi1al sli!!an ie materi1alu opisanam rod arupomA6' same Ato ima viso-
ku aranicu te!!en~a karakteristi!!nu za arupuAS i mote biti elasti!!an pri izvesnim
vla!no8tima,te!lko se zbi 1a i pod,lotan ie vel1,ko1 promeni zapremine. Grupni in-
deks Be kre!!e od 1 do 20. Porast qranice te!!eniai indeks~ plasticnosti i opada-
n1. procenta frakci 1a krupnoa materi1ala izaziva 1u pcm~t.;m1e arupnoq indeksa.
Sadrti,liskun i di1atome1ske zeml1e. Deformi!!e se i e1..,':<,".:-:0i brzo reaquie pri
optereten1u i rastereten1u. Promena zapremine 1e Atetni1a neao kod qrupeA6' Ne-
po!e11an 1e za poste11icu.
4.7.1 PodqrupaA7-S
Obuhvata one materi1ale sredniih indeksa p1aati!!nosti u odnosu na n1ihove qranice
tecen1a. Moqu biti 1ako elasticni i podlo!ni znatno1 promeni zapremine.
4.7.2 PodqrupaA7-6
Obuhvata one materi1a1e ko1i ima1u ve1ike indekse p1asti!!noBti u odnosu na niiho-
ve oranice te!!en1a. Podlo!ni su izvanredno ve1ikim promenama zapremine.
Zabranjeno prettanpavanje (sve vrste ulnotavanjal'Ha 08110VUJUijenja Republitkoq .ekretar!jata za kulturu 51 Srblje br.413-81174-02 cd 4.11 1m. ne plata Ie porez na prOJet.
, . $taapa Savezn! zayccl za .tandardizaclju - Beoqrad6
UDK 624.131. 38 283
JUGOSLOVENSKISTANDARDsa pri8enoaa
GeomehaDiCka IspitivanJaTBRENSKA mENTIFIltACIJA UZORAKA TLA JUS
U.81.0031990.
"~1!19().11'30
Pnwilnik br. 06/01-93/186 ad 1~8; SlufbenlUIt SFRJ. br. 50/90
Slte ldeutiflcstlaa of solI ss.ples
1 PREDtfKT STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje nacin terenske I.dp.ntifikacije uzorBka. tla radi lakseklasifikacije uzoraka.
2 VEZA SA DRUGIK STANDARDIKA
JUS U.Bl.OOl - Geomehanicka ispitivanja. Op~tn klasifikocija tla
3 TERENSKA IDENTIFIltACI.JA UZORAKA TLA
Vrsi se jednostavnim opitima koji se izvode sa vrlo malo opreme.Krupnozrno tlo razlikuju se golim okom od sitnozrnog.Organsko tlo karakterisu tamna boja i neprijatnn miris.Tlo se identifikuje prema preteznom "dolu pojedinih zrna po vizllolnoj oconi, 8
prema nacelima datim u standardu JUS lJ. D\. OilI"
pogledu procentllalnog soorzaja
zrna odredene velicine.Tlu se daju uz opis simboli koje odreduje standard JUS U.BI,OOI. Hogu se primeni-ti i dvojni simboli ukoliko je tio n~ granici izmedu dye razlicite klasifikacione
.grupe (mesana tla).
3.1 Identifikacija krupnozmog tIa
Vrsi se vizuelno i sredstvime keo sto BU cekie. metar,, lupa i hlorovodoniena ki-
selina.Suv uzorak materijala razsstre se na ravnu povr~{nu i utvrduje:- gfanulacija,- velicina zrna,- oblik zrna,- sadriaj CaC03'
tvrdoea zrna,- stepen zahvaeenosti raspadanjem.
3.1.1 Granu10metrijski sastav
Granulometrijski sastav nsjlakse se odreduj.. vlz\ielno ill ako se 11 menzuru ilicaSu sa vodora stavi manja kollcina materijalo 1 poale nekoliko potnsa osmatrabrzina talozenja cestica. PesIk se iRtaloZi za 30 do 60 s, praSina za 15 do60 min, a talozenje gline traje nekoliko CBSOVB ill danB osim ako ne nastupi flo-kulacija ce~tica.Procentualno ucesee pojedinih frakcija odreduje se merenjem visina iataloienogmaterijala i utvrduje da li je granulacija dobra (vellcina zrna se kontinualnosmanjuje), slaba ili jednolicna (velicina 70mBse skorane menja).
3.1.2 Velicina zrna
Velicina zrna odreduje se merenjem prosecnog precnika zrna.
I izdanje SAVEZNI ZAVOD 7.ASTAHJJARDIZAClJU
284
3.1.3 ObI:Utzrna
Oblik zrna odreduje 8e okom i lupom.Oblik zrna moie biti: lopta8t, kocka8t, plocollt, IjUSp8St, valjknst, klinast iiglieast sa ostrim, poluzaobljenim i zaobljenim ivicama.
3.1.4 Sadriaj caC03
Sadrzaj kalcijum-karbonata (CaC03) pribliino se odreduje kapanjem po uzorku
20 %-tnom hlorovodonienom kiselinom (HCl). rr~mn jneinJ J trnjonjll 8uma, ceni so
pribliino sadriaj CaCo,:
- nema iuma" ,...- iumi alabo i kratko
"""'"- iumi jako i kratko ..........- iUIDijako i dugo
""""""
tapod 1 % (m/m).
1 do 2 % (m/m),
2 do 4 % (m/m).
5 % (m/m).
3.1.5 TvrdoCa
Tvrdo~a ae proocenjuje pomo~u udara cekica i poranja nozem ili zrnom minerala po-
znate tvrdo~e, lzrazava se po Mosovoj skali.
3.1.6 Stepeu zahvacenoati raapadanjem
Stepen zahvacenosti raspadanjem ceni se na osnovu promene boje i lakoce kojom se
pojedina zrna mogu zdrobiti.
3.2 Identif:Utacija aitDozrnog tla
Ova identifikacija terenskim opitima raspoznavanja
ne mogu raspoznavati golim okom, a narocito kada
prai, ine gline i sitnog peska. U ovu svrhu koriste
- opit tresenja,
- opit plastienosti,
- opit ocene konziatentnog stanja,
- opit sjajo,'
- auva evrstoca,- opit kiselinom,
-opit miris6 i boje.
je znatno teza, jer se eestice
se tlo sastoji od komponenata
se slede~i opiti:
3.2.1 Opit treiienja .
Opit treienja sastoji se u naizmenicnom tresenjll na dlanu rozastrtog vlaznog
uzorka. Uzorak se pripremi dodavanjem vode da bune make konzistencijo, ali nelep-ljiv, Na dlanu ruke formira se uzorak poluloptastog oblika, preenika oko 3 cm.Povrsina uzorka se zagladi noiem ili spohtlom. Dlnn ruke lie horiv.ontnlno pokrece
i nekoliko puta se udari drugom rukom. PojavljJvnnje vode na povrsini uzorka us-
led tressnja i nestajanje pri skupljanju sake II ?avisnosti je od preovladujucih
komponenti a moze biti brzo ili sporo ili se voda ne pojavljuje. Ako se na povr-.&ini brzo pojavljuje voda (povrsina sjajna), ?naei da se uzorak pretezno sastoji
od sitnog peska i praSine. Sporija pojavn J nestnJnnje vode uz manju sjajnost
ukazuju da je glavna prasinasta komponenta. Vrlo spora pojava vode ili njeno izo-
stajanje.Da povrsini uzorka odlika je glina.
3.2.2 Opit plastieuoati
Plastiene osobine odreduju se na frakciji materJJa1n 8e zrnima sitnijim od0,5 mm, jer krupnija zrna ne utieu na plasticnost pa
ih treba ukloniti posta ote-zavaju opit.
Mate5ijal 8e proseje kroz 8ito velicine otvora 0,5 mm, a zatim se izdvoji 7 do
8 em i zamesi vodom dok ne postane jednoobrazne konzistencije staklarskog kita.
Potom so uzorek valja na ravnoj povrsini ili medu d18novima dok se ne naeini va-
ljak debljine oko 3 mm, pa ponovo skupi u grudvlI i valja. Ovaj postupak se ponav-
2
285
lja ave dotl~ dok valjak te debljine usled gubitka vode ne postane toliko krt ds
se lomi. Na ovaj na~in postignuta je gronies plsRti~nosti, koja se interpretira ,
na slede~i na~in:a) Matorijal visoko pla!lti~noRti (gde prnovlodlljll mosne ItUno) poznoje so po tome
ito so dobijoju tvrdi vslj~i~i od 3 mm, ns grsnie! plasti~nosti. Ako se skupe
u grudvu (loptieu), ona se pod pritiskom palco ne drobi vec samo deformiie bez
pukotina.b) Srodnje plastiean materijal (posne gUno) raspozl!aje se po srodnje tvrdim
valjcima od 3 mm na granici plastienosti. Kado ao kod ovakvih uzoraka formira
grudva i pritisne paleem, na njoj se pojsvJjuju pukotine.c) MaterijaU niske plastienosti (u kojima su glavne komponente praiina i fini
pesak) identifikuje se po valjku od 3 mm ns granici plastienosti, koji se mora
oprezno valjati jer se lako lomi. Materijal se obieno ne moze ponovo oblikova-
ti u grudvu. Ako je to i moguce, ona se pod pritiskom lako razdrobi,d) Materijali bez plastienosti (fini peskovi ili fin! peskovi sa malo primesa) ne
mogu se uvaljati u valjak od 3 I11III.
3.2.3 Opit ocene konzisteotnog ataoja
Ns bazi mogu~nosti valjanja materijalo pri prirodnoj vlaznosti,oconjuje se:
. ~vrsto konzistentno stanje-
ne moze se voljati,
-teiko gnjeeivo konzistentno stanje
-valja se do valjeica debljine 3 I11III,
-lako gnjecivo konzistentno stanje
-valje se 11 valjeice tsnje od 3 mm,
-zitko konzistentno stanje.
3.2.4 Opit ajaja
lzvodi se na taj na~in ito se prirodno vlozon, uzorak zosoee oitrim nozem.
Tla velike plasticnosti imaju izrazito sjsjnu zssecenu povriinu, srednje plssti-
~na manje sjajnu, dok kod praiinastih i peskovitih nema sjaja.
3.2.5 Opit cvratoee u aUV08 atonju
Vrsi se na auvom uzorku lomeci gs i mrvec! prstima. Suva cvrstoca raste sa pora-
stom plasticnostL Velika suva evrstocs je karskteristicna za visokoplastiene
gline. PraS!nasta i peskovita Ua imaju malu RUVU evrstocu, aU se mogu razUko.vati prema ostrini cestica. Sitan pessk je ostar, dok prasina nije.
3.2.6 Opit ki~elin08
Ugla~om sluii za pribliino odredivenje 'kaJcijum-karbonata(CaCO ) u tlu. Vrsi sepomocu razblazene 20 'X-tne hlorovodon!ene 'kiReI ino, ko'ja se po~aps po uzorku, a
ocenjuje se prema t. 3.1.4.
3.2.7 Opit miriaa i boja
Znacajan je za utvrdivsnje prisustvo OrgnnSkih motertjo u sitllozrnom tlu.
Tamns bojs i specificsn ostor miris rospsdnutp. orgsnske materije ukazuje no pri-
sustvo znatne kolicine orgsnskih msterijnle u tlu.
Ovsj miris se najbolje oseca na svezem uzorku, On ge postepeno gu~i, ali se moze
zagrevanjem pojscati. Pri sondiranju trebs nvnk navesti i boju uzorka kao nsgove-itaj poreklo tIs i priauatvo primess.
3.3 Obrazac 0 terenskoj identifikaciji
Podsci dobijeni terenskom identifikscijom u?ornko tla unose ee u sledeci obrozac:
3
..8-
-"- .......-----..'[ .~
jen
B ifa-x.. ..
='i i
11.:=.:;:::::m
Hc~a~~......
~:~ .Ieu :g ...,a .... I~AoI.... +.I
~.=...
~.!i:;U... .::;:::...fU
.t.:'...ra~'i
.e H
1 ; ! ...... u.... ..c g oCI)
>- :i1$ .81;
~G-
l~:13"
.;; -.
.: ra8' .= .. c:
~1 ~.
286
lIa osnovu 11tljenja Republ1tkog sekretarljata za kulturu SR Srbije br.m-SII74-02 ed 4.11 1974. ne placa se porez Da prOllet$tallp3 SavIni ZlVed za shndardhactju . Beoqrad
4
"287DK 614.131.36
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVElHOM
PRIMENOM
od 198(H)2.21
JUSU.B1.010
1979.
Pnvilnik br. 31-14005/1 ad 1980-08.30;SlufbeniIl8tSFRJ,br. 65/79.
IJI
j'1!
1:si5r!
fII
I,.
I.;Ii'i.II8.tI.a
I!i
Geomehanitka lIpitlYanja
UZIMANJE UZORAKA TLA
Telrl,. of JOIls. Sampllnl
Ovlj Irllnd4n1 Ie 11111"0revlzl/Om Irllnd4n111 JUS U.Bl.0Ul Iz 1968. godine.
1 l'I'edmet stand.eta
Ovaj standard utvrduje naein uzimanja uzoraka lIa koji slute za ispilivanJe fiziekih I mehaniekih osobina
lIa u geomehanlekoj laboralorlj!.
2 Vrste uzoraJr..
kojim Ia uzimaju. naeinu no koji III vade. spremaju i
2.1
Prema naeinu uzimanja uzoraka. priboru
manlpulilu. posloje dye vrste uzorakl:
- poremeteni uzorci.
- neporemeteni uzorcl.
Poremeteni uzorci sa vade odgovllajutim llatom lz iIOndatnih jama. 111ilkopa. sondatnlm alatom iz
bulotina UI na drup naein. Uzorci Ireba da sadrte IVesastavne delove materlalilia u prirodnoj Rumeri.
ali u poremetenoj strukturi. teksturi III zapremlnl. Poremeteni uzorel koherentnoa lIa m08u sa vadili i
spremali s prirodnom v1aaom.
2.2 Neporometani uzorclse vadeilOndltnim cilindrima posebnog obllka. na naeln kojim sa Ita manje menja
prirodno stanje lIa. kao Ita je: struktura, tekstura. zapremina. prirodna vlagl.
3
3.1
Vell(!ina uzoraJr..
Koli/Hnl materijala poremetenih uzorakl mora sa odredlti programom ilpilivanjl. Kolleina matedjala
zavisl od vrste mlterijlla, obiml i vrste polrebnih ispitivanjl. Say matedjal lzvlden Iz IOndatnih bulolina
trebl saeuvati u odgovllajutim sanduclma.
Preenlk 1 dutlna neporemetenih uzorakl zavila od konzlstcncijc i evrstote koherenlnog Ii. I odzbijeoosll nckohercntnog tla. Najmanjl preenik neporcmetenih uzoraka lIa melte konzlstencijc je
7Q mm, . za tlo eVllte konzisteneije do J2S mm. Dutina eUindrl za uzimanje uzoraka !znosl najmanje300 mm.Progrunom ispitivanja odredic!e se pieenik i velleina uzoraka u IIkviru raspona pAldvi4t11ih standardom.
3.2
4 Zapisnik 0 IOndiranju
4.1 Za svaku IOndu mora sa voditt zaplsnlk .. sledetlm opiUm podaelma:
- opls mesta IOnde.
- svrha IOndlranja.
- vrstalOnde.
- broj IOnde.
IIIzdanje 'I'SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU
288 .~
4.2
- odstojanje od slalnih laeaka IlItlca lerena,
: - .kota stalne prlkljuene laeke,
- kota lerena,
- izvoilae IOndlranja,
- datum IOndiranja,- opil nap:aw za IOIIdiranje,
- Ime I prezlme kontrolnog organa prllOndlranju,- optle napomene.
Prilikom uzlmanja uj.,:>rakaiz slojeva Ila, u zapisnik Ie unose, u skladu I progrunom, lledetl podacl:
- dubina gornje I donje povrtlne Iloja,
- deblj InasloJa,
- nazlv lloja po klallflkaeljl,
- geolollli nuiv Iloja,
- Yrlle I koUeine primesa, I boja uzorka,- konzlstenlno Ilanje zem'itnog malerijall,
- pojava podzemoe vod~ i vreme,
- nivo podze_e vode I mme;.
- vremenske prilike II vreme IOndirlnja,
- Iedol broj I oznakl Izvadenib uzorakl lla,- skica slojeva eele bulotine.
5. .
Uzimanje poremetenih uzoraka
Poreme~enl uzorel uzlmaju se iz IOndatne jame, lIseka, potkopa, sondatne bulotine iii samog objekta
izradenog od lIa.
S.I
S.2 ZI uzlmanje porem~enib uzoraka s1utlllede~i pribor:
- rueni allt,
- ruena iii mehanlekagarnltura za sondatno butenje,
- pogodnl kdikl za uzorke kojl sadrto vodu,
- klsetiranl sanduk od drvela ill druaog materijala, ill metalne posude za amdlaj uzoraka ill Yre~e,
- Iial I pribor za zakivanje pokloplca na sanduku ili drugi pogodln materijal Zl zalvaranje sanduka,odnosno metllnih posuda.
.
Poremeteni uzorei iz sondltne jame, zaseka potkopi ill objekll uzlmaju se iz svakog sloja III. Prethodno
se mesto u jaml oelstl I porlml, pa Ie prlklldnlm alatom Ilkopa I uzme potreboa koJieina lIa prema
t.3.1.
Uzorak se grubo obrldl i lIavl preml vrstl lIa u kasete sand,ukl. Sanduk Ie zatvorl da se ne mda materijal
u kasetaml prilikom trlnsportl..NI IInduku se Ispiluju s1ede~1podael:
- broj uzorakl,
- dubina pojedinih slojeva lIa,
- dllum uzimanj. Uzorakl.POltupak je Istl i Zl uzlmanje uzoraka iz zaseka potkopa ill objekll.
NI 1111nleln Ie Ipemlju jezgre i poreme~enl uzorcl iz sondatnib bulotina.
Porem~enl uzorei Zl odredlvanje prirodne vlage mllerijall stlvljlju Ie .U mace od nepropustljlw
plastiene folije koje se evnto vow, pri '.etmu \rebl illilnuti auvill'n vazduh, I smestili ih u dobro
zalvorene mel~e IIIpillliene poaude.
S.3
S.4
S.S Iz IOndltnih bulotinl uzorak Ie Uzirnl IOndatnlm svrdlom, lko u sondl neml vode, I ako u sondl Imavode,onda Ie uzorak uzlml pogodnom metllnom katikom ill pogodnom pumpom'koje omogua.ju da Ie
izvade sve frakege mllerijlla. Prl IIlvljanju ovako Izvadenih uzorakl u sanduke ill posude Iz t. S.3, treba
ooedltl vodu lako da Ie ne izgub~ litn~ frakeije, I cIlijl pollupak je 1111kao u t. S.3.
5.6
.289
5.7
6
Prilikom uzimanja uzoraka u zapisniku se moraju navesti svi podaei 0 sandi i sloju prema l. 4.2. kall ibrojevi uzoraka, koji se moraju slagall soznakama na sanduehna,odnosno posudama.
Opremgeni uzorei prema t. 5.3 i 7.apisnik Sagu se odmah po uzimanju u laburaloriju na i~pi1ivan)e.
odnosno euvaju se na odgovarajllte zdlitenom mestu.
Cilindri i pribor za uzimanje neporemecenih uzoraka
6.1 Za uzlmanje nepOftmetenlh IImraka 110Iz .'nda"nlh jam a lI.eka, 1.8ocka,p<llk<lpo1,1.. .llIle lIIelallil
eHindri koji""
po pravilu utiskuju u 110.Izuzelno eDindri se uIIskuju u 110nabijanjem, SlOIreba poscbno
zabelet.iti u zapisniku 0 sondiranju.
Melalni cUindri za materijale lesko 8njct Ive I evrste konzlstencije Imojll unulralnjl pretnlk od R9 du
125 10m. Sastoje Ie od nol.8. dvodelnog eHiodra i od kap< za lltiskivanje u ilo s olvorom 7.a ispl1~lanjc
vuduha.Za not cilindra dutille do 30 em 7.aollren pod u810mod 45° vati sledeti odnos C:
6.1.1
Dv' - Du'C = () ,
u<0.15
Du - ()N
Cu =1>",
:>0,005
8deje:
Dv - spotiaSnjl preenik nol.8.lImm,
D - unulraSnjl pre~nik cHlndra,u mm,u .DN - preenlk seelva nola, u 10m.
Za not dlindra dll"inc preko SOem, zaoltren pod ugk'm od 60", val.l ,Iedeti ",Inos:
C~0.10 Cu:> 0,15
6.1.2
Kapa I /lot spajaju sc na cilindar zavojima I utvl1tuju kljutem.
Melalnl eill/ldri za malerljale lako do Iesku gnje~ive kon/.islencijc imaju unulral/ljl I"ct/lik od iO nlll1iliyeti I dn1-lnll,to 30 em. Sasloje.. od nota, eilindra s navojhn. na kra.icvinll,1otl kal'c I.a IIlIsklvalli" II il..
s olvorom za ispultanje va7.duha Not eilindra zaollIen je pod oglom od 60°. Odnosi pret/lika i7.I. !J.I. I
17.nose:
C<O.IO Cu :>0,12
6.2
Kapa I 1101.spajaju se s cilindrom zavojima i u~vrltuju kljlltc'm. Cilindar iml I dve kapc <1,1gliOlC
metalnom membra nom za hermelitko zatvaranje uzorka ih metalne kape s odguvarajuoom l.aplivkom.
Neporemetenl uzorei euvajll se i olpremaju u lalmralori)1I po pravilu u ",clalnom cilimlru"
koje",'"izvadeni, pritvrlteni obujmicom u sredlni i hermeli~ki zalvoreni gumenim ih mclain un kapama i
plasti~nom Irakom na oba kraj.. ILUlelno, uzorci ICskognje~ive i tvrs.le konli~leuci.ie mogll 'e ua Icrcuuizraditiizdvodelnogcilindra,bandatirati 2 pula gu.om i svaklput uronlli IIparafill.Na drugi sloj gv.e prltvrsti se' elikela s brojem !IOnde. du!>inom i rednim brnjem IImrka II 7.apisniku.
Zalim Ie uzurak pakuje i tuva kako je opisano \I f. 71J i 7.10.
6.3 Programom ispitivanja moze So: pre<lvidel1 vaden.ie neporemetenih llzoraka lako glljetive kunl.istencije s
posebllim jednodelnim cilindrima la"kih liol,,'., iti s eilindrima s klipom. Uz I.apisnik se u lakvom
'Iueaju mora prilotili opis i skica s <limen/.lla",a "polleblje/log cilindra.
290.
7 Ulimanje neporcmeeenih uzoraka
7.1 Neporemeeeni lI70rei velallog lIa uzim.ju se iz somlatne jame. zaseka. potkopa. sondatne bulotine ili:.lInog uhjekl..
l'ril1m Imalerljal koji .h.1.; 7.. 117imanjenepm.mecenih u70rak.:
melalni eilirjd.. iz 1.6.1.1 iii b.1.2 5 pril1oroll'.
- presa 1.3IIli~kiv:miedlndra u I~J. IIInablJa~ s vodUkom.. lIol.C\'jza se("enJctla uko l~ililldrai la ravllanjculorakil.
- prlbol za lopljenje parafln.... parafin i gala la oblaganje uzorka,
- sanduei iIi .nelalne kulije 7.a pakovanjp. i Iransporlulorak..
7.2
7.3 Nepore",e.:eni U7.orei iz !KIndatnih j.m.. zaseka. polkopa i iz objekala izradenih od lIa uzimaju seuliskiv.lliem ~",dal.nog eilindr. Ul poslepcno opkopavanje m'lerijala oko cilindra do njegovog no1.a.
ako konzistenelj. II. ne dOl.voljavaneposredno uliskivanje.
1'0!lo je ..ndatna jama Iskopan.. da ne bi do!lo do promena u prirodnoj sadrtini vode, Ireba Uo pre
u7eti uzo.ke lIa. Neposredno pre uzimanja uzoraka Ireba sa dna ..ndatne jame skinuli 20 do 30 emmalerljala. poravnali donju povr!inu i odmah ulisnuli iIi labili eilindar.
Ako'"
ulorei ul.imaju 5 bocnih slrana jame, Ireba neposredno pre ulimanja uzoraka prokopali prosekdubin. 40 do 60 em od boene .Ir.~e i poravn.ti donju povr!inu I odm.h otisnuli eillndar. (,lIimlarp,nl.vili na 110 I ulisnuli pre.nm. 'zozelno, .ko se eihndar l.abija spceijalnim mehanickim nabljacem.
udarei Ireba da slede I1rzojedan .. drugim. l'rllikom labijanja eilindra Ireba obratitl pat-nju da ne dode
do njegovog okrelanj. oko venikalne ose. da eilindar im~ slablo isli pravae krelanja Ida se ne napuni v~
od I om od unlllra,nje povrSine kape. Po!to se cllind.r napnnl malerijalom treba ga pot kopati i odrelali
notem.
7.4
Kad je uzoral: Il.v.den. dvodclni cilindar se prilegne obujmicom. skino se nut i kapa. drlm, work. koji
slrSe odreto sc I I.aglade. Zalim se popusti obujmira i ozorak se obradi kako )1'opisano III. h.2.
U1.orcl uzeli jednodelnim eilindrom zalvanjo se kaparna premo I. u.1.2 Jolpremaju se u laboraloriju u
eilindru.
7.5 Il koherentnih malerijala lelko gnjecive i cvrste konlisleneije vade se blok.uzorei dimenzija do
.'0 X JO X .'n elll pallilvilll opkop"vanjem. ".d .ie 117.orakobraden IIUgornioj I na bocnim sironallla.gornja slrana se prchle vrlldm I,arafinnm i preko ulorka se navuce okvir drvenng samlllka dllnenl.').
uzorka. poveean '.iI uko 1 em sa svake Slrone. Zalim Ie nalije pal ann u proslor izmedu okvir. I nlork.. i.rrekn gO! n.ie povriine ul..urka dn ruba sandllka, posle ~el!a se vijdmo pricv"rl poklnpac sanduka. Tada se
uzorak oprel..no polkop.. \,od",1.e se bala ul.nrka I sa ..ndukom se prevrne na go,,~u povr!inu. Tada se
donja povriina uwrka pora,"a. preliie do ruba sanduka vrueim parafinom i vijeima pricvrstl dno pre
n.'8° Ito se paraCin ohladi. Sanduk se obeleti oznakom uzorka I slavi u hladan zaltieen proslor doolpreme u laborolOliju.
Neporemeteni umrei uzimaju se il. sondalnih bn..tin. utiskivanjcm cilindla iz l.b.I.1 16.1.2. I.avi,"o nd
konzisteneije malerijala. Pre spuit"nja cllindra u bn!"linll Ireba sa njenog dna Ilk1011II, sav usiln)elllmalerijal tako da eilindar nalegn, na neporemeeeni matenjal lIa. Postnpak sa UZOleimaistovetan je opisu
III. 7.4.1avlsno od lip. eilindra i ko"'.islenol)e Ila.
7.6
7.7.
7.N
Svi podac! 0 ulimanju uZl".ka Il mnd.lnih bniolilla upisuju se u zapisnik 0 IOndir.nju.
Nepmemeeeni uzorel vlal.n"8 peskovHog Iia mogu'"
u,imali i1.sondatnih jam. u k"jlmn nema vode.uliskivanjem eilindra na nadn opisan u t. 7.4. Iii ob",zivanjem bloka kako je opisano u I. 7.5.
7.<1 Sv,' uzorke Ireba upaknvali oprelllo i so lid no n sanduke sa strugollnom ili drvenom vullOm i olpremili u
laboratorlju.
291
7.10
Upakovane uzorke treba prilikom utovara i istovara fuvati od udaraca I potresa.
Uzorke treba fuvati od mraza i drtati u vlatnim prostorijarnl. Uwrke kojl su konzervirani parafinom
treba Ito pre Ispitlti, odnosno fuvati do ispltivanja u prostofU zllieenom vlagom.
Uzorci moraju biti tlko izvldenl dl Ie iz njih mOlu dobitillboratorijske probe onol obima koji odlovarlaparalima u kojirnl ee materljal biti Ispitlvan, 1110 Ie odreduje prosramom Islrltlvlnjl u akladu a ovtm
slandardom.
Na 0810'" mllljenJa RopubUtkoa ..k...arijll. .. kulturu SR Srb'. br. 41 3-81/7Hn od 4. U 1974. no plot. .. porn 118..omtl
SI.mp. S...znI:z.",d .. SllIIdardluciju- qeo.rld
292. Ukupno Ilral1a 2
JUGOSLOVENSICI
STANDARD
SA OIAVEZNOM
'IUMINOM
04 1980.02-21
JUSU.B1.012
1979.
Plaridt br. 31-14005/1 od 1979430: SI1db8IIiat SFRJ, br. 6S /79.
GeomehmiC!ka ilPitiY8nja
ODREDIVANJE VLA2NOSTI UZORAKA TLA
TtSt/"I of 1011.. Detn-mlnlltion of 1011molstu~ content
..
iOWlj Itarida'ni Ie lIastao mizijom Itandanla JUS U.B1.01 Z iz 1968. godine.
1:
Predmet standa'cIa,&..~
I.18j18
I
fII
Ii
OV8j atandard utvrduje naC!1n odredlymja ylatnostl uzorka Ila.
Primenjuje Ie Z8 malerljale 1.Iakojl, sukni do ltalne mue nalOS .C, ne menjaju noje flzlC!ke olObine.
2 Def"micija
Vldnoat je odnol izmedu male vade u uzorku I mase lUyog uzorka odtedene prema I. S.I,lzraten uprocenlima i oznaC!ayase 18W.
3 Namena
Vlatnol1 Ilutl za ocenu konzillencije tla Illepena zasl~enoltl lIa vodom, I kao podlaBa ZI odreitlyanjedrugih olObina lIa.
.. Oprcma I malerijal
Za odtedlvanJe vlatnoatl sluti slede~a opreml:
- Petrijeve posudlce,
- tehnlC!ka VIp I taC!nol~u 0,01 g ,
- lulionik I tcrmoreau!aloOrom oaetljlvosti:l: 0,50'C ZI temperature od 100 do 110 .C,
- e ksikator I kllcijum.h1oridom.
.;II
'I.II/I.f1.
I
5 Nac'!in odrediY~a
5.1 Uzorak viitOOB mlterijala III U koUClnlod SOdo IOOg,lIavl Ie u Izmerenu PetrlJevu poludlcu, mile W,posudlca Ie poldopi I izmori umrak zajedno 18poklopljenom posudlcom, mase
W"Potom Ie sa posudice
sklne poklopac j IIlvl pod poludicu, zatim se ave stavl u sullonik I suli III 10S.C to,S.C najma"e 24h
01do slalne mile.
PosudJca s poldopcem izvadi se iz IUSionika, pokl opl , stlvi u eksikator. chlldi i Izmeri masa W..
VlatnOlt uzorka iuaC!unavale po IledeCem obrascu:
w.W,-W,XlOO
W. -W
-0 Izd8nje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOJU
SI.lnll JUS U.B1.011 , 293
sdeje:
w - v1atnost u %
W - masa Petrijeve posudlce u S.
W, - masa posudlce s poldopcem I s vla!nim uzorkom u S.
W2- mua posudlce s poldopcem I sa suvim uzorkom uS.
5.2 VlI2.nost uzorkl odre4uje . nl OInoYIJdVI Ispltlvlnjl. I klo rezullit Ie uziml proletnl vrednOlt.
Vla1nost Ila Izratlva18 u % od suve mile I Izratlva 18 brojem I jednim decimalnim mestom.
Dozvoljenl razlika Izme4u dva Ispitivanja Istog homogenltiranog uzorka tla je 0,5 %. Ukoliko to nije
slutlj, opit 18ponavlja dok 18ne doblju dVI rezultlta u dozvoljenim sranlcaml.
Vlatnostpeskovltog materijall odre4uje Ie tako<le preml t. 5.1, same Ita masa uzorka Iznosl 500 S'posudice su vefes klpaclteta, I tatnost vase mora bill 0,1 g.
5.3
NI 0810,," mIJljenJI Repubtitk", sekrelarijat... kull"u SR Srbije br. 413... !74{)1 oil 4.11 1974... plata II perea na promat
Slamp. S.~ZlII.lvod U ltandlld.ICijU . Beo,.td
Ukupno strana 6
294
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Geomehani~ka ispitivan1a
ODREDIVANJE ZAPRro1INSKE .~SE MATERIJALA
TLA SA PORAMA METODOM SA CILINDROM
POZNATE ZAP~IINE
JUSU.81.013
1992.
Ovai stan~~rd obiavlien ie u Sluibenoll' listu SRJ, br. 6/92
TestinQ of soilsdrive-cylinder method
Determination of density of soil in place by the
PREDGOVOR
Ova1 standard 1e nastao revizi10m standarda JUS U.8l.0l6 iF. 1968. Qodine, a ura-
dila Qa 1e Komisi1a SaveznOQ zavoda za standardir.aci1u r.a zeml1ane radove i Qra-
devinsko tlo.
1 PREDMET
ovim standarcom se utvrdu1e na~in odredivan1a zapreminske mase materiiala tla sa
porama "in-situ", metodom sa c:ilindrom poznate zapremine.
2 PODRU~JE PRIMENE
Vredl;::>st zapreminske mase materi 1ala tla sa porama sluti. za prora~u;. kOllstrukci 1a
oslon1enih na tlo, za prora~un stabilnosti padina i ob1ekata izradenih od raznih
vrsta mated 1ala tla i bo pomo~na 'vrednost pd klasifikac:i 11 i ident1fikac1 11
tla.
Metoda ni is primsnl11va za vrlo tvrd03 tla u ko1a c:Uindar ns moto lako da 80
utisne kao i za tla sa niskom plasti~noA~u ko1a ne mOQU da se zadrte u c:ilindru..
posle vaden1a uzorka.
Deskriptori I zapreminska masa tla Sa porama, metoda ispitivan1a, Qeomehani~ka
ispitivan1a, metoda pomo~u cilindra poznate zapremine
I izdanie SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUIzdanie na
sh 1eziku
JUS U.B1.013.1992 295
3 VEZA SA DRUGIM STANDARDlMA
Odredbe standarda na koie se ovai standard poziva istovremeno va!e i kao odredbe
ovoa standarda. Navedena izdania su va!i1a u vreme obiav1iivania ovoq standarda.
a kada se on primeniuie, koriste se nainoviia izdania navedenih standarda.
JUS U.B1.010.1979. Geomeha~ifka ispitivania - Uzimanie uzoraka t1a
JUS U.B1.012.1979, Geomehanifka ispRtivan1a - Odredivan1e v1a!nosti uzoraka t1a
4 DEFINICIJA
Zapreminska masa materi 1a1a tla sa porama 1e .odnos nieqove mase prema nieqovoi
zapremini sa porama i lupl1inama. pri utvrdeno1 temperaturi i vla!nosti Bredine ~
koio1 Be odredu1e.
5 APARATI I PRlBOR
5.1 Metalni cilinar Bpol1n1ea prefnika 5Q do ~4q mm i vi.ine 50 do 150 mm. De
1 iina zida ciUndra ie tar.o odredena da c.jr..:,~izmedu spol1aln1ea i unutra§n;.,'
prefnika bude takav da deformaci 1a tla prouzrokovana .utiskivan1em cilindra bu,:
Ato mania.
Debl1ina zida odreduie 8e koeficiientom utica1a debl1ine ci1indra Cp ko1i mora Ii
bude od 0,10 do 0.15.
CP
D2-
d2
d~
"de 1e.
Cp - koeficiient utica;a debliine ci1indra,
D - lPOl1atn1i prefnik ci1indra, u rnilimetrima.
d - unutraln1i prefnik ci1indra. u mi1imetrima.
5.2 Mal i za utiskivanie cilindra. Bastoii se od "lave. pokretnoq nabi iafa, VO(~,'
ce nabiiafa i rufice. pcema slici 1.
5.3 Lopata za vadenie ,cilindra iz t1a.
5.4 No!, za obradu uzorka.
5.5 Drveni fek1~. za izbi1an1e uzorka tla iz cilindra.
2'
JUS.U.Bl.013.l992
296
5.6 Tehnieka vaaa, sa moautnoltu merenia mase od naimanie 1,0 ka sa taenoltu od
1,0a.
5.7 Sulniea, za odrtavanie temperature od 105 °c ! 5 °C.
5.B Metalna kutiia sa poklopeem, ve11e1ne prema velie!ni uzorka.
6 PO STUPAK
6.1 Kalibrac1ia cillndra
Pre poeetka ispitivania odredi se masa svakoa c1lindra, sa taenoiltu od 1,0"
i
nieaova zapremina sa taenoiltu od 0,15 em3.
Masa se odreduie moreniem na vaai a zapremina mereniem visinei unutrailniea pree-
nika eilindra u eetiri taeke sa taenoiltu od O,Olcmiizraeunava se prema obraseu:
V a d2 ". Hc s s
ade ie.
vedsHs
- zapremina eilindra, .u kubnim eentimetrima,
- srednii unuta;;nii precnik cilincira, u centimctrima,
- srednia visinaei11ndra, u eentimetrima.
6.2 Pr1prema tcrena
Pri11kom uzimania uzorka prema standardu JUS U.B1.0l0. na terenu ade se uzima
uzorak, mora da se odstran1 povrAinski sloi od oko 2 do 5 em 1 tako oeiiltena
povrAina poravna.
Ve11e1na povrs1ne ob11ka kvadrata, koja mors da ee oeist1. trebs da ima etrnnlcu
od oko 20 do 30 em.
6.3 Uzimanie uzorka
Na pr1premlienu pod1oqu, na povrilinu terena stavi se eilindar sa oltrom ivieom i
na nieaa postavi mal; za .utiskivanie.tako da alava malia nalete na e1lindar.
Cilindar se utiskuie u tlo dizaniem pokretnoa nab1iaea 1 puitaiut1 aa da pad a na
q1avu ma1ia. Za vreme dok se eilindar pobiia vodiea nabiiaea mora biti vertikalna
a alava malia u sta1nom kontaktu sa eilindrom. C1lindar se utiskuie u tlo sve dok
alava malia ne prodre u tlo 2 do 3 em.
Nakon zavr§enoa utiskivania uklania sema1i za utiskivanie a cilindar lopatom va-
di 1z terena. pri vadeniu e1lindra 1z terena mora se voditi racuna da se ne pore-
3
JUS U.Bl.013.l992
297
meti materi1al u n1emu a to 8e posti!e 1ednovremenilll ialtopavan1em cilindra aa
uzorkolll, dela tla oko cilindra i dela tla ispod cilindra. Posle vaden1a cilindra
ir. tla odstrani se preostali materi1al oko cilindra. Cilindar se stavi na ravnu. .
podloqu i no!em za obra~u uzorka obrade kra1evi cilindra vodeci racuna da ae uzo-
rak ne olteti. Zadovol1ava1uci uzorak 1e sastavl1en od tla sa IIIesta ispitivan1a i. I
.ne sme da sadrti vefe delove atena, koren1e i11 druqe strane IIIaterl1ale. Ako c1-
11ndar n118 pun i11 alto mator11al u uzorku n110 iatoq aoatava kao oko1ni mato~1-
1a1, uzorak se mora odbaciti.
Ako se c1lindar iskrivi il1 na ko11 druq1 nacin olteU dok ae utisku1e u tlo,
uzorak se IIIora odbac1ti.
Ukoliko posto1e mala udubl1en1a lIa povrlinama uzorka (eventualno usled vefih zrna
mst6ri1ala koia au morala biti uklon1ena pri ravn1an1u povrline uzorka), moraiu
ae iSpUniti lIIateriialom ko1i 1e ostao od prethodnoq ravnian1a povrline.
6.4 Odredivan1e zapreminske mase lIIateri1ala t1a sa porama u vlatnom stan1u
Uzorak u vla!nom staniu izmeri se za1edno sa ci1indrom sa tacnolcu od 1,0 o.
Oduzimatl1em poZ"',1t~ ,:.ase cilindra dobiia se masa v1atnoq uzorka W.
Zapreminska mas.' n,~""riiala tla sa porama u vlalnom stan1u iz'racunava se pl.c:na
obrascu:
w.,v
vode ie.
"v- zap~eminska mas a materi1ala t1a sa poraroa u v1atnom stan;u, u qramima PO
wV
kubnom centimetru,
- masa vlatnoq uzorka, u qramima,
- zapremina vlatnoo uzorka (cilindra).'u k~bnim centimetrima.
6.5 Odredivan1e zapreminske mase materiia1a t1a sa ~rama u suvom staniu
Vlatan uzorak izbi;e se iz cilindra drvenim cekicem i stavi u meta1nu kutiiu pre-
ms t. 5.8 i hermeticki zatvori.
Tako pripreml1eni uzorak transportuie se do laboratoriie qde se uzorak vadi i iz
nieoo"e sredine uzima uzorak od oko 100 q tla i odredi sadrzai vod.. prema stan-
dardu JUS U.Bl.012.
4
70
60
50
_a.
'u 1,00c
~faQ.
WI. 30~1
20
10
//
/- /
7/
\
-... t_-~,
I
i"
A7-6 V/
A, /A2-6 / A7-S
/AH
A, As
A~_, A2-5
278
Klasifikovania sa izvodi koriAeeniem tabela 1. Sa dobiienlm rezultatima ispitiva-
nia polazi sa u tabeli sleva nadesno, dok sa uporedivaniem na pronade odQovara1u-
ea grupa ili podgrupa. Za br!a odredivanie Qrupe kohezionih materiiala (A4 do A7)
koristi sa odnos graniee te~en1a WI i indeksa plasti~nosti Ip dat na di1aQramu
(slika 1)..
Za klasifikovan1a materi1ala potrebno 1e odreditil
- qranieu te~en1aWI'
- indeks plasti~nosti Ip'
- Qrupni indeks GI.
00 10 20 30 50 60 90 1001,0 70 80
Granica t.~.nja. W,
Slika 1 - Di1aQram za klasifikaeiiu kohezionih materiiala
~ A4 .!!£ A7
2
JUS U.Bl.013.1992
298
zapxeminalca masa matexl1ala tla sa poxama u SUVOll stan1u lExal!unavA ae pxema
obxaacu.
100 W')' -d
(lOO+w I.V
qde 1e..
')'d- sapxemln81ca masa matexl1ala tla sa porama u 8UVOll 8tan1u, U qr~.1ma po kub-
nOli centll11etru,
W - masa vla!nOQ UEOXIta, u Qr81111lllA,
w - vla!nost uEorka (u odnosu na 8uvi usorakl, U procentiaa,
v - zapxemina cilindxa, u kubn1m centimetriDla.
5
JUS U.81.01311992299
011 odlJOlllrll (j)011 odlJOlllrll 3
~;~' :
.
=-
,'~-~ ~--. lr(h
.~'~-~~-~--
. ~ -~ .
: ~y~:;;~~~-@/
. 011 odlJOlllfll 2VocSlcanabijaea @
/~~Ruelcamalja CD
Glaya nabllaea @
-I...
..'. ,
],
,'.' ...'-
~~.=-~ - ~-~,
'
.
.
..1 ~
\. .' -,
@""'*-~
/ --,-r"
".""'"
. -,~I ,'rT',-, '. '.\
.
~t, ~,\:ij. ;)
._
~; j;
, . , . I~. .""+>:
I
Pokretnl nabljae @
Slika 1 - Sematski prikar. Qlave malia, pOkrctnoQ nabiiafa
i yodice nabiiafa i rufice malia
---IC--"
I
J
II
.::'- ...j.:..c..:~ c..
.(-.f,
)~<'
Cllindar za uzimanje
uz""aka @
{~l""eV ~
GIDV. pnkrntnnonablJaC. @
Zabranjeno pre!ta~paYanje (sye vrste u~no2avanja)
Ha osnovu IIUjenja Republl~koq sekretarljata za kulturu SR Srblje br.413-81/H-02 ad 4.11 1974. ne plaCa se porez na pronetSta~pa Sayeznl zavod za standardlzaclju - Beoqrad
6
390 . Ukupno strana 8
Jl:G05LO'\E~Sh.1
STANDARD
SA OBAVEZNOM
rRIMENOM
Od',988.1G-15
Gaomehanleka I.pltlvanja
ODREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE
MATERIJALA TLA BEZ PORA
J L' SU.D1.014
1988. .
Pl'8Vilnlkbr. 07/04-~3/85 od '988.03-24; SluilMnllllt SFRJ, br. 42/88.
rasti", o( lOila. tN/'lfr, fna/ion. o( danliry
Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS U.B1.014 iz 1968. godi-
ne.
Napomene u ovom standardu imaju a..o informativni karakter i niau oba-
vez.ne.
.'1 PllEDKET STANDARDA
Ovim standardom se utvrduje nacin odredivanja zapreminske maae materi-
jala tla bez pora.
2 PODRU~JE PR1KENE
Zapreminska masa materijala tla bez pora aluli kao pomocna vrednost pri
odredivanju poroznosti i granulometrijskog sastava arometrisanjem, a
takode i za ocenu mineralnog saBtava tla (priBuBtvo organBkih materija-
la iteskih minerala).
Napomena: Kod materijala koji sadrze visok procenat lako raBtvorljivih
ili organskih sastojaka zapreminska masa ma.terijala tla bez
pora dobijena po ovom standardu moze odBtupati od stvarne vred-
nOBti.
3 VEZA SA DRUG 1M STANDARDIMA
JUS U.B1.UI0 - Geomehanicka ispitivanja. Uzimanje uzoraka tla
JUS L.J9.010 - Laboratorijska sita. Nazivne mere otvora
4 DEF1NICIJA
Zapreminska maBa materijala tla bez pora je odnos njegove mase prema
njegovoj zapremini bez pora i suplj!na, pri urvrdenoj temperatur! !
vlaznoBti sredine u kojoj se odreduje.
II izdanj eI
SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJUI
'Stnn82 JUS U.st .ot4 301
,S
S.l
S.2
S.3
S.4
S.S
S.6
S.7
S.8
S.9
S.lO
S.11
S.12
S.13
S.14
S.lS
S.16
5.17
APARATI I PRIBO~
P1knometar zsprem1ne SO do 100 em3, sa bruienim Irlom 1 ataklen1m cepom
koj1 1ma podu!n1 provrt. P1knometar mora 1mat1 oznaku na telu p1knome-
tra 1 na cepu.
Vala 8 mOlu~nol~u odre41vanja maae najmanje 100 I 1 tacnol~u od 0,001 I.
Suin1ea a mo8u~noi~u 8uienja na temperatur1 do 110 ! S °e.
Vodeno kupat110 a 808u~noi~u odr!avanja atalne temperature 20 ! 0,2 °e
1 vazduinoa komOrom za uzorka.
Vakuum-pumpa 8 -8U~nol~u odrlavanja vakuuma od najmanje 2,66t 44 kPa.
Grajna ploca 11i paicano kupatilo aa krupnozrnia kvaren1m peako. u 810-
ju od '3 ca.
Azbaatna mre!1ea mara is em :Itis em.
Boca Ba prBkalieom.
Limana po~uda ZB aulenje matarijala tla:
LaboratorijBko Bito prema Btandardu JUS L.J9.010 otvora okaea SOO ~.
POBuda sa tuckom za drobljenje mater1jala.
Poreulanska posuda 0 12 em.
0 0Termometar Ba skalom od 0 do SO e 1 podelom od 1 C, takvog precn1ka
da Be mot. stav1t1 u p1knomatar.
P1peta.
S1gnaln1 sat.
Dest110vana voda (dem1neral1z1rana voda).
Keroz1n.
302 JUS U H 1.014 S."'... 3
5.18
5.19
5.20
5.21
6
6.1
6.2
6.3
6.3.1
Bezvodni (dehidrovani) silika gel sa bojenim indikatorom.
Vakuum-eksikator najmanjeg pre~nika od 200 mm.
"Ma11 levak.
Fi1trir-pap~r.
POSTUPAK
Priprema uzorka
Uzme se, zavisno od vrate materijala tla, od 100 do 300g uzorka prema
atandardu JUS U.B1.010. Uzorak ae oausi u susnici na 110 : 5 °c do Htal-
ne mase, stavi u metalnu posudu i tuckom usitni"u prah. Celokupni us it-
njen materijal mora proci kroz sito otvora okaca 500 #m. Tako usitnje-
ni materijal sipa se u porculanskd posudu i stavi u eksikator u traja-"""-
n~u od najmanje 30 min da se ohladi.
Kalibraci1a piknometra
Piknometar mora biti cist. suv i izmeren na temperaturi od + 20 °c sa
tacnoscu od 0,001 g. ~lasa praznog piknometra (m1) mora biti zabelezena.
Zatim, se pikn01l!etar napuni destilovanom vodom temperature + 20 °c i
zatvori ~epom tako da visak ~ode iza4e kroz poduzni provrt u cepu. Pik-
nome tar se izbrise filtrir-papirom da bude sa spoljne strane suv i iz-
meri mu se masa sa ta~noscu od 0,001 g. ~~sa punog piknometra sa des-
tilovanom vodom (m4) mora biti zabelezena.
Napomena: Umesto destilovane vode moze se upotrebiti i druga pogodna
pomoena te~nost kao Sto je npr. kerozin.
Postupak ispitivan1a na temperaturi od + 20 °c
Odredivanje
uzorka:P i k nom e t r a 1mas e suvog
Usitnjeni i ohladeni materijal se pomoeu levka sipa u suv piknometar u
kolicini od 20 do 50 g ~li'ne vise od 1/3 zapremine piknometra.
P1knometar sa uzorkom termos!atira se u vazdusnoj komori vodenog kupa-
tila oko 1 h, na temperaturi od 20 ~ 0,2 °C.
.,,_.. JUIu..,.IIt" , 303
Nakon taraoatatiranja izmari ae ma.a piknometra (Ia ~apom) i auvog uzor-
ka (a2) aa ta~noicu od-O.OO1 g.
:6.3.2 Odatran jivan jauzorka
z a 0 a tal 0 . vazduha i z
6.3.2.1 Odatranjivanje poaocu vakuuma
Piknoaetar aa uzorkom nalije
vine evoje zapramine i dr!i u
od 2.666 44 kPa najaanje 1 h.
Tokoa operacije vakuumtranja mora ae voditi ra~una da izlazenje mehu-
r~ca vazduha iz uzoika ne bude burno da bi ea apra~ilo izbacivanje ait-
nih ~est1ca tla ltroz grl1c piknoaetra. Braina izlaz.nja mehurica iz
uzorka'reguliie Be veli~inom vakuu~. Po iateku 1 h drzanja uzorka pod
vakuuaom potpritisak ae postepeno aaanjuje na normalu.
Ba deBtilovanom vodom do priblizno polo-
ekeikatoru (bez lilike .ela) pod vakuumom
6.3.2.2 OdBtranjivanje pomocu kuvanja
Ako se odstranjivanje vazduha iz uzorka vrii kuvanjem DS grejnoj ploei.
izmedu piknometra Ba uzorkom i destilovanom vodom.i grejnog tela (re-
ioa) ~ora da Be pOBtavi azbeBtna mrezica. U piknometar Ba uzorkom nali-
je Be deBtilovana voda do pr~blizno polovine njegova zapremine.
Tokom operacije kuvanja mora Be voditi racuna da kljueanje ne bude bur-
no da bi Be sprecilo izbadvanje sitnih eestica materijala tla kroz
grlic piknometra.
Uzorak se kuva 15 min za peskovita tla. odnosno 60 min za gl1novita
tla.
Posle kuvanj a ostavi se piknometar aa uzorkom da se ohladi na sobnu
temperaturu.
6.3.3 0 d r e 4 i'van j e mas e p i k nom e t r a
ide s t i 1 0 van 0 m v 0 d 0 m
s a u z 0 r k 0 m
Piknometar se dopuni destilovanom vodom i pazljivo zatveri cepem,i to
tako da samo jedna kap teenos~t izade kroz poduzni provrt na cepu.
Piknometar sa uzorkom i destilovanom vodom termoatatira Be u vazduinoj
komori eko 1 h na temperaturi ed 20 ~ 0.2 °e.
Naken 'termostatiranja v~sak teenesti keji je izasae krez pedu~ni provrt
na cepu izbrise se filtrir-papirem.
304 JUS U.BI.o148m.. 5
Tako pr1premljen, sa Bpoljne 8trane 8UV p1knoaetar 8S uzorkom 1 dest1-
lovanom vodom izmer1 se 1 odred1 IDU se me.a (m2) sa ta1:noicu od
0,001 C.
6.4 Pr1kazivanje rezultata
Zapram1nska ma8a bez pora 1zra1:unava ae po obraacu:
(m2 - m1) .,p- '. Pv
(m4 - m1)-(m3--2)
gde je :
p- zapram1nska masa bez pora. u gramima po kubnom cent1metru.
- maaa prazno& piknometra, u gram1ma.
- masa piknometra i suvog materijala. u gramima.
- masa p1knometra sa uzorkom i destilovanom vodom. u gram1ma.
- maaa piknomatra sa dastilova~om vodo~. u gramima.
- zapreminska masa dest110vane vode. u gram1ma po kubnom
centimetru.
m1
m2
m3
m4
Pv
Zapreminska masa bez pora odre4uje se na najmanje dva uzorka. Kao re-
zultat uzima ae arednja vrednoat od dva odre41vanja.. I
Dozvoljena razl1ka 1zme4~.dva odre4ivanja je 0.02 g/cm3.
Ukoliko to n1ja slu1:aj. opit 8e ponavlja dok 8e ne dobiju dva razultata
u dozvoljan1m granicama.
Napomena: Rezultat1 1apit1vanja unose 8e u sledec1 obrazac.
Grad111iite Isp1t1vanje. br:'
Objekat Buiiot1na br...-.~
'"
Operator Datum.. -..
Opls zemljanog mater1jala
Dub1na sa koje je uzet uzorak
Upotrebljena pomoena tecnost
Broj 1sp1tlvanja l :n
Broj p1knometra
Mesa praznog p1knometra (m1)' u g
Mesa p1knometra 1 BuVOg uzorka (m2)' u g
Mesa p1knometra sa uzorltom 1 destilov~nom
vodom (m3)' u g
Masa piknometra sa dest110vanom vodom
(in4)'
u g
Mesa uzorka (m2-m1)' u g
Masa vode (m3-m2)' u g
Zaprem1na uzorka (m4-m1)-(m3-m2)' u ml
Zapreminska masa mater1jala tla bezpora
p-
(m2-m1)u g/cm
3. p ,
(m4-1)-(m3-2). v
Srednja vrednost p', u g/cm3
Strono8 JUS U.81.014 305
Obrazac za up181vanje podataka 1 1zracunavanje zaprem1nske mase bez po-
ra.
1SPIT1VANJENA DRUG 1M TEMPERATURAHA
Uko11ko iz b1lo koj1h razloga n1je moglo da se 1sp1t1vanje vrii1 na tem-
peratur1 od +20 .oC,mora se vrii1t1 korektura po obrascu:
P20°c
- ~ . Pt
gde je:
p20 °c - zaprem1nska masa mater1jala tla bez pora na temperatur1
+ 20 °c, u gram1ma po kubnom centimetru,
J ..~-----
Temperatura Zaprem1nska masa Koefic1j ent za
°c K vode pretvaranje Kv
a/em3
10 283 0,9996774 1,0015
11 284 0,999 596 0 1,0014
12 285 0,9994989 1,0013
13 286 0,999 3~6 5 1,001 2
14 281 0,9992604, 1,001 0
15 288 0,9991209 1 ,000 9
16 289 0,9998968 1,000 7
17 290 0,9988018 1,0006
18 291 0,998 6244 1.000 4
19,292"
,0, 99!L 4~4 7. l,O()O,2
20 293 0,998 234 3 1,000 0
21 294 q~ 998023 3 ',0,9998
22 295 0,991801 9 0,0006
23 296 0,9975102, 0,9993
24 291 0,9913286 0,9991
25 298 0,9970110 0,9989
26 299 0,996 815 6 0,998 6
21 300 0,996 545 1 0,998 3
28 301 0,9962652 0,998 0
29 302 0,995 9761 0, 997 7.
30 303 0,995 618 0 0,997
JUS U.B1.014 Suon. 7
- koef1c1jent za pretvaranje,
- zapreminska masa mater1jala tla bez pora na temperatur1 od-
red1vanja, u aram1ma pO kubnom eent1metru.
Vrednost1 koef1cijenta za pretvaranje date suu tabell.
Kv'p t
Stron.8 JUS U.B1 014 307
8 PRECIZ}JQST
8.1 Ponovli1vost
Dva rezultata t)zn1h isp1tivaca, dobijena na uzorcima ietog materijala
tla aa iatom oprsmom, ematraju .. n.pouzdanim ako s. rnzlikuju za vii.
od 0,03 g/cm3.
8.2 Uporedivoat
Dva razultata dobijena u dve laboratorije na'uzorcima i.tog materijala3
.tla smatraju s. nepouzdanim ako ae razlikuju za vile od 0,04 g/cm .
Napomena: Dozvoljena od.tupanja ispitivanja (ponovljivoat i uporedi-
vost) odnos. ,s. samo za rad sa istom pomo~nom tecnoi~u.
"'"osnoyu miJljenja Republitkog sek,etarijat. ra kulturu SR Srbij,. br. ~1 J-8 1/74.02 ad 4. II 197~. ne ploca se pore;: na prom!t
$ump8 Savezni UYod 13 It.~ "uSard:l...:iiu-
aeov,ad
Ukupno strana 7
308
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Geomehanieka ispitivaniaODREDIVAlIJE ZAPREMINSKE MASE ~~TERIJALA
TLA SA PORAMA METOOOM KALIBRISANOG PESKA
JUSU.Bl.01S
1992.
Onl standlrd ObjlVljen je u Sluibenom IIstu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils - Determination of density of soil in place by the sond-cone
method
PREDGOVOR
ovai standard ie nastao rev1ciiom standarda JUS U.B1.016 ic 1968. Qodine, a ura-
dila as ie Komisiia Savecnoa cavoda ca standardizaci;u za cemliane radove i ara-
devins!co tlo.
1 PREDKET
Ovim standardom se utvrduie naein odredivania zapreminske mase materiiala tla sa
porama "in-situ., metodom kalibrisanoa peska.
2 PODRUCJE PRIMENE
Vrednost capreminske mase materiiala tla sa por.'.''- ..luii ca prorafun konstrukci;a
oslonienih na tlo, za proraeun stabilnosti padina i obiekata izradenih od racnih
vrsta mated 1ala tla i kao pomoena vrednost !cod klasifikaci 1e i identifikaci;e
tla.
Metoda ni1e primenl1iva ca tla koia sadrie zrna veea od 63 Mm.
3 VEZA SA DRUGIM STANDARDlMA
Odredbe standarda na ko1e se ovai 8tandard pozi~a l8tovremeno vaie i kao odredbe
ovoq standarda. Navedena lzdania su va!ila u vreme obiavl1lvan1a ovoa standarda,
Deskriptoril zapreminska masa tla sa porama, metoda ispitivania, qeomehanieka
lspitivania, metoda pomoeu kalibisanoq peska
I izdan1e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUIzdan1e na
sh 1edku
JUS U.Bl.105,1992
309
a kada Be on primen1u1e, kor1Bte se na1nov11a 1zdan1a naveden1h standarda.
JUS U.Bl.01O,1979, Geomehan16ka 1sp1t1van1a - Uz1man18 uzoraka tla
JUS U.Bl.012,1979, Geomehan16ka 1sp1t1van1a - Odred1van1e vainosti uzorka tla
4 DEFINICIJA
Z8premin8ka masa materi1ala tla sa. porama 1e odnos n1eQ9ve mase prema n1eQovo1
zapremin1 8a porama 1 lupl11nama, pr1 utvrdeno1 temperatur1 i vlaino8ti 8rodine u
kD101 se odredu1e.
5 APARATI I PRIBOR
5.1 Aparatura za odredivan1e zaprem1nske ma8e., sasto1i .e od staklenoQ suda ~ap-
remine 4 L.i odvo1ivOQ pomo6nOQ pribo~a kD1i se sasto1i od c1lindri6noQ ventila
sa otvorom pre6nika 12,7 mm, malOQ metalnOQ levka sa o1a6an1m delom za pri6vrl61-
van1e na staklenu posudu na 1e~'om kra1u i velikOQ metalnOQ levka na druQom kra-
1u, prema slioi 1.
2
JUS U.B1.01S,1992
310
11ere U DIll
Gum.,.' prsttlfl
M",.n; Iw.k (mll/i)
.,...
!
165.1
171.5
.
!\
Postoljup.f8lJrtI
_J:~I
30'.&
S lika 1
5.2 Tehni/:ka vacra,sa mOQufnolfv merenia mase od naimanie 10 ka sa tal:no!lfu od
1,0 cr.
5.3 Tehnil:ka vaqa, sa mocrufnoifu merenia mase od naimanie 500 cr sa tal:noifu od
0,1 cr.
5.4 Sulniea, za odrtavanie temperature od 105 °c ! Soc.
5.5 Ha1i piiuk, za kopan1e tla.
5.6 Hala lopatiea, za kopanie tla.
3
JUS U.Bl.105.1992311
5.7 Pleh, za sulen1e materl1ala mera 25 em x 25 em.
5.8 Kutl1a, za ~uvan1e kallbrlsanOQ peska.
5.9 Termometar od 0 do 50 °C, sa ta~noleu od 1 °C.
5.10..
Metalna !tutl1a sa poklopcem, ko1l se hermetl~k! zatvara, za ~uvan1e materl-
1a1& tla.
6 KALIBRISANI PESAX
Xallbrlsanl pesak 1e avak! elst 1 auv pesak 6i1a zrna nlsu ve~ana 1 ko1l prolazi
kroz slto vell~ine otvora 2 mm a oata1e na situ vell~ine otvora 0,71 mm.
7 KALIBRACIJA
7.1 Xalibraci1a aparature
Odrediv3n1e zapremine staklene posude odredu1e se keda 1e opre~ potpu~o '~~ntira-
na, ednosno kAda 1e metalni levak pri~vr.een za staklenu posudu.
- Izmeri'se potpuno prazna aperatura 1 zabeleli n1ena masa (Gl"
- postavi se aparatura uspravno 1 otvori ventil.
- Napuni S8 aparatura s vadom dok S8 ova ne Po1avl na otvoru ventila.
- Zatvorl S8 ventil i odstreni vitak vade.
- IZGeri se masa aperature i vade (G2' i izn~ri temperatura vade.
- Ova1 postupak se ponovi dva puta i u~me aredn1a vrednost.
- zapremina ataklene POSUd8 aparature izra~unava se pomofu sledeeeq o~ascal
v . (G2 - Gl' . K
ade 1e.
v - zapremina staklane posude aparature, u ltubni..oentimetrima,
G2 - ..sa aparature i vade, u aramima,
Gl - masa prazne aparature, u aramima,
K - koefici1ent redukcl1e za temperaturu na ko101 1e radena kalibraci1a,
pre.. tabel1 1.
..
Temperatura Xoefici1ent redukci1e
°c K
12 1,000 48
14 1,000 7J
16 1,001 OJ
18 1,001 J8
20 1,001 77
22 1,002 21
24 1,002 68
26 l,OOJ 20
28 l,OOJ 75
JO 1,004 J5
J2.1,004 91
.
312JUS U.Bl.015.1992
Tabsla 1 - Xoefici1ent redukci1e.x za zapreminu
vede pri odredenim temperaturama
7.2 Odredivan1e zapreminske mase ka1ibrisanoq peska
- Stavi se prazna aparatura uspravno na ravnu povriinu, zatvori ventil i napu-
ni 1evak suvim peskom.
- Otvori S8 ventil i pun! ~p"...tura p8sko¥' odrlava1ul:! levak stalno dopola pun
peskom.
- Kada 1e aparatura.puna peskom, brzo .se zatvor! ventil 1 odstran1 zaostalJ.
pesak.
- Izmeri se masa aparature sa peskom (GJ)'
- Izra~una se masa peska pomol:u obrasca.
G - GJ - G1
qde 1e.
G - masa peska u nasutom stan1u ko1a u potpunost! ispun1ava staklenu posudu
aparature,. u Qram1ma,
GJ - masa aparature 1 peska, u Qram1ma,
G1 - masa prazne aparature, u oramima.
Zapreminska masa kalibrisanoQ peSka u' nasutom stan1u h'ra~unava se prema obrascu.
. G,. --kp v
ode 1e.
Ykp - zaprem1nska masa ka11br1sanoQ peska u nasutom stan1u, u Qramima pO kubnom
G
centimetru,
- masa peska u nasut()m stan1u ko1a potpuno ispun1ava staklellu pOsudu aparatu-
v
re, u Qramima,
- zapremina staklene posude aparature, u kubnim centimetrima.
5
Naivel:a vellelna Naimania sapremina Naianania kolieina mate-
zrna materliala rupe riiala za odredivanie
em3v1alnosti
11ftq
5 700 10011,2 1 400 25031,5 2 100 50063 2 800 1 000
JUS U.B1.10511992313
7.3 Odredivanie mase ka1ibrisanoq peska saostaloa u levku
- Napuniena aperatura aa peakom is t. 7.2 atavl ae na !!i8tu ravnu podloau da
atoii aa levkom prema dole kao ked merenia na terenu.
- Otovrl ae ventll 1 drll otvoren ave dok peaak lati!!e lz ataklene poaude.
- Zatvori ae venti1 i iz-ri aparatura aa zaoata1i18 pealr.ola (1.0.).
- Is raz1ike maaa (G.-C3) dobiia ae ma.a peaka koii oataie u,levku (Gs'.
8 POSTUPAIC
6.1 Priprema terena
prl11kDm usimania uzorka na terenu prema atandardu JUS U.B1.010 mora .e odatrani-
ti povrlinski sloi cd oko 2 do 5 ell 1 tako oI!Ueena ~vrlina poravnati.
Ve11~lna povrl1ne ob11ka"kvadrata, koja mora da ae 0~1st1. treba da 1.. stran1cu
od oko 20 do 30 ca.
8.2 Ispltlvanie
- Na poravna'tu povrlinu poatavi se poato1ie aperature tako da potpWlO na1ele
na teren.
. - Krol'l otvor na postoliu aperature lskDpa se rupa preenlkaiednaltoq preeniku
otvora na postoliu a dublne 10 do 20 CIII.lCad kapan1a rupe mora se vaditi ra-
!!una da S8 ne ;'.:-r:::I8tltlo oko rupee Haianania saprellllnarupe u zavls"ostl nC
aranu10metrli,'; ,-,astava tla data ie u tabeli 2.
- Sav iskopani materiial se petliivo stavlia u posudu vcdeei raeuna da se nei~
to cd materiiala ne lsqubi i odmah iZllleri masa (G6)'
- Ukoliko se odreduie zapreminska masa materiiala tla sa poraana u suvam .ta-
niu, odredi se odmah v1atnost iskDpanoa materi ida prema standardu
JUS U.B1.012.
U savisnosti ad aranulometriiskoq sastava tla za odredivanie vlalnosti potrebno
ie usetl sledeee koll!!lne materiia1a prema tabeli 2.
Tabela 2
6
314JUS U.Bl.01S.199;
- Na pestolie preko iskopane rupe postavi se aparatura napuniena kalibrisan~
peskom, otvori ventil i sa~eka da ee rupa napuni peekom.
Nakon punien1a rupe sa peekom zatvori ee venti~.
- Izmeri se aparatura i oetali pesak u nio1 1 zabeleli masa (G7)'
NAPOHENA - Ukoliko dode do promene vlalnosti kalibrieanOCl peska, mora se odre-
diti Bapreminska maea nasutOCl peeka sa vlalnolOu koia 1e bila kod ispitiva-
n1a.
9 IZRACUNAVANJE
9.1 Zapreminaka ,maea materiiala tla sa porama u vlalnom staniu izraeunava Be pc
obraecul
'tv'Ykp . G6
G] - G7 - GS
ode 1e.
'Yv - zapremineka IDalia materi1ala tla ea porama u vlalnom staniu, u oramima pct
kubnom cent~:7'~-:, :.,
'Ykp - zapremineka maea kalibrisanoq pe~ka u nasutom etan1u, u oramima po kubna:
centimetru,
G6
G]
G7
GS
- masa iskopanOCl materiiala kame ee odreduie zapreminska masa, u oramima,
- masa aperature i peaka, u oramima,
- masa aparature i Baostaloq pesJca posle ispitivania, u oram1ma,
- masa pesJca ko1a ostane u levku,. u oramima.
9.2 ZapremineJca maea materi1ala tla.u suvom stan1u odreduie se po obrascu.
100,.
-d100+ w
. 'tv
ode 1e.
'Yd - zapreminska masa materiiala tla sa porama u suvom etaniu, u oramima, po kub.
nom centimetru,
~ - vlatnoat materi1ala (u odnosu na suvi uzorak), u procentima,
'tv -zapreminsJca maea materiiala tla sa porama u vlatnom etaniu, u oramima po
kubnom centimetru.
ZabranJebo preltalpav.nje (lVen.b _by.nj.)II. OIIICMIIltljenj.'Republlt.1w9 IIkretarlj.ta II nltura sa Srblje br.f13-81174-0Z od 4.111974. ne ph~. II porez n. pr_t
CtallpllSaveznl zavod Zl ltand.rdlz.clju . Beoqrad.
315
.JIJGOSLCVENSKIST,41,DAklJ .
Geom~~anlcka ispitivnojaO!JREDIVANJI:: ZAPRI::Mlt>SKE b.SI:: ~!ATERI.I'\LA !LA
SA PORAMA M~TCVCM PGhO(U GUXEKOG BALC~A
JUSU.Bl.016
1992.
Ovaj standard objavljan Je u Slulbenom lirtu SRJ, br. 6/92
----Testing of soils - Deterldr:Gtit;nof Lh'lIsityof soil In piacO! by rubbar-balloonmethod
PREDGOVOR
Cvaj standard je nastao revizijoc: sC"nc"raG JI;S li.il1.U10 iz 19611. gGcir.E'. E ura-
dila ga je KOD:iEj.~;, 1:c,.,...:mo~ zavada za standarc1iz..c;i.ju za zemljane radove i gra-
devinskc tIc.
FF.l::DhET
uvilli stan?ardolli se 'ut"rd,..je ,nacin odrecHvanja zaprea:lnske {mas,; ulinerijala tla sa
porama "in-situ". 'metodoa: potr.c~u "umE-n°f! balona.
2 PODAU~JE PRIMENE
Vrednost zapreminske mase a:a .:,rijala tla sa porl!Jr.,a slu~i za prcracun konstrukcija
osltnjenih na tlo. za proracun stabilnosti padina i objekata izradenih cd rsznih
vrsta materijala tla i kao pOlllccna'vrecinost kod klasifikac1j(: i identifikac1je
tla.
Metoda se prlmO!njuje kod kompaktnih ili prilieno vezs~ihtala. a nije primenljiva
za vrlo mckana tla koja bi se deformisala us~ed pritiaka gumene membrane aparstu-
re ill gde zapremina cupe u tlu'~e mofe da ost~ne konstantnA.
Deskriptori: zapreminaka masa tla sa porama. m..toda ispitivanja. geomehanicka
Ispltivanja. metoda poa:o~u gumenog balona
1 izdanj e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUIzdanj e nash j eziku
.316:
3 VE~ SA DllUGIH STANDAllDIHA
odredbe standarda na koje se ovaj standard poziva istovremeno vaie i kao odredbe
ovol standarda. Wavedena bdanja su va!lla u vreme objavlji,ianja ovol standarda,
a kada ae on.pr1menjuje, koriste a8 najaovija izdanja navedenih standarda.
JUS U.Bl.OlO:1979,
JUS U.Bl.012:1979,
JUS U.Bl.038:1968,
Geoaehanil:ka
G.OIIehanil:ka
Geomehanil:kade
GeOllehanil:ka
nosivo&ti
i.pitivanja - Uzi8aoje uzora~~ tla. .
iapitivanja - Odredivanje vlalnoati uzorka tla
ispitivanja - Odredivanj. opt18alnol sadrlaja vo-
JUS U.Bl.042:1969, ispitivanja - Odre4ivanje kalifornijakog indekaa
4 DElINIClJ!
Zapreminaka lIi..a materijala tIa sa pora... j. odnca njelove mase prella njegovojzapre8ini sa porama i iupljinama, pri utvrdenoj temperaturi i vlalnosti ar.dine ukojoj se odreduj..
5 APARATI 1 PRIBOR
5.1 Kalibrisana po&uda.
Kal1br1sana po&uda za ddauje tefr.QsU, lIa re1aUvno tankoll, savit1jiv(.m i l<1aa-
ticnom meabrano.. (¥umeni balon) za merenje zapremine iskopalle ispiene rupe pod
ualovilla kojll odrlodu~e ova metoda (slika 1). Aparr.tuIa mora biti snabdllvena spo-
Ij~~njim inatrullentoll za merenje priti8k~ ili delimicnol vakuuma koji de]uje na
tel'no&t u posud1. ~1sa i velil:ina opreme moraju biU takve da ne Q~fcrn.Hu hko-
panu rupu i blilu okolinu rupe za vrllce izvodenja ogleda.
AparEtura mera biti snabdevena indikaeorom za odredivanje prO&cfie zEpre~fr.e
3ispitne rupe sa tacnoscu od oko 7 cm .Savitljiva membrana mora biti takve velil:ine i oblika da POtPUfiQ iapuni ispitnu
rupu bez nabiranja 1ii savijanja kada se naduvava u ispitnu rupu. Jacina savit-
Ijive membrane mora biti dovoljna da podnes. 006J pritisak koji je dovoljan da E~
oa1gura pot puna iapunjenost ispitne rupe.
5.:.! Tehnicka vaga s. mogucncstu merenja mase od najmanje 20 kg, sa lLcno6cu od],0 a.
5.3 Su~nica, aa odrzavanje temperature od ]05 °c ! 5 °e.
2
317
5.4 Hali piJuk, za kopaLj~ tla.
5.5 Mala lopatica, za kopaoJe rura.
5.6 I'h,h za susanjOll maceriJ.la, L'U'I; ~S em"
25 CII.
5.7 Metalna kutije sa.poklepcem, koja 5011hermet1ck1 z.tv.r~ za cuvanje mater1ja-
la tla uZ~Oi iE ~up~.
5.S 'l'umo8l"tar .::d 0 do 50Qe,
sa tacnosc!u cd 1 °e ~n r.:flrl:h~. C"ILPOllutuu vade.
5.1~ ~ala cetklc..
6 KALUiACIJA
'.
6.1 Kal1brac1ja 1nd1kctcIa zapre&1ne
Tacnost 1ndikator. a.premine pri mt!rOllnJuzapr~~1Le kGlitrisanih' posud~ i11 kalupu
DIOru bit! takya da obezbedi da ove zupr,,~1:..! budu odeeden. .& tacn"bC:" cd J. 7..
l:a:i.1bracioneposud. 111 kalupi moraj.. dimenzionalno aimulirati ispitha rupe 1 mo-
raju bid razlic1c1h zilprllminakako b1 opsel! ino1ikatcra l:apn!lr.il\OIIpokr io opseg
zapremina predv!l!enih ispitnih rupa. Kalupi :;:a obican l'roktorov ogled
(JUS 1:.81.038) 1 kaliforn1jski indaks ncsivol!d (.:US U.Bl.042) mcgl1 biti koriSce-
ni za simulaeiju iBpitnih rupa.
6.2 Kalibraeiona oprema
StaY1 se aparatura na ra~\u 1 glatku horizontalnu povr61nu i ceita pocetna yreo1-
nost na indikatoru zaprem1ne.
Prenesll sa aparatura ne jec\nl1 cd kalibrac10nih posuo1a i ocicli zapremina na ino1i-
katoru zapremine kada gumeni balon ispuni kalibraeionu posudu. Pritisak u apara-
curi poyec!ava se Bve dok nema promena na indikatoru zapremine. Ocita sc i zepise
pr1t1Bak. U zav1sLosti 001 aparature ovaj prit1sakmofe bit1 do 35 kPa. Obicno je
potrebno da se aparatura optereci da nil bi 010610 do nj~~c&'i7.dizanja. Zabelezi se
ukup~i iznos dodaco~ optere~enja.
Razlika izmedu po~etnog i krajnjeg ocitavanja na 1ndikacoru zapremine je zapremi-
na kalibracione posude izrazena u em3.
Postupak se ponovi za druge kaiibracione posude.
NAPOKENA - Ako j~ kalibrac10na posuda 1li kalup od materijala koj1 je nepropustan
za vazduh, potrebno je obezbeo1it1 izlaz za vazo1uh, poito gumena membrana maze
"zarobiti" vazduh unutar kalibracione pOBuo1e ita bi prouzrokovalo pogre6no '\)01-
3
318
re4ivanje zapremine. Zbog to&.1je potrebno izbusiti pri dnu kalibraeione posu-
ce n.ale rupe za izlaz zaostalog vazduha. Fre pocetka bilo kog merenja mch bi-
ti potrebno da lie gumeni balun malo napumpu i ispumpa kako bi se membrana od-
lepila od poaude sa tacnc~cu.
Kud t..renskih ugleda dodoitllO opterecenje aparature ce povecRti ".:"Lelll"\.. ns I,e-
poduprtc tiv u okol1nL rupe i imati tendencije da E,E< c!E:fc.rn,1se. Ovaj prit1:>olk
moIe blci IoIUlUlIj"h upctrebolr. poscolja aparature.
i'OSTIiPAl'
7.1 Pr1prema
Prilikom uzimanja uzoraka prema standardu JliS Ii. Bl.G10 na terenu gd~s"
uzirca
uzorak povrsina mora biti poravnata.
1.2 lsp1tivanje
7.2.1 Poscavi se aparatura na mestu gde co! BE: kopati ispicua rupa i pustavi pc"
l!etno 0<:itevanje ua illdik.1toru zapremine pdred.mo na kalibraeionoJ posudi kori~-
teci isti pr1tisak ns. t"cnotit 1 1sto dodatoo opterecenjc kC'je je bilo prtmenjello
u kalibracionom postupku.
7.2., Posle ,..' ':'.:;ih C'l!itavanja obeleze Sol obrisi aparacure na terenu.
7.2.3 Ako je aparacura ka11brisana sa postoljem aparature, cne se ~cra postavit1
ns 1sco mestc za vreme vrienja opica.
7.2.4 Skloni se aparatura sa mesta ispitiven1- 1 iskopa rupa u eentru obelezenog
mesta.
Kod kopanja ispitnecIJpe mora Sol vcditi ral!una da se tlo oko iviee rupe ne poce-
met!. Say iskopaui ..aterijal Sol izmeri sa tal!noscu cd 5 g i odredi mu se masa
(G). pa se nakon t,>ga stavi u posudu iz t. S.8 i odredi njE:govtJ vldnost pr"ma
standardu JUS U.B1.012. Najmanja zapremina 1sp1tne rupe i potrebr.e najmanja koli-
l!ina uzorka za odredivanje vla!nosti u zavisnosti od granulometrijskog s£etava
tia date su u tabeli 1.
4
Najveea velicina Najmanja zapremina Najmanja kolieina mate-
zrna materijala iBpitne rupe rijala za odredivanje
3 vldnost1. !DID em g
5 700 10011,2 1 400 25022,4 2 1m> 50031,5 2 800 1 00063 3 800 1 500
319
Tabela1
7.2.5 Kada je ispitna rupa iskopana, stavi S8 aparatura prako i8kopana rupe na
ono isto mesto gde su oeitane poeetne vrednoati 1 napumpa elaetiena membrana u
rupi.
Dodatno opteraeenje opreme i pritisak teenosti u aparaturi moraju biti isti kao 1
kod kalibraeije.
7.2.6 .Nakon opisanog postupka uduvevanja gumenog balona u rupu oeila se zapremi-
na na indikatoru zapremine.
I7.2.7 Razlika izmedu ovog oeitavanja i pocetnog oeitavanja je z~pre&ina ispitne
rupe (V).
8 IZP.AtUNAVANJE
8.1 Zapreminska masa materijala tla sa porama u vIaznom stanju itracuneva se po
obraseu:
1'Y . Qv V
glle je:
'Yv - zapreminska masa materijala tle sa porua u vlaznom stanju, u grui...a pu
kubnom eentimetru,
G - masa iskopanog prirodno vlaznog materijala kome se odre4uje zapreminska ma-
sa, u gramima,
V - zapremina 1spitne rupe, u kubnim eentimetrima.
5
320
8.2 Zaprea:1nska Easa Dtl1ter1jala tla u .uvoa. at..uju izraC!unava ae po obrascul
100
'd. . 'v100+ w
ice j e :
'11 - zapulra1ullk.. 8all.. U...tOil'1jl1!1\tla .a pouma u auvom at/lnju, u i:C..C:1n:II,p" kub-n- cant1mOlcru,
w - vlalr.c.t.~acar1jala (u odnosu na suv1 uzurak), u procenc1ma,
'v - zaprem1naka maaa materijl1!a tla sa pora.. u vlalnom scar.ju, U sr6101mapokubn~~ cent1metru.
Iflltrum.,tza meranjeprlthka
~
T~nOlt ~=!--- - - -
saka 1
KalibriAnaP08U/aIndikatrJl'
z.,.,.",lna
-
-POItoIje
~
\.....-...-
SaIIldjiva mambrana(gum.,i balon!
MfI4uprOltor koji mora biti
ispun;.n ulled primenjenog
pritislca
Zabranjeno preltalpavanje (IYI vnte uMOhvanje)OIQOYUIUljenja RepublltllocJtlkretarljlta u kulturu SRSrbtje br.U3-81174-02 ad 4.11 1914. ne plata ce poru na pronet
Stenpl Savunt uYod u ltandardlzactju - Beograd
6
321
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Geomehanieka ispitivan1a
ODREDIVANJE ZAPREKINSKE KASE KATERIJALA TLA
SA PORAKA KETODOK POTAPANJA UZORKA U VODU
JUSU.Bl.017
1992.
Oval.standard objavljen Ie u Sluibenom IIltu SRJ. br. 6/92
Testinq of soils - Determination of density of Boil immersinq in vater method
PREDGOVOR
Ova1 Btandard 1e nastao revizi10m Btandarda JUS U.Bl.016 i~ 1968. qodine a uradi-
la qa 1e KomiBi1a Saveznoq zavoda za standardizaci1u za zeml1ane radove i qrade-
vinsko tlo.
1 PREDKET
Ovim standardom Be utvrdu1e naein odredivan1a zaprem~nBke mase materi1ala tla sa
porama metodom potapan1a uzorka u vodu.
2 PODRU~E PlUMENE
Vrednost zapreminske ~s. materi1ala tla sa porama sluli za proraeun konstrukci1a
oBlon1enih na tlo, za proraeun stabilnosti padina i ob1ekata izradenih od raznih
vrsta materi1ala tla i kao pomoena vrednost kod klasifikaci 1e i ident1fikaci 1e
tla.
Metoda 1e primenl1iva kod kompaktnih ili dobro vezanih tala qde 1e moquee dobiti
uzorak Btabilnoq oblika.
NAPOMENA - Polel1no 1e da 1e uzorak u obliku cilindra ili kocke, ali Be opit mole
da izvede zadovol1ava1uee i na uzorku nekoq druqoq oblika, pod uelovom da 1ed-
na mera ni1e mnoqo mania ad druqe dve'Kako taenost opita zavisi od mera uzor-
ka, treba upotrebiti na1veei uzorak ko1i do~vol1ava kapacitet vaqe.
De.kriptoril zaprellinska masa tla Ba porama, metoda ispit~van1a, qeomehanieka
ispitivan1a, metoda potapan1a uzorka u vodu
I bdan1e SAwiNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUIzdan1e na
sh 1edku
' n.._h ._~.,
--
322
3 VEZA SA DRUGIH STANDARDIMA
Odredba .tandarda na ko1a .a ova1 .tandard poziva i.tovremeno vale i kao odredbe
ovoq .tandarda. Navadena izdan1a su valila u vreme ob1avl1ivan1a ovoa standarda,
a keda .e on primen1u1., kori.ta sa na1novi1a izdan1a naved.nih .tandarda.
JUS U.Sl.012.1979, Geomahanieka i8pitivan1a - Odredivan1e v1a!n08ti uzorka t1a
4 DBFINICIJA
Zapr..in8ka ...a ..tari1a1a t1a .a per..a 1e odnoa n1aaove ma.a prema nieaovoi
.apr..ini .a per..a i lup11inama, pri uiVrdano1 tamperaturi i vla!nosti sradina u
ko101 .a odradu1a.
. 5 APARATI', PlUBOR I HATBlUJAL
5.1 Tehnieka vaaa, sa moauel!9.!eu merenia mase do naimanie 1 000 a, kao i sa mo-
auenoleu hidro8tatienoa marenia, 8a taenoleu od 0,1 a.
5.2 pribor za top1ienia parafina.
- ralo za qra1ania parafina,
-posuda za top1ien1a parafina u koiu aa mota potpuno petopiti uzorak.
5.3 Cilindriena metalna peauda .a sifon.kom cavi prama .lici 1.
. ~2
323
Ker. u aD
Cilindrit". m.,.". powdJ
~
VodOfllJp,apustlJll sPoj
Sifansk.l:..,
~
~GumMO
1:''''0l
VodOflflp,opust1ln spoj
.'50
~
5.4 Parafin.
6 POSTUPl\K
6.1 Uzorak tla u prirodno vla!nom staniu obradi a. taka da ima Ita glade povrli-
ne naimanie mere 100 mm u svakom prkvcu, masu od 100 do 400g, prema vrsti mate-
riiala.
6.2 Uzorak se izmeri na vazduhu i odredi mu se masa G, u gramima, sa ta~nofeu od
0,1 q. Izmereni uzorak se oblo!i parafinom uranianiem u parafin istoplien na tem-
peraturi ispod taeke kliu~ania. Uzorak .. .matra obaviienim parafinom kada se na
niemu stvori skrama debliine od oko 1 mm. Parafinisanie uzorka mora biti izvrleno
naro~ito pa!liivo vodeei ra~una da ae u dubokim lupliinama u uzorku ne obrazu1u
vazdulni mehurovi.
6.2.1 Nakon hladenia parafinisani uzorak se izmeri na vazduhu i odredi mu 8e.ma-
saGl'
u graaima, aa taenoleu od 0,1 g.
3
324-
Odr.divanie zapremine vrli ae mereniem parafiniaanoq uzorka na hidrostati~koi va-
oi G2 aa ta~nolfu od 0,1 o.
Zapremina uzorka ir.ra~unava ae prema obrascu.
m (Gl - G)Vu . Vp - --. (G2 - G11 -
~p 1p
ode ie.
Vu - zapremina prirodno vlatnoo uzorka, u kubnim centimetrima,
Vp - zapremina parafinisanoo uzorka, u kubnim centimetrima,
at - lllaaa parafinske obloo8, u or_illla,
7p - zapreminska .a.a parafina . 0,89 0/cm3,
G - ~aa prirodno vlatnoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
Gl - masa parafinisanoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
G2 - masa parafiniaanoo uzorka merena u vodi (hidr~tati~ko merenje) , u gram1ma.
6.2.2 Ukoliko se zapremina uzorka odreduie pornofu cilindri~ne .metalne posude sa
aifonakom cevi prema slici 1, poatupak i. elede~il
6.2.2.1 Hetalni cilindar stavi ae na ravnu podloou i napuni vodom tako da nivo
bude iznad aifonake cevi.
6.2.2.2nosti.
Popusti ae..tipalike na ourneno1 c~vi izlaza sifona i iapuati vi.ak te~-
6.2.2.3 Nakon iaticania ta~noati Itipa~ika ae steone.
6.2.2.4 posuda za priie. tefnosti izmeri Be sa tafnol~u od 0,1 0 i pOBtavi ispod
iepua'" aifona.
6.2.2.5 Parafiniaani uzorak mora biti patliivo potoplien u vodu. tako da niiedan .
deo uzorka ne bude iznad nivoa aifona. Obavezno proveriti da nema vazdulnih mehu-
rova iapod uzorka.
6.2.2.6duo
Pusti ae Itipalika na ispusnoi cevi tako da voda iati~e u priiemnu poau-
6.2.2.7 Nakon iaticania vilka tefnoati Itipalika se ateone.
4
325
6.2.2.8 Pri1emna posudai te~nost u n101 izmere se sa ta~noleu ad 0,1 Q.
6.2.2.9 Zapremina istisnute te~nosti izra~unava ae po obraaeul
m2 - m1v--1w
ode 1e.
v - zapremina istisnute te~nosti, U oramima po kubnom eentimGtru,
m2 - masa istisnute te~nosti i pri1emne posude, u qramima,
m1 - masa pri1emne posude, u orarnima,
1w - zapreminska masa vode, u aramima po kubnom eentimetru . 1,0 o/em3.
Ova zapremina istisnute te~nosti identi~na 1e sa zapreminom parafinskoo uzorka,
V a Vp.
7 IZRA~UNAVANJE
7.1 Zapreminska masa materiiala tla sa porama u vlafnom stan1u izracunava se po
obraseu:
G
'Y IZ-,,-
VU
Qde ie:
1 v - zapreminska masa materi 1ala tla sa porarna u v1a!nom staniu, u oramima po
kubnom eentimetru,
G - masa prirodno vlafnoo uzorka merena na vazduhu, u oramima,
Vu - zapremina prirodno v1afnoo uzorka odredena prema t. 6.2.1, u kubnim centi-
metrima.
7.2 Zapreminska masa materiiala tla u suvom staniu izra~unavase po obrascu:
100'Yda~.'Y"
ode ie:
1d - zapreminska masa materi1aIa tla sa porama U suvom stan1u, u aramima po kub-
nom eentimetru,
w - vIatnost materiiala odtedena prema standardu JUS U.Bl.012 (u odnosu na suvi
uzorak), u proeentima,
1v - zapreminska lIIasa materi 1ala tla sa porama u vIa !nom staniu, u oramima po
kubnom centimetru.
Zabranjeno preUa~pavanje (sve vrste UJlno1avanja)Ha oanovu ~Uljenja Repub)j~kOCjsekretarljata za kulluru SRSrblje br.413-81174-02 0114.11 1974.ne plA~. se pore! n. pronet
Sta~pa Savezn! uvod za standardlzac!ju - Beogr.d5
Dimenzije otvora okaca sila nakojem pri sejanju ostaje 10 % Ispl- Masa materijala potrebnog zativane mase s najvefim prefnikom ispltivanje
zma
mm !!a
100 50
50 35
20 2
10 0,5
5 0,2
2 0,1
326 Ukupno Itrana II
JUCOSLOVENSKJ
STANDARD
SA OBAVEZNOM
Geom«;hanleka ispithanja
ODREDIV ANJE GRANULOMETRIJSKOG SASf AVA
JUSU.B 1.018
1980.
Plavilnik br. 31-8468/1 od 1980-05~8;Slutbenllist SFRJ, br. 29/80.
PRI\4I.>;OM
od 1980-01-30
Testing of soils. D~tt!l'mtJation of particle size distribution
o.aj stam:lll1d Ie IIIlItao revlzi/om stfllldarda JUS U.B 1.018 iz 1968. godine.
Predmet standarda
Ovim standardom Ie utvr4uje naein za odre4ivanje sranulometrijskos sutava tla.
2 Definicija
Pod sranulometrijsklm sutavom lIa podrazumeva Ie prikaz mall pojedinlh ftakcija materlJala zrnastU,1kololdnih eestlca,lumnih u prooentlma ukupne mase uzorka tla.
3 Namena
Poznavanje sranuiometrijskos sastava sluti za klasifikaciju i identiHkaciju tla, kao i za indlrelctnu ooenu
fizlekih I mchanleklh karakterlstika lIa.
4 Velieina uzorka za ~pitivllnje
Za odre4lvanje granuiometrijskog sastava tla potrebno je, u zavlsnosti od vellfine najvefih una, uzetikollfinu materijala prema tabell I.
TabetaI
Za odre4ivanje sltnozrnih t kotoldnih eesllca eljaje velleina zma manja od 0,063 mm uzlma Ie najmanJe
2OOg.
U Izdanje SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU
Slr.n.2 JUS U.BI.OI8 327
/l1f'S3(H(I)/3S
~~SI~H\~ 2""'''''''5I~:i!~ ~..r
111.1.1,1.1,1. I I 11.1.1.1.1.1.11"I. t J I I I I I I
I~'~' ~m""~I~I~'I~'~'~' i"
. 1
~~. ~MH
§ 8 s - a ,.»' 'IU:. n "a 0 a a -
Iii Ii 11111111'1""1""1'
111'1'1 '1'111'\"'"1""1I I
'1'11111111111'"'1""1 '
III'I'IIIII'I~ """"1 '111'1'1'111'1'\"'" 'I
'1'111 'I"'~ Ift~
""",<01'00'" '"'..."'~ "C ",~ ,.
§ 6 -Willn ..a"
0 0 c:III II 1'111'111
'
1l1I1I1I1'1I1I1I1I11I.11II~ I 11111111111 i 1 II II 1IIIIIIIIIIIIIIIIInllj I 11111\\1111111111111111111111111111111\ I 1
... 11ft10 ""'~OI C'II ... '0 "lIDo. ,.,."'..
'"10
""'.011,.,.
'"'... '"
foUl).' It ..I"
~ ~ ~ ~ ~ ~ =:~~=:~:;~I'
. ,'I"
. ,
I'
,
"I"" I' '" 1""1,,,"
""1''''1''''1'''1'''''''''1''''1'''''''''1'' I' 'I'" I'"\""I'-'~.1:-1
,~
..i",
"~,1ft,.J
\
"'\\ -\ .
\I
"'~\ z!'->~\-J!:!-
'JCOOl
~
~.I1J
'<i
~
~j:5
I
~ ~ ~ ~~ ?~6 ,,~aF'oo. .!!'!.s'Q? ". ~- ~; ~ u! III II 1111111111111111111111111WI
C'OI tr to ."".. .. !!.:: ~ ::!:: ~ ~!:: ~~~
.;.=1i~E;o-8
"
~ 0 F' N ~ ~F'.C(J~a'~ 0
'g-~~":::Je.~. "oogi &I .~ ... &.- co J °E' '~ E" :;.~E'%~'C'.!:I
: C'O: ~ s ~ . e ~ £~.5~~ ti ~~ 2~~'NSSftl"iil()o(,):;-.~
~ 'u 'u .5 .~ ~ &..~ ~ Ia.~ §.&]~~"8 3:~'~I I I 1.1 I I
t:. .,'0
:lit.0 :z:: f-4I
.( .:1..'":tt~~2~2tlllllllllllllllllllllill
~
Q
i()
'I."'t'1 ..IH !~~~ I I~-, I~
-I.
'-'-1 '
~
ON
;u0 1
~>I"-
I,11:
~~ :; -I'"I ~ '+...10 i I -
~ ~~ , :c!,,~~ :::
OlOlfO
I. :t
I
""E'~0
'3cac';J.;:
§'0::I
~
11111111111111111111111111111111111
!.~~!!§!3
~., ]~., .,2-':1 ~...
'f' 2~~ Ji:... E
~..
::s 0 CIIII
E S ~ u0 .. .5 Ii.:; .~:a :ioo..1 ~.§ Ii. .. c:'J> :.I Ii. 8I I I 1
...>"-0
~
os;::0
".
III
"I .. .. Ii ~ ~ III iii (I 'y)
. : 11I1'11,..11I..lllIdlllllll~:!.pIL4 I I 'II I I 1 I I I I
!!!:! ~ '8UI' n,,"H"
J.I
51
328 JUS U.Bl.OI8 Stnn. 3
Pribor ta ispitivanje5
5.1 Za odre~ivanje granulometrijsk.og sastava metodom prosejavanja potreban je slede~i pribor:
- garniture sita prema standard!! JUS LJ9.010 sa otvorima slede~ih veUtina: 0,063; 0,100; 0,140;0,200; 0,315; 0,500; 0,71; 1.00; 1,40; 2,00; 5,00; 10,00; 20,00; 63,00 i 100,0 mm, s poklopeem i
posudom na dnu,
- aparat za vibriranje,
- vaga kapaeiteta do 10 kg sa tatno~u otitavanja od 0,5 g,
- vaga kapaciteta do 2 kg sa tatno~u d'titavanja od 0,01 g,
- .u!nJea. termostatom za odrlavanje kon.tantne temperature od + 105 do + 110 0C,
- eksikator,
- plitki limeni sud kapaeiteta od 25/.
- limeni sud kapaciteta od 10 /,-, lopatiea za va~enje materijaJa,
- tinlja za su!enje uzorka,
- 6elitna tetka, '- 6etka za ti!~enje sita,
- natrijum-heksametafosfat;
- gumene cevi unutrdnjeg pretnika od oko 6 mm.I .Za odre~ivanje granulometrijskog sastava metodom areometrisanja potreban je slede~1pribor:
- areometar sa skalom za merenje gustine od 0,990 do 1,030 g/em3 s nomogramom (videli sliku 1),
- dv~ graduisane menzure pretnlka od oko 6 em I zapremine od 1000 ml,
-: elektritna me!aliea sa sudom za me!anje zapremu\e od 250 mI,
- mrelasto sito velitine od 0,20 mm,
- termometar s rasponom merenja od 0 do + 50 DCStatno~u otitavanja od 0,5 Dc.- preeizna vaga s tatno!~u otltavanja od 0,01 g,
- suWea s termostatom za odrlavanje temperature od oko + 600 C,
- sekundomer.- sal (budilnlk),- boca s prskalicom kapaciteta od 1000 m1,
- stakleni levak za sito,
- stakleni !tapi~ z~ mebnjc (duline od 150 mm i pretnika od 5 mm),
- plaslitna boea za destilisanu vodu zapremine od 5"Petrijeva posudica,
- kupatilo sa konstantnom temperaturam,
- reagensi: - vodeno staklo (Na.SiO.) koncentraelje 40 Be ill rastvor natrljum-heksametafosfata (33 g
natrijum-heksametafosfata + 7 g natrijum-karbonatJt na llitar destilisane vode); obnavljase jedanput mese.6no,
- vodonik-superoksld (20 %-tnl rastvor).
Za odreilivanje granulometrijskog sastava metod om pipetiranja potreban je slede~i pribor:
- plpeta s ostalim priborom, kao !to je prikazano na sUkama 2 i 3,
- dvc gradul.ane .taklenc ecvi za sedlmcntaelju (prctnlka od 50 mm I dullnc od 350 mm), zaprem~leod oko 500 ml, sa gumenim tepovima na krajevima,
- devet staklenih botica poznate mase (dozvoljena gre!ka 0,001 g), pretnlka 25 mm, visine 50 mm, sastaklenim tepovima,
- kupatilo s konstantnom temperaturom od + 25 °C:I: 0,1 °c, za staklene botiee,
- posuda u kojoj se mote izme!ati 20 g tla i 150 ml vode,
- mretasto sito S otvorima od 0,20 mm,
- vaga s tatno!~u otitavanja od 0,001 g,
- su!5oniea s tennostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 °C,
5.2
5.3
Stran.4 JUS U.Bl.OI8
- elektritna me~/jca sa sudom za m~nje zapremine od 250 ml,
- boca sa prskalioom,
-' sat (budilnik),
- sekWldomer,
- cilindar za m~nje zapremine od 100 ml,
- pipeta zapremine od 25 ml,
- stakleni levak,
- sud za destilisanu vodu zapremine od 5 /,
- stakleni Map (dunne od 150 mm i pretnika od 5 mm, sgumenim nastavkom),
- reagensi: - rastvor od 33 g natrijum-heksametafosfata i 7 g natrijum-karbonata uvode;rastvorse obnavljajedanputmesetno; .
- vodonik.superoksid (20 %-tni rastvor).
'°
~
cCLI'I
Slika 2
329
I / destilisane
330 JUS U.BI.018 Sir 5
~
'7
10
611
8
12
S1ika3
Na slid 3 je:
J i:1 - proSirenJe sa ventilom 7.apremlne od 150 ml
3 - izlazna cev za usisavanje4 - sigumo SIlOprofue nje
5 - trouJazni Yentil6 - ispusna ceveica
7 - pipeta za uzorak
8 - sedimentaciona epruveta9 - graduisana skala
10 - uevrstivaeII - pomoena ploea
12 - kupola sa konstantnom temperaturom
Sirana 6 JUS U.BI.018
6
7
7.1
7.1.1
331
Priprcmanjc uzorka
Uzorsk lis uzcl u kolie!n! prcma labell I suti so u sulnlel na lemperalurl od + 10S.C 1.8nekoherenln.lIa, odnosno od + 6O'C za koherenlna 11..
Ukoliko uzorak sadrti koherentne materijale, mora so say materljal koji oSlaje na situ sa volifinom okaca
od 20 mm ueelk.li tieanom felkom, kako bi so sitne etstice tla odvojile od krupnijih.
Koherenlni materijali moraju so usitnlti u avanu na podlozi od tvrde gume gumenim etkicem (videtisliku 4) Hinekim drugim priborom kojl osigurava da osnovne strukturne festiee tla ne budu razorene.
30 150----.---
c"..
._C).
"".
min15
Slika4
Odredivanje granulometrijskog sastava
Metoda mokrog sejanja
Po stupak
Uzorak lIa odabran prema labeli I, osulen i pripremljen za ispltivanje, iuneri Ie I prlbelctl njegova mass(m.).
Odmeren. mass se slavi na silo olvora od 20 mm I proseje, prl etmu ae sva zrna ileetkaju tieanom
eetkom.
Prilikom eetkanja ne sme doti do narubvanja osnovne strukture festica materijala koji so lapltuje.
Zrna koja su ostala na situ (20 mm) seju so kroz odgovarajuCaveca sita I ostatak na aitimaIe men Izabeletl (Il1o). .Ako je kroz slto prall!, vile od 2 kg malerljala, lronja Ie oko 2 kg f Izmerl (ms). Ako je pak krOl silo(20 mm) prollo manje od 2 kg, nmavlja Ie prethodni postupak sve dok Ie no ukupi dovoljno matorijala.
Zatim so oko 2 kg materijala stavlja u mold sud I prekrlje destiUaanom vodom, Na litar vode dodaje so
2 g natrljum-heksametafosfata I mela najmanje I h.Materijal so zatim ispira krOl slta sa otvorima od 2 do 0,063 mm, pri femu treba pauti da na situ (0,71)
istovremeno ne sme bltl vile od ISO g. Ispiranje so vrli svo dok krOl situ (0,063) no pOfne tecl fiatavoda. Sve Ito ostane na sllima stavlja so u sud za Isparavanje I sull na + 105 'c. Suvi uzorel Ie leju',c
oatacl na situ izmere. Sejanje mora trajati najmanje 10 min. Ako krOl alto (0,71) prode vile od ISO g, ta
masa so lunerl (rn.) i od nje so odmerl od 100 do I SOg (ms), a zatim Ie nastavlja sojanje.
Oslalak na SVakompojedinom situ merl so sa tafnoleu od 0,1 %.
332
7.1.2
JUS U.DI.OIR S.ran. 7
Prora~un
Za deo materijala ~ija su zrna ve~a od otvora na situ od 20 mm Izmerena masa na svakom pojedinom situ
se ra~una kao procenat ukupne mast m..
mo (50 mm)No primer, ostotak mOSCna situ (50 mm) Imosi: m, X 100.
Frakeija od 20 do 0,71 mm ra~una se kao «0 je prikalJlno u slede~em prlmeru.
mo (10,0 mm)X m)Ost.tak na situ (10 mm) iznosi: X 100.
m. X m.
Za frakciju ~ija su zrna manja od 0,71 mm ra~una se prema Izrazu datom u slede~em primeru.
mo (0,315 mm) X m, X m,Ostatak na situ (0,31~ mm) Iwosl: m, X m. X ms
X 100.
Zbir svih parcijalnih masa ne sme se razlikovati od ukupne m8SC(m,) za vile od I %.
7.2
7.2.1
. Metoda suvog sejanja
Po stupak
Uzorak tla nekoherentnog materijala, koji po oceni ispitiva~a ne sadrll u sebl koherentnog materljala,osu§cnl prlpremljen za ogled izmeri se I pribelel.! njcgova masa (m.).
Masa uzorka se postavlja na garnittlru slta slol.enU, po vell~lnl olvora od najve~eg dOllajmanjeg i pro!Cja.
va u aparalu za vibriranje najmanje 10 min.Ostatak na svakom pojedlnom situ (mo) Izmerl se f la~noJCu od 0,1 %,
Prora~un7.2.2
Masa ostatka na svakom pojedinom situ ra~una se kao procenat ukupne rnase, npr.
mo (20,0 mm)X 100.oSl,atak na silu (20 mm) iznosi:
ml
7.3
7.3.1
Metoda areometrisanja
Postupak
lzdvoji so 80 g pripremJjenog uzorka, stavi u ~a!u, prellje sa 150 ml vodonik-perokslda I mela
nekoliko minula. Ako se radi 0 organskim tellma, vodonik-peroksid se dodaje do potpune oksidacije.Tako potopljen uzorak se ostavi prekoho~i, a zatlm prokuva I ostavi da se suti (+ 60 °C). OsuSeni
os~a!~ se merl. Pripremljeni uzorak se slede~eg dana proseje kroz sito (0,10 mm) uz dodavanjedeslilisane vode i antikoagulalora od 1,0 do 3,0 ml i meb melalicom 15 do 20 min.Posle mdanja suspenzija se sipa u menzuru I doda destilisana vada do 1000 m!. Odmah posle toga, anajkasnije posle 30 min, mora se po~eti sa areometrisanjem. Neposredno pre po~etka areometrisanja
suspenzija u menzuri se mora intenzivno mu~kati rukama !Ii u okretaljcL
Ako se m~ka rukama, menzura sa suspenzijom uzlma so tako da se' dlanom jedne ruke ill gumenlm~epom potpuno zatvor! otvor menzure, a drugom rukom uhvati dno. Menzura se mora u toku 1 min
20 puta okrenuti za 180 0C. Posle toga menzura se patljivo postavi na ItO.
Ako so mu~ka u okretaljcl, menzura se u toku 1 min mora okrenuti u bubnju za 3600 najmanje 10 put..
Menzura se patlj!vo i brzo skine sa okretaljke, stavi so na sto i obavi prvo ~itanje najkasnije 30 s poslezaustavljanjaOkretaljke..
f
U trenutku kada se menzura stavi na sto (pr!1ikom mu~kanja rukama) ill kad se zaustavi okretaljk.(pri1ikom m~kanja u okretaljci) pusti se urad sekundomer, a zatlm areometar polagano zaroni u
suspenziju. Prvo ~itanje na areometru izvrli se po mogu~nosti posle 15 s, a najkasnije posle 30 s, a zatim,
ne vade~i ar..::metar, izvrfi ~Itanje posle I i 2 min.
Odmah pos1e tog. areometar 'so stavi u drugu menzuru sa ~istom vodom. Prethodne operacije u t. 7.3.1ponove se jo! jedanput.
Strana 8 IUS U.Bl.OI8 333
7.3.2
7.3.2.1
7.3.2.2
7.3.2.3
7.3.2.4
7.3.2.5
7.4
7.4.1
7.4.\.1
Na oko 4.5 min od po~etka aroometrisanja aroometar Ie ponovo lagano slav! u suspenzl)u IuS. mlnizvr~i slede~e ~itanje. Isti postupak Ie ponavlja posle 15 min, 45 min, 2 h, 5 hi 24 h od po~etka areome-
triranja.U toku aroometrisanja mora Ie merltl I temperatura suspenzije. Prvo merenje temperature izvrSi .. posle
15 min 011 potctka arcometrisanja I otltana temperatura Ie usvaja za sva preihodna titanja naareumctru. Temperatura Ie merl I pri svakum daljcm ~itanju areumelra.
Korekclje ~Itanja na areometru
Korekcija usled meniska
Potto se ~itanje na arcometru yeti na gornjoj lviel meniska, svako titanje mora Ie Ispraviti za visinumenlska. Velitlna kurekelje usled menlska je lazIlka Izmedu tltanJa nl gornJoj Ivlcll don)oJ !,ovrllnlmeniska. Korekeija Ie odreduje titanjem u menzuri 011 1 000 ml u kojoj Ie nalazl destilisana voila.Korekeija usled meniska dodaje se uvek titanju na areomeleu I stalna je uJedan odredeni aroometar.
Baldarenje areometra
Arcametar mora pokazivati vrednost 1 000 kad Ie stavi u destilisanu vodu na temperalurl na kojoj jebaldaren, obi~no na + 20°C, tto je oznateno na Ireometeu. UkoUko 10 nije slutaj, ulv"luje Iekorekcija areometra i dadaje se ~itanju kada je titanje prilikom proveravanja la~nosll baMarenja manje
00 I 000, OOnosno oduzima, kada je titanje ve~e od I 000.
Korekcija usled antikoagulatora
Velitina korekcije usled antikoagulatora je rwika koja Ie pokate na skaJi areome~ra i to pri tltanju utistoj destilisanoj vodi I titanju u destiJisanoj vodi kojoj je dodan antikoagulator, pri Isloj temperaluri
vode. Korekeija usted anlikoagulatora oduzima Ie od tltanja za vreme odredivanja. Ako Ie u laboralorijiupolrehljava slalno isll anlikoagnlator, Isle koneenlraclje I ilte koJitine, pomenula korekclja je
konslanlna. Korekeija usled antikoagulatora linearno je zavisna od kolitlne antikoagulatora koJa sestavlja u suspenziju.
Korekeija usled temperature suspenzije
Budue da se odredivanje obitno vrti na temperaturi rwititoj od temperature baldarenja arcometra,
mora Ie izvrtiti odgovaraju~a korekcija. Korekeija Ie dobija iz dijagrama koji Ie konstruite na OSIIOWbaldarenja areomelra. Velitina korekcije za rwitite temperature metavine uzima se u obzir pri
proratunu pretnika zma pomo~u nomogram a koji se prilat.e uz areomelar.
Izratunayanje
Procenat i pretnik zma odrcduje 50 na osnow Stoksovog lIkona, obitno pomo~u nomograma, uz
prethodno uvodenje u ratun svih korekeij.. nave~enih u t. 7.3.2.Prilikom titanja gustine suspenzije, u formular 50 upisuju druga, trtea I tetvrta deeimala. Na primerWanje od 23,S odgovara titanju na skaJi areometra od 1,0235.
Metoda pipetiranja
7.4.\.2
Postupak
Kalibriranje pipete (slika 3)
Pipeta Ie temeljno' otisti I osu~i, a zatim se vr!kom uroni u destilisanu vodu. Ventil 2 se zatvori, a 5
olvori. Pomocu gumene cevi utvr~ene na Izlazu 3 voda Ie usisa u plpetu dok Ie ne digne iznad ventiJa 5.Ventil 5 Ie zatvori, a pipeta Ie izvute iz destilisane vode. Viiak vode iznad ventiJa ispusti Ie na izlaz 6.
Posle toga Ie voda Iz pipe.te Ispuni u gradultanu menzuru Ilzmerl zapremlna sa la~no~u od 0,05 1111.Postupak Ie ponovi Irl pula i uzme Ie prosetna vrednost zapremine.
Obrada uzorka
Iz uzorka osu§enog i pripremljenog za Ispitivanje izdvoji Ie 12 do 40 g tla (13 g za gline, a 40 g za prah).
Masa se stavi u konusni sud zapremine od 650 mi. doda IC SOml destilisane vode I kuva dok se
zapremina suspenzije ne smanji na 40 mt Posle hladenja doda Ie 75 ml vodonik-peroksida, sud se
Zapre minska Vreme posle kojeg III mori
masa praha I uzorak II uzorak III uzorak
i gline min s min I min I
2,50 4 30 50 30 7 35
2,55 4 20 49 0 7 21
2,60 4 10 47 30 7 7
2,65 4 5 46 0 6 54
2,70 4 0 44 30 6 42
2,75 3 50 43 30 6 30
2,80 3 40 42 0 6 20
2,85 3 35 41 0 6 10
2,90 3 30 40 0 6 0
2,95 3 25 39 0 5 50
3,00 3 20 38 0 5 41
3,05 3 15 37 0 5 33
3,10 3 10 36 0 5 25
3,15 3 5 35 0 5 18
3,20 3 0 34 30 5 10
334 JUS U.BJ.018 Strlno 9
prelerlje staklenim poklopcem I ostavi da stojl preko noei. Zatim se zapremina suspenzlje kuvanjem
reducira na SOml I palljlvo prebaci u posudu za centrifugiranje (masa se priUkom premeltanja ne sme
pro""t!). Dollje SOdo 200 m) destilisane vode. sve se zaCepl I cenlrlfugira oko 15 mln sa 2 000 olerelaja u
mlnutu. Zatim Ie suspenzijaosuti u sulnici (+ 60 DC), a suvl ostatak Ie izmerl (m).Suvom uzorku se lada doda 100 ml vode, a zalim 25 ml natrljum-heksamelafosfata i Snamo Iresenajmanje 4 h.
Suspenzija se zatim slavlja na silo (0.063) i ispira sa 150 ml vode. Doblvena suspenzlja se pomocu
staklene cevi prebaci u graduisanu cev (500 ml) za sedimentaciju, doda 25 ml natrljum-heksametafosfata ideslilisana voda do 500 ml I sa malerljalom koji oslane nl lilu postupa se bo pri mokrorn scjanju(t. 7.1), a deo koji prode leroz sito slavlja se u graduisanu posudu. Graduisana posuda se zalbn zaCepi
gumenim Cepom i ostavl da stojl u kupalilu dok se tern peritura sUlpenzije ne izjednaCi s onom ukupalilu. Zalim Ie posuda prolrese i ponovo III vi u kupalilo I Iidl ae polerene sekundomer. Polorn sepalljlvo uklone gumeni Cepovi.
Pipeta sa zalvoreqirn ventilorn 5 se vertikalno IInosi U suspenziju do 100 t) mm ispod povr!!ne. Ovo se
mora obavlli oko 15 s pre roka za merenjc, pri Cernu u suspellzljl ne Ime doe I do lurbulelldje. Zanierellje je pollebno oko 10 s.
Ventil 5 so zallm olvari i suspenzija uvuCe u plpetu lako da se plpela ispunl lve do ventila 5. Zatim sesadrtaj eprovele islrese u posudu za suScnje i Ispere deltilisanom vodom, suli (+
) 05 DC), a suvl oslalak
izmeri. Postupak se ponovi Iri pula u vremenu koje je dato u labeli 2 i na taj naCln so doblju trl mise(rnl, m, i m,).
Tabela 2
U toku ispltivanja mala koUCina suspenzlje mote so uvuel u pro!irenje 4 iznad otvora ventila 5. Taj vi!ak
so ispunl otvaranjem ventila 5,!to se po,tif.e spajanjem sigumosnog protirenja (4) I Ispusne cevClce (6), a
posle toga Ispere destilisanom vodom.
Izmedu Ispltivanja uzorka m, do m, potrebno je izvrllti ispitivanje luspenzije natrijum-heksametafosfa-
ta, uzorak osuliti I IIIvl ostatak Izmeriti (m.).
tJ.~(5
l
- '1- ..:, +..:I'::,~."" ~'Tul
+E,"c::.......'-III
--. 1-- -tJoS :;;'''I I1:1~Q:.. .1- 1-- - I-- ::.1 ~1=1...
.lIII-- -
c:: .1:1g.....:,,;
-
"-c::.....
...
°Wi .-
S.:,,; :~tJ {iIII .&t ...
III
-c:1:1~::I....:,,;
---4c1:1
~~.
J
_.'... -_u - - .--
-
Sir... 10 JUS U.BI.018 335
<:>
~<:>
'"<:>CIQ <:>
to... <:>10
<:>
'"<:>
"<:>
'"
<:>
'"2 <:>
100'0
00'0
90'Q
0'0
0'0
SO'O90'0
1"0
ElV E,'0 1:1
c::;;;
4cS'O 'c:
JY
"9i'O Q:
I
VI
..a~tI]
SI
l
f,S
I01IISI91OlSlOf
0'OS0901.
8!001
p pO !5.(UDW OUJZ lou.:xJJd
336 JUS U,DI.OI8Stranlll
7.4.2 Prora~un
Kruta masa u suspenziji odreduje se iz izraza:
WI iIi W2 Hi Ws iIi w.. =m,ili m2 ili ms iIi m.
VpX 5(10g
gdeje:
WI - masa ~vrste materije iz I uzorka,W2 - masa ~rste malerije iz II uzarka,
Ws - masa ~vrste materije iz III uzorka,
w. - masa ~vrste materije iz suspenzije natrijum.!Jeksametafosfata,
Vp zapremina kalibrisane pipete.
Procenat pojedinih frakcija ra~una se na sledeci na~in:WI -W2
za frakcije od 0,02 mm do 0,006 mm = m X 100,
W2 -w)za frakcije od 0,006 mm do 0,002 mm = ---;- X 100,
W:J- W..za rrakcijc manje od 0,002 mm m---;-X 100.
Zbir svih masa ne sme se razlikovati od masem za vile od 1 %.
8 Prikaz rezuItata
Rczultati analizc granulomctrijskog sastava prikazuju se na polulogaritamskom dijagramu (vidi ,liku 5) ukojcm se na apsclsu nanosi pre~nlk zma, a na ordinatu mue pojedlnih rrakclja ISJ'ltlvanog uzorka u
procentbna.
Na omoYU milljonjl Rep"huekOS ..kret;uijltazl k"lt"," SR 5rh,o hr. 413-8\ f74~2 ad 4, D 1974, no plata .. por.. na promot
Stamp. SIVtZoniZlwodu standardizaciju - Beopad
UDK 624.131.431.5:001.. I337
JUGOSr.OVENSKISTANDARD
Geomehanicka ispitivanjaODREI>IVAN.TE ZAPREMINSKE MASE
MATERIJALA TLA SA PORAMA(NUKI.F.ARNA M.ETODA)
JUSU.Bl.019
1992.
Ovaj standard objavljen je u Sluzbenom listu SRJ, br. 6/92
Testing or ..;oi1.~ - n"t"nninnt ion or d"n.~ Uy or .~oi I in plnc" hy nrlcl"nr ",,,thods(Shallow depth)
SAnR"AJ
Strana
1 Predme t 12 Podnlej" primone 13 Ve70a sa drugim stanoard ima , I.4 De fin Ie: 1.1a
""""""""""""""""""""""""""""""'"2
5 Pri nc ip ,.., , 2
~ ~;~~~;~:~ ~
a. : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :¥II Metoon A , ", , , 1.9 Melodn II
"""""""""""""""""""""""""""""""'"6
10 Melodn r; 7
I'Iu:nC()V()I(
Ovaj stanoard .Ie uradila Komisija Saveznog zavoda za standardi7o~ciju za zemljane
radove i grad~v{nsko tlo.
1 PREDm:T
t~;m ~landRrdom se utvrdoje nafln odredivanja zapreminske masE runtc'ljAl.a tla sa
por.3mn "in-situ" nuklearnim metodamA.U ovom standArGU,zavlsno od gp.ometr.ijeizvodenja opita, date so sledece m..tode:
- metoda A - metoda rasipanja zraeenja "nA7oad,
- metoda ~ - metoda direktnog prola7oA 7orAfp.nja,
- metoda r; - metoda mp.renja zrafp.njA prcko sloja va7od"ha.
2 PODRUGJE PRIHF.NF.
~fetodn 51,,7.1 7.a brzo odrecll'lnnJo.7.npromfnske masp tIn n11 ltr.1I mpstn. Prfmonlj!va.Ie 70n hr7.11 kontrol" zhJj..nostJ podtin, pOJedlnIh slojevn nasIpa, posteljir.e itamponn, 7.a utvrdh'anje optimnlnag IIcJnkn v:11jkn, J7.nA.1R7.enjp. optimnlnA dAhljinp.sloja 11 zavisnostl od vrstp. i sastav.a mntedj.ala kao i .7oa odrp.cllvnnjo opti.mAlne--raclannlne energlJp. 7.bIJnnJn. U ouam ~tandnrdu oplsann su mntodo zn ispitnn dob.IjJne ad 50 do 300 mm U 7.Buisnosti ad gp.omntrlJe i7.vodenJn l~pltivsnja.
3 VF.7.A ~A IJRUCIH ~TANTJhRDIMA
Odredhe standards na koJe se ovnJ standllrd p07.!.vn istovremeno vaze i kso odrodb~ovog standarda. Navadans izdanja su vazila 11 vreme objavlJivanja ovog standards,
Dcskrjpl:ori: z"pre.in,k. m~satla sa ['Jra.a. oelorla jspiUnnja, geo.ehanitka ispitivanja. nlJklearna Ispltivanja
I i7odanje" SAVE7.HI ZAVOn 7.A STANnARDI7.ACIJU I7odonjo nash jezJlm
338
a kada se on primenjuje, koriste se qajnovija izdanja navedenih standarda.
JUS U.Bl.016:1992.
Geomehanicka i~pitivanja -Odredivanje zapreminske mase mate-
rijala tla sa porama metodom sa cilindrom poznate zapremine
Geomehanicka ispitivanja -Odredivanje zapreminske mase mate-
rijala tla sa porama metodom kalibrisanog peska
Geomehanicka i~pitivnnje -Odredivanjo zapreminske maso mato-
rijala sa porama metodom pomoeu gumenog balona
JUS U.Bl.013:J992,
JUS U.Bl.015:l992,
4 DEFINICIJA
Zapreminska masa materijala tla sa porama .Ie odnos njegove m8~e prema njegovojzapremini sa porama i 5uplj, inama pri utvrdenoj temperaturi i vlaznosti sredine ukojoj se odred1ljo.
5 PRINCIP
Metode po ovom standardu zasnovane> 0;:11 na upotrebi opreme S8 i,,-vorom gama-zrace-
nja. Zapremin~ka masa materijala koji 50 l~pJ~uje odreduje se postavljenjem iz-
vora gama-zraka i detektora gama-zraka ne, u ili uz materijal koji se ispituje.
Ove razlike u ge>ometriji postavljanja sparature kod ispitivanja date su kod me-
toda rasipanja zracenja lInazad. direktnog prolll7oa zracenja ili merenja zracenja
prako sloja vszduhB., Intenjlitet dJrektnog radJooktivTlog ?racenja .Ie delimicno 7.8-
visan od gustine materijnla koji se> fspft1lje. Oeitani intenzitet zracenja 5e pre-
vodi u ve!icfnu zspremin5ke mAse u vlsznom stanju preko kalibracione krive. Za-
preminske mase odre>dene ovim metodama nislI uvek prose>CllA unuter opsega merenja.
UPOir:OIlRN.1F.- 1I1I100vnn.lnopTnmom kojn koristt f?vor,f:1mn-7orBconja mo7.0 bitt opasno,,-n opnTAtoTn lIkoUko nl".. prndu7octo ~vo mnn. ;'.:Jf,~itn.
6 KA.LIBRACIJA
6.1 Crtnnjc knlibrncfono krlvo
KnlihreclonnkTJVO ~c dobJjaju na o~novu mcrrnjn broja Jm~IIRn Tadlonktlvnog zrn-cenja posle prolnzn kroz "vnki od rn~1 Icftlh mntprljnln poznnto znprnmJn~ko mnsn.
Kalfbracionn kdva se> crts kao ZIIvf"nn"t brojn JmpulAa od odgovarsjllcih p07.natlh
zapremin"klh mnAn. 13roj impul..n rnrHonktivnog zrncnnja zn pojed.!n..znpremln"knmnsu morn dn hlldeodreden kso srnon.llJ vTedno"t ocl nnjmanje i',..ti.ri merns ped.o,lnod kojfh "vlJkl trnjn nn.lmlJnjel min. tlf'I,)lI.rn<1n prlmrlljnn zn .101>1jnI1Jn knllhrn-clono krlvp. morlJ lIe pr.lmp.nft! i I'd Ollrp."!\,lJnJn 7.nprf'mln"." mlJ"". Znprrmfn"ko mn-so matadjn!n IIpotr..bljnnlhZl).Izrnon k.,\ihTM:lo"" krl'l!) morAJII b.ltf op"..&n dalo-ko yeceg nllg" ~to .10 ?Aprpminskn mMn matp.rI.lAln kojl "P. l"p.ltlljP. Ifntp.djlJtIupotrebl,\IInt zn kllHbrAc::!onnkr!vlI morn.lu Imati nnlformnll zapTrm!""kll mnsll.
6.1.1 KAlihTRc:lon" krf\'e mogn blti I?Ta~"np nn ""novII:
6.1.1.1 13lokovn poznAte zaprpmln"ke mn"p'.Matedja1J koji lIe"mntrRjn pogQclnim zn blokov" ,,1.1:
- granit.- elllminljllm,
- kreda,
- krccnjak,
- magnezfjum.ZAdirektnl prolaz zrllcenjn po metodi B rllpn morajn bili. hlli'ene u blokovima SlltolerancfjAmlJ mllrA dntim n t. 9.1.4.
6.1.1. 2 Po"",la nnpllnjpn:!h zhij<!nom zr.ml.1om II! AgTn&atom pomni'Anfm "a z"mljompoznate zaprnminske mAS".
6.1.1.3 ~Ietocle prems JUS U.B1.0J3, JUS U.IH.015 i JlJR U.B1.0t6 sluze kao kompa-racija za Ispitivanje na ternnn.
2
339
NAPOHENA -Upotreba blokova ima prednost. jer su oni trajni i stalne zapreminske
mase. Blokovi i pripremljene posude sa materijalom moraju biti dovoljno veliki
dnne menjaju o!itavnnja broja Im~llsa ill odnos broja impulsa oko se upotrebe
vecLMere blokova treba da bndn pribllZno: 300 mm S!rina, 350 mm(duhlnn) i 550 mm dn?lna. Ove mere su dovoljne ?-a opremn kojakoristi. Zn i7.rsdu kalibror.ionc krive, prema metodi A dovoljnnbina od najmanje 150 mm. I
vis Inase soda
j e du-
6.2 PToveTllvanje podataka ?-a klllibrndonu kr.ivu
Podaci za kalibrllr.ionu krivu ?-n novonabavljenu opremu moraju biti provereni.
Kalibrar.iona kriva mora takode dll bude proverena ako se iz bilo kog ra?-loga kod
rntinskih ispitivanjn posumnja II tn!nost reznltata. Za metodu A kalibraciona kri-
va mora biti takode proverenll za materijllie koji su o!ito raz1i!iti od materijala
1.1prethodnim ispitivanj imn i koj i mogn ImAti razli!iti herdjski sastav.Ka1ibraelone krive moraju biti proverene i1i na biokovima iz t. 6.1.1.1 ili naprethodno pripremljenim posudnmn lz t. 6.1.1.2.Ka1ibrar.lonekrive mogn biti prov..rene i nn terenn uporadnjuci zapreminske masezbijenog tia ili glinovitog agregata dobljene nnklenrnom metodom sa zapreminskim
masama uzoraks uzetih sa Is tog mests, odredeni.h prems metodama opisanim 1.1 stan-
dordima JUS (I.BI.013, JUS U.Bl.015 I .!US U.BI.Ot6. Zhog roz11ka i rasipanja re-zu1tatn svoj.f'tvenlh JspJ.tlvanjlmn 1.Irnc1..I11.m IIn tnrl1l1n, pmltnpnk nporncHvl1njl1 pro.se!nih zaprem.lnskih masa odrec1<"nih prem" nnved,,"im standardima sa zoprpmlnskimmasama odredenim nuklearnom metodom na istom mestu je'manje pogodan od postupkakoji koristi blokove Hi pripremljene posude.
6.3 Korekclja p,odatoka ?-o koUbraclonu kdvl1
6.3.1 Kada su za proveuvanje kalibrac!one krive upotreb1jene krive zavlsnostibroja impulsa od poznato zaprominske mORa opiRone u.t. 6.1, ~obijone romo~u blo-kova ili ranlja pripremljenih posuda, i ako tAcke ne podnu na prethodno nacrtanukrivu, koriguje 5e prvobitn4 kalibrAciona kriva prema novodobijenim tackamo.
6.3.2 Kadn so zn provorovanje kallbracione krive upotrebJjene metoda en cllindri-
ma poznat.e z8premlne ill metoda kAlIbri5Anog peska ill Ol"todl1 pomocu gllmonog bo-lona, potrebno je prosek od ispitivRnja 58 nojmanje 10 mesto uporediti sa jednlmlspltivanjem nuklearnom metodom.Posturak korekciJe podntnka zn knllb,r.adonn krivu je Blndcci:
6.3.2.1 IIko zRrremlnskA mR511 svnkoR uporednoR f5.T>f.tivonja ')drrlltcM jednom odmeteoR urn,lenlh no teronu no odstnpn ?on v!.A11 od :I: 0,0.5 g/r.m , n orlstnpnnjn IInrosporedenn ravnomerno so obe strnno krlve, ne morn se vr~itl korekeiJIl kollbra-
cione krive.
6.3.2.2 Ako .Ie7.npremlnsko mnsn odrr~l1nl1Jednom od metodn urll~rnihno torenu viAaod odgovnrajucA zop1jemlnsk" mns" odr..,1eno nnk tearnom meto(lom a pr05ecno vroonostnadmo"uje 0,03 g/em , mora se kodgovati svako sleder.e odredivonJe nuklearnommetodom dodavanjem proseene razlikn.
6.3.2.3 Ako jo zopremlnskn milan odrcdona jodnom od motodn uradnnlh nn tornnu ma-nja od odgovaraJuce zapreminske mORe od~edene nukJearnom metodom a prosocnB vred-nost se razlikujl za vise od 0,03 g/em J mora 5e korigovati 5vako sledece odre-divanJe noklearnom metodom oduzimanjem prosor.ne razllke.
6.3.2.4 Prosecna odstupanja dobijena prems t. 6.3.2.2 i t. 6.3.2.3 mogu biti ~po-
treblj"nA Z4 korekciju kalfbracione krlve. Ovako korigovano kalibraciona krivabice psralelna sa originalnom kalibrncionom krlvom.NAPOtlENA - Korekcija podataka za kalibrar.ionu krivu je veoms zno!ajna i mo~e biti
poverena 58010 Heima koja imajo potrebno znanje i70 te oblasti.
3
340' -
7 PRECIZNOST
7.1 Oprema koja se koristi prema zahtevima ove metode mora zadovoljiti zahtevepreciznosti iz ovog standarda.
7.2 Preciznost sistema se odrednje Iz nagibn knllhrnclone krlve i standardne de-vijacije intenzltete zracenja Izralonog u Impulsima po minutu:
aP<ii -
S(1)
gde je:P -
preciznost,
a - standardna devijacija, u impulsima po minutu,
S - nagib krive, kao razlika broja impulse u minuti
u kilogramima po kubnom metru.
7.3 Odredivanje nagiba kalibracione krive vr~i'se kod tacke 1,76 g/cm3 racunBto u
gramima.po kubnom centimetru za jeden minut.
Odredivanje stAndardne devijAcije vr~i se zn ]0 ponovljenih ocitavnnjn od kojih
svako traje nejmanj~ I min (instrument ne smA dn se pomera poale prvog ojitnva-nja) merenlh na materijalu koji ime zjpreminsku masu od 1,76 ~ 0,06 g/cm . Pre-
ciznost ne sme biti manje od 0,02 g/cm .
podeljenog zapreminskom masom
6 METODA A - METOnA RASJrANJA 7.RACF.NJA l~A7.An
Po ovoj metod i zracenj e se eml tllje 11 mat('r ij III kro7. snm\! :;j..S')VU povd Inu tako dadolazi do povratnog rns!pAnja jednog rlclA gAma-7.rnka ugJev::om zbog Komptonovog(Compton) efekta koji se rcglstruje (d('tektuje) pomo~u Gajger-Mllerovlh (Gnlger--Muller) cev!.
8.1 Aparat! i prIbor
8.1.1 Izvor gamA-7.rac"njA morA bit! 7.Atvoren u kapsulu a kApsula zapeca~ene.
8.1.2 D"t"ktor gllmll-zrnc"n.111 mo?e biti bilo kog odgovAraju~eg tipa.
8.1.3 Ur"daj za octtllvlln.1o 7.rllc"njn morn hiti odgovarajn~i instrument. Ohicno,urcdej ze ocitnvanjn se SAStOj! 00 visok~nnponskog !zvorA potrehnog ZA rcgistro-vAnje i nlskonnponskog 17.vorn zn nnpnjnnJe urcdnjn za oftitnvanjo j pomo~nih urn-dj Aj a.
8.}.I, Ku~l~t" nparnta - .I.:>.\'or gamn-?rncnnjn, ,1"I:"ktor gnmn-?rnc""ja, l1r",1nj 7,nocUAvAnj" ! l1r",'n.1 ?n sllaho"vanje I'1l"rgljom ,"orajll hltl sm"~t"nf
"kllcl~ta evr-
ste konstrllkdjn kojnlh "tit I 00 vlngn I pra~lnn.NAPOMENA - l7ovor gnmn-zracenja, rlI'tnktar za rl'glstrovanjl'. IIrndAj za oeltnvanjp I
ure,!aj 7.a snnhopvnnjP I'np.rgljom mogll bit! sml'~tnnl. oovoj".no 111 znjedno ! ob-jedlnjl'ni ~a "IIkll'arnlm Instrnm"ntom 7.a nrlrp,Uvanjn vln7.IIolltl.
8.2 Fotn1on zn znpremlnllku manu - svnk I Instrnment mora b.lti f;nabol'vI'n p.tnlonom(referentn! mntpr!ja1 poznate 7.nprpminske mase) u cllju provernvanja apreme 1 00-red~vanja ras!pnnja zrncenjA UnA7.aO, on hi Sf> IIsl.nnovili uslov!. ZII ponovljivollt.
8.3 Urcdaj 7.n prlpr"mll ler,,"n - rnVlln melnlna ploen, ravnjac iT!. orug! odgovara-jl1~i alAt.!. 70R ravnanjn mog" hitl I1potr('h1.i"n1dA se !7.ravnA mesto ispitfvanja dozahtevane glatkosti.
4
_341
8.4 Prlprr.ma
8.4.1 Pod~~avanje opreme prema etalonn mora biti uradeno na pocetku avakol radno,dana lIpotTebe kao i kada se u re7.u1tat mer'!nja slImnja.
8.4.2 Oprema mora da se stabilhuje prema IIputstvu prolzvodaclI.
8.4.3 Urade se najmRnje cetir! pnnovljena merenja od po nsjmanje 1 mln aa eta 10-nom. To je standardno proveravanje.
8.4.4 Aka je pro~ek ad cetirl ponovljena merenja van grsnica podrucje jednllcine(2), ponovi se proven premo t. 8.4.1. Aka sledeca proven zedovoljJ j"dnsCinu(2), opreme se moze 5motrat! prikladnom za ispitivanje. Ako sledeea proven) nezadovoljl jednacinu (2), kalihracija mora bJti proverena prema t. 6.2. Aka prove-ra podatnka za kalibrncionu krlvu pokllzp. ,Ia nema 7.nacajne promene u knllbracionojkrivoj, mora se ustanoviti novl broj 7.a etalon, No.Ako provera pokaze da ima 7.nacajnlh promena u kalibracionoj krivoj, ponovi se ka-libracija irultrumonta. .Vrednost 7.a oeltavanje kod prover" f.n~trnm"ntn odredn.le "P. po ohra~cu:
Ns = No ~ 1,96 4RO (2)
gde je:Ns - vrednost 7.S ocitavanje kod provere lnstrumenta na et810nll premo t. 8.4.3,No - vrf)dnost prethodno lIstllnovljenlh oeitavanja no etalonu (prosek ad 10 ponov-
lJenih ocitnvenJa).
8.5 Postupa.lt
8.5.1 Izabere se mesto gd.. ee llredaj u 'podciji 70a ispitivanje biti najmanje150 mm lIdaljon od bilo kod vertlkslnog objekta. .
8.5.2 PrJproms mesta ?n ispltivanje
8.5.2.1 Uklonl se svoki labov i poremeep.nl d~o ~~~~rijala kao I svakl drugl mote-rljal. kojl smeta da se povrslna moterijala J7oi~zi ispitivanju.NAPOtlENA - Kosina terenl1 mora da bude uzeta u obzir kod odredivanja dubine nli.
kojll ee instrument da bude postavljen. .
8.5.2.2 Pripremi se hori7.ontalnn povr~ins dovoljne velicine d8 se stavi instru-n,ent, vodeci ncuna ds povrSJ.na hude ravnn kako bi se obezbedio najbolji kontakti7.me,}n Instrumenta i matf'rijllh koji so;! isp.itllje.
8.5.2.3 ~I"dnprostor bm~dn instr~lm"nt,<J J matedjat/!. n.. sm.. hlti veei od 3 mm. Zaispunn lIdnbljenja U tlu koristl "I! prirodnn pra~ina ili finl pMllk.Povd in8 mesta ?oo ispJ.t.ivan.ln IT.rllVlla 5e pomocu krutn plneA i 11 drugim pogodnimalatom.NAPOtlF.NA - Namestanje instruments nil povrSinu matedj..l/!. koji se ispituje je
v~omn bitno zbog uspesnog odrp',livenja ?lIpreminske mRsn. Optimaln! uslovi 1\11potpun kontnkt bmedu Jnstrumentn 1 nJ/lterlJIlIa koji 11.9 ispJ.t.lJje. Ovo nije mn-
gue'! postlel u "vIm slucaJnv.fmn,A 7.11 poprAvku povnUn<I l<orJRti II~ pnsok illslican mlltnrijal kads je ispuna potrebna rll.di korektlJre povr!in8. Debljina is-pune ne bi trebalo dn je veca od 3 mm' a ukupna povrSJnll. koja jo popravlj<!naispllnom ne bi smeIa do preIazi 10 ~ od povdino dllft instrumenta. Ds bi III! zo-dovoljili ovi uslovi moze bit! potrebno da S8 instrument nokoliko puta preme-st!.
. .
5
342 -
8.5.3 Odredivnnje
8.5.3.1 Postavi se instrument na mesto ispitivnnja.
8.5.3.2 Svi drugi rodlonktJvnJ i7ovori mornju se dr7.ati dalje od instrumenta da bi
se izbogli uticaji na merenjo.
8.5.3.3 Stabilizuje se instrument u zavisnosti od zahteva merenja.
8.5.3.4 Uradi se jedno i]i vi~e ocitavonjo.
~!erenje kod ocitavanja mora d8 traje najmanje 1 min.
8.5.3.5 Koristeci kalibracione krive koje su prethodno utvrdene odredi se nn licu
mesta zapreminska mas a u vlaznom stanju.
9 METODA B - METODA DIREKTNOG PROIA?A 1.RACENJA
9.1 Aparati i pribor
Oprema z& metodu direktnog prolaza zracenjs s8~toji se iz delov& ciji tacn! de-
talji konstrukcije mogu biti razlici,tI, ali 7.ahtevi iz t. 8.1 moraju bit! ispu-
njeni uz dodatak sledecih:
9.1.1 SODdn. izvor gnma-7oraka iH detektor sme!iteni /lU u lIondn kojn so stnvlja
u prethodno prlpremljenu bu!iotinu u matnrijn\ koji /Ie ispituje. Sonde trobn da
budu oznacene sn prirastom od 50 mm zo ogl('de 50, ispitnlm dubJnamo od 50 mm do
300 ~m. Sonde moraju d& budu tako napravljene da kod rucnog rukovanja ~a o7onacene
zel ;"'-:0 dubine drzanje bude bezbedno 11 po7oiciji prema dubin!.
9.1. 2 Ku.:Jiitn npoTot11re - i7ovor gnma-7oraka. ur"d6j 700 r"glstrovanje,uredoj zoocitavanje i uredaj 70asnabdevanjeenergijom moraju biti sme~teni u kuciiite cvr-ste konstrukcije koje ih ~titi od vlage i pra~Jne.
.
9.1. 3 PrJpromn buiiotine - prJpremn bn!iotina jl' uob1cajena prJprema terena nn me-
stu ispitivanja.
9.1.4 Urodnj 7.0 57:1:'l\dubuiiotinn - svrdlo.1Ii.klIn za Jzradl1husotins moraju dnimaju precnlk lsti ili malo ve.:i od sonde aU ne za viSe od 3 mm od precnlkll son-de.
9.2 PrJproml\
9.2.1 Podeiinvnnje oprt'me promn "t,qlonn mo!'1J .bl t! nrllc1l>.no na pocotku sV/lkog rnclnogdana kno i knell! se 11rezultat merenja snmnjn.
9.2.2 Opremn morl! da se s tnh11170nje proma npntl< tvu prol zvodAcn.
9.2.3 Urado 5e nlljmnnje crtirl ponov\jl'no morl'njn od po najmnnje \ mln nn rtAlonnkoji dnje prol7.vod/lc SA sondom kno !ito orlr",tujl' pro.lzvodoc. To .It'. IOtnn,IArdno pro-veravanje.
9.2.4 Dalji tok prJpreme opreme odvija na isti nacin kao u t. 8.4.
9.3 Poatupok.
9.3.1 POlOtnpnk zn prfprl'mn ml'sln !5plt.fI'nn.ln l70vndl !OI"kilo iOto IOtOJ! n t. ".5.1 I..t. 8.5.2.
6
343
9.3.1.1 Na pripremljenom mestu ze ispitivenje, preme t. 9;3.1 uradi se buiotineupravno ne teren vodeci racuna da budu zedovoljeni us lovi iz t.9. 1. 3.
Buiotina mora de bude tekve dubine i revnosti de stev1jenje sonde u bulotinu ne
prouzrokuje naginjanje instruments.
9.4 Odredivanje
9.4.1 Nagne se instrument i izvuce sonda u polozej koj i se zahteve dubinom bpi-
tivanja.
9.4.2 Stavi se sonda u busotinu.
9.4.3 Postavi se instrument i okrene oko Ronde tamo-amo.
9.4.4 Pa?ljivo se gurne instrument u smeru tako da sonda bude \I direktnom dc-diru
sa zidovima busotine..
9.4.5 Svi drugi radioaktivni izvori morajll se dr~ati dslje od inatrumnnts da bi
se izbegli njihovi utiesji na merenjR..
9.4.6 Stabilizuje se instrument \Izevisnosti ad zohtnva merenje.
9.4.7 Ursdi se jedno ili vise ocitavanje.
tlerenje kod ocitavanja mora de lreJe najmenJo 1 min.
9.4.8 Koristeci kalibrecione krive koje su pr~thodno utvrdene odredi se na lieu
meste zapreminska moso Ii V).~ om ,stanju.
10 HF.TOOA C - METODA HF.~F.HJAZRACF.NJA PREKO SJDJA VAZOUTIA
.10.1 Aparati i pribor
Oprema za ova ispitivenje ista je keo i u t. 8.2 i t. 9.1.
10.1.1 Stalnk
Stolsk omogllcava da so stalno odr?ovn optimalni Rloj va?dllha iMad mntAdjalo ko-ji se iRpituje i instrumenta. Stalak moril biti tako pro.lektoi/l1O (napravljen) da
obezbedllje optimalnu visinu instrllmenta kao i da ne pokriva donju povrs!.nu instru-
~enta. Na sliei I prika?an je jedan tip stalka.J .
'~ -~SHke I
NAPOMKNA-
Stalak prikazan lie slici I nije jed!n! koji zadovnljava. Mole de se
primpn! bilo koji stalek koj! obezhedlljo optimalnu villinu sloja vazduha i koji
ne pokrive donju povrSinll inRtrnmente.
10.1.2 Kalibraciona kdva i optimaln/l visina s]ojll vazdnha moreju biti odredeneza svak! instrument koji so upotrebljava i moraju biti r.esto proveravane.
7
34~, .
';IO.2,Odre4ivanJo opti~aInog RIoja va7~uha
Zn odredivenj" optime1nog eloja v~zduh8 post';Jlek jo sledocH:
10.2.1 Kori5te St! tri ili vise mRterijaln ne kojima se vriiodredivenje. Ovi ma-terijdi mosu biti ili blokovl (t. 6.1.1.1) ill pripnmljt!M posudo (t. 6.1.1.2)11 i povrUnnr.biJnnos t Iii ili ngreSl\tll pomnilnnos sa ?oemljom (t. 6.1. 1. 3). ZnJlro-minska m85a matedjalR na izebranim povriinoma mora bit! razlicitIJ ., okvlrll OJlIIII-SR u kome se nalezi zapreminsks mnso'msterijsla koji Cft biti ispitan.
I
10.2.2 Polozi 5e instrument nn mlleto koJe se ispituje. Instrument se osloni nRblokove koj! IIUnamesteni na kujnJe ivict! instrllmentIJ tllko dll ne ?ook1enjeju pro-stor bmedu donj" povdineinstrumenta J povdino kojase bpituje.
10.2.3 Urade se dva'jednomJnutna ocitevanja broja impuille u .inlltii odredi IIred-nje oCitavanje. .
10.2.4 Dodaju se dodstni blokov! Hi 1If! lIemo poveee vuduini sloj Zll 6,3 mID iponovo izvrse dva. dodatna'jednom!nutne ocitllvanja.
10.2.5 Nastavi se sa pov~canjem sloja vozduhe ?oa 6,3 mm i vrse dodatna ocitevanjazo avaki tako dobljllnisloj Vllzrtllha promn t. 10.2., ftV" dok
""IImnnjuJII broj im-
pulsa sa povecanjem visino.
10.2.6 U koordinlltni sistem sde je nn ordfnlltu nllne..en broj b'p"lsa 11minuti a naIIpscisu viaina sloja vazduha. u mil Imetrima, lIr.rta sekriva na oSnovu dobij'tn.lhtacaka"Visina sloja vezduha odreduje se na 6snovu makeimuma krivo.
10.2.7 Ponov! se postupek dat u.t. 10.2.2 do t. 10.2.6 za dv" ili vise povrs!nssa materijellme razllcitih zapreminskih masa i zabel.Joi makeimum eloja vazduhll zssvaki mnterija1.
10.2.8 Odredi SIS prosecna visina sloja vazduhn za sve povriine. Ovako odredena. visina sloja vazduha zovc- ~~ optimalnom visinom sloja vazduha. Ove optimalnn vi-
sina sIoja vezduha kQrts' '. :'e ze od::edivanje kelibrecione krive Z8 OV\\ m.toliu kltoi za sve mlSCenja zepremillskih mas a ovom metodom.
10.3 Priprema
10.3.1 Podesavanje opreme preme etalonu mora bit! urodeno na pocetku 8vakog red-nog dana kao i keda se u rezultat morenje fmmnjlt.
10.3.2 Oprame mora da se stabilizuje premll UP\\t5tVU probvodaca.
10.3.3 Urado S8 nejmanje cetiei ponovljena merenja od po najmanje I min 8a etelo-nom. To je stendardno proveravr.nje.
10.3.4 Dalji tok pripreme opreme odviJs so nn isti nec!n kao' u t. 8.4.
10.4 Postupek
Postupak Zll pdpremu mesta ispitivanjaizvodi s.e keo ito je opisano u t. 8.5.1 it. 8.5.2.
10.5 Odredivanjo
10.5.1 Poetavi se instrument na mesto illpitivanja.
10.5.2 5vi drugi radioektivni i7.vori moreju so dezati dalje od instrumenta da bisa izbegli njlhov! uticaji na merenje.
8
:14c
10.5.3 Stabi1izuje se instrument u zavisnosti od zahteva merenja.
10.5.4 Uradi se jedno ili viSe ocitavanja sa instrumentom koj i je pr-iljub1j(!" '.(]
tlo koje se ispituje. Merenje kod svakog ocitavanja mora trajati najmanje 1 I'1J[I.
10.5.5 Postavi se sta1ak sa doteranom optimalnom visinom aloja vazduha na is'"mesto na kome je izvrseno ocitavanje prema t. 10.5.4.
10.5.6 Na tako postavljen sta1ak postavi se instrument i uradi isti broj ocitl1V'I'
nja kso i u t. 10.5.4.
10.5.7 Odredi se odnos dobijen deljenjem broja impulsa u minuti prema t. 10.5j
brojem impulsa u mlnuti prems t. 10.~.4.
10.5.8 Odredi se zaprerninska masa u v1aznom stanju "in-sito" primenom preth,,'I..)
pripremljene kalibrscione krive.
NAPOMENA - Ovsj odnos moze biti odreden deljenjem broja impulsa u minuti dobij~'
nog prema metodi A brojem impullos u minuti dobijenim proma metodi C ili obn.,"
to. Za bilo koji odnoB morsju se koristiti odgovsrojuce kalibracione krive.
Zabranjeno prettampavanje (sve yule umnotavanja)Na osnoyu miUjenja Rppuhlitkog sekrelarijala za kulturu SRSrhije br. 413-81114-02 od 4.11 1914.. ne plata se porez na pror,ol
. ttampa Savunl lIvod za slandardtzaclju - Be<>grad .
9
Vnla Iia po grupama
OdredivanjeGline I Gllnovltl Glinovill
graniee ill iiipraline pralina.1I prRlinasli
pcsak Iljunak
Odredivanje graniee teeenja 500 g lki 2 kk
Odredlvanje granlee plastieno.-
Ii 50g 100 g 200g
Odredivanje graniee skupljanja 500g 800g 1,5 kg
346' Ukupno atranD 10
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA DEUMICNO OBAVE-
ZNOM PRIMENOM
od 1980'()7-3O
JUSU.Bl.020
1980.
Pravilnik br. 31-8468/1 od 1980-05-08; Slulbeniliat SFRJ, br. 29/80.
Geomellanleka iapitivanja
ODREDfY ANJE KONZISTENClJE TLA
Aterbe'love granlee
Testing of soils. Determimtion of A tterberg Jim ill
Ovai standard Ie nastao revizi/oll! standarda JUS U.Bl.020 iz 1 968. godine.
Predrnet stnodarda
1.1 Ovlm standardom Ie utvrduje natin za odredivanje graniea Iwnzisteneije tla poznatih kao Alerbergove
(Allerberg> graniee.
Aterbergove graniee su: granlee tetenja, granice plasUtnosti I graniee skupljanja.1.2
2 Defmicije
Granica teeenja (wL> - sadrtaj vode u kohereotnom tlu, prikazan kao procenal mase polpuno .lIvogtla, pri kojem sllno7.rnl malerijal ill kololdl tla pre laze Iz plnstltnog u tekute konzislellhmslanje.
Granica plasllenosti (w p> - sadrtaj vode u Iloherelltnom tlu. prikazan kao procellal mase polpullosuvog tla, pri kojem sitnozrni malerijal ill koloidi lIa prelaze iz plasUellog u polutvrslo konzlstcnlno
slanje.
Granica akupljanja (w.> - sadr1aj vode u k\lherenlnOiii1lu, prlkazan kao procenal mase polpuno suvogtla, prl kojem sitnozrni materijal ili koloidi lIa prelaze Iz polutvrstog u tvnto konzistentno stanje,
odnosno u stanje u kojem pri daljem gubitku vode usled sulenja uzorak lIa ne menja svoju zapremblu.
3 Narnena
Rezullati odrellivanja Alerbergovlh granie. korisle Ie za klaslflkaclju sitnozrnog I kololdnog koherenlnoglIa, oeenu konzistentnog stanja i kao p~motnl podatak prl ocenl druglh flziekih I mehanltklh svojslava
lIa.
4 Velicina uzorka tla za ispitivanje
Za odredlvanje Alerbergov!h grallica polrehna kolleina malerijala II. data je u t.belil.
Tabala 1
n izdanJe SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACUU
StrAnn 2JUS U.III.020 347
5 Odredivanje granica tecenja, WL (Liquid limit)
Pribor za ispitivanje5.1
Osnovni pribor, varijan.la I
- Kazagrandeov (Casagrande) aparat eiJe su mere prlkazuno no sllel 1: sud mora bltlluadon od moslngo
I poliran sa unutrun]e strano, 0 podloga na ko]u sud pado mora bill Izradena od tvrde gumo Iii obo,lilo;
- noi za pravljenje ilebovo eije su mere prikazon. na slid 2;
- mcrae visine pada roelice.
Osnovni pribor, varijanta II
- laboratorijski statieki penetrometar, koji Ie sasloji od !iljka u obliku slo!ca visine od 35 10m I vr!nogugla koji it,nosi 30 :t I.; Iiljak je Izraden od nClUajuteg telika, 0 povrlin. moro blli glo!ko Ispolir.na;
masa !iljka s vodicom mora iznositi 80,00 :to0,05 g: !iljllk jCJI.tvrlten pomotu urcdaja za koeenje na
nosaeu slalka lako da njego.o osovina sa b.7.0m st.lka eini ugao od 90.: pomocu automatskog illmehaniekog uredaJa za koeenje omogutu]e Ie !iljku da slobodno pada; duhlna prodiranja IIIJka meri
Ie konlparalorom;
- metalni sud s unulraSnjim preenikom od 55 mill i duhine od 40 mm, eije su ivice parolelne s bazom;
- melalna ploeica debljine od 1,75 :1:0,1 mm'sa rupieom preenikh od 1,5 :1:0,02 10m za konlroluIsprllvnosli IlIjkll; ullsnul u rupl~u Ilijak se moro ollCIIIIpovlae.nj.m dlano po 1,loelel.
Pomotni pribor
- ravna staklena ploea mera 500 nlm X 500 nlln X 10 nlll1;
-' 2 pljosnala nola (palele), duline oltrlce od 200 nllll ~tirlne od 30111111;
- plitki sud pr.enika od 1SOmm;
- pribor za ispilivanje sadrtaja vlatnosti prema standardu JUS U.B 1-012:
:- boea za deslilisanu vodu kapaeilela od II;
- hermetieki zalvoren rezervoar od nerdajueeg malerijala;
- metalni lenjlr;
- silo sa otvorom okaea ad 0,5 mm.
27 0.5
V')a~"40,
~....
"V')Q.
'!-,
~
/50 1.30
Slika 1
! H~T~''''
JUS U.D 1.020 StIRn. 3
t.:;) ~,~ 1-,
~~'
,
""52.
25 L~J50
a!O,2S
~!~~fLSlika 2
5.2 Pripn-.mo uzorko
Odredivanje granica te~enja moZe se ohaviti na osu!enim i sltno usill!jenim uzorcima, kao i na uzorcima
u njihovom prirod'JOm slanju. Org:lI1ska tla polrebno je ispil;voti lskljuelvo u prirodnoll1 slonju. V
slu~oJu da Ie su!cnje provodi u su!nicl, lemperalura su!cnju ne sme preelt 60°C.Ako se ispitiV8nje ve!i n8 osu!enhll uzorcill1a, u slobodnom prosto~u iii u lulnlet, uzord SOmora]u usitn;.
Ii u avanu na podlozi od lvede gume gumenim eeki~em (videti sllku 3) iii lIeklm drughn priborom kojim
sc osnovne strukturne ~stice ne~e razoriU.
30 150
C>~'Q
.-C>.C'If1
min 15
SlikaJ
Iz uzorka tla izdvoje se zena koJa ne prolaze kroz sito (D,S mm). Procenat mase materijala kojl ne prolazi
keoz sito unosi se u zapisnik. Vzorku od 200 g dodaje se 15 do 20 m! deslillsane vode I posle mehnja od
5 do 20 minuta (z., malerijal ve~e plastl~lIosli du1.e vreme) Ilovljo Ie II herll1etl~ki 1.alvoren rezervoar.
Clinoviti materijali ostoju u rezervooru najmonje 24 h ~ime se osigurava izjednaeenosl sadrtaja vode u tlu
u celom uzorku. Posle 24 h uzorak se mora mehti od to do 40 minula. Zatim se uzorku dodajeposlepeno J do 3 ml destilisane vode I mes. dok se ne postigne uljeno konzistentno stanje tla za
Ispilivanje. Ako se radl sa Kazagrandeovhn 8paratom, prvim Ispillv8njem se posUte konzistentno starJjeko.je odgovara broju od 15 udaraca. Pd upolrebi laboratorijskog staliekog penelrometra prvO lspitivanje poei.
nje s uzorkom lIa eije konzislentno stanje odgovara dubini prodlranja liijka od 15 mm.
5.3
5.3.1
Ispit;vallje Kazagrandeov;m aporatom
Princip odredivanja
Na uzorku koherenlnog tla odredi se sadrlaj vode prl kojem se tleb napravljen specijalnlm nolem u
materijalu spremlj~noll1 u sudu KazagnilJdeovog '-apnrata zatvori na dutini od 12 do 13 mm posle
25 padova suda s visine od 10 m:n na elasti~nu podlogu (sUka 4).
Sllann 4 JUS U.81.020 349
~ ~0) b)
Uzorak tlapre pada/lja
Uzorak tlaposle padanja
Slika 4
5.3.2 Na~ln odredivanja
Pribor pro ispllivanja mora bili pOIpUno ~Ist I suv, a sud mora slobodno padali i ne Sme Imali mogu~nosthorizonlalnog pomeranja.PrJpremljella masa lIzorka tla se pomo~u pljosnalog nola unese u sud uparata, tako du lIa sredllli suds
uzorak bude debljine od 1,0 em.l.ltm se prortlisanimlIolem lIrde }Jen lIpr"vno
""dllo slida I uprayno na OSOVllllloko koje rotlra slid.
Sirlnllleba u unu Iznos! 2,0 nlln. Kada so vrh nolo uSled,h"banja po~le dllgotrajne ullOtrebe prollrl, lIolseizbaelljeIzupotrebe .
Okretanjem ru~iee hrzillom od 2 okrelaja u sekundu registruje se broj padallja suda u trellutku kada so
lleb zalvorio lIa dll1.ini.od 12 do 13 nlill.Iz zOlle gde se lleb zatvorio uzme se 20 do 30 g ma50 ispillvallog malerljala i odredi sadrtaj vode(standard JUS u.n 1.012).
.
Ukoliko lIolem nije mogu~e urezali lleb, ulvrduje se u zapisniku d. Ispitivano tlo lIije plasli~no.
Ako uzorak, umeslo d. te~e pri ispilivanju, kllzi po dnu slid., Ispitiv'lIje se pon.vij.. AIm 50i pri pOllovlje-
nOm ispitivanju javlja ista pojava, u zapisnik so unosi napoinella da nije mogu~e ispitati granieu teeellja. .
5.3.3
5.3.3.1
Prikaz.iv.nje rezultata
Metode sa tri ta~ke
POSlupak opisan u t. 5.3.2 ponavlj. se 3 do 5 pula.
Rezult.ti se uno5O u dij"gram u ~ijel11koordillatllo'11sistemu se na .pseisu n.nosi u logarltamskoj podelibroj ud.rae. sud., a
"'ordlnatu s.drl.j vode u proeenlim. u lilleaenoj razmeri. Spajalljem ta~aka dobija
50 prava linij", Presek prave linije so ordinatom kojti odgovara "roju od 25 udaraea daje s.drlaj vode IIprocenlima koji odgovar. granici te~enja (wL)'Broj udaraea suua mora da bude iZl11edu15 i 35.
Nulno je da najmanje 3 ta~ke 1ele na istoj pravoj s tim da odstupanje od pravea mole bili :I:1 % sadrlajavode.
5.3.3.2 Priblillla meloda s jednol11 ta~kom'
Uzorak tla pripremi se tako do primi konzistelltno slanje koje odgovara broju udaraca suda II rasponu od20 do 30. Izvode 50 dva Ispilivanja s uzorkom tla iSlog sadrlaja vode. Ukoliko 50 Iz dva Ispilivallja oedobije isli broj udaraca, dobije so isti broj udaraea, pripremanje uzorka so ponavUa.
Granica tc~ellja se odredllje lako !Io sc sadr!aj vode u proeenlima za dobivcni broj udaraea pOl11l1o!i
odgovarajuciOlkorekcionil11faklorom kojije dat u tabeli 2:
WL =W .kr
*Odredbe l 5.3.3.2 ni,u aba",,_ne
Brojudaraca Faklor (kr)
20 0,974
21 0,979
22 0,985
23 0,990
24 0,995
25 1,000
26 1,005
27 1,009
28 1,014
29 1,018
30 1,022
350
5.4
5.4.1
Tabela 2
JUS 1).81.020 Slro"D 5
Ova mctoda jc manje taena, ali vrlo brza i mok se korislili u slueajevlma kada nlsu potrehnl tnenipudacl.
Ne preporueuje se da se korlsti ova meloda za tla s visokom granicom leeenja, a 110sa WL~ 120 % ne
mote se ispitati ovom metodom.
hpitivanje laboratorijskim statiekim penetrometrom
Prlncip odre4ivanja
Na uzorku tla odredi se sadr!aj vode pri kojem konus penelrometra taCno odre4enih dimenzija i mase(vldi 1.5.1, varijanta II) u vrem~skom trojanju od 5:t I sekund prodrc u u7.orak LIa do dubinc od
2Omm.
NaCln odrellivonja
Uzorak lIa pripremljen l1a naCin oplsan.1J t. 5.2 stavl se u metalnu posudu I Izravna povrSina melaillimJenjirom. P~Iugradnji u uzorku ne smeju ostati mehuri~i vazduha.
KOllus pcnelrometra, koji 50 prethodno mora dobro oCisliti i osuSiti, spusli so do povrSil1e lIa i zokoCI
tako da vrh konusa utone u 110 do dubine od 0,1 mm. Laganlm pomlcanjem posude vrh konusa ~e
ostavljali jedva prime tan trag na povrSini lia.
Konus se lad a patljivo osloba4a I puSta da tone u lio za vreme od 5 :t I sekund IlBdo se zukoCI. Dubinaprodlranja konusa je razllka Izme4u poCetnog palot.aja i polO1.ojoposle 5 :t I sekund prodlronj.. Razllka
se oCitava s taCnoltu od 0,1 mm pOInO~Ukomparalora. .
U dnu konusnog udubljenja nastalog u uzorku lia pei prodiranj\! liljka uzlma so oko 20g lia I u njemu se
odredi sadr!aj vode u procentima.
Na pripremljenom uzorku istog sadr!aja vode vrle 50 dva Ispillvanja 1ako je razlika:
a) manja od 0,5 mm, ispltivanje zadovoljava.
b) izme4u 0,5 i 1,0 mm, polrebno je IzvrSill1 tre~e ispilivanje,c) w~a od 1,0 mm, mora se pelpremiti novi uzorak I ponovltl ispitivanje.
Ispitivanje se vrll na 4 uzorka s razllCltlm sadr!qjem vode, Konzistentno stanjo IspltlvanUI uzoraka mOrl od.
govaratl dubini prodleanja konusa od 15 do 25 nlln.
Prlkazivanje rezultata
Rezultali Ispllivanja 50 unose u dljagram, u kojem se u koordll1otnom slstemu u lIncarnlm merama nDapsdsu nanose vrednosti dubine prodirDnja konusa penetrometra, a nD ordinatu sadr!aj vode za
odgovor.ju~u dubblu prodlronja.
5.4.2
5.4.3
Rlrnlln 6 JIIR lJ.III.020 351
Kroz dobivene 4 lacke povlaci se prava linija cijl presck sa ordinatom koja odgovara dublnl prodiranjakonusa penetrometra od 20 mm odreduje sadr1.aj vode u procentima kojl je ujedno I granlea tecenja
(wL)'Ispitivanje zadovoijava ako najmanje trl tacke lelo nl istoj pravoj IIniji sa odstuplnjem od :t 1
'"sadrtaJa vo-
de u odnosu na tu pravu. .
6 Odredivanje granice plasticnosti, w p (Plastic limit)
Princip odredivanja6.1
6.2
Na .uzorku koherenlnog tia odreduje se sadr1.aj vode pri kojem valjak precnlka od 3 mm dobijenvaijanjcmna nacln prika7.an u l. 6.3 pocinje d. dohij. pukotinlee.
Pribor za ispitivaoje
6.3
Za odrec1ivanJe graniee plasticnosli tla polrehan je slede~1 prihor.
- ravna staklena ploca, mera 500 mm X 500 nllll X 10 nlln,
- 2 pljosnala nota dutine od 200 mm I Cirineod 30 nllll,
- plilka posud. precnika od I SO mm,
- oprelilaza odredlv"njesudr1..j.vode u lIu,- melalna tiea precolka od 3 mml dutine od 10 em,
- boea s destilisanom vodom (oko II).
Nacin odreilivanja
6.4
.Uzorak od oko SO g pripremi se kao Clo je navedeno u l. 5.2. Od (nlpremljene mase gnjecenjem se
formira kugla, koja so valjanjem na staklenoj ploci ohUkuje u valjak precnika od oka 6 mm. Pr1tiskuju~ivaljak Istom jaclnom pomo~u diana ruke valjak se roUra napred -nalragS do 10 pula (za gl1ne vlsoke
plasUcnosli 10 do IS puta) dok ne posligne precnlk od 3 mm. Kada se na valjku pojave pukotinlee,
odrec1uje se sadrtaj vode. Ako so pukoliniee ne pojave, uzorak so nanovo gnjeci u loptu I ponavlja se
postupak sve do Irenulka pojave pukoUniea. Ispilan\ sadrtaj vode je graniea plaslicnosU (w ). Dehijlnapvaljka kOntroUee se uporec1enjem sa metal nom tieom precnika od 3 mm.
Prikazivanje rezultata
Granica plaslicnosli ispiluje so na najnHulje ~~a uzorka, a. kao rezultat uzlma so prosek. Dozvoljena
razllka izmeilu pojedinaenih rezu1tata ne sme da prelazl vrednost od 1%. U protivnom, ponavlja seposlupak pripreme uzorka i ispitivanje.
7 lndeksi plasticnosti, konzistencije i tecenja
7.1 .' ~'. .
Indeks plastienosti je razlika izmcdu vlatnosti na graniei tceenja (wL)j na granie! plasticnosti (w p):
Ip=WL-Wp
7.2 Indeks konzistenelje je odnos jzmcdu razli~e vlatnosti prl granlellecenja (wL) Illrirodne vlatnoltl (wo) I
Indeksa plastienosti:
I=WL-Woc Ip
7.3 Indeks lceenja je odnos jzmcc1u razUke prirodne vlatnosti (wo) i vlatnosti uzorka na granici plastlenOltl(wp) j razlike vlatnosti tla pri graniei tecenja wI i granici plasticnosti:
I =Wo - wp
L wL - wp
70
60 W"SO~I
..t;50 I
III W ,,35 I
§ 40 II
I
I~II/)
I~30 IQ.I I
'"Tlabez I MH
~20 kohezijeo CL II
(OH)"tJ
Ic::
/'11 I .
......
10
0 ~1i(~I)
.1-.10 20 30 1.0 50 60 70 80 90 100
granica tecenja --...
352 JUS U.Dl.020 Slronl 7
8t
Klasifikacija koherentnog tla po Aterbergovim granicama plasticnosti
Vrednosli vl.lnosli koje odgovarujll granicl leeenja (wL) nano,", oe n" "psclsn. a vrednoollindeko.plaslienosli nanosc se na ordinalu u dijagramu plasllfnosli, kojl je prlkuan na slid 5.
Taeka preseka svojim mcstom definisate polol.aj ispilivanag lia n klasifikacionom sistemu.
U slueaju da je mcsto taeke na granienoj liniji zona, odnosno na udaljenosll od I % od granienih lin1ja,lio se tad a derinl!c kao granieni slufaj (npr. glln. Irednje do visoke plaslifnosli) I prikuuje Ie limbolima
u obliku razlomka (npr. CI/CIl).
Silk. 5
Na slicije:
CL - anorganskaglina niske plastifnostiCI - anorganskn gllna sred nje plnstlfnosll
CII - IInorganskn glinn vlsoke ploslienooU
ML(OL) - prnllna niske plastifnosli (orgnnske gllne nlske pl.sllenostl)MI(OI) - prallna srednje plastienosti (organske gllne srednje plallienostl)MIl(OH)- pralina visoke plastienosti (organske gllne visoke ploslienostl)
9 Odredivanje granice skupljanja, Ws
Princip odreilivanja9.1
Uzorak kojl je prlpremljen kao Ita je prikazano u t. 5.2 stavlja so u kon7.Istenlno Itnn]e koJe odgovar.granici teeenja (wL) u poscban kalup I osuli. 11. Izmerenlh masa vlatnog I suvag uzorka t\a i.
odgovarajutih zapremina raeuna se granka skupljanja.
Sir... 8 J~ U.D1.020
9.2
3153
Pribor Z8 ispitivn'lie
Granla skupljanja odrcduje Ie sledeflm priborom:
a) Z8 metodu mere'lia volumetrijskOl skupljanja (videti sliku 6):
- posuda Z8lutenje preenika od 1SOmm,
- krufnl poreulansld Iud I ravnim dnom preenlka od SO nun I dubule od 12 nun,
- lulniea I termostatom, sa konstantnom temperaturom od oko + 60 . C,
- eelleni lenjlr dutJne od 1SOmm,- slaldena ella preenika od 60 mm I villne od 30 mm, elja je 80rnja Ivlca paralelna II dnom,
- stlklena ploea I tri metalna valjeita, kao Ito je prlkaZlino na lliel,
- graduilana meRZlUaod 2S mil mOluatoftu oeltavanja od 0,2 mi.
- boca I destililanom vodom.
- vaga I 010tlj~vo~u od 0,1 g,
- staldenl eala puna 1Ite,
- silikonsk. mast;b) ZIImetodu merenja linearnog IteZllnjl:
- kalup od maingl (videti sliku 7).
- pljolnlti tupl not, du,Jne oltrice od 100 nun i lirlne od 20 mm,
- poludl ZIIIUlcnje preenika od 1SOmm.
- sulnlea s termostltom. s konstantnom temperaturom od oko + 60 . C,
- preeizni mcrae dutinc I taenolfu oeitavanja od 0,2 mm,
- sllikonska mast,- boca I deslilisanom vodom.
DZ,". '14m",
ei~--:-
l..
:1/,f1.0
t "~~-t~,.....
1 3
Na lliei je:
1 - posuda za isparavanje ~ 1SOmm
2 - istimutl tiva
3 - tiva
4 - suvi uzorak tia
a) - tio pre skupljanja
bj - tJo posle skupljanja
p;},::::: :;;::;8 ~::~i.>..,..g
b)aJ
SJika6
354
, Pripremauzoraka
9ko 150 g materijala se osuSi i usitni kao 110je oplsano u t. 5.2, a zatlm Ie proseje kroz slto I otvorom
okaca preenlka od 0,5 mm. Tako prosejanom malerljalu Ie doda dellililana voda dok uzorak ne pOllallekonnstentan, pri eemu vlatoost uzorka odgovara granlel teeenja (wI;) IIIje malo veea.
Metoda merenja volumetrijskog skupljanja
'Pollupak
Pripremljenl uzorak slavlja se poslepeno u porculanski sud koj! se prelhodno premn2.e tankim filrnolll
sUikonske masU. Mali de!ovl uzorkn stnvljnju Ie u .redinuluda Iinganim udornnjem luda 0 podlogu, kojaje prekrivena fillrir'papirom, pulta Ie da uzorak teee do Ivlce suda. Tim postupkorn i.kljueuje se
moguenost zaostajanja mehurlea vazduha u uzorku. Takav po.tupak so ponavlja dok se .ud ne Ispun\"
uzorkom, a zallm Ie ,eellenim lenjirom zagladl gomja povrllna uzorka I poravnn I gornjolO Ivlcom suda.
Rubovlluda 50 lada obrilu mokrom, pa IUV<):nkrpolll';-Napunjenilud Ie Izmerl (m I)' Zallm .e uzorak .n
sudom lull na + 60 °c do kon.lanlne ma50 I merl (ma). Olulcnl uzorak Ie pa21jlvo uklon!1 prazan sud
izmerl (m.). Prazan sud Ie zatim napunl2ivom I pomoeu menzure odredl zapremlna vl~2nog uzorka (V).
Zallm se sud sa 2ivom slavi u posudu za sulenje, u tivu Ie oprezno Ilav! osulenl uzorak I priUsneslaklenom ploeoll1 s Irl metalnavaljelea, ~ao 110Je prlkazano na Ilicl. Znpremlna Isllsnule tlve merl sepomGeu menzure i odredl zapremlna suvog uzorka (V
d)'
Proraeun
LL ~1==dJ
1'0
Slika 7
9.3
9.4
9.4.1
9.4.2
Granica &kupljanja se raeuna Iz izraza:
w. s w- V-VdX 100
'!lid
gde je:
W - vlatoost tIa,V - zapremina vlatoog tIa,
Vd- zapremina suvog Ila,.
md .. ma - m. - masa suvog lIa.Vlatnost tIa raeuna se iz,izraza:
w=m - md
X 100md
gdeje:
m" ml - mo - masa vlatoog tIa.
JUS U.Bl.010 Sill.. 9
I~-:"?'~
c:>"6
Strana 10 JUS U.Bl.020 355
9.59.5.1 .
Metoda merenja lineamog skupljanja
Postupak
Prlpremljeni uzorak stavlja 50 u kalup poznate zapremlne (sllka 7) ko]l]e pr~thodno premnan filmom
silikonske masti na Isli natin kao Ito]e oplsano u t. 9.4.1. Zatim se kalup s uzorkom lull do konstantne
mase I meri dutina uzorka poste SUlen]a. Ukollko Ie uzorak prl suJen]u lavl]e, mere se na]monja I naJvctodulina I uzima Ie arltmelitka sredina.
9.5.2 Proratun
Uneamo skupl]anje Ie luatava procentima potetne dutine uzorka I'fci sulenja I doblja se Iz izraza:
L =(I - dullna suvog uzorka ) X 100. potetna dullna uzorka
Zatim Ie koriltenjem poznate vrednosti lineamog skupljanja odredl zapremina suvog uzorka (Vd) Iz
izraza:
L.= 100 j(J - 100 -)Vd + 100
9.6
Granien skupljanjn se posle togn odredl koo Ito]e pokazano u t. 9.4.2.
Koefleijent skupljanja I zapreminski koeflegent skupljanja
9.6.1 Koefieljent skupl]anja je odnos mase (md) I zopremlne SIiVog tia:
mdR--Vd
9.6.2 Zapreminski koefleijent skupljanja odreauje se Izrazom:
,V.=(wo -w.). R
gdeje:
w0 - prirodnn vln?nost 110.
HI o,"oyv millie.ia Repuhlieko. ..kre'ariiall .. kuliUlU SR SrhUe hr. 413-81/14.02 ad 4. U 1974..e plaet .. por.. na prome'
Slamp. SaYnnl uvod ZI nandud(z.ciju - Deo&l'Id
356JUOOSLOVEliSKISTA.."IDARD
Ukupno strona 1. -, .....-.. -. ,
Gf!OmC!Mntcka is:pitivanjn tlaODRF.f)!VAN.TF. GRUPNOG INDF.KSA TLA
.JUSU.Bl.021
1993.1 , -----
OIaj .tadarel je objlYlj. 11"Sla!bcaoa I lib! SRJ"."". 7'l/t3.
Tost:Lng DE _lIs - Dnt"r-/nlltln" "r IlrnflP Intlnx or Rol1
PREDGOVOR
.
Ovaj standllrd je UrBdna Komlll'jll?on "tlln.IIlTIip. I~ ohlllllti ~ellijanih redova i gra-cSevinskog .tlll,
I nimMET 1 POnRul'~TF. PRIXF.;,,"F.
Ovim stnndardom utvrduje Sf< nncin i",rJlCllnllvnn.la "rupnog indeksil tla.
Grupni indeks tlll II" upotrp.bljn\'JI knn pomnenll vr..<1nollt kod klasifikacije tIa ilIesavine tla i agregata. ZII putI'V".
2 DEFINICTJA
3 IZRA~AVAN3E
Grupni indeks j~ funkcija ko1icln!> mnt~rljJlIII kojl rrola~1 kroz sito volicine ot-vora 0,074 !MI, grani.clI tect'njll f Innp\(1I1I 1'IIIIIticnnlltL
Grupn:!. i.ndeks tla izracunavlI"''' r,'''mn "1"d'l.:oj .I",dnsC1ni:
GI E 0,28 + 0,005/1 C . O,Olh rI
ado au a, b, rid koefic:!..Ip.ntl cfj!>"'"
~rp<1nnstl k~l\~uu 81l1de~imgranicam8:
8 .. 0a .. x - 35a = 40b = 00 .. x - 15b .. 40C .. 0c .. WI - 1.0
C .. 21i
d = 0d = IP - 10d = 20
gde je:xw-I~ -
ZG X < 35ZII 35 < x < 75Zo1 x :> 75za x < 15701115 < II: < 3~7./1 X ~ 3570/1W1 -: 40 "I.70a 40 ~ < F., . ~n ~
ZII WI> 60 -;
7.8 IP < 10 ':za 10 ~ < rp < 30 '\'.7.8 IP > 30 '\'.
procen~t frakcijp. kojl I'r~ln",1 krnzRlto vA1ic{nQ otvor.n 0,074 mm,g~4nica tecenja.
indeks p1asticnosti.
Grupni inr\...kR 5<1 Zl!Iokr.llltl,illj" I'"~ rol1.ihl i7.i r...n hrn.l.
I bdllJl jo'
DesJooljltorl: g~;lpn! :n~p.:(S.gr~r,ic~ 1.'t.r.J~. I.!"~r. rl~~t :,~,'~'i, II.', r.P<".h~nit~a i'pjtiYa~Ja
~"VF.7.Nr 7.IIVcm 7.1\ !;TI\NnARnT7.Ac:r.JU
-----
... -" ...--...---
, ..-...-..-
357
Gcomchanicka ispiliY~nJaODREDlVANJE PROMENE ZAPREMINE TLA
JUSU. Bl.OZZ
m.i"l.
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA OBAVBZNOMPIUMBNOMod I.VII.I""
t!
i'2
~~:I
i>:I
I>0;10.:J""..C'f.a
i~
I
I~
'3
5i!
.~'CI0
EQ
3.IIl
-RelenJe hr. 18.1449/1 od 5.111.1961; SI.lbeni lid S"JU 10/1"1.
Tes/ing of soils. De/ermina/ioll of soil volu/lle efrange
1 Predmet standarda.. .,.Ovaj Ilandard propisujc naein odredivanjo promene zaprcmine malerijala II..
2 Definicije
2.! Promena zaprernine je odnos razlike zapremine vlalno, I IUVO, uzorka rrerna masi ~Uvn!!uzorkau inlervalu od granice skupljanja do granice ZRliecnosli.
Graniea skupljanjaje onaj sadrlaj vode, pri kome malerijall!a prcslajc do smanjuje IVO)" "'I,:cmioukada se osu~i.
Granica zasicenosli je onaj saddaj vode, pri kome malerijailia preslaje da povccava svoju zal'leminupri dodavanju vode.
2.2
2.3
3 Namena
3.1 Rezullal odredivanja slul; za occnu pogodnosli molerijala lIa ZI1izradu ohjckala (n"sil"l. "'n"janihbrana i dr.).
Odredivanje promene zapremine po ovom slandardu ne daje pouzdane rczllllale 7.8-m~l ,iale lIasa vcCim proccnlom sagorljivih saslojaka prema JUS U.B1.024.
3.2
4 Princip odredivanja
Granica skupljjlnja odreduje se n~ uzorku geornclrijski prnvilnog oblik" vUltu"jemI 'II"CP"'"
7,01"
rcmine rre i pOlle IUlcnjR.
Graniea ZRsieenosli odredllje se neposredno posrnal.rnnjem ili posredno, 7.Avi..,o 0.1 grulli.., leeenja.
4.1
4.2
5 Oprema
Zn odredivnnje promene zRpremine slu'.i sledeca °rrema:
- oprema ZR odredivnnje vlll!nosii 1111premu.)US U.81'o12;
- cilindar sa isliskivaeem, prcCnika 2 do S em i visine 4 do 10 em;- mikromelar sa podeljcima od 0,01 mm;
- posuda za pripremu malerijala, zapremine oko 1 I;
- lopalica za mc1anje malerijala;
- boca-prskalica.
6 Nafin odrcdivanja
.6.1 Granic~ skupljanja
Malcrijal Ua se pripremi lako dn bude pribli1no ispod granice msieenosli i cilindar napll!'i.Prilikom punjenja cilindra Ireb:. obralili pal,nju da ne ostanu proslori ispunjcni vazduho, n, Polor.se uzorak izvadi iz: cilindra iSliskivaeem, slavi u petrijevu P05UU, iz:vaga i osu~i do k"ust~ntnc mase(mn). Zalim se Ilavi u eksikalor da se ohladi. Odrcdi Ie zapremina uzorka pre i pOlle'lulen)a (V i V0)'najbolje pomoeu mikromelrn, mcrenjem pre~nikl1 u dva prl1vca na lrl mellA (gore, dnle i u IOredini)i merenjem visine na pet mesla (Celiri ivicc unakrst i u Iredini).
V'kupno .uanl)
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUUI
1. obnoYiV.I970.
358 .
6.2'
Granlea zasleenostl
M'alerijal tlasepriprema na isll na~in kao za odredivanjegranieele~enja i valjanja prema JUS U.BI.020,slavi u staklenu posudu i poravnaJlornja povr~lna. Na ovu povrlinu se pusti da kaplje voda i posmatrase da Ii je materijal upija. Kada posle padn kapi vode povrllna ostane sjajna, uzorak je zasicen i onse izvaga (m.). Potom se uzorak osuli i odredl saddaj vode, odnosno graniea zasil!enosti (w.).Granica zasll!enosti odreduje se indireklno za razne mnlerijale pomoeu dijagrama, odnosno obrazaeakoji dnju grnnieu zasicen05li zavisno od graniee te~cnja.
7
7.1
Izrai!unavanje rezultata
Gnnlea skup'janj.
Apsolutnl sadr!aj vode (w.) na granici skupljanja, u %. izra~unava se po sledeeem obraseu:
w.-w.-~_Y 100mn
gde je:
w. = al'5olutlli sadrlaj vode pri kojoj se spravlja uzorak. u %;V .~ zapremina vininog uzorka, u em";
Vo = zapremina suv°l! uzorka, U em~:
mo = masa suvog uzorka. u g.
7.2'
Gnnlea za.lecno.1i
Apsoluilli sadr!:.j vode w, na granici zasiccnosli u (:. izra~unaYase po sledeeem obrascu:
w"~.-/~m'!.. IOO~
m.gde je:mo = mnsa suvog uzorka. u g.m. = masa zaslcenog uzorka, u g:
7.3 I)romena zapremine
Promena zapre".ine se izrn~unava po sledccem obraseu:
6 V" v.=-~! 100V
gde je:
V = zapremillll vllllnog ulOrkll, u em);V0 .: zllprcminn suvog uzorkll, u em).
- -Promcna 7.uprcminc m(\"c sc odrcdili i7. dijugrama (vidi sliku) koji se dohijll kadB se nB ordinaillu.osu lIallesc grnnicll skupljlllljU II %, 7.lIlim nallc,se IIgllO koji l>rcdstBvljll pravue promcnc zaprcminc, .i dllije se 1111(\nlillllill IlIIIICS..io~ IIrllllicR 7.lIsiccllns.i II ~:..Nil IIp,dsllnl nsi Ilnhljo ." IllIjvcce 1'1V, ",1"","(\ lllIJVCCIIpromena zaprcmllle. Oolllie promello l.8pre.millc dobijuju sc 111\al'SCisi. kada sc kao ordlnala lIallese apsolutni sadrlaj vodc u %, illja se gornjata~kll nallll.i 1111prRveu promcllc zuprcmine.UglI(\ « se .
"lIhlllIlVU il. slcdcceg obrusea:
m(telg«=--
V.gde je:
mn = !nasa ~UV()gu7.orku, u g;
V0 = zaprcmilla suvog ulorka, u em'.
Apsolulni sadrl.aj vodc (w.) se izra~ullavn iz sledcccg obrasea:
V-V.w.~w.+ 100mo
gde je: :
w.""
al'5olulni sadri.aj vodc nu gralliei skupljallja.V = zaprcmina vldnog uzorka, -u em3;
Vo = zapremina suvog uzorka, u em);
mo'""
masa suvog uzarka, u g.
u %:
359
:.: Orllll/clIZII
~
r
6'1..~'1OD
Pro- Ztl rom/".
ffWUAV
88.1
Odrec1ivanje Uneamog skupljanja uzorka
Iz odrec1ivanja promene zapremine mole Ie iua~unati I veli~na linearno, Ikupljanja po Iledct!emobrucu: . .
1... [I ~ . 100 ]100- - cot,", (w.-w.)+ 100
8.2
,de je:cot,
"'(w.- w.) - najva promena zapremine, A V, U %:
w. - apaolutni sadrfaj vode na ,raniei zasi"nolti, u %:w. - apaolutni..a~j vode na ,raniel Ikupljanja,U %.Lineamo Ikupljanje mote Ie odrediti direktnim merenjem dullne uzarka u zasi.;cnom I luvom JlanJu,na OInovueep 10mole iua~unati velieina Ikupljanja uzo~!tapo jednoj dimenzlji Iz Iledct!e, ohrulCa:
Ah1 .100
h.,de je:
'Ah - h.-ho. u nun;h. - du!ina uzorka u zasi"nom stanju, u 81m;ho - dlifinauzorkau luvomllanju. u 81m.
9 Broj odre4ivanja
Promena zapremine odrec1uje Ie najmanje na dva uzorka. a !tao rezullat urima 5e prosek.Dozvoljena razlika izmec1u pojedinih rezultata sma izoOliti 2%. Ukoliko to nijc Iluuj, opit 10 ponavljadok. Ie ne dobiju dva rezullata u dozvoljenoj craniel.
Napomena
Po ovom standardu mole Ie odrediti promena znpremino I na naporemct!enim uzorcillla, prl ~cmu10 u eilindar u,rac1uje prirodno vlaton materijal na naein naveden u ta~. 6.1.
Veza sa dru,im standardima
JUS U.B1.012 - Odrec1ivanje vlafnosti tlaJUS U. B 1.020 - Ocfrec1ivanje sranica tcecnja i nljanja tla
Stampa: aeoar.dale! ...aftOId HVocI - IIeopad
360 DK 624.131. 3
JUGOSLOVENSIUS'fANDARD
SA PRIMENOM
od I.VI(.196R.
Geomehanifk. i'pilivanJ.OREDIVANJE SADR1.AJA SAGORLJIVIH I
ORGANSKIH MATERIJA TLA
JUSU. BI. 024
111-1968.
!~III
1
t~c::
it~
i,§~JIC
!!>0WI0tel:t
vc~0
'U0
N~
0
~I;g;::I--:::
~;J
...
~
EQ.
::::...,.r:"=0.e~&:
Rd,nJ. br. 18-1449/1 od 5-111-1968, Sldb,oJ lilt SFJU br. 10/1968.
,TC$lillg of $oils. Delerminalion of the (','mbu.lliblt ami organIc ntaller "anlelll of a $oil
1 Prcdmct standardaOvaj standard propisuje nafin odredivanja s",1r~3Ja ,'a.gorljivih i organskih materija tin.
2 Definicija
Sadrzaj sagorljivlh i orgllr.skih materija je odnos mase organskih sastojaka prema ukupnoj masi~vrslih saslojaka Ila.
3 N all1ena
Rezultat odredivanja 51",; pri oceni hulilel" tla prema nje~ovim ri1.ikalnim i mehanifkim osobinulIIR.
4 Metode ndredivallja
Za odredivanje slIdrzine sagorljivih maleriju primenjuje se:-- metoda larenjem ne. lemperalur; od 700 .do goo.c,Za odredivanje sndrZaja organskih materijn primenjuje se:- lUetoda mesanjem sa vodoniksuperoksidom.
5 Metoda brcnjem
5.\ Princip odrel1i"l\ja
lz uzorka till odstranjujll se sugorljive muterije iarenjcm na tempcraluri od 700" do 800 .C.
5.2 Oprema
Z" ovo odredivanje sluli sledeclI oprema:.- unalilitka vaga:
- susnica sa mogucnoscu odrlavanja stalne temperature na 50'C;
-- eksikat"r;>.- vulrostulni porcelanski IOIl~ic. prc6nika 30 do 50 mm i zapremine oko 30 em);
elcklri~l1a pce za !arenje do 1100 "C;
- kldta za hvat'lI1je loplih predmeta.
5.3
5.31
Nafin odredi vanja
Uwrak od 10 do 20 g oSllScn do konstanlne maSe nil temperalu" .,.! 50 .C, stavi 8e u lon~ic i izvaga(mo). Lonfic sa lIzorkom se zatim stavi u vec zagrejanu
f'"C za !arenje i fari na tem.
peratur; od 700 .do 800 .C do kOllstantne mase. larenje traje pribtiZno 20 do 30 minuta. Posle zavr-~enog Zarenja, lonfic sa uzorkom se ohladi u eksikatoru i zatim izvaga (m).
Moze se iariti na bilo kakvom izvoru toplote propisane temperature.
Izra~unnvanje rezultataSadruj sagorljivih mu(erija u procentima izra~unava se po sledeeem obrascu:
5.32
OD~ 100mo
gde je:
mo = masa lIzorka sa lonficem pre larenja. u g,m - masa uzorka sa lonficem posle larenja, u g.
Ukupno luana 2
IJUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU
I
2. obnovnX -1971.
Slrona 2 JUS ti. 0 I. 024361
5.4 OpRg prlmene.
Metbdu iarenjem ne treba primenjivati za materijale Iin koji pokazuju reakeiju 1111HCL i smJr1.esulfate i hidratizirane alumosilikate, jer oni fnrenjem gube den svoje mase.
6
6.1
Metoda sa vodoniksuperoksidom
Prlnelp odrecllnnJa
Jz uzorka tla odstranjuju se organske materije potapanjem uzorka u razredenu t~nost vodoniksuper-oksida. .
6.2 Oprema I m.terijal
Za ovo odredivanje slu!i sledec!a oprema i mnterijal:
- analitifka vaga;- su~nica sa mogucno§tu odrhvanja temperature od SO' do 110 ~C:
- eksikator;
- fda od vatrostalnog stakla, zapremine 1000 em) i prefnika oko 14 em:- kldta za hvatanje toplih predmeta:- stakleni ~tapic za mdanje;
- vodeno ili peRanokupaiilo;
- litar vodoniksuperoksida (HaOa), razredenog destilisanom vodom u odnosu I : 3.
6.3 N.~in odre41vanja
6.31.
Uzorak od oko 100 g malerijala lIa, osu~en do konstKntne mase na lemperRtur! od ~O .C, stavi se IIslaklenu fa!u i izvaga (mu), U fa~u sa uzorkom stavl se 2,00 do 400 cm) ruredenog vodonikluperok-sid a u odnosu 1 : 3 i to pri vecem sadrfiiju organskih materija manje, a pri manjem sadrhju vl~c..Posle toga, fasa sa suspenzijom stavi se u kupatilo temperature pribli!no 60 'C, gde se vrli rc:akeija.Uzorku sa vecom kolifinom organskih sastojaka reagens se dodaje nekoliko puta, I to po 100 em.'u intervallma od jednog sata. Reagens se dodaje SVedok se reakeija ne zavrli. Reakeijll je l.aVr~cnakada preslane izlafenje mehurica Iz uzorka.Posle zavrlene reakcije, fala sa suspenzijom se izvadi iz kupatila, nalluni destilisanom vodom, dobr..izmda staklenim Itapicem. ostavi aa se staloli, i izdvojena voda odstrani. Ispiranjc treba ponovi!inekoliko puta. Posle ispiranja. i!a" sa uzorkom se stavi U,sulnieu da se lull na temperaturl od 105 'Ci posle zavrlenog sulenja Izvaga (m).
6.32 I z r a i! una van j ere z u II a t aSa.Jrfaj organskih malerija izrafunava se po obraseu navedenom u tai!ei 5.32, samo 110 se umestomase posle farenja uzmc masa posle sUlenja.
6.33 Polio materijailia mofe da sadrfi razne 'proccnte 'Organskih sastojaka, preporufuje se da se sadr!ajorganskih malerija odredi na veeem broju uzoraka, I na osnovu toga usvoji prosefna vrcdnosl.
6.4 Opseg prlmene
~eloda 511vodoniksuperoksidom daje dobre rezullate za materijale I!a sa. humusom i koloidnlmorganskim materijalom.Ogranifeno se mofe upotrebljavali za malerijale sa neraspndnulim biljnim ostaeima (korenje, grane,lilCe, ltd.).
Stampa: 8801r8daJd .r.,aek1 u¥Od- r.cI
362JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOIIIrRlMRNOM04 I-VII-t9".
DK 614.131."I
Geomehani~ka IspitlunjaODREDIVANJE SADR2AJA KARBONATA TLA
JUSU.81.026
111-I 968.
ReleD). br. 18-1449/1 04 5-111-1968; Slulbenl Ust 8FRJ br. 10/1968.
Testing of soils. Determinatioll of the. carbonate of contenl of a soil
1~II
1 Prcdmct standarda
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja sadrlaja karbonata tla.
:.u=~~
i=
j=
2 Definicija
Pod sadrlajem karbonata podrazumeva se oanos mase kalcijumkarbonata (CacP), sadrtanog u\lzorku materijala tla, prema ukupnoj .uvoj masi \lzorka.
3 Namcna
Rezultat odredivanja sluti za ocenu postojanosti tla prcma izlutivanju i z.'\ potrcbc obogn~en.iatla karbonatima. Sadrtaj karbonata se odredujc istovremeno sa odredivanjem sndrlaja sagorljivih iorganskih sastojaka larenjem, prema JUS U.BI.024.
..0~e>
i~ 4 Princip odrediYanja.,
~.0~
Uzorak materijala tin se U zatvorenom prostoru izme!a sa razblaIcnom sonom kisclinom (IlCL).pri lomu se meri koli~jna razvijenog ugljendioksida.
"1:s0E
=
5 Oprema i matcrijal
Za odredivanje sluIi slede~a oprema i materijal:
- Sajblerov (Scheibler) kalcimetar, prika2;an na slici;.-: analiti~ka vaga;.
- su!nica sa mogu~no!~u odrlavanja temperature od 10S. do 110 .C;
- barometar;.
- termometar za merenje sobne temperature;
- mreZasto sito, otvora okaca O,S mm;
- sona kiselina (HCL), razblalena u destilisanoj vodi u zapreminskom odnosu I.: 3.
E~>.!j
;;
III
~::III
"5~u...A
6 Nn~il\ odrcl1ivllnjn
Materijal tla mase 100 g usitni se, proseje kroz sito otvora okaca O,S mm, osu!i na temperaturi od10S.C do konst~ntne masc i obladi na sobnu temperaturu. Potom se uzlTie uzorak do 5,0 g (m) istavi u staklenu bo~icu (poz. I).U bo~icu se stavi i epruveta sa razbla!cnom sonom kiselinum.Pri otvorenom ventilu na gor~jem kraju graduisane cevi (poz. 3), npre stavljanja ~epa na bo~icu,treba izjedna~iti nivoe vode u cevima (poz. 3 i 4) dizanjem ili spu!tanjem ccvi (poz. 4) sve dok nivovode u ovoj cevi ne dode na nulu.Staklenu bo~ieu, u kojoj se nalaze uzorak i son a kiselina, trebn zatvoriti gumenim ~epom i izvr-nuti tako da se kiselina razlije po uzorku. Pri tome se, radi uspe!nije reakcije, bo~ica lo!~e trese.U b~icu se ubaci ccv i oslobodeni ugljendioksid (COv prolazi kroz ccv (poz. 2) i poeinje da pot is-kuje vodu u graduisanoj cevi (poz. 3), a preko nje i vodu u cevi (poz. 4). Proces trnje dok sercakcija ne zavr!i, odnosno dok nivo vode u graduisanoj cevi ne stagnira.Posle mvr!ene hemijske reakcijc', pritiske vodenih stubova u ccvimn (paz. 3 i 4) treba ilJedna~itispu!lanjem ccvi (poz. 4), I na grnduisanoj ccvi (poz. 3) oeitali mpreminu oslobodenog ugljel1dioksida(V), kad su nivoi vode u ccvima (poz. 3 i 4) izjedna~eni.
=.;~
~~~
Ukupno .gaDa :I
JUGOSLOVEN8K1 ZA VOD ZA 5TANDARDIZACUU I\. obnovR.
V -1970.
Tcmpc-
I-:~~"
VIcdnosli n---_. ---------ratura Hg. nllll
.C I I -.---.--. _n"'___---i 712 i 713 714 715 i 716 I 717 71 H
13 0.3924 0.3930 0.3932I
0.3941 . 0.394(, O.3'T52 0.39511 .O.39f>4 I 0.39r.~...'14 0,3914 0.3920 0,3929 0.3931 0.3937 0.3942 0.3948 0.3954 0,3959
--15 0,3891 0,3896 0.3936 0.3907 0,3913 0.3919 0.~924 0.3930 0.3935,-_.. - .- ...
0.3895' 0;3901. .---- .---
16 0.3867 0.3849 0,3925' 0,31184 0.3890 0.3906 0,39 I 2---- - ..... .. ..-
17 0.3843 0,3849 0,3902 0,3860 0.31165 0,3871 . 0,3877 0.3882 0.311S0
18 0,3838 0.3843 0.3818 0.3854, 0.3860 0.31165 0.3871 ~:387-7I0~~8~X
19 0.3813 0,3819 0,3854 0.31130 0.3835 'OjS410.:i846 0.3852 0.3857-- .. .- .-..--.- "."
.... ....- . . .-.-.--20 0,3789 O,379'!:., 0.3849 0.3805 0.3811 0.3816 0.3822 0,3827 0.3833. .-. . .. ......-21 0.3782 0.3788 0.3824 0.3799 0.3~0~.. _~~?S.II~. 0.3~!~. 0.3821 0.3826
"'".- .. --
....__. ._.22 0.3752 ~3758 0.3800 -~.~~~!.
0,3774 0.3779 0.3785 0~J.79~ :~,37.9~-
23 0,3726 0,3732 _~.372~- 0,3743 0.3748 O~37S3-- 'OS759 0.3764 0.3770..... . ".-'-_... -...-...---
24 0.3719 0,3725 0.3763 0,3736 0.3741 0.374(, 0.3752 0.3757 0.)763".-.
25 0.3693 0,3698 0.3737 0.3709 0.3715 0.3720 O,372S 0.3734 0.3736
26 0,3667 0,3672 0.3730 0,3683 0.3(.88 0.3694 0.3699 0.3704. 0,3610
27 0,3659 0.3664 0,3704 0.3675 0,3680 0,3686 0.3691 0.3696 0,3702
Strana 2 JUS U: 81. 026 363
Odmah poslc toga na baron1C!fU ~c n~ila I,ritisak 111m Itg. a IlLIh:rm(,nHe(ru (cmrcr.l(ura u 'c.Zapremina V se odrcdujc n"
ectiri IIzorku. ak""
rC/lllla! sc IIlim" prosck.
3--2
--i::===. "'-
7 lzracunavanjc rczultata
Sadrzaj kalcijumkarbonata, (CaCO)). 11~'.:.. izracunava sc po slcdcecln obrascu:
V.nk. .nlo
gd. je: .V = zapremina ugljendioksida. 11em3: dobivena vrednost I em3 CO2 prcracuna se u CaCO), u %;n = koefic:jcnti cijc 5U vrcdnosti za otlrcdcnc priliskc i tcmpcrature date u tabelama I. 2 i 3;
"'o~'masa suvug uzol'ka, \I g.
T"bcla I
364 JUS U. .I.Olb-Slran. J
Tn&clll 2...
Vrcdnn,li nTempe-ralura Hg. mm
"C -m-""-i2O!7-ilI""m-723 I 724 i 725 . 726 I m13 0.3975 0.3981 ,,0:32~6 JO.3~?2- 0.3~97 0.4003 ,,~.4.~~).
.
9."
1
~:~O!.~.. 0.402014 0.3965 0.3947 0.3958 10.3958 0.3987 0.3993 0.3999 0.4004 0,4010
15= 0.3941 0.3947 ~O}952l?:?9~8 , 0.3963 0.3969 0,3975- -Oj~i8~ 0.398416 0.3917 0.3923 0.3929
I 0.3934 0.3940 0.3945 0.3951 0.3956 0.396217 0.3893 0.3899 0}?04'J 0.3~io 0.3915 0.3921 0.3926 0.3932 Oj~38
._-~ 0.3893 0.3893 0.3899 0.3904 0.3910 0.391 5 _~~?~I.. ~.?9~~ 0.393219 0,3880 0 J868 0,3874 0.3880 0.3885 0.3891 0,3896 0,3902 0.3907
. -,- . .-.20 ,,~.~8~~ 0.3844 0.3849 2.?~~ 0.3860 0,3866 0,3871 0.3877 0.388221 0,3~38 0,3831 0.3843 0.3848 0.~~5~ .~?~~9 0.?S.6~ 'o.mo 0.3876
-E-.- 0.3832. 0.3807 0,3812 0,3818 0.3823 0,3829 0,3834 0.383\1 0.384523 0.3801 0.3791. 0.3186 0.3791 0.3197 0.3802 0.3808 0.3813 10.38/924 0.3775~}77.5- 0,32?9. 0.3784-' 0.319~' 0.3795 0.3~O,1 0.3806 i0.381225 .0.3768 0.3768 0.3152 0.3758 0..3163
1
0.37~9. 0.3774
1
0.3779
I
' O.378~26 ~:3742 ,
"
,~:~7_4~" 0.3726 0.3131 0.3137 0,3142 0.3741 O,37:1~. 0.3758
21 0.3715 0.3115 0.3718 0.3723
"--
Tabela 3
Tempe-ratura
.C
VrcdnOSli n
---'''-'-'--'- -.------..-.-Hg:-,!,_~ " ".-".--.....-.--728 129 730 I 731 , 132 , 733
'734 . 735
13 0.4026 0.4031 0.4038 I0.4042 0.404~ 0.4054; 0.4059 10.4065
14 0.4015 0,4021 0.4027 - 0.~i132'O.403~- 0.4044 i'O.404'!., 0.4(15515 0.3994 -0.3999(),'4005-- 0~4010 0.4016' 0.402210.4027 10.403316 0.3967 0.3973 0.3979 O.3nO 0.3990 - 0.3995
1
0.4001 10.4006---r7- 0.3943 -0:3949 0,3954- O.J960 0.3965 I O~3~71 O.;\'J7(): O.JIJH2
-18-- 0.3938 0.3943- 0.3949- 0.3954 O.~,)60 I O.39()5 I O.3'}71 !(}.~97(;
_1.2 0.3~13--~=::'-:o.[€ix.=. =-~;~9i4. :",'
1
' 0.~'1~9. ~(1'.~'13~ 0.39411. O.~')4f, :0 ~'151
~".- -~~~___~~~9~ --~}~~Y.. 0.3')04; 0.~91U 0.391~ i0.3'J21 11..1'.121> I...:..2!_-- ._C?:.?_8~___~~~!~- ~.::'~?2..- O.J1<98
:O.?-903 (U9IN 1/1..1<11-1:O.1'i20
-~_. ~8..?~,.. _.£:..3856__,_.~.3~61,_.- 0.31<87,: 0.~872"1.,
°.31<71< !(I..1X~:
_3 !O.Jxx')
23 0.6824 0.3830 0.3835 0.3833 0.31146 0.3R51 IO.3X57 i (U86224- 0.3817 0.3822 0:3828- 0.3806' 0.3839 ,1>.384410.3851\10.385525 - 0}790-" 0.3796 0.380\-
1
0.3180'0.3812 iojim ! 0.38231
' 0.3828--u- - 0.3164 0.3769 !()3774 -- 0.3772 0:3"785I 0.i790 ; 0.3796 0.3801
Vez:I sa drugim st:llldardima/
JUS U.OL024 - odrcdivanjc sadrZaja sagorljivih i organskih malerij:l tla
<.
Stamp.: Deoer,adakl lurltkl zavod - Tleo,rad
UDK 624.13~.41 :004.1
,. .~. ~.. ..~._' ...--.-------- 365J'UOOSLOVEi'iSKIS'i'A."'ffiARD GeomehanickA ic;pitivanja t1a
ODRF.DIVAN.TF. UKUPNOr. SADR7.AJASULFATA U TLU
JUSU.B1.027
1993.-- "'-'-'
~.. '-"---Ovaj standard je objavljPJI U "Slu1bcoo8 I islu SRJ". br. 72/')3.
.-..-..-----Tost:.iDg of soil... - Dcter..innt ion or I hn {"tn1 .'m1phRtn content of ...oil
.'"
-_. .-.-. '..----
PREDGOVOR
Ovaj I't6ndard JII urllrlilll Knmi~i.i~ ?.1 ~1:I\r,rI~rrl,. 17. nhlM;ti zpmljllnih radovs i gra-devinllkog t 11..
1 PRRlJrtf.T I i'ODROCJf. PR TMi':NF.
(}vim standardOfo1 RC utvntnj" nllc'.in ,.,.in.,tl,..;"j" 1"IIrlr7.II.l11suHata 11 prirodnom tlu,ukljuclIjuci SVP. prironnl' snlfnt" l""m ?lIn"m~rijivih ,,1"<:lIjeva. Dobijeni rezultatidaju saarr-aj slIlf.8ta
"vrpmA ,,?imlln.i.1 ,,?nrkll, pniito
"e sadr7.nj sulfata u tlu savT.ameno:n, 7.lIl.'isno or! godiiinjPK rI,.,hll , "r"mr>nl"klh "I'lova, menja.
2 REAGF.NSI
Re6gansi moraju d;:. tmaju anaJiHi'.ki k\'lIlitpt.
2.1 Er.riju;r,-hJorid.. rast'IOT. kO'H:t>ntr.1r:ij<! ;0 g/T..
~astvori s" 50 g barijum-hlot"lrln'n 'JprlnoM IItrn rle,r;tilovane vorle.
2.2 Rr.7.o1..zeull hloTovooonicnn k:l,;n1:1n...
Razbla7.i !'c 100 mL konr:p.ntrovllnp h1nrov,.,rlnn'r:nt> kl"'.d.inp. (811!':tine 1.1/1 g/mL) 11jednom litT.11 dp.stilovane voria.
2.3 Rll7.b18?en:l. rRstvor Rmonijt.lkn.
Ra7.b1azi sp. ~OO mI. Amonljllka (;:!II"t Itl" 0,"'/1 p./mT.) 11 .I",inom 11trl1 rlestJ.l.)Vane VOG".
2.4 S,noT.o-nitrl1t" rn:;;tvor kon'~nntr:1r.i it"1)(1 fI.;r..
Rastvn"i se D,S' g l"rphro-nitr.1!':'! II Hi mT. <1""t;ln",~n" y"rl<L
2.5 nr<'1C1nn vodn.
Pc.mesas"
.., ..T, b-comn sa 500 mT.,I""t i 1oy"".. \'0';...
2.6 T.niunu:o;-papir (pI nvi).
3 APARLlTJ I PRTBOR
3.1. :'\l1snica 110 mog1lcnoiicu (lnr?:'!\'nn.!n tpn'p",'nt.II"" oel 7; or; do 80 °c.
3.2 AnaUtir.ka VAglI sa t.1r:no"CII o'1f",tiv:.njn mlll"p. 00 O.OOl g.
lJcsuipt.orl: r.~drt.~1 SIJlf~t~ II t.ill. q~n'~~~!,'~~ irp" iv~"j~. "7.nl'~~t.!~. rrirO'ir.n t.lo,.-
, ."_M '
I b:dnn.1n SAnr.Nl 7.AVnn 7.1. STMmARnT7.ACTJU----.--..-..-.-. ... -..-----..------
,,~613, '.--
'3.3. Merni ciIindaT od !'tllkIII .(ml'n7.nrn)., prni'.nlk" prihli?nn ?r. mmj ,vI"1ne50 mm,
'.sa,staklenim bruRenimcepom/'" .",.
".
'
3.4, ,pve konusnl' boce zaprl'mine 500 mTo,':"n "tnld"'nfmpoklnpr:em.
3.5' Stakleni levak 7.a fUt"Cirlln.;", pr"r.nikn 100 ~m.
3.6Porculanski loncie 7.11zlIrenje. pr...<':nikll ~5 mmj v!"ine 40 mm.
NAPOMENA- Ume&to ovoga mo?e dn"l! 'upnt:r"hl pnrr:nll1n,,'d ]oneic 7.,11filtriranje.
3.7 Pee 70a zarenjA, sa mogueno!<r.u "''''7.''''nojll tl'mp"rlltnr.p. od 800°C.
3./1 Eksikator, precnika 250 mm "II "lllkn~"lom.
3.9 Filtrir-pllp;r fine tekstn1'p. ("II plnvnm trllknm). p1'pcnlkll ~10 Mm.
3.10 Laboratorijska sitll kvadrlltn!h otvnrn vl'.1icln,;2 mm i 425 IJIII sa priJemnimposudama.
3.11' Tarionik sa tuckom.' .
3.12 Vakuum-aparat, ili dobra filtllr"kll rumpA.
3',13 DVA staklene Sipke, du?"'" 150,rlo 200 mm i pr('celkll ~ rlo 5 Mm.
3.11. Plasticna boca (Atrcaljkll), 7.11 rll'''111nvn~u vodu.
3.15, Gumeno crevo, 7.a spajllnj.. Vllknnm-pnmpl'. I hor:p. 7.11 flltriTllnje.
4 POS'IUPAX"
/..1 Pripreml1 u?.orka tIll
Uzorllk tlll koj i !'s is;>itllje osu~jl ".. u "nAn Ie f do kon"'tAntnf'l mAsn aIi pnr' Lovom
da temperaturll ne prela:d, 80°C i no ll1n;. Tnko pdpr..mljan l1zor'ak i7omorJ, se satscnoscu od 0,1 ~ njegove prvobitnp. mll"p'; 7.lIoe]I'?-1. mA"8 (m ).
NAPOMENA- Msterijal koji "add1. ,,111fntl'. noh1 Ik11 gfp",; ,)bi 'kristalnu vodu ako,'se za~rl'.,a iznad odret1ene tE'mp"TAtllr""
.'
NAkon merenjll \lzorak se proseje k1'o7. "ito nrl 2 ",m, II "vi kTlIpniji delovi osim ka-
mena zdrobe se da bi pro~Ii kroz Altn.NAPOMENA- Smatra lOP.na materljAlknjl ""I A"'"
nil "ftn nrl 2 mm (kRmlm) ne sadrzi,
sulfate. ,''', '
Ovo je II vecini I'lllcajeva tllt:no. nll Iowp"n>! t.l>! mol'u rill AarlrZp. grudvice gipsa
"veee od :z mm i u oVllkvi.m !lIul:~j"vlmn Alp" t.rl'hll rul:nn f7.rlvojH.i. i:l:drobiti dsbi, proho kroz sito od 2mm i poml'F.lltf "II frllkr:!jom knjA je, profile kroz sito.
,Materijal koji je pr05so kroz sjtn 17.mpr! ".,!'III tncn"Ar.n orln,1\ njegove ukupne'mase i dobijena masa zabeIe7.i,(m2)" '
Materijal koji je proiso kroz sito orl 2 mm "mllnjujp. "I! c<Jtv1'tllnjem dolt se ne do-,bije proseeni, uzorsk mase,od oko'100 g.
Ovako pripremljeni materijlll i7.rlrr>hl "P. n tArir.nfku rllI,hi proho kroz sitoveli-,,cine otvora 425 ~.
,Cd ovako priprE'.mljenog'mlltp.r1jllll1 {;o" V," ntI.\"m ,Ot. f7r1V!",II 117.01'llk 7.11 ispitivanje 0<1
"oko'10. g. '
,
'
.
-... 0._"
2
...~ h..,p
-.. RR.'
367
Nakon ovaKO sprovedenr-:; po~t"pkn m:nrnk "'.. ",tRvi 11.",takhnu posudl1 za merenje isu~ina temperaturi izme~ll 75 'c i RO 'c. lJzornk "'.. ",matra 5uvim kada .Ie razlikauzastopnih merenja, u intervlll11 t)rI 4 h, mnnJA orl 0,1 % prvobitne ma"e \lv-orka.NAPOMENA - Obicno .Ie dovoljM :01l~I'"J" on 12 h.
4.2 Pripreml1 ekstrakta
Posuda za merenje sa osu~..nim 117.orkom Zll i:op!.tivAnj.. i?vadi se iz sl/sniee. ohladiII eksikatoru i izmeri sa tacno"clI on 0,001 g. .
Oko 2 g uzorka pren.."'.. 1;" 11 hocn nn 500 mT. (I.. :1.4) .! pORuda ponovo izmeri.
Masa uzorkll :lzracunll se k.10 rn?1 fkn .masa.p°!ludp. :;.' uzorkom (m:!)uzi~anja uzoraka,
pr.. i posi.
NAPOMENA.-Kolicina uzorkll 7.11i~pit.i nl1j... Mvi..i 0,1 .."od:ajA ..uHAta. Masa uzorkase birR tako d,-, "'8 dohij" tRIo)!. f,~rqllm-"lIlfRt.R prfh1fii:n" mll5110,2 g.
Preko IIzorka u boei nalij.. "'... 200 m~ rllzhln!"",, hlorovorlonicn.. kiseline (t. 2.2),pazeti de se meterij81 ne prn~lp" pn~to jr r,,"kc:ij" ~Irna. Boca se poklop! satnimstaklom i sadrzaj polako kllVn 4 rlo 5 min. nonjR "trR"R satnog stakle (t. 2.5) is-pere s.. 1] .bocu. \I kojoj 5" kll"" 11>:"rn1<. i rlo<ln :I mT. hromn.. vode (t. 2.5) u vremedok 50 s'-'drzaj kuva. nodRje
"''' I'°lllko rAzhln7.p"I raRtvor IImonijeka(t. 2.3) (naj-bolje iz birete) dok tecnost nl'7."m!rl""nn IImn"ijllk.
.
Tako dobl.jena suspem:ija filtrfr" R" nrlmnh nnkon k11vllnja kro? gllst fUtrJ.r-papir'"u drugll konusnu boeu od 500 mT.. Kllrln
'"''hocR 11 kojoj .Ie bila suspenzija oeedi a
nakon zavr~etka filtrirllnja,fjltri~-pRpir"epo?ljivo izvadi iz levka i stavi u
prvu boeu. U tu boeu doda I;e 20 mT. rll7.hl"?(\n,,hlorovodonicne kiseline (t. 2.2) ime~a dok 5e ceo talog nn rastvori.
NAPOMZNA - Potrebno .Ie dodati vi""ki~...linp. 'Ilko je dorlato vise amonijaka ili .Ie
sadrzaj oksida visok.
Uzme se filtrir-papiri ispira vodom rlok se n.. i7.gllhi 7.uta boja. IspIra se bnedboee a filtrir-papir se bact. SAor?Aj hoc" "'P. 7."gr"j" do kljucanja i doda razbla-
zeni rastvor amonijaka (t. 2.1) kilo ~to .Ie rll"ije ob.ia~njeno. Saddaj boee seHltrira kro? gU5t filtrir-papir 11 nOC:11
"kojoJ RI') n/llllzi. filtrat od prvog HIt-
riranjr...
4.3 Odredivanje
4.3.1 EkstT.akt se i~pituj.. 1.11<ml1~-pApi rom f oorlAje hlorovorlon iena kiselina doblago kisell') reskeije.
Tako dobijeni ek",trAkt kl1VII ~" d" k 1.in<':nnJn II? d"o"\,,,"J.. 25 mT. rllstvora barijum--hlorida Ct. 2.1) kllp ;>0 kAp 117. "Inlno m"~nnJ". R"~tvor ",p morA or?Atf topao, AUda ne kljllca, i pokrlven nAJm.oni" 1 II.
Ostavi se sl1~penzi.ia 0.1 s.. ~tR107.i. A potom ondll nekollko kllpi bArijum-hlorida.
Ukoliko talozenje nije potpl1no, rlnrlA ~" .101< rARtvora barijl1m-hlorida dok sulfetizmedu dva dodavanja "P. prp'",tRnnriA ",n tRlo?i. Rastvor se ponovo zagreva ali nedo tacke klJucanja i to nIIjmnnJn 1 h.
4.3.2 Talog barijum-sulfntn morl1 niti pR?lJivo prp.""t na prethodno iiaren i iz-meren pore1l1anski lone ie za f i.l t,.; rllnj".
NAPOMF.NA - Talog moze biti pRii:ljivo pr"n'!t nil orlgovarajuti filtrir-papir u sta-. klenom levku radi filtrirl1njA.
.cilt..ir'p'iJlr g'lstine lIh~tmpn N'J 5\1.
h -- -.3
368 -~-_. ._.~-_..._._-_..-
'Ispiranje taloga vrsi SI! nl!kol iko putn "r..r,om rl"l<t i lo\';mnm voelom dok u voeli nebude blorida, ito se proverlivII j'lr"l<t"..I<nm 7.1II1\'H,..nO!'ltI prfr1nr111vRnj\l rRlltvora sre-bro-nitrata (t. Z.4).
4.3.2.1 Ako S8 uptorebljllva porc..lll""ki Inn,;ir. 7.11 fi Itrlrnnj8, talog S8 suii naelektrienoj peci za zarenje na ln~ or, 1'10 110 or, oko ~o min. a 7.at!m se temperatu-ra postepeno povecava do 800°C i 1111toj l..mp..rnt\lr! r1r?i nlljm/lnje 15 min.NAPOHENA- Ukoliko je potrl'ono or7.n nr1r"~ivRnj.. "..lflltll, II ne postoji elektricna
pec za zarenje, loneic mo7.(\ 1'111!';(, ,,11;;1 11 !'I11;;nicf nil temper/lturi 105 'c do110 'c do prest/lnka gubltkll mllSA (obl,;no j" r1ovoljno I h). U ovom slucaju su
rezultatimanje tacn!.'
Nakon auienjll i zorenja porcull1nllki Innr.Cr.7.n flltrlrRnj8 se oh1~di u ekaikatorui izmeri sa tacnoscu ad 0,001 g. HR"" tlllogn (m4) II"! ,17.rll,;unava iz razlike mase
palmde Z/l zarenje sa talogom i mll"n prn7.n" po"ur1n 7,R zlIrC'!nje,
4.3.2.2 Ako se talog filtrira kro7. flltrfr-pllpir, flltrlr-paplr i talog se Ataveu prethodno i7.aren i izml'rl'n 10nr.ic,7.11 7.lIr..n.lC'! i pnlRg/lno,;use i 7.lIre.
IAko se upotrebljava elektricn/l pAC 7.11 7.Rr..njA. lonr.lc 7.11 7.IIrenje sa filtrir-papi-rom i talogom sobne temperature Atlld "I! .. pl'C 7.11 7.lIrp.njn i postepeno zagreva do800 'c. Aka se upotrebljava neki drugl plRmo:onik, Hltrlr-pllpir i tIIlog Rt/lVe se u]oncic za zarenje i polAko o!'H,iie 17.0111'1 mlllng plllmAnII. .vor1..ci rar.una da Sa filt-rir-papir ne 7.apali.
Z/lrenje ad oko 15 min je dovoljno.
Sadrzaj u loncicu se posle hla~enjll OVIA7.!""
n..kollkn kllpi koncentrovane hloro-
vodonicne kiseline, zatlm ,;a nl!Ko1iko kRpl koncnntrovRnl! lIumporne kiReline, pa,zarenjem cd 15 min dovede do konstRntnp. mAI<". hllldi. 30 mln u 8ksiklltor\l i meri.
NAPOHENA - Obrado kiselinama po,,].. zRr..njR .I" potrennll poiito tokom zarenja nestobarijum-sulfatamoze do pr..d"! \1 ",,1 fir1 r1"j"tvom "g1jp.nikll iz filtrir-papira.Dodavanjem nekoliko kllp.i "Joro""r1n"if.n.. ki"pl inn prp.vodp. se sulfidi u hloride,a daljim tretmanom S\1mpornom kl"..];nnrn r1nhiJ"
''''Itlllo~ narijllm-fl1Jlfllta. Viiak
kiseline se odstranju~ft ~arenjpm..ovo m07.e dl! sa ?8npmari'I ",'clni prAktlf.nih !;lUr.II.lPVA,
~Ia!;a taloga (1114) 54 tacnoAcu (11'10,001 ~ i7.rnr...nR"1I ,." i7. pnvecllne mn5ft 10ncica 70a?lIranje.
s I7.RAtuM1..VANJR
SlIdrzaj sulfAta rac\1nllt (kilo fi03) II n':nnvnn.. l17.nrkll t.III, i7.rll7.en \I procentima,izracunava se prema obrascu:
.503 =
34.3 . "'2,. 1114
---ml . III)
gde je:.. -1. -2 -III -3.. -. 4
masauzorka pre prosejavllnjn. u grllmlmo.masamaterijala kojipro.1e kro7. "Ito ad 2 mm, 11 grllmlllla,masa upotrebljenog materijllln tIll. u .!trRmimll.Rlasa taloga posle zarenjR, u grnrnlmn.
5adrzaj sulfata se predstavljR nbrlll"'"'' ,.11 tnf.nn-'r.1I nfl 0,01 , nd o,;novne mase su.'vog materijllla tla. .NAPOKENA- U slucajpvima gde je IIIIr1r"IIJ ,."lflll.lI \'pr.1 nd 0.'> , holje je da se ura-
di opit odredivanja 5adr?ajn ,,"Hnt n rn"tvr,,'1; i viII II, '!ndi.
.- '.4
369.....----..
6 IZVF.~TAJ 0 ISPTTTVANJ~
Izvestaj 0 il'pitivanju mora dA imn 1'1..,lp.r.i l'adr7.Aj:
UkllpAn I'lIdr7.sj 1'1Ilfllta
Izvrsilac ogleda: Ohj..kat:I
Grnd i li/ltll:
Datum 111I~(>tinA hr.:
Opis materijala tla:
Brojuzorka:
Dubina sa koje je u7.orak U7.pt:
Masa uzorka (m1)' u g
Masa materijala koja je pro~ln kro7. r.ito2 mm (m2), u g
Masa konusne boee .i I'uvog tIll. 11 jI,
Masa konusne boee, u g
Masa upotrebljenog materijaln tIs ('"3)'," &
Masa loncica za zarenje i ol'tAtks p~sle 7.8-renja (prvo merenje) , U g
I
i
Masa lane ice za zarnnje i ostntka posle 7.a-L-renja (drugo mcrenje) , u g
Mass loncica za zarenje, u <'If--
Masa ostatkr. ~osle zarenja (prvo m..rp.nje),U g
j-
Masa ostatka posle 7.6r"njA (drllg~ ",,,rpnje)(m4)' u .;;
Proeenat sulfata (kao 15°3) 11 OS""\',,"m mn-terija1u tIll
34,3'"2 m4
, . \1 '%.
m1 . m3
~talllpa Savr.rni 7.Avnd 7.a r.t.andardi7.acijo - 1Iooqrad
lIa 0S00V1I Bii;ljonja KiTIistarst.va r.a knlt.crn Rr.l'uhlilto ~rhijo hr. 413-:\113/97. od 7.4.01.1997.. DC plaCa se porez Da pTOllet
7.ahranjel1O I'r...t ~'p;rvanir. (f,\,r. VI'S!./! m>nn'avanjal
---- - ......--..--5
370
1,l
<I
UlrVpno ",rana 5
. : JUSU. Bl. 028
VII-1969.
,jUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA PRIMBNOM
u4 1-1.19711.
Geomeh.nl~ka Isplliy.njl
ISI'ITIVANJE DIREKTNOG SMICANJA TL~
Keleu,I. br. 11-3877/1od 15-VI-19"; Blalberl 111&SFlU br. 19/1"9.
Tesling ;/ solls.,~Irt:Qrlng lesllng
,
Prcdmct!itandard::
Ovaj Mandar,l propisujc IllIe;1\ iSl'ilivanja din:lanup; smieanja tla kojc slufi za odred.ivanje smieajnecvrM"\~ tla
a0;~!i
'0C
it
2 :'llIIII1CII~
Sl:l1io:ajll:LeHsI"c!a Iia .Iul.i kao kri!erij odredivanja slabllnos.i i nosivosti objeklla od materijilia I\a. i slllhiln."li prirodnih padina tll,
..'
~.....
j=
I.8..
i..:I..
3 Princip Ispitivanja
Uzorei tla ol'lereeuju se pritiskom. a zatim horizonlalnom silom koja izaziva direktno lmie&l\ie posredini uzorka, pri eemu $C mere otp'ori uzorka prema tom smicanju.
4' Aparati. oprema i pribor
Za odredivalve smical\ia sluf.t" sledcc!i Uf':lTali. '''I'rco;:,,
I'ri\1",',i1)
,f~; ,
: ;
a ~,
1
4.1
4,11
AplrnOi
Vr5l0: aparala
Primcnjuju se ,'hieno sledec!i Ilparali 7.a direkln" 'lIIk:ulje:...,...aparal u
""me so uzomk podvrg:wa dcjsl vu silc "dredene velieine, a regislruju se dcfl.rmacijcuzorka u praveu smieanja:
..,,, uparnl u komo se izazivn deformlleija u7.l.rkILodrO:llo:no:voU!'!ine, a re,lisLruju so silo koje hU im-'1.val.: Ie defllTmaeijo:.
4.!2 Apllral..1 silllma odredene ,'elieincOvuj IIparnl.l'rikazan je nil sl. 1 i sastoji sood:
- ncp..kr~ln..g mclalnog poslolja (poz. I);
- 11IIjmunje Iri mclalne kutije kvadralnog i1iokruglog preseka !'!ljeslranicc. odnosno prc~Dik. il1lajuveli~inu SOili 100 mm. a koje so sastoje od donjcg okvira (poz. 2) prievr~og vijeima za poMolje.i s"rnjcg pokrclnog okvira (poz. 3) preko koga dcluje Imiea,jna sila p. u visini sredine uzorka(1'1'7..4):,
'
najl1\anjc Iri mclalna poklopcn (poz. S) prcku kojih IIcluje pritisak p.
po II\'C k:unciiepll;~e (po7.,.6) ~:t ~vaku kUliju izmcdu kojih ~c slal'lja uzurnk;urO:llaju 7.a iluzivllnje prilisnc ~ile p i smieajne .nc p. udglwnrajucc vcli!'!inc;
°kl'I1\(\.\I":IIIII"I1za mCI'cn.;everlikalnih dcformaeijn 11'1(17,7)i kl'n11,oralllra za ,,'.!renjc hUliwJllalnih,I<:!'.'rmacija (poz. 8).
f4~;3\ i\ P II I' a t ~ n° tI 0:for m ad jam a \) d r c II OJn c "e I i ~ i n e.
Apnral jc bli~unupamluI'"
lae, 4,12, s:uno ~I" ~csmic:JjnndeCu,mucija Kunstanlno povecava 1")111'"/'el~klrOm(\l..ra, a sl1\ieujnu slla se rcgisLruje dinamC\l1\clrom (mernim l1rSlenom).
18
aj::='
iIA
;
~.iE:I116:
4.2 Oprcma
PrimcnjllJc .0 sle"cea I'prema:
- oprel:m z:t odredivanjc vlnfnosli prema JUS U.Bl.OI2.
~- l'prcrna za odrediyal\ie zapreminske Idine prema JUS U.bl.OI6.
I izdanJe JUGOSLOVENSKJ ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU1. nhnllvn
1\ ,:'\111,
StraDa 2 IUS U. !ii. 028 371
':0'.:
Slika I
4.3 Prfl?or
Primenjuje se s!Ctkci -rriL.'l':'1
y. k .1
'd
.anJ _A-- !abloD za obra(hv~"je ".:.~ "':".G.1Of,U1.or a II po$u 11za pflprem e porem~nog uzorka;
-- ka§ika za.lipan.k uVlrk:1;
- no~ za ravn>injeu;, kn:
- !uk sa Dalegnulo/':\ ~i.;()." Z.l.<'Z>;je uzo,ka;- posuda za su!<;n.i,. !;~,,~~;'ij~.I!\ tin, zapremino oko I I;
- bc.o;a-prcka1ic1. ...<la1"'o1jo: materijala tla;.- vag.. oda"vlIJ'aju;<~& kaJldcit~ta. sa ta~no!cu od t g.
... .-. -
5 Priprema i ugradivauje ":~~I'alm
Uzorci nokohercnwog i kohorl1l1h\"B \J~ priplomnju so i ugraduju nil razlicito nacine.
S.l
S.lI
Prlprema I ugr.dlvanje U7.ora'LDuekoherenlnog tla
U najmanje trl k\ltije 1.1\smic3.nje. ciji su gomji I donji delovi (pol.. 2 I 3) pricvr!ceni utika~ima jedanza drugi, stavl so donja ko.mena plocil (POl.. 6), pa se iz pOludo, koja jo prothodno izvagana zajednosa materijalom tla, sipa matorijal isu!on Da vazduhu.Matorijal se slpa do potrebne visino koja, u zavisnosti od vrsto materijala tla, iznosi do 30 mm.Gomjn povr!ina I'lISutog matcrijala paf.ljivo Ie izrn,vna lIoum.DOllj.. kamcna ploi!a j" od J,epOr07JIOg matcrijala, ako so ispitivanjc vrli bcz: drellirnnja uz:orka. Akose ispituje sa drenlranjem uzorka, ploe.. mora biti od paroznog matcrijala.Za ispitivanje .uzorka u zbijenom St81\iU ",aterijal tla sc zbiJo u kutiji pribliil10 do one zbijdlostipri kojoj Ie feli smicati u7-Grak. .
li'd'slo ugradivanja uzorka u svaku kutiju izvllga se posuda sa matoriJalom koji jc preostao. Razlikaprvobitne Dinse i sada dobijeno mase prodstavlja mnsu uzorka koji jo ugraden u kutiju.
lzmed se debljina uzorka u kllti.ii, pa se stavi poklopac (pOl.. S) sa ugradonom gornjom kamenomploeom.
Potom se pricvrste komparatori (pOl.. 7 i 8) za rogi51rovanje vertikalnih i horizonlalnih deformacijai o~itaju po~tne vr.cdnosli nn komparatorima. Zatim so prcko metalnih pokJopaca (pOl.. S) uzorciopterete odredcnim pritiskom koji iZl10si prema vrsli matcrijala tla: za prvu kutiju O,S; za drugu1,0; 1.&treeu 2,0 i 1.&eetvrtu 3,0 kp/cm2, ili za prvu kuliju 1,0; za drugu 2,O;za trceu 3,0 i i!etvrtu4,0 kp/cm2.Ta optere&:nja se ostave da deJuju do vertikalno konsoJidacijc \1zorka, koja se postife kada sloganjoza 24 sata iznosi
'"0,02 mill. Polt\m Heuklonc utika~i koji riksiraju gornji den kutije za donji i gornji
deo kutije so odvoji od donjcg okretanjcm vijaka koji so odupiru"
donji deo kutijo. Nalc2no povrlinogornjcg i donjcg deja kUlijc ~c prothodno nama!u vazclinom da bi so iskljuCilo treDjc. Sada jc uzorakpripremljen za ispitivanjo.
S.12
.S.13
S.14
372J1JS 1J.BI. 07J Str."" 3
5.2",--,5.:!f\
'---" '
Priprcma I ugradlvanJc uzoraka kohcrenmol tla.
Uzarak od noporemol!onol matorljnla,Odmnh poslo vndonjn uzorka iz omota U komo je /!uvan, izrelu so nal.jmar\io 3 komada lIa, ne~to vel!apd prost ora u kutijama za smicanje.
Pomol!u spccijalnog uredaja Hi pa!ljivo ru~no iseku se uzorei veli61no koja ta/!no odlovara veli6iniprostora U kutijllmll i slave se u kutije.Od preostalog materijala treba uzcti dVIl uzorka za odredivaJ\je vlamosti tla.
Uzorak od por.cmel!enog pa zbijenog materijalaZbijeni uzorak, dobijen sa lerena, ili zbijen I obraden u laboratorijl po odredenom pOSlUpku, Ise/!e50' i stavlja u kutije kao II tn6. 5.21.
Uzornk od poremel!O'nog matO'rljala. IIgrlldO'n p kutiju pribillno nn
grllniei te6enja.
Potre-bnu koli~inu matcrijalll treba usltniti i dugim IlIe~anjem sa vodom dovesti pribli!no U stanjekonzisteneijO' bllzu granico tcl!eJ\ja kojn sO'kontromo u KlIsligrandeovom aparalu. Materijlll so posletoga unosl u kulijo za smieanje do pOlrehl\o visine. Od preoslalog matorijala treba uzeti 'dvn ulorkllZll odredivanjo vldnosll.
Po Izvl~enom ugmdivanju uzarka prema ta6. 5.21, odno~no 5.22 iIi 5.23, dalji poslupak je isti kanu la/!. 5.13 I 5.14. 1'Ime jc uzorak pripremljen za ispitivanje. Za kamenO' p]o~ u kulijama'va!i ono
~to je re~no ;) tal!. 5.11. Pri ugradivanju uwrka na graniei te~nja, treba voditi ra~una da 50'prltisci
predvid~ni u ta~. 5.14 ost\'aruju postepcnim p,wO'l!nvllnjcm. dn mnterijal no hi iscuria iz kutije.
5.22
5.23
5.24
,6,
6.1
6.11
Ispitivanjc smicanja
Ispltlvoujo IlIIlcanJn neknhcrcnlnlh lIIaterljoln
Pre po~tkn smicanja pripremljcllog uzor~a treb" rr~vcriti da Ii su delovi kutijc odvojcni. Z"tim sc'na gornji dco kutijc delu.1e sHom p. koja 50' postcpeno povccava. Pri .tom sc o~itavaju silo p. kao i,.clicine horizontalno i \'crtikalnc doformacijc uzork" \I toku traja!.'ja'isriti,'anjil.
6.12 Pri ispitivanju araratom sa kontrolom ~ilo odredene veli6no, horizontalne dol'ormacijo so citaju rredsvako povecanjo silc ))" sve do lom:l uzorkll, o:-dnosnu do lrcnutka kad" komparator (sl. I, poz. 8)
ne pokaie naglo povcClinjo deformacijc.Sila P.. kojll 17.itosiod 1/20 do 1/40 odsile kojll izazi\'n pritisko premu lac. S.I.t, r.wecnvll5e u jolinnkimvremen~kim ra7.macima - sVllkog minuta, II u zavisnosti ud vrstc matt.rij:ifll tla i njcl!°v~ konzistcncije.Posle izvr~nog smiellnja uzme 50' sa gornje i donjc stranc uzorkn pu jednn uwrak za odrcdi\'anjavlatnost;... .
Pri ispitivllnju aparatom u kome se i1.aziva derurmacija ddrcdenc velicinO', smicajl\U silu u pn'a dvaminuta treba ~itllti svakih IS sekundi, a d!Llje.pri svakom povec!al\ju hori1.ontalne derormacije zapo 1 mm. SmiclIJ\je troba produziti dok horizontalna 'dcformacija nO'dostigne oko 15% duline uzorka.ukoliko no nastupi ranije. Smieanja 50'vr~o br7.inom od oko 0,5 do 1,0 mm u minlili.Pos)e izvr§enog smicanjn uzmo 5C sn gon\io i doJ\jo strnne uzorkn po jedan \lzorak zn odrO'divnnjcvlatnosti.
6.13"
6.2
6.21
Ispilivanje kohcrcntnih rnaterljala
Op.te odredboU zavisnosti od nacina ugradivanjll uzorka, smieanje mole da se ispita na prirodno neporemocenimuzorcima, poromel!enim pa zbijenim uzorcima, iii uzorcima koji su ugradeni na granici tcl!enja.Ispitivanje uzoraka od noporemecO'nog materijala i od poremO'l!enog pli zbijenog materijala mo!o 50'vr~iti sa dreJ\irnJ\jom ili bez dreniranja uzorka. Ispilivn.\io uzoraka ugrndO'nih na granici teceJ\ja vdi5e samo sa drenirnnjO'm.Ako se uzorak ispituje sa dreniranjem, uzorak troba da .Jefi-u vodi.
lspitivanje uzorka ad neporemO'l!enol matorijala. Ispitivanje bezdi'oniranjn
Ako 50' ispiluje aparatom 511dejstvom sile odrO'dol\e velicine, postupak je isti kao ~to j~ navedonou ta6. 6.12.
6.22
6.22\
6.222 Ako so ispitujo nparatom u kome se iznziva dcrormncijn odrcdcne vclicine, postupak je isti kao ~toje navedono u ta6. 6.13, s.tim ~to brzina smicaJ\jn trcha da iznosi 0,02 do 0,16 mm u minuti.
I .
6.~3. Is pit i van j e u z 0 r k a 0 d n cpo r c m 0 c e n()
sma to' r i j a I a. 1 s p i I i van j0' 5 a
dreniranjem uzorka. ..6.231 Ako 5e uzorak ispituje aparatom sa dO'j;tvom sile odredO'no vcli~inc, postupnk je isti kao Ito jo na vedem'
u tac. 6.12. .
~..-/-
'-eI-- - ,-:, --
/ .c:./
'I /j
/,If'
StraDa 4 JUS \J. BJ. 028 373
6.232 Ako se ispituje aparatom u kome se i1.nzivlI deformllcijn odredena velifine, postupnk je isti kao Itoje navedeno u taf. 6.13, ali brzina smiennja mora da iznosi oko S mikrometara (mikrolla) u minuti,tako da ispitivanje traje oko dVli duml. Citalljn ne treua vr~itl tako ~csto kao u ta~. 6. J3 nego znatnorede.
6.24 Ispitivanje uzornka od pnrcmecenog pa zbijenog materijalaOvi uzorei se ispituju na isti nafin kan u tnf. 6.n, odnosno 6.23.
Ispitivanje uzoraka ugradenih na graniei tefenjaPostupak je isti kao u tal!. 6.23.
6.2S
7
7.1
PrikaziYanje rezultaln .
Rczullat ispitivanja prikl\Luje se nR dijl\gramu deformaeija i dijagramu Imieanja.
7.2 Dijagram deformacija prikal.uje 7.avi"w~'. ir.lnlliu deformacije i Imieajnog napona. Dijagram dtlorma.cijn dobija se, ako se nn ap~ci~\I nnnosc ,,"'ifine hori7.ontalne deformaeije A L, u mm, koje Ie fitnjuna komparatoru, a na ordinali odl!",'"rllj"ci r.micRj"i napon! T, u kp/eml, koji se i7.rafunuvl\ju izsmielijne sile Po po obrnscu
T',''''A
7.3
g<le je A = povrlina preseka uzu..~" \I kUliji, U r~12.
Za svaki vertikalni pritisak I'crla ~ po jedan ,Iijagr:"'!\ ,I<:forrnacija.
Dijagram Imicanja prikuluj~ 1:11;,;o\"si i/.lnCltu vcrlikulr/ol! pritllka p,l odgovarajuce Imicajne fvrltoceT..ax. Ovaj dijagram Ie dobijc uk" S,' 'HI al'~eisu nanose velifine vertikalnog pritiskap, U kp/em2,a za'ordinatu odgovamjuce smicaj,\~ "\'"I(I('e Tm... \I kp/em2, koje se odreduju iz dijagrama deforma-eija prema ta/5. 7.4.
7.4 Jedan primer dijagrama .defnm1:1(.ija prikazan je nl\ 51. 2, IUI kojoj kriva I prikazuje derormacijekoherentnog zbijenog u%orkn, a k ri"a 2 defqrmacije nekohercntnog uzorka.Dco krive I od 0 (\0 A u kome je ~l11icajninapon proporcionalan deformaeiji naziva se zonom elasti-/5nih deformacija, a deo (1clA do n. II komc sinicajni napon raste sporije od deformacija, naziva seZOllom plastil!nih defl.rmacijl\. Napon II tnl!ki 1J{'rcdstavlja smieujnu I!vrstocu Tmu. Tal!ka C u kojojkriva prelui u horizontalu oznu~ava grunieu te/5enja. Dco krive od B do C je zona td~enja, a deo il.lta/5ke C zona klizanja materijaill.Deo krive'2 od 0 do A je zona ela.tict;ih deformacija, 0& A do B-jezona plastil!nih Qeformacija, adeo iza B je zona klizanja. Tacka B jc mcka l1ajvcceg napona i jednovremeno ta~ka loma. Naponu tll:/5ku B prcdstavlja smicajnu /5vrstocu T..",.
.
o,~
~oor
B:!- q~~
0.6
q2
00 , 2 3 ~ ~ 6 1 ~ 9 W 0 ~ U u
.i L rnrn
Slib 2
7.S Primeri dijagrama smicanja prikal.ani su na sJikama 3 i 4; i to na s/. 3 dijagrama za koherental mate-rijal, a na sl. 4 za nekoherentni matcrijl\l. Kada ta/5ke A, B, C, D Icfc na pravoj liniji kao Ito j. naIii kama 3 i 4, ZIUI/5ida je ispitivanje pravilno izvrleno. Ako to nije Ilul!aj, znal!l da ilpitivanje rU,jepravilno i treba ga ponoviti, odl1osn(> ponavljati dok sC.ne dob~u tal!ko u pravoj liniji.
374 JUS U. BJ. 028 SIr.n. $
,,3~..--~2
)3Q.~2
,P/<p/cm'Pkptcm"
Slika 3 Slika 4
7.6 Iz dijngrama smicanja dabija se uga" unutr~njeg lrenja materijola 'II kaa u80a kcji z:lklap" pravaA, B, C, D sa harizontalam. .
Jz dijagrama za kaherentn; materijal dabija se, sem taga, jat i velieina kahezije mlllcrijal.. c, ukp/em2, kaju predstavlja adseeak na ardinatnaj as; ad 0 do. preseka sa linijam A, D, C, D, :1 Inkad~kahezijski napan
a" u kp/em2 kaJi se dd'ija bo adsceak na apleis! o.d 0 do. preseka sa linijalll A, D,
C, D, ili se izraeunava po. abraseu a,-~ ..
tg'PZa nekaherentne materij:1lc kahezija i kahezijski napan imoju vrednosl O.
.1
Veza sa drugim standardima
JUS U.B1.012 - Odrcdivanje vlafnasti tlaJUS U.B1.016 - Odredivanjc zapreminskc t,"ine 110
. Stamp.: Beoll'ad.1C1 lraf1ekA aavod - Beolnd
!:>K 624.131. 4 375
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA PRIMJ!NOMoil t.i.t!l71.
Geomebanl~ka IspitluuJaISPITIV ANJE SMlCANJA U TRIAKSIJALNOM
APARATU
JUSU. Bl. 029
X-I970.
i:I
IIII
jII
f11...
i.0ig
I
I:I
a
I::I
iI:I
i~
jl
ReleDJe br. 18-5011/1 oil ll-IX.I1170; SlaibeDI lilt 8FIU br. 43/11170.
Testing of soils. Soil shearing test by triaxial apparatus
1 Predmct standarda
Ovaj standard propisuje na~in ispitivanja direktnog smicanja tla pomo6u triaksijalnog aparala.
2 Namena
Smicajna ~vrstoca tla sluti kao kriterijum za odredivanje stabilnosti i nosivosti objekata iloradenihod tla, kao i stabilnosti prirodnih padina tla.
3 Princlp ispitivanja
Uzorak sc Ibvi u celiju triaksijalnog aparata, eelija se gornjim poklopeem hermeli~ki zalvori, opteret;konstantnim svestranim pritiskom bo~no i odologo do konsolidaeije uloorka, a POIOnt se uloorak prekoklipa odologo optp.reCujevertikalnom silom do loma. .
U loku opita pod ralonim uslovimn regiotruju se: naponi, deformacije ul.orkn, prolllena 7"p,elllil1e.promena pritiska porne vode i na ~.novu dobivenill analiza Ie iua~unava smicajna ~v'stoca.
4 Aparati, oprema i pribor
Triaksljalni aparat
Triaksijalni aparat (51. I) sc sastoji od sedam urcdaja.Uredaj I se sastoji od eelije (51. I, pOl.. I) koja ima eilindar od pleksiglasa ili drugog pogodnog nta.terijala. Cilindar sc postavlja na donji metalni poklopac (POl.. 2) koji jc vijeima vez.an za postolje(poz.. 3). Donji poklopae je ksnalima povezan sa svim ostalim urcdajima i ima postolje z.a poslav-Ijanje uzorka .<1'97...4). Na cilindar se postavlja gornji mctalni poklopae (pOI.. 5) koji se vijcima(pOI.. 6) povezuje za donji poklopac.Poslavljanjem gumenog zaptivaQ izmedu cilindra i donjegi gornjeg poklopca, eclija se hermeti~ki z.atvara. Cclije su konstruisane za prHiske od 10 do IS atmo-sfera. Veli~ina eclije zavisi od veli~ine uzorka. Celija .Ie konstruisana tako da se uzorak m07.e prekouredaja II izlofili svestranom konstantnom pritisku. Sa gornje slrane uzorak se pogodnim uredajemoptere6uje vertikalnom silom preko klipa (POl.. 7), koji prolazi kroz olvor na sr.Jin; gornjeg poklopcai 10 lako da je otvor zaptiven.Vertikalne sile se mere dinamometrom (poz.. 8), a vertikalne derorm...jc 'se mere komparatorom(pOI.. 9).Na gornjem poklopcu eelije nalazi se ventil loaispuJtanje vazduha iz eelh.lluda 6e eelija puni te~no~cupod pritiskom, a takode i mala ccv~ica za ubacivanje male koliCine \llja za bolje zaplivanje olvorakroz. koji prolazi klip (poz. 7).UredaI II slufi za svestrano opterecenje konstantnim silama po bokovima uzorka i odozgo. Urcdajsc sastoji od rezervoara delimi~no ispunjenog te~no~cu (51. I, pOl.. 10), a delimi~no vazduhom. II.donjeg dela rezervoara vodi eev koja se priklju~uje na donji poklopac eelije i punjenjem Celijc le~no~cupod pritiskom slvilra odredeni sveslrani pritisak na uzorak u ecliji. Te~osl u rezcrvoaru se stavljapod pritisak kompresorom ili na drugi pogodan na~in. Na rezcrvoaru jc postavljena cev (poz. II)koja pokazuje nivo vodc u rez.ervoaru.Uredaji III i IV slufe za merenje konstantnih prilisaka u celiji i sasloje se od metalnog manomelra(pOl,. 12) za merenje vecihprilisaka, malog rez.ervoara za vodu (POl.. 13), kontrolnog cilindra (pOl,. 14)z.a izravnavanje pritisaka, zivinog manometra (POl.. IS i 16) za mcrenje manjih prilisaka.Uredaj V slufi za mercnje promene zapremine uzorka i sastoji se od zivinog kompenzacionog mano-metra (POl,. 17) za registrovanje promene zapreminc uzorka sa la~olcu 0,01 %.Uredaj VI shdi za merenje priliska u porama uzorks i sastoji se od indikatora (pOI.. 18), manometra(pOl,. 19) za merenja velikih pritisaka. konlrolnog cilindra (poz.. 20) i zivinog manomelra (POl,. :'1)
z.a merenjc .malih pritisaka.
4.1
1 IzWonJoI
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDlZACUUI ih~r~
376
Uredaj VII slu!i za meren}e k~lil!ine vode koja je iSlekla iz uzorka u loku opila i sastoji se od dyebirete (poz. 22 i 23) koje su povezane za perforirane plol!e, donju i gomju, poslavljene ispod i iznaduzorka. Voda se meri kada se uzorak ispituje sa dreniranjem uzorka. U slul!aju da se opit vrli bezdreniranja, onda se ispod i iznad IIzorka stave neperforirane plol!e i veu sa biretama se ventilimaa i h zatvore.
,.
IV,
~
1
VI.
VII.
25
10
Slika I
4.2 Oprema
Primenjuje se sledetB oprema:
- oprema za odredivanje vldnosti tla prema JUS U.BI.012;
- oprcma za odrcdivanje zaprcminske tellne prema JUS U.BI.OI6;
- oprema za odredivanje oplimaloe sadr1ine vode po Proktoru (Proctor) prema JUS U.B\.038.
4.3 Prlbor I ostali ure4ajl
Primcojufu se sledeC!1pribor i urcdaji:
- uredaj za obradu cilindril!nih uzora~a,
- cilindar (sl. 2, poz. I) za stavljanje gumene membrane (poz. ~) na uzorke i prikljul!ak (poz. 3)za vakuum-pumpu,
- vakuum-pumpa,
-'- dvodelni cilindar koji sluli, za finu obradu uzorka:
- eilindar za rasklapanje za uzorke od peaklj,~ nol za ravnanje uzprka,
- kdika za sipanje uzorka,- dye birete od po 10 i 100 em3,
- filtrir-papir,- mikrometarza merenjedimenzijauzorka,.
. 377
. PRE(;NIK VZ:OR.K,Ir
4
:::;';':'0';':: -.;'~
.." .'. '. .~.. ",~
.'
.:.::,:.:.
.
1
:'.'.:.. .~
.. UZoR/o.K., ."0,"
. .,:.f,". -,",', ",',:
'"
Slika 2
5
5.1
Priprcma i ugradivanjc uzoraka
Broj i Telicina uzoraka
Priprcmnju se nnjmnnje Iri uzorkn cilindricnog oblikn, precnikn 38 ili 100 mm, n vi.ine 76 iti 200 mmrespcktivno,Uzorci kohercntnog i nekohcrcnlnog lIa pripremaju se i ugraduju nn razlicite nacine.
5.25.21
Prlprema I ugradivanje u,-orka kobcrcntnog tIa
Neporemeecni uzorak kohcrenlnog lla uzima SOoCilindromsn tankim zidom. Po iSliskivanju i1.rilindrauzorak se rino obradi na odrcdcne dimenzije prema tac. 5.1. Posle obrade uzorak se stnvi na postoljenn donjem poklopcu ~clije (~I. I, poz. 2), nn koje je pretbodno stavljena pcrrorimna Hi nepcrJoriranaploca, u zavisnosli od loga do Ii se uzornk ispiluje sa dreniranjem ili bez njegn.
Potom se na gornju stranu uzorka postavi pcrrorirana Hi nepcrrorirana ploca, a preko nje ""elalnaploca, preko koje sc pomoCu klipa (poz. 7) oplere~uje uzorak. Polom sc na u1.orak navuce gumenamembrana koja se gumenim prstenovima pricvrsli za gornju metalnu plocu, a Jole za postolje nakome je poslavljen uzorak. Gumena membrana izoluje uzorak od tecnosti u ecliji. Potom se poslavigornji melalni poklopac celije (poz. 5) koji se vijcima (poz. 6) pricvrsti za donji poklopac.Po§lo su izmedu cilindra ~elije i donjeg i gornjcg poklopca postavljeni gumeni prslenovi, 10 je 6elijahermeticki zalvorena.
Ve§lacki zbijeni ulOrak koherentnog tla se pripremi u kalupu i sabije prema JUS U.81.038. U ovajuzorak se ulisne cilindar sa lankim 7.idom, Dalji postupak je isH kao u lac. 5.21.
5.22
5.3 Priprcma i ugradivanjc uzorka nckohercnlnog tIa
Uzorak nekoherentnog lla se ugrnduje u cilindnr koji je poslavljen na postolj.. na donjem poklopcu~elije preko porozne ploce. U cilindar (sl. 2, pOZ. 1) sa unutrdnje slrane se pre ugradivanja uzorkaposlavi gumena membrana (poz. 2) koja se savije sa gornje i donje slrane prcko ivice cilindra i pri-cvrsli gumenim prslcno"mn (poz. 4). Polol11 se u citindnr sipa uzornk do odrcdenc visine
j na u7.orakstavi gornja perrorirana ploca, n preko nje metnlnll plocn no. koju deluje klip. Polom se uzornk izlo!imalom vakuumu tako da se zadr!i oblik ugradenog uzorka. Zatim se ukloni cilindar, gumena mem-brana se pricvrsti gumenim prsterloyima za poslolje na donjcm poklopcu i za gornju melalnu ploj!u,Cilindar ~elije sUivi se na donji poklopac, a nn gornju stranu cilindra ~elije PPslavi se gornji poklopaci ve!e vijcima (sl. I, poz. 6) za donji poklvpac.Uzorak je pripremljen za ispilivanje.Ovi uzorci se na dva na<!ina ugrnduju u gumenu membran.. ..oj~ ~e flalazi u cilindru, i to:
- uzorak suvog nekoherenlnog lIa se sipa u gumenu membranu,.a ulim se pu§la voda odozdo nagore jz birete (sl. I, poz, 22) do se uzorak zasili vodom;
- me§avina ne!t°l1erenlnog lIa i vode ugraduje se \l membranu U1:Inkn vibriranje da bi se posli,l,ve~ zbijenost uzorka. .
T
- 3 -'1 t-Y
/
f- I- -- .-
~- ~~~-- f-----/" ~1--"-:'L
--_._.
- -- --- --
378
5.4 Kada jc uzorak ugraden proma ta~.5.2I 5.3,;?mere £e'dimeI17.ijei masa uzorka kojl1 se dohijl1 kl1daSe od ukupl1e koli~ine pr'ipremljenog lIa odhije ostntuk lIn po ugradiv:ll1ju u u7.orak. Od ovog os-tatka uzme se uzorak za ispitivanja vlaznosti lIa prema JUS U.B1.012.
.~O
1 6,0~Q.... 50~'I
-0 ~.Obc:& J.OC)c::
.~ 2.0
~~ I.U
6 NaCin ispitivanja
Op§te odredbe6.1
05
1413121110
98
76,/6)65~32
1
010 15 -20
d.formaciJ, '.Stika 3
Za kompletan opit potrebno je ispitati najmanje 3 pril'remljena uwrka i to: pry; sa svestranim pri-tiskom u celij; sa <13=1,0 kpfem2, drugl sa (1)=2,0 kpfem2 i trcci sa (1)=4.0 kpfcm2. Ovaj s,"estranipritisak je konstantan do konsolidaeijc uzorka I daljc, za vrcme cclog oplta. Potom sc spusti kill'na gornju plo~u na uzorku i preko uredaja uwrak se optcrccuje vertikalnom silom koja sc povecavatako da se uzorak konslantnom brzlnom derormi~e od I do 2 mikrona u minuli do loma kada scregistruje slla loma F i ugao koji zahvata ramn smical1ja uzmb Sa hor;zontalom.U toku opita registruju se: svestrani konslanlni i vcrtikalni prill,cl, dcforl1laeije 1I7.0,ka, porni pri-tise; ako je opit bez dreniranja, ill promena zapreminc ako je opit sa drcnlranjem u7.orka.Opit traje sve do lomn uzorka, odnosno dok mzllka glavnih napona <11'-<13l1e po~ne da opada illne postane konstantna. Posle opita izmeri se suva masa U7.orka i odredi zapremina prema JUSU.D1.016.
Na uzorak deluju sledeci naponi:
<11= najveci glavni napon od vertikalne sile registrovane pri lomu koji se dobija kada se sila lomapodeli sa gornjom povr~inom uzorka I doda sveslruni kon£tnnlni pritlsnk
"3koji "cluje u ccliji
i l1a gornju povr~inu 'uzorkn preko plo~ nn koju delujc I vertiknlna sila prcko klipn:"'"'--FfA +<1J;
<13= nnjmanji glavni napon, tj. svestmni konstantni pritisak \I celiji od 1,10; 2,0; 4,0 kpfcrn2;T = smi~\lci napon u kpfern2 koji deluje \I pravell smicanja uzorka, a i7.ra~ullal'lI sc iz sledeccg
obmsca:
1'-u1-a)~jn 2 Q'2 '
gde je ex\lgao koji zahvata pravae srni~uceg napona (ravan srnicanjll) sa horizontnlom.
6.2 Vrste Irlaksijalnlb Ispllivanja
Prema na~inu ispitlvanja postoje tri postupka.
6.21 Postupak bez dreniranja i bez konsolidncije uzorkaOvaj postupak moze biti:
a) Sa neporemeeenim i poremecenirn koherentnim manjim uzorcima, pre~nika d=38 mOl, zasiCcl1imvodom i bez merenjn pritlska u porama;
b) Sa ve~ta~ki zbijenim vecim uzorc;ma, pre~nika d= 100 mm, nezasicenlm vodorn i sa merenjempritiska u porama.
U toku ovm poshipaka uzorak se ne drenira i brzo srni~er pri ~mu se registruju: derormacije uzorkakoje treba dn iznose od 0,5 do 1,0% od visine uzorka u minllti, vertikalna sila do loma, promenezaprernini:. u slu~ju pod a) ili pornl pritisci \I slu~ju pod b).
379
6.22 Po stupak bez dreniranja i sa konsolidaeijom uzorka
Ovaj postupak moze biti:a) Sa nekoherentnim manjim uzorcima zasieenim vodom, sa konsolidaeijom. Konso1idacija
uzoraka je zavr~ena kada se na manometru (51. I, poz. 19) ne pokazuje nikakvo poveeanje 1:'ri-tiska u poram:i. .,-- .
b) Sa koherenlnim zasicenim manjim uzorcima sa konsolidacijom i merenjem pritiska u pornma.Konsolidacija uzorka je zavr~ena kada se prelhodno nivo vode u bireli (poz. 20) dovede napodesnu visinu i potom se posle izvesnog vremena konstatuje da nivo vode preslane da sepenje u bireti.
c) Sa koherentnim de:imitno zasicenim vecim uzorcima sa konsolidacijom uzorka kao pod b);mere se promene zapreminc i porni pritisci.
U toku ovih poslupaka uzorak se nc drenira i izlaze se svestranom konstantnom prilisku do kon-solidacije. Uzorak se potom iziaze vertikalnoj sili do 10ma i regislruje: sila loma, dcformacije uzorka.porni prilisci i promene zapremine.
Po stupak sa dreniranjem i konsolidacijom uzorka
Ovaj postupak moie bili:a) Sa nckoherentnim zasieenim manjim uzorkom koji se konsoliduje prema taco 6.22-a).b) Sa koherentnim manjim uzorkom koji se konscliduje prenm tat. 6.22-b).c) Sa koherentnim dclimicno zasicenim vecim uzorkom koji se konsoliduje prema ta~. 6.22-c).
U toku ovih postupaka uzorak se drenira i konsoliduje, a registruju se: verlikalna sila loma. defor-macije u7.orka. promene zapremine i porni pritisci.
Na osnovu svih navedenih postnpaka dobiveni se rewllali analiziraju i dohiju vrednosli koje sunavedene u tac. 6.1.
6.23
6.24
7
7.1
I>rikazi valljc rczultata
Registrovani rezultati ispilivanja prikazuju se na sledecim dijagramima:
- dijagram promene razlike napona aI-a),
- dijagram promene odnosa napona "tI,,).
- dijagrami promene pornoI', pritiska i 7.apremine u odnosu na deformaciju uw, ka,
- dijagram Morovih (Mohr) krugova napona sa obvojnicom.
Dijagram promene fD7.\ike glavnih napona a\-,,) prikazan je na sl. 3, p07.. I. On se dObija kadase na npseisu nanlSse procenti defonnacije llzorka, a na ordinalu nlzlike gluvnih na!,,,na <11"'
,,),
Ovaj dijagram sIuzi da se lak~e odredi tatka 10ma u slu~aju mek~ih ptasticnih matcrijala Ila.
Dijagram promene odnosa glavnih napona prikazan je na sl. 3. pOl. 2. On se dnhija kada se na aps-~isu nanose procenti deformaeije u7.orka, a na ordinatu vrednosli odllosl\ glavlli" nll)1ona <1da).
Dijagrami promene pornog priliska i promene zapremine prikazani su na sl. .1 i 5. Olli se ']I,bijnjukada sc na apscisu nanase vrcdnosli proccnala dcformacijc, a na ordinalu na 51.4 sc nanus\" ':r.:dnostipornih prilisaka u kpfcm2 7.a <1)--=2,0kpfcm2, a na ordinatu s1. 5 se nanose vrcdn",ti !"olllene za-
premille '::.'!. u %, za isli napoli (1)',,2 kpfcm2.V
7.2
7.3
7.4
"4~~ 2,5
.~ 2,0
.~ 1,5~ 1,0.~ +0,5:: 0,0 -<f - 0,5
za OJ: 2,00 kpfcml
I~~'~~i~}'o~t~..L~tjj"
- 1,05 1C}"' --'5 20ct dr(ormoclj- 'f,
Stika 5
-5 10"' i~df'formaci)t -I.
Slikll 4
7.5 Dijagr:lln Morovih krugova napona prikazall je na s1. 6. On se dohija kada se na npscisu nanosenajmanji i najveci glavni ~aponi (aJ i
"')1j
(") i al)z i konslrui~u Morovi krup,ovi 7.a svaki par nl\-
pona, a na ordinalu se nanose smicajne ~vrstoce T=,:,:,-<11 sin. 20: u kpfcm2. Oko centra svakog2
kruga opise se ugao 2", i iz cenlra se povuk u druge strane uglova 20: do preseka sa krulnom linijom:Kada se o\'e ta~ke spnje dobije se prava kao tangenta krugova koja sa horizontalom lahvala ugaotrenja <;>,a kada se povu~ do preseka sa ordinatom. odse~ak (c) predstavlja vrednost kohezije tla.Tangenta, odnosno obvojnica Morovih krugova predstavlja dijagram smicajnih ~vrstoca tIa. Onase moie ilra~unali i po obrascu T=c+a rang <p;gde je a napon na apscisi.
380
...e~~I
I:->
d/fplcm'
SUka 6
1.6 Ordinate i apscise svih dijagrama su u lil1earnoj razmeri. Dijagrami prema sl. 2, 3 i 4 prcdstav!jajupromene glavnih napona, pomlh pritisaka i promene zapremine u zavisnosti od derormacije uzorka.
Vcza an drugim atandardima
JUS U.B\.OI2 - Odrcdivanjc vla!nosti tlaJUS U.B\.016 - Odredivanje zapreminske teline tlaJUS U.Bl.038 - Odredivanje optimalne sadrline vode po ProktoruJUS U.Bl.028 - Ispitivanjc dircktnog amicanja tla
8tampa: BeoIt'8dlk1 .raf1C!k1uvod - 8eO.r..
."a
&
2...
:s
i~
ift.;jig
i
t:s
a
1::s
ia
ff
""
381
JUGOSLOVENSKIS:l'ANDAltU
sA OBAVBZNOMI'RIMKNOMod l-VII.1968.
JUSU.81.030
111-1968.
G~()m~hAnl~kll l.plllvanJa
ODREDlVANJE PRlTISNE CVRSTOCE.TLA
- .. RoionJo br. 18.1449/1 od '.111.1968; Siulbeni 1111 SFRJ br. 10/1968.
Tes/ing of soils. De/erlll/nation of cOlI/pressive s/rengh/ of a soil
1 Predmetstandarda
Ovaj standard propiluje na~in odredivanja pritisne ~vrstoCe koherentnih materijala tla pri jednoaksi.jalnoj kompresiji i slobodnon'l bo~nom lirenju.
2 Namena
Rezu1tat ovog odredivanja se primenjuje za izra~unavanJe stabilnosti i nosivosti koherentnih maleri-jala tla srednje i visoke plasti~nosti, kao i za utvrdivanje osetljivosti glinovitih materijala !la.
3 Princip odredivanja
Uzorak cilindri~nog oblika izlale so dejstvu P,?stepenog povet!lnja aksijalnog pritiska do 10ma.
4 Oprema
Za ovo ispilivanje slufi sledee.. oprema:
Uredaji za obradu uzoraka su:
- melalni ram sa dvema horizonlalno ugradenim plo~icama, pre~nika 3S do 40 mOl, koje se moguobrtali oko syoje ose I visinski pomerali od 70 do 80 mOl, za obradu laporovltih uzoraka;
- metalni cHindri, pr~nika 35 do 40 0101, visine 70 do 80 0101, (odnos visine i pr~nika iznosi I : 2)sa priborom za istiskivanje uzorka 'iz cilindra, za ~br~~~linovitih uzoraka,;
- cHindar od Iri delaza vadenje uzorka iz Ila, .prema JUS M.BI.016, pr~nika od J5 do 40 0101 ivisine 70 do 80 0101,sa uredajem za i~tiskivanje uzorka iz cHindra;
- nof za rezanje i ravnanje uzorka..
4.1
4.2 Apar.1I
Aparati za postepeno povecayanje jednoaksijalnog pritiska sa uredajem za merenje ili registroYanjesile i deformacije uzorka su:
- aparat sa polugom, gde so oplereeenje v'rli u elapama, a defonnacija so oi!ilava 'na kompar.toru;
- aparal sa perom, gde se optereeenje poveeava konlinualno. laganim nalezanjem pera; deform.-cije i sila so aulomatski upisuju na dija8ramu i na njemu so obi~no jasno vidi la~ka lorna, a silaloma se odreduje pomoeu prozirne maske koja se stavi preko dijagrama.
- hidrauli~na ili vazdulna presa sa dinamometrom, na kojoj so tlefonnacija pQveCava kontinualno.a sile so registruju na dinamomelru.
5
5.1
Nafin odrcdivanja.
Obradeni uzorak stayi se u aparat prema la~. 4.2 tako da bude sasvim pnlJubljen uz gornju i donjupovdinu. ploi!a aparata preko ~ojjh se uzorak. optereeuje'
.
Opterecenje se polako poyecava do loma uzorka i registruje .ila lorna, uz stalnu kontrolu deformacijai otpora.koje prufa uzorak (ukoliko aparat nije konstruisan tako da Ie te Yeli~ine automatski regl.struju).Silu Ireba poveeavati priblifno tolikom brzinom da ispitivanje traje oko 10 minuta.
UJr;upno .tr.n. J
IJUGOSLOVENSIU ZA VOD ZA STANDARDIZACUU I
1. obnovlV .1970.
382
Pritisna ~vrstoCa se izra~unava po ,Iedecem obrascu:
F (1hm )G'-A -1\
5.2
gde je:<Jp = pritisna ~vrstoCa, u p/em7;
F - sila loma, u p;
A - povr~ina uzorka pre loma, u cm2.h - po~etna visina uzorka, u em:hm - srednja visina sleganja .uzorka, u em.
Iz nagiba pukotina na slomljenom uzorku mole se, u nekim slu~ajevima, priblilno izra~unati ugaounutra~njeg trenja tla ('I') prema obrascu:
'1'=2..-90'
gde je .. ugao nagiba pukotina, odnosl1o ugao izmedu nrelomne povr~ine i ravni uprovne na smerdclovanjo sile.Na taj no6n se mole priblilno odrediti ugoo unutra~njeg trenja samo za potpuno raYne prelomncpovr~ine. Za lomovc testerastog oblika ovaj se na~in 110mole primeniti, jer daje potpuno pogrdnerezultate.
Veza sa drugim standardima
JUS M.Bl.016 - Odredivanje zapreminske teline tla
StAmp.1 DOOlradillki.raflakJ zavod - Beograd
UDK 624.131.381:004.1,383
JUGOSLOVENSKISTANDARDsa primenomad 1009.04.27
Geomehanicko. IspltlvanjaODREDIVANJE OTPORA TLA METODOM
STATIcKOG PENETRACIONOG SONDIRANJAJUS
U.Bl.0311989.
Pravilnik br. 07.93/220 ad 1988.12.13; Sluibeni list SFRJ. br 6/89
Test:iug of soil. Cone penet:rat:iou t:est: (CPT)
Napomene U ovom standardu imaju informat:ivni karakter i neobavezne suo
1 PREDHET STM;;;JARDA
1.1 Ovim standardom, metodom statiekog penetracionog sondiranja, utvrduje se na-
ein ispitivanja otpora tla, koji karakterisu otpor prodoru konusa (R), integralno(L) ili specifieno (fs) trenje po omotaeu cevi.
1.2 Ispitivanje po ovom standardu se primenjuje u tlu izgradenom od koherentnih i
nekoherentnih materijala.
2 PODRUGJE PRlHENE STANDARDA
Vrednosti otpora prodoru konusa, ukupne i specifiene sile trenja po omotaeu cevi,
dobijene ovim standardom, koriste se za dobijanje podataka u cilju:
- utvrdivanja homogenosti odnosno heterogenos~i tla,
-identifikacije tla,
-ocone zbijenosti, odnosno konzistencije prirodnog ill
-procene parametara evrstoce i doformabilnosti tla,
-procone volieine slaganja tla,
-procene nosivosti sipova.
nasutog tla,
3 OPREHA
3.1 Opremu eini statieki penetrometar sa mogucnoscu utiskivanja konusa i cevi u
tlo sa konstantnom brzi~om, po pravilu od 2 cm/s, sa priborom.
4 PRIDOR
4.1 Konusi
4.1.1 Konus, preenika baze ~ = 35,7 moo, sa uglom vrha konusa e = 60.
4.1.2 Konus, sa frikcionim rukavcem, preenika baze ~ = 35,7 moo, sa uglom vrha ko-
nusa e = 60.. Frikcioni rukavac je spoljasnjeg preenika ~ = 35,7 moo, povrSineomotaea 150 cm2 i smesten neposredno iznad konusa.
4.2 Geliene cevi, spC'ljasnjeg preenika D1 = 32 do 36 moo, unutrasnjeg preenika
D2 = 16,0 moo, duzine 1 = 1000 moo.Kad se meri integralno trenje po omotaeu cevi, spoljni preenik cevi more biti
D1 = 36 moo. Cevi preenika manjeg od 36 moo moraju biti uda1jene bar 10000000 ad ko-
nusa.
4.3 Vretena1 = 1,0 m.
(Sipke) , kruznog popreenog preseka, preenika 15,a mm duzine
I izdllIlje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZAClJU
384
Napomena: Ukoliko se koristi penetrometar sa ugradenom opremom za automatsku re-
gistraeiju podataka, vretena se ne koriste.
4.4 Merni sistem obuhvata same merne uredaje i sistem prenosa informacija od ko-
nusa, frikcionog rukavca i cevi do mesta registraeije.
4.5 Pribor za postizanje reaktivne sile: balast ili sidro (ankeri)
Napomena: Dodatna (neobavezna) oprema:
-inklinometar i
-pijezometarski element.
5 POSIUPAK
Opit se izvodi "in situ". Sila utiskivanja koja je potrebna za izvdenje penetra-
eionog opita dostize maksimalnu vrednost, zavisno od kapaeiteta pogonskog siste-
ma i reaktivne si1e.I
Pogonski sistem mora biti postavljen tako da ima osiguranu vertikalnost sila i
sipki,kao i stabilnost uredaja. Reaktivna sila postize se odgovarajucim usidre-
njem ili b4lastom.
Opit statieke penetracije izvodi se na dva naeina:
a) kontinuirano (simultano) ispitivanje:
svi elementi penetrometra (konus, frikcioni
vremeno (istom brzinom),b) sukeesivno Cne simultano) ispitivanje.
Konus se utiskuje u tlo preko vretena koje
zidovima.
rukavci cevi) utiskuju se u tlo isto-
slobodno klizi kroz cevi sa debljim
Cevi se nastavljaju u radu jedna na drugu pomocu navoja. ~ipke su dugaeke po je-
dan metar i slobodno nalezu jedna na drugu.
Velieina primenjene sile pri utiskivanju, bilo samo konusa, bilo frikcionog ru-
kavea, bilo konusa i cevi zajedno, registruje se pomocu merne komore uz eventu-
alni sistem za automat sku registraeiju.
Pomocu vretena koje prolazi bez trenja kroz cevi potiskuje se konus ispred cevi,
dok za to vreme cevi miruju u terenu.
Pri ovoj operaciji registruje se sila. utiskivanja konusa preko koje se izraeuna-
va otpornost tla pri prodiranju konusa~ R.
U sledecoj fazi ispitivanja konus privremeno miruje, a vrsi se potiskivanje cevi
sve dok se no postigno kontak~ sa bazom konuss.
Nakon ove operaeije vrsi se dalje potiskivanje cevi i konusa zajedno, pri cemu
se registruje ukupna sila. Kada se od ove ukupne sile odbije vrednost sile utis-
kivanja konusa dobijena u prethodnoj fazi, dobije se ukupna sila trenja po omota-
eu eevi, L.
Brzina utiskivanja samo konusa i frikeionog rukavea, kao i konusa i cevi zaje-
dno, konstantna je i,Po pravilu,iznosi 2 t 0,5 em/so
6 PRIltAZ REZULTATA
Rezultati ispitivanja tla statiekim penetrometrom prikazuju se graficki. Uz poda-
tke mora biti naveden liltem merenja ukoliko rnerenjima nije kontinuirano obuhva-
cen eeli profil.
o.novu a1tljenja Republlckog .ekretarljata za kulturu SR Srblje br .413-81/H-OZ ad 4.11 19H. ne pla~a se porez na prosetStupa Savezni mad za standardlzaclju -Beograd
2
DK 624. 131.3
'tI£2III
:I
ii'~~'tI.:~
1..0
-=CtJ>~~tI
~A
~~
~=
.§
1
='
==%J
Bi1
t~a.j>.&sJI
l
385
JUGOSLOVENSKISTANDARD
8A PRIMENOMod I-I-Ino.
JUSU. BI. 032
YII-INt.
Geomehani~k8 l.plllvaoJa
ODREDIVANJE STISLJIVOSTI TLA
Rei_oj. br. 18-3817/1 od 15-YI.I"'. 81-. 111118F1L1 .r. U/INt.
Testing of soils. Determination of compression ,olu
1 Prcdmet standarda
Ovaj slandard propisuj" 1U\~illodredivllflia sli~ljivosti tla sa sprei!cnim ~im lircnjcm.
2 Namena
Odrcdivanje sliWjivosli tla sluti da se odrcdi karakteristika sli~ljivolti tla pri razliC!itim ItupnjevimaoptereCenja i u raznim vremenskim intervalima.Na osnOVtl sti~ljivosti i dij~grama vremenskog toka konsolidacijc prcdvida lie velil!ina i vrcmcnskllok slcganja objeknln nn terenu.
3 Princip odrct1ivanja
Uzorak cilindri!!nog oblika ugraduje se u aparat za sti~ljivo.t cdomclar (oedomeler), optcrctujc lieramim stupnjevima opterce.nja i prali promena zaprclUinc uzorka pri Ivakom stupnju optcrc6:njau raznim vremenskim inlcrvalima.
4 Oprema i pribor
4.1 Oprema
Edomelar (51. I) koji sal!injavaju slede~i delovi:
- melalni cilindnr (poz. 1) u kome se nalazi uzorak (poz. 2);
- metalna celija (poz. 3) u koju se slavlja eiJindar la uzorkom;
- gornja i donjn poroma plo!!a (poz. 4) knjc omogl1.:avaju ravnomcmo oplcrcCcnjo I vla!cl\Jcuzoraka;
.- melalna plo!!a(poz. 5), koja nnleIc nn gornjll poroznu ploifu, prcko kojo 10 optorctujo uzorak;- uredaj zn i7.aziynnjc verlikilinog oplcr.-tenjn nil 0,5 do 24 kp/em2, u zayl,no,1i od yrato tlLOprema za odrediyanje vlaf.nosli!ln prema JUS U.DI.012.
4 5
Slika 1
I I%daaJ.I
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU 2. ubnuvu.IX -197~.
386 :
!'i,H;;)ltn'l
4.2 Prlbor
- Sckunuomcr;
- dcrlcktomctnr houa 10 mm za mercnjc vertikalnih deformacija, sa prcciznol~u merenj. 1/100 mm;
- noz prstenastog oblika za vadenjc uzoraka;
- noz za obradu uzornka;
- mikrome!ar za merenje visine \\Zorka, sa prccizno~u mcrcnja 1/100 mm.
5 Ugradivanje uzoraka u edometar
S.I Slilljivost tla odrcdujc se oa ncporcm~enim uzorcima, vclta~ki zbijenim uzorcimo, iIi uzorcimaugradcl\im sa vlalnol~u na granici te~nja.
U lavisnosli od vrste tla, uzorei su pre~nika od 7 do 10 em i visine od 2 do 4 em.Ncporcmcceni ili vclla~ki zbijeni uzorak se ugradujc uliskivanjem melalnog eilindra u v~i nepore-mecl'ni ili ve~la~ki 7.bijeni u7.orak. Po izvrlcnom Uliskivanju eilindra gorrya i donja povrlina uzorkase obrauc noicm i cilindar se smesti u celiju izmeuu dye porozne plo~. Potom 5e ~Iija 5tBvija uuredaj za opterecivanje.
Uzorak sa vlaznoscu nn gn",ici t~enja ugradujc se na sledeci na~in: Pripremljen porem~enj malerijaliZlnc~n ~c hUOI"gcno sa vodnrn enko dn rnalcrijul ill11\vl"'11051 na grunici lctcnja. ))ulom Ie nvnknpriprcmljeni u7.orak sipa direktno u eilindar. koji je prcthodno slllvijen u ~eliju preko donje poromeploce. Po ,avrsenom punjcnju eilindra poslavlja se gornja porozna plo~a i ~elija se slavlja u uredajza optcrcccuje.
S.2
S,3
6 Postupak odrcdivanja
6.1 Knda jc u7.orak sa cilindrom slavljen u ~cliju i OVIIposlilvljena u uredaj 111ortcre~enje. rullu se vodaUlIzorak kro'zslavilluza uovod vode iz ccvi \I kojoj sc VtHlnudd:uvu \I vi,.ini gurnj~ povrAiuc \11.orku.PolI'm se u70rak opterccujc poslupno sledeCim (1pt~rOCcnjima: 0,25; 0,50; 1,00; 2.0(); 4,IXJ; 8.00;12,00kp/em~ i daljc dl' naive.:e!',oplere~ell.iaIia koie se otckuje pod objektom. I'd svakom slupnjuoplcrCCl'I\J:"~.II Ircl1ulku lIal1o~enja oplcrcccnja 1)\1~lasc \I rad sckundomcr. 1I vrcl11clIskim intervalima:5 ; IS i 30 seku,,,li, 1 ; 2: 5; 15 i 45 mill\lla; 2; 5 i 24 sala i !,otom svukih daljih 24 suta sve do konso-lidacijc \110rl\:\ l'ita ~l~n;t dcrlckloll1c(ru udgovarajucc slegnnje uzorka. Smatfa se da je poslignutakon~'Jlidacija a~\} je skgalljl.: \l/orka t.\ h .< 0,02 nun :ta vreme l)d 24 saln.Po pO~lignlltt).i kOllsolidadji l-a jcdan siupanj oplcn:cenja prcluzi so na slcdeci slupanj optcn::c.enja iponavlja ~c isli p"stupak ",'C 110prellvidenog Opl('n'~e"ja tin.
rosh.~ za'll'~cnog i\piti\'HlijU sll'gunJu OplCICl,lcnjl'lIl,lI/tllUk sc ISlim pOShlJl~lJm rustelc~IIJ~ tlu h~ 1'iI.1ulvrdilc cla\ticnc o~ohinc Ila.Po 7.a\'rsenOI11npicu pri potpunol11 raslcrcccllju \l/orak sc i:l.ViH.liiz cilindra i il.mcri, pntom M~()su~ii ponovo il'.lIlI:ri. Na taj IUI~ill~c ndrcdi sndrJ.aj volle. SCI1I108n. ndrctli se ~pccin~nn i lllprcmimd..u(.zina !'rcma'JUS U.BI.OI4. odn..sn.. JUS U.III.()16.
6.2
7 Prikazivanjc rczultata
7.1 Rczuhali odrcdivanja prikazuju sc sledecim dijagramima:
-- dijagranH)11l rclalivnog slcganja,
- dijagralHnl1\ pi Uln~l1~ kocficijcnta poroznosli,
- oijagramom \Tcl~cnskog toka sle)!allja do konsoJidaeije.Na 0SnOVtl dija~ral1la r':":.ltivnog :dcga.nja. odnosno dijagramaizraia\'a :,~ modul ~,:i...lii\'(; .i:.
promene koeficijenla poromosti,
7.2 Dijagram rclativn..g', ,:ar,:a r.J,kazall jc na sl. 2. Dijagrara se dobija kada se na apseisu nanos. opte-rccenja cr II kp/em2. an'. urdi'I.'\I' relativna sleganja tJ, hlh za odgovarajuca opter~nja, gde je tJ, hslcganje uzorka pri posli(;nutoj kOtJ,olidaciji. u em, a h visina uzorka pre sleganja, u em.
1"1.d,jagrama sc izracunava modul slilljivosti tla my u kp/em2, po obraseu:
tJ,crn1,,=>-
Llhlh
gde je:tJ,cr=.priras(aj optcrccenja, u kp/em2;
~..!'"~ oogovarajuCi prirastaj rclativnog slegan.ia.h
..c:: .'<11-<:
000.~ 'c:b~ 0,010
"'"0
~ 0,010
~0,030
0,°'°
0,050
0,060.
0
7.3
387
dc1
2 J , 56ltp/cm'
Slikn 2
Dijagram promene koefieijenla porolno51i tin prikazan je na II. 3. Dijagram Ie dobijc kada Ie naapsci5U nanose vrednosli oplerecenja U kp/eml, a nn ordinatu odlovaraju~ vrednolti koeficijcnalaporo7.nosti,Kocficijcnl poroznosli il.ra~unava se po obrascu
h-h. 6. h.c~ .---.--.--h. h.
gde.je.:h=visina neoplereecnog ulorka, u mm;
h.=visij1a ulorkn bez pora, U mm, h.~":r!. h;Y.
Y.=5pedfi~na teiina uzo~ka, y.=zapreminska letina uzorkn;6. h.=veli~ina sleganja uzork&: pri opterecenju 6.17..Iz dijagrama promene koeficijenta poroznosti dobija Ie modul Iti&ljivosli
6.17m'''6~(1 +0)
po obrascu
gde je:/:;.17= prira!taj opterceenja, u kp/cm2;6.e = odgovarajuca razlika koeficijenta 'porozno5Ii;e = kocficijenal porozn051i pre oplereeenja.
e- It-l'oIt"
1,15
..1.1
°""~
1,05....
8. 1,00- I
~ 0,95'i:;~ 0,90~
0,65
120
O.M°
2 3 , 5ISI{p/em'
Slika 3
388
7.4 Dijagram vremenskog toka sleganja do konsolidacije prikazan je na sl. 4. Dijagram se dobija kadase na apscisu nanosc vremena konsolidacijc t, u minutima, u logaritamskoj podcli, a na ordinatu Ienanose odgovaraju6: yrcdnosti sleganja u mm u linearnoj podeli. Za Ivaki ItUpanj optere6:nJa crtase pripadaju~i dijagram vremenskog toka koru.olidacije.
ee
0/2J,567
0,/ /,0 /0 100 1000 10000Vr,m. u m;nulima
Slika 4
7.S Modul stilljivosti ilije konsta.ntan za jedan isti materijal !la, v~ jc promenljiv i raste la opter~enjem.l."loliko je yrcdnost my yea, utoliko je sti!ljivost manja i obratno.Uobii!ajena je sled~ klasifikacija tla prema veli6ni mv, i to:
- za mv = 0 do 20 kp/cm2 vanredno sti!liivo tlo;
- za m. - 21 do SO kp/cm2 vrlo stilljivo tlo;
- zam.- SI do 100 kp/cm2 slcdnje stilljivo tlo;
- za m. = 101 do 400 kp/cm2 manjc stilijivoll1o;- zam.- 401 do 1000 kp/cm2 malo stifljivo 110;
- za m. - 1001 kp/cm2 vrlo malo sti!ljivo t10.
Veza sa drugim standardima
JUS U.Bl.OI2 - Odredivanje vlaZnosti tlaJUS U.Bl.OI6 -Odrcdivanjc zaprcminske tcline tla
Il.&mpa; Beocracllk1 'ra11tkl uvod - aeo..-ad
DK. 624. 131. 3 389
JUGOSLOVENSKISTAN'DARD
SA PIUlllENOMoil 1.[.1970.
GromrbanlEka IIp''hanJaOD&EDlVANJE KOEFICIJENTA
VODOPROPUSTLJIVOSTI
JUSU. 81. 034
VII.IN'.
£J:I
I'0c:
~
.'00,..
~:!'~~..0;I:.~.~.0i~0a:
I:8
ai'!.ii
!~;;.i..IIQ.a:II
B"aDJe br. 18.3877/1 oil 15.VI.INp; SlatbeRI 1..1 BFIU br. Z'/IN'.
Testing of salls. Detumlnatlon of coefficient of permeability
1 Predmet stnndnrda
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja koericijenta vodopropuslljivosti lIu.
3
Koericijent vodopropustljivosti primenjuje se za re~avanje problema konsolidaeije tla, prora~unastabilnosti padina i kosina, za re~avanje dreniranja i prora~una riltera.
2
Prlncip ispitivanja
Uzorak lIa izla'-e se pritisku vodenog stuba koji izaziva proticanje vode kroz uzorak. Izmeri Ie koli~inaprotekle vode u odredenom vremenskom intervalu. Na ovaj na~in dobija se pro.c:6Ia brzina kretanjavode kroz uzorl\k.
Aparati, oprema i pribor
Za odredivlll1jekoeficijen!n vodopropuslijivosUprimenjuju 10 dvo vrsto apllnla:
- aparat za merenje vodopropustljivosti sa konstanlnim pritiskom vode,
- aparat za merenje vodopropusUjivosti sa opadajucim priliskom vode.
Aparat sa konstantnim pritiskom vode prikazan je l1a slici 1 i sastoji sa od:
- metalnog cilindra (pOl.. J) koji ima donji poklqpae sa ugradenim fiIterQm od odgovaraju6cg mato.rjjala i sa dva ugradena metalna sita sa manjim i vec!imotvorom okaca, i gomji poklopac SAugrado-nim filterom bel. mctalnih :;ita; oba poklopca (pol.. 2) imaju po jedan prikljuM za dovod,odnosno odvod vode (POl.. 3);.
- uredaja sa prelivom (pOl.. 4) za oddavanje kor.slal1tnog hidrauJi~nog pritiska;- staklene menwre (pOl.. 5) odgovarajucih dimenzija;- dva postolja (POl.. 6).
Aparat sa opadajucim pritiskom vode prikazan je na slici 2 i sastoji se od:
- metalnog eilindra (pOl.. I) koji ima donji pcrforiranl poklopac iZlUldkoga su ugradena dva metalnasita sa manjim i vecim otvorima okaea, i gornji metalni koni~ni poklopac sa otvorom za cov zadovod vode u cilindar;
-- graduisane covi od prozirnog materijala (pOl.. 2) odgovaraju6cg prec!nike;- plitke posude sa prelivom (pOl.. 3) is~unjenc vodom u koju Ie Itevlje cilindar.
4
4.1
4.2
4.3
4
Slika I
I IzcIaDJo
Slib 2
.n!GOSLOVENSKI ZA.VOD ZA. STANDARDIZA.CUU2. obnuvaIX -1972.
390
4.4 Selll IlIl\lI, pOlrebllu.ie upromll 1.11u<.lredivanje vln1l1ustll\a prema stnlldar<.lu JUS U.81.0121 01'1"011\11za odredivanje zapremmskc le1ine Iia prema standardu JUS U.81.016.
4.5 Prlbor
.- Sck\l11l1oIHcr._4< Icvak sa l:lt)ll~aCcm.
graJ\liS8nC mcn7.urc I.aprcminc
-- pribor 1.a deacraciju vodc.
-- nol 7.3 obradu uzorka.
500 em) i 1000 em),
5 Postupak
5.1 OdredivAnjc sa konslanlnilll prili.korn vode
Uzorak .se ugradi utiskivAnjem u cilindar (51. 1 poz. I) odgovarajuug prtenika d i dutine, prom..
vrsti da, lako da se obezbedi 110 bolja veza malerijala 1ft zidovima eilindra. Oorl\ia I dOJlJa povrllnlluzorka se izravnaju sa ivicama ci1indra. Cilindar se slavi na donji poklopac i zajedno la l\iim Itavi 10na postolje. U donji poklopac uklju6 se cev (poz. 3) uredaja poz. 4. Zalim 10 na cilindar stavi gornjipoklopac na koji jc priklju~na cov za odvod vode i ispod kraja cevi stavi menzura (poz. 5). Tada 10uredaj (poz. 4) ispuni vodom i ~ka dok iz cev;. za odvod ne po~no da kapljo voda u menzuru, Itazna~i daje uzorak pOlpuno zasieen vodom. U 10m momenlu stavi se u dejstvo lekundomer. U odredc-nim vrcmcnskim illlervalima, U zavisnosli od vrsle uzorka, meri se koli~ina proloklo vode
(Q) \I
mcnzuri (poz. 5). Koeficijenat vodopropustljivosti (k) u cm/s izra~unava 10 po obrascu:
Q., \k--A.t.H
gde je:Q
- koli~ina protekle VOGekroz uzorak, u em ';I - dutina uzorka, u em;A - povr~;na preseka uzorka, u cm2;
t - vreme U kome je protekla koli6na vode Q, us;
H - visina vodenog stuba od gornje povr~;ne uzorka do gornje povr~ine vodo u uredaju poz. 4, u em.
5.2 Odredivanje .a opadajutim prillskom vode
Na cilindar se stavi donji poklopac. Cilindar \a uzorkom i donjim poklopccm ltavi so u neki ured,,;sa malim pritiskom vode odozdo i ostavi dok valla lie prode kroz u7.orak, odn05ll0 dok Ie no :r.aaillvollom.
Potom se cilindar sa zasicenim uzorkorh stavi u posudu sa v",lom poz. 3, tako da donja povrlinauzorka bude u nivou gomje povrline vode u posudi. Na: ci1indal- se stavi gumeni praten (poz. 4),a preko njega se stavi gomji poklopac sa ugradenom graduisanom ccvi. Oba poklopca so vijcimapri~vrste za cilindar. Zalim se sipa deaerisana voda da ispuni koni~ni deo gornjeg poklopca I gradui.sam- cev tako da razlika nivoa vode u covi i u plitkoj posudi iznosi 70 do 100 em. Tada Ie stavi Iidejstvo sekundomer i pro~ita visina vodcl1,og stuba (H,) u covi.
Ka~a visina vodenog stuba u cevi dode na izabranu vrednost H2 sekundumer so zausta.'vl i pr<X!itA"prethodno vreme.
Kocridjcnt vuc.!oP,.o:'ustljivo".;~k) u em/s i1.fnfunnVILIe po ohrnscu:
k-2.3'~ log !:!JA,' t II,
gde jc:
A - povr~ina unulra~njog preseka graduisane cevi, u cm2;
AI - povr~ina preseka uzorka, u cm2;
I - duzina uzorka, u em;t - vremenska razlika izmedu dva ~itanja. us;H, - visina vodenog sluba u covi na po~etku merenja. \I em;
H2 - visina vodenog stuba u cevi na kraj\l merenja, u em.
Tempe-ratura
8 10 12 20 22 24 26 28 30vode 14 16 18
u .C
ViSkOZi-I' 0,011110,0105tel'~ 0,0138 0,0130 0,0123 0,0117 0,0100 0,0096 0,0091 0,0087 0,0083 0,008u glem'ls
391
5.3 Korekcija koeficijenta za oestaodardnu temperaturuAko je 'potrcbno da se u toku opita uzme u obzir i uticaj temperature vode na vizkozilel vode, ond4koefieijenat voqopropustljivosti za slandardnu usvojenu temperaturu vode od 20 .C dobija Ie po51edceem obraseu, a za razlieite radne temperature vode
k20 .C-~kt"I)20.C
gde jc:
- "I)t viskozitet vode na rndnoj lemperalud,- "l)20.C vi.kozitet vode na slandardnoj lenlporaturi od 20 .C,
- kt vrednost koefieijenta vodopropustljivosti na rlldnoj temperaturi.Vrcdnosti viskoziteta vod~ za razno temperaluro date su u 11edceoj laboli:
Vcza sa drugim standardima
JUS U.Bl.OI2 - Odredivanje vla!noSli tlaJUS U.Bl.OI6 - Odrcdivanje zapreminske te!ine tla
.Iuapa: BeolTad8JU P'a.ae&J uW'04 - a.op..
392
!i:::I:::1'
~'I!
1
~
i=..i>
~...
=-.,.a~
i..::t0S::§~:!:::I::~i:::I.i:
IAI
;;.5'~.Goe:I1
DK 624.131.3
JUGOSLOVENSKISTANDARD.
SA OBAVEZNOM.PRIMENOM
od 1-1-1969-
Geomeh.nl~k. 'I.plth.nj.ODREDIVANJE VISINF. KAPILARNOG
I>ENJANJA VODE U TLUI
JUSU.BI.036
VI-I96'.
ReJenJe br. 17-3884/1 od 10-VI-I96'; Shalbenl 1181 SFRJ br- 15/1968.
Testi~g of soils. Delerminolioll of capillary heighl of waler in a soil
-
1 Predmet standardaOvaj slandard propisuje natin ocfre4ivanji\ visine kapilarnog penjanja vade u malerijalu lIa usledkapilarnih .ila.
2 Napomena
Ova odredivanje sluli za oeenu upolrebljivoSli malerijala lIa s oh7.irom na smrzavanje, i 7.a 'ocenuefekla kapilarnih sila.
3 Metode odredivanjaPrimenJuju se uglavnom .Iedece me lode :
-. meloda pomoeu .Iaklene cevi,-- meloda pomoeu. kapilarimelra.
4
4.1
Metoda pomocu staklcne cevi
I>rlndp odr."lv.nJ.
U slnklenu cev se stavi 117.orak malerijala tin i posmalrn vi.inn knpilnrn"8 penjnnjn II ""'elkn;m. vremenskim inlervalima, <lok se ne posligne konslnntna vi.ina penjonjo.
4.2 Opr.m. j' malerij.'
Za ovu melodu ,slll1-i .Iedeea oprema i malerijal:
- slaklena cev dUl.ine 2 m, unulra~njeg 'pretnika od 2 do 3 em, sa podeocima od I em;
- plitka kvadratna limena iIi slitn:! posuda velitine slrana od 10 do 30 em i visine od 4 do 8 em;
- levak za .ipanje malerijala;
- posuJa od I I;
- larionik sa tuck om ;
- filtrir-papirili .vala.
".3 Nacin odre4ivanJ.
Uzorak se prelhodno osu~i na vazduhu, dobro usilni i slavlja u slojevima od po 10 e.m u staklenugraduisanu cev tije je dno zatvoreno fillrir-papirom ili valom. Svaki sloj uzorka se nabija u eevlaganim polresima do slalne zapremine..Staklena cev zajedno sa uzorkom se slavi uspravno u limenu posudu lako da donji deo uzorka budepolopljen u vodu do visine od 0,5 do 1,0 em za vreme eelog odredivanja.
Visio. kapilarnog penjanja (h) se izmeri, odnosno tila u vremenskim inlervalima od 5, 10, 20, 30minula i J, 2, 4, 8, 16, 32, 64 ild. sali. Na graduisanoJ cevi se tilaju vi.ine h do kojih &Cu pojedinimvremenskim intervalima popela kapihuoa voda. Polom se oaertl!, dijagram, koji se dobija kada sena ordinatu nanose visine h, a na apscisu vreme osmatranj..Za peskovita da odredivanje Iraje oko 16 sali, a za glinovita tla oko 64 sati.
5 Metoda pomoeu kapilarimetra
5.' Prioclp odre41vanj.
Nabijeni. uzorak sa metalnim eilindrom stavi se u kapilarimelar i posmatra visina kapilarnog penjanjavode u odredenim vremenskim intervalima.
Ukupno .Iran. J
JUGOSLOVBNSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU I1. obnova
V -1910.
Sirana 2 JUS U. BI. 036 393
5.2 OpremaZa ovaj opit sluti sledeca oprema:
- Bcskov (Deskow) kapilarimetar (vidi sliku),
- metalni cilindar za sipanje uzorka,
- kali~ice za s;panje uzorka,
- metalni tu~ak za nabijanje uzorka.
Mere u em
~
-6
5.3 Na~ID odrectlvanja
Uzorak osulen na 105 .C do konstantne mase sipa se kali~lcom u metalni cilindar (2140 mm i visine40 mm koji je na iednom kraju zatvoren, a ~iia je masa i zapr~ifiiii. poznata.Uzorak se sipa u cilindar u slojevima i nabija tu~kom dok so cilindar nc ispuni uzorkom do gornjepovrlinc.U staklenu cev Beskovog kapilarimetra (poz. 1) pri~vrlcenu na dasci (poz. 2) sipa se tiva do owako 0na skali (poz: 3):Skala ima oznak~ od 0 do 30 pm'. Yoda iz staklene bocc (poz. 4) otvaranjem ventilana gumenoj cevi (poz. 5) pusti se da ispuni staklcnu cav do live, odnosno 0 na skali i dok se ne istisnevazduh iz staklene i gumene cevi, odnosno dok ne procuri vl'da na krak q:vi (poz. 6). Yentil (poz. 5)na gumenoj cevi se zatvori i kad voda prestanc da curi na kraju kraka cavi, kapilarimetar je priprcm-Ijen za odredivanje.Cilindar sa uzorkom stavi se na pokretno postolje (poz. 7) koje Je u vezi sa postoljem za optereeenje(poz. 8).
394 JUS u: 81. 036 SI.8II& 3
Postoljc (pOz. 8")se optereti tako .da se gornja povrlina suvog uzorka priljubi Da otvor kraka cevl(poz.6).. .
U momentu dadlra poi!inje kapihlrno upijanje voile u uzorku.Osmatral\ic se vrli u istim intervalima kao u ta(!. 4.3.Uslcd upijuDja vode fiva se pcnje na sknli (poz. 3) i u momentu kada uzorak prestane da upija voduoi!ita se visina ~ivi~og stuba h.. u em.Visina kapilarnog upijanja se iua(!unava po sledetcm obrascu
h = k.hl = 26,4 X hi
;,!Ide je:
- k = 26,4 konslantna kapilarimetra;
- hi = visina fivinog stuba,. u em.Ovaj opit daje dobrc rezultate za matcrijale tla (!ijaje zapreminska masa :> I ,SO.
395.
JUGOSL~VENSKI .,STANDARD
8A OBA VEZNOMPRllIlEr'OMoil 1.1 I"~.
i
::I
'ii'
.!!
1!.~a
i:s
I:s
Ji1
i.."
..
ce.c
i1\
I
a
i.!!
:II
a;JSiIu:s
j
Ia.;?
'"
I
~
Gcomcb.nli"
l.pillY.nJ"ODREDIVANJE OPTIMALNOG
'SADR1..AJA VODE
JUSU. Bl. 038
YI-196L
I
ReleaJe II.. 17-38114/1 oil 10.YI-I968; Sidbeal 11a& SFIU 1Ir. J5/IH8.
---Testing oFsr,. Determination opt/mal water cont,nt
1 Predmd standard"
Ovaj ltandard propiluje oatin odrcdivanja oplimalnog sadrfaja vode u maledjalu lIa.
1 DellnidjaOptimalni saddaj vode je onaj r.adrfaj vode u tlu, pri kome se u laboratoriji, pod odre.denim uslovinla(datim po Prokl()'u) i uz primenu sile zbijanja po jedinici zapremine od 60 11m3, poslife najvecazbijenost (najveea Z8r>reminska mala).
3 NameDa
OdredivanJc siufi da Ie odredi saddaj vode, pri kome se zbijanjem lIa na leren\l pollife mnksilllainnzbijenosl, i da se odredi najveCa zapreminska masa (gultoaa) tla, koja Ie mole o&kivali ako se radobavlja sa lim sadrfajem vade.
4 PrlJlcip odre4ivanja'
Zbijanjem uzaraka tla sa raznim saddajima vode, pod islim uslovima z:bijanja, merenjem zapreminskemase odreduje se postignula z:bijenost lIa.
5 Oprema i pribor
S.I Oprcmn za zbl)n\;' ~7.nrk.:
- eilindar ad mctala, unu".alnjeg flretnika 10,0 em i visine 11,68 em, sa odvojenim dnolll, kojc sopa polrebi ml'fe pritvrstili z:a eilindar;
- naslavak cilindra islog preCnih, a visine 8,0 em, koji se mofe pritvrstili na cilindar;
- melalni eilindritni ru~ni malj, preC'1ika S,O em i Id.ine 2,50 kp, podelcn tako da so uzarak nabijapadom malja sa visine ad 30,S em. .
Umcsto ru~nog malja mo&: se koristili za nabijanje i mehanitki malj.
S.2
S.3
Oprem. ZII odJ;e4IT8Dje "wostl tl. prem. JUS U.BI.OU
I'rlbor
.- mrcfnsto sito, olvora okaca 4,76 mm;
- posuda zn polivanje vodom;
- gumeni iIi gumom oblofeni tutak;
- kdika za sipanje malerijala u cilindar;-. podcsan nof za obradu uz:orka;
- VO!!"do 10 kg 511ta~noJCu od 1g;
vrskalica Za vlafenje uzorka;
-- velika plitka -p;suda iapripremanje i su!enje uzorka.
6 Na/!in odredivanjn
6.1 Uzim:mje uzoraka
Za odrcdivanje potrebno je oko 3. odnosno IS kg malerijala tla.lto za~isi oo.toga da Ii te SI:sabijanjevr!iti uvek sa istim uz:orkom iIi 5e za svako sabijanje uzima [Dovi uzorak.
Ukupno. .lrana J
JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUUI. obnoyaV -1970.
396
6.2 Odredlnnje
Izvaga se masa praznog eilindra zajedno sa pri~vr!eenim dnom, ali bcz naslavka, sa la~no!eu od1 g (m)..
- --Uzme se uzorak od oko 3 kg, isu!en na vazduhu, usil~i se razbijanjem grudviea gumenim tu~komi proseje kroz mref.aslo sito otvora okaea 4,76 mm.
U eilindar sa pri~vr§Ceni~ dnom i naslavkom naspe se prvi sloj uzorka do visine od oko 7 em, ~j.oko jedne trecine eHindra sa nastavkom.Rul!nim maJjem ili odgovarajueim mehani~kim maljem nabije sc uzorak, pu!tajuci malj da slobodnopad a na uzorak sa visine od 30,5 em. Taj sloj se sabije sa 25 udaraea tako da sabijanje bude ravno-merno po eeloj povr!illi. To Se posli1.e pomielllljem eHindra ili mnlja posle sVllkog udaren, 7.lIvisnood nal!ina na koji se malj dile i pu!ta da slobodno pada. Posle'sabijanja prvog sloja, u eilindar Sesipa nova, pribli!no ista kolil!ina uzorka, pa se sabijanje nastavlja na isti nal!in. Isti postupak seponavlja jo§ jedanput, tnko da posle sabijanja bude ispunjen eilindar ideo njegovog naslnvkn.Nastavak eHindra, prelhodno osloboden od cilindra, skida se pa!ljivim obrtanjem da bi se §to manjeo§tetio zbijeni uzorak u eillndru. Materijal iznad gornje iviee eilindra skida se pazljivo notem, agornja povdina uzorka se pdljiyo zanivna.
CHindar treba dobro ,ol!istiti od nisutog materijala, a potom ga izvagati zajedno sa nabijenim uzorkom(01.) sa ta~no!eu od J g. Sa gornje povr!ine, iz sredine, i sa dnn uzorka sabijenog u eilindru uzme 8epotrebna koli~ina, stay; se u 3 Pelrijeve posudicc i odredi vlalnost prema JUS, U.BI.012. Rezullatje prosek od 3 dobijcne vrednosti (w).
Cilindar se isprazni, lisitne se grudve uzorka, prskalieom za polivanje doda se jo§ toliko vode danjen sadrf.aj bude oko 3% veei od ranijeg. Pri tom treba materijal dobro izme!ati da bi se ujedna~ilanjegova vlalnost. Kolil!ina vode koja treba da se doda, mole se pribli!no odmeriti vaganjem prskalieesa vodom.Ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta, dodajuci uvek toliko vode da se sadrlaj vode poveeavaza oko 3%. Postupak se ponavlja dok se jasno ne uofi da se povecanjem sadrf.aja vode po~ne dBsmanjuje zapreminska masa. To se obi~no postize p<Jsle 5 do 6 dodavanja vode.
6.3
6.31
Prlkazlnnje rezultata
Zapreminska masa svedena na suvo stanje izra~unava se po sledeeem obraseu:
m,-InYd--------
V(I+~ )100
6.32
gde je:01 - masa praznog eilindra, u g;
mt - masa vlalnog sabijenog uzorka so eilit!drom, u g;
V - zapremina eilindra, u em3;w - sadrlaj vode, u %.
Rezullat odredivanja prikazuje se grarifki kao u primeru na sliei gde je na apseisu nanet saddajvode w u %, a na ordinatu zapreminska masa Yd u g/em3.SadrZaj vode koji odgovara maksimalnoj zapreminskoj masi je optimalni sadrf.aj vode WOpi dobijase iz naertanog dijagrama., -Na slici je prikazan primer dijagrama za zapreminske mase Yd: 1,752; 1,834; 1,884; 1,879 i 1,830,g/em3 sa odgovarajueim sadrf.ajima vode w: 5,62; 8,50, 11,37, 15,00 i 17,12. Dobija se optimalnisadr!aj vode wo. = 13,00%. -
7 Ostale odredbe
7.1 Upotrebljava se i modifikovano odredivanje po Proktoru. koje se 'razlikuje od slandardnog sarnopo lome !to je silo zbijanja zllnlno veea i iznosi 266 t/m3. Odredivanje jc no isH nll~in koo u ta~. 6,sarno !to se uzorak sabija u 5 slojeva i to maljem tcline 4,50 kp i visinom slobodnog pada maljaod 46 em.Kada se odreduje Izv. kalifornijski indeks nosivosli, uobi~ajeno je da se optlmalni saddaj vodeodreduje u vecim eilindrima, ~ije su dimenzije:prel!nik 15,2 em i visina 15,2 em. U tom slul!aju primenjuje Se postupak kao u tal!. 6, 5 tom razlikom§to se prilikom tih odredivanja uzorak sabija so po 3 X 55 udara _rnaljem leline 4,5 kp i visine pada46 em.
-
/,
2PO 0
/ 0I
9-'
/V
"eoo
V
6w.,r.73,OO'lo
I I
397
2.300
2.
0
,9
"e2.
~0.
"~ 2.000e.IIWtc:E/.
i'" /.
,8
:::0,7 i
~ct
0,6
0,5
0,'
0 5 /0 /5Sadr'1aJ VOGIP w'lo
20 '25 JO0.3
35
7.2 Postupak prema tai!. 6 prcdvida rad sa istim uzorkom koji se nekoliko puta sabija u kalupc sa raznimsadrfajima vode. Ukoliko se izvcsne fizii!ke i mebanii!ke osobine pri uzastopnom labijanju mate-rijala menjaju, preporui!uje se da se labijaju uzorci la pojedinim laddajima vade uvek In navimmaterijalom, tj. da 50 pre poi!ctka odrcdivanja pripremi i izmda dovoljna kolii!ina materijala Z4S do 6 pojedinai!nib odredivanja. '
Radi lakleg dobijanja temene tai!ke na dijagramu, treba imati u vidu da je optimalni sadr1.aj vadevcc!ine materijala nelto ilpod donje granice plaltii!nolti. Na olnovu togn Ie proc:enat vode mo1.e takopovcc!avati da se najvilc la S odredivanja ligurno dobije temena tai!ka koja ~ biti Jalno izrdena.
7.3
Yem In drugim standardima
JUS U.DI.OI2 - Odredivanje vlnlnolti tla
398Ukupno .t,.n. 2
JUGOSLOVENSKISTANDARD
8A ,ODAVEZNOMPBIMENOMoil 1.VU-l!169.
Geomeh'ni~ka 10plll.anJaODREDlVANJE EKVIVALENTA PESKOVlllll TLA
JUSU. Bt. 040
XlI-I96..
1...
,a
ta
I!
1II
I
t~
a
IIt
ta
I
aeieDJe br. 18-6701/1 ocI7'XI-19A; Siulbeni lid SFIU br. 50/1968...
Geollleclranical tests. Determination of sand soil equivalent
,
1 Predmet standard.
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja ekvivalenta peskovitih Ila.
2 Definicija
Ekvivalent nekog peskovitog ~a je odnos zaprcminc peskovitih frakeija 'uzorka prema ukupnojzapremini IIzorka, pod uslovom da so uzorak sastoji od materijala lIa koji je prolao kroz aito otvort\okaca 4,76 Hi 5 mm.
3 NamenaOpit slu!i da Ie brzo utvrdi priaustvo i koli~ina glinovitih ~stiea u prirodnom peskovitom tlu iIipripremljenim peskovitim mcAavinamo.
4 princip ..ada
Talotenjem ispitivanog lIa po postupku u ta~. 6 dobija se tra!eni zapreminaki odnos.
5 Oprcma I priprema rastvora
5.1 Oprema
Za odrcdivanje sluti sledeb. oprema:
- tri do pet graduisanih menZura od providnog materijala, unutralnjeg pr~nika 32 mm, visineoko 400 mm; podela na menzurama je'milimetarska, i to od postolja prema vrhu do visine od380 mm, umcsto toga mogu postojati samo dve owake i to na 100 i 380 mm od dna; gornji krajmenzure zatvara se 7.apula~m;
- sud 001 5 litnra sn znpuJn~em an dvn otvorn i sn cevimn IIsndenlm u olvorc znplllo~: u jednnolvor usnduje sO bnkorna cov koJol11ae dovodi vnzduh pod priliskol11 u Iud, n u drllgl otvor uan'deno je eel' zn odvod vode zo pronje, unutralnjeg pre~nika oko 5 mm od gUl11eili plnatU!ne mnae;u spoljni kraj te eevi utaknuta je bnkarna cov zn pranje spoljnog pre~nika oko 6,00 mm
j duline
oko 500 mm sa slavinom na gornjem kraju. a na donjem kroju p~nik covi so smanjuje no otvor001 1 mm;
- eevi 001 gume Hi plasli~ne mase unutralnjeg pre~nika oko 5 mm;
- stezaljke za covi;
- stativ;
- sud za dO<.ironje, znpremine 90 ern);
- melalna ravnja~;
- levak zapremine oko 200 em);
- tarirani klip koji se sastoji 001 metalnc lipke duge 460 mm, pre~:1ika 6 mm, koni~no proJirenenn donjem krnjll nn pre~nik 25,4 mm; nn gornjclII krnju lipke nnlnzi Ie eililldrl~ni disk, ~ijc di.menzije su takve da ukupnu tdina lipke sa diskoll1 iznosi 1000
p;
- lenjir duZine 500 mm, sa milimetarskom podeloll1;
- ~etka 7.8 pranje men7.urn;- osum bo~ieu 001 125 em);
- sito otvara okaca 4,76 Hi 5 mm, sa dnam;
- sito otvora oknca 2 mm;
- sekundomer;
- posuda 001 pet litara.
I 11d..I.-
JUaOsLovE'NBKI ZA VOU 'LA R'fANUAIUnZACIJIJ2, ObnOVI
)("-1971.
Strnna 1 JUS U.BJ.040 399
r5.2
5.21
Prlprcma r.stvor.
Koneenl,.;annl rn.tvn. opl'llvljn 00 nn olcd,,~i nn~in: II dVIl litrn dellili'"lIe vnllc rnalvori .e 557 II knl-eiJumhlorida i ostavi da se ohladi i odle!i 12 sati, a zatim se kroz filtrir-papir riltrira. O\'oko sprovlje-nom rastvoru doda se najpre 2510 g glieerina i na kraju 57,S g 40%-n08 rnstvora formaldehida.Rastvor se dobro izmcSa i dopuni destilisanom vodom do 5 litara. Ovim rastvorom nnpuni se 5 bo-~iea od po 125 em) koje se posle koriMe u laboratoriji i na gradili~tu.
Rastvor za ispiranje se spravlja od koneentrisanog rastvora i deslilisane vode na sledeci na~in: u 1'0-sndu od 5 lilara iuu(!i se 125 em3 koncenlrisanog raslvora, posuda dopuni do 5 lilaru deslilisanomvodomi dobro izmda.
5.22
6 Nacin odrcdivanjaUzorak pcskovilog tla se proseje kroz silo od 4,76 ili 5 mm. Materijal se ucilju laUeg rawvajanjazrna mole navlditi. Ako se zapazi da' su krupnija zrna peska obavijena prdinom ili glinom kojaoslaje nn njima i posle sejanja, materijal se proseje jo~ kroz ~ito olvora ok.aca 2 mm, pa se una kojaostanu na tom situ osuse, zatim islrljaju prslima da bi se prdina i glina odvojili, pa se ~isla una,prd;na i glina dodaju prosejanoj frakciJi.Menzura se napuni rastvorom za pranje do oznake 100 mOl od dna.Sud za doziranje od 90 em3 napun; se prosejanim maleriJalom, bez nabijanja, materijol izravnaravnjaMm i kroz levak pailjivo sipa u menzuru. Menzurom se lako udara po stolu da se sv; mehu-rici vazduha izdvoje i olak~ me~aoje. Potom se menzura ostavi l!,)Jninula da miruje, pa se zalvorizapu!ia~m j dobro izmucka. Muckanje se mehani~ki oDavlja na taj na~in, Ito se menzura pomoeuuredaja u horizontalnom polo'.aju energi(!no pokre6e levo-desno na du!ini od oko 20 em 90 putaza vremc od 30 sekundi. Posle muckanja menzura se stavi na slo, olvori, i u nju odmah uvu~ ba-karoa eev za pranje do clna, Siavina cevi se otvori i menzllra iapira roalvorom zo pranJe, pri ~emueev polagllno krll'.i uz IInulra.nji zid menzure. Knda se nivo I~nolti priblif.i oznoei 380 mm, ecvzn pmnje se izvlll~i J'C zatvarnjuci ,Invinu koJo se zntvori tck knd nivo te~nos,i budc lo~no nll 07.lln-ci 380 mm. .
Potom se' menzura oslavi da miruje 20 minuta na stolu ili ~vrstoj ravnoj i horizonlalnoj podlozi.U loku ovih 20 minnln fine frakeije se slnlole, lako da je njihov goroji nivo jasno vidljiv. Zalim seizmeri visina gorojeg nivoa stnloicnih finih frnkcija iznad dna menzure (h).Posle toga se larirani klip polnko spusti u menzuru na islaloT.ene peskovite krupnije frakeije do svo-jom telinom izravna gornjn povr~inu. Tada se o~ila visina iSlalolenih krupnijih frokeiJn (h,), direktnimmerenjem visine donje po\'r~ine klipa na skali menzure iIi pomocu metalnog len.jira, mereei odstojanjeod dnll menzure do dooje povrAine torironog klipa.
7 Izracunavanje rezllitata
Ekvivolent peskovilog tla u ~~ se iua~unava p~ obraseu:
ES-~I..IOOh
gde je:
h = visinll gornjel: nivoa stnloJ.cnih finih frakeija od dno 'menzure,Fu mm;
h. = visina gornjcg nivoll sllliolenih krupnih frnkeija od dna m~nzure, U.I11I11.
8 Klasifikncija tla-
.~ .Prcmn i7.rn~lInnloj veli~ini ekvivalel1ll1 1:S u tne. 6, klnRifikllcijn peskovitih lIa Je sledeca:
- IIko je ,ES = 0 % 110 je ~isla glinn iIi koloidnc rrokclJe;- ako jc ES = 100% tlo jc ~ist pesak koji ne sadrZi gline;- ako je ES vece od 30% tlo je neplasti~no;- ako jc ES mal1je od 20% 110 je plasti~no.
SI.mo.: Deonadski n.nek.1 I.Ivod. -Beo,ralt
I'"
.I
400 Ukupnu !\trana 5
JUOOSLOVENSKISTANDARD
SA I'IUMBNOM.. 1-1-lno.
Geomchani~ka IspitlvujaODREDIV ANJE KALIFORNIJSKOG INDEKSA
NOSIVOS11
JUSU. 81. 042
VII.I"'.Bell IIr. 18-3877/1 ... :t5-V1-I"': 81dbeal 0.. 8FIU IIr. 29/1'69.
Testing of salls. De/ermina/Ion of Cal/foml4 bearing ratio of a sol/
JI Predmet standarda
Ovaj standard propisuje na~in odredivanja kalifornijskog indeksa nosivosti !la.
I
z DeriniclJaKalifornijski indeks nosivosti (California Bearing Ratio - CBR vrednosl) predstavlja odnos izmeuupritiska p potrebnol da Ie eilindrii!n: klip krulnol preseka povrline 19,4 em2 uti.ne u malcrijaltlado dubinc 2,54 mm brzinom 1,27 mm u minutu i onol standardnog pritiska p. koji jc polreban daIe iiti klip istom brzinom utisnc do iste dubinc u jedan standardnl materijal (mchanii!ki sabijentucanik).
.
13 Princlp oiIre4ivanja
Utiskivanjcm klipa u ispitivani matcrijal pod odredenim 'uslovima odreduje se pritisak p koji p,)deljensa standardrtim priliskom p. daje CBR vrcdnost.,
4 Metode odre4~vanja
Prhne'\iuju 10 uglavnom sledc:te motode odredivanja COR vrednosti:
- odredivanje u laboratoriji,- odredivanje na tcrenu.I
It
5 Odr~v8Dje CBR vrednosti u laboratoriji
5.1' Namcaa
Vrednosti CBR dobijcne Jaboratorijskim opitom sJulc za dimenzionisanjc kolovOUIckunstrukc:ijeputcva I acrodroma sa fIeksibilnim zastorom.
.aI 5.2 Oprcma
Za ovo odredivanjc sluti sledeCaoprema:
- presa za utiskivuvo kapacitc" do SOOOkp snabdevena uredajem za merenje sile i dubine pro.dira'\ia klipa,
- mctalni eilindar prei!nlka 1S,2 em, visino 17,8 em, sa prstcnastim naslavkom vislnc 5,08 em iprstcnastim nolem;
- meta1na perforirana podlofna ploi!a (a) prc<!nika oko 2S em, .debljine oko 1,5 em koja se moleprilMstiti za eiJindar; .
- meta1na ploi!a (b) prei!nlka 14,9 em, dcbljine 5,8 em koja Ilufi kao umetak pri zbijanju u cilindru;' , i!elii!ni le'\iir du~nc oko 30 em, lirine oko 4 em, sa zaJiitnom ivieom l.a iuavnjavanjo uzorka;
- tri mctalne'prstcnasto ploi!e (e) spoljnog prei!nika 14,9 em, unutral'\ieg prci!nika 5,25 em, tc!inc2,26,4,53, i 9,06 kp;
- perforirana mesingana ploi!a (d) prei!nika 14,9 em, dcbljine 5 mm sa mesinganom dr&kom uaredini I sa vijkom za fCgulisanjo visino 0 koji so olwya pipak kompnratora;
- trono!ae la komparatorom sa podelom od 0,01 mm za merenJo bubrenJa uzorka;- komparator sa podelom 0,01 mm za mcrc'\ic dubinc utiskivanja klipa u uzorak;- kIipZ&utiskivlllljeprei!nika 4,95 em i dutinc 20 em;- tchnii!ka vaaa za mercl\ic telinc do IS kp sa tUnollfu od 2 p;
- filtrir-papir, prci!nika 15,2em;
.
Ia
I
I ......I
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACUUI
1. oDnO.1X-19Tl.
Sirana Z JUS U. Bt. 042401
- sila olvora'okacn od 5 mm i 20 mm;- sckundomcr:..- pO$uda za pOlapanja cilindra sa l'.zorkom' u vodu:
-: oprema za odredlval\ie oplimalnog sadr!aja vode prema JUSt
U.BI.038.
5.3 Priprema uzoraka
Lnboratorijske vrednosli CBR odreduju se na poremccenim i neporemecenim uzorcima, ulelim premaJUS U.B1.010.
5.31 ('riprenlll poreme~enih lI~orRknMalerijal se osu~i na valduhu. i.usitui gumenim luCkom. Osuseni i usillyeni mnlerijal p",scjc sc krOTsilo olvora od 20 mOl. Ako SRVmalerijal prode kroz 10 silo dalji poslupnk se nllSlavljn sa tim male.rijnlom.Ako, medutim, malerijul sadrli i una VeeR od 20 min. sejal,iem se elimini!u zmn krupnijl\ 0<.120 milli umesto Iyih se doda odgovarajuea koli~ina malerijala. veli~ille una izmcdu 5 i 20 mm, uzetog izdrugog dela istog malerijaJa. .
Zn laj mRlerijal odredi se optimRlni sudrfnj vode "rell1" JUS U. B1.038, R 5Cm loga odredi so sa<.lr7..ajvode u njemu.Polom se uzme 5,5 kg log malerijala i dobro izmda sa 011001koli6nom vode koja je polrebn:1 <.Iasedobije u7.0rnk sa o"limalnim saddajem vode. Matcrijal sa vOllom se tako izme!a da vlafllost budeIIjcdna~ena. Zatim se metalni cilindar izvaze, na nje8" se pri~vrsti prslenasli nastavak i metalnapcrforirana ploi!a (a). U cilindar se slavi metalnn plo~a (b). a preko nje fillrir-pnpir, pa se cilindarnapuni pripremljenim rriatCrijalom. Polom se iz najni!cg sloja nmlerijaJa uzme .uzorak i na IIjemuproveri sadr!aj vode prema JUS U.BI.012. Ovnj sadr!aj se ne sme razlikovali od oplimaillog lamanje ili vi~e od 1% od oplimalnog sadrlaja. Potom se materijal nabije odredenom energijom zbijalljau melailli cililldar "omoell malja promll JUS U.DI.038. Poslo ,nvrAcnog nabijnnjR naslnvnk cilindraso skino i povr~inn mllierijaill se izrn\-nn pomocu ~cli~nnl\ Icnjim an Ivicnon cilllldrn. Nn i1.mvna!upovr~inu slavi se fillrir-papir prei!nika 15,2 cm. Posle Ibga podlo!na pJofa (n) se skino, cilindar sauzorka se okrene tako da donja povr~ina uzorka dode gore i iz cilindra se izvadi metalna ploi!a (b).Odmah zatim izvaZe se cilindar sa uzorkom i nllrir-papirom.Na cilindar sa uzorkom ponovo so pri~vrsli perforirann ,"elalnn podlo!na plofn (II). Na gornjupovr~inu uzorka u cilindru preko rillrir-papira slavi Se mesingana pcrforirnna "Ioi!a sa dr§kom (d),a preko nje se postave metalne prstenasle plo(!c (c), ~ija ukupna telina treba da odgovara optereeenJubuduee kolovozne konslrukcije.Ako 10 oplereeenjo nije "oznato, ondu se uzomk odreduje sa pJoi!om (c) lelille 4,53 kp. Zalion se nnivicu eilindra postavi tronoiac sa komparatorom ~iji pipak lreba da dodiruje i!conu povr~inll drAkemesingane pcrforirane ploi!c. Cilindar sa uzorkom i tronoAce," slnvi se u posudu sa vodom, a 1.ati,"se kazaljka komparatorll slavi u nulli polo!aj.Cilindar mora biti polpuno potopljen tnko da voda Ulllli u uzorak sa donje i gomje slrane. Cilindarsa uzorkom ostavi se u vodi sve do tie dok uzorak nije polpuno zasieon i vi!e ne bubri, a nnjmnl\ie4 dana. Za to vreme svakog dana se na komparaloru ~ila bubrenje uzorka. Posle toga cilindar sauzorkom se izvadi iz vode i, pridriavaju~i i!vrsto metalne prslenasle ploi!e, prospe se vi!ak vode sagornje povrAinc uzorka okrelanjem cilindrn i tako ostnvi da se cedi 15 minula. Metalne prslenasteploi!e, mesingana perforirana ploQ i podJo!na melalnn perforirnna plo~a So uklone i izvagn se cilind..rsa uzorkom.Zatim se cilindar sa uzorkom stavi na podlo!nu plo~u, u polo!aj u kojem je bio za vreme bubrenjai skine fillrir-papir sa gornje povr!ine. Time je uzorak pripremljen za Uliskivanje.
Priprema neporemecenih uzofaka
Neporeme~en; uzorak uz;ma se iz sloja tla koji ce biti neposredno optereeen konstrukcijom kolovoza.Uzornk se uzima cili-ndrom u kome Cc se izvr~iti opi!. Pri tom se najpre slavlja na tlo prslenasti no!na koji se naslavlja cilindar i naslavnk. Cilindnr se presom utisno u tlo, a zalim se izvadi zajedno sauzorkom. .Odmah posle vadel\ia cilindra treba skinuli naslavak cilindra i prstenasli no!. Uzorak treba gruboizravnnti sa ivicama cilindra.(!CIii!nim lenjirom i ceo uzorak sa cilindrom obllviti parafillskom ohlogomdebljinc oko 2 mm, uviti u miulan '-ilav papir, ponovo ,Iararinirnlj 1 \lpnkoVnli u sanduk sa S!rU80-linom rndi lransporlu. Pre opila u laboraloriji skine Se plfrnfinska obloga I uzorak sa 000 slmne rinojuavnll. Tada jc cilindr.r sa uzorkom pripremljen zu utis~ival\ie.
5.322 Neporeme~eni IIzorllk Zll ispilivnlye moZe se izvnditi i iz vclhl~ki zbijen08 malerijaln, no u 10m slu(!njuse prolhodno polupn \I vod\l nil isH na~in kilo poremeceni \lzornk.
5.32
5.321
5.4 Postupak odredl.anja
Na priprcmljeni uzorak u cilindru slavi se isli broj prMenaslih melalnih plo~1l kao pri natapa.yuvodom prema I.a~. 5.31.
402JUS U. BI. 042 Slran. 3
Cilindar sa uzorkom postavi se eentrieno na krufnu pl~u uredaja za utiskivanje pa se poh\.k0 difedok klip za utiskivanje ne dodime gornju povrlinu uzorka. Tada Ie kll7aljka kompnrnlorn, ~iji ~...f1ipnk oslnllj'l 111\8"lIIju Ivieu eUlIII!ra, doler. n. nulu.Opit po~inje utiskivanjem klipa u uzorak konstantnom brzinom utiskivanja od oko ! ,21 mm uminuti. Na patetku opita pusti se urad sekundomer i pritisak Ie prva dva minuta o~itava svakih30 selomdi, a zatim dalje svaki minut. Utis1tivllJ\ie se nastavlja do dubine od 2,S4 mm. Tada se pro-.~ita pritisak, pa so IItiskivanje nutavj do dublne S,08 mm, \IZ fitlll\lo prltish avakog minuta. milanlprhisel unose so II zapisnik 0 IspitivllJ\iu.Zatim so uzorak rasterell i eilindar sa uzorkom Izvadi iz uredaja za utiskivllJ\ie. Prstenaste metalneplate se izvade i odvoji se podlolna plo~. Sa vrha i dna u:wrka uzme so potrebna kolicina materijalai odredivlafnostpremaJUS U.BI.012. .
6 Odrec1ivanje CBR vrednosti na terenu
6.1 Namena
Pored ve6 navedene'namene prerpa tac. 5.1,odredivanje CBR vrednosti na terenu sluli jo! i za odrc-divanje nosivosti slojeva kolovozne konstrukeije i kao kontrolni opit za provernvllJ\ie vrednostiodredenih II Inboflitoriji prema tac. S.
Broj potrebnih opita zavisi od prirode ispitivanog tla. Za svako izabrano mesto potrebno je izvr~itinajmanje tri opita na rastojnnju od oko 0,50 m. Od tri izvrlena opita uzima se za CBR vrcdnostaritmetina sredina dobijenih vrcdnosti. Ukoliko se opit ponavlja prema tnc. 1.2 punnvljn se nndrugom mestu.
.
Terenski opit mo!c se primeniti zn odredivnnje nosivosti pojcdinih .loJeva u kolovo1.lloj kon.trukciji,koji su izradeni od prirodnog ili nekim postupkom stabilizovanog tla, ukoliko ne aadrle una prcenikave6cg od IS mm.
6.2"
6.3 Oprema
Za ovo odredivanje sluu sledeea oprema:
- pres&.z&utiskivanje klipa sa urcdajima za merenje sile na klipu do SOOO kp;
- oslopac urcdaja za utiskivanje klipa, obicno natovaren kamion iIi alieno;
- klip' za utiskivanje, prelnika 4,95 em;
- nastavei razlicitih duuna, istog prcenika kao klip koji slufi za prilagodavanje dufine klipa;
- prstenasti oslonae na klipu na knji so oslanja pipak komparatora;
- nosal' komparatora, In osloncima na rasponu oko I,S m i aa uredajem za fiksirnnje oslonaca;- komp",rator sa podelom 0,01 mm;- tri metalne prstenaste ploCe (e) spoljnog precnika S,25 em, tefine 2,26, 4,52 i 9,06 kp;
- sekundomer;
- oprema za odredivanje vlafnosti prema JUS U.BI.012.
6.4 Na~la odre4iunja
Mesto na kome ~ se jzvrliti opit treba da .Ie isplanirano horizontalno i za§ti~no od direktnog uticajavlaf.cnja iIi isulivanja. Oko tog mesta treba da ima dovoljno prostora za opremu.Na mesto gde ~ so izvrliti utiskivanje klipa postave so prstcnaate ploCe da so na povdini tla iznzovcpritisnk koji odgovara sopstvenoj tefini budll~ kolovozne konatrukeije.Kroz otvor na pl~ma na tlo se spusti klip prese za utiskivanje koja ae donjim krajem oslanja naoslona.: koji je tako postavljen da njegovo tefilte leu priblifno u osi prcsc i Iclip optereti tako dapovrlina tla ispod klipa bude optere6cna pritiskom od 1,0 kp/eml. Ovo .Ie optere6cnje potrebno dabl kIip dobro nalegao aa povrlinu tla. Zatim se pipak komparatora osloai na prstenasti oslooae naklipu i kazaljka komparatora stavl u nulti polo~.Kadaje zavrlena priprema, optere~nje klipa se postepeno povc6ava, da bi ae ostvru-iIo .\i,'govo utiski-vllJ\ie u tlo na na~in opisan u tac. S.4.Posle zavrlenog utiakiv~a uzmo ae u:wrak .a dubine od oko 3 do S em, sa mesta gde je izvrlen opili odrcdi so vlafnoat,
77.1
b.ra~avanje remltata
Rczultati ispitivanja prikazuju se dijagramom prema al. I, koji so dobija kada so nl\ apscisu nanoseoptor~a IIlI.p/eml. ana ordinatll 810glll\la u mm. Pom06u dobijonih tKaka naerta 80 mva linija.Ova kriva mof.e biti konkavna slii!no krivoj 2 Da aliel ili konvelana,aliooo krivoj 3 na latoj aliel,U istidijagram ucrta ae jol i kriva 1 koja prikazuje odnoa izmcdu optctel!ollJa I dubine utiakiv~a,za ataudardni matcrijal i standardno optcre6cllJe, Za ovu krivu vale ii1edc6Ovrednosti
. v
¥ ~~to-....,' I\. ........
1,25 ,\ ......
'-\ \ ",~O
D ,Ft.. ,r-.... t
Pn " " ....,75
\\ ""-
,50 \',\
.75\\
. SllWu. ..JUS tI. BJ. 042 403
- dUbina utisklvanja, u mm:2,57,5,08,7,62, 10,16,12,70;
- optereeenje P., u kpfcm2;'.70 105 133 162 183
10 20 J() 4() 50OpI.,..~'nJ' u Itpl.m'
60 70 80 90 700 "0t)
I'e.e.~=: 2' 2~!.:c.!!:53' 3
",
5Slika I
Da bi se izral!unao ind.ks eBR povure se u dijagramu horizontalna linija iz tal!ke koja predstavUadubinu utiskivanja 2,54 mm. Ona presel!e krive 1 i 2 u tal!kama koje pokazuju opiereeenje pi;,..Na osnovu tako dobijenih vrednosti izral!una se indeks eBR po obrascu:
.
eBR-.E...IOO%P.
7.2
Vrednosti pip. izrafenc su u kpfcm2.Na isti nal!in odredi se i vrednost eBR za dubinu uliskivanja 5,08 mm.
Ako je vrednosleBR za dubinu utiskivanja 5,08 mm jednaka iIi veta od vrednosti ZBdubinu utiski-,'anja 2,54 mm, merodavna je vrcdnost za dubinu utiskivanja od 2,54 mm. Medutim, ako jc dobijonaeBR vrednost za dubinu utiskivanja od 5,08 mJ11manja od vrednosti za dubinu utiskivanja .xI2,54 mm, opit treba obnoviti. Ako kontrolrii opit pokafe isti rezullat, merodavna je eBR vredn,'slkoja odgovara dubini utiskivanja od 5,08 mm.
..
7.3 Ako je kriva opteretenje-dubina uliskivanjn konvcksDa (kriva 3, al. I) potrebna jc korektura. Utuavrhu povlal!i se u prevojDoj tal!ki ove krive tangenta. Tal!ka preseka tangente sa ordinntnom osomuzima se kao nov koordinatni poretak, od koga se rafunaju dubine utiskivanja za 2,54 mm i 5,08i za njih iznalaze opteretenja pip. iz kojih ae izral!unava eBR vrednost prema tal!. 7.1 i 7.2.
8 Odredivanje CBR vrednosti za nosece slojeve kolovomih konstrukcija za koje Jepropisana zbijenost od 95%, od optimalne zbijenosti prema mudifikovanom Pr~ktorovom opitu
D&.bi se odredi!a eBR vrednost za slojeve I!ija zbijenost iznosi 95% od optimalne zbijenosti premamodifikovanom Proklorovom postupku prema JUS U.B1.038 postupa se na sledcti nal!in:Po navedenom atandardu cdredi se kriva prikazana na sl. 2 leva strana, koja se dobija kada se aaapscisu nanosi upijanje vode u %~ ana ordinalu zapreminska tezina u suvom staoju u kpfcm3 i odredioptimalna zbijenost tal!. 1 na dijagramu.
Potom se pripreme tri uzorbsa vlaZno!tu' koja je jednaka optimalnoj vlaZnosti. Prvi uzorak se zbijasa 55 udaraca, drugi sa 2Sitre<!iaa 10 udaraca po sloju. Za ove uzorke odredi se eBR vrednostprema tal!. 5 i izrafunaju~ptcll!insk. te!ine u suvom slanju. Nano!enjem eBR vrednosti na apscisui odgovarajutc vrednostit!ipt~J1I.ipsko te!ino dobijaju se tal!ke 2, 3 i 4 I!ijim apajanjem so dobijakriva prikazaoa na desnoJIW~y~~i sl. 2.
. .
404 JUS U. BI. 042 Strana S
Zatim se izra~una 95% ordinate ta~ke I i na loj visini povul!e horizontaJa koja seee krivu na desnojstrani slike u ta~ki 5 iz kojc se povu!!e vertikala na apscisu IIK\6. Vrednost od 0 do t~. 6 predstavliatrafcnu COR vrcdnolt.
-v-
"e"'!I. :
7f+. :"l' - ~ 95~!1!!."C!~~t ~f!!!Sf 5"I '-'t\~I'- -I ; / I -
;)V I._- ~ V
~ /
1)/
I ~J'
I...~-1---
iIIl-I- -- -- r- -.
-,r-II
-i1
Upljan~ rod. ii % 06
C8R vrMnosti
Slika 2
Veza sa drugim standardima
JUS U.B1.010 - Uzimanje uzorakaJUS U.B1.012 - Odredivanje vlnznosti lIaJUS U.n1.038 - Odrcdivanje optimalnog sndrhjl1 vode po Proktoru
"' Cl6It8?"'."""".'111'-1..."" -a.o.r.d
DK 624. 131. 3405
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA PRIMENOMod 1-1-I!I70.
Geomhanl~ka 18plllyanJaODREDIVANJE PROIZVODA KOEFICIJENfA
KAPILARNE VODOPROPUSTLJIVOSTI I NAJVECEGKAPILARNOG PENJANJA VODE U TLU
JUSU. D1.044
VB.I,..
1IelenJe br. 18-3877/1 od 25-Vl-IHrI 81.lbeo1 lla& 8JPJU br. ./1,..
Geomechanlcaltests. Dermlnalion of product of capillary permeability coefficient and ma"tmum capillarywater he/gilt III a soil
!..e01
1 Predmet ~tandardaOvaj Slandard propisuje n:."i.. :>tlredivenje proizvoda koefieijenla kapilame votlopropuslljiv081i innjv~eg kapilamog pclijnnjn vode u lIu.
"
I'gi~
ito!
2 DefiniciJaProizvod koefieijenln kapilaroe vodopropuslljivosli (k) i najvca.g kapilarnog pclijanja vode u tlu (b)je fizikalna konslanla tla za odredcno sianje zbijcnosti, leoja odreduje brzimi kapilaroog upijanja vodesitnozroih Ila.
3 Namena
i>~&::I.,
Rezultali ovog opila slule za oecn.. oselljivosli tin prema delovanju mraza.
4 Princip odredivanja
Uzorak ~c pod odredenim uslovima dr,vede"
veZll sa vodom tako da se voda 10uzorku kllpilaroopenje. Vaganjem pre, za vremc i posle "pita (tdreduje se masa, odnosn6 zapremina lcapilarno upijenevbde II znvisnosli nd "remena.
II
~D
~g 5 Oprcma
Za ovo odredivnnje slu!i sled~a oprema:
- melalni eilindar unutra!njeg precnika 10,15 em, visine 27,5 em, sa podlo!nom ploeom i naslavkomkoji se pricvr!Cuju na. eilindar;
..- melalni cilindnr \lnulrn!lijeg pre~.nika 15,2 em, visine 27,S em, 8a podln!nom plocom i mulavkomkoji se pricvrlcuju IIn eililldnr;
- po jedna melalna pcrforirana kruma Ploca za prednje eiliadre;
- opremn prema slandardima: JUS U.BI.012; IUS U.B1.014;IUS U.BI.016; IUS U.B1.036 i IUS U.B1.038.
- plilka levadratna posuda sa ravnim dnom, du!ine strane 25 em;
- sita olvora od '5 mm do 2q mm;- gumerci lucak;
- tehnicka vaga kapaeilela 25 kg, sa tacnolcu od 109.
Napomenn. Dimenzije eilindra tako su podolene da se malerijal 10cilindru mof.c sabijatl po standard-nom i modifikovanom Proktorovom postupku i da kapilamo pcnjanje vode traje dOVOljDOdugoda bi so mogli dobili pOlrebni podad prema taco 7.
0
~j
g
:;JI
8fj
uC
,t".."i..iII1!jI,
6
6.1
Priprema uzorkaMalerijal tla se osuli 10sU!lIici, zatim isitni gumenim tuckom i proscje kroz silo olvora 20 mm. Akomalerijal DC sadr!i zrna vcCa od 20 mm, upolrebi&l se onakav kakav je. Ako, me~ulim, sadr!! izrna vcCa od 20 rom, sejanjem Co se eliminisati zrna krupnija od 20 rom, i umesto l\iih &I sc dodatiodgovarajub. koli~ina materijala veliciue zma iUlledu 5 i 20 rom, uzclog iz drugog dela istog materi~jail. Za opit je potrebno oko 6 kg materijala, ako sadr!i zmamanja od 5 mm, OdnOSDOoko 12 kg,ako sadr!i zrna do 20 mm.
Materijal se navlaH tako da dobije optimalni saddaj vode pO Proktoru, prema IUS U.BI.038. Zatimse zbijo u eilindar manjeg prci!nika, ako sadr!i una maJ\ia od 5 rom, a 10cilindar vca.g proeaikaakO sadrfi una od 5 do 20 rom.
6.2
I Izda.je JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDABDIZACUU I I. oboonX-I"'I
406 '
6.4
AkC'>j~ opumalni sadrtaj vode od.reden po slandardnum Pruklu",\ om [IlISlupk'u uzorak S~ 7hlja uc:ilindar u 7 slojeva dehljine po S em, s tim 1'.0 poslednji sloj Ireba da prede preko ivice eilindrl1 Unastavak eilindra. Uzorak sc'zbija maljem za standardni Proktorm' postupak
j to lako da 5e svukisloj nabija sa po 15 udarac:a ako se radi sa eilindrom mllnjeg pre~nika. odnusno ~a [10 5S IIda",ca,ako se radi sa eilinJrom veCeg pretnika.
Aim je optimalni sadrtaj vode odreden po modiriknvanom Pruklornv'om pnslupku, tlzorak s. Ihojau cilinJar u II slojeva &bljme po 2,5 em, slim 110 poslednji sloj !reba da pred. preko ivice .ili"<1,,,u na.'lavak cilindra.Uzorak se zbija maljem za moJirikovlUU Prol:lornv puslupak i 10 lako Ja se sva!.i sloj nanlJa sa po25 udaraea. ako se radi sa cilindrom manjel! pr~nl!.a. odnosno sa po 55 udaraea. ako se ra<1i saeilinJrom ve~eg pre~nika.
.
6.S Posle znijaoja uzorka u c:ilindru. najedan ili drugi na~in, sJ.ine s~ prslenasli naslavak i ulI>rak pl'nll":!sa gornjom ivieom eilindra.
.
Zatirn se podlotna plot.. oJ\oj. ad eili"Jra i na mcsto nje ,Ia\l !.ruina perrorirana ploea. l'llonJarsa uzorkum i perroi-iranom plotum iz\aga v. i vla\; dn se o~u~i na 105 (' <10x"n'Ianlne mu,e. S"'."Je'nti..: naJma:ljc 2-4~ala. a a~(' 'ioCradi ,a ~ltlh,\i1im matcrijah)ffi i I'"
,ha dn Iri dana.
Ak..,~ lelt \I~ ""pita mah.:nJallla ~a ~\I'll'", pnruJnum Iii drugum \Iallh'!\~u. ",,,.1;1~ um~!th' p'I~lup~aop,.ano~ u la~J.ama 6.1 do b.~ pnm."Juje jedan od ,1.<1e.:ud.a J1l,",upJ.a:
a) Akn ,Ie duhijen ul..ura)( ncpurcm",-ccn. Plhla ~c OCI' ul.or~a uli~nc U l'lhno:H. :, II "!tliJ'~;I ".: \lIme:potrcbn&l kuh~IIHI 7:1 "Jredi,;anjc ~r\lr""1o:1.:nna pr~ma la~. 6.1 tpt1lrcbnt rlhh izhHra \tli~inc:cilindra). la,im spc\.:tfitnc tcfine 'Yt
j £aprc:nHlb~\' It:zin\' \: \ lalnun1 'lanju 'f.,. k.ii..,i tiiprcnunsketeline u ,uvum stanju "fa.
b) Ak~, ICJ\,.\~ljcn poremeCen uzura.k. Jcdull d(:~1)~ upuuchl 101'Jdredlvul1JI.:krupnue... ana, specififnclelin~ re. zapreminske le!.ine u vlatnom stanju rzv i zapr~mmske teline u'suvom 'Ianj" 1',. Drugideo uzarka nanije se u eilindar primenjujuci postupak po la~. 6.51
6.6
7 Postupak odredivanja
7.1 Cilinc.Jar sa osu~enim u7.orkom ~t' i7"aga. flU 'if .;'R'" 11po~ud\l 7n natupunje II koju ce l.illim sipu vmlu
lako da nivo vade bude za oktl I cn\ Ii',null ",' ItI'"
JhIHAIIII: II/lIrku It~&!islrilic 'c vreme r(l~clka ispi-tivanja. Cilindar sa uzorkom se zaum vaga
"",Iredenim Hemen.k,m IIlIc",,,lima na tllj natin 110
se posle vadenja iz po~ude 101natapanje cilindnr '''"Ill "ckohk" "."lIIlIk.. ,Ia se ocedi, Iillim se dcnj.
deo obriie fic;tom krrh"l1 I l/\"alLa. Po!\le' h'~U 'lie.'\ ralt II fI'I,"tlu In nlt1I1raOI'" raj fI.\c;l\lpa~ ,t' pllHavlju
live dok vodn nc rrodrc thl lJ"rn.le fll1\'rlillc! .."'rk,,. "th,,,,",, ,I.,~ \t! nal t!..rni/ll 1"'10'(11\1 He po;ave
v.lafna m~ta, Tac\a 't.'17vr~1 f",!\lcdnJc' \l1ganl'" I ,'pH r,,,'knh1.
Vremenskl! Intervale u kojima ~c \'r~t: "ap-:1nia Ireha rn<le~ill \'1''1:11malerijala. 1Rko fiSt C;cdnhijc 5 do f)
Yapiinl:\ Unhii'aieni inlrn'ah ..u: I, 2. 4. 1. 2~. -I') I .: '111:\."
Iii nUI.I"'nil~11.'k'''1 Imal" hr1ft '-upi.Iw'n'1 I'\.'njanl\': ;15 I 3u 111111\11:1.a 131im I. 2. .t. -I. .'.
,. 11.1. ".111. ,
Na kl ~1.lUuplta. rhhlt.. p"""Cti:lj..,!! \ avanla. I'1",,1..\ iii'... \ "I'...' fHl\ la'cIII)1 d,:h, 117f\1ka u7ima t;e malrnJal
13 odr,,:divanJ.' \Ia'no'\ti. pr,,'ma Jl;\ t'.BI.OI:!. a 11 "I'ni<' 1',,1"\In(' lIu\rkn 111m,,' 't.' mnl('niul/a ",Ire.dh'anjc l.afJrcmm~h' Ici.ine rrema JUS U,AI.Oll.. rn ,,,' I/la"\lOIi IlIrrrnUn1li"ku letinH U bllvnm ,rHniu..'\ko je mUlcrijul nrkC\hC'rencan. J'C'1Ii1cI""r'rnll~ "pil" ,Id,,,.d. Sf.:~lImtl \Iutnn~u, iI rrrl,"'IofI1\ 1111 ...,,-
da je zapremina oVlala nl'r,,'menjcna.
Ako se ispituic maleri;nl ." [lrirodnom ,II ,Irllgom nek..m lln'nC'>~clI fla eilindu' nar"n;en materi.jalom pr(ma la~. b.b .Hap;' so: bel ,u;.cnia a IlIlIm ,Iavi II "'honlll III I1nln"all;e i ll"I". \l' pnsllll'''prcma I"~. 7.1.
7;2
73
8 Rezultati ispltivanja
~.I RD.2likc i7n1t"tlu \TL'dnosli dobijcnih v:\gunjcm 11\'rcm,,'n..J.;im InIN\ alimn ph'mn 'n~. ., ! I \'rcdnu...tidC'lhijnnicpre nnlapanja. rrcd!\tRv'jaju lnpremine knpiluI"I'" upq...nc \ "tI". \I "dp,wnrajlll'im vn'm..'nskimintervalimn. Na o~noVu lih vrcdnusti nacres se dijagram l:lrHl"min,,' vrcme. ~au ~tu.ic priL:a7anona !dici, na taj nafin Ito sc na apscisu nnOt\c;ivrcmc L \I :\:1IIn\;l1111°i!Rrifnmd:nm merilu). a IUl0uli.natu zapreminr. upijene vade V u em (u arll:1\C1ifkHn1 mt.'fllul. Spu.ian.l,'m dt,hlicmh ul~n~n Irchu ,Inse.dobije prava linija koja prolazi kroz po~elilk koor"inll""'~ vj".l11l1ll1l1ija I I\a ,lie". I'.1.'<1l1lil11.lavetinu vrsta ma1crijala tla 'c de~ava da usJed n,,"pr:l\'lIn'hli na rufelku kupilarnng upijania In IlIIijnne nude prva, v~ da jc njen poutni deo kriv (linija 2 1\11.,liei).Isto lako mole se de.ili da krajnje tane ne Icte na ""IV'oj linni nego ispod nje. Dn loga dnla7i kadnbrzina knpilarn,'g pcnjanja nije jwnaka po ee!.'m p"'<okll u70rkll. Ink" dn se nil l!<Hnjui [I"vr~il1iuzork:\ flrV(Ipt'javc IYJccJina vlab1a meSl3. l!!Itart'ja\ a IHI'olajci la malcri.iak ~i.iujc hl/llHi ~ilpilallh)!lpenjanja vrl... nlala. U I"m slutaju te krajn;e laU. ne Ir.ha u7im",i u "h7ir.
407
8.2 Ako je linija V...I pravlI (linija I nil sliei), J'",il\\lIl k.h ll)eficijenlll lupilarnc J'",puslljhllsli k iIT,ak5imalnc visine kapilarm'1! J":'njun.ia h. iuutunu\u ~..: nn Ulinuyu 1.1'I1f~l11incupi.icn~ yodc V. \Ivrcmenu t, na ('sno\'u "HJn'l~a ill'u}cn,'~ .icdm,~jlh'm:
V. AI'2n.k.h'l
il ~1'.iC sleltj "hrUlUC:
l.h Gr-2~'1I'deje:V .~. zapn:mina upijcnt: \ HC\(. u ,,'m~:
A p\)\'r~ina luC'sL'~a u/,'rka USrra\fhl na ,\~1I cili.h.lra. u cm~:
n ~u.:fi\:u.:nal a('M1hllnc I'U(O/I"I)II. nio
i' .
:.k l':Jcfil',jcnal \,.d"I'I,'pll'illil\,'~tI. II "om ~OII:
h mak)lIlIah\01 \i:-iIiOl lal'ilanh,t: pcnjanja. U ':01 (27.:' ~m):
I Yrcm~, u ~a(ima:y, .. sp..-cifitnu l~!in" l>plllVUIII)I'OIaicrijulu. U lJ',cm-';
y. - zapreminskutelll\lI ispilivanug malerijala, u kp/emJ;
Vredousli za V i I ulimaju se za pruilvoljnu latku linije V-I u dijugramu.Proizvod k.h dobija se u cm2/sal.
'"Eu::)
~
v.
12' 7 2S '9 72 Q~..~W :t
"",t u sallma
R.3 Ako je linija \. I u ",,,m J'''<',-In"n, delu kriv:l (linija 2 na slici) I.eba J'rI\Yi deo Ie linijo produf.iiidok nt J'rr<e<'e ",diMII1I1 ,)~UHuH.. V. na slici). lJ 111mslu~nju se In III~ka u7imn knll koordinalni
f""~ctak k,,,'rdinnIIH'~ ~i,t~ma. lakc>dn obrazae zn izr:l~ul\l1\'anjeJ'r"i7\'odu k.h glasi JIll I1snuvulnrrl.'min... upij~nc \!lde V u \rcmcnu t. na osnovu odnu'lt i7ratcI1ng jcdnafinom:
v - A 1'2 (ri'-:-",-) k. it":!
iz koje sledi obrazac:
k'h- (! )1.- .1..
A 2(n-n.)t
gde je n. knericijenal apsolutne f'",n7.nn<li vJafOOI! mnterijala
nn- y,-y".('1'"., zRJ'rtminskR lelinl\ vlaf.nog malerijala).
r.
408
9 Oeena rezultata
Ako jc vtcdnost proizvoda k.b veta ad 1 cm2/sat, tlo jc velo osctljivo prom': mrazu. Alto jo vrcdnostproizvoda k.b manja od 0,1 cm2/sat, tlo uopltc nije osctijivo prcma mrazu.
Ycza sa drugim standardima - gcomcbani~ka ispitivanja
JUS U.Bl.OI2 - Odre4ivanjo vlafnosti tiaJUS U.Bl.OI4 - Odre4ivanjc spccifii!ne tdino tiaJUS U.Bl.OI6 - Odro4ivanje zaprominskc tclino tiaJUS U.Bl.036 - Odrc4ivanjo visioc ltapilarnog pcnjanja vodo u tiuJUS U~Bl.038 - Odrc4ivanje optimalnog sadrfaja vode po Proktoru
1/
.' a: ..oP.d.IIU patllkl a.v" - 880p.4
;t~ 641.131.3:"
409JUGOSLOVENSKI
STANDARDSA OBAVEZNOM
PRIMENOMod I-VIl-I'69.
Geomehanl~ka (splllvaaJaODREDIV ANJJJ; MODULA STISWIVOSTI METODOM
KRUtNE PLOCE"
JUSU. Bl. 046
, XII.1968.
l2'":I:l~j~=.1..r~tt;..
.;0III::I...
CIa~.0§
S0
~
i!
~
a
~t::IuE
~f~;;
i=-.Q.e:I11r.
nolenJo be. 18-670111 od 7-XI-I968; Slu.bonl IIli SFIU br. 5011968.
~Testing of salls. Determination of eomp,,'ssloll mod,tllls by eirelilar slab metlrod
1 . Prcdmct standardaOvajslandiud propisuje na~in odredivanja modula slilljivosti lIa i drugih nose~ih .Iojeva melodomkrufne plo~e.
2 Dcfinicija
Modul sti~ljivosti je veli~ina koja izrazava meru sleganja (zbijanja) ispitivanog malerijnla pod dejslvomI'ritiska pod utvrdenim uslovima.
3 Na~enaModul sti~ljivosti, odreden po ovom standardu, slufi za oeenu nosivosti prirodaog ili naroeitimpostupkom poboljlanog lIa (posteljiee), zatim za kontrolu kvaliteta sabijanja nose~ih slojeva putevai aerodromskih pista, i najzad za proveravanje nosivosti gotovih puteva i aerodromskih pista (bezzastora).
4 Princip
Modul stilljivosti odreduje se optere~ivanjem ispitivane podloge postepeno rastu~im pritiskom,posredslvom kruzne plore odredenih dimenzija, i posmatranjem time izazvunog sleganja lIa.
5
5.1
Oprema
Za ovo odredivanje sluzi sled~a oprema:- presa nnjmanje prilisne sile 5000 kp, sa urednjem zn merenje priliskn;-,tri komparalora (mernn sala) sa podru~jem merenja najmanje 10 mOl i podelom od 0,01 mm;
- stabilni drza~ komparatora ~iji su oslond udaljeni oko J,50 01 od plo~e zn optere~ivanje;- ~cli~na kruzna ploea, pre~nika. 15,96 em i povr~ine 200 em1;- ~eli~lIa kruzna plo~a precnika 29,86 em i povr!ine 700 ocml;- oslonae prese pri opterc~ivanju plo~e (obi~no natovareni kamion Hi sli~no);- sekundomer;- libela;
- oprema za odredivanje vlatl10sti prema JUS U.B1.012.Podela na manometru prese treba da je prilagodenn vnti ispilivane podlnge i primenjenom tipuprese. Nije dozvoljeno kori~~enje podru~ja na manometru koje je v~e od 2/3 maksimalnog Olano-metarskog pritiska. Presa mora biti bazdarena.
5.2
6
6.1
Postupak
Materijal na mestu no kome ~e se izvr~iti odredivanje trebo da i'ma prlblizno op,timalnu vlaznost,jer se u protivnqm dobijaju neta~ni rezultati. Zbog toga se pre po~etka iSl'itivanja odredivlaznost ispitivane podloge. Povr~ina nn mestu ispitivanja treba da je isplnnirona i horizon-talna i da je zaJti~ena od direktnog utieaja vlatenja Hi sulenja. Oko log mestn lreba da imadovoljno prostora za opremu. Da bi se postigla ravnomerna podela pritiskn. tr~ba ukloniti delove(kamen~iCe) koji stree. a nastale ~upljine ispuniti gipsom ili sitnim pcskom koji treba sabiti.
Za ispitivanje posteljiee. kao i donjih i gornjih nose~ih slojeva, upotreblj"va se kruzna ploea od 200 eml(d... 16 em), a za ispitivanje gotovog puta bez zastora, ili acrodromske piste bez zastora, upotreb-Ijava se kruzna ploe. od 700 cml (d... 30 em).
6.2
...
1 I.don)eI
JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJUI
obnQVtXII' -,19'/1.
410
Na pripremljeno mesto postavi se kruma plo!!a i pomo~u libele proveri da Ii le!i horizontalno. Akoto nije slu!!aj, mora se povrlina ispod plol!e tako obraditi da plo!!a .zauzme horizontalan polofaj.Zatim se na plo!!u centri!!no postavi presa koja se gornjim krajem oslanja na oslonac kojl je takopostnvljen iznad prese da njegovo te!i!!e le!i pribli!no u osl prese. Zatim se postavi drta!! kompara-tora sa komparatorima, tako da. njegovi oslonci budu na odstojanju od oko 1,50 m od plol!e. Pipeikomparatora osl~ne se na plo!!u u tri ta!!ke, pravilno rasporedene po pcriferiji plol!e.
Plo!!a se najpre optereti sa 0,2 kp/cm2. To optere~enje se dr!i jedan minut i zatlm Ie plo!!a rasteretl.Posle toga komparatori se nameste na nulti polofaj i po!!ne ispitivanje. Prvo optere~enje iznosi0,5 kp/cm2. tim; je ono ostvareno pusti se urad sekundomer i istovremeno 5e posmatra 51eganjeplo!!e !!itanjem na komparatorima. Sleganje se !!ita posle I, 2, 3 lId. minula, Ive dok Ilegnnje ne budemanje od 0,05 mm u poslednja tri minuta, ako Ie ispituje pOlteljiea, odnolno u poslednja dva mlnutaako se ispituje nose~i sloj. Posle toga se optere~enje stupnjevito pove~ava svakJ put za daljih 0,5 kp/cm2ave. do kona!!nog optere~enja koje iznosi: 2,5 kp/cm2 za posteljicu, 4,5 kp/cm2 za nos~e slojeveis,S kp/em2 zagotov put, odnosno aerodromsku plstu bez zastora.Posle svakog pove~anja optere~enja bele!i Ie sleganje plol!e pOlle I, 2, 3 ltd. mlnuta, sve do stabi-lizacije, kao Ito je napred opisano.Svako sleganje dobijll se kao aritmeti!!ka sredina iz pokazivanja triju komparatora.
6.3
6.4
7 Ixrazavanje rezultata
7.1 Rczultat ispitivanja prikazuje se grafi!!ki, dijagramom u kome se na apseisu nanosi optere~enjeplo~e p, u kp/em2, a na ordinatu sleganje podloge s, u mOl, i broj!!ano, izra~unavanjem modula slil-Jjivosti M. po obrascu
M.-A£.. ddS,
gdc jc:lip = razlika dva odredena optere~enja (u zavisnosti od namene ispitivanja), u kp/cm2,ds = odgovaraju~a razlika sleganja s, u em,ct = pre!!nik krufne plo~e, u em.
7.7. lJ dijngramu u kome je ucrtana linija optrrc~enje-sleganje (u daljem tekstu »linija p-s«) treba, osimtc linlje, ucrtati jol tri prave, kao 110 je prikazano na II. I u kojoj su te prave oznn!!ene brojevlmnI do 3. Te prave dele colo polje dijagrama na 4 zone I zbog toga se nazivaju granil!nim IInijama
Oplerec~n)~ u kplcm2() 0.5 1,0 15 2,0 2,5 3,0 ',0
0,5
1,-0
1,5
2,0
2,5EE30.::J '.?g,3,5~VI
',0
/.
Slika I
411
Zone se oznlltnvlIju Sa 1 do IV i pripadaju raznim slepenima noslvosll raznlh vClta podlosa, na sle-deei na~in:
.
- zona I, ispod linije J, pripada tlu (posleljici) neclovoljne nosivosli,- zona II, izmedu linija I i 2, pripada tlu dovoljne nosivosti, .- zona III, izmedu linija 2 i 3, pripada donjem noseeem sloju dovoljne nosivosti,- zona IV, izn:.d lin;je 3, pripada gornjem noseeem sloju dovoljne nosivosll.Proma tome u kojoj zoni le!i ucrtana Hnija p - s, cenl se da Ii nosivost Ispilivane pod lose odgovaranamenjenoj svrsi.
7.3 Pri ispitivunju gotovog pula, odnosno oerodromske pisle, bez mslora, m uCrlovonJe linije p - Streba, umesto dijagrama prema sl. I, koristiti dijagram prema sl. 2. .
Oplerecenje v kplcm2
0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 . 3,5 4,0 4,5 5,0
0.5
EE /,0::..~ /5§ ,
2'Vi 2,0
B
A
Sliko 2
Grani~na linija koja .Ie ucnana u tom dijagramu deli polje dijagramo u zone A i B.
8
8.1
Ocena rC1.ultata
Do bi se ocenilo da Ii ispitivono podlosa odgovara propisonim uslovima, slu'c sledeen dvn kllterijll:u) linij'a p
- 5, nocrtana premo la~. 7;\, morn le!ati u odrcdenoj zoni dijagrama premll ta~. 7.2,
b) izro~unala vrednost M, mora bili veeo Hi jednaka vrednosli propisunoj u odnosnom stnndllrduZll i~pitivanu podlogu (ova se mo!e proveriti i grafi~kl oko Ie II dijagramn p -. s spo.lc dve gra-\li~ne la~ke koje odgovuroju ruzlicl AI'; liniju kojo Ie. tako doblJe ne sme imotl veei naail> ododgovarajuee gruni~ne linije). .
8.2 U pogledu poloiaja linije p - s u dijagramu va!i sledeee:
- Hnija p - s posteljice mora a celini le!atl iznlld groni~ne linije I (u zoni /I iIi i7l1ad loga); IIko sevrednost M. ocenjuje grafi~ki, Hnija ~iji nagib se uporeduje so nagibom grnni~nc linijc I dol>ijoso spajanjem laeaka linije p-s za p
= 0,5 i p = 1,5kpfcm2; ako .Ie nagib Ie linije monji iIijednak nagibu linije I, znaei da .Ie M.:>250 kpfcm2;
-- 11nija p- 5 donjcg noseeeg 510.10mora u celini Idali ;zn"d graniene linije 2 (u zoni III ili iznadloga); linija koja pokazuje vredn!>sl M. dobija se spojonjem laeoko zo p
= 1,5 iI'
~ 2,5 kpfcm2;akoje nagib Ie Hnije manji iIi jeclnak nagibu linije 2, zna~i da .Ie M.:> 400 kpfcm2;
- linija p - s gornjeg noseeeg sloja mora u celir.; le!ati iznod gmniene linije 3 (u zoni IV); linijakoja pokazuje vrednosl M, dobija sc opet spnjnnjem toeoko zo
I' - 1,5 i p= 2,5 kpfcll12;ako je
njen nagib manji ili jednak nagibu linije 3, znaei do .Ie M.:> 1000 kpfcm2.
Linija p - s golovog pula, odnosno aerodromske pisle, bez zastora mora u celini le!ati u zoni R di-jagrama prema sl. 2. Linija koja pokazuje vrednosl M. dobija se spajanjem laeaka zo
I' =2,5 j p=
=3,5 kpfcm2. Ako .Ie nagib te linije manji ili jednak nagibu grani~ne linije koja deli zonu A odzone B, znoei da .Ie M.:> 1000 kpfcm2.
8.3
412
8.4 Ako linija p - i Ispitiv4ne pod loge ne zadovolJava odgovar~ut!e ullovelz ta/!. 8.2 odnolno 8.3,mora Ie Ispitivana podloga poboljlavati podesnom obradom ill zamenitJ materijalom vet!e nOli-VOlt!. .
Veza la drugim standardilna
JUS U.E3.020i - Tehni~ki uslovl za luadu betonskih kolovozaJUS U.E4.010 - TehniCki uslovl za luadu povrlinskih obrada zaltoraJUS U.E4.012:- TehniCki uslovl za Izradu bitumenskih I katranaklh makadamaJUS U.E4.014:- TehniCki uslovl za !uadu asfaltnih betona;JUS U.E4.016 - TehniCki ullovl za luadu katranlklh betona;JUS U.E4.018 - Tehnii!kl uslovl za luadu asfaltnlh I katranlklh betona po hladnom pOltupkuJUS U.E4.020' - Tehnii!kl ullovl za Izradu IIvenlh alfaltaJUS U.E9.020. - Klasii!ne I lavremene podloge za pUleve. Tehnlekl ullovl za luadu - I drugi
slendardl Iz oblasti puteva
, .It&rrlpa: Beoara4Ut1 .r.UC!k1 UYod
- ...,rad
AI... o~.'H.J 413
.JUGOSLOVENSKISTANDARD
..OBAVBZNOIII'BDDNOII... I.VD-1M.
Geo_bJIDJ~ka ItpJd'ujaODREDIV ANJE OPTIMALNOG SADRWA VODE
CEMENTOM STABILIZOVANOG TLA
JUSU.Bl.048
D-IHI.
I
III
1
f
It\I
i
III
a
11:1
Ia
f8.8
f
.~ .oIeaje br. 1.-6701/1... '.XI-IHI,II"""" 1I8aI"'"
N. "/IHI.
Testing of soils. Determination of optimal water content of a sol/ stabilized by clment
1 '?redmet standard.
Ovaj standard propiluje na!!in odre4ival\ia optimalnol ladrfaja. vode c:emcnlom Itabillzovanol tla.
:1 DefiDicija
Optimalni sadrfaj vode c:ementom slabilizovanog tla je onaj sadrfaj vode koji, pod odre4cnlm ullo-vima, omogu~V8 hidrataciju cementa u melavini tla i cementa i postizal\ie maksimalne zbijenoltite melavine.
3 Namena
Opit Iluf.i 7.8 odre4ival\io nBjpo~uljnije melavine cemen.a i tla pri iuadi koluvozno kons.rllkcijcputa iIi aerodroma, iua4ene od cemenlom. ltabilizovanog Ila.
4 PriDcip rada.
Zbijal\iem melaviDe materijala tla sa cemenlom pri raznim sadrfajima vode, a pod istim uslovimazbijal\ia, i merel\iem zapreminlke tef.ine odre4uje Ie postignuta zbijenolt mdavine.
5 Oprema
Za ovo odre4ivBl\io 11uf.i Iledc:l!a oprema:
- olJrema prem I JUS U.BL038,-. Ihni!!keruovice.
6 Naan odre4ivanja
6.1 Prlprema IIZOrao
Za odre4ival\ie je polrebno 15 o<lnosno 30 kg na vazduhu l)rosuJenog materijala tla, koji so razdelina 5 uzoraka po 3 odDosno 6 kg. Veti!!ina uzorka 7.avisi od granulometrijskog saslava materijala tla.Svakom uzorku doda so voda tako da sadrfaj vode dva uzorka bude ispod prctposlavljcne optimalnevrednosti, jednog. uzorka priblimo ravna, a preostala dva iroad pretposlavljene optimalne vrednolli.~azlika \1 sadrlaju vode svih pet uzoraka ne sme biti v~ od 3%.POjedineluzorke svaki posebno treba dobro izmelati sa vodom i ostaviti 24 sata II hermeti!!ki zalvore-nim sudaYima da bi so vlamost izjedna!!iIa. Ukoliko se opit izvodi sa koherentnim materijalima, onise morajll prilikom melal\ia isitniti tako da kroz sito otvora od 4,76 mm iI\ 5,0 mm prodo najmal\ie'80";' materijala. Svakoni uzorku doda se potrebna koli!!ina cemenla I zme!a. Melal\ie 'so mora na.ltaviti sve dok so ne dobije ravnomerna boja. Na!!in melanja treba prilaaoditlmelal\iu pr.i iuadimdavine na terenu.
.Ukoliko so meJa rui!l.J, radnik treba da ima z,aJtilne rukavice prema JUS Z.BL024.
I 1IIIaa)e '1I
2. abRII.'I
.lUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU X11-1971
414 -
6.2 ~YUIe
0ptima1nI ..d~ vode tla odreduje lei prema JUS U.BI.038.
Veza .. drugim ltandardima
Gcomebanil!ka ispitivanjaJUS U.BI.OI2 - OcIrediv&l\ieVldnOiti t1aJUS U.BI.OI6 - OcIredivuVezapre.minsb ldiaeJUS U.B1.038 - OcIredivanjeoptimalno, ladrfaja vode po ProktorUJUS Z.Bt.024 - Zaltitne rukavic:o od prirodae ill Iintet1t!ke sumo, ,
.~I --.1I4IId..- ..- - ........
Dit 614. 131. 3
II
f.
I
I
.iI
If.a
I
III
I
t
. 415
I11GOSLOVENSKISTANDARD
U I'IUIIDIOJl.. 1-1-1t'70.
Geomehanlfk8 l.pltfYUjaISPITIV ANJE OTPORNOSTI CEMENTOMSTABIUZOVANOG TLA PREMA MRAZU
JUSU. BI. 050
VII-I969.
8eIuJe 'r. 11.3871/1.. 2S-V1.IHtI III. sn.r br. 29'196'.
TrsllnK o[ solis. Rrslsloner ermrnl slobl/1z1tI ;olls 10 [Trrllllg
I Pretlmet itandardaOvaj IIUldard propilujc na~in ilpiliva..ja otporno.1i cemontom Ilabilizovano, 1111prema mrazlI.
z Na"e118l.pitivanJc Iluti za ocenu otpornostl cementoni liabillZDVanol Ua prema mrazu, odn05no za ollredi-val\ie minimalne potrebne kolil!lne cementa &Ii Izradu kolovozno kon.trukcije zahtevane ja~l"eotpome prema mruu.
'
3 PrlDeI, radaPrime.vuju Ie Iledete dye melode:,a) odreduje MI promena zapremine i JIIIbitak mase uzorka izlo!enoa uzaltopnom smrzavanju i
kravljenju odredenim po.tupkom:b) odreduje Ie 'Iepen Imanjc~a prili.ne I!vnt~ uzorka Itlof.cnol uzastopnom IRlrzava'\iu I kravljc-
nju, iuwn indeklOm otpornolti,' . .
4 Oprema
Za ovo ilpitivanje sluti sledcQ oprema:
- oprema prel1l8JUS U.BI.OI6, JUS U.BI.030 i JUS U.BI.038;
- hlad.vak la mOJIII~nol4!u poltizanja temperature nife od -20 .C;
- termol-boca,- POIUda sa rottiljem i poklopc:om za l!uval\ie uzoraka u vlafnom prosloru, dimenzija 60 em X
x 30 em x 20 em; . -
- upijac!i papir;
- p!itka polUda la drlkom za prenotcnje uzoralta. velil!ine 15 em)( 1,5'em;
- &Ijusno merilQ.sa tamol4!u 0,1 mm:
- hiaroskopni podmetal! /lJ 12 em od rtlea;- zaltitne rukavice.
5 PrlpreD18 uzoraka
Na vuduhu Ie Ilull 6 do 9 1.;1materijaJ.tlal prollCljokroz litO olvora od 4,16 mm, ill 5,0 mm.Odrcdi Ie aadrfaj vodo u uzorku I dOCs. kolll!ini vode koli Jo potrebna dl 10 ,dobljo uzorlk II optl.malnim sadr~em vOtio prema JUS U.BI.038. Ptilikolll dodava.va vodo troba obrltltl palnju naJlllbitak vode ulled dtde, 1IIOIanj1. Zbo, tOil Ie peskovitom matorijahi dod" 0,5%. I gllnl 2% vltevode, ~ua u odnoau na muu IUVOI matorijaiL MatorijaJ la optlmaJnlm ladr~om vode oltavlso 1'0110tnoIu1Ja da Itojl 24 ..ta u bonnetltkl zatvorenoj poludi. Zatim 10 dodl odredena kolleinacementa. Cement Ie dom u odnOIU na muu luvol DlltorijaiL Matorijal la c:ernentom mel. Ie Ivedok SOlie poatlpe RvaOll101DI boJa. Trl\ial\io IlIaI!in IIIOIuJI pcjdoso Ie tako da odgovanVu mela.vu\IIOIav\no 118 toronu.Od tako prlprolllljcJle melAvlno Izrlde .e uzon:l u .tandardnom Proktorovom eillndru I nabijalu u.Iojovl- proplaanolll oneraijom. POlio n.bij~1 Ivaleo. 110Ja uzoika, ,ornj. pomlnl pojedinoanabljonol aIoJ. JIII8IOSOIzbruda brudallla dublno do oleo 3 mm, da bl Ie sa 11ed061111.Iojem ltoboljo vezao. ,
Poslo zavrlcnol nabijal\ia uzorci ae pafljivo Iz\'ado Iz ciliDdr. I POIII~ plltke poaudo za preootcojeuzorakl ltaVO u posudu sa roltiijem i poklopc:om.
. .....r
nJOOSLOVBNSKI ZAVOD ZA STANDAltDIZACUUI
I. obnoYlX.-1971.
.-
416
Sa jednom odredenom kolifinom cemenla polrebno je izradili dva uzorka: jedan za odredivanje pro-mene zapremine, a drugi za odredivonje gubilko mase. Izra~una se zapremina V prvog uzorka, avagal\iem ustanovi masa m drugog uzorka.Uzorci se fuvaju u vlafnom prosloru 7 dana.
6
6.1
Ispitivanje metodom odret1ivanja promene zapremine i mase
PoslupakPosle 7 dona Ictanja u vlatnom prosloru uzorci se izvadc. >Iave na higroskopne podmelafe i zajellJloso njima stave u hlodnjak i izl01e smrra\'anju 16 sali na lemperaluri od -10 do -15 .C. Temperalurau tom inlen'alu hira se u 1-avisnlls.i lid Illga dll Ii je malerijal u kolovoznoj konstrukciji viKeili mal\ioizlll1.en sml'zavanju.Posle smrzavanja uwrci sa podme\a6mo izvade se iz hlodnjako i stave u prostorzasicen "Iagom do se olkrnve u loku od 8 sali, pri ~emu higroskopni podmelnfi mornju bili u dodirusa "odom. Ovnj proces smrzavanja i kravljenja pl'edslavlju I ciklus. Jspitivnnje se sasloji iz 14 takvibciklu>a. Posle svakog ciklusa uzorke Ireba okrenuli. Posle Ir«eg ciklusa uzorke Ireba delaljno pre-gledali i zabele1ili pojavu pukolinn, udubljenja, noprslina, raspadonja itd. Ako se poslo lest08 ciklmaustanovi da sadrfaj cementa nije doyoljan, Ij. nko se na uzorku pojave udubljenja i raspadanja Ilebaobuslaviti ispilivanja tih uzoraka i izradili nove uzorke sa yoCom kolifinom cemenla.Ako se posle izvrknih 14 eiklusa okrnje somo ivice, uzorei zadovoljavaju. Po uvrlelku po.lednjcgciklusa aha uzorka se'i1.vnde 11.prostora zas;Cenog vlagom, Nil jeduom uzorku 8e mere.\iem vb"onn 4 mesla unakrsl i pretnika nn 3 mesla (gore, dole i na sred,in; uzorka) odredi 1.apremina VI, Nadrugcim uzorku se vaaanjem uslanovi masa mi.
6.2 luai!unavanje rezuUata
Rezultat ispilivanja izratava se promenom zapremine i gubilkom mase prema sledeeim obraseima:
6.V-~'IOOV
m-m.6.m--.IOOm
gde su:6.V - promena zapremine, u %:V - zapremina uzorka pre ispilivanja, u cm';VI - zapremina uzorka posle ispitivanja, u cm.':6.m - promena rnase, 'u %:m - maslI uLorka pre ispitivaoja.ml - masa ulorka posle ispilivanj" u g.
6.3 Ouna olporoosti tla prema mrazu
Ccmenlom stllbilizovano 110 zadovoljava ako je mak.imalna promena zllpremine maf\ia ou ,;.,a sem loga ako gubitak mase nije veei od:
- 7:;-~ za glinovile malerijale,- 1411. L" pcskovilo-Iljunkovile malerijale.
7
7.1
Ispitivanjc metodom odredivanja smanjenja pritislle i!vrstoCe
Poslup.k
I'ripremo so dva uzorkll premll laf. 5, nli no u Proklnf'lwim r.ililldrlinn, nogo u cilindrimn 1'1"'...JUS U.nI.030. Poslo zanlenng nllbljunjll uzorel 8e pc'.Ijlvo i,ll,nll 11.ciilndra pl\7.ccl dille no oAle'.,.11zallm so znmofo II lefnl pararin, pa so zajedno .a pllf'lIrinskom ohlogom, kojn se na ojlma obrllZuje,izmere. Posle 10[1"!IOpanovo slavo u Icfni parann i osillve II njemu 7 dana. Posle loga roka Izvnde soiz pararina i p"'I1"" izntere. Uzorei n~ smeju izgubili vise od po 2 g: nko 10 nije slufllj, moraju seIIleli nov; u/.llf'ci knji Ireba tla zadovnlje nllvedeni uslov. POlom se pnrafin pll!ljivo ukloni sa uzoral:aua
""
ne ,';;Iele, pa se uzard pulOpc u ~ud sa vodlHo lemperalure 25+2 .C i oslave u njoj, Posle24 salll so jcJan uzorak izvadi iz vade, obri~c upijaCim papirolO, stavi u zapll~af od plule odgovara,iuCelermo, ,'''co, "de vrpcom za zapu~ac lako Ja njegova [lornja povr~inll bude u ravnl s. gornjompll\f'.inom I.:'pu~ea. Znpulaf su uwrkofl1 slavi sO na lernll'~ boclI u kojoj 50 n8101.ivoua lempera-Illre M"C. "olieina vode mMa bitllakva ,Ia donji kf'lIj ul.C'I'kllle~i (iem u voui. Termosboca sa uzorkom
slll\'i s" u hlallnjak no lemperaluriod --Ie> do --15 'C I ,"I lid d:,le1i 16 5uli. Temperaillra 80 mOlakonll'oli'lIli lermomelrom. Posle le!anja od 16 sali i/.\'lIdi se lennos bocn iz hladnjaka I uzorak izlermns boce, pa se uzorak oslavi da se kravi 8 sali na lefOpl'raturi od 25 +2 .c. Ovaj proccs smrzavanja
417
i kravljenja predstavlja I ciklus. Taj postupak se ponavlja u 14 ciklusa. Poslo zadnjeg ciklusa uzorakse stavi na pogodno postolje da se drenira IS minutn, a 10 so u~ini I sa drugim (kontrolnim) uzorkomkoji jc bio ostavljen u vodi I nije bio podvrgnut procesu smrzavanja I kravljenja. Potom so Da jedDomi drugom uzorkl! 04redi pritisna I!vrstoea prema JUS U.BI.030, slim da brzina deformir~a uzorubude 12,1 mm u minuti i odredi pritisak p, odnosno PI prl kojima nastaje 10m uzoraka.
1.2 Izracuaayuje rezultata
Indeks otparnosti prema mrazu, u procc:nlima, izra/!uDava so po sled~om obrascu:
R...e'IOOP.
gde je:p - pritisak pri kome nastajc 10msmrzavanog i kravljeDog uzorka, u kp{cm2;PI - pritisak loma kontrolnog uzorka, u kp{cm2.
1.3 0- olpornostlIia premamrUIICementom stabilizovano 110 otporno je proma mrazu kada indok8 otparnoati iznoai najm~o BOy'.
Veza .. drugim slandardima
JUS U.BI.OI2 - Odredivanje vla!nosti tIaJUS U.BI.OI4 - Odredivanje spccifi/!no tdinoJUS U.BI.OI6 - Odredivanje zapreminsko tdi~eJUS U.BI.030 - Odredivanje pritisne I!vrsto&: \laJUS U.BI.03B - Odredivanje optimalno sadrfine vode pa Proktoru
.'UDP8: .80pad81d pa.OlIr:I - ........