zmajeve de^je igrezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/detinjstvo-3-2016..pdf1 ^asopis...

$: ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/Detinjstvo-3-2016..pdf1 âsopis o kwièvnosti za decu Godina XLII,broj 3, jesen 2016. Redakcija: Dr Jovan Qu{tanovi},$
1

âsopis o kwièvnosti za decuGodina XLII, broj 3,

jesen 2016.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednikDr Vasilije Radiki}

Mr Bojana VujinRa{a Popov

Sekretar redakcije:Ivana Miji} Nemet

Lektor i korektor:Mr Mirjana Karanovi}

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648E-mail: [email protected]

www.zmajevedecjeigre.org.rs

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Offset print, Novi Sad

âsopis izlazi tromese~noCena ovog broja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:Uprava za kulturu Grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

SADR@AJ:

NOVA ISTRA@IVAWA

Ivana R. Miji} Nemet, Podvizi Druìne ‘Pet petli}a’u svetlu prosvetne politike Kraqevine Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . 3

Berislav F. Majhut, Sanja S. Lovri} Kralj, Slika djeteta udje~joj knjièvnosti pedesetih godina 20. st. usocijalisti~koj Jugoslaviji: dijete-stanovnik dje~je republike . . . . . . . . . 19

Ankica M. Vu~kovi}, Laza Lazi}, Muwa u kapi rose . . . . . . . . . . . . . . 30Jovanka D. Denkova, Adolescencijata prikaàna

vo romanot Super devoj~e od Tome Arsovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Milutin @. Pavlov, Miroslav Anti} kao tren izme|u sada i ovde,

ili fatamorgana misli u pulsu pojava i stvari . . . . . . . . . . . . . . . . 45Hadija I. Xigal Krije{torac, De~ji list Ra{ka . . . . . . . . . . . . . . . . 61Milica Q. Vu~kovi}, Komodifikacija smeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Aleksandra D. Pavi} Pani}, Rodni stereotipi u

uxbenicima engleskog jezika kao stranog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

OGLEDALO KRITIKE

Jelena Pani} Mara{, U potrazi za neprekidnim detiwstvom . . . . . . . . . 83Nada Kujundì}, O bajkama iz drugog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Predrag Ja{ovi}, Opredeqena za preciznost na krilima za~aranog leta . . 91Aleksandra Bojovi}, Veseli stihovi o tu`nim stvarima . . . . . . . . . . . . 93

2

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwi`evnosti za decu / glavni i odgovorni urednikJovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

Recenzenti:Prof. emerita dr Svenka Savi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetProf. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetDoc. dr Zorica Haxi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetDoc. dr Nevena Varnica,

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

NOVA ISTRA@IVAWA

UDC 821.163.41–93–14.09 Vu~o A.

� Ivana R. MIJI] NEMETVisoka {kola strukovnih studija

za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad

Republika Srbija

PODVIZI DRU@INE„PET PETLI]A”U SVETLUPROSVETNEPOLITIKEKRAQEVINEJUGOSLAVIJE

SA@ETAK: U radu }e biti re~i o sagledavawu poemeAleksandra Vu~a Podvizi druìne „Pet petli}a” u sve-tlu prosvetne politike Kraqevine Jugoslavije. Polaze}iod pretpostavke da je prosvetna politika indikator op-{tih dru{tvenih, dràvnih i politi~kih prilika, radpoku{ava da osvetli na~in na koji je Vu~o u poemi pred-stavio sloènu relaciju izme|u {kolskog sistema i sve-ta detiwstva. Bavqewe poemom u tom kontekstu podrazu-meva bavqewe prosvetnom politikom jugoslovenske kra-qevine i glavnim obele`jima jugoslovenskog dru{tva, kaoi autorovim specifi~nim vi|ewem deteta i detiwstva.

KQU^NE REÎ: Podvizi druìne „Pet petli}a”,Aleksandar Vu~o, Du{an Mati}, Kraqevina Jugoslavija,prosvetna politika

Tokom tre}e i ~etvrte decenije 20. veka u srp-skoj kwièvnosti za decu de{avaju se krupne pro-

3

mene. Stanislav Vinaver prevodi Alisu u ~arobnojzemqi Luisa Kerola, Povest Petra Pana X. M.Barija i Izistinske pri~e Radjarda Kiplinga1,dok pisci iz kruga beogradskih nadrealista, Alek-sandar Vu~o, Du{an Mati} i Marko Risti}, po-stavqaju temeqe i u~estvuju u izgradwi modernesrpske poezije za decu.

Te promene nastaju kao svesno artikulisana te-`wa za mewawem postoje}eg stawa na doma}oj kwi-èvnoj sceni za decu, na kojoj, u tom trenutku, „ni-je bilo ni jakih stvaralaca niti primetnijih ostva-rewa koja bi se svojom vredno{}u nametala pa`wikwièvne javnosti” (Praì} 2002: 108). Na~in nakoji su pisci nastojali da promene postoje}u situ-aciju uvozom iz drugih kultura (prevodi kultnihdela) i stvarawem izvorno novog (nadrealisti~kapoezija za decu) nazivamo „pozitivnim” tipompromene. Za ovaj tip karakteristi~an je origina-lan pristup u traèwu druga~ijeg (Grdini} 2007).

Iz te perspektive posmatrano, posebno se zanim-qivim pokazuju pojava Vu~ove i Mati}eve kwige zadecu Podvizi druìne „Pet petli}a” i povodomwe nastalog Risti}evog eseja „O modernoj de~jojpoeziji”. Vu~ova poema Podvizi druìne „Pet pe-tli}a” prvobitno je objavqivana u nastavcima uPolitikinom podlisku za decu 1931. godine2, dabi se 1933, sa Mati}evim predgovorom, kolaìmai tekstovima-komentarima, pojavila kao zasebnakwiga u okviru edicije „Nadrealisti~ka izdawa”3.

U gra|ewu pesni~kog izraza Vu~o je i{ao svo-jim putem, ne odvajaju}i mnogo na~in stvarawa za

decu od onog za odrasle4, i upravo je kombinacijawegovog teksta i Mati}evih nadrealisti~kih fo-to-kolaà doprinela da izdawe iz 1933. postigne„silinu provokacije” (Qu{tanovi} 2009: 69), poslekoje u srpskoj poeziji za decu vi{e ni{ta nije mo-glo ostati isto ni na tematskom planu, ni na je-zi~kom, ni na vaspitnom, ni na vizuelnom.

Ova kwiga i sadrìnski i formalno predstavqajedno od najneobi~nijih dela za decu objavqenih kodnas. Suprotstaviv{i se neinventivnom, didakti~-kom stvarala{tvu Zmajevih epigona, ona smelo osva-ja prostor moderne poezije, uvodi osobenu „estetikuru`nog” (Qu{tanovi} 2009: 68), netipi~nu za kwi-ge za decu, i jezikom savremene popularne kultureprogovara o detiwstvu koje je sve samo ne idili~no.

Sude}i po broju napisa koji su propratili wi-hovo pojavqivawe, moè se re}i da su Petli}i bi-li vrlo zapaèna pojava na na{oj kwièvnoj sce-ni5. I dok je ve}inom re~ o utiscima i zapaàwi-ma kra}eg formata, jednim dubqim i sloènijimpromi{qawem poeme izdvojio se Risti}ev esej „Omodernoj de~joj poeziji” objavqen u ~asopisu Da-nas 1934. godine.

U literaturi je ve} istaknuta Risti}eva daleko-vidost u tuma~ewu ovog dela i anticipirawu zna-~aja koji }e ono imati u istoriji srpske kulture.Wegov esej se doti~e vi{e razli~itih tema, povezu-ju}i ih iscrtavawem kontura jedne nove, modernekwièvnosti za decu. Polaze}i od postavke da je„de~ji na~in mi{qewa deformiran logi~kim i ra-cionalnim {emama koje im ’stariji’ name}u”, Ri-sti} smatra da je neophodno sprovesti „izvesnokontra-vaspitawe, izvesno u~ewe koje je odu~avawe

4

1 Vinaver je Alisu u ~arobnoj zemqi i Povest Petra Pana„prepri~ao s engleskog” 1923, a Izistinske pri~e 1925. go-dine.

2 Politika 8326 (16. 7. 1931) – 8417 (15. 10. 1931) (Qu{ta-novi} 2009: 67).

3 U skladu sa promenama politi~ke i kulturne klime, Mati-}ev predgovor i kolaè su u svim kasnijim izdawima zamenileklasi~nije, realisti~ne ilustracije, oduzev{i tako poemi deowenog istinskog subverzivnog karaktera (Tropin 2015).

4 Marko Risti} smatra da Vu~ova „de~ja poezija predstavqajednu homogenu celinu sa wegovom poezijom ’za odrasle’” (Risti}1934: 370).

5 Milan Praì} navodi da su o poemi u me|uratnom perio-du pisali Sima Cuci}, Miloje îpli}, Mladen Horvat, EliFinci, Ivo Freli} i Marko Risti} (Praì} 2002: 108).

od nametnutog i ve{ta~kog, vra}awe na spontano iprirodno” (Risti} 1934: 371). Pritom je de~ja kwi-èvnost sredstvo od izuzetne va`nosti za postiza-we tako postavqenog ciqa jer upravo ona „dolazida dopuni, u trenutku formacije li~nosti, uticajporodice, religioznog i patriotskog obrazovawa,{kole, vaspitawa uop{te” (Risti} 1934: 367). Na-vedeni model „ispravne” kwièvnosti za decu ilu-struju Podvizi druìne „Pet petli}a”. Ta poe-ma je, kako Risti} podvla~i, „jedan ìvi protestprotiv ugwetavawa deteta” i jedina kwiga pravede~je poezije na srpskom jeziku, kwiga koja je, po-put Kerolove Alise, „izraz slobode koju u detetudana{we vaspitawe gu{i” (Risti} 1934: 370).

Pitawa koja bismo mogli formulisati na slede-}i na~in – kakva je priroda vaspitawa i obrazova-wa protiv kojih Vu~o, Mati} i Risti} diù glas iza kakvu se vrstu slobode zalaù, kako u kwièv-nosti za decu, tako i u svakodnevnom ̀ ivotu dete-ta – jesu pitawa na koja ovaj rad nastoji da odgovo-ri. U tu svrhu smo Podvige druìne „Pet petli-}a” analizirali u svetlu prosvetne politike Kra-qevine Jugoslavije. U analizi smo se vodili timeda se percepcije deteta, detiwstva, vaspitawa iobrazovawa oblikuju u skladu sa dru{tvenoistorij-skim vremenom i prilikama, kao i da je prosvetnapolitika indikator op{tih dru{tvenih, dràvnihi politi~kih prilika, odnosno da predstavqa „od-raz stvarnosti jednog dru{tva” ([imunovi} Be-{lin 2007: 350).

1. Prosvetna politika u Kraqevini Srba,

Hrvata i Slovenaca

(od 1929. godine Jugoslaviji)

Panslavisti~ka ideja o politi~kom, nacional-nom i kulturnom jedinstvu Ju`nih Slovena razvija-

la se tokom duèg perioda da bi, nadahnuta evrop-skim romantizmom, sa Ilirskim pokretom u 19. ve-ku dobila ja~i zamah. Do konkretnije realizacijejugoslovenske ideje, me|utim, dolazi tek po~etkom20. veka, u de{avawima u kojima je Kraqevina Sr-bija odigrala kqu~nu ulogu.

Neposredno po izbijawu Prvog svetskog rata, 7.decembra 1914. godine usvojena je Ni{ka deklara-cija, kojom je jugoslovensko ujediwewe prihva}enokao zvani~ni ratni ciq Kraqevine Srbije, a ve}naredne godine u aprilu je formiran Jugoslovenskiodbor, sa glavnim zadatkom pridobijawa evropskejavnosti za jugoslovensku ideju. Ova pregnu}a re-zultirala su nastankom prve jugoslovenske dràve– Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca, koja je, na~elu sa dinastijom Kara|or|evi}a, osnovana 1. de-cembra 1918. godine.

Ideja jugoslovenstva u osnovi je inicirana po-liti~kom slabo{}u i podre|enim poloàjemju`noslovenskih naroda u okviru velikih imperi-ja kakve su bile Austrougarska monarhija i Osman-sko carstvo. U tom smislu je ujediwewe u jednu, ne-zavisnu dràvu, za sve slovenske narode koji su seu woj na{li predstavqalo svojevrsnu „egzistenci-jalnu nu`nost” i „preduslov opstanka u vremenukoje dolazi” (Dimi} 2003: 211).

Stvarawem Kraqevine Srba Hrvata i Slovenacajugoslovenstvo je realizovano kao dràvna ideja, alije tek predstojao proces wegove realizacije kao na-cionalne ideje. Novonastala dràva je na srazmer-no malom geografskom prostoru pored Srba, Hrva-ta i Slovenaca obuhvatila i pripadnike drugihslovenskih naroda, ali i odre|eni broj neslovename|u kojima su se brojno{}u isticali Nemci, Ma-|ari, Turci, Vlasi i Rumuni. Neujedna~enost dru-{tva dodatno je poja~avala ~iwenica da su na jugo-slovenskom prostoru koegzistirale tri velike ve-roispovesti – pravoslavqe, katoli~anstvo i islam.

5

Obeleèna suprotnostima i velikom raznovr-sno{}u nacija i vera, kultura i obi~aja, nova drà-va je, u nastojawu da stabilizuje svoj status, naci-onalnu integraciju postavila kao prioritetan ciqsvoje dràvne politike. Po{to je re{avawem naci-onalnog pitawa trebalo re{iti i osetqivo pitaweodnosa prema pro{losti i budu}em razvoju, nakonteritorijalnog intenzivno se po~elo raditi nakulturnom objediwavawu jugoslovenskog prostora.Stvarawe novog kolektivnog identiteta na taj na-~in direktno je povezano sa stvarawem zajedni~kekulture i jedinstvenog prosvetnog sistema.

Tokom prve decenije ìvota jugoslovenske dr-àve (1918–1928) „(v)erovalo se da {kola i pro-svetni radnik ~ine ’bazis dràvne zgrade’ o kojojsu jugoslovenski ma{tari sawali i da narodna pro-sveta, posle pu{ke i topa, zauzima ’prvo mesto’ uprocesu sticawa slobode i ostvarewu osnovnog na-cionalnog zadatka ujediwewa” (Dimi} 2003: 213).[kola i prosveta tako su postale „temeq moderni-zacije dru{tva” (Dimi} 2003: 212) i osnovni in-strument kulturnog prosve}ivawa stanovni{tva.

Znatna kulturna i prosvetna zapu{tenost6, ne-razvijenost {kolske mreè te „raznovrsni i neu-jedna~eno razvijeni prosvetni sistemi” ([imuno-vi} Be{lin 2003: 253) nametali su temeqnu re-formu {kolskog sistema kao prvi zadatak prosvet-ne politike. Kako je u trenutku nastanka jugoslo-venske dràve sferu prosvete regulisalo ~ak 37razli~itih dràvnih i pokrajinskih zakona i ure-daba, zamisao je bila da se reforma realizuje po-sredstvom novog prosvetnog zakonodavstva i unifi-kacije uxbenika (Dimi} 2003: 218). Me|utim, upristupawu tom poslu vrlo brzo se pokazala svatromost i slaba organizacija nove dràve.7

„Prosvetna politika u Kraqevini SHS bila jenedosledna u mnogo ~emu” ([imunovi} Be{lin 2007:197), stihijskog karaktera i promenqivih prosvet-nih te`wi. „Privremenost je bila osnovna odlikai zakonodavstva i nastavnih planova i programa iuxbenika i administracije” (Dimi} 2003: 218), o~emu, uostalom, svedo~e i ~este smene vlada8 i ~i-wenica da su partije koje su u~estvovale u vlastinaj~e{}e imale dijametralno suprotne prosvetnekoncepcije.

Dnevna politika se ubrzo odoma}ila i iza zido-va {kole. To zna~i da je sve {to se de{avalo uKraqevini SHS u domenu politike imalo odjeka uìvotu |aka i wihovih nastavnika. U~estale pode-le po nacionalnoj i politi~koj liniji, po vi|ewujugoslovenske ideje, dràve i vladarske dinastije,u ovom periodu predstavqale su deo svakodnevneatmosfere u {kolama {irom Kraqevine (Boì}2003: 247–248). Dominantno prisustvo politike istrana~ke ideologije u svim sferama dru{tva napo-sletku je postalo jedini kriterijum pona{awa i uprosvetnom ìvotu, ~ime je koncept unitarnog ju-goslovenstva, na kome je dràva prvobitno stvore-na, u potpunosti obesmi{qen.

Neprestane politi~ke krize i rastu}e nacio-nalne tenzije kulminirale su 20. juna 1928. godine,kada je na skup{tinskoj sednici radikalski posla-nik Puni{a Ra~i} otvorio vatru na poslanike Hr-vatske seqa~ke stranke. Ovaj incident bio je nepo-sredan povod za ukidawe parlamentarizma i pro-gla{ewe diktature. Smatraju}i da je „(n)astupio(je) ~as, kad izme|u Naroda i Kraqa ne moè i nesme biti vi{e posrednika” (Politika, 7430, 6. 1.1929, naslovna strana), 6. januara 1929. godine

6

6 „Popis stanovni{tva iz 1921. pokazivao je da je u zemqi,od ukupnog broja stanovnika starijih od 12 godina, nepismeno51,5%” (Dimi} 2000: 310).

7 Trebalo je da pro|e vi{e od deset godina da bi „zakonsko{arenilo” bilo zameweno prvim {kolskim zakonima (Dimi}2003: 218).

8 „U 24 vlade, oformqenih u periodu 1918–1929, bilo je 27smena ministara prosvete” (Dimi} 2003: 218–219).

objavqen je Zakon o kraqevskoj vlasti i vrhovnojdràvnoj upravi, kojim je kraq Aleksandar Kara-|or|evi} postao nosilac sve vlasti u zemqi.

Kraqeva deklaracija „trebalo je da, posle de-set godina lutawa i traèwa su{tine jugosloven-stva, ozna~i kraj svih nedoumica i novi po~etak uìvotu jugoslovenske dràve” ([imunovi} Be{lin2007: 17), {to je potcrtano 3. oktobra 1929. godinedono{ewem Zakona o nazivu i podeli Kraqevine naupravna podru~ja. Ime dràve je promeweno u Kra-qevina Jugoslavija9 i uveden je banovinski sistem.Administrativna podela na devet banovina, pri-tom, nije odraàvala ni etni~ku ni istorijsku lo-giku, ve} je nastala na osnovu geografskih krite-rijuma10, {to je trebalo da ima vi{e nego simbo-li~an zna~aj ([imunovi} Be{lin 2007: 17–18). Ti-me je postavqeno „apsolutno na~elo – jedan narodi jedno nacionalno ose}awe” (Politika, 7959, 5.7. 1930, naslovna strana) i zvani~no je proklamo-vana ideologija integralnog jugoslovenstva.

„U stvarawu svesti da sve po~iwe s diktaturom,insistirawu na strategiji zaborava pro{losti,idealizovawu i ideologizovawu budu}nosti, for-mirawu novog jugoslovenskog ~oveka (...) {kola iprosvetni radnik imali su zna~ajno mesto” (Dimi}2003: 222). Kako je „novi jugoslovenski identitet”tek trebalo formirati, ideolo{ki dràvni aparatje veliku pa`wu posvetio obrazovawu dece u duhu

jugoslovenstva i novog sistema vrednosti. Ciq jebio stvarawe novog, ideolo{ki podobnog ~oveka,koji }e postati stub novog dru{tva i zalog jugo-slovenske budu}nosti.

Prosvetni sistem je ure|en putem niza zakona11

i stavqen u slu`bu sprovo|ewa ideologije jugoslo-venskog nacionalizma ([imunovi} Be{lin 2007:210). To je zna~ilo da je jugoslovenska ideja bilapropisana ciqevima vaspitawa i obrazovawa, alii prisutna u uxbenicima, lektiri, {kolskim ~aso-pisima, {kolskim priredbama i sve~anostima... Usvemu ovome dràvni aparat se uveliko oslawao nau~iteqe, te su, nimalo slu~ajno, prosvetni radni-ci nazivani „kulom svetiqom”, „neimarima narod-ne du{e”, „seja~ima qubavi, bratskog zblièwa istvaraocima jedinstvenog duha” (Dimi} 2003: 226).Ujediwene u izgradwi novog dru{tva, prosveta iideologija tako su postale sinonimi.

Wihova ~vrsta sprega nije poquqana ni posleubistva kraqa Aleksandra u Marseju 9. oktobra1934. godine. Usled brojnih nesuglasica i narasta-ju}eg nezadovoqstva u dràvi, nakon atentata jepromewena dràvna ideologija i na scenu je umesto„integralnog” stupilo takozvano „realno” jugoslo-venstvo. U novim okolnostima i pod okriqem, na-vodno, posledwih re~i kraqa Aleksandra „ûvajmoJugoslaviju”, istican je zna~aj o~uvawa jugosloven-ske ideje, ali su istovremeno osnaìvane i nacio-nalne kulture. U o~uvawu kraqevog amaneta pono-vo je va`na uloga pripala {koli i prosvetnim rad-nicima, koji su bili glavni instrumenti u plasira-wu novog shvatawa da nacionalne posebnosti nepodrivaju ideju zajedni{tva i jedinstva.

7

9 „Ovim nazivom se ide na to (...) koliko da se manifestujejedinstvo narodno i dràvno, toliko i da se simboli~no mani-festuje ideja jednakosti, ravnopravnosti i bratstva svih Slo-vena na jugu Srba, Hrvata i Slovenaca” (Politika, 7694, 4.10. 1929, naslovna strana).

10 Administrativne jedinice – banovine – zvale su se uglav-nom prema rekama (Dravska sa sedi{tem u Qubqani, Savska sasedi{tem u Zagrebu, Vrbaska sa sedi{tem u Bawoj Luci, Pri-morska sa sedi{tem u Splitu, Drinska sa sedi{tem u Sarajevu,Zetska sa sedi{tem na Cetiwu, Dunavska sa sedi{tem u NovomSadu, Moravska sa sedi{tem u Ni{u i Vardarska sa sedi{temu Skopqu).

11 U ovom periodu je ukinuto preko trideset razli~itih za-kona i uredaba i progla{eni su jedinstveni {kolski zakoni zacelu zemqu. Time je prosvetna delatnost kona~no, posle vi{eod decenije rada na tom poqu, ujedna~ena i regulisana.

2. Podvizi druìne „Pet petli}a” u svetluprosvetne politike Kraqevine Jugoslavije

2.1. „Blago deci, ona su sre}na”

U osnovi Vu~ove poeme nalazi se „lako shva-tqiva” (Risti} 1934: 371) pri~a o petorici de~akakoji pomaù jednoj devoj~ici da pobegne iz devo-ja~kog instituta. U literaturi je ovako koncipi-ran siè dovo|en u vezu sa sièjnim modelom roma-na de~je druìne, ali i sa modelom usmene bajke o„otetoj princezi”12. Ono {to ova dva modela pove-zuje sa Petli}ima jeste prisustvo junaka (pet pet-li}a) koji savla|uje vi{estruke prepreke (insti-tut i ~asne sestre koje wime upravqaju) i naposlet-ku ostvaruje svoj ciq.

Uvodnu sliku poeme predstavqa tipi~na gradskaulica iz prvih decenija 20. veka u kojoj se nalazebakalnica, berbernica, du}ani, kafane i, na samomwenom kraju, stara ku}a devoja~kog instituta. Atmo-sfera gradskog ìvota dodatno je potcrtana upo-trebom gradskog re~nika, kolokvijalnog govora iàrgonizama, pri ~emu i nadimci de~aka imajuizrazito urbani karakter: Kraka, ̀ dera Wore, Bu-qa, \o|a.

Junaci poeme su, prema tome, de~aci grada, de~a-ci urbanih gradskih prostora u kojima provode svo-je slobodno vreme. Wihovo omiqeno sastajali{teje mesto „odmah pored instituta, iza jednog trulogplota” gde se nalazi „za petli}e sjajan teren” pokojem se „~vor od krpa boqe nego fudbal pika,istrgnuto dno od kante daqe nego diskos baca.”13

To mesto funkcioni{e kao specifi~an hronotop,povla{}eno vreme i povla{}en prostor, u kome seponi{tavaju sva pravila oficijelnog sveta i uvode

nova, koja po~ivaju na principima igre, ma{te ihumora. Za de~ake je to preko potreban beg odstvarnosti, osloba|awe od hijerarhija, zvani~nihinstitucija i op{teprihva}enih normi. Jer ovi de-~aci dolaze iz siroma{nih porodica, oni pripada-ju svetu rada i „deo (su) velikog klasnog sukoba odkoga nisu za{ti}eni ni jednim oblikom separaci-je deteta” (Qu{tanovi} 2009: 76).

Prvi petli}, zvani Kraka, predstavqen je kaospretan de~ak, kadar „kad zatreba, da presko~i sva-ki zid; a kad ̀ mirne levim okom, kroz najcrwu po-mr~inu ugleda}e pau~inu, tako ima o{tar vid.”Me|utim, „iako je vrlo vredan, ̀ ivot mu je sasvimbedan, jer ga wegov majstor Lazar, surovi i staribravar, koji celog dana drema, grdno lema.” Drugipetli} je `dera Wore, odan drug, brz i strpqiv,ali i stalno gladan jer „u fabrici trikotaè gdema{ine celog dana pletu vunu nit po nit, od malo-ga Wora traè da, pogrbqen, patos maè, i da ne-ma apetit.” I dok ve~ito gladan Wore ma{ta dapostane kit, da domili u fabriku „pa da svoje be-sne gazde, u ko{uqi bez kaputa, jednim mahom sveproguta, da bi najzad bili kvit”, majstor Lazar po-ru~uje svome {egrtu: „[ta }e tebi, Krako, plata?[ta }e tebi zimski kaput, cipele i topla kapa,kad je mogo ~ak i Vapa14 bez tih stvari da ne ca-pa?” Tre}i petli} se zove Jova i ne`no je dete ko-je no}u sawari, a dawu posmatra avione. U tuma~e-wu Milana Praì}a no} „pokriva nepravde kojedan tako nemilosrdno nanosi deci”, a avioni mate-rijalizuju te`wu ka boqem i pravi~nijem svetu(Praì} 2002: 61). êtvrti ~lan druìne, „iakose zove Mita, niko wemu ne zna ime i svako ga zoveBuqa, jer se uvek kad ga neko ne{to pita tako stra-{no iskola~i i namra~i.” Buqa je sklon vratolo-

8

12 Videti: Vukovi} 1996; Qu{tanovi} 2009.13 Navodi iz poeme Podvizi druìne „Pet petli}a” pre-

uzeti su iz izdawa iz 1989. godine

14 Aluzija na Milana Vapu, ~uvenog fabrikanta, koji je po-~eo da radi kao {egrt u kwigoveznici, da bi kao tridesetogo-di{wak osnovao fabriku za preradu hartije.

mijama – „~im ugleda prvo drvo, on postane ludimajmun” – {to se moè posmatrati u kontekstu ̀ i-vota kome je prepu{ten. Naime, nema sumwe da de-~aci iz druìne svaki slobodan trenutak provodena ulici (Praì} 2002: 61). Posledwi, peti pet-li}, \o|a-vo|a, „snaàn je i vrlo smeo”, nezgodnenaravi, ali, u duhu kodeksa gradskog uli~nog detiw-stva, u potpunosti posve}en i odan malenoj dru-ìni.

U ovakvom portretisawu protagonista prepozna-jemo motiv naru{enog detiwstva. Slika takvog de-tiwstva op{ta je slika ̀ ivota u gradu na po~etku20. veka, wegovih socijalnih i politi~kih proble-ma i nesavr{enosti koje su vi{estruko uticale naformirawe li~nosti glavnih junaka.

U Ustavu Kraqevine Jugoslavije, objavqenom 3.septembra 1931. godine, pod ~lanom 16 je navedenoda je osnovno {kolovawe obavezno i da je ono u dr-àvnim osnovnim {kolama besplatno. Istaknuto jei da „sve {kole moraju davati moralno vaspitawei razvijati dràvqansku svest u duhu narodnog je-dinstva i verske trpeqivosti” (Politika, 8375,3. 9. 1931, naslovna strana). Posle osnovne {kole,koja je trajala ~etiri godine, dete u Kraqevini Ju-goslaviji je moglo da nastavi {kolovawe u vi{ojnarodnoj {koli, u stru~noj produ`noj {koli (za-natskoj, trgova~koj, industrijskoj), u gra|anskojili u sredwoj {koli (gimnaziji ili stru~noj) ([i-munovi} Be{lin 2007: 219).

Najve}e interesovawe je vladalo za gimnazijejer se sa gimnazijskom diplomom najlak{e dobijaoposao u dràvnoj slu`bi. Ne ~udi, stoga, da su ro-diteqi {irom Kraqevine Jugoslavije prièqkiva-li da wihova deca „poloè maturu”, obezbede ~i-novni~ku slu`bu i tako postanu pripadnici privi-legovanog dru{tvenog sloja. S druge strane, veli-ki broj dece osnovno{kolskog uzrasta uop{te ni-je poha|ao {kolu15, {to je vremenom stvorilo

„~vrstu barijeru” izme|u obrazovanih i neobrazo-vanih ([imunovi} Be{lin 2007: 285–286). Poredne{kolovane dece, na lo{em glasu su se nalazilii |aci zanatskih, trgova~kih, industrijskih {kola,usled ra{irenog shvatawa da se {egrti „regrutujuiz redova }udqive dece s kojom porodice ne moguda izi|u na kraj, pa ih daju majstorima na ukro}e-we” (Gligori} 1935: 8). Imaju}i to u vidu, posta-vqa se pitawe koji su ta~no motivi opredeqivaliu~enike za zanatski ili trgova~ki poziv, kakav imje bio dru{tveni status, a kakvi izgledi za budu}-nost ([imunovi} Be{lin 2003: 252).

U tekstu „[egrt – ’dete ulice’”, objavqenom uPolitici 1935. godine, Velibor Gligori} pi{eda „siroma{ni slojevi, te{ko pogo|eni ekonom-skom bedom, prinu|eni su da svoju decu jo{ u ra-nom detiwstvu daju na zanate i u preduze}a vi{ena privre|ivawe i ishranu, nego na obuku” (Gligo-ri} 1935: 8). Produ`ne stru~ne {kole naj~e{}e supoha|ala deca iz siroma{nih seqa~kih porodica,deca bez roditeqa, deca koja bi se pokazala nedo-voqno razvijena da nastave {kolovawe, ali i decazanatlija. Bez obzira na motive izbora poziva, ve-}ini je te`wa za zaradom i samostalno{}u bilaglavni ìvotni pokreta~, {to ih je ~inilo naj-izrazitijim primerom |aka koji u~e „za hleb” ([i-munovi} Be{lin 2003: 269).

Me|utim, da bi obezbedili sredstva za egzisten-ciju {egrti su, gotovo po pravilu, morali da istr-pe torturu s ponièwima, grdwama i batinama.Iako je odnos izme|u majstora i u~enika zakonomutvr|en kao vaspitni, a ne radni, wihovo obrazova-we i vaspitawe se uglavnom svodilo na dresuru inajgrubqe iskori{}avawe de~je snage. „Sa {egrtomse ~esto postupa kao sa ̀ ivin~etom”, pi{e Gligo-

9

15 Neka deca se nisu {kolovala zbog siroma{tva, a nekimaje {kola bila predaleko od mesta stanovawa ([imunovi} Be-{lin 2007: 286).

ri} u Politici. „Prerani napori sa r|avim uslo-vima stanovawa po radionicama, ruiniraju ~estowegov organizam, a disciplinski autoritet predu-ze}a koji mu se daje u surovom progawawu na posao,i u nemilosrdnom ka`wavawu svake pogre{ke u ra-du, izopa~ava wegovu psihu” (Gligori} 1935: 8).

Postojali su, dodu{e, izvesni propisi o za{ti-ti {egrta, „o tome da poslodavac ne sme da ga upo-trebqava za poslove koji nisu u vezi sa wegovomstrukom, da ne sme da ga upotrebqava za rad kojine odgovara wegovoj fizi~koj snazi, da {egrt nesme da bude zlostavqan od svojih drugova i drugogpomo}nog osobqa, da se ne smeju upotrebqavatiprema wemu kazne koje bi ga fizi~ki i moralnoo{tetile” (Gligori} 1935: 8). U stvarnosti su, me-|utim, poslodavci ove propise retko po{tovali, apritom je ve} i sama potreba da se ta oblast ure-di zakonom potvr|ivala mra~ne opise iz {egrtskogìvota. Zbog grubosti i prete{kih obaveza de{a-valo se da {egrt ispije rastvor „kamene sode”, ~e-sto kori{}eno oru`je samoubica u to vreme, ilida po~ini zlo~in ([imunovi} Be{lin 2007: 330).O takvim slu~ajevima redovno je izve{tavala dnev-na {tampa.16

U predgovoru za nadrealisti~ko izdawe Petli-}a Du{an Mati}, izme|u mno{tva razli~itih temakojih se doti~e, progovara i o te{kom poloàju{egrta i radni~ke dece:

Da li su ba{ tako sre}ni i da li se ne mu~e {egrti,{amarani {egrti koji se povijaju pod te{kim korpama;{egrti koji ribaju tezge, gazdaricama peru pelene, a gulesuv hleb. Mali{ani od pet-{est godina, koji prodaju per-

tle, cve}e, dopisne karte preko cele no}i, da zarade mu~anhleb ne samo za sebe. Radni~ka deca koja ostaju sama celo-ga dana, dok otac i majka rade u fabrici ili ~ekaju predfabrikama da budu zaposleni. Radni~ka deca koja i sama~esto moraju da rade u fabrikama, gde ih truju anilinskeboje, davi pra{ina gvo`|a u topionicama i nagrizajuhlorne kiseline (...) Da li su ova deca sre}na? Da li seova deca ne mu~e? (Vu~o 1933: VIII)

Od prvih redova posve}en isticawu socijalnihrazlika izme|u najmla|ih ~lanova dru{tva, ovojslici siroma{ne, radni~ke dece Mati} suprotsta-vqa sliku dece koja provode dan me|u igra~kama, samalim èleznicama i automobilima, olovnim voj-nicima i drvenim kowi}ima. To su deca nad kojombdiju slu{kiwe i guvernante, ~ije mame divno mi-ri{u i nose svilene haqine, koja dolaze u {kolutatinim automobilima, a u~iteqi i profesori suuvek nasmejani kad ih prozovu (Vu~o 1933: IX). Re-zultat suprotstavqenih slika je revolucionarnointonirano pore|ewe:

S jedne strane deca bede. S druge strane deca bogata-{a.

S jedne strane milioni dece. S druge strane stotinedece.

Jedni umiru od gladi. Drugi su presiti.Jedne urni{e beda. Druge unakaùje bogatstvo.Bogati suvi{nim novcem kupuju svojoj deci dranguli-

je koje ta deca ~esto i ne pogledaju.Siroti, radi malo hleba, prodaju svoju decu fabrika-

ma ili ih bacaju na ulicu.Deca su, kao i ve}ina odraslih, `rtve ovog dru{tva.

(Vu~o 1933: IX)

O aktuelnosti tematike svedo~i i tekst „Dvadeteta” objavqen 30. jula 1931. godine u Politi-kinom podlisku za decu, u istom broju u kojem jeprvi put {tampano drugo pevawe Podviga druìne

10

16 „[egrt koji je svoje begstvo poku{ao da predstavi kao sa-moubistvo” (Politika, 17. 7. 1931, 9); „Mladi ubica mirno pri-~a policiji kako je ubio i zapalio svog druga” (Politika, 14.8. 1935, 7); „Kriminal kod dece” (Politika, 14. 8. 1935, 8);„Opet nestao jedan {egrt” (Politika, 16. 8. 1935, 5); „Samo-ubistvo preosetqivog frizerskog {egrta” (Politika, 10. 9.1935, 5); „Osveta dvojice {egrta” (Politika, 15. 10. 1935, 8).

„Pet petli}a”. Tekst donosi pri~u o dva de~aka,Jovi, koji stanuje u lepoj ku}i sa ba{tom u Pozo-ri{noj ulici17, i Peri, koji stanuje u Jatagan-ma-li18, u tesnoj i siroma{noj da{~ari. I dok Jovaprovodi dane u ba{ti, me|u cve}em, igraju}i sesvojim mnogobrojnim igra~kama, Pera na uliciprodaje novine. Kada su se igrom slu~aja upoznali,Pera je ostao zadivqen pred ~arobnim carstvom Jo-vinih igra~aka. Osetiv{i koliki su utisak u~ini-le wegove igra~ke, Jova s ponosom re~e: „Zar ne dasu lepe? To mi je sve poklonio moj tata. A tebi?[ta je tebi poklonio tvoj tata? Pera je }utao. We-mu tata ni{ta nije poklonio, jer ga on i nema.Umro je wegov tata. A mama je siroma{na praqa,ona mu ponekad ne moè da kupi ni hleba, u dani-ma kad nema kome rubqe da opere” (Politika,8340, 30. 7. 1931, 124).

I Mati}ev predgovor i Vu~ovi stihovi duboko suutkani u dru{tvenoistorijski i kulturni kontekstsvoga vremena. Oni sadrè realnu sliku ìvota uKraqevini Jugoslaviji krajem tre}e i na po~etku~etvrte decenije 20. veka, obeleènog te{kim siro-ma{tvom i bednom egzistencijom s jedne i skupoce-nim ìvotom buròaskog dru{tva s druge strane.19

Otvorenim preispitivawem dru{tvenih hijerar-hija i dominantnih vrednosnih sistema, nadreali-sti~ko izdawe Petli}a svojom pojavom ozna~ava

po~etak novog doba pevawa za decu, poezije koja }edubqe i sloènije zahvatiti stvarnost ne kriju}iwene tamne strane (Praì} 2002: 57). Poema isto-vremeno odbacuje krute konvencije i propisanenorme gra|anske kulture i uvodi novu, antiburò-asku koncepciju deteta i detiwstva – de~aci izdruìne definitivno vi{e nisu „nevin~ad” i „an-|eli” ve} subjekti s pravom na pobunu i vlastituslobodu (Qu{tanovi} 2009: 74).

2.2. Dva lica slobode

De~ji svet Vu~ove poeme nalazi se u samom sre-di{tu nepravednih, me|uratnih dru{tvenih odnosa,otelotvorenih u mra~noj viziji devoja~kog institu-ta iz kojeg de~aci poku{avaju da izbave malu Miru.Ovaj institut u literaturi je tuma~en kao „simbolnasilnog sveta odraslih” (Qu{tanovi} 2009: 76) i„smrtni neprijateq duha detiwstva” (Praì} 2002:64), {to svakako nalazi upori{te u vi|ewu {kolekao autoritarnog sistema kojim zajednica okruùjepojedinca.

Ono {to je ovde posebno zanimqivo jeste to{to iz vaspitno-obrazovne ustanove poku{ava dapobegne jedna devoj~ica. Naime, iako je u trenutkukada je poema nastajala poha|awe {kole bilo oba-vezno i za mu{ku i za ènsku decu, „(p)odaci dr-àvne statistike pokazuju da je u svim banovinamavaspitawem i obrazovawem u ve}oj meri bila obu-hva}ena mu{ka populacija. U osnovnoj {koli ta ra-zlika je iznosila 1929/30. godine 17,32%, {to jepokazateq dominantne patrijarhalne svesti koja jeokivala dru{tvo Kraqevine Jugoslavije” (Dimi}2003: 229). Istovremeno su kreatori prosvetnihpolitika intenzivno radili na kulturnom i inte-lektualnom razvitku ̀ enske dece, svesni da su pi-smene i prosve}ene ène „od presudne va`nosti uprocesu razvoja i modernizacije dru{tva, promene

11

17 Danas Francuska ulica, Stari grad, Beograd.18 Sirotiwsko „divqe” naseqe koje je izme|u dva rata niklo

na op{tinskom placu, koji se pruào od Kara|or|evog parkado dana{we Autokomande.

19 Grafika Ivana Lu~eva Trpeza, nastala oko 1930. godine,mogla bi posluìti kao ilustracija navedenog. U prvom planumu{karac i ̀ ena sede za stolom punim hrane. Na stolici poredwih je psetance koje hrane kobasicama. U drugom planu, kao kon-trast idili~noj sceni, kroz prozor sa ulice proviruje usamqenodete skr{tenih ruku i tu`nog pogleda. Dràwe ku}nih qubi-maca je izme|u dva rata bila oznaka socijalnog statusa, svoje-vrsni modni detaq. U istom periodu veliki broj dece je ̀ iveona ulici, u potpunom siroma{tvu, bez roditeqskog starawa iformalnog obrazovawa (ûpi} 2011: 118).

i unapre|ewa na~ina ìvota, vaspitawa, higijene,ishrane, zdravqa” (Dimi} 2003: 229).

Potrebu svestranog obrazovawa ̀ ena potvr|ujei ~lanak objavqen u Politici 1935. godine podnaslovom „Preimu}stvo savremene ̀ ene koja pro|ekroz doma}i~ku {kolu”, u kojem se moglo pro~ita-ti da „(n)apredak u dana{wem dru{tvenom i pri-vrednom ̀ ivotu tako je daleko oti{ao da od savre-mene ène, majke i doma}ice traì da ona znauzrok i posledice svih pojedinih radwi u ku}i kao,na primer, prilikom kuvawa jela, prerade vo}a,odràvawa ~isto}e, starawa o zdravqu, vaspitawadece i uop{te poznavawe dru{tvenog ̀ ivota” (Po-litika, 9781, 14. 8. 1935, 282).

Posle ~etiri godine osnovnog obrazovawa devoj-~ice su pored me{ovitih mogle da poha|aju i ~i-sto ènske {kole – doma}i~ke, ènske zanatske,ènske stru~ne u~iteqske {kole, gimnazije, kao ireligiozne zavode za vaspitawe devojaka. U ve}ini{kola, bile one dràvne ili privatne, osnovniciq vaspitawa je bio da se u duhu vere i qubaviprema otaxbini izgrade i oblikuju li~nosti budu-}ih èna i majki.

Devoja~ki institut iz poeme Podvizi druìne„Pet petli}a” predstavqen je kao religioznaustanova sme{tena „me|’ zidove stare ku}e i podsenkom gustih grana”, ~iji zidovi „odjekuju ko pe-}ina neka {upqa”, gde vlada „nesnosni mir” i gde„nema piske, nema lupe, sve dok sedi sluga Guga nepovu~e te{ko zvonce”. Apsolutne gospodarice ovogzdawa su ~asne sestre, zabra|ene krutim platnom,stroge, namr{tene, hladne i neumoqive u nastojawuda sa~uvaju du{e svojih {ti}enica. Wihovu vaspit-nu metodu opisao je Du{an Mati} u komentaru fo-to-kolaà koji ilustruje prvo pevawe:

Stavi}emo te mi celu u kalup, a ne kao Kinezi samonoge svojih devoj~ica. Mi nismo Kinezi. I ti }e{ osta-

ti mala i poslu{na, i nau~i}e{ najzad trista {eset i petputa pet molitava.

O kalupu kao simbolu represivnog vaspitawaMati} progovara i u predgovoru poeme, u odeqku ukojem iznosi direktnu kritiku buròaske ideolo-gije:

Mama i tata se stra{no brinu da od svog sina napraveono {to su i oni. On mora da se uvu~e u kalup, iz koga }eda se ispili naduven, razmaèn i sulud tatin sin. Dete--pelcer, dete-kamata. (Vu~o 1933: IX)

Povodom ove slike „upara|ene gra|anske stvar-nosti” Marko Risti} u tekstu „O modernoj de~jojpoeziji” tako|e konstatuje da upravo „(t)ako bur-òaski slojevi vaspitavaju svoju decu, u wih ulaùkapitale svojih predrasuda, svojih normi, svojih za-brana” (Risti} 1934: 370).

Tako posmatrano, investirawe u vaspitawe iobrazovawe moglo bi se protuma~iti kao ulagaweu de~ji razvoj, ali i kao ulagawe u dru{tvenu kon-trolu. Drugim re~ima, vaspitno-obrazovni sistemfunkcioni{e na taj na~in {to istovremeno i ospo-sobqava i kontroli{e de~ji ìvot u skladu saodre|enim socijetalnim potrebama (Frenes 2004:110–132).

Od {kole se u jugoslovenskoj kraqevini o~eki-valo da dela kao instrument dràvne politike ida aktivno u~estvuje u wenom ostvarivawu. Ona jeimala izrazit ideolo{ki predznak i poseban zada-tak da nacionalno vaspitava. Nakon [estojanuar-ske diktature ideja jugoslovenskog jedinstva posta-la je ideal, univerzalniji od nacionalnog, verskogi politi~kog. Narodno jedinstvo i qubav prema za-jedni~koj dràvi postavqeni su kao najvi{i ciqe-vi, koji su propagirani formalno, preko dràvnihaparata, ali i neformalno, posredstvom umetno-sti, medija i popularne kulture.

12

U ovom periodu je poja~an nadzor u {kolskimustanovama, pri ~emu je ova mera uticala i na iz-bor publikacija, pa je zabraweno svako {tivo ko-je se kosilo sa idejama jugoslovenstva, a preporu-~ivane su iskqu~ivo kwige i ~asopisi kojima sepodsticalo i negovalo jugoslovensko zajedni{tvo(Stevanovi} 2010: 40). Jedan od najzastupqenijihmotiva u ideolo{ki pogodnim tekstovima namewe-nim deci bila je sloboda. Kao fenomen sa mnogolica, sloboda je u skladu sa zvani~nom ideologijomeksplicitno i nedvosmisleno tuma~ena kao kidaweropskih lanaca i stvarawe velike jugoslovenske dr-àve. Tako su, na primer, u ~etvrtom broju ~asopi-sa Jugosloven~e iz 1931. godine |aci osnovnih {ko-la mogli pro~itati „Pesmu mladih Jugoslovena”:

Svud narod jedan i zemqa jednaNa{a re~ zvonka i pesma medna.Hej napred, bra}o juna~ka smelaDignute glave, ponosna ~ela,Nek se pesma slobode vije,U slavu mo}ne Jugoslavije.

(Stevanovi} 2010: 46)

De~ju percepciju sveta je trebalo prilagoditidominantnom vrednosnom sistemu i oblikovati uduhu ideala koje su osmislili i promovisali odra-sli ~lanovi dru{tva. [kola se u tom procesu po-kazala kao mo}no sredstvo socijalizacije i ideolo-{ki instrument par excellence.

Imaju}i to u vidu, Mirina èqa da pobegne izinstituta i svestrani napori de~aka da joj u tomepomognu sasvim opravdano se mogu tuma~iti kao de-~ja te`wa za slobodnim, nesputanim ìvotom. Usvetlu takvog tuma~ewa institut bi bio simbol ne-slobode i krutih pravila koja preplavquju ìvotdeteta. Umesto da uìva u detiwstvu, u igri, Miraprovodi dane u nadgledanim prostorima sa organi-zovanim aktivnostima i pod stalnom je kontrolom

~asnih sestara. Pesnik kaè da lepa devoj~ica „ro-buje”, da je „u kanxama te{kog ropstva” i da „ve}odavno kopni u sobici manastira.”

Podvizi druìne „Pet petli}a” se, dakle, nanivou radwe nesumwivo ostvaruju kao trijumf de~jeigre i ̀ eqe za avanturom, ali, kao delo koje je vi-{eslojno i otvoreno za tuma~ewe, ova poema isto-vremeno donosi ozbiqnu kritiku dru{tvenog po-retka i pokazuje duboko razumevawe za aktuelnazbivawa. Dete se u woj nalazi na „istorijskoj po-zornici sveta”, Vu~o ga je izveo iz zmajevskog „le-pog kruga”, a wegovo osloba|awe od {kole, odno-sno od zvani~ne ideologije, predstavio kao „ideo-lo{ku paradigmu socijalno-klasnog oslobo|ewa”(Qu{tanovi} 2009: 219).

I Vu~o i Mati} su bili pripadnici beograd-skog nadrealisti~kog serkla, pokreta koji nastajeparalelno sa nadrealizmom u Francuskoj 20-ih go-dina 20. veka. Kao i wihove francuske kolege isrpski su nadrealisti nastojali da prevazi|u tra-dicionalne okvire kwièvnosti i da eksperimen-tima sa podsvesnim i iracionalnim dovedu u pita-we op{teprihva}enu stvarnost i sve ono {to vidi-mo kao normalno i uobi~ajeno. Wihove umetni~keakcije su bile koncipirane kao napad na utvr|eniburòaski poredak i materijalisti~ko dru{tvokoje su smatrali odgovornim za neprihvatqivi po-loàj ~oveka u savremenom svetu. Kako za buròa-ziju, me|utim, nadrealisti~ke provokacije nisupredstavqale uvredu, niti pravu pretwu, mnogi~lanovi pokreta su se naposletku okrenuli revo-lucionarnoj stazi – radni~kom pokretu, marksizmui komunizmu.

Veza izme|u nadrealizma, komunizma i Petli}avidqiva je kako u Vu~ovim stihovima tako i u Ma-ti}evom predgovoru, kolaìma i proznim me|utek-stovima koji, u duhu nadrealisti~kog bunta i te-`we da se promeni svet, zadiru u vladaju}e norme

13

gra|anske etike i smelo kritikuju buròasku ideo-logiju.

U predgovoru se, u duhu poetike nadrealizma,upu}uje otvoreni poziv deci da se aktivno ukqu~eu stvarawe umetni~kog dela:

Makaze crtaju. Kwige bez slika su dosadne, kaè Alisaiz ̂ arobne zemqe. Kwige sa slikama mogu bar da se gleda-ju. U Rusiji su sve kwige za decu sa slikama. Kad sto pu-ta pregledate slike i dosade vam, pustite makaze neka ihobrste. (Vu~o 1933: XI)

Ovaj odlomak se poziva na Kerolovu Alisu, {toje tipi~no nadrealisti~ka referenca, me|utim, tuzati~emo i donekle neo~ekivan iskaz o tome da su„u Rusiji (su) sve kwige za decu sa slikama”, {toje u datom trenutku bio riskantan potez (KPJ jeuveliko bila zabrawena u Kraqevini Jugoslaviji).Pored isticawa Sovjetskog Saveza kao uzora za de-~ju kwigu, aluzija na sovjetski komunizam u usponuje prisutna i na zakqu~nom kolaù, na kojem vidi-mo fabriku sa vi{e dimwaka i u pozadini jednu zve-zdu petokraku. Utopijski zavr{etak poeme uz ovuilustraciju tako dobija nedvosmisleno komunisti~-ki i krajwe subverzivni karakter (Tropin 2015).

Komunisti~ku ideju revolucije20 kao kona~nogoslobo|ewa ~oveka prepoznajemo i u na~inu na ko-ji Mati} estetiku kolaà povezuje sa potrebom dase vladaju}i poredak izmeni iz korena:

Tako se dobija lepak-slika. Slika-prilika, slika-ose-}awe. Tako se dobija iz nepomi~nih slika-grobnica ̀ ivaslika, ìvot-slika. Tako se spajaju rastavqene za uvekslike i dobijaju se slike kakve vi ho}ete: slike-èqe.

Da bi se za qude i za decu napravio jedan boqi red,koji ne bi bio drvored, kalup, skamlija, koji ne bi biomu~ewe, potrebno je od ve} postoje}ih slika, drvoreda, ka-lupa, skamlija itd. da se napravi dar-mar i da se te slike,drvoredi, kalupi, skamlije i itd. qudski razbucaju. (Vu~o1933: XI)

Na putu ka slobodi koju ne ograni~avaju auto-ritet i vlast svakako bi, kao deo dràvnog apara-ta, bila odba~ena ili „razbucana” i {kola. To je,pre svega, vidqivo u nepoverewu iskazanom premaprosvetnim radnicima kao zvani~nim posrednici-ma znawa i vrednosnog sistema:

Ri|okosi Kika ne veruje u~itequ Popovi}u. U~iteqmu je rekao: „Svet je stvoren za {est dana (...) Ni jedna{upa ne moè da se sazida za {est dana, a kamo li svet!U~iteq neka drugog farba (...) U~iteq isto tako kaè:„Ko radi taj i ima.” Moja majka preko celog dana riba,rinta, pere ve{ na{ i tu|, pa opet ni{ta. A bakalin To-ma i Milanov tata samo se ne{to muvaju po du}anu i poulici i ne rade ni{ta. Pa bakalin Toma zida ku}u, a Mi-lanov tata ima puno ku}a i automobil, i nosi svakoga danacipele {to se cakle. (Vu~o 1933: X)

U tom svetlu, izbavqewe devoj~ice Mire iz in-stituta moglo bi se tuma~iti kao beg od sistema,pri ~emu bi de~aci, koji joj u tom poduhvatu poma-ù, bili simbol radni~ke klase – proletarijat ko-ji sprovodi revoluciju. Kako ispravno prime}ujeMilan Praì}: „U potrazi za humanom i humani-sti~kom su{tinom sveta i qudskog postojawa, iz-gubqenom u surovoj zbiqi odraslih, de~aci Vu~ovegradske ulice spontano su se okrenuli prema sebiformiraju}i dru{tvo u malom u kome ne}e biti ne-pravde i zlostavqawa” (Praì} 2002: 64). Idejaslobode koja je izjedna~ena sa idejom jugosloven-stva i propagirana posredstvom dràvnih instru-menata, u ovom slu~aju {kole, na taj na~in je zame-

14

20 Za ostvarewe komunisti~kog ciqa je neophodno „masovnomewawe qudi, koje moè samo u prakti~nom kretawu, u revolu-ciji napredovati; da je tako revolucija nu`na ne samo zato {tose vladaju}a klasa ne moè oboriti ni na koji drugi na~in, ve}i zato {to obaraju}a klasa samo u revoluciji moè do}i do to-ga da sa sebe skine staru prqav{tinu i da se osposobi za stva-rawe nove osnove dru{tva” (Marks 1964: 76).

wena vizijom slobodnog ìvota u besklasnom dru-{tvu u kom ne}e biti ni eksploatacije ni nema-{tine.

2.3. De~ja republika

Vu~ovi de~aci, nakon spasavawa devoj~ice Mire,uto~i{te pronalaze na „maloj adi” koja leì „na-sred mutne Save”. Posle detaqno opisanih avantu-ra s primesama buntovni~kog odbacivawa utvr|enogporetka, posledwe i najkra}e pevawe donosi samonacrt de~jeg ìvota u slobodi:

Na Zanogi, lepoj adi,Zadovoqno ̀ ive deca,I dok Buqa ku}u gradiOd dasaka i od blata,Dok ribice Kraka pecaIli divqe ̀ abe hvata,A \o|a se s lepom Mirom,Daleko od podlog sveta,Celog dana sre}no {eta (...)

Da su Petli}i kojim slu~ajem imali nastavak,vrlo je verovatno da bismo ~itali neku vrstu ro-binzonijade, veoma popularan ̀ anr u to vreme21, ogrupi dece, na pustom ostrvu, bez odraslih. Poredsjediwavawa kqu~nih opsesija mladih ~italaca, avan-ture i slobodnog ̀ ivota u prirodi, robinzonijadesu svoju dugu tradiciju mogle pripisati i prika-zom „sveta naopa~ke” koji podrazumeva inverzijuuloga i ukidawe dru{tvenih hijerarhija. Prepu-{tena sama sebi, deca postaju vode}e figure. Napustom ostrvu nema odraslih i nema pravila, osimonih koja deca sama uspostave. De~ji identiteti

ovde nisu marginalizovani, wih ne odre|uju i neograni~avaju odrasli ~lanovi dru{tva, {to je kon-cept koji ve} sam po sebi nosi odre|enu dozu sub-verzije.

Ideja o emancipaciji dece naro~ito je bila po-pularna u periodu posle Prvog svetskog rata. U Ne-ma~koj, u blizini Drezdena, britanski pedagog Alek-sandar S. Nil je 1921. godine osnovao Samerhil,{kolu koja se i danas smatra jednim od najzna~ajni-jih eksperimenata reformne pedagogije 20. veka.Po{to je zbog nekonvencionalnog programa ubrzozabrawena, ustanova se sa svojim specifi~nim pri-stupom nastavi i u~ewu 1923. seli u Englesku. Sa-merhil je zami{qen kao {kola po meri deteta,privilegovan prostor u kojem deca aktivno prego-varaju i samostalno odlu~uju kako }e provesti svo-je vreme. Nastava nije bila obavezna, nisu postoja-li rasporedi ~asova, kao ni klasi~ni sistemi ispi-tivawa i ocewivawa. U~iteqi nisu nametali svojautoritet, ve} su u dogovoru sa decom, na zajedni~-kim sastancima, donosili odluke u vezi sa planom,programom i metodama rada. Erih From je u predgo-voru kwizi Slobodna deca Samerhila koncepcijuove {kole objasnio na slede}i na~in: „Sistem A.S. Nila predstavqa radikalan pristup odgoju dete-ta. Po mom mi{qewu, wegova kwiga je vrlo zna~aj-na zato {to zastupa pravi princip obrazovawa bezstraha. U {koli Samerhil autoritet nije maska zasistem manipulisawa” (Nil 1997: 8).

U istom periodu, sredinom tre}e decenije 20.veka, u Nema~koj nailazimo na jo{ jedan primerde~jeg osnaìvawa i podsticawa samostalnosti. Uokviru Socijaldemokratske partije Nema~ke (SDP)1925. godine je osnovana omladinska organizacijaCrveni sokolovi (Die Roten Falken), ~iji su ~la-novi bili mahom de~aci i devoj~ice iz radni~keklase. Na leto iste godine oko dve hiqade mladihsokolova formiralo je Crvenu de~ju republiku

15

21 Pored robinzonijada, veoma ~itan roman u Kraqevini Ju-goslaviji je bio i wihov prete~a – Robinzon Kruso DanijelaDefoa. Anketa koja je 1933. godine sprovedena me|u u~enicimasredwih {kola u Beogradu pokazala je da je Robinzon Krusoubedqivo naj~itanija kwiga (Majhut 2016: 31).

(Die Rote Kinderrepublik) – letwi kamp zasnovanna principu de~je samouprave. De~aci i devoj~icesu se samostalno organizovali, podizali {atore,pripremali hranu i vodili ra~una o higijeni. Bu-du}i da su se vodili principom ravnopravnosti,nije bilo podele na mu{ke i ènske poslove ve}su svi radili sve i spavali pod istim {atorima,{to je u to vreme izazvalo prili~no negodovawe{ire javnosti. Ova vrsta kampova organizovana jesvakog leta {irom Nema~ke sve do Hitlerovog do-laska na vlast 1933, kada je rad SPD-a a samim timi Crvenih sokolova zabrawen. I pored diskusija oobrazovnoj vrednosti de~jeg okupqawa u prirodnomokruèwu i komunalnom samoupravqawu, Crvenade~ja republika ostaje ogroman doprinos istorijisocijalisti~kog pokreta dece, ali i de~joj emanci-paciji.

U me|uratnom periodu se i u Kraqevini Jugo-slaviji sve vi{e vodilo ra~una o psihofizi~komrazvoju dece, o wihovim potrebama, pravilnom va-spitawu i obrazovawu, {to je i{lo u paketu sa eks-panzijom kulture zdravog ìvqewa koja je tih go-dina zahvatila gra|ansko dru{tvo. Sport, kontro-lisani reìm ishrane, medicinski i kozmeti~kitretmani i preparati tako su postali „jedno odop{tih mesta u vrednosnom sistemu raznolike po-nude noviteta potro{a~ke kulture i novoosvojenogsocijalno-kulturnog konformizma” (ûpi} 2011:83). Petli}i, koji tom buròaskom konformizmunikada nisu ni pripadali, umesto u ideologiji kon-zumerizma, simbol nove, boqe budu}nosti pronala-ze na skrivenom ostrvu, gde van civilizacijskih ste-ga i okvira formiraju sopstvenu socijalnu utopiju.

Poema ima otvoren kraj. Weni junaci su ostva-rili svoj san i dospeli u svet u kome je sve dozvo-qeno, od nesputanih dana provedenih u igri pa svedo samostalnog osmi{qavawa sopstvenih ̀ ivotnihnazora. U tome prepoznajemo odjeke nadrealisti~-

kih ideja o vaspitnim metodama i du`nostima ro-diteqa i vaspita~a spram dece i omladine.

Jedno od pitawa postavqenih u „Anketi o è-qi”, objavqenoj u ~asopisu Nadrealizam danas iovde u Beogradu juna 1932. godine, bilo je: „Kakvudu`nost dajete roditeqima i vaspita~ima dece iomladine s obzirom na ̀ equ? Kakve opasnosti vi-dite od r|avih vaspitnih metoda, a kakve koristiod dobrih u tom slu~aju?...” Me|u odgovorima, ko-je su osim nadrealisti~ki orijentisanih umetnikadali i anonimni gra|ani, izdvojili bismo odgovo-re Pola Elijara i Andrea Bretona:

ôvek ne moè nikada potpuno da razori zidove kojisu mu u wegovom detiwstvu bili nametnuti. Da bi se slo-bodno razvijao, trebalo bi da je kao dete vaspitavan odstrane dece. (Eluard 1932: 32)

Mnogo se govorilo, pre jedno deset godina, o onimgomilama dece ostavqene samoj sebi, u Sovjetskoj Rusiji.Ukoliko znam, najve}i broj od wih bio je vra}en dru{tve-nom ìvotu, ali, od kombinovane akcije i ovih i onihostalih, ~ije je obrazovawe bilo tako izvanredno, ja li~noo~ekujem da ra{~isti posledwe miazme hipokrizije i la-ì i da mi nazna~i na najsjajniji na~in da se, sleduju}i,prvoj potpuno pobedni~koj socialnoj Revoluciji, odigralaneophodna moralna Revolucija, o kojoj bez one prve ne bimoglo biti govora. (Breton 1932: 33)

Odbaciv{i op{teprihva}ena pravila, {kolu,dràvu, a naposletku i sam svet nepravednih dru-{tvenih odnosa, petli}i i Mira po{li su u novepodvige i u novi ̀ ivot. Oni su Elijarova deca ko-ja }e sama sebe vaspitavati i Bretonovi borci pro-tiv hipokrizije i laì. Data im je apsolutna slo-boda li{ena autoriteta, ali ne i odgovornosti.[esto pevawe u tom smislu zatvara pri~u svojevr-snim obja{wewem i motivacijom avanture u koju suse deca, samo na prvi pogled bezazleno, upustila:

16

Najve}im delom sveta danas kreke}u pare.Umesto plodnih wiva dremaju smrdqive bare;Najve}im delom sveta danas su jo{ jedino sitiHuqe i paraziti.Ostali narod je pesak,O wemu ne vode brigu:Vetar goniPa se pita,Pa te pita,Ko te pita!

Pesnikova vizija sveta u ovim stihovima nijevedra. Me|utim, pokazuju}i kako specifi~ne dru-{tvene okolnosti oblikuju ìvot dece, primora-vaju}i ih da prerano sazreju, Vu~o svoje junake, upr-kos svemu, oblikuje kao nosioce ideje slobode.Upravo je odluka petli}a da izbave Miru iz insti-tuta i da, samim tim, ustanu protiv sistema jedanod pokazateqa neprestane ~ovekove ~e`we za slo-bodom i utopisti~kim preobraàjem dru{tva.Otvoreni kraj poeme navodi na zakqu~ak da }e de-ca tu ~e`wu ostvariti nezavisno od sveta odraslihunutar svoje sopstvene de~je republike.

IZVORI

Vu~o, Aleksandar. San i java hrabrog Ko~e. Sara-jevo: Svjetlost, 1989.

Politika, Beograd (1929–1935)

Vu~o, Aleksandar (Askerland). Podvizi druìne „Petpetli}a”. Beograd: Nadrealisti~ka izdanja, 1933.

LITERATURA

Boì}, Sofija. „Srpsko-hrvatski odnosi u hrvat-skim {kolama izme|u dva svetska rata”. Obra-zovawe kod Srba kroz vekove. Beograd: Zavod za

uxbenike i nastavna sredstva, Dru{tvo istori-~ara Srbije, Istorijski institut, 2003, 233–249.

Gligori}, Velibor. „[egrt ’dete ulice’”. Poli-tika 9785 (18. 8. 1935): 8.

Grdini}, Nikola. „Problem promene u kulturi”.Uporedna istraìvawa 4. Ur. Bojan Jovi}. Beo-grad: IKUM, 2007.

Dimi}, Qubodrag. Kulturna politika KraqevineJugoslavije 1918–1941. [kola i crkva. Beograd:Stubovi kulture, 1997.

Dimi}, Qubodrag. „Prosveta u Kraqevini Jugosla-viji”. Obrazovawe kod Srba kroz vekove. Beo-grad: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,Dru{tvo istori~ara Srbije, Istorijski insti-tut, 2003, 211–231.

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava. Novi Sad: Dnev-nik, 2009.

Praì}, Milan. Re~i i vreme. Prir. Gordana \i-las. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske, 2002.

Tropin, Tijana. „Krava nosi dva {e{ira: ilustra-cije poema za decu Aleksandra Vu~a izme|u nad-realizma i socrealizma”. Avangarda: od dade donadrealizma. Ur. Bojan Jovi}, Jelena Novako-vi}, Predrag Todorovi}. Beograd: IKUM, Muzejsavremene umetnosti, 2015, 319–332.

ûpi}, Simona. Gra|anski modernizam i popular-na kultura: epizode modnog, pomodnog i moder-nog (1918–1941). Novi Sad: Galerija Matice srp-ske, 2011.

[imunovi} Be{lin, Biqana. „Obrazovawe ’za hleb’– zanatsko i trgova~ko {kolstvo u Vojvodiniizme|u dva svetska rata”. Obrazovawe kod Srbakroz vekove. Beograd: Zavod za uxbenike i na-stavna sredstva, Dru{tvo istori~ara Srbije,Istorijski institut, 2003, 251–274.

[imunovi} Be{lin, Biqana. Prosvetna politi-ka u Dunavskoj banovini (1929–1941). Novi Sad:Filozofski fakultet, 2007.

17

Breton, Andre. Anketa o ̀ elji. Nadrealizam danas iovde 3 (1932): 33.

Die Rote Kinderrepublik, http://www.jugend1918-1945.de/thema.aspx?s=5303&m=3445&v=3515

Dimi}, Ljubodrag. Kulturna politika u Kraljevini Sr-ba, Hrvata i Slovenaca (mogu}nosti i ograni~e-nja). Dijalog povjesni~ara – istori~ara. Prir.Hans-Georg Fleck, Igor Graovac. Zagreb: Zakla-da Friedrich Naumann, 2000, 307–324.

Eluard, Paul. Anketa o èlji. Nadrealizam danas iovde 3 (1932): 32.

Frenes, Ivar. Dimenzije detinjstva. Sociologija de-tinjstva: sociolo{ka hrestomatija. Ur. Smiljka To-manovi}. Beograd: Zavod za ud`benike i nastavnasredstva, 2004, 110: 132.

Majhut, Berislav. Hrvatska dje~ja knjièvnost i jugo-slavenska dje~ja knjièvnost. Detiwstvo 2 (2016):28–43.

Marks, Karl, Fridrih Engels. Nema~ka ideologija.Beograd: Kultura, 1964.

Nil, Aleksandar S. Slobodna deca Samerhila. Beo-grad: BIGZ, Biblioteka XX vek, 1980.

Risti}, Marko. O modernoj de~joj poeziji. Povodomknjige Podvizi druìne „Pet petli}a”. Danas: knji-èvni ~asopis 3 (1934): 366–372.

Stevanovi}, Lada. Nacionalno vaspitanje. Konstruk-cija jugoslovenske nacije u ~asopisu Jugosloven~e(1931–1941). Traditiones 39/1 (2010): 3755.http://www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:DOC-0TLZTAPU/b4b f7998 -bd28 -43ed -b f6a -4 fd6779e19de/PDF

Vukovi}, Novo. Uvod u knjièvnost za djecu i omla-dinu. Podgorica: Unireks, 1996.

Ivana R. MIJI] NEMET

THE EXPLOITS OF THE ”FIVE COCKERELS” GANGIN LIGHT OF THE CULTURAL AND EDUCATIONAL

POLICY OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA

Summary

The following work will be the perception of poem TheExploits of the ”Five Cockerels” Gang, by famous Serbianwriter and surrealist Aleksandar Vu~o, perceived throughthe prism of the education policy of the Kingdom of Yugo-slavia. Beginning from the assumption that educational op-portunities are a reflection of the reality of social relations,this paper explores the way in which Vu~o in his poem pre-sents the complex relationship between school system andchildhood. Dealing with this poem in that context includesdealing with educational policy of the Kingdom of Yugo-slavia and the main characteristics of the Yugoslav society,as well as with the autor’s perception of the child and child-hood.

Key words: The Exploits of the ”Five Cockerels” Gang,Aleksandar Vu~o, Du{an Mati}, Kingdom of Yugoslavia,educational policy

18

UDC 821.163.41-93.09"19"

� Berislav F. MAJHUTSanja S. LOVRI] KRALJSveu~ili{te u ZagrebuU~iteljski fakultet ZagrebRepublika Hrvatska

SLIKA DJETETAU DJE^JOJKNJI@EVNOSTIPEDESETIH GODINA20. STOLJE]AU SOCIJALISTI^KOJJUGOSLAVIJI:DIJETE – STANOVNIKDJE^JE REPUBLIKE1

SA@ETAK: Dje~ja knjièvnost bila je tijekom i nepo-sredno nakon Drugoga svjetskoga rata pod velikim utjeca-jem neposrednih izvanknjièvnih zbivanja. U to je vrijemestvorena predod`ba djeteta koje je aktivni sudionik ratnihzbivanja i koji ravnopravno odraslima sudjeluje u juna~komotporu neprijatelju. Takva je slika djeteta osim u dje~joj knji-èvnosti na{la svoj izraz prakti~no u svim sferama dru{tva ukojima su sudjelovala djeca (Majhut i Lovri} Kralj 2016a),

a ideolo{ki joj je cilj bio izgradnja nove socijalisti~ke oso-be. Me|utim, relativno brzo nakon uspostavljanja takve pre-dod`be i njezinih reprezentacija u nizu knjièvnih djela po-javljuje se knjièvnost koja proklamira sliku djeteta s posvedruga~ijim vrijednostima i novom ulogom u dru{tvu. Pojavit}e se paradigma djeteta koja }e slaviti kult sretnog djetinj-stva, a po kojoj }e se dijete izdvojiti iz svijeta odraslih. Pre-ma njoj }e dijete biti stanovnik svijeta – oslobo|eno svihsocijalnih i nacionalnih ograni~enja i uvjetovanosti. Upravoje ta nagla pretvorba, iz samosvjesnog aktivnog sudionikau dru{tvenim zbivanjima u infantilno zaigrano bi}e u za{ti-}enom staklenom kavezu, ali zato s neznatnom dru{tvenomodgovorno{}u, predmet ovoga rada.

KLJU^NE RIJEÎ: dijete, djetinjstvo, Jugoslavija, patri-otizam, socijalizam

1. Uvod

Mi, deca republike Viktorije sa sedi{tem u BauajombiTraìmo od svih fabrika da, ukoliko sluè narodu,Umesto topova, mitraljeza i bombiProizvode revolvere koji {trcaju vodu.U zava|enom svetu mi }emo poru{iti sve barijere,Od na{eg disanja ve} se i sada severni pol zemlje kravi...Uze}emo, makar, i vodene revolvereDa gasimo ratni poàr gdegod se na svetu javi.

(Danojli} 1959: 75)

Pjesma Proglas de~je republike objavljena je sa-mo petnaestak godina nakon zavr{etka Drugoga svjet-skoga rata i tada prevladavaju}e slike djeteta-heroja.Za razliku od predod`be djeteta koje ̀ eli aktivno su-djelovati u ratu i kojega krasi ljubav prema „na{ima“i mr`nja prema „neprijateljima“, ova pjesma nudi je-dan sasvim druga~iji pristup u slici djeteta i djetinj-stva. U obje je pjesme tema „zava|eni svet“, me|u-tim dihotomija u slu~aju pjesme „Proglas de~je repu-blike“ nije u razlikovanju na{ih i protivnika nego usuprotstavljanju djece odraslima. Dok odrasli ratuju istvaraju sukobe, djeca snagom svoje nevinosti i iskre-

19

1 Rad se nastavlja na prethodnu studiju o djetetu-heroju, objav-ljenu pod naslovom „Slika djeteta u dje~joj knjièvnosti pedese-tih godina 20. st. u socijalisti~koj Jugoslaviji: dijete-heroj“ u De-tinjstvo (2, 2016). Ovaj je rad financirala Hrvatska zaklada zaznanost projektom BIBRICH (UIP–2014–09–9823).

nosti („vodenim revolverima“) mogu rije{iti sve dru-{tvene, pa i prirodne zapreke. Ova pjesma govori odjeci s pravom na svoje za{ti}eno mjesto u svijetu,svoje djetinjstvo, na svoju dje~ju republiku Bauajom-bi u kojoj se sukobi rje{avaju eventualno vodenim pi-{toljima, a ne mitraljezima. [to se u me|uvremenupromijenilo, {to je dovelo do toga da dijete-ratnik po-stane dijete-mirotvorac, poku{at }e rasvijetliti ovaj rad.

U radu se ̀ ele objasniti i pobliè opisati dvije sli-ke djeteta i djetinjstva. Na~in njihova formiranja tra-ìt }e u cijeloj kompleksnosti njihova nastanka, aliklju~ni naglasak zadràt }e se na dje~joj knjièvno-sti. Budu}i da su dvije predo~ene slike, herojsko di-jete i dijete – stanovnik dje~je republike, u suprotno-sti i me|usobno se o~igledno isklju~uju, u dru{tveno--povijesnim okolnostima poku{at }emo prona}i ra-zloge promjene paradigme.

Rad }e pokazati kako postoje}e slike djeteta kore-spondiraju s dru{tvenom stvarno{}u, odgovaraju napotrebe svoga vremena i usko su povezane s promje-nama na politi~kom i ideolo{kom planu pojedine za-jednice. Predod`ba o djetetu i djetinjstvu stvarat }ese i poticati na razli~ite na~ine: od formalnih, prekodràvnih aparata, do neformalnih, poput knjièvno-sti, {to }e nas u ovome slu~aju posebno zanimati.

2. Dijete – stanovnik dje~je republike

Biti stanovnik dje~je republike zna~i biti dijetebilo gdje u svijetu jer su osobine djece poput nevino-sti, neiskvarenosti, igre, veselja i ma{te univerzalnei vrijede bilo gdje i bilo kada. Me|utim, da bi se pre-poznale dje~je vrijednosti i dje~ji utopijski svijet, onisu nu`no suprotstavljeni svijetu odraslih u kojem sumogu}a stradanja i patnje te neslu}ena mr`nja i zlo-stavljanja kao u netom zavr{enom ratu. Drugi je svjet-ski rat avionima i atomskom bombom bojno polje i

rati{te doveo me|u civile u~iniv{i stradanja jo{ stra-{nijima, ̀ rtve jo{ nevinijima. Djeca su sudjelovala uratu i to ne samo kao `rtve nego i kao ratnici. Iakosu djeca to prihvatila kao ~asnu du`nost i priliku zaherojska djela kojima bi mogli zadiviti odrasle, od-rasli su ih svjesno koristili u vojne svrhe, a odgovor-ni su i za njihove `rtve.2

Formiranje slike djeteta – stanovnika dje~je republi-ke jasan je odgovor na nedavna zbivanja. Njome seèli stvoriti jedna prividno apoliti~na slika djeteta ko-jom }e se dijete ponovno izdvojiti iz svijeta odraslihi time mu vratiti djetinjstvo i bezbri`nost. Segregaci-jom djece na sedmi kontinent, u njihovu vlastitu re-publiku, odrasli se na neki na~in ̀ ele iskupiti, ali isto-vremeno ponovno stvoriti sliku djeteta i djetinjstvakakve smatraju da trebaju biti. Sretni i neobuzdani,nenasilni i zaigrani, veseli i nevini postaje nova para-digma djetinjstva, ni{ta manje utopijska od dje~je re-publike.

Za razliku od slike djeteta ratnika i heroja, gdjese ljubav prema domovini pokazuje ja~inom mr`njeprema neprijatelju, u slici djeteta – stanovnika dje~jerepublike osnovna vrijednost bit }e ljubav i prijatelj-stvo prema svim narodima, humanizam, sloboda inenasilje kao o~igledna negacija tada prevladavaju}eslike djeteta i djetinjstva. Me|utim, pitanje je u ko-joj je mjeri izdvajanje djece u utopijsku dje~ju repu-bliku doista depolitizacija djetinjstva, a u kojoj za-pravo nastavak ideolo{kog utjecaja, samo u prihva-tljivijim okvirima.

20

2 Postoje svjedo~enja da su za obavljanje raznih zadataka kori-{tena i petogodi{nja djeca. Petogodi{nje dijete, ma kako brzoodrastalo, ne moè biti svjesno situacije u koju ga se upu}uje. Aupu}uju ga svjesno odrasli, posluìv{i se djetetom u svrhu ratnevarke (neprijatelj ne}e pomisliti da maleno dijete nosi va`nu voj-nu poruku). „Petogodi{nja Natalija-Nola Stojanovi} vi{e puta je,prolaze}i pored nema~kih i ̀ andarmerijskih patrola, u porubu ha-ljine, prenosila va`ne poruke do partizanskih saradnika u mlinuu Malom Crni}u kod Poàrevca, pred kojim je stajao nema~kistraàr.“ (Ognjanovi} i Preli} 1982: 92)

2.1. Dru{tveno-povijesne i politi~ke okolnostipojave nove paradigme djetinjstva

Slika herojskog djeteta zadràla se i nakon ratasluè}i kao sredstvo izgradnje identiteta i poticanjazajedni{tva. Me|utim, pojavom slike djeteta – sta-novnika dje~je republike slika herojskog djeteta nenestaje, one }e paralelno supostojati iako umnogomejedna predod`ba predstavlja potpunu negaciju druge.Zato nikako ne moèmo govoriti o smjeni paradig-mi nego o pojavi nove paradigme.

Nekoliko je okolnosti dovelo do uvo|enja noveslike djeteta i djetinjstva. Rat je zavr{io i novi pro-blemi stavljeni su pred dijete: poru{enu zemlju treba-lo je izgraditi. Ali ne samo to, bilo je potrebno vrati-ti se u normalne uvijete, odloìti oru`je, vratiti se u{kolske klupe i nastaviti tamo gdje su stali. Djeca sudemobilizirana. Ve}ini je slobodno vrijeme bilo ispu-njeno aktivnostima u Savezu pionira, gdje }e tek sta-sali omladinci preuzeti rukovode}e pozicije. Provo-|ene aktivnosti zasnivale su se na provo|enju disci-pline, postrojavanjima, sletskim vje`bama kao svoje-vrsnim nastavkom ratne igre, ali i pionirska }e orga-nizacija uskoro trebati promjene. U svibnju 1949. naXIII. plenumu CK NOJ donesen je novi statut Pio-nirske organizacije prema kojemu je ona prerasla u„masovnu, dobrovoljnu van{kolsku de~ju organiza-ciju“ (Ognjanovi} i Preli} 1982: 246). Me|utim, iz-gleda da su do najvi{ih vrhova vlasti do{li glasovi onezadovoljavaju}em razvoju Saveza pionira pa suomladinci morali ve} u listopadu 1949. sastaviti de-taljnu analizu rada Saveza pionira. U tom izvje{}uutvr|eno je sljede}e: organizacija je okupila oko 1,5miliona djece, ali bez obzira na njezinu masovnostna terenu se paralelno pojavljuju dje~je grupe podraznim imenima „@uti mravi“, „Crna ruka“, „Top“;mnoga djeca jo{ ne idu redovito u {kolu; osje}a seutjecaj klera; pionirski rukovodioci su samo vrlo ri-

jetko i ~lanovi Partije (u Beogradu su od 595 ruko-vodilaca samo 4 ~lanovi Partije); ve}ina rukovodila-ca je iz redova srednjo{kolske omladine, prosje~nestarosti do 16 godina (nadre|eno tijelo Savezu pioni-ra je Narodna omladina Jugoslavije). Tako|er, uo~e-no je da Savez pionira jo{ nije postao „pomo}nik“{kole. Rad Saveza pionira ocijenjen je {ablonskim asvodio se uglavnom na pripremi manifestacija, smo-tri i sve~anosti. ̂ esto je rad pionira bio nau{trb na-stave (Ognjanovi} i Preli} 1982: 287-248).

Na takve rezultate uslijedilo je pismo CK KPJupu}eno centralnim komitetima republika i CK NOJ8. lipnja 1950. u kojemu se zamjera pretjerana disci-plina i vojni~ki duh u Savezu pionira koji mora biti„vaspitno-zabavna organizacija“.

Saveti saveza pionira treba da prou~avaju problematikurada iz ̀ ivota dece u van{kolskom vremenu, kao i rad i va-spitanje pred{kolske dece, da daju predloge i smernice zarazvijanje toga rada, da se brinu o {tampi i de~joj literaturi,o podizanju ustanova i objekata potrebnih za okupljanje izabavu dece. (Iz pisma CK KPJ, upu}enog jula 1950. CKKP republika i CK NO Jugoslavije) (*** 1972: 6)

Pismo svakako podràva dosada{nji rad pionirskeorganizacije i zapravo je to okvir u koji se ne inter-venira. Ono u ~emu je glavna zamjerka Savezu jestda je „nedovoljno pruìla deci igre, zabave i svako-dnevne de~je radosti“ (Ognjanovi} i Preli} 1982:250). Pismo CK KPJ zapravo samo po sebi nije ni{tadrugo do formalni ustroj odnosa organizacija kao {tosu NOJ, Savez pionira, Savjeti Saveza Pionira i {ko-le. Ono upu}uje kakvom se supstancom treba ispunitinova forma: zabavnim i raznolikim sadràjem koji}e slijediti politiku Partije.

Na Konferenciji inicijativnog Saveza pionira Ju-goslavije odrànome 28. – 29. IV. 1952. u Zagrebuzaklju~eno je da se osnivaju dru{tva odraslih koja }ese baviti materijalnim ali i sadràjnim aspektima or-

21

ganiziranja dje~jeg slobodnog vremena te izvan{kol-skih aktivnosti. Jedno takvo dru{tvo bilo je Savezdru{tava „Na{a djeca“ SR Hrvatske – Zagreb, osno-van 27. svibnja 1952. Tema konferencije bila je osi-gurati sretno djetinjstvo mladom nara{taju Titove Ju-goslavije (Pionir, 11 (1952) 27: 9).

Pismo CK KPJ iz 1950. doista je donijelo promje-ne u na~inu rada Saveza pionira i op}enito u na~inurada s djecom. Prekinulo se s izravnim i nasilnimideolo{kim odgojem, a naglasak se prebacio na igrui zabavno provo|enje slobodnog vremena.3 No, for-malnim prebacivanjem naglaska zapravo se èljelostati na kraj neformalnim udruìvanjima djece (razni@uti mravi, Crne ruke itd.) i uplitanju klera u dje~jiodgoj, pa se umjesto neukih omladinaca u rukovod-stvo Saveza pionira uvode Savjeti odraslih (kao pri-mjerice „Na{a djeca“) koji }e znati kako igrom i za-bavom bolje kontrolirati izvan{kolsko vrijeme djece.Igra i zabava imale su zadatak privu}i djecu na do-brovoljno okupljanje i sudjelovanje u kolektivnimaktivnostima te uz manji osje}aj prisile ispuniti dje~jidoìvljaj zadovoljstvom.

Poticaj za slanje pisma CK KPJ i preustroj va`nihdràvnih struktura4 bio je vjerojatno raskid veza saSSSR-om i rezolucijom Informbiroa 1948. Od tada

se cijela jugoslavenska politika trebala reformiratikao samosvojna, specifi~no jugoslavenska. Traènjevlastitog puta u komunizam kao i promjenu slike dje-teta i djetinjstva u Jugoslaviji odredile su neke vanj-skopoliti~ke odluke. Gotovo odmah po prekidu vezasa SSSR-om Jugoslavija se okre}e Ujedinjenim naro-dima. Iako je bila dràva-~lanica jo{ od 1945., tekse gubitkom oslonca u SSSR-u pojavljuje potreba zame|unarodnom suradnjom. Kao posljedica te odluke,u {kolama se promjena politike odmah o~itovalauvo|enjem novoga praznika, Dana Ujedinjenih naro-da (Koren 2012: 443), a miroljubivost i prijateljstvome|u narodima kao temeljna odrednica UN-a u na-stavnim planovima i programima po~inje se pojavlji-vati od 1955. godine (Prosvjetni vjesnik, 15. travnja1955.), ~ime }e Partija zapravo institucionalno name-tati promjenu politike i pribliàvanje UN-ovim nasto-janjima. Me|utim, na podru~ju dje~je knjièvnostiideja poticanja me|unarodne suradnje pedesetih i ni-je tako nepoznato nastojanje. Jo{ prije Drugog svjet-skog rata, u sklopu Lige naroda, Jugoslavija je 1929.godine sudjelovala na me|unarodnoj izlo`bi dje~jihknjiga u Genevi (usp. Majhut i Lovri} 2016b), kojuje organizirao Me|unarodni ured za obrazovanje uGenevi, neutralan po pitanju nacije, politike i religi-je, pod duhovnom egidom pomirenja nacija nakon Pr-voga svjetskoga rata. U tom je kontekstu svoje istak-nuto mjesto dobio Paul Hazard s idejom „dje~je re-publike“, obja{njenom 1932. u djelu Les livres, lesenfants et les hommes (Knjige, djeca i odrasli, preve-dena 1970.), u kojoj je djetinjstvu pridao nadnacio-nalni karakter prikazav{i je kao internacionalnu poja-vu koja ne poznaje dràvne granice nametnute odstrane odraslih. Univerzalnost djetinjstva svoje je otje-lovljenje doìvjelo u dje~joj knjièvnosti kao jezikukoji razumiju sva djeca svijeta.5 Sli~na nastojanja po-

22

3 „Pionirska organizacija po svom karakteru treba da bude va-spitno zabavna de~ja organizacija, koja }e zadovoljiti potrebe deceza igrom, zabavom i fiskulturom, i koja }e preko organizovanogkulturnog rada, raznih izleta, pohoda, logorovanja i sl. razvijatione osobine i sklonosti koje doprinose pravilnom i svestranomrazvoju ~oveka. Vaspitanje koje deca dobijaju kroz pionirsku or-ganizaciju treba da se odvija u {to {irim i raznovrsnijim forma-ma, bez ikakvih {ablona, tako da Savez pionira u perspektivi po-stane organizacija najraznovrsnije de~je aktivnosti. (Iz pisma CKKPJ, upu}enog jula 1950. CK KP republika i CK NO Jugoslavi-je)“ (*** 1972: 6).

4 Od po~etaka 1950-ih reorganizira se politi~ka uprava (baremna deklarativnoj razini) kako bi se po~ela razlikovati od ustrojavlasti u SSSR-u. U travnju 1951. reorganizirana je Vlada NR Hr-vatske kao i upravljanje prosvjetom, kulturom i znano{}u. U {kol-skoj godini 1950/51 u Hrvatskoj se po~inje provoditi sustav osmo-godi{nje osnovne {kole (Koren 2012).

5 Ispunjavani upitnik s izlo`be rezultirao je knjigom De~ja iomladinska knjiga (1933.), gdje Julijana Bo{kovi} primje}uje da

ticanja me|unarodne suradnje tijekom tridesetih go-dina 20. st. pronalazimo i u sovjetskoj propagandiinternacionalizma, gdje se promi~e politika prijatelj-stva me|u narodima (druzhba narodov), posebno po-ticana kod djece proslavama Me|unarodnog danadjeteta (Kelly 2010: 68). Catriona Kelly (2010) ta-ko|er navodi da je sovjetska uloga u promicanju bri-ge za djecu i njihova prava bila jedna od vode}ih,ali je 1936., upravo na vrhuncu, cijela ideja potko-pana izbijanjem [panjolskog gra|anskog rata. Idejaje ponovno zaìvjela u razdoblju nakon 2. svjetskograta, ali u modificiranome obliku: prijateljstvo djecesvijeta ostaje samo na deklarativnoj razini, a djecasu poticana na prijateljstvo razli~itih naroda unutarSSSR-a (Kelly 2010: 70). Nadalje, veli~a se kultdjetinjstva tako {to }e se sre}a vidjeti u suprotnostiprema zapadnom dekadentnom svijetu6 (ba{ kako jeto u Jugoslaviji ~inio Branko ]opi} u poemi LalajBao). Me|utim, vanjska politika SSSR-a uvjetovat}e ponovnu promjenu na~ina na koji se promi~edje~ji internacionalizam. Naglasak se prebacuje sborbe za mir na obranu mira, {to je posljedica pro-mjene sovjetske politike u kontekstu hladnoga rata iprijetnje Sjedinjenih Ameri~kih Dràva nuklearnimoru`jem. Defanzivnim nastupom i molbama za mir irazoruànje prikazivao se pacifisti~ki karakter sovjet-ske vojske, ~ime je zapravo stvorena kontradiktornasituacija u kojoj se promi~u visokomoralni uzusidje~jeg prijateljstva i prava na mir u punom jeku hlad-noratovske utrke za naoruànjem. Klju~ni ànr zapromicanje mira i razoruànja je dje~je pismo u ko-jem se zahtijeva mir i ono postaje „jedan od naj~e{}e

objavljivanih tipova slu`beno kontrolirane tekstneprodukcije“ (Kelly 2010: 70, prijevod autora). Dje~jaknjièvnost je pak postala glavni instrument kojimse {irila politi~ka poruka: „Osnovna zada}a Me|una-rodnog dje~jeg dana nije bila u promicanju djece kaoaktivnih sudionika u borbi za mir nego u upotrebinjihove nevinosti i ranjivosti na me|unarodnoj razi-ni kao sredstvo sovjetske ratne propagande protivZapadne nadmo}i u nuklearnom naoruànju“ (Kelly2010: 71, prijevod autora).

U jugoslavenskim okvirima slu`beni }e pacifisti~-ki stav tako|er biti izraàvan dje~jim porukama mi-ra, slobode i ljubavi, a u tome }e biti jednako lice-mjerni kao i Sovjetski Savez. Prema svjedo~enju Iva-na Supeka (2000), Jugoslavija je tako|er, paralelnos pojavljivanjem miroljubivog diskursa prijateljstvasve djece svijeta i dje~je republike, nastojala na izra-di atomske bombe. Prvi je projekt uspostavljen 1947.u Vin~i pokraj Beograda (kasnije Institut nuklearnihnauka „Boris Kidri~“) pod vodstvom Pavla Savi}a,koji je za potrebna znanja oti{ao na obuku u Moskvu.Nastojanja }e se nastaviti i pedesetih osnivanjemSavezne komisije za nuklearnu energiju (SAKNE), ~ije}e djelovanje biti i zakonom ograni~eno na mirolju-bivu primjenu nuklearne energije (Supek 2000), alije prema dokumentu „O dva bitna uslova za razvi-tak atomske energije kod nas“ od 25. svibnja 1953.razvidno da je prvi cilj zapravo bio „proizvodnjaatomskog oru`ja“, a tek drugi „uporaba atomskeenergije u gospodarstvu“.7

23

„o sistematskom radu na internacionalnom zbliènju putem knji-ge ne moè biti ni govora, kad se na nacionalnom, jugoslaven-skom, nije uradilo gotovo ni{ta“ (Bo{kovi} 1933: 5).

6 „Ponovno je uveden sustav binarnih suprotnosti: na Zapadu(ili u njihovim tada{njim ili biv{im kolonijama) djeca gladuju idane provode u uàsnoj eksploataciji; dok se u SSSR-u za njihdobro brinu.“ (Kelly 2010: 70)

7 Ako program izrade atomske bombe kao argument koji do-kazuje licemjerje jugoslavenske politike moè biti odba~en kaozapravo neostvariv, to licemjerje se moè pokazati na jednostav-niji i realisti~niji na~in. Cijelo je jugoslavensko dru{tvo bilo ite-kako materijalno i duhovno upregnuto u stvaranje uistinu respek-tabilne vojne sile, a konceptima op}enarodne obrane, dru{tvenesamoza{tite i teritorijalne obrane neprestano je podjarivan stalnistrah kod naj{irih narodnih slojeva od napada bilo sa Zapada bi-lo s Istoka.

Pojmovi dje~je republike i borbe za mir u svije-tu u jugoslavenskim se pak okvirima oboga}uju ni-zom novih svojstava poput „ìvotna zainteresovanostza pobedu mira i socijalizma u svetu“, solidarnost sasvim narodima koji se bore za svoju slobodu8, soli-darnost sa svima potla~enima, sa svima koji se boreza socijalnu pravdu i ne samo to ve} i spremnost dase takvi ciljevi materijalno pomaù itd. Iz navedenogje vidljivo da se sloboda i miroljubivost ponovo videsamo iz socijalisti~ke ideolo{ke prizme.

Savez pionira i Savez dru{tava „Na{a djeca“ }epromjenu politike s dràvne razine ostvariti razli~i-tim sadràjima koji }e ostvarivati postavljene ciljeve.Savet za vaspitanje i za{titu dece Jugoslavije 1953.donio je odluku o proslavljanju Dje~jeg tjedna, kojije odre|en da }e se obiljeàvati prvog tjedna listopa-da (*** 1972). 1954. godine ustanovljen je Me|una-rodni dje~ji dan OUN-a i UNICEF-a, a u sklopu to-ga tjedna obiljeèn je i dje~ji dan:

[…] u Rijeci je oduvijek Dje~ji tjedan imao vrlo opseàni uspio program. U proslavi [Me|unarodnog dana djeteta]1954. godine pioniri su u toku tjedna podijelili gra|anima30.000 letaka, na kojima je bila objavljena Deklaracija opravima djeteta. (prema broju 12 lista Na{a djeca iz 1954.godine, Paravina 1957: 56)

Nizom daljnjih aktivnosti i dràvnih manifestaci-ja radilo se upravo na promicanju ciljeva UN-a, alina na~in koji je podsje}ao na sovjetski model prija-teljstva socijalisti~kih dràva. Jugoslavenskim dje-~jim festivalom u [ibeniku, primjerice, promicat }ese me|unarodno prijateljstvo djece, dje~ja republika,

mir u svijetu.9 Prvih je godina festival uklju~ivao sa-mo jugoslavenske republike, a me|unarodni karak-ter dobio je od 1963. godine.10 Iz programa zborni-ka Igra, ma{ta, zbilja (Oblak 1975.) o~ito je kako jeme|unarodna suradnja ostvarivana uglavnom sa soci-jalisti~kim zemljama (êhoslova~ka, Poljska, Demo-kratska Njema~ka Republika, Sovjetski Savez) i tekrje|e s dràvama „zapada“ poput Francuske ili Nor-ve{ke, {to }e zapravo biti ostvarivanje onog sovjet-skog modela dje~jeg internacionalizma.

Institucionalno i me|unarodno priznato djelova-nje Jugoslavije na planu promid`be mira i me|una-rodne suradnje i pomirbe bit }e vidljivo i afirmirano1966., kada se s ~etverogodi{njim mandatom Jugo-slavija upisuje kao zemlja predsjedateljica IBBY-jem(International Bord on Books for Young People)11.U Ljubljani }e konferencija pod nazivom „Ro|enjedje~jih knjiga“ okupiti sve najzna~ajnije autore i na-kladnike koji se bave dje~jom knjièvno{}u i njezi-nom ulogom u promicanju mira i prijateljstva me|unarodima i upoznavanju drugih kultura.

2.2. Knjièvne realizacije paradigmedjeteta – stanovnika dje~je republike

Prijelomno razdoblje se i u knjièvnom aspektumoè traìti u 1948. i u Rezoluciji Informbiroa. Ju-goslavenski put u socijalizam se u brojevima Pioniraod 1949. godine o~ituje u izbacivanju sadràja i pro-slava sovjetskih praznika poput Dana Crvene armi-

24

8 Parola „organizovanih radnika koji su jo{ uo~i prvog svet-skog rata istakli i parolu: ‘Deco radnika sviju zemalja, zagrlitese!’“ (Ognjanovi} i Preli}1982: 6) parafraza je komunisti~ke paro-le „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“. Prihva}anje internacio-nalizma (Hazardova tipa, tj. kao poslijeratne pomirbe) je bilo timlak{e jer se taj tip internacionalizma trebao tek malo modificiratiu skladu s internacionalisti~kom doktrinom svjetske komunisti~kerevolucije.

9 Pogledamo li, primjerice, popis pjesama na plo~i Zdravo ma-leni Jugoslavenskog dje~jeg festivala u izdanju Jugotona (***1976), prona}i }emo pjesme s naslovima: „Kad bi vlade sveta“,„Dje~ji otok sre}e“, „Sedmi kontinent“, „Zemlja Dembelija“,„Ostrvo dje~je slobode“ itd.

10 Podatak se temelji na uvidu u programe festivala objavljeneu publikaciji Igra, ma{ta, zbilja iz 1975.

11 IBBY je kreiran 1952. kao udruènje s ciljem promicanja me-|unarodnog razumijevanja putem dje~je knjièvnosti sa centromu Zürichu.

je ili Dana Oktobarske revolucije te u oslanjanju navlastitu tradiciju Narodnooslobodila~kog rata. Od IX.godi{ta i 1. rujna 1949. (broja 15–16), kada glavniurednik Pionira postaje Grigor Vitez, u potpunostise mijenja koncepcija Pionira. Od tada Pionir gubikarakter pionirskog glasila i poprima knjièvni ka-rakter, ali s istom svrhom: i dalje je tema uglavnomNOB. Zadatak preustroja Pionira obavit }e GrigorVitez, tada na~elnik Kulturno-umjetni~kog odboraMinistarstva prosvjete ([ari} 2010), po naputku KPJi Agitpropa. Osoba Vitezova ugleda trebala je udari-ti temelj novome izgledu Pionira, koji }e osnovnufunkciju ideolo{kog odgoja zadràti, ali u prihvatlji-vijem, manje o~itom obliku, putem dje~je knjièv-nosti. Nakon pisma KPJ iz 1950. u kojem se nagla-{ava potreba zabavnih sadràja, Pionir }e nakratko,samo na godinu dana, za uredni{tva Mladena Bjaì}a(od rujna 1951. do lipnja 1952.), poprimiti izgled za-bavnog podlistka nedjeljnog zabavnika kakvih novi-na. Sadràj }e obilovati stripovima (do 1951. zabra-njivanima) tiskanima u boji, romanima u nastavcimai svime onime ~ime su se djeca doista odu{evljavala.

Do uvo|enja nove slike djeteta i djetinjstva dolazizbog promjena na unutarnjem i vanjskopoliti~komplanu. Uredni~ka politika ~asopisa i njegov izglednakon 1952. zadobit }e kontinuitet uredni{tvom Jo-sipa Busije. Prvi tekst koji govori o dje~joj republi-ci, miru u svijetu i me|unarodnome dje~jem prija-teljstvu pjesma je Ruè Lucije Petelin „Otroci vsegasveta“, koju je na hrvatski preveo Gustav Krklec, aobjavljena je u Pioniru 1954., u prvome broju trina-estoga godi{ta.12 Pjesma je molba djece koja zdru-

èna diù svoj glas protiv rata i oru`ja i mole sveodrasle za dar mira, ljepote i sunca. Primje}uje sepodudarnost sa ̀ anrom koji je u to vrijeme propagi-rao i SSSR, dje~jeg pisma i molbe za razoruànjemi mirom u svijetu kojim se zapravo demonizirao blo-kovski neprijatelj u utrci u naoruànju.

Otroci vsega sveta,povzdignimo mi zdaj svoj glas:Ta-tatata-tatata-ta!Naj ~lovek ~loveku ne nosi gorja,naj seje le sre~o in radost!

Saj bombe niso igra~a,saj plini niso medsaj vojna stra{na je ka~a,ki ves zastruplja svet.

Dovolj bilo je prepira,zdaj k spravi zatrobi, klicar:Ta-tatata-tatata-ta!Lepote ̀ elimo in sonca in mira,o dajte, odrasli, otrokom ta dar!

Mi djeca zdruèna svau jedan sad kli~emo glas:Ta-tatata-tatata-ta!Nek' ~ovjeku ~ovjek ne donosi zla,ve} ljubav i pjesmu i radost!

Ta bombe igra~ke nisu,nit plin je slatka stvar,ta stra{ni ratovi svi sua smrt je njihov car!

Na{ truba~ gromko nek sviranek pronosi svuda na{ ̀ ar:Ta-tatata-tatata-ta!ljepote smo ̀ eljni i sunca i mira,o dajte, vi veliki, djeci taj dar!

25

12 U bilje{ci koja prethodi pjesmi navodi se da je pjesma izve-dena za otvaranje Svjetskog kongresa Unije za za{titu djece odr-ànog u Zagrebu, 30. VIII. – 4. IX. 1954. Na kongresu su sudje-lovali predstavnici iz trideset i jedne zemlje, a sudionike je po-zdravio i „zna~ajni govor“ odrào drug Tito. Pjesmu „Otroci vse-ga sveta“ pjesnikinje Ruè Lucije Petelin otpjevao je mje{ovitizbor pionira iz Zagreba.

Djeci }e se otvarati slika o nepoznatim i egzoti~-nim zemljama, a zemlje koje su dobile najve}u po-zornost bit }e Indija i Egipat budu}i da se pratilo Titana njegovim putovanjima u samim po~etcima prego-vora o osnivanju Pokreta nesvrstanih. U devetomebroju Pionira iz 1956. se, primjerice, nalazi sljede}isadràj: „Drug Tito se vratio“ (1), „Susret s Bu{ma-nom“ (5–6), „Avionom u Ameriku“ (6–7), „Pogled uXXI stolje}e“ (8–9), „@eljeznicom uz strme padine“(8–9), „Brine se za svoje mlado“ (11), „Jeste li zna-li...“ (8), „Slon Kari“ (16), iz ~ega je vidljivo kakoje sedam od ukupnih {esnaest stranica ~asopisa po-sve}eno me|unarodnim temama. Nesumnjivo je ta-kva uredni~ka politika Josipa Busije bila rezultat ju-goslavenske promocije dje~jeg internacionalizma,Pokreta nesvrstanih i miroljubive politike UN-a iUNESCO-a. Od tekstova koji izravnije promi~u na-vedenu ideologiju moèmo izdvojiti pismo predsjed-nika indijske vlade Dàvaharlala Nehrua, objavljenou devetom broju Pionira iz 1955., u kojem }e se uznapomenu da Nehru, kao i drug Tito, voli djecu, pre-nositi poruke mira i prijateljstva me|u narodima:

Mi tako|er moramo misliti na njihovu zemlju [usposta-vljanje prijateljstva s djecom iz Japana] i na mnoge drugezemlje u svijetu i sje}ati se, da svuda ima djece, kao {to stevi, koja idu u {kolu, i igraju se – istina, ponekad uz sva|u,ali tako, da se uvijek iznova sprijatelje. O tim zemljama mo-ète ~itati u va{im knjigama, a kada odrastete, mnogi }e ihod vas posjetiti. Idite kao prijatelji i na}i }ete prijatelje, ko-ji }e vas pozdraviti. Poznato vam je, da smo me|u namaimali jednog velikog ~ovjeka. Zvao se Mahatma Gandhi.[…] On je bio prijatelj ne samo ~itavom indijskom narodu,nego i svim narodima u svijetu. On nas je u~io, da ne mrzi-mo nikoga, da se ne sva|amo, nego da budemo bliski i dasura|ujemo u slu`bi svojoj zemlji. (Nehru 1955)

Me|utim, paradoksalno je {to u isto vrijeme sovakvim sadràjima postoje i oni od ranije, poput iz-

vje{}a s partijskih kongresa i sudjelovanja dje~jihpredstavnika na njima, slavljenja socijalisti~kih pra-znika ili tekstova sa sje}anjem na rat kojima se i da-lje obavljala funkcija socijalisti~kog odgoja. Slikadjeteta izdvojenoga iz svijeta odraslih, stanovnikadje~je republike koja je slobodna od ratova, mr`njei nepravde, kontradiktorna je slici djeteta koje je od-gajano da politi~ki sudjeluje u svijetu odraslih i daje dio poluvojnog kolektiva zaduènog za ~uvanjebratstva i jedinstva.

îni se da su za temu dje~je republike i me|una-rodnog prijateljstva rezervirani stihovi kao naj~e{}aknjièvna forma. Godine 1959. Milovan Danojli} uzbirci pjesama Kako spavaju tramvaji objavit }e Za-konik dje~je republike Viktorije. Djeca su mirnimputem preuzeli vlast i u stihovima donose zakonedje~je republike, njih osam, kojima }e se reguliratiodnosi izme|u djece i odraslih pa ~ak i djece me|u-sobno. Naglasit }e se dje~ja prava: ljubav i sloboda,nu`nost opho|enja prema djeci s po{tovanjem, neto-lerancija prema nasilju (djeca su slobodna oti}i odnasilna oca, ali se ne poti~e mr`nja prema zlostavlja-~u) i na kraju ratu. Iste te godine Grigor Vitez obja-vit }e zbirku Kad bi drve}e hodalo s naznakama in-ternacionalizma, koje }e se u potpunosti ostvariti uzbirci Igra se nastavlja iz 1967. godine. Pjesme po-put „Dje~ja planeta“, „Za svu djecu svijeta“ ili „Spo-menik u Hiro{imi“ svakako je potrebno izdvojiti jeru potpunosti odgovaraju postavljenome okviru temeo dje~joj republici, tada izuzetno aktualnoj. Djeca uVitezovim pjesmama govore jezikom djetinjstva, ra-zumiju se igrom, imaju iste snove o ljubavi, prija-teljstvu i miru.[…] Ima takva pjesma.Ona jo{ nije sastavljana,Samo pojedine njene rije~iPonavljaju djeca u igri i u snuU svim zemljama svijeta. […]

26

Melodiju te pjesme znaju djeca svih boja.Od te melodije uti{avaju se topovi,Od te melodije zastaje prst na obara~u mitraljeza,Od te melodije otkazuju motori bombardera. […]

Vitez (1967: 85–86)

Koncept dje~je republike promijenit }e tokovedje~joj knjièvnost. Umjetnost, ma{tovitost, razigra-nost, ma{ta i igra postat }e glavne odrednice na~inana koji }e se prilaziti djeci. Dje~ji svijet izdvajat }ese iz svijeta odraslih, djeca }e se promatrati kao dru-ga~ija bi}a kojima treba pristupati na druga~iji na~ini koju treba odgajati tako da ih se ne optere}uje pre-vi{e i ne zahtjeva od njih aktivno sudjelovanje u dru-{tvenom ìvotu zajednice. Ta ma{tovitost i razigra-nost vrlo brzo su postale prazne sheme i poligoni neza dje~ju ma{tovitost ve} za iìvljavanje ma{tovitostiodraslih.

U svome ~lanku „Patriotizam u novijoj hrvatskojknjièvnosti“ (1971) Crnkovi} }e, pi{u}i o razli~itimvrstama patriotizma u hrvatskoj dje~joj knjièvnosti,uo~iti postojanje djela kojima se poti~e internacio-nalizam, prijateljstvo sve djece svijeta i stvaranjedje~je republike.

[...] jednom zapo~eta tematika zbliàvanja djece svijeta,zanimanje za djecu u Africi, Indiji, ili bilo gdje na svijetu,pogotovo solidarnost s onima koji pate ili veselje kad ~ovje-~anstvo kao cjelina zakora~i koji korak od sedam milja na-prijed, dakle ono {to se naziva socijalisti~kim patriotizmom,ili se zove internacionalisti~ki patriotizam, ili patriotizamshva}en kao humanizam – sve to ostaje i dalje i stalno pri-sutno u hrvatskoj dje~joj knjièvnosti, ali dakako bez preve-likih dimenzija. Tako, recimo, Vitez ugra|uje u svoj gole-mi sag satkan od prediva igre, sna, nonsensa, zvukova, ma-{tarija, vedrine djetinjstva i lik dalekog afri~kog dje~akaMajumbua (PISMO) ili japanske djevoj~ice Sadako Sasakikoja nije uspjela napraviti tisu}itu spasonosnu pticu od pa-paira (SPOMENIK U HIRO[IMI), ili pjeva o planeti na ko-

ju bi se sklonila sva djeca svijeta (DJE^JA PLANETA), po-gotovo ona koja trpe od rasne segregacije, oskudice i rata.Vitez vjeruje da postoji jedna mo}na pjesma sve djece svije-ta (PJESMA ZA SVU DJECU SVIJETA) [...] (Crnkovi}1971: 29–30)

Iako }e ustvrditi kako internacionalni patriotizamne}e zadobiti prevelike dimenzije, {to u knjièvnojprodukciji doista i nije, sagledav{i cijelu pojavu iz{ireg politi~kog i dru{tvenog konteksta vidljivo jekako je pojava takve tematike u jugoslavenskoj dje-~joj knjièvnosti odraz promjene slike djeteta i dje-tinjstva kao dru{tvenog konstrukta. Aktivno dijetekoje sudjeluje u dru{tvu ravnopravno s odraslima za-mjenjuje se djetetom izdvojenim iz dru{tva odraslihi koje zajedno sa svom djecom svijeta nastanjuje dje-~ju republiku, slobodnu od mr`nje, nesre}e i ratova.Pitanje koje jo{ preostaje jest kako je mogu}e da se utakvome kontekstu ratne pri~e koje njeguju sliku dje-teta-heroja i dalje objavljuju (deset svezaka „Pri~a izNarodnooslobodila~ke borbe“ u izdanju Saveza dru-{tava „Na{a djeca“ iz 1965., Bjaì}evi Pioniri ratnici1984.). Odgovor na to pitanje je i dalje u kontekstu.Pojavljivanjem nove paradigme socijalisti~ki odgoj ni-je prestao, djeca se i dalje odgajaju u socijalisti~komduhu jedinstvenog kolektiva: pristupaju Savezu pioni-ra, imaju svoje odgovornosti prema dràvi i drugu Ti-tu, rituale koji ih uvjeravaju da im je djetinjstvo sret-no i najbolje mogu}e. Niz dràvnih praznika i prosla-va postavljen je tako da djeci zauzima zna~ajan dioslobodnoga vremena i stalno ih drì u mobilizacijskojsprezi osvje{tavanja njihovog mjesta u dru{tvu i ~i-njenja onoga {to se od njih o~ekuje. U okviru takvezbilje pojam dje~je republike je samo sadràj koji is-punjava okvire dane odrastanjem u socijalizmu.

Promjenu koja se u knjièvnosti uop}e, a posred-no i u dje~joj, dogodila pedesetih godina 20. st.uo~ava i Jovan Lju{tanovi} (2015), navode}i kako se

27

promjena poetike moè prona}i u knjièvnostimasvih jugoslavenskih republika. Pozvav{i se na SvetaLuki}a (1968), novu }e poetiku nazvati „socijalisti~kiesteticizam“ te time zapravo vrlo precizno odreditipravu prirodu promjene kulturne politike koja se do-godila, „u kojoj je ideolo{ka struktura ‘darivala’ dru-{tvu stvarala~ke slobode, ali ih je i kontrolirala izsjene“ (Lju{tanovi} 2015: 46). Politika je to koju jeprimijetio i Ivo [krabalo lociraju}i je to~no u 1956.novodonesenim zakonom o filmu, kojim se jam~isloboda umjetni~kog stvarala{tva u filmu. Me|utim,slobodu nije trebalo shvatiti doslovno. Dràva jeodustala od nametanja slu`bene poetike socijalisti~-kog realizma, kako je to ~inila za vrijeme dràvnekinematografije, ali s druge strane „ne}e biti dopu-{teno da se u okviru slobode umjetni~kog i znanstve-nog stvaranja zastupaju politi~ke tendencije koje seozna~avaju kao ‘reakcionarne’“ ([krabalo 1998: 226).U tom kontekstu moèmo zaklju~iti kako se slobo-da moè ostvariti samo u unaprijed postavljenimokvirima, a ona se o~ituje u razli~itim umjetni~kimpravcima, individualnim poetikama, ali nikada ne iz-lazi izvan dru{tveno i ideolo{ki postavljenih okvirai ciljeva koje mora zadovoljiti. Lju{tanovi} }e ju na-zvati dirigirana sloboda, Oblak (1975) organiziranaradost, jer du`nost je odraslih baviti se pitanjem „{toi kako raditi da djetinjstvo malih suvremenika budebogatije, da formiranje li~nosti bude sveobuhvatni-je, da bude vi{e razdraganosti u dje~jim o~ima…“(Oblak 1975: 13), tj. kako djetinjstvo ispuniti vedrimi zabavnim sadràjima koji }e djecu ujedno formi-rati kao socijalisti~ke li~nosti.

3. Zaklju~ak

U jugoslavenskoj dje~joj knjièvnosti nakon Dru-goga svjetskoga rata mogu}e je razabrati dvije stubo-

kom razli~ite slike djeteta i djetinjstva. S jedne stra-ne imamo herojsko dijete koje izranja iz rata, sudje-luje u dru{tvenoj izgradnji zajedno s odraslima, iden-tificira se s povije{}u naroda proiza{log iz NOB-e,~lan je kolektiva u kojem sudjeluje u ispunjavanjuideolo{kih rituala i uvjereno je da je ovo jedini is-pravni i najbolji na~in ̀ ivota i djetinjstva. A s drugestrane nalazi se dijete stanovnik dje~je republike, ko-je je apoliti~no, u suprotnosti sa svijetom odraslih,zalaè se za slobodu, mir i ljubav.

Prvu sliku djeteta i djetinjstva oblikuju dràvneunutarnjopoliti~ke prilike. Ona od djece zahtjeva an-ga`man, sudjelovanje i aktivno djelovanje, ona odga-ja novo dru{tvo. Drugu pak sliku djeteta uvjetujuvanjskopoliti~ke prilike, temelji se na internacionali-zmu, humanizmu, pacifizmu, ali zapravo koristi dje-cu i „dje~je pismo“ kao {tit u hladnoratovskoj utrciza naoruànjem.

Pojava nove paradigme djeteta i djetinjstva u Ju-goslaviji sasvim je sigurno uvjetovana raskidom poli-ti~kih veza sa SSSR-om, ~ime je jugoslavenska poli-tika bila prisiljena na traènje novoga, vlastitog pu-ta u socijalizam jugoslavenskog tipa. Realizirana upolitici nesvrstanih, ona }e i u knjièvnost donijetiniz sadràja koji }e promicati me|unarodnu surad-nju i internacionalizam, ali, ponovno, jugoslavenskogi socijalisti~kog tipa. U opreci prema sovjetskomezahtjevu za poetikom socijalisti~kog realizma, Jugo-slavija poti~e socijalisti~ki esteticizam, slobodu ustvaranju, umjetnost koja ne}e biti proskribirana, ali}e u toj slobodi ipak ostati okovana socijalisti~komstvarno{}u koju je bilo potrebno zadovoljiti i ideo-lo{kim predznakom koji se nije smio zanemariti.

Dvije su slike djeteta i djetinjstva u jugoslaven-skoj dje~joj knjièvnosti postojale paralelno. Iakopotpuno suprotne u svojoj biti, one se nisu isklju~i-vale, {to ukazuje na to da socijalisti~ki reìm nika-da nije prepu{tao odgoj djece slu~aju te da je slobo-

28

da dje~je republike bila dozvoljena samo u danim so-cijalisti~kim okvirima i na socijalisti~ki na~in. Iz na-vedenoga je razvidno da je i druga slika djeteta i dje-tinjstva unato~ deklariranoj apoliti~nosti itekako ide-olo{ki uvjetovana.

LITERATURA

***. Savez pionira Jugoslavije 1942–1972. Savet zavaspitanje i za{titu dece Jugoslavije 1952–1972.Beograd: Radni~ka {tampa. 1972.

***. Zdravo maleni – Jugoslavenski festival djeteta[ibenik. Zagreb: Jugoton, 1976.

Bo{kovi}, Julijana. Pregovor. De~ja i omladinskaknjiga. Beograd: Izdanje @enskog pokreta uz po-mo} i saradnju Podmladka crvenog krsta u Beo-gradu, 1933: 5–8.

Crnkovi}, Milan. Patriotizam u novijoj hrvatskojknjièvnosti u: Umjetnost i dijete 2 (1971) 11–12:25–31.

]opi}, Branko. Lalaj Bao: kolonijalna balada. Zagreb:Novo pokoljenje. 1950.

Danojli}, Milovan. Kako spavaju tramvaji. Zagreb:Lykos. 1959.

Kelly, Catriona. 2010. Defending Children’s Rights,„In Defense of Peace“: Children and Soviet Cul-tural Diplomacy György Péteri (ur.) Imaging theWest in Eastern Europe and the Soviet Union,Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 59–86.

Koren, Snjeàna. Politika povijesti u Jugoslaviji (1945–1960). Komunisti~ka partija Jugoslavije, nastavapovijesti, historiografija. Zagreb: Srednja Europa,2012.

Luki}, Sveta. Savremena jugoslovenska literatura(1945–1965). Rasprava o knjièvnom ̀ ivotu i knji-èvnim merilima kod nas. Beograd: Prosveta, 1968.

Lju{tanovi}, Jovan. Jugoslavenski „socijalisti~ki este-

tizam“ i nastanak moderne poezije za djecu. LidijaCviki} et al. (ur.) Istraìvanja paradigmi djetinj-stva, odgoja i obrazovanja. II. simpozij: Dje~ji je-zik i kultura: zbornik radova, Zagreb: U~iteljskifakultet Sveu~ili{ta u Zagrebu. 2015.

Majhut, Berislav i Sanja Lovri} Kralj. Slika djetetau dje~joj knjièvnosti pedesetih godina 20. st. usocijalisti~koj Jugoslaviji: dijete-heroj. Detinjstvo42 (2016), 2: 43–53 (2016a).

Majhut, Berislav i Sanja Lovri} Kralj. Hrvatska dje-~ja knjièvnost iz vizure inozemnih autora Croati-ca et Slavica Iadertina (rad u postupku objavlji-vanja), 2016b.

Nehru, Dàvaharlal. Pismo djeci. Pionir 13 (1955) 9.Oblak, Danko. Organizirana radost. Igra, ma{ta, zbi-

lja. 15. jugoslavenski festival djeteta u [ibeniku.[ibenik: Jugoslavenski festival djeteta. 1975.

Ognjanovi}, Dragoslav i Rada Preli}. Savez pioniraJugoslavije 1942–1982., Gornji Milanovac: De~jenovine. 1982.

Paravina, Emil. Savez pionira Hrvatske u uvjetimadru{tvene brige za odgoj djece (1950. – 1957.).Zagreb. 1957.

Supek, Ivan. Ru|er Bo{kovi} u sjeni A-bombe. Hr-vatska revija, vol. 50 (2000) 1: 7–24.

[ari}, Tatjana. Djelovanje Agitpropa prema knjièv-nom radu i izdava{tvu u NRH, 1945–1952. Rado-vi – Zavod za hrvatsku povijest, 42 (2010) 1:387–424.

[krabalo, Ivo. 101 godina filma u Hrvatskoj 1896. – 1997.Zagreb: Nakladni zavod Globus, 1998.

Vitez, Grigor. Igra se nastavlja. Zagreb: Mladost,1967.

29

Berislav F. MAJHUTSanja S. LOVRI] KRALJ

A PICTURE OF A CHILD INCHILDREN’S LITERATURE OF THE 1950s

IN THE SOCIALIST YUGOSLAVIA:A CHILD OF THE CHILDREN'S REPUBLIC

Summary

During and immediately after the World War II chil-dren’s literature was under the great influence of the socialand political events. That time created an image of a childwho is an active actor in recent war and who participatedside by side to adults in a heroic resistance to an enemy.Such a concept of the child find beside the children’s litera-ture its realization in almost every part of the society whichincluded children (Majhut and Lovri} Kralj 2016a), and,ideologically, its main goal was to create a new socialistperson. However, soon after the establishment of heroicchild image and its realizations in a set of literary works, anew literature appeared. It proclaimed a completely differ-ent image of the child that gave new values to a child anddifferent role in the society. A new paradigm will glorify acult of the happy childhood through which the child will beisolated form the world of grownups. According to this pic-ture, the child becomes an inhabitant of the world – freefrom every social and national constraints. Exactly thissharp change of the paradigms of the child, from the self-aware participant in social and political events to the in-fantile, playful and protected individual without any specialsocial responsibility, is the subject of this paper.

Key words: child, childhood, Yugoslavia, patriotism, so-cialism

UDC 821.163.41/93/31.09 Lazi} L.

� Ankica M. VU^KOVI]Univerzitet u Novom Sadu

Pedago{ki fakultet, Sombor

Republika Srbija

LAZA LAZI],MUWA U KAPI ROSE

SA@ETAK: Roman Muwa u kapi rose (2008) predsta-vqa pro{ireno reizdawe romana za decu Prijateqstvoiz 1975. godine i stoga je veoma zanimqiv primer nadogra-|enog autorskog „potpisa”. U wemu se jasno oslikavaju La-zi}eve poeti~ke tendencije da ne pravi razliku izme|uliterature namewene deci i onoj za odrasle, kao {to iz-begava i kruto ̀ anrovsko odre|ewe. Muwa u kapi rose ni-je roman za {iroku publiku, ali bi pojedinim ~itaocimas pravom mogao biti i potreban i drag, a mladim qudimaosvetliti puteve transcendentalnog, kojim savremena srp-ska kwièvnost za decu veoma retko ide.

KQU^NE REÎ: roman za mla|e tinejxere, prijateq-stvo, Arkadija, transcendentalno

Roman Muwa u kapi rose, oven~an Nagradom „Ra-de Obrenovi}” 2009. godine, delo je jednog od najdu-è prisutnih autora na na{oj kwièvnoj sceni.Laza Lazi} (1929) objavio je prvu zbirku (Inti-me) 1953. godine, a pisawu za decu se intenzivnoposve}uje po~etkom sedamdesetih. Do sada je sa pot-pisom ovog autora iza{lo tridesetak kwiga za de-cu i „mlade svih uzrasta”, od kojih su najbrojnijezbirke pesama i pripovedaka, zatim bajke, (radio)drame i romani, a Lazi} se neretko okretao i stva-rawu specifi~nijih kwièvnih oblika za decu kao{to su slikovnice (originalne ili prevedene iadaptirane), ili moderna zbirka autorskih zago-netki.

30

Va`no je na samom po~etku analize osnovnih po-etskih intencija Laze Lazi}a ista}i da je re~ o za-ista nesvakida{wem i osebujnom autoru, kako izugla (auto)literarnih shvatawa, tako i po poimawudru{tvenog aspekta prirode kwièvnosti (odnosnopozicije kwièvnog i umetni~kog dela u kulturijedne zajednice), koje je sasvim udaqeno od predsta-va o glavnim tokovima srpske kwièvnosti nakonDrugog svetskog rata, etabliranih kroz vreme. Saciqem rasvetqavawa Lazi}eve PO-ETIKE1 kaokompleksnog i apartnog fenomena, posluì}emo sei jednom biografskom crticom koju smatramo za-nimqivom upravo po wenoj atipi~nosti. Naime, ne-posredno nakon studija, Lazi} se zaposlio kaourednik avangardnog kwièvnog ~asopisa Mladakultura, koji je hrabro i vizionarski afirmisaocelu jednu novu generaciju pisaca (Branko Miqko-vi}, Qubomir Simovi}, Grozdana Oluji}, MatijaBe}kovi}...). Wega su kao urednika radovale idejeslobodnih tribina i rasprava vezanih za ~asopis,te mogu}nost da se posredstvom ~asopisa u javnostipojave nove pri~e, pesme, eseji, kritike i prevodi,koji su bri`qivo selektovani iz mno{tva pristi-glog materijala po kriterijumu visoke estetskevrednosti, ali ga je ostavqao ravnodu{nim bomba-sti~an {iroko dru{tveni odjek „novog moderni-zma”, koji se uspostavqao ne samo kao pravac ve}i kao neka vrsta pokreta, u izvesnoj, mada ne sasvimtransparentnoj i jasnoj, konstelaciji sa zvani~nompolitikom Partije (javno je mlada poezija napada-na, ali je iz senke sna`no podràvana). Tako je

ovaj autor, u toku najè{}e bitke izme|u „tradici-onalnih i modernih”, ~ije dimenzije nisu bile samoliterarne prirode, ostao po strani i od jednog iod drugog tabora, smatraju}i tu borbu me{avinom„sme{nog i naivnog, ali i opakog iskqu~ivog”, ko-ja je „pored afirmacije modernog, slobodnog anti-pejzanskog izraza, {iroko otvorila put mediokri-tetima, uskoro dobro etabliranim” (Lazi}, premaJevti} 1999: 33). U svetlu takvog doìvqaja, Lazi}kritikuje Palavestrinu2 podelu na „poeziju zanosai poeziju realnog” kao ve{ta~ku i nepotrebnu, azatim se negativno izja{wava i o anga`manu Zora-na Mi{i}a, najve}eg afirmatora i pokroviteqamodernista (i to u trenutku kada, po wegovom vi-|ewu, Mi{i} kao produèna ruka Marka Risti}aupravo tim ~inom zastupa dràvnu kulturnu poli-tiku u nastajawu3).

Sve to je rezultiralo wegovim iskqu~ewem izredakcije Mlade kulture, ali i pozivom da se pri-kqu~i Savremeniku, ~asopisu koji je okupqao tra-dicionaliste (realiste). Gledano iz perspektive zna-wa, ili boqe re~eno predstava, koje imamo ofor-mqene o tom periodu na osnovu dominantnog eseji-sti~kog pa ~ak i kwièvnoistorijskog promi{qa-wa, te{ko je zamisliti da je ista osoba mogla radi-ti u tom trenutku u dva tako razli~ita pa ~ak isukobqena ~asopisa, sem ako nije potpuni oportu-nista. Me|utim, Lazi} ponovo ignori{e ideolo-{ku dimenziju, koju je uop{teno smatrao neva`nomspram literarne, te Savremenik doìvqava kao

31

1 „Svaki intelektualno gibak, svaki elokventan pisac komenije te{ko da barata jezikom, izne}e bez velikog problema svo-je uverewe, iskustvo, pa i tajnu svog stvarala~kog postupka. Me-ni se, me|utim, i pored svega toga ~ini da je ars poetica ujednoi vjeruju ̀ ivota, da pesnik to iznosi zajedno, nerazlu~no. Ki{je izneo duboku dosetku koja glasi PO-ETIKA. Na{e moralnobi}e donosi na kraju krajeva na{ umetni~ki karakter i na{apesni~ka pravila” (Lazi}, prema Jevti} 1999: 55).

2 U to vreme Lazi} i Palavestra su urednici u Mladoj kul-turi.

3 „Na stranicama ’Mlade kulture’ o{tro sam komentarisaopodelu kriti~ara Predraga Palavestre na poeziju zanosa i po-eziju realnog, a zatim sam u jednom pamfletu, prosto re~eno,izgrdio veoma mo}nog Zorana Mi{i}a, koji je bio pokroviteqmodernista, i u to vreme kod Marka Risti}a, tada ambasadorau Francuskoj, savetnik za pitawa kulture” (Lazi}, prema Jevti}1999: 33).

radno mesto na kojem je dobio priliku da sara|ujesa velikim umetnicima poput Ive Andri}a, Mihaj-la Lali}a, Desanke Maksimovi}, Branka ]opi}a,Veqka Petrovi}a... Ipak, kada Savremenik otvore-no po~ne da glorifikuje realisti~ku kwièvnostsa ciqem (politi~ke) diskreditacije modernista,Lazi} daje ostavku4. Kasnije je bio zaposlen u neko-liko izdava~kih ku}a u Novom Sadu i Beogradu(„Rad”, „]irpanov”, „Kultura”), te pisao tekstovei osmi{qavao emisije za decu Radio Beograda („De-~ji gramofon”, „Dobro jutro, deco”), ali se najboqeose}ao u statusu slobodnog umetnika. Ono {to je,definitivno, obeleìlo sva Lazi}eva delovawa napoqu literature, bilo autorska, bilo uredni~ka, je-ste potpuno neslagawe sa svim podelama i klasifi-kacijama kwièvnosti, pogotovo aktuelne.

On je tako je smatrao izuzetno {tetnim forsi-rawe odre|enog pisca i wegovog poetskog ili pro-znog stila, bez obzira koliko on i sam cenio teautore (re~ je konkretno o Du{anu Radovi}u i De-sanki Maksimovi}), veruju}i da su to dru{tvenikonstrukti glavnih tokova, koji ni u kom slu~aju ni-su bili nu`nost s umetni~kog aspekta, ve} su prestvar odabira poslenika u kulturi nakon Drugogsvetskog rata. Ovo je, po wegovom mi{qewu, direkt-no proizvelo podelu na dva (opozitna) pravca – mo-dernizam i relizam – i indirektno osujetilo punoprikazivawe stvarala~ke raznolikosti (ta~nije,svega onoga {to nije ulazilo u jedan ili drugi poe-ti~ki tok) u prakti~no poluvekovnom periodu.5

Reflekse o va`nosti potpune kreativne slobodeautora, mimo bilo kakvih ograda nametnutih kon-tekstualno (bez obzira na to da li je re~ o unapred

odre|enoj klasifikaciji, idejnim, tematskim iformalnim literarnim tokovima ili potrebamapublike) – nalazimo kao dominantne i doslednoprimewene i u Lazi}evoj autopoetici. U tom kqu~unajkarakteristi~nije jeste osporavawe principanamene i primerenosti uzrastu kao glavnih di-stinktivnih odlika i razlika izme|u kwièvnostiza decu i kwièvnosti za odrasle:

Kakav je to samo idiotizam, fraza, ta floskula, to po-stavqawe naporedo da bi se podvukla neka razlika, tihve} po sebi glupih sintagmi „kwièvnost za decu i kwi-èvnost za odrasle”! ̂ ak i da postoje jasne, po sebi ode-qene grupe, kojima se napisano „namewuje” (naravno da ta-ko ne{to ne postoji) zar bi ~ovek koji pi{e iskreno, in-stinktivno, iz svoje du{e i ne mare}i za spoqa, za i{ta{to je izvan izraza, forme i sadràja umetni~kog, vodiora~una o tome ko je odrastao, a ko nije? Godine ìvota,znawe, status, zanimawe, itd. nisu legitimacija za poi-mawe sveta. Ve}ina qudi, naàlost, gluva je i slepa zaumetnost, za oblik, za poeziju, za lepo. Pisac ne zna ko}e ga ~itati i ne haje za to! Samo umetni~ko delo kao ta-kvo nikad ne nastaje kao nameweno, primeweno, prora~una-to, s predumi{qajem... Pesnik stvari napi{e, izgrca,ispla~e, uradi ono {to je imao da uradi i onako kako jemogao, a to onda ~ita onaj ko moè, koga zanima, kome sesvi|a, kome treba, ko voli, ko razume, itd; a ko ne}e, nemoè, ne voli, ne dopada mu se, on to baci, okrene le|ai {lus. Kwièvno delo je bezobzirno taman toliko koli-ko i ~italac, nema tu ulagivawa i opravdawa. (Lazi}, pre-ma Maleti} Vrhovac 1997: 32)

Sa primenom takvog poimawa literature najdi-rektnije se sre}emo ~itaju}i poetske i prozne zbir-ke Laze Lazi}a. Naime, u kwigama poput Pokret-nog `buna (2007) ili Lavqe svite (2008) nu`nose moramo zapitati kakvog ~itaoca autor pretpo-stavqa, s obzirom na to da se u wima nalaze i izu-zetno lake, lepr{ave, kratke i igrive pesmice pri-

32

4 Lazi}evom li~nom ukusu su vi{e odgovarali modernisti,ali mu je taj „rat” uop{teno bio besmislen, te je izabrao dane bira strane.

5 Klasifikacije i podele su prakti~ne istori~arima kwi-èvnosti za naknadna obja{wewa fenomena, ali je potpuni pa-radoks da se one primewuju u trenutku nastajawa novih dela.

merene naivnoj svesti male dece, ali i struktural-no, idejno i kompoziciono veoma kompleksne pesmei poeme, povremeno ~ak brutalne i bizarne, koje jenemogu}e razumeti pre tinejxerskog uzrasta. No,time se, pokazuje Lazi}, ne prikazuje ni{ta {to jeod su{tinske va`nosti za zbirku – prosto se izne-veravaju na{a uvreèna o~ekivawa da pesme u zbir-ci za decu moraju biti koherentne po uzrasnomprincipu. Nasuprot ideji da dete mora pro~itatikwigu od korica do korica, autor nas navodi da za-mislimo situaciju u kojoj kwiga stoji u ku}noj bi-blioteci i ~ita se na preskoke i iznova u razli-~itim ìvotnim dobima.

Naj~e{}i na~in povezivawa pesama ili pri~a uzbirkama koji primewuje ovaj autor jeste tematski:u Lavqoj sviti svi akteri su ̀ ivotiwe, u Op{tojistoriji patuqaka (1981) patuqci, a u Pokret-nom ̀ bunu i zbirkama Budi dobar (1993), ViolinaKarolina (1973) i drugim postoji niz mawih temat-skih celina grupisanih oko odre|enog osnovnog mo-tiva: vo}e, povr}e, cirkus, grad, godi{wa doba, sta-re stvari, oblici pesme, muzi~ki instrumenti,sport, bratska qubav, svetlost i tama (pobrojanimotivi se ponavqaju u svim Lazi}evim poetskim iproznim delima, ukqu~uju}i i romane).

Osnovnu temu, koja je ~esto i naslovna (Op{taistorija patuqaka, Pri~e svetlosti i tame/2006/, Pri~e iz Pospanije /2003/), autor koristitako {to se wom poigrava rasvetqavaju}i je sa sta-novi{ta razli~itih aktera, situacija i idejnihplanova. Dva najre~itija primera primene ove teh-nike jesu kwige Lovac Pantelija (1989), u kojojLazi} ispisuje niz pri~a o glavnom junaku, atipi~-nom i sme{nom lovcu, koji je to zbog mode, ali ni-je sposoban da upuca ̀ ivotiwu, i ciklus mini, ve-rovatno, radio-drama (izdava~ RTS, 2012) objedi-wenih pod nazivom Troskok s motkom (od kojih jenajuspe{niji prvi deo Cirkus Reks univerzal), gde

autor, u maniru Rejmona Kenoa, pri~a iznova istupri~u o odlasku u cirkus. Zanimqivo je da te mi-ni-drame, kao i pri~e, nisu nategnute, da se u wimane ̀ uri ka poenti, ve} se daje prostora i vremenajezi~kim i stilisti~kim igrarijama, humornom,grotesknom, kontemplativnom, a na momente (ukratkim fle{evima) pojavquje se i psiholo{ka eks-pozicija likova ili ozna~avaju paradoksi koji susastavni deo dru{tvenog okruèwa likova.

Razli~iti kriti~ari su saglasni u oceni da je,bez obzira o kojoj je kwièvnoj vrsti re~, temeqnosvojstvo Lazi}eve literarne vizije „istraìvawei iskazivawe mogu}nosti poetske re~i uop{te”([aran~i} ûtura 2008: 82). Ra{a Popov smatraovog autora piscem koji je posle jednog veka najzad„pro{ao kroz tajnom {ifrom hermeti~ki zatvore-ne kapije Pesni~ke Zemqe Jovana Jovanovi}a Zma-ja” (Popov 2000: 77). To zna~i da, iako su mnogipisci za decu usvojili Zmajevu viziju osobenostide~jeg bi}a (koja se dominantno oslikava kroz ~e-tiri karakteristike: atemporalnost, zastra{enostsudbinom, aseksualnost i samoìvost), niko semLazi}a se nije u novijoj kwièvnosti upustio u eks-perimentisawe sa svekolikim i disperzivnim zna-~ewima i formama koje je koristio ili nagovestioZmaj (npr. pastoralna slika prirode u kombinaci-ji sa ~iwenicom da se nad decom nadvija „medijskojavno mwewe” /kao kod Zmaja „ûo bata da }e bitirata”/, i obrtawem logike kontinuiteta–diskonti-nuiteta...). Iako u konkretnom tekstu Popov govo-ri o pripovednoj zbirci Vetrova k}i (2000), onapostrofira niz poetsko-proznih oblika primewe-nih u tekstu, te egzaltirano poentira: „Da se ja pi-tam, dodelio bih Lazi Lazi}u doktorat za komplek-sno definisawe mogu}e raznovrsnosti pisawa zadecu” (Popov 2000: 77).

Sneàna [aran~i} ûtura citira ovo zapaà-we Ra{e Popova u svom eseju o pesni~koj zbirci

33

Pokretni ̀ bun, te, inspirisana tom idejom, poku-{ava da izna|e {to ve}i broj primera razli~itihpostupaka stilizacije primewenih u Lazi}evoj pe-sni~koj kwizi. Autorka teksta vidi zbirku kao „usvakom pogledu razigranu celinu”, unutar kojeutvr|uje {irok opseg kretawa „lirske vizije”: „odsimboli~kog, gotovo ikoni~kog, do profanog i ba-nalnog”, od stihova „religiozno-filozofske du-bine do otvorene i deklarativno frazirane pou~-nosti [...] ili nonsensne lagarije i igrarije”, te od„zanesenosti, sete, melanholije, do blistave ~istelirske slike, kao i do humornog i grotesknogpoimawa ̀ ivota” ([aran~i} ̂ utura 2008: 82), a ustilisti~kom smislu prikazuje eskperimentalnopoigravawe nizom literarnih formi (tu`balica,ditiramb, madrigal, gazela, rondo, sonet...).

Primenu niza razli~itih postupaka kao stili-sti~ki kredo, ali i {timung koji je uvek izme|umelanholi~nog i {aqivog („Lazi} je melanholi~ni{aqivxija”, kaè Popov), te ve} odranije poznatuslojevitu idejnost, nalazimo i u romanu Muwa u ka-pi rose. Specifi~nost ovog romana jeste u tome {toje wegov prvi deo integralni roman Prijateqstvoiz 1975. godine, koji je u kwigu inkorporiran bezikakvih izmena. Drugi deo, naslovqen kao „Povra-tak Kanatamazijanov”, predstavqa nastavak pri~eo prijateqstvu dvojice patuqaka nakon dvadeset go-dina. Roman po~iwe zapravo jedinstvenom repli-kom, koja je iz estetskih i zna~ewskih razloga raz-globqena u tri nezavisne re~enice:

Gevrc je mio stvor. On je patuqak. On ima druga Ka-natamazijana. (Lazi} 2009: 7)

Te tri kratke, minimalno pro{irene, odnosnomaksimalno elidirane obave{tajne re~enice jesu,atipi~no, su{tina i sr`, pa ~ak i poenta dela,istaknuta, tako|e neuobi~ajeno, na samom po~etkuteksta. [tavi{e, nakon ~itawa romana sti~e se jak

utisak da iza wih nijedna re~ nije morala biti na-pisana jer su one samo iz sintaksi~kog aspekta je-dnostavne, a i to iz naro~itog razloga – autor jeèleo i uspeo da u wima iskaè vrhunski transcen-dentalni smisao, ali u formi britkoj „kao hladnostaklo”, koja upravo na takav na~in ostvaruje uti-sak u srcu ~itaoca.

Re~ je o tome da patuqci Lazi}u nisu inspira-tivni na klasi~an na~in. Oni, istina, u ovom roma-nu, kao i u zbirci pesama Op{ta istorija patu-qaka, imaju niz osobina karakteristi~nih za stvo-rewa poreklom iz nordijske narodne ma{te, kasnijerasprostrawena u svetskoj kwièvnosti: maju{nedimenzije, de~ju razigranost, dobrodu{nost, ̀ ivotu skladu sa prirodom i radnu etiku, ali se teì-{te pri~e ne stavqa primarno na neobi~ne doì-vqaje u wihovom simpati~nom svetu ve}, umesto to-ga, sve o ~emu autor pripoveda dobija jednu naddi-menziju – filozofsku:

Lazi}ev svet patuqaka je zapravo patuqstvo, ~ove~an-stvo patuqaka, koje obi~ni qudi ne vide osim qudi-dece.A jezik patuqaka je, za razliku od qudskog, jedan jedini

na svetu. (Erdeqanin 2010: 79)

Pri~a po~iwe pojavom patuqka Kanatamazijana,lutalice i avanturiste iz Jermenije, na Gevrcovomku}nom pragu. Gevrc je domicilni patuqak, sedelackome dom zna~i vi{e od uobi~ajenog loga – on muje za{tita, skloni{te od celog sveta, prema kojemon, upravo iz tog razloga, ima odnos kao prema ne-koj vrsti svetili{ta. U nizu epizoda koje }e usle-diti pisac }e nam obelodaniti nemali broj straho-va kojima je optere}en ku}ni patuqak, ali u odno-su prema Kanatamazijanu ti strahovi ne postoje niu tragovima. Prijateqstvo je ovde fenomen koji jeiznad qudske psihologije – ono je transcendental-na kategorija, iznad dobra i zla, i kao takva apso-lutno stabilna u ovom svetu u kojem je sve prola-

34

zno, te je za wu vredno ̀ rtvovati sve {to je potreb-no, pa ~ak i sam ìvot (ili, kako vidimo na pri-meru kukavice Gevrca, svoje strahove).

Gevrcovo stani{te, nominalno ozna~eno kao{uma (rit, mo~vara), jeste mesto od kojeg on nasto-ji da stvori locus amoenus (mesto uìvawa). Pa-tuqkovo okruèwe daleko je od savr{enog – u we-mu ~esto pada ki{a, nastupa izuzetno hladna zima– ali je te`wa za mirom, idilom i estetikom egzi-stencije koju on nosi u srcu alhemija koja taj pro-stor ~ini druga~ijim od onog vidqivog golim okom.Dakle, ve} prakti~no u uvodnoj sekvenci postaje ja-sno da je dominantan motiv u ovom romanu toposArkadije, koji je „svet idili~niji i celovitiji odovog na{eg, od kojeg je radikalno izme{ten u vre-menu i prostoru” (Tropin 2006: 161). Kao umetni~-ki fenomen (u savremenoj kwièvnosti) Arkadijapredstavqa „sekundarni svet” iz ~ijeg neobi~nogugla se moè jasnije sagledati ovaj na{ primarni,i to „kako bi se u wemu lak{e prona{lo re{eweprimereno deci” (Tropin 2006: 161). Lazi}, kao{to smo ve} ranije istakli, ne zatvara pri~u u ode-qeni svet patuqaka, ve} neprekidno izaziva ~itao-ca da poredi svoje iskustvo sa onim o ~emu ~ita.Iz te paralele ~esto i proisti~e da je patuqcimadozvoqeno i omogu}eno vi{e nego qudima – kao, naprimer, da bez skepse prime neznanca u ku}u – alije, istovremeno, jasno da bi deca, koja su tako|equdi, upravo postupila na na~in patuqaka. Zato suqudi – deca, ili deca – qudi, idealan oblik posto-jawa koji bi u svet ponovo mogao uvesti Zlatno do-ba („Oni [deca] mogu da iscele oba sveta, primarnii sekundarni, i da izgrade novu Arkadiju u novomzlatnom veku”, Tropin 2006: 160).

Gevrcovo i Kanatamazijanovo upoznavawe po~i-we pri~awem o pre|a{wem ̀ ivotu, doga|ajima, ma-{ti, nadama i snovima. Sam ~in pripovedawa i jed-nog i drugog lika u funkcionalnom smislu pred-

stavqa vid specifi~ne i spontane inicijacije, na-kon ~ega oni sti~u me|usobno poverewe, tako da uku}i obojica postaju istovremeno i gost i doma}in.Kanatamazijan ima aktivan odnos prema ìvotu, ustalnom je pokretu, izloèn raznim burama, dok jeGevrc wegova su{ta suprotnost – melanholi~an,ma{tovit i stati~an, {to se o~ituje ne samo krozsadràj wihovih pri~a ve} i kroz na~in kazivawa(duìna iskaza, upotreba glagola...). Roman je izde-qen na poglavqa koja nose naslove i mogu se ~itatikao zasebne pri~e jer su zaokruène celine formi-rane oko odre|ene teme. Naro~ita tehnika Lazi}e-vog pisawa, primewena i u ovom delu, jeste kompo-novawe „scene u sceni” (Smiqkovi} 1998: 88), od-nosno malih sekvenci unutar poglavqa (korespon-dentnih sa osnovnim motivom), ~ime se koncentri-{e ~itao~eva pa`wa i poja~ava doìvqaj, {to pi-scu, istovremeno, omogu}ava da se kre}e u razli~i-tim pravcima (od insistirawa na detaqu do meta-naracije), eksperimenti{u}i raznim formalnimzna~ewskim varijacijama. Tako u inicijalnom deluteksta nalazimo grotesku (celokupna epizoda sakartama), apsurd (npr. Gevrc od xina iz ~arobnelampe traì da ode u Laponiju i vrati se za 100–200 meseci jer u tom trenutku drem-drem ki{icaje ba{ tako lepo romiwala uspavquju}i ga da su musmetale preterane stvari, poput xinova), filozof-ske rasprave o svetlosti i tami sveta, aktivnosti– pasivnosti, realnom doìvqaju ̀ ivota i sawala-{tvu, nonsesne lagarije (o ~eli~noj a`daji koja seboji soka od paradajza)...

U medijalnom delu „Prijateqstva” patuqci po-staju aktivniji i zajedni~ki grade doga|aje. U jed-noj epizodi oni putuju do mudre Sove u potrazi zaapsolutnim znawem, a u nekoj od narednih melanho-li~ni Gevrc nestaje iz ku}e i dugo luta sam po {u-mi, uàsno uznemiren {to mu ̀ ivot uzalud prola-zi. Wegova {etwa, koja se na momente ~ini opa-

35

snom jer je bez za{tite u gori, a tokom koje se za-ista ne de{ava ni{ta, zavr{ava se bez pravih od-govora, u ku}i baba Melanije, koja ga nahrani i za-kqu~i da mu nije ba{ toliko lo{e kad ima izvan-redan apetit, a zatim ga posavetuje da prona|e po-sao. Infantilno-narcisoidni Gevrc odu{evi setom idejom kao otkrovewem, te se tim povodom setida je wegov ̀ ivotni san, a istovremeno jedini po-sao koji bi mogao da radi, da bude toreador. Wegovza{titnik Kanatamazijan (koji ga je tajno pratiodok je lutao {umom) bez ikakvog podsmeha mu ispu-wava tu èqu. Oni se zatim sjajno igraju veruju}ida ve`baju u areni sa bikovima u (de~joj) sobi, aliu toj sobi i na nivou ma{te ostaju svi Gevrcovi eg-zaltirani uzleti, pa i ovaj, jer on ne moè da napu-sti ku}u i ode u [paniju. To je rezultat vaspitawakoje je u~inilo da ku}ni patuqak neprekidno ̀ iviu strahu od Bu-bu Strepwe, toliko parali{u}em daje zbog wega izgubio ne samo sva putovawa i u~e{}eu ̀ ivotnim tokovima i kovitlacima ve}, umalo, iidealnu patuq~icu (Katicu). Me|utim, u kontaktusa istinskom muzikom, vrhunskom umetno{}u i do-brotom, on prestaje da se boji bilo ~ega i u stawuje da gradi nove svetove.6

I dok su epizode sa Gevrcom uglavnom intro-spektivne, one sa Kanatamazijanom su okrenute kadoga|ajnosti. Ovaj patuqak je uvek u pokretu i pu-tuju}i po svetu ~esto upada u nevoqe: „Kao {to ve}znate i sami: mnogima, za~udo, smeta mirni patu-qak koji ide svojim poslom” (Lazi} 2009: 64). U

jednoj epizodi ga zarobqavaju pirati protiv kojihse bori sam iz svog minijaturnog ~amca. Iz zaro-bqeni{tva ga izbavqa patuq~i} Toni, kojeg gusariizgladwuju i tuku – on i Kanatamazijan uspevaju dapobegnu, nakon ~ega ga avanturista usvaja. Gevrc se`rtvom samoizolacije brani od ~iwenice da je„svet dobrih qudi istovremeno i svet varalica,kao {to je svet realnosti i svet obmane” (Lazi},prema Maleti} Vrhovac 1997: 59), dok wegov prija-teq hrabro tome ide u susret, razdvajaju}i dobro izlo (kao u detektivskoj epizodi sa prevarantom Hr-wakom Hrwakovi}em). On sebe ni toliko ne {te-di da ulazi u samo àri{te ratnih sukoba, bivamu~en i umalo da izgubi ìvot, a sve sa ciqem dasazna {ta je to u qudskoj prirodi {to uop{te bi-lo kog ~oveka moè da privu~e ratu. Naravno, od-govora nema, jer „rat najpre, pre svega, ponizi qu-de. Okolnosti, politi~ki ciqevi, opravdawa, isto-rija, razumevawe, sve je to sporedno” (Lazi}, pre-ma Jevti} 1999: 15).

Zanimqivo je da taj prekaqeni i borbeni patu-qak pokazuje izrazitu ne`nost prema svom prija-tequ. Kada odlu~i da je vreme da ponovo krene naput, on gradi ~amac od gra{kove mahune i uzima uruke {tapi}e od sladoleda kao vesla. Sa~ekav{i,po Gevrcovom nagovoru, da stane ki{a, Kanatama-zijan je spreman da se otisne niz reku. I Gevrc seneko vreme mu~i mi{qu da krene sa wim u avantu-ru, ali mu se ti snovi raspr{e kada {eprtqavoupadne u vodu pri ispra}aju druga, nakon ~ega je du-go leào u vru}ici. Kanatamazijan je odloìo putda bi ga negovao, a povodom ozdravqewa mu je po-klonio pozori{nu predstavu. Ina~e, motiv dariva-wa se ~esto pojavquje u tekstu – kao uzdarje za pri-jateqstvo daruju se najpoznatija i najvrednija delasvetske umetnosti (portret Mona Lizete), maj~inmedaqon na kojem pi{e „veliko i malo, sve ti jepod rukom” (Lazi} 2009: 83) – {to jeste i lajtmo-

36

6 Pri~a o Gevrcu i wegovim strahovima jeste umnogome auto-biografska. Lazi} te multiple bojazni bez stvarnog osnova(strepwa) obja{wava u intervjuima kao tipi~an model razmi-{qawa koji je poneo iz ku}e, a vezan je za wegov rodni kraj(Sombor, sever Vojvodine). Iz istog izvora poti~e i vezanostza lepo, naro~ito za muziku, koja je istovremeno i sublimaci-ja za suspregnuti aktivizam, i najja~i, a ~esto i jedini spiritusmovens – {to je paradoks po sebi. U liku Kanatamazijana je,verovatno, sakriven Lazi}ev stariji brat, lekar i avanturista,sa kojim je pisac izuzetno blizak.

tiv romana (Gevrc ga poklawa Kanatamazijanu), ana zavr{noj sve~anosti svi prisutni jedni s drugi-ma razmewuju simbole koji pripadaju razli~itimnarodima i religijama, {ire}i na taj na~in bes-krajnu i beskompromisnu qubav.

Roman Prijateqstvo, gledan sublimno, zani-mqiva je mikstura romanti~nog idealizma i ironi-je, koja omogu}ava dubqa psiholo{ka i psihosoci-jalna ponirawa (i unutar teksta i kontekstualno).On jeste fragmentaran, ~esto oslowen na detaq iinkorporiranu kratku pri~u ili „scenu u sceni”,ali ima o~uvanu celovitost romaneskne radwe.Drugi deo romana, „Povratak Kanatamazijana”, zarazliku od prvog, koji je u originalnoj verziji iz1975. objavqen kao integralno delo, ne bi mogaobiti izdvojen i izdat u samostalnoj varijanti po-{to se direktno oslawa i nastavqa na trideset go-dina starije Prijateqstvo.

Vra}awe sopstvenom rukopisu nakon toliko vre-mena i li~nih i dru{tvenih promena nu`no je zna-~ilo spisateqsku hrabrost da se ponovo eksperi-menti{e i literarnim oblicima, ali i vlastitimautorskim potpisom. Elaboriraju}i fenomen pot-pisa, Derida (1988) je naglasio da je autorstvo(potpis) literarna kategorija koja ve} od momen-ta nastanka dela po~iwe da pokazuje izvesnu di-stancu u odnosu na pisca, te je ~ak isto delo krozvreme na razli~ite na~ine udaqeno od svog kreato-ra. U ovom romanu nalazimo ilustrativan primerte tvrdwe – wegov drugi deo pisan je sa jezi~komakribijom i stilom koji je gotovo istovetan prvom,ali su na tematskom i kompozicionom planu pro-mene izrazite. Samo u prva dva poglavqa o patuq-kovom povratku, koja su prete`no deskriptivna,ose}a se poku{aj da se pri~a u svim segmentimaadekvatno nadoveè, ali ubrzo se od toga odustaje.Sva naredna poglavqa izrazito su kontemplativnai stati~na, a tematski su fokusirana na prikaz Ge-

vrcovog ostvarenog sveta koji je neka vrsta harmo-nije mundi. U wemu je sve posve}eno dobroti, pro-duhovqenosti, veri, umetnosti, susretu sa prirodomi dobrim qudima (patuqcima). To je zajednica uqud-nog plebsa i gra|ana mirnog ponosa, elegantna iu~tiva prema majci prirodi i svemu ̀ ivotnom, jer:

Bliè tlu, patuqci su bliè zvezdama. Mirisi su ja~i,stihija surovija, istina neposrednija, duh jasniji, misaozanosnija. (Lazi} 2009: 163)

Oni se bave uzvi{enim pitawima kako pomo}isebi i drugima (Lazi} 2009: 157) i znaju da je tonemogu}e ostvariti ako ne budu „me|u sobom nego-vali veliku, veliku qubav” (Lazi} 2009: 153), asvoja srca u~inili naj~istijim hramovima („Govo-re}i istinu, ~ine}i lepo, neguju}i plemenito, ne-`no i dobro, mi podièmo darove svetlosti, krepi-mo duh”, Lazi} 2009: 131). U wihovom vekovnomiskustvu iskristalisala se gnomska mudrost da je„zadovoqstvo najve}e obiqe” (Lazi} 2009: 58), jer„nema te eksplozije koja je nadmo}nija od malec-kog, i najmaweg ~istog osmeha svesnog bi}a, patuq-ka, deteta, ~oveka” (Lazi} 2009: 134).

U potrazi za onim {to od ̀ ivota samog ima ve-}u vrednost („ali ìvot je samo ono, moj prijate-qu, {to od ̀ ivota samog ima ve}u vrednost”, Lazi}2009: 127), patuqci, kao veliki borci za radozna-lost duha i protivnici lewosti, priklawaju se nau-ci, umetnosti, duhovnosti, humanosti, a pre svegamuzici. Na mnogo mesta Laza Lazi} u svojim deli-ma i intervujima govori o muzici kao o najve}oj odsvih umetnosti („drìm da je muzika najve}a umet-nost, ve}a od kwièvnosti”, Lazi}, prema Jevti}1999: 85), koja nije samo ~ist artizam ve} i kon-struktivna i koheziona sila univerzuma (akusti~kitalasi su fizi~ka kategorija), ali i emanacija ~o-vekovog tvora~kog duha koja drì qudsku vrstu iz-nad svih wenih zlih slabosti – dominiraju}i na taj

37

na~in nad sobom samom, daje celom svetu budu}nost.Ona je imanentna patuqstvu, wegov esencijalnisupstrat koji svako bi}e poseduje u sopstvenoj pri-rodi, ali istovremeno, gotovo paradoksalno, patu-qak tokom celog ìvota mora da traì puteve ina~ine da je iz sebe oslobodi, i to u vidu one ener-gije koja }e, ~ine}i drugima korisno i lepo, stupi-ti u sinusni ritam sa harmonijom neslu}enog (uni-verzuma, duha, Boga, vremena...):

...Slutim da se u srcu, u srì patuqstva s trajno{}uneguje i razvija jedna muzika koju jo{ ni moje uvo, a mo`danikoje drugo nije slu{alo, to je muzika nadnebeske milo-sti. (Lazi} 2009: 110)

Jedini doga|aj u drugom delu romana jeste pri-prema i realizacija velike zajedni~ke sve~anostiu prirodi – neke vrsta mijalesa, zaboravqenog usavremenom dru{tvu. Tim povodom Gevrcova k}iAgnesa stvara savr{enu kompoziciju, a kao speci-jalni gosti se o~ekuju Kanatamazijanov posinak To-ni, sada inèwer, i wegova èna, egzoti~na prin-ceza. Toni je arhitekta, gotovo religiozni poklo-nik tehnike, koji je na pragu velikog otkri}a. Me-|utim, wegov izum ne mora nu`no biti na dobroqudima i zato se na livadi wegova objava o~ekujesa strepwom. To je jo{ jedan vaàn aspekat arkadij-skog: odnos industrijalizacije i prirode.

Me|utim, novina koju im Toni donosi na radostje svih – ma{ina koja proizvodi vatromet! Womepatuqak upotpuwuje i ~ak na jedan vi{i nivo dièekstati~nu atmosferu „osun~anog poqa”. Sav ̀ ivisvet na livadi, u divnom danu, igra uhva}en za rukeu oba smera kazaqke na satu – kolo koje sa~iwava-ju vrti se ne`no izvan vremena, sa pogledom usme-renim nagore, visoko, iznad Istorije.

Iako bi se te{ko mogao uvrstiti u kanon zbogsvoje uzrasne nediferenciranosti, ovaj roman za-sluùje tople preporuke:

Malom ~itaocu je na preko 170 strana ponu|ena istin-ska lirska projekcija sveta qupkosti i igrivosti, jednasimboli~ka vizija protkana vedrinom filozofije, slobo-dom, hedonisti~kom upravqeno{}u i ~ulnim senzacijama.(Petrovi} 2010: 77)

Premda smo saglasni sa Tihomirom Petrovi}emu oceni kvaliteta romana, ipak moramo dovesti upitawe procenu da je delo nameweno malom ~itao-cu. Istina je da bi neki delovi unutar wega moglibiti razumqivi i interesantni mla|im osnovcima,naro~ito epizode sa Hrwakom Hrwakovi}em i Mo-na Lizetom, ili igra toreadora, po{to na izvestanna~in podse}aju na scene kakve bismo mogli na}iu serijalu o Xeronimu Stiltonu. Me|utim, ovaj ro-man te{ko da bi se mogao nazvati de~jim, po{towegovo ~itawe zahteva iskustvo barem onoga koizlazi iz detiwstva. Zato bi ga mo`da najboqe bi-lo okarakterisati kao „roman za decu i osetqive”,po{to je, zapravo, korespondentan sa romanti~nimreziduumom svih onih primalaca, bez obzira na uz-rast, koji „vole, imaju potrebu, ̀ ele...” da posred-stvom ~itawa stupe u kontakt „sa lirskom ma{tom,slikovitim pripovedawem lepog i negovanim pe-sni~kim jezikom” te da se prepuste onoj vrsti do-ìvqaja i stvarnosti u kojoj „patuqstvo ipak uspe-va da odrì ravnoteù i oìvi svoj veseli poredakna onoj ta~ki Zemqe gde su razumna i ose}ajna stvo-rewa do{la u kontakt sa trajno{}u sveta” (Erde-qanin 2010: 79).

Muwa u kapi rose nije roman za {iroku publi-ku, ali bi pojedinim ~itaocima s pravom mogao bi-ti i potreban i drag, a mladim qudima osvetlitiputeve transcendentalnog, kojim savremena srpskakwièvnost za decu veoma retko ide.

38

IZVORI I LITERATURA

Lazi}, Laza, Muwa u kapi rose. Beograd: Bookland,2009.

Erdeqani, An|elko, Idila patuqstva. Detiwstvo3 (2010): 79.

Jevti}, Milo{, Raspoznavawa Laze Lazi}a. Vaqe-vo: Kej, 1999

Lazi}, Laza, Prijateqstvo. Beograd: Petar Ko-~i}, 1975.

Lazi}, Laza, Op{ta istorija patuqaka. Beograd:Nolit, 1981.

Lazi}, Laza, Vetrova k}i. Beograd: Kwigoteka, 2000.Lazi}, Laza, Lirski memoari. Detiwstvo 3/4

(2002a): 68–69.Lazi}, Laza, Humana lirska majstorija. Detiw-

stvo 3/4 (2002b): 70–72.Lazi}, Laza, Sawiva stvarnost ili stvarnost sna.

Detiwstvo 1/2 (2004): 70–72.Lazi}, Laza, Pokretni ̀ bun. Sombor: Biblioteka

„Karlo Bijelicki”, 2007.Lazi}, Laza, Jedan doìvqaj astralnog. Detiw-

stvo 2/3 (1999): 71–73.Lazi}, Laza, Izvorna pri~a na{eg mladog ~itaoca.

Detiwstvo 1/2 (2003): 90–91.Lazi}, Laza. Lavqa svita. Bograd: Narodna kwiga,

2008.Lazi}, Laza. Troskok s motkom. Beograd: Radio te-

levizija Srbije, 2012.Maleti} Vrhovac, Gordana, Osun~ano poqe. Beo-

grad: Kwigoteka, 1997.Petrovi}, Tihomir, Divotni svet patuqaka. De-

tiwstvo 3 (2010): 77–78.Popov, Ra{a, Ponovna poseta Zmaj Jovinoj zemqi.

Detiwstvo 3/4 (2000): 77–79.Tropin, Tijana, Motiv Arkadije u de~joj kwièv-

nosti. Beograd: Institut za kwièvnost iumetnost, 2006.

[aran~i} ̂ utura, Sneàna, Mogu}nost lirske vi-zije. Detiwstvo 4 (2008): 82–83.

Derrida, Jasques, Signature, Event, Context. Derrida,Jasques Limited Inc. Chicago: Northwestern Uni-verity Press, 1988, 1–21.

Ankica M. VU^KOVI]

LAZA LAZI], LIGHTING IN A DROP OF DEW

Summary

Novel Lightning in a drop of dew (Munja u kapi rose,2008) presents an expanded reissue of the novel for chil-dren Friendship from 1975 and therefore is a very interest-ing example of copyright upgraded ”signature”. It clearlyreflect Lazi}’s poetic tendencies, according to which he doesnot distinguish between literature for children and one forthe adults, avoiding solid genre specification as well. Light-ning in a drop of dew is not a novel for broad audience, butto some readers it could rightly be both necessary and dear.To young people, it could highlight the transcendental roads,which contemporary Serbian literature for children rarely go.

Key words: novel for young teenagers, friendship, Arca-dia, transcendental

39

UDC 821.163.3–93–31.09 Arsovski T.

� Jovanka D. DENKOVAUniverzitet „Goce Del~ev“

Filolo{ki fakultet, [tip

Republika Makedonija

ADOLESCENCIJATAPRIKA@ANAVO ROMANOTSUPER DEVOJÊ ODTOME ARSOVSKI

SA@ETAK: Vo ovoj trud se razrabotuva temata za ado-lescencijata preku romanot Super devoj~e od Tome Arsov-ski. Vo trudot se pretstavuva preminot od dete vo adole-scent, isto taka se pretstaveni del od karakteristiki nasamiot period, del od problemite so koi se soo~uvaat ado-lescentite, no i kako gi razre{uvaat i sl.

KQU^NE REÎ: adolescent, dete, roditeli, promeni,qubov, depresija

1. Voved

Koga preminuvaat od detstvo kon vozrasna doba,tie doìvuvaat mnogu fizi~ki i emocionalni pro-meni, kako i promeni vo odnesuvaweto. Tie godini(12–20) izobiluvaat so predizvici i vozbuduvawa,no i poveùe griì i problemi: adolescentite sepod pritisok da bidat uspe{ni na u~ili{te, da imse dopadnat na drugite, da imaat dobri odnosi sovrsnicite i semejstvoto, da gi prebrodat razdelbi-te i da donesat va`ni odluki za svojot ̀ ivot. Po-veùeto od ovie nastani se stresni i neizbe`no e

ponekoga{ da predizvikaat zagriènost kaj adole-scentot i kaj roditelite. Zatoa adolescencijata eperiod koj bara ogromno prisposobuvawe i na de-teto i na roditelot. Voop{to zboruvajùi, adole-scencijata vklu~uva promeni na nivo na doìvuva-we, stavovi, vrednosti, percepcija na sebe i na dru-gite. Sepak, ona {to moè da se slu~i vo ovoj pe-riod e da se projavat devijantno odnesuvawe, niskosamopo~ituvawe, depresivnost, eksperimentiraweso alkohol i drogi i zavisnost, nasilno odnesuva-we, naru{uvawe vo ishranata, emocionalni proble-mi, u~ili{ni i sli~no.

2. Romanot Super devoj~e i adolescencijata

prikaàna vo nego

Za romanot Super devoj~e1 ùe istakneme deka eroman koj e namenet za mladite, no za ovoj roman

40

1 Tome Arsovski (1928–2007) vo sovremenata makedonskadramska literatura pretstavuva del od ~elnite mesta. Do nego-voto ime stojat desetina scenski dela, u{te poveùe radio dra-mi, potoa romani za deca ivozrasni, zbirki raskazi i poezijai sl. Ne e bez zna~ewe i negoviot pridones kako urednik naprogrami na radioto i televizijata, kade {to gi pottiknuva{ei naso~uva{e mladite avtori kon tvore~ka kreativnost. Rodene vo Kosovska Mitrovica, osnovno u~ili{te zavr{il vo Peùna Kosovo. Pogolemiot del od mladite godini gi pominal vorodniot grad na negovite roditeli – Kavadarci, kade {to zavr-{il gimnazija. Studiral i zavr{il slavistika na Filozofski-ot fakultet vo Skopje. Izvesno vreme rabotel kako horist voOperata pri MNT, potoa kako novinar vo Nova Makedonija.Najdolgo vreme bil urednik na Dramskata redakcija na RadioSkopje. Negovi pozna~ajni romani se Telefonot e vo prekin(roman za mladi, 1993), Super devoj~e (roman za mladi, 1994),Ne{to ubavo mi slu~uva (roman, 1996). Dodeka od dramite po-zna~ajni se Aleksandra, koja e i negova prva drama, Paradoksotna Diogen (1961), Bumerang i itn. Toj e avtor i na zbirkatapesni Grst smea (1958). Ova se samo del od radio i tv dramite:Praznik na pticite (1959), Grst sreùa (na makedonski jazik:Mali luòe, tv drama, 1962, poveùekratno nagraduvana i prikaù-vana i na scena), Posleden den na vojnata (1963), Stotiot ~e-kor (1964), Velikiot Ferudin (1966). Avtor e na poveùe tv serii:

moème da kaème i deka treba da go ~itaat ne sa-mo mladite, tuku dobro e da go ~itaat i vozrasnite.Bidejùi ako dojdat nivnite deca vo takov problem,a obi~no site koga ùe dojdat vo tie godini (12–20)se soo~uvaat so toj problem. Pa, zatoa treba da sepro~ita za da znaat kako treba da postapat so svo-ite deca i dali go opravdaat na~inot so koj posta-puvaat roditelite na Sandra kon nea.

Preku super devoj~eto odnosno Sandra ni epretstaven pubertetot kaj decata. Taa pretstavuvatipi~en lik za mladite, Sandra e devoj~e koe ima14 godini. Taa ima mom~e i e mnogu zaqubena vonego, no na nejzinata qubov ne e taka vozvrateno.Tie raskinuvaat, iako taa toa ne go saka. Nejzinotomom~e koe, isto taka, pretstavuva tipi~en lik zaadolescentite zapaòa vo kriminalni krugovi, po~-nuva da se drogira i go negira u~ili{teto. Nego-vata odbivnost kon u~ili{teto e zasnovana vrz eg-zistencijalna osnova i ~esto istaknuva deka odu~ili{teto ne moè tolku da se zaraboti kako {tose zarabotuva so kriminal. Toj ja negira vrednostana obrazovanieto, velejùi deka vo dene{novo op-{testvo sepak ne moè da se raboti profesijata{to ~ovek ja odbral, bidejùi e toa mnogu te{ko vodene{nicava, tuku ùe ja raboti profesijata {to jaraboti i ~ovek koj nema zavr{eno obrazovanie. Ne-goviot na~in na zarabotuvawe ne trae mnogu dol-go, bidejùi nabrgu ùe bide pritvoren vo zatvorski-te ùelii.

Dodeka, Sandra e super devoj~e koja go saka u~i-li{teto, a isto taka i gi po~ituva profesorite isvoite drugari, gi po~ituva svoite roditeli koimnogu se griàt za nea kako i za nejziniot bratDejan, gi soslu{uva i gi po~ituva sovetite na ro-ditelite, no i gi soslu{uva sovetite na svojotbrat, iako e pomal od nea.

No, so navleguvaweto vo pubertetot osven {topostepeno po~nuva da se menuva nejziniot nadvore-{en izgled postepeno po~nuva da se menuva i na~i-not na odnesuvawe, po~nuva da ne gi soslu{uva so-govornicite, stanuva poimpulsivna, po~nuva da na-vreduvame i itn. Iako i taa znae deka toa ne e delod nejzinoto odnesuvawe i ne saka da go pravi toa,sepak ne{to e posilno od nea i taa se odnesuvatokmu kako i site tinejxeri: „ – Slu{aj, – re~e ta-to so poslednite rezervi trpenie. – Ne razgovarajtaka so mene, prestani, razbra? ìe te plesnam! –Ne znam {to mi stana, me fati inaet, se ispravivpred nego, a gledav kako mu treperi rakata, odvajse dodrùva. – Pa ajde, udri me, ti si posilen, ne-li? [lakanicata mi pukna kako top. Samo pisnav,se svitkav i vedna{ pak se ispraviv: – Udri meu{te edna{, tato, ti si posilen! Tepaj ja tvojatagaleni~ka, udri!“.

Koga se vo pubertet, mladite ~uvstvuvaat pogo-lema potreba od „prijateli”, sakaat da bidat delod golemo dru{tvo i sekako da se vo centarot navnimanieto. Dru{tvoto koe se sostoi od dvajca,trojca pa, i od ~etvorica niv ne gi interesira. Zaniv takvite dru{tva se sostojat od lica koj samose „zatreskuvaat” za u~ili{teto i ne znaat ni{topoveùe poto~no kaàno za qubovta, pa zatoa i negi interesiraat. Kafeto ispieno vo grad pretsta-vuva ne{to najubavo, a so samoto kafe doaòa i oz-boruvaweto za nekogo. Takvi se denes na{ite sfa-ùawa...

Pa, takvi se sfaùawata i kaj adolescentite voromanot Super devoj~e. Ovde vo romanot ni e pri-kaàna fazata na preminuvawe od dete vo adole-scent, a toa go zabeleùvame koga Sandra gi prekr-{uva naredbite {to gi davaat nejzinite roditelideka treba doma da bide sekoga{ pred polnoù, na-~inot na odnesuvawe so roditelite, faùaweto iraskinuvaweto so nejzinoto mom~e (Du{ko), na~i-

41

Zalez nad ezerskata zemja (1973), Kliment Ohridski (1986),Sonce na dlanka (1986), Vo svetot na bajkite (1995).

not na oblekuvawe, itn.: „@enskata moda se menu-va ekspresno. Namesto porane{niot rajf, sega vokosata se stavaat o~ila. Beti be{e gi bucnala ona-ka, nad ~eloto. Boèm o~ilata za sonce se deùrnikoga ùe zape~e „@oltata svezda” – zna~i Soncetoda gi za{titi o~ite od {tetnoto zra~ewe”. ûv-stvuvame potreba da gi pra{ame roditelite kakvomislewe imaat za qubovta, kako se ~uvstvuvale ko-ga si imale prva simpatija, koga si imale za prv-pat mom~e / devojka, pa, ako i raskinale so vrska-ta kako {to i se slu~ilo na Sandra. Dali i tie gidoìveale istite ~uvstva kako {to gi doìvuvamesega nie? Dali toa e delo na vremeto odnosno nasovremenosta, a i eve dali i baba koga bila devoj~ena na{a vozrast go po~uvstvuvala toa? Dokolku sena{le vo takva situacija, a sigurno se na{le, kakouspeale da se soo~at so nea, kako uspeale da izlezatod ovaa „bezizlezna“ situacija? Zo{to nie se ~uv-stvuvame tolku bespomo{ni? Postojano ni se vr-tat pra{awa vo glava, a odgovor nemame. Pa, zatoago pobeduvame sramot i gi pra{uvame roditeliteso cel da ni objasnat. No, kolku ùe uspeat tie toada ni go objasnat, ùe moàt li da ne razberat ilisamo ùe se podbivaat so na{ite ~uvstva. No, koj ùeni pomogne ako ne na{ite roditeli. Kako {to esituacijata so roditelite i kaj Sandra: „...razgova-ravme kako dve prijatelki, kako dve vozrasni li~-nosti, {to mene stra{no mi se dopaùa{e. Zatoa serasprikaàv kako nikoga{ i po~nav da gi kriti-kuvam ma{kite, nivnata naduenost, nivnata grubost{to osobeno sakaat da ja pokaàt pred devoj~iwa-ta. Site se pravat silexii, ma~o-meni, a – begaatod devojkata kako od uàs!.. – Mama i ovoj pat „mepro~ita“. Intonacijata, na koja – zaviduvav, i ovojpat – be{e mirna, spokojna, kako da razgovarame zaobi~na sekojdnevna rabota, za koja nema potreba dase nervira{… Mama veli „normalno e prva qubov.I prva razdelba“. Veli – „Sekoj pominuva niz toa

ùe ti pomine“. Okolu nas nasekade ima „prijateli“no, vistinski prijateli se na{ite roditeli. Kolkunam ni e te{ko tolku im e te{ko i na roditeliteza nas. Site ùe nè „soàluvaat“ no, nikoj nema dani pomogne taka kako {to ùe ni pomognat na{iteroditelite. Tie ùe si go `rtvuvaat ìvotot za dabideme nie sreùni. Raskinuvaweto na Du{ko so su-per devoj~eto, odnosno Sandra ùe ì donese mnogubolki, razgovarawe so roditelite na jazik {to neprilega, navredi kon prijatelite itn. Sepak taaseto toa go nadminuva so pomo{ na niv i sekako sopomo{ na nejziniot brat Dejan koj nagaleno ja na-rekuva Cale. Toj, iako pomal od nea, sepak znae daì dade uteha, ùe stori sè samo taa da bide sreùnapa, duri i ùe go natepa onoj koj{to ùe ja povredi,odnosno Du{ko: – Du{ko!? E, ùe go ubijam! – se za-sili Dejan. – Saka{ li da go ubijam? – Dobro De-jane, ne me{aj se, – go zapre tato... Si mu dala pri-~ina za toa? – Jas!? – se najdov navredena. – Toabi bilo poslednoto {to bi go storila! Beti e pri-~inata, sto – na – sto! – Beti? – vresna Dejan. Taavreùa koski... Sandra, saka{ li: ùe gi viknam Bo-{ko i Vlado? ìe ja na~ekame vo temnica, vreùa naglava – uf! Ako ima ~etiri iqadi koski na nea,ùe gi napravime ~etirieset iqadi... Takov be{enejziniot golem pomal brat so svoite genijalniidei.“

Za Sandra moème da kaème ne samo {to e su-per devoj~e, taa e ì sreùno devoj~e bidejùi ima pre-krasno semejstvo koe e podgotveno da ja soslu{a, daja razbere i po~ituva. Ja poddrùvaat koga ì e naj-potrebno. Poddr{kata od najbliskite vo toj ado-lescenten period e mnogu va`na, bidejùi dokolkuSandra bi ja nemala poddr{kata od svoeto semej-stvo, pa i od prijatelite toga{ moèbi i taa ùese na{la vo sostojbata vo koja zapaòa nejzinotomom~e i mnogu drugi mom~iwa, pa i devoj~iwa zakoi nie ne znaeme.

42

Za razlika od junacite vo skaznite kade {to impomagaat vol{ebnite predmeti (prstenot, vol{eb-noto stap~e, leta~kiot kilim, oblekata i taka na-tamu), ovde kaj super devoj~eto Sandra ne e taka,na nea ne ì pomagaat ovie vol{ebni predmeti. Taae devoj~e koe se soo~uva so svoite problemi i us-peva da gi nadmine so pomo{ na svoite roditeli iprijateli, so pomo{ na nivnite zborovi odnosnosoveti. Zborovite imaat ogromna moù i vlijaat vona{ata sekojdnevna komunikacija i ìvot, voop-{to. Kako {to imale golemo vlijanie i kaj Sandra.Po site tie slu~uvawa, po site tie zapleti doaòaraspletot doaòa so nekoi izmeni, doaòa so razre-{uvawe na nesoglasuvaweto meòu prijatelite, doaòado promeni vo na~inot so odnesuvawe so semejstvo-to i ni dava pouka deka treba poleka, no sigurnoda ~ekorime i so gre{kite da se podu~uvame. Qu-bovta e ne{to najubavo. I kako {to kaàl HermanHese: Qubovta ne postoi za da ne usreùi, tuku zada ni pokaè kolku moème da izdrìme.

Vo deloto za deca i mladi Super devoj~e na edenkarakteristi~en na~in e opi{an likot na devoj~evo tinejxerskite godini, koga postoi eden neumo-ren i neskrotliv detski duh, isprepleten so ~uvst-va i emocii na vozrasen. Vo toj period od ìvo-tot, vo ~uvstvata na deteto se kristalizira ednaosobena i pomalku iskrivena slika na svetot, uslo-vena so opsegot na negovata percepcija i nivoto naintelektualnata svest. Pisatelot ovde vo svoetodelo ùe uspee da realizira umetni~ka transpozici-ja na ̀ ivotot na na~in koj gi zadovoluva kriteri-umite na toa nivo, prodrel vo vol{ebniot svet nadetstvoto i go na{ol patot do detskoto srce. Toakako {to Tome Arsovski opi{uva, e period vo koigi doznavame op{tite mani i poroci na svetot kojgi izgubil smislata i ~uvstvoto za kosmopoliti-zam i qubov, se ograni~il i se svel isklu~ivo nali~ni interesi i na veli~inata na nedopirlivi,

narcisoidni avtoriteti. Isto taka, avtorot istak-nuva deka, novite okolnosti, situacijata so koja ti-nejxerite prethodno ne se soo~ile, golemiot emo-cionalen vlog, i seto toa prvata tinejxerska qubovja pravat mo{ne va`na, taka {to roditelite imaatte{ka zada~a da ja „preìveat“ i so svoite deca daostanat vo dobri odnosi.

3. Zaklu~ok

Vo ovie dela nameneti za mladite luòe, TomeArsovski i kvantitativno e rasko{en i tematskie mo{ne raznoobrazen. Taa mu donese celosnaafirmacija, no istovremeno pottikna i drugi dram-ski pisateli da se svrtat kon angaìranata reali-sti~ka drama vo koja na povidok se iznesuvaat odre-deni eti~ki problemi koi se pojavile vo toa vre-me. Samiot avtor vo edno predavawe ùe re~e dekagleda~ot od nego (teatarot) mora da izleze vozne-miren od postavenite pra{awa, zagrièn nad ì-votnite vistini. Toa e sudska drama vo dva dela vokoja se pravi obid da se razre{at nekoi moralnidilemi koi se ispre~uvaat pred ~ovekot kako edin-ka, nasproti op{testvoto, a vo periodot na adole-scencija, istite gi ima mnogu. Na edno mesto ùe sere~e deka e delo za svesta i odgovornosta na tinej-xerot, kako adolescent vo op{testvoto i poredo-kot vo koj ìveeme.

Vo godinite koga vo zemjata nemalo nitu rabo-tilnici za kreativno pi{uvawe, nitu prira~nicii u~ebnici {to bi naso~uvale kon tajnite ili ba-rem kon trikovite na dramskiot zanaet, nitu mo-`nosti za komunicirawe so svetskite trendovi, ra-botliviot i trpeliviot Tome Arsovski na mnogu-mina dramski pisateli {to doprva trebalo toa dastanat, uspe{no i od se srce im gi nadomestuvalsite tie opcii, prodolùvajùi sekojdnevno da go

43

turka te{kiot kamen na pi{uvaweto drami i delaza deca i mladi se pogore, se potamu, se ponapred.Avtorot isto taka preku ovie dela istaknuva dekaporakite koi literaturata im gi prenesuva na de-cata se mnogu va`ni. Sepak stanuva zbor za ~ita-teli koi ja formiraat svojata slika za svetot.

Generalno, tinejxerskite neposlu{nosti i sop-stvenite pravila i propisi za ìvot na adole-scentite, se centralen predmet vo tematikata i si-ètot na delata za deca i mladi od Tome Arsovski.Predmet, a ne problem, bidejùi avtorot si posta-vil zada~a da ni dade opis na nekoi karakter-isti~ni momenti od detstvoto i kako pisatel da sevìvee vo nego i da ni go oìvi takvo kakvo {tobilo i kakvo {to ostanalo vo negoviot spomen.Propaùaweto na ~ar{ijata, obezli~uvaweto na ni-za obi~ni tinejxeri vo gimnaziskite redovi, pokor-nici na bezbroj predrasudi, nisko poklonstvotopred ozakonetata laga, sekojdnevnoto intrigantst-vo, moralnata siroma{tija na niza nesreùnici odnevozvrateni qubovi se navistina karakteristi~nipojavi za edno vreme, izneseni vistinito i sliko-vito tokmu vo ovie dve dela. Avtorot ja zafaòa itemata za prezafatenosta na roditelite vo dene{-noto dinami~no ̀ iveewe nivnata obzemenost so ne-koi ne tolku va`ni ne{ta vo ̀ ivotot, pri {to ne-svesno gi zanemaruvaat decata na koi im se tolkupotrebni.

Adolescencijata e period vo koi deteto imamo`nost da se preobrazi vo mlad ~ovek, istovreme-no se oformuva i rasteweto i sozrevaweto. Vakvi-te periodi se opi{ani deka mora da se prosledatso razgovor i pojasnuvawe na vrutokot emocii voniv, kako i sovetnik/vodi~ niz isku{enijata nasovremenoto ìveewe, koe porano ili podocna ùestavi kraj na adolescencijata i po~etok na novaetapa vo razvojot na li~nosta, koja trae se do kra-jot na ìvotot.

Vo ̀ ivotot ne e se taka ednostavno za da moè-me da ~ekorime bez nikakov problem. Iako imamnogu dobri migovi vo nego, no ~esto znae da bidei surov. Pred tie surovi nastani nikoga{ ne tre-ba da potkleknuvame, treba da prodolìme ponata-mu bidejùi ìvotot ne ~eka toj prodolùva. Iakoja imame poddr{kata od drugi, sepak treba da zna-eme deka najmoùna e poddr{kata od samite nas.

Spored avtorot na delata za deca i mladi, TomeArsovski, decata, kako adolescenti se temelat navkorenetite predrasudi i stereotipi, koi ne seobiduvaat da go smenat svetogledot. Jazikot na pre-vodite za deca treba da bide besprekoren: od ovieknigi decata u~at kako da go koristat jazikot. Oddruga strana, treba da se vnimava tekstot da im bi-de dovolno poznat za da se soìveat so nego, da neim bide premnogu naporen za ~itawe, no i da impomogne da nau~at ne{to novo i koj ùe im gi do-bliì stranskata kultura, istorija i tradicija.2

Sekako, doma{nata produkcija e mnogu zna~ajna, za-toa {to samo doma{nite avtori gi znaat posebna-ta kultura, senzibilitet i interesi na decata, ka-ko {to e primerot tokmu so Tome Arsovski i nego-vata knièvna blagodet vo makedonskata literatu-ra za deca i mladi.

LITERATURA

Arsovski, Tome. Super devoj~e. Skopje: Detska ra-dost, 1994.

Campbell, Joseph. The hero with a thousand faces.London: Fontana Press, 1993.

http://dnevnik.mk/default.asp?ItemID=053B65A7EDF17540B2252727DE5D2BBD

44

2 Campbell 1993.

Jovanka D. DENKOVA

ADOLESCENCE SHOWN N THE NOVEL SUPERGIRL BY TOME ARSOVSKI

Summary

This paper explores the theme of adolescence throughthe novel Supergirl by Tome Arsovski. The paper presentsthe transition from child to adolescent. It also presents someof the characteristics of the period, some of the problemsfaced by adolescents, but also the ways of solving theseproblems, etc.

Key words: adolescent, child, parents, alterations, love,depression

UDC 821.163.41–93–14.09 Anti} M.

� Milutin @. PAVLOVkwièvnik iz Novog Sada

Republika Srbija

MIROSLAV ANTI]KAO TREN IZME\USADA I OVDE ILIFATAMORGANAMISLI U PULSUPOJAVA I STVARI

Istorija otkri}a mo`da i nije red,nego nered radoznalosti nas koji vi{eznamo da ne znamo.

M. Anti}

SA@ETAK: Rad se bavi pesni~kim opusom za decu Mi-roslava Anti}a i wegovom poetikom. On isti~e upori{neta~ke Anti}evog pevawa, istraùje wegovu geometriju ipronalazi brojne tekstualne i asocijativne veze unutarAnti}evog pesni~kog i uop{te kwièvnog dela. On poku-{ava iznutra, iz Anti}evog dela i wegovog jezika, da re-konstrui{e pesnikovu slobodu, nekonvencionalnost, mu-drost, ose}ajnost i nadnesenost nad svetom.

KQU^NE REÎ: detiwstvo, Miroslav Anti}, misao,poezija

Plavi mesec

Pun neke zagonetne beline, sa sne`nim predeli-ma gde surovi vetrovi bri{u u nedogled, zagledan

45

osmehom u tuqane, ispisuje Miroslav Anti} de~jiprozivnik mastilom, isto tako belim za uspavankuma~ora koji u svom predivu ne mari za mi{a. Tiho,bez buke, da ne remeti vejavicu sne`nu, Anti} na-javquje Cirkus za najmla|i nara{taj u kwizi de~jepoezije Nasmejani svet.1 Prvo izdawe ove kwigedogodilo se 1955. godine. Sude}i po stihovima, na-zirem Anti}evu pesni~ku geometriju pevawa, to bimogle biti ~etiri upori{ne ta~ke: de~ji crte`,menaèrija i plavi mesec sa mornarskom pustolo-vinom. Wegova davna pesma „Krila” iz pomenutihpesni~kih srokova kao da je nagovestila kasnijikratki roman Stepenice straha.2 Tu pesni~ku po-javnost Miroslava Anti}a ne}e kritika opaziti.U Novom Sadu se slabo marila de~ja kwiga. Bi}eto prva i posledwa pesni~ka sekvenca Anti}eva zanajmla|i uzrast.

Se}am se, koju godinu unatrag, kako sam kao ̀ u-tokquni osnovac prisustvovao velikom ~udu, po me-ne, da uìvo u sali Narodnog amaterskog pozori-{ta, a u Kikindi, slu{am na vi|eno onovremskepisce za decu: Desanku Maksimovi}, Miru Ale~ko-vi} i Branka ]opi}a, to su bili kwièvne foreza decu, malo kasnije ulete}e u moje mla|ahne godi-ne i Dragan Luki}, kada sam ga ugledao u Beogradu,elegantnog u belom odelu, umal da se nisam od ushi-ta onesvestio u punoj neverici da vidim ̀ ivog pi-sca. A {to se ti~e kritike de~je kwige, nave{}uopasku Vladimira Milari}a: „De~je kwige, mawe--vi{e, ne samo danas, te{ko uspostavqaju dijalog skritikom. U nedostatku tolerancije izme|u strogo-sti kriti~kih pitawa i klizave i neuhvatqive po-etike de~je kwièvnosti nije se mogla uspostavi-ti korelacija. De~joj kwièvnosti, izgleda, izolo-vanost od kritike na izvestan na~in odgovara. Po-

kazalo se da je ìvot u zaklonu od kritike lagod-niji za mnoge poludarovite de~je pisce. Oni idu di-rektno ka ~itaocima stalno isti~u}i kako je vr-hovna kritika – de~ja: kako deca prihvataju kwigu– to je mera wene vrednosti. Kwièvni susreti de-ce i pisaca postali su svakodnevica; oni zamewujune samo kritiku, ve} i kwiàre i biblioteke.”3

Na trenut, da zavirim u zabele{ku Florike [te-fan, i otvorim weno svedo~ewe o kwizi Nasmejanisvet, marta 1966. godine: „Ta kwiga je, ina~e, pre-te~a moderne poezije za decu, daleko pre nego {toje ustoli~ena poetika beogradskog pesni~kog kru-ga.” Mislim, kada ove stihove ~itam sa povelikedistance, da se tom ranom pesni~kom ume}u Miro-slava Anti}a priklonilo pesni~ko tragawe, kojugodinu kasnije, Lasla Bla{kovi}a. Pesme objavqe-ne u toj zbirci 1955. godine – „Nezgoda”, „Kad sambio veliki”, „Jesen”, „Plavi mesec” i „Juna~ka pe-sma” – posve su jasne odrednice wegovog budu}eg pe-vawa za mlade` u pubertetu i mlade` uop{te. Nato me podse}aju stihovi: „Jesen je skitnica / sa ko-som od ̀ utih trava”. Wegov pesni~ki kod je tananoprefiwen, svileno od same pau~ine tkan, dubokotih za slikovito pam}ewe: „U ritu mesec plav kaosnovi / kroz zlatnu trsku lagano plovi”. U „Juna~-koj pesmi” Anti} portreti{e kapetansku trojku izastaje pred facom koja ume, al ne}e da se bije uz{eretsku napomenu: „Lako je wemu da su~e brk, /lako je wemu da bude jak, / kad je iskusni morskivuk, / a ne obi~an razmaèn |ak”. Ve} po tim sti-hovima, u fragmentarnom pogledu daje se nasluti-ti razlo`ni naslov Tako zami{qam nebo.4 Anti-}evi brodski kapetani, iako su snagatori, ne`nisu i naivni u svojim gestama, nalikuju lavi}ima ko-

46

1 Miroslav Anti}, Nasmejani svet, Dnevnik: Novi Sad, 1984.2 Miroslav Anti}, Stepenice straha, Prometej, Novi Sad,

1998.

3 Vladimir Milari}, Beskona~nost detiwstava (ogled obja-vqen u kwizi Miroslava Anti}a Hodaju}i na rukama, Prometej:Novi Sad, 1997)

4 Miroslav Anti}, Horoskop – Tako zami{qam nebo, Pro-metej: Novi Sad, 1998.

ji prvi sneg doìvqavaju kao {e}er u prahu za ta-mo neke pustiwske kola~e. Poslastice i kola~ar-ski trikovi imaju pro|u kod dece. Nisu zanemarqi-ve ni ~okoladne kule, ni {e}erlemske ku}ice ko-je su bliske sne`nobelom {e}ernom prahu. Ni An-ti}a s prvom pesni~kom zbirkom za mla|ahni na-ra{taj ne}e mimoi}i psiholo{ka potreba dece dadopru do kraja sveta ili do izazovno ma{tovitihbelina Severnog i Ju`nog pola, nazvao bih to op-{tim mestom de~jih ma{tarija. Tek da se zna, pisackoji za|e u tu zabransku pustolovinu ostvari}efantasti~na ~udesa u kwièvnosti za decu. Decase o~as identifikuju sa pustolovima, znao je to iRobert Luis Stivenson, pisac romana Ostrvo sblagom, uputno je pro~itati wegovu kwigu u sjajnomprevodu Nade Uzelac, a pod nalovom Umetnost pi-sawa i drugi eseji.5

Koliko su u o~ima odraslog ~oveka, {to se neu-moqive ma{te ti~e, deca velika, jo{ ve}i su divo-vi u de~jim o~ima oni neuhvatqivo jaki sebi sami-ma, kadri da u naglom trku oblete zavi~aj kao geo-grafiju belosvetskih kontinenata. De~ja ma{taobi~nom drvenom koritu, u nekoj ravni~arskoj ba-ru{tini, daje zna~aj prekookeanske la|e.

Nasmejani svet Miroslava Anti}a je plahovit,spevan tako da u blagosti govora uspavquje i dastihovanu uspavanku preobrati u {iroku avanturusna kada i li{}e sa pticama razgovara uz kreketa-vi horospev ̀ aba. Upravo lirika ne`nosti, koja saneumoqivom pa`wom zatreperi spram vi|enog sve-ta, osta}e kao lajtmotiv pesni~ke su{tine Anti-}eve. Wegovi prekori, pa i gdekoje grubosti, ubu-du}e, izgovara}e se sa osmehnutom blago{}u. Ret-kost, izuzetna retkost de~je kaè. Anti} je tananoobziran prema deci. Znam i danas mnoge zato~enikereumatskih godina koji odano izgovaraju pesnikove

stihove koje su negda olovkom podvla~ili u wego-vim kwigama, kadikad te iste strofe zapisivalikao svoje, ako ne sebi za utehu, a onda, posigurno,da lekovito ukaù bli`wima kako i mesec plavimoè biti melem za du{u zagledanu u ̀ ivotne raz-daqine. Op{te uzev, govore}i o Anti}evom pesni~-kom ume}u, re~ je o jeziku sna`nih emocija, o poe-ziji koja misaono osvetqava lica u prolazu. Emo-tivna stawa u razaznavawu ̀ ivota i ̀ ivotnih poj-mova – bitni su u shvatawu Anti}eve poetike.

Tragawe za smislom ìvota

Da li ti bira{ sre}u ili sre}a mo`da juri zatobom, a ti joj posigurno izmi~e{ ili joj okre}e{le|a? Ovo je otvoreno pitawe za ~aroliju dana ko-ji zami~u iza na{ih godina. Da li je to uo~avawedana koji izmi~e sre}a, ili je sre}a ono {to siu~inio u tom danu? Mnogo je tu nerazmrsivih slo-ènica. Svojim ~iwewem ti boji{ ono {to ̀ ivi{,te obojene nijanse razaznaje{ kao neku vrstu sre}e,ostvaruj i izvoli, izbiraj {ta je to sre}a, i ukro-ti nemire koji te prate, a nema ve}e divote od tra-gawa, od strpqive gradwe koju pohode snovi, va`noje umeti videti daqe od svog nosa, jer sre}a se osva-ja kao i prostor slobode, ravnodu{ni su u oba slu-~aja uskra}eni. Radoznalost je kretawe uma krozpra{umu ̀ ivotne enigme. Ako je kod Dostojevskogsve dopu{teno, Anti}ev telegram }e saèto saop-{titi: „Ja ne zabrawujem ni{ta. / Sme se sve {tose ne sme”. U ma{ti vaqa biti blizu jutra i shva-titi da nisi ba{ u svemu pusti usamqenik, jer „imaneko kao ti – isti, / ba{ isti na ovom druk~ijemsvetu”. Zato ne uzmi nikome od sna ve} mu pomozida ta~nije sawa, veli Anti} i ne zazire od naivnihi ~udnih. Anti} potvr|uje poznatu ~iwenicu – dasu deca nasle|e i budu}nost sveta. Traìo je u re-

47

5 Robert Luis Stivenson, Umetnost pisawa i drugi eseji,Slu`beni glasnik, Beograd, 2009.

~ima plavu zvezdu, a ne gorku nit u osami kazivawa,umeo je kao niko pre wega da prvi poqubac nikomne pre}uti. Qubio je javno, ma koliko to pojedi-nim spodobama izgledalo skandalozno. Dete je kom-pleksna li~nost, dete je nukleus sveta, ono je: „Itebi tata. / I mama”. Tek u tom smeru napisana, „Pe-sma je najlep{e biqe”. Veruju}i u ono {to stvara{,ti se time i ostvaruje{ u ̀ ivotu: „Veruj kao nikad/ u sve ono {to je ~udno”. Talenat je u genima, a ve-liki radni u~inak je golemo ~udo koje talenat de-lom prosvetqava: „Ako ho}e{ da si ne{to / sasvimsvoje, / sasvim li~no, / ni{ta na tom belom svetu /ne sme da ti bude sli~no”. Slutwe i snovi prepli}use u lepo ludim naslovima pesni~ke kwige @iveliprekosutra.6 Anti}eva slutwa je izme|u zvezda ikamewa uo~qivo spremna da pesni~ko klatno pomerika otvorenom pitawu: „Posle detiwstva {ta se svemewa?” On peva iz ugla de~a~kih dana uvi|aju}i ne-tremice da ìvot je sve ne{to ispo~etka. Vaqaosmehnuto podnositi pquskove, poplave i oluje,oslu{kivati ti{inu svemira i razlikovati utorakod srede na otvorenom moru ili drumu. Nema u sve-tu dve iste sekunde, ma usnio ti arhipelag zvezda-nog praha. Anti} ne mlatara strofama i ne srqastihom u bezna|e, ume biti ti{i od najti{ihsnegova. U svojoj „Tajnoj pesmi” Anti} se ispisuje{iroko kao marni ~ita~ snova, jer se u de~je snoverazume kao {to se ne~iji tata razume u politi-ku. I, naravno, takvo pletivo pesme gasi tu ve~ituè| za ne`no{}u, koja le~i i od davno odbeglihdaqina. Anti} nije pristalica zagriènih spodo-ba koje decu navijaju kao nekakve igra~ke saveti-ma, ne pravi se pametan pred de~jim forumom, nemudruje kojekakvim prazninama; ume iskreno da sezbuni u ro|enoj ulici htewa, to je taj wegov ogrom-ni pesni~ki dan koji vaì i sutra.

Pisao je Anti} s verom u no} kad oìve, crte-ì sve dece sveta, da, ba{ tako nas je ube|ivao daverujemo u ~uda. Otuda, da bi se mogao vratiti izbilo kakvog zaluta, verujem kako de~ja poezija Mi-roslava Anti}a nadrasta epohu u kojoj je nastala,ima tu mo} da vidi i prozre plemenite lavirintede~jeg uma.

Anti}eva pesma ume da strepi i zebe u svakomde~jem koraku, ~ita}e se i kanda se nikada do~ita-ti ne}e.

Kada bih bojom davao definiciju poetike zamlade` Miroslava Anti}a, rekao bih, bez uvijawa,da je to plava lirika ~istih duhova bez dokone po-zlate.

Na{e razlike su u tajnama plavih zvezda

Ne zastajem da osluhnem eho izgovorene re~eni-ce, spoti~em se u mislima o wen teret koji se u iz-govoru pretovara, ali sam ulovio sebe kako u tu|emoku merim svoju senku i postupke. U boji o~iju pre-meravaju se du{evna nebesa, o~i ne laù, govorepogledom kakvo}u tvoga Ja u drugom i tre}em licujednine.

Postoji ono {to vidi{ i ono {to ti se, mo`da,i privi|a, napisano ima tu prednost da sa~uva mi-sao i da zadrì pro{lost na hartiji, u prostoru ivremenu. Napisano je nekretnina koja se moè umnonadigravati ili nadgra|ivati. Pisawe je krajweodgovoran ~in i zahteva punu savest. Ume kwiga i tekako da uspravqa i gordi – ako je u namerama ple-menita; ali ume i da unizi i prizove haos i op{tuhaotiku kad je zlonamerna i la`qivo pohotna.

Re~i umeju biti varqive, ali govor o~iju je neu-moqivo ~ist i jasan, o~i nisu pouzdani ~uvaritajne, o~as pogledom skliznu u istinu, oko ne umeda laè ni po koju cenu, oko je riba kao {to je

48

6 Miroslav Anti}, @iveli prekosutra, Zmajeve de~je igrei Radni~ki univerzitet „Radivoj ]irpanov”: Novi Sad, 1974.

istina voda koja neumoqivo te~e u prisvajawuokeanskih pu~ina.

Intime su nam, razume se, beskrajno lepe, uzbud-qive i {a{ave. Kad bi jastuci progovorili: „o te-bi i o meni, / bilo bi da se pla~e i smeje / i da sepocrveni”. Traju u nama nemiri, nemiri u nama ni-kada ne prestaju da rastu, vazda su tu; ose}a{ da ti,kadikad, nemir i ro|enu misao progoreva kao nekazagonetka u trajawu. Mnogo je istro{enih |onovaostalo iza ranih jada u potrazi za satima koji tevazda opomiwu da ̀ ivi{ „sve ispo~etka: / danas isutra. // Mo`da ba{ zato / jedino vredi / da se ugu`vi / ovako luta: / malo onamo / i malo natrag,/ i opet tako / – jo{ bezbroj puta”, kao u pesmi„\a~ki korzo”. Zagledaj se u qudska lica i poku-{aj da u tom ìvotnom sa}u, bar malo, razume{{ta na svojim emotivnim ple}ima nosi to mno{tvomalih obi~nih ̀ ivota, i spozna}e{ lak{e {ta tizna~e vertikale {irokih vidika. Prvi tango nemora biti razlog za izlazak, neka to bude susretna pesku kada ti srce kao mi{ drhti u grudima naobali Dunava, Tise, Volge ili Dona. Shvati}e{ dase taj prvi susret seli u neko veliko tragawe, dati se vra}a i osmehne te na jastuku pre sna. Nai|utako dani. Banu u o~i kao prve ki{e. I ti ih no-si{ kao znamewe prve qubavi, strah te je da ih {a-patom dodirne{, ne zna{ kuda }e{ s ti{inom punwenih ili ona tvojih o~iju, nekako si i u ogledalutu|: i ne zna{ da li si il’ nisi Hamlet {kolaracili bezazlena Julija sa Romeom ~ije ruke nalikujukrilima. Lucidno je Anti} opevao rane jade predkojima ne{to postoji i da to ne{to traje, umeoje svojom lirikom da se na|e „izme|u radosti i sa-mo}e / kad se najvi{e ho}e – a niko ne zna {ta ho-}e”. Wegova lirska obi~nost je kao plakat vidqi-va iz svih uglova, ma koliko da su mu re~i {arenebile. U prvoj qubavi sve je prekoredno prvo: tugai qubomora, trus i vatra, prvi oìqak na du{i, a

sve to mewa pogled na svet i „ne pitaj zato otkudodjednom ko{ava bri{e. / To mo`da i nije vetar. /To prva qubav uzdi{e”. Sve je prirodna pojava, pai qubavni senzitiv.

U svim bojama ovoga sveta su na{e osame i vaqabiti oprezan i onda kada jezikom leti{, ili akoma{tom boji{ krilate ptice na nebu od hartije.Svaka na{a drhtava pesma rebrima je razapeta.„Srce bi prostranstva da ozari.” Anti} je prista-lica senzitivnih ludosti i naopakog zrewa samopod jednim uslovom – da mu se nemir ne pokvari.Bio je i ostao veliki de~ak u pra{umi divnih sen-zacija. Va`no je da nikad ~ekawe ne izbledi, sa„[a{avom pesmom” u naslovu. Dogodi se i taj dankada ne}e{ da bude{ dete, kada }uti{ i vi{e nego{to u tu istu }utwu moè glasova da za|e, kada tisuza kane iz oka i pretvori se u okean koji se vi{eni snovima ne}e mo}i preplivati. Zima ̀ ivota jeprokleto {iroka – vaqda su zbog toga i na{e qu-bavi toliko drhtave, da ne kaèm treperave kao za-gubqene no}ne svetiqke. Anti} je u „Prozivniku”,razja{wavaju}i rukavce Plavog ~uperka7, ispove-dio pege detiwstva razotkrivaju}i sve {to se na-migivalo i skrivalo.

Ume Anti}eva pesma da nakrivi naslovnu kapuna levo oko, da àli tatu, evo: „da je ostao de~ak– kao ja, / ba{ bismo divno mogli da se druìmo /i da zajedno budemo zaqubqeni / u nastavnicu isto-rije”. Skupio je Anti} {akom sve ru`ne maglepred o~ima i zamenio ih bojama svetlog vetra u ~i-grastoj ti{ini sa luckastim stihovima, gde o~asbordo mesec moè biti nad roze travom. Vidici sumu zavejani zelenilom u punom htewu. O~as smislii ono ~ega nema. Ne pi{e Anti} {arenu laù, ka-ko bi kazao Du{ko Trifunovi}, ali, kako i sam ve-

49

7 Miroslav Anti}, Prva qubav (Prvi tango, Prva qubav iSve boje sveta, Plavi ~uperak i Posle detiwstva), Izdava~kokwiàrsko poduze}e Mladost: Zagreb, 1980.

li stihom „La`qive pesme”: „Zato laèm kako zi-nem”; opet, kada pa`qivo osluhne{ wegovu pesni~-ku ~aroliju, ra|a se u tebi mo} da dotakne{ pr-stom sumrak na prvom uglu. S Anti}evim pesmamanisi sam, ni onda kada napu{tenu ulicu pe~atiùto li{}e, ni tada kada oseti{ na usni sawiviukus mese~ine. Nema kod Anti}a posrtawa, opet, iopet ti otvara ono ne{to iz po~etka. Napred, ~e-mu razo~arewa? Idi, ne osvr}i se, ju~e i prekosu-tra sutra ne vrede. Budi danas i ovde. Svaki putvaqa biti boqi, ja~i. „I kad si najvi{e tuàn igorak / nekih se novih o~iju seti{ / i shvati{: tileti{... divnije leti{”. Jasno je, odlaze sva na{asvekolika detiwstva niz raskr{}a koja se razilazekao posva|ani qudi. Zagubi}e se tako i neki va`nidetaqi i mi ih se razdvojeni nikada vi{e ne}emomo}i setiti. Znam koliko je Anti} u sebi samomnajprisnije prizivao @aka Prevera, voleo je togpesnika za~udno {armantne qubavne boemije. Ne-{to me vu~e da ne mimoi|em jednu od mnogih wego-vih antologijskih pesama – „Opomena”: „Va`no je,mo`da, i to da znamo: / ~ovek je ̀ eqen tek ako ̀ e-li. // I ako sebe celoga damo, / tek tada moèmobiti celi. // Sazna}emo – tek ako kaèmo / re~iiskrene, istovetne. // I samo onda kad i mi traì-mo, / mo}i }e neko i nas da sretne”. Kada pa`qi-vo lista{ Anti}eve stihove, lak{e se snalazi{ iu sopstvenom lavirintu se}awa. Po wemu, kwiga jeoslobo|ewe pesme. On je isto, poput vaqanog pe-sni~kog bratstva, pa`qivo oslu{kivao i zavirivaou de~je tajne najlep{ih qubavi i snova, mnoge stva-ri u~io je iz radoznalog ugla najmla|ih. Zapisaoje: „Qubavne pesme za decu nastale su iz jedne mo-je prevelike brige. Stalno me je mu~ilo kako tomoè: biti u isto vreme dorastao i nedorastao.Mislim da ni va{i roditeqi nisu na~isto s tim.”Naravno da nisu.

Gorki svet u ve{tini slu{awa

Poema „Gorka pesma” je u neku ruku uvodni po-etski traktat kwige stihovanih dijaloga pod za-jedni~kim naslovom Tako zami{qam nebo.8 Ta poe-ma, izuzetno vrcava, puna je (iskrenih) emotivnihafekata. Anti} je kao retko koji pesnik ̀ iveo au-tobiografiju svoje poetike, otuda je rado citirani ~itan i danas s mislima za sutra. Svoju emotiv-nost sru~io je u napisane kwige i sve inventari-sane svetlosti obojio je plavo. Plavilom je kro-tio svetlosnu divqa~ zvezda u sopstvenoj glavi, go-tovo lavqe premeravaju}i obla~ne dine nebeske mupustiwe u potrazi za ozonom pesme. „Ne verujem daneko moè biti voqen zbog wegovih kwiga. Nekose voli zbog ne~eg dubqeg”9, govorio je Borhes. E,upravo ta zagledanost u to poetsko dubqe i jesteglavni razlog pamtqivosti onoga {to nam je ruko-pisno isporu~io da mu se i ovako odrasli vra}amo.Jeste da je Anti} izuzetan majstor u slagawu re~ipo zna~ewu i zvu~nosti, imao je rafinirano uho ioko da se udubi u boju vi|enog, ali ta zvu~nost jeuvek kod wega zahtevala blizinu mudrosti, upravoto klatno zvona izlivenog stihom privla~i nas izvoniku wegove kwige. Bez kompleksa, Anti} je pi-{u}i stihove gazio stazom i sopstvenih gre{aka,nije se libio da prizna i sopstvene zablude, zagle-dan u plavo shvatawe beskraja. On je iz sopstvenogpesni~kog vizira sebi samom izmi{qao mitove datim istim mitovima okrilati mo} pesme, otuda sute Anti}eve realije dugotrajne, a u izvesnom smi-slu i primewive, on je, kako bi Bodler rekao, se-bi samom i obraz i udarac.

50

8 Miroslav Anti}, Tako zami{qam nebo, Dnevnik: NoviSad, 1985.

9 Borhes, Sabato, Razgovori (prevod \ur|ina Mati}), De~jenovine: Gorwi Milanovac, 1988.

U ~emu je manitost odraslih na rubu kockasteìvotne geometrije? Anti}eva zamerka je da odra-sli rezonuju, po~esto, o~ima tu|e pameti, o~imaro|aka, dnevnih listova, suseda, o~ima vesti naradiju i povrh svega robuju tu|im navikama i tu|imobi~ajima. Pona{aju se kao da nikada nisu imalijedanaest godina. Pesniku sve te gorke mane ogova-raju ̀ ivot, mantraju jedan te isti bes, ne znaju-}i kuda }e sa svojim gvozdenim i zar|alim ìvo-tom, jer im je svaki tren ~vornovat i drven. Anti}se priklawa deci u saàqevawu roditeqa koji suzaboravili kako im je negda jedna na|ena krpica uglavama vaìla kao balska haqina ili: „Da {akapeska, kad ho}e{, / vredi vi{e od pustiwe”. Ne ra-|aju se deca da bi prekosutra li~ila na roditeqe,dete se ra|a da bi li~ilo na sebe, jer po Anti}u:„@iveti ne zna~i: biti. / Desiti se. Postojati. //@iveti zna~i: nadìveti”. Anti}ev stih je sav uèravici rose, u ùrbi, da na|e pre~icu izme|uSad i Uvek. On je zahtevno imperativan. Nije lakopentrati se mislima po samome sebi – ni rodite-qima, a ni deci. „U stvari, nije istina / da rodite-qe sebi / ne moè{ sam izabrati. / Moè ti tatabiti / i jablan ispod prozora / i neki oblak na ne-bu, / ako sleti na jastuk / da bude mek{e u snu”.Ovim stihovima, ~ini mi se, Anti} korenspondi-ra sa nekim pesni~kim hipotezama Du{ka Trifu-novi}a. Polako ali sigurno, i deca stare, zauzima-ju busije trpeqivih godina, kadikad i sami sebi bi-vaju igra~ke. Mi smo ve~ito umnoèna se}awa u ge-ometriji ìvota. Sada{wost je po Anti}u: „Pro-lazna kao predsobqe. / Mi ìvimo u pro{losti. /U mu~ewu obnavqawa... // To zna~i: i jedni i dru-gi / neprekidno smo prisutni / u polupraznoj stvar-nosti, / gde duva sa svih strana”. Samom sebi si ne-verica sa dvojnikom u sopstvenoj misli, konstatu-je Anti}, i ostane{ li sam na svetu i sebe samog}e{ varati, pevao je èstoko napukli gr~ samo}e

iz staklene ìvotne radwe uz veliku igru plavihzvezda zalutalog nebeskog beskraja. Zato ̀ ivi, alsasvim i idi, samo idi sa tom „Beskrajnom pesmom”u mislima i shvati da te na kraju svih krajeva ~eka– stalni po~etak bu|ewa.

Sve je ume}e ve~nosti

Ne beè samo deca od ku}e, {ta }emo sa odra-slima koji tako ne{to sli~no ~ine. I bekstvo jeneka vrsta tragawa. Vaqa proniknuti u ono pravoza ~ime se traga. Miroslava Anti}a pamtim i no-sim u du{i kao traga~a za smislom pesme. Pesmioje i stolarske majstorije, molovao je po slikarskimplatnima suncokrete u dosluhu sa davnim poàr-nim slikama Van Goga.

Anti}eve opaske zalazile su u samo jezgro ono-ga u {ta gleda.

Seti}u se po~esto kako izlazimo iz wegovog au-tomobila parkiranog ukraj grobqa u Mokrinu. Gro-bqanska kapija otvorena {irom, ulazimo u grobqei Anti} mi kaè: „Pro~itaj ovo uklesano ime.”Zagledam kameno obele`je grobnog mesta i zasta-jem u ~itawu pred ènskim imenom Istirka. ]u-tim, a on }e {apatom, kako pred humkom i prili~i:„Gotova poema, i da je nikada ne napi{e{, ostajeu tom imenu.” Tako je Mika opaào svet oko sebe,taj isti pesnik koji je ostavqao osmeh i na kafan-skom stolu, „i prepunu pepeqaru / malih dogorelihkrila”. Nije pristajao na ~amotiwu i jednolikostìvota, znao je u lice da ti kaè: „Lebdim nad sa-mim sobom. / Tako zami{qam nebo”. Nije se dao is-praznom koraku u ̀ ivotu. Ispijao je i udisao je ju-tra i no}i u koktelu dana na eks. Hrlio je za svo-jim plavim ~udesima bez osvrtawa, bez povratka ibez kolebawa, nije mario kolebqivce, kukavice ituwave. Lomio je ìvotne muke kao paor lebac na

51

wivi. Umeo je rukom kao plugom da zaore zemqu ida punim plu}ima udahne wene mirise i ìtno jojseme. Umom se opirao zemqinoj teì i godinama.Za pro{lim moè samo da se pati, iz pro{lostise u svet utr~ava sa ste~enim iskustvom. Svet jeve~ito otvorena kapija kao i vaseqena {to je. Ra-|a{ se u samo}i kosmi~kih razmera, samo glavomti kruì ra|awem nametnuto pitawe – koliko sikadar da tu izdrì{ samo}u koja je sama po sebiveliko obiqe gde moè{, ako ume{ i ako si spre-man da moè{. Malo nas je koji znamo koliko jetren duì od ve~nosti. Tren ume biti fatalan zabrzoplete, dangube ga ina~e nemaju, velika je maj-storija umeti da prebrodi{ trenutak. Po Anti-}u, ako se na|e{ pred usudnim teretom, ponesi ga,jer onaj budu}i bi}e ti lak{i u spoznaji uloènognapora.

Se}am se kada je, ranih osamdesetih, doneo iz[vajcarske teleskop da uhode}i planete sa ro|e-nom decom boqe razume naprsline vremena u pro-storu. Vaqda mu je i ta znatièqa kqucala plavou podsvesti, koliko u vrtlo`nom nemiru mislinosi ume}e ve~nosti. U preskoku sopstvene senkeshvatio je uo~qivo kako se ptica pere krilima, acve}e mirisom. Jasno, Anti} je sebi samom bio iku}a i majstor, pisawem je provetravao misli sop-stvenog opstanka, da pomenem stih: „Pesma je pro-vetren ̀ ivot”. Danas }e biti ju~e kao {to }e i su-tra za prekosutra ostati u ve~nosti. „Anti}evo pe-sni{tvo koje je nazvano de~jim” – zabeleìo je Mi-lari} – „iz prakti~nih razloga, zapravo je sasta-vqeno iz wegovih romanti~nih poetskih opservaci-ja koje se izvode na predlo{ku detiwstva, ali ko-je to detiwstvo podrazumeva kao bitni sastojak sva-kog ~itaoca poezije, neovisno od dobi. Anti} se neobra}a deci misle}i na prizemnu pretpostavku ko-ja se pita da li mladi mogu konzumirati odre|enugustinu pesme, on se obra}a imaginarnom duhu de-

tiwstva koji obitava u predelima poezije.” On jeverovao, na ~udesan na~in, da je ~ovek kadar da sesopstvenim gestom preobrati u svetlost, zar sesvetlosno ume}e Nikole Tesle ne uliva u sva traja-wa i prostore. „Na{ oslonac je beskraj”, odzvawami uhom Anti}ev stih.

Kako ostvariti u sebi samom

prostor ìvotne qubavi

Pi{u}i kwigu esejisti~kih iliti bajkovitihzapisa pod zajedni~kim naslovom Hodaju}i na ruka-ma10, Miroslav Anti} je krenuo da razjasni sumwei nesporazume s kojima se mlado bi}e suo~ava predkulisom ìvotnog pozori{ta. Kwiga je slojevitofilozofsko {tivo sa poetikom zadatih komentara.îni mi se da je Anti}, u ovom slu~aju, u dosluhusa Arturom [openhauerom: „Ono {to oko, uvo, ru-ka ose}a nije opaàj: to su puke ~iwenice.”11 Svakimizanscen u predstavi sveta Anti} razja{wavakao ostvarewe koje se, opet, ostvarewem razja{wa-va u prostoru i vremenu. Anti} priziva svest otrajawu stvarnosti. Ti ili ja, udvojeno, kretawem,svako za sebe prisvaja daqinu. Taj istra`ni hod,to je tek priprema za mene, zapisuje Anti}. On nepristaje na dresuru, zato i ne voli zakletve i hor-ska pevawa, nema ni zajedni~kih tugovawa, ali imausamqeno umnoènih tu`nih i tragi~nih dana, kaoi komedije i smeha nad klovnovskim krivuqama ̀ i-vota.

Anti}ev petnaestogodi{wak, u prelomu napisa-nih misli, polazi sam za sobom, hodaju}i na ruka-ma ravnicom, zemqom bez odjeka, zemqom koja, eto,

52

10 Miroslav Anti}, Hodaju}i na rukama, Dnevnik–]irpanov:Novi Sad, 1984.

11 Artur [openhauer, Svet kao voqa i predstava,Slu`beni glasnik: Beograd, 2005.

ne vra}a dozive, gde svaku glasnije izgovorenu re-~enicu popiju daqine, gde se vreme meri duìnomsenki. Uostalom, u pejzaù ravni~arskih daqina jeu~en da tako misli i ose}a. On svemu prilazi kaone~itkom potpisu, da bi se sebi samom ~itko raz-jasnio. Hodaju}i na rukama, lak{i je na~in da sesa izvrnute strane sagledava ̀ ivot. Jedno je bitirazuman, a drugo je biti mudar. Anti} je, bar ontako za sebe tvrdi, mislio brzinom svetlosti, ba{tako kako je na eks i ìveo. Evo svedo~ewa Flo-rike [tefan, s kojom je Anti} bio sustanar: „Usobi koja je bila i spava}a, i radna, nije posedovaopisa}i sto. Imao je jedan sto~i} i neke neudobnefoteqe koje su bile za sedewe i }askawe, a ne zawegov na~in i tempo rada, i pisawa. Znao je da se-di i pi{e do besvesti. Vrlo ~esto se uko~io u fo-teqi, a noge su mu otekle od sedewa. Ni najboqadaktilografkiwa nije bila u stawu da prekuca to-liko stranica dnevno, koliko je znao da napi{eMiroslav Anti}. U svemu je bio, a naro~ito u radu,i neumeren i neobuzdan. Iz wega je kuqala lava kaoiz vulkana.”12 Veliko je ume}e po Anti}u prona}isebe samoga u ovom svetu, po mnogo ~emu okrenutomnaglava~ke. Govorio je, iz nove dimenzije ne raz-mi{qa{ pqosnato.

Nikada ne poredi svoju hrabrost spram tu|e sme-losti, krahira}e{. Mnoge mudrosti proistekle suiz slobodne vizije detiwstva, uvek se ovo danas dâporediti sa onim davno pre nas. Ne daj se zbunitikada davnog sebe na|e{ na nekom de~jem raskr{}u,samo se seti, i shvati}e{ koliko lasta krilatihjo{ uvek ima u tvojim mislima. Kasniji ìvotniuglomeri u punom prera~unu poti~u iz detiwstva.Otuda, da bi video i shvatio nevidqivo, mora{prizvati ogromnu mudrost o~iju. Zastani pred ne-zamislivim i pomisli za{to je to tako u razotkri-

vawu dubokih razloga. Po Anti}u: „Postoje dvasveta. Jedan smo izmislili, a na drugi nas teraju.”Drìmo se tog izmi{qenog vilajeta i prilikomsvakog spoticawa shvatimo gruvawe gre{ke, zato ivaqa prepoznavati. Muzeji i biblioteke ubedqivosvedo~e kako „postoje qudi iz pro{losti koji ̀ i-ve i danas”. Na{u stvarnost, po Anti}u, podu~avasmisao ve~itog ornamenta prirode. Prepreke, akoih ima, ne nalaze se u stvarima, nego u na{oj ne-mo}i. Vagaj re~i, opasno ti se pi{e ako ti re~omakne. Re~i u sebi nosi{ kao ~estitu opremuprotiv lukavstva i zablude.

U sve`wu kqu~eva ma{te i mudrosti MiroslavaAnti}a su re~i: mati, ptica, hleb, sre}a, qubav iistina, sloboda i ̀ ivot. Veli~ina re~i nije u we-nom zna~ewu, nego u mome zna~ewu. Ko ne ume daoseti radost dela, taj ne bi smeo ni da se usudi dakrene u avanturu stvarawa.

Anti} nas navodi na ~iwenicu da je pam}ewe pe-~at, progonstvo i presuda, na{e prokletstvo iusudni beleg. Mora{ verovati uhu i o~ima. Na to-me se radi do posledweg daha. Ko sabira transpu-tice, uspravnije hoda i zdravije sawa. Ne verovatini u {ta, to mora da je tako|e nekakva vrsta ve-re, zatucane i opake. Sve je usloèna igra za pra-vo pitawe, i u ovom izgu`vanom veku ostalo je ta-ko. Gledaj pa`qivo oko sebe koliko je umnoènihzabluda i shvati}e{ koliko tabana{ pravim putem.Mnoge trave nisu i{le u {kolu, a ipak iscequjubolesti, jer nose u sebi zdravqe. Iskrenost i po-{tewe ne mogu se u~iti, zato vaqa srce nositi naobrazu. Mnogo puta nam se doga|alo da u nekoj kwizi~itamo i gdekoju na{u uspomenu drugim licem do-ìvqenu.

Izmisli da bi opstao. Kaè Anti}, opasnost iradost su blizanci.

Na na{u àlost, za otvarawe o~iju, ma kolikoda zvu~i kao op{te mesto, citiram pesnikove re~i:

53

12 Florika [tefan, Bili smo sustanari, Dnevnik, 829, 29.maj 1996.

„U ovoj zabiti svemira, kojoj pogre{no dajemo sve-tle}e ime: zemqa – zvezda ̀ ivota i razuma, ve~itose ubijaju.” Kona~no, da li je ovo doba spremno daosluhne Anti}a kao pesni~kog poglavicu de~jekwièvne prerije?

Anti} je otvoreno smeo u tuma~ewu stvari, onpoku{ava da amortizuje ponièwa, da upozori nakob zaborava. Sada{wost se osmi{qava. Izmi{qa-ti zna~i opstajati.

Strah i krilata misao na stranicama

malog romana kao pesni~ka nagovest

Sam moto romana Stepenice straha13, koji va-ì i kao neka vrsta podnaslova, upu}uje na ugao ~i-tawa ponu|enog {tiva: „Qudi obi~no gledaju u ne-{to, ali nije dovoqno videti. Treba se setiti o~i-ma”. Da li nas roman vra}a nekim ve} vi|enim ilidoìvqenim {emama ̀ ivota? Mo`da se ne{to sli~-no videlo ju~e, ili se mi sami zbivamo u romanu?Svi upitni uglovi iz kojih se doga|aji u {tivu osma-traju mogu}ni su. Siguran sam da uputni signali oveAnti}eve proze najavquju kvadraturu wegovih pesni~-kih filozofskih prologomena: Hodaju}i na rukama,Horoskop, Tako zami{qam nebo i Mit o ptici.Iz ugla ovoga romana za na{eg, u neku ruku, mla|ah-nog Vertera, pregledniji su pogledi na, kako ve} re-koh, kvadraturu poetskog kruga Miroslava Anti}a.„Ono {to je mo`da najva`nije, roman Stepenicestraha, svakako i sigurno, mora svog ~itaoca odve-sti u rasko{ni zamak Anti}eve poezije i opetova-no otkrivawe i tuma~ewe wegovog pesni~kog stva-rala{tva”, konstatuje Frawa Petrinovi}.14

Imati misao koja po ne~emu nalikuje podvi-`ni~kom smislu u shvatawu i tuma~ewu smelostizna~i ne ̀ iveti zaludno. @rtva ro|ewa iskupqujesebe ~iwewem.

Pred o~ima ~itaoca je belo usamqeni trg malo-ga mesta, more koje guta pu~inu iza koje ne zna{ima li i~eg, osim broda i gdekojeg putnika zaluta-log, jednom nedeqno, sa senkom na zidu kr~me „Pla-va laguna” u kojoj letuju Pavlovi}i, otac i majkau vazda ukr{tenoj zavadi i petnaestogodi{wak ~ijegodine quqaju rani mladi}ki jadi, Vuk Pavlovi},koji tvrdoglavo osobenim de~a~kim finesama kri-je u sebi neko pile}e srce. On je, ne bez ambicija,xudista dovoqno kadar da meditacijom zgusne gru-men mo}nog svetla u svojoj du{i. Sin spram oca,neizle~ivog pijanca, okliznutog u ònglirawustvarnosti, inèwera, konstruktora mostova, i ma-tere, koja ni sama ne zna da li je slikarka koju za-varava te~aj vajarskih ve{tina ili je sva{tarkakoja sve radi dopola, u svakom slu~aju opsednutaslikarstvom. Dakle, po sinu Vuku, najpogre{nijaporodica na svetu. Da ne prepri~avam ono {to sedaje ~itati.

Kada sam sklopio i posledwu stranicu romana,shvatio sam da bi, sude}i po ovom {tivu, bilo dra-goceno da je Anti} napisao i koji roman vi{e zamlade`.

Vuk Pavlovi} nije voleo tu~e, bio je na nivousportske etike kakvi i jesu vrhunski majstori bo-rila~kih ve{tina, tukaxije su, po wemu, slabi}i ikukavice. Svoje sportske borila~ke ve{tine kori-stio je u takmi~arske svrhe, uìvao je u mogu}no-stima da sustiè daqine brzinom leoparda, da izsmutne vode nasiqa ispliva kao jeguqa, da u posma-trawu ptica spozna let sopstvenih ma{tarija krozve~no plavu i mudru su{tinu neba. Sve je trik. Ito, kako ̀ ivimo. Ako misli{ ciqano i ako o ci-qanom razmi{qa{ s ove i s one strane, spoqa i

54

13 Miroslav Anti} Stepenice straha, Prometej: Novi Sad,1998.

14 Frawa Petrinovi}, Bezvazdu{no putovawe na drugu obalu(pogovor romanu Stepenice straha), Prometej: Novi Sad, 1998.

iznutra, da bude{ ciq, i da ciq bude ti, onda siti sigurno ostvareno bi}e. Takva saznawa ~istequdsku du{u od svake prqave gluposti.

Vaqa umeti rasplinute mnoìne stvari saètiu gram ne~eg pravog. ôvek je vasiona koja sazve-`|em o~iju upija i najdaqe galaksije ̀ ivota. Ima uromanu, onako, fragmentarno i na preskok, ̀ ivot-nog peska autobiografske pustiwe Miroslava An-ti}a, a svako to pesak-zrnce zlata vredi.

Voda i kamen, vazduh i nebo, izvoli, sva ta pro-stranstva mogu biti gusto zbijena u jednu stenovi-tu hrid nad peskovitim okeanom ve~ite nesvesti uzkoju se vaqa uzdi}i ma{tovitim hodom. Gospodinotac Vuka Pavlovi}a prvo je spoznao kamen i vaz-duh, pre svih slanih i gorkih voda. Ako ho}e{ ~o-veka da upozna{, idi s wim na pu~inu. RomanomStepenice straha Anti} ispoveda poreklo svojihumnoènih pesni~kih su{tina. Ispravna je tvrdwaFrawe Petrinovi}a, u potpisanom pogovoru, kojiprati Prometejevo izdawe romana, da je Anti} u to{tivo „utkao svoje opsesivne pesni~ke mitove, svo-ju pesni~ku filozofiju”.

Prepoznaje{ u romanu i lica koja sve imaju, alikoja se nigde nemaju. Nesre}ni su oni koji ne ume-ju da sawaju. Sawati je umeti hteti, i}i, tragati,nalaziti. Ne moè{ ti kazati nekome – ako si we-mu nalik, da je bezose}ajan i glup, nego }e ti bitijasno, ako ga ume{ ~itati po o~ima, koliko je usa-mqen. Anti} rado u svom narativu prilo`no pote-è legende dalekoisto~nih naroda. Otuda i wegovoshvatawe su{tine sveta zabeli poput cveta tre{wedalekog Japana: „Qubav uop{te nije borba. Qubavje predstava.” U vrlo sapetim re~enicama, vaqanoprovetrenih re~i, nailazi{ na finu ozoneriju mu-drosti kako na}i dobro u onom {to je zlo ili zlou onom {to je dobro, to je to bdewe misli nad vul-kanskim grotlom ìvota ili nad belim usijawemèleza uzavrele strasti. Naravno, tu su nezaobi-

lazne bajke: „Sve su bajke prepune nekih neobi~nihsmrti, deca se tome raduju, drhte od sre}e, i {tose izmisli stra{nija smrt, sve su zadovoqnija.”Upravo, dok sam beleìo re~enice ovoga ogleda,vodio se zanimqiv dijalog duha Popa D. \ur|eva imene u senci mog oraha. Kaèm P. D. \ur|evu dasu bajke, eto, i po Anti}u, zlo}udne i krvave sa mu-wevitim ma~evima u sablasnim pe}inama i crnim{umama koje se ogledaju po jezerskim vodurinamaiz ~ijeg talasawa vatriraju zmajevi. Na {ta mi jeP. D. \ur|ev odgovorio: „Previ|a se olako isti-na da u vremenima kada su nastajale bajke nije bi-lo psihijatrijskih razgovora sa qudima zate~enimu du{evnim nevoqama, iz o{trih kanxi mra~nih inesre}nih nevoqa vadile su ih i ~upale na svetlostzdravog dana bajke, bajkom je sagledavana nevoqa,razja{wavala je poreklo muke kojom bi slu{alacbivao ophrvan, ti usmeni pripoveda~i su bajkomle~ili i provetravali misli qudskih du{a.” Mi-slim, u pravu je, to i jeste svrha bajkovitog ~ara-wa, ~ista psihoterapija i psihohigijena.

Voqa i radna upornost jasne su iskre koje ukazu-ju da ne vaqa ìveti du`nosti nego umeti ìvetinadahnu}a. Kada bi se nalazili na umnom raskr{}u,odrasli, promi{qaju}i na koju }e stranu, spotica-li bi se i o bajkovita pri~awa, i u tim spoticawi-ma odre|ivali bi sebi prave strane. Ptica nijelepa ako ne leti, zar ne?! Zato i vaqa mislitikrilato, otkriva nam Anti}, jednostavno, bez fri-zirawa. Sasvim smo obavijeni ve~no{}u. Vremestoji. Ve{tina je spoznati vodu u sebi, dubinu itok misli. Po Anti}u, hemija je mo} sveta. Ko sa-vlada stepenice straha spozna}e savr{enstvo va-tre. Pad i uspon jednako su opasni, ako ne zna{{ta je to vis i ne spozna{ enigmu dna. Gadno je ka-da se normalni i zdravi zapuste, uparloè sva|amako je kome na gubitku. I sa stablom masline se mo-è uve`bavati misao i borba za ostrvo stvarnog i

55

mogu}eg ̀ ivqewa. Budi ̀ iv punim duhom, ~ini ̀ i-vot vidqivim, nemoj da ti telo bude uspomena natebe, to je refleks prave su{tine. Stvaraj mosto-ve, ostvari tunele, ali ako nisi ni{ta sazidao uspajawu sebe i sebi bli`weg, proma{io si. Nau~ii bli`weg kako se barata strahom. Osvetli nemo}svoju voqom kretawa. îtaj Anti}a, ima dragoce-nih snalaèwa u wegovim kwigama. Svako mora dapro|e kroz strah. To je najve}e ose}awe na svetu.Ve}e od qubavi. Ve}e od mr`we. Ve}e od o~ajawa.Iz Anti}eve du{e u romanu govori ve~iti de~ak:„Brè rastem iznutra, nego spoqa”. To nije golokunstirawe svesti, to jeste iskustvo, o~igledno va-`na napomena kada teskoba vapi za saznawem.

Anti} je, ve{to oslowen na mudre zaplete, u pu-nom raspletu da nokata napisao jasan psiho romankojim je udahnuo zemqu i zapalio vodu na stenovi-toj sve}i kamena, pri~aju}i kojom brzinom se rasteiznutra. Nemateriju dodirni rukom, preleti bes-kona~no, igraj poker sa ma{tom i vremenom, poru-~uje pisac romana (otac Sinu), ali nemoj da zabo-ravi{ kako se kora~a po zemqi, va`no je izo{treni izdvojen lajtmotiv romana. Nije va`no gde }e{i kada }e{ sti}i, vaàn je put kojim ide{ ka ta-mo. Svako lice je svemir za sebe i te{ko wemu akose zagubi u tom sebstvu, u sebi nosi{ mno{tvo ko-meta, izaberi onu koja }e ti biti Halejeva, a tvo-ja u tvom zaobilaznom ~udu. Ne moè{ ti kazatida nekoga poznaje{ ako ga ne vidi{ u svom gestu,ma koliko to suo~avawe mu~no i nesre}no bilo.Nemoj dozvoliti da bude{ ono kako drugima kao iz-gleda{, budi onaj koji u sebi jeste. Ne dozvoli dati bilo koji sjaj sprì krila. Razli~ite su namistorije ~itawa kwiga, pomalo smo i sli~ni u pro-pitivawu iza sklopqenih korica, vaqano je FrawaPetrinovi} nakon ~itawa Anti}evog romana zapi-sao: „U svakom od nas bilo je i biva bezbroj vratana koje je trebalo zakucati.”

Vesela suza u kapi ki{e

Na{ao se Garavi sokak15 i na sceni. Nosim uprtqagu se}awa letwi sumrak u predgra|u Kikinde,Anti} mi govori u àrnom dahu stihove baladi~-nih strofa: „E, da mi je da imam / ~etir lepa cr-na kowa / ko ~etiri moja brata. // I da mi je daimam / ~etir lepa bela kera / ko ~etiri moja bra-ta. // I da mi je jo{ da imam / ~etir lepe vekne le-ba / ko ~etiri moja brata. // Pa da se ti kowi zovu:/ Nikoli}. / I kerovi da se zovu: / Nikoli}. / Ilebovi da se zovu: / Nikoli}”. To sa scenom nijeslu~ajno, Mika je umeo da ìvi napisano, zaumno,i za scenski prostor. Imao je binu u malom prstu.Bio je briqantan recitator ne samo svojih stiho-va. Rado je govorio i strofe @aka Prevera. Nijeslu~ajna ni ta wegova nakana da mi, kada se sretne-mo, tu na{u, retku, ali za mene uvek prazni~nu, op-hodwu za~ini gdekojim naslovom iz Garavog soka-ka. Kako je samo so~no izgovarao stihove: „Izemti buqavo oko. / Izem ti pamet nikakvu”. Wegovo~a|avo nebo umelo je sa punim snom da dremne najastuku belog oblaka, i da se trgne muwom kad mudo|e da ide kroz ki{ne zavese i gromove. Kao {toje pesmom umeo da blagotvori i kroti, isto takoumeo je i da zagrmi. „Do{lo mi je da idem / i jaidem kao lud // – unutra u mene”. E, ba{ to, unu-tra u mene misaona je spoznaja stvari, egzistenci-ja misli. „Ja ne mogu, brate, / kako drugi ho}e / kadja ne}u, brate, / ni kako ja ho}u.” Ti moè{ hlad-no uzeti filmsku kameru i umesto muzike slikupratiti kontrabasom re~i, ~u}e{ tako fugu sop-stvenog ìvota, u vazduhu }e se pojaviti blagi ipepeqasti likovi ~ergara, seobe i lutawa. A zatom ~ergarskom svitom pod oblom glavom punog me-seca, posut zvezdanom pra{inom, na pedeset kora-

56

15 Miroslav Anti}, Garavi sokak (Priredio i pogovor napi-sao Ra{a Popov), Prometej: Novi Sad, 1997.

ka iza providan kao staklo ide Mile Dileja, a iz{irokog xepa teget sakoa izviruju sive koricekwige ba{ wemu posve}ene, sa presovanim pli{a-nim {e{irom Garavog sokaka. Ne mo`’, brate {a-{avi, da ti suza oko ne orosi uz blago osmehnutinaklon Miletovoj du{i. Eh. Pi{e Anti} u bala-di~noj prolegomeni: „Moj Mile je morao da nosiùtu traku. Tako su okupatori odredili. @uta tra-ka je zna~ila da on nije ~ovek, nego Ciganin, i dasvako moè da ga ubije kad ho}e.” I Mileta su jed-ne mrkle no}i odveli s grupom Cigana i streqa-li. Jo{ uvek luta Mile Dileja kroz {umovite pre-dele nebom razgranatih zvezda i ne pita zlatne li-sice da li znaju svekolike kola~e i gladi koje jeprespavao u potrazi za mirnim snom. Lutam gladandrumovima, {apnuo je Miletov duh pesniku u uvo,i pesnik Anti} je s tim vrelim {apatom u uhu za-lazio kao mese~eva kugla nebeskog bilijara „u ka-fane gde sviraju najboqe ciganske druìne. Oni tozovu: muzi~ka kapela. Druìm se s wima i pla~em.Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kaùda to ne postoji. Da re~i tako ne idu. A ja znam daidu ba{ tako, i jo{ pone{to izmi{qam i sad ve},polako, neki dobri orkestri kao {to je Tugomirovili Janike Balaà, @arkova banda, Xanetova iliMilo{a Nikoli}a iz Derowa, pevaju te pesme. ’Izpo{tovawa’, kaè mi basista Steva iz Silba{a.’@ao nam kad pla~ete. Ako ne postoje pesme, izmi-sli}emo ih za vas.’ I ja, evo, ve} godinama lutami izmi{qam pesme Roma. Romi – to je isto {to iCigani, samo {to na ciganskom Romalen zna~i i:qudi. I uvek se pi{e velikim slovom.” Eh, ko ni-je ~uo za ticu {to donosi kola~e i ko ne veruje dau radiju ̀ ive mali qudi, ne moè biti ni Adamovajabuka na klupi, ispod {iroke kro{we murgastogduda, u Garavom sokaku, a u Mokrinu, e, takav ne-vernik i sumwalo neka se kotrqa iz sokaka kad neume da sawa. I mesec te usred glave misli, i svi

imaju usred glave / neku lepu pamet, a neko, paopet, ima u glavi sasvim prazno – ni{ta, a vaq-da zbog takvih kojima i nije do pameti svi pobelekad u sebi pla~u.

U prizivu gorkog paradoksa i izvrtawu crnihrukavica stvarnosti gotovo farsi~no peva Anti}~a|avu igru: „I mogu ti re}i: kad si kow / uop{tenije va`no da bude{ prvi. / To je uvek va`no samoonom / {to te ja{e.” Anti} peva dok u wemu samomneko sipa vodu u tawir, jer nema ogledalo da ga vi-di kako `va}e i kad nema hleba. To je ono pravorazumevawe umnoènih muka za petama sopstvene sen-ke. „More – to je jedna / ~isto letwa stvar”, ako tebude pisalo Socijalno kao nekad kada je nas, umno-ènu sirotiwu, odevao ko{uqom i cipelom Crvenikrst, sirotiwe jo{ uvek ima, kanda i vi{e, spramumnoène bede bogatih. „Vidi{, majko, vidi{ maj-ko, / onog kowa sa crnom grivom, / onog kowa sa cr-nom grivom / i sa crnim nozdrvama? // To sam tija, majko, / kad odem na grob mog tate / i vri{tim.”Ra{a Popov povodom Garavog sokaka zapisuje: „An-ti} svesno ulazi u tu baroknu udvojenost i utro-jenost prostora, jer ho}e da uvede u kre{~endu svo-ga speva, fatalnu temu egzistencije marginalnog~oveka.”16 Otuda je wegovo prvo lice jednine fa-tum mnoìne.

Anti}ev poetski i filozofski nagove{taj upotrazi za smislom ̀ ivqewa je jezgrovito usmerenka razumevawu. „Nijedan ~ovek” – uo~ava Adler –„ne iskazuje svoj ciq u svom ìvotnom stilu takoda bi se mogao jednom za svagda izraziti re~ima.On ga izraàva na neodre|en na~in, tako da mora-mo da ga doku~imo iz nagove{taja koje sam daje.”17

57

16 Ra{a Popov, Anti}ev sindrom blizanaca u spevu Garavisokak (Pogovor u kwizi poezije M. Anti}a Garavi sokak), Pro-metej: Novi Sad, 1997.

17 Alfred Adler, Smisao ̀ ivota (Preveo s nema~kog To-mislav Beki}), Matica srpska: Novi Sad, 1989.

Duboko u srcu Roma kow je ìvot i religija.Rom ima dva srca, prvo je wegovo, a ono do wego-vog u wemu samom jeste kow. I kada ~ita svoju sud-binu sa prstiju, ne ~ita je bez kowske grive u ̀ i-votnom zenitu. Rukopisne korake kroz snohvat Ga-ravog sokaka Ra{a Popov ovako svedo~i: „Pesnikse, pi{u}i ovaj spev, superiorno poigravao poezi-jom. I{lo mu je od srca. Mogao je da peva kako ho-}e, a kako ho}e je bio i kadar: ~as peva kao evrop-ski romantik, ~as kao Lorka, ~as kao budista, ilikao osporavalac budizma, ~as kao Mika Anti} li~-no i neponovqivo.” Mora se decidirano kazati daje Anti} intuitivno okultan.

Jeste da Rom ima oko kao dugme Dalape harmo-nike i {ta }e tom oku koje ume i nebom da svirajedan mesec kad wemu treba ovde jedna zemqa daukrsti muwu i zvezdu odozgo. I tako, „kad za`mu-rim, to je tako stra{an mrak, / pa vidim da sam ija Ciganin”. Anti} je video pesmom i vodu koja ~u-je, vodu je primao kao melem, shvataju}i da voda umemisliti unapred. Alhemi~ari su umeli da oqu{tevodu, „ako voda vidi da si dobar ~ovek / ona }e seoqu{titi / i postati krvava” i tako }e nastati le-koviti dragi kamen za prsten „da te spasi od sta-rosti / i od zime u kostima”. Ati}eva romanti~nai podosta misti~na zagledanost s onu stranu usud-nog ogledala i s onu stranu glasa i ti{ine u gu-stoj aritmiji misaonog i ose}ajnog otvara avantu-ru lirskih upitanosti vida u svemiru qudskog bi-}a. U pravu je Vladimir Milari} kada za Anti}atvrdi: „Kontraverzan i kontradiktoran, ovaj ro-manti~ni modernist, sawar i pragmatik u istomtrenutku, izraàvao se najautenti~nije hiperbolomi kontrastom.” Anti}a je uvek kopkalo ono {to du-boko u wemu }uti: „Kad god ~uje{ harmoniku, / imada zna{, brate, / – to ja iz we kukam. / O~iju mi.”

Jeste, „ko ne ume da se pita / ne vredi mu {toizgleda kao da je ̀ iv”. I samom vra~u Anti} je ve-

liki mag, da bi shvatio vatru vra}a se pepelu. Bezkretawa nema pesme. Zlato moè biti u pesmi isivkasto i crno. Nema pesme u kojoj se nije pitaoko je on, taj vrag Miroslav Anti}, usred svoje pa-meti koja mu se u~ini da je privid u vazduhu. Ot-kuda mi na ovoj planeti Zemqi?! Sumwam da }e seta zagonetka ikada odgonetnuti. @ivi i mrtvi sujednako zimogro`qivi, a ko, opet, moè biti ̀ ivu srcetu zemqe. Na momente mi se u~ini da je tajnam}orasti Anti} pro{ao kroz sve lavirinte na-rodnih kaà, da je kr{teno okupan u lekovitoj pe-smi i narodnoj pri~i, ostavimo se mi raznoraznihklasifikacija i: „Da mi lepo oìvimo. / Vreme je./ Skoro smo se ugu{ili / od tog umirawa.” Pe~atioje Anti} oporuku ne samo Garavog sokaka. Ima tunekog è{}eg uzleta s jasnim gledom na razornekrivde: „Ja ne mogu, brate, / kako drugi ho}e, / kadja ne}u, brate, / ni kako ja ho}u”. U|e tako nekiinat od zanata i od srca duboko unutra u mene i,zagledaj se u ovu istinu Miroslava Anti}a: „mismo qudi koji pletu korpe, / a upletu u ̀ ivotu sa-mog sebe. Eto {ta smo mi”.

Horoskop nevidqivih svetova

@eqa nije jednaka onome {to vidi{, a tek vi-|eno vaqa razotkrivati. Davno sam zapisao kako jere~ proma{eni svedok }utwe, tu istinu mi potvr-|uje i misao Miroslava Anti}a izre~ena u Horo-skopu: „Sve se re|e usu|ujem da izgovaram re~i, jeruvek zna~e drugo nego {to ja to ̀ elim.”18 @ivetiu mislima je ve}e bogatstvo nego ̀ iveti u govoru.Za petama su rastanci, rastanci su na{e stalneuhode. Slaè{ re~i u re~enice, sa re~enicama is-preda{ pri~u, a onda se pri~e jednostavno otka~e

58

18 Miroslav Anti} Horoskop – Tako zami{qam nebo, Pro-metej: Novi Sad, 1998.

od tebe i ne veruju ti da si ih nekada pri~ao. Dali nam to pri~awem izmi~u prostor i vreme? Mojpokojni ujak Tima Gr~ki iz Banatskog Milo{eva~esto se seqakao mewaju}i utrine i sala{e, teglioje po pustarama Banata neka mrko bajcovana vratasa ragastovom tvrde ~amovine, nameran da se jed-nom ku}no skrasi, da i doti~na vrata sa kvakom odmesinga, u bravi bez kqu~a, otvoreno ukoreni.Skrojio je i ku}ni prag, iz bagremovog debla gu-stog kao kamen. I zidao je ku}u u Mu`qi po meritih otvorenih vrata bez kqu~a. I kada je umro vra-ta su mu bila {irom otvorena za onostrani svet,vrata. Nosim u mislima ta mrka ujakova vrata i po-nekad sawam wegov upad u nebo, i ~ujem Anti}a za-gledan u tu {irinu otvorenih vrata: ne gledaj tokao pad u sunovrat nego kao pad uvis. Sebi samomsi i lopov i sudija, uhoda i zatvorenik. Stvari sutu da ih pred samim sobom razja{wava{. Kad ide{kroz senku razgranatog drveta shvati koliko tei{tu sopstvene grane ̀ ivota u senci senke i shva-ti da je i svetlost ne~ija sen. Onaj ko pro|e, a nezagleda se duboko, kao da nije ni bio me|u nama.Mudar je onaj koji ume sebi samom da gleda u dlani tu ki{nu kap {to mu je na dlanu shvataju}i kakozna da ne zna to {to misli da zna. I danas se le~imnarodnim poslovicama. I kada mi re~ sklizne sajezika ja jo{ uvek u to izgovoreno sumwam, ako jeve} ne mogu vratiti mogu je novom re~ju razblaì-ti, ili je, tu i tamo, oja~ati u opstanku. Ni{tagadnije od re~ite ̀ urbe i ishitreno napisane re~e-nice. Poslovica je trezor mnogoqudnog iskustva,iskustva koje ti govori {ta }e{ i kuda }e{ sa sop-stvenim udesom. Mnogi je mudar ~ovek iz neznawasro~io znawe o ne~emu bitnom, jer je privoleo sebetragawu. Anti}u su u Horoskopu bliski srodniciu umnom hodu Platon, Isak Wutn, Aleksandar Ma-kedonski, Albert Ajn{tajn, Servantes, ̂ uang Ce...Ivo Andri} je s razlogom govorio, bez uvijawa, da

se u ìvotu sluìo pametnim qudima, i za{to biAnti} bio izuzetak. Od wega se daje u~iti pona{a-we misli. Za{to se kaè: beskorisno i korisno,usplahireno i spokojno? I misao ume, po Anti}u,biti podivqala zver u tvojoj (pra){umi. Izme|uSada i Ovde zgusnuto je vreme i sapet je prostor,a traje kao svetlosna godina.

Nema malih stvari u radoznalom srcu. Qubav jekao snaga: ako je vi{e tro{i{, vi{e }e{ je ima-ti. Sve to u o~ima na{im, i ono rukom dodirnu-to, i u mislima za~eto je od ve~nosti sazdano i uve~nost }e se vratiti. I kamen udi{e vazduh i vra-}a se vazduhu. Milan Praì}, zarowen u tajnu pre-obraàvawa i muweviti refleks stvarawa Miro-slava Anti}a, zapisuje: „Uzjahati brzinu i ovlada-ti wome u pesnikovoj metafori isto je {to i puto-vati unazad u vreme, na}i se u prostorima na{egde~jeg porekla kao u krilu qudske prvobitnosti,dospeti do izvora stvarala~ke ùdwe preobraà-vawa. Tako se savla|uje haoti~nost i nesmislenostvremena koje pogubno te~e. Ono vi{e nije izdeqenona pro{lost, sada{wost i budu}nost, nego je sve-vremenost, trajno vreme de~je sada{wosti.”19 Budidostojan svoje samo}e, Anti}eva je tiha oporuka.Umeo je Anti} da bekrija svoje osame, ali i da zu-mira jesen u pozlati uzrelih duwa razasutih po {i-fowerima paorskih ku}a, i umeo je da se svemu be-zazleno ~udi u prepoznavawu samoga sebe, ~inio jesve to kao da ̀ ivi jedini put i nikada vi{e.

Imao sam pred sobom zid nevoqe 1977. godine uKikindi, uhodile su me meni smutne neke SDB spo-dobe, izlomqen nesanicama, zaputio sam se Anti}u,ne samo kao sabratu po leniji Banata, i pamet mije vaqda bila na rubu ambisa da skon~am u sebi sa-mom. I, evo, tu sam gde sam u ovim re~enicama, jermi je izmesta, iz ste{wene kvadrature stambenog

59

19 Milan Praì}, Re~i i vreme (Priredila Gordana \ilas)– Biblioteka Matice srpske, Novi Sad, 2002.

kvartira u ulici Vase Staji}a, a u Novom Sadu, gdeje ìveo sa svojom Qiqom, skinuo te uhode s vra-ta. Se}am se da je soba bila mle~no bela, i u mle~-nim mirisima, u toplom prepletu, Vuk je gugutao(pra)govor re~itih slogova. Ni danas ne znam komeje telefonirao, ni sa kim je razgovarao, niti samvideo tamo nekom upu}eno pismo, ali su vrane pre-stale graktati nad mojom glavom. Sablast je utih-nula. Wegova du{a me, evo, i u Horoskopu mudroupu}uje da prolazim kroz zidove kao kroz godi{wadoba, kao kroz blizu i daleko, onako kako mi toumemo. Miko, hvala ti, tu na trenut samo zastajem,nisam mogao ovo da pre}utim, moralo se iz mene,da citiram Ra{u Popova: „Izgleda da je slutio da}e se zao{travati pritisak na li~nost pojedin-ca.”20 I jo{ ne{to od Ra{e, vazda u zenitnom i{-~itavawu kwige: „Horoskop je pisao kao duhovnitestament.” Anti}eva poetika je priziv detiwstva,detiwstvo ispisano wim samim, i ne moè se uklo-piti ni u kakve izme, merene i mirene uglomeri-ma kwièvne geometrije.

O kreativnom duhu Miroslava Anti}a, upe~a-tqivo i britko, rukopisno i printano, svedo~i Dra-{ko Re|ep; a tu su i pouzdano vaqani spisi, kojiidu uz pisca i wegovo delo, potpisani od Ra{e Po-pova, Vladimira Milari}a, Milana Praì}a, Pe-re Zupca i Florike [tefan. Alkoholisane pri~eu stvarala~kom ~inu Miroslava Anti}a su notor-na la`. Jednog uzavrelog avgustovskog dana sedelismo Mika i ja u omawoj avliji wegove i Qiqineku}e u Avijati~arskom nasequ, razgovarali smo otome kako bi vaqalo da napi{e poemu o Kikindi.Mika mi je prineo politru viskija uz re~enicu:„Ej, sav sam ti u nekom re~eni~nom zamr{aju, kakobi kaz’o uvrnuti Laza, ne dam da me prestignu mi-

sli, evo, ni kap da ne orosi u prazno, nalivaj sami polako, meraklijski dok divanimo.” Ja se kao ̀ a-lim na vru}inu, a Mika }e: „Pusti ti vru}inu, nekona tera svoje, ~ini mi zadovoqstvo da te gledam skojim uìvawem ispija{...” I, bogme, popio ja tupolitru, uz razgovor. Ne jednom, vi{e puta sam seu to uverio, kad god je bio u stvarala~kom {picuMika se klonio alkohola, stvarao je tre{tentrezan, svedo~im svojeru~no.

U ravnici ti je tako; krene voz – stane nebo;krene nebo – stane voz; jedno Sada, jedno Ovde, iz-me|u je Stanica ve~nosti gladnija od godine. Da,„Anti}eve kwige me|u ~itaoce nosi pesnikovo ime.Kritika tu nije ni pomogla ni odmogla. Ko imaime, nije mu potrebna kritika”, saèo je VladimirMilari} mo}nu pesni~ku pojavu koja se zove Miro-slav Anti}. Va`no je razumeti nerazumqivo i vi-deti nevidqivo. Sada{wost je lukava lisica. Mno-go toga daje se na}i u kwigama, osim ~etiri stva-ri, kaè Anti}: „Osim vrline nadawa, ve{tine ve-rovawa, vizionarstva budu}nosti i umetnosti str-pqewa.” Jo{ uvek arheolozi otkrivaju kolevkequdske pameti.

Nije lako upla{iti sopstveni strah pred nepo-znatim vra~evima i silnicima koji nam mrse ì-votne konce. Nije ìvot ringi{pil, ni vatromet.„îtavim Horoskopom vlada Ve~ni Mladenac, Sin.Prema wemu pesnik razvija personalni odnos dosadnevi|en u na{oj istoriji”, ubedqivo zapisuje Ra{aPopov. Uvek vaqa san osluhnuti budan, vaqa gapromi{qati i spoqa i iznutra, jer zemqa se ze-mqom timari, i kona~no, ima li zaista granicaizme|u kraja i beskraja? îtawem Horoskopa Mi-roslava Anti}a obra~unavao sam se sa samim sobom.

60

20 Ra{a Popov, Anti}evo na~elo zvezdane distance (ogledje objavqen kao pogovor u kwizi M. Anti}a Horoskop – Takozami{qam nebo), Prometej: Novi Sad, 1998.

Milutin @. PAVLOV

MIROSLAV ANTI] AS A MOMENT BETWEEN NOW AND HEREOR A MIRAGE OF THOUGHT

IN A PULSE OF PHENOMENA AND THINGS

Summary

The paper deals with Miroslav Anti}’s literary opus forchildren, as well as with his poetics. The author emphasizesthe footholds of Anti}’s poetry, explores his geometry andfinds numerous textual and associative connections withinAnti}’s literary work, as well as within literary work in ge-neral. Further, the author takes efforts to reconstruct poet’sfreedom, unconventionality, wisdom, sensibility and lean-ing over the world, out of Anti’s work and his language.

Key words: childhood, Miroslav Anti}, thought, poetry

UDC 050 Ra{ka

� Hadija I. XIGAL KRIJE[TORACMati~na biblioteka „Vuk Karaxi}“,

Prijepoqe

Republika Srbija

DE^JI LIST RA[KASA@ETAK: Hroni~arima i istraìva~ima kulturno-

-prosvetnih prilika u Sanxaku/Ra{koj oblasti tridesetihgodina 20. veka promakao je jedan izuzetan podatak, a toje pojava de~jeg lista Ra{ka. Prvi broj ovog lista iza{aoje januara 1930. godine u Novom Pazaru. U listu izlazepri~e, pesme i edukativni ~lanci iz geografije, istori-je, matematike i zdravstvenog vaspitawa. U tom trenutkuni u jednoj sanxa~koj varo{i nema niti jednog lokalnogglasila, a kamoli de~jih i {kolskih listova i novina.

KQU^NE REÎ: Ra{ka – de~ji list

Tridesetih godina 20. veka Sanxak je, kao imnogi drugi krajevi u Kraqevini Jugoslaviji, bionerazvijen u svakom pogledu, a posebno je bio po-znat po svojoj kulturno-prosvetnoj zaostalosti. Takulturno-prosvetna zaostalost se ogledala pre sve-ga u veoma malom broju pismenog stanovni{tva inedostatku kulturnih i prosvetnih ustanova. Zavreme Kraqevine Jugoslavije otvoreno je vi{e {ko-la u svakom srezu i podignute su {kolske zgrade.Ve}ina ~etvororazrednih osnovnih {kola imala jesamo jedno odeqewe i jednog u~iteqa, a znatan brojdece, posebno ̀ enske, nije poha|ao {kolu zbog si-roma{tva, nedostatka mesta u {koli ili udaqeno-sti {kole. Samo ~etvrtina svr{enih osnovaca na-stavqala je {kolovawe. Sve {kole su bile dràvneinstitucije (Petrovi} 2008: 44). O {kolama tihtridesetih godina Mili} F. Petrovi} pi{e: „Za-kon o narodnim {kolama u Kraqevini Jugoslaviji

61

od 5. decembra 1929. uredio je da su narodne {koledràvne ustanove ~iji je zadatak da nastavom i va-spitavawem u duhu dràvnog i narodnog jedinstvai verske trpeqivosti spremaju u~enike za moralne,odane i aktivne ~lanove dràve, narodne i dràvnezajednice; da {ire prosvetu u narodu; neposrednoi posredno sara|uju sa kulturnim ustanovama za na-rodno prosve}ivawe... Nijedna {kola nije imaladovoqno nastavnih sredstava, a pojedine su bilebez ikakvih u~ila. Nedostatak nastavnih sredsta-va nadokna|ivan je ìvom re~ju u~iteqa i pomo}-nim sredstvima koja su izra|ivali |aci i nastav-nici” (Petrovi} 2008: 46).

Prema podacima popisa od 31. marta 1931. godi-ne (Ilustrovani zvani~ni Almanah – {ematizamZetske banovine iz 1931. godine) bilo je u Sanxaku133.367 lica preko 10 godina, i to mu{kih 66.390i ènskih 66.977. Od toga je bilo nepismenih: mu-{kih 40.238, ili 60% i ̀ enskih 61.685, ili 92%.U celom Sanxaku je 1931. godine bilo 127 osnovnih{kola, {to zna~i prose~no jedna {kola na 55 km2.U nekim srezovima stawe je bilo jo{ nepovoqnije.

I druge kulturne ustanove su se sporo razvijale.U~iteqi su igrali va`nu ulogu u otvarawukwi`nica i ~itaonica, podru`nica kulturno-prosvetnih dru{tava. Tako|e, u Sanxaku tridesetihgodina nije bilo novina lokalnog ili regionalnogkaraktera. Kao jedan od presudnih momenata u kul-turnom ìvotu za ove krajeve uzima se 4. januar1932. godine, kada se u Beogradu sastala grupanaprednih i obrazovanih qudi, a ponajpre studena-ta iz Sanxaka, da se dogovore o pokretawunaprednog lista koji bi izlazio u Sanxaku. Timdanom je – prvi put u istoriji – obeleèn po~et-ni termin ùrnalistike u Sanxaku, jer }e odmahzatim po~eti u Prijepoqu da izlazi list Sanxak1

– „novina dakle koja }e tretirati bezbrojne pro-bleme politi~kog, kulturnog i socijalnog karakte-ra u jednoj grdno zaostaloj i primitivnoj sredini,kao {to je tada bio Sanxak” (Sijari} 1960: 7).List je bio prva tribina u Sanxaku sa koje se mo-glo pone{to re}i o zaostalosti ove oblasti, kakou privrednom, tako i u kulturno-prosvetnom pogle-du. Drugih glasila nije bilo. Redak podatak o jedi-nom omladinskom – {kolskom listu – ~asopisu na-lazimo kod Mili}a F. Petrovi}a.2

Sve ovo napomiwem jer je list Sanxak bio ne-merqiv i ta~an hroni~ar sanxa~kog sveta, a poseb-no je zna~ajan, pored informisawa, i za obrazovaweiz najrazli~itijih oblasti va`nih za svakodnevniìvot. O tome svedo~e brojni napisi u Sanxaku,posebno o tome kako su u~iteqi po selima mnogodoprineli savla|ivawu nepismenosti i zaostalostinaroda.

62

1 U me|uratnom periodu u Prijepoqu je 1932–1934. godineizlazio mese~ni list za kulturu i ekonomsko podizawe pod na-

zivom Sanxak, ~iji je urednik bio Mirko Jev|evi}. List je1935. godine promenio naziv u Ra{ka, ali je posle nekolikobrojeva prestao da izlazi. Slede}e 1936. ponovo je pokrenut itokom 1937. godine izlazio je pod nazivom Novi Sanxak, sa na-znakom „List za politi~ka kulturna i ekonomska pitawa”.Urednik je bio Milivoje @ugi}. Saradnici lista su bili znanii mawe znani intelektualci tada{weg vremena: diplomata, mi-nistar i nacionalni radnik u Staroj Srbiji Jovan Jovanovi}Piòn, nacionalni radnik u~iteq Sreten Vukosavqevi}, di-rektori i profesori gimnazije u Pqevqima, u~iteqi i upra-viteqi osnovnih {kola, sudije, narodni poslanici, inèweri,sve{tenici i druga lica (Petrovi} 2008: 48)

2 U {kolskoj 1931. i 1932. u Pqevqima je izlazio popularniomladinsko-|a~ki list Na{a iskra. Vlasnik i odgovorni ured-nik bio je profesor gimnazije \or|e Kiselinovi}. U Ure|i-va~kom odboru bili su pqevaqski gimnazijalci Jovan Draguti-novi}, Pavi} Radovi} i Rexo Bu~an. ̂ asopis je imao brojne sa-radnike, od kojih }e neki kasnije postati poznata imena kul-turnog, javnog i politi~kog ìvota u Jugoslaviji. Koncepcija~asopisa bila je podizawe nivoa kulture u Pqevqima, Ra{kojoblasti i severnoj Crnoj Gori. Bio je to mladala~ki, poletani kriti~ki ~asopis koji je objavqivao priloge o nedostacimanastavnih predmeta, slabostima u radu nastavnika, zanimqiverebuse, zagonetke, prepisku sa saradnicima i drugo (Petrovi}2008: 48).

Zbog svega navedenog, vi{estruko je zna~ajno po-javqivawe de~jeg lista Ra{ka3, koji ima ozbiqneideje da informi{e i obrazuje omladinu na ovomprostoru. Iz impresuma lista doznajemo dragocenepodatke koji ovaj list ~ine jo{ zanimqivijim:vlasnik i izdava~ lista je Aleksandar Despotovi},u~iteq u Novom Pazaru, urednik je Tihomir û-mi}, u~iteq u Novi Pazaru, a list se {tampa u{tampariji Q. Jovanovi}a u Novom Pazaru. Listima 10 strana, {tampan je na formatu od 38 cm, ivizuelno ima sve karakteristike novina, ~ak nakraju ima i list sa reklamama.

Naàlost, de~ji list Ra{ka je iza{ao samo utom prvom i jedinom broju. List je mikrofilmovanosamdesetih godina na osnovu originala lista ko-ji se nalazi u Sveu~ili{noj kwi`nici u Zagrebu.U zavi~ajnom odeqewu Biblioteke „Vuk Karaxi}”u Prijepoqu nalazi se fotkopija i mikrofilmde~jeg lista Ra{ka.

Katalo{ki opis u bazi Nacionalne isveu~ili{ne kwi`nice u Zagrebu

Impresum de~jeg lista Ra{ka ~ine slede}i podaci:

Vlasnik – izdava~ je Aleksandar Despotovi}, u~iteq

Novi Pazar. Urednik Tihomir ûmi}, u~iteq, Novi

Pazar. „Ra{ka” izlazi jedan put mese~no sem jula i av-

gusta. Prodaje se na broj: cena broju 2-din. Novac,

rukopise i sve {to se odnosi na list treba slati na

adresu Tihomira ̂ umi}a, u~iteqa – Novi Pazar.

Naslovna strana de~jeg lista Ra{ka

Iz malog broja tekstova u ovom prvom broju ja-sno se o~itava ozbiqna namera i potreba za {ire-

63

3 RA[KA : de~ji list / vlasnik Aleksandar Despotovi};urednik Tihomir ûli}. – God. 1, br. 1 (januar 1930). – NoviPazar: Aleksandar Despotovi}, 1930 (Novi Pazar: [tampari-ja Q. Jovanovi}a). – 38 cm Izlazi mese~no, sem jula i avgusta.– âsopis je fotokopiran.

COBISS.SR–ID 52348940Nalazi se u fondu Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke

„Vuk Karaxi}” u Prijepoqu.

Vrsta gra|e

Naslov

Broj~ani podaci

Impresum

Izlaènje

ID zapisa

Primjerci

Lokacija/Signatura

serijska publikacija

Ra{ka: de~ji list / urednik Tihomir ̂ umi}.

1 (1930) – .

Novi Pazar, 1930 – .

Nepoznato.

000093921

Svi primjerci

Zatvoreno spremi{te: 86.778 adl. 6

wem znawa i obrazovawa, posebno za ukqu~ivawemqudi ovih krajeva u veliki svet o kojem malo znaju.

Na nenumerisanoj strani objavqen je uvodnitekst pod naslovom „Poziv na saradwu”:

S obzirom na veliku i op{tu zaostalost Novo-pazar-skog kraja i cele Stare Srbije re{ili smo se da izdajemoovaj mese~ni de~ji ~asopis. Nadamo se da }e se bar 20-30primeraka u svakoj {koli ove okoline rasturati. Nu nijedovoqno samo ga utrpati sadràjem tako, da ne}e nijednoizostati, a da ga ne pro~ita. To je na{a najve}a èqa.

âsopis }e biti prete`no pou~ni, u obliku pri~a, –originalnih kao i uzetih iz drugih listova i kwiga, po-u~ava}emo u trezvenosti, poqoprivredi, verskoj trpeqi-vosti, polnoj ~istoti, higijeni i t. d. Jer u tome ose}amou ovim krajevima najve}u zaostalost i najteè posledicekoje otuda proisti~u. Kao {to se vidi, sadràj }e ve}imdelom biti namewen odraslima.

Prima}emo vrlo rado i opise na{ih starih istorijskihspomenika, narodna predawa i narodne umotvorine.

Pisati {to kra}e i {to vi{e de~ijim stilom.Zato, pored u~iteqa, molim i sve druge prosvetne pri-

jateqe da nas pomognu bilo rasturawem ~asopisa, bilosvojom saradwom.

Tekst nije potpisan, pa pretpostavqamo da suautori u~iteqi, pokreta~i lista Aleksandar De-spotovi} i Tihomir ûmi}.4 Ve} na numerisanoj

strani 1–2 u~iteqi objavquju pismo budu}im ~ita-ocima. Iz pisma-teksta „Na{im ~itaocima” o~i-tuje se namera sna`nog prosve}ivawa i obrazovnognapretka mladih u ovim krajevima:

Vi, mladi ~itaoci, niste putovali daleko od svojih ku-}a, pa mislite da je svuda kao i kod vas, da nigde nema bo-qe nego {to je kod vas.

Ne! Nije tako. U mnogim krajevima i u mnogim zemqa-ma sve je boqe. Tamo su ku}e boqe, zdravije i ~istije nego{to su ovde, tamo se wive i livade sa boqim spravamaobra|uju, pa boqe rode i vi{e ploda daju; tamo se ne pi-ju koliko ovde otrovna pi}a, kao: rakija, vino i druga. Za-to se tamo qudi boqe hrane i boqe odevaju, te su zdravi-ji, nego ovde.

Za{to nije svuda jednako, svuda dobro? Evo za{to! Ta-mo gde je boqe, tamo svaka ̀ ena i svaki ~ovek zna da ~ita,pi{e i ra~una. Svako dete, ̀ ensko kao i mu{ko, tamo ideu {kolu. Kad svr{e i napuste {kolu i u~iteqa svi i daqe~itaju i rade kako ih u kwigama pou~avaju. Oni novac nedaju za pi}e, ve} za kwige, jer su im kwige najboqi i naj-korisniji u~iteqi posle {kole.

Ovde tako ne rade. Turci su ovim zemqama vladali vi-{e stotina godina. Oni nisu dali da se podiù {kole ida se u wima u~i, pa mnogi ne znaju da ~itaju, a kada se ne~ita onda se ne moè mnogo ni znati.

Zato vi, koji ste u {koli i koji ste ve} svr{ili {kolu,morate ~itati, u~iti se i raditi onako kako vas u kwigamapou~avaju. I ne samo to. Zimskih ve~eri, nedeqom i prazni~-nim danima vi treba da ~itate i na glas svojim roditeqima,svojoj bra}i i sestrama, pa i svojim susedima. (str.1)

U nadi da }ete tako raditi mi vam pruàmo ovaj na{list „Ra{ku”. U woj }ete uvek na}i lepih pri~ica, koje}e vas nasmejati, zabaviti i pou~iti. Za w, ne treba mno-go novaca, pa je moète svi kupiti i svi ~itati.

Na stranama 2–3, sa po~etnim ukrasnim slovom\, zamalo inicijalom, nalazi se tekst „\ur|evistubovi”:

64

4 U Glasniku Etnografskog muzeja u Beogradu, kw. 6: Bulle-tin du Musée ... autor(i): Borivoje Drobwakovi}, str. 145 i Gla-sniku Etnografskog muzeja u Beogradu iz 1931. godine, kw. 10,str. 149. prona{li smo podatke o imenu Tihomir ̂ umi}. Tamopi{e da je Tihomir ̂ umi}, profesor iz Kragujevca, evidenti-ran kao saradnik, poverenik za za{titu materijalnog i nemate-rijalnog kulturnog nasle|a. O~ito je da je u jednom periodu svogprosvetnog rada u~iteqevao u Novom Pazaru. Ta uloga povere-nika „bila je veoma zna~ajna, jer su oni s prvim danima posleoslobo|ewa, kad je u eri obnove, usled neznawa, ~esto ru{enosve {to je staro, bili ti koji su spre~avali ove nemile pojavei spasavali na{e kulturno blago. Pored toga {to je wihova sa-radwa bila efikasna u ovakvim slu~ajevima oni su otkrili iopisali niz nepoznatih pojava” (Skaki} Simatovi} 1985).

\ur|evi stubovi su jedan od najlep{ih i najstarijih ma-nastira slavne vladala~ke loze Nemawi}a. Nalazi se jedansat severno od Novog Pazara, na jednom glavi~astom bregu,koji dominira celom okolinom. Sazidao ga je 1170. god. Ve-liki ̀ upan Stevan Nemawa iz zahvalnosti bogu, {to ga jeizbavio iz jedne pe}ine, gde su ga bra}a bila bacila.

Autor zatim ispri~a tu pri~u i dodatno opisu-je manastir:

„Manastir \. Stubovi bio je vrlo lepa gra|evina, po-dignut po ugledu na italijanske manastire, koji su u tovreme bili najboqi majstori u gra|evinama. Bio je izma-lan vrlo lepim ̀ ivopisom, ~ijim se ostacima i danas di-vimo. U manastiru je bilo dosta u~enih kalu|era, te je ve-rovatno tu i {kola postojala...”

Tekst je potpisao u~iteq Tihomir ̂ umi} (Tih.ûmi})

U~iteq Despotovi} se na strani 4 pojavquje kaozapisiva~ narodne pesme „âv~ica”.5 Pored lokali-teta svakako je zanimqiv i leksi~ki aspekt pesme.

âv~ica ku}u melaâ |ela ne ~a |ela.„âv~ice, prosci do{li.”„Maj~ice, odakle su?”„âv~ice, sa Quti}a.”„Maj~ice, {ta s’ doneli?”„âv~ice, opan~i}e.”„Maj~ice, ne}u ja.”

U naredne tri strofe ponavqaju se stihovi„âv~ica ku}u mela / â |ela ne ~a |ela. / ’âv-~ice, prosci do{li.’ / ’Maj~ice, odakle su?’”, alisu svi naredni prosci iz drugog sela.

U drugoj strofi:

„âv~ice, sa Jabuke.”„Maj~ice, {ta s’ doneli?”„âv~ice, rukavice.”„Maj~ice, ne}u ja.”

U tre}oj strofi:

„âv~ice, iz Strme}ca.”„Maj~ice, {ta s’ doneli?”„âv~ice, krqu lu~a”.„Maj~ice, ne}u ja.”

U ~etvrtoj strofi:

„âv~ice, iz Obardi.”„Maj~ice, {ta s’ doneli?”„âv~ice, dobrog momka.”„Maj~ice, o}u ja.”

Na strani 5 je pri~a „Mirkovi kalemi”, koja imaedukativni poqoprivredni sadràj za decu na selu.

Mirko je bio |ak prvog razreda osnovne {kole. Jedno-ga jeseweg dana vidi on, da wegov u~iteq ostavqa seme oddivqe jabuke, u jednu kesicu. Pri{ao mu je i zapitao ga:

– Za{to vi, gospodine, ostavqate to seme od jabuke?– Zato da ga kroz neki dan posejem, te da iz wega niknu

biq~ice, od kojih }e posle nekoliko godina postati veli-ke jabuke.

Mirko je u}utao, ali je ve} bio re{io da i on napravitakvu kesicu i da u wu stavqa seme od jabuka.

Kad je u~iteq bio prikupio dosta semena, iza|e sa |a-cima da ga poseje. Izabrali su mesto kod bunara kako biimali vode za zalevawe za vreme su{nih leta. Zatim supo~eli da me}u seme u zemqu i to u redovima. Pri tomeim je u~iteq govorio, da i oni tako u~ine, jer je to lakposao, koji moè svaki |ak da radi a i ne treba velikiprostor zemqe. Obja{wavao im je o koristi koju }e imatiod roda posle samo desetak godina.

65

5 Geografski pojmovi – lokaliteti iz pesme pripadaju pro-storu Pqevaqa i Prijepoqa, otuda se ovakav list i moè na}iu zavi~ajnom fondu prijepoqske biblioteke. Quti}i, Strme}cai Obarde su naseqa – sela u op{tini Pqevqa u Crnoj Gori,Jabuka je naseqe u op{tini Prijepoqe (Srbija).

Tekst je potpisao Vit. Z. T., a samo moèmo dapretpostavimo da se radi o autoru koji je stru~wakza poqoprivredu.

Na str. 5–6 je objavqen tekst „Iz Bukvice zaveselu bra}u”6 Dr. M. Jovanovi}a Batuta kao aneg-dota sa naslovom „Da zakr`qa”. Ovaj tekst o~itoima edukativnu ulogu iz oblasti brige o zdravqu.Takvi tekstovi ne ~ude – u to vreme potreba i za-datak obrazovanih qudi bili su da podu~avaju na-rod Sanxaka kako da odràvaju higijenu, kako da sehrane i sl., a sve u ciqu smawewa oboqevawa odraznih bolesti koje su uzrokovane upravo nedostat-kom svesti o higijeni, kako li~noj tako i onoj ko-ja se odnosi na na~in ìvota u ku}i.

– „[ta ti to radi{?” pita seqak otmenu varo{ankus malim ku~etom u krilu.

– „Pa eto vidi{! Sipam rakiju u ~anak da je s ovimjelom razmutim”

– „A {ta }e ti to?”– „Pa time hranim ovo ku~e”Seqak se zagleda u ono ku~ence gospo|i na krilu, pa

}e je daqe upitati:– „Zar rakijom? [ta }e ku~etu rakija?”– „Da oja~a i brè poraste?” – upita seqak.– „Ne! Na protiv: da ostane tako malo. Od rakije }e

zakr`qati.”– „Ba{ zakr`qati i{~u|ava se seqak u neverici.”– „Zakr`qati! Zakr`qati! – odgovara gospo|a s pouz-

dawem. – „Rakija mu ne da da raste i da se razvija.”– „Me|er mi onda gre{imo” – nastavi seqak kao da

sam sebe prekoreva – „A na{e ̀ ene poje rakijom i sisan-~ad... da boqe spavaju, da rastu i da se krepe...”

Potom slede tekstovi: „Ispitivawe Ju`nogaPola” (str. 7–8), „Mesec” i „Milion” (str. 9–10).

Tekst „Ispitivawe Ju`noga Pola” potpisujeu~iteq Tihomir ûmi}.

Severni i Ju`ni Pol jesu jedini krajevi na svetu, nakoje, ni do danas, nije ~ove~ija noga stala. U ovim krajevi-ma vlada ve~ita zima. Sneg i led koji se nikada ne tope,prekrivaju pusta, prostrana poqa i ~esto je nemogu}eutvrditi, da li se ispod wih nalazi zemqa ili je more...Pro{le godine jedan ameri~ki nau~nik kapetan Berd, re-{io se da ispita Ju`ni Pol. On je napravio naro~itu la-|u, kojoj ledene sante nemogu mnogo nauditi i istu je snab-deo svima potrebama za ispitivawe ovih zemaqa, pa ~ak iaeroplanima i bezì~nom telegrafijom...

Tekst „Mesec” potpisuje u~iteq Aleksandar De-spotovi}.

Kad neke lepe i vedre ve~eri pogledamo u nebo, vidi-mo mesec i ~itavo jato zvezda, od kojih su neke sjajnije ive}e, a druge sitnije i ble|e. Ove mnogobrojne sitne zve-zdice, kao i mesec, {to tako lepo ukra{avaju nebo, nisuni{ta drugo do mnogobrojne zemqe, koje se ni po ~emu nerazlikuju od ove na kojoj mi ̀ ivimo. [ta se nama ~ini dasu male i si}u{ne to je zato, {to su od nas mnogo udaqene.Na mnogim zvezdama postoji i ̀ ivot, sli~an ovome na ze-mqi, dok su neke ve} odavno zamrle i nisu ni{ta drugodo ogromne pustiwe bez i jednog ìvog stvora pa ~ak ibiqke. Jedna od tih zvezda, na kojima nema nikakvog ̀ ivo-ta jeste mesec. On je najbliì zemqi te nam zato i izgle-da onako veliki... [to se ti~e svetlosti, koju mesec da-je, ona dolazi od sunca...

U skladu sa ostalima, i tekst „Milion” je pou-~an i ima formu u~iteqskog predavawa. Tekst ni-je potpisan.

Kad izgovorimo milion, malo ih je koji mogu u sebi daprestave veli~inu ovoga broja. Milion je mnogo lak{e re-}i nego zamisliti. Uzmimo samo ova dva primera:

66

6 Lekar, univerzitetski profesor i utemeqiva~ Medicin-skog fakulteta u Beogradu Milan Jovanovi} Batut (1847–1940)svoju kwigu Bukvica za veselu bra}u objavio je 1920. godine.

Bukvica za veselu bra}u / sastavio prof. d-r M. Jovanovi}-Batut. - Zagreb : Izdawe Dru{tva apstinenata u Hrvatskoj iSlavoniji, 1920. (Zagreb : Hrvatski {tamparski zavod d.d.). –103 str. ; 22 cm. - (Kwi`nica protiv alkohola ; svezka 10)

Ako bi smo za jedan minut mogli nabrojati 100 pa kadbismo brojali neprestano svaki dan punih 12 sati, tek bi-smo za 13 dana, 10 sati i 40 minuta izbrojali jedan milion.

Jedan minut ima 60 sekunda, a ceo dan ima 86.400sekunda, u nedequ dana ima tek 604.800 sekunda, i tek 11dana sadrè u sebi milion sekunada.

Poku{ajte da izra~unate koliko ima sekunada u jed-nom mesecu.

List na kraju, na celoj nenumerisanoj strani,objavquje reklamu za kwigu Enrika Ferija7 Zna~e-we prvog svibwa8.

Za lingviste leksika moè biti zanimqiva, po-sebno pravopis, gde vidimo da se planete Mesec iSunce pi{u malim slovom i sl.

Dodatnu lepotu grafi~kom izgledu ~asopisa da-ju minijature (iluminacije) koje se nalaze na kra-ju svakog teksta.

IZVOR

Ra{ka, de~ji list. Novi Pazar : Aleksandar De-spotovi}, 1930, god. 1, br. 1 (januar 1930).

LITERATURA

Petrovi}, Mili} F. Ra{ka oblast u jugosloven-skoj dràvi 1918–194. Beograd: Arhiv Jugoslavi-je, 2008. Arhiv, ~asopis Arhiva Srbije i CrneGore, 1–2, 2008: str. 44–48.

Sijari},]amil, Pojava prve {tampe u Sanxaku.Polimqe, br. 264, 1960, str. 7

Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. Beograd:Etnografskoi muzej, 1931, kw. 10, str. 149.

Simatovi} Skaki}, Branka, Predlog za osnivaweRepubli~kog zavoda za za{titu spomenika kul-ture i prve akcije na za{titi y Srbiji posleoslobo|ewa http://heritage.gov.rs (preuzeto 12. 10.2015)

Hadija I. D@IGAL KRIJE[TORAC

CHILDREN'S MAGAZINE RA[KA

Summary

Chroniclers and researchers of cultural and educationalconditions in Sandàk / Ra{ka region in 1930s have misseda remarkable fact – namely, the appearance of children’smagazine Ra{ka. It came out in January 1930 in Novi Pazar.The magazine published stories, poems, and educative arti-cles about geography, history, mathematics and health edu-cation. In that moment, none of the towns in Sandàk hadlocal newspapers, let alone children’s and school newspa-pers and magazines.

Key words: Ra{ka – children’s magazine

67

7 Enriko Feri (1856–1929) je bio italijanski kriminolog,socijalista i osniva~ italijanske {kole za kriminologiju. Kakoje ìveo u doba Musolinija, voqno ili ne, postao je saradnikMusolinijeve stranke.

8 FERI, Enriko [to je socijalizam ili zna~enje prvoga svibn-ja : konferenca Enrica Ferri-a. - Zagreb : Nakladom Na{e snagejugoslavenske socijalisti~ke zadruge, 1919. – 22 str. ; 22 cm. –(Pu~ka kwi`nica ; 13) U fondu Biblioteke Matice srpske,

COBISS.SR–ID 105990919

UDC 821–93–31.09

� Milica Q. VU^KOVI]Ni{

Republika Srbija

KOMODIFIKACIJASMEHA

SA@ETAK: Dubqim ~itawem avanturisti~kog romanaTim Talir ili Prodati smeh, koji se moè prou~avati iu alegorijskom kqu~u kao uzbudqiva pri~a ponikla izdrevnih vremena o potpisivawu ugovora sa |avolom, uo~a-va se i wegova aksiolo{ka problematika, odnosno pi{~e-va intencija da osvetli najmra~nije strane komodifika-cijske ideologije. U svetu koji je sebe izgradio iskqu~ivona materijalnom, u kome mo}ni izgra|uju svoj imix na ne-mo}i nepravedno potla~enih, u savremeno doba koje je mar-ginalizovalo smisao etike, postaje normalno da smeh budena prodaju. Ra~unaju}i na mla|u ~itala~ku publiku, ovajje roman osudio ideologiju bogata{ke elite i diskretnoprogovorio o jednakosti i slobodi.

KQU^NE REÎ: fantasti~na pri~a, prodaja smeha,potro{a~ko dru{tvo, pseudomo}, demonska ponuda

Teach me laughter, save my soul.Nau~i me da se smejem, spasi mi du{u.

Kada se pre ~itawa ovla{ pogleda struktura ro-mana Tim Talir ili Prodati smeh Xejmsa Krisa,stvara se utisak da je re~ o kwizi religijske tema-tike. Budu}i da je ispri~ana u trideset i tri taba-ka za sedam dana, nemogu}e je ne dovesti je u vezusa hri{}anstvom: najpre, broj trideset i tri ekvi-valentan je duìni Hristovog ìvota; broj sedam,osim {to se u Starom zavetu pojavquje kao broj da-na potrebnih Bogu da stvori svet (ukqu~uju}i i dankada se odmarao), mnogo pre nego {to je biblijska

vizija zauzela centralno mesto u kwièvnosti kaoalfa-kwiga, kori{}en je u mitovima, legendama ibajkama svih naroda sveta, pa i onih koji su kultu-rolo{ki i prostorno veoma udaqeni, {to moè dasvedo~i o jedinstvenom prapo~etku ~ove~anstva,ali i da pokrene ezoterijsko-metafizi~ka promi-{qawa o zagonetnom sastavu kolektivnog nesve-snog, obeleènog kosmolo{kim formulama i nikaddo kraja doku~ivim simbolima.

Me|utim, pisac }e samo jednom pomenuti hri-{}anstvo, onda kada glavni junak romana, de~ak TimTalir, posmatra nenasmejana lica svetaca na vizan-tijskim ikonama, za~u|en za{to su na wima nasme-jane biqke i ìvotiwe, a ne i ~ovek, koji je jedi-no bi}e darovano sposobno{}u smeha. Moglo bi setragati za jo{ nekim mestima u romanesknom pri-povedawu iza kojih diskretno vibrira Hristov liki misao, ali ni tada se ne bi stvorila osnova za stu-dioznije razmatrawe refleksije hri{}anskih mo-tiva na ovu, pre svega, fantasti~no-avanturisti~kupri~u. Svaka aluzija na hri{}anstvo, odnosno re-ligiju u {irem smislu, do te mere je suptilna, go-tovo i nevidqiva, da se pretpostavqa pi{~eva sve-sna namera da ve{tinom dobrog pisca za decu iz-begne zamke ideologiziranog vaspitnog stava i dasvoj uticaj na recipijente dela vr{i na najindi-rektniji, mo`da i najmo}niji na~in: subliminal-nim talasima. Subliminalno delovawe, tako|e, vr-lo sna`no zra~i iz bajki, kroz pomenutu simbolikubrojeva, potom simboliku boja, karakteristi~an iz-gled predela, zaplitawa u onostrano i odmotavawanadstvarnog klupka do prakti~ne stvarnosti (uobi-~ajena poruka: hrabro i neumorno se boriti protivneda}a, priklawati se redu naspram haosa, ure|i-vati svoj ̀ ivot prema na~elima dobrog). Bajka ni-je naivna tvorevina, iako je wena glavna linija jed-nostavna, poentirana uvek pobedom dobrog nad zlim.Hermeneutika bajke otvara zakqu~ane odaje uma,

68

upozoravaju}i da na{a ~ula treba uvek da su naoprezu, na{e srce ~isto u svim svojim slojevima,na{a dela aktivno nesebi~na. Kad tako deluje namoralnu higijenu, bajka se moè smatrati ne samosvojevrsnom filozofijom ve} i vrstom preko kojese vr{i oblikovawe mi{qewa, kako pojedinaca ko-ji uz wu odrastaju, tako i dru{tava u ~ijim je kul-turama sna`nije prisutna. Jo{ je Andri} primetioda se sva istorija sveta i ~oveka nalazi u bajkama.

Veoma je te{ko govoriti o uplivu ideologije ipritom jasno ome|iti {to je ideolo{ko u kwièv-nim delima za decu, s obzirom na {iroku defini-ciju samog pojma ideologije. Neosporno je da seideolo{ka ube|ewa pisaca nekada i spontano uno-se u delo, kao li~ni pe~at samog autora, bez poseb-ne pi{~eve intencije da se ~itaoci privuku odre-|enoj ideologiji. Me|utim, pored takvog spontanoguno{ewa ideolo{kog materijala u kwige za decu,u vremenima kada dominira jedan jasno definisanpoliti~ki pokret, diktiraju}i pravila umetni~-kom stvarawu, ni literatura za decu ne}e biti po-{te|ena ideologije. Iz nu`nosti ili interesa op-stanka na literarnoj sceni, pisci }e i dela za de-cu podvrgavati vladaju}oj ideolo{koj paradigmi.1

Sli~an se ,,problem” uo~ava i u kwièvnostiprosvetiteqske epohe, koja je sva bila u didakti~-nom maniru. U woj je glavna rola pripadala upra-vo religiji. Izvedena naravou~enija i crkvena u~e-wa, dovedena do ekstrema, kako prime}uje TihomirPetrovi}, deci su obeshrabrivala imaginaciju, bu-du}i da je sve {to se smatralo fantasti~nim (ve-{tice, vile, demoni) bilo pod direktnom zabranomcrkve. Crkva je dete posmatrala kao tabula rasamaterijal, te ono tako, ~isto i nevino, nije smelobiti ,,uprqano” kojekakvim ~udnovatim i ~udovi-

{nim slikama, jer je priroda odraslog ~oveka sklonazlu. Istovremeno, crkvi je pogodovalo da tako ~i-sto i nevino dete oblikuje u skladu sa svojom ideo-logijom, da ga po odre|enoj ,,recepturi” spremi zazrewe.

Danas je spektar tema u kwièvnosti za decuzna~ajno pro{iren, novi obrazovni sistem podra-zumeva i nedirektivnu pedagogiju, pedagogiju kaoigru koja je uspe{na samo onda kada detetu pruàzadovoqstvo.2 To se pribliàva programskim ide-jama Du{ka Radovi}a o kwièvnosti za decu, da jenajva`niji pedago{ki zadatak nau~iti decu da mi-sle, a to bi daqe zna~ilo nau~iti ih i da se snala-ze u ̀ ivotnim situacijama. U tom programskom za-datku prestaje inferiornost de~je kwièvnosti uodnosu na odrasle, smatra Rade Prelevi}.

U kontekstu stvarawa ,,misle}eg deteta” zahval-na je fantasti~na pri~a, jer u woj se mitski obra-sci i realne te{ko}e pretapaju jedni u druge i bo-gatstvom svoje sadrìne transformi{u de~ju pred-stavu o svetu oko sebe i svetu u sebi. Wena pred-nost u odnosu na bajku, koja tako|e po~iva na mito-tvora~koj simbolistici, u tome je {to se fantasti~-na pri~a vezuje za autenti~nu realnost, dok ,,bajkaimaginaciju i svijet ~uda sme{ta u neku vremenskui prostornu udaqenost” (Vukovi}, 2007: 63).

Da bi se dete {to boqe sna{lo u svom vremenu,a dana{we vreme je vreme tehnokratije i utilita-rizma, vreme maskiranih demona i represije na hu-

69

1 Nama najbliskiji primer za to jeste period komunizma istroga cenzura napisanog kroz koju su tada prolazila kwièvnadela.

2 Danijel \ankane u tekstu „Za estetiku kwièvnosti za de-cu” navodi vrednosti na koje dana{wa kwièvnost za decu uka-zuje, a to su saradwa me|u kulturama, religijama i etni~kim za-jednicama, ekolo{ka dimenzija, te`wa ka svetskom miru, an-ga`man na socijalnom planu sa naro~itim osvrtom na nerazvije-ne, prihvatawe razli~itosti u svim pojavnim oblicima. To bizna~ilo da, iako je kwièvnost za decu danas dosegla slobodukakvu nije imala u kwièvnoistorijskoj pro{losti, iako sekloni ideologizirawa, ona se sve vreme kre}e kroz ideologijei neizbe`no ih doti~e (drugo je pitawe na koji na~in ,,servi-ra” svoje principe malim i neiskusnim recipijentima).

manisti~ku svest, ono treba da razvije senzore zaopasnosti i da mu se, zakqu~uje Voja Marjanovi},razvije ose}awe za estetsku poruku, da se oplemeniverom u lepotu i dobro. Ali to nije i ne sme bitisamo priprema deteta za prosto preìvqavawe usvetu. Nije dovoqno samo razlikovawe dobra i zla;kakav god bio ovaj svet, na{a deca treba da imajuna umu i ono {to je izrekao Jovan Qu{tanovi}, da,,vaqa ne samo opstati nego i ostvariti {to ve}uqudsku puno}u” (Qu{tanovi} 2004: 39).

Qu{tanovi} je, bave}i se onim {to je mitsko imitotvora~ko u kwièvnosti za decu, zapazio da sui u woj, kao u svakoj drugoj literaturi, prisutniodnos prema tradiciji i jasno artikulisane ideje.Svedoci smo velikih ideolo{kih previrawa, smenejednih reìma i ustoli~ewa drugih, pa Qu{tano-vi} shodno tome postavqa i odnos novih i starihcentara mo}i. Krisov roman o Timu Taliru izni-kao je iz jedne takve situacije: s jedne strane ve~i-ta pri~a o dualnosti sveta, s druge naprasno buja-we globalizma i drugih ideolo{kih pravaca.

Pri~a o Timu Taliru nije originalna u svetukwièvnosti; {tavi{e, ona se u jednom bitnom as-pektu naslawa na Fausta: de~ak Tim Talir, skrhano~evom smr}u i ostav{i sam sa pohlepnom i grubomma}ehom i razmaènim polubratom, ̀ ive}i u bed-nom predgra|u, posle nekoliko misterioznih susre-ta sa baronom De Ova|om prihvata wegovu ponududa mu proda svoj zvonki, iskreni de~ji smeh u zame-nu za sposobnost dobijawa svih opklada, a time imogu}nost velike zarade bez velike muke. Muka na-staje onda kada de~ak po~iwe da uvi|a poslediceizgubqenog smeha. ,,Prodao je smeh za ne{to {tomu uop{te nije bilo potrebno” (Kris 2011: 59).Wegovo lice, i pored sveg naprezawa, nije u stawuda se razvu~e u osmeh kojim je nekad privla~io qu-de oko sebe. Postao je nepoverqiv; sa smehom je iz-gubio i bezazlenost. Sada ta harizmati~na mo}

pripada baronu i pokazuje mu se kao ve}a od mate-rijalne mo}i kojom raspolaè (naime, baron jeprikazan kao najbogatiji ~ovek na svetu), jer preprisvajawa Timovog (o)smeha baron je sve morao darazloì, pa i ose}awa, a sa smehom je sve postalolako.

Nekoliko godina posle susreta sa Ova|om de~ak}e svoje detiwstvo provesti bogat ali nenasmejan,dok se jednog dana ne bude odvaìo da krene u pu-stolovinu povratka svog smeha. Na tom putu on sre-}e qude razli~itog statusa i senzibiliteta koji po-staju wegovi prijateqi i tajni pomaga~i u zavr{nim,,danima” romana i koji mu otkrivaju jednostavantrik kojim moè da povrati svoj smeh. (Da se setijednostavnog re{ewa Tim nije mogao, zato {to jeupravo smeh ono {to pojednostavquje te{ko}e.)

Sticaj okolnosti udesi}e da Tim Talir i DeOva| provedu nekoliko godina zajedno (godine pre-pri~ava sveznaju}i pripoveda~ piscu kwige poobrascu sli~nom Hiqadu i jednoj no}i, samo za se-dam dana). De~ak ho}e da doku~i na~in baronovograzmi{qawa i nadmudri ugovor o kupoprodaji, pase ~esto pretvara da uìva u bogata{kom svetu. Vi-{e puta }e baron izgovarati re~enice koje su je-zgro kapitalisti~ke ideologije, podele na sluge igospodare: ,,Neophodno je da postoje qudi koji mi-sle i zapovedaju, i oni koji ne misle i izvr{avajuzapovesti” (Kris 2011: 179). Baron de~aka u~i ma-nirima elitnog dru{tva, da qude drì na odstoja-wu, jer ,,bogatstvo obavezuje na izvesnu nepristoj-nost” (Kris 2011: 127) i, klawaju}i se bogu novca,predlaè mu da umesto qubaznosti qudima daje na-pojnicu (oportunisti~ko podmi}ivawe). Zbog ta-kvog sistemskog funkcionisawa, bogati i uticajniqudi brzo mogu da obave formalnosti koje tzv. ma-lom ~oveku oduzmu mesece.

Tim prime}uje da baronovo prora~unato kori-{}ewe svega, ipak, ima izuzetaka kada su u pitawu

70

slikarstvo i religija. Iskreno baronovo zanimaweza religiju neobi~no je, po{to samo wegovo imeOva|, kada se ~ita unazad, predstavqa onog koji jenajqu}i oponent Boga. U jednom od razgovora sa Ti-mom baron }e mu ispri~ati za svoj dvorac podignutna zemqi Jazida, poklonika |avola, gde se mole Sa-tani kao svevi{wem. Na istim stranicama romana(Kris 2011: 118) baron niè imena demona: Forkas,Astarot, Mehemot, a pomiwe i Faustovog Mefista.

îni se da je pisac samu religiju video kaosredstvo manipulacije. U sceni gde se pojavquje bo-gata{ica Jekatarina Popovna, komunistkiwa, sup-tilno }e pokazati simpatije prema poretku u komesvi imaju jednaka prava. Selek Bej, biznismen izAzije, prokomentarisa}e novi izbor religioznog(a nepo{tenog) predsednika re~ima da je boqe dr-àti do humanog nego do religioznog. Sva ova me-sta otkrivaju blagu simpatiju pisca prema socija-listi~kom ure|ewu, koje stoji nasuprot kapitali-sti~koj dehumanizaciji i pretvarawu svih vredno-sti u potro{nu robu.

Xejms Kris navodi ovom pri~om decu na razmi-{qawe o tome {ta nije i nikada ne sme biti naprodaju. Smeh, koji je radost du{e, ne razlikuje sa-mo ~oveka od ìvotiwe nego i odre|uje kvalitetìvota. ,,Smeh je unutra{wa sloboda” (Kris 2011:149), a sloboda je ideal koji, dotaknut, ~oveka ~inibogom vlastitog ìvota, kreatorom i vladarom.Onako kako je gospo|a Beber razumela Timovu pri-~u: ,,Kad se ~ovek smeje, |avo gubi vlast.”

LITERATURA

IKris, Xejms. Tim Talir ili Prodati smeh. Beo-

grad: Plato, 2011.

IIQu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka. Novi

Sad: DOO dnevnik – novine i ~asopisi i Zma-jeve de~je igre, 2004.

Petrovi}, Tihomir. Kwièvnost za decu. Sombor:U~iteqski fakultet, 2005.

Prelevi}, Rade. Poetika de~je knjièvnosti. Mostar:Pogledi 1979.

Vukovi}, Novo. Fantasti~no u kwièvnosti za dje-cu. Dr Voja Marjanovi}, mr Milutin \uri~ko-vi} (ur.) Kwièvnost za decu i mlade u kwièv-noj kritici, kwiga 1. Aleksinac: Visoka {ko-la strukovnih studija za vaspita~e, 2007, 62–65.

Radovi}, Du{ko. Dete i kwiga. Dr Voja Marjano-vi}, mr Milutin \uri~kovi} (ur.) Kwièvnostza decu i mlade u kwièvnoj kritici, kwiga 1.Aleksinac: Visoka {kola strukovnih studija zavaspita~e, 2007, 25–34.

\ankane, Danijel. Za estetiku kwièvnosti za de-cu. Dr Voja Marjanovi}, mr Milutin \uri~ko-vi} (ur.) Kwièvnost za decu i mlade u kwièv-noj kritici, kwiga 1. Aleksinac: Visoka {ko-la strukovnih studija za vaspita~e, 2007, 40–46.

Marjanovi}, Voja. Imenovawe, terminolo{ke od-rednice. Dr Voja Marjanovi}, mr Milutin \u-ri~kovi} (ur.) Kwièvnost za decu i mlade ukwièvnoj kritici, kwiga 1. Aleksinac: Viso-ka {kola strukovnih studija za vaspita~e, 2007,15–17.

Milica LJ. VU^KOVI]

COMMODIFICATION OF LAUGHTER

Summary

With deeper reading of adventure novel Tim Thaler orthe Sold Laughter, which can be studied in allegorical key

71

as an exciting story, originated from ancient times, aboutthe signing of a contract with the devil, its axiological is-sues can be spotted, i.e., the writer’s intention to shed lighton the dark side of the ideology of commodification. In aworld that built itself entirely on the material, in which thepowerful ones built their image on the powerlessness of un-justly oppressed, in modern time which entirely marginaliz-ed a sense of ethics, it becomes normal that laughter is forsale. Counting on young readership, this novel condemnedthe ideology of the rich elite and it discreetly spoke aboutequality and freedom.

Key words: fantastic story, laughter for sale, consumersociety, pseudo-power, demonic offer

UDC 371.671:811.111

� Aleksandra D. PAVI] PANI]„Tehnoart Beograd“, Beograd

Republika Srbija

RODNI STEREOTIPIU UXBENICIMAENGLESKOG JEZIKAKAO STRANOG

SA@ETAK: Uzimaju}i u obzir to da uxbenici kaoprimarni izvori znawa u na{im {kolama mogu doprinetiintegrisawu rodnih predrasuda u vrednosni sistem u~eni-ka, u ovom radu analizirali smo dva uxbenika za u~eweengleskog jezika kao stranog s ciqem da ispitamo prisu-stvo rodnih stereotipa i da vidimo da li postoji pomak upogledu rodne perspektive u uxbeniku novijeg datuma istogizdava~a. Analizirani su uxbenici Ready For English 1 (1991)i Talk, Talk 1 (2008) na osnovu slede}ih parametara: brojmu{kih i ̀ enskih likova u uxbeniku i u~estalost wiho-vog pojavqivawa u tekstovima i na ilustracijama, profe-sionalne i porodi~ne uloge, kao i u~estalost pojavqivawali~nih imena, imenica, zamenica i prisvojnih prideva ko-ji se koriste iskqu~ivo za `enski odnosno mu{ki rod.Polazna hipoteza je da u analiziranim uxbenicima posto-je rodni stereotipi, da u uxbeniku novijeg datuma posto-ji pomak u pogledu rodne perspektive. Koristili smokvantitativnu i kvalitativnu metodu. Rezultati analizepotvr|uju polaznu hipotezu, pa mogu biti od koristi au-torkama i autorima novih uxbenika, pri sastavqawu novegeneracije uxbenika, dopuni i preradi postoje}ih uxbeni-ka, kao i pri izradi priru~nika uz uxbenike, a sve u ciqustvarawa rodno senzitivnih uxbenika koji bi kod budu}ihgeneracija doprineli formirawu svesti o rodnoj ravno-pravnosti i jednakim mogu}nostima i pravima za mu{kar-ce i ̀ ene. U teorijskom smislu, istra`ivawe predstavqa

72

doprinos ovoj aktuelnoj temi i moè biti od koristi bu-du}im istraìva~ima u ovoj oblasti.

KQU^NE REÎ: strani jezik, rod, stereotipi, uxbe-nik

Uvodna razmatrawa

Rodna nejednakost prisutna je u razli~itim sfe-rama ̀ ivota, a prava ̀ ena, iako regulisana raznimpravnim dokumentima, ~esto ostaju mrtvo slovo napapiru (Filipovi} 2012: 90). Slaba upotreba rodnoosetqivog jezika i stereotipizacija roda za posle-dicu imaju dominaciju mu{karaca i inferioran po-loàj ̀ ena u dru{tvu (Hima 2004: 8). U na{oj sre-dini rodno senzitivan jezik nije prisutan u dovoq-noj meri u govoru i pisawu da bi se na{e poimawesveta zasnivalo na razumevawu, po{tovawu, prihva-tawu i vrednovawu druga~ijeg. Oni u ~ijim je ruka-ma mo} (ekonomska, dru{tvena, politi~ka) i zajed-nice ~iji smo ~lanovi poku{avaju da nam od najra-nijeg detiwstva nametnu predrasude i iskrive slikuo svetu na na~in na koji to wima odgovara. Akokrenemo od Sapir–Vorfove hipoteze (Sapir 1921:17 u: Filipovi} 2000: 91) da je jezik sredstvo kojekreira na{e poimawe sveta, onda je jezik kojim smookruèni odnosno kom smo izloèni (kroz medije,uxbenike ili komunkaciju sa drugima) mo}no sred-stvo koje nam izgra|uje poimawe roda.

Istraìvawem rodnih stereotipa u uxbenicimaengleskog jezika kao stranog bavili su se mnogistrani autori (Britton – Lumpkin 1977; Coles 1977;Nilsen 1977; Jones et al. 1997; Renner 1997; Hel-linger 1980; Porreca 1984; Evans – Davies 2000; Hea-ly 2009). Rod je promenqiva, dru{tveno uslovqenakategorija, koja se vremenom, pod uticajem razli-~itih delatnih zajednica (communities of practice)rekonstrui{e (Eckert – McConnell-Ginet 1992;Wenger 1998; Bergvall 1999; Holmes – Meyerhoff

1999). Pored porodice pojedinca, {kola kao mo}-na delatna zajednica uti~e na formirawe stavovao rodu (gender), ~esto ga me{aju}i sa terminom pol(sex), {to za posledicu ima stvarawe rodnih pred-rasuda i stereotipa. Kao solucija isti~e se zakon-ska regulativa rodne jednakosti i upotreba rodnoosetqivog jezika, kako u svakodnevnoj komunikaci-ji tako i u uxbenicima. Uxbenici predstavqajuprimarne izvore znawa, ali imaju va`nu ulogu i upreno{ewu vrednosti i stavova. Oni su bitan iz-vor ideologije, vaspitawa i obrazovawa. Istraì-vawa rodnih stereotipa u uxbenicima ukazuju napotrebu preina~avawa postoje}ih uxbenika u rod-no senzitivne. To bi doprinelo toleranciji indi-vidualnih razlika, a ublaìlo generalizovawe itragawe za sli~nostima na osnovu kojih se neoprav-dano svrstavamo u odre|ene grupe, delimo na mu-{karce i ̀ ene u pogledu profesionalnih mogu}no-sti i prava.

Kada su u pitawu istraìvawa doma}ih autora(ukqu~uju}i i zemqe u regionu), ona su ukqu~ivalaanalizu rodne perspektive u uxbenicima za razli-~ite {kolske predmete (Baranovi} 2000; 2006; Ba-ranovi} i dr. 2010; Savi} 2004; Sofronic 2004; Doo-lan 2004; Plut 2004; Kova~evi} 2004; Stefanovi} –Glamo~ak 2008). Me|utim, nije bilo radova na te-mu rodne perspektive u uxbenicima stranog jezika,te smo do{li na ideju da sprovedemo jedno takvoistraìvawe. Fokus je bio na analizi uxbenika en-gleskog jezika kao stranog, sa ciqem da se utvrdikakvu sliku i poruku o ravnopravnosti mu{karacai èna {aqu uxbenici. @eleli smo da saznamo dali uxbenici stranog jezika, poput uxbenika za nekedruge predmete, nude obrazac poèqnog pojedincaodnosno pojedinke, neopravdano stavqaju}i ènu uneravnopravan poloàj u odnosu na mu{karca.

Filipovi} (2012: 89) u Vodi~u za rodno ose-tqiv pristup medijima u Srbiji, izme|u ostalog,

73

kaè da izdava~ke ku}e mogu na nivou sopstvenihorganizacija uvesti rodno osetqivu perspektivu usvoju jezi~ku delatnost i svakodnevnu izdava~kupraksu. Smatramo da bi rodno senzitivni uxbenici,u odre|enoj meri, doprineli formirawu svesti kodbudu}ih generacija o rodnoj ravnopravnosti i jedna-kim mogu}nostima i pravima za mu{karce i ène.Deci se ne bi od najranijeg detiwstva nametali rod-ni stereotipi i izgra|ivala slika o tome {ta pod-razumeva pripadati mu{kom a {ta ènskom rodu.

Hipoteze i ciqevi istraìvawa

U istraìvawu smo po{li od pretpostavke da uuxbenicima engleskog jezika kao stranog postojerodni stereotipi, ali da u uxbeniku novijeg datu-ma postoji pomak kada je u pitawu rodna ravnoprav-nost.

Ciq na{eg istraìvawa jeste ispitati da li suu analiziranim uxbenicima prisutni rodni stereo-tipi. Potom uporediti dobijene rezultate kako bi-smo saznali da li postoji pomak u pogledu rodne per-spektive u uxbeniku novijeg datuma, istog izdava~a.

Metodologija istraìvawa

Predmet, tehnike i metode istraìvawa

Imaju}i u vidu podatak iz dosada{wih istraì-vawa da uxbenici koji nisu rodno senzitivni mogukod u~enika stvoriti krivu sliku o ulogama kojemu{karci i ène imaju u dru{tvu, do{li smo naideju da sprovedemo empirijsko istraìvawe na te-mu rodnih stereotipa u uxbenicima engleskog kaostranog jezika za osnovnu {kolu. Oslonili smo sena analiti~ko-sinteti~ki metod i metod deskrip-

cije i generalizacije koji je do sada kori{}en uistraìvawima. Rezultati su prikazani i kvanti-tativno i kvalitativno iz ugla teorije dominaci-je, prema kojoj su ̀ ene sme{tene u privatnu, a mu-{karci u javnu sferu delovawa.

Korpus istraìvawa

Odabrali smo uxbenike za osnovnu {kolu, s ob-zirom na to da izvesni autori (Porreca 1984: 723)smatraju da su deca, ~ije ograni~eno iskustvo neomogu}ava preispitivawe pro~itanog, sklona da ve-ruju {tampanoj re~i vi{e nego odrasli, te se ste-reotipi, ako su u uxbenicima prisutni, lako inte-gri{u u sistem vrednosti deteta. Usled ograni~e-nog obima rada, analizom su obuhva}ena samo dvauxbenika. U pitawu su uxbenici istog izdava~a –Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, zapo~etni nivo u~ewa engleskog od V razreda osnov-ne {kole: Ready For English 1 (Dimitrijevi} – Ra-dovanovi} 1991), koji se 90-ih godina koristio zau~ewe engleskog kao stranog jezika na po~etnom ni-vou (od V razreda) i Talk, Talk 1 (Kantar – Dobri-jevi} 2008), koji se danas koristi. Uxbenik ReadyFor English 1 je iz vremena kada je zagovaran tradi-cionalni, patrijarhalni kulturni model u na{ojzemqi i zemqama u okruèwu (Filipovi} 2012: 79),dok se uxbenik Talk, Talk 1 koristi u vreme kadase u Srbiji i okruèwu ~ine napori za uspostavqa-we institucionalnih mehanizama za rodnu ravno-pravnost (na primer, Uprava za rodnu ravnoprav-nost, Filipovi} 2012) i za brojna istraìvawa (naprimer ona predstavqena na konferenciji u Budvi2004 (Doolan, Hima, Kova~evi}, Plut, Savi}) pod na-zivom „Prevazilaèwe rodnih stereotipa u osnov-nom obrazovawu”).

Kriterijum za odabir uxbenika Ready For En-glish 1 je prvenstveno dostupnost – èleli smo

74

uxbenik starije generacije koji se koristio u dr-àvnim osnovnim {kolama na po~etnom nivou u~e-wa. Razlog za odabir uxbenika Talk, Talk 1, poredbrojnih drugih uxbenika koji su danas u upotrebi,jeste to {to je on najadekvatniji uxbenik za pore-|ewe – isti je izdava~, namewen je u~ewu engleskogod petog razreda kao obaveznog izbornog stranogjezika, za po~etni nivo u~ewa.

Prilikom odabira parametara za analizu oslo-nili smo se na sli~na istraìvawa (Porreca 1984;Stefanovi} – Glamo~ak 2008; Healy 2009), uz napo-menu da utvr|eni obrazac analize ne postoji, od-nosno da razli~iti autori u svojim radovima uzi-maju razli~ite aspekte u obzir prilikom analize.Na{a analiza obuhvata slede}e parametre:1. ukupan broj razli~itih mu{kih i ̀ enskih liko-

va u uxbeniku i u~estalost wihovog pojavqivawau tekstovima i na ilustracijama;

2. profesionalne uloge odraslih ènskih i mu-{kih likova i u~estalost pojavqivawa;

3. porodi~ne uloge mu{kih i ènskih likova iu~estalost pojavqivawa;

4. u~estalost pojavqivawa li~nih imena, imenica,zamenica i prisvojnih prideva koji se koristeiskqu~ivo za ̀ enski odnosno mu{ki rod (izuzi-maju}i imenice za ozna~avawe ~lanova porodices obzirom na to da su obuhva}ene prethodnim pa-rametrom).Usled ograni~enog obima rada, na{a analiza

ukqu~ila je samo sadrìnu tekstova, svesno smoizostavili analizu pitawa, zadataka, obja{wewa idrugih dodataka koji se nalaze u pomenutim uxbe-nicima. Kada su ilustracije u pitawu, ukqu~ilismo korice i sve ilustracije od po~etka do krajauxbenika (osim onih gde se ne moè jasno zakqu~i-ti da li je na slici mu{ka ili ènska osoba).

Kvantitativna i kvalitativna analiza uxbenika

Uxbenik Ready For English 1 (1991)

Uxbenik Ready For English 1 ima 156 strana ipodeqen je na 30 jedinica (units), u okviru kojih senalazi 76 analiziranih tekstova. To su prete`notekstovi po ulogama, veoma kratki i jednostavni,{to se i o~ekuje s obzirom na to da su namewenipo~etnom nivou u~ewa.

Broj ènskih i mu{kih likova iu~estalost wihovog pojavqivawa

Tabela 1: Broj ènskih i mu{kih likova u uxbenikui u~estalost wihovog pojavqivawa

Na osnovu podataka iz Tabele 1, moèmo re}ida je broj ènskih i mu{kih likova u analizira-nom uxbeniku podjednak: 14 ènskih likova i 13mu{kih. Me|utim, kada analiziramo u~estalostwihovog pojavqivawa u tekstovima i na slikama,dobijeni podaci ukazuju na to da se mu{ki likovine{to ~e{}e pojavquju i u tekstovima i na ilu-stracijama i da dominiraju svojim pojavqivawem uodnosu na ènske likove. Tako|e bismo dodali dasu likovi na slikama prikazani stereotipno – mu-{ki likovi imaju uvek kratku kosu, a garderoba imje plave, zelene, sive, braon, u retkim slu~ajevimacrvene boje. Devoj~ice i ̀ ene uvek imaju dugu kosu,

75

Mu{kilikovi

13(48.14%)

106(55.49%)

206(56.13%)

@enskilikovi

14(51.85%)

85(44.5%)

161(43.86%)

Ukupan brojlikova u uxbeniku (27)

U~estalost pojavqivawau tekstovima (191)

U~estalost pojavqivawana ilustracijama (367)

ponekad vezanu u rep, uglavnom obla~e sukwe i blu-ze, ponekad haqinu, a dominantne boje su roze, crve-na i qubi~asta, ponekad su prisutne plava i zelena.

Profesionalne uloge (zanimawa)odraslih ènskih i mu{kih likova

Tabela 2: Profesionalne ulogeodraslih èna i mu{karaca u tekstovima

Iz Tabele 2 se moè uo~iti da od ukupno 7 raz-li~itih zanimawa koja se u uxbeniku pomiwu, 5ènskih likova prikazano je kao u~iteqica, proda-va~ica i kuvarica. Kuvarica, prodava~ica u super-marketu i u kwiàri se pomiwu po jednom u ~itavojkwizi, dok se ènski lik jedne u~iteqice javqa~ak 35 puta. U~iteqica na ilustracijama uvek nosisukwu u nijansama roze i qubi~aste boje. Ima plavukovrxavu kosu do ramena i nosi nao~are. Kada su upitawu mu{ki likovi, 5 razli~itih mu{kih liko-va se vezuje za 5 razli~itih zanimawa, u tekstovi-ma su u tim profesionalnim ulogama prikazani pojednom. Iako je u ovom uxbeniku èna prikazanavi{e puta na radnom mestu, prime}ujemo da su zani-mawa prikazana stereotipno. @ena se tradicional-no vezuje za uslu`ne poslove u~iteqice, prodava-~ice i kuvarice, a mu{karac se pojavquje u uloziu~iteqa, farmera, po{tara, lekara i inèwera.

Porodi~ne uloge ènskih i mu{kih likova

Tabela 3: U~estalost pojavqivawamu{kih i ènskih ~lanova porodice

Kada su u pitawu porodi~ne uloge ̀ ena i mu{ka-raca, ènski likovi su u porodi~noj sferi prika-zani 27 puta (56.25%), a naj~e{}e je prikazana maj-ka – 18 puta. Na ilustracijama majka ima kovrxavukosu do ramena i uvek nosi sukwu. Ona brine o de-ci, ku}i, namirnicama i obrocima i ~esto je u ku-hiwi. Otac se javqa samo 9 puta, on pomaè decioko matematike i doma}ih zadataka, gleda televizi-ju u dnevnoj sobi, vozi auto. Mu{ki ~lanovi poro-dice se, ina~e, ne{to mawe pomiwu – 21 put (43.75%),od toga naj~e{}e brat (11 puta). Iz pomenutog semoè zakqu~iti da je ̀ ena, prema datom parametru,prikazana stereotipno, ona dominira u porodi~nojsferi, majka je i doma}ica, uvek nosi sukwu, provo-di vreme uglavnom u ku}i, naj~e{}e u kuhiwi.

Imena, imenice, zamenice i prisvojni prideviza ozna~avawe ènskog i mu{kog roda

U uxbeniku se pojavquje 9 li~nih imena – 5 mu-{kih i 4 ̀ enska. Moè se re}i da je takva podelaizbalansirana, me|utim u~estalost wihovog pomi-wawa je nesrazmerna, dominira pojavqivawe mu-{kih imena – 264 puta, dok se ̀ enska imena javqa-ju mnogo mawe – 141 put.

76

Mu{kilikovi

1

0

0

1

1

1

1

@enskilikovi

2

2

1

0

0

0

0

Zanimawa

Teacher (u~iteqica/u~iteq)

Assistant (prodava~ica)

Cook (kuvarica)

Postman (po{tar)

Doctor (lekar)

Engineer (inèwer)

Farmer (farmer)

@enski likovi

Mother, mum, mummy – 18

Sister (sestra) – 7

Grandmother (baba) – 2

Daughter (k}erka) – 0

Wife (supruga) – 0

Aunt (tetka, ujna) – 0

Mu{ki likovi

Father, dad, daddy – 9

Brother (brat) – 11

Grandfather (deda) – 1

Son (sin) – 0

Husband (suprug) – 0

Uncle (te~a, ujak, stric) – 0

Tabela 4: U~estalost pojavqivawa li~nih imena,imenica, zamenica i prisvojnih prideva kojima seozna~ava iskqu~ivo ènski odnosno mu{ki rod

U slu~aju imenica koje sluè za ozna~avawe is-kqu~ivo ̀ enskog (Miss, Mrs, woman, girl) odnosnomu{kog roda (Sir, Mr, man, boy) za oslovqavaweili identifikovawe, situacija je obrnuta jer suimenice za ozna~avawe ènskog roda duplo frek-ventnije od imenica mu{kog roda. Ovde moramo na-glasiti da re~i koje ozna~avaju ̀ enski rod – Miss(javqa se 33 puta) i Mrs (javqa se 50 puta) – domi-niraju, da se prva odnosi na u~iteqicu u ~itavomuxbeniku a druga na ̀ enu suprugu i majku (npr. MrsAtkins – Ben’s mother). Od imenica mu{kog rodanaj~e{}e kori{}ena re~ je Mr, a odnosi se na iden-tifikaciju mu{karca koji je suprug, otac, kom{ija.Ovde nam kvantitet ukazuje na dominaciju èna,ali nam kvalitativna obrada podataka otkriva dase stereotipno prikazivawe ène samo produbqu-je, èna dominira ali joj se pripisuje tradicio-nalna profesionalna i porodi~na uloga u~iteqicei majke.

Zamenice i prisvojni pridevi kojima je ozna~enènski rod (she – 22, her – 10 puta) pojavquju seznatno mawe od mu{kog roda (he – 31, his – 20, him– 2 puta). Kvantitativna analiza nam ovde ukazujena to da je prisutna rodna neravnopravnost nau-

{trb èna, a kvalitativna da je prisutna stereo-tipizacija i mu{kih i ènskih likova.

Uxbenik Talk, Talk 1 (2008)

Uxbenik Talk, Talk 1 {tampan 17 godina kasnijeima mawi broj stranica – 91 stranu, a sedam tema jepodeqeno na 14 nastavnih jedinica (units) u okviru28 analiziranih tekstova.

Broj ènskih i mu{kih likova iu~estalost wihovog pojavqivawa

Tabela 5: Broj ènskih i mu{kih likova u uxbeniku iu~estalost wihovog pojavqivawa

Na osnovu podataka iz Tabele 5 moglo bi se re-}i da je broj ̀ enskih i mu{kih likova koji se po-javquju u analiziranom uxbeniku donekle srazme-ran – 14 ̀ enskih i 12 mu{kih likova, me|utim ka-da analiziramo u~estalost wihovog pojavqivawa utekstovima i na slikama, dobijeni podaci ukazujuna to da se ̀ enski likovi ~e{}e pojavquju i u tek-stovima (68 puta) i na ilustracijama (194 puta) ida dominiraju svojim pojavqivawem u odnosu na mu-{ke likove, koji se pojavquju u tekstovima 37 putai na ilustracijama 152 puta. Na slikama su i mu-{ki i ènski likovi predstavqeni stereotipno.De~aci i devoj~ice su u {koli prikazani u teget--beloj uniformi, sa crveno-belom kravatom, znak

77

Mu{ki rod

5(55.55%)

264(65.18%)

41(31.78%)

53(62.35%)

@enski rod

4(44.44%)

141(34.81%)

88(68.21%)

32(37.64%)

Ukupan broj li~nihimena u uxbeniku (9)

U~estalost pojavqivawali~nih imena (405)

Imenice (129)

Zamenice iprisvojni pridevi (85)

Mu{kilikovi

12(46.15%)

37(35.23%)

152(43.93%)

@enskilikovi

14(53.84%)

68(64.76%)

194(56.06%)

Ukupan brojlikova u uxbeniku (26)

U~estalost pojavqivawau tekstovima (105)

U~estalost pojavqivawana ilustracijama (346)

polne razlike je {to devoj~ice nose sukwe a de~acipantalone. Van {kole, garderoba de~aka i odraslihmu{kih osoba je u nijansama plave, braon, sive izelene boje, a svi mu{ki likovi su kratko pod{i-{ani. Prime}ujemo da je garderoba devoj~ica iodraslih ̀ enskih likova razli~itih boja, mada do-miniraju roze, crvena i qubi~asta. @enski likoviuglavnom imaju dugu kosu, u dva slu~aja sredwe du-ìne. Devoj~ice ~esto imaju ma{ne u kosi, odrasleène su na{minkane, nose nakit, sukwe i haqine.

Profesionalne uloge (zanimawa)odraslih ènskih i mu{kih likova

Tabela 6: Profesionalne uloge odraslih èna imu{karaca u tekstovima

U uxbeniku je zabeleèno ukupno 5 zanimawa.Jedna u~iteqica se pojavquje 10, a u~iteq 5 putana radnom mestu, dok se zanimawa preostalih liko-va samo uzgred pomiwu po jednom. U~iteqica je nailustracijama prikazana sa dugom crvenom kosom,nosi min|u{e i garderobu roze boje, dok u~iteqima brkove i kratku kosu, pro}elav je, a gardero-ba mu je sivo-braon boje. Iako su likovi u ovomuxbeniku retko prikazani na radnim mestima, mo-glo bi se re}i da su zanimawa prikazana stereotip-no. @eni je nameweno da bude u~iteqica, prodava-~ica i slikarka, dok su mu{karcu dodeqene ulogeu~iteqa, pisca i inèwera.

Porodi~ne uloge ènskih i mu{kih likova

Tabela 7: U~estalost pojavqivawamu{kih i ènskih ~lanova porodice

Kada su u pitawu porodi~ne uloge èna i mu-{karaca, upotreba re~i za ozna~avawe mu{kih iènskih ~lanova porodice (family words) je nesraz-merna. Iz tabele 7 se moè uo~iti da su re~i koji-ma se ozna~ava iskqu~ivo ènski rod u porodiciupotrebqene ukupno 23 puta (69.69%), a dominirare~ „majka” – 20 puta je upotrebqena. Na ilustra-cijama je prikazana majka duge plave kose, uvek no-si haqinu ili sukwu, a na jednoj slici u kuhiwiima kecequ i krpu po{to sprema doru~ak za supru-ga i troje dece. Za proslavu Boì}a, na primer,ona je na{minkana, sa pun|om i nakitom, u elegant-noj crnoj haqini, a u rukama drì Boì}ni pudingkoji je spremila za svoju prodicu. Re~i kojima seozna~avaju iskqu~ivo mu{ki ~lanovi porodice ja-vqaju se 10 puta (30.3%). Iako su re~i za ozna~a-vawe ènskih ~lanova porodice, pre svega majke,upotrebqene daleko ~e{}e, one ukazuju na to da jeèna stereotipno prikazana, da dominira u privat-noj (porodi~noj) sferi. Dodequje joj se tradicio-nalna uloga majke koja brine o deci i porodici,sprema ku}u, koja je u kuhiwi i voli da kuva, ide ukupovinu i sli~no.

78

@enski likovi

Mother, mum, mummy – 20

Sister (sestra) – 1

Grandmother (baba) – 1

Daughter (k}erka) – 0

Wife (supruga) – 0

Aunt (tetka, ujna) – 1

Mu{ki likovi

Father, dad, daddy – 5

Brother (brat) – 2

Grandfather (deda) – 1

Son (sin) – 0

Husband (suprug) – 0

Uncle (te~a,ujak,stric) – 2

Mu{kilikovi

1

0

1

0

1

@enskilikovi

2

1

0

1

0

Zanimawa

Teacher (u~iteqica/u~iteq)

Assistant (prodava~ica)

Writer (pisac)

Painter (slikarka)

Engineer (inèwer)

Imena, imenice, zamenice i prisvojni prideviza ozna~avawe ènskog i mu{kog roda

Tabela 8: U~estalost pojavqivawa imena, imenica,zamenica i prisvojnih prideva kojima se ozna~ava

iskqu~ivo ènski odnosno mu{ki rod

Iako u uxbeniku postoji srazmeran broj li~nihimena ̀ ena (8) i mu{karaca (8), frekventnost wi-hovog pojavqivawa u tekstovima je nesrazmerna.Naime, imena èna pojavquju se u tekstovima 80puta, a imena mu{karaca 58 puta. Imenice kojimase ozna~ava iskqu~ivo ènski rod (Mrs – 6, Miss– 1, girl – 7, woman – 2) upotrebqene su 16 puta,a one koje se odnose samo na mu{ki rod (Mr – 3,Sir – 2, boy – 3) duplo mawe – 8 puta. Srazmernaje jedino upotreba zamenica i prisvojnih prideva,za oba roda po 23 puta (she – 16, her – 7, he – 16,his – 6, him – 1). Ovakva upotreba re~i koje se ko-riste iskqu~ivo za ̀ enski ili mu{ki rod ukazujena to da je u ovom uxbeniku, u odre|enoj meri, pri-sutna rodna (ne)ravnopravnost u korist èna.

Zakqu~ak

Rodne predrasude i stereotipizacija porodi~nihi profesionalnih uloga u uxbenicima svakako moguuticati na percepciju rodova kod u~enica i u~eni-

ka. S druge strane, stvarawe rodno senzitivnihuxbenika i podsticawe osnovnog obrazovawa beztradicionalnih rodnih stereotipa moè pospe{i-ti toleranciju individualnih razlika i pokazatiu~enicima sve mogu}nosti koje pruà obrazovawes obzirom na pol.

Empirijsko istraìvawe koje smo sproveli natemu stereotipa u uxbenicima za u~ewe engleskogkao stranog jezika u osnovnoj {koli, na korpusukoji ~ine dva uxbenika {tampana u vremenskom raz-maku od gotovo dve decenije (Ready for English 1,1991 i Talk, Talk 1, 2008) potvrdilo je pretpostav-ku od koje smo po{li: u analiziranim uxbenicimamu{ki i ènski likovi stereotipno su prikazaniu starijem izdawu, ali je uxbenik novijeg datumabliì uvaàvawu rodne perspektive. Podatak do-kazuje spremnost autora uxbenika i izdava~a da uodre|enoj meri unaprede postoje}u uxbeni~ku prak-su u Srbiji danas.

Broj mu{kih i ènskih likova u analiziranimuxbenicima je donekle izbalansiran, me|utim, nei u~estalost wihovog pojavqivawa – u uxbenikuReady for English 1 ~e{}e se pojavquju mu{ki, a uTalk, Talk 1 ènski likovi. Na ilustracijama, uoba uxbenika, predstavqeni su mu{ki i ̀ enski li-kovi sa dru{tveno poèqnim osobinama – mu{kar-ci kratke kose, odeveni u boje poput plave, braoni zelene, dok ̀ enske likove odlikuje duga kosa, no-{ewe nakita, sukawa i sl. @eni je u profesional-nom smislu tradicionalno namewena uloga u~ite-qice, a pomiwu se jo{ i prodava~ica, slikarka ikuvarica, dok mu{karac obavqa posao farmera, po-{tara, lekara, pisca i inèwera. U privatnoj sfe-ri dominira èna, tradicionalno je prikazana uporodi~noj ulozi majke koja brine o deci i ku}i,voli da kuva i ide u kupovinu, dok otac nije toli-ko ~esto prisutan u ku}i i obaveze oko ku}e i decese vezuju iskqu~ivo za ènske likove. U uxbeniku

79

Mu{ki rod

8(50%)

58(42.02%)

8(33.33%)

23(50%)

@enski rod

8(50%)

80(57.97%)

16(66.66%)

23(50%)

Ukupan broj li~nihimena u uxbeniku (16)

U~estalost pojavqivawali~nih imena (138)

Imenice (24)

Zamenice iprisvojni pridevi (46)

Ready for English 1, na primer, otac je obi~no udnevnoj sobi, gleda vesti ili ~ita novine, pomaèdeci oko zadataka iz matematike i sl. Kada je u pi-tawu broj li~nih imena za mu{karce i ̀ ene, sraz-meran je u oba uxbenika, ali ne i u~estalost wi-hovog pojavqivawa – u uxbeniku Ready for English1 dominiraju imena mu{karaca (65.18%), a uuxbeniku Talk, Talk 1 ènska imena (57.97%). Uo-~ava se da uxbenici nisu rodno izbalansirani u po-gledu frekventnosti li~nih imena, ali je uxbeniknovijeg datuma bliì rodnoj perspektivi. Imenicekoje se koriste iskqu~ivo za ènski rod u obauxbenika su ~e{}e kori{}ene u odnosu na imenicekoje se odnose samo na mu{ki rod, me|utim takvaupotreba samo je dala potporu stereotipizacijiènskih likova, pre svega u uxbeniku Ready for En-glish 1. Tako|e, u ovom uxbeniku upotreba zameni-ca i prisvojnih prideva za ènski rod ukazuje nanejednakost u korist mu{kog roda (62.35%), dokuxbenik Talk, Talk 1 karakteri{e izbalansiranazastupqenost zamenica i prisvojnih prideva za obaroda.

Rezultati do kojih smo do{li, u prakti~nomsmislu, mogu biti od koristi autorima i izdava~i-ma pri sastavqawu nove generacije uxbenika, dopu-ni i preradi postoje}ih uxbenika, kao i pri izra-di priru~nika uz uxbenike, ukazuju}i na potrebupa`qive selekcije sadràja u ciqu unapre|ewarodne perspektive. U teorijskom smislu, ovo istra-ìvawe moè biti od koristi budu}im istraìva-~ima u ovoj oblasti.

LITERATURA

Bergvall, Victoria. L. Toward a comprehensive the-ory of language and gender. Language in Society28 (2) (1999): 273–293.

Baranovi}, Branislava. „Slika” ène u ud`benicimaknjièvnosti. Zagreb: Institut za dru{tvena istraì-vanja – Zagreb, 2000.

Baranovi}, Branislava. Nacionalni kurikulum za oba-vezno obrazovanje u Hrvatskoj – razli~ite per-spektive. Zagreb: Institut za dru{tvena istraìva-nja u Zagrebu – Centar za istraìvanje i razvojobrazovanja, 2006.

Baranovi}, Branislava, Karin Doolan, Ivana Jugovi}.Jesu li ~itanke knjièvnosti za osnovno{kolskoobrazovanje u Hrvatskoj rodno osjetljive?. Socio-logija i prostor, 48 (2) (2010): 349–374.

Britton, Gwyneth E., Margaret C. Lumpkin. For sale:Subliminal bias in textbooks. The Reading Teach-er, (1977): 40–45.

Coles, Gerald S. Dick and Jane Grow Up: Ideologyin Adult Basic Education Readers. Urban Educa-tion, 12 (1) (1977): 37–54.

Dimitrijevi}, Naum, Karin Radovanovi}. Ready ForEnglish 1. Beograd: Zavod za ud`benike i nastav-na sredstva, 1991.

Doolan, Karin. Rodni stereotipi u hrvatskim ud`be-nicima knjièvnosti – pregled i preporuke. U: Pre-vazilaènje rodnih stereotipa u osnovnom obrazo-vanju, Izve{taj sa regionalne konferencije Budva,2–3. 10. 2004, 28–34. <http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rodnih_stereotipa_u_obrazovawu.pdf> 20. 09. 2015.

Eckert, Penelope, Sally McConnell-Ginet. Thinkpractically and look locally: Language and genderas community-based practice. Annual review ofanthropology, 21 (1992): 461–490.

Evans, Lorraine, Kimberly Davies. No sissy boys he-re: A content analysis of the representation ofmasculinity in elementary school reading text-books. Sex Roles, 42 (3-4) (2000): 255–270.

Filipovi}, Jelena. Dodatak. Rodno osetljiva upotrebajezika u javnom govoru. U: Vodi~ za rodno oset-

80

ljiv pristup medijima u Srbiji, Filipovi}, Jelena,Ana Kuzmanovi} Jovanovi} (2012): 75–91. Beo-grad: Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstvarada i socijalne politike Republike Srbije.<https://www.academia.edu/4025055/Vodic_za_rodno_osteljivi_pristup_medijima_u_Srbiji> 09.05. 2015.

Healy, Damien. The representation of women andmen in a modern EFL textbook: Are popular text-books gender biased. Memoirs of the Osaka In-stitute of Technology, 54 (2009): 91–100.<https://www.oit.ac.jp/japanese/toshokan/tosho/kiyou/jinshahen/54-2/07healy.pdf> 09. 05. 2015.

Hellinger, Marlis. ‘For men must work, and womenmust weep’: Sexism in english language text-books used in German schools. Women’s studiesinternational quarterly, 3 (2) (1980): 267–275.

Hima, Ardita. Obrazovanje, stereotipi i poloàj ̀ enana Kosovu U: Prevazilaènje rodnih stereotipa uosnovnom obrazovanju, Izve{taj sa regionalnekonferencije Budva, 2–3. 10. 2004, 5–17.<http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rodnih_stereotipa_u_obra-zovanju.pdf> 20. 09. 2015.

Holmes, Janet, Miriam Meyerhoff. The Communityof Practice: Theories and methodologies in langu-age and gender research. Language in Society, 28(1999): 173–183.

Jones, Martha A., Catherine Kitetu, Jane Sunderland.’Discourse Roles, Gender and Language TextbookDialogues: who learns what from John and Sally?’.Gender and Education, 9 (1997): 469–490.

Kantar, Natalija, Ida Dobrijevi}. Talk, Talk 1. Beo-grad: Zavod za ud`benike, 2008.

Kova~evi}, Aleksandra. Rodni stereotipi u ud`benici-ma za osnovnu {kolu u Crnoj Gori. U: Prevazila-ènje rodnih stereotipa u osnovnom obrazovanju,Izve{taj sa regionalne konferencije Budva, 2–3.

10. 2004, 53–59. <http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rod-nih_stereotipa_u_obrazovanju.pdf> 20. 09. 2015.

Nilsen, Alleen Pace. Sexism in children’s books andelementary classroom materials. U: Nilsen, Al-leen Pace, Haig Bosmajian, H. Lee Gershuny, Ju-lia P. Stanley (Eds.). Sexism and language. 1977,61–179. <http://files.eric.ed.gov/fulltext/ED136260.pdf> 09. 05. 2015.

Plut, Dijana. Socijalizacijski obrasci ud`benika i rod-ni stereotipi. U: Prevazilaènje rodnih stereotipau osnovnom obrazovanju, Izve{taj sa regionalnekonferencije Budva, 2–3. 10. 2004, 35–52. <http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rodnih_stereotipa_u_obrazovanju.pdf> 20. 09. 2015.

Porreca, Karen L. Sexism in current ESL text-books. TESOL quarterly, 18 (4)(1984): 705–724.

Renner, Christopher E. Women are ”Busy, Tall, andBeautiful”: Looking at Sexism in EFL Materials.The Thirty-First Annual Convention TESOL, Inc.,March 11–15, 1997. Orange Coutry ConventionCenter, Orlando, Florida, USA. < http://files.eric.ed.gov/fulltext/ED411670.pdf> 09. O5. 2015.

Savi}, Svenka. Iskustvo iz Vojvodine. U: Prevazila-ènje rodnih stereotipa u osnovnom obrazovanju,Izve{taj sa regionalne konferencije Budva, 2–3.10. 2004, 60–62. <http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rod-nih_stereotipa_u_obrazovanju.pdf> 20. 09. 2015.

Sapir, Edward. Language: An Introduction to theStudy of Speech. New York: Harcourt, Brace, 1921.U: Filipovi}, Jelena. Rod i jezik (Gender and Lan-guage). U: Uvod u rodne teorije (Introduction toGender Theories), Milojevi} Ivana i SlobodankaMarkov (eds), (2011): 409–423. Novi Sad: Centarza rodne studije & Mediterran Publishing.

81

Sofronic, L. Nada. Mama kuha, nana plete... ili sre-tan ti po~etak, dja~e. U: Prevazila`enje rodnihstereotipa u osnovnom obrazovanju, Izve{taj saregionalne konferencije Budva, 2–3. 10. 2004,18–27. <http://www.civilnodrustvo.ba/files/docs/biblioteka/knjige/Prevazilazenje_rodnih_stereoti-pa_u_obrazovanju.pdf> 20. 09. 2015.

Stefanovi}, Jelena, Sa{a Glamo~ak. Rod u ~itanka-ma i nastavi srpskog jezika u osnovnoj {koli. Va-ljevo: Grupa za emancipaciju ̀ ena „Hora”, 2008.<https://www.academia.edu/8544919/JS_SG_Rod_u_citankama_i_nastavi_srpskog_jezika_1_1> 14.05. 2015.

Wenger, Etienne. Communities of practice: Learn-ing, meaning, and identity. Cambridge: Cambrid-ge University Press, 1998.

Aleksandra D. PAVI] PANI]

GENDER STEREOTYPES IN EFL TEXTBOOKS

Summary

Taking into account that the content of a textbook caninfluence an individual’s view of gender, often developinggender stereotypes, as many studies have shown, our empi-rical investigation examines the problem of gender bias inEFL textbooks for primary school. Following a brief reviewof relevant works, a content analysis of two books is de-scribed according to a few parameters, which include thenumber of male and female characters in the textbook andthe frequency of their occurrence in the texts and illustrati-ons, the occupational and family roles, female and male ex-clusive nouns, female and male names, pronouns and pos-sessive adjectives. The initial hypothesis, that there are gen-der stereotypes in the examined textbooks and that the re-cent textbook is more gender sensitive, has been proved.The methods of analysis, synthesis, descriptions and genera-lizations have been used in the study and the results are

shown quantitatively and qualitatively. In practical terms,the results of this study can be useful to the publisher andauthors, when creating new generations of the textbooks orrevised editions, in order to improve gender perspective inthe EFL textbooks, which can lead to promotion of toleran-ce and diversity and improve gender equality in an enhancedway. And theoretically, this study may help future research-ers in this field.

Key words: foreign language, gender, stereotypes, text-book

82

OGLEDALO

KRITIKE

U POTRAZI ZANEPREKIDNIMDETIWSTVOM(Valentina Hamovi}, Neprekidno detiwstvo,

Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2015)

Ako je studija Dva pesnika prevratnika (U~i-teqski fakultet u Beogradu, 2008), posve}ena napo-rednoj analizi pesni~kih postupaka Du{ana Rado-vi}a i Vaska Pope, nagove{tavala autorkino inte-resovawe za prou~avawe kwièvnosti za decu, no-va kwiga Valentine Hamovi} Neprekidno detiw-stvo to nedvosmisleno i potvr|uje. Objavqena ujednoj tako presti`noj ediciji kao {to je biblio-teka „Zmaj” Me|unarodnog centra za decu Zmajevede~je igre, koja je ujedno i osnova svakog iole ute-meqenijeg bavqewa na{om kwièvno{}u za decu,kwiga Neprekidno detiwstvo zapravo sabira au-torkino bavqewe ovom obla{}u u rasponu od bezma-lo trinaest godina time {to donosi radove nastaleu periodu od 2003, kada je objavqen i prvi tekstposve}en dramama za decu Aleksandra Popovi}a, pasve do posledwih iz 2014. godine. Time se u stvaridobija i jedan suptilan uvid u to kako se brusioistraìva~ki put Valentine Hamovi}, kao i sazna-we o tome na koji na~in ona pristupa kwièvno-sti za decu.

Kada ve} prizivamo autorkin pristup kwièv-nosti za decu, dovoqno je pogledati samo prvu ce-linu studije Neprekidno detiwstvo koja se sasto-ji od radova posve}enih Oskaru Davi~u, MilanuDedincu i Stanislavu Vinaveru, kao i Brani Cvet-kovi}u i Du{anu Radovi}u. Samim izborom avan-gardnih autora, najizrazitijih predstavnika beo-gradskih nadrealista, jasno je da autorka pro{iru-

83

je poqe kwièvnosti za decu tragaju}i za wenimuticajima na avangardnu stilsku formaciju. Pri-metno je to i u samom naslovu ove tematske celine– „Detiwstvo i pesma – avangardni kontekst”, {toimplicira i tuma~ewe poezije Du{ka Radovi}a uavangardnom kqu~u, ali i razumevawe nesvakida-{we i neuobi~ajene pojave Brane Cvetkovi}a u du-hu iste takve me|uratne kwièvnosti.

U radovima posve}enim beogradskim nadreali-stima Valentina Hamovi} zapravo traga za infan-tilnim elementima u wihovim kwièvnim ili pakesejisti~kim ostvarewima. Poznato je da se kwi-èvnost avangarde okre}e, izme|u ostalog, i ka in-fantilnom, ne samo kao otkri}u jednog druga~ijegjezika, iskustva i pristupa svetu ve} i kao svoje-vrsna potraga pisca za druga~ijim shvatawem svetanakon razarawa svih vrednosti u Prvom svetskomratu, {to za posledicu ima i okretawe ka iskon-skom, prvobitnom qudskom, koje nije moglo pro}ibez udela infantilnog, {to se moè razumeti ikao suprotstavqawe la`nom starom humanizmu.Otuda umetnost avangarde ̀ eli odmak od tradici-onalnih formalisti~kih tuma~ewa ~ovekove pri-rode i, izme|u ostalog, nagla{avawem infantil-nog iskustva podvla~i kriti~ki odnos spram razli-~itih ìvotnih aspekata, a ujedno realizuje noveforme umetni~kog autoriteta.

Na tragu tih novih formi tragala je ValentinaHamovi} ispisuju}i svoje radove u prvom tematskombloku Neprekidnog detiwstva. On se eventualnomoè videti i kao prilog istoriji jednog ose}awai doìvqaja sveta, znatno vi{e nego kao konkret-no tuma~ewe stihova ovih avangardnih autora. Otu-da je u radu posve}enom Oskaru Davi~u, „Detiw-stvo u poeziji Oskara Davi~a”, izostala analizaDavi~ove neopravdano izostavqene poeme iz na{eg{kolskog i obrazovnog sistema, ali je detiwstvosagledano preko jezika i jezi~kih mogu}nosti koje

nudi, te bi otuda povratak detiwstvu u stvari biopovratak jeziku detiwstva, tj. nevinosti re~i pre-ko kojih se otkriva zaumna priroda ~oveka.

„Dedin~eva potraga za izgubqenim detiwstvom”naslov je drugog rada, u kom autorka detiwstvo kodDedinca razumeva kao „dragocen obrazac kreativ-nosti”, „generator umetni~kog stvarawa”, daklekao poeti~ki obrazac, ili preciznije govore}iimanentno poeti~ki obrazac poja~an i de~jom ta~-kom gledi{ta, koja postulira oneobi~enu slikusveta. U Dedin~evom opusu detiwstvo se, prema mi-{qewu Valentine Hamovi}, vidi i kao onaj peri-od koji uti~e na formirawe celokupne ~ovekoveli~nosti. Ovo vi|ewe Dedinca blisko je nekimuvidima Sigmunda Frojda, a u literaturi je ve} po-kazana veza psihoanalize i nadrealizma. Kada ima-mo u vidu pristup i izbor autora, ~ini se da bieventualno ovaj nadrealisti~ki blok bio potpuni-ji da je kojim slu~ajem autorka pa`wu posvetila iAleksandru Vu~u, kao jednom od nezaobilaznih au-tora srpske kwièvnosti za decu, ili pak da je ko-jim slu~ajem vi{e istraìvala vezu dadaizma i in-fantilnog iskustva. Tim pre ako se ima u vidu dasu se nadrealisti „napojili” na dadaisti~kim izvo-rima i da su u istraìvawu jezi~kih mogu}nostidadaisti verovatno oti{li najdaqe od svih osta-lih avangardista, jer „lepota” jedne dadaisti~kepesme je, ~ini se, u vizuelnom i fonetskom slojumnogo pre nego u semanti~kom, pri ~emu treba ima-ti u vidu da je onome {to predstavqa izraàvaweslogova da-da zna~ewski blizak sam de~ji govor. Paipak, Valentina Hamovi} je izgleda spremnija datraga za infantilnim senzibilitetom ~ak i namarginama pesni~kih opusa takvih mislilaca epo-he kakav je bio Stanislav Vinaver i da de~je vidii tamo gde po pravilu do sada na wega nije bila udovoqnoj meri skrenuta pa`wa. U tom kontekstutreba videti i otkrivala~ki karakter ove studije,

84

koji autorka suvereno demonstrira u tekstu „ZmajSta{a ili ’nagonska’ i ’neu~evna’ poezija Stani-slava Vinavera”. U ovom tekstu Vinavera otkriva-mo ne samo kao zaslu`nog za konstituisawe i razu-mevawe jednog sasvim novog koncepta kwièvnostiza decu, o ~emu je podrobno i iscrpno pisao JovanQu{tanovi}, i ne samo kao vrsnog prevodioca ro-mana kao {to su Doìvqaji Toma Sojera i Alisau zemqi ~uda, o ~emu je ve} pisano na stranicamaDetiwstva, ve} i kao pesnika u ~ijim stihovimavidimo de~ju supstancu¸ {to bi rekao sam Vina-ver. Ta de~ja supstanca ostvaruje se preko jezi~kihmogu}nosti, infantilnog mi{qewa i pogleda nasvet, pa je tako Vinaver, kao to tvrdi Bora ]osi}u predgovoru svoje antologije za decu, tvorac jedne„poetsko-prozne fraze, prijem~ive sluhu i menta-litetu modernog deteta”.

Ako smo u tekstu posve}enom Stanislavu Vina-veru eventualno podvukli otkrivala~ki karakterovog rada, onda u tekstu „Brana Cvetkovi} – skraj-nuti klasik srpske me|uratne kwièvnosti” trebanaglasiti prevrednovawe i ponovno ~itawe i tu-ma~ewe Braninih pevanija za decu. U tom kontek-stu Valentina Hamovi} podvla~i uticaje JovanaJovanovi}a Zmaja, te veze sa poezijom Desanke Mak-simovi} i Branka ]opi}a preko floralne i fau-nalne tematike, te nagla{ava urbanu tematiku iza~etke srpske „tramvajologije” u stihovima za de-cu Brane Cvetkovi}a, ali isto tako skre}e pa`wuna Cvetkovi}eve aforizme i upotrebu tada novihmedija izraàvawa.

Istraìvawu jezi~kih mogu}nosti nasle|enihod avangardne stilske formacije, a realizovanih upoeziji jednog od najzna~ajnijih stvaralaca za de-cu, posve}en je tekst „Du{an Radovi} u svetlu srp-ske avangarde”. Ujedno, ovo je i najobimniji rad uovom tematskom bloku i u wemu se oti{lo najdaqeu odgonetawu uticaja avangardne stilske formaci-

je na stvarala~ko oblikovawe Du{ka Radovi}a. Jed-nim delom to je samorazumqivo ako se ima u vidumesto i zna~aj u razvoju moderne srpske poezije ko-je ovaj pesnik zavre|uje, dok se s druge strane ovajtekst naslawa na autorkino prethodno bavqewe we-govom poezijom u sameravawu sa poezijom Vaska Po-pe. U tom kontekstu se mapira udeo narodne poeti-ke, tj. odnos prema narodnoj usmenoj kwièvnostii folkloru koji avangarda neguje, potom Radovi}evodnos prema jeziku inspirisan avangardnim postup-cima, kao i prema ̀ anrovskim obrascima koje avan-gardisti dovode u pitawe. Otuda se autorka pozi-va na jedan od temeqnih tekstova srpske avangardeuop{te – re~ je o eseju „Helioterapija afazije”Rastka Petrovi}a – sve sa primisli da objasni ne-ke postupke svojstvene poetici Du{ka Radovi}a ko-je Petrovi} eksplicira u svom eseju. Pored toga,ona tuma~i i prirodu humora u Radovi}evoj poezi-ji, koja se, po wenom stavu, naslawa na nadreali-sti~ku teoriju o humoru koji se napaja na subver-zivnosti i poetizaciji stvarnosti. Time se zaokru-ùje poqe uticaja avangardne stilske formacije nastvarala{tvo Du{ka Radovi}a i ujedno zatvara pr-vi tematski blok.

Drugu celinu studije Neprekidno detiwstvo,pod naslovom „De~ja pesma i moderna poezija”, ~i-ni pet tekstova posve}enih poeziji Milovana Da-nojli}a, Rajka Petrova Noga, Mo{e Odalovi}a, tekriti~arskom radu Milana Praì}a. Autorkinosada ve} dugogodi{we bavqewe konceptom naivnepesme Milovana Danojli}a jasno se uo~ava u pri-stupu, stilu i izrazu koje neguje u tekstovima „Na-ivna pesma Milovana Danojli}a ili poetika ~i-stog daha” i „Odakle dolaze tramvaji”, a koji sutek izabrani od vi{e tekstova koje Valentina Ha-movi} posve}uje opusu Milovana Danojli}a. Ovitekstovi, kao i neki iz prethodne celine, mogu se~itati i kao prilog izazovima grani~ne kwièv-

85

nosti, o kojoj je u istoimenoj studiji ve} ubedqi-vo pisao Petar Pijanovi}. Ujedno, ~ini se da suoni i na izvori{tu osnovne ideje studije Nepre-kidno detiwstvo, tj. idu u prilog jednom speci-fi~nom razumevawu koncepta detiwstva, o kome jeautorka ne{to u samom uvodu rekla.

Tuma~e}i Nogove stihove za decu u tekstu „Je-dinstvo dva lirska toka: jo{ jednom o poeziji zadecu Rajka Petrova Noga”, autorka dolazi do arhe-tipa detiwstva. U te`wi za uspostavqawem veze sadetiwstvom, koje se vidi kao naj~istiji i najbitni-ji oblik qudskog postojawa, ona ~ita Nogovu poezi-ju ne samo u zbirkama Rodila me tetka koza i Ko-liba i tetka koza ve} i u nekim drugim wegovimpesmama „za odrasle”.

„Poezija za decu Mo{e Odalovi}a – izme|u tra-dicionalnog i modernog” ve} samim naslovom upu-}uje i na vi|ewe mesta i uloge Mo{e Odalovi}a urazvoju moderne poezije za decu. To mesto je, izme|uostalog, potvr|eno i na manifestaciji na kojoj seupravo nalazimo*, budu}i da je Mo{o Odalovi}ovogodi{wi dobitnik Poveqe Zmajevih de~jih igarai ujedno ovogodi{wi dobitnik Nagrade „DesankaMaksimovi}” za celokupan vi{edecenijski opuspoezije za decu. Pokazuju}i kako on spaja ono tra-dicionalno, vi|eno preko pesni~ke figure JovanaJovanovi}a Zmaja, i ono moderno, preko uticaja pr-venstveno Du{ana Radovi}, Valentina Hamovi}Odalovi}a vidi kao „modernog klasika”, {to onverovatno i jeste.

Da studija Neprekidno detiwstvo nije posve-}ena samo kwièvnicima potvr|uje esej „MestoMilana Praì}a u zasnivawu moderne kritikekwièvnosti za decu”. U ovu drugu tematsku celinustudija posve}ena Praì}u uklapa se preko wegovekriti~ke misli, koja se razumeva u duhu te`we da

se „pokrene jedan novi, moderni ~itala~ki senzi-bilitet, ne samo moderne kwièvnosti za decuve} i one koja pripada tradiciji”, kako to ve} tvr-di autorka. Mogu}e je da izvesnu bliskost u ose-tqivom kriti~arskom poslu Valentina Hamovi}uspostavqa sa Praì}evim shvatawem i razumeva-wem kwièvnosti za decu, tim pre {to isti~e daje za Praì}a pisawe o kwièvnosti za decu pod-razumevalo i govor o „posebnoj psihologiji de~jegsveta” i bavqewe detiwstvom kao ontolo{kom ka-tegorijom, {to je u neku ruku i razumevawe detiw-stva koje Valentina Hamovi} demonstrira u ovojstudiji.

Posledwa celina, pod naslovom „Detiwstvo ifikcija – na granici ̀ anrova”, sastoji se iz ~etiriteksta posve}ena romanima Grozdane Oluji}, MomaKapora, Igora Kolarova i dramama za decu Alek-sandra Popovi}a. U godini kada se obeleàva dva-deset godina od smrti Aleksandra Popovi}a, tekstValentine Hamovi} „Ironija i bajka u dramama zadecu Aleksandra Popovi}a” moè se razumeti ikao potvrda talenta koji je Popovi} pokazao i naprimeru tzv. scenskih bajki. U wima je, prema mi-{qewu Valentine Hamovi}, Popovi} svoj kwièv-ni svet uspeo da podredi de~jem senzibilitetu ilogici, te su vedrina i humor stalni elementi uSneàni, Crvenkapi i Pepequgi.

O tragawu za stalnim elementima i va`nimstrukturalnim ~iniocima omladinskih romanaGrozdane Oluji} re~ je u tekstu „Drè}i se zubi-ma za vetar. O likovima omladinskih romana Gro-zdane Oluji}”. Dodatno, ovaj tekst, ba{ kao i na-redni, „Poeti~ka samosvest u prozi Mome Kaporaili odrastawe pripoveda~a”, rezultat je rada naprojektu „Poetika srpske kwièvnosti za decu”U~iteqskog fakulteta u Beogradu. To samo upu}ujena zakqu~ak da autorkino bavqewe kwièvno{}uza decu nije stihijsko ni proizvoqno. Tim pre ako

86

* Tekst je pro~itan prilikom promocije kwige na Zmajevimde~jim igrama, u junu 2016.

se ima u vidu da je najve}i broj tekstova iz Nepre-kidnog detiwstva objavqen na stranicama De-tiwstva, a jedan broj je rezultat u~e{}a na Zma-jevim de~jim igrama.

Posledwi tekst u kwizi posve}en je romanesk-nim ostvarewima Igora Kolarova i nosi naslov„Skica za poetiku kratkog romana Igora Kolaro-va”. Premda je nastao pre jednu deceniju, ~ini seda bi se ta skica, nacrt koji je jo{ tada ValentinaHamovi} dala, i u dana{wem ~itawu isto tako po-tvrdila. To, naravno, upu}uje i na jedan dosledanmetodolo{ki pristup koji je autorka izgradila iu kom nema mesta nekim ve}im oscilacijama.

S tim u vezi pomenimo i to da se na po~etkuNeprekidnog detiwstva nalazi moto iz Ba{laro-ve Poetike prostora, ba{ kao {to i iz iste ovekwige autorka crpi inspiraciju za naslov svojekwige. Naime, ona se poziva na Ba{larovo vi|ewedetiwstva kao ne~ega {to je stalno ìvo i poet-ski korisno. Na primeru studije Neprekidno de-tiwstvo Ba{larovo odre|ewe se i vi{estrukopotvr|uje. Pored toga, autorka se odlu~ila da uuvodnom delu, koji kao moto donosi odre|ewe dete-ta @arka Trebje{anina iz Re~nika Jungovih pojmo-va i simbola, zapravo podvu~e vi|ewe pojma detiw-stva kao svojevrsnog arhetipa i naglasi grani~nikarakter studije koju nudi ~itaocima. Grani~nostna koju autorka aludira ne mora biti shva}ena tekkao granica izme|u kwièvnosti za decu i one ko-ja to nije, {to je uo~qivo ve} samim izborom auto-ra o kojima Valentina Hamovi} pi{e, ve} se gra-ni~nost moè shvatiti u wenom dekonstruktivi-sti~kom potencijalu, gde bi se tek videla wenafluidnost potpomognuta i igrom koja moè bitisamo de~ja, ali moè biti i igra u samom tekstu,na nivou teksta i sli~no, budu}i da igra dovodi upitawe binarne opozicije, kako su to ve} predstav-nici dekonstruktivisti~ke metode pokazali. Otuda

i igra, pored detiwstva, biva vaàn i mo`da ~aknatkriquju}i pojam kwige Valentine Hamovi}.

Na kraju, podvucimo da je i detiwstvo kome suu studiji Valentine Hamovi} ispisane hvale vrednestranice jedan literarni, kulturni, antropolo{ki,sociolo{ki, te psiholo{ki itd. konstrukt, obli-kovan dru{tvom, vremenom i ideologijama. Detiw-stvo Valentina Hamovi} ipak ne tuma~i jedino ta-ko da raskrinkava ideolo{ke matrice koje ga obli-kuju, ve} traga za wim i otkriva ga u unutarkwi-èvnom razvoju srpske kwièvnosti za decu. Onaga pre vidi u wegovoj arhetipskoj dimenziji, ilipak kao trajnu pesni~ku imaginaciju. Time je datvaàn doprinos istraìvawu jedne ose}ajnosti, ko-je se uprkos svemu, ili ba{ zbog svega, jako te{komoèmo odre}i.

Jelena PANI] MARA[

87

O BAJKAMA –IZ DRUGOG UGLA(Eric Braun, Trust Me, Jack's BeanstalkStinks! The Story of Jack and the Beanstalkas Told by the Giant, 2012; JessicaGunderson, Really, Rapunzel Needed aHaircut! The Story of Rapunzel as Told byDame Gothel, 2014; Nancy Loewen, BelieveMe, Goldilocks Rocks! The Story of the ThreeBears as Told by Baby Bear, 2012, No Lie, IActed Like a Beast! The Story of Beauty andthe Beast as Told by the Beast, 2013,Seriously, Snow White was So Forgetful! TheStory of Snow White as Told by the Dwarves,2013, Frankly, I Never Wanted to KissAnybody! The Story of the Frog Prince asTold by the Frog, 2014, No Kidding,Mermaids are a Joke! The Little Mermaid asTold by the Prince, 2014; Trisha SpeedShaskan, Seriously, Cinderella is SoAnnoying! The Story of Cinderella as Told bythe Wicked Stepmother, 2012, Honestly, RedRiding Hood was Rotten! The Story of LittleRed Riding Hood as Told by the Wolf, 2012,Truly, We Both Loved Beauty Dearly! TheStory of Sleeping Beauty as Told by theGood and Bad Fairies, 2014; North Mankato,Picture Window Books)

Stolje}e u kojem ìvimo opsjednuto je bajkama.Ovaj, kako ga naziva jedan od vode}ih stru~njaka zabajke Jack Zipes, veliki kulturni tsunami preplavioje gotovo sve medije, od videoigara i stripova, do te-levizijskih serija, filma i knjièvnosti, stvaraju}i pri-tom nebrojene reinskripcije, adaptacije i druge (ma-nje ili vi{e inovativne) verzije poznatih pri~a. Me|u-tim, poigravanje i eksperimentiranje s konvencijama

ànra bajke, prepoznatljivim likovima i tematsko-mo-tivskim sklopovima nipo{to nije novina. Nova je tekgolema popularnost koju su reinskripcije bajki ste-kle posljednjih desetlje}a. Me|u u~estalim strategija-ma za kojima suvremeni/e autori(ce) poseù kad izno-va ispisuju poznate pri~e naro~ito se isti~u moderni-zacija (smje{tanje pri~e u suvremeni kontekst), obrta-nje rodnih i/ili moralnih uloga, te pripovijedanje pri-~e iz o~i{ta pojedinih likova. Potonja strategija ~ininarativnu osnovicu ovdje prikazane serije humori-sti~nih slikovnica The Other Side of the Story (Drugastrana pri~e).

Objavljivana u razdoblju od 2012. do 2014. godi-ne, serija The Other Side of the Story obuhva}a de-set slikovnica nadahnutih poznatim bajkama i pri~a-ma („Jack i stabljika graha“, „Matovilka“, „Zlatokosai tri medvjeda“, „Ljepotica i Zvijer“, „Snjeguljica“,„Kraljevi} ̀ abac“, „Mala sirena“, „Pepeljuga“, „Cr-venkapica“ i „Uspavana ljepotica“), koje autorskipotpisuju Eric Braun (1), Jessica Gunderson (1),Nancy Loewen (5) i Trisha Speed Shaskan (3). Pri-povjeda~ki glas u svakoj slikovnici pridaje se likukoji u tradicionalnoj, popularnoj ina~ici pri~e zauzi-ma sporednu ulogu (npr. medvjedi} iz „Zlatokose“,kraljevi} iz „Male sirene“), odnosno ulogu antagoni-sta (npr. div iz „Jacka i stabljike graha“, ma}eha iz„Pepeljuge“) i koji, odbacuju}i tradicionalnu verzijukao puku puku izmi{ljotinu, ~itatelju/ici otkriva „pra-vu istinu“. Pritom se navodni zlikovci pokazuju kaodobronamjerni (Majka Gothel Matovilku u toranj za-tvara kako bi ju za{titila od ljudi koji od njene koseèle napraviti perike) ili ̀ rtve okolnosti (div iz „Jac-ka i stabljike graha“ pati zbog ljudskog zadirkiva-nja), a (navodni) protagonisti (ovdje potisnuti u dru-gi plan) dobivaju niz humoristi~nih odlika i navika:Pepeljuga je, primjerice, nevjerojatno rastresena ibrbljava, Snjeguljica je zaboravna (tri puta nasjedana kralji~ine smicalice jer zaboravlja da ne smije raz-

88

govarati s neznancima), a Crvenkapica ta{ta. U naj-boljoj postmodernisti~koj maniri, autorefleksivne iduboko inter/metatekstualne pri~e iznose se u prvo-me licu, pri ~emu se pripovjeda~i(ce) obra}aju ~itate-lju/ici, s eksplicitnim ciljem ispravljanja navodnenepravde, odnosno popravljanja vlastite ili tu|e lo{ereputacije koja se ~esto predstavlja kao posljedicanesporazuma. Izravna i prisna komunikacija s ~ita-telji(ca)ma zapo~inje ve} u naslovima slikovnica –dodatno poentiranima zavr{nim uskli~nikom – kojiredovito uklju~uju razne ~estice, priloge i izraze koji-ma se kreira dojam uvjeravanja, kao i neformalan,razgovorni ton (zbilja, doista, vjerujte mi, ozbiljno,iskreno, itd.).

Op}enito uzev{i, ove alternativne verzije ne pred-stavljaju prevelik niti odve} radikalan odmak od tek-stova s kojima uspostavljaju intertekstualni dijalog.Drugim rije~ima, osnovni zapleti i struktura pri~aostaju manje-vi{e isti, uz izuzetak pokojeg humori-sti~nog obrata i modifikacije nesretnog kraja kojitradicionalne bajke obi~no rezerviraju za antagoniste(Snjegulji~ina pomajka tako nije prisiljena plesati dosmrti u uàrenim cipelama, ve} ju ostali gosti otjera-ju sa Snjegulji~ine svadbe ga|aju}i je pecivom). Ne-ke su pri~e (blago) osuvremenjene pa je tako, primje-rice, zlatna lopta iz „Kralja ̀ apca“ zamijenjena lop-ticom za baseball, a Zlatokosa u ku}u medvjeda upa-da „oboruàna“ mobitelom. Kao naro~ito inventivnai zabavna izdvaja se reinskripcija „Pepeljuge“ TrisheSpeed Shaskan, u koju je upletena blaga parodija Di-sneyjeve animirane adaptacije spomenute bajke (Pe-peljuga si tako samo umi{lja da moè komuniciratisa ̀ ivotinjama): ne samo da Pepeljuga nije slu{kinjau vlastitom domu ve} joj pri~e koje neprestano izmi-{lja odvra}aju pa`nju, pa umjesto da ~isti neprestanobrblja o stvarima koje su joj navodno ispri~ale pticei mi{evi. U duhovitom obratu na kraju pri~e sretankraj nije rezerviran samo za Pepeljugu, jer se njenom

udajom ma}eha i polusestre (na njihovo veliko zado-voljstvo i olak{anje) napokon rje{avaju blagoglago-ljive sustanarke.

Predstavljanje dobro poznate pri~e iz alternativnevizure naizgled je jednostavna ali vrlo efektna strate-gija koja otvara prostor za razne kreativne interven-cije u intertekst, slobodno poigravanje bajkovitimrekvizitorijem i variranje tema i motiva iz {tiva s ko-jim su ~itatelji(ce) idealno upoznati/e, sve uz sasvimlegitimno obja{njenje da }e jednu te istu pri~u svatkoispri~ati na svoj na~in, ovisno o vlastitom doìvlja-ju i ulozi u njoj. U prvi plan izbijaju humor i ludizamkao gradivni principi i oblikovna na~ela na svim ra-zinama teksta, od jezi~ne do pripovjedne. Zaigran,dinami~an i prpo{an jezi~ni izraz o~ekivano imitiragovorni stil, pritom ipak ostaju}i unutar granica knji-èvnoga jezika. Pri~e su ispripovijedane kroz jasne,razumljive i sadràjne re~enice, naro~ito pogodne zamla|e ~itatelj(ic)e. Tekst komplementiraju atraktivni,dinami~ni crteì ìvih boja, ~ime se dodatno poja~a-va dojam orijentiranosti na (naj)mla|e ~itateljske sku-pine koje se tek pripremaju za samostalno ~itanje.

Osim zabave i razonode, ovdje prikazana serijaslikovnica publici nudi i odre|enu dozu edukacije.Naime, posljednje dvije stranice sadrè pitanja zarazmi{ljanje i raspravu, mali pojmovnik (3–4 osnov-na pojma knjièvne teorije, npr. pripovjeda~, lik, per-spektiva), te popis naslova (drugih reinskripcija istepri~e) i adresa informativnih mre`nih stranica zadaljnje ~itanje i istraìvanje. Poticajna pitanja pozi-vaju na usporedbu klasi~ne, popularne verzije odre-|ene bajke i njene reinskripcije, kao i na zami{lja-nje alternativnih perspektiva iz koje bi se pri~u mo-glo ispri~ati. Pozivaju}i ~itatelj(ic)e na uspore|ivan-je pri~e koju su upravo pro~itali i njenih ina~ica stva-ra se svijest o tome da ne postoji jedinstvena, defini-tivna, pa ~ak ni izvorna verzija pojedine pri~e (usmislu da je prakti~ki nemogu}e utvrditi koja se ina-

89

~ica odre|enog tipa pri~e pojavila prva), te nagla{avava`nost individualnog glasa i o~i{ta.

Me|utim, iako sadrì hvalevrijednu didakti~nunotu i ~itateljsku pozornost skre}e na varijabilnostpri~a i njihove slobodne transmutacije, serija ipak nezadire dublje u problematiku vlastitog bajkovitog in-terteksta, propu{taju}i mogu}nost rastakanja njego-vih ideolo{kih potki, tj. propitkivanja postavki tradi-cionalnog pripovijedanja, prikaza rodnih i dru{tvenihuloga i sl. Odustaju}i od kriti~kog promi{ljanja pred-lo{ka i smje{taju}i, umjesto toga, naglasak na sadr-àjnu/jezi~nu dosjetku, The Other Side of the Storyne odstupa previ{e od ostalih suvremenih reinskripci-ja koje poseù za sli~nim arsenalom postmoderni-sti~kih {toseva. Nadalje, usprkos odre|enim kreativ-nim rje{enjima i dosjetljivim obratima, slikovnicamanedostaje prava originalnost. Drugim rije~ima, sve{to serija ima za ponuditi ve} je vi|eno: od neo~eki-vanih, humoristi~nih obrata (npr. Roald Dahl, Revolt-ing Rhymes / Odvratne rime, 1982), preko likova ko-ji se izravno obra}aju publici opravdavaju}i vlastitepostupke (npr. Jon Scieszka, The True Story of theThree Little Pigs / Istinita pri~a o tri pra{~i}a, 1989),do uporabe specifi~nih izraza uvjeravanja u naslovu(npr. Jennifer Gordon, Terrible Tales: The AbsolutelyPositively 100 Percent True Stories of CinderellaLittle Red Riding Hood Those Three Greedy PigsHairy Rapunzel and… and Gretel as Told at the Be-ginning of Time / Grozne pri~e: apsolutno definitivnostopostotno istinite pri~e o Pepeljugi Crvenkapici onatri pohlepna pra{~i}a dlakavoj Matovilki i… i Mariciispri~ane na po~etku vremena, 2009).

Ipak, ako ste u potrazi za duhovitim {tivom koje}e vas razonoditi zanimljivim obratima i neo~ekiva-nim dodatcima poznatim pri~ama, ovdje prikazanaserija sasvim je solidan izbor. Sadràjem, opsegomi opremom slikovnice su naro~ito prikladne za mla|u~itateljsku publiku, ~iju pozornost osigurava leèran

i prisan ton pripovijedanja, te humoristi~ne mrvicerazasute na svakoj stranici, kako u tekstu, tako i naatraktivnim ilustracijama.

LITERATURA

Zipes, Jack. 2016. The Great Cultural Tsunami ofFairy-Tale Film. U Fairy-Tale Films Beyond Dis-ney: International Perspectives. Ur. Pauline Green-hill, Kendra Magnus-Johnston i Jack Zipes. NewYork: Routledge, 1–17.

Nada KUJUND@I]

90

OPREDEQENA ZAPRECIZNOST NA KRILIMA

ZAÂRANOG LETA(Sun~ica Deni}, Kwièvnost za decu –

krila za za~arani let, U~iteqski

fakultet u Vrawu, Me|unarodni centar

kwièvnosti za decu Zmajeve de~je igre,

Vrawe – Novi Sad, 2014)

Sun~ica Deni} dobitnica je Nagrade „Sima Cu-ci}” za najboqu kwigu u oblasti nauke o kwièv-nosti za decu za kwigu Kwièvnost za decu – kri-la za za~arani let (2014).1 Ovom kwigom autorkakao da poziva na sabor, koji svojim intelektual-nim pregala{tvom, duhovnim i stvarala~kim preg-

nu}em u sebi sabira kwièvnim ~iwewem u razli-~itim kwièvnim diskursima. Drugim re~ima, na-lazimo da se Sun~ica Deni} sa istim interesova-wem izraàva ne samo u oblasti nauke o kwièv-nosti za decu, kwièvnoj kritici i beletristicive} to ~ini i sa istim stvarala~kim ̀ arom i uspe-hom. To je ~ini komletnim kwièvnim stvaraocempar excellence, kao {to su to nekada bile, na pri-mer, Anica Savi} Rebac i Isidora Sekuli}. Obja-vila je ~etiri pesni~ke zbirke: Pogodba (1985),2

Pleme u snu (1983), Klupko (1994), Obrnuta godi-na (1997), dva romana: Tri sveta (2008), Svet iz-van (2014) i sedam stru~nih i nau~nih kwiga: Re-torika (1995), Kwièvno delo Manojla \or|evi-}a Prizrenca (2003), Op{te i li~no (2005, 2006),Kwièvnost: izbor kwièvnih i kwièvnonau~nihtekstova (2007), Srpski pisci na Kosovu i Meto-hiji (1871–1941) (2008), Mera i privid: etikom dokwièvne estetike (2010), Progon i zavi~aj (2011)Bibliografija radova nastavnika i saradnikaU~iteqskog fakulteta u Vrawu 1993–2013 (2013).

Iz izloènog vidimo zanimqiv i {irok kwi-èvni anga`man Sun~ice Deni}. Ona se potvr|ujekao umetnica, ali i kao profesor. Ona jeste kwi-èvni istori~ar, koji ne zaboravqa svoje korene,ali je i kwièvni kriti~ar koji se ne rukovodisentimentom. Zato smatramo da je na ovom mestu,ba{ sad, idealna prilika da skrenemo pa`wu i nadeo wenog kwièvnog opusa koji se ti~e kwièv-nosti i kwièvnika Kosova i Metohije. Naime, we-ne kwige Kwièvno delo Manojla \or|evi}a Pri-zrenca, Srpski pisci na Kosovu i Metohiji (1871––1941), Progon i zavi~aj, kao i niz pesni~kih zbir-ki, nisu samo dokaz da su Srbi nekad, rekli bismo

91

1 Ovaj rad je delom pro~itan kao referat na dodeli nagradeu Udruèwu kwièvnika Srbije. Ovde navodimo deo koji smoizostavili iz rada, a pro~itan je kao javna ocena stru~nog ̀ i-rija. „Kad sagledamo korpus kwièvnih ostvarewa u oblasti na-uke o kwièvnosti za decu danas, moèmo konstatovati dastru~ni ìri prilikom dodeqivawa ovogodi{we nagrade „Si-ma Cuci}” u oblasti nauke o kwièvnosti za decu i nije imaoteàk posao. Jednoglasno je odlu~eno da nagrada pripadne Sun-~ici Deni} za kwigu Kwièvnost za decu – krila za za~aranisvet.

Mo`da se nekome naoko ~ini da je bilo zna~ajnijih i ’oz-biqnijih’ kwiga, koje uop{te nisu u{le u obzir. U startu jeneophodno ista}i da se ovaj ̀ iri prvenstveno rukovodi origi-nalno{}u. Tako, kwiga Sun~ice Deni} ne samo {to je original-na ve} je ovo weno prvo objavqivawe, {to je jo{ jedan od zna-~ajnih uslova koji ova kwiga ispuwava. Zaista danas imamo slu-~aj da postoji kwiga daleko obimnije sadrìne, koja se pre ne-koliko godina pojavila pod drugim nazivom, da bi se sada, u ne-{to izmewenoj sadrìni, sa nemerqivo mnogo gre{aka i vred-nosnih proma{aja, pojavila ~ak kao nacionalna istorija ovogkwièvnog korpusa kwièvnosti za decu. Naravno, ta kwiga tone moè biti ni po kojem osnovu: ni po sadrìni, ni po meto-du, ni po ta~nosti izvedenih zakqu~aka, ni po izno{ewu ~iwe-nica, ni po meri odnosa izme|u zna~ajnog, mawe zna~ajnog i ono-ga {to je ~ak bez vrednosti, itd. Bilo je jo{ nekih kwiga ko-je su prire|ene, ali kao takve, u konkurenciji sa kwigom origi-nalne i celovite sadrìne, morale su izgubiti.”

2 Ovaj rad moèmo shvatiti i kao svojevrsnu proslavu tride-setogodi{wice prve kwige Sun~ice Deni}. Ve} sama ova ~iwe-nica dokazuje ozbiqnost wenog kwièvnog anga`mana i potvr-|uje trajawe.

doskoro (a skoro je ni{ta u odnosu na ve~nost ukoju poniru koreni srpstva na Kosovu), bili na Ko-sovu, a su{tinski su tamo odvajkada bili kao {toi sad, kako-tako, tamo jesu. Kwige Sun~ice Deni},profesorke, kriti~arke, pesnikiwe, supruge i maj-ke, dokazuju da Srbi i danas na Kosovu postoje istvarawem se potvr|uju.

Wena kwiga Kwièvnost za decu – krila zaza~arani let originalna je sadrìna koja je pi-sana „sa temeqnim poznavawem materije, sa smi-slom za samosvojno i obrazloèno razmatrawe teo-rijskih problema”, kako kaè Tihomir Petrovi},jedan od recenzenata kwige. Sun~ica Deni} ovomkwigom objediwuje u svom metodolo{kom postupkuteorijsko promi{qawe, kwièvnu interpretacijui kwièvnu kritiku. Promi{qawem pojma kwièv-nosti za decu ona daje zna~ajne priloge ukazuju}ina ozbiqnost intuitivne veze i kwièvnog tekstasa percepcijom deteta. U tom procesu stvarawa na-{a autorka pokazuje i odnos kwièvne kritike ikwièvnosti za decu, gde se kwièvna kritikapredstavqa kao obavezan prate}i vrednosni sistem.

Interpretacije Sun~ice Deni} su uglavnomkomparativnog usmerewa. O~igledno je da sa pod-jednakim interesovawem ponire u su{tinu proble-ma kako stranih pisaca za decu (A. Sent Egziperija,M. Gorkog, F. M. Dostojevskog, H. K. Andersena),tako i savremenih stvaralaca kao {to su GrozdanaOluji}, Qubivoje R{umovi}, Dragomir \or|evi},Mo{o Odalovi}, Marko S. Markovi} i Dara Seku-li}, kao i onih koji su odredili tokove savremenihstremqewa kwièvnosti za decu a nisu me|u nama,kao {to su Du{ko Radovi} i Stevan Rai~kovi}.

U kwièvnoj kritici je jasna, nepristrasna,uvek na strani kvaliteta i onoga {to vredi. Nepravi kompromise radi postizawa puke ugodnostii dopadqivosti, {to je svrstava u red zna~ajnihkwièvnih kriti~ara u ovoj oblasti.

Teorijska, interpretativna i kwièvnokriti~-ka merila, kao uzus, svojevrsni prosede promi{qa-wa, tuma~ewa i vrednovawa najjasnije ilustruju sle-de}e re~i: „Pesma osvetqava ~oveka, kao {to lite-ratura potvr|uje svet. Pisati za decu podrazumevaopredeqewe za posebne motivske i stilske radwei egzibicije, gde se filozofskom orijentacijomiznose su{tinske zakonitosti ove poetike, i tzv.utapawe re~i u hedonisti~ku du{u detetovu, uigru, neodgovornost, u prepoznavawe tog naslu}uju-}eg sveta” (S. Deni}). Dakle, Sun~ica Deni} jeuvek, bez pogovora, za tri stvari istovremeno kadje u pitawu kwièvno stvarala{tvo za decu – zakvalitet, decu i kwièvnost. Utemeqena u tradi-ciji i stvarala{tvu, bez teorijskih spekulacija, utoj svojoj re{enosti ona je beskompromisna.

Ilustrativnim se ~ini i slede}i citat, kojimisti~emo kwièvnoteorijske nazore Su~ice Deni}u odnosu na kwièvnost za decu, na weno istorij-sko i antologijsko shvatawe: „I jo{ jedno pitawevezano za Antologiju, za ovaj stvarala~ki rad3 Ti-homira Petrovi}a: Moè li se ’napraviti’ anto-logija poezije za decu bez istorijskog uvida i isto-rijske slike ove kwièvnosti? Moè, ali ovakvakoncepcija, izgleda, bila je nu`na i jedino mogu}asada. Tu ’odgovornost’ za nacionalno blago poneoje Tihomir Petrovi} koji je utvrdio ovu kwièv-nost, najpre napisav{i Istoriju srpske kwièv-nosti za decu. Prate}i te korene i tokove, evoprakti~nog odgovora: za antologije kwièvnostijedne nacije (osim kada nisu tematski ra|ene),bitna je hronologija.”

Iz navedenog eksplicita vidimo da prire|ivaweantologije za wu ne predstavqa puko kori{}ewemakaza i lepka. Re~eno re~nikom XXI veka, nije tocopy-paste, ve} stvarala~ki postupak koji zahte-va inventivno i kreativno zalagawe sastavqa~a an-

92

3 Sva podvla~ewa izvr{io P. J.

tologije. Zna~ajno je da Sun~ica Deni} odgovor-nost za nacionalno blago ne smatra samo ~inom ko-ji se ti~e samog autora, koji tek re{i da preuzmetu odgovornost. Odgovornost podrazumeva, premawenom metodolo{kom konceptu, niz radwi kojeobezbe|uju kompetentnost za preuzimawe te takovelike i zna~ajne odgovornosti. U konkretnom slu-~aju, Tihomir Petrovi} je tu kompetenciju obezbe-dio pisawem Istorije kwièvnosti za decu, ko-jom je, kako isti~e, utvrdio ovu kwièvnost. Mibismo rekli – dao je paradigmatsko upori{te ovomkwièvnom korpusu prema specifi~nosti izraza iusmerenosti tog izraza ka recepciji. Na kraju, stavSun~ice Deni} da je za antologiju poezije ili pro-ze jedne nacije bitna hronologija pokazuje da jeweno poimawe kwièvnog stvarala{tva vi{e dija-hronijskog usmerewa nego poeti~kog.

Zato kwiga Kwièvnost za decu – krila za za-~arani svet (2014) dokazuje da se recipijenti –{ira ~itala~ka publika i kwièvna nau~na jav-nost – su~eqavaju sa autorkom jasno izdiferenci-ranih metodolo{kih stavova, koji su uglavnom od-re|eni bez {irih teorijskih opservacija kojima te-ì na{a aktuelnost. Ona je hirur{ki precizna ikonkretna. Weni stavovi su iskreni i uvek su foku-sirani na odbranu struke, lepote pisane re~i i pre-ciznosti izre~enih kriti~kih i nau~nih stavova.

Predrag JA[OVI]

VESELI STIHOVI O

TU@NIM STVARIMA(Dragomir \or|evi}, Blago gradu Beogradu,

Izdava~ka ku}a P~elica, ̂ a~ak, 2015)

Tek nakon {esnaest godina od smrti Dragomira\or|evi}a, zahvaquju}i prijateqskoj i kwièvnojqubavi Lidije Nikoli}, kojoj je rukopis predat na~uvawe, a koja }e kasnije postati i wegov urednik,i zahvaquju}i Izdava~koj ku}i P~elica, zbirka pe-sama Blago gradu Beogradu postala je dostupna ~i-taocima kao prvo i ujedno posthumno izdawe.

Na osnovu naslova lako je zakqu~iti da je Beo-grad tema zbirke pesama Blago gradu Beogradu. Me-|utim, wegov poloàj u okviru tematsko-motivskogsklopa zbirke je dvojak. S jedne strane, Beograd jesamo deo scenografije u kojoj se gradi biografijalirskog subjekta, dakle – Beograd je deo intimnogprostora lirskog subjekta u kome on odrasta, za-qubquje se, pati, smeje se... S druge strane, Beogradod pasivnog dekorativnog elementa postaje predmeto kome se peva. U takvim pesmama, suprotno o~eki-vanom, Beograd nije idealizovan, a pesme o wemunisu panegiri~ke ode, ve} refleksivna poezija sanagla{enim otre`wuju}im realizmom i opravdanomkritikom kada je to potrebno.

Iz pesme u pesmu, kroz ~itavu zbirku, Dragomir\or|evi} gradi biografiju svog lirskog subjektatako da ~italac po specifi~nim situacijama, ose-}awima, odnosu prema ̀ ivotu i porodici lako pre-poznaje da mu se obra}a isti glas. Zbog toga ovazbirka spada u red onih koje se ~itaju kao romaniu stihu, sa junakom koji ima svoje stavove i emoci-je, prepoznatqiv prostor u kome se kre}e, u ovomslu~aju Beograd, i ograni~en period koji sledi ne-ku prirodnu logiku, u ovom slu~aju period odrasta-

93

wa. Junak je de~ak koji ̀ ivi nimalo lagodnim ̀ i-votom, koji je u svojim mladim godinam optere}enproblemima i intenzivno ih proìvqava, ali se neprepu{ta o~aju i malodu{nosti. Naprotiv, on jeglas vedrine koji o sopstvenim problemima govorisa smehom i blagom ironijom. Upe~atqiv primer ukome prepoznajemo takav stav je emotivna pesma„Do~ek”. U novogodi{woj no}i, trenutku koji svistereotipno doìvqavamo kao vreme idile i oku-pqawa porodice, lirski subjekt svoju prikazuje upotpunom rasulu: „U Beogradu / U Kraqa Bodina /Danas se ~eka / Nova godina. // êka je tata / Sajednom damom / Ina~e mojom / Rezervnom mamom. //[...] U Smederevu / Sve}ice pale / Keva i moj / Re-zervni }ale”. Odnos zvu~awa i zna~ewa ove pesmeje poput odnosa durske i molske lestvice. Na zvu~-nom planu kratki i rimovani stihovi ostavqajuutisak ̀ ivahnosti i lepr{avosti, dok je plan zna-~ewa obeleèn tu`nim raspoloèwima. Me|utim,na osnovu navedenog se vidi da de~ak bez qubomorei histerije, svojstvene deci u ovakvim prilikama,ironi~no gleda na svoju situaciju, ne traì pa`wui pomo}, ve} se okre}e sebi i prihvata dru{tvojedne Goce. Upravo ta zrelost i samostalnost, ko-je karakteri{u ovog de~aka, pove}avaju tragi~nostwegovog ìvota: wegova porodica je razorena, ro-diteqi su sebi~ni, on je toga svestan i mirno pri-hvata situaciju pronalaze}i komi~na opravdawa zasvoje roditeqe, kao {to se to ~ini kada su u pita-wu de~je gre{ke. Re~ je o specifi~nom postupkueufemizacije, koji se primewuje kod dece kao ubla-àvawe wihovih gre{aka u vaspitno-saznajnom pro-cesu. Dakle, Dragomir \or|evi} u ovoj pesmi usloènom odnosu emocija i postupaka vr{i zamenuuloga roditeqa i deteta. Dete je zrelo i odgovorno,ono iz qubavi i bezgrani~nog razumevawa opravda-va prestupe roditeqa, koji su sebi~ni, nezreli ineodgovorni.

Doprinose}i upotpuwavawu porodi~nog dela bi-ografije \or|evi}evog lirskog subjekta, tematskibliska prethodnoj je pesma „Beli bagrem na Zve-zdari”. Ona produbquje porodi~ne odnose prikazaneu pesmi „Do~ek” slikaju}i oca porodice kao ~ove-ka koji u kafani poku{ava da se sakrije, ne samood svoje ène nego i od ìvota: „BELI BAGREM/ Na Zvezdari / Ime je kafane / Tu moj tata / Na-tenane / Krade bogu dane // Tu od mame / I ̀ ivota/ Neve{to se krije / Tu zalazi / Tu se mota / Tu{pricere pije”. Isto kao i u prethodnoj pesmi,\or|evi} kratkim i rimovanim stihovima stvaraveselu atmosferu. Time u ve{toj akusti~ko-seman-ti~koj igri ~itao~evu percepciju dovodi u staweizneverenog o~ekivawa, jer se iza veselog slojazvu~awa, koji instinktivno doìvqavamo, nalazisloj zna~ewa optere}en egzistencijalnim proble-mima i tugom. Prvobitna ~itao~eva o~ekivawa bi-vaju izneverena, a \or|evi} svojom ve{tom pesni~-kom igrom izme|u pozitivnih i negativnih emoci-ja i raspoloèwa proizvodi efekat {oka koji na~itao~evu svest deluje saznajno i emotivno otre-`wuju}e. De~ak u ulozi lirskog subjekta, iako sve-stan razloga zbog kojih wegov otac vreme provodiu kafani a ne u ku}i, izbegava tu kafanu kada poZvezdari {eta sa devoj~icom Nedom: „Al svejedno/ Ipak pazim / Krijem svoju bruku / BELI BAGREM/ Obilazim / U velikom luku”. Na osnovu ovoga semoè zakqu~iti da de~ak nije nezrelo nezaintere-sovan za porodi~ne probleme. Wemu je i te kakostalo da ima „normalnu” porodicu, ali po{to jenema, stvarno stawe krije pred devoj~icom kako biizbegao posramqenost nekoga ko treba da ostavidobar utisak.

Ovom krugu uslovno nazvanih „biografskih pe-sama” pripada i pesma „@u}a”. Dok prethodne dvepesme prikazuju porodi~ne odnose, ova indirektnodoprinosi razumevawu socijalnih okolnosti i so-

94

cijalno-ekonomske pripadnosti: „Ponekad nemamomleka / Jedemo suvi tost / Al @u}a strpqivo ~eka/ Da padne koja kost”. Nema{tina za porodicu u ko-joj junak ove zbirke odrasta nije izgovor za odsu-stvo qubavi prema ìvotiwama. Buvqivo ku~encesvoj dom nije prona{lo u nekoj bogatoj porodici,ve} upravo u jednoj nalik wemu samom: „Mi nismoimali ku}u / Nije nam trebao pas / Mi nismo hteli@u}u / Al on je hteo nas”.

Kao {to smo ve} pomenuli, drugom tematskomkrugu pripadaju pesme u kojima se zna~ewsko teì-{te sa lirskog subjekta i wegove porodice pomerana sam Beograd, tako da on postaje predmet o komese peva, a ne samo dekorativni element. Odmah semoè primetiti da lirski subjekt nije sentimen-talni idealizator Beograda. U pojedinim pesmamaon ~ak postaje wegov kriti~ar, ta~nije kriti~arBeogra|ana i wihovog odnosa prema gradu u komeìve. Ubedqiv primer te vrste je pesma „Beogradje ~udan grad”, u kojoj se anafori~ki isti~e da jeto grad smrada, jada, rada, a na kraju se poentirada je to grad ve~ito mlad. ̂ itava ova pesma gra|enaje po principu teze i antiteze, tako {to se najpreisti~e negativna strana Beograda, a onda sledi ne-o~ekivana konstatacija koja ne proisti~e iz pret-hodnog stava, ve} predstavqa wegovu negaciju: „Be-ograd je ~udan grad / Kud god krene{ / Smrad /Smrad / Smrad / Kontejneri pu{e se / Stanovnicigu{e se / I za divno ~udo / Provode se ludo”. Kao{to se moè videti, negirawe nije potpuno, odno-sno antiteza ne pokriva po suprotnosti celokupanopseg teze, ve} predstavqa samo izuzimawe jednogwenog dela po modelu „H je lo{e, ali i pored to-ga u wemu ima ne{to dobro”. Ovakav model se po-navqa i u drugim strofama. Zakqu~ak iz posledwestrofe: „Beograd je ~udan grad / Kud god krene{ /Mlad / Mlad / Mlad / Zgodne cure prolaze / Jo{zgodnije dolaze / Pa ti trqaj glavu / Dok ne na|e{

pravu” – ne samo da duhovito i mladala~ki lepr-{asto miri suprotnosti koje se provla~e kroz ~i-tavu pesmu ve} i donosi jednu ozbiqnu konstataci-ju o prirodi Beograda kao grada koji jo{ uvek ni-je dostigao svoju zrelost. To se odnosi pre svega naistorijski razvoj Beograda i gra|anstva u Srbiji.Ova ideja mnogo direktnije je razra|ena u „Beo-gradskoj pesmi”: „To je grad iz snova / To je gradiz ma{te / Jo{ kukuruz viri / Iz poneke ba{te //[...] To je grad iz bajke / To je grad za pri~u / Jo{ponekad pevci zorom kukuri~u”. Iako je ovo poezi-ja urbanih prostora, lirski subjekt kao da podse}aBeogra|ane da kukuruz jo{ uvek viri iz poneke ba-{te, a ujutru se i pevci mogu ~uti. U ovom slu~ajukukuruz i pevci su sinegdoha, funkcionalna zame-na za ruralno. Ovim efemernim slu~ajevima Dra-gomir \or|evi} kao da èli da podseti na isto-rijski razvoj gra|anstva u Srbiji, o kome svedo~eostaci seoskog ìvota u gradskoj sredini.

Iako ne govori direktno o Beogradu, „Protest-na gradska pesma” se suprotstavqa ìvotu u urba-nim sredinama i isti~e ̀ udwu lirskog subjekta zaprirodom. I u ovom slu~aju se formiraju kontrast-ni parovi: desetom spratu oponira dvori{te, asfal-tu se suprotstavqa blato, papagaju koko{ka, kiflipoga~a sa soqu. U svim slu~ajevima drugom pojmu ukontrastnom paru daje se vrednosna prednost. On jepredmet ̀ udwe za normalno{}u i prirodno{}u ko-ju je u gradu te{ko na}i. Na ovu pesmu se tematskinadovezuje „Pesma nekad i sad”. Sa malom idejnomrazlikom, prostorne opozicije gradsko–seosko uovoj pesmi su zamewene vremenskim opozicijama ne-kad–sad. Takva zamena prati istorijski razvoj qud-skog dru{tva i mewawe svakodnevnih stilova ̀ ivo-ta. Ono {to je bilo nekad je jednostavno, prirod-no i ~oveku blisko, a ono {to je danas je kompli-kovano, urbano i otu|eno. Iza duhovitih stihova oprednostima nekada{weg na~ina ìvota krije se

95

\or|evi}eva sinteza celokupne ove zbirke. To ni-je nostalgi~na àlopojka i idealizacija pro{lo-sti, jer takav ton Dragomiru \or|evi}u i nije svoj-stven, ve} trezven ali duhovit zakqu~ak o jedno-stavnosti ìvota koji smo izgubili.

Na kraju moèmo zakqu~iti da \or|evi}evazbirka Blago gradu Beogradu predstavqa poezijute{kih emocija, promi{qenih postupaka, veselograspoloèwa i beskrajne ̀ udwe za normalno{}u iravnoteòm u porodici, gradu i uop{te svakod-nevnom ìvotu.

Aleksandra BOJOVI]

96

zmajeve de^je igrezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/detinjstvo-3-2016..pdf1 ^asopis...

Documents