TA JE SOCIOLOGIJA?

TA JE SOCIOLOGIJA?

Elektronska podrka

Anthony Giddens (London School of Economics and Political Science) and Philip W. Sutton (Robert Gordon University, Aberdeen). 2013. Sociology. 7th Edition. Cambridge: Polity Press.

http://www.polity.co.uk/giddens7/

Glavne teme knjigeSvet koji se menja:Naglasak na industrijskim drutvima i promenama u poslednja tri vekaGlobalizacija drutvenog ivota:Drutva ne postoje izolovanoPrimer irenja globalne ekonomijeKomparativni (uporedni) pristup:Najvie primera i istraivanja iz Velike Britanije, ali i iz drugih drutava i kulturaZnaaj antropologijeNunost istorijskog pristupaVanost prouavanja rodaOdnos drutvenog i linog

ta je sociologija?Svet danas: neprestane promene, sukobi, podele, devastacija prirodne sredine zbog uticaja tehnologijeKako je dolo do toga?Zato danas ivimo toliko razliito nego generacije pre nas?Kako e se odvijati budui drutveni razvoj?Tenja sociologije da odgovori na ova i slina pitanja kljuna uloga u savremenoj intelektualnoj kulturiSociologija: prouava drutveni ivot oveka, grupe i drutvaPredmet prouavanja: nae sopstveno ponaanje kao drutvenih bia

ta je sociologija?

Bavljenje raznolikim temama: od sluajnih susreta na ulici do globalnih drutvenih procesa (globalizacija)Vanost prevazilaenja uvida steenih na osnovu sopstvenih ivotnih iskustavaNae miljenje kao ishod dejstva snanih istorijskih i drutvenih inilacaU osnovi sociolokog pogleda na svet: razumevanje sloenih i dubokih naina na koje nai ivoti odslikavaju irinu naeg drutvenog iskustva

Razvoj sociolokog pogleda na svetK. Rajt Mils: socioloka imaginacijaKljuna odlika: osloboditi se (prevazii) neposredni uticaj najuih (linih) okolnosti i sagledati stvari u irem drutvenom kontekstuPrimer ispijanja kafeNavedeni in ima simboliku vrednost kao deo naih svakodnevnih aktivnosti (rituala)Prva jutarnja kafa u porodiciIspijanje kafe u toku dana kao izraz drutvenosti (primarna komunikacija i oseaj zajednitva)Obedovanje kao prilika za drutveno optenje i ritual

Razvoj sociolokog pogleda na svetKafa kao droga (stimulativno dejstvo kofeina na mozak)Buenje organizma ujutruKasni rad (i uenje) uvee uz oljicu kafeKafa (donekle i alkohol) kao drutveno prihvatljivi stimulansiPovezanost pijenja kafe sa sloenim skupom drutvenih i ekonomskih odnosa u celom svetuUzgajanje kafe preteno u siromanim, a potronja uglavnom u bogatim zemljamaDragocena roba u meunarodnoj razmeniNunost udaljenih poslovnih operacija u proizvodnji, transportu i distribuciji kafe (ekonomska globalizacija)

Razvoj sociolokog pogleda na svetUticaj ranijeg drutveno-ekonomskog razvojaMasovna upotreba kafe tek od poslednjih godina 19. vekaPoreklo sa Srednjeg istoka i uticaj naslea kolonijalizma Kafa kao simbol ivotnog stilaIspijanje samo kafe prirodnog porekla, kafe bez kofeina ili kafe kojom se poteno trgujeIzbor mesta u kojem se pije/kupuje kafa: specijalizovane prodavnice ili korporacijski lanci (primer Starbaksa)Izbegavanje kafe poreklom iz drava koje ugroavaju ljudska prava i ivotnu sredinu

Izuavanje sociologijeMils: primer razvoda ili gubljenja posla i socioloka imaginacijaPrimena socioloke imaginacije na nae ivote: studij ekonomije i sociologije i uticaj drutvenog kontekstaPredmet sociologije: izuavanje ta drutvo ini od nas i ta mi inimo sami sa sobomNaa delanja odreuju strukturu, ali i drutveni svet strukturie naa delanjaDrutveni konteksti se ispoljavaju kroz strukture ili obrasce (pravilnosti u ponaanju ljudi i drutvenim odnosima)Ljudska drutva neprestano u procesu strukturiranja

Kako nam sociologija moe pomoi u ivotu?

Svest o kulturnim razlikama

Vrednovanje uticaja socijalne politike

Razumevanje svoga ja

Rani teoretiari (pretee sociologije)Nastojanja da se razume ljudsko drutvo: vekovima poticala od mitova, religije ili tradicije i prenoena generacijamaPoeci objektivnog i sistematskog prouavanja ljudskog ponaanja i drutva: druga polovina 18. vekaPresudna primena nauke u razumevanju drutvene stvarnosti (racionalni i kritiki pristupi)Znaaj francuske revolucije: pobeda svetovnih ideja i vrednosti (sloboda i jednakost)Industrijska revolucija i drutvene posledice: dinamian razvoj gradova i novih drutvenih odnosa

Ogist Kont (1798-1857)Prvi uveo naziv sociologija (kovanica latinske i grke rei)!?Prethodno: drutvena fizikaKontovo shvatanje kao izraz burne drutvene epohe: uticaj francuske revolucije i industrijalizacijePokuaj stvaranja nauke o drutvu po ugledu na prirodne naukeOtkrivanje zakona razvoja ljudskog drutva kao osnov omoguavanja blagostanja oveanstvaSociologija kao pozitivna nauka: prouavanje injenica podlonih posmatranju, poznatih neposredno iz iskustva

Ogist Kont (1798-1857)Pozitivizam u sociologiji: znanje o drutvu zasnovano na iskustvenim (empirijskim) dokazima koji su rezultat posmatranja, poreenja i eksperimenataZakon o tri stupnja (tenje ljudi da shvate svet)Teoloka faza: kljune religijske ideje i vera da je drutvo izraz Boje voljeMetafizika faza (doba renesanse): shvatanje drutva kao prirodne a ne natprirodne pojavePozitivna faza: najavljena otkriima Kopernika, Galileja i Njutna primena naunih tehnika na drutveni svetSociologija se nadovezuje na fiziku, hemiju i biologiju kao najznaajnija i najsloenija od svih nauka

Ogist Kont (1798-1857)

Kasnije shvatanje: planovi za preureenje francuskog drutva i zalaganje za religiju humanitetaSociologija kao osnov nove religije (osloboene od vere i dogme u korist nauke)Kontova zabrinutost zbog porasta nejednakosti usled razvoja industrije i uruavanja drutvene kohezijeReenje problema u stvaranju moralnog konsenzusaVaan Kontov doprinos utemeljenju sociologije kao profesije i akademske discipline

Emil Dirkem (1858-1917)Vei znaaj i uticaj Dirkemovih nego Kontovih gledita za razvoj sociologijeShvatanje sociologije kao nove objektivne empirijske nauke (po uzoru na izuavanja prirodnog sveta)uveno prvo naelo sociologije: Prouavati drutvene injenice kao stvari!Tri kljune teme interesovanja: Znaaj sociologije kao empirijske naukeUspon pojedinca i stvaranje novog drutvenog poretkaIzvor i karakter moralnog autoriteta u drutvuGlavno podruje sociologije: prouavanje drutvenih injenica (npr. ekonomija ili religija)

Emil Dirkem (1858-1917)Stanovite tzv. sociolokog realizma drutvo kao vie i drugaije od (postupaka i interesa) pojedinacaDrutvene injenice: naini delanja, razmiljanja ili oseanja koji su izvan pojedinca (postoje nezavisno od njihovog ivota i spoznaje) i deluju prinudno na njihTakva prinuda se najee ne prepoznaje (ljudi esto naprosto slede vaee drutvene obrasce)Delovanje drutvenih injenica: od neposrednog kanjavanja, preko drutvenog odbacivanja do nerazumevanjaIstrauju se posredno (pomou zakona, religijskih tekstova ili pisanih pravila ponaanja)

Emil Dirkem (1858-1917)Poseban interes za drutvenu i moralnu solidarnost (uspenu integraciju zasnovanu na zajednikim vrednostima i obiajima)Knjiga O podeli drutvenog rada: dva vida solidarnosti mehaniki i organskiMehanika solidarnost (utemeljena na saglasnosti miljenja i slinosti verovanja): tradicionalne kulture sa nerazvijenom podelom radaIndustrijalizacija i urbanizacija - sve vea podela rada i, posledino, razaranje mehanike solidarnostiOrganska solidarnost (zasnovana na ekonomskoj meuzavisnosti ljudi i razvijenoj podeli rada)

Emil Dirkem (1858-1917)

Razarajui uticaj savremenih drutvenih promena na tradicionalne vrednosti, norme, verovanja i stilove ivotaNestajanje ranijih religijskih normi i standarda oseaj da svakodnevni ivot nema smislaAnomija (oseanje besciljnosti) odsustvo novih vrednosti

Dirkemova analiza samoubistvaNesumnjivo lini in samoubistva ima svoju drutveno utemeljenjeSamoubistvo: drutvena injenica koja se moe objasniti samo drugim drutvenim injenicamaPodaci o samoubistvima u Francuskoj: vie mukaraca nego ena, protestanata nego katolika, bogatih nego siromanih, neudatih/neoenjenih nego udatih/oenjenihTakoe, opadanje stope samoubistava u vreme ratova i rast u periodima ekonomskih krizaObjanjenje: stepen drutvene integracije i drutvene regulacije

Dirkemova analiza samoubistvaEgoistiko samoubistvo (niska integracija): katolici i protestanti, udate/oenjeni i neudate/ neoenjeni, ratAnomino samoubistvo (nedostatak drutvene regulacije): ne vae nikakve normeAltruistiko samoubistvo (preterana integracija): rtvovanje za vie dobro (japanski piloti-kamikaze ili islamski bombai samoubice)Fatalistiko samoubistvo (preterana regulacija): manje prisutno i znaajno u savremenim drutvimaRazlikovanje stope samoubistava izmeu drutava, ali pravilnost u toku razvoja jednog drutva

Karl Marks (1818-1883)Veoma znaajan za razvoj sociologije (shvatanja znaajno razliita od Kontovih i Dirkemovih)Isti predmet prouavanja: drutvene promene pod uticajem industrijalizacijeNakon sukoba sa nemakim vlastima boravio u Francuskoj i Velikoj BritanijiPraktino bavljenje evropskim radnikim pokretom i socijalistikim idejama (i praksom)Kljuna oblast interesovanja: drutveno-ekonomske protivrenosti kapitalizmaSistem proizvodnje koji se veoma razlikuje od prethodnih formacija

Karl Marks (1818-1883)Dva kljuna elementa u kapitalistikim preduzeima: kapital i najamni radKapitalisti (vladajua klasa) i najamni radnici /proleteri (radnika klasa)Kapitalizam kao klasni sistem praen eksploatacijom i sukobima (klasnom borbom)Materijalistiko shvatanje istorije: kljuni uzrok drutvene promene ekonomski iniociSukobi meu klasama kao motor, pokretaka snaga istorije, a protivurenosti u ekonomskim sistemima uzrok promene naina proizvodnjeSmene istorijskih faza (drutveno-ekonomskih formacija)

Karl Marks (1818-1883)

Drutva prvobitne zajedniceRobovlasniki sistemiFeudalizamKapitalizam (pojava trgovaca i zanatlija)Neizbenost radnike revolucije i razvoj novog drutva bez klasne podele i eksploatacijeUticaj Marksovih ideja na razvoj drutava realnog socijalizma

Maks Veber (1864-1920)Raznorodna interesovanja i iroko obrazovanjeDela iz oblasti ekonomije, filozofije, uporedne istorije i sociologijeTakoe prouavao razvoj savremenog kapitalizmaUporedna analiza modernih industrijskih drutava i kljunih sociolokih tema i raspravaMarksov uticaj, ali i otklon od njegovih ideja: odbacivanje materijalistikog shvatanja istorije i kljune uloge klasnih sukobaUvaavanje uloge ekonomskih inilaca ali i vrednosti i ideja za drutvene promeneSocioloki nominalizam: kljuno je drutveno delanje pojedinaca

Maks Veber (1864-1920)Nema struktura koje su izvan pojedinaca, a zadatak sociologije je razumevanje znaenja drutvenog delanja (razumevajua sociologija)Prouavanje religija Kine, Indije i Bliskog istoka i hrianstvaZnaaj hrianskih verovanja i ideja za pojavu kapitalizmaShvatanje o idealnom tipu: analitiki modeli za razumevanje drutvene stvarnosti (idealni tipovi birokratije i trita)Proces racionalizacije: razvoj nauke, savremene tehnologije i birokratije

Maks Veber (1864-1920)Organizacija ekonomskog i celokupnog drutvenog ivota na naelima efikasnosti i tehnikog znanjaPotvrda racionalizacije u industrijskoj revoluciji i razvoju kapitalizma (nauni karakter Zapada)Kljuan razvitak nauke i birokratije (velikih organizacija)Otrenjenje ili raaravanje: potiskivanje sentimentalnog odnosa prema stvarnosti u korist naunog pristupaKrajnji ishod racionalizacije doveden u pitanje (preterana regulacija svih oblasti drutvenog ivota)Dehumanizujui uticaj birokratije

Hariet Martino (1802-1876)Zaboravljeni osnivaPrva ena sociolog (raznorodna interesovanja)Prevela Kurs pozitivne filozofije Ogista Konta Istraivanje amerikog drutva 30-ih godina 19. veka delo Drutvo u AmericiVanost usmeravanja panje na sve socioloke aspekte (politike, religijske i drutvene institucije)Nuna analiza poloaja ena u drutvuPrva istraivala zanemarene teme: brak, porodini ivot, deca, religija, rasni odnosiVanost praktinog delovanja sociologa (zalagala se za prava ena i ukidanje ropstva)

Novija socioloka gleditaRazliiti pristupi klasika sociologije (nastavljeni i u toku kasnijeg razvoja discipline)Uticaj Marksa, Dirkema i Vebera na novija teorijska shvatanja:

FunkcionalizamTeorija drutvenih sukobaSimboliki interakcionizam

FunkcionalizamShvatanje drutva kao sloenog sistema iji delovi zajedno deluju u pravcu stabilnosti i solidarnostiZadatak sociologije izuavanje meusobnih odnosa delova drutva i drutva kao celinePrimer religijskih verovanja i obiaja i njihovog odnosa prema drugim institucijamaOrganska analogija (poreenje drutva sa ivim organizmom) prisutno i kod Konta i DirkemaZnaaj moralnog konsenzusa (zajednikih vrednosti) za odravanje reda i stabilnosti u drutvuNajistaknutiji predstavnici funkcionalizma: Talkot Parsons i Robert Merton (pod uticajem Dirkema)

Funkcionalizam

Kritike: previe naglaava inioce koji vode ka drutvenoj koheziji (prvenstveno isticanje stabilnosti i reda)Zapostavljeni faktori koji dovode do podela i sukoba u drutvu (klasna i rasna pripadnost)Zanemarena uloga kreativnog drutvenog delanjaPripisivanje drutvima ljudskih osobina: potrebe i ciljevi

Teorije drutvenih sukobaIsticanje (poput funkcionalista) vanosti struktura drutvaOdbacivanje naglaavanja moralnog konsenzusa i ukazivanje na podele u drutvuU prvi plan stupaju odnosi moi, nejednakosti i borbe (zbog interesa razliitih grupa)Istraivanje napetosti izmeu dominantnih i podreenih grupa i mehanizama kontroleZnatan uticaja Marksa i VeberaRalf Darendorf (1929-): Klase i klasni sukob u industrijskom drutvuFunkcionalisti posmatraju samo aspekte drutva u kojima vlada sklad i saglasnost

Teorije drutvenih sukoba

Podjednako bitne (ak i vanije): oblasti u znaku podela i sukobaKljuni razlog sukoba: razliiti interesi pojedinaca i grupaRazlika u odnosu na Marksa (u centru panje imao klasne interese)Darendorf: kljune podele u vezi sa vlau i moiRazliiti interesi u svim drutvima onih koji vladaju i onih nad kojima se vlada

Teorije drutvenog delanjaRazlika u odnosu na funkcionalizam i teorije drutvenih sukoba (isticanje vanosti struktura): teorije drutvenog delanja naglaavaju delanje i meuodnos delova drutva u stvaranju navedenih strukturaZadatak sociologije: razumevanje znaenja drutvenog delanja i interakcijeAnaliza ponaanja i odnosa drutvenih aktera meusobno i u odnosu na drutvoVeber kao prvi predstavnik teorije drutvenog delanja (strukture nastaju kroz pojedinana drutvena delanja)Stanovite simbolikog interakcionizma - D. H. Mid (1863-1931)

35

Simboliki interakcionizamUsmerenost na analizu jezika i znaenjaJezik nam omoguava da postanemo samosvesna bia Simbol kao kljuni element u navedenom procesu Neverbalni gestovi i komunikacija takoe simboliMeusobna interakcija ljudi zasnovana na zajednikim simbolima i razumevanjuPanja usmerena na detalje u meulinoj interakciji i na nain njihove upotrebe u razumevanju smisla govora i delanja drugihKritika: zapostavljanje pitanja moi i struktura (i naina na koji ograniavaju delanje pojedinca)

Zakljuak

Raznolikost teorijskih shvatanja kao znak snage i vitalnosti sociologije?Prouavanje modernih drutava kao glavni predmet sociologije, ali i zainteresovanost za prirodu drutvene interakcije uoptePraktine posledice izuavanja sociologije (povezivanje kljunih ideja i teorija sa sopstvenim ivotnim iskustvom)Vanost svesti o razlikama u nainu ivota izmeu razliitih drutava i kultura