Број 58 - sllist.basllist.ba/glasnik/2014/broj58/glasnik058.pdf · godina xviii ponedjeljak,...

Godina XVIII

Ponedjeljak, 28. srpnja/jula 2014. godine

Broj/Број

58

Година XVIII

Понедјељак, 28. јула 2014. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

941 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 69. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 3. srpnja 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. srpnja 2014. godine, donijela je

ZAKON O ELEKTRONIČKOM DOKUMENTU

I. OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

Ovim Zakonom utvrđuje se pravna valjanost elektroničkog dokumenta koji se koristi u postupcima koji se vode pred tijelima uprave Bosne i Hercegovine, drugim institucijama Bosne i Hercegovine kojim je povjereno obavljanje upravnih poslova i institucijama s javnim ovlastima (u daljnjem tekstu: nadležno tijelo), uređuje način postupanja s elektroničkim dokumentom i druga pitanja u vezi s tim.

Članak 2. (Djelokrug primjene)

Ovaj Zakon primjenjuju nadležna tijela i druge pravne osobe, samostalni poduzetnici i fizičke osobe (u daljnjem tekstu: pravne i fizičke osobe) kada sudjeluju u radnjama i postupcima koji se vode pred nadležnim tijelima, uz korištenje opreme i programa za izradu, prijenos, pohranu i čuvanje informacijskih sadržaja u elektroničkom obliku.

Članak 3. (Izuzetci od primjene)

Ovaj Zakon ne primjenjuje se kada je drugim zakonom ili međunarodnim sporazumom čija je Bosna i Hercegovina potpisnica izričito propisana uporaba dokumenta na papiru.

Članak 4. (Značenje pojmova)

Pojedini pojmovi koji se koriste u ovome Zakonu imaju sljedeće značenje:

a) elektronički dokument jest logički i funkcionalno povezan cjelovit skup podataka koji su elektronički kreirani, poslani, primljeni ili pohranjeni na elektroničkom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju i koji sadrži svojstva pomoću kojih se identificira izvor, utvrđuje vjerodostojnost sadržaja i dokazuje postojanost sadržaja u vremenu, a uključuje sve oblike pisanog teksta, podatke, slike, crteže, karte, zvuk, glazbu, govor i sl.;

b) dokumentacijsko svojstvo je obvezni skup podataka, kao što su elektronički potpis, vrijeme izrade, naziv stvaratelja i drugi podatci koji se ugrađuju u elektronički dokument u svrhu zadržavanja vjerodostojnosti, cjelovitosti i ispravnosti u vremenskom razdoblju utvrđenom zakonom i drugim propisima;

c) informacijsko-komunikacijske tehnologije su skup informacijsko-komunikacijskih programa, informati-čkih i komunikacijskih uređaja, metoda i postupaka koji se primjenjuju u postupku izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektroničkog dokumenta (u daljnjem tekstu: IKT);

d) napredni elektronički potpis podrazumijeva podatke u elektroničkom obliku koji prate druge podatke u elektroničkom obliku ili su s njima logički povezani i omogućavaju utvrđivanje identiteta potpisnika i koji ispunjava sljedeće uvjete: 1) jedinstveno je povezan s potpisnikom, 2) u mogućnosti je identificirati potpisnika, 3) kreiran je uz pomoć podataka za kreiranje

elektroničkog potpisa koji potpisnik može, uz

Broj 58 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 28. 7. 2014.

visok stupanj povjerenja, koristiti pod vlastitom kontrolom,

4) povezan je s podatcima na koje se odnosi na način da svaka naknadna izmjena bude otkrivena,

5) zasnovan je na kvalificiranoj potvrdi i formiran primjenom tehničkih sredstava i postupaka koji su usklađeni sa sigurnosnim zahtjevima propisanim Zakonom o elektroničkom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06);

e) napredni elektronički vremenski pečat podrazumije-va podatke u elektroničkom obliku koji se prilažu uz drugi elektronički podatak ili se logički s njim povezuje kako bi se osigurali podrijetlo i integritet povezanih podataka i koji ispunjava sljedeće uvjete: 1) jedinstveno je povezan sa stvarateljem pečata, 2) može identificirati stvaratelja pečata, 3) kreiran je pomoću podataka za kreiranje

elektroničkog vremenskog pečata čiji je stvaratelj u mogućnosti koristiti ih za kreiranje elektroničkog vremenskog pečata uz visok stupanj povjerenja pod njegovom odgovornošću i

4) povezan je s podatkom za koji je vezan na način da svaka naknadna izmjena bude otkrivena;

f) stvaratelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja primjenom elektroničkih sredstava izrađuje, oblikuje i potpisuje elektronički dokument svojim elektroničkim potpisom;

g) pošiljatelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja šalje ili u čije ime se primatelju šalje elektronički dokument bez informacijskog posrednika;

h) primatelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja prima upućeni elektronički dokument bez informacijskog posrednika;

i) dokumentacijski ciklus je promet elektroničkog dokumenta od trenutka izrade do arhiviranja, uključujući izradu, slanje, primanje, skladištenje i čuvanje, postupke unošenja i ovjere podataka kojima se potvrđuju stvaratelj, pošiljatelj, primatelj, vrijeme otpreme, vrijeme primitka, vjerodostojnost, cjelovitost i ispravnost elektroničkog dokumenta;

j) informacijski sustav je skup programa, informacijskih i telekomunikacijskih uređaja, metoda i postupaka primijenjenih u postupcima izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektroničkih dokumenata;

k) informacijski posrednik je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koju je ovlaštila druga osoba za otpremu, prijam, prijenos i skladištenje elektroničkog dokumenata;

l) elektronička arhiva je skup elektroničkih dokumenata uređenih u dokumentacijske cjeline sukladno zakonu i drugim propisima kojim se uređuje postupak čuvanja i arhiviranja dokumenata;

m) kvalificirani certifikat je skup podataka u elektroni-čkom obliku koji predstavlja elektronički identitet u raznim elektroničkim interakcijama, te sigurnu i povjerljivu komunikaciju internetom i sadrži podatke iz članka 6. Zakona o elektroničkom potpisu, a koji je izdao ovjeritelj koji zadovoljava odredbe članka 8. Zakona o elektroničkom potpisu.

II. ELEKTRONIČKI DOKUMENT

Članak 5. (Pravna valjanost elektroničkog dokumenta)

(1) Elektronički dokument ima istu pravnu snagu kao i dokument na papiru i može se koristiti kao akt u upravnom postupku ako su njegova uporaba i promet sukladni odredbama ovoga Zakona.

(2) Elektronički dokument koji nosi napredni elektronički potpis ili napredni elektronički vremenski pečat nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe koja je nadležna za izdavanje relevantnog dokumenta ima pravnu presumpciju vjerodostojnosti i cjelovitosti, pod uvjetom da dokument ne sadrži nikakve dinamičke karakteristike koje automatski mogu izmijeniti dokument.

(3) Elektronički dokument ima istu pravnu valjanost kao dokument na papiru kada su ispunjeni sljedeći uvjeti: a) da je izrađen, otpremljen, primljen, pohranjen i

skladišten primjenom dostupnih IKT-a; b) da u cijelosti ispunjava zahtjeve sadržane u članku 7.

ovoga Zakona; c) da sadrži temeljnu strukturu iz članka 8. ovoga

Zakona.

Članak 6. (Prihvaćanje uporabe i prometa elektroničkog dokumenta)

(1) Uporaba i promet elektroničkog dokumenta za potrebe nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe može se odvijati samo na temelju izričito i slobodno izražene volje o prihvaćanju uporabe elektroničkog dokumenta.

(2) U smislu stavka (1) ovoga članka, nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba ne može odbiti elektronički dokument samo zbog toga što je izrađen, korišten i stavljen u promet u elektroničkom obliku.

Članak 7. (Zahtjevi za elektronički dokument)

Elektronički dokument mora u svim radnjama uključenim u dokumentacijski ciklus biti jedinstveno obilježen, kako bi se mogao nedvosmisleno identificirati pojedinačni elektronički dokument i pojedinačni stvaratelj elektroničkog dokumenta, osigurati informacijska cjelovitost, integritet elektroničkog dokumenta, trajan pristup sadržaju elektroničkog dokumenta za vrijeme trajanja dokumentacijskog ciklusa i odgovarajući oblik zapisa koji čitatelju omogućuje jednostavno čitanje sadržaja.

Članak 8. (Struktura elektroničkog dokumenta)

Elektronički dokument čine dva neodvojiva dijela: a) opći dio - koji čini predmetni sadržaj dokumenta,

uključujući i naziv primatelja ako je elektronički dokument namijenjen otpremi imenovanom primatelju, i

b) posebni dio - koji čine jedan ili više ugrađenih naprednih elektroničkih potpisa, podataka o vremenu nastajanja i završetka izrade elektroničkog dokumenta, kao i druga dokumentacijska svojstva.

Članak 9. (Izvornik elektroničkog dokumenta)

(1) Svaki pojedinačni primjerak elektroničkog dokumenta koji je potpisan naprednim elektroničkim potpisom smatra se izvornikom.

(2) Ako ista osoba izradi dva i više dokumenata istog sadržaja, od kojih je jedan primjerak u elektroničkom obliku a drugi tiskan na papiru, ti se dokumenti smatraju neovisnim.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka, dokument na papiru ne smatra se preslikom elektroničkog dokumenta.

Ponedjeljak, 28. 7. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Stranica 3

Članak 10. (Preslika elektroničkog dokumenta)

(1) Preslika elektroničkog dokumenta izrađuje se ovjerom ispisa elektroničkog dokumenta na papiru uz primjenu postupaka predviđenih zakonom i drugim propisima.

(2) Ovjeru ispisa elektroničkog dokumenta na papiru u postupku koji vodi nadležno tijelo obavlja ovlaštena osoba u tome tijelu. Ovjeru ispisa elektroničkog dokumenta na papiru može obavljati i notar.

(3) Ispis na papiru koji se ovjerava kao preslika elektroničkog dokumenta obvezno mora sadržavati oznaku da se radi o preslici odgovarajućeg elektroničkog dokumenta.

(4) Preslika elektroničkog dokumenta sadržana na magnetnom, optičkom ili drugom mediju, a ne na papiru, i koja nije prethodno ovjerena sukladno stavku (2) ovoga članka nema pravnu valjanost i ne može se koristiti u pravnom i poslovnom prometu.

(5) U slučaju da korisnik servisa zahtijeva ovjeru preslike elektroničkog dokumenta,, nakon što se dokument potpiše naprednim elektroničkim potpisom, potrebno ga je ovjeriti u tome trenutku i naprednim elektroničkim vremenskim pečatom kojim se nesporno definira vrijeme kada je dokument potpisan i njegov sadržaj.

(6) Napredni elektronički vremenski pečat izdaje nadležno tijelo uspostavljeno Zakonom o elektroničkom potpisu.

Članak 11. (Pravna valjanost preslike elektroničkog dokumenta)

(1) Preslika elektroničkog dokumenta na papiru, izrađena sukladno članku 10. ovoga Zakona, ima istu pravnu snagu i može se ravnopravno koristiti u svim radnjama za koje je takav dokument potreban.

(2) Za sve radnje u kojima se zakonom ili drugim propisima izričito traži notarska ovjera dokumenta na papiru, ne može se dostavljati elektronički dokument ili njegova preslika na papiru.

(3) Ako se u knjigovodstvenim poslovima primjenjuju elektronički dokumenti sukladno odredbama ovoga Zakona, poslovi knjigovodstva i revizije mogu se u cijelosti zasnovati na uporabi elektroničkih dokumenata, ako posebitim propisima nije drukčije određeno.

Članak 12. (Elektronički dokument kao dokazno sredstvo)

(1) Elektronički dokument izrađen sukladno odredbama ovoga Zakona prihvaća se kao dokaz u postupcima koji se vode pred nadležnim tijelom.

(2) Ako se nadležnom tijelu dostavi dokaz jedino u obliku elektroničkog dokumenta ili preslika sukladno članku 10. ovoga Zakona, to ne može biti razlog njegovog odbijanja odnosno osporavanja.

(3) Pri ocjeni ispravnosti elektroničkog dokumenta moraju se uzeti u obzir pojedinosti o njegovoj izradi, skladištenju, prijenosu, čuvanju, vjerodostojnosti i nepromjenjivosti.

III. UPORABA I PROMET ELEKTRONIČKOG DOKUMENTA

Članak 13. (Načela uporabe i prometa elektroničkog dokumenta)

(1) Uporaba elektroničkih dokumenata obavlja se sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Uporaba elektroničkog dokumenta ne može ni jednoj strani uključenoj u poslove razmjene elektroničkog dokumenta ograničiti poslovanje ili je dovesti u neravnopravan položaj.

(3) U radnjama pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta može se koristiti bilo koji dostupan i primjenjiv IKT, ako zakonom ili drugim propisom nije propisana tehnologija koja se mora primjenjivati.

(4) U svim radnjama s elektroničkim dokumentom mora postojati mogućnost provjere njegove vjerodostojnosti, izvornosti i nepromjenjivosti.

(5) Provjeru iz stavka (4) ovoga članka obavlja nadležno tijelo uspostavljeno Zakonom o elektroničkom potpisu.

Članak 14. (Jedinstvena oznaka radnje)

(1) Svaka radnja s elektroničkim dokumentom unutar dokumentacijskog ciklusa označuje se jedinstvenom oznakom i dokumentacijskim svojstvima koji se ugrađuju u elektronički dokument.

(2) Radnja iz stavka (1) ovoga članka mora osigurati izravnu povezanost prethodne i naredne radnje s elektroničkim dokumentom.

Članak 15. (Izrada elektroničkog dokumenta)

(1) Elektronički dokument izrađuje se u elektroničkom sustavu za pripremu, oblikovanje i skladištenje informacijskih sadržaja u elektronički zapis.

(2) U fazi izrade elektroničkog dokumenta koji je pripremljen za otpremu i čuvanje, potrebno je da ga potpiše njegovog stvaratelj ili informacijski posrednik.

Članak 16. (Slanje elektroničkog dokumenta)

Elektronički dokument smatra se poslanim kada je osobno poslan od pošiljatelja, ili poslan od informacijskog posrednika pošiljatelja, ili poslan od informacijskog sustava koji je pošiljatelj programirao za automatsko slanje, odnosno informacijskog sustava informacijskog posrednika pošiljatelja.

Članak 17. (Primitak elektroničkog dokumenta)

(1) Elektronički dokument smatra se primljenim kada je: a) osobno primljen od primatelja, b) primljen od informacijskog posrednika ili c) primljen od informacijskog sustava primatelja,

odnosno informacijskog sustava informacijskog posrednika.

(2) Primatelj mora potvrditi primitak sukladno zahtjevu i vremenskom roku koji odredi pošiljatelj.

(3) Potvrdu primitka primatelj može obaviti bilo kojom radnjom koja nedvosmisleno potvrđuje primitak elektroničkog dokumenta, uključujući i automatizirane sustave potvrđivanja primitka.

(4) Elektronički dokument ne smatra se primljenim sve dok pošiljatelj ne zaprimi potvrdu o njegovom primitku.

(5) Ako u vremenskom roku koji odredi pošiljatelj nije zaprimljena potvrda primitka poslanog elektroničkog dokumenta, pošiljatelj je dužan obavijestiti primatelja da nije zaprimio potvrdu primitka poslanog elektroničkog dokumenta.

(6) Ako ni po isteku vremenskog roka utvrđenog u stavku (5) ovoga članka pošiljatelj ne primi potvrdu primitka poslanog elektroničkog dokumenta od primatelja, smatra se da takav elektronički dokument nije poslan.

(7) Odredbe ovoga članka odnose se isključivo na radnje slanja i primitka elektroničkog dokumenta, a ne na sadržaj elektroničkog dokumenta i druge okolnosti koje mogu nastati u postupku slanja i primitka elektroničkog dokumenta.

Članak 18. (Vrijeme slanja i primitka elektroničkog dokumenta)

(1) Vrijeme slanja elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je elektronički dokument izašao iz informacijskog sustava pošiljatelja i ušao u informacijski sustav koji nije pod


nadzorom pošiljatelja ili informacijskog posrednika pošiljatelja.

(2) Vrijeme primitka elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je elektronički dokument ušao u informacijski sustav primatelja kojega je pošiljatelj jedinstveno odredio kao prijamni informacijski sustav.

(3) Ako se traži potvrda primitka elektroničkog dokumenta, vrijeme primitka elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je primatelj poslao potvrdu o primitku elektroničkog dokumenta.

(4) Vrijeme slanja i primitka upisuje se u poseban dio elektroničkog dokumenta i nije dozvoljeno mijenjati stvarno vrijeme slanja i primitka elektroničkog dokumenta.

Članak 19. (Čuvanje elektroničkog dokumenta)

(1) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba dužna je čuvati elektronički dokument u elektroničkoj arhivi, odnosno izravno u informacijskom sustavu ili na medijima koji omogućuju trajnost elektroničkog zapisa za utvrđeno vrijeme čuvanja.

(2) Elektronička arhiva iz stavka (1) ovoga članka mora osigurati: a) čuvanje informacija, odnosno sadržaja dokumenta u

obliku u kojem je izrađen, poslan, primljen i pohranjen ili u obliku koji materijalno ne mijenja informaciju, odnosno sadržaj dokumenta;

b) čitljivost elektroničkog dokumenta za sve vrijeme čuvanja i dostupnost samo ovlaštenim osobama koje imaju pravo pristupa tome dokumentu;

c) čuvanje podataka o naprednim elektroničkim potpisima kojima je elektronički dokument potpisan, kao i podataka za ovjeru tih naprednih elektroničkih potpisa;

d) čuvanje elektroničkog dokumenta u takvome obliku i pomoću takve tehnologije i postupaka koji uz ugrađene napredne elektroničke potpise garantiraju njihovu vjerodostojnost i cjelovitost tijekom razdoblja čuvanja;

e) za svaki elektronički dokument mogućnost vjerodostojnog utvrđivanja podrijetla, autorstva, vremena, načina i oblika u kojem je zaprimljen u elektroničku arhivu;

f) čuvanje elektroničkog dokumenta u takvome obliku i pomoću takve tehnologije i postupaka kojima se garantira da ne može biti mijenjan i da se ne može neovlašteno brisati;

g) da postupci ažuriranja i zamjene medija za čuvanje elektroničkog dokumenta ne narušavaju integritet elektroničkog dokumenta;

h) da se elektronički dokument može sigurno, pouzdano i vjerodostojno zadržati u razdoblju koje je utvrđeno zakonom ili drugim propisima kojima se uređuje obveza čuvanja odgovarajućeg dokumenta na papiru.

Članak 20. (Informacijski posrednik)

(1) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba može povjeriti informacijskom posredniku obavljanje svih radnji u dokumentacijskom ciklusu pod uvjetima propisanim ovim Zakonom.

(2) Informacijski posrednik nije odgovoran za sadržaj elektroničkog dokumenta za koji, po ovlaštenju nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe koje sudjeluju u uporabi i prometu elektroničkog dokumenta, provodi radnje vezane za promet i čuvanje elektroničkog dokumenta.

(3) Informacijski posrednik odgovoran je za očuvanje izvornoga oblika elektroničkog dokumenta u svim radnjama u dokumentacijskom ciklusu.

Članak 21. (Zaštita elektroničkog dokumenta)

Za sve radnje s elektroničkim dokumentom informacijski posrednik dužan je koristiti odgovarajući IKT koji osigurava zaštitu dokumentacijskog ciklusa elektroničkog dokumenta.

IV. ELEKTRONIČKI DOKUMENT KOJI SADRŽI TAJNE PODATKE

Članak 22. (Elektronički dokument s tajnim podatcima)

(1) Elektronički dokument koji sadrži podatke koji se smatraju tajnom predmetom je posebnog postupanja sukladno zakonu kojim se uređuje postupanje s tajnim podatcima.

(2) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba dužna je pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta iz stavka (1) ovoga članka postupati na način koji osigurava zaštitu takvoga dokumenta.

(3) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja izravno razmjenjuje elektronički dokument koji sadrži tajne podatke dužna je osigurati organizacijski postupak i IKT opremu kojom se štiti pristup sadržajima toga dokumenta, kao i njegova fizička zaštita.

Članak 23. (Certifikacija opreme za uporabu elektroničkog dokumenta s

tajnim podatcima u nadležnim tijelima) (1) IKT oprema koja služi za zaštitu elektroničkog dokumenta

koju koristi nadležno tijelo i ima oznaku tajnosti obvezno se certificira.

(2) Nadležno tijelo dužno je pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta iz stavka (1) ovoga članka postupati na način koji osigurava fizičku-tehničku zaštitu IKT opreme koja se koristi za uporabu dokumenta koji ima oznaku tajnosti.

V. UPRAVNI NADZOR I PREKRŠAJNE ODREDBE

Članak 24. (Upravni nadzor)

Upravni nadzor nad provedbom ovoga Zakona provodi inspektorat Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine.

Članak 25. (Novčane kazne)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 2.000,00 KM do 15.000,00 KM kaznit će se za prekršaj nadležno tijelo i pravna osoba koja: a) odbije uporabu ili promet elektroničkog dokumenta i

pored prethodno svojevoljno iskazanog prihvaćanja uporabe i prometa elektroničkog dokumenta (članak 6. stavak (2)),

b) onemogući ili spriječi provjeru vjerodostojnosti, izvornosti i nepromjenjivosti elektroničkog dokumen-ta (članak 13. stavak (4)),

c) ne potvrdi primitak elektroničkog dokumenta suglasno prethodnom zahtjevu pošiljatelja o slanju obavijesti o primitku (članak 17. stavak (2)),

d) mijenja stvarno vrijeme slanja elektroničkog dokumenta (članak 18.stavak (4)),

e) mijenja stvarno vrijeme primitka elektroničkog dokumenta (članak 18. stavak (4)),

f) pri čuvanju elektroničkog dokumenta ne postupa sukladno članku 19.

(2) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se odgovorna osoba u nadležnom tijelu, pravnoj osobi i


samostalni poduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 5.000,00 KM.

(3) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga člana kaznit će se fizička osoba novčanom kaznom u iznosu od 300,00 KM do 3.000,00 KM.

Članak 26. (Zaštitna mjera)

U slučaju ponavljanja povreda iz članka 25. stavka (1) ovoga Zakona, pravnim osobama i samostalnim poduzetnicima može se izreći zabrana obavljanja djelatnosti u trajanju od tri do šest mjeseci.

VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 27. (Stupanje na snagu i primjena)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se uspostavom Ureda za nadzor i akreditaciju ovjeritelja osnovanoga Zakonom o elektroničkom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06).

Broj 01,02-02-1-5/14 10. srpnja 2014. godine

Sarajevo Predsjedatelj

Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r.

На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 69. сједници Представничког дома, одржаној 3. јула 2014. године, и на 39. сједници Дома народа, одржаној 10. јула 2014. године, донијела је

ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ДОКУМЕНТУ

I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

Овим законом утврђује се правна ваљаност електронског документа који се користи у поступцима који се воде пред органима управе Босне и Херцеговине, другим институцијама Босне и Херцеговине којима је повјерено обављање послова управе и институцијама с јавним овлашћењима (у даљем тексту: надлежни органи), уређује начин поступања са електронским документом и друга питања у вези с тим.

Члан 2. (Дјелокруг примјене)

Овај закон примјењују надлежни органи и друга правна лица, самостални предузетници и физичка лица (у даљем тексту: правна и физичка лица), када учествују у радњама и поступцима који се воде пред надлежним органима, уз коришћење опреме и програма за израду, пренос, похрану и чување информационих садржаја у електронској форми.

Члан 3. (Изузеци од примјене)

Овај закон се не примјењује када други закон или међународни споразум чија је Босна и Херцеговина потписница изричито прописује употребу документа на папиру.

Члан 4. (Значење појмова)

Поједини појмови који се користе у овом закону имају сљедеће значење:

a) електронски документ представља логички и функционално повезан цјеловит скуп података који су електронски креирани, послани, примљени или сачувани на електронском, магнетном, оптичком или другом медију, и који садржи својства помоћу којих се идентификује извор, утврђује вјеродостојност садржаја и доказује постојаност садржаја у времену, а укључује све форме писаног текста, податке, слике, цртеже, карте, звук, музику, говор и сл.;

б) документационо својство је обавезни скуп података, као што су електронски потпис, вријеме израде, назив ствараоца и други подаци који се уграђују у електронски документ у сврху задржавања вјеродостојности, цјеловитости и исправности у временском периоду утврђених законом и другим прописима;

ц) информационо-комуникационе технологије су скуп информационо- комуникационих програма, информатичких и комуникационих уређаја, метода и поступака који се примјењују у поступку израде, слања, примања, провјере и чувања електронског документа (у даљем тексту: ИКТ);

д) напредни електронски потпис представља податке у електронској форми који прате друге податке у електронској форми или су с њима логички повезани и омогућавају утврђивање идентитета потписника и који испуњава сљедеће услове: 1) јединствено је повезан са потписником, 2) у могућности је да идентификује

потписника, 3) креиран је уз помоћ података за креирање

електронског потписа који потписник може, уз висок степен повјерења, користити под сопственом контролом,

4) повезан је са подацима на које се односи на начин да свака накнадна измјена буде откривена, и

5) заснован је на квалификованој потврди и формиран употребом техничких средстава и поступака који су усклађени са безбједнос-ним захтјевима прописаним Законом о електронском потпису ("Службени гласник БиХ", број 91/06);

е) напредни електронски временски печат пред-ставља податке у електронској форми који се прилажу уз други електронски податак или се логички с њим повезује како би се обезбиједило поријекло и интегритет повезаних података и који испуњава сљедеће услове: 1) јединствено је повезан са ствараоцем печата, 2) може идентификовати ствараоца печата, 3) креиран је помоћу података за креирање

електронског временског печата чији је ства-ралац у могућности да их користи за креи-рање електронског временског печата уз ви-сок степен повјерења под његовом одговор-ношћу, и

4) повезан је са податком за који је везан на начин да свака накнадна измјена буде откривена;

ф) стваралац је надлежни орган, физичко или прав-но лице које примјеном електронских средстава израђује, обликује и потписује електронски документ својим електронским потписом;


г) пошиљалац је надлежни орган, физичко или правно лице које шаље или у чије име се примаоцу шаље електронски документ без информационог посредника;

х) прималац је надлежни орган, физичко или правно лице које прима упућени електронски документ без информационог посредника;

и) документациони циклус је промет електронског документа од тренутка израде до архивирања укључујући израду, слање, примање, складиштење и чување, поступке уношења и овјере података којима се потврђује стваралац, пошиљалац, прималац, вријеме отпреме, вријеме пријема, вјеродостојност, цјеловитост и исправност електронског документа;

ј) информациони систем је скуп програма, информационих и телекомуникационих уређаја, метода и поступака примијењених у поступцима израде, слања, примања, провјере и чувања електронских докумената;

к) информациони посредник је надлежни орган, физичко или правно лице које је овлашћено од другог лица за отремање, пријем, пренос и складиштење електронског докумената;

л) електронска архива је скуп електронских докумената уређених у документационе цјелине у складу са законом и другим прописима којим се уређује поступак чувања и архивирања докумената;

м) квалификовани цертификат је скуп података у електронској форми који представља електронски идентитет у разним електронским интеракцијама, те сигурну и повјерљиву комуникацију интернет-ом и садржи податке из члана 6. Закона о еле-ктронском потпису, а који је издао овјерилац који задовољава одредбе члана 8. Закона о електрон-ском потпису.

II - ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ

Члан 5. (Правно важење електронског документа)

(1) Електронски документ има исту правну снагу као и документ на папиру и може се користити као акт у управном поступку, ако су његова употреба и промет у складу с одредбама овог закона.

(2) Електронски документ који носи напредни електронски потпис или напредни електронски временски печат надлежног органа, физичког или правног лица које је надлежно за издавање релевантног документа има правну пресумпцију вјеродостојности и цјеловитости, под условом да документ не садржи никакве динамичке карактеристике које аутоматски могу измијенити документ.

(3) Електронски документ има исту правну важност као документ на папиру када су испуњени сљедећи услови: a) да је израђен, отпремљен, примљен, чуван и

складиштен примјеном доступних ИКТ; б) да у потпуности испуњава захтјеве садржане у

члану 7. овог закона; ц) да садржи основну структуру из члана 8. овог

закона.

Члан 6. (Прихватање употребе и промета електронског документа)

(1) Употреба и промет електронског документа за потребе надлежног органа, физичког или правног лица може се

вршити само на основу изричито и слободно изражене воље о прихватању употребе електронског документа.

(2) У смислу става (1) овог члана, надлежни орган, физичко или правно лице не може одбити електронски документ само због тога што је сачињен, коришћен и стављен у промет у електронској форми.

Члан 7. (Захтјеви за електронски документ)

Електронски документ мора у свим радњама укљученим у документациони циклус бити јединствено обиљежен, како би се могао недвосмислено идентификовати појединачни електронски документ и појединачни стваралац електронског документа, обезбиједити информациона цјеловитост, интегритет електронског документа, трајан приступ садржају електронског документа за вријеме трајања документационог циклуса и одговарајућа форма записа која читаоцу омогућава једноставно читање садржаја.

Члан 8. (Структура електронског документа)

Електронски документ чине два неодвојива дијела: a) општи дио, који чини предметни садржај доку-

мента, укључујући и назив примаоца ако је електронски документ намијењен отпреми имено-ваном примаоцу и

б) посебни дио, који чине један или више уграђених напредних електронских потписа, података о времену настајања и завршетка израде електрон-ског документа, као и друга документациона својства.

Члан 9. (Оригинал електронског документа)

(1) Сваки појединачни примјерак електронског документа који је потписан напредним електронским потписом сматра се оригиналом;

(2) Ако исто лице изради два и више докумената истог садржаја, од којих је један примјерак у електронској форми а други одштампан на папиру, ти документи сматрају се независним.

(3) У случају из става (2) овог члана документ на папиру се не сматра копијом електронског документа.

Члан 10. (Копија електронског документа)

(1) Копија електронског документа се израђује овјером исписа електронског документа на папиру уз примјену поступака предвиђених законом и другим прописима.

(2) Овјеру исписа електронског документа на папиру у поступку који води надлежни орган обавља овлашћено лице у том органу. Овјеру исписа електронског документа на папиру може обављати и нотар.

(3) Испис на папиру који се овјерава као копија електронског документа мора обавезно садржавати ознаку да се ради о копији одговарајућег електронског документа.

(4) Копија електронског документа садржана на магнетном, оптичком или другом медију, а не на папиру, и која није претходно овјерена у складу са ставом (2) овог члана, нема правну ваљаност и не може се користити у правном и пословном промету.

(5) У случају да корисник сервиса захтијева овјеру копије електронског документа, потребно је, након што документ буде потписан напредним електронским потписом, да у том тренутку буде овјерен и напредним електронским временским печатом који неоспорно дефинише вријеме када је документ потписан и његов садржај.


(6) Напредни електронски временски печат издаје надлежни орган успостављен Законом о електронском потпису.

Члан 11. (Правна ваљаност копије електронског документа)

(1) Копија електронског документа на папиру, израђена у складу са чланом 10. овог закона, има исту правну снагу и може се равноправно користити у свим радњама гдје је такав документ потребан.

(2) За све радње у којима се законом или другим прописима изричито тражи нотарска овјера документа на папиру, не може се достављати електронски документ или његова копија на папиру.

(3) Ако се у књиговодственим пословима примјењују електронски документи у складу с одредбама овог закона, послови књиговодства и ревизије могу се у потпуности заснивати на употреби електронских докумената, ако посебним прописима није другачије одређено.

Члан 12. (Електронски документ као доказно средство)

(1) Електронски документ сачињен у складу с одредбама овог закона прихвата се као доказ у поступцима који се воде пред надлежним органом.

(2) Уколико се надлежном органу достави доказ једино у форми електронског документа или копија у складу са чланом 10. овог закона, то не може бити разлог његовог одбијања односно оспоравања.

(3) Приликом оцјене исправности електронског документа морају се узети у обзир појединости о његовој изради, складиштењу, преносу, чувању, вјеродостојности и непромјењивости.

III - УПОТРЕБА И ПРОМЕТ ЕЛЕКТРОНСКОГ ДОКУМЕНТА

Члан 13. (Принципи употребе и промета електронског документа)

(1) Употреба електронских докумената обавља се у складу с одредбама овог закона.

(2) Употреба електронског документа не може ниједној страни укљученој у послове размјене електронског документа ограничити пословање или је довести у неравноправан положај.

(3) У радњама при употреби и промету електронског документа може се користити било који доступни и употребљиви ИКТ, ако законом или другим прописом није прописана технологија која се мора примјењивати.

(4) У свим радњама с електронским документом мора постојати могућност провјере његове вјеродостојности, оригиналности и непромјењивости.

(5) Провјеру из става (4) овог члана врши надлежни орган успостављен Законом о електронском потпису.

Члан 14. (Јединствена ознака радње)

(1) Свака радња с електронским документом у оквиру документационог циклуса означава се јединственом ознаком и документационим својствима који се уграђују у електронски документ.

(2) Радња из става (1) овог члана мора обезбиједити директну повезаност претходне и наредне радње с електронским документом.

Члан 15. (Израда електронског документа)

(1) Електронски документ израђује се у електронском систему за припрему, обликовање и складиштење информационих садржаја у електронски запис.

(2) У фази израде електронског документа који је припремљен за отпрему и чување, потребно је да он буде потписан од његовог ствараоца или информаци-оног посредника.

Члан 16. (Слање електронског документа)

Електронски документ сматра се послатим када га лично пошаљу пошиљалац, или информациони посредник пошиљаоца, или га пошаље информациони систем који је пошиљалац програмирао за аутоматско слање, односно информациони систем информационог посредника пошиљаоца.

Члан 17. (Пријем електронског документа)

(1) Електронски документ сматра се примљеним када га: a) лично прими прималац, б) прими информациони посредник, или ц) прими информациони систем примаоца, односно

информациони систем информационог посред-ника.

(2) Прималац мора потврдити пријем у складу са захтјевом и временским роком који одреди пошиљалац.

(3) Потврду пријема прималац може извршити било којом радњом која недвосмислено потврђује пријем електронског документа, укључујући и аутоматизоване системе потврђивања пријема.

(4) Електронски документ се не сматра примљеним све док пошиљалац не заприми потврду о његовом пријему.

(5) Ако у временском року који одреди пошиљалац није запримљена потврда пријема посланог електронског документа, пошиљалац је дужан да обавијести примаоца да није запримио потврду пријема посланог електронског документа.

(6) Ако ни по истеку временског рока утврђеног у ставу (5) овог члана пошиљалац не прими потврду о пријему посланог електронског документа од примаоца, сматра се да такав електронски документ није послан.

(7) Одредбе овог члана односе се искључиво на радње слања и пријема електронског документа, а не на садржај електронског документа и друге околности које могу настати у поступку слања и пријема електронског документа.

Члан 18. (Вријеме слања и пријема електронског документа)

(1) Вријеме слања електронског документа представља ври-јеме када је електронски документ изашао из информа-ционог система пошиљаоца и ушао у информациони систем који није под контролом пошиљаоца, или информационог посредника пошиљаоца.

(2) Вријеме пријема електронског документа представља вријеме када је електронски документ ушао у информациони систем примаоца који је пошиљалац јединствено одредио као пријемни информациони систем.

(3) Ако се тражи потврда пријема електронског документа, вријеме пријема електронског документа представља вријеме када је прималац послао потврду о пријему електронског документа.

(4) Вријеме слања и пријема уписује се у посебан дио електронског документа и није дозвољено мијењати


стварно вријеме слања и пријема електронског документа.

Члан 19. (Чување електронског документа)

(1) Надлежни орган, физичко или правно лице дужни су да електронски документ чувају у електронској архиви, односно директно у информационом систему или на медијима који омогућавају трајност електронског записа за утврђено вријеме чувања.

(2) Електронска архива из става (1) овог члана мора обезбиједити да: a) се информације, односно садржај документа чува

у форми у којој је израђен, послан, примљен и похрањен или у форми која материјално не мијења информацију, односно садржај документа;

б) је електронски документ читљив за све вријеме чувања доступан само овлашћеним лицима која имају право приступа том документу;

ц) се чувају подаци о напредним електронским потписима којима је електронски документ потписан, као и подаци за овјеру тих напредних електронских потписа;

д) се електронски документ чува у таквој форми и помоћу такве технологије и поступака који уз уграђене напредне електронске потписе гарантују њихову вјеродостојност и цјеловитост у току периода чувања;

е) је за сваки електронски документ могуће вјеродостојно утврдити поријекло, ауторство, вријеме, начин и форму у којој је запримљен у електронску архиву;

ф) се електронски документ чува у таквој форми и помоћу такве технологије и поступака којима се гарантује да не може бити мијењан и да се не може неовлашћено брисати;

г) поступци ажурирања и замјене медија за чување електронског документа не нарушавају интегритет електронског документа;

х) се електронски документ може сигурно, поуздано и вјеродостојно задржати у периоду који је утврђен законом или другим прописима којима се уређује обавеза чувања одговарајућег документа на папиру.

Члан 20. (Информациони посредник)

(1) Надлежни орган, физичко или правно лице може повјерити информационом посреднику обављање свих радњи у документационом циклусу под условима прописаним овим законом.

(2) Информациони посредник није одговоран за садржај електронског документа за који, по овлашћењу надлежног органа, физичког или правног лица који учествују у употреби и промету електронског документа, обавља радње у вези с прометом и чувањем електронског документа.

(3) Информациони посредник одговоран је за очување изворног облика електронског документа у свим радњама у документационом циклусу.

Члан 21. (Заштита електронског документа)

За све радње са електронским документом информациони посредник је дужан да користи одговарајући ИКТ који обезбјеђује заштиту документационог циклуса електронског документа.

IV - ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ КОЈИ САДРЖИ ТАЈНЕ ПОДАТКЕ

Члан 22. (Електронски документ с тајним подацима)

(1) Електронски документ који садржи податке који се сматрају тајном, предмет су посебног поступања у складу са законом којим се уређује поступање с тајним подацима.

(2) Надлежни орган, физичко или правно лице дужно је да при употреби и промету електронског документа из става (1) овог члана поступа на начин који обезбјеђује заштиту таквог документа.

(3) Надлежни орган, физичко или правно лице које директно размјењује електронски документ који садржи тајне податке, дужан је да обезбиједи организациони поступак и ИКТ опрему којом се обезбјеђује заштита приступа садржајима тог документа, као и његова физичка заштита.

Члан 23. (Цертификација опреме за употребу електронског документа

с тајним подацима у надлежним органима) (1) ИКТ опрема која се користи у заштити електронског

документа који користи надлежни орган и има ознаку тајности обавезно се цертификује.

(2) Надлежни орган дужан је да при употреби и промету електронског документа из става (1) овог члана поступа на начин који обезбјеђује физичко-техничку заштиту ИКТ опреме која се користи за употребу са документом који има ознаку тајности.

V - УПРАВНИ НАДЗОР И ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 24. (Управни надзор)

Управни надзор над спровођењем овог закона врши инспекторат Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине.

Члан 25. (Новчане казне)

(1) Новчаном казном у износу од 2.000,00 до 15.000,00 КМ казниће се за прекршај надлежни орган и правно лице које: a) одбије употребу или промет електронског доку-

мента и поред претходно својевољно исказаног прихватања употребе и промета електронског документа (члан 6. став (2)),

б) онемогући или спријечи провјеру вјеродостој-ности, оригиналности и непромјењивости електронског документа (члан 13. став (4)),

ц) не потврди пријем електронског документа сагласно претходном захтјеву пошиљаоца о слању обавјештења о пријему (члан 17. став (2)),

д) мијења стварно вријеме слања електронског документа (члан 18. став (4)),

е) мијења стварно вријеме пријема електронског документа (члан 18. став (4)),

ф) при чувању електронског документа не поступа у складу са чланом 19.

(2) За прекршај из става (1) овог члана казниће се одговорно лице у надлежном органу, правном лицу и самостални предузетник новчаном казном у износу од 500,00 КМ до 5.000,00 КМ.

(3) За прекршај из става (1) овог члана казниће се физичко лице новчаном казном у износу од 300,00 КМ до 3.000,00 КМ.


Члан 26. (Заштитна мјера)

У случају понављања повреда из члана 25. став (1) овог закона, правним лицима и самосталним предузетницима може се изрећи забрана обављања дјелатности у трајању од три до шест мјесеци.

VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 27. (Ступање на снагу и примјена)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се успостављањем Канцеларије за надзор и акредитацију овјерилаца основане Законом о електронском потпису ("Службени гласник БиХ", број 91/06).

Број 01,02-02-1-5/14 10. јула 2014. године

Сарајево Предсједавајући

Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ

Др Милорад Живковић, с. р.

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ

Др Драган Човић, с. р.

Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 69. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 3. jula 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. jula 2014. godine, donijela je

ZAKON O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU

I. OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet Zakona)

Ovim zakonom utvrđuje se pravna valjanost elektronskog dokumenta koji se koristi u postupcima koji se vode pred organima uprave Bosne i Hercegovine, drugim institucijama Bosne i Hercegovine kojim je povjereno obavljanje poslova uprave i institucijama s javnim ovlaštenjima (u daljnjem tekstu: nadležni organi), uređuje način postupanja s elektronskim dokumentom i druga pitanja u vezi s tim.

Član 2. (Djelokrug primjene)

Ovaj zakon primjenjuju nadležni organi i druga pravna lica, samostalni poduzetnici i fizička lica (u daljnjem tekstu: pravna i fizička lica), kada učestvuju u radnjama i postupcima koji se vode pred nadležnim organima, uz korištenje opreme i programa za izradu, prijenos, pohranu i čuvanje informacionih sadržaja u elektronskoj formi.

Član 3. (Izuzeci od primjene)

Ovaj zakon ne primjenjuje se kada drugi zakon ili međunarodni sporazum čija je potpisnica Bosna i Hercegovina izričito propisuje upotrebu dokumenta na papiru.

Član 4. (Značenje pojmova)

Pojedini pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sljedeće značenje:

a) elektronski dokument predstavlja logički i funkci-onalno povezan cjelovit skup podataka koji su elektronski kreirani, poslati, primljeni ili sačuvani na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju, i koji sadrži svojstva pomoću kojih se identificira izvor, utvrđuje vjerodostojnost sadržaja i

dokazuje postojanost sadržaja u vremenu, a uključuje sve oblike pisanog teksta, podatke, slike, crteže, karte, zvuk, muziku, govor i sl.;

b) dokumentaciono svojstvo je obavezni skup podataka, kao što su elektronski potpis, vrijeme izrade, naziv stvaraoca i drugi podaci koji se ugrađuju u elektronski dokument u svrhu zadržavanja vjerodostojnosti, cjelovitosti i ispravnosti u vremenskom periodu utvrđenih zakonom i drugim propisima;

c) informaciono-komunikacione tehnologije podrazu-mijevaju skup informaciono-komunikacionih progra-ma, informatičkih i komunikacionih uređaja, metoda i postupaka koji se primjenjuju u postupku izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektronskog dokumenta (u daljnjem tekstu: IKT);

d) napredni elektronski potpis predstavlja podatke u elektronskoj formi koji prate druge podatke u elektronskoj formi ili su s njima logički povezani i omogućavaju utvrđivanje identiteta potpisnika i koji ispunjava sljedeće uslove: 1) jedinstveno je povezan s potpisnikom, 2) u mogućnosti je da identificira potpisnika, 3) kreiran je uz pomoć podataka za kreiranje

elektronskog potpisa koji potpisnik može, uz visok stepen povjerenja, koristiti pod vlastitom kontrolom,

4) povezan je s podacima na koje se odnosi tako da svaka naknadna izmjena bude otkrivena, i

5) zasnovan je na kvalificiranoj potvrdi i formiran upotrebom tehničkih sredstava i postupaka koji su usklađeni sa sigurnosnim zahtjevima propisanim Zakonom o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06).

e) napredni elektronski vremenski pečat predstavlja podatke u elektronskoj formi koji se prilažu uz drugi elektronski podatak ili se logički s njim povezuje kako bi se osiguralo porijeklo i integritet povezanih podataka i koji ispunjava sljedeće uslove: 1) jedinstveno je povezan sa stvaraocem pečata, 2) može identificirati stvaraoca pečata, 3) kreiran je pomoću podataka za kreiranje

elektronskog vremenskog pečata čiji je stvaralac u mogućnosti da ih koristi za kreiranje elektronskog vremenskog pečata uz visok stepen povjerenja pod njegovom odgovornošću, i

4) povezan je s podatkom za koji je vezan tako da svaka naknadna izmjena bude otkrivena;

f) stvaralac je nadležni organ, fizičko ili pravno lice koje primjenom elektronskih sredstava izrađuje, oblikuje i potpisuje elektronski dokument svojim elektronskim potpisom;

g) pošiljalac je nadležni organ, fizičko ili pravno lice koje šalje ili u čije ime se primaocu šalje elektronski dokument bez informacionog posrednika;

h) primalac je nadležni organ, fizičko ili pravno lice koje prima upućeni elektronski dokument bez informacionog posrednika;

i) dokumentacioni ciklus je promet elektronskog dokumenta od trenutka izrade do arhiviranja uključujući izradu, slanje, primanje, skladištenje i čuvanje, postupke unošenja i ovjere podataka kojima se potvrđuje stvaralac, pošiljalac, primalac, vrijeme otpreme, vrijeme prijema, vjerodostojnost, cjelovitost i ispravnost elektronskog dokumenta;

j) informacioni sistem je skup programa, informacionih i telekomunikacionih uređaja, metoda i postupaka


primijenjenih u postupcima izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektronskih dokumenata;

k) informacioni posrednik je nadležni organ, fizičko ili pravno lice koje je ovlašteno od drugog lica da vrši otpremu, prijem, prijenos i skladištenje elektronskog dokumenata;

l) elektronska arhiva je skup elektronskih dokumenata uređenih u dokumentacione cjeline u skladu sa zakonom i drugim propisima kojim se uređuje postupak čuvanja i arhiviranja dokumenata;

m) kvalificirani certifikat je skup podataka u elektronskoj formi koji predstavlja elektronski identitet u raznim elektronskim interakcijama, te sigurnu i povjerljivu komunikaciju internetom i sadrži podatke iz člana 6. Zakona o elektronskom potpisu, a koji je izdao ovjerilac koji zadovoljava odredbe člana 8. Zakona o elektronskom potpisu.

II. ELEKTRONSKI DOKUMENT

Član 5. (Pravna valjanost elektronskog dokumenta)

(1) Elektronski dokument ima istu pravnu snagu kao i dokument na papiru i može se koristiti kao akt u upravnom postupku, ako se njegova upotreba i promet vrše u skladu s odredbama ovog zakona.

(2) Elektronski dokument koji nosi napredni elektronski potpis ili napredni elektronski vremenski pečat nadležnog organa, fizičkog ili pravnog lica nadležnog za izdavanje relevantnog dokumenta ima pravnu presumpciju vjerodostojnosti i cjelovitosti, pod uslovom da dokument ne sadrži nikakve dinamičke karakteristike koje ga mogu automatski izmijeniti.

(3) Elektronski dokument ima istu pravnu valjanost kao dokument na papiru kada su ispunjeni sljedeći uslovi: a) da je izrađen, otpremljen, primljen, čuvan i skladišten

primjenom dostupnih IKT-a; b) da u potpunosti ispunjava zahtjeve sadržane u članu 7.

ovog zakona; c) da sadrži osnovnu strukturu iz člana 8. ovog zakona.

Član 6. (Prihvatanje upotrebe i prometa elektronskog dokumenta)

(1) Upotreba i promet elektronskog dokumenta za potrebe nadležnog organa, fizičkog ili pravnog lica može se vršiti samo na osnovu izričito i slobodno izražene volje o prihvatanju upotrebe elektronskog dokumenta.

(2) U smislu stava (1) ovog člana, nadležni organ, fizičko ili pravno lice ne može odbiti elektronski dokument samo zbog toga što je sačinjen, korišten i stavljen u promet u elektronskoj formi.

Član 7. (Zahtjevi za elektronski dokument)

Elektronski dokument mora u svim radnjama uključenim u dokumentacioni ciklus biti jedinstveno obilježen, kako bi se mogao nedvosmisleno identificirati pojedinačni elektronski dokument i pojedinačni stvaralac elektronskog dokumenta, osigurati informaciona cjelovitost, integritet elektronskog dokumenta, trajan pristup sadržaju elektronskog dokumenta za vrijeme trajanja dokumentacionog ciklusa i odgovarajući oblik zapisa koji čitaocu omogućava jednostavno čitanje sadržaja.

Član 8. (Struktura elektronskog dokumenta)

Elektronski dokument čine dva neodvojiva dijela: a) opći dio koji čini predmetni sadržaj dokumenta, uklju-

čujući i naziv primaoca ako je elektronski dokument namijenjen otpremi imenovanom primaocu i

b) posebni dio koji čine jedan ili više ugrađenih napred-nih elektronskih potpisa, podataka o vremenu nastaja-nja i završetka izrade elektronskog dokumenta, kao i druga dokumentaciona svojstva.

Član 9. (Original elektronskog dokumenta)

(1) Svaki pojedinačni primjerak elektronskog dokumenta koji je potpisan naprednim elektronskim potpisom smatra se originalom.

(2) Ako isto lice izradi dva i više dokumenata istog sadržaja, od kojih je jedan primjerak u elektronskoj formi, a drugi odštampan na papiru, ti dokumenti smatraju se nezavisnim.

(3) U slučaju iz stava (2) ovog člana dokument na papiru ne smatra se kopijom elektronskog dokumenta.

Član 10. (Kopija elektronskog dokumenta)

(1) Kopija elektronskog dokumenta izrađuje se ovjerom ispisa elektronskog dokumenta na papiru uz primjenu postupaka predviđenih zakonom i drugim propisima.

(2) Ovjeru ispisa elektronskog dokumenta na papiru u postupku koji vodi nadležni organ obavlja ovlašteno lice u tom organu. Ovjeru ispisa elektronskog dokumenta na papiru može vršiti i notar.

(3) Ispis na papiru koji se ovjerava kao kopija elektronskog dokumenta mora obavezno sadržavati oznaku da se radi o kopiji odgovarajućeg elektronskog dokumenta.

(4) Kopija elektronskog dokumenta sadržana na magnetnom, optičkom ili drugom mediju, a ne na papiru, i koja nije prethodno ovjerena u skladu sa stavom (2) ovog člana, nema pravnu valjanost i ne može se koristiti u pravnom i poslovnom prometu.

(5) U slučaju da korisnik servisa zahtjeva ovjeru kopije elektronskog dokumenta, potrebno je da se, nakon što se dokument potpiše naprednim elektronskim potpisom, on ovjeri u tom trenutku i naprednim elektronskim vremenskim pečatom koji nesporno definira vrijeme kada je dokument potpisan i njegov sadržaj.

(6) Napredni elektronski vremenski pečat izdaje nadležni organ uspostavljen Zakonom o elektronskom potpisu.

Član 11. (Pravna valjanost kopije elektronskog dokumenta)

(1) Kopija elektronskog dokumenta na papiru, izrađena u skladu s članom 10. ovog zakona, ima istu pravnu snagu i može se ravnopravno koristiti u svim radnjama gdje je takav dokument potreban.

(2) Za sve radnje u kojima se zakonom ili drugim propisima izričito traži notarska ovjera dokumenta na papiru ne može se dostavljati elektronski dokument ili njegova kopija na papiru.

(3) Ako se u knjigovodstvenim poslovima primjenjuju elektronski dokumenti u skladu s odredbama ovog zakona, poslovi knjigovodstva i revizije mogu se u potpunosti zasnovati na upotrebi elektronskih dokumenata, ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Član 12. (Elektronski dokument kao dokazno sredstvo)

(1) Elektronski dokument sačinjen u skladu s odredbama ovog zakona prihvata se kao dokaz u postupcima koji se vode pred nadležnim organom.

(2) Ako se nadležnom organu dostavi dokaz jedino u formi elektronskog dokumenta ili kopija u skladu s članom 10. ovog zakona, to ne može biti razlog njegovog odbijanja odnosno osporavanja.


(3) Kod ocjene ispravnosti elektronskog dokumenta, moraju se uzeti u obzir pojedinosti o njegovoj izradi, skladištenju, prijenosu, čuvanju, vjerodostojnosti i nepromjenjivosti.

III. UPOTREBA I PROMET ELEKTRONSKOG DOKUMENTA

Član 13. (Principi upotrebe i prometa elektronskog dokumenta)

(1) Upotreba elektronskih dokumenata obavlja se u skladu s odredbama ovog zakona.

(2) Upotreba elektronskog dokumenta ne može nijednoj strani uključenoj u poslove razmjene elektronskog dokumenta ograničiti poslovanje ili je dovesti u neravnopravan položaj.

(3) U radnjama pri upotrebi i prometu elektronskog dokumenta može se koristiti bilo koji dostupni i upotrebljivi IKT, ako zakonom ili drugim propisom nije propisana tehnologija koja se mora primjenjivati.

(4) U svim radnjama s elektronskim dokumentom mora postojati mogućnost provjere njegove vjerodostojnosti, originalnosti i nepromjenjivosti.

(5) Provjeru iz stava (4) ovog člana provodi nadležni organ uspostavljen Zakonom o elektronskom potpisu.

Član 14. (Jedinstvena oznaka radnje)

(1) Svaka radnja s elektronskim dokumentom u okviru dokumentacionog ciklusa označava se jedinstvenom oznakom i dokumentacionim svojstvima koji se ugrađuju u elektronski dokument.

(2) Radnja iz stava (1) ovog člana mora osigurati direktnu povezanost prethodne i naredne radnje s elektronskim dokumentom.

Član 15. (Izrada elektronskog dokumenta)

(1) Elektronski dokument izrađuje se u elektronskom sistemu za pripremu, oblikovanje i skladištenje informacionih sadržaja u elektronski zapis.

(2) U fazi izrade elektronskog dokumenta koji je pripremljen za otpremu i čuvanje, potrebno je da ga potpiše njegov stvaralac ili informacioni posrednik.

Član 16. (Slanje elektronskog dokumenta)

Elektronski dokument smatra se poslatim kad ga je poslao lično pošiljalac ili informacioni posrednik pošiljaoca ili informacioni sistem koji je pošiljalac programirao za automatsko slanje, odnosno informacioni sistem informacionog posrednika pošiljaoca.

Član 17. (Prijem elektronskog dokumenta)

(1) Elektronski dokument smatra se primljenim kada ga je: a) primio lično primalac, b) primio informacioni posrednik, ili c) primio informacioni sistem primaoca, odnosno

informacioni sistem informacionog posrednika. (2) Primalac mora potvrditi prijem u skladu sa zahtjevom i

vremenskim rokom koji odredi pošiljalac. (3) Potvrdu prijema primalac može izvršiti bilo kojom radnjom

koja nedvosmisleno potvrđuje prijem elektronskog dokumenta, uključujući i automatizirane sisteme potvrđivanja prijema.

(4) Elektronski dokument ne smatra se primljenim sve dok pošiljalac ne zaprimi potvrdu o njegovom prijemu.

(5) Ako u vremenskom roku koji je odredio pošiljalac nije zaprimljena potvrda prijema poslatog elektronskog dokumenta, pošiljalac je dužan obavijestiti primaoca da nije

zaprimio potvrdu prijema poslatog elektronskog dokumenta.

(6) Ako ni po isteku vremenskog roka utvrđenog u stavu (5) ovog člana pošiljalac ne primi potvrdu primaoca o prijemu poslatog elektronskog dokumenta, smatra se da takav elektronski dokument nije poslat.

(7) Odredbe ovog člana odnose se isključivo na radnje slanja i prijema elektronskog dokumenta, a ne na sadržaj elektronskog dokumenta i druge okolnosti koje mogu nastati u postupku slanja i prijema elektronskog dokumenta.

Član 18. (Vrijeme slanja i prijema elektronskog dokumenta)

(1) Vrijeme slanja elektronskog dokumenta je vrijeme kada je elektronski dokument izašao iz informacionog sistema pošiljaoca i ušao u informacioni sistem koji nije pod kontrolom pošiljaoca, ili informacionog posrednika pošiljaoca.

(2) Vrijeme prijema elektronskog dokumenta je vrijeme kada je elektronski dokument ušao u informacioni sistem primaoca koji je pošiljalac jedinstveno odredio kao prijemni informacioni sistem.

(3) Ako se traži potvrda prijema elektronskog dokumenta, vrijeme prijema elektronskog dokumenta je vrijeme kada je primalac poslao potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta.

(4) Vrijeme slanja i prijema upisuje se u poseban dio elektronskog dokumenta i nije dozvoljeno mijenjati stvarno vrijeme slanja i prijema elektronskog dokumenta.

Član 19. (Čuvanje elektronskog dokumenta)

(1) Nadležni organ, fizičko ili pravno lice dužni su elektronski dokument čuvati u elektronskoj arhivi, odnosno direktno u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost elektronskog zapisa za utvrđeno vrijeme čuvanja.

(2) Elektronska arhiva iz stava (1) ovog člana mora osigurati: a) da se informacije, odnosno sadržaj dokumenta čuva u

formi u kojoj je izrađen, poslat, primljen i pohranjen ili u formi koja materijalno ne mijenja informaciju, odnosno sadržaj dokumenta;

b) da je elektronski dokument u čitljiv za sve vrijeme čuvanja dostupan samo ovlaštenim licima koja imaju pravo pristupa tom dokumentu;

c) da se čuvaju podaci o naprednim elektronskim potpisima kojima je elektronski dokument potpisan, kao i podaci za ovjeru tih naprednih elektronskih potpisa;

d) da se elektronski dokument čuva u takvoj formi i pomoću takve tehnologije i postupaka koji uz ugrađene napredne elektronske potpise garantiraju njihovu vjerodostojnost i cjelovitost u toku perioda čuvanja;

e) da je za svaki elektronski dokument moguće vjerodostojno utvrditi porijeklo, autorstvo, vrijeme, način i formu u kojoj je zaprimljen u elektronsku arhivu;

f) da se elektronski dokument čuva u takvoj formi i pomoću takve tehnologije i postupaka kojima se garantira da ne može biti mijenjan i da se ne može neovlašteno brisati;

g) da postupci ažuriranja i zamjene medija za čuvanje elektronskog dokumenta ne narušavaju integritet elektronskog dokumenta;

h) da se elektronski dokument može sigurno, pouzdano i vjerodostojno zadržati u periodu koji je utvrđen


zakonom ili drugim propisima kojima se uređuje obaveza čuvanja odgovarajućeg dokumenta na papiru.

Član 20. (Informacioni posrednik)

(1) Nadležni organ, fizičko ili pravno lice može povjeriti informacionom posredniku obavljanje svih radnji u dokumentacionom ciklusu pod uslovima propisanim ovim zakonom.

(2) Informacioni posrednik nije odgovoran za sadržaj elektronskog dokumenta za koji, po ovlaštenju nadležnog organa, fizičkog ili pravnog lica koji učestvuju u upotrebi i prometu elektronskog dokumenta, provodi radnje vezane za promet i čuvanje elektronskog dokumenta.

(3) Informacioni posrednik odgovoran je za očuvanje izvornog oblika elektronskog dokumenta u svim radnjama u dokumentacionom ciklusu.

Član 21. (Zaštita elektronskog dokumenta)

Za sve radnje s elektronskim dokumentom informacioni posrednik dužan je koristiti odgovarajući IKT koji osigurava zaštitu dokumentacionog ciklusa elektronskog dokumenta.

IV. ELEKTRONSKI DOKUMENT KOJI SADRŽI TAJNE PODATKE

Član 22. (Elektronski dokument s tajnim podacima)

(1) Elektronski dokument koji sadrži podatke koji se smatraju tajnom predmet je posebnog postupanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupanje s tajnim podacima.

(2) Nadležni organ, fizičko ili pravno lice dužni su prilikom upotrebe i prometa elektronskog dokumenta iz stava (1) ovog člana postupati na način koji osigurava zaštitu takvog dokumenta.

(3) Nadležni organ, fizičko ili pravno lice koji direktno razmjenjuju elektronski dokument koji sadrži tajne podatke dužni su osigurati organizacioni postupak i IKT opremu kojom se osigurava zaštita pristupa sadržajima tog dokumenta, kao i njegova fizička zaštita.

Član 23. (Certifikacija opreme za upotrebu elektronskog dokumenta s

tajnim podacima u nadležnim organima) (1) IKT oprema koja se koristi u zaštiti elektronskog

dokumenta koji koristi nadležni organ i ima oznaku tajnosti obavezno se certificira.

(2) Nadležni organ dužan je prilikom upotrebe i prometa elektronskog dokumenta iz stava (1) ovog člana postupati na način koji osigurava fizičko-tehničku zaštitu IKT opreme koja se koristi za upotrebu s dokumentom koji ima oznaku tajnosti.

V. UPRAVNI NADZOR I PREKRŠAJNE ODREDBE

Član 24. (Upravni nadzor)

Upravni nadzor nad provođenjem ovog zakona provodi inspektorat Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine.

Član 25. (Novčane kazne)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 2.000,00 do 15.000,00 KM kaznit će se za prekršaj nadležni organ i pravno lice koje: a) odbije upotrebu ili promet elektronskog dokumenta i

pored prethodno svojevoljno iskazanog prihvatanja upotrebe i prometa elektronskog dokumenta (član 6. stav (2)),

b) onemogući ili spriječi provjeru vjerodostojnosti, originalnosti i nepromjenjivosti elektronskog dokumenta (član 13. stav (4)),

c) ne potvrdi prijem elektronskog dokumenta saglasno prethodnom zahtjevu pošiljaoca o slanju obavještenja o prijemu (član 17. stav (2)),

d) mijenja stvarno vrijeme slanja elektronskog dokumenta (član 18. stav (4)),

e) mijenja stvarno vrijeme prijema elektronskog dokumenta (član 18. stav (4)),

f) pri čuvanju elektronskog dokumenta ne postupa u skladu s članom 19.

(2) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se odgovorno lice u nadležnom organu, pravnom licu i samostalni poduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 5.000,00 KM.

(3) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 300,00 KM do 3.000,00 KM.

Član 26. (Zaštitna mjera)

U slučaju ponavljanja povreda iz člana 25. stav (1) ovog zakona, pravnim licima i samostalnim poduzetnicima može se izreći zabrana obavljanja djelatnosti u trajanju od tri do šest mjeseci.

VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 27. (Stupanje na snagu i primjena)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se uspostavom Ureda za nadzor i akreditaciju ovjerilaca osnovanog Zakonom o elektronskom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06).

Broj 01,02-02-1-5/14 10. jula 2014. godine

Sarajevo Predsjedavajući

Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, s. r.

Predsjedavajući Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r.

942 Temeljem članka 49 b. Zakona o javnim nabavama Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10, 87/13 i 47/14) a povodom razmatranja Ostavke Magdalene Papić na dužnost članice Ureda za razmatranje žalbi između priznatih stručnjaka upravnog prava iz Federacije Bosne i Hercegovine, broj: 01,02-34-1-745/14 od 26.6.2014. godine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 69. sjednici Zastupničkog doma održanoj 3. srpnja 2014. godine i na 39. sjednici Doma naroda održanoj 10. srpnja 2014. godine, donijela je

ODLUKU O RAZRJEŠENJU ČLANICE UREDA ZA

RAZMATRANJE ŽALBI

I. MAGDALENA PAPIĆ razrješuje se dužnosti članice

Ureda za razmatranje žalbi između priznatih stručnjaka upravnog prava iz Federacije Bosne i Hercegovine.


II. Odluka stupa na snagu danom objave u "Službenom

glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-745/14 10. srpnja 2014. godine

Saraјevo Predsjedatelj




На основу члана 49 б. Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10, 87/13 и 47/14) а поводом разматрања Оставке Магдалене Папић на дужност чланице Канцеларије за разматрање жалби из реда признатих стручњака управног права из Федерације Босне и Херцеговине, број: 01,02-34-1-745/14, од 26.06.2014. године, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 69. сједници Представничког дома, одржаној 03.07.2014. године, и на 39. сједници Дома народа, одржаној 10.07.2014. године, донијела је

ОДЛУКУ О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНИЦЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА

РАЗМАТРАЊЕ ЖАЛБИ

I МАГДАЛЕНА ПАПИЋ разрјешава се дужности

чланице Канцеларије за разматрање жалби између признатих стручњака управног права из Федерације Босне и Херцеговине.

II Одлука ступа на снагу даном објављивања у

"Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02-34-1-745/14 10. јула 2014. године






Na osnovu člana 49b. Zakona o javnim nabavkama Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10, 87/13 i 47/14), a povodom razmatranja ostavke Magdalene Papić na dužnost članice Ureda za razmatranje žalbi između priznatih stručnjaka upravnog prava iz Federacije Bosne i Hercegovine, broj: 01,02-34-1-745/14, od 26.6.2014., Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine je na 69. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 3. jula 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. jula 2014. godine, donijela

ODLUKU O RAZRJEŠENJU ČLANICE UREDA ZA

RAZMATRANJE ŽALBI

I. MAGDALENA PAPIĆ razrješava se dužnosti članice

Ureda za razmatranje žalbi između priznatih stručnjaka upravnog prava iz Federacije Bosne i Hercegovine.

II. Odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom

glasniku BiH".

Broj 01,02-34-1-745/14 10. jula 2014. godine





943 Temeljem članka IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 67. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 28. svibnja 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. srpnja 2014. godine, usvojila je

IZMJENU I DOPUNU JEDINSTVENIH PRAVILA ZA IZRADBU PRAVNIH

PROPISA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Jedinstvenim pravilima za izradbu pravnih propisa u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05) članak 44. mijenja se i glasi:

"Članak 44. (Uporaba muškog ili ženskog roda)

(1) U propisu, gdje je to moguće, koristi se rodno neutralni oblik "osoba" ili "lice".

(2) Kada sе definiraju, riječi se daju u muškom i ženskom rodu s kosom crtom, a onda se, radi preglednosti i čitljivosti, uporabljuju samo u muškom ili ženskom rodu."

Članak 2. Iza članka 44. dodaje se članak koji glasi:

"Članak 44a. (1) Izrazi koji su radi preglednosti dani u jednom gramatičkom

rodu u Pravilima i propisu donesenom na temelju Pravila bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

(2) Nositelji normativnih poslova dužni su u uvodnim odredbama propisa navesti definiciju iz stavka (1) ovoga članka."

Članak 3. Ova izmjena i dopuna stupa na snagu osmoga dana od dana

objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02- 02-4-600/14 10. srpnja 2014. godine

Sarajevo Predsjedatelj




На основу члана IV. 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 67. сједници Представничког дома, одржаној 28. маја 2014. године, и на 39. сједници Дома народа, одржаној 10. јула 2014. године, усвојила је


ИЗМЈЕНУ И ДОПУНУ ЈЕДИНСТВЕНИХ ПРАВИЛА ЗА ИЗРАДУ ПРАВНИХ

ПРОПИСА У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Јединственим правилима за израду правних прописа

у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 11/05) члан 44. мијења се и гласи:

"Члан 44. (Употреба мушког или женског рода)

(1) У пропису, гдје је то могуће, користи се родно неутрални облик "особа" или "лице".

(2) Када се дефинишу, ријечи се дају у мушком и женском роду са косом цртом, а онда се, ради прегледности и читљивости, употребљавају само у мушком или женском роду."

Члан 2. Иза члана 44. додаје се члан који гласи:

"Члан 44а. (1) Изрази који су ради прегледности дати у једном

граматичком роду у Правилима и пропису донесеном на основу Правила без дискриминације се односе и на мушкарце и на жене.

(2) Носиоци нормативних, послова дужни су у уводним одредбама прописа навести дефиницију из става (1) овог члана."

Члан 3. Ова измјена и допуна ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02- 02-4-600/14 10. јула 2014. године






Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 67. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 28. maja 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. jula 2014. godine, usvojila je

IZMJENU I DOPUNU JEDINSTVENIH PRAVILA ZA IZRADU PRAVNIH

PROPISA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Jedinstvenim pravilima za izradu pravnih propisa u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05) član 44. mijenja se i glasi:

"Član 44. (Upotreba muškog ili ženskog roda)

(1) U propisu, gdje je to moguće, koristi se rodno neutralni oblik "osoba" ili "lice".

(2) Kada, se definiraju, riječi se daju u muškom i ženskom rodu s kosom crtom, a onda se, radi preglednosti i čitljivosti, upotrebljavaju samo u muškom ili ženskom rodu."

Član 2. Iza člana 44. dodaje se član koji glasi:

"Član 44a. (1) Izrazi koji su radi preglednosti dati u jednom gramatičkom

rodu u Pravilima i propisu donesenom na osnovu Pravila bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

(2) Nosioci normativnih poslova dužni su u uvodnim odredbama propisa navesti definiciju iz stava (1) ovog člana."

Član 3. Ova izmjena i dopuna stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02- 02-4-600/14 10. jula 2014. godine





DOM NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE

BOSNE I HERCEGOVINE

944 Na temelju članka IV.3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, na 38. sjednici održanoj 6.6.2014., usvojio je

POSLOVNIK DOMA NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE

BOSNE I HERCEGOVINE

POGLAVLJE I. Konstituiranje Doma Odjeljak A. Konstituiranje Doma

Članak 1. (Organiziranje i rad Doma)

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Dom) organizira se i radi u skladu s Ustavom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustav BiH), zakonom i ovim Poslovnikom.

Članak 2. (Konstituirajuća sjednica)

(1) Dom se konstituira održavanjem prve sjednice u tome mandatu, a konstituiranje je završeno izborom predsjedatelja i dva zamjenika predsjedatelja.

(2) Prvu sjednicu Doma nakon izbora saziva Kolegij Doma iz prethodnog saziva, ako zakonom nije drukčije propisano.

(3) Dok se ne izabere predsjedatelj, prvom sjednicom predsjeda najstariji izabrani ili najstariji izabrani nazočni izaslanik kao privremeni predsjedatelj.

(4) Nakon što otvori prvu sjednicu, privremeni predsjedatelj čita popis izaslanika.

Članak 3. (Svečana izjava)

Izaslanici preuzimaju dužnost zajedničkim davanjem i pojedinačnim potpisivanjem svečane izjave, koja glasi: "Obvezujem se da ću savjesno obavljati povjerene mi dužnosti; poštivati Ustav Bosne i Hercegovine; u potpunosti provoditi Opći okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini; štititi i zauzimati se za ljudska prava i temeljne slobode; te štititi interese i ravnopravnost svih naroda i građana."


Odjeljak B. Klubovi naroda

Članak 4. (Način osnivanja klubova naroda)

(1) Nakon što izaslanici daju svečanu izjavu, Dom osniva tri kluba izaslanika konstitutivnih naroda (u daljnjem tekstu: klubovi naroda): a) Klub izaslanika bošnjačkoga naroda; b) Klub izaslanika hrvatskoga naroda; c) Klub izaslanika srpskoga naroda.

(2) Klubovi naroda osnivaju se kao oblik djelovanja izaslanika u Domu, naročito u pripremi, predlaganju i razmatranju točaka dnevnog reda sjednice Doma.

Članak 5. (Organiziranje klubova naroda)

Svaki klub naroda samostalno uređuje svoju organizaciju i način rada te bira predsjedatelja i zamjenika predsjedatelja.

Članak 6. (Uvjeti za rad klubova naroda)

(1) Radi stvaranja uvjeta za sudjelovanje u aktivnostima Doma, klubovi naroda imaju pravo na službene prostorije, financijska sredstva, administrativne, tehničke i druge uvjete za rad.

(2) O načinu i mogućnostima korištenja prava iz stavka (1) ovoga članka odlučuje Zajedničko povjerenstvo za administrativne poslove.

Odjeljak C. Predsjedatelj, prvi i drugi zamjenik predsjedatelja Doma

Članak 7. (Izbor predsjedatelja i zamjenika predsjedatelja Doma)

(1) Nakon što su osnovani klubovi naroda, Dom između svojih članova bira po jednoga predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda koji će obnašati dužnosti: predsjedatelja, prvoga zamjenika predsjedatelja i drugoga zamjenika predsjedatelja Doma. Predsjedatelj ne može biti izabran iz istog konstitutivnog naroda kao predsjedatelj Zastupničkog doma.

(2) Svaki klub naroda i svaki izaslanik imaju pravo predlagati kandidate za ove dužnosti. Nakon što se utvrdi lista kandidata za svako mjesto, glasuje se. Ako za jedno mjesto ima više kandidata, prvo se glasuje za kandidata kojega je predložio klub naroda.

(3) Ako od više kandidata za jedno mjesto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu ili su dobili jednak broj glasova, glasovanje se ponavlja za dva kandidata koji su dobili najviše ili jednak broj glasova.

(4) Odluka o izboru donosi se na način utvrđen za odlučivanje u Domu. U slučaju usuglašavanja, usuglašavanje će obaviti predsjedatelji klubova naroda. Ako usuglašavanje ne uspije, glasovanje se ponavlja.

(5) Ako nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, glasovanje se u cijelosti ponavlja.

POGLAVLJE II. Prava i dužnosti izaslanika

Članak 8. (Sudjelovanje u radu)

(1) Izaslanik ima prava i dužnosti utvrđene Ustavom BiH, zakonom, odlukom, Kodeksom ponašanja zastupnika i izaslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH (u daljnjem tekstu: Kodeks) i ovim Poslovnikom.

(2) Izaslanik ima pravo i dužnost biti nazočan sjednici Doma i sjednici povjerenstava Doma čijim je članom. On sudjeluje u njihovom radu i angažira se na pronalaženju rješenja i donošenju odluka kojima se osigurava izvršenje ustavnih nadležnosti institucija BiH.

(3) U ostvarivanju svojih dužnosti izaslanik može sudjelovati u radu povjerenstava čiji nije član, osim u radu Zajedničkog povjerenstva za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, bez prava glasa.

(4) Izaslanik koji je spriječen biti nazočan sjednici Doma ili sjednici povjerenstva čijim je članom ili koji mora napustiti sjednicu za vrijeme njezina trajanja, na vrijeme obavještava predsjedatelja Doma ili predsjedatelja povjerenstva i iznosi razloge svoje izočnosti.

Članak 9. (Izaslaničke inicijative)

Izaslanik ima pravo inicirati usvajanje, izmjene ili dopune Ustava BiH, zakona i drugih akata, te primjenjivati druge postupke sadržane u ovome Poslovniku.

Članak 10. (Obavještavanje izaslanika i dostava materijala)

Izaslanika se, u skladu s Poslovnikom, pravovremeno obavještava o aktivnostima Doma i dostavlja mu se odgovarajući materijal.

Članak 11. (Prava i dužnosti izaslanika)

(1) Izaslanik ima pravo na slobodu djelovanja i izražavanja. (2) Izaslanik je dužan baviti se pitanjima od političkog i javnog

interesa. (3) Izaslanik ostvaruje prava i dužnosti iz st. (1) i (2) ovoga

članka u Parlamentarnoj skupštini BiH, u domaćim i među-narodnim institucijama u koje je izabran kao izaslanik - predstavnik Parlamentarne skupštine BiH, komuniciranjem s građanima, nevladinim organizacijama, predstavnicima svih razina vlasti i političkih stranaka u Bosni i Hercego-vini, predstavnicima drugih država, međunarodnih orga-nizacija, na javnim skupovima, te putem sredstava javnog informiranja.

Članak 12. (Čuvanje tajnosti)

(1) Izaslanik je obvezan štititi tajne podatke u skladu s odredbama Zakona o zaštiti tajnih podataka BiH, kao i osobne podatke u skladu s drugim mjerodavnim zakonima.

(2) Prije nego što materijali budu dostavljeni izaslaniku, predsjedatelj Doma i predsjedatelji povjerenstava Doma odlučuju o stupnju povjerljivosti materijala pripremljenog u Domu, u skladu sa zakonom.

Član 13. (Radnopravni status izaslanika)

Izaslanik koji ima status stalno zaposlenog u Parlamentarnoj skupštini BiH ima pravo na plaću za obavljanje dužnosti i druge naknade, u skladu sa zakonom i odlukama Zajedničkog povjerenstva za administrativne poslove, a svi izaslanici imaju pravo na izaslanički paušal, te pravo na naknadu određenih materijalnih troškova.

Članak 14. (Izaslanička iskaznica)

(1) Izaslaniku se izdaju izaslanička iskaznica i glasačka kartica s brojem, za čije je korištenje odgovoran. Izaslanička iskaznica i glasačka kartica s brojem ne mogu se davati nijednoj drugoj osobi ni izaslaniku.

(2) U izaslaničkoj iskaznici obvezno se navode: ime i prezime izaslanika, imunitetno pravo i druga prava određena zakonom.

(3) Kolegij Doma utvrđuje sadržaj, oblik i način vođenja evidencije o izaslaničkoj iskaznici i glasačkoj kartici s brojem.


(4) Tajnik Doma, u dogovoru s nositeljem iskaznice, zadužen je za upisivanje podataka u iskaznicu, njezino izdavanje i vođenje evidencije.

Članak 15. (Imunitet)

(1) U skladu s Ustavom BiH i zakonom, izaslanik ne može biti pozvan na kaznenu ni na građansku odgovornost za bilo kakva djela učinjena u okviru svojih dužnosti za vrijeme trajanja mandata u Parlamentarnoj skupštini BiH.

(2) O oduzimanju imuniteta u svakom konkretnom slučaju odlučuje nadležni sud, prema zakonom utvrđenom postupku.

Članak 16. (Ostavka izaslanika)

Izaslanik ima pravo podnijeti ostavku na izaslaničku dužnost u skladu sa zakonom, o čemu obavještava predsjedatelja Doma.

POGLAVLJE III. Ustrojstvo Doma Odjeljak A. Kolegij Doma i Zajednički kolegij obaju domova Parlamentarne skupštine BiH

Članak 17. (Kolegij Doma)

(1) Kolegij Doma čine: predsjedatelj te prvi i drugi zamjenik predsjedatelja Doma.

(2) U sastavu Kolegija Doma nastojat će se osigurati zastupljenost oba spola.

(3) Predsjedatelj te prvi i drugi zamjenik predsjedatelja Doma imaju pravo podnijeti ostavku na tu dužnost, koju podnose Domu u pisanom obliku ili usmeno na sjednici Doma.

(4) Predsjedatelj ili zamjenik predsjedatelja Doma koji podnese ostavku može zatražiti hitnu raspravu u vezi s ostavkom. Ako i nakon rasprave ostane pri ostavci, upražnjeno mjesto popunjava se u skladu s odredbama ovoga Poslovnika.

(5) U slučajevima kada je jedan od članova Kolegija Doma spriječen biti nazočan sjednici Kolegija Doma ili Doma, može ga zamijeniti predsjedatelj kluba naroda čiji je član izočni član Kolegija Doma ili izaslanik kojega on ovlasti.

(6) Predstavnik izočnog člana Kolegija Doma ovlašten je sudjelovati u radu Kolegija Doma i Zajedničkog kolegija obaju domova Parlamentarne skupštine BiH, te glasovati o odlukama koje kolegiji donose u skladu s ovim Poslovnikom.

(7) U slučaju da mjesto predsjedatelja, prvog ili drugog zamjenika predsjedatelja Doma ostane upražnjeno, Dom bira jednog od svojih članova iz istog konstitutivnog naroda kojemu pripada i izočni predsjedatelj ili zamjenik predsjedatelja, koji će popuniti upražnjeno mjesto.

Članak 18. (Nadležnosti Kolegija Doma)

Kolegij Doma nadležan je za: a) stvaranje pretpostavki za potpuno ostvarivanje prava i

dužnosti izaslanika koja su u vezi s obnašanjem njihove dužnosti;

b) ostvarivanje suradnje sa Zastupničkim domom, uključujući održavanje zajedničke sjednice obaju domova Parlamentarne skupštine BiH na zahtjev Kolegija Zastupničkog doma, i za održavanje sjednice Zajedničkog kolegija obaju domova Parlamentarne skupštine BiH;

c) ostvarivanje prava i dužnosti Doma prema Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH, u skladu s Ustavom BiH, zakonom i ovim Poslovnikom;

d) razmatranje inicijativa i prijedloga podnesenih Domu u vezi s njihovom usklađenošću s ovim Poslovnikom;

e) odlučivanje o tome koje je povjerenstvo nadležno za razmatranje prijedloga zakona i drugih inicijativa;

f) konzultacije s Kolegijem Zastupničkog doma u vezi s utvrđivanjem godišnjeg kalendara sjednica;

g) utvrđivanje prijedloga za imenovanje i razrješenje tajnika Doma i tajnika Zajedničke službe Tajništva Parlamentarne skupštine BiH;

h) imenovanje i razrješenje rukovodećih državnih službenika, na prijedlog Kolegija Tajništva Parlamentarne skupštine BiH i u skladu s Odlukom o ustroju Tajništva Parlamentarne skupštine BiH;

i) ostvarivanje suradnje s političkim strankama, organizacijama i udrugama građana;

j) odlučivanje o tumačenju ovoga Poslovnika, dok pitanje ne uredi Dom;

k) konzultacije u vezi s pripremom dnevnog reda sjednice Doma;

l) sva druga pitanja koja bi mogla utjecati na rad Doma i obavljanje i drugih poslova koje mu Dom ili mu se ovim Poslovnikom stavljaju u nadležnost.

Članak 19. (Sazivanje sjednica i donošenje odluka Kolegija Doma)

(1) Kolegij Doma sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana.

(2) Sjednicu Kolegija Doma saziva predsjedatelj Doma u roku od sedam dana na zahtjev bilo kojeg člana Kolegija Doma. Ako je predsjedatelj spriječen ili odbije sazvati sjednicu Kolegija Doma na zahtjev ostalih članova Kolegija Doma, jedan od tih članova može sazvati sjednicu Kolegija Doma, u roku od sedam dana.

(3) Kvorum čine dva člana Kolegija Doma. Kolegij Doma donosi svoje odluke konsenzusom nazočnih članova. Ako napori za postizanje konsenzusa ne uspiju, odluke donosi Dom.

Članak 20. (Drugi sudionici na sjednicama Kolegija Doma)

(1) Sjednici Kolegija Doma, prema potrebi, mogu biti nazočni i ostali izaslanici i osobe koje pozove predsjedatelj, a koji nemaju pravo odlučivanja.

(2) Na sjednice ili dijelove sjednica Kolegija Doma na kojima se razmatraju pitanja iz članka 18. točke k) ovoga Poslovnika i u drugim slučajevima, prema ocjeni Kolegija Doma, poziva se predstavnik Vijeća ministara BiH. Stav predstavnika Vijeća ministara BiH ne utječe na usvajanje odluke.

Članak 21. (Zajednički kolegij obaju domova Parlamentarne skupštine BiH) (1) Sjednica Zajedničkog kolegija obaju domova

Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: Zajednički kolegij) održava se najmanje jednom mjesečno.

(2) Zajedničkim kolegijem naizmjence predsjedaju predsjedatelji domova. Prvu sjednicu Zajedničkog kolegija sazivaju predsjedatelji obaju domova Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: oba doma). Sljedeću sjednicu saziva predsjedatelj doma koji predsjeda sjednicom. Ako je predsjedatelj Doma naroda ili Zastupničkog doma spriječen ili ako odbije sazvati sjednicu Zajedničkog kolegija, sjednicu Zajedničkog kolegija može sazvati svaki od njegovih zamjenika.

(3) Kvorum čini većina članova Zajedničkog kolegija, pod uvjetom da su nazočna najmanje dva člana iz svakog doma. Zajednički kolegij donosi odluke konsenzusom onih članova koji su nazočni i koji glasuju. Ako napori za postizanje konsenzusa ne uspiju, konačne odluke donose domovi.


(4) Kada se tako odluči, u radu Zajedničkog kolegija mogu sudjelovati predstavnici klubova naroda i klubova zastupnika.

(5) Zajednički kolegij nadležan je za: a) iniciranje i koordiniranje međuparlamentarne

suradnje; b) imenovanje članova privremenih izaslanstava koja

sudjeluju na međuparlamentarnim skupovima, o čemu obavještavaju klubove naroda i klubove zastupnika;

c) odlučivanje o načinu i rokovima rasprava u vezi s odlukama koje zahtijevaju odobrenje obaju domova;

d) utvrđivanje kriterija za izbor članova stalnih izaslanstava Parlamentarne skupštine BiH;

e) sazivanje i organiziranje zajedničke sjednice obaju domova;

f) sazivanje zajedničkih sastanaka s Vijećem ministara BiH;

g) obavljanje i drugih poslova koje mu domovi stavljaju u nadležnost i koji su utvrđeni poslovnicima domova.

Odjeljak B. Predsjedatelj Doma

Članak 22. (Rotacija na dužnosti predsjedatelja Doma i predsjedanje

sjednicama) (1) Predsjedatelj Doma automatski se rotira na toj dužnosti, bez

glasovanja, svakih osam mjeseci, počevši od dana izbora predsjedatelja.

(2) Ako predsjedatelj Doma nije nazočan sjednici Doma, dužnost predsjedatelja obnaša prvi zamjenik predsjedatelja Doma. Ako prvi zamjenik predsjedatelja nije nazočan sjednici Doma, dužnost predsjedatelja obnaša drugi zamjenik predsjedatelja Doma.

Članak 23. (Dužnosti predsjedatelja Doma)

(1) Predsjedatelj Doma: a) predstavlja Dom; b) sudjeluje u pripremi, saziva i predsjeda sjednicom

Doma; c) sudjeluje u pripremi, saziva i predsjeda sjednicom

Kolegija Doma; d) inicira raspravu o pitanjima iz nadležnosti Doma; e) usmjerava raspravu, daje riječ sudionicima u raspravi

i oduzima je prema ovome Poslovniku; f) ograničava trajanje rasprave u vezi s jednim ili više

pitanja, ako je potrebno, kako bi se osiguralo razmatranje usvojenog dnevnog reda u cjelini;

g) poduzima sve potrebne mjere kako bi se osigurala mirna i uredna rasprava, uključujući i odgode za kraće vrijeme;

h) brine o dosljednoj primjeni ovoga Poslovnika; i) zadužen je za primjenu načela javnosti rada Doma i

povjerenstava Doma; j) stvara pretpostavke za potpuno ostvarivanje prava i

obavljanje dužnosti izaslanika u Domu iz nadležnosti Doma;

k) potpisuje zakone i druge akte koje Dom usvoji; l) daje upute tajniku Doma u vezi s obavljanjem

zadataka i dužnosti; m) obavlja druge dužnosti u skladu s odlukama Doma.

(2) U obavljanju spomenutih dužnosti, predsjedatelj Doma konzultira se sa zamjenicima predsjedatelja.

(3) U slučaju spriječenosti predsjedatelja, dužnost predsjedatelja preuzima prvi zamjenik predsjedatelja, a u njegovoj izočnosti drugi zamjenik predsjedatelja.

Odjeljak C. Opće odredbe o povjerenstvima Doma

Članak 24. (Osnivanje povjerenstava)

Dom osniva stalna i privremena povjerenstva Doma i, zajedno sa Zastupničkim domom, zajednička stalna i privremena povjerenstva obaju domova Parlamentarne skupštine BiH.

Članak 25. (Privremena povjerenstva Doma)

(1) Dom svojim zaključkom može, na prijedlog izaslanika ili kluba naroda, osnovati privremena povjerenstva Doma ili, na prijedlog Zastupničkog doma, privremena zajednička povjerenstva: a) povjerenstva za provedbu ili pripremu određenog akta

ili pitanja, b) istražna povjerenstva.

(2) Predlagatelj je dužan predložiti ciljeve i zadaću povjerenstva.

(3) Dom zaključkom utvrđuje zadaću i sastav povjerenstva.

Članak 26. (Imenovanje članova povjerenstava)

(1) Dom imenuje članove povjerenstava. Imenovanje mora biti u skladu s raspodjelom mjesta u Domu.

(2) Stalna povjerenstva imaju šest članova, dok privremena povjerenstva Doma mogu imati do šest članova. Povjerenstva se popunjavaju razmjerno klubovima naroda u Domu, od kojih su dvije trećine članova izabrani s teritorija Federacije BiH, a jedna trećina s teritorija Republike Srpske.

(3) Prvu sjednicu povjerenstva saziva tajnik Doma. (4) Pojerenstvo između svojih članova bira predsjedatelja te

prvog i drugog zamjenika predsjedatelja. Oni se biraju iz tri konstitutivna naroda.

(5) Do izbora predsjedatelja sjednicom predsjeda najstariji izabrani član povjerenstva.

Članak 27. (Mišljenja, prijedlozi i izvješća povjerenstva)

(1) Povjerenstvo daje mišljenja, podnosi prijedloge i izvješća Domu i obavlja druge poslove kako je propisano ovim Poslovnikom ili zakonom. Povjerenstvo odlučuje o pitanjima koja mu Dom prenese u nadležnost, s tim što se na povjerenstvo ne može prenijeti nadležnost za usvajanje zakona.

(2) Povjerenstvo jednom godišnje podnosi Domu izvješće o svome radu.

Članak 28. (Organiziranje rada povjerenstva)

Predsjedatelj povjerenstva, u suradnji s njegovim tajnikom, organizira rad povjerenstva. Predsjedatelj povjerenstva ima iste ovlasti i kompetencije kao predsjedatelj Doma, primijenjeno na postupke i rasprave u povjerenstvu.

Članak 29. (Pvi i drugi zamjenik predsjedatelja povjerenstva)

(1) Ako predsjedatelj povjerenstva nije nazočan sjednici povjerenstva, dužnost predsjedatelja obavlja prvi zamjenik predsjedatelja. Ako prvi zamjenik predsjedatelja nije nazočan sjednici povjerenstva, dužnost predsjedatelja obavlja drugi zamjenik predsjedatelja.

(2) Ako mjesto predsjedatelja povjerenstva ili jednog od njegovih zamjenika ostane upražnjeno, povjerenstvo određuje jednog od svojih članova da privremeno popuni upražnjeno mjesto i o tome obavještava Dom.


Članak 30. (Sazivanje sjednica povjerenstva)

(1) Sjednicu povjerenstva saziva predsjedatelj povjerenstva na vlastitu inicijativu i na prijedlog Kolegija Doma ili zamjenika predsjedatelja tog povjerenstva ili najmanje jedne trećine članova povjerenstva, kao i u slučaju iz članka 29. stavka (1) ovoga Poslovnika.

(2) Predsjedatelj saziva sjednicu povjerenstva pet dana prije održavanja sjednice, osim ako ne postoje opravdani razlozi za njezino sazivanje u kraćem roku. Izaslaniku se na vrijeme dostavlja materijal koji je u vezi s dnevnim redom sjednice.

(3) Ako predsjedatelj povjerenstva ne sazove sjednicu kada se to od njega zatraži, sjednicu saziva jedan od zamjenika predsjedatelja povjerenstva.

(4) Sjednici povjerenstva mogu biti nazočni izaslanici koji nisu članovi tog povjerenstva, kao i stručnjaci za pojedina područja, bez prava odlučivanja, osim sjednici Zajedničkog povjerenstva za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH.

Članak 31. (Donošenje odluka u povjerenstvima)

(1) Povjerenstvo odlučuje natpolovičnom većinom, uz uvjet da je nazočna najmanje većina njegovih članova.

(2) Prilikom donošenja konačnih odluka o kojima se Dom ne izjašnjava, povjerenstvo odlučuje većinom u kojoj moraju biti zastupljena sva tri konstitutivna naroda, s tim što predsjedatelj, prvi i drugi zamjenik predsjedatelja povjerenstva nastoje postići suglasnost. Ako se postigne suglasnost, o odluci se ponovno glasuje na sjednici povjerenstva.

Članak 32. (Suradnja s drugim povjerenstvima)

Povjerenstvo surađuje s drugim povjerenstvima Doma, odgovarajućim povjerenstvima Zastupničkog doma i zajedničkim povjerenstvima obaju domova Parlamentarne skupštine BiH o pitanjima od zajedničkog interesa.

Članak 33. (Suradnja s drugim institucijama)

U obavljanju dužnosti iz svoje nadležnosti povjerenstvo može surađivati s odgovarajućim tijelima Predsjedništva BiH, Vijeća ministara BiH i entitetskih parlamenata, te drugim tijelima i institucijama na svim razinama vlasti, kao i s građanima i njihovim udrugama.

Članak 34. (Ovlasti povjerenstva)

Povjerenstvo može: a) provesti javna ili zatvorena saslušanja, samostalno ili s

drugim nadležnim povjerenstvima; b) pozivati i saslušati svjedoke iz bilo koje institucije u

Bosni i Hercegovini i može od njih zahtijevati da odgovore na sva pitanja i iznesu sve činjenice i informacije, kao i one koje su tajni podatak;

c) pokrenuti pitanje odgovornosti za neodazivanje pozivu povjerenstva, davanje lažnih ili netočnih izjava povjerenstvu pod prisegom;

d) zahtijevati izvješće od bilo kojeg izabranog i imenovanog dužnosnika, službenika ili institucije;

e) zahtijevati pomoć revizora; f) zatražiti pomoć neovisnih stručnjaka izvan institucija

u Bosni i Hercegovini.

Članak 35. (Javno saslušanje)

(1) Javno saslušanje provodi se kada se to ocijeni potrebnim radi pribavljanja informacija ili stručnih mišljenja, sagledavanja stanja u pojedinim područjima iz nadležnosti povjerenstva i pronalaženja rješenja za određena pitanja.

(2) Odluku o provođenju saslušanja donosi Dom ili povjerenstvo.

(3) Kada odluku o provođenju saslušanja donosi Dom, Kolegij Doma obavještava povjerenstvo koje je određeno za provođenje saslušanja. Odluka Doma sadrži: a) predmet saslušanja, b) imena osoba koje je potrebno pozvati, c) rok za provođenje saslušanja.

(4) Kada odluku o provođenju saslušanja donosi povjerenstvo, predsjedatelj povjerenstva upoznaje Kolegij Doma, a kada odluku o provođenju saslušanja donosi zajedničko povjerenstvo obaju domova Parlamentarne skupštine BiH, predsjedatelj povjerenstva upoznaje kolegije obaju domova. Odluka povjerenstva o provođenju saslušanja sadrži elemente iz stavka (3) ovoga članka.

(5) Povjerenstvo koje je određeno za provođenje saslušanja ili koje je odlučilo provesti saslušanje, utvrđuje termin saslušanja i u pisanom obliku poziva osobe iz članka 30. točke b) ovoga Poslovnika.

(6) Saslušanje se, u pravilu, fonografski snima, odnosno o njemu se vodi zapisnik, a tehnički i drugi ispravci mogu se obavljati samo u dogovoru i uz suglasnost osoba koje su predmetom saslušanja.

(7) Povjerenstvo će odlučiti da dio saslušanja zatvori za javnost ako procijeni da su pitanja o kojima se provodi saslušanje osjetljiva za nacionalnu ili osobnu sigurnost.

(8) Javno saslušanje nije dopušteno ako se radi o pitanjima o kojima se vodi sudski postupak.

(9) Povjerenstvo sastavlja i Domu dostavlja izvješće o saslušanju, koje sadrži bit izlaganja, a zajedničko povjerenstvo obaju domova Parlamentarne skupštine BiH podnosi izvješće domovima. Povjerenstvo može predložiti Domu na usvajanje i odgovarajuće zaključke.

Članak 36. (Potpovjerenstvo ili radna skupina)

Radi proučavanja određenih pitanja iz svoje nadležnosti, pripreme izvješća ili zakona, povjerenstvo može osnovati potpovjerenstvo ili radnu skupinu i utvrditi njihovu nadležnost.

Članak 37. (Procedure)

U slučajevima koji nisu posebno uređeni ovim Poslovnikom, procedure u povjerenstvima prate temeljne odredbe o zakonodavnim aktivnostima.

Odjeljak D. Stalna povjerenstva Doma

Članak 38. (Stalna povjerenstva)

Dom ima sljedeća stalna povjerenstva: a) Ustavnopravno povjerenstvo; b) Povjerenstvo za vanjsku i trgovinsku politiku, carine,

promet i veze; c) Povjerenstvo za financije i proračun.

Članak 39. (Ustavnopravno povjerenstvo)

(1) Ustavnopravno povjerenstvo: a) prati provedbu Ustava BiH; b) razmatra pitanja bitna za ustavni poredak Bosne i

Hercegovine i daje inicijativu za amandmane na Ustav BiH;


c) ispituje i dostavlja Domu mišljenja o prijedlozima amandmana na Ustav BiH;

d) provodi javnu raspravu o prijedlozima amandmana na Ustav BiH ili prijedlozima zakona, te obavještava Dom o rezultatima javne rasprave;

e) razmatra prijedloge zakona koje Dom treba usvojiti u vezi s njihovom usklađenošću s Ustavom BiH i pravnim sustavom BiH, kao i u vezi s pravnom obradom, te Domu podnosi izvješće s mišljenjem i prijedlozima i pravno-tehničkim ispravcima očitih pogrešaka u tekstu;

f) razmatra pitanja zakonodavne metodologije i druga pitanja bitna za usklađenost pravno-tehničke obrade akata koje Dom treba usvojiti;

g) dostavlja mišljenja Ustavnom sudu BiH; h) sudjeluje u pripremi programa rada iz područja

zakonodavne aktivnosti Doma; i) utvrđuje, zajedno s odgovarajućim povjerenstvom

Zastupničkog doma, kada ih i ako ih za to ovlaste oba doma, prijedlog službene verzije pročišćenog teksta zakona i drugih propisa koje usvajaju domovi Parlamentarne skupštine BiH;

j) razmatra prijedloge za oduzimanje imuniteta i u vezi s tim predlaže odgovarajuće odluke Domu.

(2) Povjerenstvo razmatra pitanja koja se odnose na: pravni sustav; izborni sustav; Vijeće ministara BiH; državne praznike; grb, zastavu i državnu himnu BiH; pečat BiH; državnu administraciju; provedbu međunarodnog i domaćeg kaznenog zakonodavstva; te druga pitanja iz nadležnosti Doma koja nisu u nadležnosti drugih povjerenstava.

Članak 40. (Povjerenstvo za vanjsku i trgovinsku politiku, carine, promet i

veze) (1) Povjerenstvo za vanjsku i trgovinsku politiku, carine,

promet i veze: a) prati vođenje vanjske politike Predsjedništva BiH i

Vijeća ministara BiH; b) razmatra pitanja suradnje Bosne i Hercegovine s

Ujedinjenim narodima i međunarodnom zajednicom; c) razmatra pitanja međuparlamentarne suradnje s

odgovarajućim povjerenstvima parlamenata drugih zemalja;

d) razmatra pitanja suradnje s Vijećem Europe, Interparlamentarnom unijom, Srednjoeuropskom inicijativom i Organizacijom za europsku sigurnost i suradnju, te drugim međunarodnim organizacijama;

e) razmatra pitanja rada institucija BiH, nadležnih za pitanja vanjskih poslova i međunarodnih odnosa;

f) razmatra aktivnosti stalnih ili privremenih izaslanstava Parlamentarne skupštine BiH u međuparlamentarnim institucijama;

g) razmatra pitanja davanja i otkazivanja suglasnosti za ratificiranje međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija;

h) razmatra pitanja koja se odnose na vanjskotrgovinsku politiku;

i) razmatra pitanja koja se odnose na sporazume o međunarodnoj trgovini;

j) razmatra pitanja koja se odnose na carinsku politiku; k) razmatra pitanja koja se odnose na tarife, propise i

zakone iz svoga područja; l) razmatra pitanja koja se odnose na međunarodne

obveze Bosne i Hercegovine; m) razmatra odnose s međunarodnim trgovinskim

institucijama;

n) razmatra pitanja koja se odnose na putne isprave; o) razmatra pitanja koja se odnose na uspostavu i

funkcioniranje zajedničkih i međunarodnih komunikacija;

p) razmatra pitanja koja se odnose na uređivanje međunarodnog i međuentitetskog prometa;

r) razmatra pitanja koja se odnose na civilno zrakoplovstvo;

s) razmatra pitanja koja se odnose na informacijsko-komunikacijske tehnologije.

(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja međunarodnih odnosa i vanjskih poslova, vanjske trgovine, carina, prometa i veza.

Članak 41. (Povjerenstvo za financije i proračun)

(1) Povjerenstvo za financije i proračun razmatra pitanja koja se odnose na: a) Centralnu banku BiH; b) bankarstvo, osim politike bankarstva; c) vanjski dug; d) financiranje institucija BiH; e) funkcioniranje financijskih institucija na razini Bosne

i Hercegovine; f) propise iz područja financija i proračuna; g) fiskalnu i kreditnu politiku; h) izvršenje i nadzor nad izvršenjem proračuna Bosne i

Hercegovine; i) razmatranje odluka o zaduživanju, reprogramiranju

dugova i drugim novčanim obvezama Bosne i Hercegovine;

j) izvješća Ureda za reviziju institucija BiH; k) praćenje realizacije preporuka iz revizorskog izvješća

Parlamentarne skupštine BiH i, u suradnji sa Zajedničkim povjerenstvom za administrativne poslove, poduzima potrebne mjere za otklanjanje nedostataka utvrđenih u revizorskom izvješću;

l) njegove nadležnosti utvrđene Zakonom o reviziji institucija BiH;

m) međuparlamentarnu suradnju sa sličnim povjerenstvima parlamenata drugih zemalja.

(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja financija i proračuna, u skladu s ovim Poslovnikom.

Odjeljak E. Zajednička povjerenstva obaju domova Parlamentarne skupštine BiH

Članak 42. (Sastav i konstituiranje zajedničkih povjerenstava obaju domova

Parlamentarne skupštine BiH) (1) Zajedničko povjerenstvo obaju domova Parlamentarne

skupštine BiH (u daljnjem tekstu: zajedničko povjerenstvo) ima 12 članova, od kojih se šest bira iz Doma a šest iz Zastupničkog doma, s tim što se dvije trećine članova biraju s teritorija Federacije BiH, a jedna trećina s teritorija Republike Srpske.

(2) Prvu sjednicu zajedničkog povjerenstva sazivaju tajnici obaju domova.

(3) Zajedničko povjerenstvo između svojih članova bira predsjedatelja te prvog i drugog zamjenika predsjedatelja, koji se biraju iz tri konstitutivna naroda. Predsjedatelj i prvi zamjenik predsjedatelja ne mogu biti članovi istoga doma.

(4) Do izbora predsjedatelja zajedničkog povjerenstva sjednicom predsjeda najstariji izabrani član zajedničkog povjerenstva.


Članak 43. (Struktura članstva i predsjedatelja zajedničkih povjerenstava)

Domovi u zajedničkim povjerenstvima imaju jednu polovinu, a najmanje jednu trećinu predsjedatelja.

Članak 44. (Kvorum i odlučivanje)

(1) Kvorum za rad zajedničkog povjerenstva čini sedam članova povjerenstva, od kojih je najmanje polovina članova povjerenstva iz svakog doma.

(2) Zajedničko povjerenstvo odlučuje natpolovičnom većinom glasova onih koji su nazočni i koji glasuju, uz uvjet da ta većina uključuje najmanje jednu trećinu članova svakog doma koji su nazočni i koji glasuju i jednoga predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda, čiji je najmanje jedan predstavnik nazočan i glasuje. Iznimno od ove odredbe, kada Zajedničko povjerenstvo za administrativne poslove donosi konačne odluke, primjenjuje odredbe čl. 75. i 76. ovoga Poslovnika.

Članak 45. (Mišljenja, prijedlozi i izvješća zajedničkih povjerenstava)

(1) Zajednička povjerenstva daju domovima svoja mišljenja, podnose prijedloge i izvješća te obavljaju i druge poslove kako je propisano poslovnicima obaju domova. Zajednička povjerenstva odlučuju i o pitanjima koja im domovi stave u nadležnost, s tim što se na zajednička povjerenstva ne može prenijeti nadležnost za usvajanje zakona.

(2) Domovi svojim zaključkom mogu, na prijedlog izaslanika, zastupnika, klubova naroda i klubova zastupnika, osnovati privremena zajednička povjerenstva radi praćenja, razmatranja i istraživanja specifičnih pitanja, kao i za pripremu i iznošenje prijedloga za usvajanje zakona ili drugih akata iz nadležnosti obaju domova.

Članak 46. (Izvješće o radu)

Zajedničko povjerenstvo podnosi izvješće o radu po potrebi, a najmanje jednom godišnje.

Članak 47. (Primjena odredaba poslovnika domova na zajednička

povjerenstva) (1) Zajedničko povjerenstvo u svome radu primjenjuje ostale

opće odredbe poslovnika domova o radu povjerenstava. (2) Zajedničko povjerenstvo može donijeti svoj poslovnik, koji

mora biti sukladan s poslovnicima domova Parlamentarne skupštine BiH.

Odjeljak F. Stalna zajednička povjerenstva

Članak 48. (Stalna zajednička povjerenstva)

Domovi imaju sljedeća stalna zajednička povjerenstva: a) Zajedničko povjerenstvo za obranu i sigurnost BiH; b) Zajedničko povjerenstvo za nadzor nad radom

Obavještajno-sigurnosne agencije BiH; c) Zajedničko povjerenstvo za ekonomske reforme i

razvoj; d) Zajedničko povjerenstvo za europske integracije; e) Zajedničko povjerenstvo za administrativne poslove; f) Zajedničko povjerenstvo za ljudska prava.

Članak 49. (Zajedničko povjerenstvo za obranu i sigurnost BiH)

(1) Zajedničko povjerenstvo za obranu i sigurnost BiH: a) razmatra i prati provedbu sigurnosne i obrambene

politike Bosne i Hercegovine; b) provodi parlamentarni nadzor u cilju unaprjeđenja

učinkovitosti, transparentnosti i funkcionalnosti. Provođenje parlamentarnog nadzora utemeljeno je na

načelima ustavnosti, zakonitosti, demokratičnosti te poštovanju ljudskih prava i sloboda.

Parlamentarni nadzor provodi nad sljedećim institucijama: 1) institucijama obrane: Ministarstvom obrane BiH

i Oružanim snagama BiH; 2) institucijama sigurnosti: Ministarstvom

sigurnosti BiH, Graničnom policijom BiH, Državnom agencijom za istrage i zaštitu - SIPA, Službom za poslove sa strancima, Direkcijom za koordinaciju policijskih tijela BiH, Agencijom za foreznička ispitivanja i vještačenja, Agencijom za školovanje i stručno usavršavanje kadrova i Agencijom za policijsku potporu;

3) drugim institucijama i tijelima Bosne i Hercegovine u granicama njihovih nadležnosti koje se tiču pitanja obrane i sigurnosti: Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH u dijelu koji se odnosi na uvoz, izvoz i provoz oružja, vojne opreme i proizvoda dvojne namjene, kao i Ministarstvom civilnih poslova BiH u dijelu koji se odnosi na deminiranje;

4) tijelima Parlamentarne skupštine BiH u okvirima u kojima je njihov rad predmetom parlamentarnog nadzora: Neovisnim odborom Parlamentarne skupštine BiH, Odborom za žalbe građana na rad policijskih službenika u policijskim tijelima BiH i Uredom parlamentarnog vojnog povjerenika BiH;

5) Zajedničko povjerenstvo provodi parlamentarni nadzor i nad drugim institucijama Bosne i Hercegovine ako Parlamentarna skupština BiH o tome donese posebnu odluku;

c) razmatra zakone i amandmane iz područja nadležnosti Zajedničkog povjerenstva;

d) prati zakonitost i usklađenost rada nadziranih institucija s obrambenom i sigurnosnom politikom Bosne i Hercegovine;

e) razmatra izvješća, kratkoročne i dugoročne planove u vezi sa strukturom Oružanih snaga BiH, kadrovskom politikom i novačenjem, plaćama i naknadama, obrazovanjem i obukom pripadnika Oružanih snaga BiH, profesionalnim ponašanjem i etičkim standardima za civilno i vojno osoblje;

f) nadzire procedure opremanja vojske, nabave sredstava i uvoz i izvoz oružja i vojne opreme, materijalnu pomoć i ugovore sa stranim tvrtkama koje pružaju usluge obrambenim institucijama na komercijalnoj osnovi, borbenu spremnost, vojne vježbe, proces vojnog deminiranja i operacije, uključujući izvršenje međunarodnih obveza i međunarodne operacije potpore miru;

g) prati i razmatra stanje ljudskih prava i sloboda u sektoru obrane i sigurnosti;

h) prati poštivanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu nadziranih institucija;

i) prati i razmatra primjenu sredstava i metoda u obavljanju posebnih istražnih radnji u nadziranim institucijama;

j) razmatra izvješća o izvršenju proračuna, kao i izvješća o reviziji nadziranih institucija;

k) razmatra i usvaja izvješća o radu nadziranih institucija;

l) pokreće inicijative i podnosi prijedloge zakona iz područja nadležnosti nadziranih institucija;


m) razmatra prigovore zaposlenika u nadziranim institucijama, osim pitanja iz radnopravnog odnosa;

n) razmatra prijedloge i peticije koje su upućene Parlamentarnoj skupštini BiH ili Zajedničkom povjerenstvu u vezi s radom nadziranih institucija, predlaže Parlamentarnoj skupštini BiH mjere za rješavanje pitanja sadržanih u prijedlozima i peticijama i o tome obavještava podnositelje;

o) utvrđuje činjenice i uzima izjave od izabranih ili imenovanih dužnosnika, savjetnika, državnih službenika, uposlenika, policijskih službenika, vojnih ili civilnih osoba na službi u Oružanim snagama BiH u slučajevima uočenih nezakonitosti ili nepravilnosti u radu nadziranih institucija;

p) razmatra pitanja suradnje Bosne i Hercegovine s tijelima Europske unije, Ujedinjenih naroda, NATO-a, OESS-a, Vijeća za regionalnu suradnju - RCC i drugih međunarodnih organizacija iz područja obrane i sigurnosti;

r) razmatra aktivnosti stalnih i privremenuh izaslanstava Bosne i Hercegovine u međunarodnim i međuparlamentarnim institucijama iz područja obrane i sigurnosti;

s) ostvaruje suradnju s nadležnim parlamentarnim povjerenstvima bh. entiteta, drugih država, kao i s međunarodnim organizacijama i drugim tijelima iz područja obrane i sigurnosti;

t) Zajedničko povjerenstvo može nadzirati svaku aktivnost Oružanih snaga BiH, uključujući i vojne vježbe, pomaganje civilnim tijelima vlasti u kriznim situacijama, aktivnosti vojnog deminiranja i biti nazočno ovim aktivnostima. Zajedničko povjerenstvo može najaviti ministru obrane BiH i načelniku Zajedničkog stožera Oružanih snaga BiH nazočenje nadziranim aktivnostima.

(2) O aktivnostima iz stavka (1) ovoga članka Zajedničko povjerenstvo podnosi izvješća Parlamentarnoj skupštini BiH i o svojim zaključcima i prijedlozima izvješćuje Parlamentarnu skupštinu BiH u skladu s odredbama Poslovnika.

(3) Zajedničko povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja obrane i sigurnosti BiH.

Članak 50. (Zajedničko povjerenstvo za nadzor nad radom Obavještajno-

sigurnosne agencije BiH) (1) Zajedničko povjerenstvo za nadzor nad radom

Obavještajno-sigurnosne agencije BiH: a) nadzire zakonitost rada Obavještajno-sigurnosne

agencije BiH (u daljnjem tekstu: Agencija); b) raspravlja i daje mišljenja o imenovanju glavnog

ravnatelja i zamjenika glavnog ravnatelja Agencije; c) razmatra izvješća predsjedatelja o pitanjima iz

njegove nadležnosti, uključujući mjere poduzete radi rješavanja problema u Agenciji utvrđenih pri provođenju inspekcijske kontrole, revizije ili istrage;

d) razmatra izvješća glavnog ravnatelja o radu i troškovima Agencije, te posebno analizira način trošenja proračunskih sredstava;

e) daje mišljenja o detaljnom prijedlogu proračuna Agencije;

f) razmatra izvješća glavnog inspektora; g) zahtijeva od zaposlenika Agencije da, uz pomoć

predsjedatelja, osiguraju stručne savjete kada je to potrebno radi provođenja nadzora;

h) provodi istrage o radu Agencije.

(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja rada Agencije u skladu sa Zakonom o Obavještajno-sigurnosnoj agenciji BiH, kao i drugim posebnim zakonima iz kojih proizlazi odgovarajuća nadležnost.

Članak 51. (Zajedničko povjerenstvo za ekonomske reforme i razvoj)

(1) Zajedničko povjerenstvo za ekonomske reforme i razvoj razmatra pitanja koja se odnose na: a) ekonomske reforme koje su u nadležnosti institucija

BiH; b) prijedloge reformi ili inicijative za izmjene zakona

koje Povjerenstvu dostavljaju predstavnici građanskog društva odnosno udruge gospodarstvenika, unije poslodavaca, sindikata, agencija za regionalni razvoj, udruge građana ili drugih nevladinih interesnih skupina;

c) monetarnu politiku; d) politiku vanjskog zaduživanja; e) odnose s međunarodnim financijskim institucijama; f) politiku i program obnove i razvoja Bosne i

Hercegovine; g) utvrđivanje mjera ekonomske politike; h) fiskalnu i kreditnu politiku Bosne i Hercegovine; i) politiku bankarstva; j) statistiku, mjere i standarde.

(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja ekonomskih reformi, obnove i razvoja Bosne i Hercegovine.

Članak 52. (Zajedničko povjerenstvo za europske integracije)

(1) Zajedničko povjerenstvo za europske integracije razmatra pitanja koja se odnose na: a) raspravu o općim pitanjima koja su u vezi s

europskim integracijama; b) praćenje izvršenja prava i obveza Bosne i

Hercegovine proizašlih iz međunarodnih ugovora koji se odnose na Vijeće Europe;

c) koordiniranje rada povjerenstava Parlamentarne skupštine BiH u vezi s europskim integracijama i dostavom mišljenja, preporuka i upozorenja tim povjerenstvima;

d) analiziranje posljedica integracijske strategije za Bosnu i Hercegovinu i pripremu sveobuhvatnih izvješća;

e) razmatranje planova, programa, izvješća i informacija o procesu stabilizacije i pridruživanja EU;

f) praćenje realizacije strategije pridruživanja, pokretanje inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja iz nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH;

g) nadziranje usklađivanja zakona Bosne i Hercegovine s pravnom stečevinom EU (acquis) kada Povjerenstvo stekne uvjete za to;

h) suradnju s institucijama u Bosni i Hercegovini (osobito s Direkcijom za europske integracije), institucijama EU i drugih zemalja u vezi s integracijskim pitanjima;

i) organiziranje prezentacije istraživanja javnog mišljenja o integracijskim pitanjima;

j) prikupljanje, pohranu i sustavno predočavanje članovima Povjerenstva informacija u vezi s EU;

k) nadziranje korištenja dodijeljenih sredstava EU; l) obavljanje drugih poslova u vezi s europskim

pitanjima koja ne spadaju u nadležnost ostalih radnih tijela;


m) održavanje javnog saslušanja u vezi s pitanjima europskih integracija radi prikupljanja mišljenja predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija, intelektualaca, kao i vladinih i nevladinih stručnjaka iz određenih područja.

(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja u vezi s europskim integracijama.

Članak 53. (Zajedničko povjerenstvo za administrativne poslove)

(1) Zajedničko povjerenstvo za administrativne poslove: a) donosi opće i pojedinačne akte kojima se uređuju

statusna pitanja i materijalni položaj izaslanika i zastupnika u skladu sa zakonom;

b) razmatra i predlaže projekciju proračuna u dijelu sredstava predviđenih za rad Parlamentarne skupštine BiH;

c) razmatra izvršenje proračuna u dijelu sredstava predviđenih za rad Parlamentarne skupštine BiH, te donosi akte za njihovu realizaciju;

d) donosi odluku o raspodijeli sredstava za financiranje političkih stranaka, odnosno koalicija političkih stranaka i neovisnih kandidata zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini BiH, odnosno klubova naroda i zastupnika u Parlamentarnoj skupštini BiH;

e) na temelju mišljenja kolegija obaju domova daje suglasnost na Pravilnik o unutarnjem ustroju i sistematizaciji radnih mjesta u Tajništvu Parlamentarne skupštine BiH i Pravilnik o radu Kolegija Tajništva Parlamentarne skupštine BiH;

f) daje suglasnost na akte koje, u skladu s Odlukom o ustroju Tajništva Parlamentarne skupštine BiH, donosi Kolegij Tajništva Parlamentarne skupštine BiH, za što je zakonom ovlašten;

g) donosi akte u vezi s evidentiranjem imovine i druge potrebne akte bitne za upravljanje imovinom Parlamentarne skupštine BiH;

h) prati realizaciju preporuka iz revizorskog izvješća Parlamentarne skupštine BiH i, u suradnji s povjerenstvima za financije i proračun domova Parlamentarne skupštine BiH, poduzima potrebne mjere za otklanjanje nedostataka utvrđenih u revizorskom izvješću;

i) odlučuje na temelju prijedloga Kolegija Tajništva Parlamentarne skupštine BiH o rasporedu radnih prostorija u Parlamentarnoj skupštini BiH;

j) u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima utvrđuje naknade i druga materijalna prava članova posebnih i neovisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH;

k) imenuje tri člana između članova povjerenstava iz Doma u Povjerenstvo za izbor i imenovanja članova Središnjeg izbornog povjerenstva BiH;

l) poduzima pravne radnje u skladu s odredbama Kodeksa.

(2) Povjerenstvo obavlja i druge poslove iz nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH kada to zatraži Parlamentarna skupština BiH.

Članak 54. (Zajedničko povjerenstvo za ljudska prava)

(1) Zajedničko povjerenstvo za ljudska prava razmatra pitanja koja se odnose na: a) ostvarivanje ljudskih prava i temeljnih sloboda

zajamčenih Ustavom BiH i zakonodavstvom BiH u državnim tijelima, javnim institucijama i organizacijama koje imaju javne ovlasti, u

slučajevima koje iznese Institucija ombudsmana BiH, građani i entiteti, te o tome obavještava domove;

b) državljanstvo; c) iseljeništvo, useljeništvo, izbjeglice i azil; d) provedbu aneksa 6. i 7. Općeg okvirnog sporazuma za

mir u BiH; e) kretanje i boravak stranaca; f) ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda, te mjere

za njihovu djelotvorniju zaštitu. Povjerenstvo neće razmatrati pitanja čije je rješavanje u tijeku na sudovima i druge sporove, osim ako se radi o neprihvatljivom kašnjenju u postupku ili evidentnoj zlouporabi vlasti i samovolji na koju ukaže Institucija ombudsmana BiH;

g) zaštitu osobnih podataka i suradnju s Agencijom za zaštitu osobnih podataka u BiH;

h) prava nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini; i) prijedloge koje dostavljaju građani, uz obavještavanje

podnositelja o ishodu; j) peticije u vezi s povredama ljudskih prava i temeljnih

sloboda, usvajajući odgovarajuće mjere i obavještavajući podnositelja i domove o usvojenim odlukama;

k) suradnju s Komisijom za ljudska prava (predviđenom Aneksom 6. Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH) i Komisijom za raseljene osobe i izbjeglice (predviđenom Aneksom 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH), kao i povjerenstvima za ljudska prava u Parlamentu Federacije BiH i Narodnoj skupštini Republike Srpske;

l) ostvarivanje prava djeteta, naročito poboljšanjem statusa djeteta u Bosni i Hercegovini;

m) poticanje aktivnosti u institucijama BiH na provedbi Konvencije o pravima djeteta, kao i poticanje i ostvarivanje suradnje s povjerenstvima entitetskih parlamenata na poboljšanju statusa djeteta i provedbi Konvencije o pravima djeteta;

n) razmatranje predloženih zakona i drugih propisa u pogledu prava djeteta i sprječavanje diskriminacije djeteta;

o) razmatranje pitanja u vezi s ostvarivanjem prava mladih, naročito poboljšanja prava mladih u Bosni i Hercegovini;

p) poticanje aktivnosti u institucijama BiH na usvajanju i provedbi najznačajnijih međunarodnih dokumenata o pitanju mladih;

r) razmatranje prijedloga dokumenata i izvješća institucija BiH koji se odnose na prava djeteta i na pitanja mladih, te razmatranje priprema za sudjelovanje izaslanstava Bosne i Hercegovine na međunarodnim skupovima kada se razmatraju pitanja prava djeteta i pitanja mladih;

s) analizu izvješća o provedbi Zakona o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH;

t) upozoravanje izabranih dužnosnika Parlamentarne skupštine BiH i Vijeća ministara BiH na odredbe Zakona o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH radi njegove dosljedne primjene;

u) razmatranje sa Povjerenstvom za odlučivanje o sukobu interesa mogućih slučajeva povrede Zakona o sukobu interesa izabranih dužnosnika Parlamentarne skupštine BiH i Vijeća ministara BiH;

v) pripremu i utvrđivanje prijedloga kodeksa ponašanja za izaslanike i zastupnike u Parlamentarnoj skupštini BiH.


(2) Povjerenstvo razmatra i druga pitanja iz područja ljudskih prava, ostvarivanja prava djeteta, mladih, useljeništva, izbjeglica, azila i etike.

POGLAVLJE IV. Sjednice Doma i zajedničke sjednice obaju domova Parlamentarne skupštine BiH Odjeljak A. Orijentacijski radni plan Doma

Članak 55. (Orijentacijski radni plan Doma)

(1) Kolegij Doma utvrđuje godišnji orijentacijski radni plan Doma. Taj plan uključuje pitanja i rokove za njihovu raspravu na sjednicama Doma.

(2) Radi izrade radnog plana, Kolegij Doma zatražit će od Predsjedništva BiH, Vijeća ministara BiH i povjerenstava i klubova naroda da iznesu prijedloge i mišljenja u roku koji odredi Kolegij Doma.

(3) Imajući u vidu sve ove prijedloge i bilo koje drugo pitanje koje je već u postupku, tajnik Doma dostavlja Kolegiju Doma prijedlog radnog plana na razmatranje. Kad Kolegij Doma usvoji radni plan, dostavlja ga izaslanicima i drugim tijelima i organima navedenim u stavku (2) ovoga članka.

Članak 56. (Mjesečni kalendar aktivnosti)

(1) Kolegij Doma utvrđuje mjesečni kalendar aktivnosti Doma do kraja mjeseca za idući mjesec.

(2) Mjesečni kalendar aktivnosti uključuje dane predviđene za održavanje sjednice Doma, zajedničke sjednice obaju domova, sjednice međunarodnih organizacija kojima su nazočni izaslanici iz Doma, sjednice povjerenstava Doma i zajedničkih povjerenstava, klubova, Kolegija Doma, Zajedničkog kolegija te druge aktivnosti.

(3) U pravilu, Dom zasjeda najmanje jednom mjesečno. (4) Mjesečni kalendar aktivnosti dostavlja se izaslanicima,

povjerenstvima Doma, Zastupničkom domu, Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH, a objavljuje se i na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(5) Kalendar se može prilagođavati potrebama Doma.

Odjeljak B. Sazivanje sjednice Doma, predlaganje i utvrđivanje dnevnog reda

Članak 57. (Sazivanje sjednice Doma)

(1) Predsjedatelj Doma, u dogovoru sa zamjenicima predsjedatelja Doma ili na vlastitu incijativu, saziva sjednicu Doma i predlaže dnevni red izaslanicima prema radnom planu.

(2) Poziv za sjednicu Doma dostavlja se izaslaniku najmanje sedam dana prije dana održavanja planirane sjednice, osim ako ovim Poslovnikom nije drukčije propisano. Dnevni red, materijal pripremljen za sjednicu i, ako je to slučaj, zapisnik prethodne sjednice dostavljaju se izaslaniku s pozivom za sjednicu.

(3) U iznimnim slučajevima, dnevni red, izmjena ili dopuna dnevnog reda mogu biti predloženi za vrijeme održavanja sjednice Doma, a materijal podijeljen na samoj sjednici.

Članak 58. (Sazivanje hitne sjednice)

Iznimno od odredaba članka 57. ovoga Poslovnika, iz opravdanih razloga i na zahtjev najmanje pet izaslanika ili na zahtjev većine članova Kolegija Doma, predsjedatelj Doma sazvat će sjednicu Doma u roku od tri dana od dana zaprimanja spomenutog zahtjeva. U tom slučaju, dnevni red sjednice može biti predložen na početku njenog održavanja, a materijali podijeljeni na samoj sjednici.

Članak 59. (Sazivanje sjednice Doma u slučaju spriječenosti predsjedatelja

Doma) (1) Zamjenik predsjedatelja Doma saziva sjednicu ako ju je

predsjedatelj Doma spriječen sazvati. (2) Ako predsjedatelj Doma ne sazove sjednicu u roku iz

članka 58. ovoga Poslovnika, zamjenik predsjedatelja saziva sjednicu Doma najkasnije u roku od tri dana.

Članak 60. (Utvrđivanje dnevnog reda)

(1) Kolegij Doma uvrštava u dnevni red prijedloge zakona s mišljenjem odnosno izvješćem povjerenstava i svaku drugu točku koja je obvezna u skladu s ovim Poslovnikom.

(2) Obvezna točka jest ona koja je prošla proceduru u skladu s Poslovnikom ili ako to jednoglasnom odlukom traži povjerenstvo Doma.

(3) Kolegij Doma može uvrstiti u dnevni red i druga pitanja koja su ovlašteni predlagatelji dostavili Domu i koja spadaju u njegovu nadležnost.

(4) Kolegij Doma ne uvrštava u dnevni red druga pitanja iz stavka (3) ovoga članka za koja nadležno povjerenstvo nije dostavilo mišljenje.

Članak 61. (Dopune i izmjene dnevnog reda)

(1) Na početku sjednice Doma izaslanik, kao i svaki ovlašteni predlagatelj, ima pravo tražiti izostavljanje svake neobvezne točke i predlaganje nove s odgovarajućim materijalom u pisanom obliku. Nije dopušteno izostavljati obvezne točke iz članka 60. stavka (2) ovoga Poslovnika.

(2) Izaslanik ne može izlagati dulje od tri minute niti elaborirati bit pitanja koje je predloženo kao točka dnevnog reda ako Kolegij Doma, na zahtjev izaslanika, ne odluči drukčije.

Članak 62. (Usvajanje dnevnog reda)

Ako nisu predložene izmjene dnevnog reda, smatra se da ga je Dom usvojio. U slučaju da su predložene izmjene dnevnog reda i nakon što izaslanici izraze svoje stavove u vezi s tim prijedlogom, Dom glasuje o svakoj predloženoj izmjeni. Glasuje se redoslijedom kojim su izaslanici predlagali izmjene.

Odjeljak C. Definicija kvoruma, predsjedanje i sudjelovanje u radu

Članak 63. (Kvorum)

(1) Kvorum čini devet izaslanika, uz uvjet da su nazočna najmanje tri bošnjačka, tri hrvatska i tri srpska izaslanika.

(2) Na početku sjednice, za vrijeme njezinog trajanja i prije glasovanja predsjedatelj Doma utvrđuje ima li kvoruma i o tome obavještava Dom.

(3) Ako se utvrdi da nema kvoruma, predsjedatelj Doma daje stanku u trajanju do 60 minuta, tijekom koje pokušava osigurati kvorum.

Članak 64. (Nazočnost sjednicama članova Predsjedništva BiH, Vijeća

ministara BiH, predlagatelja i gostiju) (1) Predlagatelj odnosno predstavnik predlagatelja dužan je biti

nazočan sjednici Doma. (2) Članovi Predsjedništva BiH mogu, a članovi Vijeća

ministara BiH obvezni su biti nazočni sjednicama Doma. (3) U slučaju odsutnosti predlagatelja akta, o njemu se ne

raspravlja, osim ako Dom ne odluči drukčije. (4) Gosti koje pozove predsjedatelj Doma mogu biti nazočni

sjednici u skladu s ovim Poslovnikom.


Članak 65. (Sudjelovanje u raspravi)

(1) Izaslanik ili drugi sudionik u raspravi na sjednici Doma može govoriti kad zatraži i dobije riječ od predsjedatelja Doma, ali ne dulje od 10 minuta.

(2) Predlagatelj zakona ima pravo i obvezu prije početka rasprave obrazložiti prijedlog zakona u trajanju do 15 minuta.

(3) Prijave za sudjelovanje u raspravi mogu se podnijeti do završetka rasprave.

(4) Predsjedatelj Doma daje riječ izaslanicima redoslijedom prijavljivanja.

Članak 66. (Povreda Poslovnika i ispravak krivog navoda)

(1) Predsjedatelj Doma daje riječ izaslaniku koji želi govoriti o povredi Poslovnika ili o nepridržavanju utvrđenog dnevnog reda odmah nakon što ju on zatraži. Izlaganje povodom prigovora ne može trajati dulje od tri minute. Izaslanik je obvezan navesti odredbu Poslovnika koja je povrijeđena, nakon čega će predsjedatelj Doma odlučiti o opravdanosti prigovora u vezi s povredom Poslovnika.

(2) Izaslanik može zatražiti riječ da bi ispravio, prema njegovu mišljenju, krivi navod, koji može biti razlogom nesporazuma ili koji traži objašnjenje. Predsjedatelj Doma daje riječ izaslaniku, nakon što izaslanik čija je izjava uzrokovala potrebu za objašnjenjem završi svoje izlaganje. Ispravak krivog navoda odnosno objašnjenje može trajati do dvije minute.

Članak 67. (Poštivanje dnevnog reda)

Izaslanik ili drugi sudionik u raspravi može govoriti samo o pitanju o kojemu se raspravlja u skladu s utvrđenim dnevnim redom. Ako odstupi od dnevnog reda, predsjedatelj Doma ga upozorava. Ako se i nakon tog upozorenja ne bude pridržavao dnevnog reda, predsjedatelj Doma uskraćuje mu pravo govora.

Članak 68. (Sudjelovanje predsjedatelja Doma u raspravi)

Ako želi sudjelovati u raspravi, predsjedatelj Doma napušta mjesto predsjedatelja Doma i izlazi za govornicu. Za to vrijeme sjednicom Doma predsjeda prvi zamjenik predsjedatelja Doma.

Odjeljak D. Održavanje reda

Članak 69. (Mjere u slučaju nepoštivanja reda ili Poslovnika)

(1) Predsjedatelj Doma održava red za vrijeme sjednice Doma. Svi nazočni obvezni su se pridržavati njegovih uputa.

(2) Predsjedatelj Doma može upozoriti izaslanika koji svojim ponašanjem ili govorom za vrijeme sjednice Doma ne poštiva red ili odredbe ovoga Poslovnika.

(3) Izaslaniku koji je na istoj sjednici dva puta upozoren za nepoštivanje reda i odredaba ovoga Poslovnika uskraćuje se pravo govora do kraja sjednice ako on i dalje ne poštiva red i primjenu ovoga Poslovnika.

(4) Predsjedatelj Doma može izreći mjeru udaljenja bilo kojemu nazočnome ako ne poštiva red.

(5) Pod nepoštivanjem reda podrazumijeva se: a) vrijeđanje izaslanika i ostalih nazočnih; b) učestalo upadanje u riječ; c) nepoštivanje opomene predsjedatelja Doma.

Članak 70. (Prekid sjednice)

Ako predsjedatelj Doma ocijeni da nije u stanju održavati red za vrijeme sjednice Doma, odlučuje o prekidu sjednice, kao i o nastavku rada kad se za to steknu uvjeti, s tim što prekid sjednice Doma ne može trajati dulje od jednog sata.

Odjeljak E. Tijek sjednice

Članak 71. (Zapisnik)

(1) Na sjednici Doma predlaže se usvajanje zapisnika prethodne sjednice.

(2) Izaslanik ima pravo dati primjedbe na zapisnik, ali ne dulje od tri minute.

(3) Odluke o opravdanosti primjedaba na zapisnik usvajaju se na sjednici bez rasprave. Ako se usvoje primjedbe, u zapisnik se unose odgovarajuće izmjene.

(4) Usvojeni zapisnik potpisuju predsjedatelj Doma i tajnik Doma.

Članak 72. (Rasprava o točkama dnevnog reda)

(1) O sadržaju i biti akta iz svake točke dnevnoga reda raspravlja se prije donošenja odluke o njemu, osim ako je Poslovnikom propisano donošenje odluke o određenim aktima i pitanjima bez rasprave.

(2) Kad iz rasprave o točki dnevnoga reda proizađe više prijedloga zaključaka, predsjedatelj Doma stavlja na glasovanje prijedloge zaključaka redoslijedom predlaganja. Nakon što se prvo izjasni o prijedlozima izaslanika, Dom glasuje u cjelini o prijedlogu materijala koji razmatra.

(3) Rasprava o Ustavu BiH i amandmanima na Ustav BiH, o predloženim zakonima i Poslovniku Doma sastoji se iz dva dijela: opće rasprave i rasprave o pojedinostima.

(4) Rasprava o svim drugim aktima obavlja se u povjerenstvima u jednom čitanju, a amandmanski se može djelovati do okončanja rasprave na sjednici Doma.

Članak 73. (Stanka)

(1) Klub naroda ima pravo uz obrazloženje zatražiti stanku do 30 minuta za svaku točku. Predsjedatelj je dužan odmah dati stanku ako nije počelo glasovanje.

(2) Nakon stanke predsjedatelj Doma daje riječ predstavniku kluba da obrazloži zahtjev za stanku.

(3) Ako klub naroda zatraži stanku dulju od 30 minuta, predsjedatelj Doma stavlja taj prijedlog na glasovanje.

(4) Ako predsjedatelj Doma iz bilo kojih razloga ocijeni svrhovitim odrediti stanku, on će u bilo kojem trenutku odrediti stanku, koja ne može biti dulja od jednog sata.

Odjeljak F. Donošenje odluka

Članak 74. (Glasovi izaslanika)

Glas izaslanika je osoban i ne može se prenositi.

Članak 75. (Donošenje odluka)

(1) Sve odluke u Domu donose se većinom glasova onih koji su nazočni i koji glasuju.

(2) Izaslanici će uložiti maksimalne napore da ta većina uključuje najmanje jednu trećinu glasova izaslanika s teritorija svakog entiteta.

(3) Ako većina glasova ne uključuje jednu trećinu glasova izaslanika s teritorija svakog entiteta, predsjedatelj Doma i njegovi zamjenici sastat će se kao povjerenstvo i pokušati osigurati suglasnost u roku od tri dana nakon glasovanja.

(4) Ako to ne uspije, odluke se donose većinom glasova onih koji su nazočni i koji glasuju, pod uvjetom da glasovi "protiv" ne sadrže dvije trećine ili više glasova izaslanika izabranih iz svakog entiteta.


Članak 76. (Postupak odlučivanja kada većina ne sadrži jednu trećinu

glasova s teritorija svakog entiteta) (1) Ako većina glasova ne sadrži jednu trećinu glasova s

teritorija svakog entiteta, Kolegij Doma će u roku od tri dana, radeći kao povjerenstvo, nastojati postići suglasnost.

(2) Ako predsjedatelj Doma i zamjenici predsjedatelja Doma postignu suglasnost iz članka 75. stavka (3) ovoga Poslovnika, mjerodavna odluka Doma smatra se usvojenom, a Dom se o tome obavještava na odgovarajući način. Iznimno od odredaba članka 19. ovoga Poslovnika, suglasnost se postiže konsenzusom predsjedatelja Doma i zamjenika predsjedatelja.

(3) Ako Kolegij Doma ne uspije postići suglasnost, odluku donosi većina od ukupnoga broja izaslanika koji su nazočni i koji glasuju, uz uvjet da glasovi "protiv" ne sadrže dvije trećine ili više glasova izaslanika izabranih iz svakog entiteta.

(4) U slučaju da nema kvoruma, te ako nakon stanke predsjedatelj Doma utvrdi ili glasovanje pokaže da i dalje nema kvoruma, razmatranje pitanja odgađa se za sljedeću sjednicu.

(5) Ako se izaslanik prilikom glasovanja ne izjasni za, protiv ili suzdržan, a nazočan je u dvorani za vrijeme glasovanja, smatra se suzdržanim.

Članak 77. (Načini glasovanja)

Glasovanje u Domu je javno i obavlja se: a) elektronički, b) podizanjem glasačkog kartona odnosno podizanjem

ruke, c) prozivanjem.

Članak 78. (Elektroničko glasovanje)

(1) U Domu se koristi elektronički sustav glasovanja, koji bilježi i prikazuje ukupan broj glasova "za", broj glasova "protiv" i broj glasova "suzdržan". Na zaslonu se prikazuje glas svakog izaslanika zelenom ("za"), crvenom ("protiv") i bijelom ("suzdržan") bojom, te sivom bojom prazna mjesta izaslanika koji nisu nazočni sjednici. Elektronički sustav glasovanja bilježi je li bilo kvoruma i sadrži li većina, ako postoji, najmanje jednu trećinu glasova izaslanika s teritorija svakog entiteta. Nakon glasovanja na zalonu se prikazuju rezultati.

(2) Ako se glasovanje provede nakon postupka traženja suglasnosti iz članka 76. ovoga Poslovnika, elektronički sustav glasovanja bilježi i prikazuje ukupan broj glasova "za", glasova "protiv" i glasova "suzdržan", kao i sadrže li glasovi "protiv" dvije trećine ili više glasova izaslanika izabranih iz svakog entiteta.

(3) Elektronički sustav glasovanja bilježi i način na koji je svaki izaslanik glasovao.

(4) Vrijeme za glasovanje korištenjem elektroničkog sustava glasovanja je 10 sekundi.

(5) Sve informacije na zaslonu ispisuju se na jezicima u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini i odgovarajućim pismima.

Članak 79. (Glasovanje podizanjem glasačkog kartona odnosno podizanjem

ruke) (1) Ako elektronički sustav glasovanja nije u funkciji ili na

zahtjev jedne trećine izaslanika u Domu, glasuje se podizanjem glasačkog kartona odnosno ruke.

(2) Predsjedatelj Doma, uz pomoć zamjenika predsjedatelja i tajnika Doma, konstatira koliko je glasova "za", koliko

"protiv" i koliko "suzdržan", uzimajući u obzir ispunjenje drugih zahtjeva iz čl. 75. i 76. ovoga Poslovnika.

Članak 80. (Glasovanje prozivanjem)

(1) Glasovanje prozivanjem primjenjuje se kada predsjedatelj Dom ili na prijedlog bilo kojeg izaslanika to ocijeni potrebnim kako bi se otklonile sumnje u ispravnost rezultata glasovanja.

(2) U tom slučaju tajnik Doma proziva izaslanike pojedinačno. Svaki prozvani izaslanik izjašnjava se za, protiv ili suzdržan. Prilikom prozivanja koristi se abecedni ili azbučni redoslijed, ovisno o tome koji redoslijed preferira predsjedatelj.

Članak 81. (Rezultati glasovanja)

Na kraju postupka glasovanja predsjedatelj Doma konstatira koliko je glasova "za", koliko "protiv" i koliko "suzdržan" te rezultate glasovanja s teritorija svakog entiteta, kako je predviđeno člankom IV.3.d) Ustava BiH, i proglašava konačnu odluku nakon glasovanja.

Odjeljak G. Zapisnik i snimka rasprave

Članak 82. (Sadržaj zapisnika)

(1) Zapisnik sadrži podatke koji se odnose na: dan, mjesto i vrijeme održavanja sjednice; razmatrana pitanja; imena i službene dužnosti sudionika u raspravama; rezultate glasovanja i usvojene odluke.

(2) Izaslanik može zahtijevati da njegovo upozorenje u vezi s mogućom povredom Ustava BiH ili ovoga Poslovnika bude uneseno u zapisnik.

Članak 83. (Objavljivanje zapisnika)

(1) Zapisnici rasprava u Domu u cijelosti su dostupni javnosti i objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Zapisnik ili dio zapisnika iz članka 86. stavka (4) ovoga Poslovnika nisu dostupni javnosti.

Članak 84. (Tonsko snimanje sjednica i transkript)

(1) Sjednice Doma tonski se snimaju, a mogu biti pripremljene i kratke bilješke, radi izrade konačnog transkripta sjednice.

(2) Kolegij Doma preciznije uređuje način pripreme, čuvanja, objave i slanja transkripta.

Članak 85. (Autorizacija transkripta)

(1) Izaslanik može zatražiti transkript svoga govora na autorizaciju najkasnije pet dana prije početka sljedeće sjednice Doma. Od izaslanika se očekuje da vrati autorizirani transkript u roku od 48 sati od kada mu je dostavljen. Prilikom autorizacije izaslanik ne smije unositi znatnije izmjene u tekst i izostavljati izražene misli.

(2) Ako izaslanik ne vrati ispravke u roku od 48 sati od trenutka kada mu je transkript dostavljen, transkript se smatra autoriziranim.

Odjeljak H. Javnost rada

Članak 86. (Javnost rada i pristup informacijama)

(1) Dom radi javno i na vrijeme, potpuno i objektivno obavještava javnost o svome radu. Pod istim uvjetima Dom, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama u BiH, svim zainteresiranima osigurava pristup raspoloživim informacijama.


(2) Sjednice Doma izravno se prenose na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Zapisnici rasprava u Domu, zakonodavne kao i druge aktivnosti u vezi s radom Doma dostupne su javnosti u elektroničkom obliku na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH, a u skladu s mogućnostima Parlamentarne skupštine BiH i u tiskanom glasilu.

(4) Iznimka od navedenih informacija koje se objavljuju jesu informacije za koje se može očekivati da bi njihovo otkrivanje izazvalo štetu za legitimne ciljeve iz sljedećih područja: a) vanjske politike, interesa obrane i sigurnosti, kao i

zaštite javne sigurnosti; b) interesa monetarne politike; c) sprječavanja kriminala i svakog otkrivanja kriminala; d) zaštite postupka donošenja odluka javnog tijela u

davanju mišljenja, savjeta ili preporuka javnog tijela, zaposlene osobe u javnom tijelu ili svake osobe koja obavlja aktivnost za ili u ime javnog tijela, a ne obuhvaća činjenične, statističke, znanstvene ili tehničke informacije;

e) druge ciljeve utvrđene Zakonom o slobodi pristupa informacijama u BiH.

Članak 87. (Objavljivanje akata i usvojenih prijedloga)

(1) Prijedlozi zakona, materijali za sjednice povjerenstava i drugi prijedlozi upućeni na razmatranje Parlamentarnoj skupštini BiH objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH, osim materijala koji su klasificirani u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnih podataka.

(2) Nakon objave u "Službenom glasniku BiH" usvojeni zakoni objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Prijedlozi i akti koje usvoji Dom i njegova radna tijela mogu biti objavljeni u tisku i drugim sredstvima javnog informiranja.

Članak 88. (Pristup sjednicama)

(1) Predstavnicima sredstava javnog informiranja i drugim posjetiteljima osigurava se pristup sjednicama Doma u prostoru posebno rezerviranom za njih, kako utvrdi Kolegij Doma, u skladu s mogućnostima.

(2) Sjednica ili dio sjednice na kojoj se razmatraju pitanja iz članka 12. ovoga Poslovnika održava se bez prisutnosti predstavnika sredstava javnog informiranja i posjetitelja.

Članak 89. (Rezerviranje mjesta)

Osim mjesta rezerviranih za izaslanike, odgovarajuća mjesta u prostoru za održavanje sjednica osigurana su za članove Predsjedništva BiH, članove Vijeća ministara BiH i goste.

Odjeljak I. Zajedničke sjednice obaju domova Parlamentarne skupštine BiH

Članak 90. (Sazivanje i predsjedanje)

(1) Zajedničku sjednicu obaju domova Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: zajednička sjednica obaju domova) sazivaju predsjedatelji domova: a) u svim prilikama kada to ocijeni potrebnim Zajednički

kolegij, b) u svečanim prigodama, c) u iznimnim okolnostima, na zahtjev Predsjedništva

BiH. (2) Zajedničkom sjednicom obaju domova naizmjence

predsjedaju predsjedatelji domova.

Članak 91. (Poziv i dnevni red zajedničke sjednice obaju domova)

(1) Dnevni red zajedničke sjednice obaju domova utvrđuje Zajednički kolegij.

(2) Poziv za zajedničku sjednicu obaju domova dostavlja se izaslanicima i zastupnicima u rokovima utvrđenim poslovnicima domova.

Članak 92. (Donošenje odluka)

Prilikom donošenja odluka domovi se izjašnjavaju odvojeno i primjenjuju se odredbe poslovnika koje se odnose na odlučivanje u domovima.

POGLAVLJE V. Aktivnosti Doma Odjeljak A. Opće odredbe

Članak 93. (Aktivnosti Doma)

Dom obavlja sljedeće aktivnosti: a) zakonodavnu; b) kontrolnu; c) informativnu; d) unutarnju regulaciju; e) donosi odluke o pitanjima od vitalnog interesa i

samoraspuštanja; f) sudjeluje u međuparlamentarnoj suradnji zajedno sa

Zastupničkim domom; g) druge aktivnosti u skladu s Ustavom BiH, zakonom i

ovim Poslovnikom.

Odjeljak B. Temeljni zakonodavni postupak: inicijativa

Članak 94. (Ovlašteni predlagatelj)

(1) Prijedlog zakona mogu podnijeti izaslanik, povjerenstva Doma, zajednička povjerenstva, Zastupnički dom, kao i Predsjedništvo BiH i Vijeće ministara BiH, unutar svojih nadležnosti.

(2) Predlagatelj zakona ili ovlašteni predstavnik predlagatelja obvezan je biti nazočan svim raspravama o prijedlogu zakona dok teče zakonodavna procedura.

(3) Građani mogu podnijeti inicijativu za izmjene ili dopune zakona ovlaštenim predlagateljima.

Članak 95. (Sadržaj prijedloga zakona)

(1) Prijedlog zakona podnosi se u obliku teksta, u skladu s Jedinstvenim pravilima za izradbu pravnih propisa u institucijama BiH. Predlagatelj zakona dužan je istodobno dostaviti prijedlog zakona u pisanom i elektroničkom obliku na jezicima u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini. Iznimno, kada je izaslanik predlagatelj zakona, može dostaviti prijedlog zakona u pisanom i elektroničkom obliku na jednom od jezika i pisama u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini.

(2) Prijedlog zakona koji se usklađuje sa zakonodavstvom EU podnosi se i razmatra u skladu s čl. 125. i 126. ovoga Poslovnika.

(3) Uz prijedlog zakona dostavlja se obrazloženje koje sadrži: a) ustavnu osnovu za usvajanje zakona; b) razloge za donošenje zakona; c) načela na kojima je utemeljen prijedlog zakona; d) procjenu financijskih sredstava potrebnih za provedbu

zakona; e) mišljenje Direkcije za europske integracije o

usklađenosti prijedloga zakona s pravno obvezujućim normama EU, kao i mišljenja institucija i organizacija koje su konzultirane tijekom izrade prijedloga zakona, i


f) bilo koje druge okolnosti koje bi mogle pojasniti Domu razloge za donošenje zakona.

(4) Kada je izaslanik predlagatelj zakona, mišljenje Direkcije za europske integracije o usklađenosti prijedloga zakona sa zakonodavstvom EU pribavlja Kolegij Doma.

(5) Uz prijedlog izmjena ili dopuna zakona odnosno drugog akta prilažu se i odredbe članaka koje se mijenjaju odnosno dopunjuju, te verzija pročišćenog teksta zakona ili drugog akta.

(6) Ako prijedlog zakona ne sadrži sve elemente propisane st. (1), (3) i (5) ovoga članka, Kolegij Doma tražit će od predlagatelja da u roku od sedam dana ispravi nedostatke, a o tome će obavijestiti i Ustavnopravno povjerenstvo uz dostavljanje prijedloga zakona. Ako predlagatelj ne ispravi nedostatke u propisanom roku, Ustavnopravno povjerenstvo postupit će u skladu s člankom 108. stavak (2) ovoga Poslovnika

(7) Prilikom izrade prijedloga zakona, izaslanici će tražiti stručnu pomoć Zakonodavno-pravnog sektora Tajništva Parlamentarne skupštine BiH u smislu usklađivanja prijedloga zakona s Jedinstvenim pravilima za izradbu pravnih propisa u institucijama BiH.

Članak 96. (Razmatranje)

(1) Zakone i druge akte dostavljene Parlamentarnoj skupštini BiH, u pravilu, prvo razmatra Zastupnički dom.

(2) Na prijedlog Kolegija Doma, Dom može razmatrati akte iz ovoga članka prije Zastupničkog doma.

Članak 97. (Podnošenje prijedloga zakona)

(1) Prijedlog zakona podnosi se predsjedatelju Doma, koji ga odmah dostavlja Kolegiju Doma i Zakonodavno-pravnom sektoru radi davanja mišljenja o usklađenosti prijedloga zakona s člankom 95. ovoga Poslovnika i Jedinstvenim pravilima za izradbu pravnih propisa u institucijama BiH.

(2) Zakonodavno-pravni sektor dostavlja mišljenje Kolegiju Doma i Ustavnopravnom povjerenstvu u roku od tri dana od dana zaprimanja prijedloga zakona.

(3) Kolegij Doma u roku od sedam dana dostavlja prijedlog zakona Ustavnopravnom povjerenstvu radi davanja mišljenja o usklađenosti s Ustavom BiH i pravnim sustavom BiH i nadležnom povjerenstvu radi davanja mišljenja o načelima na kojima je zakon utemeljen. Istodobno Kolegij Doma dostavlja prijedlog zakona izaslanicima, Vijeću ministara BiH i Predsjedništvu BiH, kada oni nisu predlagatelji.

(4) Tajnici domova u dogovoru daju prijedlog kolegijima obaju domova radi određivanja nadležnoga zajedničkog povjerenstva, o čemu kolegiji domova odlučuju u roku od sedam dana od dana dostave prijedloga zakona i dostavljaju ga subjektima navedenim u stavku (3) ovoga članka.

(5) Ako se ne ispoštuju rokovi iz st. (1) i (3) ovoga članka, Kolegij Doma dužan je obavijestiti Dom i predlagatelja zakona o razlozima kašnjenja i predložiti nove rokove. Dom odlučuje o opravdanosti navedenih razloga i prihvaćanju novih rokova.

(6) Ako je Dom dobio više prijedloga zakona kojima se uređuju ista pitanja, Kolegij Doma upućuje ih u proceduru u skladu sa stavkom (3) ovoga članka. Ako Vijeće ministara BiH nije predlagatelj zakona, Kolegij Doma upućuje zakon Vijeću ministara BiH, koje je dužno dati mišljenje u roku od 20 dana od dana zaprimanja. Kada Dom dobije mišljenje Vijeća ministara BiH o zakonu, zakon koji je dobio pozitivno mišljenje ima prioritet u daljnjoj proceduri u Domu.

(7) Kolegij Doma poziva predlagatelje zakona iz stavka (6) ovoga članka da u roku od sedam dana usuglase prijedloge zakona i jedan prijedlog zakona upute u daljnju proceduru. Ako predlagatelji ne postignu suglasnost, u daljnju parlamentarnu proceduru upućuje se prijedlog zakona koji je prvi dostavljen Domu.

(8) Ako Vijeće ministara BiH ne dostavi mišljenje u roku utvrđenom stavkom (6) ovoga članka, nastavlja se parlamentarna procedura povodom predloženih zakona do okončanja postupka u Ustavnopravnom povjerenstvu i nadležnom povjerenstvu, u skladu sa stavkom (7) ovoga članka. Kada primi mišljenja Ustavnopravnog povjerenstva i nadležnog povjerenstva, Kolegij Doma uvrštava u dnevni red sjednice Doma zakon koji je prvi dostavljen Domu. Do okončanja postupka u Domu za prvi zakon, miruje postupak za ostale predložene zakone.

Članak 98. (Predlagatelj zakona - izaslanik ili povjerenstvo Doma)

(1) Ako je predlagatelj zakona izaslanik ili povjerenstvo Doma, a Kolegij Doma utvrdi da je zajedničko povjerenstvo nadležno povjerenstvo, prijedlog zakona dostavlja Kolegiju Zastupničkog doma.

(2) Nakon što Kolegij Zastupničkog doma potvrdi da je nadležno zajedničko povjerenstvo, prijedlog zakona dostavlja ustavnopravnim povjerenstvima domova.

(3) Nakon što ustavnopravna povjerenstva daju svoja mišljenja, nastavlja se postupak u zajedničkom povjerenstvu u skladu s poslovnicima domova.

Odjeljak C. Temeljni zakonodavni postupak: postupak u Ustavnopravnom povjerenstvu i nadležnom povjerenstvu - faza I.

Članak 99. (Usuglašenost prijedloga zakona s Ustavom BiH)

Nakon što razmotri usuglašenost prijedloga zakona s Ustavom BiH i pravnim sustavom BiH, Ustavnopravno povjerenstvo dostavlja svoje mišljenje predsjedatelju Doma u roku od 10 dana nakon zaprimanja prijedloga zakona.

Članak 100. (Prva faza u nadležnom povjerenstvu)

Nadležno povjerenstvo, razmatrajući prijedlog zakona u prvoj fazi, dostavlja mišljenje o načelima predloženog zakona predsjedatelju Doma u roku od 10 dana nakon zaprimanja prijedloga zakona, koji predsjedatelj Doma upućuje Domu.

Članak 101. (Produljenje roka za dostavu mišljenja)

(1) Povjerenstva iz čl. 99. i 100. ovoga Poslovnika mogu podnijeti zahtjev Kolegiju Doma za produljenje roka za dostavu mišljenja uz navođenje razloga zbog kojih nisu u mogućnosti dostaviti mišljenje.

(2) Kolegij Doma donosi odluku povodom zahtjeva povjerenstva iz stavka (1) ovoga članka i utvrđuje krajnji rok za dostavu mišljenja, u skladu s prijedlogom povjerenstva.

(3) U slučaju da povjerenstvo ne dostavi mišljenje do krajnjeg roka, Dom se izjašnjava o određivanju novoga roka ili o obustavi zakonodavnog postupka.

Članak 102. (Uvrštavanje u dnevni red sjednice Doma)

(1) Kad zaprimi mišljenja Ustavnopravnog povjerenstva i nadležnog povjerenstva, koja dostavlja predsjedatelj Doma, Kolegij Doma uvrštava prijedlog zakona u dnevni red sljedeće sjednice Doma.

(2) Ako je predlagatelj zakona izaslanik ili povjerenstvo Doma, Kolegij Doma dostavlja mišljenje zajedničkog povjerenstva


zajedno s prijedlogom zakona Zastupničkom domu, koji će ga razmatrati nakon završetka postupka povodom prijedloga zakona u Domu.

Odjeljak D. Temeljni zakonodavni postupak: rasprava na sjednici Doma - prvo čitanje

Članak 103. (Opća rasprava, načela, potreba donošenja i usuglašenost s

Ustavom BiH) (1) Opća rasprava u Domu počinje prvim čitanjem koje se tiče

načela na kojima je prijedlog zakona utemeljen, sadržaja zakona i potrebe donošenja zakona, prema mišljenju Ustavnopravnog povjerenstva i nadležnog povjerenstva iz prve faze.

(2) Rasprava u prvom čitanju završava se usvajanjem ili odbijanjem prijedloga zakona.

(3) Usvajanjem prijedloga zakona u prvom čitanju počinju teći rokovi za podnošenje amandmana.

(4) Ako ocijeni da se radi o zakonu manjeg opsega ili stupnja složenosti, Dom može odlučiti da razmatra prijedlog zakona i u drugom čitanju, bez razmatranja u nadležnom povjerenstvu - druga faza.

(5) Dom može zaključkom odlučiti da nadležno povjerenstvo u roku od 30 dana provede javnu raspravu o prijedlogu zakona.

Članak 104. (Rasprava u Domu kada je mišljenje nadležnog ili

Ustavnopravnog povjerenstva negativno) (1) Kada Kolegij Doma zaprimi obrazloženo mišljenje

Ustavnopravnog povjerenstva ili nadležnog povjerenstva o prijedlogu zakona iz kojeg proizlazi da povjerenstvo nije utvrdilo usklađenost s Ustavom BiH i pravnim sustavom BiH, odnosno da nije prihvatilo načela predloženog zakona, Kolegij Doma uvrštava prijedlog zakona s mišljenjima povjerenstava u dnevni red sljedeće sjednice Doma.

(2) Ako Dom prihvati mišljenje Ustavnopravnog ili nadležnog povjerenstva iz stavka (1) ovoga članka, predloženi zakon smatra se odbijenim.

(3) Ako Dom ne prihvati mišljenje povjerenstava iz stavka (1) ovoga članka, Dom traži da povjerenstva izrade novo mišljenje imajući u vidu raspravu koja je vođena na sjednici Doma i u roku koji Dom odredi.

(4) Postupak iz stavka (3) ovoga članka može se ponavljati najviše dva puta, nakon čega se zakonodavni postupak obustavlja u slučaju neprihvaćanja mišljenja.

Članak 105. (Javna rasprava)

(1) Prije stupanja u postupak iz članka 110. ovoga Poslovnika, povjerenstvo može odlučiti da otvori javnu raspravu o predloženom zakonu koja bi uključivala zainteresirane organizacije, institucije i pojedince.

(2) Javna rasprava održava se u roku od 30 dana. U slučaju provođenja javne rasprave iz članka 103. stavka (5) i stavka (1) ovoga članka, rokovi utvrđeni člankom 109. stavkom (1) i člankom 111. st. (1) i (2) ovoga Poslovnika teku od dana održavanja javne rasprave.

(3) Povjerenstvo oglašava javnu raspravu na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

Članak 106. (Mišljenje sudionika javne rasprave)

Pozvane organizacije, institucije i pojedinci iznose svoja mišljenja o pitanjima u vezi s predloženim zakonom. Nakon završetka javne rasprave, a u skladu sa zaključkom povjerenstva, sudionici mogu priložiti stručne radove i druge materijale podnesene tijekom javne rasprave.

Članak 107. (Rezultati javne rasprave)

Povjerenstvo, uz izvješće koje podnosi, prilaže i transkript javne rasprave ako postoji, kao i radove i materijale podnesene tijekom javne rasprave.

Odjeljak E. Temeljni zakonodavni postupak: postupak u nadležnom povjerenstvu - faza II.

Članak 108. (Nazočnost predlagatelja sjednicama nadležnog povjerenstva)

(1) Predlagatelj zakona ili ovlašteni predstavnik predlagatelja obvezno je nazočan sjednici povjerenstva. Predstavnik Vijeća ministara BiH može sudjelovati u radu povjerenstva i onda kada Vijeće ministara BiH nije predlagatelj.

(2) Ako predlagatelj ili ovlašteni predstavnik predlagatelja nije nazočan sjednici povjerenstva, a ono utvrdi da je nazočnost predlagatelja ili ovlaštenog predstavnika predlagatelja potrebna ili ako utvrdi da predlagatelj nije ispravio nedostatke u predloženom aktu, povjerenstvo može odgoditi raspravu o tom pitanju i obavijestiti o tome predlagatelja, te tražiti od njega da bude nazočan sljedećoj sjednici, odnosno da ispravi nedostatke u predloženom aktu do sljedeće sjednice. Ako predlagatelj ili njegov ovlašteni predstavnik po ponovljenom pozivu ne bude nazočan ni sljedećoj sjednici, odnosno ne ispravi nedostatke u predloženom aktu, smatrat će se da je odustao od prijedloga akta, o čemu povjerenstvo obavještava Kolegij Doma.

Članak 109. (Podnošenje amandmana)

(1) Izaslanik, klub naroda, nenadležno povjerenstvo, predlagatelj zakona i Vijeće ministara BiH mogu dostaviti amandmane u pisanom obliku u roku od 10 dana od dana usvajanja prijedloga zakona u prvom čitanju, a članovi nadležnog povjerenstva mogu ulagati amandmane do kraja razmatranja prijedloga zakona u povjerenstvu. Predlagatelji amandmana mogu modificirati svoje amandmane tijekom rasprave u povjerenstvu.

(2) Izaslanik i klub naroda mogu pri izradi amandmana na prijedloge zakona tražiti stručnu pomoć Zakonodavno-pravnog sektora Tajništva Parlamentarne skupštine BiH i drugih institucija BiH.

(3) Nakon što počne rasprava, predsjedatelj povjerenstva, u dogovoru sa zamjenicima predsjedatelja povjerenstva, odobrava raspravu o novim amandmanima, osim o amandmanima iz stavka (1) ovoga članka, samo u slučajevima kada se: a) odnose na nove aspekte ili b) njima nastoji usuglasiti dva ili više prijedloga o

kojima se vodi rasprava. (4) Kada je za razmatranje prijedloga zakona nadležno

zajedničko povjerenstvo, i svaki zastupnik može dostaviti amandmane, u skladu sa stavkom (1) ovoga članka.

Članak 110. (Postupak u povjerenstvu)

(1) Postupak u povjerenstvu počinje raspravom o prijedlogu zakona i podnesenim amandmanima.

(2) Nakon rasprave povjerenstvo glasauje o predloženim amandmanima slijedeći redoslijed članaka na koji se odnose. U slučaju iznimno velikog broja amandmana, predsjedatelj povjerenstva može odrediti drugi način rasprave, osiguravajući da se svi stavovi mogu korektno izraziti.

(3) O amandmanima koji se odnose na isti članak raspravlja se i glasuje, počevši od onih koji podrazumijevaju veću izmjenu, o čemu odlučuje predsjedatelj povjerenstva.


Predlagatelji amandmana mogu usuglasiti zajednički tekst amandmana.

(4) Nakon što se završi glasovanje o svim predloženim amandmanima, glasuje se o prijedlogu zakona s prihvaćenim amandmanima.

Članak 111. (Izvješće povjerenstva)

(1) Nadležno povjerenstvo dužno je Domu dostaviti izvješće u roku od 20 dana od dana usvajanja prijedloga zakona u prvom čitanju.

(2) Kada je nadležno zajedničko povjerenstvo, ono je dužno dostaviti izvješće u roku od 30 dana od dana kada je prijedlog zakona usvojen u prvom čitanju na sjednici doma koji je posljednji razmatrao zakon.

(3) Izvješće nadležnog povjerenstva sadrži izvješće o prijedlogu zakona i usvojene amandmane koji su postali sastavnim dijelom prijedloga zakona.

(4) Nadležno povjerenstvo može podnijeti Kolegiju Doma zahtjev za produljenje roka za dostavu izvješća uz navođenje razloga zbog kojih ga nije u mogućnosti dostaviti.

(5) Kolegij Doma donosi odluku povodom zahtjeva povjerenstva i utvrđuje krajnji rok za dostavu izvješća u skladu s prijedlogom povjerenstva. U tom slučaju, krajnji rok za podnošenje amandmana iz članka 109. stavka (1) ovoga Poslovnika jest 24 sata prije održavanja sjednice povjerenstva.

(6) U slučaju da povjerenstvo ne dostavi izvješće do krajnjega roka, Dom se izjašnjava o utvrđivanju novoga roka ili o obustavi zakonodavnog postupka.

Članak 112. (Negativno izvješće nadležnog povjerenstva o zakonu u cjelini)

(1) Kada Kolegij Doma primi izvješće nadležnog povjerenstva o prijedlogu zakona iz kojega proizlazi da povjerenstvo nije prihvatilo prijedlog zakona u cjelini, u kojemu je povjerenstvo obvezno obrazložiti razloge odbijanja, Kolegij Doma uvrštava prijedlog zakona s izvješćem povjerenstva u dnevni red sljedeće sjednice Doma.

(2) Ako Dom prihvati izvješće nadležnoga povjerenstva iz stavka (1) ovoga članka, predloženi zakon smatra se odbijenim.

(3) Ako ne prihvati izvješće, Dom traži od nadležnog povjerenstva da izradi novo izvješće imajući u vidu raspravu vođenu na sjednici Doma i u roku koji Dom odredi.

(4) Postupak iz stavka (3) ovoga člana može se ponavljati najviše dva puta, nakon čega se zakonodavni postupak obustavlja u slučaju neprihvaćanja izvješća.

Članak 113. (Izvjestitelj nadležnog povjerenstva)

Predsjedatelj povjerenstva ili drugi imenovani izvjestitelj podnosi izvješće na sjednici Doma.

Odjeljak F. Temeljni zakonodavni postupak: rasprava na sjednici Doma - drugo čitanje

Članak 114. (Postupak s izvješćem nadležnog povjerenstva)

Kada zaprimi izvješće nadležnog povjerenstva, predsjedatelj Doma dostavlja izvješće izaslanicima radi rasprave na sjednici Doma o prijedlogu zakona u drugom čitanju.

Članak 115. (Amandmani)

(1) Izaslanici i klubovi naroda mogu predlagati amandmane kojima se osporavaju amandmani što ih je povjerenstvo

usvojilo. Ti se amandmani dostavljaju najkasnije 24 sata prije početka sjednice Doma.

(2) U istome roku ovlašteni predlagatelji amandmana iz članka 109. stavka (1) ovoga Poslovnika mogu predložiti amandmane u pisanom obliku koje žele ponovno braniti na sjednici Doma, nakon što nisu usvojeni u povjerenstvu.

(3) Nakon što počne rasprava, predsjedatelj Doma, u konzultaciji sa zamjenicima predsjedatelja Doma, odobrava raspravu o novim amandmanima, osim o amandmana iz st. (1) i (2) ovoga članka, samo u slučajevima kada se: a) odnose na nove aspekte koje povjerenstvo nije moglo

uzeti u obzir ili b) njima nastoje usuglasiti dva ili više prijedloga o

kojima se vodi rasprava. (4) Predlagatelj amandmana iz ovoga članka ima pravo povući,

izmijeniti ili dopuniti amandman sve do okončanja rasprave.

(5) Predlagatelj ima pravo povući prijedlog zakona najkasnije 24 sata prije početka sjednice.

Članak 116. (Rasprava i glasovanje)

(1) Drugo čitanje sastoji se od rasprave i glasovanja o predloženim amandmanima, slijedeći redoslijed članaka na koje se odnose. U slučaju iznimno velikoga broja amandmana, predsjedatelj može odrediti drugi način rasprave, osiguravajući korektno izražavanje svih stavova.

(2) O predloženim amandmanima koji se odnose na isti članak raspravlja se i glasuje, počevši od onih koji podrazumijevaju veću izmjenu članka, o čemu odlučuje predsjedatelj Doma.

(3) Predlagatelj zakona, izvjestitelj i predstavnik Vijeća ministara BiH dobivaju riječ kad god zatraže, u skladu s uputama predsjedatelja Doma.

(4) Nakon što se glasovalo o svim predloženim amandmanima, glasuje se o prijedlogu zakona u njegovom konačnom tekstu.

Članak 117. (Neusklađenost i pravno-tehničke pogreške)

(1) Za vrijeme rasprave iz članka 116. stavka (2) ovoga Poslovnika Dom može ocijeniti da amandmani usvojeni u povjerenstvu uzrokuju unutarnji nesklad ili sadrže pravno-tehničke pogreške.

(2) U tom slučaju Dom prekida raspravu o prijedlogu zakona i takvi se amandmani ili neki članci upućuju nadležnom povjerenstvu, koje ih razmatra, mijenja i do sljedeće sjednice Doma predlaže usklađeni tekst prijedloga zakona, kada se nastavlja rasprava i izjašnjavanje o zakonu.

Odjeljak G. Temeljni zakonodavni postupak: odnosi između domova

Članak 118. (Donošenje zakona)

Prijedlog zakona smatra se donesenim kada ga oba doma Parlamentarne skupštine BiH usvoje u istovjetnom tekstu.

Članak 119. (Zajedničko povjerenstvo za usuglašavanje)

(1) Kada se prijedlog zakona ili drugog akta, koji trebaju usvojiti oba doma, usvoji prvo u Domu, predsjedatelj Doma dostavlja ga Zastupničkom domu u roku od tri dana.

(2) Ako tekst koji je usvojio Dom nije istovjetan tekstu usvojenom u Zastupničkom domu, predsjedatelj Doma odmah obavještava Zastupnički dom kako bi se na sljedećoj sjednici Doma osnovalo zajedničko povjerenstvo za usuglašavanje teksta.


(3) Prvu sjednicu zajedničkog povjerenstva za usuglašavanje sazivaju tajnici obaju domova Parlamentarne skupštine BiH u roku od sedam dana od dana imenovanja članova zajedničkog povjerenstva za usuglašavanje.

Članak 120. (Usuglašavanje)

(1) Zajedničko povjerenstvo za usuglašavanje ima šest članova, po tri člana iz svakog doma.

(2) Zajedničko povjerenstvo za usuglašavanje nastoji postići dogovor o istovjetnom tekstu. Za postizanje dogovora potrebna je većina glasova svih članova zajedničkog povjerenstva za usuglašavanje i u toj većini zastupljenost sva tri konstitutivna naroda, kao i većina iz svakog doma.

(3) Zajedničko povjerenstvo za usuglašavanje dostavlja izvješće o usuglašavanju u roku od 10 dana od dana održavanja prve sjednice.

(4) Ako jedan od domova ne usvoji izvješće zajedničkog povjerenstva za usuglašavanje, prijedlog zakona smatra se odbijenim.

(5) Ako oba doma ne usvoje negativno izvješće zajedničkog povjerenstva za usuglašavanje, prijedlog zakona dostavlja se zajedničkom povjerenstvu za usuglašavanje radi izrade novog izvješća u skladu sa smjernicama domova.

Članak 121. (Usvajanje u istovjetnom tekstu)

Ako Dom usvoji prijedlog zakona ili drugog akta u istovjetnom tekstu kao i Zastupnički dom, prijedlog zakona ili drugog akta smatra se donesenim. Predsjedatelj Doma poduzima radnje potrebne za njegovo objavljivanje.

Članak 122. (Izvorni tekst zakona i drugih akata)

(1) Tajnik Doma, u suradnji s tajnikom Zastupničkog doma, odgovoran je za izradu izvornoga teksta zakona i drugih akata koje donose oba doma, stavljanje pečata, te brine i za druge radnje u skladu sa zakonom.

(2) Tajnik Doma odgovoran je za izradu izvornoga teksta akata koje donosi Dom, stavljanje pečata, te brine za druge radnje u skladu sa zakonom.

Odjeljak H. Skraćeni i hitni postupak

Članak 123. (Skraćeni postupak)

(1) Kada podnosi prijedlog zakona, predlagatelj može zatražiti razmatranje prijedloga zakona po skraćenom postupku. U tom slučaju predlagatelj je obvezan u pisanom obliku obrazložiti razloge koji opravdavaju skraćivanje postupka.

(2) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka razmatra Kolegij Doma i o tome odlučuje na svojoj prvoj sljedećoj sjednici.

(3) Ako Kolegij Doma prihvati razmatrati prijedlog zakona po skraćenom postupku, svi rokovi iz redovitog zakonodavnog postupka skraćuju se na pola.

(4) Kada se prijedlog zakona razmatra po skraćenom postupku, Kolegij Doma može dodatno ograničiti trajanje rasprave, kao i to koliko puta izaslanik može dobiti riječ.

(5) Ako Kolegij Doma ne prihvati zahtjev, prijedlog zakona razmatra se u skladu s odredbama kojima se uređuje redoviti zakonodavni postupak.

Članak 124. (Hitni postupak)

(1) Predlagatelj može zatražiti, u pisanom obliku, od Doma razmatranje u jednom čitanju prijedloga zakona visokog stupnja hitnosti ili koji je formuliran na tako jednostavan način da ga se može usvojiti ili odbaciti u cijelosti.

(2) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka razmatra se na sljedećoj sjednici Doma. Dom odlučuje o zahtjevu nakon rasprave.

(3) Kada se o ovom zahtjevu obavi rasprava, glasuje se. Ako se usvoji, Dom nastavlja raspravu i glasuje o prijedlogu zakona. Amandmani na prijedlog zakona mogu se podnijeti u pisanom obliku do okončanja rasprave o prijedlogu zakona samo ako se odnose na ispravljanje očitih normativno-tehničkih i tiskarskih pogrešaka u tekstu prijedloga zakona.

(4) Ako Dom ne prihvati zahtjev predlagatelja za razmatranje prijedloga zakona po hitnom postupku, Dom odlučuje hoće li će zakon razmatrati u skladu s odredbama kojima se uređuju skraćeni ili redoviti zakonodavni postupak.

Odjeljak I. Zakoni s oznakom "EI"

Članak 125. (Razmatranje prijedloga zakona s oznakom "EI")

(1) Kada Dom zaprimi prijedlog zakona što ga je Vijeće ministara BiH označilo da je povezan s integracijama u Europsku uniju, Kolegij Doma upućuje ga u proceduru po skraćenom zakonodavnom postupku.

(2) Prijedlog zakona iz stavka (1) ovoga članka u gornjem desnom kutu naslovne stranice ima oznaku "P.Z.E.I." i broj takvog prijedloga zakona.


Ako na prijedlog zakona iz članka 125. ovoga Poslovnika budu uloženi amandmani, predsjedatelj nadležnog povjerenstva ih po isteku roka za njihovo ulaganje dostavlja Direkciji za europske integracije uz zahtjev za izjašnjenje o njima u pogledu njihove usuglašenosti sa zakonodavstvom EU.

Odjeljak J. Proračun i izvješće o izvršenju proračuna institucija BiH

Članak 127. (Proračun)

(1) Nakon što Parlamentarna skupština BiH dobije prijedlog zakona koji sadrži proračun institucija BiH za sljedeću godinu (u daljnjem tekstu: proračun) koji je uputilo Predsjedništvo BiH u skladu sa zakonom i u rokovima propisanim zakonom, prvo ga razmatra Zastupnički dom.

(2) Nakon usvajanja Zastupnički dom dostavlja prijedlog zakona s proračunom Domu najkasnije do 15. studenoga tekuće godine.

(3) Prilikom donošenja proračuna primjenjuju se odredbe kojima se uređuje temeljni zakonodavni postupak. Međutim, Kolegij Doma skraćuje rokove i poduzima sve druge potrebne mjere za donošenje proračuna ili, prema potrebi, izmjene i dopune proračuna najkasnije do 15. prosinca tekuće godine.

Članak 128. (Izmjene i dopune proračuna)

Proračun se može mijenjati na način i prema postupku za njegovo donošenje.

Članak 129. (Izvješće o izvršenju proračuna)

(1) Predsjedništvo BiH, prema prijedlogu Vijeća ministara BiH, podnosi Domu izvješće o izvršenju proračuna institucija BiH za prethodnu godinu, dostavljajući podatke o ostvarenim prihodima i rashodima u proračunskoj godini.

(2) Brojevi sadržani u izvješću nisu podložni amandmanima. Ako Dom posumnja u točnost podataka u izvješću iskazanih brojevima, može tražiti potrebna objašnjenja, dopune ili korekcije od Vijeća ministara BiH.


Odjeljak K. Odlučivanje o suglasnosti za ratificiranje i otkazivanje međunarodnih ugovora

Članak 130. (Zahtjev za ratificiranje ili otkazivanje ugovora)

(1) Predsjedništvo BiH, u skladu s Ustavom BiH i zakonom, podnosi Domu zahtjev za davanje suglasnosti za ratificiranje ili otkazivanje ratificiranih međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija.

(2) Nakon što dobije mišljenje nadležnog povjerenstva, predsjedatelj Doma uvrštava ga u dnevni red sjednice Doma.

(3) Tekst međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija nije podložan amandmanima.

Odjeljak L. Amandmani na Ustav BiH

Članak 131. (Ovlašteni predlagatelji)

Amandmane na Ustav BiH mogu predložiti Predsjedništvo BiH, Vijećе ministara BiH, Zastupnički dom i svaki izaslanik, u skladu s Ustavom BiH i ovim Poslovnikom.


(1) Amandmani na Ustav BiH podnose se pod istim uvjetima kao i zakoni te prate temeljni zakonodavni postupak.

(2) Kolegij Doma upućuje predložene amandmane na Ustav BiH Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH radi davanja mišljenja, ako oni nisu predlagatelji.

Članak 133. (Javna rasprava)

(1) Prijedlog amandmana na Ustav BiH upućuje se na javnu raspravu nakon što ga Dom usvoji u prvom čitanju.

(2) Ustavnopravno povjerenstvo provodi javnu raspravu u skladu sa zaključkom Doma ne prije isteka 30 dana nakon što je prijedlog amandmana na Ustav BiH predložen.

(3) Trajanje javne rasprave ne može biti kraće od 15 dana.

Odjeljak M. Ispravci u zakonu, drugom propisu i općem aktu

Članak 134. (Ispravci)

(1) Prijedlog za ispravak tiskarskih pogrešaka u objavljenom tekstu zakona ili drugog propisa odnosno općeg akta koji je Dom donio, Domu podnosi tijelo nadležno za provedbu toga zakona odnosno općeg akta.

(2) Ispravci tiskarskih pogrešaka, poslije sravnjenja s izvornikom, utvrđuju tajnici obaju domova Parlamentarne skupštine BiH.

Odjeljak N. Izrada pročišćenog teksta zakona i drugog akta

Članak 135. (Pročišćeni tekst zakona i drugog akta)

(1) Ustavnopravno povjerenstvo, u suradnji s Ustavnopravnim povjerenstvom Zastupničkog doma, priprema prijedlog službenog pročišćenog teksta zakona i drugog akta kada ih za to ovlaste oba doma Parlamentarne skupštine BiH u skladu s člankom 39. stavkom (1) točkom i) ovoga Poslovnika.

(2) Domovi Parlamentarne skupštine BiH utvrđuju službeni pročišćeni tekst zakona i drugog akta.

(3) Utvrđena službena verzija pročišćenog teksta zakona i drugog akta objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

(4) Nakon svake izmjene i dopune zakona i drugog akta stručne službe Tajništva Parlamentarne skupštine BiH izrađuju neslužbenu verziju pročišćenog teksta, koja se objavljuje na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

POGLAVLJE VI. Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH

Članak 136. (Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Parlamentarna skupština BiH ima svoja posebna i neovisna tijela koja se osnivaju u skladu sa zakonom.

(2) Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH su: a) Vijeće nacionalnih manjina BiH; b) Ured parlamentarnog vojnog povjerenika BiH; c) Neovisni odbor kao neovisno tijelo policijske

strukture BiH; d) Odbor za žalbe građana na rad policijskih službenika

u policijskim tijelima BiH, e) Neovisno povjerenstvo za praćenje uvjeta boravka u

zavodima, postupanje i poštivanje ljudskih prava osoba nad kojima se izvršavaju kaznene sankcije i druge mjere koje je izrekao u kaznenom postupku Sud Bosne i Hercegovine, strani sudovi za djela predviđena Kaznenim zakonom Bosne i Hercegovine ili međunarodnim ugovorom čija je potpisnica Bosna i Hercegovina ili drugi sud sukladno zakonu Bosne i Hercegovine i

f) druga tijela koja se osnivaju zakonima kao neovisna i posebna tijela Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Članovi posebnih i neovisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH imenuju se u skladu sa zakonom.

(4) Način odabira kandidata za obavljanje dužnosti članova i trajanje mandata članova posebnih i neovisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH određen je zakonima o osnivanju.

Članak 137. (Rad posebnih i neovisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH rade u skladu sa svojim poslovnicima, koji se donose na način i prema zakonima propisanoj proceduri, a koji ne smiju biti u suprotnosti sa zakonima o osnivanju i aktima Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH podnose Parlamentarnoj skupštini BiH izvješća o radu na način propisan zakonima o osnivanju.

(3) Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH surađuju s radnim tijelima Parlamentarne skupštine BiH, te svim drugim tijelima i institucijama u opsegu utvrđenom zakonima o osnivanju.

Članak 138. (Pružanje administrativno-tehničke i stručne pomoći)

Posebnim i neovisnim tijelima Parlamentarne skupštine BiH svu potrebnu administrativno-tehničku i stručnu pomoć, u granicama u kojima je to predviđeno zakonima o osnivanju, pruža Tajništvo Parlamentrane skupštine BiH.

Članak 139. (Memorandum i pečat)

Posebna i neovisna tijela Parlamentarne skupštine BiH u svome radu koriste memorandum i pečat Parlamentarne skupštine BiH.

POGLAVLJE VII. Glasovanje o nepovjerenju i potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH Odjeljak A. Opća odredba

Članak 140. (Dužnost i odgovornost Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH odgovara Domu za predlaganje i provedbu politike i primjenu zakona, drugih propisa i odredaba čija je provedba dio njegove ustavne i zakonske


nadležnosti, kao i za usmjeravanje i koordinaciju rada ministarstava.

(2) Vijeće ministara BiH dužno je, na zahtjev Doma, podnijeti informacije o svim bitnim aktivnostima iz svoje nadležnosti.

Odjeljak B. Glasovanje o nepovjerenju i potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH

Članak 141. (Iniciranje glasovanja o nepovjerenju Vijeću ministara BiH)

(1) Najmanje tri izaslanika u Domu mogu inicirati prijedlog za glasovanje o nepovjerenju ili o potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH.

(2) Predsjedništvo BiH može predložiti smjenu predsjedatelja Vijeća ministara BiH.

(3) Prijedlozi iz st. (1) i (2) ovoga članka dostavljaju se predsjedatelju Doma u pisanom obliku, potpisani i s obrazloženjem.

(4) Predsjedatelj Doma odmah dostavlja ovaj prijedlog Predsjedništvu BiH, Vijeću ministara BiH, izaslanicima i Zastupničkom domu.

Članak 142. (Uvrštavanje u dnevni red)

Prijedlog za glasovanje o nepovjerenju ili rekonstrukciji Vijeća ministara BiH obvezno se uvrštava u dnevni red sjednice Doma nakon 20 dana, a najkasnije 30 dana od dana dostave Vijeću ministara BiH.

Članak 143. (Izvješće Vijeća ministara BiH o izglasavanju nepovjerenja)

(1) Prije početka sjednice o izglasavanju nepovjerenja Vijeće ministara BiH može podnijeti Domu izvješće u pisanom obliku sa svojim mišljenjem i stavovima.

(2) Izvješće se dostavlja izaslanicima najkasnije 48 sati prije održavanja sjednice.

Članak 144. (Izvješće Vijeća ministara BiH o rekonstrukciji)

(1) Prije početka sjednice o izglasavanju rekonstrukcije Vijeće ministara BiH može podnijeti Domu izvješće u pisanom obliku sa svojim mišljenjem i stavovima.

(2) Ministri čija je smjena predložena mogu podnijeti Domu svoje izvješće.

(3) Izvješće se dostavlja izaslanicima najkasnije 48 sati prije održavanja sjednice.

Članak 145. (Obrazlaganje prijedloga i odgovor Vijeća ministara BiH)

(1) Predlagatelj ima pravo i dužnost na sjednici Doma obrazložiti prijedlog za izglasavanje nepovjerenja ili rekonstrukciju Vijeća ministara BiH.

(2) Vijeće ministara BiH ima pravo odgovoriti i iznijeti svoje stavove, nakon čega se otvara rasprava.

Članak 146. (Glasovanje)

(1) Nakon što se okonča rasprava, na glasovanje se stavlja prijedlog o nepovjerenju ili rekonstrukciji Vijeća ministara BiH.

(2) Ako prijedlog ne bude usvojen, može se glasovati i o drugim inicijativama u vezi s prijedlogom.

(3) Predsjedatelj obavještava Zastupnički dom, Vijeće ministara BiH i Predsjedništvo BiH o rezultatima glasovanja o nepovjerenuju ili rekonstrukciji i drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

Odjeljak C. Smjena ministra ili zamjenika ministra

Članak 147. (Pokretanje postupka smjene ministra ili zamjenika ministra)

(1) Predsjedatelj Vijeća ministara BiH može pokrenuti postupak smjene ministra ili zamjenika ministra.

(2) Prijedlog iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se predsjedatelju Doma u pisanom obliku s obrazloženjem.

(3) Predsjedatelj Doma odmah dostavlja prijedlog zastupnicima i Zastupničkom domu.

Članak 148. (Uvrštavanje u dnevni red)

Prijedlog za smjenu ministra ili zamjenika ministra obvezno se uvrštava u dnevni red sjednice Doma najkasnije l5 dana od dana kada predsjedatelj Doma zaprimi taj prijedlog od predsjedatelja Vijeća ministara BiH.

Članak 149. (Obrazlaganje prijedloga i rasprava)

(1) Predsjedatelj Vijeća ministara BiH ima pravo na sjednici Doma obrazložiti svoju inicijativu, nakon čega se otvara rasprava.

(2) Ministar ili zamjenik ministra čija je smjena predložena ima pravo obratiti se Domu.

Članak 150. (Glasovanje o potvrdi smjene ministra ili zamjenika ministra)

(1) Nakon što se okonča rasprava, glasuje se o potvrdi smjene ministra ili zamjenika ministra.

(2) Ako prijedlog ne bude potvrđen, može se glasovati i o drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

(3) Predsjedatelj Doma obavještava Zastupnički dom, Vijeće ministara BiH i Predsjedništvo BiH o rezultatima glasovanja i o drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

POGLAVLJE VIII. Rezolucija i ostali akti

Članak 151. (Podnošenje prijedloga rezolucije)

(1) Dom može rezolucijom izraziti svoj stav o bitnim političkim pitanjima i utvrditi političke smjernice koje će provoditi Predsjedništvo BiH, Vijeće ministara BiH ili druge institucije BiH.

(2) Izaslanik može podnijeti prijedlog rezolucije, koji se razmatra na sjednici Doma.

Članak 152. (Rasprava i glasovanje o prijedlogu rezolucije)

(1) Predlagatelj rezolucije dobiva riječ u trajanju do 20 minuta, dok ostali sudionici u raspravi mogu dobiti riječ u trajanju do 10 minuta.

(2) Amandmani na predložene rezolucije podnose se u pisanom obliku u bilo koje vrijeme sjednice.

(3) Kada se zaključi rasprava, glasuje se o predloženim amandmanima i rezoluciji.

Članak 153. (Ostali akti)

(1) Dom može donositi deklaracije, odluke, preporuke, zaključke i druge akte.

(2) Akti iz stavka (1) ovoga članka definiraju se na sljedeći način: a) deklaracija je akt koji sadrži načelno mišljenje o

važnim pitanjima koja je Dom razmatrao; b) odluka je akt kojim se rješavaju pitanja iz nadležnosti

Parlamentarne skupštine BiH; c) preporuka je akt kojim se ukazuje na značaj određenih

pitanja koja se odnose na provedbu zakona; d) zaključak je akt koji se donosi o pitanjima u

pojedinačnoj stvari koja se tiču postupka.


(3) Glasovanje o aktima iz stavka (1) ovoga članka obavlja se u skladu s utvrđenim načinom odlučivanja u Domu, osim ako Ustavom BiH, ovim Poslovnikom ili zakonom nije drukčije propisano.

POGLAVLJE IX. Aktivnosti informiranja Odjeljak A. Izaslanička pitanja i inicijative

Članak 154. (Izaslanička pitanja i inicijative)

(1) Izaslanici mogu postavljati pitanja i podnositi inicijative predsjedatelju i članovima Vijeća ministara BiH ili drugim subjektima iz njihove nadležnosti, osobito o stanju u pojedinim područjima društvenog života i provedbi zakona i drugih akata Parlamentarne skupštine BiH, odnosno o radu ministarstava i drugih tijela državne uprave.

(2) Izaslanička pitanja mogu se postavljati usmeno i u pisanom obliku, a izaslaničke inicijative samo u pisanom obliku.

(3) Izaslanička pitanja u pisanom obliku mogu se postavljati i Uredu visokog predstavnika u BiH.

Odjeljak B. Pitanja i odgovori u usmenom obliku

Članak 155. (Usmena pitanja)

(1) Izaslanici mogu usmeno postavljati pitanja Vijeću ministara BiH odnosno pojedinom članu Vijeća ministara BiH na početku svake prve sjednice Doma u mjesecu, prije rasprave o dnevnom redu, uz izravan televizijski prijenos.

(2) Redoslijed postavljanja pitanja određuje se prema redoslijedu prijavljivanja izaslanika.

(3) Izaslanik može postaviti jedno izaslaničko pitanje u trajanju do dvije minute. Pitanje mora biti kratko i jasno formulirano i, u pravilu, takvo da se na njega može odgovoriti odmah i bez pripreme.

(4) Izaslanik može reći je li zadovoljan ili nezadovoljan odgovorom na izaslaničko pitanje iznoseći razloge u trajanju do jedne minute.

(5) Ako je nezadovoljan odgovorom, izaslanik može zatražiti dostavu odgovora u pisanom obliku u roku od 15 dana.

Članak 156. (Postavljanje pitanja)

(1) Izaslanici u pisanom obliku najavljuju da će usmeno postaviti izaslaničko pitanje najkasnije 24 sata prije početka sjednice Doma.

(2) Najava iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se predsjedatelju Vijeća ministara BiH i onome članu Vijeća ministara BiH kojemu je upućena, a obvezno sadrži ime i prezime izaslanika koji želi usmeno postaviti izaslaničko pitanje, naznaku kome se pitanje postavlja te naznaku područja na koje se pitanje odnosi.

(3) Predsjedatelj Vijeća ministara BiH dužan je osigurati nazočnost najmanje polovine članova Vijeća ministara BiH na sjednici Doma u vrijeme određeno za usmeno postavljanje izaslaničkih pitanja.

Članak 157. (Odgovori na pitanja)

(1) Član Vijeća ministara BiH kojemu je pitanje upućeno dužan je odgovoriti na postavljeno pitanje na istoj sjednici na kojoj je ono i postavljeno ili navesti razloge zbog kojih na njega ne može odgovoriti. U tom slučaju dužan je dati usmeni odgovor na postavljeno pitanje na prvoj sljedećoj sjednici Doma u vrijeme određeno za usmeno postavljanje izaslaničkih pitanja.

(2) Odgovor na postavljeno pitanje traje do dvije minute.

Odjeljak C. Pitanja u pisanom obliku i inicijative

Članak 158. (Postavljanje pitanja i podnošenje inicijativa)

(1) Izaslanik može postaviti pitanje i podnijeti inicijativu u pisanom obliku posredstvom predsjedatelja Doma.

(2) Kada je pitanje formulirano u skladu sa stavkom (1) ovoga članka, predsjedatelj Doma prosljeđuje pitanje i inicijativu onome komu je upućeno.

(3) Na početku svake sjednice Doma predsjedatelj obavještava Dom o tome koji su izaslanici postavili pitanje i na koja su pitanja izaslanici dobili odgovore.

Članak 159. (Odgovor u pisanom obliku)

(1) Pitanja u pisanom obliku uglavnom se, premda ne isključivo, odnose na tehnička pitanja ili ona za koja nije dovoljno jednostavno usmeno objašnjenje. Ni pitanje ni odgovor ne smiju premašiti jedan standardni list A-4 formata.

(2) Odgovor u pisanom obliku mora se dati u roku od 30 dana od dana dostave pitanja onome komu je upućeno.

(3) Ako Vijeće ministara BiH odnosno njegov član ne mogu odgovoriti u roku iz stavka (2) ovoga članka, dužni su, posredstvom predsjedatelja Doma, izvijestiti izaslanika o razlozima zbog kojih to ne mogu učiniti i vremenu kada će dostaviti odgovor.

(4) Kada predsjedatelj Doma zaprimi odgovor, dostavlja presliku svim izaslanicima. Predsjedatelj Doma daje priliku izaslaniku, koji je na postavljeno pitanje tražio odgovor u pisanom obliku, da se izjasni je li zadovoljan odgovorom. Ako izaslanik nije zadovoljan odgovorom, može postaviti dopunsko izaslaničko pitanje u pisanom obliku.

Odjeljak D. Zajedničke sjednice obaju domova - pitanja i odgovori

Članak 160. (Zajednička sjednica obaju domova - pitanja i odgovori)

(1) Najmanje jednom godišnje Zajednički kolegij organizira posebnu zajedničku sjednicu obaju domova: "Izaslanici i zastupnici pitaju - Vijeće ministara BiH odgovara".

(2) Za ove sjednice dijaloškog tipa osigurat će se uvjeti za izravan televizijski i radijski prijenos radi javnosti rada i informiranja građana o svim bitnim pitanjima iz nadležnosti izvršnih tijela vlasti na razini Bosne i Hercegovine.

(3) Izaslanik ima pravo postaviti jedno pitanje i replicirati na odgovore u trajanju do tri minute. Pitanje se dostavlja Vijeću ministara BiH najmanje sedam dana prije održavanja sjednice.

(4) Sjednica iz stavka (1) ovoga članka zakazuje se 30 dana ranije, a može trajati najdulje četiri sata.

Članak 161. (Procedura na zajedničkoj sjednici)

(1) Pitanje se obrazlaže na sljedeći način: izaslanik postavlja pitanje u trajanju do tri minute. Potom predsjedatelj Vijeća ministara BiH ili resorni ministar dobiva riječ u istom trajanju. Nakon toga izaslanik može komentirati odgovor ili postaviti novo pitanje u trajanju do dvije minute. Predsjedatelju Vijeća ministara BiH ili resornom ministru omogućuje se novi odgovor u istom trajanju, nakon čega predsjedatelj zaključuje raspravu i daje riječ sljedećoj osobi ovlaštenoj da govori.

(2) Predsjedatelj Vijeća ministara BiH ili resorni ministar mogu zatražiti, iz određenih razloga i samo jednom, odgodu rasprave o pitanju za sljedeću sjednicu Doma.


Odjeljak E. Interpelacija

Članak 162. (Podnošenje i razmatranje)

(1) Interpelacija je pitanje kojim se na sjednici Doma otvara rasprava o radu Vijeća ministara BiH u cjelini ili o pojedinim odlukama Vijeća ministara BiH ili određenih ministarstava, te provedbi utvrđene politike i zakona.

(2) Interpelacija se može podnijeti i kada izaslanik nije zadovoljan ni naknadnim dopunskim pisanim odgovorom Vijeća ministara BiH na postavljeno pitanje, a pitanje i odgovor ukazuju na postojanje posebno opravdanih razloga da se o njima otvori rasprava u Domu.

(3) Interpelaciju mogu podnijeti tri izaslanika predsjedatelju Doma u pisanom obliku. U njoj mora biti jasno postavljeno i obrazloženo pitanje koje treba razmatrati.

(4) Kolegij Doma razmatra interpelaciju i dostavlja ju onome na koga je naslovljena.

Članak 163. (Uvrštavanje interpelacije u dnevni red)

(1) Nakon upućivanja onome na koga je naslovljena, interpelacija se uvrštava u dnevni red sjednice Doma u roku od 30 dana od dana njena upućivanja.

(2) U dnevni red jedne sjednice može biti uvrštena samo jedna interpelacija.

Članak 164. (Rasprava o interpelaciji)

(1) Predstavnik interpelanata dobiva riječ u trajanju do 30 minuta za objašnjenje interpelacije. Potom dobiva riječ u istom trajanju onaj komu je interpelacija upućena. Nakon toga drugi izaslanici, na svoje traženje, mogu intervenirati u trajanju do 10 minuta. Isto pravilo primjenjuje se i za interpelanta i za onoga kome je interpelacija upućena.

(2) Podnositelji interpelacije mogu povući interpelaciju do zaključenja rasprave.

Članak 165. (Usvajanje interpelacije s potrebnim mjerama)

Nakon rasprave Dom zauzima stav o pitanju koje je pokrenuto interpelacijom i predloženim zaključcima, utvrđuje mjere za rješavanje problema i, prema potrebi, utvrđuje odgovornost za nastalo stanje.

POGLAVLJE X. Odnosi s drugim institucijama BiH Odjeljak A. Predsjedništvo BiH

Članak 166. (Obavještavanje Predsjedništva BiH o sjednicama Doma)

(1) Predsjedatelj Doma poziva Predsjedništvo BiH na svaku sjednicu Doma.

(2) Na sjednicama na kojima se razmatraju prijedlozi zakona koje predloži Predsjedništvo BiH ili na kojima se rješavaju pitanja iz nadležnosti Predsjedništva BiH obvezna je nazočnost bar jednog člana Predsjedništva BiH.

(3) Predsjedništvo BiH, posredstvom svojih predstavnika, sudjeluje na sjednicama Doma iz stavka (2) ovoga članka i ima pravo i obvezu sudjelovati u raspravi u svakom trenutku.

Članak 167. (Informiranje Doma o pitanjima iz nadležnosti Predsjedništva

BiH) (1) Na zahtjev Doma ili na svoj zahtjev, Predsjedništvo BiH na

sjednici Doma iznosi stavove i obavještava Dom o pitanjima iz svoje nadležnosti.

(2) Dom može zatražiti od Predsjedništva BiH da prije održavanja sjednice dostavi izvješće u pisanom obliku.

(3) Nakon rasprave Dom može usvojiti rezoluciju koja sadrži njegov stav ili smjernice u vezi s odgovarajućom politikom.

(4) Predsjedništvo BiH, u skladu s Ustavom BiH, najmanje jednom godišnje podnosi Domu izvješće o svojim rashodima.

Odjeljak B. Vijeće ministara BiH

Članak 168. (Prava i dužnosti Vijeća ministara BiH)

Unutar prava i dužnosti navedenih u Ustavu BiH i zakonu, Vijeće ministara BiH:

a) može podnositi prijedloge zakona Domu i dostavljati mišljenja o prijedlozima zakona čiji ono nije predlagatelj;

b) može tražiti sazivanje sjednice Doma radi razmatranja pitanja o kojemu želi iznijeti svoj stav i dobiti mišljenje odnosno stav Doma;

c) posredstvom svoga predstavnika dužno je sudjelovati na sjednicama Doma i povjerenstava Doma, a po pozivu i na sjednicama Kolegija Doma;

d) ima pravo i obvezu intervenirati u raspravama; e) može tražiti uvrštenje jedne točke u dnevni red

sjednice Doma. U tom se slučaju zatražena točka uvrštava u dnevni red sjednice Doma;

f) može tražiti odgodu rasprave samo o jednoj neobveznoj točki dnevnoga reda kako bi zauzelo stav i iznijelo ga na sljedećoj sjednici. U tom se slučaju zatražena točka skida s dnevnog reda sjednice Doma.

Članak 169. (Predstavljanje Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH u Domu predstavlja njegov predsjedatelj ili jedan ili više njegovih članova, osim ako je ovim Poslovnikom ili zakonom drukčije propisano.

(2) Ministre mogu predstavljati zamjenici ministara i ako se nazočnost odnosi na sjednice povjerenstava - pomoćnici ministara, osim ako je ovim Poslovnikom ili zakonom drukčije propisano.

Članak 170. (Obavještavanje Vijeća ministara BiH o sjednicama Doma i

povjerenstava) Dom i njegova povjerenstva obavještavaju Vijeće ministara

BiH o terminima održavanja svojih sjednica kako bi predstavnici Vijeća ministara BiH sudjelovali na tim sjednicama.

Članak 171. (Informiranje u povjerenstvima)

(1) Članovi Vijeća ministara BiH, na svoje ili na traženje ovlaštenog povjerenstva, dolaze na sjednicu povjerenstva radi informiranja o danom pitanju.

(2) Povjerenstvo može zahtijevati od članova Vijeća ministara BiH da prije sjednice podnesu izvješće u pisanom obliku o istom pitanju.

(3) Nakon rasprave ili na svojoj sljedećoj sjednici povjerenstvo može usvojiti rezoluciju u kojoj iznosi svoj stav ili smjernice u vezi s odgovarajućom politikom ministarstva.

(4) Povjerenstvo može pokrenuti postupak utvrđivanja odgovornosti pozvanog člana Vijeća ministara BiH ako: a) ne odgovori na poziv povjerenstva; b) povjerenstvu ne podnese potrebne informacije; c) povjerenstvu podnese nepotpune ili netočne

informacije.

Članak 172. (Izvješće o radu Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH podnosi Domu izvješće o svome radu najmanje jednom godišnje.

(2) Dom razmatra izvješće o radu Vijeća ministara BiH u roku od 30 dana nakon njegova podnošenja. Nakon rasprave


Dom može rezolucijom iskazati svoj politički stav o podnesenom izvješću.

Odjeljak C. Druge institucije

Članak 173. (Suradnja s drugim institucijama BiH)

Prava i dužnosti, kao i suradnja Doma s drugim institucijama BiH, ostvaruju se u skladu s Ustavom BiH, zakonima i ovim Poslovnikom.

POGLAVLJE XI. Aktivnosti unutarnje regulacije

Članak 174. (Izmjene i/ili dopune Poslovnika)

Dom može, na prijedlog izaslanika, dopunjavati i/ili mijenjati ovaj Poslovnik u skladu s Ustavom BiH, primjenjujući postupak donošenja odluka u skladu s člankom IV.3.d) Ustava BiH, i odredbama ovoga Poslovnika.

Članak 175. (Uređivanje pitanja zaključkom)

(1) Dom zaključkom može urediti određeno pitanje koje nije nikako ili nije precizno uređeno ovim Poslovnikom.

(2) Zaključak je obvezujući samo za konkretno pitanje iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Zaključak je obvezujući sve dok se dano pitanje Poslovnikom drukčije ne uredi. Zaključak se primjenjuje od dana usvajanja, osim nije drukčije predviđeno.

Članak 176. (Zaključak povjerenstava)

Povjerenstva mogu usvajati zaključke u istu svrhu kao u članku 175. ovoga Poslovnika i o pitanjima iz svoje nadležnosti. Ti su zaključci podređeni zaključcima Doma.

POGLAVLJE XII. Odluke o pitanjima od vitalnog interesa i samoraspuštanje Doma Odjeljak A. Odluke o pitanjima od vitalnog interesa

Članak 177. (Proglašavanje odluke štetnom po vitalni interes)

Predložena odluka Parlamentarne skupštine BiH može biti proglašena štetnom po vitalni interes bošnjačkoga, hrvatskoga ili srpskoga naroda većinom glasova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih izaslanika izabranih u skladu sa člankom IV/1.a) i b) Ustava BiH. Za donošenje takve odluke bit će potrebna suglasnost Doma, koju izglasa većina bošnjačkih, većina hrvatskih i većina srpskih izaslanika koji su nazočni i koji glasuju.

Članak 178. (Pokušaj rješavanja u zajedničkom povjerenstvu ili upućivanje

Ustavnom sudu BiH) Kada većina bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih izaslanika

stavi primjedbu na pozivanje na točku e) Ustava BiH, predsjedatelj Doma odmah saziva sjednicu zajedničkog povjerenstva koje čine tri izaslanika, od kojih je svaki izabran između bošnjačkih, hrvatskih i srpskih izaslanika, u cilju rješavanja toga pitanja. Ako to povjerenstvo ne uspije u roku od pet dana, predmet se upućuje Ustavnom sudu BiH, koji će po hitnom postupku preispitati proceduralnu ispravnost predmeta.

Odjeljak B. Samoraspuštanje Doma

Članak 179. (Samoraspuštanje Doma)

(1) Dom naroda može se raspustiti odlukom Predsjedništva BiH ili samoga Doma, pod uvjetom da je odluka Doma o raspuštanju donesena većinom koja uključuje većinu glasova izaslanika iz najmanje dva naroda - bošnjačkoga, hrvatskoga ili srpskoga.

(2) Najmanje tri izaslanika mogu podnijeti Kolegiju prijedlog odluke o raspuštanju Doma.

(3) Kolegij Doma saziva Dom radi razmatranja ovoga prijedloga u roku od 15 dana od dana njegova podnošenja.

(4) Nakon rasprave prijedlog se stavlja na glasovanje. Smatra se usvojenim ako ga odobri većina koja sadrži većinu glasova izaslanika iz najmanje dva naroda.

(5) Odluka se objavljuje i dostavlja Zastupničkom domu, Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH.

POGLAVLJE XIII. Razno

Članak 180. (Imenovanje članova izaslanstava Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Prije imenovanja članova izaslanstava Parlamentarne skupštine BiH koja sudjeluju u parlamentarnim skupštinama međunarodnih organizacija ili međunarodnim institucijama, Kolegij Doma, u suradnji s Kolegijem Zastupničkog doma, utvrđuje koliko članova moraju izabrati oba doma. Kolegij Doma nastoji pronaći razmjernu formulu za sastav izaslanstava koja odražava ukupni sastav Parlamentarne skupštine BiH, uvažavajući i kriterij odgovarajuće spolne zastupljenosti.

(2) Dom imenuje svoje članove koji trebaju sudjelovati u parlamentarnim skupštinama međunarodnih organizacija ili u međunarodnim institucijama, pri čemu osigurava da sastav izaslanstva odražava ukupan sastav Doma. Kolegij Doma, uz pomoć Tajništva Parlamentarne skupštine BiH, brine o osiguranju potrebnih uvjeta za provođenje planiranih međunarodnih aktivnosti stalnih i privremenih parlamentarnih izaslanstava.

(3) Izaslanstvo je dužno u roku od sedam dana nakon imenovanja članova izabrati predsjedatelja i dva zamjenika, utvrditi program rada i o tome obavijestiti Dom.

(4) Izaslanstvo usvaja poslovnik kojim pobliže utvrđuje prava i obveze predsjedatelja, zamjenika i članova izaslanstva, odnos prema Domu, način podnošenja izvješća i druga pitanja bitna za rad izaslanstva.

Članak 181. (Skupine prijateljstva)

U skladu s kriterijima utvrđenim u članku 180. ovoga Poslovnika, Dom može imenovati svoje članove u skupine prijateljstva s drugim zemljama.

Članak 182. (Konzultacije za novoizabrane predstavnike Bosne i

Hercegovine) (1) Nadležna tijela Bosne i Hercegovine koja provode

procedure nominiranja predstavnika Bosne i Hercegovine za članstvo u međunarodnim institucijama dužna su pri izradi lista za članstvo obaviti konzultacije u Domu.

(2) Konzultacije se obavljaju prije izjašnjenja Doma na sjednici Zajedničkog kolegija i Zajedničkog povjerenstva za europske integracije.

Članak 183. (Uporaba jezika)

(1) Zapisnici sastanaka i izvješća Doma, povjerenstava i zajedničkih povjerenstava pišu se na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku latiničnim i ćiriličnim pismom. Zakoni, amandmani na Ustav BiH, poslovnici, zaključci i rezolucije pišu se i objavljuju na isti način.

(2) Izaslanik izjavljuje u pisanom obliku na kojem jeziku i pismu želi primati materijal iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 184. (Postupanje s povjerljivim materijalima)

Domovi svojim odlukama propisuju način postupanja s povjerljivim materijalima. Izaslanici su dužni potpisati izjavu o čuvanju tajne i nakon prestanka dužnosti u Domu i/ili povjerenstvu.


Članak 185. (Isticanje grba i zastave Bosne i Hercegovine)

Državna himna se intonira, a grb i zastava Bosne i Hercegovine ističu se u konferencijskim dvoranama Doma i prostorijama klubova naroda u skladu sa zakonom.

POGLAVLJE XIV. Tajništvo Parlamentarne skupštine BiH

Članak 186. (Osnivanje i organizacija Tajništva Parlamentarne skupštine BiH) (1) Dom, zajedno sa Zastupničkim domom, osniva Tajništvo

Parlamentarne skupštine BiH. (2) Ustrojstvo i djelatnost Tajništva Parlamentarne skupštine

BiH uređuju se posebnim aktima.

Članak 187. (Imenovanje tajnika Doma)

Dom ima tajnika, kojega imenuje Dom, na prijedlog Kolegija Doma.

Članak 188. (Imenovanje tajnika Zajedničke službe Tajništva Parlamentarne

skupštine BiH) Tajnika Zajedničke službe Tajništva Parlamentarne

skupštine BiH, na prijedlog kolegija obaju domova, imenuju oba doma.

Članak 189. (Prava i dužnosti tajnika Doma)

(1) Tajnik Doma: a) pomaže Kolegiju Doma i predsjedatelju Doma u

obavljanju njihovih dužnosti; b) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika sjednica Doma,

Kolegija Doma i povjerenstava Doma; c) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika zajedničkih

sjednica obaju domova i Zajedničkog kolegija zajedno s tajnikom Zastupničkog doma;

d) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika sjednica zajedničkih povjerenstava zajedno s tajnikom Zastupničkog doma;

e) zajedno s tajnikom Zajedničke službe Tajništva Parlamentarne skupštine BiH brine o izdavanju publikacija Doma, a publikacija Parlamentarne skupštine BiH zajedno s tajnikom Zastupničkog doma;

f) brine o provedbi zaključaka Doma; g) zajedno s tajnikom Zajedničke službe Tajništva

Parlamentarne skupštine BiH i tajnikom Zastupničkog doma odgovara za rad Tajništva Parlamentarne skupštine BiH;

h) brine o čuvanju i stavljanju pečata, objavi i dostavi, ovisno o slučaju, zakona i akata koje Dom donese;

i) ima druga prava i dužnosti određenе ovim Poslovnikom i druge dužnosti koje mu povjere Kolegij Doma, predsjedatelj Doma i Dom.

(2) U slučaju da tajnik Doma nije u mogućnosti biti nazočan sjednicama Doma, predsjedatelju Doma u vođenju sjednica pomaže državni službenik iz Tajništva Parlamentarne skupštine BiH kojega odredi Kolegij Doma, na prijedlog tajnika Doma.

POGLAVLJE XV. Prijelazne i završne odredbe

Članak 190. (Donošenje Poslovnika Doma)

Poslovnik Doma donosi se prema postupku donošenja odluka u Domu, u skladu s člankom IV.3.d) Ustava BiH.

Članak 191. (Postupak povodom prijedloga zatečenih u proceduri) Postupak povodom prijedloga zakona i drugih akata koji se

nalaze u parlamentarnoj proceduri okončat će se prema

odredbama dosadašnjeg poslovnika ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 32/12).

Članak 192. (Postupak povodom prijedloga zatečenih u proceduri pri

promjeni saziva Doma na izborima) (1) Postupak povodom prijedloga zakona i drugih akata čiji su

ovlašteni predlagatelji, Predsjedništvo BiH, Vijeće ministara BiH i Zastupnički dom, a koji su podneseni prije isteka saziva Doma, nastavlja se u novom sazivu Doma u zakonodavnom postupku u kojem je prijedlog zakona ili drugog akta razmatran u prethodnom sazivu.

(2) Postupak povodom prijedloga zakona ili drugih akata čiji su predlagatelji izaslanici iz prethodnog saziva Doma ne nastavlja se, osim ako netko od izabranih izaslanika iz novog saziva ne preuzme ulogu predlagatelja zakona ili drugog akta.

Članak 193. (Nediskriminacija)

Izrazi koji su, radi preglednosti, dani u jednom gramatičkom rodu u ovome aktu se bez diskriminacije odnose i na muškarce i na žene.

Članak 194. (Prestanak važenja)

Početkom primjene ovoga Poslovnika prestaje primjena Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 32/12).

Članak 195. (Stupanje na snagu)

Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od početka novog saziva Doma.

Broj 02-02-4-173/14 6. lipnja 2014. godine

Sarajevo

PredsjedateljDoma naroda


На основу члана IV 3.б) Устава Босне и Херцеговине, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцегови-не, на 38. сједници, одржаној 06. 06. 2014. године, усвојио је

ПОСЛОВНИК ДОМА НАРОДА ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПОГЛАВЉЕ I - Конституисање Дома Одјељак А. Конституисање Дома

Члан 1. (Организовање и рад Дома)

Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Дом) организује се и ради у складу са Уставом Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Устав БиХ), законом и овим пословником.

Члан 2. (Конститутивна сједница)

(1) Дом се конституише одржавањем прве сједнице тог мандата, а конституисање је завршено избором предсједавајућег и два замјеника предсједавајућег.

(2) Прву сједницу Дома, након избора, сазива Колегијум Дома из претходног сазива, ако законом није другачије регулисано.

(3) Док се не изабере предсједавајући, првом сједницом предсједава најстарији изабрани или најстарији


изабрани присутни делегат као привремени предсједавајући.

(4) Након отварања прве сједнице, привремени предсједавајући чита листу делегата.

Члан 3. (Свечана изјава)

Делегати преузимају дужност заједничким давањем и појединачним потписивањем свечане изјаве која гласи: "Обавезујем се да ћу савјесно обављати повјерене ми дужности; поштовати Устав Босне и Херцеговине; у потпуности спроводити Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини; штитити и заузимати се за људска права и основне слободе; те штитити интересе и равноправност свих народа и грађана."

Одјељак Б. Клубови народа

Члан 4. (Начин оснивања клубова народа)

(1) Након што делегати дају свечану изјаву, Дом оснива три клуба делегата конститутивних народа (у даљем тексту: клубови народа): a) Клуб делегата бошњачког народа; б) Клуб делегата хрватског народа; ц) Клуб делегата српског народа.

(2) Клубови народа оснивају се као облик дјеловања делегата у Дому, нарочито у припреми, предлагању и разматрању тачака дневног реда сједнице Дома.

Члан 5. (Организација клубова народа)

Сваки клуб народа самостално уређује своју организацију и начин рада те бира предсједавајућег и замјеника предсједавајућег.

Члан 6. (Услови за рад клубова народа)

(1) Ради стварања услова за учешће у активностима Дома, клубови народа имају право на службене просторије, финансијска средства, административне, техничке и друге услове за рад.

(2) О начину и могућностима коришћења права из става (1) овог члана одлучује Заједничка комисија за административне послове.

Одјељак Ц. Предсједавајући, први и други замјеник предсједавајућег Дома

Члан 7. (Избор предсједавајућег и замјеника предсједавајућег Дома) (1) Након што су основани клубови народа, Дом међу

својим члановима бира по једног представника из сваког конститутивног народа који ће обављати дужности: предсједавајућег, првог замјеника предсједавајућег и другог замјеника предсједавајућег Дома. Предсједавајући не може бити изабран из истог конститутивног народа као предсједавајући Представничког дома.

(2) Сваки клуб народа и сваки делегат има право да предлаже кандидате за ове дужности. Након што се утврди листа кандидата за свако мјесто, гласа се. Ако за једно мјесто има више кандидата, прво се гласа за кандидата којег је предложио клуб народа.

(3) Ако од више кандидата за једно мјесто ниједан кандидат није добио потребну већину или су добили исти број гласова, гласање се понавља за два кандидата који су добили највише или исти број гласова.

(4) Одлука о избору доноси се на начин утврђен за одлучивање у Дому. У случају усаглашавања, усаглашавање ће обавити предсједавајући клубова

народа. Ако усаглашавање не успије, гласање се понавља.

(5) Ако ниједан кандидат није добио потребну већину, гласање се у цјелини понавља.

ПОГЛАВЉЕ II - Права и дужности делегата

Члан 8. (Учешће у раду)

(1) Делегат има права и дужности утврђене Уставом БиХ, законом, одлуком, Кодексом понашања посланика и делегата у Парламентарној скупштини БиХ (у даљем тексту: Кодекс) и овим пословником.

(2) Делегат има право и дужност да присуствује сједници Дома и сједници комисија Дома чији је члан. Он учествује у њиховом раду и ангажује се на проналажењу рјешења и доношењу одлука којима се обезбјеђује извршавање уставних надлежности институција БиХ.

(3) У остваривању својих дужности делегат може учествовати у раду комисија чији није члан, осим у раду Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, без права гласа.

(4) Делегат који је спријечен да присуствује сједници Дома или сједници комисије чији је члан, или који мора напустити сједницу за вријеме њеног трајања, на вријеме обавјештава предсједавајућег Дома или предсједавајућег комисије и износи разлоге свог одсуства.

Члан 9. (Делегатске иницијативе)

Делегат има право да иницира усвајање, измјене или допуне Устава БиХ, закона и других аката, те да примјењује друге поступке садржане у овом пословнику.

Члан 10. (Обавјештавање делегата и достављање материјала) Делегат се, у складу са Пословником, благовремено

обавјештава о активностима Дома и доставља му се одговарајући материјал.

Члан 11. (Права и дужности делегата)

(1) Делегат има право на слободу дјеловања и изражавања. (2) Делегат је дужан да се бави питањима од политичког и

јавног интереса. (3) Права и дужности из ст. (1) и (2) овог члана делегат

остварује у Парламентарној скупштини БиХ, у домаћим и међународним институцијама у које је изабран као делегат - представник Парламентарне скупштине БиХ, комуницирањем с грађанима, невладиним организацијама, представницима свих нивоа власти и политичких партија у Босни и Херцеговини, представницима других држава, међународних организација, на јавним скуповима, те путем средстава јавног информисања.

Члан 12. (Чување тајности)

(1) Делегат је обавезан да штити тајне податке у складу с одредбама Закона о заштити тајних података БиХ, као и личне податке у складу с другим релевантним законима.

(2) Прије достављања материјала делегату, предсједавајући Дома и предсједавајући комисија Дома одлучују о степену повјерљивости материјала припремљеног у Дому, у складу са законом.


Члан 13. (Радноправни статус делегата)

Делегат који има статус стално запосленог у Парламентарној скупштини БиХ има право на плату за обављање дужности и друге накнаде, у складу са законом и одлукама Заједничке комисије за административне послове, а сви делегати имају право на делегатски паушал, те право на накнаду одређених материјалних трошкова.

Члан 14. (Делегатска легитимација)

(1) Делегату се издају делегатска легитимација и гласачка картица с бројем за чију је употребу одговоран. Делегатска легитимација и гласачка картица с бројем не могу се давати ниједном другом лицу ни делегату.

(2) У делегатској легитимацији обавезно се наводи: име и презиме делегата, имунитетско право и друга права одређена законом.

(3) Колегијум Дома утврђује садржај, форму и начин вођења евиденције о делегатској легитимацији и гласачкој картици с бројем.

(4) Секретар Дома, уз консултације са носиоцем легитимације, задужен је за уписивање података у легитимацију, њено издавање и вођење евиденције.

Члан 15. (Имунитет)

(1) У складу са Уставом БиХ и законом, делегат не може бити позван на кривичну ни на грађанску одговорност за било каква дјела извршена у оквиру својих дужности за вријеме трајања мандата у Парламентарној скупштини БиХ.

(2) О одузимању имунитета у сваком конкретном случају одлучује надлежни суд по процедури утврђеној законом.

Члан 16. (Оставка делегата)

Делегат има право да поднесе оставку на делегатску дужност у складу са законом, о чему обавјештава предсједавајућег Дома.

ПОГЛАВЉЕ III - Организација Дома Одјељак А. Колегијум Дома и Заједнички колегијум оба дома Парламентарне скупштине БиХ

Члан 17. (Колегијум Дома)

(1) Колегијум Дома чине: предсједавајући, те први и други замјеник предсједавајућег Дома.

(2) У саставу Колегијума Дома настојаће се обезбиједити заступљеност оба пола.

(3) Предсједавајући, те први и други замјеник предсједавајућег Дома имају право да поднесу оставку на ту дужност, коју подносе Дому у писаној форми или усмено на сједници Дома.

(4) Предсједавајући или замјеник предсједавајућег Дома који поднесе оставку може да затражи хитну расправу у вези са оставком. Ако и након расправе остане при оставци, упражњена позиција попуњава се у складу с одредбама овог пословника.

(5) У случајевима када је један од чланова Колегијума Дома спријечен да присуствује сједници Колегијума Дома или Дома, може га замијенити предсједавајући клуба народа чији је члан одсутни члан Колегијума Дома или делегат којег овласти.

(6) Представник одсутног члана Колегијума Дома има овлашћења да учествује у раду Колегијума Дома и Заједничког колегијума оба дома Парламентарне

скупштине БиХ, те да гласа о одлукама које колегијуми доносе у складу с овим пословником.

(7) У случају да мјесто предсједавајућег, првог или другог замјеника предсједавајућег Дома остане упражњено, Дом бира једног од својих чланова из истог конститутивног народа којем припада и одсутни предсједавајући или замјеник предсједавајућег, који ће попунити упражњено мјесто.

Члан 18. (Надлежности Колегијума Дома)

Колегијум Дома надлежан је за: a) стварање претпоставки за потпуно остваривање

права и дужности делегата, која су у вези с обављањем њихове дужности;

б) остваривање сарадње с Представничким домом, укључујући одржавање заједничке сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ на захтјев Колегијума Представничког дома, и за одржавање сједнице Заједничког колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ;

ц) остваривање права и дужности Дома према Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ, у складу са Уставом БиХ, законом и овим пословником;

д) разматрање иницијатива и приједлога поднесених Дому у вези с њиховом усклађеношћу с овим пословником;

е) одлучивање о томе која је комисија надлежна за разматрање приједлога закона и других иницијатива;

ф) консултације с Колегијумом Представничког дома у вези с утврђивањем годишњег календара сједница;

г) утврђивање приједлога за именовање и разрјешење секретара Дома и секретара Заједничке службе Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ;

х) именовање и разрјешење руководећих државних службеника на приједлог Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ и у складу с Одлуком о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ;

и) остваривање сарадње с политичким партијама, организацијама и удружењима грађана;

ј) одлучивање о тумачењу овог пословника, док питање не регулише Дом;

к) консултације у вези с припремањем дневног реда сједнице Дома;

л) сва друга питања која би могла утицати на рад Дома и обављање и других послова које му Дом и овај пословник стављају у надлежност.

Члан 19. (Сазивање сједница и доношење одлука Колегијума Дома)

(1) Колегијум Дома састаје се по потреби, а најмање једном у 15 дана.

(2) Сједницу Колегијума Дома сазива предсједавајући Дома у року од седам дана на захтјев било којег члана Колегијума Дома. Ако је предсједавајући спријечен или одбије да сазове сједницу Колегијума Дома на захтјев осталих чланова Колегијума Дома, један од тих чланова може сазвати сједницу Колегијума Дома, у року од седам дана.

(3) Кворум чине два члана Колегијума Дома. Колегијум Дома доноси своје одлуке консензусом присутних


чланова. Ако напори да се постигне консензус не успију, одлуке доноси Дом.

Члан 20. (Други учесници на сједницама Колегијума Дома)

(1) Сједници Колегијума Дома, по потреби, могу присуствовати и остали делегати и лица која позове предсједавајући, а који немају право одлучивања.

(2) На сједнице или дијелове сједница Колегијума Дома на којима се разматрају питања из члана 18. тачке к) овог пословника и у другим случајевима, према оцјени Колегијума Дома, позива се представник Савјета министара БиХ. Став представника Савјета министара БиХ не утиче на усвајање одлуке.

Члан 21. (Заједнички колегијум оба дома Парламентарне скупштине

БиХ) (1) Сједница Заједничког колегијума оба дома

Парламентарне скупштине БиХ (у даљем тексту: Заједнички колегијум) одржава се најмање једном мјесечно.

(2) Заједничким колегијумом наизмјенично предсједавају предсједавајући домова. Прву сједницу Заједничког колегијума сазивају предсједавајући оба дома Парламентарне скупштине БиХ (у даљем тексту: оба дома). Сљедећу сједницу сазива предсједавајући Дома који предсједава сједницом. Ако је предсједавајући Дома народа или Представничког дома спријечен или ако одбије да сазове сједницу Заједничког колегијума, сједницу Заједничког колегијума може сазвати сваки од његових замјеника.

(3) Кворум чини већина чланова Заједничког колегијума, под условом да су присутна најмање два члана из сваког дома. Заједнички колегијум доноси одлуке консензусом оних чланова који су присутни и који гласају. Ако напори да се постигне консензус не успију, коначне одлуке доносе домови.

(4) Када се тако одлучи, у раду Заједничког колегијума могу учествовати представници клубова народа и клубова посланика.

(5) Заједнички колегијум надлежан је за: a) иницирање и координирање међупарламентарне

сарадње; б) именовање чланова привремених делегација које

учествују на међупарламентарним скуповима, о чему обавјештавају клубове народа и клубове посланика;

ц) одлучивање о начину и роковима расправа у вези с одлукама које захтијевају одобрење оба дома;

д) утврђивање критеријума за избор чланова сталних делегација Парламентарне скупштине БиХ;

е) сазивање и организовање заједничке сједнице оба дома;

ф) сазивање заједничких састанака са Савјетом министара БиХ;

г) обављање и других послова које му домови стављају у надлежност и који су утврђени пословницима домова.

Одјељак Б. Предсједавајући Дома

Члан 22. (Ротација на дужности предсједавајућег Дома и

предсједавање сједницама) (1) Предсједавајући Дома аутоматски се ротира на тој

дужности, без гласања, сваких осам мјесеци, почевши од дана избора предсједавајућег.

(2) Ако предсједавајући Дома не присуствује сједници Дома, дужност предсједавајућег обавља први замјеник предсједавајућег Дома. Ако први замјеник предсједавајућег не присуствује сједници Дома, дужност предсједавајућег обавља други замјеник предсједавајућег Дома.

Члан 23. (Дужности предсједавајућег Дома)

(1) Предсједавајући Дома: a) представља Дом; б) учествује у припреми, сазива и предсједава

сједницом Дома; ц) учествује у припреми, сазива и предсједава

сједницом Колегијума Дома; д) иницира расправу о питањима из надлежности

Дома; е) усмјерава расправу, даје ријеч учесницима у

расправи и одузима је према овом пословнику; ф) ограничава трајање расправе у вези с једним или

више питања, ако је потребно, како би се обезбиједило разматрање усвојеног дневног реда у цјелини;

г) предузима све потребне мјере како би се обезбиједила мирна и уредна расправа, укључујући и одгађања за краће вријеме;

х) брине о досљедној примјени овог пословника; и) задужен је за примјену принципа јавности рада

Дома и комисија Дома; ј) ствара претпоставке за потпуно остваривање

права и обављање дужности делегата у Дому у оквиру надлежности Дома;

к) потписује законе и друге акте које Дом усвоји; л) даје упутства секретару Дома у вези с обављањем

задатака и дужности; м) обавља друге дужности у складу с одлукама Дома.

(2) У обављању поменутих дужности, предсједавајући Дома консултује се са замјеницима предсједавајућег.

(3) У случају спријечености предсједавајућег, дужност предсједавајућег преузима први замјеник предсједава-јућег, а у његовом одсуству, други замјеник предсједа-вајућег.

Одјељак Ц. Опште одредбе о комисијама Дома

Члан 24. (Оснивање комисија)

Дом оснива сталне и привремене комисије Дома и, заједно с Представничким домом, заједничке сталне и привремене комисије оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Члан 25. (Привремене комисије Дома)

(1) Дом својим закључком може, на приједлог делегата или клуба народа, основати привремене комисије Дома или, на приједлог Представничког дома, привремене заједничке комисије: a) комисије за извршење или припремање одређеног

акта или питања, б) истражне комисије.

(2) Предлагач је дужан да предложи циљеве и задатке комисије.

(3) Дом закључком утврђује задатке и састав комисије.

Члан 26. (Именовање чланова комисија)

(1) Дом именује чланове комисија. Именовање мора бити у складу са расподјелом мјеста у Дому.


(2) Сталне комисије имају шест чланова, док привремене комисије Дома могу имати до шест чланова. Комисије се попуњавају сразмјерно клубовима народа у Дому, од којих су двије трећине чланова изабране с територије Федерације БиХ, а једна трећина с територије Републике Српске.

(3) Прву сједницу комисије сазива секретар Дома. (4) Комисија међу својим члановима бира

предсједавајућег, те првог и другог замјеника предсједавајућег. Они се бирају из три конститутивна народа.

(5) До избора предсједавајућег, сједницом предсједава најстарији изабрани члан комисије.

Члан 27. (Мишљења, приједлози и извјештаји комисије)

(1) Комисија даје мишљења, подноси приједлоге и извјештаје Дому и обавља друге послове како је прописано овим пословником или законом. Комисија одлучује о питањима која јој Дом пренесе у надлежност, с тим што се на комисију не може пренијети надлежност за усвајање закона.

(2) Комисија подноси Дому једном годишње извјештај о свом раду.

Члан 28. (Организовање рада комисије)

Предсједавајући комисије, у сарадњи с њеним секретаром, организује рад комисије. Предсједавајући комисије има иста овлашћења и компетенције као предсједавајући Дома, примијењено на поступке и расправе у комисији.

Члан 29. (Први и други замјеник предсједавајућег комисије)

(1) Ако предсједавајући комисије не присуствује сједници комисије, дужност предсједавајућег обавља први замјеник предсједавајућег. Ако први замјеник предсједавајућег не присуствује сједници комисије, дужност предсједавајућег обавља други замјеник предсједавајућег.

(2) Ако мјесто предсједавајућег комисије или једног од његових замјеника остане упражњено, комисија одређује једног од својих чланова да привремено попуни упражњено мјесто и о томе обавјештава Дом.

Члан 30. (Сазивање сједница комисије)

(1) Сједницу комисије сазива предсједавајући комисије на сопствену иницијативу и на приједлог Колегијума Дома или замјеника предсједавајућег те комисије или најмање једне трећине чланова комисије, као и у случају из члана 29. став (1) овог пословника.

(2) Предсједавајући сазива сједницу комисије пет дана прије одржавања сједнице, осим ако не постоје оправдани разлози за њено сазивање у краћем року. Делегату се на вријеме доставља материјал који је у вези с дневним редом сједнице.

(3) Ако предсједавајући комисије не сазове сједницу када се то од њега затражи, сједницу сазива један од замјеника предсједавајућег комисије.

(4) Сједници комисије могу присуствовати делегати који нису чланови те комисије, као и стручњаци за поједине области, без права одлучивања, осим сједници Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

Члан 31. (Доношење одлука у комисијама)

(1) Комисија одлучује простом већином, уз услов да је присутна најмање већина њених чланова.

(2) Приликом доношења коначних одлука о којима се не изјашњава Дом, комисија одлучује већином у којој морају бити заступљена сва три конститутивна народа, с тим што предсједавајући, први и други замјеник предсједавајућег комисије настоје да постигну сагласност. Ако се постигне сагласност, о одлуци се поново гласа на сједници комисије.

Члан 32. (Сарадња с другим комисијама)

Комисија сарађује с другим комисијама Дома, одговарајућим комисијама Представничког дома и заједничким комисијама оба дома Парламентарне скупштине БиХ о питањима од заједничког интереса.

Члан 33. (Сарадња с другим институцијама)

У обављању дужности из своје надлежности, комисија може сарађивати с одговарајућим тијелима Предсједништва БиХ, Савјета министара БиХ и ентитетских парламената, и другим тијелима и институцијама на свим нивоима власти, као и с грађанима и њиховим удружењима.

Члан 34. (Овлашћења комисије)

Комисија може: a) спровести јавна или затворена саслушања,

самостално или с другим надлежним комисијама; б) позивати и саслушати свједоке из било које

институције у Босни и Херцеговини и може од њих захтијевати да одговоре на сва питања и изнесу све чињенице и информације, као и оне које представљају тајни податак;

ц) покренути питање одговорности за неодазивање позиву комисије, давање лажних или нетачних изјава комисији под заклетвом;

д) захтијевати извјештај од било којег изабраног и именованог званичника, службеника или институције;

е) захтијевати помоћ ревизора; ф) затражити помоћ независних стручњака ван

институција у Босни и Херцеговини.

Члан 35. (Јавно саслушање)

(1) Јавно саслушање спроводи се када се оцијени да је то потребно, ради прибављања информација или стручних мишљења, сагледавања стања у појединим областима из надлежности комисије и проналажења рјешења за одређена питања.

(2) Одлуку о спровођењу саслушања доноси Дом или комисија.

(3) Када одлуку о спровођењу саслушања доноси Дом, Колегијум Дома обавјештава комисију која је одређена за спровођење саслушања. Одлука Дома садржи: a) предмет саслушања; б) имена лица која је потребно позвати; ц) рок за спровођење саслушања.

(4) Када одлуку о спровођењу саслушања доноси комисија, предсједавајући комисије упознаје Колегијум Дома, а када одлуку о спровођењу саслушања доноси заједничка комисија оба дома Парламентарне скупштине БиХ, предсједавајући комисије упознаје колегијуме оба дома. Одлука комисије о спровођењу саслушања садржи елементе из става (3) овог члана.


(5) Комисија која је одређена за спровођење саслушања или која је одлучила да спроведе саслушање, утврђује термин саслушања и у писаној форми позива лица из члана 30. тачка б) овог пословника.

(6) Саслушање се, у правилу, снима фонографски, односно о њему се води записник, а техничке и друге исправке могу се вршити само у договору, и уз сагласност лица која су предмет саслушања.

(7) Комисија ће одлучити да се дио саслушања затвори за јавност ако процијени да су питања о којима се спроводи саслушање осјетљива за националну или личну безбједност.

(8) Јавно саслушање није допуштено aко је ријеч о питањима о којима се води судски поступак.

(9) Комисија сачињава и Дому доставља извјештај о саслушању, који садржи суштину излагања, а заједничка комисија оба дома Парламентарне скупштине БиХ извјештај подноси домовима. Комисија може предложити Дому на усвајање и одговарајуће закључке.

Члан 36. (Поткомисија или радна група)

Ради проучавања одређених питања из своје надлежности, припреме извјештаја или закона, комисија може основати поткомисију или радну групу и утврдити њену надлежност.

Члан 37. (Процедуре)

У случајевима који нису посебно регулисани овим пословником, процедуре у комисијама прате основне одредбе о законодавним активностима.

Одјељак Д. Сталне комисије Дома

Члан 38. (Сталне комисије)

Дом има сљедеће сталне комисије: a) Уставноправну комисију; б) Комисију за спољну и трговинску политику,

царине, саобраћај и комуникације; ц) Комисију за финансије и буџет.

Члан 39. (Уставноправна комисија)

(1) Уставноправна комисија: a) прати спровођење Устава БиХ; б) разматра питања значајна за уставни поредак

Босне и Херцеговине и даје иницијативу за амандмане на Устав БиХ;

ц) испитује и доставља Дому мишљења о приједлозима амандмана на Устав БиХ;

д) спроводи јавну расправу о приједлозима амандмана на Устав БиХ или приједлозима закона, те обавјештава Дом о резултатима јавне расправе;

е) разматра приједлоге закона које Дом треба да усвоји, у вези с њиховом усклађеношћу са Уставом БиХ и правним системом Босне и Херцеговине, као и у вези с правном обрадом те Дому подноси извјештај с мишљењем и приједлозима и правно-техничким исправкама очигледних грешака у тексту;

ф) разматра питања законодавне методологије и друга питања значајна за усклађеност правно-техничке обраде аката које Дом треба да усвоји;

г) доставља мишљења Уставном суду БиХ;

х) учествује у припреми програма рада из области законодавне активности Дома;

и) утврђује, заједно с одговарајућом комисијом Представничког дома, када их и ако их на то овласте оба дома, приједлог службене верзије пречишћеног текста закона и других прописа које усвајају домови Парламентарне скупштине БиХ;

ј) разматра приједлоге за одузимање имунитета и у вези с тим предлаже одговарајуће одлуке Дому.

(2) Комисија разматра питања која се односе на: правни систем; изборни систем; Савјет министара БиХ; државне празнике; грб, заставу и државну химну БиХ; печат БиХ; државну администрацију; спровођење међународног и домаћег кривичног законодавства; те друга питања из надлежности Дома која нису у надлежности других комисија.

Члан 40. (Комисија за спољну и трговинску политику, царине,

саобраћај и комуникације) (1) Комисија за спољну и трговинску политику, царине,

саобраћај и комуникације: a) прати вођење спољне политике Предсједништва

БиХ и Савјета министара БиХ; б) разматра питања сарадње Босне и Херцеговине с

Уједињеним нацијама и међународном заједни-цом;

ц) разматра питања међупарламентарне сарадње с одговарајућим комисијама парламената других земаља;

д) разматра питања сарадње са Савјетом Европе, Интерпарламентарном унијом, Централноевропском иницијативом и Организацијом за европску безбједност и сарадњу, те другим међународним организацијама;

е) разматра питања рада институција БиХ, надлежних за питања спољних послова и међународних односа;

ф) разматра активности сталних или привремених делегација Парламентарне скупштине БиХ у међупарламентарним институцијама;

г) разматра питања давања и отказивања сагласности за ратификацију међународних уговора, споразума и конвенција;

х) разматра питања која се односе на спољнотрговинску политику;

и) разматра питања која се односе на споразуме о међународној трговини;

ј) разматра питања која се односе на царинску политику;

к) разматра питања која се односе на тарифе, прописе и законе из своје области;

л) разматра питања која се односе на међународне обавезе Босне и Херцеговине;

м) разматра односе с међународним трговинским институцијама;

н) разматра питања која се односе на путне исправе; о) разматра питања која се односе на успостављање

и функционисање заједничких и међународних комуникација;

п) разматра питања која се односе на регулисање међународног и међуентитетског саобраћаја;

р) разматра питања која се односе на цивилно ваздухопловство;

с) разматра питања која се односе на информационо-комуникационе технологије.


(2) Комисија разматра и друга питања из области међународних односа и спољних послова, спољне трговине, царина, саобраћаја и комуникација.

Члан 41. (Комисија за финансије и буџет)

(1) Комисија за финансије и буџет разматра питања која се односе на: a) Централну банку БиХ; б) банкарство, осим политике банкарства; ц) спољни дуг; д) финансирање институција БиХ; е) функционисање финансијских институција на

нивоу Босне и Херцеговине; ф) прописе из области финансија и буџета; г) фискалну и кредитну политику; х) извршење и надзор над извршењем буџета Босне и

Херцеговине; и) разматрање одлука о задуживању, репрограмира-

њу дугова и другим новчаним обавезама Босне и Херцеговине;

ј) извјештаје Канцеларије за ревизију институција БиХ;

к) праћење реализације препорука из ревизорског извјештаја Парламентарне скупштине БиХ и, у сарадњи са Заједничком комисијом за админи-стративне послове, предузимање неопходних мјера за отклањање недостатака утврђених у ревизорском извјештају;

л) њене надлежности утврђене Законом о ревизији институција БиХ;

м) међупарламентарну сарадњу са сличним комисијама парламената других земаља.

(2) Комисија разматра и друга питања из области финансија и буџета, у складу с овим пословником.

Одјељак Е. Заједничке комисије оба дома Парламентарне скупштине БиХ

Члан 42. (Састав и конституисање заједничких комисија оба дома

Парламентарне скупштине БиХ) (1) Заједничка комисија оба дома Парламентарне

скупштине БиХ (у даљем тексту: заједничка комисија) има 12 чланова, од којих се шест бира из Дома а шест из Представничког дома, с тим да се двије трећине чланова бирају с територије Федерације БиХ, а једна трећина с територије Републике Српске.

(2) Прву сједницу заједничке комисије сазивају секретари оба дома.

(3) Заједничка комисија међу својим члановима бира пред-сједавајућег, те првог и другог замјеника предсједавају-ћег, који се бирају из три конститутивна народа. Предсједавајући и први замјеник предсједавајућег не могу бити чланови истог дома.

(4) До избора предсједавајућег заједничке комисије, сједницом предсједава најстарији изабрани члан заједничке комисије.

Члан 43. (Структура чланства и предсједавајућих заједничких

комисија) Домови у заједничким комисијама имају једну

половину, а најмање једну трећину предсједавајућих.

Члан 44. (Кворум и одлучивање)

(1) Кворум за рад заједничке комисије чини седам чланова комисије, од којих је најмање половина чланова комисије из сваког дома.

(2) Заједничка комисија одлучује простом већином гласова оних који су присутни и који гласају, уз услов да та већина укључује најмање једну трећину чланова сваког дома који су присутни и који гласају и једног представника из сваког конститутивног народа чији је најмање један представник присутан и гласа. Изузетно од ове одредбе, када доноси коначне одлуке, Заједничка комисија за административне послове примјењује одредбе чл. 75. и 76. овог пословника.

Члан 45. (Мишљења, приједлози и извјештаји заједничких комисија)

(1) Заједничке комисије домовима дају своја мишљења, подносе приједлоге и извјештаје и обављају и друге послове како је прописано пословницима оба дома. Заједничке комисије одлучују и о питањима која им домови ставе у надлежност, с тим што се на заједничке комисије не може пренијети надлежност за усвајање закона.

(2) Домови својим закључком могу, на приједлог делегата, посланика, клубова народа и клубова посланика, основати привремене заједничке комисије, ради праћења, разматрања и истраживања специфичних питања, као и за припремање и презентoвање приједлога за усвајање закона или других аката из надлежности оба дома.

Члан 46. (Извјештај о раду)

Заједничка комисија подноси извјештај о раду по потреби, а најмање једном годишње.

Члан 47. (Примјена одредаба пословника домова на заједничке

комисије) (1) Заједничка комисија у свом раду примјењујe остале

опште одредбе пословника домова о раду комисија. (2) Заједничка комисија може донијети свој пословник,

који мора бити у складу с пословницима домова Парламентарне скупштине БиХ.

Одјељак Ф. Сталне заједничке комисије

Члан 48. (Сталне заједничке комисије)

Домови имају сљедеће сталне заједничке комисије: a) Заједничку комисију за одбрану и безбједност

БиХ; б) Заједничку комисију за надзор над радом

Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ; ц) Заједничку комисију за економске реформе и

развој; д) Заједничку комисију за европске интеграције; е) Заједничку комисију за административне послове; ф) Заједничку комисију за људска права.

Члан 49. (Заједничка комисија за одбрану и безбједност БиХ)

(1) Заједничка комисија за одбрану и безбједност БиХ: a) разматра и прати спровођење безбједносне и

одбрамбене политике Босне и Херцеговине;


б) врши парламентарни надзор с циљем унапређења ефикасности, транспарентности и функционал-ности. Вршење парламентарног надзора је засновано на принципима уставности, законит-ости, демократичности те поштовању људских права и слобода.

Парламентарни надзор врши над сљедећим институцијама:

1) институцијама одбране: Министарством одбране БиХ и Оружаним снагама БиХ;

2) институцијама безбједности: Министарством безбједности БиХ, Граничном полицијом БиХ, Државном агенцијом за истраге и заштиту - СИПА, Службом за послове са странцима, Дирекцијом за координацију полицијских тијела БиХ, Агенцијом за форензичка испитивања и вјештачења, Агенцијом за школовање и стручно усавршавање кадрова и Агенцијом за полицијску подршку;

3) другим институцијама и тијелима Босне и Херцеговине у оквирима њихових надлежности које се тичу питања одбране и безбједности: Министарством спољне трговине и економских односа БиХ, у дијелу који се односи на увоз, извоз и транзит оружја, војне опреме и производа двојне намјене, као и Министарством цивилних послова БиХ, у дијелу који се односи на деминирање;

4) тијелима Парламентарне скупштине БиХ у оквирима у којим је њихов рад предмет парламентарног надзора: Независним одбором Парламентарне скупштине БиХ, Одбором за жалбе грађана на рад полицијских службеника у полицијским тијелима БиХ и Канцеларијом парламентарног војног повјереника БиХ.

5) Заједничка комисија врши парламентарни надзор и над другим институцијама Босне и Херцеговине уколико Парламентарна скупштина БиХ о томе донесе посебну одлуку;

ц) разматра законе и амандмане из области надлежности Заједничке комисије;

д) прати законитост и усклађеност рада надзираних институција са одбрамбеном и безбједносном политиком БиХ;

е) разматра извјештаје, краткорочне и дугорочне планове у вези са структуром Оружаних снага БиХ, кадровском политиком и регрутовањем, платама и накнадама, образовањем и обуком припадника Оружаних снага БиХ, професионалним понашањем и етичким стандардима за цивилно и војно особље;

ф) надзире процедуре опремања војске, набавки средстава и увоз и извоз оружја и војне опреме, материјалну помоћ и уговоре са страним фирмама које пружају услуге одбрамбеним институцијама на комерцијалној основи, борбену готовост, војне вјежбе, процес војног деминирања и операције укључујући извршење међународних обавеза и међународне операције подршке миру;

г) прати и разматра стање људских права и слобода у сектору одбране и безбједности;

х) прати поштовање политичке, идеолошке и интересне неутралности у раду надзираних институција;

и) прати и разматра примјену средстава и метода у обављању посебних истражних радњи у надзираним институцијама;

ј) разматра извјештаје о извршењу буџета, као и извјештаје о ревизији надзираних институција;

к) разматра и усваја извјештаје о раду надзираних институција;

л) покреће иницијативе и подноси приједлоге закона из области надлежности надзираних институција;

м) разматра приговоре упослених у надзираним институцијама, осим питања из радно-правног односа;

н) разматра приједлоге и петиције које су упућене Парламентарној скупштини БиХ или Заједничкој комисији у вези са радом надзираних институција, предлаже Парламентарној скупштини БиХ мјере за рјешавање питања садржаних у приједлозима и петицијама и о томе обавјештава подносиоце;

о) утврђује чињенице и узима изјаве од изабраних или именованих званичника, савјетника, државних службеника, запосленика, полицијских службеника, војних или цивилних лица на служби у Оружаним снагама БиХ у случајевима уочених незаконитости или неправилности у раду надзираних институција;

п) разматра питања сарадње Босне и Херцеговине са тијелима Европске уније, Уједињених нација, НАТО-а, ОЕБС-а, Савјета за регионалну сарадњу - РСС и других међународних организација у области одбране и безбједности;

р) разматра активности сталних и привремених делегација БиХ у међународним и међупарламентарним институцијама у области одбране и безбједности;

с) остварује сарадњу са надлежним парламентарним комисијама бх. ентитета, других држава, као и са међународним организацијама и другим тијелима из области одбране и безбједности;

т) Заједничка комисија може надзирати сваку активност Оружаних снага БиХ, укључујући и војне вјежбе, помагање цивилним органима власти у кризним ситуацијама, активности војног деминирања и присуствовати овим активностима. Заједничка комисија може најавити министру одбране БиХ и начелнику Заједничког штаба Оружаних снага БиХ присуство надзираним активностима;

(2) O активностима из става (1) овог члана Заједничка комисија подноси Извјештаје Парламентарној скуп-штини БиХ и о својим закључцима и приједлозима извјештава Парламентарну скупштину БиХ у складу са одредбама Пословника.

(3) Заједничка комисија разматра и друга питања из области одбране и безбједности БиХ.

Члан 50. (Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-

безбједносне агенције БиХ) (1) Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-

безбједносне агенције БиХ: a) надзире законитост рада Обавјештајно-

безбједносне агенције БиХ (у даљем тексту: Агенција);


б) расправља и даје мишљења о именовању генералног директора и замјеника генералног директора Агенције;

ц) разматра извјештаје предсједавајућег о питањима из његове надлежности, укључујући мјере предузете ради рјешавања проблема у Агенцији утврђених приликом спровођења инспекцијске контроле, ревизије или истраге;

д) разматра извјештаје генералног директора о раду и трошковима Агенције, тe посебно анализира начине трошења буџетских средстава;

е) даје мишљења о детаљном приједлогу буџета Агенције;

ф) разматра извјештаје главног инспектора; г) захтијева од запослених у Агенцији да, уз помоћ

предсједавајућег, обезбиједе стручне савјете када је то потребно ради спровођења надзора;

х) спроводи истраге о раду Агенције. (2) Комисија разматра и друга питања из области рада

Агенције у складу са Законом о Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ, као и другим посебним законима из којих проистиче одговарајућа надлежност.

Члан 51. (Заједничка комисија за економске реформе и развој)

(1) Заједничка комисија за економске реформе и развој разматра питања која се односе на: a) економске реформе које су у надлежности

институција БиХ; б) приједлоге реформи или иницијативе за измјене

закона које Комисији достављају представници грађанског друштва, односно удружења привредника, уније послодаваца, синдиката, агенција за регионални развој, удружења грађана или других невладиних интересних група;

ц) монетарну политику; д) политику спољног задуживања; е) односе с међународним финансијским

институцијама; ф) политику и програм обнове и развоја Босне и

Херцеговине; г) дефинисање мјера економске политике; х) фискалну и кредитну политику Босне и

Херцеговине; и) политику банкарства; ј) статистику, мјере и стандарде.

(2) Комисија разматра и друга питања из области економских реформи, обнове и развоја Босне и Херцеговине.

Члан 52. (Заједничка комисија за европске интеграције)

(1) Заједничка комисија за европске интеграције разматра питања која се односе на: a) расправу о општим питањима која су у вези с

европским интеграцијама; б) праћење извршавања права и обавеза Босне и

Херцеговине произашлих из међународних уговора који се односе на Савјет Европе;

ц) координирање рада комисија Парламентарне скупштине БиХ у вези с европским интеграцијама и достављање мишљења, препорука и упозорења тим комисијама;

д) анализирање посљедица интеграцијске стратегије за Босну и Херцеговину и припрему свеобухватних извјештаја;

е) разматрање планова, програма, извјештаја и информација о поступку стабилизације и придруживања ЕУ;

ф) праћење реализације стратегије придруживања, покретање иницијативе за убрзавање реализације стратегије придруживања у оквиру надлежности Парламентарне скупштине БиХ;

г) надзирање усклађивања закона Босне и Херцеговине с правном тековином ЕУ (acquis) када Комисија стекне услове за то;

х) сарадњу с институцијама у Босни и Херцеговини (посебно с Дирекцијом за европске интеграције), институцијама ЕУ и других земаља у вези с питањима интеграције;

и) организовање презентације истраживања јавног мишљења о питањима интеграције;

ј) прикупљање, похрањивање и систематско презентовање члановима Комисије информација у вези са ЕУ;

к) надзирање коришћења додијељених средстава ЕУ; л) обављање других послова у вези с европским

питањима који не спадају у надлежност осталих радних тијела;

м) одржавање јавног саслушања у вези с питањима европских интеграција ради прикупљања мишљења представника цивилног друштва, невладиних организација, интелектуалаца, као и владиних и невладиних експерата у одређеним областима.

(2) Комисија разматра и друга питања у вези с европским интеграцијама.

Члан 53. (Заједничка комисија за административне послове)

(1) Заједничка комисија за административне послове: а) доноси опште и појединачне акте којима се

уређују статусна питања и материјални положај делегата и посланика у складу са законом;

б) разматра и предлаже пројекцију буџета у дијелу средстава предвиђених за рад Парламентарне скупштине БиХ;

ц) разматра извршење буџета у дијелу средстава предвиђених за рад Парламентарне скупштине БиХ, те доноси акте за њихову реализацију;

д) доноси Одлуку о расподјели средстава за финансирање политичких партија, односно коалиција политичких партија и независних кандидата заступљених у Парламентарној скупштини БиХ, односно клубова народа и посланика у Парламентарној скупштини БиХ;

е) на основу мишљења колегијума оба дома, даје сагласност на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Секретаријату Парламентарне скупштине БиХ и Правилник о раду Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ;

ф) даје сагласност на акте које у складу са Одлуком о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ доноси Колегијум Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ за шта је овлашћен законом;

г) доноси акте у вези с евидентирањем имовине и друге потребне акте значајне за управљање имовином Парламентарне скупштине БиХ;

х) прати реализацију препорука из ревизорског извјештаја Парламентарне скупштине БиХ и, у сарадњи са комисијама за финансије и буџет


домова Парламентарне скупштине БиХ, предузима неопходне мјере за отклањање недостатака утврђених у ревизорском извјештају;

и) одлучује на основу приједлога Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ о распореду радних просторија у Парламентарној скупштини БиХ;

ј) у складу са законом и подзаконским актима утврђује накнаде и друга материјална права чланова посебних и независних тијела Парламентарне скупштине БиХ;

к) именује три члана међу члановима комисија из Дома у Комисију за избор и именовања чланова Централне изборне комисије БиХ;

л) предузима правне радње у складу с одредбама Кодекса.

(2) Комисија обавља и друге послове из надлежности Парламентарне скупштине БиХ када то затражи Парламентарна скупштина БиХ.

Члан 54. (Заједничка комисија за људска права)

(1) Заједничка комисија за људска права разматра питања која се односе на: a) остваривање људских права и основних слобода

загарантованих Уставом БиХ и законодавством Босне и Херцеговине од државних органа, јавних институција и организација које имају јавна овлашћења, у случајевима које изнесе Институција омбудсмена БиХ, грађани и ентитети, те о томе извјештава домове;

б) држављанство; ц) емиграцију, имиграцију, избјеглице и азил; д) спровођење анекса 6. и 7. Општег оквирног

споразума за мир у БиХ; е) кретање и боравак странаца; ф) остваривање и заштиту људских права и слобода,

те мјере за њихову ефикаснију заштиту. Комисија неће разматрати питања која су у току рјешавања на судовима и друге спорове, осим ако је ријеч о неприхватљивом кашњењу у поступку или евидентној злоупотреби власти и самовољи на коју укаже Институција омбудсмена БиХ;

г) заштиту личних података и сарадњу са Агенцијом за заштиту личних података у Босни и Херцеговини;

х) права националних мањина у Босни и Херцеговини;

и) приједлоге које достављају грађани, уз обавјештавање подносиоца о исходу;

ј) петиције у вези с повредама људских права и основних слобода, усвајајући одговарајуће мјере и обавјештавајући подносиоца и домове о усвојеним одлукама;

к) сарадњу с Комисијом за људска права (предвиђеном Анексом 6. Општег оквирног споразума за мир у БиХ) и Комисијом за расељена лица и избјеглице (предвиђеном Анексом 7. Општег оквирног споразума за мир у БиХ), као и комисијама за људска права у Парламенту Федерације БиХ и Народној скупштини Републике Српске;

л) остваривање права дјетета, посебно побољшањем статуса дјетета у Босни и Херцеговини;

м) подстицање активности у институцијама БиХ на примјени Конвенције о правима дјетета, као и подстицање и остваривање сарадње с комисијама

ентитетских парламената на побољшању статуса дјетета и примјени Конвенције о правима дјетета;

н) разматрање предложених закона и других прописа у погледу права дјетета и спречавање дискриминације дјетета;

о) разматрање питања у вези са остваривањем права младих - посебно побољшања права младих у Босни и Херцеговини;

п) подстицање активности у институцијама БиХ на усвајању и примјени најзначајнијих међународних докумената о питању младих;

р) разматрање приједлога докумената и извјештаја институција БиХ који се односе на права дјетета и на питања младих, те разматрање припрема за учешће делегација Босне и Херцеговине на међународним скуповима када се разматрају питања права дјетета и питања младих;

с) анализирање извјештаја о спровођењу Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ;

т) упозоравање изабраних званичника Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ на одредбе Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ ради његове досљедне примјене;

у) разматрање с Комисијом за одлучивање о сукобу интереса могућих случајева кршења Закона о сукобу интереса изабраних званичника Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ;

в) припремање и утврђивање приједлога кодекса понашања за делегате и посланике Парламентарне скупштине БиХ.

(2) Комисија разматра и друга питања из области људских права, остваривања права дјетета, младих, имиграције, избјеглица, азила и етике.

ПОГЛАВЉЕ IV - Сједнице Дома и заједничке сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ Одјељак А. Оријентациони радни план Дома

Члан 55. (Оријентациони радни план Дома)

(1) Колегијум Дома утврђује годишњи оријентациони радни план Дома. Тај план укључује питања и рокове за њихову расправу на сједницама Дома.

(2) Ради израде радног плана, Колегијум Дома ће затражити од Предсједништва БиХ, Савјета министара БиХ и комисија и клубова народа да изнесу приједлоге и мишљења у року који одреди Колегијум Дома.

(3) Имајући у виду све ове приједлоге и било које друго питање које је већ у поступку, секретар Дома доставља Колегијуму Дома приједлог радног плана на разматрање. Када Колегијум Дома усвоји радни план, доставља га делегатима и другим тијелима и органима наведеним у ставу (2) овог члана.

Члан 56. (Мјесечни календар активности)

(1) Колегијум Дома утврђује мјесечни календар актив-ности Дома до краја мјесеца за наредни мјесец.

(2) Мјесечни календар активности укључује датуме пред-виђене за одржавање сједнице Дома, заједничке сјед-нице оба дома, сједнице међународних организација којима присуствују делегати из Дома, сједнице комисија Дома и заједничких комисија, клубова, Колегијума Дома, Заједничког колегијума, те друге активности.

(3) У правилу, Дом засједа најмање једном мјесечно.


(4) Мјесечни календар активности доставља се делегатима, комисијама Дома, Представничком дому, Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ, а објављује се и на интернетској-страници Парламентарне скупштине БиХ.

(5) Календар се може прилагођавати потребама Дома.

Одјељак Б. Сазивање сједнице Дома, предлагање и утврђивање дневног реда

Члан 57. (Сазивање сједнице Дома)

(1) Предсједавајући Дома, у договору са замјеницима предсједавајућег Дома или на сопствену иницијативу, сазива сједницу Дома и предлаже дневни ред делегатима према радном плану.

(2) Позив за сједницу Дома доставља се делегату најмање седам дана прије дана одржавања планиране сједнице, осим ако овим пословником није другачије прописано. Дневни ред, материјал припремљен за сједницу и, ако је то случај, записник са претходне сједнице доставља се делегату с позивом за сједницу.

(3) У изузетним случајевима, дневни ред, измјена или допуна дневног реда могу бити предложени за вријеме одржавања сједнице Дома, а материјал подијељен на самој сједници.

Члан 58. (Сазивање хитне сједнице)

Изузетно од одредаба члана 57. овог Пословника, из оправданих разлога и на захтјев најмање пет делегата или на захтјев већине чланова Колегијума Дома, предсједавајући Дома сазваће сједницу Дома у року од три дана од дана пријема поменутог захтјева. У том случају, дневни ред сједнице може бити предложен на почетку њеног одржавања а материјали подијељени на самој сједници.

Члан 59. (Сазивање сједнице Дома у случају спријечености

предсједавајућег Дома) (1) Замјеник предсједавајућег Дома сазива сједницу ако је

предсједавајући Дома спријечен да је сазове. (2) Ако предсједавајући Дома не сазове сједницу у року из

члана 58. овог пословника, замјеник предсједавајућег сазива сједницу Дома најкасније у року од три дана.

Члан 60. (Утврђивање дневног реда)

(1) Колегијум Дома уврштава у дневни ред приједлоге закона с мишљењем, односно извјештајем комисија и сваку другу тачку која је обавезна, у складу с овим пословником.

(2) Обавезна тачка је она која је прошла процедуру у складу са Пословником или ако то једногласном одлуком тражи комисија Дома.

(3) Колегијум Дома може у дневни ред уврстити и друга питања која су овлашћени предлагачи доставили Дому и која спадају у његову надлежност.

(4) Колегијум Дома не уврштава у дневни ред друга питања из става (3) овог члана, за која надлежна комисија није доставила мишљење.

Члан 61. (Допуне и измјене дневног реда)

(1) На почетку сједнице Дома, делегат као и сваки овлашћени предлагач има право да тражи изостављање сваке необавезне тачке и предлагање нове, с одговарајућим материјалом у писаној форми. Изостављање обавезних тачака из члана 60. став (2) овог пословника није дозвољено.

(2) Делегат не може излагати дуже од три минуте нити елаборирати суштину питања које је предложено као тачка дневног реда, ако Колегијум Дома, на захтјев делегата, не одлучи другачије.

Члан 62. (Усвајање дневног реда)

Ако нису предложене измјене дневног реда, сматра се да га је Дом усвојио. У случају да су предложене измјене дневног реда и након што делегати изразе своје ставове у вези с тим приједлогом, Дом гласа о свакој предложеној измјени. Гласа се редослиједом којим су делегати предлагали измјене.

Одјељак Ц. Дефиниција кворума, предсједавање и учешће у раду

Члан 63. (Кворум)

(1) Кворум чини девет делегата, уз услов да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.

(2) На почетку сједнице, у току трајања сједнице и прије гласања, предсједавајући Дома утврђује да ли има кворума и о томе обавјештава Дом.

(3) Ако се утврди да нема кворума, предсједавајући Дома даје паузу у трајању до 60 минута, током које покушава обезбиједити кворум.

Члан 64. (Присуство сједницама чланова Предсједништва БиХ,

Савјета министара БиХ, предлагача и гостију) (1) Предлагач, односно представник предлагача дужан је

да присуствује сједници Дома. (2) Чланови Предсједништва БиХ могу, а чланови Савјета

министара БиХ имају обавезу да присуствују сједницама Дома.

(3) У случају одсуства предлагача акта, о њему се не расправља, осим ако Дом не одлучи другачије.

(4) Гости које позове предсједавајући Дома могу присуствовати сједници, у складу с овим пословником.

Члан 65. (Учешће у расправи)

(1) Делегат или други учесник у расправи на сједници Дома може говорити кад затражи и добије ријеч од предсједавајућег Дома, али не дуже од 10 минута.

(2) Предлагач закона има право и обавезу да прије почетка расправе образложи приједлог закона у трајању до 15 минута.

(3) Пријаве за учешће у расправи могу се поднијети до краја расправе.

(4) Предсједавајући Дома даје ријеч делегатима редослиједом којим су се пријавили.

Члан 66. (Повреда Пословника и исправка кривог навода)

(1) Предсједавајући Дома даје ријеч делегату који жели да говори о повреди Пословника или о непридржавању утврђеног дневног реда, одмах након што је затражи. Излагање по приговору не може трајати дуже од три минуте. Делегат је обавезан да наведе одредбу Пословника која је повријеђена, након чега ће предсједавајући Дома одлучити о оправданости приговора у вези с повредом Пословника.

(2) Делегат може затражити ријеч да би исправио, по његовом мишљењу, криви навод, и који може бити разлог неспоразума, или који тражи објашњење. Предсједавајући Дома даје ријеч делегату након што делегат чија је изјава узроковала потребу за


објашњењем заврши своје излагање. Исправка кривог навода односно објашњење може трајати до двије минуте.

Члан 67. (Поштовање дневног реда)

Делегат или други учесник у расправи може говорити само о питању о којем се расправља, у складу с утврђеним дневним редом. Ако одступи од дневног реда, предсједавајући Дома га упозорава. Ако се и након овог упозорења не буде придржавао дневног реда, предсједавајући Дома му ускраћује право да говори.

Члан 68. (Учешће предсједавајућег Дома у расправи)

Ако жели да учествује у расправи, предсједавајући Дома напушта мјесто предсједавајућег Дома и излази за говорницу. За то вријеме сједницом Дома предсједава први замјеник предсједавајућег Дома.

Одјељак Д. Одржавање реда

Члан 69. (Мјере у случају непоштовања реда или Пословника)

(1) Предсједавајући Дома одржава ред за вријеме сједнице Дома. Сви присутни обавезни су да се придржавају његових упутстава.

(2) Предсједавајући Дома може упозорити делегата који својим понашањем или говором за вријеме сједнице Дома не поштује ред или одредбе овог пословника.

(3) Делегату који је током исте сједнице два пута упозорен за непоштовање реда и одредаба овог пословника ускраћује се право говора до краја сједнице ако он и даље не поштује ред и примјену овог пословника.

(4) Предсједавајући Дома може изрећи мјеру удаљења било којем присутном ако не поштује ред.

(5) Под непоштовањем реда подразумијева се: a) вријеђање делегата и осталих присутних; б) учестало упадање у ријеч; ц) непоштовање опомене предсједавајућег Дома.

Члан 70. (Прекид сједнице)

Ако предсједавајући Дома оцијени да није у стању да одржава ред за вријеме сједнице Дома, одлучује о прекиду сједнице као и о наставку рада када се за то стекну услови, с тим да прекид сједнице Дома не може трајати дуже од једног сата.

Одјељак Е. Ток сједнице

Члан 71. (Записник)

(1) На сједници Дома предлаже се усвајање записника са претходне сједнице.

(2) Делегат има право да да примједбе на записник, али не дуже од три минуте.

(3) Одлуке о оправданости примједаба на записник усвајају се на сједници без расправе. Ако се примједбе усвоје, у записник се уносе одговарајуће измјене.

(4) Усвојени записник потписују предсједавајући Дома и секретар Дома.

Члан 72. (Расправа о тачкама дневног реда)

(1) О садржају и суштини акта из сваке тачке дневног реда расправља се прије доношења одлуке о њему, осим ако је Пословником прописано доношење одлуке о одређеним актима и питањима без расправе.

(2) Кад из расправе о тачки дневног реда проистекне више приједлога закључака, предсједавајући Дома на гласање даје приједлоге закључака редослиједом

предлагања. Након што се прво изјасни о приједлозима делегата, Дом гласа у цјелини о приједлогу материјала који разматра.

(3) Расправа о Уставу БиХ и амандманима на Устав БиХ, о предложеним законима и Пословнику Дома састоји се из два дијела: опште расправе и расправе о појединостима.

(4) Расправа о свим другим актима обавља се у комисијама у једном читању, а амандмански се може дјеловати до окончања расправе на сједници Дома.

Члан 73. (Пауза)

(1) Клуб народа има право да уз образложење затражи паузу до 30 минута за сваку тачку. Предсједавајући је дужан да одмах да паузу ако није почело гласање.

(2) Након паузе, предсједавајући Дома даје ријеч представнику клуба да образложи захтјев за паузу.

(3) Ако клуб народа затражи паузу дужу од 30 минута, предсједавајући Дома овај приједлог ставља на гласање.

(4) Ако предсједавајући Дома из било којих разлога оцијени да је сврсисходно да одреди паузу, он ће, у било којем тренутку, одредити паузу која не може бити дужа од једног сата.

Одјељак Ф. Доношење одлука

Члан 74. (Гласови делегата)

Глас делегата је личан и не може се преносити.

Члан 75. (Доношење одлука)

(1) Све одлуке у Дому доносе се већином гласова оних који су присутни и који гласају.

(2) Делегати ће максимално настојати да та већина укључује најмање једну трећину гласова делегата с територије сваког ентитета.

(3) Ако већина гласова не укључује једну трећину гласова делегата с територије сваког ентитета, предсједавајући Дома и његови замјеници састаће се као комисија и покушати да обезбиједе сагласност у року од три дана након гласања.

(4) Ако то не успије, одлуке се доносе већином гласова оних који су присутни и који гласају, под условом да гласови "против" не садрже двије трећине или више гласова делегата изабраних из сваког ентитета.

Члан 76. (Поступак одлучивања када већина не садржи једну трећину

гласова с територије сваког ентитета) (1) Ако већина гласова не садржи једну трећину гласова с

територије сваког ентитета, Колегијум Дома ће, радећи као комисија, настојати да постигне сагласност у року од три дана.

(2) Ако предсједавајући Дома и замјеници предсједава-јућег Дома постигну сагласност из члана 75. став (3) овог пословника, релевантна одлука Дома сматра се усвојеном, а Дом се о томе обавјештава на одговарајући начин. Изузетно од одредаба члана 19. овог пословника, сагласност се постиже консензусом предсједавајућег Дома и замјеника предсједавајућег.

(3) Ако Колегијум Дома не успије да постигне сагласност, одлуку доноси већина од укупног броја делегата који су присутни и који гласају, уз услов да гласови "против" не садрже двије трећине или више гласова делегата изабраних из сваког ентитета.


(4) У случају да нема кворума, те ако након паузе предсједавајући Дома утврди или гласање покаже да и даље нема кворума, разматрање питања одгађа се за сљедећу сједницу.

(5) Ако се делегат приликом гласања не изјасни "за", "против" или "уздржан", а присутан је у сали приликом гласања, сматра се да је "уздржан".

Члан 77. (Начини гласања)

Гласање у Дому је јавно и обавља се: a) електронски; б) подизањем гласачког картона, односно подизањем

руке; ц) прозивањем.

Члан 78. (Електронско гласање)

(1) У дому се користи електронски систем гласања, који региструје и приказује укупан број гласова "за", број гласова "против" и број гласова "уздржан". На екрану се приказује глас сваког делегата зеленом ("за"), црвеном ("против") и бијелом ("уздржан") бојом, те сивом бојом празна мјеста делегата који не присуствују сједници. Електронски систем гласања региструје да ли је било кворума и садржи ли већина, ако постоји, најмање једну трећину гласова делегата с територије сваког ентитета. Након гласања, на екрану се приказују резултати.

(2) Ако се гласање одржи након поступка тражења сагласности из члана 76. овог пословника, електронски систем гласања региструје и приказује укупан број гласова "за", гласова "против" и гласова "уздржан", као и да ли гласови "против" садрже двије трећине или више гласова делегата изабраних из сваког ентитета.

(3) Електронски систем гласања региструје и начин на који је сваки делегат гласао.

(4) Вријеме за гласање употребом електронског система гласања је 10 секунди.

(5) Све информације на екрану исписују се на језицима који су у службеној употреби у Босни и Херцеговини и одговарајућим писмима.

Члан 79. (Гласање подизањем гласачког картона, односно подизањем

руке) (1) Ако електронски систем гласања није у функцији или

на захтјев једне трећине делегата у Дому, гласа се подизањем гласачког картона, односно руке.

(2) Предсједавајући Дома, уз помоћ замјеника предсједавајућег и секретара Дома, констатује колико је гласова "за", колико "против" и колико "уздржаних", узимајући у обзир испуњење других захтјева из чл. 75. и 76. овог пословника.

Члан 80. (Гласање прозивањем)

(1) Гласање прозивањем примјењује се када предсједав-ајући Дома, или на приједлог било којег делегата, оцијени да је то потребно, како би се отклониле сумње у регуларност резултата гласања.

(2) У том случају секретар Дома прозива делегате појединачно. Сваки прозвани делегат изјашњава се "за", "против" или "уздржан". Приликом прозивања користи се абецедни или азбучни редослијед, зависно од тога који редослијед преферира предсједавајући.

Члан 81. (Резултати гласања)

На крају поступка гласања предсједавајући Дома констатује колико је гласова "за", колико "против" и колико је "уздржаних" и резултате гласања с територије сваког ентитета, како је предвиђено чланом IV3.д) Устава БиХ и проглашава коначну одлуку након гласања.

Одјељак Г. Записник и снимак расправе

Члан 82. (Садржај записника)

(1) Записник садржи податке који се односе на: датум, мјесто и вријеме одржавања сједнице; разматрана питања; имена и званичне дужности учесника у расправама; резултате гласања и усвојене одлуке.

(2) Делегат може захтијевати да његово упозорење у вези с могућим кршењем Устава БиХ или овог пословника буде унесено у записник.

Члан 83. (Објављивање записника)

(1) Записници са расправа у Дому у потпуности су доступни јавности и објављују се на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ.

(2) Записник или дио записника из члана 86. став (4) овог пословника нису доступни јавности.

Члан 84. (Тонско снимање сједница и транскрипт)

(1) Сједнице Дома тонски се снимају, а могу бити направљене и кратке забиљешке, ради израде коначног транскрипта сједнице.

(2) Колегијум Дома прецизније регулише начин припре-мања, чувања, објављивања и слања транскрипта.

Члан 85. (Ауторизација транскрипта)

(1) Делегат може затражити транскрипт свог говора на ауторизацију најкасније пет дана прије почетка наредне сједнице Дома. Од делегата се очекује да врати ауторизовани транскрипт у року од 48 часова од достављања. Приликом ауторизације делегат не смије уносити значајније измјене у текст и изостављати изражене мисли.

(2) Ако делегат не врати исправке у року од 48 часова од тренутка када му је транскрипт достављен, транскрипт се сматра ауторизованим.

Одјељак Х. Јавност рада

Члан 86. (Јавност рада и приступ информацијама)

(1) Дом ради јавно и на вријеме, у потпуности и објективно информише јавност о свом раду. Под истим условима Дом, у складу са Законом о слободи приступа инфор-мацијама у БиХ, свим заинтересованим обезбјеђује приступ расположивим информацијама.

(2) Сједнице Дома директно се преносе на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ.

(3) Записници са расправа у Дому, законодавне као и друге активности у вези с радом Дома доступне су јавности у електронској форми, на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ, а у складу с могућностима Парламентарне скупштине БиХ, и у штампаном гласилу.

(4) Изузетак од наведених информација које се објављују су информације за које се може очекивати да би њихово откривање изазвало штету за легитимне циљеве из сљедећих области:


a) спољне политике, интереса одбране и безбједности, као и заштите јавне безбједности;

б) интереса монетарне политике; ц) спречавања криминала и сваког откривања

криминала; д) заштите поступка доношења одлука јавног органа

у давању мишљења, савјета или препорука јавног органа, запосленог лица у јавном органу, или сваког лица које обавља активност за или у име јавног органа, а не обухвата чињеничне, статистичке, научне или техничке информације;

е) друге циљеве утврђене Законом о слободи приступа информацијама у БиХ.

Члан 87. (Објављивање аката и усвојених приједлога)

(1) Приједлози закона, материјали за сједнице комисија, други приједлози упућени на разматрање Парламентарној скупштини БиХ објављују се на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ, осим материјала који су класификовани у складу са Законом о заштити тајних података.

(2) Након објављивања у "Службеном гласнику БиХ", усвојени закони објављују се на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ.

(3) Приједлози и акти које усвоји Дом и његова радна тијела могу бити објављени у штампи и другим средствима јавног информисања.

Члан 88. (Приступ сједницама)

(1) Представницима средстава јавног информисања и другим посјетиоцима обезбјеђује се приступ сједницама Дома у простору посебно резервисаном за њих, како утврди Колегијум Дома, у складу с могућностима.

(2) Сједница или дио сједнице на којој се разматрају питања на која се позива члан 12. овог пословника одржава се без присуства представника средстава јавног информисања и посјетилаца.

Члан 89. (Резервисање мјеста)

Осим мјеста резервисаних за делегате, одговарајућа мјеста у простору за одржавање сједница обезбијеђена су за чланове Предсједништва БиХ, чланове Савјета министара БиХ и госте.

Одјељак И. Заједничке сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ

Члан 90. (Сазивање и предсједавање)

(1) Заједничку сједницу оба дома Парламентарне скупштине БиХ (у даљем тексту: заједничка сједница оба дома) сазивају предсједавајући домова: a) у свим приликама, када то оцијени потребним

Заједнички колегијум, б) у свечаним приликама, ц) у изузетним околностима, на захтјев

Предсједништва БиХ. (2) Заједничком сједницом оба дома наизмјенично

предсједавају предсједавајући домова.

Члан 91. (Позив и дневни ред заједничке сједнице оба дома)

(1) Дневни ред за заједничку сједницу оба дома утврђује Заједнички колегијум.

(2) Позив за заједничку сједницу оба дома доставља се делегатима и посланицима у роковима утврђеним пословницима домова.

Члан 92. (Доношење одлука)

Приликом доношења одлука домови се изјашњавају одвојено и примјењују се одредбе пословника које се односе на одлучивање у домовима.

ПОГЛАВЉЕ V - Активности Дома Одјељак А. Опште одредбе

Члан 93. (Активности Дома)

Дом обавља сљедеће активности: a) законодавну, б) контролну, ц) информативну, д) унутрашњу регулацију, е) доноси одлуке о питањима од виталног интереса и

самораспуштања, ф) учествује у међупарламентарној сарадњи заједно с

Представничким домом, и г) друге активности у складу са Уставом БиХ,

законом и овим пословником.

Одјељак Б. Основни законодавни поступак: иницијатива

Члан 94. (Овлашћени предлагач)

(1) Приједлог закона могу поднијети делегат, комисије Дома, заједничке комисије, Представнички дом, као и Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ, у оквиру својих надлежности.

(2) Предлагач закона или овлашћени представник предлагача обавезан је да присуствује свим расправама о приједлогу закона док тече законодавна процедура.

(3) Иницијативу за измјене и/или допуне закона према овлашћеним предлагачима могу поднијети грађани.

Члан 95. (Садржај приједлога закона)

(1) Приједлог закона подноси се у форми текста, у складу с Јединственим правилима за израду правних прописа у институцијама БиХ. Предлагач закона дужан је да приједлог закона истовремено достави у писаној и електронској форми, на језицима у службеној употреби у Босни и Херцеговини. Изузетно, када је делегат предлагач закона, може доставити приједлог закона у писаној и електронској форми на једном од језика и писама у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

(2) Приједлог закона који се усклађује са законодавством ЕУ подноси се и разматра у складу са чл. 125. и 126. овог пословника.

(3) Уз приједлог закона доставља се образложење које садржи: a) уставни основ за усвајање закона; б) разлоге за доношење закона; ц) принципе на којима је приједлог закона заснован; д) процјену финансијских средстава неопходних за

сровођење закона; е) мишљење Дирекције за европске интеграције о

усклађености приједлога закона са правно обавезујућим нормама ЕУ, као и мишљења институција и организација које су консултоване током израде приједлога закона; и

ф) било које друге околности које би могле Дому појаснити разлоге за доношење закона.


(4) Када је делегат предлагач закона, мишљење Дирекције за европске интеграције о усклађености приједлога закона са законодавством ЕУ прибавља Колегијум Дома.

(5) Уз приједлог измјена или допуна закона, односно другог акта прилажу се и одредбе чланова које се мијењају односно допуњавају те верзија пречишћеног текста закона или другог акта.

(6) Ако приједлог закона не садржи све елементе прописане ст. (1), (3) и (5) овог члана, Колегијум Дома ће од предлагача тражити да у року од седам дана исправи недостатке, а о томе ће обавијестити и Уставноправну комисију, уз достављање приједлога закона. Ако предлагач не исправи недостатке у прописаном року, Уставноправна комисија поступиће у складу са чланом 108. став (2) овог пословника.

(7) Приликом израде приједлога закона делегати ће тражити стручну помоћ Законодавноправног сектора Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, у смислу усклађивања приједлога закона с Јединственим правилима за израду правних прописа у институцијама БиХ.

Члан 96. (Разматрање)

(1) Законе и друге акте, достављене у Парламентарну скупштину БиХ, у правилу, прво разматра Представнички дом.

(2) На приједлог Колегијума Дома, акте из овог члана Дом може разматрати прије Представничког дома.

Члан 97. (Подношење приједлога закона)

(1) Приједлог закона подноси се предсједавајућем Дома, који га одмах доставља Колегијуму Дома и Законодавноправном сектору ради давања мишљења о усклађености приједлога закона са чланом 95. овог пословника и Јединственим правилима за израду правних прописа у институцијама БиХ.

(2) Законодавноправни сектор доставља мишљење Колегијуму Дома и Уставноправној комисији у року од три дана од дана пријема приједлога закона.

(3) Колегијум Дома у року од седам дана доставља приједлог закона Уставноправној комисији ради давања мишљења о усклађености са Уставом БиХ и правним системом Босне и Херцеговине и надлежној комисији ради давања мишљења о принципима на којима је закон заснован. Истовремено, Колегијум Дома доставља приједлог закона делегатима, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ, када они нису предлагачи.

(4) Секретари домова у договору дају приједлог колегијумима оба дома ради одређивања надлежне заједничке комисије, о чему колегијуми домова одлучују у року од седам дана од дана достављања приједлога закона и достављају га субјектима наведеним у ставу (3) овог члана.

(5) Ако се не испоштују рокови из ст. (1) и (3) овог члана, Колегијум Дома дужан је да обавијести Дом и предлагача закона о разлозима кашњења и да предложи нове рокове. О оправданости наведених разлога и прихватању нових рокова одлучује Дом.

(6) Ако је Дом добио више приједлога закона којима се регулишу иста питања, Колегијум Дома их упућује у процедуру у складу са ставом (3) овог члана. Ако Савјет министара БиХ није предлагач закона, Колегијум Дома закон упућује Савјету министара БиХ,

који је дужан да да мишљење у року од 20 дана од дана пријема. Када Дом добије мишљење Савјета министара БиХ о закону, закон који је добио позитивно мишљење има приоритет у даљој процедури у Дому.

(7) Колегијум Дома позива предлагаче закона из става (6) овог члана да у року од седам дана усагласе приједлоге закона и један приједлог закона упуте у даљу процедуру. Ако предлагачи не постигну сагласност, у даљу парламентарну процедуру упућује се приједлог закона који је први достављен Дому.

(8) Ако Савјет министара БиХ не достави мишљење у року утврђеном ставом (6) овог члана, наставља се парламентарна процедура по предложеним законима до завршетка поступка пред Уставноправном комисијом и надлежном комисијом, у складу са ставом (7) овог члана. Када прими мишљења Уставноправне комисије и надлежне комисије, у дневни ред сједнице Дома Колегијум Дома уврштава закон који је први достављен Дому. До завршетка поступка у Дому о првом закону мирује поступак о осталим предложеним законима.

Члан 98. (Предлагач закона - делегат или комисија Дома)

(1) Ако је предлагач закона делегат или комисија Дома, а Колегијум Дома утврди да је заједничка комисија надлежна комисија, приједлог закона доставља Колегијуму Представничког дома.

(2) Након што Колегијум Представничког дома потврди да је надлежна заједничка комисија, приједлог закона доставља уставноправним комисијама домова.

(3) Након што уставноправне комисије дају своје мишљење, наставља се процедура у заједничкој комисији, у складу са пословницима домова.

Одјељак Ц. Основни законодавни поступак: поступак у Уставноправној комисији и надлежној комисији - фаза I

Члан 99. (Усаглашеност приједлога закона са Уставом БиХ) Након разматрања усаглашености приједлога закона са

Уставом БиХ и правним системом Босне и Херцеговине, Уставноправна комисија доставља своје мишљење предсједавајућем Дома у року од 10 дана након пријема приједлога закона.

Члан 100. (Прва фаза у надлежној комисији)

Надлежна комисија, разматрајући приједлог закона у првој фази, доставља мишљење о принципима предложеног закона предсједавајућем Дома у року од 10 дана након пријема приједлога закона, који предсједавајући Дома упућује Дому.

Члан 101. (Продужење рока за достављање мишљења)

(1) Комисије из чл. 99. и 100. овог пословника могу поднијети захтјев Колегијуму Дома за продужење рока за достављање мишљења уз навођење разлога из којих нису могућности да доставе мишљење.

(2) Колегијум Дома доноси одлуку по захтјеву комисије из става (1) овог члана и утврђује крајњи рок за достављање мишљења, у складу с приједлогом комисије.

(3) У случају да комисија не достави мишљење до крајњег рока, Дом се изјашњава о одређивању новог рока или о обустављању законодавног поступка.


Члан 102. (Уврштавање у дневни ред сједнице Дома)

(1) Кад прими мишљења Уставноправне комисије и надлежне комисије, која доставља предсједавајући Дома, Колегијум Дома уврштава приједлог закона у дневни ред наредне сједнице Дома.

(2) Ако је предлагач закона делегат или комисија Дома, Колегијум Дома доставља мишљење заједничке комисије заједно с приједлогом закона Представничком дому, који ће га разматрати након завршетка поступка по приједлогу закона у Дому.

Одјељак Д. Основни законодавни поступак: расправа на сједници Дома - прво читање

Члан 103. (Општа расправа, принципи, неопходност доношења и

усаглашеност са Уставом БиХ) (1) Општа расправа у Дому почиње првим читањем које се

тиче принципа на којима је приједлог закона заснован, садржаја закона и неопходности доношења закона, према мишљењу Уставноправне комисије и надлежне комисије из прве фазе.

(2) Расправа у првом читању завршава се усвајањем или одбијањем приједлога закона.

(3) Усвајањем приједлога закона у првом читању почињу тећи рокови за подношење амандмана.

(4) Ако оцијени да се ради о закону мањег обима или степена сложености, Дом може одлучити да приједлог закона разматра и у другом читању, без разматрања у надлежној комисији - друга фаза.

(5) Дом може закључком одлучити да надлежна комисија у року од 30 дана спроведе јавну расправу о приједлогу закона.

Члан 104. (Расправа у Дому када је мишљење надлежне или

Уставноправне комисије негативно) (1) Када Колегијум Дома прими образложено мишљење

Уставноправне комисије или надлежне комисије о приједлогу закона из којег произлази да комисија није утврдила усклађеност са Уставом БиХ и правним системом Босне и Херцеговине, односно да није прихватила принципе предложеног закона, Колегијум Дома уврштава приједлог закона с мишљењима комисија у дневни ред наредне сједнице Дома.

(2) Ако Дом прихвати мишљење Уставноправне или надлежне комисије из става (1) овог члана, предложени закон сматра се одбијеним.

(3) Ако Дом не прихвати мишљење комисија из става (1) овог члана, Дом тражи да комисије израде ново мишљење имајући у виду расправу која је вођена на сједници Дома и у року који одреди Дом.

(4) Поступак из става (3) овог члана може се понављати највише два пута, након чега се законодавни поступак обуставља у случају да мишљење не буде прихваћено.

Члан 105. (Јавна расправа)

(1) Прије ступања у поступак из члана 110. овог пословника, комисија може одлучити да отвори јавну расправу о предложеном закону која би укључивала заинтересоване организације, институције и појединце.

(2) Јавна расправа одржава се у року од 30 дана. У случају спровођења јавне расправе из члана 103. став (5) и става (1) овог члана рокови утврђени чланом 109. став (1) и чланом 111. ст. (1) и (2) овог пословника теку од дана одржане јавне расправе.

(3) Комисија оглашава јавну расправу на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ.

Члан 106. (Мишљење учесника јавне расправе)

Позване организације, институције и појединци износе своја мишљења о питањима у вези с предложеним законом. Након завршене јавне расправе, а у складу са закључком комисије, учесници могу приложити стручне радове и друге материјале поднесене током јавне расправе.

Члан 107. (Резултати јавне расправе)

Комисија, уз извјештај који подноси, прилаже и транскрипт јавне расправе ако постоји, као и радове и материјале поднесене током јавне расправе.

Одјељак Е. Основни законодавни поступак: поступак у надлежној комисији - фаза II

Члан 108. (Присуство предлагача сједницама надлежне комисије)

(1) Предлагач закона или овлашћени представник предлагача обавезно присуствује сједници комисије. Представник Савјета министара БиХ може учествовати у раду комисије и онда када Савјет министара БиХ није предлагач.

(2) Ако предлагач или овлашћени представник предлагача не присуствује сједници комисије, а она утврди да је присуство предлагача или овлашћеног представника предлагача потребно, или ако утврди да предлагач није исправио недостатке у предложеном акту, комисија може одгодити расправу о том питању и обавијестити о томе предлагача, те тражити од њега да присуствује наредној сједници, односно да исправи недостатке у предложеном акту до наредне сједнице. Ако предлагач или његов овлашћени представник по поновљеном позиву не присуствује ни наредној сједници, односно не исправи недостатке у предложеном акту сматраће се да је одустао од приједлога акта, о чему комисија обавјештава Колегијум Дома.

Члан 109. (Подношење амандмана)

(1) Делегат, клуб народа, ненадлежна комисија, предлагач закона и Савјет министара БиХ могу доставити амандмане у писаној форми у року од 10 дана од дана усвајања приједлога закона у првом читању, а чланови надлежне комисије амандмане могу улагати до краја разматрања приједлога закона у комисији. Предлагачи амандмана у току расправе у комисији могу модификовати своје амандмане.

(2) Делегат и клуб народа могу приликом израде амандмана на приједлоге закона тражити стручну помоћ Законодавноправног сектора Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ и других институција БиХ.

(3) Након што расправа почне, предсједавајући комисије, у договору са замјеницима предсједавајућег комисије, осим о амандманима из става (1) овог члана, одобрава расправу о новим амандманима само у случајевима када се: a) односе на нове аспекте, или б) њима настоје усагласити два или више приједлога

о којима се води расправа. (4) Када је за разматрање приједлога закона надлежна

заједничка комисија, и сваки посланик може доставити амандмане, у складу са ставом (1) овог члана.


Члан 110. (Поступак у комисији)

(1) Поступак у комисији почиње расправом о приједлогу закона и поднесеним амандманима.

(2) Након расправе комисија гласа о предложеним амандманима слиједећи редослијед чланова на који се односе. У случају изузетно великог броја амандмана, предсједавајући комисије може одредити други начин расправе, обезбјеђујући да се сви ставови могу коректно изразити.

(3) О амандманима који се односе на исти члан расправља се и гласа, почевши од оних који подразумијевају већу измјену, о чему одлучује предсједавајући комисије. Предлагачи амандмана могу усагласити заједнички текст амандмана.

(4) Након завршетка гласања о свим предложеним амандманима, гласа се о приједлогу закона са прихваћеним амандманима.

Члан 111. (Извјештај комисије)

(1) Надлежна комисија дужна је да Дому достави извјештај у року од 20 дана од дана усвајања приједлога закона у првом читању.

(2) Када је надлежна заједничка комисија, она је дужна да достави извјештај у року од 30 дана од дана када је приједлог закона усвојен у првом читању на сједници дома који је посљедњи разматрао закон.

(3) Извјештај надлежне комисије садржи извјештај о приједлогу закона и усвојене амандмане који су постали саставни дио приједлога закона.

(4) Надлежна комисија може Колегијуму Дома поднијети захтјев за продужење рока за достављање извјештаја уз навођење разлога због којих није у могућности да га достави.

(5) Колегијум Дома доноси одлуку по захтјеву комисије и утврђује крајњи рок за достављање извјештаја у складу с приједлогом комисије. У том случају, крајњи рок за подношење амандмана из члана 109. став (1) овог Пословника јесте 24 сата прије одржавања сједнице комисије.

(6) У случају да комисија не достави извјештај до крајњег рока, Дом се изјашњава о утврђивању новог рока или о обустављању законодавног поступка.

Члан 112. (Негативан извјештај надлежне комисије о закону у цјелини) (1) Кад Колегијум Дома прими извјештај надлежне

комисије о приједлогу закона из којег произлази да комисија није прихватила приједлог закона у цјелини, у којем је комисија обавезна да образложи разлоге одбијања, Колегијум Дома приједлог закона са извјештајем комисије уврштава у дневни ред наредне сједнице Дома.

(2) Ако Дом прихвати извјештај надлежне комисије из става (1) овог члана, предложени закон сматра се одбијеним.

(3) Ако не прихвати извјештај, Дом од надлежне комисије тражи да изради нови извјештај имајући у виду расправу која је вођена на сједници Дома и у року који одреди Дом.

(4) Поступак из става (3) овог члана може се понављати највише два пута, након чега се законодавни поступак обуставља у случају да извјештај не буде прихваћен.

Члан 113. (Извјестилац надлежне комисије)

Предсједавајући комисије или други именовани извјестилац подноси извјештај на сједници Дома.

Одјељак Ф. Основни законодавни поступак: расправа на сједници Дома - друго читање

Члан 114. (Поступак са извјештајем надлежне комисије)

Кад прими извјештај надлежне комисије, предсједава-јући Дома извјештај доставља делегатима ради расправе на сједници Дома о приједлогу закона у другом читању.

Члан 115. (Амандмани)

(1) Делегати и клубови народа могу предлагати амандмане којима се оспоравају амандмани које је Комисија усвојила. Ови амандмани достављају се најкасније 24 сата прије почетка сједнице Дома.

(2) У истом року овлашћени предлагачи амандмана из члана 109. став (1) овог пословника могу предложити амандмане у писаној форми које желе поново бранити на сједници Дома, након што нису усвојени у комисији.

(3) Након што расправа почне, осим о амандманима из ст. (1) и (2) овог члана, предсједавајући, у консултацији са замјеницима предсједавајућег Дома, одобрава расправу о новим амандманима само у случајевима када се: a) односе на нове аспекте које комисија није могла

узети у обзир, или б) њима настоје усагласити два или више приједлога

о којима се води расправа. (4) Предлагач амандмана из овог члана има право повући,

измијенити или допунити амандман све до завршетка расправе.

(5) Предлагач има право да повуче приједлог закона најкасније 24 часа прије почетка сједнице.

Члан 116. (Расправа и гласање)

(1) Друго читање састоји се од расправе и гласања о предложеним амандманима, слиједећи редослијед чланова на које се односе. У случају изузетно великог броја амандмана, предсједавајући може одредити други начин расправе, обезбјеђујући да се сви ставови могу коректно изразити.

(2) О предложеним амандманима који се односе на исти члан расправља се и гласа, почевши од оних који подразумијевају већу измјену члана, о чему одлучује предсједавајући Дома.

(3) Предлагач закона, извјестилац и представник Савјета министара БиХ добијају ријеч кад год затраже, у складу с инструкцијама предсједавајућег Дома.

(4) Након што се гласало о свим предложеним амандманима, гласа се о приједлогу закона у његовом коначном тексту.

Члан 117. (Неусклађеност и правно-техничке грешке)

(1) За вријеме расправе из члана 116. став (2) овог пословника Дом може оцијенити да амандмани усвојени у комисији узрокују унутрашњи несклад или садрже правно-техничке грешке.

(2) У том случају Дом прекида расправу о приједлогу закона и такви амандмани или неки чланови упућују се надлежној комисији, која их разматра, мијења и до наредне сједнице Дома предлаже усклађени текст приједлога закона, када се расправа и изјашњавање о закону наставља.


Одјељак Г. Основни законодавни поступак: односи између домова

Члан 118. (Доношење закона)

Приједлог закона сматра се донесеним када га оба дома Парламентарне скупштине БиХ усвоје у идентичном тексту.

Члан 119. (Заједничка комисија за усаглашавање)

(1) Када се приједлог закона или другог акта који треба да усвоје оба дома усвоји прво у Дому, предсједавајући Дома доставља га Представничком дому у року од три дана.

(2) Ако текст који је усвојио Дом није идентичан тексту усвојеном у Представничком дому, предсједавајући Дома одмах обавјештава Представнички дом, како би на наредној сједници Дома била основана заједничка комисија за усаглашавање текста.

(3) Прву сједницу заједничке комисије за усаглашавање сазивају секретари оба дома Парламентарне скупштине БиХ, у року од седам дана од дана именовања чланова заједничке комисије за усаглашавање.

Члан 120. (Усаглашавање)

(1) Заједничка комисија за усаглашавање има шест чланова, по три члана из сваког дома.

(2) Заједничка комисија за усаглашавање настоји да постигне договор о идентичном тексту. За постизање договора неопходна је већина гласова свих чланова заједничке комисије за усаглашавање и у тој већини заступљеност сва три конститутивна народа, као и већина из сваког дома.

(3) Заједничка комисија за усаглашавање доставља извјештај о усаглашавању у року од 10 дана од дана одржавања прве сједнице.

(4) Ако један од домова не усвоји извјештај заједничке комисије за усаглашавање, приједлог закона сматра се одбијеним.

(5) Ако оба дома не усвоје негативан извјештај заједничке комисије за усаглашавање, приједлог закона доставља се заједничкој комисији за усаглашавање ради израде новог извјештаја, у складу са смјерницама домова.

Члан 121. (Усвајање у идентичном тексту)

Ако Дом усвоји приједлог закона или другог акта у идентичном тексту као и Представнички дом, приједлог закона или другог акта сматра се донесеним. Предсједавајући Дома предузима потребне радње за њихово објављивање.

Члан 122. (Изворни текст закона и других аката)

(1) Секретар Дома, у сарадњи са секретаром Представни-чког дома, одговоран је за израду изворног текста закона и других аката које доносе оба дома, стављање печата и брине за друге радње у складу са законом.

(2) Секретар Дома одговоран је за израду изворног текста аката које доноси Дом, стављање печата и брине за друге радње у складу са законом.

Одјељак Х - Скраћени и хитни поступак

Члан 123. (Скраћени поступак)

(1) Када подноси приједлог закона, предлагач може затражити да се приједлог закона разматра по скраћеном поступку. У том случају предлагач је

обавезан да у писаној форми образложи разлоге који оправдавају скраћивање поступка.

(2) Захтјев из става (1) овог члана разматра Колегијум Дома и о томе одлучује на својој првој наредној сједници.

(3) Ако Колегијум Дома прихвати да разматра приједлог закона по скраћеном поступку, сви рокови из редовног законодавног поступка скраћују се на пола.

(4) Када се приједлог закона разматра по скраћеном поступку, Колегијум Дома може додатно ограничити трајање расправе, као и то колико пута делегат може добити ријеч.

(5) Ако Колегијум Дома не прихвати захтјев, приједлог закона разматра се у складу с одредбама којима се регулише редовни законодавни поступак.

Члан 124. (Хитни поступак)

(1) Предлагач може у писаној форми затражити од Дома да приједлог закона високог степена хитности или који је формулисан на тако једноставан начин да се може усвојити или одбацити у цјелини размотри у једном читању.

(2) Захтјев из става (1) овог члана разматра се на наредној сједници Дома. Дом одлучује о захтјеву након расправе.

(3) Када се о овом захтјеву обави расправа, гласа се. Ако се усвоји, Дом наставља расправу и гласа о приједлогу закона. Амандмани на приједлог закона могу се поднијети у писаној форми до окончања расправе о приједлогу закона, само ако се односе на исправљање очигледних нормативно-техничких и штампарских грешака у тексту приједлога закона.

(4) Ако Дом не прихвати захтјев предлагача за разматрање приједлога закона по хитном поступку, Дом одлучује да ли ће се закон разматрати у складу с одредбама којима се регулише скраћени или редовни законодавни поступак.

Одјељак И. Закони са ознаком "ЕИ"

Члан 125. (Разматрање приједлога закона са ознаком "ЕИ")

(1) Када Дом прими приједлог закона који је Савјет министара БиХ означио да је повезан с интеграцијама у Европску унију, Колегијум Дома га упућује у процедуру по скраћеном законодавном поступку.

(2) Приједлог закона из става (1) овог члана у горњем десном углу насловне странице има ознаку "П.З.Е.И." и број таквог приједлога закона.


Ако се на приједлог закона из члана 125. овог Пословника уложе амандмани, предсједавајући надлежне комисије их, по истеку рока за њихово улагање, доставља Дирекцији за европске интеграције, са захтјевом да се о њима изјасни у погледу њихове усаглашености са законодавством ЕУ.

Одјељак Ј. Буџет и извјештај о извршењу буџета институција БиХ

Члан 127. (Буџет)

(1) Након што Парламентарна скупштина БиХ добије приједлог закона који садржи буџет институција БиХ за сљедећу годину (у даљем тексту: буџет), који је упутило Предсједништво БиХ у складу са законом и у


роковима прописаним законом, прво га разматра Представнички дом.

(2) Након усвајања, Представнички дом доставља приједлог закона с буџетом Дому најкасније до 15. новембра текуће године.

(3) Приликом доношења буџета примјењују се одредбе којима се регулише основни законодавни поступак. Међутим, Колегијум Дома скраћује рокове и предузима све друге потребне мјере за доношење буџета или, по потреби, измјене и допуне буџета најкасније до 15. децембра текуће године.

Члан 128. (Измјене и допуне буџета)

Буџет се може мијењати на начин и по поступку за његово доношење.

Члан 129. (Извјештај о извршењу буџета)

(1) Предсједништво БиХ, према приједлогу Савјета министара БиХ, подноси Дому извјештај о извршењу буџета институција БиХ за претходну годину, достављајући податке о оствареним приходима и расходима у буџетској години.

(2) Бројеви садржани у извјештају нису подложни амандманима. Ако Дом посумња у тачност података у извјештају, исказаних бројевима, може тражити неопходна објашњења, допуне или корекције од Савјета министара БиХ.

Одјељак К. Одлучивање о сагласности за ратификацију и отказивање међународних уговора

Члан 130. (Захтјев за ратификацију или отказивање уговора)

(1) Предсједништво БиХ, у складу са Уставом БиХ и законом, подноси Дому захтјев за давање сагласности за ратификацију или отказивање ратификованих међународних уговора, споразума и конвенција.

(2) Након што добије мишљење надлежне комисије, предсједавајући Дома га уврштава у дневни ред сједнице Дома.

(3) Текст међународних уговора, споразума и конвенција није подложан амандманима.

Одјељак Л. Амандмани на Устав БиХ

Члан 131. (Овлашћени предлагачи)

Амандмане на Устав БиХ могу предложити Предсједништво БиХ, Савјет министара БиХ, Представнички дом и сваки делегат, у складу са Уставом БиХ и овим пословником.


(1) Амандмани на Устав БиХ подносе се под истим условима као и закони и прате основни законодавни поступак.

(2) Колегијум Дома упућује предложене амандмане на Устав БиХ Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ ради давања мишљења, ако они нису предлагачи.

Члан 133. (Јавна расправа)

(1) Приједлог амандмана на Устав БиХ упућује се у јавну расправу, након што га Дом усвоји у првом читању.

(2) Уставноправна комисија спроводи јавну расправу у складу са закључком Дома, не прије истека 30 дана након што је приједлог амандмана на Устав БиХ предложен.

(3) Трајање јавне расправе не може бити краће од 15 дана.

Одјељак М. Исправке у закону, другом пропису и општем акту

Члан 134. (Исправке)

(1) Приједлог за исправку штампарских грешака у објављеном тексту закона или другог прописа, односно општег акта који је Дом донио, Дому подноси орган надлежан за спровођење тог закона, односно општег акта.

(2) Исправке штампарских грешака, послије сравњивања са изворником, утврђују секретари оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Одјељак Н. Израда пречишћеног текста закона и другог акта

Члан 135. (Пречишћени текст закона и другог акта)

(1) Уставноправна комисија, у сарадњи са Уставноправном комисијом Представничког дома, припрема приједлог службеног пречишћеног текста закона и другог акта када их за то овласте оба дома Парламентарне скупштине БиХ у складу са чланом 39. став (1) тачка и) овог пословника.

(2) Домови Парламентарне скупштине БиХ утврђују службени пречишћени текст закона и другог акта.

(3) Утврђена службена верзија пречишћеног текста закона и другог акта објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

(4) Неслужбену верзију пречишћеног текста, након сваке измјене и допуне закона и другог акта, израђују стручне службе Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ која се објављује на интернетској-страници Парламент-арне скупштине БиХ.

ПОГЛАВЉЕ VI - Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине БиХ

Члан 136. (Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине БиХ) (1) Парламентарна скупштина БиХ има своја посебна и

независна тијела, која се оснивају у складу са законом. (2) Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине

БиХ су: a) Савјет националних мањина БиХ; б) Канцеларија парламентарног војног повјереника

БиХ; ц) Независни одбор као независно тијело полицијске

структуре БиХ; д) Одбор за жалбе грађана на рад полицијских

службеника у полицијским тијелима БиХ; е) Независна комисија за праћење услова боравка у

заводима, поступање и поштовање људских права лица над којима се извршавају кривичне санкције и друге мјере које је изрекао у кривичном поступку Суд Босне и Херцеговине, страни судови за дјела предвиђена Кривичним законом Босне и Херцеговине или међународним уговором чији је потписник Босна и Херцеговина или други суд у складу са законом Босне и Херцеговине; и

ф) друга тијела која се оснивају законима као независна и посебна тијела Парламентарне скупштине БиХ.

(3) Чланови посебних и независних тијела Парламентарне скупштине БиХ именују се у складу са законом.

(4) Начин одабира кандидата за обављање дужности чланова и трајање мандата чланова посебних и


независних тијела Парламентарне скупштине БиХ одређен је законима о оснивању.

Члан 137. (Рад посебних и независних тијела Парламентарне

скупштине БиХ) (1) Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине

БиХ раде у складу са својим пословницима, који се доносе на начин и по процедури прописаној законима, а који не смију бити у супротности са законима о оснивању и актима Парламентарне скупштине БиХ.

(2) Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине БиХ подносе Парламентарној скупштини БиХ извјештаје о раду на начин прописан законима о оснивању.

(3) Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине БиХ сарађују са радним тијелима Парламентарне скупштине БиХ, те свим другим тијелима и институцијама у обиму који је утврђен законима о оснивању.

Члан 138. (Пружање административно-техничке и стручне помоћи)

Посебним и независним тијелима Парламентарне скупштине БиХ сву неопходну административно-техничку и стручну помоћ, у оквиру у којем је то предвиђено законима о оснивању, пружа Секретаријат Парламентарне скупштине БиХ.

Члан 139. (Меморандум и печат)

Посебна и независна тијела Парламентарне скупштине БиХ у свом раду користе меморандум и печат Парламентарне скупштине БиХ.

ПОГЛАВЉЕ VII - Гласање о неповјерењу и потреби реконструкције Савјета министара БиХ Одјељак А. Општа одредба

Члан 140. (Дужност и одговорност Савјета министара БиХ)

(1) Савјет министара БиХ одговара Дому за предлагање и спровођење политике и примјену закона, других прописа и одредаба чије је спровођење дио његовог уставног и законског овлашћења, као и за усмјеравање и координацију рада министарстава.

(2) Савјет министара БиХ дужан је да, на захтјев Дома, поднесе информације о свим релевантним активностима из своје надлежности.

Одјељак Б. Гласање о неповјерењу и потреби реконструкције Савјета министара БиХ

Члан 141. (Иницирање гласања о неповјерењу Савјету министара БиХ) (1) Најмање три делегата у Дому могу иницирати

приједлог за гласање о неповјерењу или о потреби реконструкције Савјета министара БиХ.

(2) Предсједништво БиХ може предложити смјену предсједавајућег Савјета министара БиХ.

(3) Приједлози из ст. (1) и (2) овог члана достављају се предсједавајућем Дома у писаној форми, потписани и с образложењем.

(4) Предсједавајући Дома одмах доставља овај приједлог Предсједништву БиХ, Савјету министара БиХ, делегатима и Представничком дому.

Члан 142. (Уврштавање у дневни ред)

Приједлог за гласање о неповјерењу или реконструкцији Савјета министара БиХ обавезно се уврштава у дневни ред сједнице Дома након 20 дана, а

најкасније 30 дана од дана достављања Савјету министара БиХ.

Члан 143. (Извјештај Савјета министара БиХ о изгласавању

неповјерења) (1) Прије почетка сједнице о изгласавању неповјерења,

Савјет министара БиХ може поднијети Дому извјештај у писаној форми са својим мишљењем и ставовима.

(2) Извјештај се доставља делегатима најкасније 48 часова прије одржавања сједнице.

Члан 144. (Извјештај Савјета министара БиХ о реконструкцији)

(1) Прије почетка сједнице о изгласавању реконструкције, Савјет министара БиХ може поднијети Дому извјештај у писаној форми са својим мишљењем и ставовима.

(2) Министри чија је смјена предложена могу поднијети Дому свој извјештај.

(3) Извјештај се доставља делегатима најкасније 48 часова прије одржавања сједнице.

Члан 145. (Образлагање приједлога и одговор Савјета министара БиХ) (1) Предлагач има право и дужност да на сједници Дома

образложи приједлог за изгласавање неповјерења или реконструкцију Савјета министара БиХ.

(2) Савјет министара БиХ има право да одговори и изнесе своје ставове, након чега се отвара расправа.

Члан 146. (Гласање)

(1) Након завршетка расправе, приједлог о неповјерењу или реконструкцији Савјета министара БиХ ставља се на гласање.

(2) Ако приједлог не буде усвојен, може се гласати и о другим иницијативама у вези с приједлогом.

(3) Предсједавајући обавјештава Представнички дом, Савјет министара БиХ и Предсједништво БиХ о резултатима гласања о неповјерењу или реконструкцији и другим иницијативама у вези с тим, ако су постојале.

Одјељак Ц. Смјена министра или замјеника министра

Члан 147. (Покретање поступка смјене министра или замјеника

министра) (1) Предсједавајући Савјета министара БиХ може покрену-

ти поступак за смјену министра или замјеника министра.

(2) Приједлог из става (1) овог члана доставља се пред-сједавајућем Дома у писаној форми с образложењем.

(3) Предсједавајући Дома одмах доставља приједлог делегатима и Представничком дому.


Приједлог за смјену министра или замјеника министра обавезно се уврштава у дневни ред сједнице Дома најкасније 15 дана од дана када тај приједлог предсједавајући Дома прими од предсједавајућег Савјета министара БиХ.

Члан 149. (Образлагање приједлога и расправа)

(1) Предсједавајући Савјета министара БиХ има право да на сједници Дома образложи своју иницијативу, након чега се отвара расправа.

(2) Министар или замјеник министра чија је смјена предложена има право да се обрати Дому.


Члан 150. (Гласање о потврди смјене министра или замјеника

министра) (1) Након расправе гласа се о потврђивању смјене

министра или замјеника министра. (2) Ако приједлог не буде потврђен, може се гласати и о

другим иницијативама у вези с тим, ако су постојале. (3) Предсједавајући Дома обавјештава Представнички дом,

Савјет министара БиХ и Предсједништво БиХ о резултатима гласања и о другим иницијативама у вези с тим, ако су постојале.

ПОГЛАВЉЕ VIII - Резолуција и остали акти

Члан 151. (Подношење приједлога резолуције)

(1) Дом може резолуцијом изразити свој став о релевантним политичким питањима и утврдити политичке смјернице које ће спроводити Предсједништво БиХ, Савјет министара БиХ или друге институције БиХ.

(2) Делегат може поднијети приједлог резолуције, који се разматра на сједници Дома.

Члан 152. (Расправа и гласање о приједлогу резолуције)

(1) Предлагач резолуције добија ријеч у трајању до 20 минута. Остали учесници у расправи могу добити ријеч у трајању до 10 минута.

(2) Амандмани на предложене резолуције подносе се у писаној форми, у било које вријеме сједнице.

(3) Након расправе, гласа се о предложеним амандманима и резолуцији.

Члан 153. (Остали акти)

(1) Дом може доносити декларације, одлуке, препоруке, закључке и друге акте.

(2) Акти из става (1) овог члана дефинишу се на сљедећи начин: а) декларација је акт који садржи начелно мишљење

о важним питањима која је Дом разматрао; б) одлука је акт којим се рјешавају питања из

надлежности Парламентарне скупштине БиХ; ц) препорука је акт којим се указује на значај

одређених питања која се односе на спровођење закона;

д) закључак је акт који се доноси о питањима у појединачној ствари која се тичу поступка.

(3) Гласање о актима из става (1) овог члана обавља се у складу с утврђеним начином одлучивања у Дому, осим ако Уставом БиХ, овим пословником или законом није другачије регулисано.

ПОГЛАВЉЕ IX - Активности информисања Одјељак А. Делегатска питања и иницијативе

Члан 154. (Делегатска питања и иницијативе)

(1) Делегати могу постављати питања и подносити иницијативе предсједавајућем и члановима Савјета министара БиХ или другим субјектима из њихове надлежности, посебно о стању у појединим областима друштвеног живота и спровођењу закона и других аката Парламентарне скупштине БиХ, односно о раду министарстава и других органа државне управе.

(2) Делегатска питања могу се постављати усмено или у писаној форми, а делегатске иницијативе само у писаној форми.

(3) Делегатска питања у писаној форми могу се постављати и Канцеларији високог представника у БиХ.

Одјељак Б. Питања и одговори у усменој форми

Члан 155. (Усмена питања)

(1) Делегати могу усмено постављати питања Савјету министара БиХ, односно поједином члану Савјета министара БиХ на почетку сваке прве сједнице Дома у мјесецу, прије расправе о дневном реду, уз директан ТВ пренос.

(2) Редослијед постављања питања одређује се према редослиједу пријављивања делегата.

(3) Делегат може поставити једно делегатско питање у трајању до двије минуте. Питање мора бити кратко и јасно формулисано и у правилу такво да се на њега може одговорити одмах и без припреме.

(4) Делегат може рећи да ли задовољан или незадовољан одговором на делегатско питање, износећи разлоге у трајању од једне минуте.

(5) Ако је незадовољан одговором, делегат може затражити да му се одговор достави у писаној форми у року од 15 дана.

Члан 156. (Постављање питања)

(1) Делегати постављање усмених делегатских питања најављују у писаној форми најкасније 24 сата прије почетка сједнице Дома.

(2) Најава из става (1) овог члана доставља се предсједавајућем Савјета министара БиХ и оном члану Савјета министара БиХ на кога је упућена, а обавезно садржи име и презиме делегата који жели да постави усмено делегатско питање, назнаку коме се питање поставља те назнаку области на које се питање односи.

(3) Предсједавајући Савјета министара БиХ дужан је да обезбиједи присуство најмање половине чланова Савјета министара БиХ на сједници Дома у вријеме одређено за усмено постављање делегатских питања.

Члан 157. (Одговори на питања)

(1) Члан Савјета министара БиХ коме је питање упућено дужан је да одговори на постављено питање на истој сједници на којој је оно постављено или да наведе разлоге због којих на њега не може да одговори. У том случају дужан је да да усмени одговор на постављено питање на првој наредној сједници Дома у вријеме одређено за постављање усмених делегатских питања.

(2) Одговор на постављено питање траје до двије минуте.

Одјељак Ц. Питања у писаној форми и иницијативе

Члан 158. (Постављање питања и подношење иницијатива)

(1) Делегат може поставити питање и поднијети иницијативу у писаној форми посредством предсједавајућег Дома.

(2) Када је питање формулисано у складу са ставом (1) овог члана, предсједавајући Дома питање и иницијативу просљеђује ономе коме је упућено.

(3) Предсједавајући на почетку сваке сједнице Дома обавјештава Дом који су делегати поставили питање и на која су питања делегати добили одговоре.

Члан 159. (Одговор у писаној форми)

(1) Питања у писаној форми углавном се, иако не искључиво, односе на техничка питања или она за која


није довољно једноставно усмено објашњење. Ни питање ни одговор не смију прелазити један стандардни лист формата А4.

(2) Одговор у писаној форми мора се дати у року од 30 дана од дана када је питање достављено ономе коме је упућено.

(3) Ако Савјет министара БиХ, односно његов члан не могу одговорити у року из става (2) овог члана дужни су да, подсредством предсједавајућег Дома, обавијесте делегата о разлозима због којих то не могу учинити и о времену када ће доставити одговор.

(4) Када предсједавајући Дома прими одговор, копију доставља свим делегатима. Предсједавајући Дома даје прилику делегату који је на постављено питање тражио одговор у писаној форми да се изјасни да ли је задовољан одговором. Ако делегат није задовољан одговором, може поставити допунско делегатско питање у писаној форми.

Одјељак Д. Заједничке сједнице оба дома - питања и одговори

Члан 160. (Заједничка сједница оба дома - питања и одговори)

(1) Најмање једном годишње Заједнички колегијум организује посебну, односно заједничку сједницу оба дома о теми: "Делегати и посланици питају - Савјет министара БиХ одговара".

(2) За ове сједнице дијалошког типа обезбиједиће се услови за директан телевизијски и радио пренос ради јавности рада и информисања грађана о свим релевантним питањима из надлежности извршних органа власти на нивоу Босне и Херцеговине.

(3) Делегат има право да постави једно питање и да реплицира на одговоре у трајању до три минута. Питање се доставља Савјету министара БиХ најмање седам дана прије одржавања сједнице.

(4) Сједница из става (1) овог члана заказује се 30 дана раније, а може трајати најдуже четири сата.

Члан 161. (Процедура на заједничкој сједници)

(1) Питање се образложе на сљедећи начин: делегат поставља питање у трајању до три минуте, затим предсједавајући Савјета министара БиХ или ресорни министар добија ријеч у истом трајању. Након тога делегат може дати коментар на одговор или поставити ново питање у трајању до двије минуте. Предсједавајућем Савјета министара БиХ или ресорном министру омогућава се нови одговор у истом трајању, након чега предсједавајући закључује расправу и даје ријеч сљедећем лицу овлашћеном да говори.

(2) Предсједавајући Савјета министара БиХ или ресорни министар могу затражити, из одређених разлога и само једном, да се расправа о питању одгоди за сљедећу сједницу Дома.

Одјељак Е. Интерпелација

Члан 162. (Подношење и разматрање)

(1) Интерпелација је питање којим се на сједници Дома отвара расправа о раду Савјета министара БиХ у цјелини или о појединим одлукама Савјета министара БиХ или одређених министарстава, спровођењу утврђене политике и закона.

(2) Интерпелација се може поднијети и када делегат није задовољан ни накнадним допунским писаним одговором Савјета министара БиХ на постављено

питање, а питање и одговор указују да постоје посебно оправдани разлози да се о њима отвори расправа у Дому.

(3) Интерпелацију могу поднијети три делегата предсједавајућем Дома у писаној форми. У њој мора бити јасно постављено и образложено питање које треба разматрати.

(4) Колегијум Дома разматра интерпелацију и доставља је ономе на кога је насловљена.


(1) Након упућивања интерпелације ономе на кога је насловљена, интерпелација се уврштава у дневни ред сједнице Дома у року од 30 дана од дана њеног упућивања.

(2) У дневни ред једне сједнице може бити уврштена само једна интерпелација.

Члан 164. (Расправа)

(1) Представник интерпеланата добија ријеч у трајању до 30 минута за објашњење интерпелације. Затим, у истом трајању, ријеч добија онај коме је интерпелација упућена. Након тога, други делегати могу, на своје тражење, интервенисати у трајању до 10 минута. Исто правило примјењује се и за интерпеланта и за онога коме је интерпелација упућена.

(2) Подносиоци интерпелације могу повући интерпелацију до закључења расправе.

Члан 165. (Усвајање интерпелације с потребним мјерама)

Након расправе, Дом заузима став о питању које је покренуто интерпелацијом и предложеним закључцима, утврђује мјере за рјешавање проблема и по потреби утврђује одговорност за настало стање.

ПОГЛАВЉЕ X - Односи с другим институцијама БиХ Одјељак А. Предсједништво БиХ

Члан 166. (Обавјештавање Предсједништва БиХ о сједницама Дома)

(1) Предсједавајући Дома позива Предсједништво БиХ на сваку сједницу Дома.

(2) На сједницама на којима се разматрају приједлози закона које предложи Предсједништво БиХ или на којима се рјешавају питања из надлежности Предсједништва БиХ обавезно је присуство барем једног члана Предсједништва БиХ.

(3) Предсједништво БиХ посредством својих представника учествује на сједницама Дома из става (2) овог члана и има право и обавезу да учествује у расправи у сваком тренутку.

Члан 167. (Информисање Дома о питањима из надлежности

Предсједништва БиХ) (1) На захтјев Дома или на свој захтјев, Предсједништво

БиХ на сједници Дома износи ставове и обавјештава Дом о питањима из своје надлежности.

(2) Дом може затражити од Предсједништва БиХ да прије одржавања сједнице достави извјештај у писаној форми.

(3) Након расправе Дом може усвојити резолуцију која садржи његов став или смјернице у вези с одговарајућом политиком.

(4) Предсједништво БиХ, у складу са Уставом БиХ, најмање једном годишње подноси Дому извјештај о својим расходима.


Одјељак Б. Савјет министара БиХ

Члан 168. (Права и дужности Савјета министара БиХ)

У оквиру својих права и дужности наведених у Уставу БиХ и закону, Савјет министара БиХ:

a) може подносити приједлоге закона Дому и достављати мишљења о приједлозима закона чији оно није предлагач;

б) може тражити сазивање сједнице Дома да би се разматрало питање о којем жели изнијети свој став и добити мишљење, односно став Дома;

ц) посредством свог представника, дужан је да учествује на сједницама Дома и комисија Дома, а по позиву и на сједницама Колегијума Дома;

д) има право и обавезу да интервенише у расправама;

е) може тражити да уврсти једну тачку у дневни ред сједнице Дома. У том случају, затражена тачка уврштава се у дневни ред сједнице Дома; и

ф) може тражити одгађање расправе само о једној необавезној тачки дневног реда како би заузео став и изнио га на сљедећој сједници. У том случају затражена тачка скида се с дневног реда сједнице Дома.

Члан 169. (Представљање Савјета министара БиХ)

(1) Савјет министара БиХ у Дому представља његов предсједавајући или један или више његових чланова, осим ако је другачије прописано овим пословником или законом.

(2) Министре могу представљати замјеници министара и, ако се присуство односи на сједнице комисија, помоћници министара, осим ако је другачије прописано овим пословником или законом.

Члан 170. (Обавјештавање Савјета министара БиХ о сједницама Дома

и комисија) Дом и његове комисије обавјештавају Савјет министара

БиХ о терминима одржавања својих сједница како би представници Савјета министара БиХ учествовали на тим сједницама.

Члан 171. (Информисање у комисијама)

(1) Чланови Савјета министара БиХ, на своје или на тражење овлашћене комисије, долазе на сједницу комисије ради информисања о датом питању.

(2) Комисија може захтијевати да чланови Савјета министара БиХ прије сједнице поднесу извјештај у писаној форми о истом питању.

(3) Након закључења расправе или на својој наредној сједници, комисија може усвојити резолуцију у којој износи свој став или смјернице у вези с одговарајућом политиком министарства.

(4) Комисија може покренути поступак за утврђивање одговорности позваног члана Савјета министара БиХ ако: a) не одговори на позив комисије; б) не поднесе потребне информације комисији; ц) поднесе непотпуне или нетачне информације

комисији.

Члан 172. (Извјештај о раду Савјета министара БиХ)

(1) Савјет министара БиХ подноси Дому извјештај о свом раду најмање једном годишње.

(2) Дом разматра извјештај о раду Савјета министара БиХ у року од 30 дана од његовог подношења. Након расправе, Дом може резолуцијом исказати свој политички став о поднесеном извјештају.

Одјељак Ц. Друге институције

Члан 173. (Сарадња с другим институцијама БиХ)

Права и дужности, као и сарадња Дома с другим институцијама БиХ, остварују се у складу са Уставом БиХ, законима и овим пословником.

ПОГЛАВЉЕ XI - Активности унутрашње регулације

Члан 174. (Измјене и/или допуне Пословника)

Дом може, на приједлог делегата, допуњавати и/или мијењати овај пословник у складу са Уставом БиХ, користећи процедуру доношења одлука у складу сa чланом IV 3.д) Устава БиХ и одредбама овог пословника.

Члан 175. (Регулисање питања закључком)

(1) Дом може закључком регулисати одређено питање које није никако или није прецизно регулисано овим пословником.

(2) Закључак је обавезујући само за конкретно питање из става (1) овог члана.

(3) Закључак је обавезујући све док се Пословником дато питање другачије не регулише. Закључак се примјењује од дана усвајања, осим ако није предвиђено другачије.

Члан 176. (Закључак комисија)

Комисије могу усвајати закључке у исту сврху као у члану 175. овог пословника и о питањима из своје надлежности. Ти закључци подређени су закључцима Дома.

ПОГЛАВЉЕ XII - Одлуке о питањима од виталног интереса и самораспуштање Дома Одјељак А. Одлуке о питањима од виталног интереса

Члан 177. (Проглашавање одлуке штетном по витални интерес) Предложена одлука Парламентарне скупштине БиХ

може бити проглашена штетном по витални интерес бошњачког, хрватског или српског народа већином гласова бошњачких, хрватских или српских делегата, изабраних у складу са чланом IV/1.а) и б) Устава БиХ. За доношење такве одлуке биће потребна сагласност Дома, коју изгласа већина бошњачких, већина хрватских и већина српских делегата који су присутни и који гласају.

Члан 178. (Покушај рјешавања у заједничкој комисији или упућивање

Уставном суду БиХ) Када већина бошњачких, хрватских или српских

делегата стави примједбу на позивање на тачку е) Устава БиХ, предсједавајући Дома одмах сазива сједницу заједничке комисије, коју чине три делегата, од којих је сваки изабран међу бошњачким, хрватским и српским делегатима, с циљем рјешавања тог питања. Ако то Комисија не успије у року од пет дана, предмет се упућује Уставном суду БиХ, који ће по хитном поступку преиспитати процедуралну исправност случаја.

Одјељак Б. Самораспуштање Дома

Члан 179. (Самораспуштање Дома)

(1) Дом народа може се распустити одлуком Предсједништва БиХ или самог дома, под условом да је одлука Дома о распуштању донесена већином која


укључује већину гласова делегата из најмање два народа, бошњачког, хрватског или српског.

(2) Најмање три делегата могу поднијети Колегијуму приједлог одлуке о распуштању Дома.

(3) Колегијум Дома сазива Дом ради разматрања овог приједлога у року од 15 дана од дана његовог подношења.

(4) Након расправе приједлог се ставља на гласање. Сматра се усвојеним ако га одобри већина која садржи већину гласова делегата из најмање два народа.

(5) Одлука се објављује и доставља Представничком дому, Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ.

ПОГЛАВЉЕ XIII - Разно

Члан 180. (Именовање чланова делегација Парламентарне скупштине

БиХ) (1) Прије именовања чланова делегација Парламентарне

скупштине БиХ који учествују у парламентарним скупштинама међународних организација или у међународним институцијама, Колегијум Дома, у сарадњи с Колегијумом Представничког дома, утврђује колико чланова морају изабрати оба дома. Колегијум Дома настоји да пронађе пропорционалну формулу за састав делегација која одражава укупни састав Парламентарне скупштине БиХ, уважавајући и критеријум одговарајуће полне заступљености.

(2) Дом именује своје чланове који треба да учествују у парламентарним скупштинама међународних организација или у међународним институцијама, при чему обезбјеђује да састав делегације одражава укупан састав Дома. Колегијум Дома, уз помоћ Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, брине да се обезбиједе услови потребни за реализовање планираних међународних активности сталних и привремених парламентарних делегација.

(3) Делегација је дужна да, у року од седам дана након именовања чланова, изабере предсједавајућег и два замјеника, утврди програм рада и о томе обавијести Дом.

(4) Делегација усваја пословник којим се ближе утврђују права и обавезе предсједавајућег, замјеника и чланова делегације, однос према Дому, начин подношења извјештаја и друга питања значајна за рад делегације.

Члан 181. (Групе пријатељства)

У складу с критеријумима утврђеним у члану 180. овог пословника, Дом може именовати своје чланове у групе пријатељства с другим државама.

Члан 182. (Консултације за новоизабране представнике Босне и

Херцеговине) (1) Надлежни органи Босне и Херцеговине, који спроводе

процедуре номиновања представника Босне и Херце-говине за чланство у међународним институцијама, дужни су да приликом израде листи за чланство обаве консултације у Дому.

(2) Консултације се, прије изјашњавања Дома, обављају на сједници Заједничког колегијума и Заједничке комисије за европске интеграције.

Члан 183. (Употреба језика)

(1) Записници са састанака и извјештаји Дома, комисија и заједничких комисија пишу се на босанском, хрватском и српском језику, латиничним и ћириличним писмом.

Закони, амандмани на Устав БиХ, пословници, закључци и резолуције пишу се и објављују на исти начин.

(2) Делегат изјављује у писаној форми на којем језику жели да прима материјал из става (1) овог члана.

Члан 184. (Поступање с повјерљивим материјалима)

Својим одлукама домови прописују начин поступања с повјерљивим материјалима. Делегати су дужни да потпишу изјаву о чувању тајне и послије престанка дужности у Дому и/или комисији.

Члан 185. (Истицање грба и заставе Босне и Херцеговине)

Државна химна се интонира, а грб и застава Босне и Херцеговине истичу се у конференцијским салама Дома и просторијама клубова народа у складу са законом.

ПОГЛАВЉЕ XIV - Секретаријат Парламентарне скупштине БиХ

Члан 186. (Оснивање и организација Секретаријата Парламентарне

скупштине БиХ) (1) Дом, заједно с Представничким домом, оснива Секрета-

ријат Парламентарне скупштине БиХ. (2) Организација и активности Секретаријата Парламент-

арне скупштине БиХ регулишу се посебним актима.

Члан 187. (Именовање секретара Дома)

Дом има секретара којег, на приједлог Колегијума Дома, именује Дом.

Члан 188. (Именовање секретара Заједничке службе Секретаријата

Парламентарне скупштине БиХ) Секретара Заједничке службе Секретаријата Парла-

ментарне скупштине БиХ, на приједлог колегијума оба дома, именују оба дома.

Члан 189. (Права и дужности секретара Дома)

(1) Секретар Дома: a) помаже Колегијуму Дома и предсједавајућем

Дома у обављању њихових дужности; б) обезбјеђује вођење и чување записника са

сједница Дома, Колегијума Дома и комисија Дома;

ц) обезбјеђује вођење и чување записника са заједничких сједница оба дома и Заједничког колегијума заједно са секретаром Представничког дома;

д) обезбјеђује вођење и чување записника са сједница заједничких комисија заједно са секретаром Представничког дома;

е) заједно са секретаром Заједничке службе Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ брине о издавању публикација Дома, а заједно са секретаром Представничког дома о издавању публикација Парламентарне скупштине БиХ;

ф) брине о реализацији закључака Дома; г) заједно са секретаром Заједничке службе

Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ и секретаром Представничког дома одговара за рад Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ;

х) брине о чувању и стављању печата, објављивању и достављању, у зависности од случаја, закона и аката које Дом донесе; и


и) има друга права и дужности одређене овим пословником и друге дужности које му повјере Колегијум Дома, предсједавајући Дома и Дом.

(2) У случају да секретар Дома није у могућности да присуствује сједницама Дома, предсједавајућем Дома у вођењу сједница помаже државни службеник из Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ којег одреди Колегијум Дома, на приједлог секретара Дома.

ПОГЛАВЉЕ XV - Прелазне и завршне одредбе

Члан 190. (Доношење Пословника Дома)

Пословник Дома доноси се према процедури доношења одлука у Дому, у складу са чланом IV 3.д) Устава БиХ.

Члан 191. (Поступак с приједлозима затеченим у процедури) Поступак с приједлозима закона и других аката који се

налазе у парламентарној процедури завршиће се према одредбама досадашњег пословника ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 и 32/12).

Члан 192. (Поступак с приједлозима затеченим у процедури приликом

промјене сазива Дома на изборима) (1) Поступак по приједлозима закона и других аката, чији

су овлашћени предлагачи Предсједништво БиХ, Савјет министара БиХ и Представнички дом, а који су поднесени прије истека сазива Дома, наставља се у новом сазиву Дома у законодавном поступку у којем је приједлог закона или другог акта разматран у претходном сазиву.

(2) Поступак по приједлозима закона или других аката, чији су предлагачи делегати из претходног сазива Дома, не наставља се осим ако неко од делегата из новог сазива не преузме улогу предлагача закона или другог акта.

Члан 193. (Недискриминација)

Изрази који су, ради прегледности дати у једном граматичком роду у овом акту, без дискриминације се односе и на мушкарце и на жене.

Члан 194. (Престанак важења)

Почетком примјене овог пословника престаје примјена Пословника Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 и 32/12).

Члан 195. (Ступање на снагу)

Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од почетка новог сазива Дома.

Број 02-02-4-173/14 06. јуна 2014. године

Сарајево

ПредсједавајућиДома народа

Парламентарне скупштине БиХ


Na osnovu člana IV.3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Dom

naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine na 38. sjednici, održanoj 6.6.2014., usvojio je

POSLOVNIK DOMA NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE

BOSNE I HERCEGOVINE

POGLAVLJE I. Konstituiranje Doma Odjeljak A. Konstituiranje Doma

Član 1. (Organiziranje i rad Doma)

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Dom) organizira se i radi u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustav BiH), zakonom i ovim poslovnikom.

Član 2. (Konstituirajuća sjednica)

(1) Dom se konstituira održavanjem prve sjednice tog mandata, a konstituiranje je završeno izborom predsjedavajućeg i dva zamjenika predsjedavajućeg.

(2) Prvu sjednicu Doma, nakon izbora, saziva Kolegij Doma iz prethodnog saziva, ako zakonom nije drugačije regulirano.

(3) Dok se ne izabere predsjedavajući, prvom sjednicom predsjedava najstariji izabrani ili najstariji izabrani prisutni delegat kao privremeni predsjedavajući.

(4) Nakon otvaranja prve sjednice, privremeni predsjedavajući čita listu delegata.

Član 3. (Svečana izjava)

Delegati preuzimaju dužnost zajedničkim davanjem i pojedinačnim potpisivanjem svečane izjave koja glasi: "Obavezujem se da ću savjesno obavljati povjerene mi dužnosti; poštivati Ustav Bosne i Hercegovine; u potpunosti provoditi Opći okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini; štititi i zauzimati se za ljudska prava i osnovne slobode; te štititi interese i ravnopravnost svih naroda i građana."

Odjeljak B. Klubovi naroda

Član 4. (Način osnivanja klubova naroda)

(1) Nakon što delegati daju svečanu izjavu, Dom osniva tri kluba delegata konstitutivnih naroda (u daljnjem tekstu: klubovi naroda): a) Klub delegata bošnjačkog naroda; b) Klub delegata hrvatskog naroda; c) Klub delegata srpskog naroda.

(2) Klubovi naroda osnivaju se kao oblik djelovanja delegata u Domu, naročito u pripremi, predlaganju i razmatranju tačaka dnevnog reda sjednice Doma.

Član 5. (Organizacija klubova naroda)

Svaki klub naroda samostalno uređuje svoju organizaciju i način rada te bira predsjedavajućeg i zamjenika predsjedavajućeg.

Član 6. (Uslovi za rad klubova naroda)

(1) Radi stvaranja uslova za učešće u aktivnostima Doma, klubovi naroda imaju pravo na službene prostorije, finansijska sredstva, administrativne, tehničke i druge uslove za rad.

(2) Zajednička komisija za administrativne poslove odlučuje o načinu i mogućnostima korištenja prava iz stava (1) ovog člana.


Odjeljak C. Predsjedavajući, prvi i drugi zamjenik predsjedavajućeg Doma

Član 7. (Izbor predsjedavajućeg i zamjenika predsjedavajućeg Doma)

(1) Nakon što su osnovani klubovi naroda, Dom među svojim članovima bira po jednog predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda koji će obavljati dužnosti: predsjedavajućeg, prvog zamjenika predsjedavajućeg i drugog zamjenika predsjedavajućeg Doma. Predsjedavajući ne može biti izabran iz istog konstitutivnog naroda kao predsjedavajući Predstavničkog doma.

(2) Svaki klub naroda i svaki delegat ima pravo predlagati kandidate za ove dužnosti. Nakon što se utvrdi lista kandidata za svako mjesto, glasa se. Ako za jedno mjesto ima više kandidata, prvo se glasa za kandidata kojeg je predložio klub naroda.

(3) Ako od više kandidata za jedno mjesto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu ili su dobili isti broj glasova, glasanje se ponavlja za dva kandidata koji su dobili najviše ili isti broj glasova.

(4) Odluka o izboru donosi se na način utvrđen za odlučivanje u Domu. U slučaju usaglašavanja, usaglašavanje će obaviti predsjedavajući klubova naroda. Ako usaglašavanje ne uspije, glasanje se ponavlja.

(5) Ako nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, glasanje se u cjelini ponavlja.

POGLAVLJE II. Prava i dužnosti delegata

Član 8. (Učešće u radu)

(1) Delegat ima prava i dužnosti utvrđene Ustavom BiH, zakonom, odlukom, Kodeksom ponašanja poslanika i delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH (u daljnjem tekstu: Kodeks) i ovim poslovnikom.

(2) Delegat ima pravo i dužnost prisustvovati sjednici Doma i sjednici komisija Doma čiji je član. On učestvuje u njihovom radu i angažira se na pronalaženju rješenja i donošenju odluka kojima se osigurava izvršavanje ustavnih nadležnosti institucija BiH.

(3) U ostvarivanju svojih dužnosti delegat može učestvovati u radu komisija čiji nije član, osim u radu Zajedničke komisije za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, bez prava glasa.

(4) Delegat koji je spriječen prisustvovati sjednici Doma ili sjednici komisije čiji je član, ili koji mora napustiti sjednicu za vrijeme njenog trajanja, na vrijeme obavještava predsjedavajućeg Doma ili predsjedavajućeg komisije i iznosi razloge svog odsustva.

Član 9. (Delegatske inicijative)

Delegat ima pravo inicirati usvajanje, izmjene ili dopune Ustava BiH, zakona i drugih akata, te primjenjivati druge postupke sadržane u ovom poslovniku.

Član 10. (Obavještavanje delegata i dostavljanje materijala)

Delegat se, u skladu s Poslovnikom, pravovremeno obavještava o aktivnostima Doma i dostavlja mu se odgovarajući materijal.

Član 11. (Prava i dužnosti delegata)

(1) Delegat ima pravo na slobodu djelovanja i izražavanja. (2) Delegat je dužan baviti se pitanjima od političkog i javnog

interesa. (3) Prava i dužnosti iz st. (1) i (2) ovog člana delegat ostvaruje

u Parlamentarnoj skupštini BiH, u domaćim i

međunarodnim institucijama u koje je izabran kao delegat - predstavnik Parlamentarne skupštine BiH, komuniciranjem s građanima, nevladinim organizacijama, predstavnicima svih nivoa vlasti i političkih stranaka u Bosni i Hercegovini, predstavnicima drugih država, međunarodnih organizacija, na javnim skupovima, te putem sredstava javnog informiranja.

Član 12. (Čuvanje tajnosti)

(1) Delegat je obavezan štititi tajne podatke, u skladu s odredbama Zakona o zaštiti tajnih podataka BiH, kao i lične podatke, u skladu s drugim relevantnim zakonima.

(2) Prije dostavljanja materijala delegatu, predsjedavajući Doma i predsjedavajući komisija Doma odlučuju o stepenu povjerljivosti materijala pripremljenog u Domu, u skladu sa zakonom.

Član 13. (Radnopravni status delegata)

Delegat koji ima status stalno zaposlenog u Parlamentarnoj skupštini BiH ima pravo na plaću za obavljanje dužnosti i druge naknade, u skladu sa zakonom i odlukama Zajedničke komisije za administrativne poslove, a svi delegati imaju pravo na delegatski paušal, te pravo na naknadu određenih materijalnih troškova.

Član 14. (Delegatska legitimacija)

(1) Delegatu se izdaju delegatska legitimacija i glasačka kartica s brojem, za čiju je upotrebu odgovoran. Delegatska legitimacija i glasačka kartica s brojem ne mogu se davati nijednom drugom licu ni delegatu.

(2) U delegatskoj legitimaciji obavezno se navode: ime i prezime delegata, imunitetsko pravo i druga prava određena zakonom.

(3) Kolegij Doma utvrđuje sadržaj, formu i način vođenja evidencije o delegatskoj legitimaciji i glasačkoj kartici s brojem.

(4) Sekretar Doma, uz konsultacije s nosiocem legitimacije, zadužen je za upisivanje podataka u legitimaciju, njeno izdavanje i vođenje evidencije.

Član 15. (Imunitet)

(1) U skladu sa Ustavom BiH i zakonom, delegat ne može biti pozvan na krivičnu ni na građansku odgovornost za bilo kakva djela izvršena u okviru svojih dužnosti za vrijeme trajanja mandata u Parlamentarnoj skupštini BiH.

(2) O oduzimanju imuniteta u svakom konkretnom slučaju odlučuje nadležni sud po proceduri utvrđenoj zakonom.

Član 16. (Ostavka delegata)

Delegat ima pravo podnijeti ostavku na delegatsku dužnost u skladu sa zakonom, o čemu obavještava predsjedavajućeg Doma.

POGLAVLJE III. Organizacija Doma Odjeljak A. Kolegij Doma i Zajednički kolegij oba doma Parlamentarne skupštine BiH

Član 17. (Kolegij Doma)

(1) Kolegij Doma čine: predsjedavajući, te prvi i drugi zamjenik predsjedavajućeg Doma.

(2) U sastavu Kolegija Doma nastojat će se osigurati zastupljenost oba spola.

(3) Predsjedavajući, te prvi i drugi zamjenik predsjedavajućeg Doma imaju pravo podnijeti ostavku na tu dužnost Domu u pisanoj formi ili usmeno na sjednici Doma.


(4) Predsjedavajući ili zamjenik predsjedavajućeg Doma koji podnese ostavku može zatražiti hitnu raspravu u vezi sa ostavkom. Ako i nakon rasprave ostane pri ostavci, upražnjena pozicija popunjava se u skladu s odredbama ovog poslovnika.

(5) U slučajevima kada je jedan od članova Kolegija Doma spriječen da prisustvuje sjednici Kolegija Doma ili Doma, može ga zamijeniti predsjedavajući kluba naroda čiji je član odsutni član Kolegija Doma ili delegat kojeg ovlasti.

(6) Predstavnik odsutnog člana Kolegija Doma ima ovlaštenja da učestvuje u radu Kolegija Doma i Zajedničkog kolegija oba doma Parlamentarne skupštine BiH, te da glasa o odlukama koje kolegiji donose u skladu s ovim poslovnikom.

(7) U slučaju da mjesto predsjedavajućeg, prvog ili drugog zamjenika predsjedavajućeg Doma ostane upražnjeno, Dom bira jednog od svojih članova iz istog konstitutivnog naroda kojem pripada i odsutni predsjedavajući ili zamjenik predsjedavajućeg, koji će popuniti upražnjeno mjesto.

Član 18. (Nadležnosti Kolegija Doma)

Kolegij Doma nadležan je za: a) stvaranje pretpostavki za potpuno ostvarivanje prava i

dužnosti delegata, koja su u vezi s obavljanjem njihove dužnosti;

b) ostvarivanje saradnje s Predstavničkim domom, uključujući održavanje zajedničke sjednice oba doma Parlamentarne skupštine BiH na zahtjev Kolegija Predstavničkog doma, i za održavanje sjednice Zajedničkog kolegija oba doma Parlamentarne skupštine BiH;

c) ostvarivanje prava i dužnosti Doma prema Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH, u skladu sa Ustavom BiH, zakonom i ovim poslovnikom;

d) razmatranje inicijativa i prijedloga podnesenih Domu u vezi s njihovom usklađenošću s ovim poslovnikom;

e) odlučivanje o tome koja je komisija nadležna za razmatranje prijedloga zakona i drugih inicijativa;

f) konsultacije s Kolegijem Predstavničkog doma u vezi s utvrđivanjem godišnjeg kalendara sjednica;

g) utvrđivanje prijedloga za imenovanje i razrješenje sekretara Doma i sekretara Zajedničke službe Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH;

h) imenovanje i razrješenje rukovodećih državnih službenika na prijedlog Kolegija Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH i u skladu s Odlukom o organizaciji Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH;

i) ostvarivanje saradnje s političkim strankama, organizacijama i udruženjima građana;

j) odlučivanje o tumačenju ovog poslovnika, dok pitanje ne regulira Dom;

k) konsultacije u vezi s pripremanjem dnevnog reda sjednice Doma;

l) sva druga pitanja koja bi mogla uticati na rad Doma i obavljanje i drugih poslova koje mu Dom i ovaj poslovnik stavljaju u nadležnost.

Član 19. (Sazivanje sjednica i donošenje odluka Kolegija Doma)

(1) Kolegij Doma sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana.

(2) Sjednicu Kolegija Doma saziva predsjedavajući Doma u roku od sedam dana na zahtjev bilo kojeg člana Kolegija Doma. Ako je predsjedavajući spriječen ili odbije da sazove sjednicu Kolegija Doma na zahtjev ostalih članova Kolegija

Doma, jedan od tih članova može sazvati sjednicu Kolegija Doma, u roku od sedam dana.

(3) Kvorum čine dva člana Kolegija Doma. Kolegij Doma donosi svoje odluke konsenzusom prisutnih članova. Ako napori da se postigne konsenzus ne uspiju, odluke donosi Dom.

Član 20. (Drugi učesnici na sjednicama Kolegija Doma)

(1) Sjednici Kolegija Doma, po potrebi, mogu prisustvovati i ostali delegati i lica koja pozove predsjedavajući, a koji nemaju pravo odlučivanja.

(2) Na sjednice ili dijelove sjednica Kolegija Doma na kojima se razmatraju pitanja iz člana 18. tačka k) ovog poslovnika i u drugim slučajevima, prema ocjeni Kolegija Doma, poziva se predstavnik Vijeća ministara BiH. Stav predstavnika Vijeća ministara BiH ne utiče na usvajanje odluke.

Član 21. (Zajednički kolegij oba doma Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Sjednica Zajedničkog kolegija oba doma Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: Zajednički kolegij) održava se najmanje jednom mjesečno.

(2) Zajedničkim kolegijem naizmjenično predsjedavaju predsjedavajući domova. Prvu sjednicu Zajedničkog kolegija sazivaju predsjedavajući oba doma Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: oba doma). Sljedeću sjednicu saziva predsjedavajući doma koji predsjedava sjednicom. Ako je predsjedavajući Doma naroda ili Predstavničkog doma spriječen ili ako odbije da sazove sjednicu Zajedničkog kolegija, sjednicu Zajedničkog kolegija može sazvati svaki od njegovih zamjenika.

(3) Kvorum čini većina članova Zajedničkog kolegija, pod uslovom da su prisutna najmanje dva člana iz svakog doma. Zajednički kolegij donosi odluke konsenzusom onih članova koji su prisutni i koji glasaju. Ako napori da se postigne konsenzus ne uspiju, konačne odluke donose domovi.

(4) Kada se tako odluči, u radu Zajedničkog kolegija mogu učestvovati predstavnici klubova naroda i klubova poslanika.

(5) Zajednički kolegij nadležan je za: a) iniciranje i koordiniranje međuparlamentarne

saradnje; b) imenovanje članova privremenih delegacija koje

učestvuju na međuparlamentarnim skupovima, o čemu obavještavaju klubove naroda i klubove poslanika;

c) odlučivanje o načinu i rokovima rasprava u vezi s odlukama koje zahtijevaju odobrenje oba doma;

d) utvrđivanje kriterija za izbor članova stalnih delegacija Parlamentarne skupštine BiH;

e) sazivanje i organiziranje zajedničke sjednice oba doma;

f) sazivanje zajedničkih sastanaka s Vijećem ministara BiH;

g) obavljanje i drugih poslova koje mu domovi stavljaju u nadležnost i koji su utvrđeni poslovnicima domova.

Odjeljak B. Predsjedavajući Doma

Član 22. (Rotacija na dužnosti predsjedavajućeg Doma i predsjedavanje

sjednicama) (1) Predsjedavajući Doma automatski se rotira na toj dužnosti,

bez glasanja, svakih osam mjeseci, počevši od dana izbora predsjedavajućeg.

(2) Ako predsjedavajući Doma ne prisustvuje sjednici Doma, dužnost predsjedavajućeg obavlja prvi zamjenik


predsjedavajućeg Doma. Ako prvi zamjenik predsjedavajućeg ne prisustvuje sjednici Doma, dužnost predsjedavajućeg obavlja drugi zamjenik predsjedavajućeg Doma.

Član 23. (Dužnosti predsjedavajućeg Doma)

(1) Predsjedavajući Doma: a) predstavlja Dom; b) učestvuje u pripremi, saziva i predsjedava sjednicom

Doma; c) učestvuje u pripremi, saziva i predsjedava sjednicom

Kolegija Doma; d) inicira raspravu o pitanjima iz nadležnosti Doma; e) usmjerava raspravu, daje riječ učesnicima u raspravi i

oduzima je prema ovom poslovniku; f) ograničava trajanje rasprave u vezi s jednim ili više

pitanja, ako je potrebno, kako bi se osiguralo razmatranje usvojenog dnevnog reda u cjelini;

g) preduzima sve potrebne mjere kako bi se osigurala mirna i uredna rasprava, uključujući i odgađanja za kraće vrijeme;

h) brine o dosljednoj primjeni ovog poslovnika; i) zadužen je za primjenu principa javnosti rada Doma i

komisija Doma; j) stvara pretpostavke za potpuno ostvarivanje prava i

obavljanje dužnosti delegata u okviru nadležnosti Doma;

k) potpisuje zakone i druge akte koje Dom usvoji; l) daje uputstva sekretaru Doma u vezi s obavljanjem

zadataka i dužnosti; m) obavlja druge dužnosti u skladu s odlukama Doma.

(2) U obavljanju spomenutih dužnosti predsjedavajući Doma konsultira se sa zamjenicima predsjedavajućeg.

(3) U slučaju spriječenosti predsjedavajućeg, dužnost pred-sjedavajućeg preuzima prvi zamjenik predsjedavajućeg, a u njegovom odsustvu drugi zamjenik predsjedavajućeg Doma.

Odjeljak C. Opće odredbe o komisijama Doma

Član 24. (Osnivanje komisija)

Dom osniva stalne i privremene komisije Doma i, zajedno s Predstavničkim domom, zajedničke stalne i privremene komisije oba doma Parlamentarne skupštine BiH.

Član 25. (Privremene komisije Doma)

(1) Dom svojim zaključkom može, na prijedlog delegata ili kluba naroda, osnovati privremene komisije Doma ili, na prijedlog Predstavničkog doma, privremene zajedničke komisije: a) komisije za izvršenje ili pripremanje određenog akta

ili pitanja; b) istražne komisije.

(2) Predlagač je dužan predložiti ciljeve i zadatke komisije. (3) Dom zaključkom utvrđuje zadatke i sastav komisije.

Član 26. (Imenovanje članova komisija)

(1) Dom imenuje članove komisija. Imenovanje mora biti u skladu s raspodjelom mjesta u Domu.

(2) Stalne komisije imaju šest članova, dok privremene komisije Doma mogu imati do šest članova. Komisije se popunjavaju srazmjerno klubovima naroda u Domu od kojih su dvije trećine članova izabrane s teritorije Federacije BiH, a jedna trećina s teritorije Republike Srpske.

(3) Prvu sjednicu komisije saziva sekretar Doma.

(4) Komisija među svojim članovima bira predsjedavajućeg, te prvog i drugog zamjenika predsjedavajućeg. Oni se biraju iz tri konstitutivna naroda.

(5) Do izbora predsjedavajućeg, sjednicom predsjedava najstariji izabrani član komisije.

Član 27. (Mišljenja, prijedlozi i izvještaji komisije)

(1) Komisija daje mišljenja, podnosi prijedloge i izvještaje Domu i obavlja druge poslove kako je propisano ovim poslovnikom ili zakonom. Komisija odlučuje o pitanjima koja joj Dom prenese u nadležnost, s tim što se na komisiju ne može prenijeti nadležnost za usvajanje zakona.

(2) Komisija podnosi Domu jednom godišnje izvještaj o svom radu.

Član 28. (Organiziranje rada komisije)

Predsjedavajući komisije, u saradnji s njenim sekretarom, organizira rad komisije. Predsjedavajući komisije ima ista ovlaštenja i kompetencije kao predsjedavajući Doma, primijenjeno na postupke i rasprave u komisiji.

Član 29. (Prvi i drugi zamjenik predsjedavajućeg komisije)

(1) Ako predsjedavajući komisije ne prisustvuje sjednici komisije, dužnost predsjedavajućeg obavlja prvi zamjenik predsjedavajućeg. Ako prvi zamjenik predsjedavajućeg ne prisustvuje sjednici komisije, dužnost predsjedavajućeg obavlja drugi zamjenik predsjedavajućeg.

(2) Ako mjesto predsjedavajućeg komisije ili jednog od njegovih zamjenika ostane upražnjeno, komisija određuje jednog od svojih članova da privremeno popuni upražnjeno mjesto i o tome obavještava Dom.

Član 30. (Sazivanje sjednica komisije)

(1) Sjednicu komisije saziva predsjedavajući komisije na vlastitu inicijativu i na prijedlog Kolegija Doma ili zamjenika predsjedavajućeg te komisije ili najmanje jedne trećine članova komisije, kao i u slučaju iz člana 29. stav (1) ovog poslovnika.

(2) Predsjedavajući saziva sjednicu komisije pet dana prije održavanja sjednice, osim ako ne postoje opravdani razlozi za njeno sazivanje u kraćem roku. Delegatu se na vrijeme dostavlja materijal koji je u vezi s dnevnim redom sjednice.

(3) Ako predsjedavajući komisije ne sazove sjednicu kada se to od njega zatraži, sjednicu saziva jedan od zamjenika predsjedavajućeg komisije.

(4) Sjednici komisije mogu prisustvovati delegati koji nisu članovi te komisije, kao i stručnjaci za pojedine oblasti, bez prava odlučivanja, osim sjednici Zajedničke komisije za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije BiH.

Član 31. (Donošenje odluka u komisijama)

(1) Komisija odlučuje prostom većinom, uz uslov da je prisutna najmanje većina njenih članova.

(2) Prilikom donošenja konačnih odluka o kojima se ne izjašnjava Dom, komisija odlučuje većinom u kojoj moraju biti zastupljena sva tri konstitutivna naroda, s tim što predsjedavajući, prvi i drugi zamjenik predsjedavajućeg komisije nastoje postići saglasnost. Ako se postigne saglasnost, o odluci se ponovo glasa na sjednici komisije.

Član 32. (Saradnja s drugim komisijama)

Komisija sarađuje s drugim komisijama Doma, odgovarajućim komisijama Predstavničkog doma i zajedničkim


komisijama oba doma Parlamentarne skupštine BiH o pitanjima od zajedničkog interesa.

Član 33. (Saradnja s drugim institucijama)

U obavljanju dužnosti iz svoje nadležnosti komisija može sarađivati s odgovarajućim tijelima Predsjedništva BiH, Vijeća ministara BiH i entitetskih parlamenata, te drugim tijelima i institucijama na svim nivoima vlasti, kao i s građanima i njihovim udruženjima.

Član 34. (Ovlaštenja komisije)

Komisija može: a) provesti javna ili zatvorena saslušanja, samostalno ili s

drugim nadležnim komisijama; b) pozivati i saslušati svjedoke iz bilo koje institucije u

Bosni i Hercegovini i može od njih zahtijevati da odgovore na sva pitanja i iznesu sve činjenice i informacije, kao i one koje predstavljaju tajni podatak;

c) pokrenuti pitanje odgovornosti za neodazivanje pozivu komisije, davanje lažnih ili netačnih izjava komisiji pod zakletvom;

d) zahtijevati izvještaj od bilo kojeg izabranog i imenovanog zvaničnika, službenika ili institucije;

e) zahtijevati pomoć revizora; f) zatražiti pomoć nezavisnih stručnjaka van institucija u

Bosni i Hercegovini.

Član 35. (Javno saslušanje)

(1) Javno saslušanje provodi se kada se ocijeni da je to potrebno, radi pribavljanja informacija ili stručnih mišljenja, sagledavanja stanja u pojedinim oblastima iz nadležnosti komisije i pronalaženja rješenja za određena pitanja.

(2) Odluku o provođenju saslušanja donosi Dom ili komisija. (3) Kada odluku o provođenju saslušanja donosi Dom, Kolegij

Doma obavještava komisiju koja je određena za provođenje saslušanja. Odluka Doma sadrži: a) predmet saslušanja; b) imena lica koja je potrebno pozvati; c) rok za provođenje saslušanja.

(4) Kada odluku o provođenju saslušanja donosi komisija, predsjedavajući komisije upoznaje Kolegij Doma, a kada odluku o provođenju saslušanja donosi zajednička komisija oba doma Parlamentarne skupštine BiH, predsjedavajući komisije upoznaje kolegije oba doma. Odluka komisije o provođenju saslušanja sadrži elemente iz stava (3) ovog člana.

(5) Komisija koja je određena za provođenje saslušanja ili koja je odlučila da provede saslušanje, utvrđuje termin saslušanja i u pisanoj formi poziva lica iz člana 30. tačka b) ovog poslovnika.

(6) Saslušanje se, u pravilu, snima fonografski, odnosno o njemu se vodi zapisnik, a tehničke i druge ispravke mogu se vršiti samo u dogovoru i uz saglasnost lica koja su predmet saslušanja.

(7) Komisija će odlučiti da se dio saslušanja zatvori za javnost ako procijeni da su pitanja o kojima se provodi saslušanje osjetljiva za nacionalnu ili ličnu sigurnost.

(8) Javno saslušanje nije dopušteno ako je riječ o pitanjima o kojima se vodi sudski postupak.

(9) Komisija sačinjava i Domu dostavlja izvještaj o saslušanju, koji sadrži suštinu izlaganja, a zajednička komisija oba doma Parlamentarne skupštine BiH izvještaj podnosi domovima. Komisija može predložiti Domu na usvajanje i odgovarajuće zaključke.

Član 36. (Potkomisija ili radna grupa)

Radi proučavanja određenih pitanja iz svoje nadležnosti, pripreme izvještaja ili zakona, komisija može osnovati potkomisiju ili radnu grupu i utvrditi njenu nadležnost.

Član 37. (Procedure)

U slučajevima koji nisu posebno regulirani ovim poslovnikom, procedure u komisijama prate osnovne odredbe o zakonodavnim aktivnostima.

Odjeljak D. Stalne komisije Doma

Član 38. (Stalne komisije)

Dom ima sljedeće stalne komisije: a) Ustavnopravnu komisiju; b) Komisiju za vanjsku i trgovinsku politiku, carine,

saobraćaj i komunikacije; c) Komisiju za finansije i budžet.

Član 39. (Ustavnopravna komisija)

(1) Ustavnopravna komisija: a) prati provođenje Ustava BiH; b) razmatra pitanja značajna za ustavni poredak Bosne i

Hercegovine i daje inicijativu za amandmane na Ustav BiH;

c) ispituje i dostavlja Domu mišljenja o prijedlozima amandmana na Ustav BiH;

d) provodi javnu raspravu o prijedlozima amandmana na Ustav BiH ili prijedlozima zakona, te obavještava Dom o rezultatima javne rasprave;

e) razmatra prijedloge zakona koje Dom treba usvojiti, u vezi s njihovom usklađenošću sa Ustavom BiH i pravnim sistemom BiH, kao i u vezi s pravnom obradom, te Domu podnosi izvještaj s mišljenjem i prijedlozima i pravno-tehničkim ispravkama očiglednih grešaka u tekstu;

f) razmatra pitanja zakonodavne metodologije i druga pitanja značajna za usklađenost pravno-tehničke obrade akata koje Dom treba usvojiti;

g) dostavlja mišljenja Ustavnom sudu BiH; h) učestvuje u pripremi programa rada iz oblasti

zakonodavne aktivnosti Doma; i) utvrđuje, zajedno s odgovarajućom komisijom

Predstavničkog doma, kada ih i ako ih na to ovlaste oba doma, prijedlog službene verzije prečišćenog teksta zakona i drugih propisa koje usvajaju domovi Parlamentarne skupštine BiH;

j) razmatra prijedloge za oduzimanje imuniteta i u vezi s tim predlaže odgovarajuće odluke Domu.

(2) Komisija razmatra pitanja koja se odnose na: pravni sistem; izborni sistem; Vijeće ministara BiH; državne praznike; grb, zastavu i državnu himnu BiH; pečat BiH; državnu administraciju; provođenje međunarodnog i domaćeg krivičnog zakonodavstva; te druga pitanja iz nadležnosti Doma koja nisu u nadležnosti drugih komisija.

Član 40. (Komisija za vanjsku i trgovinsku politiku, carine, saobraćaj i

komunikacije) (1) Komisija za vanjsku i trgovinsku politiku, carine, saobraćaj

i komunikacije: a) prati vođenje vanjske politike Predsjedništva BiH i

Vijeća ministara BiH; b) razmatra pitanja saradnje Bosne i Hercegovine s

Ujedinjenim narodima i međunarodnom zajednicom;


c) razmatra pitanja međuparlamentarne saradnje s odgovarajućim komisijama parlamenata drugih zemalja;

d) razmatra pitanja saradnje s Vijećem Evrope, Interparlamentarnom unijom, Centralnoevropskom inicijativom i Organizacijom za sigurnost i saradnju u Evropi, te drugim međunarodnim organizacijama;

e) razmatra pitanja rada institucija BiH, nadležnih za pitanja vanjskih poslova i međunarodnih odnosa;

f) razmatra aktivnosti stalnih ili privremenih delegacija Parlamentarne skupštine BiH u međuparlamentarnim institucijama;

g) razmatra pitanja davanja i otkazivanja saglasnosti za ratifikaciju međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija;

h) razmatra pitanja koja se odnose na vanjskotrgovinsku politiku;

i) razmatra pitanja koja se odnose na sporazume o međunarodnoj trgovini;

j) razmatra pitanja koja se odnose na carinsku politiku; k) razmatra pitanja koja se odnose na tarife, propise i

zakone iz svoje oblasti; l) razmatra pitanja koja se odnose na međunarodne

obaveze Bosne i Hercegovine; m) razmatra odnose s međunarodnim trgovinskim

institucijama; n) razmatra pitanja koja se odnose na putne isprave; o) razmatra pitanja koja se odnose na uspostavu i

funkcioniranje zajedničkih i međunarodnih komunikacija;

p) razmatra pitanja koja se odnose na reguliranje međunarodnog i međuentitetskog saobraćaja;

r) razmatra pitanja koja se odnose na civilno zrakoplovstvo;

s) razmatra pitanja koja se odnose na informaciono-komunikacione tehnologije.

(2) Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti međunarodnih odnosa i vanjskih poslova, vanjske trgovine, carina, saobraćaja i komunikacija.

Član 41. (Komisija za finansije i budžet)

(1) Komisija za finansije i budžet razmatra pitanja koja se odnose na: a) Centralnu banku BiH; b) bankarstvo, osim politike bankarstva; c) vanjski dug; d) finansiranje institucija BiH; e) funkcioniranje finansijskih institucija na nivou Bosne

i Hercegovine; f) propise iz oblasti finansija i budžeta; g) fiskalnu i kreditnu politiku; h) izvršenje i nadzor nad izvršenjem budžeta Bosne i

Hercegovine; i) razmatranje odluka o zaduživanju, reprogramiranju

dugova i drugim novčanim obavezama Bosne i Hercegovine;

j) izvještaje Ureda za reviziju institucija BiH; k) praćenje realizacije preporuka iz revizorskog

izvještaja Parlamentarne skupštine BiH i, u saradnji sa Zajedničkom komisijom za administrativne poslove, preduzima neophodne mjere za otklanjanje nedostataka utvrđenih u revizorskom izvještaju;

l) njene nadležnosti utvrđene Zakonom o reviziji institucija BiH;

m) međuparlamentarnu saradnju sa sličnim komisijama parlamenata drugih zemalja.

(2) Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti finansija i budžeta, u skladu s ovim poslovnikom.

Odjeljak E. Zajedničke komisije oba doma Parlamentarne skupštine BiH

Član 42. (Sastav i konstituiranje zajedničkih komisija oba doma

Parlamentarne skupštine BiH) (1) Zajednička komisija oba doma Parlamentarne skupštine

BiH (u daljnjem tekstu: zajednička komisija) ima 12 članova, od kojih se šest bira iz Doma, a šest iz Predstavničkog doma, s tim da se dvije trećine članova biraju s teritorije Federacije BiH, a jedna trećina s teritorije Republike Srpske.

(2) Prvu sjednicu zajedničke komisije sazivaju sekretari oba doma.

(3) Zajednička komisija među svojim članovima bira predsjedavajućeg, te prvog i drugog zamjenika predsjedavajućeg, koji se biraju iz tri konstitutivna naroda. Predsjedavajući i prvi zamjenik predsjedavajućeg ne mogu biti članovi istog doma.

(4) Do izbora predsjedavajućeg zajedničke komisije, sjednicom predsjedava najstariji izabrani član zajedničke komisije.

Član 43. (Struktura članstva i predsjedavajućih zajedničkih komisija)

Domovi u zajedničkim komisijama imaju jednu polovinu, a najmanje jednu trećinu predsjedavajućih.

Član 44. (Kvorum i odlučivanje)

(1) Kvorum za rad zajedničke komisije čini sedam članova komisije, od kojih je najmanje polovina članova komisije iz svakog doma.

(2) Zajednička komisija odlučuje prostom većinom glasova onih koji su prisutni i koji glasaju, uz uslov da ta većina uključuje najmanje jednu trećinu članova svakog doma koji su prisutni i koji glasaju i jednog predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda čiji je najmanje jedan predstavnik prisutan i glasa. Izuzetno od ove odredbe, kada Zajednička komisija za administrativne poslove donosi konačne odluke, primjenjuje odredbe čl. 75. i 76. ovog poslovnika.

Član 45. (Mišljenja, prijedlozi i izvještaji zajedničkih komisija)

(1) Zajedničke komisije domovima daju svoja mišljenja, podnose prijedloge i izvještaje i obavljaju i druge poslove kako je propisano poslovnicima oba doma. Zajedničke komisije odlučuju i o pitanjima koja im domovi stave u nadležnost, s tim što se na zajedničke komisije ne može prenijeti nadležnost za usvajanje zakona.

(2) Domovi svojim zaključkom mogu, na prijedlog delegata, poslanika, klubova naroda i klubova poslanika, osnovati privremene zajedničke komisije, radi praćenja, razmatranja i istraživanja specifičnih pitanja, kao i za pripremanje i prezentiranje prijedloga za usvajanje zakona ili drugih akata iz nadležnosti oba doma.

Član 46. (Izvještaj o radu)

Zajednička komisija podnosi izvještaj o radu po potrebi, a najmanje jednom godišnje.

Član 47. (Primjena odredbi poslovnika domova na zajedničke komisije)

(1) Zajednička komisija u svom radu primjenjuju ostale opće odredbe poslovnika domova o radu komisija.

(2) Zajednička komisija može donijeti svoj poslovnik koji mora biti u skladu s poslovnicima domova Parlamentarne skupštine BiH.


Odjeljak F. Stalne zajedničke komisije

Član 48. (Stalne zajedničke komisije)

Domovi imaju sljedeće stalne zajedničke komisije: a) Zajedničku komisiju za odbranu i sigurnost BiH; b) Zajedničku komisiju za nadzor nad radom

Obavještajno-sigurnosne agencije BiH; c) Zajedničku komisiju za ekonomske reforme i razvoj; d) Zajedničku komisiju za evropske integracije, e) Zajedničku komisiju za administrativne poslove; f) Zajedničku komisiju za ljudska prava.

Član 49. (Zajednička komisija za odbranu i sigurnost BiH)

(1) Zajednička komisija za odbranu i sigurnost BiH: a) razmatra i prati provođenje sigurnosne i odbrambene

politike Bosne i Hercegovine; b) provodi parlamentarni nadzor s ciljem unapređenja

efikasnosti, transparentnosti i funkcionalnosti. Provođenje parlamentarnog nadzora zasnovano je na principima ustavnosti, zakonitosti, demokratičnosti te poštivanju ljudskih prava i sloboda.

Parlamentarni nadzor provodi nad sljedećim institucijama: 1) institucijama odbrane: Ministarstvom odbrane

BiH i Oružanim snagama BiH; 2) institucijama sigurnosti: Ministarstvom

sigurnosti BiH, Graničnom policijom BiH; Državnom agencijom za istrage i zaštitu - SIPA,

Službom za poslove sa strancima, Direkcijom za koordinaciju policijskih tijela BiH, Agencijom za forenzička ispitivanja i vještačenja, Agencijom za školovanje i stručno usavršavanje kadrova i Agencijom za policijsku podršku;

3) drugim institucijama i tijelima Bosne i Hercegovine u okviru njihovih nadležnosti koje se tiču pitanja odbrane i sigurnosti: Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, u dijelu koji se odnosi na uvoz, izvoz i tranzit oružja, vojne opreme i proizvoda dvojne namjene, kao i Ministarstvom civilnih poslova BiH, u dijelu koji se odnosi na deminiranje;

4) tijelima Parlamentarne skupštine BiH u okvirima u kojim je njihov rad predmet parlamentarnog nadzora: Nezavisnim odborom Parlamentarne skupštine BiH, Odborom za žalbe građana na rad policijskih službenika u policijskim tijelima BiH i Uredom parlamentarnog vojnog povjerenika BiH;

5) Zajednička komisija provodi parlamentarni nadzor i nad drugim institucijama Bosne i Hercegovine ako Parlamentarna skupština BiH o tome donese posebnu odluku;

c) razmatra zakone i amandmane iz oblasti koje su u nadležnosti Zajedničke komisije;

d) prati zakonitost i usklađenost rada nadziranih institucija s odbrambenom i sigurnosnom politikom BiH;

e) razmatra izvještaje, kratkoročne i dugoročne planove u vezi sa strukturom Oružanih snaga BiH, kadrovskom politikom i regrutiranjem, plaćama i naknadama, obrazovanjem i obukom pripadnika Oružanih snaga BiH, profesionalnim ponašanjem i etičkim standardima za civilno i vojno osoblje;

f) nadzire procedure opremanja vojske, nabavki sredstava i uvoz i izvoz oružja i vojne opreme,

materijalnu pomoć i ugovore sa stranim firmama koje pružaju usluge odbrambenim institucijama na komercijalnoj osnovi, borbenu gotovost, vojne vježbe, proces vojnog deminiranja i operacije uključujući izvršenje međunarodnih obaveza i međunarodne operacije podrške miru;

g) prati i razmatra stanje ljudskih prava i sloboda u sektoru odbrane i sigurnosti;

h) prati poštivanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu nadziranih institucija;

i) prati i razmatra primjenu sredstava i metoda u obavljanju posebnih istražnih radnji u nadziranim institucijama;

j) razmatra izvještaje o izvršenju budžeta, kao i izvještaje o reviziji nadziranih institucija;

k) razmatra i usvaja izvještaje o radu nadziranih institucija;

l) pokreće inicijative i podnosi prijedloge zakona iz oblasti nadležnosti nadziranih institucija;

m) razmatra prigovore zaposlenih u nadziranim institucijama, osim pitanja iz radno-pravnog odnosa;

n) razmatra prijedloge i peticije koje su upućene Parlamentarnoj skupštini BiH ili Zajedničkoj komisiji u vezi s radom nadziranih institucija, predlaže Parlamentarnoj skupštini BiH mjere za rješavanje pitanja sadržanih u prijedlozima i peticijama i o tome obavještava podnosioce;

o) utvrđuje činjenice i uzima izjave od izabranih ili imenovanih zvaničnika, savjetnika, državnih službenika, zaposlenika, policijskih službenika, vojnih ili civilnih lica na službi u Oružanim snagama BiH u slučajevima uočenih nezakonitosti ili nepravilnosti u radu nadziranih institucija;

p) razmatra pitanja saradnje Bosne i Hercegovine s tijelima Evropske unije, Ujedinjenih naroda, NATO-a, OSCE-a, Vijeća za regionalnu saradnju (RCC) i drugih međunarodnih organizacija u oblasti odbrane i sigurnosti;

r) razmatra aktivnosti stalnih i privremenih delegacija BiH u međunarodnim i međuparlamentarnim institucijama u oblasti odbrane i sigurnosti;

s) ostvaruje saradnju s nadležnim parlamentarnim komisijama bh. entiteta, drugih država, kao i s međunarodnim organizacijama i drugim tijelima iz oblasti odbrane i sigurnosti;

t) Zajednička komisija može nadzirati svaku aktivnost Oružanih snaga BiH, uključujući i vojne vježbe, pomaganje civilnim organima vlasti u kriznim situacijama, aktivnosti vojnog deminiranja i prisustvovati ovim aktivnostima. Zajednička komisija može najaviti ministru odbrane BiH i načelniku Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH prisustvo nadziranim aktivnostima.

(2) O aktivnostima iz stava (1) ovog člana Zajednička komisija podnosi izvještaje Parlamentarnoj skupštini BiH i o svojim zaključcima i prijedlozima izvještava Parlamentarnu skupštinu BiH u skladu s odredbama Poslovnika.

(3) Zajednička komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti odbrane i sigurnosti BiH.

Član 50. (Zajednička komisija za nadzor nad radom Obavještajno-

sigurnosne agencije BiH) (1) Zajednička komisija za nadzor nad radom Obavještajno-

sigurnosne agencije BiH: a) nadzire zakonitost rada Obavještajno-sigurnosne

agencije BiH (u daljnjem tekstu: Agencija);


b) raspravlja i daje mišljenja o imenovanju generalnog direktora i zamjenika generalnog direktora Agencije;

c) razmatra izvještaje predsjedavajućeg o pitanjima iz njegove nadležnosti, uključujući mjere preduzete radi rješavanja problema u Agenciji utvrđenih prilikom provođenja inspekcijske kontrole, revizije ili istrage;

d) razmatra izvještaje generalnog direktora o radu i troškovima Agencije, te posebno analizira način trošenja budžetskih sredstava;

e) daje mišljenja o detaljnom prijedlogu budžeta Agencije;

f) razmatra izvještaje glavnog inspektora; g) zahtijeva od zaposlenih u Agenciji da, uz pomoć

predsjedavajućeg, osiguraju stručne savjete kada je to potrebno radi provođenja nadzora;

h) provodi istrage o radu Agencije. (2) Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti rada Agencije,

u skladu sa Zakonom o Obavještajno-sigurnosnoj agenciji BiH, kao i drugim posebnim zakonima iz kojih proističe odgovarajuća nadležnost.

Član 51. (Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj)

(1) Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj razmatra pitanja koja se odnose na: a) ekonomske reforme koje su u nadležnosti institucija

BiH; b) prijedloge reformi ili inicijative za izmjene zakona

koje Komisiji dostavljaju predstavnici građanskog društva, odnosno udruženja privrednika, unije poslodavaca, sindikata, agencija za regionalni razvoj, udruženja građana ili drugih nevladinih interesnih grupa;

c) monetarnu politiku; d) politiku vanjskog zaduživanja; e) odnose s međunarodnim finansijskim institucijama; f) politiku i program obnove i razvoja Bosne i

Hercegovine; g) definiranje mjera ekonomske politike; h) fiskalnu i kreditnu politiku Bosne i Hercegovine; i) politiku bankarstva; j) statistiku, mjere i standarde.

(2) Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti ekonomskih reformi, obnove i razvoja Bosne i Hercegovine.

Član 52. (Zajednička komisija za evropske integracije)

(1) Zajednička komisija za evropske integracije razmatra pitanja koja se odnose na: a) raspravu o općim pitanjima koja su u vezi s

evropskim integracijama; b) praćenje izvršavanja prava i obaveza Bosne i

Hercegovine proizašlih iz međunarodnih ugovora koji se odnose na Vijeće Evrope;

c) koordiniranje rada komisija Parlamentarne skupštine BiH u vezi s evropskim integracijama i dostavljanje mišljenja, preporuka i upozorenja tim komisijama;

d) analiziranje posljedica integracijske strategije za Bosnu i Hercegovinu i pripremu sveobuhvatnih izvještaja;

e) razmatranje planova, programa, izvještaja i informacija o Procesu stabilizacije i pridruživanja EU;

f) praćenje realizacije strategije pridruživanja, pokretanje inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH;

g) nadziranje usklađivanja zakona Bosne i Hercegovine s pravnom tečevinom EU (acquis) kada Komisija stekne uslove za to;

h) saradnju s institucijama u Bosni i Hercegovini (posebno s Direkcijom za evropske integracije), institucijama EU i drugih zemalja u vezi s pitanjima integracije;

i) organiziranje prezentacije istraživanja javnog mišljenja o pitanjima integracije;

j) prikupljanje, pohranjivanje i sistematsko prezentiranje članovima Komisije informacija u vezi s EU;

k) nadziranje korištenja dodijeljenih sredstava EU; l) obavljanje drugih poslova u vezi s evropskim

pitanjima koja ne spadaju u nadležnost ostalih radnih tijela;

m) održavanje javnog saslušanja u vezi s pitanjima evropskih integracija radi prikupljanja mišljenja predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija, intelektualaca, kao i vladinih i nevladinih eksperata u određenim oblastima.

(2) Komisija razmatra i druga pitanja u vezi s evropskim integracijama.

Član 53. (Zajednička komisija za administrativne poslove)

(1) Zajednička komisija za administrativne poslove: a) donosi opće i pojedinačne akte kojima se uređuju

statusna pitanja i materijalni položaj delegata i poslanika u skladu sa zakonom;

b) razmatra i predlaže projekciju budžeta u dijelu sredstava predviđenih za rad Parlamentarne skupštine BiH;

c) razmatra izvršenje budžeta u dijelu sredstava predviđenih za rad Parlamentarne skupštine BiH, te donosi akte za njihovu realizaciju;

d) donosi odluku o raspodjeli sredstava za finansiranje političkih stranaka, odnosno koalicija političkih stranaka i nezavisnih kandidata zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini BiH, odnosno klubova naroda i poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH;

e) na osnovu mišljenja kolegija oba doma, daje saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta u Sekretarijatu Parlamentarne skupštine BiH i Pravilnik o radu Kolegija Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH;

f) daje saglasnost na akte koje, u skladu s Odlukom o organizaciji Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH, donosi Kolegij Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH, za šta je ovlašten zakonom;

g) donosi akte u vezi s evidentiranjem imovine i druge potrebne akte značajne za upravljanje imovinom Parlamentarne skupštine BiH;

h) prati realizaciju preporuka iz revizorskog izvještaja Parlamentarne skupštine BiH i, u saradnji s komisijama za finansije i budžet domova Parlamentarne skupštine BiH, preduzima neophodne mjere za otklanjanje nedostataka utvrđenih u revizorskom izvještaju;

i) odlučuje, na osnovu prijedloga Kolegija Sekretarijata Pralamentarne skupštine BiH, o rasporedu radnih prostorija u Parlamentarnoj skupštini BiH;

j) u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, utvrđuje naknade i druga materijalna prava članova posebnih i nezavisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH;

k) imenuje tri člana među članovima komisija iz Doma u Komisiju za izbor i imenovanje članova Centralne izborne komisije BiH;


l) preduzima pravne radnje u skladu s odredbama Kodeksa.

(2) Komisija obavlja i druge poslove iz nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH kada to zatraži Parlamentarna skupština BiH.

Član 54. (Zajednička komisija za ljudska prava)

(1) Zajednička komisija za ljudska prava razmatra pitanja koja se odnose na: a) ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda

zagarantiranih Ustavom BiH i zakonodavstvom BiH od državnih organa, javnih institucija i organizacija koje imaju javna ovlaštenja, u slučajevima koje iznese Institucija ombudsmena BiH, građani i entiteti, te o tome obavještava domove;

b) državljanstvo; c) emigraciju, imigraciju, izbjeglice i azil; d) provođenje aneksa 6. i 7. Općeg okvirnog sporazuma

za mir u BiH; e) kretanje i boravak stranaca; f) ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda, te mjere

za njihovu efikasniju zaštitu. Komisija neće razmatrati pitanja koja su u toku rješavanja na sudovima i druge sporove, osim ako je riječ o neprihvatljivom kašnjenju u postupku ili evidentnoj zloupotrebi vlasti i samovolji na koju ukaže Institucija ombudsmena BiH;

g) zaštitu ličnih podataka i saradnju s Agencijom za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini;

h) prava nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini; i) prijedloge koje dostavljaju građani, uz obavještavanje

podnosioca o ishodu; j) peticije u vezi s povredama ljudskih prava i osnovnih

sloboda, usvajajući odgovarajuće mjere i obavještavajući podnosioca i domove o usvojenim odlukama;

k) saradnju s Komisijom za ljudska prava (predviđenom Aneksom 6. Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH) i Komisijom za raseljena lica i izbjeglice (predviđenom Aneksom 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH), kao i komisijama za ljudska prava u Parlamentu Federacije BiH i Narodnoj skupštini Republike Srpske;

l) ostvarivanje prava djeteta, posebno poboljšanjem statusa djeteta u Bosni i Hercegovini;

m) podsticanje aktivnosti u institucijama BiH na provođenju Konvencije o pravima djeteta, kao i podsticanje i ostvarivanje saradnje s komisijama entitetskih parlamenata na poboljšanju statusa djeteta i provođenje Konvencije o pravima djeteta;

n) razmatranje predloženih zakona i drugih propisa u pogledu prava djeteta i sprečavanje diskriminacije djeteta;

o) razmatranje pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava mladih, posebno poboljšanja prava mladih u Bosni i Hercegovini;

p) podsticanje aktivnosti u institucijama BiH na usvajanju i provođenju najznačajnijih međunarodnih dokumenata o pitanju mladih;

r) razmatranje prijedloga dokumenata i izvještaja institucija BiH koji se odnose na prava djeteta i na pitanja mladih, te razmatranje priprema za učešće delegacija Bosne i Hercegovine na međunarodnim skupovima kada se razmatraju pitanja prava djeteta i pitanja mladih;

s) analiziranje izvještaja o provođenju Zakona o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH;

t) upozoravanje izabranih zvaničnika Parlamentarne skupštine BiH i Vijeća ministara BiH na odredbe Zakona o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH radi njegove dosljedne primjene;

u) razmatranje s Komisijom za odlučivanje o sukobu interesa mogućih slučajeva kršenja Zakona o sukobu interesa izabranih zvaničnika Parlamentarne skupštine BiH i Vijeća ministara BiH;

v) pripremanje i utvrđivanje prijedloga kodeksa ponašanja za delegate i poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH.

(2) Komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti ljudskih prava, ostvarivanja prava djeteta, mladih, imigracije, izbjeglica, azila i etike.

POGLAVLJE IV. Sjednice Doma i zajedničke sjednice oba doma Parlamentarne skupštine BiH Odjeljak A. Orijentacioni radni plan Doma

Član 55. (Orijentacioni radni plan Doma)

(1) Kolegij Doma utvrđuje godišnji orijentacioni radni plan Doma. Taj plan uključuje pitanja i rokove za njihovu raspravu na sjednicama Doma.

(2) Radi izrade radnog plana, Kolegij Doma zatražit će od Predsjedništva BiH, Vijeća ministara BiH i komisija i klubova naroda da iznesu prijedloge i mišljenja u roku koji odredi Kolegij Doma.

(3) Imajući u vidu sve ove prijedloge i bilo koje drugo pitanje koje je već u postupku, sekretar Doma dostavlja Kolegiju Doma prijedlog radnog plana na razmatranje. Kada Kolegij Doma usvoji radni plan, dostavlja ga delegatima i drugim tijelima i organima navedenim u stavu (2) ovog člana.

Član 56. (Mjesečni kalendar aktivnosti)

(1) Kolegij Doma utvrđuje mjesečni kalendar aktivnosti Doma do kraja mjeseca za naredni mjesec.

(2) Mjesečni kalendar aktivnosti uključuje datume predviđene za održavanje sjednice Doma, zajedničke sjednice oba doma, sjednice međunarodnih organizacija kojima prisustvuju delegati iz Doma, sjednice komisija Doma i zajedničkih komisija, klubova, Kolegija Doma, Zajedničkog kolegija, te druge aktivnosti.

(3) U pravilu, Dom zasjeda najmanje jednom mjesečno. (4) Mjesečni kalendar aktivnosti dostavlja se delegatima,

komisijama Doma, Predstavničkom domu, Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH, a objavljuje se i na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(5) Kalendar se može prilagođavati potrebama Doma.

Odjeljak B. Sazivanje sjednice Doma, predlaganje i utvrđivanje dnevnog reda

Član 57. (Sazivanje sjednice Doma)

(1) Predsjedavajući Doma, u dogovoru sa zamjenicima predsjedavajućeg Doma ili na vlastitu inicijativu, saziva sjednicu Doma i predlaže dnevni red delegatima prema radnom planu.

(2) Poziv za sjednicu Doma dostavlja se delegatu najmanje sedam dana prije dana održavanja planirane sjednice, osim ako ovim poslovnikom nije drugačije propisano. Dnevni red, materijal pripremljen za sjednicu i, ako je to slučaj, zapisnik prethodne sjednice dostavljaju se delegatu s pozivom za sjednicu.

(3) U izuzetnim slučajevima, dnevni red, izmjena ili dopuna dnevnog reda mogu biti predloženi za vrijeme održavanja sjednice Doma, a materijal podijeljen na samoj sjednici.


Član 58. (Sazivanje hitne sjednice)

Izuzetno od odredbi člana 57. ovog Poslovnika, iz opravdanih razloga i na zahtjev najmanje pet delegata ili na zahtjev većine članova Kolegija Doma, predsjedavajući Doma sazvat će sjednicu Doma u roku od tri dana od dana prijema spomenutog zahtjeva. U tom slučaju, dnevni red sjednice može biti predložen na početku njenog održavanja, a materijali podijeljeni na samoj sjednici.

Član 59. (Sazivanje sjednice Doma u slučaju spriječenosti

predsjedavajućeg Doma) (1) Zamjenik predsjedavajućeg Doma saziva sjednicu ako je

predsjedavajući Doma spriječen da je sazove. (2) Ako predsjedavajući Doma ne sazove sjednicu u roku iz

člana 58. ovog poslovnika, zamjenik predsjedavajućeg saziva sjednicu Doma najkasnije u roku od tri dana.

Član 60. (Utvrđivanje dnevnog reda)

(1) Kolegij Doma uvrštava u dnevni red prijedloge zakona s mišljenjem, odnosno izvještajem komisija i svaku drugu tačku koja je obavezna, u skladu s ovim poslovnikom.

(2) Obavezna tačka je ona koja je prošla proceduru u skladu s Poslovnikom ili ako to jednoglasnom odlukom traži komisija Doma.

(3) Kolegij Doma može u dnevni red uvrstiti i druga pitanja koja su ovlašteni predlagači dostavili Domu i koja spadaju u njegovu nadležnost.

(4) Kolegij Doma ne uvrštava u dnevni red druga pitanja iz stava (3) ovog člana, za koja nadležna komisija nije dostavila mišljenje.

Član 61. (Dopune i izmjene dnevnog reda)

(1) Na početku sjednice Doma delegat kao i svaki ovlašteni predlagač ima pravo tražiti izostavljanje svake neobavezne tačke i predlaganje nove, s odgovarajućim materijalom u pisanoj formi. Izostavljanje obaveznih tačaka iz člana 60. stav (2) ovog poslovnika nije dozvoljeno.

(2) Delegat ne može izlagati duže od tri minute niti elaborirati suštinu pitanja koje je predloženo kao tačka dnevnog reda, ako Kolegij Doma, na zahtjev delegata, ne odluči drugačije.

Član 62. (Usvajanje dnevnog reda)

Ako nisu predložene izmjene dnevnog reda, smatra se da ga je Dom usvojio. U slučaju da su predložene izmjene dnevnog reda i nakon što delegati izraze svoje stavove u vezi s tim prijedlogom, Dom glasa o svakoj predloženoj izmjeni. Glasa se redoslijedom kojim su delegati predlagali izmjene.

Odjeljak C. Definicija kvoruma, predsjedavanje i učešće u radu

Član 63. (Kvorum)

(1) Kvorum čini devet delegata, uz uslov da su prisutna najmanje tri bošnjačka, tri hrvatska i tri srpska delegata.

(2) Na početku sjednice, u toku trajanja sjednice i prije glasanja predsjedavajući Doma utvrđuje da li ima kvoruma i o tome obavještava Dom.

(3) Ako se utvrdi da nema kvoruma, predsjedavajući Doma daje pauzu u trajanju do 60 minuta, tokom koje pokušava osigurati kvorum.

Član 64. (Prisustvo sjednicama članova Predsjedništva BiH, Vijeća

ministara BiH, predlagača i gostiju) (1) Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, dužan je

prisustvovati sjednici Doma. (2) Članovi Predsjedništva BiH mogu, a članovi Vijeća

ministara BiH imaju obavezu prisustvovati sjednicama Doma.

(3) U slučaju odsustva predlagača akta, o njemu se ne raspravlja, osim ako Dom ne odluči drugačije.

(4) Gosti koje pozove predsjedavajući Doma mogu prisustvovati sjednici, u skladu s ovim poslovnikom.

Član 65. (Učešće u raspravi)

(1) Delegat ili drugi učesnik u raspravi na sjednici Doma može govoriti kada zatraži i dobije riječ od predsjedavajućeg Doma, ali ne duže od 10 minuta.

(2) Predlagač zakona ima pravo i obavezu da prije početka rasprave obrazloži prijedlog zakona u trajanju do 15 minuta.

(3) Prijave za učešće u raspravi mogu se podnijeti do kraja rasprave.

(4) Predsjedavajući Doma daje riječ delegatima redoslijedom kojim su se prijavili.

Član 66. (Povreda Poslovnika i ispravka krivog navoda)

(1) Predsjedavajući Doma daje riječ delegatu koji želi govoriti o povredi Poslovnika ili o nepridržavanju utvrđenog dnevnog reda odmah nakon što je zatraži. Izlaganje po prigovoru ne može trajati duže od tri minute. Delegat je obavezan navesti odredbu Poslovnika koja je povrijeđena, nakon čega će predsjedavajući Doma odlučiti o opravdanosti prigovora u vezi s povredom Poslovnika.

(2) Delegat može zatražiti riječ da bi ispravio citat, koji je, prema njegovom mišljenju, krivi navod i koji može biti razlog nesporazuma ili koji traži objašnjenje. Predsjedavajući Doma daje riječ delegatu nakon što delegat čija je izjava uzrokovala potrebu za objašnjenjem završi svoje izlaganje. Ispravka krivog navoda, odnosno objašnjenje, može trajati do dvije minute.

Član 67. (Poštivanje dnevnog reda)

Delegat ili drugi učesnik u raspravi može govoriti samo o pitanju o kojem se raspravlja, u skladu s utvrđenim dnevnim redom. Ako odstupi od dnevnog reda, predsjedavajući Doma ga upozorava. Ako se i nakon ovog upozorenja ne bude pridržavao dnevnog reda, predsjedavajući Doma uskraćuje mu pravo da govori.

Član 68. (Učešće predsjedavajućeg Doma u raspravi)

Ako želi učestvovati u raspravi, predsjedavajući Doma napušta mjesto predsjedavajućeg Doma i izlazi za govornicu. Za to vrijeme sjednicom Doma predsjedava prvi zamjenik predsjedavajućeg Doma.

Odjeljak D. Održavanje reda

Član 69. (Mjere u slučaju nepoštivanja reda ili Poslovnika)

(1) Predsjedavajući Doma održava red za vrijeme sjednice Doma. Svi prisutni obavezni su se pridržavati njegovih uputstava.

(2) Predsjedavajući Doma može upozoriti delegata koji svojim ponašanjem ili govorom za vrijeme sjednice Doma ne poštuje red ili odredbe ovog poslovnika.

(3) Delegatu koji je tokom iste sjednice dva puta upozoren za nepoštivanje reda i odredbi ovog poslovnika uskraćuje se


pravo govora do kraja sjednice ako on i dalje ne poštuje red i primjenu ovog poslovnika.

(4) Predsjedavajući Doma može izreći mjeru udaljenja bilo kojem prisutnom ako ne poštuje red.

(5) Pod nepoštivanjem reda podrazumijeva se: a) vrijeđanje delegata i ostalih prisutnih; b) učestalo upadanje u riječ; c) nepoštivanje opomene predsjedavajućeg Doma.

Član 70. (Prekid sjednice)

Ako predsjedavajući Doma ocijeni da nije u stanju održavati red za vrijeme sjednice Doma, odlučuje o prekidu sjednice kao i o nastavku rada, kad se za to steknu uslovi, s tim da prekid sjednice Doma ne može trajati duže od jednog sata.

Odjeljak E. Tok sjednice

Član 71. (Zapisnik)

(1) Na sjednici Doma predlaže se usvajanje zapisnika prethodne sjednice.

(2) Delegat ima pravo dati primjedbe na zapisnik, ali ne duže od tri minute.

(3) Odluke o opravdanosti primjedbi na zapisnik usvajaju se na sjednici bez rasprave. Ako se primjedbe usvoje, u zapisnik se unose odgovarajuće izmjene.

(4) Usvojeni zapisnik potpisuju predsjedavajući Doma i sekretar Doma.

Član 72. (Rasprava o tačkama dnevnog reda)

(1) O sadržaju i suštini akta iz svake tačke dnevnog reda raspravlja se prije donošenja odluke o njemu, osim ako je Poslovnikom propisano donošenje odluke o određenim aktima i pitanjima bez rasprave.

(2) Kad iz rasprave o tački dnevnog reda proistekne više prijedloga zaključaka, predsjedavajući Doma na glasanje daje prijedloge zaključaka redoslijedom predlaganja. Nakon što se prvo izjasni o prijedlozima delegata, Dom glasa u cjelini o prijedlogu materijala koji razmatra.

(3) Rasprava o Ustavu BiH i amandmanima na Ustav BiH, o predloženim zakonima i Poslovniku Doma sastoji se iz dva dijela: opće rasprave i rasprave o pojedinostima.

(4) Rasprava o svim drugim aktima obavlja se u komisijama u jednom čitanju, a amandmanski se može djelovati do okončanja rasprave na sjednici Doma.

Član 73. (Pauza)

(1) Klub naroda ima pravo uz obrazloženje zatražiti pauzu do 30 minuta za svaku tačku. Predsjedavajući je dužan odmah dati pauzu ako nije počelo glasanje.

(2) Nakon pauze, predsjedavajući Doma daje riječ predstavniku kluba da obrazloži zahtjev za pauzu.

(3) Ako klub naroda zatraži pauzu dužu od 30 minuta, predsjedavajući Doma ovaj prijedlog stavlja na glasanje.

(4) Ako predsjedavajući Doma iz bilo kojih razloga ocijeni da je svrsishodno odrediti pauzu, on će, u bilo kojem trenutku, odrediti pauzu koja ne može biti duža od jednog sata.

Odjeljak F. Donošenje odluka

Član 74. (Glasovi delegata)

Glas delegata je ličan i ne može se prenositi.

Član 75. (Donošenje odluka)

(1) Sve odluke u Domu donose se većinom glasova onih koji su prisutni i koji glasaju.

(2) Delegati će maksimalno nastojati da ta većina uključuje najmanje jednu trećinu glasova delegata s teritorije svakog entiteta.

(3) Ako većina glasova ne uključuje jednu trećinu glasova delegata s teritorije svakog entiteta, predsjedavajući Doma i njegovi zamjenici sastat će se kao komisija i pokušati da osiguraju saglasnost u roku od tri dana nakon glasanja.

(4) Ako to ne uspije, odluke se donose većinom glasova onih koji su prisutni i koji glasaju, pod uslovom da glasovi "protiv" ne sadrže dvije trećine ili više glasova delegata izabranih iz svakog entiteta.

Član 76. (Postupak odlučivanja kada većina ne sadrži jednu trećinu

glasova s teritorije svakog entiteta) (1) Ako većina glasova ne sadrži jednu trećinu glasova s

teritorije svakog entiteta, Kolegij Doma će, radeći kao komisija, nastojati u roku od tri dana postići saglasnost.

(2) Ako predsjedavajući Doma i zamjenici predsjedavajućeg Doma postignu saglasnost iz člana 75. stav (3) ovog poslovnika, relevantna odluka Doma smatra se usvojenom, a Dom se o tome obavještava na odgovarajući način. Izuzetno od odredbi člana 19. ovog poslovnika, saglasnost se postiže konsenzusom predsjedavajućeg Doma i zamjenika predsjedavajućeg.

(3) Ako Kolegij Doma ne uspije postići saglasnost, odluku donosi većina od ukupnog broja delegata koji su prisutni i koji glasaju, uz uslov da glasovi "protiv" ne sadrže dvije trećine ili više glasova delegata izabranih iz svakog entiteta.

(4) U slučaju da nema kvoruma, te ako nakon pauze predsjedavajući Doma utvrdi ili glasanje pokaže da i dalje nema kvoruma, razmatranje pitanja odgađa se za sljedeću sjednicu.

(5) Ako se delegat prilikom glasanja ne izjasni "za", "protiv" ili "suzdržan", a prisutan je u sali prilikom glasanja, smatra se da je "suzdržan".

Član 77. (Načini glasanja)

Glasanje u Domu je javno i obavlja se: a) elektronski; b) podizanjem glasačkog kartona, odnosno podizanjem ruke; c) prozivanjem.

Član 78. (Elektronsko glasanje)

(1) U Domu se koristi elektronski sistem glasanja, koji registrira i prikazuje ukupan broj glasova "za", broj glasova "protiv" i broj "suzdržanih" glasova. Na ekranu se prikazuje glas svakog delegata zelenom ("za"), crvenom ("protiv") i bijelom ("suzdržan") bojom, te sivom bojom prazna mjesta delegata koji ne prisustvuju sjednici. Elektronski sistem glasanja registrira da li je bilo kvoruma i sadrži li većina, ako postoji, najmanje jednu trećinu glasova delegata s teritorije svakog entiteta. Nakon glasanja, na ekranu se prikazuju rezultati.

(2) Ako se glasanje održi nakon postupka traženja saglasnosti iz člana 76. ovog poslovnika, elektronski sistem glasanja registrira i prikazuje ukupan broj glasova "za", glasova "protiv" i "suzdržanih" glasova, kao i da li glasovi "protiv" sadrže dvije trećine ili više glasova delegata izabranih iz svakog entiteta.

(3) Elektronski sistem glasanja registrira i način na koji je svaki delegat glasao.

(4) Vrijeme za glasanje upotrebom elektronskog sistema glasanja je 10 sekundi.


(5) Sve informacije na ekranu ispisuju se na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini i odgovarajućim pismima.

Član 79. (Glasanje podizanjem glasačkog kartona, odnosno podizanjem

ruke) (1) Ako elektronski sistem glasanja nije u funkciji ili na zahtjev

jedne trećine delegata u Domu, glasa se podizanjem glasačkog kartona, odnosno ruke.

(2) Predsjedavajući Doma, uz pomoć zamjenika predsjedavajućeg i sekretara Doma, konstatira koliko je glasova "za", koliko "protiv" i koliko "suzdržanih", uzimajući u obzir ispunjenje drugih zahtjeva iz čl. 75. i 76. ovog poslovnika.

Član 80. (Glasanje prozivanjem)

(1) Glasanje prozivanjem primjenjuje se kada predsjedavajući Doma, ili na prijedlog bilo kojeg delegata, ocijeni da je to potrebno kako bi se otklonile sumnje u regularnost rezultata glasanja.

(2) U tom slučaju sekretar Doma proziva delegate pojedinačno. Svaki prozvani delegat izjašnjava se "za", "protiv" ili "suzdržan". Prilikom prozivanja koristi se abecedni ili azbučni redoslijed zavisno od toga koji redoslijed preferira predsjedavajući.

Član 81. (Rezultati glasanja)

Na kraju postupka glasanja predsjedavajući Doma konstatira koliko je glasova "za", koliko "protiv" i koliko je "suzdržanih", te rezultate glasanja s teritorije svakog entiteta, kako je predviđeno članom IV.3.d) Ustava BiH, i proglašava konačnu odluku nakon glasanja.

Odjeljak G. Zapisnik i snimak rasprave

Član 82. (Sadržaj zapisnika)

(1) Zapisnik sadrži podatke koji se odnose na: datum, mjesto i vrijeme održavanja sjednice; razmatrana pitanja; imena i zvanične dužnosti učesnika u raspravama; rezultate glasanja i usvojene odluke.

(2) Delegat može zahtijevati da njegovo upozorenje u vezi s mogućim kršenjem Ustava BiH ili ovog poslovnika bude uneseno u zapisnik.

Član 83. (Objavljivanje zapisnika)

(1) Zapisnici rasprava u Domu u potpunosti su dostupni javnosti i objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Zapisnik ili dio zapisnika iz člana 86. stav (4) ovog poslovnika nisu dostupni javnosti.

Član 84. (Tonsko snimanje sjednica i transkript)

(1) Sjednice Doma tonski se snimaju, a mogu biti napravljene i kratke zabilješke radi izrade konačnog transkripta sjednice.

(2) Kolegij Doma preciznije regulira način pripremanja, čuvanja, objavljivanja i slanja transkripta.

Član 85. (Autorizacija transkripta)

(1) Delegat može zatražiti transkript svog govora na autorizaciju najkasnije pet dana prije početka naredne sjednice Doma. Od delegata se očekuje da vrati autorizirani transkript u roku od 48 sati od dostavljanja. Prilikom autorizacije delegat ne smije unositi značajnije izmjene u tekst i izostavljati izražene misli.

(2) Ako delegat ne vrati ispravke u roku od 48 sati od trenutka kada mu je transkript dostavljen, transkript se smatra autoriziranim.

Odjeljak H. Javnost rada

Član 86. (Javnost rada i pristup informacijama)

(1) Dom radi javno i na vrijeme, u potpunosti i objektivno informira javnost o svom radu. Pod istim uslovima Dom, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama u BiH, svim zainteresiranim osigurava pristup raspoloživim informacijama.

(2) Sjednice Doma direktno se prenose na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Zapisnici rasprava u Domu, zakonodavne kao i druge aktivnosti u vezi s radom Doma dostupni su javnosti u elektronskoj formi, na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH, a u skladu s mogućnostima Parlamentarne skupštine BiH, i u štampanom glasilu.

(4) Izuzetak od navedenih informacija koje se objavljuju su informacije za koje se može očekivati da bi njihovo otkrivanje izazvalo štetu za legitimne ciljeve iz sljedećih oblasti: a) vanjske politike, interesa odbrane i sigurnosti, kao i

zaštite javne sigurnosti; b) interesa monetarne politike; c) sprečavanja kriminala i svakog otkrivanja kriminala; d) zaštite postupka donošenja odluka javnog organa u

davanju mišljenja, savjeta ili preporuka javnog organa, zaposlenog lica u javnom organu, ili svakog lica koje obavlja aktivnost za ili u ime javnog organa, a ne obuhvata činjenične, statističke, naučne ili tehničke informacije;

e) druge ciljeve utvrđene Zakonom o slobodi pristupa informacijama u BiH.

Član 87. (Objavljivanje akata i usvojenih prijedloga)

(1) Prijedlozi zakona, materijali za sjednice komisija, drugi prijedlozi upućeni na razmatranje Parlamentarnoj skupštini BiH objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH, osim materijala koji su klasificirani u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnih podataka.

(2) Nakon objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", usvojeni zakoni objavljuju se na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Prijedlozi i akti koje usvoji Dom i njegova radna tijela mogu biti objavljeni u štampi i drugim sredstvima javnog informiranja.

Član 88. (Pristup sjednicama)

(1) Predstavnicima sredstava javnog informiranja i drugim posjetiocima osigurava se pristup sjednicama Doma u prostoru posebno rezerviranom za njih, kako utvrdi Kolegij Doma, u skladu s mogućnostima.

(2) Sjednica ili dio sjednice na kojoj se razmatraju pitanja na koja se poziva član 12. ovog poslovnika održava se bez prisustva predstavnika sredstava javnog informiranja i posjetilaca.

Član 89. (Rezerviranje mjesta)

Osim mjesta rezerviranih za delegate, odgovarajuća mjesta u prostoru za održavanje sjednica osigurana su za članove Predsjedništva BiH, članove Vijeća ministara BiH i goste.


Odjeljak I. Zajedničke sjednice oba doma Parlamentarne skupštine BiH

Član 90. (Sazivanje i predsjedavanje)

(1) Zajedničku sjednicu oba doma Parlamentarne skupštine BiH (u daljnjem tekstu: zajednička sjednica oba doma) sazivaju predsjedavajući domova: a) u svim prilikama, kada to ocijeni potrebnim

Zajednički kolegij; b) u svečanim prilikama; c) u izuzetnim okolnostima, na zahtjev Predsjedništva

BiH. (2) Zajedničkom sjednicom oba doma naizmjenično

predsjedavaju predsjedavajući domova.

Član 91. (Poziv i dnevni red zajedničke sjednice oba doma)

(1) Dnevni red zajedničke sjednice oba doma utvrđuje Zajednički kolegij.

(2) Poziv za zajedničku sjednicu oba doma dostavlja se delegatima i poslanicima u rokovima utvrđenim poslovnicima domova.

Član 92. (Donošenje odluka)

Prilikom donošenja odluka domovi se izjašnjavaju odvojeno i primjenjuju se odredbe poslovnika koje se odnose na odlučivanje u domovima.

POGLAVLJE V. Aktivnosti Doma Odjeljak A. Opće odredbe

Član 93. (Aktivnosti Doma)

Dom obavlja sljedeće aktivnosti: a) zakonodavnu; b) kontrolnu; c) informativnu; d) unutrašnju regulaciju; e) donosi odluke o pitanjima od vitalnog interesa i

samoraspuštanja; f) učestvuje u međuparlamentarnoj saradnji zajedno s

Predstavničkim domom i g) druge aktivnosti u skladu sa Ustavom BiH, zakonom i

ovim poslovnikom.

Odjeljak B. Osnovni zakonodavni postupak: inicijativa

Član 94. (Ovlašteni predlagač)

(1) Prijedlog zakona mogu podnijeti delegat, komisije Doma, zajedničke komisije, Predstavnički dom, kao i Predsjedništvo BiH i Vijeće ministara BiH, u okviru svojih nadležnosti.

(2) Predlagač zakona ili ovlašteni predstavnik predlagača obavezan je prisustvovati svim raspravama o prijedlogu zakona dok teče zakonodavna procedura.

(3) Inicijativu za izmjene i/ili dopune zakona prema ovlaštenim predlagačima mogu podnijeti građani.

Član 95. (Sadržaj prijedloga zakona)

(1) Prijedlog zakona podnosi se u formi teksta, u skladu s Jedinstvenim pravilima za izradu pravnih propisa u institucijama BiH. Predlagač zakona dužan je prijedlog zakona istovremeno dostaviti u pisanoj i elektronskoj formi na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini. Izuzetno, kada je delegat predlagač zakona, može dostaviti prijedlog zakona u pisanoj i elektronskoj formi na jednom od jezika i pisama koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

(2) Prijedlog zakona koji se usklađuje sa zakonodavstvom EU podnosi se i razmatra u skladu s čl. 125. i 126. ovog poslovnika.

(3) Uz prijedlog zakona dostavlja se obrazloženje koje sadrži: a) ustavni osnov za usvajanje zakona; b) razloge za donošenje zakona; c) principe na kojima je zasnovan prijedlog zakona; d) procjenu finansijskih sredstava neophodnih za

provođenje zakona; e) mišljenje Direkcije za evropske integracije o

usklađenosti prijedloga zakona s pravno obavezujućim normama EU, kao i mišljenja institucija i organizacija koje su konsultirane tokom izrade prijedloga zakona i

f) bilo koje druge okolnosti koje bi mogle pojasniti Domu razloge za donošenje zakona.

(4) Kada je delegat predlagač zakona, mišljenje Direkcije za evropske integracije o usklađenosti prijedloga zakona sa zakonodavstvom EU pribavlja Kolegij Doma.

(5) Uz prijedlog izmjena ili dopuna zakona, odnosno drugog akta prilažu se i odredbe članova koje se mijenjaju odnosno dopunjavaju te verzija prečišćenog teksta zakona ili drugog akta.

(6) Ako prijedlog zakona ne sadrži sve elemente propisane st. (1), (3) i (5) ovog člana, Kolegij Doma će od predlagača tražiti da u roku od sedam dana ispravi nedostatke, a o tome će obavijestiti i Ustavnopravnu komisiju, uz dostavljanje prijedloga zakona. Ako predlagač ne ispravi nedostatke u propisanom roku, Ustavnopravna komisija postupit će u skladu s članom 108. stav (2) ovog poslovnika.

(7 Prilikom izrade prijedloga zakona delegati će tražiti stručnu pomoć Zakonodavnopravnog sektora Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH, u smislu usklađivanja prijedloga zakona s Jedinstvenim pravilima za izradu pravnih propisa u institucijama BiH.

Član 96. (Razmatranje)

(1) Zakone i druge akte, dostavljene u Parlamentarnu skupštinu BiH, u pravilu, prvo razmatra Predstavnički dom.

(2) Na prijedlog Kolegija Doma, akte iz ovog člana Dom može razmatrati prije Predstavničkog doma.

Član 97. (Podnošenje prijedloga zakona)

(1) Prijedlog zakona podnosi se predsjedavajućem Doma, koji ga odmah dostavlja Kolegiju Doma, i Zakonodavno-pravnom sektoru radi davanja mišljenja o usklađenosti prijedloga zakona s članom 95. ovog poslovnika i Jedinstvenim pravilima za izradu pravnih propisa u institucijama BiH.

(2) Zakonodavno-pravni sektor dostavlja mišljenje Kolegiju Doma i Ustavnopravnoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema prijedloga zakona.

(3) Kolegij Doma u roku od sedam dana dostavlja prijedlog zakona Ustavnopravnoj komisiji radi davanja mišljenja o usklađenosti sa Ustavom BiH i pravnim sistemom BiH i nadležnoj komisiji radi davanja mišljenja o principima na kojima je zakon zasnovan. Istovremeno, Kolegij Doma dostavlja prijedlog zakona delegatima, Vijeću ministara BiH i Predsjedništvu BiH, kada oni nisu predlagači.

(4) Sekretari domova u dogovoru daju prijedlog kolegijima oba doma radi određivanja nadležne zajedničke komisije, o čemu kolegiji domova odlučuju u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijedloga zakona i dostavljaju ga subjektima navedenim u stavu (3) ovog člana.


(5) Ako se ne ispoštuju rokovi iz st. (1) i (3) ovog člana, Kolegij Doma dužan je obavijestiti Dom i predlagača zakona o razlozima kašnjenja i predložiti nove rokove. O opravdanosti navedenih razloga i prihvatanju novih rokova odlučuje Dom.

(6) Ako je Dom dobio više prijedloga zakona kojima se reguliraju ista pitanja, Kolegij Doma ih upućuje u proceduru u skladu sa stavom (3) ovog člana. Ako Vijeće ministara BiH nije predlagač zakona, Kolegij Doma upućuje zakon Vijeću ministara BiH koje je dužno dati mišljenje u roku od 20 dana od dana prijema. Kada Dom dobije mišljenje Vijeća ministara BiH o zakonu, zakon koji je dobio pozitivno mišljenje ima prioritet u daljnjoj proceduri u Domu.

(7) Kolegij Doma poziva predlagače zakona iz stava (6) ovog člana da u roku od sedam dana usaglase prijedloge zakona i jedan prijedlog zakona upute u daljnju proceduru. Ako predlagači ne postignu saglasnost, u daljnju parlamentarnu proceduru upućuje se prijedlog zakona koji je prvi dostavljen Domu.

(8) Ako Vijeće ministara BiH ne dostavi mišljenje u roku utvrđenom stavom (6) ovog člana, nastavlja se parlamentarna procedura po predloženim zakonima do završetka postupka pred Ustavnopravnom komisijom i nadležnom komisijom, u skladu sa stavom (7) ovog člana. Kada primi mišljenja Ustavnopravne komisije i nadležne komisije, u dnevni red sjednice Doma Kolegij Doma uvrštava zakon koji je prvi dostavljen Domu. Do završetka postupka u Domu o prvom zakonu, miruje postupak o ostalim predloženim zakonima.

Član 98. (Predlagač zakona - delegat ili komisija Doma)

(1) Ako je predlagač zakona delegat ili komisija Doma, a Kolegij Doma utvrdi da je zajednička komisija nadležna komisija, prijedlog zakona dostavlja Kolegiju Predstavničkog doma.

(2) Nakon što Kolegij Predstavničkog doma potvrdi da je nadležna zajednička komisija, prijedlog zakona dostavlja ustavnopravnim komisijama domova.

(3) Nakon što ustavnopravne komisije daju svoje mišljenje, nastavlja se procedura u zajedničkoj komisiji, u skladu s poslovnicima domova.

Odjeljak C. Osnovni zakonodavni postupak: postupak u Ustavnopravnoj komisiji i nadležnoj komisiji - faza I.

Član 99. (Usaglašenost prijedloga zakona sa Ustavom BiH)

Nakon razmatranja usaglašenosti prijedloga zakona sa Ustavom BiH i pravnim sistemom BiH, Ustavnopravna komisija dostavlja svoje mišljenje predsjedavajućem Doma u roku od 10 dana nakon prijema prijedloga zakona.

Član 100. (Prva faza u nadležnoj komisiji)

Nadležna komisija, razmatrajući prijedlog zakona u prvoj fazi, dostavlja mišljenje o principima predloženog zakona predsjedavajućem Doma u roku od 10 dana nakon prijema prijedloga zakona, koji predsjedavajući Doma upućuje Domu.

Član 101. (Produženje roka za dostavljanje mišljenja)

(1) Komisije iz čl. 99. i 100. ovog poslovnika mogu podnijeti zahtjev Kolegiju Doma za produženje roka za dostavljanje mišljenja uz navođenje razloga zbog kojih nisu u mogućnosti dostaviti mišljenja.

(2) Kolegij Doma donosi odluku po zahtjevu komisije iz stava (1) ovog člana i utvrđuje krajnji rok za dostavljanje mišljenja, u skladu s prijedlogom komisije.

(3) U slučaju da komisija ne dostavi mišljenje do krajnjeg roka, Dom se izjašnjava o određivanju novog roka ili o obustavi zakonodavnog postupka.

Član 102. (Uvrštavanje u dnevni red sjednice Doma)

(1) Kada primi mišljenja Ustavnopravne komisije i nadležne komisije, koja dostavlja predsjedavajući Doma, Kolegij Doma uvrštava prijedlog zakona u dnevni red naredne sjednice Doma.

(2) Ako je predlagač zakona delegat ili komisija Doma, Kolegij Doma dostavlja Predstavničkom domu mišljenje zajedničke komisije zajedno s prijedlogom zakona, koji će ga razmatrati nakon završetka postupka po prijedlogu zakona u Domu.

Odjeljak D. Osnovni zakonodavni postupak: rasprava na sjednici Doma - prvo čitanje

Član 103. (Opća rasprava, principi, neophodnost donošenja i usaglašenost

sa Ustavom BiH) (1) Opća rasprava u Domu počinje prvim čitanjem koje se tiče

principa na kojima je prijedlog zakona zasnovan, sadržaja zakona i neophodnosti donošenja zakona, prema mišljenju Ustavnopravne i nadležne komisije iz prve faze.

(2) Rasprava u prvom čitanju završava se usvajanjem ili odbijanjem prijedloga zakona.

(3) Usvajanjem prijedloga zakona u prvom čitanju, počinju teći rokovi za podnošenje amandmana.

(4) Ako ocijeni da je riječ o zakonu manjeg obima ili stepena složenosti, Dom može odlučiti da prijedlog zakona razmatra i u drugom čitanju, bez razmatranja u nadležnoj komisiji - druga faza.

(5) Dom može zaključkom odlučiti da nadležna komisija u roku od 30 dana provede javnu raspravu o prijedlogu zakona.

Član 104. (Rasprava u Domu kada je mišljenje nadležne ili Ustavnopravne

komisije negativno) (1) Kada Kolegij Doma primi obrazloženo mišljenje

Ustavnopravne komisije ili nadležne komisije o prijedlogu zakona iz kojeg proizlazi da komisija nije utvrdila usklađenost sa Ustavom BiH i pravnim sistemom BiH, odnosno da nije prihvatila principe predloženog zakona, Kolegij Doma uvrštava prijedlog zakona s mišljenjima komisija u dnevni red naredne sjednice Doma.

(2) Ako Dom prihvati mišljenje Ustavnopravne ili nadležne komisije iz stava (1) ovog člana, predloženi zakon smatra se odbijenim.

(3) Ako Dom ne prihvati mišljenje komisija iz stava (1) ovog člana, Dom traži da komisije izrade novo mišljenje, imajući u vidu raspravu koja je vođena na sjednici Doma i u roku koji Dom odredi.

(4) Postupak iz stava (3) može se ponavljati najviše dva puta, nakon čega se zakonodavni postupak obustavlja u slučaju da mišljenje ne bude prihvaćeno.

Član 105. (Javna rasprava)

(1) Prije stupanja u postupak iz člana 110. ovog poslovnika, komisija može odlučiti da otvori javnu raspravu o predloženom zakonu koja bi uključivala zainteresirane organizacije, institucije i pojedince.


(2) Javna rasprava održava se u roku od 30 dana. U slučaju provođenja javne rasprave iz člana 103. stav (5) i stava (1) ovog člana, rokovi utvrđeni članom 109. stav (1) i članom 111. st. (1) i (2) ovog poslovnika teku od dana održane javne rasprave.

(3) Komisija oglašava javnu raspravu na internetskoj stranici Parlamentarne skupštine BiH.

Član 106. (Mišljenje učesnika javne rasprave)

(1) Pozvane organizacije, institucije i pojedinci iznose svoja mišljenja o pitanjima u vezi s predloženim zakonom.

(2) Nakon završene javne rasprave, a u skladu sa zaključkom komisije, učesnici mogu priložiti stručne radove i druge materijale podnesene tokom javne rasprave.

Član 107. (Rezultati javne rasprave)

Komisija, uz izvještaj koji podnosi, prilaže i transkript javne rasprave ako postoji, kao i radove i materijale podnesene tokom javne rasprave.

Odjeljak E. Osnovni zakonodavni postupak: postupak u nadležnoj komisiji - faza II.

Član 108. (Prisustvo predlagača sjednicama nadležne komisije)

(1) Predlagač zakona ili ovlašteni predstavnik predlagača obavezno prisustvuje sjednici komisije. Predstavnik Vijeća ministara BiH može učestvovati u radu komisije i onda kada Vijeće ministara BiH nije predlagač.

(2) Ako predlagač ili ovlašteni predstavnik predlagača ne prisustvuje sjednici komisije, a ona utvrdi da je prisustvo predlagača ili ovlaštenog predstavnika predlagača potrebno, ili ako utvrdi da predlagač nije ispravio nedostatke u predloženom aktu, komisija može odgoditi raspravu o tom pitanju i obavijestiti o tome predlagača, te tražiti od njega da prisustvuje narednoj sjednici, odnosno da ispravi nedostatke u predloženom aktu do naredne sjednice. Ako predlagač ili njegov ovlašteni predstavnik po ponovljenom pozivu ne prisustvuje ni narednoj sjednici, odnosno ne ispravi nedostatke u predloženom aktu smatrat će se da je odustao od prijedloga akta, o čemu komisija obavještava Kolegij Doma.

Član 109. (Podnošenje amandmana)

(1) Delegat, klub naroda, nenadležna komisija, predlagač zakona i Vijeće ministara BiH mogu dostaviti amandmane u pisanoj formi u roku od 10 dana od dana usvajanja prijedloga zakona u prvom čitanju, a članovi nadležne komisije amandmane mogu ulagati do kraja razmatranja prijedloga zakona u komisiji. Predlagači amandmana u toku rasprave u komisiji mogu modificirati svoje amandmane.

(2) Delegat i klub naroda mogu prilikom izrade amandmana na prijedloge zakona tražiti stručnu pomoć Zakonodavnopravnog sektora Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH i drugih institucija BiH.

(3) Nakon što rasprava počne, predsjedavajući komisije, u dogovoru sa zamjenicima predsjedavajućeg komisije, odobrava raspravu o novim amandmanima, osim o amandmanima iz stava (1) ovog člana, samo u slučajevima kada se: a) odnose na nove aspekte ili b) njima nastoje usaglasiti dva ili više prijedloga o

kojima se vodi rasprava. (4) Kada je za razmatranje prijedloga zakona nadležna

zajednička komisija, i svaki poslanik može dostaviti amandmane, u skladu sa stavom (1) ovog člana.

Član 110. (Postupak u komisiji)

(1) Postupak u komisiji počinje raspravom o prijedlogu zakona i podnesenim amandmanima.

(2) Nakon rasprave, komisija glasa o predloženim amandmanima slijedeći redoslijed članova na koji se odnose. U slučaju izuzetno velikog broja amandmana, predsjedavajući komisije može odrediti drugi način rasprave, osiguravajući da se svi stavovi mogu korektno izraziti.

(3) O amandmanima koji se odnose na isti član raspravlja se i glasa, počevši od onih koji podrazumijevaju veću izmjenu, o čemu odlučuje predsjedavajući komisije. Predlagači amandmana mogu usaglasiti zajednički tekst amandmana.

(4) Nakon završetka glasanja o svim predloženim amandmanima, glasa se o prijedlogu zakona s prihvaćenim amandmanima.

Član 111. (Izvještaj komisije)

(1) Nadležna komisija dužna je Domu dostaviti izvještaj u roku od 20 dana od dana usvajanja prijedloga zakona u prvom čitanju.

(2) Kada je nadležna zajednička komisija, ona je dužna dostaviti izvještaj u roku od 30 dana od dana kada je prijedlog zakona usvojen u prvom čitanju na sjednici doma koji je posljednji razmatrao zakon.

(3) Izvještaj nadležne komisije sadrži izvještaj o prijedlogu zakona i usvojene amandmane koji su postali sastavni dio prijedloga zakona.

(4) Nadležna komisija može Kolegiju Doma podnijeti zahtjev za produženje roka za dostavljanje izvještaja uz navođenje razloga zbog kojih ga nije u mogućnosti dostaviti.

(5) Kolegij Doma donosi odluku po zahtjevu komisije i utvrđuje krajnji rok za dostavljanje izvještaja, u skladu s prijedlogom komisije. U tom slučaju, krajnji rok za podnošenje amandmana iz člana 109. stav (1) ovog Poslovnika je 24 sata prije održavanja sjednice komisije.

(6) U slučaju da komisija ne dostavi izvještaj do krajnjeg roka, Dom se izjašnjava o utvrđivanju novog roka ili o obustavljanju zakonodavnog postupka.

Član 112. (Negativan izvještaj nadležne komisije o zakonu u cjelini)

(1) Kada Kolegij Doma primi izvještaj nadležne komisije o prijedlogu zakona iz kojeg proizlazi da komisija nije prihvatila prijedlog zakona u cjelini, u kojem je komisija obavezna obrazložiti razloge odbijanja, Kolegij Doma prijedlog zakona sa izvještajem komisije uvrštava u dnevni red naredne sjednice Doma.

(2) Ako Dom prihvati izvještaj nadležne komisije iz stava (1) ovog člana, predloženi zakon smatra se odbijenim.

(3) Ako ne prihvati izvještaj, Dom od nadležne komisije traži da izradi novi izvještaj imajući u vidu raspravu koja je vođena na sjednici Doma i u roku koji Dom odredi.

(4) Postupak iz stava (3) može se ponavljati najviše dva puta, nakon čega se zakonodavni postupak obustavlja u slučaju da izvještaj ne bude prihvaćen.

Član 113. (Izvjestilac nadležne komisije)

Predsjedavajući komisije ili drugi imenovani izvjestilac podnosi izvještaj na sjednici Doma.


Odjeljak F. Osnovni zakonodavni postupak: rasprava na sjednici Doma - drugo čitanje

Član 114. (Postupak sa izvještajem nadležne komisije)

Kada primi izvještaj nadležne komisije, predsjedavajući Doma izvještaj dostavlja delegatima radi rasprave na sjednici Doma o prijedlogu zakona u drugom čitanju.

Član 115. (Amandmani)

(1) Delegati i klubovi naroda mogu predlagati amandmane kojima se osporavaju amandmani koje je Komisija usvojila. Ovi amandmani dostavljaju se najkasnije 24 sata prije početka sjednice Doma.

(2) U istom roku ovlašteni predlagači amandmana iz člana 109. stav (1) ovog poslovnika mogu predložiti amandmane u pisanoj formi koje žele ponovo braniti na sjednici Doma, nakon što nisu usvojeni u komisiji.

(3) Nakon što rasprava počne, osim o amandmanima iz st. (1) i (2) ovog člana, predsjedavajući, u konsultaciji sa zamjenicima predsjedavajućeg Doma, odobrava raspravu o novim amandmanima samo u slučajevima kada se: a) odnose na nove aspekte koje komisija nije mogla uzeti

u obzir ili b) njima nastoje usaglasiti dva ili više prijedloga o

kojima se vodi rasprava. (4) Predlagač amandmana iz ovog člana ima pravo povući,

izmijeniti ili dopuniti amandman sve do završetka rasprave. (5) Predlagač ima pravo povući prijedlog zakona najkasnije 24

sata prije početka sjednice.

Član 116. (Rasprava i glasanje)

(1) Drugo čitanje sastoji se od rasprave i glasanja o predloženim amandmanima, slijedeći redoslijed članova na koje se odnose. U slučaju izuzetno velikog broja amandmana, predsjedavajući može odrediti drugi način rasprave, osiguravajući da se svi stavovi mogu korektno izraziti.

(2) O predloženim amandmanima koji se odnose na isti član raspravlja se i glasa, počevši od onih koji podrazumijevaju veću izmjenu člana, o čemu odlučuje predsjedavajući Doma.

(3) Predlagač zakona, izvjestilac i predstavnik Vijeća ministara BiH dobivaju riječ kad god zatraže, u skladu s instrukcijama predsjedavajućeg Doma.

(4) Nakon što se glasalo o svim predloženim amandmanima, glasa se o prijedlogu zakona u njegovom konačnom tekstu.

Član 117. (Neusklađenost i pravno-tehničke greške)

(1) Za vrijeme rasprave iz člana 116. stav (2) ovog poslovnika Dom može ocijeniti da amandmani usvojeni u komisiji uzrokuju unutrašnji nesklad ili sadrže pravno-tehničke greške.

(2) U tom slučaju Dom prekida raspravu o prijedlogu zakona i takvi amandmani ili neki članovi upućuju se nadležnoj komisiji, koja ih razmatra, mijenja i do naredne sjednice Doma predlaže usklađeni tekst prijedloga zakona, kada se rasprava i izjašnjavanje o zakonu nastavlja.

Odjeljak G. Osnovni zakonodavni postupak: odnosi između domova

Član 118. (Donošenje zakona)

Prijedlog zakona smatra se donesenim kada ga oba doma Parlamentarne skupštine BiH usvoje u identičnom tekstu.

Član 119. (Zajednička komisija za usaglašavanje)

(1) Kada se prijedlog zakona ili drugog akta koji treba da usvoje oba doma usvoji prvo u Domu, predsjedavajući Doma dostavlja ga Predstavničkom domu u roku od tri dana.

(2) Ako tekst koji je usvojio Dom nije identičan tekstu usvojenom u Predstavničkom domu, predsjedavajući Doma odmah obavještava Predstavnički dom, kako bi se na narednoj sjednici Doma osnovala zajednička komisija za usaglašavanje teksta.

(3) Prvu sjednicu zajedničke komisije za usaglašavanje sazivaju sekretari oba doma Parlamentarne skupštine BiH u roku od sedam dana od dana imenovanja članova zajedničke komisije za usaglašavanje.

Član 120. (Usaglašavanje)

(1) Zajednička komisija za usaglašavanje ima šest članova, po tri člana iz svakog doma.

(2) Zajednička komisija za usaglašavanje nastoji postići dogovor o identičnom tekstu. Za postizanje dogovora neophodna je većina glasova svih članova zajedničke komisije za usaglašavanje i u toj većini zastupljenost sva tri konstitutivna naroda, kao i većina iz svakog doma.

(3) Zajednička komisija za usaglašavanje dostavlja izvještaj o usaglašavanju u roku od 10 dana od dana održavanja prve sjednice.

(4) Ako jedan od domova ne usvoji izvještaj zajedničke komisije za usaglašavanje, prijedlog zakona smatra se odbijenim.

(5) Ako oba doma ne usvoje negativan izvještaj zajedničke komisije za usaglašavanje, prijedlog zakona dostavlja se zajedničkoj komisiji za usaglašavanje radi izrade novog izvještaja, u skladu sa smjernicama domova.

Član 121. (Usvajanje u identičnom tekstu)

Ako Dom usvoji prijedlog zakona ili drugog akta u identičnom tekstu kao i Predstavnički dom, prijedlog zakona ili drugog akta smatra se donesenim. Predsjedavajući Doma preduzima radnje potrebne za njihovo objavljivanje.

Član 122. (Izvorni tekst zakona i drugih akata)

(1) Sekretar Doma, u saradnji sa sekretarom Predstavničkog doma, odgovoran je za izradu izvornog teksta zakona i drugih akata koje donose oba doma, stavljanje pečata i brine za druge radnje, u skladu sa zakonom.

(2) Sekretar Doma odgovoran je za izradu izvornog teksta akata koje donosi Dom, stavljanje pečata i brine za druge radnje u skladu sa zakonom.

Odjeljak H. Skraćeni i hitni postupak

Član 123. (Skraćeni postupak)

(1) Kada podnosi prijedlog zakona, predlagač može zatražiti da se prijedlog zakona razmatra po skraćenom postupku. U tom slučaju predlagač je obavezan u pisanoj formi obrazložiti razloge koji opravdavaju skraćivanje postupka.

(2) Zahtjev iz stava (1) ovog člana razmatra Kolegij Doma i o tome odlučuje na svojoj prvoj narednoj sjednici.

(3) Ako Kolegij Doma prihvati da razmatra prijedlog zakona po skraćenom postupku, svi rokovi iz redovnog zakonodavnog postupka skraćuju se na pola.

(4) Kada se prijedlog zakona razmatra po skraćenom postupku, Kolegij Doma može dodatno ograničiti trajanje rasprave, kao i to koliko puta delegat može dobiti riječ.


(5) Ako Kolegij Doma ne prihvati zahtjev, prijedlog zakona razmatra se u skladu s odredbama kojima se regulira redovni zakonodavni postupak.

Član 124. (Hitni postupak)

(1) Predlagač može u pisanoj formi zatražiti od Doma da prijedlog zakona visokog stepena hitnosti ili koji je formuliran na tako jednostavan način da se može usvojiti ili odbaciti u cjelini razmotri u jednom čitanju.

(2) Zahtjev iz stava (1) ovog člana razmatra se na narednoj sjednici Doma. Dom odlučuje o zahtjevu nakon rasprave.

(3) Kada se o ovom zahtjevu obavi rasprava, glasa se. Ako se usvoji, Dom nastavlja raspravu i glasa o prijedlogu zakona. Amandmani na prijedlog zakona mogu se podnijeti u pisanoj formi do okončanja rasprave o prijedlogu zakona, samo ako se odnose na ispravljanje očiglednih normativno-tehničkih i štamparskih grešaka u tekstu prijedloga zakona.

(4) Ako Dom ne prihvati zahtjev predlagača za razmatranje prijedloga zakona po hitnom postupku, Dom odlučuje da li će se zakon razmatrati u skladu s odredbama kojima se reguliraju skraćeni ili redovni zakonodavni postupak.

Odjeljak I. Zakoni sa oznakom "EI"

Član 125. (Razmatranje prijedloga zakona sa oznakom "EI")

(1) Kada Dom primi prijedlog zakona koji je Vijeće ministara BiH označilo da je povezan s integracijama u Evropsku uniju, Kolegij Doma ga upućuje u proceduru po skraćenom zakonodavnom postupku.

(2) Prijedlog zakona iz stava (1) ovog člana u gornjem desnom uglu naslovne stranice ima oznaku "P.Z.E.I." i broj takvog prijedloga zakona.


Ako se na prijedlog zakona iz člana 125. ovog Poslovnika ulože amandmani, predsjedavajući nadležne komisije ih, po isteku roka za njihovo ulaganje, dostavlja Direkciji za evropske integracije sa zahtjevom da se o njima izjasni u pogledu njihove usaglašenosti sa zakonodavstvom EU.

Odjeljak J. Budžet i izvještaj o izvršenju budžeta institucija BiH

Član 127. (Budžet)

(1) Nakon što Parlamentarna skupština BiH dobije prijedlog zakona koji sadrži budžet institucija BiH za sljedeću godinu (u daljnjem tekstu: budžet), koji je uputilo Predsjedništvo BiH, u skladu sa zakonom i u rokovima propisanim zakonom, prvo ga razmatra Predstavnički dom.

(2) Nakon usvajanja, Predstavnički dom dostavlja prijedlog zakona s budžetom Domu najkasnije do 15. novembra tekuće godine.

(3) Prilikom donošenja budžeta primjenjuju se odredbe kojima se regulira osnovni zakonodavni postupak. Međutim, Kolegij Doma skraćuje rokove i preduzima sve druge potrebne mjere za donošenje budžeta ili, po potrebi, izmjene i dopune budžeta najkasnije do 15. decembra tekuće godine.

Član 128. (Izmjene i dopune budžeta)

Budžet se može mijenjati na način i po postupku za njegovo donošenje.

Član 129. (Izvještaj o izvršenju budžeta)

(1) Predsjedništvo BiH, prema prijedlogu Vijeća ministara BiH, podnosi Domu izvještaj o izvršenju budžeta institucija

BiH za prethodnu godinu, dostavljajući podatke o ostvarenim prihodima i rashodima u budžetskoj godini.

(2) Brojevi sadržani u izvještaju nisu podložni amandmanima. Ako Dom posumnja u tačnost podataka u izvještaju, iskazanih brojevima, može od Vijeća ministara BiH tražiti neophodna objašnjenja, dopune ili korekcije.

Odjeljak K. Odlučivanje o saglasnosti za ratifikaciju i otkazivanje međunarodnih ugovora

Član 130. (Zahtjev za ratifikaciju ili otkazivanje ugovora)

(1) Predsjedništvo BiH, u skladu sa Ustavom BiH i zakonom, podnosi Domu zahtjev za davanje saglasnosti za ratifikaciju ili otkazivanje ratificiranih međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija.

(2) Nakon što dobije mišljenje nadležne komisije, predsjedavajući Doma uvrštava ga u dnevni red sjednice Doma.

(3) Tekst međunarodnih ugovora, sporazuma i konvencija nije podložan amandmanima.

Odjeljak L. Amandmani na Ustav BiH

Član 131. (Ovlašteni predlagači)

Amandmane na Ustav BiH mogu predložiti: Predsjedništvo BiH, Vijećе ministara BiH, Predstavnički dom i svaki delegat, u skladu sa Ustavom BiH i ovim poslovnikom.


(1) Amandmani na Ustav BiH podnose se pod istim uslovima kao i zakoni i prate osnovni zakonodavni postupak.

(2) Kolegij Doma upućuje predložene amandmane na Ustav BiH Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH radi davanja mišljenja, ako oni nisu predlagači.

Član 133. (Javna rasprava)

(1) Prijedlog amandmana na Ustav BiH upućuje se u javnu raspravu, nakon što ga Dom usvoji u prvom čitanju.

(2) Ustavnopravna komisija provodi javnu raspravu u skladu sa zaključkom Doma, ne prije isteka 30 dana nakon što je prijedlog amandmana na Ustav BiH predložen.

(3) Trajanje javne rasprave ne može biti kraće od 15 dana.

Odjeljak M. Ispravke u zakonu, drugom propisu i općem aktu

Član 134. (Ispravke)

(1) Prijedlog za ispravku štamparskih grešaka u objavljenom tekstu zakona ili drugog propisa, odnosno općeg akta koji je Dom donio, Domu podnosi organ nadležan za provođenje tog zakona, odnosno općeg akta.

(2) Ispravke štamparskih grešaka, poslije sravnjivanja sa izvornikom, utvrđuju sekretari oba doma Parlamentarne skupštine BiH.

Odjeljak N. Izrada prečišćenog teksta zakona i drugog akta

Član 135. (Prečišćeni tekst zakona i drugog akta)

(1) Ustavnopravna komisija, u saradnji sa Ustavnopravnom komisijom Predstavničkog doma, priprema prijedlog službenog prečišćenog teksta zakona i drugog akta kada ih za to ovlaste oba doma Parlamentarne skupštine BiH u skladu s članom 39. stav (1) tačka i) ovog poslovnika.

(2) Domovi Parlamentarne skupštine BiH utvrđuju službeni prečišćeni tekst zakona i drugog akta.

(3) Utvrđena službena verzija prečišćenog teksta zakona i drugog akta objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


(4) Neslužbenu verziju prečišćenog teksta, nakon svake izmjene i dopune zakona i drugog akta, izrađuju stručne službe Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH koja se objavljuje na veb-stranici Parlamentarne skupštine BiH.

POGLAVLJE VI. Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH

Član 136. (Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Parlamentarna skupština BiH ima svoja posebna i nezavisna tijela, koja se osnivaju u skladu sa zakonom.

(2) Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH su: a) Vijeće nacionalnih manjina BiH; b) Ured parlamentarnog vojnog povjerenika BiH; c) Nezavisni odbor kao nezavisno tijelo policijske

strukture BiH; d) Odbor za žalbe građana na rad policijskih službenika

u policijskim tijelima BiH; e) Nezavisna komisija za praćenje uslova boravka u

zavodima, postupanje i poštivanje ljudskih prava lica nad kojima se izvršavaju krivične sankcije i druge mjere koje je izrekao u krivičnom postupku Sud Bosne i Hercegovine, strani sudovi za djela predviđena Krivičnim zakonom Bosne i Hercegovine ili međunarodnim ugovorom čiji je potpisnik Bosna i Hercegovina ili drugi sud u skladu sa zakonom Bosne i Hercegovine i

f) druga tijela koja se osnivaju zakonima kao nezavisna i posebna tijela Parlamentarne skupštine BiH.

(3) Članovi posebnih i nezavisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH imenuju se u skladu sa zakonom.

(4) Način odabira kandidata za obavljanje dužnosti članova i trajanje mandata članova posebnih i nezavisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH određen je zakonima o osnivanju.

Član 137. (Rad posebnih i nezavisnih tijela Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH rade u skladu sa svojim poslovnicima, koji se donose na način i po proceduri propisanoj zakonima, a koji ne smiju biti u suprotnosti sa zakonima o osnivanju i aktima Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH podnose Parlamentarnoj skupštini BiH izvještaje o radu na način propisan zakonima o osnivanju.

(3) Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH sarađuju s radnim tijelima Parlamentarne skupštine BiH, te svim drugim tijelima i institucijama u obimu koji je utvrđen zakonima o osnivanju.

Član 138. (Pružanje administrativno-tehničke i stručne pomoći)

Posebnim i nezavisnim tijelima Parlamentarne skupštine BiH svu neophodnu administrativno-tehničku i stručnu pomoć, u okviru u kojem je to predviđeno zakonima o osnivanju, pruža Sekretarijat Parlamentarne skupštine BiH.

Član 139. (Memorandum i pečat)

Posebna i nezavisna tijela Parlamentarne skupštine BiH u svom radu koriste memorandum i pečat Parlamentarne skupštine BiH.

POGLAVLJE VII. Glasanje o nepovjerenju i potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH Odjeljak A. Opća odredba

Član 140. (Dužnost i odgovornost Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH odgovara Domu za predlaganje i provođenje politike i primjene zakona, drugih propisa i odredbi čije je provođenje dio njegove ustavne i zakonske nadležnosti, kao i za usmjeravanje i koordinaciju rada ministarstava.

(2) Vijeće ministara BiH dužno je, na zahtjev Doma, podnijeti informacije o svim relevantnim aktivnostima iz svoje nadležnosti.

Odjeljak B. Glasanje o nepovjerenju i potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH

Član 141. (Iniciranje glasanja o nepovjerenju Vijeću ministara BiH)

(1) Najmanje tri delegata u Domu mogu inicirati prijedlog za glasanje o nepovjerenju ili o potrebi rekonstrukcije Vijeća ministara BiH.

(2) Predsjedništvo BiH može predložiti smjenu predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH.

(3) Prijedlozi iz st. (1) i (2) ovog člana dostavljaju se predsjedavajućem Doma u pisanoj formi, potpisani i s obrazloženjem.

(4) Predsjedavajući Doma odmah dostavlja ovaj prijedlog Predsjedništvu BiH, Vijeću ministara BiH, delegatima i Predstavničkom domu.

Član 142. (Uvrštavanje u dnevni red)

Prijedlog za glasanje o nepovjerenju ili rekonstrukciji Vijeća ministara BiH obavezno se uvrštava u dnevni red sjednice Doma nakon 20 dana, a najkasnije 30 dana od dana dostavljanja Vijeću ministara BiH.

Član 143. (Izvještaj Vijeća ministara BiH o izglasavanju nepovjerenja)

(1) Prije početka sjednice o izglasavanju nepovjerenja, Vijeće ministara BiH može podnijeti Domu izvještaj u pisanoj formi sa svojim mišljenjem i stavovima.

(2) Izvještaj se dostavlja delegatima najkasnije 48 sati prije održavanja sjednice.

Član 144. (Izvještaj Vijeća ministara BiH o rekonstrukciji)

(1) Prije početka sjednice o izglasavanju rekonstrukcije, Vijeće ministara BiH može podnijeti Domu izvještaj u pisanoj formi sa svojim mišljenjem i stavovima.

(2) Ministri čija je smjena predložena mogu podnijeti Domu svoj izvještaj.

(3) Izvještaj se dostavlja delegatima najkasnije 48 sati prije održavanja sjednice.

Član 145. (Obrazlaganje prijedloga i odgovor Vijeća ministara BiH)

(1) Predlagač ima pravo i dužnost na sjednici Doma obrazložiti prijedlog za izglasavanje nepovjerenja ili rekonstrukciju Vijeća ministara BiH.

(2) Vijeće ministara BiH ima pravo odgovoriti i iznijeti svoje stavove, nakon čega se otvara rasprava.

Član 146. (Glasanje)

(1) Nakon završetka rasprave, prijedlog o nepovjerenju ili rekonstrukciji Vijeća ministara BiH stavlja se na glasanje.

(2) Ako prijedlog ne bude usvojen, može se glasati i o drugim inicijativama u vezi s prijedlogom.


(3) Predsjedavajući obavještava Predstavnički dom, Vijeće ministara BiH i Predsjedništvo BiH o rezultatima glasanja o nepovjerenju ili rekonstrukciji i drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

Odjeljak C. Smjena ministra ili zamjenika ministra

Član 147. (Pokretanje postupka smjene ministra ili zamjenika ministra)

(1) Predsjedavajući Vijeća ministara BiH može pokrenuti postupak za smjenu ministra ili zamjenika ministra.

(2) Prijedlog iz stava (1) ovog člana dostavlja se predsjedavajućem Doma u pisanoj formi s obrazloženjem.

(3) Predsjedavajući Doma odmah dostavlja prijedlog delegatima i Predstavničkom domu.

Član 148. (Uvrštavanje u dnevni red)

Prijedlog za smjenu ministra ili zamjenika ministra obavezno se uvrštava u dnevni red sjednice Doma najkasnije l5 dana od dana kada taj prijedlog predsjedavajući Doma primi od predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH.

Član 149. (Obrazlaganje prijedloga i rasprava)

(1) Predsjedavajući Vijeća ministara BiH ima pravo na sjednici Doma obrazložiti svoju inicijativu, nakon čega se otvara rasprava.

(2) Ministar ili zamjenik ministra čija je smjena predložena ima pravo obratiti se Domu.

Član 150. (Glasanje o potvrdi smjene ministra ili zamjenika ministra)

(1) Nakon rasprave, glasa se o potvrđivanju smjene ministra ili zamjenika ministra.

(2) Ako prijedlog ne bude potvrđen, može se glasati i o drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

(3) Predsjedavajući Doma obavještava Predstavnički dom, Vijeće ministara BiH i Predsjedništvo BiH o rezultatima glasanja i o drugim inicijativama u vezi s tim, ako su postojale.

POGLAVLJE VIII. Rezolucija i ostali akti

Član 151. (Podnošenje prijedloga rezolucije)

(1) Dom može rezolucijom izraziti svoj stav o relevantnim političkim pitanjima i utvrditi političke smjernice koje će provoditi Predsjedništvo BiH, Vijeće ministara BiH ili druge institucije BiH.

(2) Delegat može podnijeti prijedlog rezolucije koji se razmatra na sjednici Doma.

Član 152. (Rasprava i glasanje o prijedlogu rezolucije)

(1) Predlagač rezolucije dobiva riječ u trajanju do 20 minuta. Ostali učesnici u raspravi mogu dobiti riječ u trajanju do 10 minuta.

(2) Amandmani na predložene rezolucije podnose se u pisanoj formi u bilo koje vrijeme sjednice.

(3) Nakon rasprave, glasa se o predloženim amandmanima i rezoluciji.

Član 153. (Ostali akti)

(1) Dom može donositi deklaracije, odluke, preporuke, zaključke i druge akte.

(2) Akti iz stava (1) ovog člana definiraju se na sljedeći način: a) deklaracija je akt koji sadrži načelno mišljenje o

važnim pitanjima koja je Dom razmatrao; b) odluka je akt kojim se rješavaju pitanja iz nadležnosti

Parlamentarne skupštine BiH;

c) preporuka je akt kojim se ukazuje na značaj određenih pitanja koja se odnose na provođenje zakona;

d) zaključak je akt koji se donosi o pitanjima u pojedinačnoj stvari koja se tiču postupka.

(3) Glasanje o aktima iz stava (1) ovog člana obavlja se u skladu s utvrđenim načinom odlučivanja u Domu, osim ako Ustavom BiH, ovim poslovnikom ili zakonom nije drugačije regulirano.

POGLAVLJE IX. Aktivnosti informiranja Odjeljak A. Delegatska pitanja i inicijative

Član 154. (Delegatska pitanja i inicijative)

(1) Delegati mogu postavljati pitanja i podnositi inicijative predsjedavajućem i članovima Vijeća ministara BiH ili drugim subjektima iz njihove nadležnosti, posebno o stanju u pojedinim oblastima društvenog života i provođenju zakona i drugih akata Parlamentarne skupštine BiH, odnosno o radu ministarstava i drugih organa državne uprave.

(2) Delegatska pitanja mogu se postavljati usmeno ili u pisanoj formi, a delegatske inicijative samo u pisanoj formi.

(3) Delegatska pitanja u pisanoj formi mogu se postavljati i Uredu visokog predstavnika u BiH.

Odjeljak B. Pitanja i odgovori u usmenoj formi

Član 155. (Usmena pitanja)

(1) Delegati mogu usmeno postavljati pitanja Vijeću ministara BiH, odnosno pojedinom članu Vijeća ministara BiH, na početku svake prve sjednice Doma u mjesecu, prije rasprave o dnevnom redu, uz direktan TV prijenos.

(2) Redoslijed postavljanja pitanja određuje se prema redoslijedu prijavljivanja delegata.

(3) Delegat može postaviti jedno delegatsko pitanje u trajanju do dvije minute. Pitanje mora biti kratko i jasno formulirano i u pravilu takvo da se na njega može odgovoriti odmah i bez pripreme.

(4) Delegat može reći da li je zadovoljan ili nezadovoljan odgovorom na delegatsko pitanje, iznoseći razloge u trajanju do jedne minute.

(5) Ako je nezadovoljan odgovorom, delegat može zatražiti da mu se odgovor dostavi u pisanoj formi u roku od 15 dana.

Član 156. (Postavljanje pitanja)

(1) Postavljanje usmenih delegatskih pitanja delegati najavljuju u pisanoj formi najkasnije 24 sata prije početka sjednice Doma.

(2) Najava iz stava (1) ovog člana dostavlja se predsjedavajućem Vijeća ministara BiH i onom članu Vijeća ministara BiH na koga je upućena, a obavezno sadrži ime i prezime delegata koji želi usmeno postaviti delegatsko pitanje, naznaku kome se pitanje postavlja te naznaku oblasti na koje se pitanje odnosi.

(3) Predsjedavajući Vijeća ministara BiH dužan je osigurati prisustvo najmanje polovine članova Vijeća ministara BiH na sjednici Doma u vrijeme određeno za usmeno postavljanje delegatskih pitanja.

Član 157. (Odgovori na pitanja)

(1) Član Vijeća ministara BiH kome je pitanje upućeno dužan je odgovoriti na postavljeno pitanje na istoj sjednici na kojoj je ono postavljeno ili navesti razloge zbog kojih na njega ne može odgovoriti. U tom slučaju dužan je dati usmeni odgovor na postavljeno pitanje na prvoj narednoj


sjednici Doma, u vrijeme određeno za usmeno postavljanje delegatskih pitanja.

(2) Odgovor na postavljeno pitanje traje do dvije minute.

Odjeljak C. Pitanja u pisanoj formi i inicijative

Član 158. (Postavljanje pitanja i podnošenje inicijativa)

(1) Delegat može postaviti delegatsko pitanje i podnijeti inicijativu u pisanoj formi posredstvom predsjedavajućeg Doma.

(2) Kada je pitanje formulirano u skladu sa stavom (1) ovog člana, predsjedavajući Doma prosljeđuje pitanje i inicijativu onome kome je upućeno.

(3) Predsjedavajući na početku svake sjednice Doma obavještava Dom koji su delegati postavili pitanje i na koja su pitanja delegati dobili odgovore.

Član 159. (Odgovor u pisanoj formi)

(1) Pitanja u pisanoj formi uglavnom se, iako ne isključivo, odnose na tehnička pitanja ili ona za koja nije dovoljno jednostavno usmeno objašnjenje. Ni pitanje ni odgovor ne smiju prelaziti jedan standardni list A-4 formata.

(2) Odgovor u pisanoj formi mora se dati u roku od 30 dana od dana kada je pitanje dostavljeno onome kome je upućeno.

(3) Ako Vijeće ministara BiH, odnosno njegov član ne mogu odgovoriti u roku iz stava (2) ovog člana, dužni su posredstvom predsjedavajućeg Doma obavijestiti delegata o razlozima zbog kojih to ne mogu učiniti i vremenu kada će dostaviti odgovor.

(4) Kada predsjedavajući Doma primi odgovor, kopiju dostavlja svim delegatima. Predsjedavajući Doma daje priliku delegatu koji je na postavljeno pitanje tražio odgovor u pisanoj formi da se izjasni da li je zadovoljan odgovorom. Ako delegat nije zadovoljan odgovorom, može postaviti dopunsko delegatsko pitanje u pisanoj formi.

Odjeljak D. Zajedničke sjednice oba doma - pitanja i odgovori

Član 160. (Zajednička sjednica oba doma - pitanja i odgovori)

(1) Najmanje jednom godišnje Zajednički kolegij organizira posebnu zajedničku sjednicu oba doma o temi: "Delegati i poslanici pitaju - Vijeće ministara BiH odgovara".

(2) Za ove sjednice dijaloškog tipa osigurat će se uslovi za direktni televizijski i radioprijenos radi javnosti rada i informiranja građana o svim relevantnim pitanjima iz naležnosti izvršnih organa vlasti na nivou Bosne i Hercegovine.

(3) Delegat ima pravo postaviti jedno pitanje i replicirati na odgovore u trajanju do tri minute. Pitanje se dostavlja Vijeću ministara BiH najmanje sedam dana prije održavanja sjednice.

(4) Sjednica iz stava (1) ovog člana zakazuje se 30 dana ranije, a može trajati najduže četiri sata.

Član 161. (Procedura na zajedničkoj sjednici)

(1) Pitanje se obrazlaže na sljedeći način: delegat postavlja pitanje u trajanju do tri minute, zatim predsjedavajući Vijeća ministara BiH ili resorni ministar dobiva riječ u istom trajanju. Nakon toga, delegat može dati komentar na odgovor ili postaviti novo pitanje u trajanju do dvije minute. Predsjedavajućem Vijeća ministara BiH ili resornom ministru omogućava se novi odgovor u istom trajanju, nakon čega predsjedavajući zaključuje raspravu i daje riječ sljedećem licu ovlaštenom da govori.

(2) Predsjedavajući Vijeća ministara BiH ili resorni ministar mogu zatražiti, iz određenih razloga i samo jednom, da se rasprava o pitanju odgodi za sljedeću sjednicu Doma.

Odjeljak E. Interpelacija

Član 162. (Podnošenje i razmatranje)

(1) Interpelacija je pitanje kojim se na sjednici Doma otvara rasprava o radu Vijeća ministara BiH u cjelini ili o pojedinim odlukama Vijeća ministara BiH ili određenih ministarstava, te provođenju utvrđene politike i zakona.

(2) Interpelacija se može podnijeti i kada delegat nije zadovoljan ni naknadnim dopunskim pisanim odgovorom Vijeća ministara BiH na postavljeno pitanje, a pitanje i odgovor ukazuju da postoje posebno opravdani razlozi da se o njima otvori rasprava u Domu.

(3) Interpelaciju mogu podnijeti tri delegata predsjedavajućem Doma u pisanoj formi. U njoj mora biti jasno postavljeno i obrazloženo pitanje koje treba razmatrati.

(4) Kolegij Doma razmatra interpelaciju i dostavlja je onome na koga je naslovljena.

Član 163. (Uvrštavanje interpelacije u dnevni red)

(1) Nakon upućivanja onome na koga je naslovljena, interpelacija se uvrštava u dnevni red sjednice Doma u roku od 30 dana od dana njenog upućivanja.

(2) U dnevni red jedne sjednice može biti uvrštena samo jedna interpelacija.

Član 164. (Rasprava o interpelaciji)

(1) Predstavnik interpelanata dobiva riječ u trajanju do 30 minuta za objašnjenje interpelacije, zatim, u istom trajanju, riječ dobiva onaj kome je interpelacija upućena. Nakon toga, drugi delegati mogu, na svoje traženje, intervenirati u trajanju do 10 minuta. Isto pravilo primjenjuje se i za interpelanta i za onoga kome je interpelacija upućena.

(2) Podnosioci interpelacije mogu povući interpelaciju do zaključenja rasprave.

Član 165. (Usvajanje interpelacije s potrebnim mjerama)

Nakon rasprave, Dom zauzima stav o pitanju koje je pokrenuto interpelacijom i predloženim zaključcima, utvrđuje mjere za rješavanje problema i, po potrebi, utvrđuje odgovornost za nastalo stanje.

POGLAVLJE X. Odnosi s drugim institucijama BiH Odjeljak A. Predsjedništvo BiH

Član 166. (Obavještavanje Predsjedništva BiH o sjednicama Doma)

(1) Predsjedavajući Doma poziva Predsjedništvo BiH na svaku sjednicu Doma.

(2) Na sjednicama na kojima se razmatraju prijedlozi zakona koje predloži Predsjedništvo BiH ili na kojima se rješavaju pitanja iz nadležnosti Predsjedništva BiH obavezno je prisustvo bar jednog člana Predsjedništva BiH.

(3) Predsjedništvo BiH posredstvom svojih predstavnika učestvuje na sjednicama Doma iz stava (2) ovog člana i ima pravo i obavezu učestvovati u raspravi u svakom trenutku.

Član 167. (Informiranje Doma o pitanjima iz nadležnosti Predsjedništva

BiH) (1) Na zahtjev Doma ili na svoj zahtjev Predsjedništvo BiH na

sjednici Doma iznosi stavove i obavještava Dom o pitanjima iz svoje nadležnosti.

(2) Dom može zatražiti od Predsjedništva BiH da prije održavanja sjednice dostavi izvještaj u pisanoj formi.


(3) Nakon rasprave, Dom može usvojiti rezoluciju koja sadrži njegov stav ili smjernice u vezi s odgovarajućom politikom.

(4) Predsjedništvo BiH, u skladu sa Ustavom BiH, najmanje jednom godišnje podnosi Domu izvještaj o svojim rashodima.

Odjeljak B. Vijeće ministara BiH

Član 168. (Prava i dužnosti Vijeća ministara BiH)

U okviru svojih prava i dužnosti navedenih u Ustavu BiH i zakonu, Vijeće ministara BiH:

a) može podnositi prijedloge zakona Domu i dostavljati mišljenja o prijedlozima zakona čiji ono nije predlagač;

b) može tražiti sazivanje sjednice Doma da bi se razmatralo pitanje o kojem želi iznijeti svoj stav i dobiti mišljenje, odnosno stav Doma;

c) posredstvom svog predstavnika dužno je učestvovati na sjednicama Doma i komisija Doma, a po pozivu i na sjednicama Kolegija Doma;

d) ima pravo i obavezu intervenirati u raspravama; e) može tražiti da uvrsti jednu tačku u dnevni red

sjednice Doma. U tom slučaju, zatražena tačka uvrštava se u dnevni red sjednice Doma i

f) može tražiti odgađanje rasprave samo o jednoj neobaveznoj tački dnevnog reda kako bi zauzelo stav i iznijelo ga na sljedećoj sjednici. U tom slučaju zatražena tačka skida se s dnevnog reda sjednice Doma.

Član 169. (Predstavljanje Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH u Domu predstavlja njegov predsjedavajući ili jedan ili više njegovih članova, osim ako je drugačije propisano ovim poslovnikom ili zakonom.

(2) Ministre mogu predstavljati zamjenici ministara i, ako se prisustvo odnosi na sjednice komisija, pomoćnici ministara, osim ako je drugačije propisano ovim poslovnikom ili zakonom.

Član 170. (Obavještavanje Vijeća ministara BiH o sjednicama Doma i

komisija) Dom i njegove komisije obavještavaju Vijeće ministara

BiH o terminima održavanja svojih sjednica kako bi predstavnici Vijeća ministara BiH učestvovali na tim sjednicama.

Član 171. (Informiranje u komisijama)

(1) Članovi Vijeća ministara BiH, na svoje ili na traženje ovlaštene komisije, dolaze na sjednicu komisije radi informiranja o datom pitanju.

(2) Komisija može zahtijevati da članovi Vijeća ministara BiH prije sjednice podnesu izvještaj u pisanoj formi o istom pitanju.

(3) Nakon rasprave ili na svojoj sljedećoj sjednici, komisija može usvojiti rezoluciju u kojoj iznosi svoj stav ili smjernice u vezi s odgovarajućom politikom ministarstva.

(4) Komisija može pokrenuti postupak za utvrđivanje odgovornosti pozvanog člana Vijeća ministara BiH ako: a) ne odgovori na poziv komisije; b) ne podnese potrebne informacije komisiji; c) podnese nepotpune ili netačne informacije komisiji.

Član 172. (Izvještaj o radu Vijeća ministara BiH)

(1) Vijeće ministara BiH podnosi Domu izvještaj o svom radu najmanje jednom godišnje.

(2) Dom razmatra izvještaj o radu Vijeća ministara BiH u roku od 30 dana od njegovog podnošenja. Nakon rasprave, Dom može rezolucijom iskazati svoj politički stav o podnesenom izvještaju.

Odjeljak C. Druge institucije

Član 173. (Saradnja s drugim institucijama BiH)

Prava i dužnosti, kao i saradnja Doma s drugim institucijama BiH, ostvaruju se u skladu sa Ustavom BiH, zakonima i ovim poslovnikom.

POGLAVLJE XI. Aktivnosti unutrašnje regulacije

Član 174. (Izmjene i/ili dopune Poslovnika)

Dom može, na prijedlog delegata, dopunjavati i/ili mijenjati ovaj poslovnik u skladu sa Ustavom BiH, koristeći proceduru donošenja odluka u skladu s članom IV.3.d) Ustava BiH, i odredbama ovog poslovnika.

Član 175. (Reguliranje pitanja zaključkom)

(1) Dom može zaključkom regulirati određeno pitanje koje nije nikako ili nije precizno regulirano ovim poslovnikom.

(2) Zaključak je obavezujući samo za konkretno pitanje iz stava (1) ovog člana.

(3) Zaključak je obavezujući sve dok se Poslovnikom dato pitanje drugačije ne regulira. Zaključak se primjenjuje od dana usvajanja, osim ako nije predviđeno drugačije.

Član 176. (Zaključak komisija)

Komisije mogu usvajati zaključke u istu svrhu kao u članu 175. ovog poslovnika i o pitanjima iz svoje nadležnosti. Ovi zaključci podređeni su zaključcima Doma.

POGLAVLJE XII. Odluke o pitanjima od vitalnog interesa i samoraspuštanje Doma Odjeljak A. Odluke o pitanjima od vitalnog interesa

Član 177. (Proglašavanje odluke štetnom po vitalni interes)

Predložena odluka Parlamentarne skupštine BiH može biti proglašena štetnom po vitalni interes bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda većinom glasova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata, izabranih u skladu s članom IV/1.a) i b) Ustava BiH. Za donošenje takve odluke bit će potrebna saglasnost Doma, koju izglasa većina bošnjačkih, većina hrvatskih i većina srpskih delegata koji su prisutni i koji glasaju.

Član 178. (Pokušaj rješavanja u zajedničkoj komisiji ili upućivanje

Ustavnom sudu BiH) Kada većina bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata stavi

primjedbu na pozivanje na tačku e) Ustava BiH, predsjedavajući Doma odmah saziva sjednicu zajedničke komisije, koju čine tri delegata, od kojih je svaki izabran među bošnjačkim, hrvatskim i srpskim delegatima, s ciljem rješavanja tog pitanja. Ako to Komisija ne uspije u roku od pet dana, predmet se upućuje Ustavnom sudu BiH koji će po hitnom postupku preispitati proceduralnu ispravnost slučaja.

Odjeljak B. Samoraspuštanje Doma

Član 179. (Samoraspuštanje Doma)

(1) Dom naroda može se raspustiti odlukom Predsjedništva BiH ili samog Doma, pod uslovom da je odluka Doma o raspuštanju donesena većinom koja uključuje većinu glasova delegata iz najmanje dva naroda, bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog.


(2) Najmanje tri delegata mogu podnijeti Kolegiju prijedlog odluke o raspuštanju Doma.

(3) Kolegij Doma saziva Dom radi razmatranja ovog prijedloga u roku od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

(4) Nakon rasprave, prijedlog se stavlja na glasanje. Smatra se usvojenim ako ga odobri većina koja sadrži većinu glasova delegata iz najmanje dva naroda.

(5) Odluka se objavljuje i dostavlja Predstavničkom domu, Predsjedništvu BiH i Vijeću ministara BiH.

POGLAVLJE XIII. Razno

Član 180. (Imenovanje članova delegacija Parlamentarne skupštine BiH)

(1) Prije imenovanja članova delegacija Parlamentarne skupštine BiH koje učestvuju u parlamentarnim skupštinama međunarodnih organizacija ili u međunarodnim institucijama, Kolegij Doma, u saradnji s Kolegijem Predstavničkog doma, utvrđuje koliko članova moraju izabrati oba doma. Kolegij Doma nastoji pronaći proporcionalnu formulu za sastav delegacija koja odražava ukupni sastav Parlamentarne skupštine BiH, uvažavajući i kriterij odgovarajuće spolne zastupljenosti.

(2) Dom imenuje svoje članove koji trebaju učestvovati u parlamentarnim skupštinama međunarodnih organizacija ili u međunarodnim institucijama, pri čemu osigurava da sastav delegacije odražava ukupan sastav Doma. Kolegij Doma, uz pomoć Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH, brine da se osiguraju uslovi potrebni za realiziranje planiranih međunarodnih aktivnosti stalnih i privremenih parlamentarnih delegacija.

(3) Delegacija je dužna, u roku od sedam dana nakon imenovanja članova, izabrati predsjedavajućeg i dva zamjenika, utvrditi program rada i o tome obavijestiti Dom.

(4) Delegacija usvaja poslovnik kojim se bliže utvrđuju prava i obaveze predsjedavajućeg, zamjenika i članova delegacije, odnos prema Domu, način podnošenja izvještaja i druga pitanja značajna za rad delegacije.

Član 181. (Grupe prijateljstva)

U skladu s kriterijima utvrđenim u članu 180. ovog poslovnika, Dom može imenovati svoje članove u grupe prijateljstva s drugim državama.

Član 182. (Konsultacije za novoizabrane predstavnike Bosne i

Hercegovine) (1) Nadležni organi Bosne i Hercegovine koji provode

procedure nominiranja predstavnika Bosne i Hercegovine za članstvo u međunarodnim institucijama dužni su prilikom izrade listi za članstvo obaviti konsultacije u Domu.

(2) Konsultacije se, prije izjašnjavanja Doma, obavljaju na sjednici Zajedničkog kolegija i Zajedničke komisije za evropske integracije.

Član 183. (Upotreba jezika)

(1) Zapisnici sastanaka i izvještaji Doma, komisija i zajedničkih komisija pišu se na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, latiničnim i ćiriličnim pismom. Zakoni, amandmani na Ustav BiH, poslovnici, zaključci i rezolucije pišu se i objavljuju na isti način.

(2) Delegat izjavljuje u pisanoj formi na kojem jeziku i pismu želi primati materijal iz stava (1) ovog člana.

Član 184. (Postupanje s povjerljivim materijalima)

Svojim odlukama domovi propisuju način postupanja s povjerljivim materijalima. Delegati su dužni potpisati izjavu o čuvanju tajne i poslije prestanka dužnosti u Domu i/ili komisiji.

Član 185. (Isticanje grba i zastave Bosne i Hercegovine)

Državna himna se intonira, a grb i zastava Bosne i Hercegovine ističu se u konferencijskim salama Doma i prostorijama klubova naroda, u skladu sa zakonom.

POGLAVLJE XIV. Sekretarijat Parlamentarne skupštine BiH

Član 186. (Osnivanje i organizacija Sekretarijata Parlamentarne skupštine

BiH) (1) Dom, zajedno s Predstavničkim domom, osniva Sekretarijat

Parlamentarne skupštine BiH. (2) Organizacija i aktivnosti Sekretarijata Parlamentarne

skupštine BiH reguliraju se posebnim aktima.

Član 187. (Imenovanje sekretara Doma)

Dom ima sekretara, kojeg imenuje Dom, na prijedlog Kolegija Doma.

Član 188. (Imenovanje sekretara Zajedničke službe Sekretarijata

Parlamentarne skupštine BiH) Sekretara Zajedničke službe Sekretarijata Parlamentarne

skupštine BiH, na prijedlog kolegija oba doma, imenuju oba doma.

Član 189. (Prava i dužnosti sekretara Doma)

(1) Sekretar Doma: a) pomaže Kolegiju Doma i predsjedavajućem Doma u

obavljanju njihovih dužnosti; b) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika sjednica Doma,

Kolegija Doma i komisija Doma; c) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika zajedničkih

sjednica oba doma i Zajedničkog kolegija zajedno sa sekretarom Predstavničkog doma;

d) osigurava vođenje i čuvanje zapisnika sjednica zajedničkih komisija zajedno sa sekretarom Predstavničkog doma;

e) zajedno sa sekretarom Zajedničke službe Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH brine o izdavanju publikacija Doma, a zajedno sa sekretarom Predstavničkog doma o izdavanju publikacija Parlamentarne skupštine BiH;

f) brine o realizaciji zaključaka Doma; g) zajedno sa sekretarom Zajedničke službe Sekretarijata

Parlamentarne skupštine BiH i sekretarom Predstavničkog doma odgovara za rad Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH;

h) brine o čuvanju i stavljanju pečata, objavljivanju i dostavljanju, u zavisnosti od slučaja, zakona i akata koje Dom donese i

i) ima druga prava i dužnosti određenе ovim poslovnikom i druge dužnosti koje mu povjere Kolegij Doma, predsjedavajući Doma i Dom.

(2) U slučaju da sekretar Doma nije u mogućnosti prisustvovati sjednicama Doma, predsjedavajućem Doma u vođenju sjednica pomaže državni službenik iz Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH kojeg odredi Kolegij Doma, na prijedlog sekretara Doma.


POGLAVLJE XV. Prijelazne i završne odredbe

Član 190. (Donošenje Poslovnika Doma)

Poslovnik Doma donosi se prema proceduri donošenja odluka u Domu, u skladu s članom IV.3.d) Ustava BiH.

Član 191. (Postupak s prijedlozima zatečenim u proceduri)

Postupak s prijedlozima zakona i drugih akata koji se nalaze u parlamentarnoj proceduri završit će se prema odredbama dosadašnjeg poslovnika ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 32/12).

Član 192. (Postupak s prijedlozima zatečenim u proceduri prilikom

promjene saziva Doma na izborima) (1) Postupak po prijedlozima zakona i drugih akata, čiji su

ovlašteni predlagači Predsjedništvo BiH, Vijeće ministara BiH i Predstavnički dom, a koji su podneseni prije isteka saziva Doma, nastavlja se u novom sazivu Doma u zakonodavnom postupku u kojem je prijedlog zakona ili drugog akta razmatran u prethodnom sazivu.

(2) Postupak po prijedlozima zakona ili drugih akata, čiji su predlagači delegati iz prethodnog saziva Doma, ne nastavlja

se osim ako neko od delegata iz novog saziva ne preuzme ulogu predlagača zakona ili drugog akta.

Član 193. (Nediskriminacija)

Izrazi koji su radi preglednosti dati u jednom gramatičkom rodu u ovom aktu bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

Član 194. (Prestanak važenja)

Početkom primjene ovog poslovnika prestaje primjena Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06, 91/07, 87/09 i 32/12).

Član 195. (Stupanje na snagu)

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od početka novog saziva Doma.

Broj 02-02-4-173/14 6. juna 2014. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiDoma naroda



K A Z A L O

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

941 Zakon o elektroničkom dokumentu (hrvatski jezik) 1 Закон о електронском документу (српски језик) 5 Zakon o elektronskom dokumentu (bosanski jezik) 9942 Odluka o razrješenju članice Ureda za razmatranje

žalbi (hrvatski jezik) 12 Одлука о разрјешењу чланице Канцеларије за

разматрање жалби (српски језик) 13 Odluka o razrješenju članice Ureda za razmatranje

žalbi (bosanski jezik) 13943 Izmjenа i dopunа Jedinstvenih pravila za izradbu

pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 13

Измјена и допуна Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине (српски језик) 13Izmjenа i dopunа Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 14

DOM NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE

944 Poslovnik Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 14Пословник Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (српски језик) 36Poslovnik Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 60


Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2014. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Број 58 - sllist.basllist.ba/glasnik/2014/broj58/glasnik058.pdf · godina xviii ponedjeljak,...

Documents