Etika je pre svega filozofska disciplina koja se bavi moralom.Iako filozofija nije nauka ona se svojim pitanjima bavi na jedan sistematski nain.Nauka o moralu?Filozifija moralaEtika : - ishodite etike (poreklo) - pojam I podela etike

Ishodita etikeEtimoloki: u korenu rei etika () su dva termina I . navike, spoljanje , uobiajne radnje, obiaje, pravila. trajni unutranji habitus; unutranja , duevna svojstva, ali I svojstva zajednice, tj. temeljne vrednosti koje neguje pojedinac/grupa; prebivalite.

Kratka istorija etikeSokrat (470-399. p.n.e.)Otac etike ili moralne filozofijeovek tei sreiPreduslov za sreu je vrlina (Znam da nista ne znam.)Vrlina se ui.eudaimonia

Teorija o odnosu izmeuznanjaivrlinekarakteristina je za celokupnu etiku Sokratovu. Prema njemu, znanje i vrlina su identini u tom smislu da e mudar ovek, dakle onaj koji posedujeznanjeo tome ta je ispravno, takoe iinitiono to je ispravno. Drugim reima, niko ne ini zlo sa znanjem i unapred postavljenim ciljem: niko ne bira zlo kao takvo. Ovajetiki intelektualizamkritikovao je ve Aristotel, tvrdei da identifikovanje znanja i vrline zanemarujeiracionalnedelove due i moralnu slabost koja oveka moe navesti da da uini i ono za ta zna da je loe. Naime, i mi sami pobekad inimo ono za ta znamo da je ravo, a i druge ljude smatramo moralno odgovornima za neki rav in jer smatramo da su taj in izvrili znajui da je on lo; ukoliko neko nije znao da je taj in rav, onda njega ne bismo mogli ni smatrati moralno odgovornim.

Moralnost ne znai biti moralan da bi se ostvarila srea kao krajnji cilj. Po Sokratu poenta je biti srean zbog ivota po moralnim normama.

AristotelNajzasluniji za nastanak I razvoj etike,u strogom I dananjem - smislu rei. Aristotelova dela iz ove oblasti: - Nikomahova etika - Eudemova etika - Etika velika.

Za Aristotela, najvee dobro je srea. Ona zavisi od naih umnih sposobnosti. Na tenju ka dobru nas tera svest, a ne vrlina ili neki filozofski primer. Deo svesti koji nas tera na to Aristotel naziva Prvi princip i njega poseduje svaka osoba, kao znanje da treba da ini dobro i izbegava zlo. Tvrdio je da je najvea vrlina sredina izmeu dve krajnosti. Uenje o vrlini Aristotel je izloio u svom deluNikomahova etikagde je polazio od onoga u emu se svi ljudi slau, a to je da je cilj ljudskog ivota ili blaenstvo, koje nije povrnihedonizam, niti materijalno bogatstvo ili slava, ve je srea ili blaenstvo - dobro po sebi ili samovrednost. Aristotel je tvrdio da je ovek po prirodi politiko bie (zoon politikon) i da svoju sutinu izraava tek u zajednici.

Potrebno je naglasiti da Aristotel nigde ne tvrdi da bi ovek trebalo da tei dobru. Tenja ka dobru je ista stvar prirode, koja postoji u oveku. Aristotel pokuava da odredi od ega se srea sastoji. To je za Aristotela primarno pitanje filozofije morala.

Aristotelova podela ljudskih vrlina:Dijanoetike (intelektualne ili logine) -mudrost (sofia) -inteligencija(sinesis) -razboritost(phronsesis). moralne (etike) vrline -plemenitost/velikodunost -vladanje sobom/uzdranost.

() I predmet izbora volje kao I sam izbor volje u naoj su moi, te od nas samih zavisi da li smo dobri ili rdjavi. Covek je poreklo I uzronik svojih dela kao to je I roditelj svoje dece. (Aristotel, 2003)

mera I sredina vrlina kao sredina izmedju dve suprotne osobine volje, od kojih jedna prevruje srednju I pravu meru, a druga je ne dostieAristotel navodi 14 vrlina: -plasljivost hrabrost - pomamna smelost -krtost dareljivost rasipnistvo -mekutvo blagost naprasitost -nemanje prijatelja prijateljstvo mnogo prijatelja

HedonizamHedonizam(gr.hdon, uitak)etikije nauk koji, kao podvrstaeudaimonizma, uitak smatra vrhovnimdobromi ciljem ljudskog delovanja. Pritom se uitak moe odrediti vrlo razliito: kao osetni, kao duhovni, ili oboje. Ugoda je najvie dobro, a svako bi delovanje trebalo teiti to veem poveanju ugode (ne nuno delatnikove).

HedonizamEpikur(341-270. p.n.e.)Epikurovaetikajematerijalistika , racionalisticka I individualna i kao takva antireligiozna. Za njega je najvee dobro blaenstvo i uivanje te govori da sva bia izbjegavaju patnju. Zadatak filozofije je da pronae put do sree. Tvrdio je da je pravo uivanje duhovno uivanje, a to je prijateljstvo i znanje.Tvrdio je da je drutvo skup individua i da pravednost utvruju ljudi, a ona ne postoji sama od sebe.

Vrilne se neguju zbog zadovoljstva, a ne zbog njih samih, a zadovoljstvo je zbog duevnog spokojstva a ne zbog ulnih naslada.4 glavne vrline na kojima se temelje sve ostale su: - razboritost (koja gasi poar svih pouda) - uzdranost (koja opominje da se drimo razuma) - hrabrost (koja nas ui da preziremo neminovne bolove) - pravinost (koja ini da nam nikakav strah od kazne ne ometa duhovno spokojstvo)

StoicizamOsniva ovog pravca je grki filozof Zenon(333-264. pne.).Stoici su objasnili kako jesvetsatkan u skladu sa zakonimalogike,fizikei etike. Tvrdili su da svetom vlada logos(svetski um,sudbina) i zbog toga je sveodreeno. Centralni problem kojim se bave je etika, koji je i najpoznatiji u moderno vreme.Zenon je formulisao kategoriju duznosti (kathekon).

Osnovni moto stoika je ivot u skladu s prirodom. Mudarovekivi u skladu sprirodomi sopstvenimrazumom, jer tako postiemirdue. Najznaajnije vrline surazumnost,pravednost iumerenost. Smatrali su da ovek treba da se suprotstavlja impulsima koje stvarajuljubav,strast,mrnja,strah,bolitd. Druga poznata stoika izreka je blaen je onaj koji je zadovoljan onim to ima.Stoicizam je promovisan kao nain ivota koji se ne dokazuje reima, ve delima.

Pojam I podela etikeEtika je filozofska disciplina koja se bavi a) onim vrednostima I normama koje se tiu dobra I zla odnosno ispravnog/neispravnog b) grupnim I induvidualnim stavovima o tome.

Podela etike :Normativna etikaDeskriptivna etika Primenjena etikaMetaetika

Normativna etikaNormativna etika bavi se normama, odnosno pravilima i principima moralnog ivota. Njen zadatak je da definie i obrazloi norme ispravnog i dobrog postupanja. Ona daje upustvo za praktino moralno delovanje i ponaanje. Norme, odnosno, pravila i principi ponaanja omoguavaju pojedincima, grupama i drutvu da izbegnu haos, odnosno nered.

Na osnovu glavnog fokusa bavljenja normativnom etikom, nju mozemo podeliti na:Etiku oslonjenu na teoriju drutvenog ugovora (konsenzus)Deontolosku etiku (dunosti)Konsenkvencijalisticka etika (posledice)Postmoderna etika (sve to iz perspektive danasnjeg drustva)

Etika oslonjena na teoriju drustvenog ugovora

Tomas Hobbes John Locke Jean-Jacques Rousseau

Teorije drutvenog ugovora govore da su ljudi po prirodi jednaki i da ni jedan drutveni zakon ne moe da dovede u pitanje zakone prirode. Kao jednaki i slobodni ljudi mogu da odlue kako e organizovati meusobne odnose i uopte kako e ivjeti. Oni kao jednaki i slobodni potpisuju ugovor kojim uspostavljaju drutvo koje im odgovara. S obzirom da ugovor, kao pravni akt, mogu da potpiu samo slobodni i jednaki graani, to oni tim inom uspostavljaju i odgovarajue drutvo graansko drutvo.

Da bi drustvo postojalo pojedinci se odriu nekih svojih sloboda I ustupaju ih dravi a za uzvrat dobijaju dugotrajnu organizovanost, stabilnost I sigurnost zajednickog zivota. Ukida se prirodno stanje u kome po Hobsu vlada bellum omnium contra omnes (rat sviju protiv sviju) I homo homini lupus (ovek oveku vuk).

John Bordley Rawls ( 1921 2002) Rawls smatra da su naela pravednosti pomou kojih se trebaju urediti temeljne drutvene institucije ona oko kojih bi se saglasili racionalni delatnici u pravinim okolnostima. Izvorni poloaj je hipotetska situacija u kojoj su pravine okolnosti | ostvarene na taj nain to se pretpostavlja da se racionalni delatnici koji u njega ulaze nalaze iza vela neznanja koji im skriva njihov pol, rasu, nacionalnost, drutveni i imovinski status. Rawsl smatra da bi delatnici pod tim okolnostima izabrali sledea dva naela pravednosti.1. Naelo jednakih sloboda: Svaka osoba treba imati jednako pravo na najiri ukupni sastav jednakih temeljnih sloboda kompatibilan sa slinim sastavom sloboda za sve. 2. Drutvene i ekonomske nejednakosti treba urediti tako da su ujedno a) na najveu korist onih najugroenijih, u skladu s naelom pravedne tednje [naelo razlike], i b) povezane s poloajima i pozicijama otvorenim za sve pod uslovima pravine jednakosti mogunosti [naelo pravine jednakosti mogunosti]. (Rawls 1999)

Deontoloska etikaEtika koncepcija u kojoj sredinje mesto zauzima kategorija dunosti, tj zagovara postojanje normi koje se moraju potovati bez obzira na posledice.Rodonacelnik one etike je Immanuel Kant (1724-1804).

Kant je dao svoje etiko uenje u djelu "Kritika praktinog uma" (Kritik der praktischen Vernunft, 1788). U tumaenju etike Kant polazi od pojma dobre volje. Za njega to jedobropo sebi, bez ikakvih ogranienja, koje ima jedinu svrhu ispunjenje dunosti odnosno potovanje zakona.Moralnodjelovanje se zasniva na samokontroli jer svaki ovjek ve ima a priorni zakon koji nam nareuje kako da se ponaamo. Tajmoralnizakon Kant nazivakategorikim imperativom. Kant je dao vie definicija kategorikog imperativa. Jedna od tih je: "Radi tako da princip tvoga rada moe postati princip rada svih drugih; delaj tako da ti covek uvek bude cilj a ne sredstvo.. Mada svaki ovjek ima u svojoj svijesti moralni zakon od njegove volje zavisi hoe li ga potovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov "praktinog uma".On kae da posledice ne mogu biti kriterijum I mera moralne (ne)ispravnosti, nego je to uvek ono sto jeste pod naom kontrolom, a to su nae intencije, namere, tj. Volja.

Konsekvencijalistika etikaStav konsekvencijalisticke etike je takav da je moralno ono delanje koje ima dobre posledice (konsekvence). Nijedno delanje nije inhererno dobro ili lose, odnosno ispravno ili neispravno, nego je test njegove moralne opravdanosti( kao I standard kojim se rukovodi) njegov konaan uinak.Etika je u ovom sluaju analiza tete/koristi koju moralno delo ostvaruje.

Najpoznatija konsekvencijalisticka teorija je utilitarizam.

Jeremy Bentham( 1748 - 1832) John Stuart Mill(1806 1873)

Utilitarizam unormativnoj etici, je teorija po kojoj je jedna akcija ispravna ako slui dostizanju sree, a pogrena, ako izazove suprotan efekat od sree, ali ne samo sree onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji nain ta akcija dotie. Takva teorija je u suprotnosti sa deontologijom, koja razvrstava akcije na ispravne ili neispravne, bez obzira na njihove posledice.kao vrhunsku vrednost istie vladavinu principa korisnosti, a ne zatitu neke vie moralne ili neke druge vrline ilivrednosti.priroda je ljudski rok stavila pod vladavinu dva suverena gospodara, bol I zadovoljstvo (Benhtam, 1996)ako jedan ovek stvarno I bezuslovno ide za svojim zadovoljstvima nema nikakvog smisla govoriti da on treba da ini nesto drugo Dz. S. Mill

Etika refleksne modernostiZygmunt Bauman(1925- )Bauman dananji svet vidi kao, globalizacijskim procesima, I prostorno I vremenski kontrahovan.Sve to je dovelo do nemogucnosti postojanja jedinstvenih moralnih kodeksa.Po njemu postmoderna etika treba da doprinese tome da ovek ui da se nosi sa nepredvidljivou, rizikom, dvosmislenouPo Baumanu dananja drutva opstaju prevashodno zahvaljujui individualnim moralnim kapacitetima njihovih pripadnika, pa je svrha etike danas da te moralne kapacitete ojaa.

Deskriptivna etikaDeskriptivna etika se odnosi na nepristrasno I neutralno opisivanje moralnih vrednosti I normi, kao I individualnih I grupnih stavova o njima u cilju stvaranja objektive slike o jednom moralnom poretku.U njoj nema mesta za vrednosno ocenjivanje moralnih normi I vrednostiOno to prema nekim autorima interesje deskriptivnu etiku jesu kauzalne veze, tj otkrivanje uzroka postojanja odredjenih oblika moralnog misljenja, prosudjivanja I delanja.

Primenjena etikaJe disciplina koja je prevashodno usmerena na to da uputi ljude u to kako da primene teorijska eticka nacela u svakodnevnim, konkretnim , ivotnim situacijama.Shodno ovome zadnjih decenija su se razvile pravna etika, poslovna etika, medicinska etika.

Metaetika Se odnosi na gnoseologiju I logiku morala.Metaetika(etikaanalitike filozofije) jezino-analitiki istrauje koritenje moralnih izraza, iskaza, naina argumentiranja.Pitanja koja ona nastoji da ispita su: kakva je priroda moralnih sudova; da li su moralni sudovi istiniti; ako su istiniti, jesu li apsolutno istiniti ili se odnose samo na nekog pojednica, grupu,; koje je znaenje rei dobro, zlo; kako znamo ta je ispravno a sta je pogreno; itd.