u~iteqski fakultet republika srbija @enskim licima...

KWI@EVNOST ZA DECU

U RODNOJ PERSPEKTIVI

UDC 37:929 Mrazovi} A.UDC 050(02.053.2)

� Zorana OPAÎ]Univerzitet u BeograduU~iteqski fakultetRepublika Srbija

@ENSKIM LICIMAPRISTOJI SE ODSVEGA NE[TO ZNATI(o Pou~itelnommagazinu za decuAvrama Mrazovi}a)

SA@ETAK: U prvom magazinu namewenom mladoj ~ita-la~koj publici (objavqivanom 1787–1800), prevodu i posr-bi Magazina za decu @an Mari Leprens de Bomon, {kol-ski nadzornik, pisac i prevodilac Avram Mrazovi} isti-~e neophodnost i potrebu obrazovawa ̀ enske dece. Pou~i-telni magazin zasnovan je na tipi~noj prosvetiteqskojpripovednoj formi, pou~nim razgovorima nastavnice sa{ti}enicama razli~itog uzrasta. Kroz razgovore, nastav-nica Dobronaravna podu~ava devoj~ice dru{tvenim i pri-rodnim naukama i tvrdi da ̀ ena prosvetiteqstva mora bi-ti obrazovana – jo{ u ve}oj meri trudi se da izgradi wi-hov rodni i eti~ki identitet. Razgovori sa {ti}enicamapotkrepquju se odabranim pri~ama i bajkama kojima se na-gla{avaju poèqne osobine i uspostavqa moralni obrazackojem treba teìti. U tom smislu, magazin predstavqa pra-vo ogledalo svoje epohe, iz kog su o~igledne poèqne (sklo-nost samousavr{avawu, krotkost, racionalnost, skromnostitd.) naspram nepoèqnih osobina ène prosvetiteqstva(„prekoslovqewe”, „prenositelstvo re~i” – spletkarewe,kin|urewe, te`wa ka bogatom dru{tvenom ìvotu i sl.).Jasno su oblikovane du`nosti i obaveze koje supruga ima u

3

braku, kao i wena podre|enost muù. Me|u bajkama isti~ese Lepa i zver – o{troumnost, plemenitost i po`rtvo-vanost ~ine lik ove prosvetiteqske heroine pravim moral-nim uzorom za ~itateqke. Svojim Pou~itelnim magazinomMrazovi} je ukazao na va`nost obrazovawa i samousavr-{avawa pojedinca, upoznao srpsku publiku sa autorskombajkom i pokrenuo razvoj kwièvnosti za decu.

KQU^NE REÎ: prvi ~asopis za decu, Avram Mrazo-vi}, obrazovawe ̀ ena, racionalisti~ki tip junakiwe, po-èqni i nepoèqni eti~ki modeli

Kada Avram Mrazovi} (1756–1826), jedan od istak-nutih prosvetiteqa svoga doba, pesnik i prevodi-lac, nadzornik srpskih {kola u Ba~koj i Barawi,osniva~ Norme (1788), prve svetovne {kole zaobrazovawe srpskih u~iteqa, pisac uxbenika reto-rike, gramatike, ~ak i senator grada Sombora, go-dine 1787. u predgovoru Pou~itelnog magazina zadecu tvrdi kako su ènska lica „istim na~inom,kako god i mu{kimi raznimi od boga du{evnimisilami obdarena”, to iz dana{we perspektive moèzvu~ati ne samo podrazumevaju}e, ve} i u najmawuruku ~udno. Me|utim, iz perspektive srpskih go-spo|ica Habsbur{ke monarhije 18. veka ovakvatvrdwa je morala biti smatrana blagonaklonom –i progresivnom. Naime, iako reforme Marije Te-rezije ure|uju obavezan {kolski sistem za decu obapola, „poha|awe {kole od strane ènske dece biloje u krajwoj liniji stvar roditeqske uvi|avnosti,pa i }udi” (Gavrilovi} 2003: 107).1 Obrazovawe de-vojaka neretko je smatrano za izli{no, pa ~ak i zasmetwu u braku: naime, postojala je bojazan da ~ita-we moè iskvariti moral devojaka, napuniti imglavu frivolnostima i na~initi ih nepodobnim su-prugama i majkama (o tome u: Ray, 422; prev. Z. O.).2

Retke gospo|ice iz najvi{ih socijalnih slojevaimale su privilegiju da se {koluju u Be~u. Na pri-mer, zabeleèno je kako je Jelisaveta Prodanovi},ro|ena 1740, na {kolovawu u Be~u nau~ila nema~kii francuski, a bila je i veoma ve{ta u slikarstvui na harfi (Kosti} 1929: 8), a sli~no obrazovawedobila je i Martica, }erka generala Save Proda-novi}a (Foti} 2005: 796). Obrazovawe ̀ enske decenaj~e{}e se, me|utim, odvijalo kroz ku}no podu~a-vawe: srpske plemi}ke porodice u te svrhe unaj-mqivale su privatne u~iteqe. Tim poslom bavili suse najpoznatiji kwièvnici toga doba: Dositej Obra-dovi}, Zaharija Orfelin, Joakim Vuji}, MilovanVidakovi} i drugi. Pred kraj veka vaspitawe ̀ en-ske dece postepeno se pro{irilo i na bogatiji gra-|anski sloj, te tako ̀ ene postaju sve zna~ajniji deo~itala~ke publike. Tek u prvoj polovini 19. vekaUro{ Nestorovi} osniva sistem „lerova” u koje seprimaju devojke koje zavr{e nacionalnu {kolu: „Uwima bi se devojkama pruìlo, pored izu~avawapreko potrebnih ̀ enskih ru~nih radova, jo{ i mo-ralno vaspitawe kao i izu~avawe svog, nacionalnogi drugih va`nih jezika” (Gavrilovi} 2003: 108).3

Prema tome, u vremenu kada je obrazovawe ènatek po~iwalo, retke beletristi~ke kwige namewe-ne ̀ enskoj ~itala~koj publici imale su veoma zna-~ajnu ulogu. Zato }e ovaj rad biti posve}en Mrazo-vi}evom prevodu i posrbi kwige koja je imala pre-kretni~ku ulogu u srpskoj i evropskoj kwièvnosti(za decu). Kao prvi ~asopis za decu na srpskom je-ziku, nastao dve decenije posle Orfelinovog Sla-venoserbskog magazina, Mrazovi}ev Pou~itelni ma-gazin predstavqa izuzetno va`no delo i prava je{teta {to nije doìveo nijedno kasnije izdawe.

Autorka koja je imala veliki uticaj na razvojkwièvnosti za decu i mlade, poznata kao tvorackoncepta de~jeg obrazovnog ~asopisa, koja je, uosta-

4

1 Carska uredba Op{ti {kolski red 1774. J. I. Felbigerapropisivala je sistem dràvnih osnovnih {kola (normalne,glavne i trivijalne {kole) (Potkowak 1999).

2 „@enska deca se vaspitavaju u porodici, gde ih majke u~eku}nim poslovima, vo|ewu doma}instva, a u siroma{nijim po-rodicama i radovima na imawu“ (Timotijevi}, 410–411).

3 Ove „lerove“ pose}ivala su ènska deca iz gradskih iseoskih ~inovni~kih, trgova~kih, zanatlijskih i bogatih zemqo-radni~kih ku}a (Gavrilovi} 2003: 109).

lom, svoj ̀ ivot posvetila obrazovawu ̀ ena, zvala se@an Mari Leprens de Bomon [Jeanne Marie Le Prin-ce de Beaumont] (1711–1780).4 Wen kwièvni opusobuhvata eseje, epistolarne romane, periodiku, maga-zine, memoarsku prozu i ima veliki uticaj na evrop-sko prosvetiteqstvo (~itaoci {irom Evrope, pa ~aki ruska carica, {aqu joj finansijska sredstva na imepretplate i podr{ke) (Schaller b. g.).5 Delo po ko-jem je i danas prepoznatqiva jeste Magazin za decuili De~ji magazin, koji je objavqivan u ~etiri tomatokom 1756–57. [Magasin des enfants, ou dialogues,entre une sage Gouvernante et plusieurs de ses elevesde la premiére distinction, dans lesquels on fait penser,parler, agir les jeunes Gens suivant le génie, le tem-pérament, et les inclinations d’un chacun].6 Magazinje napisan za vreme wenog boravka u Engleskoj (liko-vi vaspitanica su mlade engleske aristokratkiwe),ali je na engleski jezik preveden posle dve godine(1759, The Young Misses’ Magasine). Ubrzo se pre-vodi i na druge evropske jezike (samo u Francuskoju periodu 1757–1806. pojavquje se preko 130 izdawa;v. Seifert 2004: 28). Ono po ~emu je De~ji magazin os-tao poznat do dana{wih dana jesu upravo bajke ipri~e, ukupno wih ~etrnaest: Lepotica i zver7 [LaBelle et la bête], Princ Voqeni8 [Le Prince Cherié],

Lepolika i Rugolika9 [...], Pripovetka o trièqe10 [...], Pripovetka o ribaru i putniku11

[...], Pripovetka o Blagoobraznoj12 [...], Pripo-vetka o udovici i dve k}eri13 [La Veuve et ses deuxFilles], pripovetka o besnoj èni [Le Bucheron etsa Femme], Pripovetka o princu [armantnom [LePrince Charmant], Princ ̂ eqa14 [Le Prince Désir],O princu nesre}nom i princu dobrosre}nom15 [LePrince Fatal et le Prince Fortune], Princ O{troum-ni16 [...] i Pripovetka o Princu Titi17 [Le PrinceTity] i o Danici [Aurore et Aimée], pri ~emu pri-povetke preovla|uju u prve dve kwige (jedanaestpri~a). Iako su sve okvirno nazvane moralne pri~e,me|u wima ima ̀ anrovskih razlika: bajke, odnosnopri~e sa prisustvom ~udesnog momenta, realisti~kepri~e u mawem broju (pou~ne pri~e bez ~udesnog mo-menta) i alegorije – varijacije na hri{}anske pa-rabole. Magazin za decu @an-Mari Leprens de Bo-mon uticao je na razvoj autorske bajke i otvarioput drugim piscima (bra}i Grim, Andersenu i dr.)da bajke pi{u za decu (Seifert, 37).

Prisustvo De~jeg magazina g|e de Bomonme|u Srbima

Kwièvna dela g|e de Bomon zasnivaju se na ti-pi~nim prosvetiteqskim pripovednim strategija-ma: formi pou~nog razgovora izme|u osobe u ulozipodu~avaoca i mlade, neiskusne osobe u ulozi va-spitanika – kao i na principu pou~nog primera,odnosno ukqu~ivawu samostalnih pri~a u osnovni

5

9 „Lypolika i Rugolika“10 „Pripovydka w Trehь êlaNïAhь“11 „Pripovydka w Rыbaru й Putniku“12 „Pripovydka w Blagoôbraznoi“13 „Pripovydka w udovicы i dvy k}eri Nyzine“14 „Princь êlaemыmь“15 „w Princu Nesre}nom, i Princu Dobrosre}nom?“16 „Princ Ostroumanь“17 „Pripovydka w Prïncu Titi“

4 Ro|ena je u Ruanu, {kolovala se u katoli~koj {koli u Er-nementu. Od 1735. bila je guvernanta k}eri vojvode Leopolda uwegovom dvoru u Lunvilu. U tom periodu upoznaje se sa spisate-qicama koje uti~u na wen kwièvni rad, kao i sa Volterovimdelima. Wen kwièvni rad po~iwe 1848. kada napu{ta Fran-cusku i seli se u Englesku, u kojoj provodi petnaest godina svogìvota kao nastavnica mladih aristokratkiwa. U posledwemperiodu svog ìvota, kao ve} afirmisana kwièvnica, vra}ase 1762. u Francusku, pi{e epistolarne romane i prozu posve-}enu moralu i veri (Schaller, 1–16).

5 Ideje g|e de Bomon kako da pojedinac unapre|uje sebe bilesu izre~ene konkretnije, prijem~ivije od drugih filozofskihteorija, pa je to bio jedan od razloga wene popularnosti.

6 Treba pomenuti i Magazin za adolescente... (1760), kao iInstrukcije za mlade dame… (1764).

7 U Mrazovi}evom prevodu „Lypa i Zvyrь“. Svi naslovi ufusnotama navode se po Mrazovi}evom prevodu.

8 „Princь Lюbimь“

fabularni tok. Ovaj kwièvni postupak prime}uje-mo i u Basnama koje je 1788. izdao Dositej Obrado-vi}18 – sasvim mogu}e podstaknut delom g|e de Bo-mon. Na verovatan uticaj francuske autorke ukazu-je i B. Kova~ek (vidi u: Kova~ek, prema: Maticki2010: 96). O tome svedo~i i podatak da je De~ji ma-gazin g|e de Bomon bio prisutan u originalu me|usrpskim ~itaocima.

Naime, kao zvani~ni jezik dvora, plemstva i vi-sokog dru{tva koji se u~io u gotovo svim {kola-ma, francuski jezik bio je dostupan vi{im slojevi-ma srpskog dru{tva u monarhiji. Dositej Obrado-vi} u~io je jezik kod vi{e francuskih u~iteqa, azatim se i sam izdràvao u Be~u podu~avaju}i de-cu bogatih trgovaca francuskom (Kosti} 1929: 8).Dositej je prevodio sa francuskog, a sa~uvani suwegovi zapisi o namerama da sastavi francusko-srpsku gramatiku i re~nik. Tako|e, u 18. veku po-javquju se prvi prevodi francuskih kwiga koje jesa~inio Pavle Julinac, {to je „svakako otvoriloput srpskoj javnosti prema francuskoj kulturi ko-ja je u drugoj polovini 18. veka […] po~ela sna`noda prodire u srpsko dru{tvo” (Krsti} 1998: 92).19

Sa~uvani su podaci o bogatim bibliotekama fran-cuskih kwiga koje su Srbi posedovali.20 Jednu od

najve}ih zbirki posedovao je Grigorije Obradovi},sinovac Dositeja Obradovi}a (neke od svojih kwiganaru~ivao je i dobijao od strica), a uostalom, wi-hova me|usobna prepiska velikim delom se odvija-la na francuskom. Spisak kwiga iz wegove biblio-teke otkriva upravo prvu kwigu De~jeg magazina, iz-datu 1772. u Lozani. Ovu kwigu G. Obradovi} po-sve}uje svojoj k}eri (Pour mon fils Jeana Obrado-vich – Kosti} 1929: 21). Ovaj podatak je vaàn jerukazuje ne samo na ~iwenicu da je delo g|e de Bo-mon bilo u vlasni{tvu porodice Obradovi}, ve} ina ~iwenicu da su ga srpske devoj~ice imale prili-ke ~itati na francuskom jeziku. Tako|e, ova okol-nost svedo~i o velikoj potrebi za kwigama name-wenim ̀ enskoj populaciji – {to je i bio razlog zaweno prevo|ewe.

Mrazovi}eva posrba

Pored svega {to je uradio, a {to ga ~ini va-`nom, a ipak zanemarenom figurom srpskog pro-svetiteqstva, Mrazovi} je uvi|ao da nema dovoqnokwiga koje bi mogle da ~itaju devoj~ice. Iako je,kao {to smo pomenuli, Mrazovi}ev kolega i prija-teq posedovao original, prevod na slavenoserbskisa~iwen je po nema~kom prevodu, {to se navodi iu podnaslovu – prevedeno s nema~kog radi slaveno-srpske omladine21. Magazin se {tampa u odre|enimvremenskim razmacima: prva (1787) i druga kwiga(1793) {tampane su u Be~u, a tre}a i ~etvrta (obeiz 1800) u Budimu. Rad na obrazovawu mladih i,uop{te, u korist srpskog roda, Mrazovi} smatrasvojom du`no{}u. U uvodnoj napomeni ukazuje na~iwenicu da nije pristupio prevo|ewu kao filo-log, ve} kao prosvetiteq koji se bavi obrazovawem

6

18 Po svojoj ànrovskoj razu|enosti, Basne D. Obradovi}asu magazin, godi{wak (o tome vi{e u: Maticki), namewen, ve}svojim naslovom, srpskoj „junosti“ – omladini „na polzu i uve-seqenije“. Ovo izdawe sadrì izbor od 160 basni, ali i drugideo romansirane biografije @ivot i prikqu~enija (1. deo iz-dat 1783) – u epistolarnoj formi autor svedo~i o svojim puto-vawima po Evropi – a zatim i Sentencije (izreke) i dve alego-rijske pri~e. Tome u prilog govori i autorova namera izre~enau pismu da ovakav almanah izdaje periodi~no (imao je nameruda ovu publikaciju izdaje u sveskama tokom 3-4 godine – Ma-ticki 2010: 91). Sa stanovi{ta prosvetiteqske poetike, poseb-nu vrednost imaju naravou~enija, znatno obimnija u odnosu natelo pri~e.

19 Sa francuskog su prevodili i Dositej Obradovi}, Grigo-rije Trlaji}, Stefan @ivkovi} i drugi (Pavi} 1979, 54–55).

20 Krug Dositejevih prijateqa-prosvetiteqa, nadzornikasrpskih {kola – Zaharija Orfelin, Todor Jankovi} Mirijev-

ski, Stefan Vujanovski, Avram Mrazovi} i Grigorije Obrado-vi} – bio je vaàn ~inilac srpskog dru{tva.

21 A sade SlaveNNoserbske radi юNosmi ob Nьmeckaгω naserbskпi иzikь prevedeNь.

mladih22 – stoga na samom po~etku upozorava na ne-savr{enosti u prevodu.

U svome Predisloviju Mrazovi} ukazuje na ne-ravnomernu zastupqenost lektire za vaspitawe de-ce oba pola, te isti~e kako je, po wegovom sudu,Magazin daleko najboqa kwiga za obrazovawe ̀ en-ske dece me|u svim kwigama koje su mu poznate. Go-spo|a de Bomon napisala je, po Mrazovi}evom sudu,delo vi{estruko korisno i za u~enike i za wihovenastavnike, kojim se podsti~e ne samo {kolsko zna-we, ve} i razvoj moralnih vrednosti.

Me|utim, nije re~ samo o prevodu: naime, Mra-zovi} ima nekoliko autorskih intervencija kojimapribliàva Magazin srpskoj ~itala~koj publici:on zamewuje postoje}e podatke onima za koje sma-tra da }e vi{e koristiti srpskoj deci. I ne samoto: svoj prevod autor posmatra i kao priliku daukaè na obrazovne potrebe srpske omladine. Kao~ovek posve}en obrazovawu, Mrazovi} ume}e u raz-govor nastavnice i u~enica opasku kako srpska de-ca ~esto nemaju kwiga na svom jeziku, ve} se mora-ju sluìti nema~kim kwigama: nastavnica upu}ujeu~enice da se sluè Hibnerovom geografijom nanema~kom, izraàvaju}i nadu da }e u skoroj budu}-nosti biti vi{e prevedenih kwiga: „Istina je, sr-ce moje, veoma bi dobro bilo kad bismo imali ta-kvu kwiìcu i na srpskom jeziku. No budu}i da sva-ka od nas razume nema~ki, moèmo koristiti izda-we geografije i landkarte, dokle god se na na{ ma-terwi jezik, ~emu se, bez sumwe, moèmo nadati udana{we vreme, ne prevedu” (kw. 2, razg. 12, 57).

Mrazovi}eve autorske intervencije imaju uloguda u srpsko izdawe Magazina ukqu~e podatke kojise ti~u porekla i nacionalnog identiteta Srba uHabsbur{koj monarhiji. Budu}i da u~enice u Ma-gazinu izu~avaju istoriju i geografiju, zna~ajan deo

wihovih razgovora obuhvata upoznavawe sa istori-jatom evropskih vladarskih dinastija. U 16. razgo-voru, umesto pri~e o normanskim osvajawima, Mra-zovi} dopisuje odlomke o poreklu Srba u Ugarskoj,geografskim karakteristikama srpskih zemaqa iistorijatu srpskog naroda. Na po~etku razgovorakoji G|a Dobronaravna pokre}e o otaxbini Unga-riji postavqa se pitawe pravog „ote~estva” i ose-}awa pripadnosti koje imaju Srbi u carevini. Kaovisoki slu`benik carstva, autor navodi razlogezbog kojih su Srbi du`ni smatrati Ugarsku za svo-ju domovinu: „Istina je da na{e poreklo vodimo izSrbije zato {to su se na{i stari èleli izbavi-ti od te{kog ìvota pod Turcima pa su sa dozvo-lom austrijskog cara prebegli u Ugarsku. No budu-}i da smo se rodile u ovom kraqevstvu i u wemuìvimo, du`ni smo smatrati ga za svoju domovinu”(kw.2, razg. 16, 164). Tako|e, srpska istorija pred-stavqena je veoma iscrpno, od dolaska Slovena naBalkan, nemawi}ke epohe, do trenutnog statusa tur-ske provincije. Iako u Mrazovi}evoj interpreta-ciji nema orfelinovskog baroknog pla~a za izgu-bqenim carstvom, jasno se o~ituje àl za nekada-{wim sjajem sredwovekovne dràve: ne bez ponosa,autor isti~e kako se sa wenom veli~inom nijednasusedna oblast u ono vreme meriti se nije mogla(razg. 16, 216).

Magazin za decu sastoji se od ukupno 29 razgovo-ra (~asova ku}nog podu~avawa) mladih aristokrat-kiwa, koji se odvijaju 27 dana. Imena junakiwaMrazovi} je malo izmenio kako bi istakao domi-nantnu crtu wihovih karaktera: Mademoiselle Bon-ne – alijas Gospo|a Dobronaravna, ina~e „u~itel-nica” 12-godi{we Gospodi~ne Blagorazumne (LadySensée), na molbu svoje u~enice pristaje da dolazitri puta nedeqno i podu~ava jo{ pet devoj~ica ra-zli~itog uzrasta (5–13 godina): 12-godi{wu Gospo-di~nu O{troumnu (Lady Spirituelle), Gospodi~nuMariju (Lady Mary) (5. god.), Gospodi~nu [arlotu

7

22 Mrazovi} nagla{ava da mu je ciq prosve}ewe razuma i is-pravqawe srca nevine de~ice oba pola i, opet nalik Dositeju,da }e nagrada za wegov trud biti „uveseqenije“ ~italaca.

(Lady Charlotte) (7 god.), Gospodi~nu Persidu (MissMolly) (7 god.) i Gospodi~nu Lakomislenu (LadyBabiole) (10 god.). Naknadno im se pridruùje isedma, najrazmaènija vaspitanica, Gospodi~na Na-prasna (Lady Tempête) (13 god.)23. (Ovakav na~inpodu~avawa podse}a na, kasnije ustrojeni, Nesto-rovi}ev koncept lerova/devoja~kih {kola, u koji-ma su ugledne gospo|e u svojim ku}ama podu~avaledevojke {kolskim disciplinama, ali i du`nostimaène u doma}instvu i ru~nom radu: „U devoja~kim{kolama u~ila se i veronauka i nauka o moralu […]vaspita~ica je predavala osnove ~ednosti,krotkosti, „duhovnog okrepqewa”, sve u ciqu da seod devojaka na~ine dobre hri{}anke, ~estite supru-ge i vaqane majke […] Naro~ita je pa`wa posve}i-vana predmetima koji izo{travaju razum i odgajajusrce – Gavrilovi} 2003: 111–112.)24 U Magazinu g|ede Bomon obrazovawe gospo|ica obuhvata dru{tve-ne nauke, veronauku i prirodne nauke (fiziku, he-miju, biologiju, geografiju i sl.), {to proizilaziiz pro{irenog shvatawa obrazovawa u ovom perio-du. (Prosve}eni pojedinac koji je drào do svogaobrazovawa izu~avao je i prirodne discipline:„Zanimawe za prirodne nauke, koje je polako hvata-lo korena na nekim univerzitetima, odrazilo se nastavove i shvatawa obrazovane publike” – Ander-son 2003: 424). I u ovom pogledu uvi|a se poku{ajMrazovi}a, upraviteqa srpskih {kola, da pratievropske tendencije u obrazovawu i pruì srpskojpublici, prevo|ewem Magazina, uvid u wih. Naprimer, G|a Dobronaravna upoznaje devoj~ice sa

osnovnim znawima fizike jer, po wenim re~ima,„ènskim osobama pristoji se od svega toga ne{toznati” (kw. 2, razg. 13, 139).

Eti~ki model prosvetiteqstva –marqivost, ~estitost i skromnost

Sude}i po uxbeniku Atanasija Demeterovi}a Se-kere{a (prevodu Felbigerovog priru~nika), marqi-vost, skromnost i lojalnost smatrani su za najpo-èqnije osobine podanika monarhije: „Glavni sa-vet je raditi po{teno i {tedeti, pristojno se po-na{ati i izgledati pristojno u svakoj prilici, vo-diti ra~una o li~noj higijeni i uslovima ìvota.Pojedinac mora biti zadovoqan onim {to ima imestom koje zauzima: „siroma{an ~ovek koji se za-dovoqava onim {to ima mnogo je sre}niji od boga-tog ~oveka koji stalno teì da ima vi{e i uvek jenezadovoqan” (Sekere{, prema Foti} 2005: 654).Sve to jo{ u ve}oj meri vaìlo je za ̀ ene. „U kwi-èvnosti XVIII veka odigrala se dramati~na izme-na u slici ène i, woj srodnih, ideja braka i po-rodice – uspostavqen je kult Prave @enstvenosti”(LeGates 1976: 21; prev. Z. O.). Kult ̀ enske vrli-ne bio je, dakle, veoma izraèn, a podrazumevao jeveoma stroge moralne norme koje su ène moraleda po{tuju. Iz tog razloga, Gospoà Dobronaravnapre svega èli da uti~e na oblikovawe karakterasvojih {ti}enica.25 Stoga se obra}a svojim u~eni-cama sa puno pa`we (oslovqava ih sa „serdce moe”

8

23 U 3. kwizi, po~ev od 23. razgovora / 21. dana.24 Prepodnevna nastava podrazumevala je ~itawe (na srp-

skom, nema~kom i ma|arskom jeziku), pisawe, ra~unawe i stranijezik, popodne su se izu~avali ru~ni radovi i veronauka. U ne-kim {kolama predavani su i francuski i italijanski; izu~ava-lo se doma}instvo. Na ispitima se naro~ito insistiralo nanauci o moralu i du`nostima ̀ ene, zatim na poukama iz doma-}instva, pona{awu doma}ice prema ku}noj posluzi i dr. U~e-nice su polagale crtawe i ru~ne radove, ali i geografiju, ne-ma~ki i ma|arski jezik (Gavrilovi} 2003: 111).

25 Ve} uvodni razgovor dve mlade dame jasno ukazuje na va-spitni karakter razgovora: kroz razgovor devoj~ica simboli~-kih imena (Blagorazumne i Lakomislene) suprotstavqa se po-èqan i nepoèqan odnos prema obrazovawu. Blagorazumna jesve lutke odbacila, èli da se posveti ~itawu i u~ewu, a ocaje zamolila da sav novac daje za kwige i u~iteqe. Lakomislenajoj se ~udi, govore}i kako bi ona, kad bi mogla, sve dala za ha-qine iz Pariza, po{to je apanaà koja se daje (po wenom mi-{qewu dosadnom) nastavniku geografije ~isto tra}ewe novca.Me|utim, ona se ve} sutradan gorko kaje za svoju lakomislenost

i „qubezna de~ice”), ali ustanovqava ~vrst vred-nosni sistem koji podrazumeva pohvale (nagrade) ikritike, a kad ustreba i – kazne.

Razgovori sa {ti}enicama potkrepquju se oda-branim pri~ama i bajkama kojima se nagla{avajupoèqne osobine i uspostavqa moralni obrazackojem treba teìti. Bajka u interpretaciji g|e deBomon pojednostavqena je, prilago|ena mla|em uz-rastu.26 U tome ona, zapravo, nastavqa sna`nu tra-diciju francuske klasicisti~ke bajke iz 17. veka,kada je ovaj ànr kori{}en upravo za vaspitawe:naime, bajke su smatrane za {tivo pogodno za va-spitawe aristokrata, te su im ~esto dodavane poukeu stihu, kao, npr., u bajkama [arla Peroa (1697).Dakle, g|a de Bomon polazi od ve} izgra|ene tradi-cije kori{}ewa bajke u svrhu izgra|ivawa karakte-ra. U predgovoru ona se i direktno osvr}e na Pe-roove bajke, isti~u}i wihovu eti~ku dimenziju izabavni karakter (Le Prince de Beaumont 1780).Natprirodni momenat u bajkama g|e de Bomon stav-qa se u funkciju razvoja junakovog karaktera ilinagrade/kazne za wegove postupke. ûdesni likovi(vol{ebnice, re|e ~arobwaci, pastirice ili an|e-li) javqaju se u funkciji pomaga~a, darivaoca ili{teto~ine – ali wihova osnovna uloga je funkci-ja moralizatora/vaspita~a junaka bajke, neke vrstealter-ega g|e Dobronaravne: postupci vol{ebnicatreba da ukaù junaku na prave moralne vrednosti

i navedu ga na spoznawe sopstvenih mana ili gre{-nih postupaka. (êsto se za spoznavawe mana kori-sti motiv ogledala.).

Likovi u pri~ama stoga se javqaju u kontrast-nim parovima, ~ime se nagla{avaju poèqni i ne-poèqni model pona{awa (suprotstavqa se fizi-~ko i duhovno, lewost naspram vredno}e, plemeni-to, iskreno pona{awe naspram pakosnog i iskvare-nog i sl.), a dominantna osobina wihovih karakte-ra vodi ih, pou~no, u zasluènu sudbinu. Fizi~kalepota prikazuje se kao drugostepena i prolazna –i opasna po{to podsti~e narcizam i oholost poje-dinca koji se, samim tim, ni ne trudi da razvijasvoju li~nost. Vrednost junakiwa koje su obrazova-wem izgradile svoj karakter ~ini ih „qubavi do-stojnima”, pa obi~no imaju uspe{ne brakove. Smer-na ̀ ena skromnog fizi~kog izgleda koja teì skrom-nom ìvotu, osami, ~itawu, suprotstavqa se lepoji obesnoj èni, koja vodi bogat dru{tveni ìvot,zanemaruje obrazovawe i zbog toga propada.27

Lepi mu{karci jednako mogu biti opsednutisopstvenim izgledom. Stoga se gospo|icama savetu-je da ne biraju mlade i lepe muève, ve} starije istabilnije mu{karce. Me|utim, prosvetiteqska na-~ela podrazumevaju da svako moè popraviti svojkarakter, a samim tim i svoju sudbinu. Tome je po-sve}ena pri~a Lepolika i Rugolika [...]: pametnasestra Rugolika savetuje lepu, a priglupu (koja semuù svojom praznoglavo{}u smu~ila, pa je oteraoiz dvora) da {to vi{e ~ita kako bi povratila mu-èvqevu naklonost. Pripoveda~ se neretko sluì

9

po{to je ~ula kriti~ke komentare na svoj ra~un (ku}ni pri-jateqi opisuju je kao pakosnu, oholu devojku zlog srca).

Kajawe zbog sopstvenih postupaka i te`wa za ispravqawemkaraktera predstavqaju tipi~an prosvetiteqski motiv (kojizapaàmo i u savetu Gè Dobronaravne: Pamtite dobro da misvagda sebe poboq{ati moèmo ako pogre{ke na{e priznamo ipopravimo ih!; kw. 2, razg. 13, 92), a koji, u ovom slu~aju, tre-ba da motivi{e ~itaoce na samoprosve}ivawe.

26 „Bajka je bila pogodna za pedago{ku upotrebu zbog svojeveze sa decom, kao i zbog svoje srodnosti sa drugim didakti~kimformama kao {to su egzemplum, basna, parabola i upozoravaju-}a pri~a. […] U Magazin za decu „ukqu~ene su pou~ne pri~e unameri da se deca podu~e socijalnim vrednostima i vrlinama“(Douggan 2008: 734, prev. Z. O.).

27 Ovaj motiv zapaàmo i u basnama D. Obradovi}a. U basniBrat i sestra deca se posmatraju u ogledalu i sestra po~iweda pla~e kad je brat nazove ru`nom. Otac kritikuje sina govo-re}i mu kako se lepota wegovog lica ne moè meriti sa „zlo-naravijem“ i nepristojno{}u, a }erki poru~uje da ~estitost ikrasota wene naravi nadokna|uju nedostatak wene lepote (119.basna; Obradovi} 1788: 185–188). Ovaj primer koristi se kaopovod za kritiku evropskih èna koje previ{e pa`we pokla-waju svom fizi~kom izgledu. Po mi{qewu ovog prosvetiteqa,prava èna ode}u doìvqava kao neophodnost, a ne kao ukras.

humorom i podvrgava podsmehu postupke onih juna-ka koji gre{e: preobraèna Lepolika odlazi namaskenbal i razgovara sa svojim muèm. Kraqu seisprva u~ini poznat wen glas, ali posle nekolikominuta postaje uveren da to nikako ne moè bitiwegova ̀ ena, po{to ona nije u stawu govoriti takosuvisle i mudre re~enice. Wegovo iznena|ewe po-staje utoliko ve}e kad Lepolika otkrije svoj iden-titet. Zavr{etak je, naravno, sre}an – i pou~an: uzpomo} sestrinih saveta Lepolika uspeva da povratinaklonost svoga muà.

U povestima Gospo|e Dobronaravne jasno su ob-likovani rodni stereotipi, du`nosti i obaveze ko-je supruga ima u braku. Sudbina junakiwe neretko jeuslovqena muèvqevom naklono{}u. Ona, me|utim,moè nestati iz raznovrsnih razloga, mawe ili vi-{e prihvatqivih, kao, uostalom, i u prethodnojpri~i. U Pripoveci o udovici i wene dve k}erijedna od sestara, Qiqa, udaje se za kraqa, ali po-staje ̀ rtva spletki. Dvorjani omalovaàvaju wenoseosko poreklo do te mere da pada u kraqevu nemi-lost te on traì qubavnice, a suprugu odvaja od de-teta i tera van grada (nasuprot tome, wena sestraRuà ̀ ivi rusoovski, na selu; weni dani ispuwenifizi~kim radom zavr{avaju se veseqem i druè-wem). Kraqici nema druge do da se pomiri sa svo-jom zlehudom sudbinom i poku{a da prona|e sre}uu seoskom ìvotu.

Uloga supruge podrazumeva krotkost, o ~emu go-vore pri~e o ~udotvornom bokalu vode, kao i o na-prasitoj, zloj èni. U oba ova primera junakiwepate od „zlonaravija” koje treba obuzdati. Varija-cija na [ekspirovu dramsku obradu ukro}ene goro-padi – ali i narodnu pripovetku Zla ̀ ena – pri-povest Gè Dobronaravne [Le Bucheron et sa Fem-me] svedo~i o udovici koja je toliko naprasite na-ravi da predstavqa strah i trepet za svoju okolinu(razg. 23, dan 21). Blagorodni ènik uspeva da jeprevaspita uzvra}aju}i jednakom merom na svaku

wenu naprasitost: „Za svaki bezumni postupak, gru-bost, ~etiri puta gore }u vam pokazati”. Nastav-nica svesno bira pri~u o zloj ̀ eni kao svojevrsni„pozdrav” novoj u~enici slikovitog imena – Gdi~-na Naprasna („nije mogu}e na pravi put dovestionoga koji lepim re~ima ispraviti se ne}e” – razg.23, 205–206), napomiwu}i kako joj je spremna pomo-}i da ispravi mane. Me|utim, iako se ~ini voqnaza saradwu, Naprasna ubrzo pokazuje svoju plahovi-tost i drsko se ophodi prema nastavnici, ~ime za-sluùje kaznu (naredba da ve~era sa poslugom – sasebi podobnima) i prezir ostalih u~enica. Tek ova-kva o{tra osuda dovodi nepodobnu {ti}enicu dosuza i pokajawa.

Pri~a o ~udotvornom bokalu vode (kw. 3, razg.22, dan 20) isti~e bezuslovnu podre|enost suprugemuù. Sudbina ove junakiwe proizvod je rodnihstereotipa epohe XVIII veka – iz dana{we perspek-tive „pou~nost” ove pri~e moè izazvati sasvimdruga~iju reakciju kod ~itaoca. Naime, nesre}nojèni koju mu` tu~e susetka poklawa bokal sa nao-ko ~udesnom vodom (magijski karakter vode suset-ka nagla{ava ritualnim opho|ewem oko stola i iz-govarawem re~i na latinskom) i savetuje da drìgutqaj vode u ustima kada mu` do|e ku}i (razg. 22,169–170). ̂ iwenica da mu` odjednom zati~e }utqi-vu i pokornu ̀ enu umawuje wegovu nasilnost i bra-~ni ìvot se poboq{ava. Me|utim, kada vode ne-stane, uspani~ena junakiwa traì pomo} od suset-ke, koja joj otkriva da voda nikada nije ni bila ~u-desna, ve} je wena krotkost promenila muèvqevopona{awe. Susetka u ulozi moralizatora pou~avajunakiwu: „Kad vidite da je mu` va{ ili suvi{epio ili nije dobre voqe, nemojte mu se uporni po-kazivati ili sa wim hinatiti, nego }utite […] ivide}ete da }e gnev wegov i{~eznuti” (razg. 22,71). Muèvqeva nasilnost ni~im se ne dovodi u pi-tawe, naprotiv, predstavqa se kao opravdana reak-cija na ènino „prekoslovqewe”.

10

Svojim pri~ama nastavnica se trudi da suzbijetipi~ne ènske mane u karakteru devoj~ica. Jednaod wih je i spletkarewe (Pripovetka o Blago-obraznoj / – razg. 16, dan 15, 198). Ova pri~a po-~iwe kao bajka: vol{ebnice daruju devoj~icu po ro-|ewu, a najva`nija ~arobnica kasni i, quta {to jepropustila darivawe, osu|uje dodeqene vrline po-{to ni{ta ne}e vredeti bez blagog srca i „dobro-deteqi” („êmu joj lepota, razum i zdravqe kad bu-de nevaqala srca?”). Devoj~ica stoga raste u umnu,no znatièqnu devojku koja voli da prislu{kuje iprenosi tra~eve: „Ko prenosi re~i, smu{tava celisvet, uvodi raspravu me|u qudima i biva uzrok ka-kve pogibeqi” (dan 15, 200). Ne uspev{i da obuzdasvoju manu, Blagoobrazna izaziva propast svoje po-rodice i muèvqevu smrt (mu` gine u dvoboju ko-ji je svojim tra~evima prouzrokovala upravo ona).Pou~na pripovest sa elementima bajke povod je na-stavnici da posavetuje svoje {ti}enice da nikomene kazuju ako {to ru`no ~uju o nekom, nagla{ava-ju}i da bi i ona sama „isterala sa porugama i sra-motom” svaku devojku za koju bi shvatila da tako{to ~ini.

Lepa – prosvetiteqska heroina. I kona~no,bajka po kojoj je @an-Mari Leprens de Bomon dodanas ostala poznata – Lepotica i zver / Lepa iZver – na najboqi na~in reprezentuje ideje za ko-je se zalagala. Treba naglasiti da je Mrazovi}evoobjavqivawe bajke u okviru Pou~itelnog magazinavi{estruko zna~ajno jer predstavqa prvi prevodautorske bajke na srpski jezik u novijoj srpskojkwièvnosti. Poznatu iz Peroove obrade i verzi-je Gabrijel Suzan de Vilnev (Gabrielle-Suzanne deVilleneueve), ovu bajku g|a de Bomon preoblikujeunutar racionalisti~kog poeti~kog okvira. Kvali-tet ove verzije uslovqen je, izme|u ostalog, uspe-{nim motivisawem psiholo{kih profila junaka;wihova (ne)sposobnost da se sna|u u izmewenim ̀ i-

votnim okolnostima snaì wihove uro|ene crtekaraktera i uslovqava wihove postupke, a samimtim i wihovu sudbinu.

Struktura bajke u ve}oj meri se naslawa na ̀ an-rovske konvencije nego u ostalim slu~ajevima.Uvodna formula dopuwena je prosvetiteqskim ele-mentima (bogati trgovac koji ima tri k}eri i trisina i mnogo ulaè u wihovo obrazovawe, iznena-da bankrotira, pa je porodica prisiqena da se pre-seli u selo). Najmla|a junakiwa Lepa od po~etkase karakterno razlikuje od svojih sestara, a izne-nadne nevoqe koje su sna{le porodicu samo poja-~avaju uro|ene crte wihovih karaktera. Lepa pred-stavqa moralni uzor epohe prosve}enosti: ona jefizi~ki izuzetna i karakterno vredna, racional-na a plemenita devojka. U wenim razmi{qawimavarirane su osnovne ideje iz Sekere{ovog uxbeni-ka o nu`nosti prihvatawa sopstvenog ̀ ivotnog po-loàja (da ponovimo: „siroma{an ~ovek koji se za-dovoqava onim {to ima mnogo je sre}niji od boga-tog ~oveka koji stalno teì da ima vi{e i uvek jenezadovoqan”). Dok se Lepa prilago|ava novona-stalim ̀ ivotnim okolnostima, racionalno ih pro-mi{qa i poku{ava da se prilagodi (svojim plaka-wem ne}e vratiti imawe koje su izgubili, rezonu-je ona, te se ne treba prepu{tati o~ajawu), wenegorde sestre, koje su oduvek teìle vi{em socijal-nom statusu (ma{tale su o muèvima aristokrata-ma a prezirale sopstveni, trgova~ki stale`), nemogu da se pomire sa finansijskim sunovratom svo-ga oca. Osuje}enost u wima snaì uro|enu zavidqi-vost i pakost, ~ime su motivisani wihovi zlona-merni postupci prema staloènoj i skromnoj se-stri koja je uspela da dobije bogatstvo, a da za wimnije ni ùdela.

Tako|e, junakiwa pokazuje neo~ekivanu samo-svest u procewivawu sopstvenog i tu|eg ìvotnogpoloàja te, suo~ena sa bra~nom ponudom Zveri,primewuje svoj razum u odlu~ivawu. Ona shvata da

11

je Zver plemenita, a uvi|a da od lepote nema mno-go koristi – ni lepota ni razum muà ne ~ine ̀ enusre}nom, ve} wegova dobra narav i ne`nost – aZver sva ta svojstva ima. Lepa, tako|e, razmi{qa io svojim ose}awima: ona ga po{tuje, i ose}a premawemu prijatnost i zahvalnost – {to su po wenom mi-{qewu razlo`ni argumenti za sklapawe braka. Isti-cawe wene staloènosti kao dominantne odlike ka-raktera bitno je odvaja od stereotipnih junakiwabajke. ̂ udesni preobraàj Zveri u princa i sre}anzavr{etak predstavqaju afirmaciju racionalisti~-kog pogleda na svet. O{troumnost, plemenitost ipo`rtvovanost ~ine lik ove prosvetiteqske heroi-ne pravim moralnim uzorom za ~itateqke. U istomduhu, i kazna koja stiè negativne junakiwe, sestre(pretvaraju se u statue) nije trajna, za razliku odfolklorne bajke, i moè se poni{titi promenomwihovih ìvotnih stavova.

Magazin kao ogledalo epohe – zakqu~ak

Mrazovi}ev prevod magazina g|e de Bomon ima,kako smo to ve} napomenuli, veliki zna~aj, ne samokao prvi ~asopis posve}en mladoj ~itala~koj publi-ci i ne samo kao kwiga posve}ena obrazovawu ̀ ena,ve} predstavqa i pravo ogledalo svoga vremena. Ma-gazin promovi{e sve za {ta se zalagao jedan prosve-}eni pojedinac: uverewe da se obrazovawem izgra|ujekarakter, te da ̀ ena od ugleda ne moè ispuwavatinijednu od svojih zacrtanih rodnih uloga na adekva-tan na~in ukoliko nije izgra|ivala svoju li~nost(isticawe da ènsko ~eqade treba da zna i astro-nomiju, hemiju, fiziku, geografiju i tako redom).

Naro~ito se kritikuje sklonost èna da svojumladost posvete ukra{avawu i burnom dru{tvenomìvotu, provodu i zanemare svoje obrazovawe. Pro-svetiteqsko uverewe da mladost i lepota brzo pro-laze, a da ìvotna sre}a zavisi od karaktera koji

pojedinac mora da izgradi neprestanim radom nasebi nije udaqeno od savremene epohe, naprotiv.Mrazovi}ev poziv mladim ~itateqkama da mi svag-da sebe poboq{ati moèmo aktuelan je u jednakojmeri i danas.

LITERATURA

1.

Le Prince de Beaumont, Jean Marrie (1780). Maga-sin des enfants, ou dialogues, entre une sage Go-uvernante et plusieurs de ses eleves de la premié-re distinction, dans lesquels on fait penser, par-ler, agir les jeunes Gens suivant le génie, le tem-pérament, et les inclinations xun chacun. Volu-mes 1–2, Fortuné-Barthélemy de Félice, Originalfrom University of Lausanne http://www.google.com/search?tbo=p&tbm=bks&q=inauthor:%22J.+F+Zimmerli%22&source=gbs_metadata_r&cad=7

Le Prince de Beaumont, Jean Marrie (1780a). Maga-sin des enfants, ou dialogues, entre une sage Go-uvernante et plusieurs de ses eleves de la premié-re distinction, dans lesquels on fait penser, par-ler, agir les jeunes Gens suivant le génie, le tem-pérament, et les inclinations xun chacun. Volu-mes 3–4, Fortuné-Barthélemy de Félice, J. F Zim-merli, Karl Mathias Ernst…Yverdon LXXX.

Mrazovi}, Avram (1787). Pou~imelNый maгazinь zadycu kь nrosvyщenïю razuma й йsnravleNïю serd-ca ωt Gospoì Marïi le Prensь de Bomonmь so-~inyNь a sade SlaveNNoserbske radi юNosmi obNьmeckagω na serbskïi êzikь nrevedeNь Avraamo-mьMrazovi~emь. Pervaя ~astь. Nape~ataNo priÏosifь Blagorodnom ωt Kurcbekь vosto~NomьTipografь vь Ïlliri~eskomь dvorNom Tipogra-fьv vь carstvujющemь gradь VïeNNьn (sign. uNarodnoj biblioteci Srbije S–I 32)

12

Mrazovi}, Avram (1793). Pou~imelNый maгazinь zadycu kь nrosvyщenïю razuma й йsnravleNïю serd-ca ωt Gospoì Marïi le Prensь de Bomonmь so-~inyNь a sade SlaveNNoserbske radi юNosmi obNьmeckagω na serbskïi êzikь nrevedeNь Avraamo-mь Mrazovi~emь. Vtoraя ~astь. Vь VïeNNь prib. G. StefaNy Novakovi~y vь SlaveNNo – serb-skoй, Valahïйskoй i Vosto~Nыhь Яzыkωvь Pri-vileg. Tipografïi (sign. u Univ. bibl. „Svet.Markovi}” RT 646/2)

Mrazovi}, Avram (1800). Pou~imelNый maгazinь zadycu kь nrosvyщenïю razuma й йsnravleNïю serd-ca ωt Gospoì Marïi le Prensь de Bomonmь so-~inyNь a sade SlaveNNoserbske radi юNosmi obNьmeckagω na serbskïi êzikь nrevedeNь Avraamo-mьMrazovi~emь. Tre}a ̂ astь. Vь Budimy. Pe~a-taNь pismeNы Kralevskagω OuNïiversïteta (sign.u Univ. bibl. „Svet. Markovi}” RT 646/3)

Mrazovi}, Avram (1800). Pou~imelNый maгazinь zadycu kь nrosvyщenïю razuma й йsnravleNïю serd-ca ωt Gospoì Marïi le Prensь de Bomonmь so-~inyNь a sade SlaveNNoserbske radi юNosmi obNьmeckagω na serbskïi êzikь nrevedeNь AvraamomьMrazovi~emь Kwiga 4. [nedostaje naslovna strana](sign. u Univ. bibl. „Svet. Markovi}” RT 646/4)

2.

Anderson, Metju S. (2003). Evropa u osamnaestomveku 1713–1789. preveli s engleskog Sowa Deka-ni}, Branislava Radevi}-Stojiqkovi}, DejanStojiqkovi}, Beograd: Clio.

Bloch, Jean (2000). The Eighteenth Century: WomenWriting, Women Learning In: Stephens, Sonya (ed.):A History of Women`s Writing in France. UnitedKingdom: Cambridge University Press, pp. 84–101

Douggan, Anne E. (2008). Pedagogy. In: Haase, Do-nald (ed.): The Greenwood encyclopedia of folktalesand fairy tales. USA: Greenwood Press, p. 734

Gavrilovi}, Nikola (2003). Uro{ Nestorovi} – ̀ i-vot i delo,U~iteqski fakultet u Somboru: Sombor.

LeGates, Marlene (1976). The Cult of Womanhoodin Eighteenth-Century Thought. Eighteenth-Cen-tury Studies, Vol. 10, No. 1 (Autumn 1976), TheJohns Hopkins University Press, pp. 21–39

Kosti}, Mita (1929). Prve pojave francuske kultu-re u srpskom dru{tvu. Srpska manastirska {tam-parija: Sremski Karlovci.

Krsti}, Nenad (1998). „Pavle Julinac kao prevo-dilac sa francuskog jezika”, Zbornik Maticesrpske za filologiju i lingvistiku, vol. 41, iss.2, str. 75–94.

Maticki, Miodrag (2010). „ânrovski potencijalsrpske kwièvne periodike 18. veka”. U: Mato-vi}, Vesna (ur.): @anrovi u srpskoj periodici.Beograd: Institut za kwièvnost i umetnost,Novi Sad: Matica srpska, str. 75–104.

Obradovi}, Dositej (1788). Ezopove pro~ihь razni-hь Basnotvorcevь sь razli~ni ezika na slaveno-serbski ezikь prevedene, sadь prvi redь sь nara-vou~itelnimi poleznimi i izяsnynïami nastav-lynïami izdate i serbskoi ïunosti posve}ene ba-sne, u Laйpsiku, u tipografïi g. IoaNNa GotlovaEmmanuila Braйtkopfa.

Pavi}, Milorad (1979). Istorija srpske kwièv-nosti klasicizma i predromantizma (klasici-zam). Beograd: Nolit.

Pavi}, Milorad (1991). Klasicizam, Istorija srpskekwièvnosti 3. Beograd: Dosije, Nau~na kwiga.

Potkowak, Nikola (1999). Obrazovawe u~iteqa uSrba. Uìce: U~iteqski fakultet.

Ray, William (1994). Reading Women: Cultural Au-thority, Gender, and the Novel. The Case of Rou-sseau. Eighteenth-Century Studies. The JohnsHopkins University Press Vol. 27, No 3 (spring1994), pp. 421–447

Seifert, Lewis C. (2004). Madame Le Prince de Be-aumont and the Infantilisation od the Fairy Tale.

13

In Buford Norman (ed.): The child in French andFrancophone literature Vol. XXXI, pp. 25–40

Schaller, Peggy (b. g.). Jeanne Marie Le Prince deBeaumont (1711–1780): Biographical Essay forChawton House Library and Women Writers.http://www.chawton.org/files/LeprincedeBeaumont.pdf

Spencer, Samia, I. (1984). French women and theAge of Enlightenment. Indiana University Press.

Timotijevi}, Miroslav (2006). Ra|awe moderneprivatnosti (privatni ̀ ivot Srba u Habsbur-{koj monarhiji od kraja 17. do po~etka 19. veka).Beograd: Clio.

Foti}, Aleksandar (prir.) (2005). Privatni ̀ i-vot u srpskim zemqama u osvit modernog doba.Beograd: Clio.

Hall, Martin (2000). Eighteenth-century women no-velists: genre and gender In: Stephens, Sonya (ed.):A History of Women`s Writing in France. UnitedKingdom: Cambridge University Press, pp. 102–119.

Hunt, Margaret (ed.) (1984). Women and the Engligh-tenment, Routledge, Institute for Research in Histo-ry, New York.

Zorana OPA^I]

WOMEN NEED TO KNOWSOMETHING OF ALL KINDS OF THINGS

(about the Pou~itelni magazin za decu by Avram Mrazovi})

Summary

The first magazine for young readers (publicized1787–1800) – the translation and adaptation of the Magasindes enfants by Jean Marrie Le Prince de Beaumont – madeby the school supervisor, writer and translator AvramMrazovi}, points out the necessity and the need of educa-tion for female students. Pou~itelni magazin is based on atypical Enlightenment narrative strategy, teacher dialogues

with female students. Through their discussions, MrsDobronaravna teaches the social and natural sciences, andargues that women of the Enlightenment need to be edu-cated – she tries to build their gender identity and ethics.Conversations with female students have been supported bythe instructive stories and fairy tales that emphasize desir-able traits and establish a moral values which should be pur-sued. In this sense, the magazine is a true mirror of its epochin which we can clearly see the highly acceptable individ-ual qualities (preference for self-improvement, gentleness,rationality, modesty, etc.) versus undesirable qualities(scheming, beautification, the pursuit of a rich social life,etc.) in Enlightenment. It can also be seen how 18th centu-ry woman was being shaped by her duties and obligationsin a marriage, and her submission to a husband. The high-light of the magazine is the fairy tale Beauty and the Beast– brilliance, generosity and dedication make the femalehero’s character real heroine of Enlightenment and the rolemodel for readers. In the magazine Mrazovi} pointed theimportance of education and self-improvement of individu-als, introduced the literary fairy tales to the Serbian litera-ture and launched the development of Serbian children’s lit-erature.

Keywords: first children’s magazine, Avram Mrazovi},women’s education, rationalist type of heroine, desirableand undesirable ethical models

14

UDC 821.163.419314.09 Jovanovi} – Zmaj J.

� Tamara GRUJI]Visoka {kola strukovnih studijaza obrazovawe vaspita~a, KikindaRepublika Srbija

TIPOVI DEVOJÎCAU ZMAJEVOJPOEZIJI ZA DECU

SA@ETAK: Tema rada je ukazivawe na razli~ite tipo-ve ènskih likova u Zmajevoj poeziji za decu. U radu je ja-sno razgrani~eno mesto de~aka i mesto devoj~ice u srpskojporodici i dru{tvu, s tim da su Zmajevim de~acima svojstve-ne i negativne osobine, dok je Zmaj devoj~icama dodelio pre-te`no pozitivne osobine. Zmajeve devoj~ice su odgovorne,vredne, uvek u poslu, spremne da pomognu majci, vode briguo doma}instvu, ~uvaju mla|eg brata. I povrh svega, one su idobre u~enice i odane srpskom rodu. Stvaraju}i ovakvu tipo-logiju ̀ enskih likova, Zmaj je stvarao prototip srpske devoj-ke i majke, odane svojoj porodici i rodu, ali ̀ eqne znawa iobrazovawa, {to predstavqa odraz novog gra|anskog duha.

KQU^NE REÎ: Zmaj, devoj~ice, de~aci, dete, tipo-logija, tradicija, porodica, dru{tvo, poezija za decu

Pi{u}i za najmla|e, Jovan Jovanovi} Zmaj seobra}a detetu razli~itog uzrasta, „on s detetom ra-zgovara jo{ od kolevke, ne`no, materinski” (Da-nojli} 2004: 105), igra se sa wim, vaspitava ga ipolako uvodi u svet odraslih, „~itava je to skalaraznovrsnih trenutaka i raspoloèwa kroz kojeZmaj prati i slika dete” (Bogdanovi} 1949: 9).Svako dete moè da se prepozna u tim pesmama ida stekne utisak da su one ba{ wemu namewene. Ta-kva raznolikost u Zmajevoj poeziji za decu dovelaje do razli~ite tipologije junaka, koja se naro~itouo~ava u opoziciji de~ak– devoj~ica, {to je uslov-qeno i razli~itim dru{tvenim ulogama.

U Zmajevoj poeziji za decu ta~no se zna gde je~ije mesto u porodici; {ta sme, a {ta ne sme da seradi. Majka je predstavqena kao stub i oslonac po-rodice, a uz majku pojavquje se i otac, „u skladu sanovim vrednosnim sistemom i novim socijalnimnormama Zmajevog doba, uloga oca se sve vi{e mewai on se ukqu~uje u vaspitawe deteta” (Gruji} 2010:164). I otac i majka postaju ravnopravni partneriu vaspitawu dece, a porodica u Zmajevoj poeziji zadecu predstavqa osnov za razvoj dru{tva. U uspavan-ci Kako sestra peva kad malog bracu quqa (5, 31)1

prikazan je trenutak porodi~ne sre}e kada su svi~lanovi na okupu.2 Pored detetove kolevke je sestra,koja bratu upu}uje ne`ne re~i za miran san. Zmaj upesni~ku sliku uvodi majku, ali i oca: „Quqaj mi ga,quqo meka, / Dok donese majka mleka. / Dok doneseotac hleba, / I kraj hleba jo{ {to treba.” Pesmase zavr{ava slikom slo`ne porodice za trpezom, tese teì{te sa deteta i èqe da bude zdravo i sna-`no prenosi na mir i blagostawe u porodici: „Svi}e onda sesti amo, – / Da zajedno uìnamo.”

Uspavankom se Zmaj, kao i narodni peva~, iskqu-~ivo obra}a mu{kom detetu, i to u pesmama Evo ti(5, 59), Mati sinu kod kolevke (1, 112), Tiho no}imoje sunce spava (1, 93), êdo moje (7, 97), jer maj-ka ̀ eli da joj sin izraste u sna`nog momka, pravogjunaka – sokola – koji }e sluìti srpskom rodu.3

15

1 Zmajeve pesme u ovom radu navode se prema izdawu: Sabranadela Jovana Jovanovi}a Zmaja, I–XVI, priredio Ja{a M. Proda-novi}, Izdava~ko i kwiàrsko preduze}e Geca Kon, Beograd,1933–1937, a zbog izbegavawa ponavqawa, posle navo|ewa, pr-vim brojem ozna~ava se broj kwige u okviru Zmajevih Sabranihdela, a drugim – broj stranice na kojoj je pesma objavqena.

2 U pesmi Laza (5, 28) Zmaj prikazuje momenat porodi~nesre}e i ushi}ewa svih onih koji su u detetovom najblièm okru-èwu: tate, mame i tetke, kada detetu po~iwu da rastu zubi:Prst iz usta, Lazice, / Pa se malo mejki, / Da pokaè{ zubi}e,/ Tati, mami, tejki. Boì} se tako|e do~ekuje u porodi~nojatmosferi (Jelka 5, 211): cela porodica je na okupu, a deca suoko jelke: Otac, majka, stara baka, / Stoje iza wi’; / Na licuim rajska svetlost, / Svi su veseli.

3 O Zmajevoj uspavanci videti u Gruji} 2010: 72–75.

Uno{ewe rodoqubivih elemenata u uspavanku oprav-dano je i u skladu je sa epohom nacionalnog roman-tizma i wima se pokazuje da je mu{ko dete predod-re|eno da bude „Srbin i junak”. Sestra je prika-zana kraj kolevke, bdi nad bratom i u ulozi je za-{titnice. Ovakvim ~inom Zmaj ènsko dete pri-prema za ulogu majke i supruge i uvodi je u patri-jarhalne norme srpskog dru{tva. Sestra je uz bra-ta i kad on treba da na~ini prvi korak (Dubak, du-bak, 5, 357), a majka ga hrabri re~ima: „Dubak, du-bak, ~edo! / Dubak, dubak, hrano! / Pa de sad korakni/ – Samo polagano! / Gledaj, sejo, kako / Milko{ lepodubi!” Pesma pokazuje da se va`ni momenti u dete-tovom ̀ ivotu odvijaju u krugu najbliìh.

Sestra je u ulozi za{titnice mla|eg brata i upesmama: Mala seja i mali braca (5, 139), upozora-vaju}i ga da moè da se ope~e, ako ne bude oprezan(„ûvaj, braco, svoje ruke male! (...) A ti, braco,pamti moje re~i; / Pored pe}i moè{ se ope}i!”);Sestra i mali braca (5, 334), sestra govori mla|embratu da ne spava, jer je Boì} i majka }e mu do-neti poklone („Al’ sad vi{e nemoj spavat, / êdomoje! / Sad }e taki majka do}i, / Pa }e{ dobit {toje tvoje.”); Mole se Bogu (7, 86), sestra u~i mla|egbrata kako da se moli Bogu („Sestrica brata u~i, /U~i ga molitvama, / U~e}i malog brata / I ona s’moli sama.”); Mala dadiqa (6, 146), sestra ~uvamla|eg brata („îtav sat ga evo nosim / (...) A onpla~e, samo pla~e, / Kô da radi po zanatu.”). U pe-smi Brata se duri (5, 19) sestra èli da ugodibratu, te mu daje lutku, poziva ga beru cve}e, pred-laè mu da nahrani golubove, da se igraju igre powegovom izboru, ali se on duri. Zmaj pokazuje dasestra voli mla|eg brata i da }e mu ugoditi samoda on bude sre}an, me|utim de~aka ni{ta ne moèda odobrovoqi, te se pesma zavr{ava Zmajevom osu-dom de~akovog pona{awa: „Ko bi wemu ugoveo, – /Ne zna ni sam {ta bi hteo!” Zmajeve devoj~ice sta-rije sestre su bri`ne, posve}ene porodici, pune

razumevawa za mla|u bra}u i spremne na odricawezarad porodi~ne sre}e.

I stariji brat èli da za{titi mla|u sestru,brinu}i se da ne ozebe (Vetre, vetre /5, 174): „Za-mota}u malu seju, / Da mi ~edo ne ozebe. / Da je gr-lo ne zaboli, / Ne promukne mala seja, / Da ne mo-ra dawu leàt / I od zove piti teja, dok u pesmiBlago sestrama s takim bratom (6, 202) brat san-kama vozi sestre u {kolu; u pesmi Opomena za vre-mena (5, 136) brat proba mleko da li je dobro prenego {to ga dâ mla|oj sestri, dok u pesmi Nova ra-dost (5, 44) brat ̀ eli mla|u sestru da nau~i slo-va. Ta{unaqkom (6, 91) „Ta{i, ta{i, Cveto, / Moje~edo peto, / Ima{ ~etir’ brate, / Svi pitaju za te./ Jedan pita: Kamo je? / Drugi veli: Tamo je! / Tre-}i traì Cvetu / Po belome svetu, / A ~etvrti na-|e milu / Na maj~inom krilu”, koja obiluje poro-di~nom toplinom i qubavqu, „Zmaj pokazuje ose}a-wa starije bra}e prema malenoj sestri – mezimi-ci, a sluti se i potencijalna igra skrivawa, vezanaza uzrast na kome dete veruje da ga ne vide oni odkojih je zaklonilo lice ili, ovde, skrilo glavu umaj~ino krilo” (Gruji} 2010: 78).

Motiv sloge i qubavi izme|u brata i sestre~est je motiv u Zmajevim pesmama za decu: Brataci sestrica (5, 16), Brat i seja (6, 36), Brat i se-stra (5, 347), Blago wima (6, 148), S kwigom u ru-ci (6, 73), Prodaje seju (6, 232), Kuvaju ru~ak (6,251), Na studencu (5, 74), Mala berba (5, 288), Te-{ko je to pogoditi (5, 113), Mala bolesnica i ma-li doktor (5, 137). U Zmajevoj poeziji za decu „de-te je za{ti}eno i voqeno, uz mla|u sestru, uvek jestariji brat, dok je uz mla|eg brata, uvek starijasestra” (Gruji} 2010: 164).

U Zmajevim ta{unaqkama4, pesmama koje sunamewene deci najmla|eg uzrasta, uo~ava se veliki

16

4 Zmaj je napisao dve ta{unaqke po uzoru na usmenu kwièv-nost, preuzimaju}i formu i stih narodnih ta{unaqki. Obe suistog naslova Ta{i, ta{i (6, 91) i (6, 347).

pomak u pesnikovom obra}awu u odnosu na narodneta{unaqke, jer se „narodni peva~ obra}a (...) deciuop{teno, bez navo|ewa imena, dok Zmaj uvodi kon-kretna de~ja imena: Ana, Quba5, Kosta, Nasta, Ru-à, Cveta, Mileva” (Gruji} 2010: 78). Ta{unaqkesu u funkciji postizawa odre|enog napretka, naj-~e{}e detetovog zdravqa i sre}e, i Zmaj se vi{eobra}a devoj~icama nego de~acima. Stihovima: „Ta-{i, ta{i, malena, / Sukwa ti je {arena, / Ko{uqi-ca bela, / Kuma je donela; / Kosa ti je plava, / Pa-metna ti glava, / A usta{ca zamedqana / Uvek na-smejana”, pesnik „magijski pribavqa lepotu devoj-~ici” (Radiki} 2003: 63).

U ta{unaqkama se prikazuje de~ja sada{wost ièqa za sre}no i bezbri`no detiwstvo. Igra je sa-stavni deo detiwstva, te su de~aci i devoj~ice uigri ravnopravni. Ta{unawka „Ta{i, rode, pa ro-de, / Kurjak bere jagode, / Kad nabere dosta, / Moli-}e ga Kosta, / Da ih sve ne pomlavi, / Da i Nastiostavi, / A kurjak }e kaz’ti: ‘Kako ne bih Nasti’”,predstavqa igru u vidu de~akovog udvarawa devoj-~ici – jer se veruje da vuk6 donosi sre}u, a „jago-da je poznata kao simbol smernosti i pravednosti”(Kuli{i}, Petrovi}, Panteli} 1998: 221). U pe-smi Buba-mara (12, 135) Zmaj pesmom do~arava igruizme|u devoj~ice i de~aka sa bubamarom, koja trebada im pokaè sa koje strane }e do}i svatovi, kojise, po narodnom obi~aju, do~ekuju u vesequ: „Buba-maro, bi l’ mi mogla kaz’ti, / Otkud }e nam miligosti do}i? / Mili gosti, da se radujemo, / Mili go-sti, da pred wih idemo”. Devoj~ica, potom, upu}ujebubamaru svom „vernom drugu”, {to tako|e ukazujena qubav, kao i na potencijalni svadbeni ~in: „Bu-ba-maro, sad si ve} odmorna, / Idi, leti mome ver-nom drugu, / Ne pla{i se, dirati te ne}e, / I on }e

te do~ekat na ruku, / Da ti vidi ta {arena krila, /Tvoja mila, tvoja lepa krila!” Ovakvom tuma~ewuove Zmajeve pesme naro~ito doprinose de~je narod-ne basme, u kojima se devoj~ica i de~ak obra}aju bu-bamari, s namerom da devoj~ica sazna gde }e se udati,a de~ak odakle }e se ̀ eniti. Ove pesme pokazuju dase deca, i mu{ka i ̀ enska, od najranijeg perioda va-spitavaju u duhu tradicionalnih normi.

Pored izdvajawa mu{kih i ̀ enskih likova i ja-sne rodne pripadnosti, u Zmajevoj poeziji za decuizdvaja se dete kao posebna kategorija, a pesniko-va „vizija deteta u pesmama je lirskoga roda” (Mar-kovi} 1969: 30). U pesmi Srce de~je (12, 216) moguse traìti razlozi ovakvog Zmajevog postupka, jeron se prvenstveno obra}a de~jem srcu, jer „su{tinude~je prirode ~ine emocije” (Markovi} 1969: 30).Zmaj se pita: „Kakvo treba ovog sveta / Da je srce udeteta?” Wegov odgovor se zasniva na ìvopisnimformulativnim pore|ewima: „Kao qiqan nek je ~i-sto, / Kao rosa nek je bistro, / Kô qubi~ica nek je smer-no, / Kô zrcalo nek je verno.” U drugoj strofi izri-~u se ̀ eqe za detetovim napretkom i odrastawem:„Nek je sveè kao vrelo, / Nek je ~ilo i veselo, /Kô ptica na grani, / Kao da se kani, / Svakog ~asau raj s’ di}i, / Zdruìti se s an|el~i}i.” Pore|e-wa deteta sa biqkama i ìvotiwama „imaju svojaarhai~na izvori{ta u paganskim predstavama o je-dinstvu sveta” (Kleut 2006: 35).7 Ovakvom poetskomslikom Zmaj je „dao sliku idealnog deteta kao skupnajlep{ih osobina koji ga ~ini nezemaqskim, an-|eoskim likom” (Radiki} 2003: 98). Nakon postav-qenog pitawa, Zmaj gradi poetsku sliku na pored-benim izrazima koji su zasnovani na elementima izprirode. Stihovi nagove{tavaju drevno verovawe umagiju re~i i predstavqaju vrstu blagoslova, kojise „izri~u dragim, voqenim i cewenim bi}ima kaoizliv prisne srda~nosti i ne`nosti” (Kneèvi}

17

5 Jedino ime koje pronalazimo da se pomiwe u narodnoj ta-{unaqci je Quba, Sva su deca vesela (Vuj~i} 2008: 34).

6 Vuk se naziva: kurjak, zver, nepomenik, ala, (âjkanovi}1994: 6871), (Srpski mitolo{ki re~nik 1998: 117–118).

7 U Zmajevoj pesmi jedino izostaje pore|ewe sa nebeskim te-lima.

1957: 10). U pesmi Srce de~je najdubqe je iskazanoZmajevo ose}awe prirode de~jeg bi}a, jer „u wego-vom poetskom shvatawu de~je bi}e je sazdano od ne-vinosti, naivnosti, bezbri`nosti, du{evne ~isto}ei ma{te” (Markovi} 1969: 30).

U Zmajevim pesmama za decu javqa se lik dete-ta, bez odre|ewa rodne pripadnosti (Dete 7, 73,Dete i labud 6, 344, Dete govori puù 6, 206, Detei leptir 5, 83, Dete i magarac 12, 162, Dete i ba-ka 12, 146), ali i razli~iti tipovi dece: nerazum-no dete, u pesmi Dva pitawa s odgovorom (7, 225):„]uti, }uti, nerazumno dete, / Zlo bi bilo, kad bihbio beo.” (...) „]uti, }uti, nerazumno dete, / Da samcrwi, zlo i naopako!”; radoznalo dete, u pesmi De-te i magarac (12, 162) dete proverava magare}u pa-met, u pesmi Dete i leptir (5, 83) dete èli daizbroji koliko leptir ima nogu, u pesmi Dete go-vori puù (6, 206) dete èli da vidi kakve puìma rogove, u pesmi Dete i baka (12, 146) dete pi-ta baku o starosti i o promenama koje su nastupi-le u poznom periodu ̀ ivota. Ovakve Zmajeve pesmenamewene su deci mla|eg uzrasta i predstavqajuvid de~je qubopitqivosti, koja prelazi u de~juigru, a „to je istovremeno i spontano izraàvaweizvesnih svojstava detiwstva i sinkreti~no ispo-qavawe unutra{wih te`wi i potreba da se spoznasvet, da se deluje, odnosno da se igra u wemu i dase, izme|u ostaloga, time ozna~i svoje prisustvo”(Markovi} 1987: 28).

Devoj~ice i de~aci vole da imitiraju odrasle,{to je svojstveno de~joj prirodi. De~aci se poisto-ve}uju sa o~evima, a devoj~ice sa majkom. U pesma-ma Lepa imena (5, 289) i Odgovor mojoj sestri Vi-dosavi (5, 290) devoj~ici je najmilije maj~ino ime,a de~aku o~evo, {to „upu}uje na patrijarhalni mo-del porodi~nih odnosa: de~aci se vezuju za oca, adevoj~ice za majku” (Radiki} 2003: 101). Tako de-voj~ica u pesmi Napomena materi (5, 142) umestosvoje majke poziva uku}ane na ru~ak: „Zdlavo mnogo

kuca / Tleba da se luca.” Odnos izme|u majke i }er-ke Zmaj gradi na uzajamnom poverewu: „Kaza}u ti je-dnu tajnu, / Al’ to ne sme drugi ~uti.” (Tajna 5, 73).

Zmaj je devoj~ici dodelio ulogu „~itaqe” u pe-smi Mala ~itaqa (5, 52). Naslovom je nagovestioda je u pesmi re~ o devoj~ici koja èli da nau~ida ~ita, upotrebiv{i imenicu ènskog roda:8 „Egledaj je, molim te, / Koli{na je mala! / Nema{ je{ta videti, / Mawa j’ nego lala, – / A ve} ti je uruke / Kwigu do~epala!” Zmaj od najranijeg periodakod dece razvija qubav prema kwizi i obrazovawu,posebno stavqaju}i akcenat na obrazovawe ̀ enskedece. Ista tema prisutna je i u pesmi Mala (6, 84):„Odvi{e je mala, / A da ~ita zna; / Od sviju pisme-na / Poznaje tek A.” I u pesmi ̂ itaju (5, 205) de-voj~ica ~ita, i to s ponosom nagla{ava, jer kada jepitaju {ta radi ([ta radite, gospo|ice, / Smemoli da znamo?), ona odgovara „tipi~nom frazom ko-jom se isti~e vlastita va`nost” (Radiki} 2003: 101):„‘Ah, molim vas, mahnite nas, / Vi’te da ~itamo.’”Kada ostane sama kod ku}e, devoj~ica vreme provodisa kwigom u ruci: „Nije woj ni brige / [to j’ kodku}e sama; / U ruci joj kwiga, / Kwiga sa slikama”(I sama je, i opet nije sama 5, 359). U pesmi Ma-n’te je na miru (5, 143) majka moli ostalu decu dabudu mirna, kako bi najmla|a devoj~ica zaspala uzkwigu: „Man’te je na miru, / Sad ba{ ~ita dete; /Ne}e znati gde je stala / Kad je prekinete.” Iakosu pesme sa motivom ~itawa i u~ewa ènske dece~esto proète humorom, „sklonost devoj~ica pre-ma ~itawu, u~ewu i obrazovawu ima zna~ajno mestou slikawu ènskog de~jeg lika u Zmajevom pesni-{tvu za decu” (Radiki} 2003: 101). O potrebi obra-zovawa ̀ enske dece Zmaj govori u pesmi ̂ itaj, Le-lo (5, 263), {to je naro~ito nagla{eno anaforskimponavqawem naslova pesme na po~etku svake stro-fe. U posledwoj strofi znawe se posmatra kao pred-

18

8 Imenica u ̀ enskom rodu upotrebqena je i u naslovu pesmeMala poja~ica Mara (5, 95).

uslov za razvoj srpskog roda: „Da, ~itajte, srpskek}eri! / Dobra j’ kwiga mudrost mnoga, / Tim {i-rite zlatne dveri / Boqoj sre}i roda svoga.”

Zmaj propagira znawe i de~aka i devoj~ica u pe-smama U~imo se (7, 125) i U~’ te se, deco (7, 156),jer se uop{teno obra}a svoj deci, prenose}i im po-ruku o potrebi obrazovawa. U pesmi \a~e sirotan-~e (7, 237) majka {aqe sina u {kolu „da ne budemajci kod o~iju slepo”. U pesmi Samouk (5, 251) de-~ak Aca sam uvi|a koliko je obrazovawe va`no, tenakon toga {to je nau~io da ~ita, pi{e i ra~una,razmi{qa i o vi{oj {koli. U posledwoj strofipesnik pohvaquje ovakvog de~aka: „On je znawa ̀ e-dan, za naukom hiti, / – I jo{ ko zna {ta }e od togde~aka biti.”

Obrazovawe i vaspitawe dece za Zmaja predstav-qa osnov za stvarawe dobrog dru{tva. Jasna poru-ka Zmajevih pesama za decu je da pametni i vaspi-tani de~aci i devoj~ice treba da budu uzor i mo-del pona{awa, te „u ̀ eqi da negativnim primeri-ma pokaè kako deca ne bi smela da se pona{aju,on je, izlaù}i podsmehu de~ake, apodikti~ki pri-menio metod pokude” (Ogwanovi} 1997: 48). U Zma-jevoj poeziji za decu de~acima su svojstvene nega-tivne osobine9, dok je devoj~icama Zmaj dodelioprete`no pozitivne osobine. Zmaj kritikuje neva-spitanost, neposlu{nost, razmaènost, lewost, tvr-doglavost, hvalisavost, sklonost ka porocima, i sveje te osobine dodelio de~acima, koje Dragutin Og-wanovi} naziva mu{kar~i}ima, deranima, malimprkosnicima, de~a~i}ima (Ogwanovi} 1997: 4849),kao {to su: Pura-Moca, lewi Ga{a, Ra{ko-nesta{-ko, Laza-materina maza, durqivi Perica, nepisme-ni Maksim, Kr`qavi} Quba, i takvi de~aci ~ineodre|ene de~je tipove, koji „traju i ìve kao po-

etski likovi nezavisno od mati~nog teksta” (Mar-kovi} 2007: 25.). Mnogo je mawe nevaqalih devoj-~ica, ali i wihovo neprimereno pona{awe Zmajo{tro kritikuje: „Gle, pred tablom stoji / Na{alena Nata – / Blene kao tele / U {arena vrata.”(Lenost i neznawe 5, 157). Lewe su i Nata, i Kata,i Pela, i Maca, ali i Andrija, Jefta, Antonije,Sima. Zmaj o{tro kritikuje devoj~icu Anu koja jenespremna oti{la u {kolu: „To je ona ista Ana, /[to se ju~e cela dana / Po ulici vitlala, / Tuklaptice, tresla drva, / Na quqa{ci ona prva, – / Sa-mo nije ~itala.” (Nespremna Ana /5, 43). Zmaj neodobrava pona{awe neraspoloène i namrgo|enePerse: „Hod’te, deco, kâ na ~udo amo, / Dones’te jojogledalo malo, / Neka gleda / Kako sad izgleda, /Neka vidi / Pa nek se zastidi.” (Kiselica, mrgodi-ca Persa 7, 231), ali ni Evice, koja je jo{ i sve-sna svog lo{eg pona{awa: „Ja se ~esto namr{tim/ I stanem za vrata, / Pak se srdim i srdim / Podva, po tri sata” (Srda 5, 305).

U Zmajevom katalogu likova mnogo je vi{e ̀ en-skih pozitivnih likova. To su dobre, uzorne i od-govorne devoj~ice, koje èle svima da pomognu, iZmaj sa lako}om peva o wima. U pesmi Glete {tabiva od dobra deteta (6, 44) prikazan je portretdevoj~ice, a kasnije, devojke „za uzor”. An|u{a jevredna: {ije, pere, mete, svi je hvale, rano ustaje,vodu donosi, cepa drva, a nije ni {kolu zanemari-la: lepo pi{e, lepo ~ita. U pesmi je dat portretprave tradicionalne Srpkiwe, koja je „svima mi-la, svima draga” i koja postaje savr{ena èna bezmana: „Blagoslov je svuda prati. / I du{u bi svojudala / Za svoj mili srpski rod. / Pravo veli poslo-vica: / ‘Kakvo seme, takav plod.’” Zmaj ne izostavqani elemente patriotizma: „A kad srpsku pesmu pe-va, / U oku joj ogaw seva.” Likom An|u{e Zmaj stva-ra prototip „srpske devojke”, unose}i elemente svogvremena, jer devojka ne samo da je vredna i veselave} je i obrazovana i uvek spremna svima da pomo-

19

9 U Zmajevom katalogu mu{kih likova, prisutni su i vred-ni i pametni de~aci, i to u pesmama: Obu}arski {egrt (6, 237),Samouk (5, 251), Mali \uka (6, 229), Ima sre}e i bez bogat-stva (6, 336), Isku{ewe (12, 195).

gne. Zmaj polazi od vredne devoj~ice koja izrastau ̀ enu sa troje dece, koja sluì „za primer i uzor”i koja je sve postigla svojim radom. Vasilije Radi-ki} tako|e zapaà devoj~ine pozitivne osobine kao{to su otresitost i samopouzdawe i tvrdi da weneosobine „nisu motivisane potrebom ènske eman-cipacije, ve} ispuwavawem zadataka rodoqubqa”(Radiki} 2003: 101). Zmaj je gradio An|u{in liku skladu sa vremenom i zahtevima dru{tva u kojemje ìveo, te je u pesmu ugradio i elemente rodo-qubqa, koji ̀ ensku emancipaciju stavqaju u drugiplan. Zmaj pesmu zavr{ava poslovicom, {to tako|eukazuje na po{tovawe tradicionalnih vrednosti.Iako je u naslovu pesme izostala rodna pripadnost,po{to je Zmaj upotrebio imenicu sredweg roda de-te, ovom pesmom Zmaj nagove{tava po~etne korakeu ̀ enskoj emancipaciji. Isti postupak uo~ava se iu naslovu pesme Dobro dete (6, 346) u kojoj se de-voj~ica ponosi gestom da slu{a roditeqe i pomaèsvojim uku}anima: „Ja sam dobra pa slu{am / Sve{to mama kaè, / Zato }e mi Boga / Uvek da poma-è.” I u naslovu pesme Materina desna ruka (5, 61)nema rodne pripadnosti, ali frazeologizam „bitine~ija desna ruka” upu}uje na dobro dete i na neko-ga na koga majka u svakom trenutku moè da se oslo-ni, a to je }erka. Devoj~ica Mileva poseduje svepozitivne osobine: vredna je, radna, ta~na, uredna,puna optimizma, ispuwava {kolske obaveze. Pesmase zavr{ava pohvalom i }erci i majci: „Blago }er-ci koja ume / Da otaqa sve poslove, / – Blago maj-ci, koja }erku / Svojom desnom rukom zove.”

Zmajeva devoj~ica odmalena ima odre|ena zadu-èwa i navikava se na ku}ne obaveze: hrani ze~i}e(Devojka hrani ze~i}e 6, 31), treba da nahrani golu-bove i zalije cve}e (Dobro jutro, mala moja /5,343), hrani ̀ ivinu (Anka i ̀ ivina 5, 173), poziva-ju je da hrani golubove (Malim Srpkiwicama 5,121), zaliva ba{tu (Jovanka ba{tovanka 7, 233): „Ra-denica / Vredna, ̀ iva, / Vrt zaliva.” Zmajeve devoj-

~ice su vredne i spretne u radu: „Dve sestrice /Zdravo mlade, / Udruì{e / Posô rade; / Jedna pe-re, / Sve se pu{i, / Druga stere / Da se su{i.” (Posôje to, nije {ala /5, 235). U pesmi Laku no} (5, 311)Zmaj nabraja sve dnevne aktivnosti vredne devoj~i-ce („Plevila leje, zalila cve}e, / U~ila sejku, –to je najsla|e. / Vode donela, ku}u pomela, / Zadelagrawa na kavez pti~i, / Loìla vatru, kuvala ru-~ak, / Da moè majka u crkvu i}i.”). Posle takvogdana, devoj~ica nije umorna, ve} rado ~ita Gorskivijenac i stihove u~i napamet, uìva u lepom danuprovedenom u vinogradu i zahvaquje se Bogu na le-pim trenucima. Zmajeva devoj~ica, mala Fema, ho}eda bude samostalna, te sama odlazi da kupi {e}er-lame (Mala mu{terija 5, 57), dok se druga Zmajevamala Fema (Mala Fema 5, 72) zabavqa sama, prave-}i ~izmu od {e{ira. Ovakve Zmajeve pesme odi{uìvotnim optimizmom, vedre su i predstavqajupravi primer dobrog vaspitawa i odrastawa.

U Zmajevim pesmama za decu ne postoji strogapodela poslova na mu{ke i ènske, ve} naj~e{}eposao zajedno obavqaju brat i sestra (Na studencu5, 7410, Mala berba 5, 288), ili grupa dece (Moba6, 143, O ètvi 6, 330), {to ima nesumwivo va-spitnu crtu – podsti~e saradwu, po{tovawe kolek-tiva, zajedni{tvo. Ovim pesmama Zmaj pokazuje dadeca rad doìvqavaju kao zabavu i da su „deca onajdeo kolektiva koji na svoj na~in u~estvuje u poslu”(Gruji} 2010: 145).

U Zmajevom katalogu malih junaka, jasno su odre-|ene uloge de~aka i devoj~ica, koje se prvenstvenozasnivaju na tradicionalnim vrednostima, i sve{to je nagativno, za Zmaja je neprihvatqivo, a svepozitivno je hvaqeno. Zmajev de~ak treba da bude

20

10 Dono{ewe vode tipi~an je ̀ enski posao, koji obavqa de-vojka, ili tek udata ̀ ena, me|utim u pesmi Na studencu (5, 74)brat i sestra zajedno donose vodu sa izvora: „[to je te{ko zadve male ruke, / ̂ etir ruke izrade bez muke. / Bratac vu~e, se-ja drì }upu, / U wu struji vodica kristalna. / @urite se, de-co moja draga, / @urite se, da ne ~eka nana!”

oli~ewe snage i hrabrosti, „Jer srbinstvo ~eka /Obili}e nove” (To vam je taj 5, 191) i sve je podre-|eno toj ulozi, dok je Zmajeva devoj~ica oli~ewesigurnosti, ali i samopouzdawa. Ona se ponosi svo-jim rodom i prihvata prave vrednosti, jer i samakaè: „Ja sam mlada Srpkiwa, / Ja neslogu mrzim.”(Devojka hrani ze~i}e 6, 31). êqa joj je da budeuzorna i dobra }erka: „Da Srpkiwa budem prava. /Da ne zgre{im Bogu svome / (...) / Da iz oka mojemajke / Nikad suze ne polete; / Da joj uvek ~ujem re-~i: / ‘Milo moje, dobro dete!’” (Molitva na{e maleDanice 6, 363). Zmaj stavqa jednakost izme|u do-brog deteta i srpskih k}eri (Mali Srpkiwama /5,121) i sa ponosom o wima peva.11 Zmajeve devoj~icesu odane porodici, po{tuju starije, spremne da oba-ve sve {to se od wih o~ekuje, uporne su i istrajne,ali imaju vremena i za u~ewe, igru i razonodu.

Zmaj je tipologiju ̀ enskih de~jih likova zasno-vao na tradicionalnom modelu pona{awa, unose}ielemente gra|anskog pogleda na svet, prikazuju}iih u najrazli~itijim ìvotnim situacijama. To susituacije i problemi sa kojima se i dana{we devoj-~ice susre}u, jer se od wih o~ekuje da budu stub ioslonac porodice. Pesnik im je dodelio i nekedruge uloge i dozvolio im da iskora~e iz tog sveta,te je Zmaj, u izvesnom smislu, anticipirao puteveènske emancipacije dana{weg pesni{tva za decu.

LITERATURA

Bogdanovi}, Milan (1949). De~ja poezija Zmajeva,Prosveta, Beograd.

Vuj~i}, Nikola (2006). Srpska narodna kwièv-nost za decu, Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd.

Gordi}, Slavko. „Karakter i funkcija pesni~ke sli-ke u poeziji Jovana Jovanovi}a Zmaja”, Kwièv-na istorija, IV/16, Beograd, 1972: str. 602–639.

Gruji}, Tamara (2010). Zmajevo pesni{tvo za decui usmenokwièvna tradicija, Zmajeve de~je igre,Novi Sad.

Danojli}, Milovan. „Zmaj”, Naivna pesma, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004:97–112.

Jovanovi}, Jovan, Zmaj (1933–1937)). Sabrana delaJovana Jovanovi}a Zmaja, I–XVI, priredio Ja{aM. Prodanovi}, Izdava~ko i kwiàrsko predu-ze}e Geca Kon, Beograd.

Kleut, Marija (2006). Narodna kwièvnost – frag-menti skripti, Filozofski fakultet, NoviSad.

Kneèvi}, Milivoje (1957). Antologija narodnihumotvorina, Srpska kwièvnost u sto kwiga,kwiga 7, Matica srpska – Novi Sad, Srpskakwièvna zadruga – Beograd.

Kova~ek, Boìdar (1969). „O Zmajevoj poeziji zadecu”, u: Jovan Jovanovi} Zmaj, De~je pesme, Oda-brana dela, u redakciji Mladena Leskovca, kwi-ga, VI (priredio Boìdar Kova~ek), Matica srp-ska, Novi Sad, str. 715.

Koqevi}, Svetozar (1986). „O Zmajevom de~ijem pe-sni{tvu”, Vi|ewa i snovi|ewa, Veselin Masle-{a, Sarajevo, str. 67–74.

Kuli{i}, [piro., Petrovi}, Petar ̂ ., Panteli},Nikola (1998). Srpski mitolo{ki re~nik, Beo-grad, Etnografski institut SANU, Interprint.

Markovi}, Slobodan @. „Jovan Jovanovi}-Zmaj ipoezija za decu”, Umjetnost i dijete, broj 1, Za-greb, 1969: str. 28–31.

Markovi}, Slobodan @. „Odnos Grigora Vitezaprema tradiciji”, Umjetnost i dijete, Zagreb,1987, br. 12: str. 27–31.

Markovi}, Slobodan @. (2007). „Poetski lik dete-ta u Zmajevim pesmama za decu”, Zapisi o kwi-

21

11 U jednom pismu Zmaj kaè: „Ja ̀ elim da moja mala publi-ka, budu pre svega Srbi, - ali ne da budu samo Srbi i ni{tavi{e.“ (Kova~ek 1969: 13).

èvnosti za decu IV, Beogradska kwiga, Beo-grad, str. 21–27.

Ogwanovi}, Dragutin. „Zmajev odnos prema deci”,Detiwstvo, br. 34, 1989: str. 719.

Ogwanovi}, Dragutin (1997). De~je doba, Studije iogledi iz kwièvnosti za decu, Prijateqi dece,Beograd.

Pavlovi}, Miodrag (1979). „O tuma~ewu Zmajevihpesama”, Ni{titeqi i svadbari, BIGZ, Beo-grad, str. 143–157.

Petrovi}, Veqko (1958). „O de~joj poeziji J. Jova-novi}a-Zmaja”, O kwièvnosti i kwièvnici-ma, Sabrana dela, kwiga VI, Matica srpska,Novi Sad, str, 388–396.

Radiki}, Vasilije (2003). Zmajevo pesni{tvo za de-cu, Zmajeve de~je igre, Novi Sad.

Tahmi{~i}, Husein (1963). U lepom krugu, Bagdala,Kru{evac.

Cuci}, Sima (1951). „îka-Jova danas”, Iz de~jekwièvnosti, Osvrti i ~lanci, Matica srpska,Novi Sad, str. 37–50.

âjkanovi}, Veselin (1994). Stara srpska religi-ja i mitologija, Sabrana dela iz srpske religi-je i mitologije, kwiga V, (priredio Vojislav\uri}), Srpska kwièvna zadruga, BIGZ, Pro-sveta, Partenon M. A. M., Beograd.

Tamara GRUJI]

THE TYPES OF GIRLS INZMAJ’S POETRY FOR CHILDREN

Summary

The topic of this work is to point out the various typesof girls in Zmaj’s poetry for children. This paper clearlymarks the differences between the boys and the girls in Ser-bian families and society, emphasizing that Zmaj’s boys ha-ve negative characteristics, while Zmaj’s girls are awarded

with primarily positive traits. Zmaj’s girls are responsible,diligent, willing to help their mothers, they always work,take care of the households, and look after their youngerbrothers. And above all, they are both good students andloyal to Serbian nation. By making such typology of thegirls, Zmaj has created the prototype of Serbian girl andmother, devoted to her family and nation and at the sametime eager for knowledge and education, which representsthe reflection of the new middle-class spirit.

Key words: Zmaj, girls, boys, child, typology, tradition,family, society, poetry for children

22

UDC 821.163.41.09 Jovanovi} – Zmaj J.

� Milena ZORI]Visoka {kola strukovnih studija zaobrazovawe vaspita~a u Novom SaduRepublika Srbija

RODNA PERSPEKTIVAU OTVORENIMPISMIMA JOVANAJOVANOVI]A ZMAJA

SA@ETAK: U radu su analizirani odgovori Jovana Jo-vanovi}a Zmaja koje je davao na pisma svojih ~italaca u li-stu Neven. Analizirani korpus su pesnikova pisma koje jepriredila Zorica Haxi} i objavila ih u kwizi Otvore-na pisma Jovana Jovanovi}a Zmaja. Ciq rada je da se po-kaè ima li razlike u Zmajevom obra}awu ~itaocima uodnosu na wihov pol.

KQU^NE REÎ: rodna perspektiva, Jovan Jovanovi}Zmaj, otvorena pisma

Zmajev list za decu Neven izlazio je u Novom Sa-du (1880–1890), Beogradu (1891), Zagrebu (1898–1901)i ponovo u Novom Sadu (1901–1908). U wemu se ve}od prve godine izlaèwa nalazila i rubrika ̂ ikaJovina po{ta, koja je kasnije dobila nazive Na{apo{tica i Odgovori i poruke. U woj Zmaj daje od-govore svojim ~itaocima koji su naj~e{}e u vezi sawihovim radovima koje su slali da bi bili objavqeniu Nevenu, ali ima i saveta u vezi sa razmiricama me|udrugovima, bratsko-sestrinskim odnosima, zdravqem,te pohvala razli~itih uspeha mladih ~italaca o koji-ma obave{tavaju Zmajovu, kao i urednikovih porukasvojim prijateqima i saradnicima. Izbor ovih odgo-vora napravila je i pod naslovom Otvorena pisamaJovana Jvanovi}a Zmaja objavila Zorica Haxi}1.

Tragaju}i za odgovorima upu}enim Mileti Jak-{i}u, autorka je otkrila da su se Zmaju obra}alineki od na{ih najzna~ajnijih kwièvnika u godina-ma koje su sledile (Branislav Nu{i}, Aleksa [an-ti}, Tihomir Ostoji}, Mileta Jak{i}, Vladimir]orovi}...). Tako|e, do{la je i do zanimqivog ot-kri}a da je Zmaj u prvim brojevima Nevena sam se-bi odgovarao u ̂ ika Jovinoj po{ti. Re~ je o izve-snoj Velinki, ~ije pesme Zmajova velikodu{no hva-li i podràva je da ne posustane u svom literarnompregala{tvu, a koje kasnije izlaze objavqene u we-govim zbirkama. Autorka smatra da je ovo mogao~initi iz dva razloga: prvo {to Neven na po~etkuizlaèwa nije imao dovoqno saradnika, te je naovaj na~in to prikrivao i drugo – izabrav{i zapseudonim ̀ ensko ime, Zmaj podsti~e ̀ ensku decuda mu se javqaju i da mu {aqu svoje priloge. (Vi{eo tome u: Haxi} 2009: 513.)

Upravo ovaj drugi pretpostavqeni razlog zastvarawe „verne ~itateqke Velinke” signaliziraoje da mo`da postoji nekakva razlika u odnosu Jova-na Jovanovi}a Zmaja prema svojim mladim saradni-cima i saradnicama. Imaju}i u vidu uvreènu ide-ju o ̀ enskom polu kao slabijem, koja je rasprostra-wena i danas, a svakako jo{ vi{e na prelazu XIXu XX vek, u radu se polazi od pretpostavke da jeZmajova u svojim odgovorima bio obzirniji, takti~-niji i ne`niji prema svojim ~itateqkama nego pre-ma wihovim vr{wacima, jer „od toga kome je adre-sovan iskaz, kako onaj koji govori (ili pi{e) ose}ai zami{qa svoje adresate, kakva je snaga wihovoguticaja na iskaz – zavisi kompozicija, a naro~itostil iskaza” (Bahtin 1980: 265). Ovo ne zna~i daje, s druge strane, pesnik prema mladim poetamabio grub, ali je u nekim svojim odgovorima umeo daih pokoleba, pa ~ak i uvredi odvra}aju}i ih od da-qeg pisawa, kao na primer ~itaoca kojem je odgovo-rio pod {ifrom Vlad. ]. u J.: „Tvoje ‘Prve kiti-ce’ mogle bi se {tampati u ‘Nevenu’ – za nevoqu.

23

1 Autorki se ovim putem srda~no zahvaqujem.

Ali te nevoqe, hvala Bogu jo{ nemamo.” (OP: 141)2

ili odgovor za A – r: „Pri~a tvoja o korpici jago-da ne vredi mnogo. Vi{e bi vredila korpica pra-vih jagoda.” (OP: 133), a pod naslovom „â{a vode”~ak stoji: „Smu}kaj pa proli!” (OP: 132) i sl., {toprime}uje i Zorica Haxi} u svom predgovoruOtvorenim pismima (Up. Haxi} 2009: 7).

U kwizi Otvorena pisma Jovana Jovanovi}aZmaja nalazi se oko 950 pi{~evih odgovora ~itao-cima i tridesetak obave{tewa, zahvalnica ili ra-zli~itih poziva ~itaocima. Posmatrani u kqu~usemanti~ke analize diskursa, Zmajevim odgovorimanedostaje globalna koherencija, odnosno makro-struktura koja predstavqa „semanti~ku obavjest ko-ja odre|uje celokupno jedinstvo diskursa” (Van Dijk1985: 18). Ovi odgovori svojom formom podse}ajuna dijalog u kojem, dodu{e, nedostaje prvi deo ko-jim se razgovor inicira. Ovakvim na~inom obra}a-wa deci pesnik podsti~e bliskost i otvorenost me-|u wima kao me|u jednakima u tom komunikacijskom~inu. Iako u odgovorima ~esto nedostaje potpunikontekst da bi se i sam odgovor u celosti razumeo,Zmajova ih time ~ini vi{estruko upotrebqivimjer na taj na~in wegovi saveti bivaju zanimqivi iostaloj deci, koja u odgovorima mogu prona}i re-{ewa i za svoje nedoumice. Osim toga, ovakvom me-todom urednik ostaje diskretan i ne izneverava po-kloweno mu poverewe.

Pisma koja su predmet ovoga rada jesu odgovorideci, te je prvi zadatak bio izdvojiti samo takvapisma. Kriterijum za ovu prvu podelu bila je upo-treba li~nih zamenica, odnosno da li se Zmaj ~i-taocima obra}a sa Vi ili sa ti, kao i upotrebaglagolskih oblika, odnosno 2. lice jednine ilimnoìne3. Pored toga, neki odgovori su upu}eni

u~iteqima, profesorima, roditeqima ili pesni-kovim prijateqima, {to se vidi direktno iz togapod kojom {ifrom je odgovor dat. Takvih pisama jene{to mawe od 140. Slede}i korak bio je razvrsta-vawe pisama prema kriterijumu ~italac/~itateq-ka. To se, iako nije trebalo da predstavqa napor,ispostavilo komplikovanijim nego {to smo pret-postavili – naime, veliki je broj odgovora upu}e-nih ~itaocima ~iji se pol na osnovu konteksta neprepoznaje. Tako i sam Zmajova u jednom odgovorupod {ifrom „Pozeidon” pi{e: „Ajde premi{qajsam (ili sama) za{to taj ~lanak ne}e u}i u ‘Ne-ven’.” Ovo je, ujedno, i jedini takav primer rodnosenzitivnog jezika, iako bi se ovaj princip mogaoprimeniti u preko 300 (!) odgovora. Preostali od-govori lako su podeqeni na one upu}ene mladim ~i-taocima – 349 i mladim ~itateqkama – 71. Osimnajo~iglednijeg kriterijuma – li~no ime, kome jeupu}en odgovor identifikovano je i na osnovu upo-trebe prezimena ili skra}enog prezimena u dativumu{kog roda na -u, npr: Z-}u (OP: 33), Gr...}u u D(OP: 38), P - d - }u (OP: 96)... ili na osnovu upo-trebe radnog glagolskog prideva, tj. roda u kojemje upotrebqen.

Iako je, ne treba zaboraviti, re~ o izboru Zma-jovinih odgovora ~itaocima, broj od svega 72 odgo-vora upu}enog ~itateqkama (me|u kojima su i dvaodgovora upu}ena „Velinki” i dva odgovora upu}e-na starijim osobama) ukazuje na ~iwenicu da je i ucelokupnoj ̂ ika Jovinoj po{ti wihov ukupan brojzna~ajno mawi (ovde ~ak 5 puta) od broja odgovorakoji su pouzdano upu}eni mladim ~itaocima. S ob-zirom na tako veliku razliku u broju, u radu suupore|ivani sli~ni odgovori upu}eni ~itaocimarazli~itog pola.

24

str. 34: „Ne znam u kojim si godinama i da li su ti ovo prvipoku{aji“, na str. 36: „Da ti pravo kaèm, ja bih voleo li~nopoznati to dete (ili mladi}a) koji je ve} sad sebi uselio u gla-vu, da je uzvi{en nad svakom kritikom...“ ili na str. 98: „Javitenam se skoro, jeste li mla|i ili stariji ~ovek...“ (OP) i sl.

2 Skra}enica se odnosi na odgovore ~itaocima Jovana Jova-novi}a Zmaja koja je priredila i objavila Zorica Haxi} na str.:17150 u kwizi Otvorena pisma Jovana Jovanovi}a Zmaja.

3 Na to da se ovaj kriterijum mora prihvatiti sa izvesnomogradom upu}uju Zmajeve primedbe u odgovorima objavqenim na

Najpre }e biti razmatran na~in na koji se Zmajobra}a svojim ~itaocima. Kada komunicira sa de-voj~icama, pesnik u nekoliko navrata koristi de-minutive wihovih imena: „Femice” (OP: 24), „Soj-~ice” (OP: 36), „Lenkici” (OP: 53), pri ~emu sesamo prvi primer nalazi u tekstu koji je pisaoZmaj, a potowa dva su istovremeno i {ifre pod ko-jima se daje odgovor, te su se, najverovatnije, ~ita-teqke same tako potpisale. Tako|e, prva dva pri-mera nalaze se u sprezi sa prisvojnom zamenicommoja, te se time jo{ vi{e isti~e familijarni ton,a prona|en je jo{ jedan takav primer „Mojoj Agi”(OP: 122). Za primer „draga moja”, u odgovoru „Bi-lo je to ve} u ‘Nevenu’, draga moja. Ovde je samopotpis promewen.” upu}en izvesnoj R. B. (OP: 126),jasno je da poseduje izvesnu dozu ironije i prekorajer je prisvojen tu| tekst.

Ovde se moè dodati i primer kada Zmaj u tek-stu odgovora upotrebqava hipokoristik cica ({toje ~est de~ji naziv za ma~ku) ~ime se isti~e fami-lijarnost samog sadràja: „Katinki. Hvala! Obra-dovala si me. Pozdravqam sve tvoje starije. I tibudi zdrava i ~uvaj se da te drugi put cica ne ogre-be.” (OP: 72).

Kada je re~ o odgovorima upu}enim de~acima,prona|ena su tako|e tri primera, od kojih su dvaistovremeno i {ifre pod kojim se daje odgovor Ni-kolici (OP: 117), Lazici D. u Z. (OP: 122), pri~emu se i u samom tekstu nalazi deminutiv re~izub: „Tvoj zubi} {to se quqa, izvadi}e ti matikoncem. Za trenut oka bi}e gotovo. Bol }e odmahprestati...” {to ukazuje na simpatiju i empatiju pe-snikovu prema de~aku koji je uznemiren bolom.

Osim ovih deminutiva, i u jednom pismu upu}e-nom svim ~itaocima nalazi se vokativ de~ice (de-minutiv imenice dete): „Svima. De~ice, kad godmi uspi{ete pi{ite mi svojeru~no...” (OP: 17).

Tako|e, ponekad se i o de~jem stvarala{tvu pe-snik izraàva u deminutivima (uostalom, i danas

~esto ~ujemo da je i sam Zmaj pisao de~je pesmice):„Peri T. T. Tvoje sam pri~ice rado ~itao.” (OP:29), „J. P. J. u K. Pou~na pri~ica koju si poslaonegde se zabacila pre nego {to sam je pro~itao...”(OP: 49), „Slobodanu. Pro~itao sam tvoju pri~i-cu ‘Siro~e’...” (OP: 59), „J. Man. u S. One dve sli-~ice, {to si na pauz-papiru olovkom precrtao,ovako se ne mogu upotrebiti...” (OP: 76), „V. M. uN. Sadu. Tu lepu boì}wu pripove~icu, koju si tiprili~no preveo, Roseger nije napisao za decu...”(OP: 84) i „Katarini \. Sve tri pesmice rado pri-mamo i u}i }e u Neven.” (OP: 96) (Kurziv M. Z.).

Kada je o sadràju re~, me|u odgovorima upu}e-nim mladim ~itateqkama ima srazmerno vi{e li~-nih poruka – ~ak trinaest. To su uglavnom odgovo-ri u kojima se jasno vidi da je Zmaj u nekakvom kon-taktu sa porodicama svojih ~itateqki: naj~e{}e{aqe pozdrave wihovim roditeqima i starijim ro-|acima, ili se moè na}i podatak da je on na ne-ki drugi na~in, a ne wihovom pismom (neko ga jeobavestio, ~uo je), bio izazvan da im pi{e. Pa ta-ko, mogu se na}i ovakva pisma: „Zorki \uri{i}e-voj Beograd. Jeste, tebi se {iqe ‘Neven’ i dobiva-}e{ ga besplatno, cele godine; koje si pozdravilapozdravqaju te tako|er. Zdravi su.” (OP: 17)4;„Qubici u B. Vrlo se radujem tome, {to mi je tvo-ja mati o tebi pisala. Jo{ ako se ispuni ono o ~emuse uja Gli{a od tebe nada, onda }u, – no, ali za sa-da ne}u da ti kaèm {ta }u.” (OP: 29); „S. L. ̂ uosam, ~uo, kako si se za vreme materine bolesti lepopokazala. Vidi{, dobro se na daleko ~uje.” (OP:40); „Katinki. Hvala! Obradovala si me. Pozdra-v.qam sve tvoje starije. I ti budi zdrava i ~uvaj seda te drugi put cica ne ogrebe.” (OP: 72); „MojojAgi. Ba{ ho}u da se uverim da li ~ita{ ‘Neven’,koji ti {aqem. Ako ga ~ita{, na}i }e{ i ovde odmene pozdrav, sa porukom da se dobro vlada{.”

25

4 Uz ovaj odgovor prire|iva~ica daje napomenu da je re~ odrugarici Zmajevih po}erki.

(OP: 122); „Milici. Tvoje me je pismo obradova-lo. Srda~an pozdrav tebi i svima tvojima. Poqubii onoga maloga, {to vam ve} gu~e.” (OP: 142), i sl.

Svi ovi odgovori puni su podr{ke i lepih mi-sli i ̀ eqa upu}enih dragim mu ~itateqkama. Samojedna poruka je prekorna (ali i ona u blago {aqi-vom tonu) – jednoj Lenki koja ne voli da ustaje ra-no: „Lenka! – Gde je ta Lenka, za koju sam ~uo dave}ma voli ujutru spavati nego i}i u {kolu? Kadbi bila bolesna, onda je ne bi niko ni terao u {ko-lu, ali je zdrava kao od brega odvaqena. Taku devoj-ku ne treba zvati Lenkom nego Lewkom, sve dondedogod se ne odlewi. Za 14 dana izi}i }e opet ‘Ne-ven’, i ja }u javiti svima, jeli se Lewka popravi-la.” (OP: 55).

Uo~qivo je da ovakvih odgovora/pisama upu}e-nih mladim ~itaocima gotovo da nema. Izuzetak bibila ova Zmajovina poruka jednom mladom Novosa-|aninu iz koje vidimo da je on i zbog ve}ih prekr-{aja (a ne samo zbog kasnog ustajawa) umeo blagoda prekori i opomene: „Kome je p~ela za klobukom.Dim one cigare u jovanovskoj porti, ~ak je do menedo{ao. Ti si molio mater ‘samo da ~ika Jova ne~uje!’ Al on je ~uo sa druge strane. ûo sam i toda si rekao ‘nikad vi{e’. Sad }u videti {ta tivredi obe}awe.” (OP: 84), kao i odgovor jednomMilovanu: „Uverio sam se od tvoji roditeqa, da sizaista ti ono pisao. I ja te moram pofaliti, aliza {tampu jo{ nije.” (OP: 24).

Odgovori u li~nom tonu upu}ivani su wegovimodraslim prijateqima i saradnicima, ali to nijetema ovoga rada. U nekoliko navrata Zmaj spomi-we roditeqe svojih ~italaca, ali u kontekstu u ko-jem traì kontakt sa wima jer smatra da detetovproblem prevazilazi detiwe poimawe, kao na pri-mer: „L. M. u P. O tvojoj bolesti, neka mi otac vi-{e pi{e. Tvoja pisma rado ~itam, ba{ vidim da i’pi{e{ bez i~ije pomo}i. Ja se ne se}am da si tikod mene bio.” (OP: 18).

Drugu grupu odgovora ~ine oni koji tako|e nisuu vezi sa slawem priloga za Neven, ve} je re~ o re-agovawu na razli~ite molbe, zatim o Zmajevim oba-ve{tewima ili kakvim savetima i uputstvima. Iovakvih odgovora prona|en je (opet srazmerno) ne-mali broj. Dodu{e, za razliku od prethodne teme,ova je podjednako zastupqena u pismima upu}enimkako mladim ~itateqkama, tako i mladim ~itaoci-ma ovog ~asopisa. U wima je urednik uglavnom punrazumevawa i strpqewa za de~ja pitawa, molbe ièqe. On daje lekarske savete: „Lenki K. O igra-ma de~ijim i na {to vaqa deca da paze pri igrawu,bio je veoma pou~an ~lanak lani u ‘Golubu’. Quqa-we, osobito na vetru i kad je ladno, moè plu}imada na{kodi.” (OP: 24); „Ml. Kr. Kad ti je le~nikzbog kratkovidosti naredio da nosi{ nao~are, dr-ì se wegove naredbe. A {to ti se neki drugovizato rugaju, tome se ~ini i neve{t.” (OP. 133).Upu}uje ih na to kako da re{e zagonetke iz Ne-vena: „I. I. Alibunar. Kod takovi zagonetaka nemewaju se i druga pismena, samo ona napomenuta.Daklem, kad je mir i ~ir, onda ne moè biti so,ve} sir. – Drugu si dobro re{io.” (OP: 17) ili„Kosari Cv. ̂ udno mi je da tebi opit sa ‘izerenimspomenikom’ ne ispada za rukom. Mo`da ne radi{onako, kako je re~eno. Zapitaj koga starijega, da lisi po upustvu radila. U pro~em ‘Neven’ }e skorodoneti jo{ jednu, dve li, take izerene slike, – tu}e opet biti opis, kako treba gledati; mo`da }eti onda biti jasnije. – Povesnica je i zanimqivai korisna nauka, milo mi je {to se { wome bavi{.”(OP: 30). Kada to prostor dozvoqava, ispuwava imi neke ̀ eqe u vezi sa time {ta bi voleli da videu svom omiqenom ~asopisu: „Lenki R. Uputstva zaènski rad, ne moè biti tako ~esto, kako ti ̀ e-li{. To je zadatak drugi listova. Ali bi}e po kat-kad i toga.” (OP: 32); „Lenkici. Kako ne bi, kadme tako lepo moli{! Samo se mora{ malo pritrpi-ti.” (OP: 53); „\oki Petrovi}u u Jarkovcu. Ti mo-

26

li{, da ‘Neven’ donese sliku i opis jazavca. Ta tise ̀ eqa moè ispuniti. Gleda}emo da te zadovoqi-mo, ako uzmoè jo{ ove ‘Nevenove’ godine.” (OP:127). Ali nisu ni sve èqe mogle biti ispuwene:„’Po~etnici’. Muzika je divna zabava, – i jo{ vi-{e nego sama zabava. No ‘Neven’ za sada jo{ ne mo-è donositi muzikalne note. Ali bi}e docnije itoga, to jest ako, – ako bude ‘Nevena’.” (OP: 30);„Avicl. Lepa slika: vas tri sestre, u belo obu~ene,kako se obdarene, vra}ate sa ispita. Al tu slikupak ne mogu doneti u ‘Nevenu’, jer onda bi i dru-gi navaqivali, da i wima tu qubav u~inim, – pakud bi to odvelo? Bilo bi pravednih zameraka nasve strane.” (OP: 145).

Ponekad, Zmajova ima ulogu drage Savete, i utoj roli ~e{}e se obra}a de~acima ‘ophrvanim ̀ i-votnim neda}ama’: „S. D. u R. Eto vidi{, da si po-falio i to zato, {to si o onome teo da sudi{, o~emu nisi bio dobro obave{ten” (OP: 20); „Lekso!Lekso! U toj razmirici sa bratom tvojim bi}e kan-da mnogo tvoje krivice. Da mi je, da ti mogu prstmetuti na vrh nosa” (OP: 33); „\. J. u K. Ako nisinigda uspeo sa èqom svojom, a jo{ ostaje{ priwoj, bio bi jo{ jedini na~in, kako da do}e{ do ce-li. Mogao bi se privatno spremiti; kad bi svojskiprionuo mo`da bi mogao tamo o uskrsu poloìtiispit iz 1. gimn. razreda, a pri kraju mes. avgustaiz 2. gimn. razreda. Time bi pokazao ozbiqnostsvoje voqe i istrajnost u svojoj nameri, i onda bite bez simwe po~etkom idu}e {k. godine primiliu 3. razred” (OP: 40); „M. K. Druk~e nisi ni mo-gao u~initi. âo mi je {to nisi taki prvi dan tou~inio. Kao god {to je gadno biti nazlobrz, takoje lepo biti na dobro brz” (OP: 47); „Stanku. [tomi pri~a{ o svome bratu, to nije lepo od wega, –al {to ne}e{ da mu oprosti{, to opet nije lepood tebe” (OP: 147) i sl.

Primer koji, mo`da, najboqe pokazuje kolikostrpqewa, razumevawa i takti~nosti Zmajova pri-

mewuje sastavqaju}i odgovore na najraznovrsnijapitawa svojih mladih i, ~esto, jo{ uvek neukih ~i-talaca jeste ovaj u kojem maloj Femi obja{wava za-{to nema fotografiju Svetog Save. Bez imalo pod-smeha ili qutwe, on devoj~ici koja mu postavqa ta-kvo pitawe odgovara: „Dedinoj ‘golubici’ Femi.Kad je sveti Sava ̀ iveo, onda jo{ nije bilo foto-grafija. Tebi }e biti ̀ ao kad to ~uje{. I meni jeào. Ali ugledajmo se na dela wegova, – fotogra-fi{imo i’ u du{u svoju: to se jo{ moè – Femicemoja, – poku{aj samo” (OP: 23).

Zmaja najvi{e poga|a i nije mu po voqi i kadawegovi mladi ~itaoci ne ~uvaju i, po wegovom mi-{qewu, ne cene dovoqno srpstvo, {to pesnik pre-poznaje, izme|u ostalog, i u tome da slabo govo-re/pi{u na srpskom jeziku: „M. L. u P. [to si mio tvojoj lutki pisala, to mi je sve povoqno, ali{to si joj maxarsko ime pridenula, to mi je kri-vo. Ti veli{ da je to zato, {to se sa maxarskom de-voj~icom druì{. No i one se druè s tobom, aline verujem da je koja zato svoju lutku nazvala Mi-licom. U pro~em lutke us mrtva, drvena (ili por-celanska) stvorewa, wima je svejedno, ako }e takisrpska imena nestati sa ovog sveta, ali nami ̀ ivi-ma, koje je srpska majka rodila, srpskim mlekom za-dojila nami to ne sme biti svejedno.” (OP: 73); „K.K. J. u B. Lepo li ti i nema~ki pi{e{. Gde si takonau~io? Ti zasluùje{ pofalu. Ali sad kad ve}zna{ da si u tome ve{t, – odsad mi pi{i opet uveksrpski...” (OP: 25); „R – u. Dragi moj dragovi}u,pre svega se potrudi da srpski jezik (i pravopis)boqe nau~i{. To je temeq, na kome posle moè{daqe zidati. A temeq vaqa da je jak i ~vrst.” (OP:40) i sl.

Strpqewa mu mawka i kada mu se traè honora-ri za ‘literarnu prven~ad’, ali to je razumqivo sobzirom na ne ba{ zavidnu materijalnu situacijuu okojoj se nalazio i Neven i ve}ina tada{wih li-stova: „B. K_____. Ti si prvi, koji za svoja |a~ka

27

upra`wavawa (ili ako ho}e{, da ih nazovem lite-rarna prven~ad) od ‘Nevena’, koji jedva kraj s kra-jem hvata, i{tet{ honorar. Vidi{, ja sam bio sta-riji, nego ti sad, kad sam se prvi put usudio slaba-~ke sastave svoje poslati u koji list i drào samse za sretna, kad je to bilo primqeno i {tampano(...) Ali meni se i sad ~ini, da je to traqav znak,kad ko pri prvom potezu vitog, mla|anog pera svogne zagreva se kakvim vi{im i ~istijim odu{evqe-wem, ve} – pomi{qu na honorar.” (OP: 40).

I u Nevenu, pa i u ovom izboru Zmajevih odgovo-ra, najve}i je broj onih koji se ti~u razli~itih pri-loga (pesama, pripovedaka, zagonetki) ili odgovorana ‘da{tawa’ i ostale zagonetke koje su potenci-jalni mladi saradnici slali ̂ ika Jovi u nadi da }eih ugledati na stranicama ovog de~jeg ~asopisa.

Od ukupnog broja pisama upu}enih ~itateqkamasamo je tre}ina ovog karaktera, na osnovu ~ega sei sam name}e zakqu~ak da su one bile mawe aktivni~itaoci nego wihovi vr{waci. A me|u wima samoje wih {est videlo ili }e videti svoje literarneprvence na stranicama dragog im lista!

Zmaj je cenio i prevodila~ke napore svojih ~i-tateqki i ~italaca, iako naj~e{}e nije bio zadovo-qan wihovim izborom teksta za prevo|ewe. No, ni-je ̀ alio truda da im i sam pomogne u izboru budu-}eg materijala, pa ~ak i da im ga dostavi: „Zorki.Slika je lepa. Taman kako vaqa za ‘Neven’, ali jene mogu upotrebiti zato, {to je bojadisana. Prenego {to sedne{ da prevede{ tu pripovetku, moglabi mi poslati te listove, da vidim ho}e li se mo}iprimiti u ‘Neven’. Da ti ne bude trud uzalud.”(OP: 39); „’Crni hleb’. Ova se pripovetka meni nesvidi. Iz maxarske de~ije kwièvnosti mogla sina}i mnogo lep{ih pripovedaka za preva|awe. Akoho}e{, ja }u ti poslati {to da prevede{, samo mijavi ta~no adresu tvoju.” (OP: 94) i sl.

Ostale radove svojih mladih ~itateqki Zmajovapohvaquje, ali nalazi da treba ipak jo{ malo sa-

~ekati da autorke sazru, a samim tim i wihova dela– svaki je rad pohvalio i na{ao mu dobre strane,koje su ga i navele na pomisao da }e te dobre stra-ne sasvim prevladati one lo{e ukoliko se budeimalo strpqewa: „’Tr{avo pile’. U tvojoj prvoj pe-smi pone{to mi se i dopalo, al ja ipak velim bo-qe }e biti da do~ekamo {to jedriji, pa ma ~ekalii godinu dve dana. Me|utim mogla bi mi javiti,{ta zna~i taj pridev ‘tr{av’, – gde si tu re~ ~ula?Ja je nikad nisam ~uo.” (OP: 105); „Staniji. Ba{zato, {to u tvojoj pri~i ima dosta dobrih strana,~eka}emo da {to jo{ boqe napi{e{. Pak }e ti isamoj biti milo {to ovo ne {tampamo” (OP: 122);„Zorislavi. Ide, ide; al ba{ zato pri~ekajmo, dado|e – {to god jo{ boqe” (OP: 132).

Neke su ~itateqke ipak imale mawe sre}e, alii za wih je pesnik na{ao koju lepu re~: „’Molit-va’. Ova ti pesma di{e toplim srpskim ose}awem.Ali pesma je ina~e slaba i stihovi po gdegod rogo-batni. Ti moli{ da ti pesmu {tampamo, da bi do-bila voqe i daqe pisati. Ali mi mislimo, kad tiprvi slab poku{aj ne primimo, da }e{ tek onda do-biti voqe, da pi{e{ {to jedrije. Ako ne ide sad,a ono do godine, do dve ili do tri. U pro~em pes-mu bi mo`da i {tampali, kad ne bi imali pesama,vi{e, no {to ih moèmo upotrebiti.” (OP: 95);„Mina. Hvala na lepoj slici. @ivotopis sam radopro~itao, – no ipak mislim da nije za {iru publi-ku.” (OP: 149).

âk ni prema onoj koja je pod svojim imenom po-slala tu| rad nije bio naro~ito o{tar: „R. B. Biloje to ve} u ‘Nevenu’, draga moja. Ovde je samo pot-pis promewen.” (OP: 126).

Kada je zadovoqan poslatim tekstom ili kada ihbodri da nastave sa pisawem ili crtawem, ~ak iako prvi rezultati nisu najboqi – Zmaj se prema~itaocima odnosi jednako kao i prema ~itateqka-ma: „Z. V. Vasi}evoj u B. Tvoj ~lanak o puèvimadobar je, ali slike bi morao boqi majstor i to pe-

28

rom nacrtati. A najboqe bi bilo, da mi ti na krat-ko vreme po{qe{ onu kwigu, po kojoj si ~lanak ra-dila, radi slika. A ja bi ti posle kwigu nepovre-|enu natrag vratio.” (OP: 58); „Katarini \. Svetri pesmice rado primamo i u}i }e u ‘Neven’.”(OP: 96); „Olgi K..... Uglavnome dobro je prevede-no, u}i }e. Samo sam ovo morao popraviti: kod ‘ta-ko }e te’ sastavio sam }e i te, i kod ‘primijo’ iz-brisao sam j, koje tu nema mesta.” (OP: 128); „L.P. N. Poprili~ni stihovi. Mogli bi se ve} sada u‘Nevenu’ {tampati (kad bi bilo dovoqno mesta uwemu za de~ije sastavke): ti }e{ docnije uvideti isam, da sa svojim prvim poku{ajima ne vaqa ̀ uri-ti se na javnost.” (OP: 25); (OP: 29); „M. J. Mitr.Primio sam u ‘Neven’ sliku, koju si ti sam crtao.To neka te postakne da se u tome boqe izvexba{...”(OP: 30)5; „Ozrenu S. Od poslatih pesma odabraosam tri, koje }e po redu i kad bude mesta u ‘Neven’ulaziti. One su ti druge pesme slabije, – te ne}u{tampati. Ali }u od sada o~ekivati sve boqe zaboqim. Samo lagano, nemoj se ùriti, ve} dobropromi{qaj {to }e{ napisati. A {to napi{e{ tovi{e puta pregledaj, ispravqaj i doteruj, pa da vi-di{ kako }e ti se otac, a i mi drugi kako }emo seradovati, kad vidimo da napreduje{.” (OP: 71)6 isl.

Ipak, na pojedinim mestima je prime}eno daZmaj vi{e napora ulaè u to da ènskoj publici‘da vetar u le|a’, pa tako, odu{evqen wenim crta-wem, ‘Orfeliniji’ sam nudi da Neven dobija bes-platno: „... Ali ve} i sada rado }u primati po ko-ji crte` od tebe; a moli}u izdavateqa, da ti od sa-da ‘Neven’ besplatno {aqe.” (OP: 63), dok izves-nog Kostu Boì}a samo pohvaquje za isti dar kojiposeduje: „Ti kao da ima{ dara za crtawe i ve}

prili~no crta{. Ne napu{taj bar pripadom to le-po a korisno zanimawe. Tvoj }e crte` uskoro u}i.”(OP: 92). Tako|e, siroma{nom |aku iz Sarajeva saogradom odgovara da nije stvar urednika ko moèda dobija besplatne primerke (mogu}e zbog toga{to se mladi literata usudio da traì honorar):„N. T. Ko{inkovi}u u Sarajevo. Jo{ smo daleko odtoga da bi mogli sastave za ‘Neven’ poslate nagra-|ivati, a najmawe kowi~ke skokove, koji imamo ivi{e nego {to treba. A {to èli{ da ti se ‘Ne-ven’ kao siroma{nom |aku besplatno {aqe, tu bise morao obratiti nakladniku u N. Sad, jer ured-nik time ne raspolaè.” (OP: 26)7. I jo{ je jedansli~an primer – Despini, koja ga moli da poslateradove ne objavi, pi{e kako je ta wena ̀ eqa odrazskromnosti i vrline, dok ~itaocu iz Beograda nasli~nu molbu odgovara: „Kad god si mi {to za ‘Ne-ven’ poslao, uvek si me molio, da ti samo javno ni-{ta ne odgovaram. Da ti pravo kaèm, ja bih voleoli~no poznati to dete (ili mladi}a) koji je ve} se-bi uselio u glavu, da je uzvi{en nad svakom kriti-kom; kome je sramota priznati: Ja sam mlad i zelenali teìm da napredujem i sazrem...” (OP: 36). Mo-gu}e da je pesnik ve} pomalo qut na mladog poetu{to nema hrabrosti da stane iza svog rada. (Despi-nino pismo je prikazano u radu, ali podse}awa ra-di – re~ je o wenim pesni~kim prvencima.)

U do sada opisanim Zmajevim odgovorima nijebilo zna~ajne razlike u tome obra}a li se mladim~itaocima ili ~itateqkama. Me|utim, zna~ajna ra-zlika uo~ena je u onim odgovorima u kojima Zmajovajavqa mladim pesnicima da su im ‘sastavci’ lo{i.U stvari, ne moè se re}i da je uo~ena razlika, jerodgovora upu}enih ̀ enskoj publici u kojima direk-tno negativno ocewuje wihove radove bilo koje vr-ste – nema! Tako urednik Nevena ponekad veoma su-

29

5 Uz ovaj odgovor stoji napomena prire|iva~ice da je upu}enMiloradu Mitrovi}u.

6 Uz ovaj odgovor stoji napomena da je re~ o sinu Jovana Su-boti}a.

7 Uz ovaj odgovor stoji napomena da je najverovatnije re~ oNikoli Ka{ikovi}u i da je prezime pogre{no ispisano gre-{kom slovoslaga~a.

rovo obave{tava svoje ~itateqe: „S – v – g. ... Zatoneka ti ne bude ào kad ~uje{, da je – poderano.”(OP: 48); „’Smrt staroga straàra’. Pesma ne bibila lo{a po su{tini svojoj, ali si joj dao i aqkavi nepravilan oblik...” (OP: 87); „’Bez nevoqe’. –ali ti si to kanda preveo bez voqe; tako bi bar re-kao po aqkavostoi i jezika i rukopisa. Zato ne}eu}i.” (OP: 86); „Nikolici. Stra{na je to pri~a.Stra{an po~etak, jo{ stra{nija sreda, a najstra{-niji svr{etak. Kako si ostao ìv kad si je napi-sao?” (OP: 117); „’Domovini’. Tvoja pesma pati oduro|ene slabosti...” (OP: 128);

Ipak, iz ve}ine odgovora vidi se da se Zmajstrogo obra}a uglavnom onim ~itaocima koji poka-ù neskroman odnos prema svojim prvencima. Tomeu prilog idu jo{ dva primera: „Gr-. u B. Ti veli{:‘Boqe i{ta, nego ni{ta’. A ja opet mislim: boqeje ni{ta, nego ovako {ta” (OP: 131); „M –. Evokad ̀ eli{ nekoliko stihova iz tvoje tri pesme, panek se vidi, eda li smo zdravo strogo sudili (...)Mogao bih ti izre|ati jo{ takih nesmislica, al iovo je dosta” (OP: 139), „’Kraqevi} Marko’. Slikati ne vaqa ni{ta. Pesma ni toliko. Ovu presudu jabi pre}utao, da nisi u propratnom pismu svoju sli-ku nazvao ‘ve{ta~kom izradom’ a o pesmi svojoj dane re~e ‘zacelo nije postidna’. Uobraène mladi}etreba malo kucnuti po rogovima.” (OP: 96); „Ni-koli u B. [to sam rekao, da ti je pesma prili~nai da se zadovoqi{ tim priznawem, – na to se ti~udi{ sa {est ‘udivitelni’ (!!!!!!). Pa onda ve-li{:’Ne mogu da se na~udim, za{to je ne donesete,kad je dobra.’ – Prosto zato, {to ne moèmo done-ti (pa jo{ taki smesta, kao iz topa) ni sve ono, {toje dobro, a kamoli ono. {to je prili~no. – Voleo bisam ~uti, koju sam pesmu, po tvome mi{qewu tre-bao izostaviti, a na weno mesto tvoju staviti. Nesrdi se, {to ti moram prijateqski preporu~iti, daskromnost ~oveka ve}ma krasi, nego najve}e uo-braèwe o svojim sposobnostima.” (OP: 19).

Da nema mesta pomisli da je pesnikova namerada decu odvrati od pisawa ili da ih, ne daj boè,uvredi, pokazuje i primer u kojem se izraàva ̀ a-lost zbog tuge koju je izazvao kod jednog ~itaocakoji svoju pesmu nije video u Nevenu: „Na grobu umr-log druga. Moè i to biti da sam ja r|avo pro-~itao. Ne mogu se uveriti, jer rukopise, koji se ne}e{tampati, taki uni{tim. To neka ti bude opome-na, da drugi put ~itkije pi{e{. – @ao mi je {tote je moj prvi odgovor tako oàlostio.” (OP: 69).A bivalo je i da Zmaj u istom pismu izgrdi, ali ipohvali ono {to je dobro: „- la S. J. Prili~no sinacrtao malog ‘junaka’ a i pesma ti je prili~na.Zadovoqi se tim priznawem. Dobio sam i tvoje po-sledwe pismo, u kome veli{: ‘Ne mogu da svatimza{to pesma da ne bude dobra.’ To ti verujem da de-ca jo{ mnogo mnogo {to {ta ne mogu da svate. Aliu toliko vi{e treba da su skromna u ocewivawusvoji kwièvni poku{aja. Rebus ‘Sjajnost’ dobar je,al se veoma lako da pogoditi.” (OP: 19).

U svakom slu~aju, ~ini se da je Zmaj gotovo sva-ki poku{aj pisawa i od strane ̀ enske i od stranemu{ke ~itala~ke publike hvalio u svome Nevenu ipodsticao ih da se na tome ne zaustave: „Despini.More, more, zar i ti ve} pravi{ stihove? A {tosi molila, da samo ja pro~itam i nikom da ne poka-èm, – tako sam i u~inio. A od tebe je to lepo iskromno.” (OP: 19); „Soj~ice moja, ja te volem, ma-da te ne poznajem. Poru~ila si mi, da bi mi radopisala, ali jo{ ne ide{ u {kolu. Poqubi u rukumilu majku tvoju, koja mi je umesto tebe pisala, isve tvoje poruke izre|ala. A kad si sad ve} takodobra ‘Sipkiwa’, bog ti dao ̀ ivota i snage, da vre-menom bude{ isto tako dobra i korisna Srpkiwa.”(OP: 36); „[ani. Ne mogu ti iskazati kako sam ra-do ~itao tvoje pismo. Ne zato {to skoro svaku re~po~iwe{ sa velikim slovom; a ni zato, {to ne ka-è{ ni kog si dana pisala, ni odakle si pisala –ve} zato, {to kroz pismo providim tvoju ~istu, be-

30

zazlenu, milostivnu, detiwsku du{u. Poznajem jadobro da ti niko nije do{aptavao kad si mi pisala.A ono {to moli{, gleda}u da ti ‘Neven’ skoro do-nese.” (OP: 83); „Marku u B. Kad ne mogu sastavpohvaliti, daj da pohvalim ono {to mogu. Rukopisti je lep, ~itak, lep{i nego {to je obi~no u |akatvojih godina.” (OP: 80); „Malome Vlajku. Gledajda skoro nau~i{ ~itati, kad mi poru~uje{ da takovoli{ ‘Neven’.” (OP: 125); „Malom Nikoli. E, kadje op{ta èqa, evo nek iza|e tvoja Prva pesma...”(OP: 144).

***

Moè li se zakqu~iti da je Zmaj imao druga~ijiodnos prema svojim ~itateqkama nego prema ~itao-cima? – Na osnovu razmatranog korpusa, ne moè.Obra}a im se na isti na~in, i jedne i druge podr-àva u èqi da pi{u i bodri ih da ne posustanupod prvim kritikama. U Zmajevom odnosu prema de-ci ne prevladava binarni biolo{ki princip mu-{ko/ènsko, odnosno de~aci/devoj~ice, pa ~ak niopozicija dru{tvenog konstrukta roda koja je za-snovana na socijalnim ulogama koje su dodeqene po-lovima (Milojevi} 2011: 19), ve} prevladava dru-{tveni koncept detiwstva u kojem je rodnost anu-lirana. Moè se re}i da on dekonstrui{e dru{tve-ni konstrukt roda (Ibid.)8.

Ono {to se, me|utim, uo~ava kao bitna razli-ka, ne ti~e se Zmajovinog odnosa prema wegovim ~i-taocima, u smislu opozicije mu{ko/ènsko, kao{to je ve} istaknuto, ve} je u vezi sa time da muse zna~ajno mawi broj devoj~ica obra}a bilo kojimpovodom. To je svakako u vezi sa ulogom koju je dru-{tvo na prelazu XIX u XX vek nametalo ènskoj,odnosno mu{koj deci, to jest sa pomenutim socijal-

nim ulogama, te se zahvaquju}i Otvorenim pismi-ma dobija jo{ jedan pokazateq o tome kakav je od-nos prema rodu vladao me|u srpskim gra|anstvom upomenutom periodu. ̂ iwenica da je Zmajova podjed-nako kao de~ake, ako ne i za nijansu vi{e, ohrabri-vao devoj~ice u wihovim prvim literarnim poku-{ajima ukazuje na to da je on uti~u}i na transfor-maciju wihovih li~nosti, verovatno ne sasvim sve-sno, uticao i na transformaciju dru{tvenih ulo-ga. Ovim svojim nastojawima Zmaj je po~eo da raz-bija „kulturni model po kojem je javni govor pra-vo i privilegija mu{karaca” (Filipovi} 2011:414) i {iroko je otvorio vrata devoj~icama u lite-rarni svet, a pripadati tome svetu po~etkom XXveka nije bila mala stvar (uostalom, Zmaj je sa timsvetom odràvao kontakte i preko wihove dece).

Dakle, Zmajova se svome ~itaocu, odnosno ~ita-teqki obra}a pre svega kao detetu u kojem vidi bu-du}eg odraslog, pojedinca, istaknutog ~lana gra|an-skog dru{tva kojem je i sam pripadao. I u nekoli-cini onih odgovora u kojima ne{to o{trije kriti-kuje literarne prvence svojih mladih ~italaca vi-di se pesnikova èqa da ih vaspitava u skladu savrednostima koje je isticao kao qudske vrline.Ono {to je tako|e zna~ajno za neka kasnija istra-ìvawa jeste da se u ovim Otvorenim pismimaJovana Jovanovi}a Zmaja jasno vidi wegov stav o to-me kako treba usmeravati decu na wihovom putu doodraslog.

Prema tome, moè se re}i da je Zmaj u svojoj mla-doj publici prepoznavao, pre svega, osobe kojima jeponekad potreban diskretni putokaz na putu da po-stanu stubovi oslonci srpskog dru{tva. Iz ove po-sledwe tvrdwe proizlazi i pomisao da Zmaj nije upotpunosti sledio ni opoziciju dete/odrasli, ve} dasu wegovi ~itaoci za wega bili budu}i odrasli.

31

8 Autorka navodi da se rod kao dru{tveni konstrukt moè,kao {to je konstruisan, rekonstruisati i dekonstruisati i da,kao takav, nije „prirodom i Bogom dan“.

LITERATURA

Bahtin, Mihail. „Problem govornih ̀ anrova”, III pro-gram RTV, No IV, 1980: 233–270.

Van Dijk, Teun A. „Semanti~ka analiza diskursa”,Revija, Br. 56, 1985: 13–27.

Milojevi}, Ivana (2011a). „Uvod”, u: Milojevi}, Iva-na, Slobodanka Markov (ur.). Uvod u rodne teo-rije, Novi Sad, Mediterran Publishing: 15–24.

Milojevi}, Ivana (2011b). „Zaklju~ak: mogu}e i po-èljne budu}nosti roda i rodnih studija”, u: Milo-jevi}, Ivana, Slobodanka Markov (ur.). Uvod urodne teorije, Novi Sad, Mediterran Publishing:461–471.

Savi}, Svenka i dr (2009). Rod i jezik, Novi Sad,@enske studije i istraìvanja – Futura publikacije.

Savi}, Svenka. „Jezik i pol (I). Istraìvanja u svetu”.@enske studije, 1, 1995a: 197–209.

Savi}, Svenka. „Jezik i pol (II). Istraìvanja kodnas”, @enske studije, 2/3, 1995b: 228–243.

Filipovi}, Jelena (2011). „Rod i jezik”, u: Milojevi},Ivana, Slobodanka Markov (ur.). Uvod u rodneteorije, Novi Sad, Mediterran Publishing, 409–423.

Haxi}, Zorica (2009). Otvorena pisma Jovana Jo-vanovi}a Zmaja, Novi Sad, Zmajeve de~je igre.

Milena ZORI]

GENDER PERSPECTIVE INJOVAN JOVANOVI] ZMAJ’S OPEN LETTERS

Summary

This paper analyses Jovan Jovanovi} Zmaj’s answers tohis readers’ letters in the magazine Neven. The analyzedcorpus are the poet’s letters which Zorica Hadì} edited andpublished their in the book Jovan Jovanovi} Zmaj’s OpenLetters. The aim of the work is to point out to whether there

is a difference in Zmaj’s addressing readers in terms of theirgender.

Key words: gender perspective, Jovan Jovanovi} Zmaj,Open Letters

32

UDC 821.163.429331.09 Rosenfeld A.

� Dragica DRAGUNSveu~ili{te Josipa Jurja Strossmayera, OsijekFilozofski fakultetRepublika Hrvatska

MARIJA – SIN I/ILI K]I?

PITANJE RODA I SPOLA

U ROMANU RODE RODE

VRAGOLIJE TATINASINA MARIJE

SA@ETAK: U radu se predstavlja roman Rode Rode Vra-golije tatina sina Marije. Rije~ je o romanu ~iju je tematsko-motivsku razinu uvelike odredio ruralni prostor odvijanja rad-nje, koji je i prostor djetinjstva Rode Rode. Slavonska pusta-ra, seoski putovi, bare i staje kao da su stvoreni za Marijinepustolovine. Prostor, odnosno lokus, odre|uje i identitet subjek-ta. Otvoreno je pitanje je li Marija sin ili k}i, tj. pitanje rod-noga/spolnoga identiteta. Teorijska promi{ljana o tom proble-mu temelje se ponajprije na tezama Judith Butler. Po pretpo-stavci binarnoga rodnoga sustava koja implicitno zadràvauvjerenje u mimeti~an odnos roda prema spolu, sam rod posta-je slobodno lebde}a tvorevina, pa mu{karac i mu{ko mogu je-dnako lako ozna~avati mu{ko kao i ̀ ensko tijelo, a ̀ ena i ̀ en-sko ozna~avati mu{ko tijelo kao i ènsko. Pismo Rode Rodedobrodo{ao je primjer dvojnosti rodnoga identiteta u dje~jojknjièvnosti, to vi{e {to nije rije~ samo o literarnome subjek-tu, jer rije~ je i o autobiografskome pismu, iz 1910. godine.

KLJU^NE RIJEÎ: Roda Roda, pustolovine, Marija/Ma-rius, Judith Butler, identitet, spol, rod, dvojnost

Roman Die Streiche des Junkers Marius1 napisoje Roda Roda2 jo{ 1910, a u Hrvatskoj je preveden

i objavljen pod naslovom Vragolije tatina sina Mari-je3 2001. godine. Roman je to o njegovoj nesta{nojsestri Mariji, koji je posvetio i poklonio svojoj tekro|enoj k}eri Danici. Tematsko-motivsku razinu ro-mana uvelike je odredio ruralni prostor odvijanjaradnje, koji je i prostor djetinjstva Rode Rode, Sla-vonija. Slavonska pustara, seoski putovi, bare i sta-je kao da su stvoreni za Marijine pustolovine. Marija~ak i ne shva}a {to bi to moglo biti druga~ije u urba-noj sredini, a jedini grad koji je posjetila jest DonjiMiholjac. Tako, kada dobiva zadatak od guvernanteda opi{e prolje}e u selu i u gradu, kaè: „Jedan jedi-ni grad sam poznavala veoma dobro, Donji Miholjacna Dravi. Tamo me tata dosta ~esto vodio na sto~nisajam. Svaki je put bilo prolje}e, ali u Donjem Mi-holjcu ni{ta nisam primijetila o ~emu bi se dalo na-pisati sastav.” (Roda Roda, 2001: 71). Marijine akci-je (pustolovine) i o~eve reakcije na njezino pona{a-nje ~ine roman vrlo uzbudljivim i ̀ ivim, ~emu prido-nosi i izostanak duga~kih i detaljisti~kih opisa. Vi-

33

1 Roda Roda, Die Streiche des Junkers Marius, Paul ZsolnayVerlag Gessellschaft m. b. H., Wien/Hamburg, 1975.

2 Roda Roda knjièvni je pseudonim Alexandera Rosenfelda(1872–1945)

Vlado Obad, vrsni poznavatelj slavonske knjièvnosti na nje-ma~kome jeziku, pi{e: „Na selu se, naime, sve do danas o~uvaoobi~aj da svaka obitelj nosi dva imena. Jedno je oficijelno, zave-deno kod sve}enika i bilje`nika, a drugo je narodsko, zapravo na-dimak, koji se od pamtivijeka prenosi s koljena na koljeno. Imaga svaka ku}a, ~esto je duhovit, a va`niji je od stvarnoga imena:on je rodovsko naslije|e i istinsko sredstvo raspoznavanja. Ro-senfeldovi su tako u Slavoniji dobili seoski nadimak ‘Roda’ – vje-rojatno su se na dimnjaku gnijezdile rode, {to je glede tamo{nje-ga mo~varnoga zemlji{ta, o ~emu svjedo~e i imena naselja –Zdenci i Bare – veoma logi~no. Mladi je [andor dakle prigrlionovo ime i njime potpisivao svoje prve knjièvne poku{aje. Bu-du}i da je i njegova sestra Marija bila spisateljica, odlu~ili su pi-sati zajedno te udvojiti obiteljsko ime. Kasnije se Marija povuk-la iz tog neobi~nog tandema, ali je ime Roda Roda ostalo. Mladiga je autor ~ak prihvatio za svoje gra|ansko ime. Odlukom se Po-glavarstva sl. kr. grada Osieka od 7. svibnja 1899. Alexandru Ro-senfeldu, ces. i kr. topni~kom poru~niku dozvoljava „da moèsvoje sadanje prezime promieniti u ‘Roda’ ter se njime u budu}ezove i za svoje zakonite potomke sluìti«.” Vlado Obad, Novasaznanja o Rodi Rodi, Knjièvna revija, 1/2, Osijek, 1994., str.10–11.

3 Roda Roda, Vragolije tatina sina Marije, prijevod: MiroslavKrajnovi}, Mozaik knjiga, Zagreb, 2001.

dljiva je ̀ anrovska geminacija: prozni tekst ispreple}ese sa stihovima i epistolarnom formom. Autor se ek-splicitno pojavljuje u djelu, i to u prvome poglavlju,koje je zapravo posveta k}eri Danici, ali i uputa ko-ja govori kako ostatak romana pri~a/pi{e sama Mari-ja. Kako Marija i ostala djeca u romanu reprezentira-ju dje~ji senzibilitet i nose radnju, roman Vragolijetatina sina Marije nedvojbeno je dje~ji, a kako au-tor zapravo pripovijeda o vlastitome uzbudljivomdjetinjstvu u Slavoniji, rije~ je i o autobiografskomeromanu.

Zorica Turja~anin nabraja sredstva kojima se knji-èvnici sluè pri karakterizaciji likova, a prvo je odnjih ime i nadimak (Turja~anin, 1978). Literarnoj je-dinici gospodina Rode Rode ime je Marija, no otacje naziva tatinim sinom Mariusom, a to ~ini i autor-ski pripovjeda~ u posveti: „Daj sada, Dano, da ti sve{to se dalje dogodilo ispri~a ona sama – tvoja tetaMarija, tvoja kuma, tatin sin Marius!” (Roda Roda,2001: 9). Maskuliniziran nadimak Marije jednim di-jelom otkriva njezin fizi~ki izgled, ona je vjerojatnovi{e nalik dje~aku nego djevoj~ici, ali vi{e otkrivanjezinu odva`nost, hrabrost i neprestanu potrebu, ièlju, za razli~itim izazovima i nepodop{tinama nakoje se ne bi odvaìli samo dje~aci njezinih nego nistarijih godina. Dakako, takvu je karakteru potrebnopri}i s posebnim oprezom u odgoju, a odgoj je to vi-{e Marijinu ocu oteàn jer Marija odrasta bez majke.Otac tako obja{njava gospo|i Riemer svoje postup-ke pri Marijinu odgoju: „Poku{avam od Marije na-praviti sposobnog de~ka koji }e jednog dana biti ustanju sam se sna}i u svijetu.” (Roda Roda, 2001:23). Posljedica su njegove svjesnosti o opasnosti si-tuacija u kojima se ona po~esto nalazi ~esta prigova-ranja i ka`njavanja, no ujedno mu je draà njezinasloboda i prirodnost nego pametni savjeti guvernan-ti (ili tetke iz Osijeka).

Detaljizirani opisi Marijine vanj{tine izostaju. Je-dini detalj o Marijinu fizi~kome izgledu, koji se po-

malo plaho provla~i kroz roman, opis je njezine ko-se. Prilikom dolaska madame Scheuer Mariju su ure-dili: „Sljede}e su me nedjelje okupali, u kosu mi up-leli plavu vrpcu...” (Roda Roda, 2001:54). Iz navede-noga moèmo zaklju~iti kako je Marijina kosa ina~eneuredna i nepo~e{ljana, pa su je zbog toga moraliure|ivati, {to se poslije eksplicirao potvr|uje: „Kadje mjesec provirio kroz moj prozor, gledao je mojuraspu{tenu kosu i slu{ao moje jecanje.” (Roda Roda,2001: 73). Odje}a (no{nja) ~esto izraàva socijalnupripadnost, a Marijina se odje}a opisuje samo u slu-~aju preru{avanja: „Gospo|a Wunderlich, koja se po-nosila svojim frizerskim umije}em, moju je dugu gri-vu nazivala frizurom engleske bebe – ta je griva sa-da savr{eno i{la uz moju ulogu razbojnika. Na njojje krznena kapa {trikana Jurija pristajala kao salive-na. Samo su ~izme bile prevelike. Zato mi je opetkoùh bio kratak, jer sam ja bila duga, mr{ava mot-ka.” (Roda Roda, 2001: 194). Igra preru{avanja vr-lo je bliska i zanimljiva ~itateljima dje~je dobi te selako moè vizualizirati u ma{ti.

Kako je vanjski opis Marije vrlo oskudan, teì-{nica je o~ekivano na njezinu unutra{njem, psiholo-{kom opisu. Naravno, proces psiholo{ke karakteriza-cije i intelektualnoga profiliranja likova u dje~jemuromanu pripada stanju dje~je du{evnosti, upozoravaZorica Turja~anin. Dje~je bi}e slijedi dozive ma{tei osje}aja, a ne logiku razuma. Ta karakteristika vi-dljiva je u Marijinu stanju uma jer ona pri izvedbisvojih neustra{ivih planova uvijek slijedi svoju buj-nu ma{tu, a ne logiku razuma. U jednome odlomkuromana Marijin otac rezimira njezine nepodop{tine,u kojima je o~ita domi{ljatost i razvijena ma{ta: „Tisi gospo|ici Valeski svo rublje... hm oprostite, bezrazloga objesio na ogradu. Ja sam ti to oprostio, Ma-riuse. Igrao si se da su gospodi~nine hijacinte vo}ke,i gnojio ih smrdljivim gnojivom... Pustio si da kana-rinac gospo|e Valeske odleti i mjesto njega strpaoma~ka u kavez... Krao si kukuruz i i{~upao pijetlu

34

svo perje iz repa za nekakvu papirnatu kacigu.” (Ro-da Roda, 2001: 74). Ako Marija u jednome trenutkune{to zamisli, u drugome je trenutku to ve} izvr{eno,bez obzira na posljedice. Ma{ta ~esto bri{e graniceizme|u sna i jave i dopu{ta Mariji uranjanje u potpu-no novi, irealni svijet: „Sebe sam vidjela ponosnukao kraljicu, visoko na konju, na vrancu. Vranac }emorat imati bujnu grivu, rep kao {lep na haljini i va-trene o~i. Zvat }e se Eleanor, a ja: kraljica CicacaraCikacaka, broj sedam... Snaàn glas prodre iz ovogsvijeta u onaj drugi, i sru{i se moja kula od snova.”(Roda Roda, 2001: 33). Marija je u toj situaciji svje-sna svojih ma{tarija i snova iz kojih je tata vra}a ustvarnost. Navod otkriva i plodnu jezi~nu igru („Ci-cacara Cikacaka”) imanentnu djetetu, koja se vjero-jatno dobrim dijelom izgubila u prijevodu romana snjema~koga jezika.

I govorom, jezikom, otkriva se Marijin karakter,ona je i re~enicama koje izgovara uvjerljiv lik. Ta„dje~a~ka” narav zrcali se i u frazama koje ona izgo-vara: „Lollo, ne vrijedi{ ni pi{ljiva boba!” (Roda Ro-da, 2001: 26); „...tako tup da na njemu moè{ jahatido Pariza.” (Roda Roda, 2001: 27); „Francuski spa-da u odgoj kao, kao... |ubre u ratarstvo – ispomoglasam joj.” (Roda Roda, 2001: 49). Prema mi{ljenjuguvernanti njezin je jezik odraz nepristojnosti i neod-gojenosti: „Kakav jezik za djevojku! – zastenja go-spo|a Riemer” (Roda Roda, 2001: 24).

Monolog koji je vezan uz najintimniju sferu bi}a,a njime se iskazuju sna`na, osobna stanja i raspolo-ènja, nije ~est, no postoje neka mjesta koji upu}ujuna nj: „Ipak }u svima za inat napraviti pjesmu, reklasam samoj sebi, kad sam skrenula na put za zdena~-ku pustaru.” (Roda Roda, 2001: 90). Vrlo rijetko ra-zvija se monolog poput ovoga: „Ja nisam uskogrud-na i nema{tovita. Ja shva}am da se eskimski slado-kusci nasla|uju ribljim uljem. Razumijem i Botoku-de4, koji sebi nabijaju ~epove u nos i smatraju da je

to potrebno i prakti~no. To vjerojatno ima nekih svo-jih prednosti. Jedino ne shva}am Europljane kojiosje}aju strast za glazbu. Od svih zamislivih zvuko-va, glazba je daleko najneugodniji.” (Roda Roda,2001: 108). U tome monologu Marija se intimnoobra~unava sa svojom li~no{}u otkrivaju}i vlastitestavove o raznim fenomenima.

Za razliku od monologa u romanu je dijalog ra-zvijeniji. „Nemoj se praviti pametnjakovi}em, sinemoj, danas mi nije do toga da s tobom sadim tikve.Tikve sadit’! U listopadu! – rekla sam i cerila se.Meni se to ~inilo smije{nim, tata je mislio druga~ije.Re~e da ne shva}a kako mogu biti tako ograni~ena.”(Roda Roda, 2001: 126). Marija u tom dijalogu socem pokazuje djetinje, doslovno shva}anje metafo-ra, pa se ~udi ocu kako on to misli saditi tikve u li-stopadu. Tako|er izravno progovara o razlikama usvijesti odrasla ~ovjeka i djeteta, kojemu je mnogotoga smije{no. Otac pokazuje nerazumijevanje zanjezinu bujnu ma{tu i igru rije~ima: „...ako ve} dobi-jem gospo|icu, onda ona mora biti neka po momukusu: veoma lijepa i dobra i mora se zvati Ciracara.Kako? – upita me tata. Ciracara Cikacaka. Dijete, pati si skroz pobenavila.” (Roda Roda, 2001: 52). Upo-znaju}i svijet i ljude oko sebe, Marija kroz dijalogespoznaje nove ~injenice. U prepri~anome dijalogustrica Alojza i oca Marija shva}a da ne{to nije u re-du, pita se {to, ali jo{ ne spoznaje da je posrijedi ne-gativna ljudska osobina – sebi~nost i pohlepa. „Po-nekad sam imala razloga sumnjati je li mi stric Alojzzaista stric. Kad god bi ne{to htio od tate, govoriobi: Ro|aci se moraju dràti jedni drugih i u sre}i i uàlosti. Ali, kad ga je tata jednom prigodom zamo-lio za pet tisu}a guldena stric Alojz se smijao i uz-viknuo: [to se mene ti~u neprilike stranih ljudi?”(Roda Roda, 2001: 78). Djetinja neposrednost bitanje ~imbenik u Marijinu razgovoru s ocem; tako gaona neposredno podsje}a na obe}anje koje joj je dao:„Ali ja ho}u... Kopati kanal, je li? I zaprljati se od

35

4 U tekstu se obja{njava rije~ Botokude – brazilski Indijanci.

glave do pete? Ni{ta od toga. Presvu}i se, ide{. Da,ako mi pokloni{ konja – odgovorila sam, jer sam na-stojala {to ~e{}e podsjetiti tatu na njegovo obe}anje.”(Roda Roda, 2001: 34). U sljede}em dijalogu s ocemeksplicirano iznosi svoj inat, naivno se ~ude}i kakootac nije i sam shvatio da je tu rije~ o inatu: „A ti, Ma-riuse! Za{to nisi pustio uzde? Planula sam: Do vraga,tata, zar tebi jo{ nikad nitko nije prkosio, a da ne zna{kako se uzvra}a inatom?” (Roda Roda, 2001: 46).

Nasuprot dijalozima s ocem, u dijalogu sa svinja-revim malim Stjepanom Marijina uzbu|ena ma{ta inemiran duh razumljivi su njezinu sugovorniku. „Je-su napravili veliku {tetu? – Ko to zna? Ne mogu oti-}’ tamo, ina~e }e odmah osjetit’ da im ̀ elimo odve-st’ konje. – Ho}emo li? Rekao je: – Sigurno – i na-smije{io mi se... Plemi}u, ve~eras mora{ uzeti revol-ver tvog oca..., a za mene veliki pi{tolj.” (Roda Ro-da, 2001: 63).

Slavonski dijalekt koji je upotrijebljen u prijevo-du ~ini tekst autenti~nim u doìvljavanju sredine, tese njime ostvaruje efekt zavi~ajnog intimizma. TakoMarija u svojemu prepri~avanju ~esto upotrebljavatipi~no slavonske rije~i5: drum, kapija, va{ar, kal-drma, trpeza, rerna...

Dje~je bi}e, njegov karakter, najjasnije se ostva-ruje u akciji. Zorica Turja~anin poziva se na Hegela:„Ono {to ~ovjek jest u najdubljoj osnovi svoga bi}a,u realnom se ìvotu ostvaruje samo preko radnje.”(Turja~anin, 1978: 73). Marijin lik najsna`nije se zr-cali preko njezinih vragolija (uostalom nije li i na-slov odre|en upravo njima?!). Marijin je moto – ̀ i-vot je avantura, u skladu su s tim i svi njezini po-stupci. Moèmo izdvojiti samo neke od bezbroj vra-golija: „Skupa s duhanom, u lulu sam natrpala i pa-prike.” (Roda Roda, 2001: 20); „Na{la sam mrtvuzmiju, sakrila je u kuhari~in krevet i vratila se ba{ upravi ~as...” (Roda Roda, 2001: 51); „Vi{e nisam ni

slu{ala, ve} sam se odmah od{uljala u drugu sobu,zgrabila jednu od tatinih prepariranih ptica i bacilaju brzo i potajno kroz prozor u ba{~u.” (Roda Roda,2001: 59); „Tad sam oti{la i pripremila limunadu zagospodina poru~nika i gospo|icu Pautzing. Uzelasam sapunice i umije{ala malo arabinoze6.” (RodaRoda, 2001: 105). Svojim postupcima Marija poka-zuje nagonske i impulzivne reakcije: „Ve~erali smoi posjedili jo{ neko vrijeme, stric Alojz izrazi èljuza svojom lulom. Potr~ala sam i donijela mu je punui zapaljenu.” (Roda Roda, 2001: 19); „Odmah mikroz glavu proleti zamisao. Istupila sam iz reda dje-ce, pri{la starje{ini i upitala ga bez imalo straha: Slu-{ajte, gospodine Cigane! Po{to je `drijebe?” (RodaRoda, 2001: 35). U svojoj hitrosti i znatièlji Marijaje vrlo uporna: „Ali, ja sam morala vidjeti {to se zbi-va i potr~ala sam. Tata me stalno i iznova tjerao na-trag. Ostala sam u njegovoj blizini.” (Roda Roda,2001: 140). Pri opisivanju doìvljenih doga|aja Ma-rija se sluì hiperbolizacijom: „U najmr~em mraku,iz olovnog me sna probudilo divlje lajanje pasa, svihpasa na pustari, a njih nije bilo malo.” (Roda Roda,2001: 139); „Kad je gospodin grof ~uo za stri~evupustolovinu, drào se za slabine i plesao na jednojnozi.” (Roda Roda, 2001: 193).

Djeca se u romanima ~esto prikazuju kao nosio-ci pozitivnih snaga ̀ ivota te nisu ni sasvim dobra nisasvim zlo~esta, a dobro je u njima uvijek prisutno.Unato~ svojoj neposlu{nosti Marija se prisje}a {to suu~ili i ostaje skromna: „U~ili su me: djeca morajubiti skromna. Nisam traìla stri~ev dèpni sat, kolikogod da sam ga ̀ eljela. Rekla sam: Daj mi {to ho}e{,dragi stri~e.” (Roda Roda, 2001: 78). Osim {to osta-je skromna, u nekim situacijama uspijeva ostati pri-stojna i suzdràti svoj bijes: „Rekao je to hladno, dabi me povrijedio. Nisam mu se htjela potpuno zamje-riti, pa sam progutala svoj bijes...” (Roda Roda,2001: 99).

36

5 Dakako, rije~ je o mnogim tu|icama koje su se ukorijenileu govornome prostoru Slavonije. 6 Arabinoza – ljepilo od gumene smole bagrema i mimoza

Karakterolo{ki paralelizam jedan je od na~ina ka-rakterizacije u kojemu se suprotstavljaju dva suprot-na karaktera; tako se kontrastom isti~u vrijednosti ijednoga i drugoga karaktera. U Vragolijama tatinasina Marije prikazana su dva suprotna dje~ja karak-tera, Lollo i Marija. Marija za Lollo kaè: „Lollo jebila vrlo ~udno dijete. [est godina, a nesnala`ljivakao slijepo ma~e, tako glupa da si se mogao samo~uditi. Ni{ta nije znala. Mislila je da kravama mli-jeko samo od sebe te~e iz vimena – kao voda iz sla-vine, a |eram u cijelom svom ìvotu jo{ nije vidje-la.” (Roda Roda, 2001: 26). Oprjeka koja se stvaraizme|u Marije i Lollo uvjetovana je socijalnom sre-dinom u kojoj odrastaju: Mariju, dakako, odre|ujeodrastanje na pustari Zdenci, dakle iskonska rural-nost, dok Lollo, odrastaju}i u urbanosti, ne poznajesve ono {to ruralnost sa sobom nosi, {to je Mariji go-tovo nezamislivo. No to ne}e biti zapreka njihovuzbliàvanju: „Tada se umirila i priljubila uz mene.Veoma me zavoljela. Meni se ona tako|er dopadala,pa sam za`mirila na jedno oko kad bi opet ne{to za-brljala...” (Roda Roda, 2001: 27).

Spomenuta i citatima potkrijepljena mjesta roma-na otvaraju prostor pitanju je li Marija sin ili k}i?Da bismo odgovorili na pitanje, promotrit }emo po-najprije neka teorijska promi{ljanja o rodu/spolu, tese prije svega osvrnuti na tekstove Judith Butler ko-ja se bavi spomenutom problematikom u naslovimaNevolje s rodom7 i Ra{~injavanje roda8. Kako je pri-je svega to pitanje identiteta, identitet moèmo defi-nirati kao efekt psiholo{koga i dru{tvenoga procesakojim se subjekt poistovje}uje s odre|enim aspekti-ma stvarnoga ili drugoga subjekta, stvarnom ili ideal-nom dru{tvenom grupom, odnosno odre|enim krite-rijima i prikazima kriterija individualne ili dru{tvene

prepoznatljivosti ([uvakovi}, 2005: 270). Mi{ko [u-vakovi} smatra da je bitno istaknuti kako je procespoistovje}ivanja dvovrstan – odre|en dvama aspekti-ma: izjavom o poistovje}ivanju i izvo|enjem poisto-vje}ivanja. Suvremeni filozofi (Michel Foucault, Jac-ques Derrida, Jean-François Lyotard, Alain Badiou)polaze od toga da nije dovoljno problematizirati je-dan identitet, pa i rodni (dakako, spominju se razli~itiidentiteti – rasni, klasni, etni~ki, nacionalni, genera-cijski, profesionalni, ekonomski...), nego se morapreispitivati istodobnost mnogostrukih identiteta ko-jima odre|eni subjekt raspolaè, koje prihva}a, kojeizvodi ili od kojih odustaje.

Kada feministi~ki teoreti~ari tvrde da je rod kul-turna interpretacija spola ili da je rod kulturalno kon-stituiran, name}e se propitivanje, jer rod ne bismotrebali shva}ati samo kao kulturalno upisivanje zna-~enja na prethodno dani spol (juridi~ka koncepcija);rod mora ozna~avati i sam aparat proizvodnje kojomse ustanovljuju spolovi. Stoga rod nije kulturi ono{to je spol prirodi; rod je diskurzivno/kulturalnosredstvo kojim se „spolna priroda” ili „prirodni spol”proizvode ili uspostavljaju kao „preddiskurzivni”,prethode}i kulturi, kao politi~ki neutralna povr{inana koju kultura djeluje, smatra Butler (Butler, 2000:22). Butler navodi mi{ljenje Simone de Beauvoir ko-ja u Drugome spolu kaè kako se „ènom ne ra|a,nego postaje”. Rod je za S. de Beauvoir „konstrui-ran”, ali u njezinoj je formulaciji impliciran neki ak-ter, neko cogito, koji nekako uzima ili prisvaja tajrod i u na~elu bi mogao uzeti i neki drugi rod. Je litako rod nepostojan i ovisan o volji, kako se ~ini dasugerira njezin prikaz? De Beauvoir jasno kaè dase ènom „postaje”, ali uvijek pod kulturalnom pri-silom da se postane ènom. A, o~ito, to nije prisilakoja potje~e od „spola”. U njezinu prikazu ni{ta nejam~i da „onaj” koji postaje ̀ enom mora biti ̀ ensko(Butler, 2000: 23). Nadalje, de Beauvoir se slaè dase ra|amo sa spolom, te da se spolnost i ljudskost

37

7 Judith Butler, Nevolje s rodom: feminizam i subverzija iden-titeta, ênska infoteka, Zagreb, 2000.

8 Judith Butler, Ra{~injavanje roda, BTC [ahinpa{i}, Zagreb,2005.

preklapaju i da su istodobni; spol je ~ovjekov anali-ti~ki atribut; nema ~ovjeka bez spola. Ali spol neuzrokuje nu`no rod, a rod se ne moè razumjeti kaoodraz ili izraz spola; dapa~e, spol je za S. de Beau-voir uvijek fakti~an, a rod ste~en, i dok se spol nemoè mijenjati, rod je promjenjiva kulturalna kon-strukcija spola, mnogostrukost i otvorene mogu}no-sti kulturalnih zna~enja omogu}enih spolnim tijelom(Butler, 2000: 115).

Nakon spomenutih teorijskih promi{ljanja pri}inam je odgovoru na pitanje je li Marija sin ili k}iRode Rode? Marija je nedvojbeno subjekt dvostru-kih signala – djevoj~ica ~iji se karakter reflektira kaokarakter dje~aka. Nadalje, valja uzeti u obzir teze su-vremenih teoreti~ara (Foucault, Derrida, Lyotard,Badiou) koji polaze od toga da nije dovoljno proble-matizirati jedan identitet, pa i rodni, nego se morapreispitivati istodobnost mnogostrukih identiteta ko-jima odre|eni subjekt raspolaè – rasni, klasni, et-ni~ki, nacionalni, generacijski, profesionalni..., kojeprihva}a, koje izvodi ili od kojih odustaje. Toj bi-smo tvrdnji i identitetnim kategorijama mogli prido-dati i lokusni identitet kojim je ona odre|ena. Naimeona je odre|ena prirodnim lokusom. Otvoreni prosto-ri pustare, priroda u kojemu glavninu vremena pro-vodi konotiraju razigranost i karakter koji je svoj-stven dje~acima. Taj je lokusni identitet na svojevr-stan na~in uvjetovan odrastanjem uz oca. Zatvorenamjesta – ku}a, soba – prostor je zato~enosti9, prostoru kojemu ona ne boravi, osim ono vremena {to senu`no mora, a koji bi vjerojatno bio konzumiranijida odrasta i uz majku. Razlog neprisutnosti majkeMarija spominje samo jednom, usputno, jer naglasakje na gospo|i Riemer: „Gospo|a je Riemer vodilana{e doma}instvo. Ja, naime, nisam imala mamu.Moja je mama ve} dugo, dugo bila mrtva, nikad jenisam vidjela.” (Roda Roda, 2001: 18). Uloga oca,

kao jedinoga roditelja, u presvla~enju rodnoga prekospolnoga identiteta, uz lokus, nagla{ena je njegovimimenovanjem k}eri jedinice – sin Marius. No u sve-mu tome presudno je Marijino pristajanje na drugo-rodnost, jer ona je ipak ta koja bira/odlu~uje izme|udruènja s guvernantama i ru~noga rada, u~enja kla-vira, francuskoga ili zanimanja za pu{ku, ponija, ̀ an-dare, Cigane, lopove... U mnogo~emu Marija podsje-}a na Pippi, zapravo, to~nije bi bilo re}i kako Pippipodsje}a na Mariju, jer Astrid Lindgren Pippi Duguârapu objavljuje 1945. godine, dakle Marija pret-hodi Pippi10.

S. de Beauvoir smatra da bi ̀ ensko tijelo trebalobiti mjesto i sredstvo slobode ̀ ena, a ne definiraju}ai ograni~avaju}a bit. U tome smislu isti~e se jak de-talj – plava vrpca („...u kosu mi upleli plavu vrp-cu...”) kao definiraju}i ograni~avaju}i detalj na kojiona ne pristaje, nego odabire sredstvo slobode kojaje, u ovome slu~aju, nasuprot plavoj vrpci, razbaru-{ena, za djevoj~ice pomalo neuredna, kosa („...ta jegriva sada savr{eno i{la uz moju ulogu razbojnika...”).Kako je rije~ o desetogodi{njakinji, odrastanje }edonijeti i rodno definiranje, posvajanje drugorodno-ga o~ito je faza odrastanja. Marija se vra}a svomeprirodno rodnome identitetu – ̀ eni, o ~emu svjedo~isam subjekt pri kraju romana: „Od dje~jih dana nazdena~koj pustari pro{lo je mnogo, mnogo vremena.Ja vi{e nisam tatin sin Marius, sada sam prava odra-sla èna. Ve} deset godina sa svojim muèm ìvimna imanju s onu stranu Drave.

...Moj mali Harro ima ve} devet godina...” (RodaRoda, 2001: 210).

38

9 To je prostor vi{e namijenjen djevoj~icama, barem u vre-menu Rode Rode, tj. u Marijinu vremenu.

10 Vlado Obad kaè: „Ako se tetu Astrid iz dalekog Stockhol-ma toliko dojmila nesta{na Marija, za{to da je onda ne prigrlimomi, kada je ona ve} dijete iz na{e ravnice?” (Roda sa slavonskogoxaka, u: Roda Roda, Vragolije tatina sina Marije, str. 224) aludi-raju}i na to da je Astrid Lindgren poznavala Vragolije tatina sinaMarije Rode Rode te po uzoru na Mariju osmislila svoju deve-togodi{nju junakinju Pippi.

Na kraju, na pitanje je li Marija sin ili k}i (mo`danajbolje daje sam subjekt, opet na samome kraju ro-mana, emocionalno sna`nom re~enicom: „– Mariuse!– kli~e tata. Ja se ve} odavno opet zovem Marija, sa-mo mi on jo{ uvijek daje ime kojim je svojedobnonazivao svoju jedinu.” (Roda Roda, 2001: 211)), od-govaramo – Marija je sin i/ili k}i, odnosno Marija jevoljeno dijete koje nije sputavano ni u kakve rodno/spolne okvire, nego slobodno i nesputano odrasta, uziznimnu o~evu ljubav, a pretpostavka binarnoga rod-noga sustava koja prema teoreti~arima implicitno za-dràva uvjerenje u mimeti~an odnos roda prema spo-lu, sam rod postaje slobodno lebde}a tvorevina (kakokaè Judith Butler), pa mu{karac i mu{ko mogu je-dnako lako ozna~avati mu{ko kao i ènsko tijelo, aèna i ̀ ensko ozna~avati mu{ko tijelo kao i ̀ ensko)i kroz pismo Rode Rode dobrodo{ao je primjer u dje-~joj knjièvnosti, to vi{e {to je rije~ i o autobiograf-skome pismu, koji aktualno{}u pripada suvremeno-sti iako datira iz 1910. godine.

LITERATURA

Bal, Mieke (1989). Opisi (za jednu teoriju narativ-nog opisa), u: Uvod u naratologiju, Osijek, Izda-va~ki centar Revija.

Biti, Vladimir (2000). Pojmovnik suvremene knjièv-ne teorije, Zagreb, Matica hrvatska.

Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom: feminizam isubverzija identiteta, Zagreb, @enska infoteka.

Butler, Judith (2005). Ra{~injavanje roda, Zagreb,BTC [ahinpa{i}.

Culler, Jonathan (2001). Knjièvna teorija – vrlo kra-tak uvod, Zagreb, AGM.

Hranjec, Stjepan (1998). Hrvatski dje~ji roman, Za-greb, Znanje.

Hranjec, Stjepan (2006). Pregled hrvatske dje~je knji-èvnosti, Zagreb, [kolska knjiga.

Obad, Vlado (1989). Slavonska knjièvnost na nje-ma~kom jeziku, Osijek, Revija.

Obad, Vlado (1994). Nova saznanja o Rodi Rodi,Osijek, Knjièvna revija, 1/2.

Obad, Vlado (1999). Esekerski knjièvni triptih (Ozavi~ajnosti slavonskih pisaca njema~kog knjièv-nog izri~aja), Zagreb, Vijenac, 144.

Roda, Roda (2001). Vragolije tatina sina Marije, Za-greb, Mozaik knjiga.

[uvakovi}, Mi{ko (2005). Pojmovnik suvremene umjet-nosti, Zagreb, Horetzky; Ghent: Vlees & Beton.

Teàk, Dubravka (1990). Dje~ji junak u romanu i fil-mu, Zagreb, [kolske novine.

Turja~anin, Zorica (1978). Roman za djecu, Saraje-vo, Svjetlost.

Dragica DRAGUN

MARIJA – SON OR DAUGHTER?ISSUE OF GENDER AND SEX IN RODA RODA’S

VRAGOLIJE TATINA SINA MARIJE

Summary

The paper presents Roda Roda’s novel Vragolije tatinasina Marije. It is a novel whose topic and motives are sig-nificantly determined by the rural surroundings in which ittakes places, the very surroundings in which Roda Rodaspent his childhood. Slavonia’s wilderness, village paths,ponds and stables are an ideal setting for Marija’s adven-tures. The space, i. e. locus, also determines the subject’sidentity. It is an open question whether Marija is a son ora daughter, which leads us to the issue of gender/sexualidentity. Theoretical considerations regarding this issue areprimarily based on Judith Butler’s theses. Under the pre-sumption of binary gender system, which implies the beliefin the mimetic relation of gender towards sex, the genderitself becomes a free, floating creation, so that man andmale may equally easy signify both the male and the femalebody, whereas woman and female may also signify both the

39

male and the female body. Roda Roda’s work is a welcomeexample of duality of gender identity in children’s litera-ture, all the more so because we do not deal only with a lit-erary subject, but also with an autobiographic piece of lit-erature created in 1910.

Key words: Roda Roda, adventures, Marija/Marius,Judith Butler, identity, sex, gender, duality

UDC 821.163.4114.09 Anti} M.

� Dragoqub PERI]Univerzitet u Novom SaduPedago{ki fakultet SomborRepublika Srbija

”MU[KE PESME”1

MIROSLAVA ANTI]ASA@ETAK: Problem identifikovawa rodnog identi-

teta lirskog subjekta, odnosno poetskih likova u zbircipesama Plavi ~uperak Miroslava Anti}a jedan je od osnov-nih ciqeva ovog rada. Close reading metodom, te uo~ava-wem intertekstovnih veza kako pesama s vanpoetskim kon-tekstom, tako i pesama unutar ciklusa, ali i me|usobnimodnosima ciklus–ciklus i ciklus–zbirka pokazalo se da jedominiraju}a rodna perspektiva u ovoj Anti}evoj zbirci –mu{ka, perspektiva de~aka. Podrobnija analiza pokazalaje kako Anti} lirski subjekat svojih pesama prikazuje poddejstvom qubavi, koja, potom, postaje na~in na koji on po-~iwe da gradi svoj seksualni identitet, ali i da sazreva isti~e odre|ena (univerzalna) saznawa o svetu i ̀ ivotu.

KQU^NE REÎ: rodna perspektiva, mu{ko, pesma,lirski subjekat, de~ak, obred, inicijacija, individuali-zacija

40

1 Zahvalnost za malu pomo} oko naslova ovog rada dugujemu~enicima I/3 O[ „Avram Mrazovi}“ iz Sombora. Naime, po-{to ih je studentkiwa, na ~asu metodi~ke prakse, odrànomkrajem {k. 2010/2011. pitala (ne odmeriv{i pritom najboqesvoje zahteve) kakva je, po svojoj tematici, Dosadna pesma M.Anti}a, oni su, gotovo uglas, odgovorili – „Mu{ka!“. Tom pri-likom de~aci su odu{evqeno do~ekali stihove u kojima se de-voj~ice opisuju kao „sme{na stvorewa“ koja „mnogo laù i ogo-varaju“, istovremeno se identifikuju}i sa lirskim subjektomkoji se, kako sam kaè, potu~e tek tako – iz dosade, da bi, posleslu{awa pesme, skandirali: „de~aci, de~aci...“. Predstoje}irad, podstaknut ovim iskustvom, orijentisa}e se, pre svega, narodno ~itawe Anti}eve poezije za decu – konkretno, wegove pe-sni~ke zbirke Plavi ~uperak.

Odavno ve} ideja o mu{kom i ènskom pogleduna svet – u zna~ewu dva, su{tinski razli~ita, na-~ina percepcije tzv. objektivne stvarnosti, nemavi{e privla~nu mo} novum-a. Pri tome, ovom pri-likom, ne misli se samo na antropolo{ki i kultu-rolo{ki razli~ito kodirane ̀ ivotne sudbine mu-{karaca i èna, doìvqene dijalekti~ki, u kul-turnoistorijskoj perspektivi i markirane razli-~itim stepenima socijalne zrelosti (koju, obi~no,prati i biolo{ko sazrevawe), nego, pre svega, narazli~ite na~ine sagledavawa (i doìvqavawa) se-be u svetu i, saodnosno tome, na razli~ite modeleosvajawa sopstvenog identiteta – mu{kog i èn-skog – shodno vlastitoj rodnoj perspektivi kao (sa-mo)odre|uju}oj. Karakteristi~an izraz toga odra-àva i jezik kao modelativni sistem morfolo{komkategorijom roda – upotrebom odre|enih indika-tora (kongruencijskih i/ili paradigmatskih).

U kwièvnosti kao drugostepenom modelativnomsistemu, fundiranom na instituciji jezika, infor-macija o rodu (lirskog subjekta/lika/naratora/ re-flektora) sugerisana je (naro~ito u jezicima flek-tivnog tipa) nastavcima za rod, a ponekad i imenomkoje to lice (doti~ni nosilac narativa, radwe, po-smatra~, lirski subjekat i sl.) dobija u tekstu. Bezobzira na to {to se pol pisca/pesnika ne mora po-duradati s polom junaka/lirskog subjekta, kao {tonije neophodno ni rodno poistove}ivawe ~itaoca saglavnim junakom/lirskim subjektom da bi delo bilodoìvqeno, ~iwenica je da je i u kwièvnosti po-gled na svet, posredovan mu{kom rodnom perspek-tivom, su{tinski razli~it od onog koji je dat izugla ̀ ene (v. Garowa Radovanac 2010: 10).2

Shodno tome, na prvi pogled sve izgleda jedno-stavno – opus datog pesnika (pisca) pripadao bi

mu{kom pismu, a odre|ene pesnikiwe (spisateqi-ce) – ènskom pismu. No, takvoj na~elnoj simpli-fikaciji opiru se pojedine pesme, a ponekad i ~i-tavi ciklusi. Konkretno, kada je re~ o Anti}evimpesmama za decu, a pre svega o wegovoj naj~itani-joj, najpoznatijoj i najpriznatijoj zbirci, Plavi ~u-perak,3 u kojoj dominira mu{ka rodna perspektiva(22 pesme), postoji, ipak, pet pesama u kojima jelirski subjekat/poetski junak ̀ ensko (Krila, Drh-tava pesma, [a{ava pesma, Najmawa pesma i Uspo-mena),4 sedam pesama u kojima su akteri zbivawa de-~aci i devoj~ice (Kad bi jastuci progovorili, \a~-ki korzo, Prvi tango, Najqubavnija pesma, Kao pe-sma, Posle detiwstva i Pesma za nas dvoje), vi{epesama ispevanih u drugom licu (ti/vi forma), ne-markiranih rodnom perspektivom (Plava zvezda, Izprvog spomenara, Kroj, Senka, Spomenik), ili upu-}enih i de~acima i(li) devoj~icama (Prva qubav 4,Prvi tango i Krila, Romansa, Belo, Imena, Boso-

41

2 U ovom radu dosledno je sprovedena distinkcija izme|u ka-tegorija „pol“ i „rod“, shodno rezultatima rodnih istraìva-wa, pri ~emu se pol shvata, pre svega, kao prirodna datost (tj.biolo{ki pol individue), a rod kao kulturna kategorija (up.Ortner 1983; Papi} 1997: 250, 258–259).

3 Budu}i da je koncepcija ove zbirke tokom vremena mewana({to se moè videti, izme|u ostalog, i na osnovu Anti}evihintervencija, ne samo u tekst pesme ve} i u same cikluse, wiho-vim pro{irivawem, ili ~ak redukovawem broja ciklusa), u ovomradu, kao izraz kako autorove recepcije zbirke, tako i recepci-je publike i prire|iva~a, kori{}eno je posledwe izdawe ovezbirke (Stylos art, Novi Sad, 2011).

4 Bilo bi vrlo interesantno razmotriti prirodu intertek-stovnih veza Anti}evih pesama, komparativno posmatraju}iAnti}evu pesmu i pesmu – prototekst (u celosti, ali i wenoglirskog subjekta per se), wihovu metametri~ku ozna~enost, po-stupke travestirawa, pastiìrawa, te (prikrivene) citatnostii sli~no (pre svega u odnosu na pesni{tvo Radi~evi}a, Zmaja,Bodlera, Rilkea, Nastasijevi}a, Crwanskog i Miqkovi}a) {to,ipak, izlazi iz okvira ovog rada. No, kada je re~ o pesmama ko-je Anti} pi{e iz druge rodne perspektive, nave{}emo, ilustra-cije radi, slede}e stihove Prole}ne pesme Desanke Maksimovi}:Ose}am, ve~eras, dok posmatram laste / i pupoqke rane, / kakosrce moje polagano raste, / kô vidik u lepe nasmejane dane (Mak-simovi} 1963: 13), koji korespondiraju sa slede}im stihovimaDrhtave pesme Mike Anti}a: Ose}am: ne{to u meni raste, / po-malo bolno, / pomalo belo, kao da nekakve zbuwene laste / letekroz moju glavu i telo […] Od wih se na usni dah uàri. / Ja neznam {ta }u, a tata kaè: / jo{ si ti balava za takve stvari(Anti}, 2011: 57).

noga pesma), odnosno devet pesama sa lirskim su-bjektom u prvom licu plurala (Crteì, [ta je umalom veliko, Prva qubav 7, O ~emu pri~amo dok{etamo, Prole}e 1, Kao pesma, Kroj, Opomena, Sen-ka). Pri tome, mewawe forme lirskog iskaza (~e-sto, unutar jedne iste pesme),5 prebacivawe s dru-gog lica na plural (ti ? mi / nas dvoje) i sli~nipostupci ponekad postaju ishodi{te estetske suge-stivnosti, ili pak na~in kojim se uop{tavaju iuniverzalizuju pojedine situacije, ìvotne sudbi-ne, qubavne fabule, saznawa i dr.

Ve}i stepen personalizovanosti dobijaju lirskisubjekti u zbirci pesama Garavi sokak, kako po-sredstvom imena (mu{ki: Mile Dileja, Joca, Raja,Vlajko, \or|e, @ivorad, Ivan, Vasa, Mita, Voji-slav, Gaga, Budimir, Uro{, Nikoli}, Tugomir, Pe-ra, u istoimenim pesmama, i ènski: Danijela,Smiqa, An|a, Milka, Gordana, Ruà, Olivera, Du-ni{a, Malinini), tako i na nivou wihove aktiv-nosti u okviru poetskog fabulirawa. Podela po-slova izvedena je, uglavnom, shodno kulturolo{kimdeterminantama, te se prvenstveno mu{kim poslo-vima smatraju zanimawa poput muzikanata, kapelni-ka, berbera, kova~a, ne{to mawe lopova, i onih ko-ji pletu korpe od pru}a, a ̀ enskim – ku}ni poslo-vi koji ukqu~uju kuvawe, prawe i brigu oko dece,kao i oni orijentisani ka {irem socijumu, kao {tosu gatawe i vra~awe. [iroka skala qubavnih ose-}awa, pritom, predstavqa onu liniju dodira kojipovezuje ova sva sveta, most koji vodi ka onoj dru-goj strani – suprotnom polu.

Rodna perspektiva problematizovana je u zbir-kama namewenim prvenstveno ~itaocima starijimod petnaest godina (~ini se, najdraì uzrast lir-skog subjekta Miroslava Anti}a): Koncert za 1001bubaw, Krov sveta, Mit o ptici i Savr{enstvo

vatre, pri ~emu neodre|enost u pogledu pola lir-skog subjekta (wegov ~esto aseksualni karakter)doprinosi op{tem karakteru izre~enog – pesma nesamo da uobli~ava iskustvo qudsko, ve} i iskustvoìvotiwe (naj~e{}e ptice), spiritualno (Besmrt-na pesma), ali i iskustvo trave (Oni koji odlaze),vetra, ki{e, |erma – sve do kosmi~kih dimenzija,prostora i vremena.

Prelazno doba izme|u puberteta i adolescenci-je (ili, kako pesme to ekspliciraju: {esti – osmirazred) predstavqa podrazumevani uzrast ~italacaPlavog ~uperka.6 Odnosno, po re~ima autora, u be-le{ci na kraju zbirke, on poverava ~itaocima dapi{e: „za ono sredwe doba, kad vi{e niste {mrkav-ci, a niste jo{ uvek ni sasvim odrasli” (Anti}2011: 147), koje stoji kao „most preko kojeg trebapre}i s jedne na drugu obalu” (Isto: 148). Kao sig-nalizatori ove starosne dobi u pesmama pojavqujuse tematsko-motivski kompleksi: prvog brijawa (Kadbi jastuci progovorili), gubqewa interesovawa zaigra~ke (Prvi tango, Najqubavnija pesma), prvogizlaska na korzo (\a~ki korzo), prvog plesa (Prvitango), zaqubqivawa i prve qubavi (Prva qubav,Drhtava pesma, O ~emu pri~amo dok {etamo, Naj-qubavnija pesma, Najmawa pesma, Plavi ~uperak, Pro-zivnik, Mu{ka pesma, Dosadna pesma, Prole}e, Qu-bav, Kroj, Belo, Spomenik), ali i prvih raskida, ra-zo~arewa (Stranica iz dnevnika, Zapisano u sredu,Ptica, Odluka, Kao pesma, Samo}a, Razglednica) iodrastawa (Qubav, Posle detiwstva, Uspomena, Ro-mansa, Bosonoga pesma).7 [tavi{e, i glas lirskog

42

5 Ovo se moè uo~iti i u ponavqawu nekih naslova pesamau okviru ovog popisa razli~itih li~nih formi u ovoj Anti}e-voj poetskoj zbirci.

6 Dakako, (prividna) jednostavnost i prijem~ivost pesamaPlavog ~uperka ostvaruje veliku prohodnost i ka mla|oj staro-snoj dobi (pesma Tajna planirana je, nastavnim planom i progra-mom, za obradu u II razredu osnovne {kole, pesma Plavi ~upe-rak tako|e je popularna za obradu, u izboru, u razrednoj nasta-vi itd.), kao i ka starijim uzrastima.

7 îstota prikazanih iskustava koja se, ontogenetski posma-trano, zbivaju po prvi put, korespondira sa inicijacijskim ka-rakterom ~ina prvoradwe, ili, ta~nije, predstavqa opetovawedate radwe, izvedene in illo tempore.

subjekta u pesmi autor odre|uje kao glas ovog uzra-sta, nekog ko o ~itaocima „brine vr{wa~ki”, budu-}i i sam „ve~iti de~ak, sa jednim sedim ~uperkomna ~elu, ali jo{ uvek plavim u du{i” (Isto: 148).

Upravo u ovo (prelazno) doba dolazi do gra|ewaseksualnog identiteta pojedinca, budu}i da je „de-~ja seksualnost […], prema Frojdu, biseksualna, po-limorfna, i perverzna. Formirawe, to jest fiksi-rawe polnog identiteta kao mu{kog ili ènskog[…] postiè se tek procesom kulturne konstrukci-je seksualnosti” (Papi} 2011: 262). U tradicional-nim zajednicama, prelazni karakter ove starosnedobi potcrtan je adekvatnim obredima (~esto nazi-vanim, otuda, obredima puberteta ili obredimapolne zrelosti) separacijsko-integracijskog tipa– „to su obredi odvajawa od aseksualnog sveta, koji-ma slede obredi prijema u polni svet, u jednu ogra-ni~enu zajednicu koju u svim drugim dru{tvima idru{tvenim segmentima ~ine pripadnici jednogili drugog pola” (Van Genep 2005: 80). Ovi obre-di, po svojoj vrsti, razli~iti su za de~ake i devoj-~ice, ali, u oba slu~aja, ~esto podrazumevaju odre-|ene radwe kojima se, na „o~igledan na~in mewajufizi~ke osobenosti nekog pojedinca” (Isto: 85),poput „oblikovawa kose na odre|eni na~in” (Isto),brijawa (v. Li~ 2002: 115) i sl.

Stoga, simboli~ki potencijal priprema za prviples, tokom kojih su de~aci prvi put nekako druk-~ije, / mangupski za~e{qali kosu (Anti} 2011: 29),ili trenutka kada se de~ak, kradom, po prvi put,tupim ̀ iletom brije (Isto: 17), u kontekstu pret-hodno re~enog, dobija evidentan inicijacijski smi-sao. Motivska analiza Anti}evih pesama, izvedenana ovaj na~in, otkriva i druge analogije s inicija-cijskim sièom – u izrastawu i izlaèwu iz okra-}ale ode}e deteta (Zagonetka), opona{awu radwikoje vr{e odrasli (Kad bi jastuci progovorili),(ritualnom) ostavqawu ili uni{tavawu lutaka(Prvi tango, Najqubavnija pesma) i, kona~no, odra-

stawu kao zavr{etku dotada{weg na~ina ìvota(ravnog ritualnoj smrti), posle male mature (kaoispita zrelosti) i potoweg zaboravqawa prethod-nog ìvota:

Opra{tamo se,opra{tamo se i stra{no dugim nogamaodlazimo u svet.

Ti u svoju mladost,onuda iza fabrika,iza pristani{ta i mosta[…]

Ja u svoju mladost,onuda uz prugu[…]

Nije ovo vi{e zavr{enasamo jedna {kolska godina.Kaù:gotovo je detiwstvo.[…]

Samo ja znam:nikada vi{e,nikada vi{e,ne}emo se uhvatiti za ruke,ni hodati od ugla do ugla,poku{avaju}i uzalud da se setimodok }utimo

ne~ega vrlo va`nog,ne~ega toliko ogromno va`nog,~ega seraz – dvo – je – ni

nikada vi{e ne}emo mo}i setiti.

(Qubav – Anti} 2011: 98)

Pa ipak, ciq ovoga rada nije da, posredstvomovih, uzgred naba~enih analogija pokaè kako An-

43

ti}eva pri~a o odrastawu sledi modele ritualnematrice. [tavi{e – sudbina Anti}evog (ve~itog)de~aka, kao i ~itav proces wegove individualiza-cije, odra`avaju ne samo kolektivno iskustvo, ve}ga istovremeno i nadrastaju, postaju}i univerzal-nim i op{tequdskim.8

Kada je pak re~ o postupcima individualizaci-je op{teg iskustva, Anti}ev lirski subjekat tri-jumfuje netipi~nim, privatnim i intimnim – presvega neobelodawivanom emocionalno{}u i veli-kom osetqivo{}u, nasuprot javnosti demonstrira-noj grubosti, sklonosti tu~ama i nehaju. [tavi{e,raskorak izme|u javnog i privatnog, kolektivnog iintimnog postaje ishodi{te bolnih lomova unutarlirskog subjekta:

Pred celim svetom sam bioba{ to {to nisam bio.

Najve}a slova qubavii slova mog de~a{tva:

kad jedan nam}or u menihrabro{}u bogat pred svima,kad ostanemo samipreda mnom pocrveni

i drhti od siroma{tva.

(Samo}a, Anti} 2011: 118)

Ponekad je taj naba~eni imix silexije i grubi-jana motivisan upravo – prisustvom suprotnog po-la – devoj~ica, negde u blizini:

Kad izlazimo iz {kolenakrivim kapu na levo okoi pobijem se sa trojicom,

bar da me devoj~ice vide.

(Dosadna pesma, Anti} 2011: 79)

No, i pored sve prividne non{alantnosti i in-dolentnosti (on od qubavnih pisama koju mu {aqudevoj~ice pravi papirne figure i kobajagi se igra[m]– istakao D. P), lirski subjekat sve vreme nastupakao da je na sceni – nadaju}i se da ga devoj~ice po-smatraju. [tite}i ovu de~a~ku osetqivost, Anti}mewa modus lirske narativnosti, prelaze}i sa su-bjektivnog iskaza (prvo lice jednine) na stil pri-vidne objektivnosti (tre}e lice jednine) i opisuju-}i kako se pravi de~ak vlada kada je re~ o qubavi:

Ono {to pravi de~akume da izvojuje,to ne zna nijedan {to vi~e,pravi se va`an i psujedok kipi nemo} wegova.

Pravi de~ak u sebiza sebe qubav ~ujei ne prepri~ava nikom.Samo se osmehuje,ti{e od najti{ih snegova.

(Mu{ka pesma, Anti} 2011: 78).

Prva qubav de~aka tako postaje bri`qivo ~uva-na tajna, koja se pri{apne najboqem drugu, u pove-rewu (Tajna), koja se manifestuje kao ~udno pona-{awe, pra}eno odsutno{}u, gubitkom koncentraci-

44

8 U tom kontekstu, vaqalo bi ~itati brojne iskaze univer-zalne vrednosti u okviru Anti}evog pesni{tva, poput: „sve ono{to sam bio i ono {to sam sada, jo{ uvek nisam ja. To je tekpriprema za mene“ (Antologija Anti} 2011: 132), koji se javqai kao jedna tema pismenih zadataka na maturskom ispitu – nekao ukazivawe na predstoje}u inicijaciju i ve~itost stawa li-minalnosti, ve} kao ideju o kontinuitetu napredovawa (koja se,lajtmotivski, javqa i u drugim Anti}evim delima, poput Nepo-vratne pesme, Mirne pesme, Besmrtne pesme i dr.), ideju o ve~i-tom stremqewu napred, pa makar i kroz niz (obreda) prelaza inadrastawa sebe samog.

je, crvenilom lica (Plavi ~uperak) i povla~ewemu sebe (Najqubavnija pesma), te ~as durewem, ~aseuforijom, i koje mama i tata, naravno, ne razume-ju (Prva qubav). To sve ~ini da, pod wenim dej-stvom, „razapet izme|u èqe da odraste i nagonada zakora~i u svet sa druge strane skamija, Anti}evprotagonist” biva „pun nemira, usamqen, zakop~ani zbuwen” (Petrovi} 2008: 361). [tavi{e, temati-ka prve qubavi (i woj podre|enih motiva: uzbu|e-wa, prividne ravnodu{nosti, ignorisawa i impre-sionirawa, te pozle|ene qubavi, do rastanka, sa-mo}e, tuge, patwe i boli) kao da ima funkciju po-sredovawa u procesu odrastawa de~aka – lirskogsubjekta. Kona~no, posredstvom (prve) qubavi de-~ak prihvata sopstveni seksualni identitet.9 Dru-gim re~ima – on odrasta upravo – prerastaju}i,prebolevaju}i, iscequju}i se, u~e}i se, i napokon,i rastaju}i se od te prve (~esto poistove}ene s je-dinom pravom)10 qubavi. Stoga, moglo bi se re}ida upravo qubavna tematika ~ini da „zbirka u ce-lini deluje kao poema o qubavnom ose}awu mladih”(Markovi} 2007: 146), odnosno „lirska drama opreobraàju detiwstva u mladost, o tajnim {apu-tawima i sawarewima, i o stidnim i smetenim iz-ricawima prvih simpatija – poezija pomaqawa ve-li~anstvene i ~udesno blistave prve qubavi” (Pe-trovi} 2008: 360).

Svet odraslih izgleda sumorno vi|en o~ima de-teta: Oni, koji porastu, / prvo se danima mrze, / on-da se danima sva|aju (Dosadna pesma, Anti} 2011:82), premda on u stvari, / i nije / tako r|av i zao,/ mada poneko pla~e / i samuje / i brine (Isto: 112).Wegovo sivilo rezultat je toga {to u wemu nemaqubavi. Ili je pak qubav bila pa minula, a nijeprepoznata:

Koga da pitam,sme{an i mokar,za{to je nisam sreo nikad?

Il je ve} bilo?Trebalo korak?Mo`da je sasvim do mene do{la,

al ja: za ugao skrenuo,gorak,a ona: ne znaju}i pro{la.

(Pesma za nas dvoje, Anti} 2011: 114).

I, postepeno, gotovo neprimetno, Anti}eva „lir-ska pri~a” o qubavi prelazi sa tinejxerske na planop{tequdske tragike mu{ko–ènskih odnosa – upr-kos sudbinskoj predestiniranosti, pri ~emu se ̀ i-votni neuspeh svodi na proma{aj prilikom izboraìvotnog partnera, one nedostaju}e polovine:

I ne zna{ koliko kao ti,takvih,ve~eras ponovo nekog nemaju.

I ne zna{ koliko kao ti,istih,za susret s tobom ba{ se sad spremaju.

I ne zna{ ko su to, kao ti,divni,samo}om svoje dane razblaìli.

45

9 Kao {to je to ve} primetio Ra{a Popov, Anti} je, ovomzbirkom „godine 1965. otkrio [je] bri`nim roditeqima da de-ca, bespolni an|eli, vrlo rano bivaju proèta unutra{wim sun-cem seksualnosti“ (Popov 1991: 49).

10 Zapravo, tezu o singularitetu i jedinstvenosti qubaviAnti} i eksplicira u slede}im stihovima: Kad qubav broji{do jedan, / onda je ima najvi{e. / I kad godine minu, / u beskraj,/ u daqinu, / pa sretne{ posledwu qubav, / ne upore|uj je nikad/ sa onim {to su u tebi / davno uveli svetovi. / Jer i posled-wa qubav / ~udna je, / mlada je, / luda je, / i prva – ako je prava, /prva je, / prva je, / prva je, / kao ve~ito novi / i nepoznati sveto-vi (Prva qubav, Anti} 2011: 45–46). Stoga, on zakqu~uje, u svompoetskom obra}awu (prvoj) qubavi: Qubavi prva i prava, / upam-ti: / kadgod se javqa{, / znaj: / ti se ne ponavqa{. / Znaj, ti seiznova stvara{ (Isto: 51).

A lepo ste se mogli sresti,samo da ste se malo potraìli.

I po|e{ u ̀ ivot s pogre{nim nekim.Druk~ijim nekim.Nekim dalekim[…]

(Imena, Anti} 2011: 130–131).

I tu, mo`da ne{to izrazitije nego u ostalimpesmama ciklusa Posle detiwstva, koji je ~ak ileksi~ki druga~iji od prethodnih ciklusa zbirkePlavi ~uperak,11 postaje jasno da autor, iz per-spektive petnaestogodi{waka, iznosi, u stvari,iskustvo odraslog ~oveka. Ova retrospektivna vra-}awa autora „sa jednim sedim ~uperkom na ~elu,ali jo{ uvek plavim u du{i” (Anti} 2011: 148) nadoìvqaje koji pripadaju iskustvenoj sferi petna-estogodi{waka, to dvostruko pozicionirawe lir-skog subjekta (varijantno, tre}eg lica) – kao nekogko, po prvi put, doìvqava su{tastvena ìvotnaiskustva, i, istovremeno, kao nekog bogatog isku-stvom, uti~e na to da wegov glas ~italac percipi-ra ~as kao glas vr{waka i druga, ~as kao glas sta-rijeg brata ili odraslijeg, iskusnijeg i hrabrijegortaka – a nikada kao prete}u figuru oca, nekogko popuje, pretenduje na pou~nost ili na to da deli(netraène) savete. To, uostalom, dovodi do togada se, na trenutak, gubi granica izme|u sveta delai objektivne stvarnosti, kao i autora i lirskogsubjekta, odnosno „iluzija o projekciji autoroveli~nosti u svoje poetske junake i identifikacijasa wima naizgled bri{e (sic!) iskustvenu razlikuizme|u pesnika i umetni~kih likova u pesmi. To~ini da je ja~i utisak o otvorenosti Anti}evog po-etskog sveta” (Markovi} 2007: 143).

Bri`qivo starawe o tome da se ne ispusti onadruga perspektiva – ona o kojoj se pi{e i kojoj pi-

{e, nazna~ena je i u autopoetskim stavovima pesni-ka na kraju zbirke: „Ovu kwigu nisam napisao ja.Pomogla su mi sva deca koju sam poznavao. Istina,niko mi nije diktirao stihove, nije birao ili do-pisivao nove re~i, ali svi su bili prisutni. Bilesu prisutne detiwe o~i, wihove tajne, wihove naj-lep{e qubavi i snovi. I uop{te, uvek kada pi{empesme za decu, radije bih umesto svog imena potpi-sao mnogo i mnogo de~ijih imena. Kaù da se ì-vot u~i od starijih. Ja sam mudre i plemenite stva-ri nau~io od mla|ih.” (Isto: 147). I to, izgledada je autor u~io na iskustvu de~aka, kakav je i sambio, ako ne, upravo – na svom sopstvenom,12 vi{enego na iskustvu devoj~ica (o ~emu, uostalom svedo-~i i vidan nesrazmer izme|u tzv. „mu{kih” i „èn-skih” pesama M. Anti}a).

No, ono {to spaja ove dve rodne perspektive ujednu jeste univerzalno iskustvo odrastawa (s timda je wegov ciq sa~uvati pone{to od nevinosti de-teta), postvareno drugim licem, neutralnim u po-gledu roda, {to Plavi ~uperak odre|uje kao zbirku,i za devoj~ice, i za de~ake, pa i one malo starije:

A jednom,kad godine minuu beskraj,u daqinu,[…]

i lepi plavi ~uperaknad okom nam osedi,vide}e{ da ta mrva,maju{na mrva detiwstva,neki nov ̀ ivot vredi.

(Posle detiwstva, Anti} 2011: 109).

46

11 O frekvencijskom re~niku u~enika osmog razreda v. u:Cvijovi} 1992.

12 Na taj na~in ostvaruje se i literarna komunikacija sa ~i-taocem: „Svest proizilazi iz iskustva autora, uti~e na umet-ni~ku osobenost wegove poezije i otkriva posredni~ku ulogupisca u samospoznaji poetskog subjekta sa kojim se, istodobno,poistove}uje i sam ~italac“ (Markovi} 2007: 147).

LITERATURA

Anti}, Miroslav (1980). Garavi sokak, Zagreb,Mladost.

Anti}, Miroslav (2008). Pesme za velike, prire-dio Nemawa Rotar, Beograd, Stubovi kulture.

Anti}, Miroslav (2011). Plavi ~uperak, 2. izdawe,Novi Sad, Stylos art.

Anti}, Miroslav (2011). Antologija Anti}, pri-redio Dra{ko Re|ep, 4. izdawe, Novi Sad, Pro-metej.

Van Genep, Arnold (2005). Obredi prelaza, siste-matsko izu~avawe rituala, s francuskog preve-la Jelena Loma, Beograd, Srpska kwièvna za-druga.

Garowa Radovanac, Slavica (2010). @ena u srpskojkwièvnosti, Novi Sad, Dnevnik.

Li~, Edmund (2002). Kultura i komunikacija, drugoizdanje, preveo s engleskog Boris Hlebec, Biblio-teka XX vek, Beograd, îgoja.

Markovi}, Slobodan @. (2007). Zapisi o kwièv-nosti za decu IV, pisci i dela, Beograd, Beo-gradska kwiga.

Papi}, @arana (1997). Polnost i kultura, telo i zna-nje u socijalnoj antropologiji, Beograd, Bibliote-ka XX vek.

Petrovi}, Tihomir (2008). Istorija srpske kwi-èvnosti za decu, Novi Sad, Zmajeve de~je igre.

Popov, Ra{a. „Odlazak ve~nog de~aka”, MiroslavuAnti}u u spomen, priredio Mita Goli}, NoviSad, Dnevnik, 1991, 48–51.

Cvijovi}, Milka (1992). Re~nik i re~enica, osmi ra-zred osnovne {kole, Beograd, Zavod za ud`beni-ke i nastavna sredstva.

Dragoljub PERI]

MIROSLAV ANTI]’S ”MALE POEMS”

Summary

The one of the main goals of this paper is the problemof identifying the gender identity of the lyrical subject, orthe gender identity of characters in a Miroslav Anti}’s po-etic collection Plavi ~uperak. Slose reading method and see-ing the connections as intertextual relations of the text/thepoem and non-poetic context, same as mutual cycle-cycleand cycle-collection relations reveal that dominant genderperspective in this collection is – men’s perspective, or,more precisely, boys perspective. More detailed analysisshows how the subject of these Antic’s lyric poems behavesunder the influence of love, same as the way how the love,in the further future, becomes the way he begins to buildhis own sexual identity, but also to mature and gain some(universal) knowledge about the world and life.

Keywords: gender perspective, male, poem, lyric sub-ject, boy, ritual, initiation, individualization

47

UDC 8293.09

� Sneàna [ARANÎ] ̂ UTURAUniverzitet u Novom SaduPedago{ki fakultet SomborRepublika Srbija

DEMONSKA BI]AKWI@EVNOSTIZA DECU –POGLED IZ RODNEPERSPEKTIVE

SA@ETAK: U radu se nastoji odgovoriti na pitawekako se poimawe rodnih uloga u tradicionalnoj, patrijar-halnoj kulturi reflektuje u stvarawu predstava o èn-skim i mu{kim demonskim bi}ima, a potom i kakav je wi-hov poloàj u autorskom, savremenom kwièvnom obli~ju,a ponu|enom prevashodno deci kao ~itaocima. U tom smi-slu ukazuje se na neke od mogu}ih na~ina preplitawa i re-lativizovawa stereotipa o ̀ enskom i mu{kom u literar-nom stvarawu demonskih bi}a. S jedne strane ono se po-kazuje kao negacija patrijarhalnog rodnog koncepta, u ma-woj ili ve}oj meri uslovqena savremenim kulturolo{kimpogledima, a s druge strane kao postupak koji svoje upo-ri{te delimi~no pronalazi i u folkloru, mitologiji, usme-noj kwièvnosti, ali ponajvi{e u ludisti~kom poeti~kom~iniocu literature za decu.

KQU^NE REÎ: demonska bi}a, folklor, usmena tra-dicija, patrijarhalna kultura, kwièvnost za decu, rodniidentitet, ènsko/mu{ko, savremena kultura.

Iako su ponu|eni mnogi odgovori o fenomenu ro-da,1 on i daqe sadrì izazove za tuma~ewe, izme|u

ostalog i u kontekstu oblikovawa likova kwièv-nosti za decu, pa i onih iz onostrane sfere. Otudase ovde nastoji razmotriti kako je poimawe rodnihrazlika i uloga u patrijarhalnoj kulturi uslovqa-valo fantazijski deo qudskog bivstvovawa, kon-kretno stvarawe predstava o ̀ enskim i mu{kim de-monskim bi}ima, a potom i kakva je „rodna sudbi-na” bi}a iz folklorne imaginacije u savremenojkwièvnosti za decu.

Spekulacije o uzrocima i razlozima polarizova-wa ̀ ene, metafori~ki kazano izme|u „|avoqe kapi-je” i „Hristove neveste” (Bok 2005), o predstavamakoje variraju i obuhvataju raspon od „anarhije do eu-genizma” (Pej~i} 2003: 14), bez sumwe jesu provoka-tivne, pa i kada svoj odraz nalaze u onostranim bi-}ima stvaranim upravo preko „dva opre~na imaginar-na mehanizma” (Bril 1993: 58). Ustaqen (ne i jedi-ni) pristup tuma~ewu prirode i sudbine ̀ enskostiu tradicionalnoj kulturi (i ne samo tradicional-noj), svakodnevnom i obrednom kontekstu, podrazume-va sagledavawe razli~itih vidova i marginalizaci-je i divinizacije, uop{te razgranatu tipologiju vre-dnovawa wene uloge, posebnosti, va`nosti.

Marginalizacija ènskog2 (bar po mu{koj in-terpretaciji tradicionalnih kulturolo{kih kodo-va), po~ev od brojnih magijsko-obrednih radwi za-rad dobijawa poèqnog mu{kog potomstva, odnosnoosiguravawa da ne bude ro|eno ̀ ensko dete, prekoodrastawa, stasavawa i ìvqewa u senci mu{kogna~ela, {to donekle mewa tek potvr|ivawe ènekao majke – ustaqena je praksa u patrijarhalnom

48

1 Po~ev od autora po kojima su rodne razlike nu`na i lo-gi~na posledica polnih, biolo{kih razlika, preko onih koji

rodne uloge tuma~e kao nau~eno pona{awe, do onih koji i poli rod tuma~e kao dru{tveno konstruisan proizvod (v. recimou: Gidens 2005: 117122), kao vid identiteta koji se ne dobijaro|ewem, ve} se „suptilno konstituira u vremenu“ (Batler, cit.po: Dèkson 2008: 145).

2 Ustaqeno je mi{qewe da, iako „oblici mu{ke dominaci-je variraju od jedne zemqe do druge, od jedne epohe do druge, (...)niko nije primetio egalitisti~ka dru{tva ili, jo{ mawe, dru-{tva u kojima bi izraèna mo} èna, porodi~na i politi~ka,bila ve}a od mo}i mu{karca“ (Burginjon 1996: 300).

dru{tvu. Razlozi za inferioran polaàj ̀ ene ra-zli~ito se obja{wavaju, po~ev od opisa wenog na-stanka (recimo, od Adamovog rebra; od |avoqeg ilipse}eg repa), do jednog op{teg shvatawa ène kao„oli~ewa ritualno ne~istog na~ela” (SM 2001:178). Ono, pak, podrazumeva, izme|u ostalog, i„sklonost” magijskoj sferi delovawa, bilo da jepojmqena kao biolo{ka predispozicija, bilo kaodelatnost koja nadome{ta svakodnevnu marginali-zovanost. Drugim re~ima, tradicionalna kulturapretpostavqenu „ne~istost” ̀ ene uzima kao osobe-no opravdawe, uzrok potencijalne bliskosti ono-stranom, ali je vidi i kao posledicu, razlog zbogkog i jeste shva}ena kao „opasna”, te otuda i ozna-~ena kao „nepoèqna”. U tom smislu poimawe ̀ eneu patrijarhalnom konceptu sveta kre}e se, naj~e{-}e, izme|u obezvre|ivawa i, s druge strane, pre}ut-no priznavanog „vi{eg” statusa i povi{ene mo}i,neke vrste neformalnog autoriteta, koji doseè uzrelim godinama, a koji i izaziva dodatnu potrebuza „dràwem pod kontrolom”.3 Ukoliko se ~itavaproblematika posmatra sa aspekta napetosti izme-|u „prirode” i „kulture”, kao tuma~ewa opozicijeizme|u „ènskog” i „mu{kog”, podre|enost èneproisti~e iz poistove}ivawa sa onim {to kultura(mu{ko) smatra ne~istim i nekultivisanim, hao-ti~nim i „sirovim”, uop{te mawe vrednim ilibezvrednim (Ortner 1983: 159; 162176). Otuda bi se,uz jedan povr{an pogled na tradicionalnu demono-

logiju, mogla pretpostaviti prevlast ènskog upredstavqawu onostrano opasnog, negativnog, zlog,ili na bilo koji na~in {tetnog, i to uz prethod-no prihva}enu pretpostavku da ̀ ena jeste posve po-godan „provodnik” za ogla{avawe ne~istih sila i„posrednik” za stupawe u dodir s wima.

Pa ipak, postoji mogu}nost da se demonski si-stem sa stanovi{ta, aktuelnim re~nikom kazano,rodne ravnopravnosti, poima kao jedan posve „ko-rektan” sistem, sa mawe-vi{e ujedna~enim prisu-stvom ̀ enskih i mu{kih demonskih bi}a, sa, opet,mawe-vi{e ujedna~enim funkcijama, bar sa aspek-ta wihove kobnosti. Jer, kao {to se opozicija mu-{ko/ènsko u domenu qudskih me|uodnosa ne moraposmatrati kao „dualisti~ka suprotnost” po{to„nije jedini princip kulturne organizacije pola iroda, ve}, u velikom broju slu~ajeva zavisi od kon-teksta i zna~ewa, diskurzivne religijske ili ma-gijske prakse, kao i samih verovawa”, te bi se „premoglo govoriti o parovima komplementarnosti, ane suprotnosti” (Radulovi} 2009: 135), tako se sro-dan mehanizam komplementarnih parova i ovde mo-è nazreti. Drugim re~ima, ako se poloàj ̀ ene utradicionalnoj kulturi ne posmatra u svetlu apso-lutne podre|enosti i marginalizacije,4 ve} se sta-tus pojedinca, bilo mu{karca bilo ène, u magij-skoj praksi samerava prema prilikama, na~inima,„tehnikama” pristupawa onostranom, dakle kao re-lativizovana tvrdwa uslovqena kontekstom, i akose u razmatrawe ukqu~i sloèn, bogat, raznolikfolklorni i usmenokwièvni fond, polna i rod-na podvojenost pokazuje se kao sekundarna – demon-ski kompleks usmenog nasle|a potvr|uje se kao je-dan, uslovno re~eno, rodno ujedna~en sistem. [ta-vi{e, u wemu, katkad, izostaje svako jasnije polno/

49

3 Mu{ka dominacija ne ograni~ava se samo na kontrolu ̀ eneu wenom reproduktivnom periodu, ve} se nastoji pro{iriti ina period ̀ ivota kada se ̀ ena vi{e ne moè ostvariti prekomaj~instva, ali se „alternativni“ vidovi wene mo}i pojavqujukao nov vid „opasnosti“ po ustaqen poredak, te upravo optu`beza ve{ti~arewe postaju jedan od efikasnijih na~ina da se„ograni~i latentna vlast ’starijih’ èna“ (Radulovi} 2009:323). I savremena kultura svoj odnos prema „zrelim“ godinamaène ostvaruje preko dve ponu|ene mogu}nosti: ili }e se pona-{ati kao „dobra starica-majka“ ili }e biti „bestidna matorave{tica“. U pore|ewu s tim, tradicionalno dru{tvo neretkose doìvqava kao rodno korektnije (v. u: Male{evi} 2007: 118).

4 Kona~no, „davno je jo{ postavqeno pitawe o odnosutla~ewa èna i wihovih autonomnih prostora delovawa“, a„odavno je jasno da ène nisu uvek bile samo `rtve, ve} su isamostalno oblikovale svoj ìvot“ (Bok 2005: 408)

rodno odre|ivawe,5 odnosno, ili je re~ o bi}imakoja se u usmenoj tradiciji javqaju i kao ène ikao mu{karci (uz elemente ìvotiwske anatomi-je), ve} u zavisnosti od lokaliteta na kojima sukonkretna verovawa o wima zabeleèna, ili se pod-razumeva postojawe para u drugom polu, ili je re~o mu{ko-ènskim korelatima, ravnopravnom deqe-wu teritorije, srodnim ili istovetnim funkcija-ma i atribuciji. Uop{te, ~esto je re~ upravo o slo-ènom sistemu me{awa i prepleta polnih i rod-nih karakteristika, {to na neki na~in govori uprilog kompleksnosti pojma ambivalentnosti – onse ne poima samo kao dihotomija izme|u dobra izla, blagosti i surovosti, ve} i kao prepletaj mu-{ko-ènskih principa koji tek zajedno ~ine jezgropostojawa, a svet, kao i svako bi}e za sebe, mogu}imi celovitim.

Ipak, iako zbog toga moè biti upitan smisaopolno/rodnog klasifikovawa demonskih bi}a,6 onajesu zna~ajna, bar kao vid posredno oblikovane sem-anti~ke gustine u svesti slu{aoca/ ~itaoca dela,koji se s wima susre}e u literarnom obli~ju, kojapak moè biti intrigantna za razumevawe kulturo-lo{kih kodova po kojima se svesno ili nesvesnoupravqa. Pa i kada se razmatrawe suzi i opseg is-pitivawa ograni~i na izbor za decu kao ~itaoce,name}e se, ponovo, utisak da je re~ o ravnomernoj

zastupqenosti i mu{kih i ènskih mitskih bi}a(naravno, re~ je samo o utisku, ne o tvrdwi uteme-qenoj na prebrojavawu), bez „favorita” po zlobno-sti ili dobronamernosti, ali se i ovde moè raz-mi{qati o potencijalno va`nim pojedinostimapri reflektovawu tradicijom ukorewenih predsta-va o ènskom i mu{kom i wihovim prepletajima.

@enska demonska bi}a usmene tradicije, razma-trana u tom kqu~u, predstavqaju ogledalo ustaqe-nih predstava o kulturi iz koje poti~u, ali ne usmislu istovetnog odraza – simboli~ki odraz uprelomu folklorne imaginacije navodi na razmi-{qawe o relativizaciji ustaqenih predstava o pri-rodi ̀ enskog, bilo pozitivnih bilo negativnih, pai kada je ona data u obli~ju demonskog bi}a. To {tosu „upravo ̀ enski demoni ~e{}e predstavqeni su-protno od stereotipa ènskih karakteristika ko-je se o~ekuju u jednom patrijarhalnom dru{tvu”(Radulovi} 2009: 284) moglo bi se shvatiti kaoosobena mu{ka, patrijahalna, i u tom smislu sasvimlogi~na strategija isticawa pretpostavqene èn-ske „ne~istosti”, „sklonosti grehu”, „ve{ti~are-wu”, koja pun izraz dobija u najmra~nijoj stranisimboli~ki zgusnutoj u predstavama o opasnoj de-vijantnosti onostranih bi}a. S druge strane, osta-je mogu}nost da se takav postupak shvati i kao ob-lik upravo ̀ enske strategije, posebno ako se pri-hvati da „ènske pri~e”, dakle upravo one u koji-ma je, po Karaxi}evoj klasifikaciji, ponajvi{e„~udesa”, pa i bi}a s one strane, nastaju iz èn-skog imaginativno-narativnog obrasca, putem kogse, moè biti, odraàva i neki vid fikcijske „od-mazde” i „poravwavawa ra~una” sa mu{kom vizijomsveta i ̀ ene u tom svetu. „Obrazac slobodne, neza-visne, aktivne ̀ ene koji nije odgovarao visoko ce-wenom, normativnom modelu u kulturi s patrijar-halnim obrascima, projektovawem na ènska nat-prirodna bi}a, upravo ukazuje na negativnu konota-ciju koja se pridaje ovim osobinama” (Radulovi}

50

5 Izme|u ostalog, o tome svedo~i i opisivawe demonskihbi}a u antropomorfnom obli~ju kao bi}a koja „nastaju od qu-di“ ili imaju „qudsko telo“, bez precizirawa da li je re~ omu{karcima ili ènama.

6 Iako „qudska predstava o svetu je od samih po~etaka bilapolno/rodno obeleèna“ (Papi} 1997: 255–256), klasifikacijaonostranih bi}a iz folklornih predstava naj~e{}e se temeqina wihovom poreklu, nastanku, stani{tu, delokrugu delovawa,dok polno/rodna pripadnost ostaje sporedna, ~ak i nebitna kaoprincip razvrstavawa (recimo, klasifikacija S. Ze~evi}a po-drazumeva demone prirode, sudbine, bolesti, doma}e, vezane zaku}u, potom one koji nastaju od qudi i qudi koji imaju demonskeosobine, kona~no i kategoriju ostali demoni koju popuwava-ju svi koji se u prethodne ne uklapaju – Ze~evi} 1981).

2009: 291) i to posebno kada se ona posmatra kaovid potencijalne ènske osve{}enosti u femini-sti~kom kqu~u. Govore}i svojevremeno o mizogi-nim pri~ama iz usmene i pisane tradicije, MajaBo{kovi} Stuli zapazila je isto, ne povodom ̀ en-skih demonskih bi}a, ve} povodom op{teg poimawaène preko kli{ea koji nastaju iz „dominantnihmu{kih gledi{ta” po kojima ène mogu biti hva-qene „samo onda kada su se vladale prema dodijeqe-noj ulozi” (Bo{kovi} Stulli 1999: 28). Prelamawetih uloga, ali i onih koje ̀ enama nisu „dodeqene”i vrednovane kao poèqne, u raznolikim formamamitskih, ~udesnih i fantasti~nih bi}a, mogu}e jesagledavati na razli~ite na~ine, pa i preko po-larizovawa ambivalentnih svojstava koja posedujukao svoje vitalno obele`je, ali i sa aspekta me-{awa rodnih simboli~kih „registara”. Ono je pakpotpuno u duhu mitskog mi{qewa, ~ija osnova je-ste u na~elu binarnih, „elementarnih simboli~kihopozicija”, po~ev od onih ~ulno saznatqivih (gore-dole, levo-desno...), do „magistralne mitske opozi-cije – sakralno-svetovno” (Meletinski b. g. 234).Uop{te, ustaqena predstava o nekim, prevashodnoènskim demonskim bi}ima, moè se posmatratipreko rascepa na tzv. poèqna i nepoèqna svoj-stva, na ono {to èni „prili~i” i ono za {ta sepretpostavqa da „ène èle”, a {to je, istovre-meno, ono od ~ega patrijarhalno ustrojstvo zazirei {to po navici i tradiciji „vi{e prili~i” mu-{kosti. Re~ je bi}ima koja, izme|u ostalog, obele-àva sloboda, aktivnost, nezavisnost, razuzdanost,pohotqivost, beskompromisnost u ~uvawu vlastiteteritorije i identiteta, dr~nost, agresivnost, zna-we... Nije neosnovana pretpostavka da se, ukolikose neke od navedenih osobina ~itaju u patrijarhal-nom kqu~u ̀ enskosti, nanosi negativne semantikejasno uo~avaju, pa deo navedenih osobina moè biti„prekodiran” u zlu prirodu, pro`drqivost, uro-kqivost, goropadnost, kapricioznost, prevrtqivost,

sujetu, tvrdoglavost, ma|ijawe...7 No, na~elno gle-dano, mitska bi}a oduvek „predstavqaju snopoveraznih obele`ja, tako da se po nekim obele`jimaoni izjedna~avaju, a po drugim suprotstavqaju”(Meletinski b.g: 234–237), {to funkcioni{e i ka-da je re~ o razmatrawu wihove rodne polarizovano-sti.

Upravo raznolikost prepleta fantazijskog „~i-weni~nog stawa” o poreklu i nastanku, znacima ko-ji najavquju natprirodno poreklo, delokrugu, funk-cijama, izgledu, metamorfozama, stani{tima, idrugim relevantnim, a neretko istovetnim pojedi-nostima, govori o principu fliudnosti svojstava.8

Insistirawe na prepoznavawu tehnike dvostrukihar{ina predstavqawa i ~itawa atribucije mitskihbi}a, kao samo ènskih i samo mu{kih, a uz to ikao samo zlih ili samo dobrih, uop{te, pa i u de-lima za decu, dovodi do zanemarivawa su{tinskogu wihovoj prirodi – ambivalentnosti i, ma kako tosporno izgledalo, ravnopravno razdeqene mo}i, ione blagotvorne, ̀ ivototvorne, i one smrtonosne.No, u delima kwièvnosti za decu znatno ~e{}e seprepoznaje upravo osetqivost za ambivalentno po-larizovawe. Ono je, katkad, oblikovano upravo pofolklornom modelu, posebno kada je re~ o autori-ma koji svoju poetiku temeqe na doslednom reflek-tovawu usmenokwièvne tradicije,9 ali se katkadpronalazi i u slu~ajevima kada tradicionalna de-monologija, na koju se autorska fikcija u mawojili ve}oj meri uvek oslawa, ne nudi posebno izda-

51

7 [to se, donekle, u okriqu nacionalne mitomanije, samovilama pra{ta, pa jedine od „ènskiwa“ idu pod ruku sa zmaje-vima kao „popularnim nacionalnim boànstavima“ (âjkanovi}1994, 5: 271).

8 Ipak, uvek ostaje mogu}nost da se stvari sagledavaju kaosmi{qena polarizacija: iako se, recimo, neka demonska bi}ara|aju na istovetan na~in, kao ̀ ensko i mu{ko dobijaju i ra-zli~itu rodnu sudbinu kao zli i dobri (o tome v. u: Radulovi}2009: 310).

9 Kao {to je u Gospodaru sedam bregova i Dolini jorgovanaTiodora Rosi}a, ili Vitezu viline gore Dragana Laki}evi}a.

{nu „pozitivnu listu” svojstava i funkcija.10 Osimtakvog, savremena kwièvnost za decu nudi i dru-ga~ije pristupe, pa i u vidu osobenog propagirawa,uslovno re~eno, „feministi~kog” obrasca kojim se,na bezazleno posredan na~in iskazuje potreba opi-rawa patrijarhalnosti i (pretpostavqenoj) mu{kojprevlasti. U tom smislu moè se razmatrati, reci-mo, lik ve{tice i wena „sudbina” u autorskim vi-zijama.

Kao jedno od bi}a kojim se najefektnije odrà-va mehanizam „vaspitavawa” strahom po arhetip-skom modelu vezanom za pro`dirawe (saka}ewe, ko-madawe, pe~ewe, kuvawe) dece, lik ve{tice obli-kuje se literarno na razli~ite na~ine. U srpskojusmenoj bajci ona nema demonska svojstva (bar nesva) kakva su o~uvana u verovawima i predawima.Naj~e{}e, re~ je samo o „babi” koja „zna ma|ijati”ili o „babi” koja nije imenovana kao ve{tica, alise weni postupci mogu pojmiti u duhu ve{ti~jihsposobnosti, te ili nanosi {tetu ili ~ini dobrojunaku, i uklapa se u tip koji V. Prop imenuje kaove{ticu-darivateqicu. U savremenoj autorskoj in-terpretaciji ovog segmenta ve{ti~jeg lika uo~avase nekoliko (ne i jedinih) varijacija. Katkad sepredstavqa kao dostojanstvena i mudra starica, uzrame mu{kim tuma~ima starostavnih kwiga, samo{to status „znaju}e” temeqi na druga~ijoj (ma|ij-skoj) osnovi i biva bliska arhetipskoj matrici o

Velikoj majci, ~ime se zapravo potvr|uje teza o re-alno prisutnoj duhovnosti i duhovnoj mo}i ̀ ena ialudira na druga~iji na~in poimawa ̀ enskosti, de-limi~no i na razli~ite vidove wene divinizaci-je.11 Brojni su primeri u kwièvnim delima za de-cu u kojima pred junake iskrsavaju ~udesne starice-~arobnice, mudre i blage, koje ispravqaju nepravdei te{ke sudbine usamqenih tragalaca za sre}om,neretko bliske na~inu epifanije (putnik, prosjak)i funkcijama mu{kih onostranih izaslanika, uz-dignute do boànskog korelata Daboga.12 Na osobenna~in ovakvi likovi predstavqaju zapravo me{a-vinu bi}a iz nebeske mitologije i onih iz tzv. ni-è kategorije, demonologije. Drugi autorski pri-stup kobnost ve{ti~jeg lika redukuje osporavawemsvake natprirodne mo}i, pa i one u plemenitom ru-hu, i nudi ga ~itaocima u obli~ju neobi~nih baba--samotnica od kojih svi, istina, pomalo zaziru, aliu osnovi ih niko, ni odrasli ni deca, ne uzimaju„zaozbiqno”, pa se, imenovane kao ve{tice iz ~i-ste pakosti, svode na predmet kom{ijskih ogovara-wa.13 Poseban tip ~ine pristupi kada uz izosta-

52

10 Kako je to, recimo, u domenu folklornih predstava o pso-glavima, „odqudima“, kanibalima gvozdenih zuba iz mra~ne ze-mqe, s pasjom glavom i jednim okom na ~elu (âjkanovi} 1994,5: 311–312; \or|evi} 1953: 253; SM 2001: 418), predstavqanimi u mu{kom i u ̀ enskom obli~ju. Wima se u autorskom postup-ku, recimo, Dragana Laki}evi}a u Ma~u kneza Stefana ili Mi-lenka Bodirogi}a u Prognanim bi}ima, ne pori~e demonska pri-roda, ali se otvara mogu}nost za poimawe u pozitivnom smislu.U prvom slu~aju Psoglava je sredstvo kojim }e narod, pri~awempri~a o wenom strahotnom dejstvovawu i izgledu, slabiti mo}Turaka, u weno obli~je preru{ava se majka jednog od junaka itako ga spasava, a u drugom slu~aju psoglavi se nude ~itaocu kaobi}a povi{enog moralnog ose}awa i emocionalnosti, kao `r-tve, nedu`ni stradalnici od qudske ruke.

11 Tako je oblikovana starica, baba Dragu{la, u romanuAleksandra Te{i}a Kosingas – red Zmaja (Beograd, Porta Li-bris, 2008): pred wom junaci padaju na kolena, unosi mir i spo-kojstvo, duga seda kosa, isposni~ko telo i ode}a nalik mona{-koj, {tap u izboranim {akama, o~i plave i blistave kao u devoj-ke, melem za svaku qudsku brigu... Kompleksnost wenog lika ~i-ne tri sloja: tipi~no „ènsko ma|ijawe“ (iz trava, pquva~ke),ve{ti~ja funkcija ~uvarke granice svetova i inicijacije (pri-~a se da sve koji ne izdrè proveru pretvara u kamene kule \a-voqe varo{i), i, kona~no, ogromne skromnosti, blagosti i mu-drosti svojstvene, uslovno re~eno, patrijarhu.

12 Tako se npr. u bajkama Ranka Pavlovi}a Mo} divqe osko-ru{e i druge bajke (Beograd, Bookland 2005) ~arobnica Dabi-ìvka javqa u liku sedokose, pogurene starice prosjakiwe, ilikao bi}e koje se iznenada pojavquje u obli~ju devojke, ali juna-ke uvek nagra|uje i wihovu dobrotu i dobro~instvo vi{estru-kim dobrima vra}a.

13 Recimo, u romanu Vesne Aleksi} Zvezda rugalica (Beograd,Rad, 1997) ovaj segment o sva|i nanike [arlote i baba Rosandedemistifikovanu ve{ti~ju delatnost sme{ta na razinu bapskihpri~a.

vqawe prikaza izgleda i delovawa onostranog bi}aizostaje i nominalizovawe, a prisustvo se naslu-}uje i prepoznaje, gotovo po automatizmu, samo pojednom simboli~nom markantnom obele`ju: za ve-{tice je to, izme|u ostalog, metla i letewe na me-tli.14 U svim srodnim slu~ajevima wihova tradici-onalno zla demonska priroda biva potiskivana: ve-{tica-otmi~arka, koja nastoji uhvatiti, ispe}i ipojesti decu (Prop 1990: 86), u savremenoj autor-skoj koncepciji se sve re|e susre}e. Kada se to ide{ava, uglavnom biva prisutno kao osnova za „iz-rugivawe namere”, polazna osnova za humorno razg-ra|ivawe, kao sme{an i „deplasiran” arhai~ni im-puls koje savremeno detiwstvo vi{e ne uzbu|ujeonako kako je to negda moglo.15

Sa aspekta tuma~ewa date problematike u okvi-rima rodnog pitawa, moglo bi se re}i da su sve tovidovi dijaloga savremenog kwièvnog stvarawa zadecu sa mu{kim/patrijarhalnim konceptom: ako sekatkad i prepozna osobeno „dràwe strane”, mo`danenamerno i netendenciozno, patrijarhalnom mode-lu sveta, prepoznaje se i ono koje ga osporava. Jer,

patrijarhalni, diskriminu{u}i odnos prema ̀ ena-ma „u godinama” usmeren ka wihovom potiskivawuu kategoriju „sumwivog”, „opasnog”, „prete}eg” popoèqan poredak stvari, uop{te u kategoriju ve-{tica, moè biti dodatno podràn oblikovawemdemonskog bi}a kao komi~ne figure. Tome, izme|uostalog doprinosi i stereotipna spoqa{wa karak-terizacija: upliv mu{kih atributa, pa i onih ve-zanih za fizi~ki izgled, maqavost, brkatost i gu-ste obrve, u domenu ̀ enskih demonskih bi}a poputve{tice sluì prevashodno potcrtavawu strahot-nosti, devijantnosti, ali se wome ostvaruje i izve-sna karikaturalnost, pa ono {to izaziva uàs istrah ujedno moè posluìti i kao izvor za preva-zilaèwe straha smehom i podsmehom. Po srodnommehanizmu je, moè biti, i tradicionalna kulturaobavqala „diskvalifikovawa” èna koje „li~e”ili ̀ ele da „li~e” na mu{karce – one su neretkobivale sme{tene u kategoriju grotesknih ono-stranih stvorewa. No, pomenuti dijalog autorskihliterarnih koncepcija i patrijarhalnog vi|ewarodnih atributa i uloga moè biti usmeren i kaposrednom „dràwu strane” ̀ enskoj viziji, po ko-joj je nadmo} dobrim delom sme{tena i na „levustranu sveta”. Lik ve{tice u savremenoj autorskojkoncepciji pomera se sa pomerawima temeqa na ko-jima po~iva patrijarhalno ustrojstvo: istina na be-zazleno de~ji na~in, ali ipak, ve{ti~arewe sve ~e-{}e postaje nova de~ja igra~ka, modni detaq odra-stawa i pubertetske pobune, mogu}i put za iskazi-vawe vlastite posebnosti i identiteta... Upisiva-we literarne dece u {kole za ve{tice (ali i vile,vilewake, zmajeve, ~arobwake raznih „profila”),nije samo spisateqska dovitqivost da gasi de~juè| za fantazijskim, ve} to posredno postaje ula-zak u zabraweno i ve~ito izazovno „{kolovawe”,pa ono {to je tradicionalna kultura podvodila pokategoriju sumwivog, predodre|enog za spaqivawe,postaje vid otpora autoritetu svake vrste, uz to za-

53

14 Glavna junakiwa Sekinog seoceta Mirjane Stefanovi}(Beograd, IP Ginko, Ginis YU, 1994) mogla bi posluìti kaoilustracija re~enom: svetska putnica, i kroz vreme i kroz pro-stor, vesela, duhovita, raspri~ana, neumorna, „sva nahitrena“,na ve{tice podse}a samo po svom prevoznom sredstvu, ~udesnojmetli, istina „tehnolo{ki“ doteranijoj od tradicionalnih.

15 Tako, recimo, u Bajci iz Buxaka Miodraga Zupanca (Beo-grad, Plato, 2005), lik ve{tice iz {ume Podmuklice obele-àvaju ustaqene crte tipi~ne za usmenu tradiciju: ru`na, namr-go|ena, crnih noktiju, kukastog i kvrgavog nosa, ~upave sede ko-se, uop{te, kako kaè autor, „ènska babqa spodoba“ kraj veli-kog lonca nad vatrom. No, iako je spoqa{wa karakterizacijaustaqena u tradiciji, wena verbalna, retori~ka „ume{nost“ upotpunosti dokida svaku mogu}nost da se „ozbiqno“ pojmi kaoprete}e demonsko bi}e. Proces demistifikacije u ovom deluponajvi{e se vezuje za seriju wenih replika, tipa: „nemoj da ne-kog uva}am“, ili, kada se obra}a mladom princu pre no {to ganatera u kazan (na „kupawac“, ali „bez derawe i vikawe“): „Ne-moj da mrda{! Ko mrtvo muv~e da ~eka{! ôrbarluk ne mo`’bez pilenca! Bi}e mesta i za kraqenca“, itd. Istom tipukarikaturalne karakterizacije podleè i wen brat.

bavan, bezazlen, uzbudqiv, neretko duhovit.16 Na-stala iz kulture bitno obeleène patrijarhalnimnazorima, savremena kwièvnost za decu u sebisvojstvenom maniru bezazlene zaigranosti na nekina~in podriva takvu koncepciju sveta, dekomponu-je svaku rodnu strategiju koja bi zarad prevlastijedne osujetila drugu stranu, ra{~lawuje i me{arodne uloge, pa i one sadràne u specifikumu mit-skih bi}a pokazuje kao relativnu pojavu.

Otuda je zanimqivo pratiti kakva je sudbinaprevashodno mu{kih demonskih bi}a kada se u wi-hovom oblikovawu na|u stereotipi o ènskosti(povi{ena emocionalnost, ~ednost, smernost, pa-sivnost, slabost, sklonost sawarewu...) i tako„kontaminira” dominantna, tradicijom ukorewenapredstava. No to je podjednako zanimqivo i u slu-~ajevima kada se pridodaje ̀ enskim demonskim bi-}ima, jer ni wima, po pravilu, takvo {ta „ne pri-li~i”. [tavi{e, „stereotipne feminine karakte-ristike li~nosti kao {to su emocionalnost, zavi-snost, pasivnost, skromnost i druge, nisu odlikeènskih demona ~ak ni onih koji su vaìli za ’do-bre’ demone, vile, rusaqke, {umske majke” (Radu-lovi} 2009: 291): naprosto, moè biti da je re~ oseriji svojstava kojih se, u kontekstu predo~avawademonskih bi}a, „odri~e” i mu{ka i ̀ enska strana,ko god da ih uobli~ava, jer se time, kona~no, uru-{ava wihova natprirodna posebnost i nu`no pre-laze na ovu stranu, qudsku, svakodnevnu stranu po-stojawa. Kada se upravo ta svojstva na|u u koncep-tu onostranih bi}a savremene kwièvnosti za de-cu, rezultat je ili degradacija humorom, ili na-gla{avawe empati~nog sloja. Karakterizacija ̀ en-skih natprirodnih bi}a osmi{qena po modelima

idealno ̀ enskog sa patrijarhalnog aspekta, dakle,smernog, skromnog, bri`nog, pa`qivog, slaba{nog,povodqivog, krhkog, ve~ito „na usluzi”, javqa se,gotovo iskqu~ivo, u autorskim interpretacijamaonostranih folklornih bi}a, ponajvi{e vila (~aki kada su oblikovane kao nacionalne mitske za-{titnice). One se u delima za decu neretko posta-vqaju kao sinonim za maj~insku qubav i brigu, ona-ko kako ih stihovi usmene uspavanke utiskuju u de-~joj svesti od najranije dobi. Sme{nih, karikira-nih vila gotovo da nema u savremenim autorskimostvarewima. No i malobrojni primeri17 svedo~eda i jedna od posledwih tabu ta~aka u spletu karak-terologije kwièvnosti za decu po~iwe da popu-{ta. One mo`da i mogu biti malene, zaigrane, ne-smotrene, lakoverne, nalik deci (ili upravo deca),poput Brli}kine Kosjenke, ali retko kad bivaju ra-zarane se~ivom komike: da li zbog prevladavaju}egpoimawa vile kao bi}a dobronamernog prema qudi-ma; da li zbog uverewa da su klasi~an vid imagi-nativne uzdanice svakog detiwstva; da li zbog mi-tomanskog nacionalnog ustrojstva po kom svakog ju-naka vilinskim mlekom zadojenog ili vilinskimtravama i vodama izvidanog ~eka izuzetnost i sta-bilno mesto u svesti generacija; da li zbog nekogdrugog razloga, mo`da i nije toliko va`no. Vile se,naprosto, izdvajaju kao (malobrojan) izuzetak u po-re|ewu sa ostalim ̀ enskim demonskim bi}ima kojapodleù literarnoj igri rodne kombinatorike.

Da patrijarhalno pojmqena kao tipi~na, poèq-na ̀ enska svojstva, poput emocionalnosti, ne`no-sti, brige za decu, u kontekstu ̀ enskih onostranih

54

16 No, ovde ipak nije re~ o posledici aktuelnog „povratkave{ti~luka“ (Haris 1995: 175), pogotovo ne onako kako se onrazaznaje u modernom dru{tvu i obli~ju kontrakulture, koja,ako ne podriva, onda bar poku{ava da relativizuje smislenostustaqenog vrednosnog sistema i na~ina ìvota.

17 Npr. poput R{umovi}evih vila u Uspavanoj lepotici ko-je svoju {ti}enicu pou~avaju, izme|u ostalog, i „tajnim znawi-ma“ dobre doma}ice: da se „prvo ulupa belance, pa tek onda ̀ u-mance“, da se „ka~amak kuva od kukuruznog bra{na“, da se „~a-rape pletu odozgo na dole, a xemperi odozdo na gore“, a i samese pokazuju na delu kada devojci za ro|endan naprave tortu „sa{esnaest vrsta fila“ (R{umovi}, Qubivoje, Uspavana lepoti-ca. U cara Trojana kozje u{i, Novi Sad, Prometej, 2000).

bi}a doprinose demaskirawu, poni{tavawu wihovedemonske prirode i natprirodnih mo}i, moè po-svedo~iti niz primera i autorskih re{ewa. Reci-mo, ba{ onako kako to radi Q. R{umovi} u svomciklusu o a`dajama18 koje zabrinute tepaju svojim~edima, ili onako kako ih u skladnoj, idili~nojporodi~noj slici predstavqa G. Timotijevi}: ono{to se pri~iwavalo kao troglava a`daja, „velika,stra{na i gadna”, zapravo je porodica, mama, tata,i dete a`daj~e, sede u senci drveta i bezbri`no„kusaju poparu, ne{to }u}ore i smeju se”.19 Kari-katuralnost proizilazi iz spajawa nespojivog: tro-glavim nezasitim a`dajama „ne prili~i” briga irazneènost. U gotovo svakom delu za decu u komse pojavquje kao kwièvni lik predstavqan pofolklornom modelu, ona je ~udovi{no bi}e bez„dobre strane”, pa kada mu se ona pridoda u emoci-onalno-humanizovanom kqu~u, sa nagla{eno èn-skim tradicionalnim crtama, postaje „razoruà-no”, katkad posve blisko i drago, katkad sme{no,ali uvek li{eno svoje demonske prirode. Postupakpridodavawa tzv. poèqnih ̀ enskih osobina, ona-ko kako ih predstavqa patrijarhalni sistem poi-mawa vrednosti, transponovan u dela za decu ~estoima takav efekat: ukoliko i nije re~ o radikalnomdemistifikovawu mitskog bi}a, re~ je o izvesnomublaàvawu distance koju onostrana sfera uvek po-drazumeva. Kada, recimo, R. Popov20 opisuje susretviteza-budale poslanog da pobije vatrene zmajeveiz drugog carstva, pa na svom putu susre}e nesre}nui zabrinutu vilu koja mu daje savet i ~udesno sred-stvo kao pomo}, on je iz zahvalnosti poqubi uobraz, a ona „naglo pocrvene”. êdne i stidqivevile, koje se nemo}ne jadaju putniku i ̀ ale na zma-

jeve koji im popali{e {ume, svakako odudaraju odonih u folklornoj imaginaciji i ovde, projekcijomsmernih uzora devoja~kog patrijarhalnog vaspita-wa, obeleènih krotko{}u i uzdawem u mu{ku po-mo} i za{titu, postaju slika i prilika poèqnoènskog stereotipa – a takve ih vi{e niko ne uz-ima „za ozbiqno”. Kona~no, isto biva i sa ve{ti-cama kada se uobli~e kao (tipi~ne) ̀ ene, usamqe-ne, „gre{ne”, ̀ eqne o~ijukawa, mu{ke pa`we i la-skawa „mladih delija”, kako to ~ini, recimo, M.Mla|enovi}.21

Uop{te, u kwièvnosti za decu uo~ava se nasto-jawe da se kompleks patrijarhalno poèqnih oso-bina za rodnu poziciju ̀ ene nagla{ava u situacija-ma kada su natprirodna bi}a neophodna kao pomo},za{tita i uteha tragaocima i ratnicima, maj~in-sko bdewe nad varqivim sudbinama junaka, potom ikada su ta ista bi}a na meti humora, parodije i ka-rikature, ali i u jednom bitno druga~ijem kontek-stu. Re~ je o delima u kojima se javqa osobena no-stalgija za svetom i bi}ima koja i{~ezavaju, paiako se zadràva tradicijom ukorewena slika kob-nosti onostranih bi}a (i mu{kih i ènskih), onase osipa pred nastojawima autora da i u (prividu)rugobnosti i zla iznalaze lepotu i eti~nost, te ovabi}a obeleàva prevashodno blagost, krotkost, em-patija, pravednost, moralnost, plemenitost, rawi-vost, ne`nost, dobrota... Takva su, recimo, „progna-na bi}a” M. Bodirogi}a, nepravedno „opawkana”,jer savremena autorska vizija (upravo kao u moder-nisti~kom talasu), tako pojmqenu „qudskost demo-

55

18 Qubivoje R{umovi}, Jo{ nam samo ale fale, Beograd,BIGZ, 1991.

19 Gordana Timotijevi}, Sedmo kraqevstvo. Beograd, Zavodza uxbenike, 2009.

20 Ra{a Popov, Bajke za XXI vek. Beograd, Bookland, 2007.

21 „Gvozdenzuba: Dopadam ti se ja?Neboj{a: Oj devojko, nebeska nevesto...Gvozdenzuba: Oh, kako to lepo zvu~i...Neboj{a: Ne mogu da verujem, sve se ve{tice pale na iste

re~i. Sjajnija si od sunca, beqa od snega...Gvozdenzuba: Nemoj...Neboj{a: Rumenija od ruìce...Gvozdenzuba: Ne...Ne... Do}i }e on... Ovo se zove avantura“

(Milivije Mla|enovi}, Ba{ ̂ elik i druge za pozornicu ude{enebajke, Novi Sad, Zmajeve de~je igre, 1998).

na pokazuje kao kqu~ za razumevawe nequdskog ka-raktera ~ovekovog sveta” (Ajda~i} 1997: 146).22

Sudbina mu{kih demonskih bi}a, pritom, nai-zgled ostaje neizvesna. S jedne strane nastoji seo~uvati wihova dominantna mu{kost, ali s drugestrane, savremeni kulturolo{ki kompleks navodina razmi{qawe da je postupna i diskretna femini-zicija mu{kih demona u kontekstu kwièvnosti zadecu, bar delom, wihova ipak neizbe`na sudbina.Jer simboli~ke predstave o mu{kom i ̀ enskom, kaoosobeni „kulturni konstrukti”, po kojima ustaqe-no mu{ki „registar” (racionalno, kultura, duh,stvarnost, javno, mo}, aktivnost, stabilno...) i onajtradicionalno ènski (iracionalno, priroda, te-lo, fikcija, privatno, nemo}, pasivnost, nestal-no...) – podleù sve o~itijoj relativizaciji i stva-rawu svojevrsnih „simboli~kih androgina” (Orai}Toli} 2006: 295–297). Deo demonskog bestijara sa-vremene kwièvnosti za decu dobrim delom me{ai prepli}e rodna svojstva, moè biti upravo poistovetnim tragovima kakve je mitsko mi{qeweostavqalo u folklornom uobli~avawu ambivalent-nosti,23 ali i onako kako to ~ini postmoderna:„ni{ta nije unapred zajam~eno. Nema vi{e binar-ne klopke, mogu}e su sve kombinacije”, ali bez

„zlog scenarija” po kom bi svaki identitet bio to-liko mutiran da bi postao obesmi{qen (Orai} To-li} 2006: 319–320).24 To je na osoben na~in najavio]opi}ev „stra{ni”, sme{an, nemo}an zmaj, ni na-lik na ~uvene kradqivce carica i carskih k}eri,ogwevite, qutite buzdovanxije i nezasite qubavni-ke,25 ili, R{umovi}ev zmaj koji ostaje bez zaposle-wa, mota se po gradu, ~ita oglase, propija se26 isve u svemu podse}a na tipi~nu ̀ rtvu „krize mu{-kosti” savremenog sveta, ili, recimo, melanholi~-ni patuqak iz Patuqkove tajne Desanke Maksimo-vi}.27

Nema kwièvnost za decu ambicije da uru{i bi-narnu fakturu identiteta i rodnosti, takva tezase ne ̀ eli ovde sugerisati, ona se wome ̀ eli poi-grati prevashodno zarad humora, osloba|awa od na-nosa straha, a ponajvi{e iz svoje misije da u sve-mu vidi ~ove~nost.

U sklopu vajkada{we qudske fascinacije ono-stranim, uloga mitskih bi}a, kao sastavnog delasvih izma{tanih svetova i wima uobli~ene stvar-nosti – ogromna je i name}e se kao jedno od stan-dardnih i, uprkos stalnoj „upotrebi”, neuni{tivihpodru~ja kwièvne scene za decu. Utisak je da ak-tuelno stvarawe za decu, bar sa ovde postavqeneta~ke gledi{ta, odlikuje ose}awe mere u poigrava-wu rodnom dihotomijom: niti se nude samo visokoidealizovani i ~vrsto razdvojeni modeli ènskihi mu{kih bi}a mitskog kompleksa, niti se nude do-sledno razarane, karikaturalne pojave koje ne li~e

56

22 Milenko Bodirogi} (Prognana bi}a – srpska mitologija,Novi Sad, Orfelin izdava{tvo, 2010) kaè, recimo, da BabaRoga „no}u obilazi decu. Pokriva ih ako je hladno, bri{e im~ela oro{ena znojem od te{kih snova, dugo sedi pored posteqeoslu{kuju}i disawe malih spava~a. Ako se dete slu~ajno probu-di ona ga prostreli zlokobnim pogledom ispod namr{tenihobrva i onog svog roga i drekne: BU, ili BA! dete se zaceni odpla~a i straha, ali Baba Roga zna da je boqe da se pla{e wenego sveta koji ga tek ~eka. Baba Roga je skromna i samozataj-na. Ona uvek ~ini dobro, prave}i se da ~ini zlo, ne o~ekuju}inagradu i zahvalnost, spremna na pokudu i porugu. Sama, starai ru`na ona nosi ve~ni krst svoje skrivene dobrote“. Saose}a-ju}i s wenom zlehudom sudbinom, pripoveda~ }e joj, na kraju, pe-vu{iti uspavanku i tako poku{ati ublaìti gor~inu zbog svihnepravedno progawanih bi}a s one strane postojawa.

23 Uostalom, tipologija mu{kih demonskih bi}a i u tradi-cionalnom sistemu jasno razlikuje one koji odstupaju od ideal-nog modela mu{kosti.

24 Po kreativnom odnosu prema demonskim bi}ima savreme-na kwièvnost za decu jeste na tragu srodnih postmodernisti~-kih inovacija, koje, izme|u ostalog, podrazumevaju i „obrtawetradicionalnih atributa demona“, „postavqawe u nove i neo-~ekivane situacije“ „me|usobno preplitawe“ (Ajda~i} 1997: 147).

25 Branko ]opi}, Pri~e ispod zmajevih krila, Beograd, Pro-sveta, Sarajevo, Svjetlost/Veselin Masle{a, 1975.

26 Qubivoje R{umovi}, Jo{ nam samo ale fale, Beograd,BIGZ, 1991.

27 Desanka Maksimovi}, Ako je verovati mojoj baki, BeogradBIGZ, 1993.

ni na ̀ ensko ni na mu{ko. Mo`da je sve to posle-dica senzibiliteta onih koji pi{u za decu i onihkoja ta dela ~itaju, a mo`da je re~ upravo o poi-mawu tradicije, iz koje sva ta i bi}a dolaze, kaosistema u kom su mu{kost i ènskost dva pola iprirodnog i natprirodnog sveta, podjednako va`nakada se stvara predstava o dobru i zlu, lepom i ru-`nom, mudrom i glupom, ~e`wi i akciji... Mo`daje to i logi~na posledica aktuelne kulturolo{kefaze. Jer, „umjesto dobro utemeqenog maskulinogindividualizma nastupila je lepr{ava, ni~im za-jam~ena nova individualizacija. Mu{karci i ̀ ene,narodi i kulture, donedavno ~vrsto ukopani u svo-ja simboli~ka poqa, odlijepili su se od podloge ipo~eli lutati u potrazi za identitetima. Nova in-dividualizacija ne zna~i da osobe i kolektivi ne-maju utemeqewa, nego to da identifikacijske to~kevi{e nisu zajam~ene univerzalnim poretkom kultu-re” (Orai} Toli} 2006: 317).

Ako se prihvati teza da su polnost i rodneuloge „prva sredstva pomo}u kojih ~ovek gradi svo-ju orijentaciju u svetu i organizuje svoje odnose”(Papi} 1997: 355), ovakvo stawe u kwièvnosti zadecu nagove{tavalo bi haoti~nost, gubqewe orijen-tira, pa ipak, na~in na koji ona oblikuje odgovorna „rodno pitawe”, me{awem tradicionalne atri-bucije mu{kih i ènskih demonskih bi}a, ukazujena pristup po kom je qudskost nadre|ena i svetumu{kosti i svetu ̀ enskosti. Ne`ne ve{tice, smu-{eni i nezaposleni zmajevi, melanholi~ni patuq-ci, zabrinute a`daje, rawivi psoglavi, stidqivevile – jesu neki od vidova kojima kwièvnost zadecu ustaje protiv radikalnih raslojavawa ̀ enskihi mu{kih svojstava i uloga, pa i kada su date u te-lima onostranih bi}a. To moè biti tuma~eno ikao deli} literarnog, imaginativnog odraza krizei mu{kosti i ènskosti, moè se shvatiti i kaooblik pou~avawa korektnosti, toleranciji, uvaà-vawu razli~itosti, ali }e pre biti da je re~ o jo{

jednoj izda{noj igra~ki savremene literature zadecu i otvarawu prostora za dijalog i sa patrijar-halnim i sa feministi~kim uverewima o fenomenuroda, ali i sa kwièvnom tradicijom koja se rod-nim identitetima odavno poigrava.

LITERATURA

Ajda~i}, Dejan (1997). „Demoni u slovenskim kwi-èvnostima. Kwièvnoistorijska tipologija naprimeru isto~noslovenskih i ju`noslovenskihkwièvnosti”, Zbornik Matice srpske za slavi-stiku, br. 57, Novi Sad, Matica srpska.

Bok, Gizela (2005). @ena u istoriji Evrope. Od sred-njeg veka do danas, prevod Ljubinka Milenkovi},Beograd, Clio.

Bo{kovi} Stulli, Maja (1999). „O mizoginim pri~ama”,u: O usmenoj tradiciji i o ìvotu, Zagreb, Konzor.

Burginjon, Andre (1996). Prirodna istorija ~oveka.Nepredvi|eni ~ovek, prevod Nada [erban, Beo-grad, Biblioteka XX vek.

Bril, @ak (1993). Lilit ili Mra~na majka, pre-vod Jelena Staki}, Novi Sad, Izdava~ka kwi-àrnica Zorana Stojanovi}a.

Gidens, Entoni (2005). Sociologija, prevod Nade`daSila{ki, Tatjana \urovi}, Beograd, Ekonomski fa-kultet.

\or|evi}, Tihomir (1953). Ve{tica i vila u na-{em narodnom verovawu i predawu. Vampir i dru-ga bi}a u na{em narodnom verovawu i predawu,Beograd, Srpska akademija nauka, Srpski etno-grafski zbornik, kw. LXVI.

Ze~evi}, Slobodan (1981). Mitska bi}a srpskihpredawa, Beograd, „Vuk Karaxi}”, Etnografskimuzej.

Male{evi}, Miroslava (2007). @ensko – etnografskiaspekti dru{tvenog poloàja ène u Srbiji, Beo-grad, Srpski genealo{ki centar.

57

Meletinski, Eleazar, M. (2006). Poetika mita, prevodJovan Jani}ijevi}, Beograd, Nolit, b. g.

Orai} Toli}, Dubravka. „Tipovi modernog subjekta.Mu{karci sa ènskim rodnim crtama”, u: ôvjek– prostor – vrijeme. Knjièvnoantropolo{ke studi-je iz hrvatske knjièvnosti, uredile @iva Ben~i} iDunja Fali{evac, Zagreb, Disput.

Ortner, [eri (1983). „@ena spram mu{karca kao pri-roda spram kulture?”, u: Antropologija ̀ ene zbor-nik radova, priredile @arana Papi} i Lydia Skle-vicky, prevod Branko Vu~i}evi}, Beograd, Pro-sveta.

Papi}, @arana (1997). Polnost i kultura. Telo i zna-nje u socijalnoj antropologiji, Beograd, Bibliote-ka XX vek.

Pej~i}, Predrag (2003). Mitolo{ke metafore oèni u Srba, Novi Sad, Prometej.

Prop, Vladimir Jakovljevi} (1990). Historijski korije-ni bajke, prevod Vida Flaker, Sarajevo, Svjetlost.

Radulovi}, Lidija B. (2009). Pol/rod i religija. Kon-strukcija roda u narodnoj religiji Srba, Beograd,Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Srp-ski genealo{ki centar.

Slovenska mitologija – enciklopedijski re~nik(2002). Redaktori Svetlana M. Tolstoj i Qu-binko Radenkovi}, prevod Radmila Me~anin,Qubinko Radenkovi}, Aleksandar Loma, Beo-grad, Zepter book world.

Haris, Marvin (1995). Krave, sviwe, ratovi i ve-{tice: zagonetke kulture, prevod Ivana Spa-si}, Novi Sad, Svetovi.

âjkanovi}, Veselin (1994). Stara srpska religi-ja i mitologija, Beograd, SKZ, BIGZ, Prosveta,Partenon M. A. M.

Dèkson, Peter (2008). „Rod”, u: Kulturna geogra-fija. Kriti~ki rje~nik klju~nih pojmova, prevodDamjan Lalovi}, Zagreb, Disput.

Sneàna [ARANÎ] ÛTURA

DEMONIC BEINGS CHILDREN’S LITERATURE AVIEW A GENDER PERSPECTIVE

Summary

This paper looks at how traditional patriarchal and cur-rent understanding of gender roles is being projected on thefemale and male demonic beings in modern literature forchildren. In this regard the autor indicates some of the pos-sible ways of mixing and relativization stereotypes aboutfemale and male in the literary creation of demonic beings.

Key words: demonic creatures, folklore, oral tradition,patriarchal culture, literature for children, gender identity,female/male, modern culture.

58

UDC 821.511.141343.09:398

� Aniko UTA[IVisoka {kola strukovnih studija zaobrazovawe vaspita~a u Novom SaduRepublika Srbija

OÊVI I MAJKE

U BAJKAMA

(„@ENSKE” I „MU[KE”

MA\ARSKE NARODNE

PRIÊ)SA@ETAK: Rad se bavi figurom oca i figurom maj-

ke u ma|arskim narodnim pri~ama, te analizira wihov od-nos prema vlastitoj deci. Autorka poku{ava da odgonetneu ~emu se razlikuju bajke koje govore o o~evima od onihkoje nam predstavqaju majke, odnosno ima li, ipak, sli~-nosti u wima. Pritom ona vu~e paralele sa me|unarod-nim, te srpskim pri~ama.

KQU^NE REÎ: lik oca, lik majke, ma|arske narod-ne pri~e

Ma|arske narodne pri~e1, pa uostalom i drugebajke, moèmo razlikovati i po tome da li je glav-ni junak ̀ enskog ili mu{kog pola. Naime, mu{kar-ce ~ekaju sasvim druga isku{ewa i probe od ̀ ena,tvrdi Ildiko Boldiàr (Boldizsár Ildikó). Premaovoj autorki zadatak mu{karaca je da stvore red,recimo da ubiju zmaja, dakle da o~iste svet od stva-ri koje mu ne pripadaju, a sa druge strane pak da

vrate ono {to je izgubqeno, poput otete princezeili nebeskih tela. @enski junaci moraju da bira-ju druge ìvotne strategije; one treba da stvoreharmoniju i sa~uvaju ste~eni red. Zato nemamo me|ujunakiwama bajki zmajoubice (dodu{e, u ma|arskimnarodnim pri~ama postoji jedna jedina, ali i ona,sirota, strada na kraju). Zatim, mu{ki junaci svo-je neprijateqe sre}u tokom svojih pute{estvija,dok junakiwe opasnost vreba iz sopstvene okoline,mnogo puta stiè od wihovih bli`wih, i to neret-ko od drugih èna. Ildiko Boldiàr za razlikuizme|u ̀ enskih i mu{kih likova bajki, kao dobarprimer, navodi Pepequgu: naime, ovaj tip bajke imajednu ènsku i jednu mu{ku verziju.2 (Boldizsár2004: 1415, 54, 96; 2010: 218)

Me|utim, bilo da je re~ o ̀ enskom ili mu{komliku, zajedni~ko im je da se svi oni u po~etnoj si-tuaciji bajke nalaze u krugu svoje porodice; odavdekre}u u avanture, a naj~e{}e se i tu vra}aju. Pri-kaz porodice svodi se obi~no na {ture podatke: biojednom jedan bra~ni par, zna~i otac i majka (odnosnoma}eha, po svoj prilici, zla – zanimqivo je da salikom o~uha ne}emo se susresti u narodnim pri~a-ma) sa toliko i toliko dece, eventualno bez wih,jer dete }e tek kasnije dobiti; a nije redak slu~aj

59

1 U radu govorim iskqu~ivo o takozvanim ~arobnim bajkama(u ma|arskom jeziku koristi se jo{ i termin vilinska bajka zaovu vrstu pri~a). Ina~e, poznato je oko 450 me|unarodnih tipo-va ove bajke, a u Ma|arskom katalogu narodnih pri~a obeleènoje 207 tipova i 3893 varijanti ~arobnih bajki.

2 Nasuprot Grimovoj, odnosno Peroovoj junakiwi, u ma|ar-skoj narodnoj pri~i Kraqevi} Pepequga (Hamupipoke királyfi)glavni lik je mu{karac. Najmaweg kraqevi}a bra}a su nazvalaPepequga, budu}i da je bio nejako stvorewe koje se ceo danigralo u pepelu i pra{ini. (Napomena, A. U.) Ipak, IldikoBoldiàr navodi jednu drugu pri~u kao pandan za ̀ ensku Pepe-qugu. Ovde se glavni junak zove druga~ije, Neznamica (Nemtu-domka), po{to na savet svog ~udnovatog, petonogog kowa, talto-{a (koji mu je, ina~e, pomaga~) na svako postavqeno pitawe smeda odgovori samo: „ne znam”. Zlatna i srebrna odela izvla~iiz uha svog kowa i tako se u sve~anom ruhu, tri puta, pojavqu-je pred princezom – a ona, svaki put kad ga vidi „upi{ki se odsre}e”; èni se inkognito wome ne otkriv{i jo{ svoje pore-klo; stari kraq zbog odluke svoje k}eri (ne znaju}i da se radio kraqevi}u) protera mladence da ̀ ive u jednoj maloj, drvenojkolibi (Boldiàr spomiwe sviwac – ona je ~itala verovatnojednu drugu varijantu ove pri~e). Posle svadbe slede jo{ iponièwa za Neznamicu od strane dvojice zetova.

da glavni junak ostane bez nekog ~lana porodice,jednog ili ~ak oba roditeqa, bra}e ili sestara.

Kako je to lepo odavno primetio Jano{ Honti(Honti János): „bajka je uvek biografija” (Honti1962: 70). Ona nam prepri~ava ̀ ivotni put glavnogjunaka, po~ev od wegovog ro|ewa, detiwstva, pa ra-znih dogodov{tina koje dovode do sre}nog zavr{et-ka, svadbe i braka. Mada porodi~ne veze bajka neopisuje detaqno, ipak iz dijaloga, ako pa`qivo~itamo, moèmo puno toga saznati o me|uqudskimodnosima junaka. Na primer, u pri~i pod naslovomZeleni Petar (Zod Péter) princeza ho}e da se udaza takvog momka koji moè dobro da se sakrije odwe; a kad glavnog junaka na kraju nikako ne moèda opazi, otac }e k}erki odbrusiti: „Obri{i svo-je o~i, ti pseto! Htela bi da se udaje{!”3

Prema tome, ako imamo „ènske” i „mu{ke”pri~e, imamo i bajke o o~evima i o majkama. Narod-ne pri~e, ne samo one ma|arske, druga~ije treti-raju o~eve, a druga~ije majke. Interesantno je, daje dobrih majki relativno malo u bajkama, a dobrio~evi uop{te nisu retkost. „Za{to nema dobrihmajki u bajkama, a za{to su o~evi uvek dobri sko-ro u svakoj bajci?” – postavqa nam pitawe IldikoBoldiàr (Boldizsár 2010: 240).

Ova istraìva~ica bajki smatra da nam vi{e hi-qada pri~a govori o ambivalentnom odnosu izme|umajki i wihove dece. A razlog {to je vi{e lo{ihmajki u bajkama leì u tome da se one uvek bave pro-blemima. U stvarnosti dobra majka ne predstavqaproblem, ali zato nedostatak dobre majke to jeste.Lo{e majke su neretko dominantne, qubomorne, zagor-~avaju ìvot svojih potomaka, dok su o~evi u bajkamanaj~e{}e podr{ka deci, pruàju im sigurnost i ̀ i-ve u slozi sa wima. (Boldizsár 2010: 244; 1/2011: 5)

Imamo, dakle, sa jedne strane po`rtvovane o~e-ve, poput onog bogatog trgovca iz ruske bajke Pur-

purni cvet (pri~a je, ina~e, o Lepotici i Zveri),koji bi sve dao k}erkama, voli ih vi{e od sveg bla-ga koji poseduje.

Me|utim, ovi o~evi znaju ponekad i da pretera-ju u svojoj qubavi, pa se postavqaju previ{e za-{titni~ki prema svojoj deci; zapravo, mo`da dostasebi~no, ne pu{taju ih da odu iz ku}e, ne dozvoqa-vaju im da imaju vlastiti ìvot. U ma|arskoj na-rodnoj pri~i Zora (Hajnal) kraq svoje tri lepoti-ce, iako su princeze ve} dosta poodrasle, ne pu{tanikud, ~ak ni u dvori{te, a kamoli na ulicu; drìih poput ptica u zlatnom kavezu, po{to se pla{ida ih, ako ih pusti. nikad vi{e ne}e videti. O~evaprevelika strepwa done}e, naravno, i nepovoqanzaokret: kad jednom kraq sa dvorjanima ode u lovi devojke ostanu same u palati, potr~a}e van u vrt,pa sve do jezera bez dna iz kojeg, u isti mah, izviruzmajevi (sedmoglavi, ~etrnaestoglavi i dvadeset-~etvoroglavi), pa }e oteti princeze!

@equ roditeqa za posedovawem na}i }emo i ujednoj tatarskoj pri~i (Zmijski mladoèwa), gdeoni svoju prelepu k}erku tako|e ne pu{taju ni naulicu, ~ak pred qudima negiraju weno postojawe.

Sa druge strane, opet, imamo i o~eve koji, ba{suprotno, ne gaje neka duboka ose}awa prema svojojdeci. Mo} izgovorene re~i moèmo iskusiti, naprimer, i u pri~i Zeleni kraqevi} (A zöld király-fi). Kraq ovde ne voli svoje k}eri, pa }e jednom ubesu izustiti slede}e: „Barem da |avo odnese ovedevojke!” Tako i biva, i premda }e kraq zaàlitizbog svojh re~i i tugovati zbog wih, ubrzo }e se iute{iti kad dobije tri sina.

Majke, ina~e, isto umeju da prokliwu svoju de-cu. U jednoj sekeli pri~i jedna èna ima dvanaestk}eri; one su smele, lajave, uop{te ne slu{aju svo-ju majku, po ceo dan se samo glasno prepiru. Matiiz o~aja baca kletvu na wih („Ve} su mi i u{i puneva{e larme, dabogda se sve pretvorile u ~avke!”),mada, kao i prethodni kraq, kasnije }e zaàliti

60

3 Svi prevodi sa ma|arskog jezika, bilo da je re~ o tekstubajki, bilo da je citat iz leterature, su moji, A. U.

(Devojke ~avke – A csóka lányok). Nemilosrdna kra-qica pak iz saksonske pri~e iz Transilvanije (De-~ak postade divqa sviwa) zaèli da se wen sin~i}pretvori u divqu sviwu. A sve samo zbog toga {topredhodno, kad je qu{tila sebi jabuku, nije htelada dâ kri{ku svom detencetu, a ono je uzelo iz pra-{ine qusku i po~elo da je gricka.

I nepromi{qeno, brzopleto obe}awe moè darezultira gubitkom dece. O~evi znaju da obe}aju,naj~e{}e |avolu, da }e mu dati ono {to im je naj-milije na svetu, ne slute}i pritom da su u svomodsustvu dobili sina ili k}erku.

Svedoci smo i toga da o~evi prosto proteraju svo-ju decu iz ku}e. U pri~i Gu{~arica }e postati kra-qica (A libapásztorbul lett királyné) – u jednoj drugojvarijanti nosi naslov So (A só), a rumunska bajka,opet, So u hrani – otac (u prvoj verziji je sluga, au ostalim dvema bajkama kraq) postavqa trima k}e-rima pitawe koliko ga one vole. Dve starije nabra-jaju, zavisno od pri~e, samo „lepe” stvari: „kao naj-lep{u haqinu {to se moè kupiti na va{aru”, „kaodijamantsku haqinu”; „kao golub ~istu p{enicu”,„kao u vru}e leto povetarac”; „kao med”, „kao {e}e-ra”. A tre}a, najmla|a, daje samo „obi~an” odgovorizazvav{i tako o~inski gnev i izgnanstvo iz rodi-teqskog doma: „ja te volim kao so u supi” (odnosno:„kao qudi so” i „kao so u hrani”).

Drugom prilikom otac, po{to je siroma{an „kaocrkveni mi{” i ne moè da prehrani porodicu,re{i}e da decu odvede u {umu. „Bar ne}e da umru odgladi pred mojim o~ima”, kaè ̀ eni. U ovoj pri~i[est sin~i}a sirotog ~oveka (A szegény ember hatfiacskája), pored toga {to pratimo motive Ivicei Marice, nai}i }emo i na jednog kanibala „svet-skoga glasa” koji obitava u {umi; wega }e deca,normalno, na kraju nasamariti. Moè nas izne-naditi, ali, kanibalizam ba{ nije ni redak slu~aju bajkama. Zar ve{tica iz Ivice i Marice i BabaJaga nisu qudo`derke? A u ma|arskoj narodnoj pri-

~i Srne}i brat (Az oztestvér) roditeqi ho}e da po-jedu svoju decu!4 I Bra}a Grim su preradila vari-jantu ove pri~e, no Braca i sekica je mnogo mawe„krvava” od ove prethodno spomenute.

I u pri~i ôban~e (A kicsi bojtár) kraq, madavrlo nerado, izdaje nare|ewe da se wegov sin pogu-bi. Naime, kad se kraqica razboli, jedna „|avol-ska baba” na dvoru kaè da ona ne}e ozdravitidotle dok ne pojede kajganu napravqenu od srca imalog prsta leve ruke kraqevi}a. Uàsnuti otacprvo se snebiva, no po{to je „veoma voleo svojuènu”, ipak poslu{a ovaj savet, jer: „umesto de~akada}e Bog drugog de~aka”.

Zatim, o~evi su jednostavno u stawu i da zatvoresvoje decu, da ih se re{e na ovakav na~in, kako to~ini i kraq u Krilatom princu (A szárnyas kirá-lyfi); svoju k}erku drì u „tu`nom ropstvu”, zato-~enu u najvi{em torwu palate, po{to se ova nijeudala prema wegovom ukusu. U pri~i Vodeni Petari Vodeni Pavle (Vízi Péter és Vízi Pál), kraq }esvoju }erku zatvoriti na najvi{em brdu u gvozdenuku}icu bez prozora i vrata, samo sa jednom malomrupom sa strane, kroz koju mogu da joj doture hranu.O~ev ciq je da se ona nikada ne uda i da ne rodi– budu}i da se pla{i obistiwewa svog sna: prin-ceza }e dati ìvot blizancima; ovi }e postatipravi vitezovi; osvoji}e ceo svet, a tako i wegovo

61

4 Radi se o siroma{nom bra~nom paru, koji ima toliko dece„k’o rupâ na re{etu, pa jo{ i jednog”. Otac, po{to davno nijejeo, zaèli se mesa. No, de~ica, u svojoj gladi, sve pojedu {toje majka skuvala za ve~eru. [ta }e sad ̀ ena nego uzeti meso izsopstvenih listova na nogama, pa }e servirati muù. Wemu sequdsko meso jako dopada, pa predlaè supruzi: „Vidi, ja razmi-{qam da sutra zakoqemo curicu, a prekosutra de~aka, onog sta-rijeg. Oni su malo debequ{kastiji. Zakoqimo ih – kaè – po-solimo wihovo meso, i dok ga ima, ne}u brinuti {ta }emo je-sti.” Deca, me|utim, ~uv{i za ovaj plan, pobegnu u {umu, a bratse tamo pretvara u srnu, po{to je pio vode iz traga ove ̀ ivo-tiwe. Blaà varijanta ove pri~e je, bez qudo`derske epizode,Lepa Cerceru{ka (Szép Cerceruska). Ovde se radi o dvema se-strama, one ovaj put beè od zle ma}ehe i jedna od wih se tako|epretvara u srnu.

carstvo. „Hej, plakala je sirota princeza, pqu{ta-le su wene suze kao ki{a. Ali uzalud je plakala,stari kraq nije imao milosti.”

Narodne pri~e, premda dosta implicitno, govo-re nam i o nekim tabu temama kao {to je incest,recimo. U bajci pod naslovom Kraq koji je èleosvoju k}erku za suprugu (A király, aki a lányát kíván-ta feleségül)5 prelepa, voqena supruga kraqa na sa-mrtnoj posteqi zave{tava muù da se sme ponovooèniti samo ènom kojoj pristaju wene cipele.Kraq, naravno, ne}e prona}i na celom svetu takvuènu, jer suprugine cipele, kao salivene, jedinopristaju wegovoj k}erki! Me|utim, devojka }e pobe-}i od nasrtqivog oca, koji po{to-poto ho}e da seoèni wome. Na kraju, zbog svog prevelikog greha,kraq strada, i to od ruku sopstvenog deteta.

Govore}i o o~evima u bajkama vi{e smo istica-li, namerno, one ne ba{ pozitivne primere. A {tose ti~e majki, ovde pri~e zaista vrve od negativnihemocija. Zavist i mr`wa, naro~ito ako je re~ o ma-}ehama, zavr{avaju se, ne jednom, poku{ajem ubi-stva. Na primer, u Zelenom Petru, na po~etku baj-ke, de~aku i devoj~ici umre majka, a otac im dovo-di ma}ehu u ku}u. Ona stalno ̀ eli da ih se otara-si, sipa otrov u wihovu ~orbu. No, kad de~ica sed-nu za sto da obeduju, jedan beli golub sle}e na pro-zor i upozorava ih da ne jedu, pa veli: „nego iditekuda vas o~i vode”. Druga jedna trova~ica, u Sta-rom sluzi (A vén szolga), ~ak dva puta poku{ava dauzme ̀ ivot svom pastorku. Ova zla kraqica, naime,

ho}e da vidi svoje dete na tronu, pa muèvom sinu,kad ovaj kre}e u rat, prvo poklawa kutijicu koja sa-drì „onesposobqavaju}u mast”, rekav{i pritom da}e od we dobiti snagu. Na svu sre}u, kraqevi}, nasavet svoga sluge, ne}e isprobati ~udotvornu po-madu. I drugi put ga spasava verni sluga. Kraqica,uz pomo} stare ve{tice, sipa otrov u prin~evu ~a{usa vinom, me|utim sluga }e neprimetno zamenitiwihove ~a{e. Tako, naposletku, ma}eha, iskapquju}i~a{u sa otrovom, postaje sopstvena ̀ rtva.

Ne samo ma}ehe, nego i majke upropa{}avaju ̀ i-vot svoje dece. U ve} spomenutoj saksonskoj pri~idivqa sviwa se ̀ eni princezom, te joj zabrawuje dabilo kome oda wegovu tajnu da je zapravo za~aranikraqevi}. No princezinoj radoznaloj majci, ipak,po|e za rukom da sazna od k}eri istinu da wen mu`svake ve~eri svla~i sa sebe svoju sviwsku odoru, tepoprima oblik prelepog, zlatokosog mladi}a. Kra-qica baca ìvotiwsko ruho u pe}, misle}i da }etime doprineti sre}i svog deteta. Ali, ovim ~i-nom ona razdvaja bra~ni par, jer sad kraqevi} nemoè da se oslobodi prokletstva i mora da budeprognan na kraj sveta, gde ga niko ne moè prona}ii spasti. Kad princeza shvati {ta je u~iweno, bri-zne u gorak pla~: „O, majko, majko! Kako si moglada u~ini{ takvo zlo?” (De~ak postade divqa sviwa).

Zanimqivo je, da kad jedan mu{karac prevre-meno spaquje ìvotiwsku koù, wegovo delo nematakvih tragi~nih posledica! U Grimovom Magaren-cetu kraq-otac }e baciti u vatru magare}u qu{tu-ru svog zeta – i ne de{ava se ni{ta. Nekada{weMagarence sad }e da ̀ ivi trajno u qudskoj formi idobija pride jo{ i „pola kraqevstva” od svog tasta.Moramo priznati da smo, pro~itav{i ovu bajku,bili pomalo razo~arani ovakvim kona~nim ishodom.îtalac prosto kod ove epizode o~ekuje neki zao-kret, pote{ko}u, no kod bra}e Grim ih nema.

Majke mogu i da razore celu porodicu. U ba-~vanskoj ma|arskoj narodnoj pri~i Kraqi~ina curi-

62

5 Ina~e, ova bajka obiluje i motivima iz Pepequge: tu je ve}na po~etku proba cipelica; zatim, ogor~ena princeza se molina grobu svoje majke traè}i pomo} od we, kad se na grani tu-`ne vrbe pojavquju tri bela goluba i oni }e je savetovati {tajoj je ~initi; onda, beè}i od oca stiè u dvor jednog princa,gde }e se zaposliti kao pastirica }urki; kraqevi} ho}e da seèni, pa prire|uje balove – princeza }e oti}i tri puta, i triputa }e i pobe}i od wega, tako da je kraqevi} ve} „bolesnikqubavi”. Na kraju se ipak èni pastiricom-princezom, a ova}e se osvetiti ocu: strpa}e ga u bure obloèn ekserima i gur-nu}e ga niz liticu.

ca (A királyné leánykája) kraqica, mada ima sinove„za kompletnu armadu”, stalno pla~e {to nemak}erku. Wena deca se uvek motaju oko we, najmla|egde~aka ~ak obla~e kao devoj~icu, pu{taju mu kosuda naraste, ali sve je uzalud, ona je i daqe neute-{na. Na kraju sinovi re{e da odu u svet, da ne videvi{e maj~inu gorku tugu. A kraq je veoma besan {toje ostao bez sinova, pa }e qutito i dosta o{tro re}ièni: „Dosta si ve} plakala, ni za {ta drugo nisini sposobna! Zbog jednog pi{qivog ènskog dete-ta tako si zagor~ala ̀ ivot svoje mu{ke dece! Sadmoè{ da se derwa{ koliko ho}e{, ja idem za wi-ma, ~ak i ako su po{li pod zemqu! Zakqu~a}u tuvrata, i da nisi izmilela sve dok ne dobijem nazadmoju decu. Zbog jedne pi{qive curice moja cela ze-mqa se zavila u crno.” I tako kraqica ostade sama;ipak, ubrzo dobija devoj~icu od vile sna, dodu{egrbavu rugobu, koju ne sme ni da poqubi dok sekraqevi}i ne vrate ku}i. Po{to je kraqica zakqu-~ana, sad ve} odrasla devojka odlu~uje da krene zabra}om. Sebi~na majka ho}e da je zadrì kraj sebe,no k}erka }e joj poput oca otresito kazati u o~iistinu: „Vidi{, mati, ti stalno misli{ samo nasebe! A da se ja oslobodim ovog ru`nog, osaka}enogtela i da se vrati cela porodica, tebi je svejedno!Napu{tam te, odoh za bra}om!”

U pri~i Devet pitawa |avolovih (Az ördög ki-lenc kérdése) posesivna majka ne dopu{ta sinu dase oèni. Gnusno se sva|aju, pritom majka uop{tene {tedi sina: „o, ti nitkove, smeteni, ba{ je brakza tebe”, „nemoj da mi se tako odvratno be~i{”,„za~epi usta i }uti”, „ako zaista ho}e{ da dovede{ènu, nosi je bilo kuda u pakao”, „radije }u ti za-vrnuti {iju, nego da ti dopustim” – dobacuje mubesno. Dotle momkov otac samo }uti, ne me{a se,jer „wegova supruga je zapovedala u ku}i”.

Majka, kraqica udovica, ba{ naprotiv, u pri~ipod naslovom Kraqevi} bi da se ̀ eni (A házasod-ni akaró királyfiú) sili svoga jedinca da na|e par

za sebe. De~ko se u po~etku ne}ka jer smatra da jejo{ premlad za ènidbu, ali naposletku popu{tamajci pa krene na put u potragu za adekvatnimpartnerom.

Kad ima maj~inske qubavi u bajkama – onda jeima napretek. U saksonskoj pri~i iz Transilvanije(Sna`ni Jovan) majka toliko voli sina „da ga jedojila neprekidno sedam godina”. Pa se wen mu`razquti i prokliwe ènu: „Ej, samo da se pretvo-ri{ u kravu!” Tako }e preobraèna majka i sinsvaki dan na pa{wak. On }e da sisa jo{ dva putapo sedam godina, i kad dovoqno oja~a, ona }e ga upu-titi u svet da se sam sna|e.

Motiv krave-majke imamo i u srpskoj varijantiPepequge. Ovde mati strada, zakla}e je, ali i daqepomaè k}erki ~ak iz groba; devojka, u nevoqi,uvek moè da se obrati wezinim zakopanim kosti-ma. A prelepoj Vasilisi iz ruske bajke matera, nasamrti, daruje jednu ~udesnu lutku. Devoj~ica tre-ba samo da nahrani i napoji ovu igra~ku i ona }ejoj svojim savetima uvek pomo}i i pruìti joj ute-hu, kad zatreba.

”Bajke skrivaju u sebi simbolima posredovanozna~ewe meta pri~e i nosioci su ontolo{ke porukekoja se odnosi na ̀ ivot” – utvr|uje @ofija Sekeq(Székely 2011: internet).

Zapravo, postoje razna tuma~ewa bajki. Po{to supri~e vi{eslojne – one nam uvek otkrivaju neku no-vu spoznaju. Smatra se da je bajka u stvari obred ini-cijacije; zatim, one se ~esto poistove}uju sa snom;poznate su nam i psihoanaliti~ke analize bajki, ukojima se istraùju arhetipovi i praslike. A {tose ti~e ma|arskih narodnih pri~a, u wima su prepo-znali i sa~uvanu drevnu, duhovnu i versku, {amani-sti~ku tradiciju. Nadaqe, bajke su i sredstvo za sa-moizle~ewe; one se koriste ~ak u terapijske svrhe!6

63

6 Ildiko Boldiàr je izradila bajkoterapijsku metodu „Me-tamorphoses”, koju primewuje u praksi sa pacijentima. U tera-piji su prisutne skoro iskqu~ivo ma|arske narodne pri~e,

Lajo{ Presing (Pressing Lajos)7 veruje da je ba-jka spiritualni put. Ovo duhovno putovawe vodi dona{e samospoznaje, jer svaka bajka je pri~a o namasamima i i mi sami smo, zapravo, svi akteri u woj(a ne samo glavni junak, nego i zmaj i zla ve{ticai ~udesni kow, itd., ~ak se u nama nalazi i ceo am-bijent, razni predeli, ta basnoslovna „mitska geo-grafija”).

Ako prihvatimo ovo u~ewe da smo mi svi junacibajke, onda smo mi i o~evi i majke. Ove narodnepri~e o majkama i o~evima pokazuju nam razneobrasce pona{awa, mudro nas opomiwu i daju „uput-stvo” kako da se ophodimo u kriti~nim situacija-ma, kako da se poboq{amo i da dostignemo jedanvi{i nivo svesti.

Jer „narodna pri~a je i sama voda koja daje ̀ i-vot, ona nas vra}a na{oj pravoj prirodi, i pomaèda oìve izgubqene i osiroma{ene prave vredno-sti koje su se izgubile u svetu svakodnevice.”(Pressing 2009: 51)

LITERATURA

Bettelheim, Bruno (2008). A mese buvölete és a bon-takozó gyermeki lélek, Budapest. Corvina.

Boldizsár Ildikó (2004). Mesepoétika; Írások mesé-krхl, gyerekekrol, könyvekrol, Budapest, Akadé-miai Kiadó.

Boldizsár Ildikó (2010). Meseterápia; Mesék a gyógyí-tásban és a mindennapokban, Budapest, Magveto.

Fentos Eszter. Anyaság a népmesékben. babafalva.hu/anyasag-a-nepmesekben/, 31. X 2011.

Honti János (1962). A mese világa, u: Válogatott ta-nulmányok, Budapest, Akadémiai Kiadó.

Molnár Eszter. Játszmaelemzés A só címu magyar nép-mesében, www.mandora.hu/.../jatszmaelemzes_a_so_cimu_magyar_nepmesele..., 31. X 2011.

Orosz Katalin. A népmesék lélektani elemzése, www.tanszertar.hu/eken/2005_04/orosz.htm, 31. X 2011.

Pressing Lajos (2009). Az égig éro fa; Szellemi taní-tások a magyar népmesékben I. Pilis-Print Kiadó.

Pressing Lajos (2011). Az élet vize; Szellemi tanítá-sok a magyar népmesékben II. Pilis-Print Kiadó.

Propp, V. J. (1995). A mese morfológiája. Budapest,Osiris-Századvég.

Székely Zsófia. Gyógyító és öngyógyító nok a népme-sékben. gyogyitonok.lapunk.hu/?modul=oldal&tar-talom=1124140, 31. X 2011.

Zbirke bajki:

A csodálatos fa, erdélyi szász népmesék (1979). Pri-re|iva~: Karig Sára; odabir bajki: Kovács Ágnes;pogovor: Hanni Markel; preveo: Üveges Ferenc;ilustracije: Lóránt Lilla. Budapest, Európa Kö-nyvkiadó.

Benedek Elek (1968). Világszép Nádszál kisasszony(bajke odabrao i priredio: Kormos István; ilu-stracije: K. Lukáts Kató). Budapest, Móra FerencKönyvkiadó.

64

eventualno bajke drugih naroda. Od umetni~kih bajki koristisamo one Andersenove i bajke Oskara Vajlda. Tokom seanse pa-cijent i terapeut zajedni~ki analiziraju odre|enu bajku i takodolaze do re{ewa postoje}eg mentalnog problema. Boldiàr jeosnovala i Bajkoterapijski centar, jedinstven ne samo u Ma|ar-skoj ve} i u celom svetu! Naime, nigde drugde ne postoji jednatakva institucija gde bi se bajke koristile u prevenciji i le-~ewu mentalnih poreme}aja.

7 Lajo{ Presing, prvobitno psiholog, kasnije postaje budi-sti~ki sve{tenik. Izme|u ostalog, istraùje i duhovne korenema|arskih narodnih pri~a. Tokom tuma~ewa ovih bajki koristivi{e metoda: sagledava ih iz ugla psihoanalize, komparativnemitologije, a daje i spiritualno zna~ewe; pritom vu~e parale-le i sa budisti~kim u~ewem. Presing prvenstveno smatra dabajke govore „o unutra{woj transformaciji ~oveka i wegovojborbi sa samim sobom”, zna~i ne radi se o nekakvom putu mi-mo nas i o nekim spoqa{wim isku{ewima, te, da „na odre|enomnivou svaka narodna pri~a se bavi duhovnim razvitkom ~oveka”(Pressing 2011: 118, 158).

Grimm, Jacob és Wilhelm (2005). Gyermek- éscsaládi mesék. Prevod i pogovor: Adamik Lajos,Márton László; ilustracije: Ludwig Richter. Bu-dapest, Magveto Könyvkiadó.

Kriza János (2011). Az álomlátó fiú; Székely népme-sék. Bajke odabrala i priredila, te pogovor na-pisala: etnograf Kovács Ágnes; ilustracije: K.Lukáts Kató. Budapest, Móra Könyvkiadó.

Magyar népköltészet III., Népmesék (1955). Prire-dio Ortutay Gyula. Budapest, Szépirodalmi Kö-nyvkiadó.

Mesék anyákról (2011). Bajke odabrala i priredi-la, te predgovor napisala Boldizsár Ildikó. Bu-dapest, Magveto.

Mesék apákról (2011). Bajke odabrala i priredila,te predgovor napisala Boldizsár Ildikó. Buda-pest, Magveto.

Szélördög, bácskai népmesék (1971). Bajke sakupi-la Penavin Olga; za decu adaptirao: Jékely Zol-tán; ilustracije: Heinzelmann Emma. Budapest– Újvidék, Móra Könyvkiadó – Forum Könyvki-adó.

Anikó UTASI

FATHERS AND MOTHERS IN FAIRY TALES(„Female” and „Male” Hungarian Folk Tales)

Summary

The paper deals with the figure of the father and the fig-ure of the mother in the Hungarian folk tales, and analyzestheir relationship to their own children. The author tries toguess what differences are between the tales that speak offathers and tales that represent mothers, and she wonders ifthere are similarities between them. Meanwhile, she drawsparallels with the international and Serbian tales.

Key words: father’s figure, mother‘s figure, Hungarianfolk tales

UDC 821343.09

� Ivana MIJI]Gradska biblioteka u Novom SaduRepublika Srbija

POSTOJI LIRODNAPERSPEKTIVAU BAJCI?

SA@ETAK: Bogatstvo znakovnosti, kolektivnih pred-stava te specifi~nih stilskih i strukturalnih obele`jabajkovnog stvarala{tva prostor je koji dopu{ta kombi-novawe razli~itih pristupa u prou~avawu ove folklornevrste. U nastojawu da se pozabavimo problematikom rod-nih uloga u srpskim narodnim bajkama opredelili smo seza preispitivawe sa stanovi{ta rodnog aspekta, imaju}ipritom u vidu zna~aj i neophodnost interdisciplinarnogpristupa u ovakvoj vrsti istraìvawa. Rad prvenstvenopoku{ava da odgovori na pitawe: postoji li rodna per-spektiva u bajci, odnosno postoji li svest o rodnim razli-kama i u kojoj meri dru{tveni poloàj i obaveze pojedin-ca/pojedinke proizilaze iz wegove/wene rodne uloge.

KQU^NE REÎ: bajka, rodna perspektiva, rodne ulo-ge, rodni identitet, dru{tveni stereotipi

îtawe bajki i sa wima isprepletanih kultur-nih predstava neminovno nas uvodi u sloèni kon-glomerat znakova i zna~ewa i otkriva sloènostkoju sa sobom nosi tuma~ewe ove pripovedne vrste.„Vi{ezna~nost i sloènost bajke pruà ne samomnogobrojnost aspekata sa kojih ju je mogu}no ana-lizirati ve}, u izvesnoj meri, iziskuje i interdi-sciplinarnost samog istraìva~kog postupka. Zbogtoga ne iznena|uje ~iwenica da je bajka bila pred-

65

met interesovawa razli~itih nau~nih disciplina”(Antonijevi} 1996: 17). Bajka se tako prou~avalau okviru istorijske poetike, antropolo{ke i ar-hetipske kritike, sa psihoanaliti~kog stanovi{ta,kroz kwièvno-filolo{ke i istorijsko-geograf-ske analize, dok se poseban, prevratni~ki zna~ajpridaje strukturalisti~kom pristupu u istraìva-wima V. J. Propa.

Iako se prou~avawe bajki odupire pojednosta-vqenim svo|ewima na izolovane interpretativnemodele, kqu~na problemska mesta u ovom radu }ese prevashodno poku{ati osvetliti sa rodnog as-pekta, odnosno kroz razotkrivawe niti koje for-miraju mreù rodnih zna~ewa u bajkovnoj slicisveta. Kao jedan od modusa promi{qawa bajkovnogstvarala{tva rodni aspekt nas upu}uje na proble-matiku rodno obeleènog pripovedawa i preispi-tivawe tradicionalnih predstava o mu{kom i ̀ en-skom te wihovim „pripadaju}im” ulogama i osobi-nama. Pretpostavke o „mu{kom” i „ènskom” polukao fundamentalnom dualizmu qudske prirode ikulture inkorporirane su u predstavu o dva roda(mu{ki i ̀ enski) koji su inherentni temeqi qud-skih institucija, dru{tvenih uloga, porodi~nihodnosa. U teorijskim izu~avawima pol (sex) se naj-~e{}e defini{e kao biolo{ka kategorija, bio-lo{ki status koji nam je ro|ewem mawe-vi{e dati kojim su qudska bi}a ozna~ena kao „mu{ko” i„ènsko”, dok je rod (gender) prepoznat kao soci-jalni konstrukt „mu{kosti” i „ènskosti”, kon-strukt konkretnog dru{tva u konkretnom vremenu,produkt kulture, a ne prirode. Simon de Bovoar jeu svom ~uvenom delu Drugi pol zabeleìla: „ô-vek na svet ne dolazi kao ̀ ena, ve} wome postaje”(Bovoar 1982: 265). Ova re~enica isto tako bi mo-gla da vaì i za mu{karce – ~ovek ne dolazi kaomu{karac na svet ve}, postaje wime. îwenica dase mi ne ra|amo kao qudi, nego na svet dolazimokao devoj~ice i de~aci ima fundamentalne posle-

dice na na{ ̀ ivot, na{a razmi{qawa, na{a delo-vawa, na{e samorazumevawe.

Konstrukciju rodnog identiteta neophodno jeposmatrati u okviru odre|enog dru{tvenog i kul-turnog konteksta. Zato smo posebno poveli ra~unao nagla{enom patrijarhalnom karakteru na{egdru{tva i sa wim skop~anih duboko ukorewenihstereotipnih obrazaca pona{awa mu{kog i èn-skog roda. To nas dovodi do kqu~nog problema rod-nih uloga, tj. onoga {to bi jedan mu{karac i jednaèna trebalo da budu i predstavqaju u dru{tvu, jerdru{tveni poloàj i obaveze pojedinca proizilaze,prevashodno, iz wegove/wene rodne uloge.

Ambicija je ove studije, u krajwem ishodi{tu,nastojawe i poku{aj da osvetli prisustvo rodnih idru{tvenih stereotipa koji kreiraju patrijarhal-nu matricu mu{kosti i ̀ enskosti u srpskim narod-nim bajkama. Materijal za istraìvawe ograni~enje na bajke sakupqene mahom tokom XIX i po~etkomXX veka i objavqene u zbirkama na{ih znamenitihprire|iva~a Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i Vese-lina âjkanovi}a. Za analizu su odabrane pri~ekoje na ovaj ili onaj na~in tretiraju bra~no-poro-di~ne odnose, pri ~emu smo se vodili time da sudru{tveni odnosi u bajkama naj~e{}e predstavqeniupravo kroz prizmu porodi~nih relacija.

Bengt Holbek je na osnovu pola protagonista,odnosno glavnih junaka bajkovnih sièa, uveo po-delu na „mu{ke” i „ènske” bajke. Posebno je zna-~ajno Holbekovo zapaàwe da se obrasci pona{awai zadaci specifi~no oblikuju u zavisnosti od to-ga da li je u centru zbivawa bajke junak ili juna-kiwa. Kao tipi~no „mu{ke” u srpskom bajkovnomkorpusu izdvajaju se tzv. juna~ke bajke koje u sredi-{tu sièa imaju motiv juna{tva i borbu sa demoni-ma. Junak pomenutog tipa bajki je naj~e{}e sin je-dinac ili najmla|e dete, carskog ili re|e obi~nogporekla, mlad, nekad i prezren u svojoj porodici.U najve}em broju analiziranih primera re~ je o po-

66

zitivnoj figuri, aktivnom izvr{iocu te{kih zada-taka, zmajoubici i spasiocu budu}e neveste – A`-daja i carev sin (V 8), ̂ ardak ni na nebu ni na ze-mqi (V 2), Ba{-~elik (V 51), ̂ udotvorni prsten,O~ev trs. U svom razmatrawu bajkovne struktureProp je zmajevu otmicu princeze ozna~io kao baj-kovnu formu primarnog karaktera, osnovni oblikiz kojeg se mogu izvesti svi morfolo{ki elemen-ti bajke (Prop 1982: 125). „U ovom tipu bajki na-glasak je stavqen na junakovo pute{estvije po sve-tu kao wegovu najva`niju ìvotnu proveru koja }emu obezbediti prelazak iz de~a{tva u svet odra-slih mu{karaca. Semantika juna~kih bajki je, presvega, mitolo{ko-ritualna, inicijacijskog tipa,stoga bajka duguje obredima prelaza niz najva`ni-jih simbola, motiva, sièa i delimi~no svoju op-{tu strukturu” (Antonijevi} 1996: 33).

Svetlana Markovi} [trbac u svojoj studijiMotiv ènidbe u srpskoj narodnoj bajci izdvajaprosca kao omiqenog junaka bajkovnih sièa, pri-me}uju}i da postoji ne{to u wegovom statusu {toga ~ini naro~ito pogodnim za junaka bajke. Tajnaje u wegovom jo{ uvek ̀ ivom i bliskom genetskomsrodstvu sa ritualnim inicijantom i mitskim de-mijurgom. Rituali prelaza o kojima je ovde re~ obu-hvataju simboli~no izop{tavawe li~nosti iz so-cijalne strukture na neko vreme, izvesne provere,kontakt sa demonskim silama van socijuma, ritu-alno o~i{}ewe i povratak u zajednicu u novom pro-mewenom satusu (Meletinski 1983: 230). Junak baj-ke je, dakle, taj koji prekora~ivawem granice po-vezuje prostore i funkcioni{e kao medijator iz-me|u svetova. Pomenuto se odnosi prvenstveno na„mu{ke” bajke, dok za „ènske” vaì samo donekle.Kao tipi~no „ènske” izdvajamo ciklus pri~a oprogowenoj devojci (V 32), varijante tipa qubaznihi nequbaznih devojaka (V 34, V 35, V 36) kao i baj-ke sa motivom natprirodnog za~aranog muà (V 10,^ 15). „Elementi ritualnih provera mladih i wi-

hovih sposobnosti duboko su utisnuti u korene tra-dicije svih naroda. Na razli~ite na~ine stilizo-vana, izolacija ne mimoilazi ni junakiwe, bilo dasu prekrivene pepelom, vezane za ku}no ogwi{teili moraju da pohode opasna mesta (planine, {ume,vodenice)” (Samarxija 2011: 112). Obredi prelazakroz koje prolaze devojke u pubertetu, me|utim, ne-maju nikakve veze sa herojskom i mitolo{kom osno-vom rituala kojima su izloèni de~aci u „primi-tivnim”, plemenskim dru{tvima. Po Propu ini-cijacijski test u ènskoj bajci ima karakter do-ma}ih poslova. Ispituju se doma}i~ke sposobnostivisoko kotirane na lestvici vrednosti patri-jarhalne zajednice, pre svega spremnost na sluèwei radinost. Vredno}a kao vrlina prvenstveno sevezuje za ̀ enske likove i uglavnom se sre}e u pri-povetkama tipa qubaznih i nequbaznih devojaka(V36, ^1 35).

Tradicionalna zajednica je do u tan~ine znalako, {ta, kada i kako treba da radi. U skladu sa ja-sno definisanom podelom rada prema polu, ̀ ene suse prevashodno bavile svakodnevnim poslovima ve-zanim za obradu tkanine (pletewe, predewe, tkawe,vez), ~i{}ewe ku}e, odlazak na vodu, pripremawehrane i brigu o deci. Zadatak koji dobija Pepequgau Vukovoj varijanti obuhvata gradaciju ku}nih po-slova, {to ukazuje na to da za razliku od dinami~-nih junaka bajki, tipskih najmla|ih sinova iz ra-zli~itih socijalnih grupa, progowena devojka u va-rijantama sli~nog tipa ima veoma suènu sferukretawa, ograni~enu na stati~an, za{ti}en, unu-tra{wi prostor.

Podelu rada prema polu moèmo, zatim, po lo-gici stvari povezati sa dihotomijom privatno/ja-vno. Prema tradicionalnim patrijarhalnim kon-vencijama ̀ eni nije bilo mesto u javnom prostoru,na osnovu ~ega zakqu~ujemo da javni prostor, samimtim {to ne pripada svima, zapravo i nije javan, ne-go predstavqa strogo kontrolisano i mapirano po-

67

qe. „Patrijarhalna praksa je dopu{tala, tj. prepu-{tala ̀ enama one aktivnosti koje su bile povezanesa rizikom da budu izloène miasmi, onoj vrsti ri-tualne ne~isto}e koja prati ra|awe, kontakt satrudnicama, porodiqama, tek ro|enim bebama, kaoi aktivnosti oko pogrebnog rituala. To je ambiva-lentna pozicija koja sa jedne strane ugroàva ̀ ene,ali istovremeno potvr|uje wihovu kompetentnosti prepu{ta im mo}. Upravo to je prostor u komeone osvajaju mo} i autoritet, kako u obredu tako iu socijalnoj i kulturnoj sferi” (Stevanovi} 2008:235). @ena je, dakle, sme{tena u sferu privatnogi poistove}ena sa maj~instvom kao dominantnomfunkcijom svoga roda. U bajkama ona je umnogomeodre|ena ra|awem dece, odnosno svodi se na ana-tomski determinisanu dru{tvenu ulogu. Kao veoma~est prisutan je motiv o tri devojke koje sre}e ju-nak. Jedna obe}a vez, a druga kwigu (^1 63), odno-sno ko{uqu i hleb (^1 64), dok junak po pravilubira tre}u po redu koja obe}ava ra|awe zlatnorukedece, u ~emu prepoznajemo karakteristi~no patri-jarhalno vrednovawe potomstva (Radulovi} 2009:263). Dragana Antonijevi}, koja se bavila osobeno-stima patrijarhalnog ideala i ekonomskom ulogomneveste, ozna~ava brak bez dece kao patrijarhalnonestrukturiran (Antonijevi} 1991: 110). Tihomir\or|evi} je tako|e kao jedan od najbitnih razlogastupawa u bra~nu zajednicu istakao dobijawe dece,naro~ito mu{ke. Samo mu{ko dete, sin, nastavqa~je porodi~ne loze, imena, kulta i naslednik imawa.„Sin se, dakle, o~ekivao, sin je bio potreban; we-ga porodica, preci i ogwi{te traàhu” (\or|evi}1990: 64).

Ako je, prema Propu, zmajeva otmica princezebajkovna forma par excellence, logi~no bi bilo po-staviti pitawe: {ta biva sa otetom carskom k}e-ri i koji zna~aj joj se pridaje u kontekstu logikerazvijawa sièa? Wen lik je uglavnom posmatranu funkciji naracije kao traèno lice i objekt

borbe izme|u junaka i ne~iste sile, otelotvorenenaj~e{}e u liku zmaja, ali zna~ewe te li~nostisvakako ide i preko ovih narativnih funkcija.Ispostavqa se da je ona osoba koja skoro uvek ~ekajunaka na kraju wegovog puta, a ~esto je upravoglavni razlog zbog koga se i upustio u svoju ̀ ivot-nu avanturu. Jo{ jedan element upotpuwava slikuprinceze: ona je daleka osoba (daleka bilo zato{to pripada visokom dru{tvenom staleù, bilo za-to {to se u prostornom smislu nalazi u tu|em, da-lekom carstvu, ili pak {to pripada natprirodnomsvetu) do koje treba sti}i nakon brojnih peripeti-ja (Antonijevi} 1996: 40). Dakle, ako pri|emo baj-ci sa stanovi{ta pripovedne strukture ~ini se ve-oma ubedqivom tvrdwa Maksa Litija da je nevestaili supruga interesantna samo kao uzrok i ciq po-duhvata. Da brak zapravo i nije ciq za kojim junak~ezne, ve} samo zavr{etak jednog toka uzbudqivihdoga|aja.

Nemawa Radulovi} kao krajwi ciq junakovog pu-te{estvija ozna~ava carsku nevestu i carski polo-àj. Posle izvr{enih te{kih zadataka, pored rukecarske k}eri, mladoèwa dobija polovinu carstva,ponekad i celo i naj~e{}e ostaje u nevestinom do-mu, ozna~enom kao krajwa ta~ka na putu integracijeu zajednicu. Naj~e{}e izostaje povratak mladoèwes nevestom ku}i, a ako je pomenut, re~ je o vrlo{turoj, svedenoj informaciji formulativnog ka-raktera, kao {to je to slu~aj u bajci A`daja i ca-rev sin (V 8). Uspe{no pro{av{i kroz inicija-cijski obred, junak je poloìo ispit sazrevawa izato se ne vra}a u po~etnu ta~ku, ve} ostaje u ne-vestinom dvoru, koji je simbol junakovih te`wi iwegovog ispuwewa. U bajkama se, po pravilu, rad-wa zavr{ava svadbom i stupawem na presto, dok sekasniji ̀ ivot mladog bra~nog para uop{te ne spo-miwe, ili se pak svodi na ro|ewe zlatne dece.

Svadba je u su{tini ̀ enski, inicijati~ki obredu kome mu{karac ima podre|enu ulogu. @enski

68

princip naro~ito je nagla{en jer je mlada ènakoja moè da ra|a neophodna za svaki napredak, onadonosi harmoniju u porodicu, simbol je bogatstvai ~istote. Tokom ritualnog procesa nevesta se na-lazi u centru pa`we, za razliku od mladoèwe ko-ji je na periferiji. „Me|utim, mo} koja se prida-je mladoj u svadbenom ritualu obrnuto je srazmer-na wenom satusu u patrijarhalnoj porodici, kao{to je i marginalnost mladoèwe u vreme svadbeobrnuto srazmerna wegovom realnom dru{tvenomstatusu” (Jovanovi} 1993: 136).

Invertno pona{awe po polu prepoznajemo i u ne-kim qubavnim pesmama u kojima ̀ ena preuzima ini-cijativu, ili u posleni~kim pesmama gde je devojkata koja vi{e uradi, vi{e popije od momka i sl. Upesmi joj se dopu{ta ono {to je ina~e zabraweno pa-trijarhalnim konvencijama. U tom smislu je poseb-no interesantna pojava, odnosno motiv koji je u na-{oj narodnoj kwièvnosti poznat pod nazivom „de-lija devojka” i koji obuhvata devoja~ko iskustvo ̀ i-vota u mu{koj rodnoj ulozi u patrijarhalnom dru-{tvu (Kerkez 2006). „Delije devojke” kulturolo{kisu fenomen i prilika da se izbegnu stereotipi-zirane predstave èna koje ih iskqu~uju iz javnog,intelektualnog prostora. Nova uloga podrazumevamaskulini obrazac pona{awa koji se jednako odnosina izgled i na~in socijalne komunikacije. Tu imamoprisutan efekat obmane percepcije, jer okolina poautomatizmu veruje utisku koji li~nost ho}e da osta-vi o svom identitetu. Odnos prema nekoj li~nostise, prema tome, formira prvenstveno u odnosu napol. U analiziranom materijalu motiv „delije de-vojke” prepoznajemo u bajci Otac i wegove k}eri (^48). Nagla{ena aktivnost devojke u savla|ivawuènidbenih prepreka i pore|ewe sa mu{karcem ko-je se smatra najve}om vrlinom za jednu ènu i naovom planu izdvaja mu{ki princip kao superiorani vrednosno nadre|en, dok je ̀ enski markiran kaoinferioran i podre|en (Tomin 2011).

Ispitivawe sterotipnih predstava u vezi sa mu-{kim i ̀ enskim identitetom u bajkama dovelo nasje do prepoznavawa procesa formirawa rodnogidentiteta kao izuzetno delikatnog i pod apsolut-nom kontrolom patrijarhalnih konvencija. „Iden-titeti se konstruiraju kroz razlike, a ne izvanwih. Ovo za sobom povla~i radikalno uznemiruju}uspoznaju da se ’pozitivno’ zna~ewe bilo kojeg ter-mina – pa time i wegov ’identitet’ – konstruirasamo preko odnosa sa Drugim, u odnosu prema onome{to mu nedostaje, prema onome {to se naziva kon-stitutivna izvawskost” (Hol 2001: 220). Stere-otipi su ti koji modeluju na{e socijalno iskustvoi gradivni su elementi rodno markiranog dualiz-ma. Drugim re~ima, postojawe Drugosti omogu}enoje vitalizmom stereotipnih predstava koje gauslovqavaju. Na spisku binarnih opozicija mu{ko/ènsko, duh/telo, racionalno/iracionalno itd. po-qe Drugosti (potisnutog, nepriznatog, progawanog)bilo je rezervisno za ènu i telesno.

Opozicija duh/telo jedna je od fundamentalnihantropolo{kih opozicija i temeqno polazi{te zamarginalizaciju i potiskivawe ̀ ena. Svo|ewe ̀ e-na na telesnost (krhkost, nestabilnost, nepouzda-nost, neukrotivost i sl.) bio je alibi patrijarhatuza represivnu kontrolu (Svir~ev 2010: 67). „Pa-trijarhalna represija sebe opravdava, barem deli-mi~no, time {to ̀ ene dovodi u mnogo bliskiju vezusa telom nego mu{karce, i preko ove identifika-cije dru{tvenu i ekonomsku ulogu èna svodi na(pseudo) biolo{ke termine” (Gros 2004: 36). Iz-jedna~avawe ̀ ena sa telesnim principom nije, me-|utim, pojava novijeg datuma. Prvi prikazi ène(npr. Vilendorfska Venera, oko 25000–20000 g. p.n. e.) prikazuju nagu ̀ enu nagla{enih materinskihi reproduktivnih organa i bez jasno diferenciranefizionomije. Postoji sklonost da se telo i delat-nosti ̀ ene u ve}ini poznatih dru{tava tuma~e kaobliì prirodi no kulturi, te se stoga obezvre|uju.

69

Sve, dakle, po~iwe od tela i prirodne sposobno-sti ra|awa. @enska bi}a daju ìvot, plodnost jewihova mo}, privilegija pola. „Smatra se da su ̀ e-ne ispuwene jednom mo}nom silom koja, ako se nedrì u svojim granicama, moè uni{titi i ̀ enu isve sa kojima ona do|e u dodir – ciq tabua jeste daradi bezbednosti drì tu silu u wenim granicama”(Frejzer 2003: 584). Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}mo} ra|awa tako|e prepoznaje kao osnovni izvorduboko ambivalentnog odnosa prema ̀ eni. „Opozi-cija svoje (dobro, kosmos, qudsko) – tu|e (zlo, haos,demonsko) se umnogome uspostavqa kao razgrani-~ewe izme|u mu{kog i ̀ enskog, pri ~emu je mu{kosagledano kao pozitivno, svetlo, gorwe, ~isto, og-weno, dnevno, dok je ènsko negativno, tamno, do-we, ne~isto, vla`no, mo}no. U okviru tradicijskihkultura balkanskih Slovena binarne opozicije ti-pa pozitivno/negativno, svetlo/tamno, gorwe/dowe,~isto/ne~isto, vla`no/ogweno, no}no/dnevno ne us-postavqaju se samo izme|u mu{karaca i èna, ve}i kao izraz ambivalentnih, protivre~nih predsta-va o èni” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2007: 113,117).Junakiwe su u folklornim predstavama prisutneili kao potencijalno opaka, demonska bi}a, kojaugroàvaju opstanak porodice i dru{tva, ili kaoone koje donose bezuslovni blagoslov u zajednicu.Drugost ̀ ene je, prema tome, jedna od kqu~nih pre-misa na kojima po~ivaju tradicionalna dru{tva.

Kao naro~ito ilustrativan primer kontrastiv-ne i vi{ezna~ne uloge ènskog bi}a pomenu}emomit o Baba Jagi, ambivalentnom stvorewu mu{kihi ̀ enskih osobina, nagla{enih polnih karakteri-stika (opisana kao èna velikih grudi), ali bezmuà i neostvarena kao majka, ona je bi}e sa mar-gine, gospodarica {umskih zveri, neprikosnoveniznalac trava i mo}i biqa. U srpskim narodnim baj-kama je Baba Jagino ime malo poznato, ono pripa-da ruskom govornom podru~ju, ali je ova ìvopi-sna figura prisutna i u na{em folkloru, s tim da

je prepoznajemo u liku starice na koju junak i juna-kiwa nailaze u kqu~nim trenucima svojih putova-wa. Ona se moè sresti u {umi, gde kameni junakeili im odseca glave, postavqaju}i neizvr{ive za-datke (V 29), ali ona isto tako moè biti i dari-valac koji isku{ava (V 35), ili pomo}nik koji raz-otkriva a`dajine mo}i (V 8). Starice, babe bajkisu zapravo ve{tice i ova wihova diferencijalnakarakteristika ima svoju paralelu u stvarnosti –Vuk je svojevremeno zabeleìo da „nijednoj mladoji lijepoj ̀ eni ne kaù da je vje{tica, nego sve ba-bama”. Re~ je tu o vi{e nego o~itoj sterotipiza-ciji i marginalizaciji starijih ̀ ena, svojevrsnomrodnom ejxizmu koji se, u skladu sa patrijarhalnimpoimawem mu{kog i ènskog, ne odnosi u tolikojmeri na lik starca, koji se u bajkama tako|e pojav-quje, ali naj~e{}e kao arhetip mudraca, u~iteqa inosioca znawa, logosa. U Pepequgi (V 32) staracposeduje znawe koje prevazilazi qudsko poimawe,on upozorava devojke na opasnost pribliàvawa du-bokoj jami, u Ba{-~eliku (V 51) starac na samrtizakliwe sinove da sestru daju prvom ko se pojavikao prosac ~ime se, tako|e, implicira odre|enoznawe, u Zlatnoj jabuci i devet paunica (V 4) pu-stiwak upu}uje junaka na pravi put i sl.

Tragaju}i za istorijskim korenima bajke Propje u vitalizmu ve{ti~ijeg lika i wene uloge gospo-darice {umskih stvorewa prepoznao tragove vrlostarih dru{tvenih ure|ewa, odraz matrijarhalnihodnosa. Ve{tica kao survival matrijarhata u pri~ipostepeno gubi materinstvo, zadràva samo nagla-{ene atribute polnosti, vlast nad ìvotiwama,ali i vlast nad ìvotom i smr}u ~oveka (Prop1990: 119–121). O matrijarhatu kao sistemu ̀ enskemo}i govori i Fridrih Engels. Na osnovu matrili-nearnog sistema srodstva on izvodi zakqu~ak da jematrijarhat zaista postojao, odnosno prethodio pa-trijarhalnom dru{tvenom ure|ewu. Kritika Engel-sovog i Propovog mita o matrijarhatu, o ènskom

70

„zlatnom dobu” odnosi se, pre svega, na prebrzo iz-no{ewe zakqu~aka o matrilinearnom sistemu srod-stva kao „o~iglednom” dokazu po kome su ̀ ene ne-kada imale svu vlast (Papi} 1983: 15).

Razmatrawem perspektive iz koje se oblikuje iposmatra junak/junakiwa srpske narodne bajke uvi-deli smo da pored uslovqenosti zakonima ànrazna~ajnu ulogu imaju tradicionalne predstave o mu-{kom i ènskom, te „nagla{ena segregacija popolu kojom se jasnije prepoznaju i vide interesi iaktivnosti mu{karaca te se, zahvaquju}i domi-nantnom patrijarhalnom sistemu vrednosti, prida-je ve}i zna~aj i presti` mu{kim ulogama u odnosuna ̀ enske” (Papi} 1983: 12). Iz tog je razloga bit-no i va`no svesno opredeqewe za uvaàvawe rodneperspektive i sagledavawe svih pojava i u wihovimrodnim dimenzijama, ~ime se umawuju posledice do-minantnog patrijarhalnog diskursa koji zanemaru-je razlike, potire ih i name}e mu{ki pogled nasvet kao univerzalan.

IzvoriSkra}enice

V – Vuk Stefanovi} Karaxi} (1988). Srpske narod-ne pripovijetke, Sabrana dela 3 (prir. Miro-slav Panti}), Beograd, Prosveta.

^1 – Veselin âjkanovi} (1927). Srpske narodnepripovetke, Srpski etnografski zbornik, 41,Beograd.

^2 – Veselin ̂ ajkanovi} (2001). ̂ udotvorni prsten(prir. Nenad Qubinkovi}), Ni{, Prosveta.

LITERATURA

Antonijevi}, Dragana (1991). Zna~ewe srpskih baj-ki. Beograd: SANU.

Batler, Dùdit (2011). Tela koja ne{to zna~e. Beo-grad: Samizdat B92.

Betelhajm, Bruno (1979). Zna~enje bajki. Beograd:Prosveta.

Bovoar, Simon de (1982). Drugi pol. Beograd: BIGZ.Van Genep, Arnold (2005). Obredi prelaza. Beo-

grad: SKZ.Grbi}, Milana (2008). „Rodni stereotipi u ud`beni-

cima za srpski jezik za osnovnu {kolu”. Beograd: Institut za knjièvnost i umetnost.

Gros, Elisabeth (2004). Promenljiva tela. Beograd:Centar za ènske studije i istraìvanja.

\or|evi}, Tihomir R. (1990). Deca u verovawima iobi~ajima na{eg naroda. Beograd – Ni{ : Idea– Prosveta.

Jovanovi}, Bojan (1993). Magija srpskih obreda. No-vi Sad: Svetovi.

Karaxi}, Vuk Stefanovi} (1985). Srpske narodnepripovijetke. Beograd: Prosveta – Nolit.

Kerkez, Jelena (2006). Antologija Delija devojka.Beograd: Deve.

Markovi} [trbac, Svetlana (2004). Motiv ̀ enidbeu srpskoj narodnoj bajci. Beograd: ̂ igoja {tampa.

Meletinski, Jeleazar (2011). O kwièvnim arhe-tipovima. Novi Sad: Izdava~ka kwiàrnicaZorana Stojanovi}a.

Oluji}, Grozdana (2001). „Poetika bajke”. Kwièv-nost za decu. Sombor: U~iteqski fakultet.

Papi}, @arana (1983). „Antropologija ̀ ene – novi ho-rizonzti analize polnosti u dru{tvu”. Antropologijaène. Beograd: Prosveta.

Papi}, @arana (1997). Polnost i kultura. Beograd: ̂ i-goja {tampa.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana (2007). „Svete iproklete – ̀ ene iz porodice Brankovi} u isto-riji i usmenoj tradiciji”. Stanaja selo zapali.Novi Sad: Dnevnik.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. „Dete u usmenojuspavanci – uzrasni ili obredni status?”. De-

71

tiwstvo. âsopis o kwièvnosti za decu, br.1, 2011.

Prop, Vladimir (1982). Morfologija bajke. Beograd:Prosveta.

Prop, Vladimir (1990). Historijski korijeni bajke.Sarajevo: Svjetlost.

Radulovi}, Nemawa (2009). Slika sveta u srpskimnarodnim bajkama. Beograd: Institut za kwièv-nost i umetnost.

Samarxija, Sneàna (2011). Oblici usmene proze.Beograd: Slu`beni glasnik.

Svir~ev, @arka (2010). Ah, taj identitet. Beo-grad: Slu`beni glasnik.

Stevanovi}, Lada (2008). „Uloga èna u obredimaBalkana: aktivne u~esnice vs. ̀ rtve”. Teorije i po-litike roda. Beograd: Institut za knjièvnost i umet-nost.

Tomin, Svetlana (2011). Muàstvene ̀ ene srpskogsredweg veka. Novi Sad: Akademska kwiga.

Frejzer, Xejms Xorx (2003). Zlatna grana. Beo-grad: Ivani{evi}.

Hol, Stjuart. „Kome treba identitet?”. Re~. Beo-grad, 64/10, 2001, str. 220.

âjkanovi}, Veselin (1927). Srpske narodne pripo-vetke. Beograd: Srpski etografski zbornik.

âjkanovi}, Veselin (2001). ûdotvorni prsten.(prir. Nenad Qubinkovi}) Ni{: Prosveta.

Ivana MIJI]

IS THERE A GENDER PERSPECTIVE IN FAIRY TALE?

Summary

The rich meaning of signs, indications, collective repre-sentations and specific stylistic and structural features offairy tales allows combination of different approaches to thestudy of this folklore genre. In attempt to address issues ofgender roles in Serbian folk tales we have chosen to inter-

pret them from the point of gender aspect, at the same timehaving strong understanding of inevitability and importanceof interdisciplinary approach in this type of research. Thispaper attempts to answer the question: is there a gender per-spective in fairy tale, in other words, is there an awarenessof gender differences and to what extent social status andobligations of the individual derive from his or hers genderrole.

Keywords: fairy tale, gender perspective, gender roles,gender identity, social stereotypes

72

UDC 821.163.49331.09

� Jelena STEFANOVI]O[ „Kreativno pero”, BeogradRepublika Srbija

RODNI STEREOTIPIU ROMANIMAO DRU@INAMAIZ LEKTIRE ZAOSNOVNU [KOLU

SA@ETAK: Rodni stereotipi glavni su predmet izu-~avawa feministi~ke kwièvne kritike, koja se razvilau okviru drugog talasa feminizma, 70-ih godina 20. vekau SAD. Feministi~ka kritika u osnovi je politi~ka, {tozna~i da je wen ciq transformacija postoje}ih rodnih hi-jerarhija. U skladu sa tim, namera ovog rada je da, ukazuju-}i na rodne stereotipe prisutne u najva`nijim struktur-nim elementima romana o druìnama (Hajduci BranislavaNu{i}a, Druìna Siwi galeb Toneta Seli{kara, Orlovirano lete Branka ]opi}a), doprinese uvo|ewu rodne per-spektive u tuma~ewe i izbor lektire. Analiza romana odruìnama pokazuje da u wima gotovo i nema ènskihlikova, da su osobine, aktivnosti i vrednosti ènskih imu{kih likova naj~e{}e stereotipne, da su doga|aji pred-stavqeni iz androcentri~ne perspektive, te da je svetavantura prikazan kao iskqu~ivo mu{ki, {to uti~e na so-cijalizaciju dece u patrijarhalnom duhu.

KQU^NE REÎ: rodni stereotipi, feministi~kakwièvna kritika, romani o druìnama

Rodni stereotipi pojavquju se u kwièvnosti zadecu od wenog postanka, ali je tek za vreme drugogtalasa feminizma, 70-ih godina dvadesetog veka uSAD, zapo~eto sa ozbiqnim prou~avawem ovog pro-

blema, posebno u bajkama i slikovnicama. Pod rod-nim stereotipima podrazumevaju se predstave o ̀ e-nama i mu{karcima u kojima se nagla{avaju rodnerazlike, pri ~emu se ~esto insistira da je porek-lo tih razlika biolo{ko, a ne dru{tveno. Oni seusvajaju jo{ u najranijem uzrastu kroz proces soci-jalizacije, na koji najvi{e uti~u: porodica, {ko-la, vr{waci i mediji. „Uspe{no izvedena rodnasocijalizacija garantuje dru{tvu stabilnost wego-vog rodnog reìma” (Jari} 2002: 14), {to zapravozna~i da rodni stereotipi doprinose odràwu pa-trijarhalnih rodnih odnosa u dru{tvu. „Za mnogequde u na{oj sredini èna je nesamostalna, mawesposobna, prevrtqiva i pla{qiva, a mu{karac jeja~i, sposobniji, samostalniji, hrabriji, itd.”(Mladenovi} 1994, 163). Stereotipi mogu bitipozitivni i negativni. Va`no je re}i da su ne samonegativni, ve} i pozitivni stereotipi o ènama,npr. veli~awe materinstva, u funkciji odràvawapatrijarhalnog ustrojstva.

Ranije se u nauci smatralo da su stereotipi ne-ta~ne tvrdwe i da predstavqaju neku vrstu kognitiv-nih pre~ica, ali se u novije vreme ukazuje na wiho-vu kompleksnost – oni ne moraju nu`no biti neta-~ni, niti se uvek zasnivati na predrasudama, ve} mo-gu sadràti neko „jezgro istine” (Jari} 2002: 9).Tako|e, ukazuje se na veliki uticaj koji imaju u kon-struisawu realnosti i odràvawu mo}i. „Stereoti-pi se danas prepoznaju kao nose}i toposi dominant-nih naracija, oni imaju univerzalne klasifikativnefunkcije i ti~u se same konceptualizacije stvarno-sti i stvarawa dominantne slike sveta” (\eri}).Stvaraju ih, odràvaju ili mewaju oni koji imaju po-liti~ku, vojnu, ekonomsku ili simboli~ku mo}. Me-|utim, pojedini smatraju da insistirawe na la`no-sti stereotipa nije najsre}nije izabran analiti~kiput, ve} da }e procesu destereotipizacije vi{e do-prineti davawe odgovora na pitawa o nastanku, ra-zvoju i funkciji stereotipa (\eri}).

73

Kwièvnost je, kao i svi drugi produkti kultu-re, zasi}ena rodnim stereotipima.1 Me|utim, kao{to ima mo} da ~uva, reprodukuje i afirmi{e rod-ne stereotipe, kwièvnost moè da ih kriti~kisagleda i razobli~i.

Kada ovo imamo u vidu, postavqa se pitawe kakosu ènski i mu{ki likovi predstavqeni u lekti-ri.2 Na tendenciju u na~inu rodnog predstavqawalikova moè nam ukazati analiza tri romana o dru-ìnama iz lektire za osnovnu {kolu: Hajduci Bra-nislava Nu{i}a, Druìna Siwi galeb3 Toneta Se-li{kara, Orlovi rano lete Branka ]opi}a. U svatri pomenuta romana prepoznajemo iste strukturneelemente: predstavqawe razloga za osnivawe dru-ìne, izbor ~lanova i ~lanica druìne, polagawezakletve, aktivnosti druìne i wen raspad, odno-sno opstanak u promewenim okolnostima.

Nu{i}ev roman Hajduci (1933) ima nagla{enuhumoristi~ko-avanturisti~ku i zabavno-didakti~kukomponentu. (Milinkovi} 1999: 95) U romanu segovori o grupi de~aka koji se odme}u u hajduke kakobi pobegli od {kole. Na po~etku romana, posred-stvom naratora, predstavqeni su likovi, a zatim jeprikazan wihov odlazak od ku}e i hajdu~ki ̀ ivot,

koji se neslavno zavr{ava boravkom u „tamnici” –sviwcu i batinama. Humor se postiè parodirawemelemenata koji su u epskoj tradiciji tipi~ni za haj-duke, na primer: hajduci se sve~ano zakliwu izgova-raju}i nerazumqive re~i, stra{ni neprijateq nisuTurci nego magarac, ka`wavawe hajduka ne naliku-je na mu~ewe iz epskih narodnih pesama, ve} se sa-stoji u batinama koje hajduci dobijaju od o~eva, aharamba{a od svog majstora... Didakti~ka kompo-nenta, prisutna u celom romanu, posebno je nagla-{ena u pri~ama koje de~aci pri~aju okupqeni okovatre u svojoj prvoj hajdu~koj no}i. Ve} je nagla{e-no da ove pri~e retardiraju radwu, razgra|uju}i„koheziono jedinstvo wegovih tematskih i estet-skih segmenata” (Milinkovi} 1999: 99).

Naslawaju}i se na tradiciju pisawa o de~jimdruìnama zapo~etu u srpskoj kwièvnosti Nu{i-}evim romanom, ]opi} u romanu Orlovi rano lete(1959) posebno insistira na avanturizmu i humoru.„No razlozi odmetni{tva, kompoziciono ustroj-stvo i umetni~ka transpozicija ̀ ivotnih sadràja,predstavqaju osnovne elemente na kojima se zasni-vaju razlike izme|u ovih dela. Na tim razlikamaostvaruju se kvalitativne prednosti ]opi}evog ro-mana, koje ga svrstavaju u red vrednijih umetni~kihostvarewa” (Milinkovi} 1999: 165). U romanu segrupa de~aka odme}e u hajduke jer ne ̀ eli da trpinasiqe novog u~iteqa. Prikazane su wihove aktiv-nosti u druìni i to kako su opkoqeni i zarobqe-ni, ali prolaze bez kazne jer wihovo odmetni{tvonailazi na po{tovawe odraslih. U drugom delu ro-mana govori se o delovawu ~lanova ove druìne uratnim okolnostima.

Za razliku od prethodna dva romana, gde se de-ca odme}u u {umu, u hajduke, Seli{karev romanDruìna Siwi galeb (1936) govori o ̀ ivotu na jed-nom dalmatinskom ostrvu i o grupi de~aka koji suse u barci „Siwi galeb” otisnuli na more i, pro-{av{i kroz mnogobrojne avanture, na kraju ostva-

74

1 Dubravka Orai} Toli} u svom radu o hrvatskim kulturnimstereotipima kao jednu od sedam strategija u stvarawu modernihidentiteta i wihovih stereotipa izdvaja kulturnu industriju,tj. masovnu proizvodwu simbola i institucija, u koju se moèsvrstati i kwièvnost (Orai} Toli} 2006: 32).

2 Rodne analize ~itanki pokazale su da su mu{ki likovimnogo zastupqeniji od ̀ enskih, da su i jedni i drugi prikazanina stereotipan na~in, posebno kada je u pitawu raspodela soci-jalnog prostora – ènskim likovima pripada porodi~na, pri-vatna sfera, a mu{kim profesionalna, javna sfera ìvota.(Stefanovi} i Glamo~ak 2008: 39).

3 Seli{karov roman Druìna Siwi galeb godinama je bio uobaveznoj lektiri za 6. razred osnovne {kole, ali se ne nalaziu novom nastavnom programu koji je po~eo da vaì {kolske2008/2009. godine. Od tada je u obaveznoj lektiri roman Feren-ca Molnara De~aci Pavlove ulice, u kome nema ènskih liko-va, a likovi de~aka i wihove igre su uglavnom stereotipnopredstavqene. Ovaj roman u radu nije analiziran jer se struk-turalno razlikuje od tri navedena romana.

rili zavet koji je wihov vo|a Ivo dao svom ocu.Ovim romanom Seli{kar èli da istakne „da ra-dom, istrajno{}u, oslawawem na druge qude i po-{tewem ~ovek moè jedino trajno da ostvari svo-je snove i da se izbori za mesto u dru{tvu” (Mar-kovi} 1991: 12).

Feministi~ko ~itawe usredsre|uje se na odnospola i mo}i i poku{ava da odgovori na nekolikopitawa: kakva je zastupqenost ènskih i mu{kihlikova u kwièvnom delu, na koji na~in su prika-zani likovi, kakav je odnos izme|u ̀ enskih i mu{-kih likova, kao i wihov odnos prema unapred za-datim rodnim ulogama (Gordi} Petkovi} 2007: 95).

U romanima o druìnama iz doma}e lektire li-kovi devoj~ica se ne pojavquju (Hajduci) ili sumarginalizovani (sedam de~aka i jedna devoj~ica uhajdu~koj druìni u romanu Orlovi rano lete; {estde~aka i jedna devoj~ica u druìni Siwi galeb izistoimenog romana). De~aci su u glavnim ulogama,oni iniciraju zaplet i re{avaju probleme. Na tajna~in mladim ~itateqkama i ~itaocima sugeri{ese da je svet avantura pre svega mu{ki.

Me|u likovima de~aka, u sva tri romana, poseb-na pa`wa posve}ena je portretisawu lika vo|e dru-ìne. Vo|e iniciraju stvarawe druìne i name}use svojim intelektualnim i moralnim autoritetom,sem êde Brbe (Hajduci) koji je vo|a „na osnovusvoje snage, nasilnog nastupa i svoje velike, ~estodestruktivne energije” (Qu{tanovi} 2004: 126).Vo|e de~jih druìna, Ivo u romanu Druìna Siwigaleb i Jovan~e u romanu Orlovi rano lete, zapra-vo predstavqaju odre|eni ideal mu{kosti – oni suhrabri, pametni, ozbiqni, odlu~ni i ponosni. Jo-van~etov autoritet izvire i iz wegovog porekla –on je potomak ~uvenog hajduka. Deo Ivine poseb-nosti je i wegova marginalizovana dru{tvena po-zicija – on je siro~e ~iji je otac nekada proteransa ostrva jer je izneverio ostale stanovnike, a osimtoga nagla{ena je i wegova izuzetna fizi~ka lepo-

ta. Likovi ostalih de~aka, ~lanova druìna, samosu delimi~no individualizovani u Hajducima iDruìni Siwi galeb, dok u romanu Orlovi rano le-te pojedini likovi imaju ja~e izraène individu-alne karakteristike tako da se ~itaoci i ~itateq-ke sa wima mogu identifikovati, na primer: LazarMa~ak je ve{t majstor, \oko Potrk je pesnik,Stric je spadalo i {aqivxija... Devoj~ice koje suprimqene u druìne poseduju neka izuzetna svoj-stva koja ih ~ine razli~itim od ve}ine drugih de-voj~ica i upravo im ta posebnost omogu}ava da sedruè sa de~acima.

Iako se navodi da je Mileva lepa, u romanu Dru-ìna Siwi galeb ta lepota se ne opisuje detaqni-je. Tako|e, saznajemo da je svi vole, najbistrija jeod svih devoj~ica, u {koli je dobila mnoge nagrade,ali nije uobraèna. Posebno se isti~e da je juna-kiwa pametna, ali se wena pamet rangira samo uokviru wene polne grupe. Ona je neka vrsta posred-nice izme|u Ive i ostalih de~aka – uspeva da ube-di de~ake da prihvate Ivu i pomognu mu.

Svaki put kada se u romanu Orlovi rano letepomene Luwa, nagla{ava se da je ona tiha i }utqi-va, a weno pona{awe ~esto se odre|uje kao skrom-no i stidqivo. To su ina~e u patrijarhalnoj kultu-ri poèqne osobine za devoj~ice i ̀ ene. Osim to-ga, oblikuju}i svoju junakiwu ]opi} koristi uni-verzalni stereotip da je ̀ ena blià prirodi negomu{karac, kojim [eri Ortner (Sherry Ortner) obja-{wava podre|enost ̀ ena.4 Luwa ima jedno izuzetnosvojstvo – „neki tajanstven unutra{wi glas” (]o-pi} 1980: 187), neko ~ulo koje joj omogu}ava da ose-

75

4 [eri Ortner navodi da se (1) fiziologija ̀ ene (ra|awe),(2) dru{tvena uloga ène (povezanost sa doma}om sferom) i(3) psiha ène (sklonost personalizmu i mawe posredovanimodnosima) sagledavaju kao bliè prirodi i time obja{wavasveop{te obezvre|ivawe ̀ ena. „Druk~ije kulturno vi|ewe mo-è izrasti jedino iz druk~ije dru{tvene stvarnosti; druk~ijadru{tvena stvarnost moè izrasti jedno iz druk~ijeg kulturnogvi|ewa“ (Ortner 2003: 176).

ti ne~iji dolazak pre bilo koga drugog, da uvekprona|e de~ake, da otkrije neprijateqske uhode, dabude obave{tajka. Narator kaè: „Odasvud si je mo-gao o~ekivati kao nekog ~arobwaka” (]opi} 1980:16). U romanu je nagla{en Luwin dosluh sa pri-rodom, ~ak se junakiwa naziva k}erkom {ume (]o-pi} 1980: 85). Obja{wavaju}i to Luwino svojstvo,poqar Lijan kaè da se ̀ ena sa tim rodi, za razli-ku od wega koji je to sve nau~io u svom dugogodi-{wem poqarskom radu. Pripisuju}i svojoj junakiwi}utqivost i intuitivnost, autor je ~ini neobi~nomi tajanstvenom. „Od svih mitova nijedan nije vi{eusa|en u mu{ka srca koliko onaj o ̀ enskoj „miste-riji” (Bovoar 1982: 323). Simon de Bovoar (Simo-ne de Beauvoir) obja{wava da je drugo uvek miste-rija, ali su kategorije kojima mu{karci zami{qajusvet odre|ene wihovim gledi{tem kao apsolutne ipo{to je èna tajna za mu{karca na wu se gledakao na tajnu kao takvu (Bovoar 1982: 324).

Pripisuju}i joj hrabrost, ]opi} delimi~no na-ru{ava rodne stereotipe u karakterizaciji junaki-we budu}i da je to osobina tradicionalno rezervi-sana za de~ake. Ona je ~ak hrabrija od pojedinihde~aka. Kroz dijalog izme|u Luwe i Lazara Ma~ka,kome ona ho}e da pomogne kada mu se u pe}ini nogeodseku od straha, humoristi~ki su osvetqeni domi-nantni rodni odnosi:

– Daj ruku, ja }u te povesti – protepa dobrodu{no Luwa.

Ma~ak frknu kao pravi ma~ak:

– Zar mene ènsko da vodi. Ne}u, pa makar i{ao na

glavi.

Sko~io je kao oparen i ko~operno se isprsio.

(]opi} 1980: 73)

Ve} je pomenuto da je jedan od kqu~nih struktur-nih elemenata romana o druìnama predstavqawerazloga za osnivawe druìne. Osim kod Nu{i}a,koji parodiraju}i razloge osnivawa druìne izlaziu susret ànrovskim karakteristikama humori-

sti~kog romana, razlozi za formirawe druìna ko-ji se pojavquju u druga dva romana su ozbiqni – iz-begavawe nasiqa, odnosno otpor nepravdi i ostva-rivawe boqeg ìvota u zajednici. Za razliku odmu{kih likova, koji se opredequju za druìnu zbogdokazivawa, odre|enih ideja ili principa, motiva-cija ̀ enskih likova za odlazak u druìnu je qubavprema nekom de~aku iz druìne – Milevi se svi|aIvo, a Luwi Stric. Na ovaj na~in potvr|uje se ste-reotip o ̀ enama kao emotivnim i mu{karcima kaoracionalnim, osim toga isti~e se da ène i mu-{karci imaju razli~ite vrednosti – za ̀ enske li-kove najve}a vrednost je qubav, a za mu{ke pravda,sloboda, solidarnost...

Izbor ~lanova druìne tako|e predstavqa vaànstrukturni element romana o druìnama. Slede}idijalog izme|u Jovan~eta i Strica iz ]opi}evog ro-mana Orlovi rano lete ilustruje odnos de~aka ko-ji biraju ~lanove druìne prema devoj~icama:

– Curice nikako! – sve~ano izjavi Stric i ratoborno

nama~e na ~elo svoj otrcani slamni {e{ir.

– A za{to?

– Sve }e izbrbqati, istorokati, znam ja wih. Sastanu

se jedna s drugom, pa na uvo: hi-hi-hi, ho-ho-ho! – kaù i

{ta su ru~ale i {ta su vidjele, i {ta su ~ule. Za pola sa-

ta sve bi selo saznalo za na{u Tepsiju.

(]opi} 1980: 15)

Jedno od prvih prou~avawa rodnih stereotipa5

pokazalo je da pravi de~ak prezire devoj~ice, dokobrnuto nije slu~aj. To jasno govori o stavu mu{ka-raca prema ̀ eni kao drugom polu, ~iji za~eci po-stoje jo{ u ranom detiwstvu (Mladenovi} 1994,163). Ovaj stereotip je u funkciji proizvodwe mu-{kosti, a posledi~no i ènskosti (Blagojevi}2005: 25).

76

5 Re~ je o istraìvawu Daniela Brauna (Daniel Brown) iz1956. godine, koje navodi Uro{ Mladenovi} u svom pregledu is-traìvawa o stereotipima ènske i mu{ke uloge pola.

De~aci opaàju devoj~ice kao brbqive i samimtim nepouzdane. Jedan od naj~e{}ih rodnih stere-otipa u na{oj kuluri je da je èna brbqiva (Tre-bje{anin 2002, 99). Kada Jovan~e i Lazar Ma~akslu~ajno sretnu Luwu u pe}ini, Ma~ak kaè: „Sadsmo gotovi, ona }e sve ispri~ati. Znam ja kako sedevoj~ice rastorokaju.” (]opi} 1980: 73), ili: „Do-bro upamti {ta smo se dogovorili pa nemoj {tadrugo kokodakati.” (]opi} 1980: 74), a poqar Li-jan samo pogleda neku {ikaru i odmah zna gde sekriju de~aci, „a gdje sjede djevoj~ice zabavqenebrbqawem” (]opi} 1980: 186). @enski likovigotovo se i ne pojavquju u Nu{i}evom romanu, alise ipak na jednom mestu kaè: „majka }e kazati tet-ki, a tetka strini, pa }e sti}i glas do na~elnika”(Nu{i} 1991: 86). Kod ]opi}a, tako|e, neka babaStaka je pala, pa joj se „pokvario aparat za }uta-we” te se „rastorokala” (]opi} 1980: 112).

U analiziranim romanima razli~iti su na~inistupawa u druìnu. U Hajducima sva {estoricade~aka koji se ~etvrtkom skupqaju na hrastovomstablu kraj Dunava postaju ~lanovi ̂ edine druì-ne. U Siwem galebu, tek po{to svi pokaù da ̀ eleda u~estvuju u popravqawu „Galeba”, kvalifikujuse za pomorsku druìnu. Me|utim, u romanu Orlovirano lete postoji uslov koji se mora ispuniti kakobi neko postao ~lan druìne – budu}i ~lan morada dobije batine od u~iteqa.

Da bi ispunila ovaj zahtev, Luwa mora da isko-ra~i iz tradicionalne rodne uloge. Taj iskorak jeizazov za wu, a {ok za u~iteqa. Na wen zahtev dadobije batine u~iteq reaguje tako {to je „pogledanajprije upla{eno, pa zabezeknuto, zatim razrokokao da mu je muva sjela na crveni nos, a onda se za-baci natrag, na naslon stolice, lupi rukama postolu i lu|a~ki stade da se smije” (]opi} 1980:59). U~iteq ne prestaje da se smeje ni kada ona po-~ne da lomi sve u u~ionici kako bi dobila batine.U~iteqeva reakcija na Luwin poku{aj da iskora~i

iz rodne uloge je iznena|ewe i zbuwenost, a zatimneverica. Iz ove reakcije jasno je da su rodne ulogeu svesti junaka predstavqene kao prirodne i uro-|ene i, tako|e, da se od de~aka i devoj~ica o~eku-je razli~ito pona{awe – de~aci, za razliku od de-voj~ica, mogu da budu nemirni i neposlu{ni. A ka-da se u~iteq sabere, Luwa se upla{i i tada ({toje retko u ovom romanu) ~ujemo Luwin glas, odno-sno weno razmi{qawe: „A kako bi tek bilo da ja,djevoj~ica, i to jo{ najmla|a u razredu, skoknemkroz prozor? Ala bi to bila pri~a!” I kada sko~i,tako|e wen doìvqaj tog skoka: „O, pa ovo nijeba{ tako stra{no. Samo se zemqa malo zatresla.I planina u daqini podsko~ila je uvis i opet palanatrag, a nije se razbila! Kako li je divna stvarskakawe, znaju dje~aci {ta je dobro!” (]opi} 1980:62). Kada Luwa isko~i kroz prozor, u~iteq je toli-ko iznena|en da ostane da sedi jer „ovome se on niu snu nije nadao od jedne djevoj~ice” (]opi} 1980:62). Me|utim, vidimo da nije iznena|en samo u~i-teq ve} i sama Luwa, ali je potpuno jasno da onapronalazi izuzetno uìvawe i samoafirmaciju utom postupku. Implicitno se nagove{tava, krozperspektivu junakiwe, da prekora~ewe tradicio-nalno ènskih rodnih uloga otvara primamqivopoqe slobode. Odmah po{to je napravila ovaj pod-vig (to je uspelo jo{ samo Jovan~etu) – pripove-da~ je humoristi~ki vra}a u okvire wenog roda,~im je sko~ila, „otrese sukwu (kao {to bi uradi-la svaka djevoj~ica, pa makar s neba sko~ila!)”(]opi} 1980: 62).

Po{to je predstavqen razlog za formirawe dru-ìne i nakon {to su izabrani ~lanovi, sledi zak-letva. U romanima Hajduci i Orlovi rano lete za-kliwu se samo de~aci. U romanu Druìna Siweg ga-leba u trenutku zakletve otvara se pitawe odnosade~aci – devoj~ice. „Mileva nekako pokuweno hte-de da ode, ali je Ivo povu~e za ruku i re~e: Ti sidobra devoj~ica! U tebe imam poverewa. Ali svi

77

}ete mi se zakleti da }ete }utati kao grob.” „Vide~aci uvek popreko gledate na nas devoj~ice”, re-~e smerno Mileva. „Obe}ala sam da }u }utati i }u-ta}u” (Seli{kar 1991: 34). Mileva ho}e da se po-vu~e pre nego {to joj de~aci stave do znawa da tune pripada, me|utim Ivina intervencija joj omogu-}ava da postane ~lanica druìne. Ona upu}uje pre-kor de~acima (ali smerno) i kao da im postavqapitawe, ali odgovor ne dobija. U romanu Orlovirano lete jedan od likova problematizuje mogu}-nost da se Nikolica zakune jer je mla|i od osta-lih ~lanova druìne. Potencira se da je zakletvavrsta mu{ke inicijacije, te da ̀ ene (Mileva) i de-ca (Nikolica) ne bi trebalo da u~estvuju u tomsve~anom ~inu, tim pre {to taj ritual simboli~kiizjedna~ava sve ~lanove i ~lanice druìne. KadaCvrca u romanu Hajduci igrom nesre}nih okolno-sti zakasni na zakletvu, druìna mu sudi, a posleosloba|aju}e presude on mora naknadno pred haram-ba{om da se zakune. Me|utim, Luwa u romanu Or-lovi rano lete jedina je iz druìne koja nije po-loìla zakletvu.

Ako pogledamo {ta u druìnama rade de~aci a{ta devoj~ice, vide}emo da wihove uloge i statusnisu ravnopravni. Dok se de~aci u romanu Hajducii prvom delu romana Orlovi rano lete uglavnomigraju imitiraju}i hajdu~ki na~in ìvota, izvode„zanimqive obe{ewakluke kakve izvode svi dje~acina ovoj planeti” (]opi} 1991: 98): pravqewe logo-ra, loèwe vatre, pewawe na drvo… de~aci u roma-nu Druìna Siwi galeb, kao i u drugom delu roma-na Orlovi rano lete, obavqaju poslove odraslih mu-{karca (popravka broda, upravqawe brodom, borbasa krijum~arima; popravqawe oru`ja, straàrewe iobave{tavawe sela o dolasku neprijateqa…).

Uloga devoj~ica mogla bi se svesti na pomo} ipodr{ku de~acima. Tako na primer, dok de~aci uDruìni Siwi galeb na po~etku romana rade u ka-menolomu, Mileva im donosi vodu. Kada se Ivo po-

vredi prilikom minirawa u kamenolomu, svi de~a-ci jurnu uz strminu, a Mileva „dole sva bleda kle~ii vi~e” da poùre i pomognu mu. Po{to ga donesu naobalu, Mileva mu u hladovini priprema mek leàj ibri`qivo mu zavija ranu (Seli{kar 1999: 42).

Mileva u romanu Druìna Siwi galeb, iako ~la-nica druìne, ne odlazi sa de~acima na more: „Mi-leva je tu`no stajala na obali. Volela bi da i onapo|e sa wima, ali je otac star i mnogo bi mu nedo-stajala. Sa svima se srda~no oprostila i poèlelaim sre}an put” (Seli{kar 1999: 53). Mileva se nepojavquje u romanu od sedme do {esnaeste glave (odukupno sedamnaest glava), to jest ne u~estvuje uavanturama druìne. Weno odsustvo motivisano jebrigom za druge, koja se ~esto za kwièvne junaki-we postavqa kao unutra{wi imperativ. Budu}i daostaje u okviru unapred zadate ̀ enske rodne uloge,Mileva se samo delimi~no integri{e u druìnu.

Za razliku od we, Luwa iz romana Orlovi ranolete potpuno je integrisana u druìnu, ali weneaktivnosti nisu iste kao aktivnosti de~aka. „Ublizini jame dje~aci su ve} duè vremena igrali`murke. Luwa je sjedila uz jednu bukvu, plela ~a-rape i pratila ih pogledom” (]opi} 1991: 79). Lu-win poloàj u druìni najboqe je predstavqen uslede}em odlomku:

Luwa se prihva}a najobi~nijeg svakodnevnog posla: kr-

pi dje~acima ko{uqe, ~arape, kape, pri{iva dugmad. Vaz-

dan se tu ima posla jer od pentrawa, skakawa, vaqawa i

trke po logoru te{ko da bi izdràlo i krzno divqe ma~-

ke, a kamoli odje}a na{ih junaka.

Tako vam je to oduvijek: u hajdu~koj ~eti, u druìni

smjelih pustiwskih kowanika, pa ~ak i na la|i morskih

razbojnika, gusara, uvijek se na|e poneko tiho stvorewe

koje mirno radi svakodnevni posao, svima potreban. Mo-

`da kuva ru~ak, pere krvave ko{uqe, plete nekom {aren

pojas ili pri{iva srebrno dugme. Ni najve}e juna~ine ne

mogu bez tih obi~nih usluga. (]opi} 1991: 85)

78

Dok de~aci uìvaju igraju}i se, Luwa, koja imasamo deset godina, obavqa posao odrasle ène, anarator nam ukazuje na neophodnost takve podeleuloga. Luwa zapravo uspeva da se potpuno integri-{e u druìnu jer je u stawu da prekora~i tradicio-nalno ènske rodne uloge kada se od we to zahte-va, kao i da ih ispuwava kada je druìni to potreb-no. Poverewe joj je ukazano zahvaquju}i wenojbeskrajnoj poslu{nosti i krotkosti. U drugom deluromana Orlovi rano lete ~lanovi druìne ima-ju posebna zaduèwa jer po~iwe rat. Me|utim, ka-da svi odlaze u rat, Luwa ostaje da ih ~eka.

Prihvatawe drugorazredne uloge je, tako|e, pre-ma nekim istraìvawima (Mladenovi} 1994: 167),jedan od naj~e{}ih stereotipa o ̀ enama. Ni Mile-va ni Luwa se ne bune protiv svoje uloge u druì-ni, {to zapravo pokazuje da svi likovi, bez obzi-ra na pol, ovakvu podelu zaduèwa doìvqavaju kaoprirodnu i samim tim neupitnu. Jo{ 50-ih godinapro{log veka Simon de Bovoar je, analiziraju}ipredstave o ̀ enama u delima mu{kih autora, defi-nisala pravu ̀ enu kao onu koja sebe prihvata kaoDrugo (Bovoar 1982: 329).

Samoostvarewe mu{kih likova u romanimaOrlovi rano lete i Druìna Siwi galeb, odigravase u okviru wihovih tradicionalnih rodnih uloga.Kada se jedan od likova u romanu Druìna Siwigaleb prihvata kuvarskog posla na brodu, to nepredstavqa prevazilaèwe rodnih uloga jer kuvawena brodu nije isto {to i kuvawe u ku}i. Samoostva-rewe ènskih likova postiè se, me|utim, krozostvarivawe emotivne veze sa vo|om druìne. Zarazliku od romana Druìna Siwi galeb gde se to-kom celog dela nagove{tava ra|awe qubavi izme|uIve i Mileve, na kraju romana Orlovi rano letedolazi do preokreta. Te{e}i Luwu koja pati jer juje Stric izneverio zaqubiv{i se u Maricu, Jovan-~e joj otkriva svoju qubav i wih dvoje postaju par.Svoje }utawe Jovan~e obrazlaè nekom vrstom mu-

{kog kodeksa: „Tebe je moj drug volio” (]opi}1980, 190). Lik Marice izgra|en je u kontrastuprema Luwi, ona je puna~ka, nasmejana i umiqataplavu{a koja ve{to zavodi Strica i potvr|ujestereotip o èni zavodnici.

Ovaj rad pokazuje da u analiziranim romanima odruìnama za starije razrede osnovne {kole èn-skih likova ili uo{te nema ili su retki, kao i dasu rodni stereotipi duboko utkani u sve strukturneelemente tih romana. Zbog malog broja ̀ enskih li-kova u ovim romanima, mogu}nost za identifikacijudevoj~ica sa likovima sopstvenog pola je ograni~e-na. Predstavqawe rodnih uloga na stereotipan na-~in, kao u ovim romanima, uti~e na to da deca nedovode u pitawe postoje}e dru{tvene odnose. Stere-otipne rodne uloge ograni~avaju}e su i za devoj~icei za de~ake jer ih prisiqavaju da se pona{aju uskladu sa onim {to je rodno prihvatqivo, a ne nana~in koji najvi{e odgovara wihovoj li~nosti.

Me|utim, treba ukazati i na izvesne razlike una~inu oblikovawa ènskog lika u analiziranimromanima. Hajduci su objavqeni 1933. godine i go-vore o doga|ajima iz Nu{i}evog detiwstva, tako dau druìni nema ̀ enskih likova. Druìna Siwi ga-leb objavqena je 1936. godine i u ovom romanu sepojavquje ènski lik, ali samo kao neko ko pratide~ake i daje podr{ku glavnom junaku, kqu~ne ulo-ge devoj~ice su nega i briga o drugima (de~acimaiz druìne, ocu). Prostor je strogo razdvojen – mo-re kao prostor avanture pripada samo mu{kim ~la-novima druìne, dok je ostrvo kao prostor domapredvi|eno za devoj~icu. Orlovi rano lete je romaniz 1959. godine. U na~inu na koji ]opi} gradi svo-ju kompleksnu junakiwu Luwu zapravo se odslikavaodnos prema èni u socijalisti~kom dru{tvu, ko-je je i pored proklamovane jednakosti ostalo du-boko patrijarhalno – Luwa u~estvuje u avanturamadruìne, ona to zasluùje svojim kvalitetima, aliwene aktivnosti u druìni su rodno stereotipne.

79

Autori su u svojim romanima prenosili domi-nantnu rodnu ideologiju, reflektuju}i svoje li~ne,kao i stereotipe svog vremena. Postavqa se pitawe{ta iz wih o rodnim ulogama i odnosima u~e dana-{we devoj~ice i de~aci, posebno ako se tekst u na-stavi obra|uje bez ukqu~ivawa rodne perspektive.

LITERATURA

Blagojevi}, Marina (2005) „Mizoginija: kontekstu-alna i/ili univerzalna”, Mapiranje mizoginije u Sr-biji: diskursi i prakse (II tom), Beograd, A@IN.

Gordi}-Petkovi}, Vladislava (2007). Na ̀ enskom kon-tinentu, Novi Sad, Dnevnik – novine i ~asopisi.

De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol I–II, Beograd,BIGZ.

\eri}, Gordana. Razvoj stereotipa – multidisciplinar-ni pristup. http://www.kas.de/upload/auslandshomepages/serbien/Djeric_pred.pdf. 7. 1. 2012.

Jari}, Isidora. „Rodni stereotipi”. Nova srpska poli-ti~ka misao, posebno izdanje: Polni stereotipi, br.2 (2002): str. 5–21.

Qu{tanovi}, Jovan (2004). De~ji smeh BranislavaNu{i}a, Umetnost humoristi~kog pripovedawaza decu, Novi Sad, Vi{a {kola za obrazovawevaspita~a.

Markovi}, Slobodan (1991). Zapisi o kwièvno-sti za decu, Beograd, Nau~na kwiga.

Milinkovi}, Miomir (1999). Horizonti detiw-stva: ogledi i studije iz kwièvnosti za decu,Uìce, U~iteqski fakultet.

Mladenovi}, Uro{. „Stereotipi ̀ enske i mu{ke ulogepola”. Psihologija, br. 12, (1994): str. 161–174.

Nu{i}, Branislav (1991). Hajduci. Novi Sad, Zavodza izdavawe uxbenika.

Orai} Toli}, Dubravka. „Hrvatski kulturni stereoti-pi”, Kulturni stereotipi: koncepti identiteta u sre-dnjoeuropskim knjièvnostima, Zagreb, FF press,

Filozofski fakultet, Zavod za znanost o knjièvno-sti, 2006, 29–45.

Ortner, [eri. „@ena spram mu{karca kao priroda spramkulture?”, Antropologija ̀ ene, Beograd, Bibliote-ka XX vek, Knjiàra Krug i Centar za ̀ enske stu-dije, 2003, 146–176.

Seli{kar, Tone (1991). Druìna Siwi galeb, NoviSad, Zavod za izdavawe uxbenika.

Stefanovi}, Jelena i Glamo~ak, Sa{a (2008). Rodu ~itankama i nastavi srpskog jezika u osnovnoj{koli, Vaqevo, Hora.

Trebje{anin, @arko. „Stereotip o èni u srpskoj kul-turi”. Nova srpska politi~ka misao, posebno izda-nje: Polni stereotipi, br. 2 (2002): str. 91–107.

]opi}, Branko (1980). Orlovi rano lete, Beograd,Nolit, Prosveta, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva.

Jelena STEFANOVI]

GENDER STEREOTYPES IN THE NOVELSABOUT CHILDREN’S COMPANIESFOR PRIMARY SCHOOL READERS

Summary

Gender stereotypes are the main subject of studying thefeminist literary criticism, which has developed in the sec-ond wave of feminism, in the 70’s of the 20th century.Feminist criticism is essentially political, which means thatit aims to transform the existing gender hierarchies. Accord-ingly, the intention of this paper is that, pointing to the gen-der stereotypes present in the most important structural ele-ments of the novel about children’s companies (Hajduci,Branislav Nu{i}, Druìna Sinji galeb, Tone Seli{kar, Orlovirano lete Branko ]opi}), contribute to the introduction ofa gender perspective in the interpretation and selection ofreading materials. Analysis of these novels shows that inthem there are almost no female characters, that the fea-tures, activities and values of female and male characters

80

are often stereotyped, that the events are presented from amale perspective, and that the world of adventure is por-trayed as exclusively male, which affects the socializationof the children in the spirit of patriarchal gender roles.

Key words: gender stereotypes, feminist literary criti-cism, novels about children’s companies

UDC 821.163.419331.09 ]opi} B.

� Predrag JA[OVI]Dràvni univerzitet u Novom PazaruDepartman filolo{skih naukaRepublika Srbija

DEÂCI IDEVOJÎCEU ROMANUORLOVI RANO LETE

SA@ETAK: Na primeru sadrìne romana Orlovi ra-no lete utvr|ujemo u kojoj meri je izvr{ena polna dife-rencijacija likova. Nalazimo da je polna diferencijaci-ja izraèna, kako po starosnoj dobi tako i polonoj pri-padnosti. U radu pokazujemo da je to ono {to drì temat-sku okosnicu romana. Polna diferencijacija likova i wi-hovo odrastawe diktirano je strukturom romana. Komi~nouspostavqawe dramati~ne tenzije na jednoj strani, u pr-vom delu romana, i prevremeno sazrevawe i odrastawe hra-bre ~ete malih odmetnika u vihoru rata u drugom delu ro-mana, ~ine da polna diferencijacija bude jasno izraèna.

KQU^NE REÎ: Branko ]opi}, struktura romana,polna diferencijacija

Roman Orlovi rano lete (1957) je ostao do da-nas1 jedan od najpoznatijih romana u srpskoj kwi-

81

1 To je naro~ito bio {ezdesetih i sedmdesetih godina pro-{log veka kada je popularna Pionirska triologija (Orlovovirano lete, Slavno vojevawe (1961) i Bitka u zlatnoj dolini(1963)) uìvala pravo poverewe svih vrsta ~italaca, a naro-~ito je bila preporu~ivana deci {kolskog uzrasta, kao lekti-ra na ~ijoj se sadrìni treba pou~avati ̀ ivotu, etici i rodo-qubqu. To je bilo vreme kad se gotovo nije postavqalo pitaweo esteti~koj vrednosti ove trilogije i koherentnosti te vred-nosti, ve} se vi{e obra}ala pa`wa na weno ideolo{ko-indok-trinisane normative kojima su se glavni junaci rukovodili. Tekosamdesetih godina pro{log veka prou~avaoci, pre svega kwi-

èvnosti za decu. Na primeru sadrìne ovog ro-mana su vaspitavane na desetine generacija. Samasadrìna romana uzimana je kao idealan primer sa-zrevawa jedne grupe de~aka i jedne devoj~ice. Mi-{qewa smo da je tome umnogome doprinela ideolo-{ka indoktrinacija romana.2 Opet, prema sadrì-ni romana, moèmo re}i da je ideolo{ka kono-tacija vi{e kontekstualno i{~itavana, no {to jesamom sadrìnom eksplicirana. Re~ je o tome da jeprema postoje}em dru{tvenom kretawu i poimawudru{tvene etike i estetike, pa i funkcije detetau dru{tvu, razumevana i sadrìna ovog romana, kao

i afirmacija kwièvnih junaka unutar predstavqe-nog sveta umetnine. Tome je umnogome doprinela~iwenica da su se romani ratne temetike namewenideci sporo mewali na planu esteti~ke ostvareno-sti. „Najpre je bilo potrebno iza}i iz zamki ide-olo{kih regula,” kako isti~e Hristo Georgijevski,pa „zatim osvojiti mogu}nosti novih romansijer-skih postupaka. To nije uspeo da ostvari ni Branko]opi}, jedan od najboqih srpskih pripoveda~a.”(Georgijevski 2005: 144). Stoga nije iznena|uju}e{to }e se i danas, me|u savremenim tuma~ima, afir-macija ]opi}evih kwièvnih junaka u poeziji iprozi tuma~iti prema pretpostavqawu wegovih ̀ i-votnih ̀ eqa i evocirawa uspomena na ratno doba.3

Takva tuma~ewa ]opi}evog proznog stvarala{tvasu uglavnom ostala do danas.4

U radu isti~emo razli~ite modifikacije ovak-vih tuma~ewa romana Orlovi rano lete i time „otva-ramo” mogu}nost za interpretaciju koja }e struktu-ru romana pokazati kao sliku odrastawa i polnogsazrevawa. Fizi~ki i psihi~ki procesi sazrevawasu dvojako uslovqeni. Naime, koliko su diktiraniunutra{wom afirmacijom likova u romanu, u istojmeri su diktirani i samom strukturom romana.[tavi{e, isti~emo da je struktura romana, kaokreativni postupak Branka ]opi}a (1915–1984), takoja diktira polnu diferencijaciju i psihi~kosazrevawe dece u ovom romanu. Wihova afirmaci-ja unutar romana, gde svaki lik ima svoju psihi~kui kolektivnu dimenziju, sluì uspe{nom organi-zovawu prvog dela romaneskne strukture, kako bi

82

èvnosti za decu (na primer Dragutin Ogwanovi}) skre}u pa-`wu da po esteti~koj vrednosti roman Orlovi rano lete preva-zilazi ostale romane iz ove trilogije, jer je u ovom romanu naj-mawe dominiralo peda{ko nad esteti~kim. (O odnosu pedago{kogi estetskog u poeziji ]opi}a vidi: Qu{tanovi} 2009: 83.)

2 Gotovo da nema istori~ara i tuma~a kwièvnosti za decu,naro~ito onih generacija koje pripadaju, po obrazovawu, {ezde-setim i sedamdesetim godinama pro{log veka, sa malim brojemizuzetaka, koji se ne doti~u upravo ideolo{ke strane romanaOrlovi rano lete, odnosno wegovog zna~aja za suo~avawe decesa „ratnom zbiqom u kojoj su oni – od malih, jogunastih {ere-ta, u uslovima egzistencijalne opasnosti – stasali u neustra-{ive borce za pravdu i slobodu,” (Milinkovi} 2010: 292), ili„po~etkom rata, de~aci }e zameniti igre pu{kama. Rat je pre-kinuo wihovo detwstvo i prebrzo ih uputio u doba zrelosti.”(Obradovi} 2005: 255), i to suo~avawe i naglo odrastawe seuglavnom imenuje kao juna{tvo i herojstvo pionira. ̂ ak se ~inida je kategorija pioniri doprinela zamaglivawu ~iwenice dasu to deca koja su oti{la u rat i da tu nema ni~eg {to je he-roi~nog karaktera, naprotiv – to je tragi~no. Tragi~an je na-rod koji se suo~ava sa ~iwenicom da se ponosi angaòvawem de-ce u ratu i wihovim ratnim herojstvom.

3 „Kao u~esnik rata, ]opi} je u pesmama za decu èleo daoìvi i do~ara ratna isku{ewa svoje generacije, koja su se unajteìm danima okupacije nesebi~no ̀ rtvovala za ideale slo-bode.” (Milinkovi} 2010: 284). Ovu patriotsku te`wu, koja jevi{e izraèna kao èqa pisca, pa prema tome i hipoteti~kapretpostavka, moèmo prihvati, jer je ve} poznato da je „patri-otizam dominatno ose}awe Branka ]opi}a” (Ogwanovi} 1978:274), ali je pod veliki znakom pitawa u kojoj meri su svi u~e-snici u ratu, a tu posebno mislimo na decu, polagali svesnu`rtvu zarad slobode, ili je ta svesnost i heroi~nost pridoda-ta kasnije, kako bi se umirila savest pobednika zbog zloupo-trebe dece.

4 Sa poezijom druga~ije stoji stvar. U oblasti pesni~kog stva-rala{tva ]opi} }e svesno teìti da de~ju literaturu oslobo-di od didaktike i pedagogizirawa (Qu{tanovi} 2009: 104).Iako je ]opi} bio zato~nik komunisti~ke ideje, on je sam upoeziji za decu, makar i podsvesno, jasno eksplicirao neskladizme|u ideja komunizma i stvarnosti (Qu{tanovi} 2009: 124).Na kraju, samo wegovo zalagawe i isticawe potrebe za intelek-tualizacijom poezije prema mogu}nostima de~jeg uzrasta (Qu-{tanovi} 2009: 336) dokazuje ]opi}evo odstupawe od ideolo-{ke indoktrinacije pesni~kih sadràja koji su nameweni deci.

se drugi deo strukture, kao suprotnost, nesmetanonadovezao na prethodni. Da nema prvog dela roma-na, gde su se svi junaci afirmisali u kolektivu kaodrugost, ali i kao neotu|ivi deo kolektiva, na je-dan komi~an na~in, tragi~nost rata koja sledi udrugom delu romana ne bi imala pun efekat.

Polna diferencijacija likova diktirana je spo-qa{wim faktorima. Ne proizilazi iz samih liko-va kao neminovnost jednog ̀ ivotnog doba – detiw-stva i odrastawa koje ovo doba svojom neminovnomprolazno{}u sadrì, ve} je diktirana dru{tvenimkretawima koja su izvan dece i sredine u kojoj sedeca nalaze, tako da niko od wih i wima bliskihnema nikav uticaj na doga|aje koji }e neminovnouslediti.5 Me|utim, sveznaju}i pripoveda~ je tu zi-mu koja je do{la „oko sva~ijih prozora” (]opi}2002: 93), kao neminovnost na koju se ne moè uti-cati, poku{ao da prevazi|e svesnom intervencijomkako bi omogu}io nesmetani prelazak iz prvog pri-povednog toka – bezbri`nog detiwstva u drugi –naprasno odrastawe. Neposrednim obra}awem Jo-van~etu pripoveda~ bri{e granicu izme|u ispri-povedanog sveta romana i realnog sveta. Sveznaju}ipripoveda~ uzima aktivno u~e{}e i postoje sastav-ni deo ispripovedane sadrìne. Prividnim brisa-wem granice izme|u fikcije i realnosti, pripove-da~ omogu}ava i dubqu empatiju sa pro~itanim:„Znamo, Jovan~e, ti ~eka{ prole}e pa da krene{ unovo istraìvawe, nove doìvqaje. Ali {ta }enam doneti to novo prole}e, prole}e hiqadu deve-sto ~etrdeset prve godine.” (B. ]opi} 2002: 94).Odgovor }e doneti drugi deo, gde }e „tu`no i hlad-no prole}e” (B. ]opi} 2002: 95) biti uvod u novusadrìnu kojom }e se otvoriti put pripovednoj sa-drìni celokupne Pionirske trilogije.

U inspirisanosti Branka ]opi}a fenomenomdetiwstva (Marjanovi} 2007: 205) sadràna jemogu}nost ovog pisca da oseti momenat preo-braàja i da ga prati u vremenskom kontinuumu idoga|ajnoj {irini. Mogu}nost da prati preobraàjmirnog ratara u neustra{ivog ratnika i dete kojeje iz igre u{lo u „krvavu tragi~nu igruuni{tavawa” Bo{ko Novakovi} isti~e kao inova-tivnost u pripoveda~kom postupku Branka ]opi}a(1963: 23). Tu je sadràna jedna od osnovnih po-eti~kih i pripoveda~kih karakteristika Branka]opi}a. Ovako ostvaren pripoveda~ki postupak uromanu omogu}ava da se sadrìna romana tuma~iprema kontekstualnim nanosima i to, {to nam jeovom prilikom zna~ajnije, kako na nivou zna~ewa,tako i na planu strukture.

Struktura romana Orlovi rano lete ~esto je is-ticana kao jedna od zna~ajnijih karakteristika zatuma~ewe ovog romana i to sa dva aspekta – kwi-èvno-tradicionalnog i zna~ewskog. Posmatranosa kwièvno-tradicijskog aspekta, kao hronolo{kisled kwièvnih ~iwenica gde su procesi primawai davawa aktivni, ~esto je isticana ~iwenica da]opi}evo delo proizilazi i da je neposredni na-stavak Nu{i}evog romana Hajduci. Ova ~iwenica,iako isticana kao o{te mesto u srpskoj nauci okwièvnosti, zasluùje da se podvrgne jo{ jednomispitivawu, sa tendencijom zaokruìvawa inter-tekstualnih odnosa ova dva pisca. U savremenoj na-uci o kwièvnosti za decu mi{qewe o odnosu ovadva pisca nije strogo determinisano. [tavi{e, od-re|ivawe tog odnosa vi{e se bazira na uop{tavawunego na analiti~kom ponirawu u poeti~ke odlikedela ovih pisaca. Tako nailazimo na stav da se iz-me|u Nu{i}evih Hajduka i ]opi}evih Orlova mo-è „uspostaviti izvesna analogija” (Milinkovi}2010: 290), kada se posmatra te`wa da se opi{uìvoti |a~kih druìna, ali „razlozi odmetni-{tva, kompoziciono ustrojstvo i umetni~ka trans-

83

5 „U Evropi je ve} bjesneo drugi svjetski rat i wegov stra-{ni poàr sve se bliè primicao domovini na{ih dje~aka, ne-sre}noj Kraqevini Jugoslaviji, nepripremqenoj za odbranu.”(]opi}, 2002: 92).

pozicija ̀ ivotnih sadràja, predstavqaju elementena kojima se zasnivaju osnovne razlike6 izme|u ovihdela.” Milinkovi} smatra da se upravo na tim ra-zlikama „ostvaruju kavlitativne prednosti ]opi-}evog romana.” (Milinkovi} 2010: 290–291).

Me|utim, kod savremenih kwièvnih tuma~a na-ilazimo i na stavove koji su suprotni prethodnom.Tako ~itamo da „u tematici, na~inu komponovawaromana i gra|ewu likova u djelu ]opi} se ugledaona poznato djelo Branislava Nu{i}a Hajduci. Pouzoru na Nu{i}a ]opi} je opisivao: potrebu djeceda doìvqavaju avanture, wihov odnos prema {ko-li, nesporazume sa roditeqima i odraslima uop-{te, sukobe sa netakti~nim u~iteqem.” (Ristano-vi} 2002: 78).

Dragutin Ogwanovi} kao zna~ajan doprinos Nu-{i}evih Hajduka srpskom romanu za decu isti~e~iwenicu da je tim romanom pomerena skala ka„spoznaji da ni svet detiwstva ne moè biti zasno-van na samovoqi, stihijnosti i osloba|awa od oba-veza.” (Ogwanovi} 1978: 284). Daqe, time {to Og-wanovi} tvrdi da je beàwe de~aka iz {kole u ]o-pi}evom romanu „poput Nu{i}evih junaka” (283),isti~e da se analogija moè uspostaviti izme|uova dva romana samo u odnosu na prvi deo romanaOrlovi rano lete. Ogwanovi} ova dva romana vi{eporedi u naznakama, i to prema evidentnim razli-kama: „Hajdu~ija ]opi}evih de~aka se razlikuje odhajdu~ije Nu{i}evih derana po tome {to traje samou okviru radnog vremena {kole i ostaje tajna svedok se u~iteq Paprika ne poàli seoskom knezu damu nekoliko de~aka ne dolazi na ~asove.” (Ogwa-novi} 1978: 286). Druga razlika je sadràna u ~i-wenici da po ]opi}eve hajduke kao „kaznena ekspe-dicija” dolazi cela rodbina i oni su zbog negativ-nog lika u~iteqa, s jedne strane, i naklonosti Ni-koletine sa druge, tek posredno ka`weni, dok kodNu{i}a nalazimo kazneno vra}awe „hajduka”, pri

~emu oni deluju tragikomi~no (Ogwanovi} 1978:286). Jovan Qu{tanovi} u komparativnom sagleda-vawu odnosa uticaja izme|u ovih pisaca prilazi sadrugih osnova. On isti~e da „posle Nu{i}eveAutobiografije i Hajduka, u kwièvnosti za decuanegdote o |acima i profesorima i {kolska pre-dawa pri~ani su bezbroj puta. Efektno, u najboqemNu{i}evskom duhu, na primer, u Magare}im godinaBranka ]opi}a.” (2004: 62). Iz ovog eksplicitajasno je da se Qu{tanovi}, za razliku od prethod-nih istraìva~a, rukovodio pre svega humoristi~-no{}u kwièvnih tekstova i wihove analognostiprema sadrìni i na~inu uzna~enog, dok je uspo-stavqawe analogija prema ratnoj tematici i struk-turi izbegao jer je osetio da je tu mogu}e uspo-staviti paralele, ali bi one u ve}oj meri bile us-postavqene prema razli~itosti.

I struktura romana Orlovi rano lete ~esto jeisticana, ali kao diskurzivni oblik kojim se mewapripoveda~ki tok, pre svega na zna~ewskom planukoji se odnosi na prevremeno sazrevawe hrabre dru-ìne. Pored toga {to Dragoqub Jekni} smatra dase ovaj roman najvi{e pamti po „humornim elemen-tima” (1998: 169), on isti~e da je roman kompono-van iz dva dela, koji su razli~iti po zna~ewu izna~aju za odrastawe u~enika. Smatra da je „takvakompozicija omogu}ila piscu da prikaè rast irazvoj jedne generacije u~enika, formirawe wihovesvesti, wihova doìvqavawa stvarnosti i prome-na.” (1998: 169).7 Dakle, skretawe pa`we na struk-turu romana, kao promenu tematike pripovednog to-

84

6 Podvukao P. J.

7 Sli~ne eksplicite sa identi~nim zna~ewem nalazimo i koddrugih istraìva~a, na primer: „U Prokinom gaju zapo~e}e wi-hova igra, ali u gaju }e zapo~eti i wihovo ratovawe i brzo od-rastawe u borce. Po~etkom rata, de~aci }e zameniti igre pu-{kama. Rat je prekinuo wihovo detiwstvo i prebrzo ih uputiou doba zrelosti.” (podvukao P. J.); „U drugom delu romana ]o-pi} je svoje junake suo~io sa ratnom zbiqom, u kojoj su oni –od malih, jogunastih {ereta, u uslovima egzistencijalne opasno-sti – stasali u neustra{ive borce za pravdu i slobodu.” (Mi-linkovi} 2010: 292) (podvukao P. J.).

ka od bezbri`nog detiwstva i bezazlene igre donaprasnog sazrevawa druìne u slovima rata, gdewihova igra postaje zbiqa,8 nije novitet. To je op-{te mesto.

Rukovode}i se strukturom kao promewenim pri-povednim tokom, nas zanima kako je unutar svetaromana strukturirano sazrevawe likova. Prostoizjedna~avawe odrastawa likova naglim prelazomod detiwstva u mirnodopskim uslovima do angaò-vawa u ratu ~ini se pomalo simplifikovim uop-{tavawem, koje je generalno uzev{i istinito jerpokazuje da jeste do{lo do promene, ali ne govorigotovo ni{ta o tome kako je do toga na planu kwi-èvne organizacije teksta do{lo.

Kao {to smo mogli videti, strukturalni beo~ugizme|u dva dela romana ~ini svesna intervencijapripoveda~a, koji je vremenski me|uprostor izme|udelova ome|io zimom koja je do{la „ispod svakogprozora”. Prole}e sledi na samom po~etku drugogdela, ali sa izvesno{}u rata onemogu}ava radost.Mali odmetnici }e se na}i usred dru{tvenih okol-nosti i stvarnosti koja nije ni nalik onoj koja jepostojala u prvom delu romana. Me|utim, posredizmewenog egzistencijalnog okruèwa do{lo je doodrastawa de~aka i devoj~ice Luwe, ali i do wiho-vog sazrevawa na emotivnom planu. U tom smislu,drugi deo romana nije ni{ta drugo do dogra|ivawelikova na psiholo{ko-emotivnom planu. Ovaj deoromana predstavqa logi~nu nadogradwu prvog delaromana, gde de~aci ve} po vremenskom sledu doga-|awa, razvojnog procesa deteta moraju da sazru. Wi-hovo sazrevawe je samo ubrzano, mada pomalo trapa-vo, u izme{tenim ̀ ivotnim okolnostima, i de~aci

su svesni toga: „Ej, pa mi smo sad kao neki odrasliqudi! – prenu se Stric. – Zamewujemo Nikoletinu”(]opi} 2002: 96). Jovan~e, haramba{a male ~ete,odmereniji je u gradirawu stepena zrelosti: „Ni-jesmo vi vi{e djeca. Mi smo ve} dje~aci – odgovo-ri Jovan~e mr{te}i se kao kakav odrasli.” (]opi}2002: 102). Razvijawe samosvesti de~aka o stepenusopstvene zrelosti odvijalo se postepeno. Najnepo-srednije sazrevawe ove grupe dece moèmo prati-ti, ~ini nam se, preko najpotpunijih likova Luwei Strica. Ovi likovi su najpotpunije prikazani naemotivnom i psiholo{kom planu. Wihova du{evnarastrzawa u procesu sazrevawa i isticawa polnedrugosti najpotpunije su prikazana.

Dragutin Ogwanovi} je prvi, koliko je nama po-znato, istakao zna~aj qubavi u romanu Orlovi ra-no lete. On je razlikovao nekoliko vrsta qubaviod kojih, kao najzanimqivije, isti~e „qubav deceprema ìvotiwama i qubav dece suprotnih polo-va.” (Ogwanovi} 1978: 284). Tako je Ogwanovi},prakti~no ve} osamdesetih godina pro{log vekainicirao polnu diferncijaciju likova u kwièv-nosti za decu.

U romanu Orlovi rano lete zaista se po prviput govori otvoreno, jasno, toplo i sa naklono{}uo qubavi koja tiwa izme|u de~aka i devoj~ice. Ovajroman je zna~ajan jer i jedna devoj~ica po prvi putdoìvqava svoju punu afirmaciju kao ona koja je usvemu ravnopravna sa de~acima. Svoju ravnoprav-nost, pa i nadmo}, dokazivala je prisustvom i upor-no{}u.9 U Luwinom pojavqivawu i mo}i da nesme-

85

8 Za promi{qawe funkcije igre u ovom romanu ~ini nam seod izuzetnog zna~aja eksplicit Dragutina Ogwanovi}a: „Takose avantura pretvara u igru a igra u kreativni ~in kojim se namomente ide do zaborava.” (1978: 286) (podvukao P. J.). Nala-zimo da je u ovom eksplicitu sadràna jedna od osnovnih po-eti~kih i zna~ewskih karakteristika koja ovaj roman ~ini ra-zli~itim od Nu{i}evih romana Hajduci i Autobiografija.

9 „Luwa je bila tiha i }utqiva desetogodi{wa devoj~ica, ve-likih mirnih o~iju, Stri~eva prva kom{inica. Uvijek je }utke,i nepozvana, i{la za dje~acima, posmatrala {ta rade i kako seigraju, pronalazila ih u ribarewu oko rijeke, u kra|i lubeni-ca, u potrazi za pti~jim gnijezdima. Vikali su na wu, prijetlijoj i ~ak je tjerali kamewem, ali tiha radoznala djevoj~icasklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek dje~aci smjetnu suma, a ona ve} viri iza nekog `buna ili {u{kaju}i izlazi izvisoka kukuruza.” (]opi} 2002: 18)

tano prati de~ake sadràno je ne{to fantasti~-no/natprirodno, jer su je de~aci odasvud mogli o~e-kivati „kao nekakvog ~arobwaka” (]opi} 2002:18).Kao da je Luwa bila stvorena da bude tu i bdi nadnesta{lucima de~aka i dok za wu me|u wima nijebilo mesta, ona je za wih uvek imala mesta i poredsebe i u svom srcu.10

Luwa nije bila kao druge devoj~ice. Ona se ni-je uklapala u Stri~evo znawe o devoj~icama, kojeon ovako eksplicira: „Sve }e istorokati, znam jawih. Sastanu se jedna s drugom pa na uvo: hi-hi-hi,ho-ho-ho! – kaù i {ta su ru~ale.” (]opi} 2002:1718). To je jedan od osnovnih razloga {to je Stricdolazio u sukob kako sa Luwom tako i sa svojimdrugovima, jer su oni uveliko Luwu ra~unali Stri-~evom.11 Sa druge strane, ovaj roman je zna~ajan jerizdvajawem Luwe prakti~no razbija stereotipnoprikazivawe devoj~ica, koje se grajom vra}aju iz{kole, koje toro~u, koje se lako pla{e i koje su neo-dlu~ne (]opi} 2002: 19). Od ovog romana devoj~icemogu biti druga~ije. One su ne samo vi{e devoj~iceod devoj~ica svojom bri`qivo{}u i naklono{}u,kakvu Luwa gaji prema svojim de~acima, ve} ona mo-è biti i vi{e de~ak od samih de~aka. Toga je sve-stan i Jovan~e kad Strica podse}a da je Luwa uProkinom gaju „bila hrabrija od polovine de~aka”(]opi} 2002:100), {to ujedno dokazuje da je on u

drugom delu romana sazreo do te mere da moè objek-tivno da procewuje postupke i wihov zna~aj.

Posmatrano sa aspekta ispoqavawa hrabrosti,treba podsetiti da se jedino Luwa svesno suprot-stavila u~itequ. U wenom sve~anom, pomalo gor-dom obe}awu koje daje de~acima: „Neka znate, i me-ne }e istu}i” ima ne~ega od sve~anosti i herojskeuzvi{enosti obe}awa koje je dao Milo{ Obili}:„A tako mi boga velikoga, / ja }u oti} sjutra naKosovo, / i zakla}u turskog car-Murata”. Luwa ne-pokolebqivo ustaje i traì batine od u~iteqa Pa-prike. Wen ciq je bio jasan, mora dobiti batine,ili makar sebe dovesti u situaciju kad vi{e ne smeu {kolu, kako bi mogla da se pridruì druìni uProkinom gaju. Svesno istupawe ispred qutitogu~iteqa Luwu je u~inilo ve}om od svih de~aka, alise ona rukovodila i postupkom Jovan~eta, najhrabri-jeg de~aka: „Istog trena sjeti se Jovan~eta i onognezaboravnog dana kad je taj hrabri dje~ak pred sa-mim u~iteqevim nosom isko~io kroz prozor i pobje-gao.” (]opi} 2002:52). Rukovo|ena tim postupkom iLuwa }e sebe svojim skokom svrstati me|u najhra-brije. Me|utim, upravo u doskoku pripoveda~ je mo-rao da interveni{e kako bi Luwi sa~uvao dostojan-stvo devoj~ice: „Ne gube}i mnogo vremena, Luwa sko-~i na noge, otrese sukwu (kao {to bi uradila svakadjevoj~ica, pa makar s neba sko~ila!)12 i trkom pojuriu prvo qeskovo {ipra`je.” (]opi} 2002: 52).

Da bi istakao i snagu Luwine li~nosti, pripo-veda~ se pri svakom opisu wenog pojavqivawa vi{ebavi mistifikacijom, pa i mitizacijom tog poja-vqivawa no wegovim realnim opisom: „A Luwa sepojavi ba{ u onome trenutku kad ve} niko na wu nemisli. Zatreperi li{}e i od za{aptana vjetra iiznemirenih sjena – hop! – odjednom se stvori Lu-wa. Jo{ joj na o~nim kapcima igra uzdrhtao list,{uwa joj se kroz kosu vjetar, a u oku joj se krijevla`na {umska sjena.

86

10 To najboqe pokazuje scena gde se pokisli de~aci sjure upolurazvaqene ~obanske kolibe gde nalaze Luwu. A ona „ni{tanije kazala, samo se skromno povukla sasvim u }o{ak da ostali-ma na~ini mjesta i sve ih je gledala sre}no i s qubavqu svojimvelikim precrnim o~ima. Bila je radosna {to su pored we i{to su pobjegli od pquska.” (]opi} 2002: 18).

11 On se tome odupire, pa komika vi{e odlikuje wegove po-stupke no postupke drugih likova. Jer u toj odbrani od qubavion deluje nezgrapno, trapavo, pa i de~a~ki surovo. Zato „qubavizme|u Strica i Luwe nosi odlike de~jih simpatija ispoqenihkroz de~akovu odbojnost, naprasitost i wenu ~eznutqivost, pri-vrènost i ne`nost. Prgav i stidqiv, Stric nosi oznake de~jerobusnosti, narogu{enosti u ponosa. On prikriva naklonostprema woj da bi ga drugovi mawe zadirkivali.” (Ogwanovi}1978: 285). 12 Podvukao P. J.

„Luwo, k}erko {ume, kao si tako iznenada iz-nikla?!” (]opi} 2002: 70). Ve} se u narednom pasu-su pripoveda~ iz metafizi~kih sfera fantasti~nogi fantazmagori~nog spu{ta u realnu svakodnevicu:„Luwa se prihva}a najobi~nijeg svakodnevnog po-sla: krpi dje~acima ko{uqe, ~arape, kape, pri{ivadugmad.” (]opi} 2002: 70).

]opi} nijednog trenutka nije oduzimao Luwiatribuciju devoj~ice. [tavi{e, isticao je wenuskromnost i stidqivost (]opi} 2002: 48), nije zapo-stavqao ni wenu mo} intuicije13 (]opi} 2002: 71),ali je opravdanost wenog prisustva u druìni mogaoda pravda prizemnim razlozima. Koliko god da su onidati komi~no, ipak predstavqaju makar i prikrivenistereotip, koji se samo moè pravdati humorom, pre-ma posledwoj re~enici pasusa: „Tako vam je to odu-vjek: u hajdu~koj ~eti, u druìni smjelih pustiwskihkowanika, pa ~ak i na la|i morskih razbojnika, gu-sara, uvijek se na|e neko tiho stvorewe koje mirnoradi neki svakodnevni posao, svima potreban. Mo`dakuva ru~ak, pere krvave ko{uqe, plete nekom {arenipojas ili pri{iva srebrno dugme. Ni najve}e juna~inene mogu bez tih obi~nih usluga.” (]opi} 2002: 70).

Pripoveda~ je teìo da Luwu prikaè u èn-skoj puno}i, wenoj skromnosti, ne`nosti i po`r-tvovawu. U Stri~evoj izma{tanoj projekciji sop-stvene smrti Luwa je slikana prema starostavnojslici Kosovke devojke, koja je posredstvom kwièv-ne tradicije do{la do ]opi}a: „Jasno je vidio sebemrtvog na nekoj zelenoj poqani, a Luwa se nagnulanad wim pa samo gorko suze roni14, jer zna da se

Stric vi{e nikad ne}e di}i i progovoriti.” (]o-pi} 2002: 118).15

Vreme je neumoqivo. Ono neumitno te~e i u sve-tu detiwstva. Luwa vremenom postoje svesna da „securice ne smeju druìti sa {tokakvim budalama”(]opi} 2002: 111). Zauzet odrastawem, Stric je iz-makao Luwinom oku. Tu „prazninu” je vrlo lako is-punio lik Marice: „U sje}awu mu trenutno minu Lu-wa ali samo kao laka sjenka, a zlatasta Mari~inakosa je bila tu, ìva i opipqiva. Pa ko da sad mi-sli na ne{to drugo!” (]opi} 2002: 150). U toj blizi-ni i naklonosti koju je Marica ispoqavala premaStricu sadràn je najneposredniji dokaz odrastawa.Wegov emotivna zrelost je sadràna u ~iwenici damu je neko bio potreban i da je blizinu toga ̀ eleobez obzira na druge. Mada je ]opi} spremnost Stri-ca da se `rtvuje karikirao, wegova odlu~nost da seza nekog `rtvuje i èqa da nekom pripada je o~i-gledna: „I navadi se tako Stric da se svakog pred-ve~erja susre}e sa Maricom na drumu, pod ba{ten-skom ogradom. Blaèno ̀ mure}i, otvarao je usta, pada mu je ona stavila u wih makar i metalno dugme,on bi i wega ~ini mu se, u slast pojeo. Ta kakvo du-gme! Progutao bi ~itavu nisku cijelih oraha kao}urka koju hrane za praznik.

Ma{taju}i svakodnevno o Marici, Stric je pro-lazio kroz selo sav zanesen kao da ne gazi po zemqi,nego po mekom oblaku iznad koga trepti i preliva seobasjana glavica wegove plavojke.” (]opi} 2002: 150).

87

13 Intuiciju kao antroplo{ko-psiholo{ku karakteristikuènskog pola isti~e i poqar Lijan: „Ehe, to je kod ènskogsvijeta druga~ije – zavrti poqar glavom. – ̂ ensko ti se sa ti-jem rodi. êna ti za tijem ima nos da napipa gdje wezin ~i~akrije pare i rakiju, poga|a u kom du}anu ima {arenih maramai drugih besposlica za wenu du{u, osje}a jo{ po koraku da lise wezin starac vra}a pijan ili qut. Jo{ ovako mala, kao ovaLuwa, ona odmah zatreperi ~im se u blizini pojavi ne{to no-vo i nebi~no.” (]opi} 2002: 148).

14 Podvukao P. J.

15 U ovoj izma{tanoj projekciji sopstvene smrti kod Stricanalazimo romanti~arski odnos prema umirawu. Otuda dolazi iteatralnost i nagiwawe ka spektaklu. Me|utim, u tom spekta-kularnom doìvqaju sopstvenog ~iwewa Stric u romanu nijeusamqen. Naime, kad Luwa, po{to je odlu~no krenula da prkosiu~itequ, dozove u svest sliku Jovan~etovog bega kroz prozor,ona se pita: „A kako bi tek bilo da ja djevoj~ica, i to jo{ naj-mla|a u razredu, skoknem kroz prozor? Ala bi to bila pri~a!”(]opi} 2002: 52). Iz ovog eksplicita je sasvim jasno da je isama Luwa bila svesna svoje polne drugosti („da ja djevoj~ica”),ali i da je teìla spektaklu kako bi wen ~in, me|u druìnom,bio potvr|en po{tovawem i divqewem.

Pripoveda~ nije mogao Luwu, kao najne`niji deodruìne, ali i kao wenu okosnicu, da prepusti ne-milosti samo}e i patwe. Izraàvawem Stri~evenaklonosti Marici pripoveda~ je omogu}io kona~-no emotivno i polno sazrevawe Luwe. Jedna od naj-lep{ih, najtoplijih i najbezazlenijih qubavnihscena je mesto gde se, ve} jasno polno i emotivnoizdiferenciran, Jovan~e obra}a Luwi i kona~noispoqava svoju emotivnu naklonost ka woj.16 To jebio onaj neophodni emotivni podstrek koji }e raz-re{iti sve emotivne dileme u wenom mladom, us-treptalom bi}u. Wen odgovor je, kao po obi~aju,bio vi{e manifestacija ose}awa no {to je re~imaizraèn ogovor: „Luwa se jo{ vi{e priqubi uza wi protepa: Otkud ja znam, ti uvek }uti{.” (]opi}2002: 151). Tu jo{ jednom Jovan~e potvr|uje svojuzrelost, lojalnost i naklowenost dugu i druìni:„Da }utao sam – priznade dje~ak. Tebe je moj drugvolio, pa zato…”(]opi} 2002: 151). Zato je Jovan-~e skrivao svoje emocije. Wegova za{titni~ka na-klowenost Luwi, koja je do tada uvek bila prisut-na, ali onako iz prikrajka, sada moè da se obelo-dani. Na wegovo pitawe da li ga voli, ona }e kaopo obi~aju odgovoriti delom: „Luwa obori pogledi lagano, sasvim lagano nasloni glavu na wegovumi{icu” (]opi} 2002: 151) i kona~no weno pona-{awe i ~iwewe u prethodnom vremenu, dobija svojemotivni epilog: „Ti si ne{to drugo. Ja sam se te-be pomalo bojala. Sje}e{ li se kako si nekad sko-~io kroz {kolski prozor? Nikad se niko nije tousudio.

Pa ti si to uradila.To je bilo zbog tebe – priznade Luwa i osmjeh-

nuv{i se pogleda ga velikim sjajnim o~ima.” (]o-pi} 2002: 152).

Tog trenutka je Luwin spektakularni skok po-stao svrisishodan – dobio je svoju pri~u. Stri~eva

projekcija blaènstva poginulog nije dobila svojsjajni sre}ni emotivni epilog, jer je ostala u sfe-ri izma{tanog. Luwino ~iwewe je moralo da uro-di plodom. Zato ona kao zrela osoba izlazi na ve-lika vrata na kraju romana u novu pripovest sa po-zdravom „drìte se dobro, moji dje~aci!” (]opi}2002. 155), ali sa jasno ocrtanim likom jednog de-~aka u srcu.

Na kraju romana i Stric doìvqava kona~noemotivno sazrevawe i odrastawe. Me|utim, wegovoodrastawe je pra}eno bolom, pripoveda~ ne konkre-tizuje, ali anticipira da je wegovo odrastawe po-sledica emotivne zablude/ gre{ke. Zato je Stric„kradom, poput krivca, bacao pogled na Luwu, alidjevoj~ica se pravila kao da ga ne vidi. Sjedila jepored Jovan~eta, tiha sre}na i zanesena, kao da susami na svijetu.” (]opi} 2002: 153). Wegovo pre-}utno priznawe druìni da je zaista Luwa lep{aod Marice predstavqa wegov prvi li~ni i emo-tivni poraz, koji raste sa sve{}u da je zaista izgu-bio nekoga ko ga je voleo najpredanije i najpo-`rtvovanije, kako ga nikad vi{e niko ne}e voleti(]opi} 2002: 153).

Gradirawe tog emotivnog poraza doìvqava vr-hunac kad Luwa i na Stri~evo posledwe peckaweodgovara toplo i milo, bez prekora:

Stri~e, ne}u te zaboraviti, ali znaj: nikad ne}e{ na}i

one svoje nekada{we Luwe.

Na rastanku ga je jo{ jednom pogledala ozbiqno i

tu`no i jedva ~ujno protepala:

– Ne, ne}u te zaboraviti.

Oti{ao je Stric nose}i u du{i prvu istinsku tugu u

ìvotu i neizbrisiv lik tihe devoj~ice, koja ga je nekad

predano voqela i koju on ipak nije umio sa~uvati.

(]opi} 2002:154)

Sa takvom sve{}u i prvim emotivnim lomovi-ma je Stric u{ao u ratni vihor. Stasav{i ba{ navreme, kad i wegovi drugovi, ali su za razliku od

88

16 „A zar sam ja svoju Luwu zaboravio? Zar sam nekog vi{evoleo nego wu? Koga, reci mi?” (]opi} 2002: 151)

svih wih on, kao i Luwa, imali po jedno iskustvovi{e. To je bilo iskustvo prvih najsla|ih i naj-stra{nijih emotivnih rana. Najzna~ajnija tekovinaovog romana u kwièvnoj tradiciji {tokavskih di-jalekata je, prema na{em mi{qewu, sadràna u ~i-wenici da je ]opi} imao izvanredan ose}aj ne samoza detiwstvo kao fenomen, ve} i za tanane duhovnei du{evne valere, pa i lomove, koji su se odigra-vali u zbiqi detiwe du{e i naoko bezbri`nom de-tiwstvu. Samo neko ko je imao seizmografski ose-}aj za senzibilitet deteta mogao je predosetiti iumetni~ki oblikovati odrastawe ove druìne,wihovo emotivno i polno sazrevawe u izme{tenimìvotnim okolnostima.

LITERATURA

Vu~kovi}, Radovan (1986). „Stvarnost, humor i baj-ka”, predgovor u: Branko ]opi}, Delije u Bi-ha}u, Sarajevo, Svijetlost.

Georgijevski, Hristo (2005). Roman u srpskoj kwi-èvnosti za decu i mlade, Novi Sad, Zmajeve de-~je igre.

Jekni}, Dragoqub (1998). Srpska kwièvnost zadecu 1, Beograd, MAK, 165–172.

Qu{tanovi}, Jovan (2004). De~ji smeh BranislavaNu{i}a, Novi Sad, Vi{a {kola za obrazovawevaspita~a.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Brisawe lava, NoviSad, Dnevnik.

Marjanovi}, Voja (1971). ]opi}ev svet detiw-stva, Bawa Luka, Glas.

Marjanovi}, Voja (2007). „Detiwstvo kao literar-na metafora”, u: Kwièvnost za decu i mlade ukwièvnoj kritici 2, Aleksinac, Kraqevo, Viso-ka {kola za vaspita~e, Libro kompani, str. 75–82.

Markovi}, Slobodan ^. (1987). Zapisi o kwièv-nosti za decu, Beograd, Nau~na kwiga, 150–164.

Milinkovi}, Miomir (2010). Nacrt periodizaci-je srpske kwièvnosti za decu, Novi Sad, Zmaje-ve de~je igre, str. 283–294.

Obradovi}, Slavoqub (2005). Kwièvnost za decuI, Aleksinac, Vi{a pkola za obrazovawe vaspi-ta~a, str. 247–257.

Ogwanovi}, Dragutin (1976). „Memoari detiwstvaBranka ]opi}a”, Izraz, HH, 3, 425–451.

Ogwanovi}, Dragutin (1978). Stvaraoci i deca,Beograd, Nova kwiga, str. 259–293.

Petrovi}, Bo{ko (1969). „Na me|uprostoru tragi-ke i humora”, u: Branko ]opi}, Pripovetke, ed.Srpska kwièvnost u sto kwiga, kw. 90, NoviSad, Beograd, Matica srpska i SKZ, 7–32.

Petrovi}, Tihomir (2009). „]opi}eva autobiogra-fija”, u: Ogledi i kritike, Sombor, Karlo Bi-jelicki, 57–62.

Ristanovi}, Cvijetin (2002). Prostori djetiw-stva. Ogledi o srpskim piscima za djecu, SrpskoSarajevo, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,59–83.

]opi}, Branko (2002). Orlovi rano lete, NoviSad, Riznica lepih re~i.

Predrag JA[OVI]

BOYS AND GIRLS IN THE NOVELEAGLES FLY EARLY

Summary

We can determine to what extent the gender differenti-ation between characters is carried out using the exampleof the content of the novel Eagles Fly Early by Branko]opi}. We conclude that gender differentiation betweencharacters is expressed through age as well as gender. Inthis paper we show that it constitutes the thematic frame-work of the novel, but gender differentiation between char-acters and their growing up is dictated by the structure of

89

the novel. The comical setup of dramatic tension, on theone hand, in the first half of the novel and early maturationand growing up of the brave little squad of little renegadesin the winds of war, in the second half of the novel, makesthe gender differentiation clearly expressed among the char-acters.

Key words: Branko ]opi}, structure of the novel, gen-der differentiation

UDC 821.163.419331.09 Bulaji} S.

� Svetlana KALEZI] RADOWI]Univerzitet Crne GoreFilozofski fakultet, Nik{i}Republika Crna Gora

RODNI STEREOTIPI

KAO IZVOR HUMORA

U BULAJI]EVOJ

ZEMQI BEZ BATINAILI ADAM NIJE@ALIO ̂ ITAVOREBARCE SAMODA NE BUDE SAM

SA@ETAK: Osvjedo~eni majstor humora Stevan Bula-ji} u svom romanu Zemqa bez batina (1958) ~esto koristismjehotvorne efekte da bi obi~no i poznato prikazao izpotpuno druga~ije i neobi~ne perspektive, u ~emu se mo-è prepoznati efekat „ostranenia” na kojem su ruskiformalisti zasnovali svoju tezu o kwièvnom jeziku. Ko-ri{}ewe raznih stereotipa (pa i rodnih), i u vezi sa timi stereotipnih izraza karakteristi~nih za mu{ki i ̀ en-ski identitet, Bulaji} smje{ta u kontekst naivne dje~jesvijesti. U vezi sa tim modelovawe oba rodna identiteta,i dje~aka i djevoj~ica, vr{i se kroz ugledawe na svijetodraslih, {to sa svoje strane proizvodi krupne humori-sti~ke efekte budu}i da se „kopira” samo spoqa{wiokvir pona{awa odraslih, koji se puni dje~jim sadràji-ma, i „brani” ponavqawem nau~enih fraza. Na taj na~indolazi do sudara „modela pona{awa” i naivne dje~je svije-

90

sti – iz wihovog nesaglasja ra|a se humoristi~ko jezgro.Kada se tome doda i veoma duhovita jezi~ka konkretizaci-ja, koja konvencionalnost stereotipa prevodi na nekon-vencionalno podru~je, dolazi se do umjetni~ki veoma us-pjele kombinacije.

KQU^NE RIJEÎ: humor, rodni stereotip, rodniidentitet, fokalizacija, „ostranenie”

Iako u kwièvnoj kritici nije pobrao zna~ajnekomplimente, roman Stevana Bulaji}a Zemqa bezbatina (1958) figurira kao najboqi izdanak }opi-}evske linije pripovijedawa u kojoj dominira hu-moristi~na vizija djetiwstva. Jedan od najplodni-jih crnogorsko-bosanskih pisaca za djecu i omladi-nu, koji se „specijalizovao” za romaneskni ànr,ovo neobi~no djelo (koje bi podjednako moglo spa-dati u roman o djetiwstvu i ratni roman, a zapra-vo bi u oba slu~aja po tipologiji Hrista Georgi-jevskog spadao u romane egzistencijalne usmjereno-sti, Georgijevski 2005: 3338) gradi kao leguru ne-spojivih elemenata – ozbiqnog i duhovitog, o~eki-vanog i neo~ekivanog, konvencionalnog i nekon-vencionalnog. Date suprotnosti dolaze do izraàjai u modelovawu rodnih identiteta likova dje~akai djevoj~ica, pri ~emu se naro~ito insistira na po-stojawu binarnih opozicija koje u Zemqi bez bati-na predstavqaju kqu~ni oblikovni instrumentarij.

Roman karakteri{e cikli~na struktura – nai-me, po~etak i kraj se dovode u vezu ne samo prekoidenti~nog naslova uvodnog i zavr{nog poglavqa(Poslije osamnaest godina), ve} i preko ponavqawacijelih pasaà. Na taj na~in postaje o~iglednokako se tekst bremeni zna~ewima, jer nakon ispri-povijedane pri~e iste re~enice i pasusi na krajusadrè ve}u estetsku informaciju nego na po~etku.U uvodnom poglavqu narator isti~e nekoliko ele-menata va`nih za organizaciju pripovjednog mate-rijala: „Po mom mi{qewu, pri~a je zanimqivaiako je stara ravno osamnaest godina. U woj se go-vori o tome kako smo mi, dje~aci i djevoj~ice iz

tog krivudavog sokaka, stvarali svoju Zemqu bezbatina. / Pri~a je istinita, a to vam mogu potvrdi-ti i sva lica koja se spomiwu u ovoj kwizi. Ko nevjeruje, neka do|e i raspita se u na{oj ulici! /Sada, da po~nemo od po~etka!” (istakla S. K. R).Dakle, pored toga {to se insistira na zahtjevu pot-punog vjerovawa u ono {to }e uslijediti ({topredstavqa jednu od dosta ~estih pripovjednih kon-vencija), ve} na samom po~etku jasno se isti~e rod-na binarna opozicija i stavqa se do znawa da }e uromanu biti rije~i ne o djeci „iz tog krivudavogsokaka”, ve} o „dje~acima i djevoj~icama”. Redo-sqed wihovog navo|ewa tako|e pokazuje i kome }eu modelovawu biti dato vi{e pa`we i prostora,{to se jasno vidi od prvih stranica romana.

Nakon uvodnog poglavqa pripovijedawe zapo~i-we in medias res „cijepawem” jedne dje~je druìne,fudbalskog tima „Torpedo”, na dva dijela. Upravose kroz opis utakmice i tu~e koja nakon we usli-jedi vr{i prvo modelovawe dje~a~kog identiteta,{to samo po sebi spada u narativnu konvenciju jerse sklonost fizi~kom razra~unavawu i „najva`ni-joj sporednoj stvari na svijetu” uzimaju kao tipi~nemu{ke karakterne crte. Ono {to ovakvo gra|ewelikova ~ini nekonvencionalnim jeste izuzetno du-hovita jezi~ka konkretizacija: „Vince je napadaouporan kao nosorog i neosjetqiv kao nilski kow,kovitlaju}i {akama vazduh oko mene. / Gruvali smose dobrih pet minuta i ja se prepadoh: ‘Mila maj-ko, kako }e{ me prepoznati kad ti nave~e do|emna{aran modricama kao ̀ ivi plakat za boksa~koprvenstvo?!’ mislio sam trqaju}i dlanom otu~enlakat”. (istakla S. K. R., Bulaji} 1984: 66). U istired primjera ide i onaj kada glavni lik narator,govore}i o kopa~kama koje je kupio wegov nekada{-wi drug, a sada „quti neprijateq”, isti~e: „Nijemu smetalo {to ih je kupio kod staretinara i {tosu bile za tri broja ve}e od wegovog stopala; bilesu to prave kopa~ke, san svakog dje~aka iz ’Torpe-

91

da’, pa makar {to je Vince u wima tr~ao dvaputsporije i {to nikada nije znao na koju }e mu stranuodletjeti lopta kad bi je zaka~io vrhom svoje kun-dure, koja je podsje}ala na surlu mravojeda” (istaklaS. K. R., Bulaji} 1984: 68). Osvjedo~eni majstorhumora, Bulaji} }e daqe u romanu ~esto koristitismjehotvorne efekte da bi obi~no i poznato pri-kazao iz potpuno druga~ije i neobi~ne perspektive.U ovome, naravno, nije te{ko prepoznati efekatoneobi~avawa, na kojem su ruski formalisti zasno-vali svoju tezu o kwièvnom jeziku (Toma{evski1972: 272)

Odlaskom glavnog „blagajnika” Koqe Kopitkana protivni~ku stranu bezimena dje~ja druìna bi-va prinu|ena da prona|e razne na~ine da obnovisvoju „kasu”. Jedan od wih je i brzometno osnivaweorkestra koji dobija „honorar” od stanara okolnihzgrada, ne da bi svirao, ve} da bi prestao sa mu-zi~kom aktivno{}u, {to predstavqa nagla{eno du-hovit segment ovog romana. Prvi pomen djevoj~icai povla~ewe po~etnih „linija” u modelovawu wiho-vog rodnog identiteta javqa se upravo u trenutkuformirawa orkestra, kada odlu~e da pomognu svo-jim drugovima iz ulice. Tom prilikom, kroz odre-|ivawe mjesta koje djevoj~ice zauzimaju u orkestru,vr{i se jasno uvo|ewe rodnih stereotipa, jer po-stoje „mu{ki” (usna harmonika, bubaw, truba,drombuqe) i „ènski” instrumenti (~e{aq). Uskladu sa takvim poimawem mu{ko-ènskih podjeladjevoj~ice su te koje pjevaju, ~ime daju svoj ̀ enskiudio u radu orkestra.

Zanimqiv je na~in na koji Bulaji} gradi likovedjevoj~ica i dje~aka u romanu Zemqa bez batina, u~emu se moè vidjeti i wegovo filmsko iskustvo.1

Naime, u modelovawu wihovih karakternih obrisa

on ih gotovo uvijek prvo prikazuje kao homogenugrupu kroz kolektivni optikum, pa tek onda pre-lazi na wihovu individualizaciju kroz pojedina~nosagledavawe svakog od wih ponaosob. Dolaskom doizvjesne sume novca druìna odlu~uje da napravikavaqerski gest prema ènskom dijelu svog malogkolektiva i da priredi banket u wihovu ~ast, „uQubi{inoj {upi”. Tada se uvode nove crte u kolek-tivno modelovawe likova djevoj~ica koje se, ~uv{iza „sve~anost”, odmah interesuju da li su „balskehaqine” i „svilene ~arape” obavezne, a kada dobi-ju potvrdan odgovor: „...zapqeska{e rukama, zaà-gori{e kako to ve} one umiju, i nekako nehoticepo~e{e da dotjeruju {i{ke na svojim ~upavim gla-vama” (Bulaji} 1984: 78). Humor koji daqe slijediprvenstveno proizilazi iz nesklada zamisli i re-alizacije, pri ~emu ne dolazi do kontrasta zbog to-ga, andri}evski re~eno, {ta sawaju a {ta im sedoga|a, ve} zato {to imitirawem model odraslihstavqaju u potpuno druga~iji, dje~iji kontekst. Po-stoji „odbor za pripremu banketa” koji sve~anostotvara „ta~no u {est sati / nave~e”, a „mnogo pri-je sve~anog otvarawa, Qubi{inom {upom brujaloje od àgora zvanica, od cilikawa usnih harmoni-ka, od tihog {u{ketawa balskih haqina, skroje-nih od bijelog, zelenog i modrog krep-papira” (is-takla S. K. R., Bulaji} 1984: 79). Dodatni izvorhumora predstavqa kori{}ewe stereotipnih izraza,rezervisanih za ove doga|aje u svijetu odraslih, ko-ji se smje{taju u kontekst naivne dje~je svijesti.

U prilog neskladu koji proizilazi iz pore|ewasvijeta djece sa svijetom odraslih, kroz model imi-tativnosti, govore i odlomci u kojima djevoj~ice,po uzoru na ̀ ene, emaniraju svoj feminitet: „Prvose pojavi{e na{e dame, {u{te}i svojim rasko{nimpapirnatim odorama, naki}ene nekakvim |in|uva-ma koje su bogzna odakle pokupile. Neke, bogami,doneso{e i lepeze u rukama. Gotovo svaka ‘dama’bija{e namazala usnice crvenim krep-papirom, i

92

1 Stevan Bulaji} se sa uspjehom ogledao i u pisawu film-skih scenarija, te je izme|u ostalog radio i na scenariju in-ternacionalno poznatih filmova Kozara i Neretva, koje jereìrao wegov brat Veqko Bulaji}.

to vrlo obilno i vrlo nepa`qivo. / Gledaju}i tebqe{tave haqine i ‘toalete’ koje na sebi doneseènski svijet, mi se mu{karci osjetismo nekako ja-dno i àlosno. Bili smo obu~eni kao i uvijek:kratke hla~e i majice, ili xemperi. Polovina odnas nije nosila ko{uqe. A na{e dame su se dràlekao da su u najmawu ruku, ~lanovi engleske kraqev-ske familije ili k}erke indijskih maharaxa. / Ma-hale su lepezama ispred nosi}a, uspijale crvenimusnicama i, uop{te, bile su nepristupa~nije negoina~e. Sve nam se ~inilo da su takve zbog svog neo-bi~nog, rasko{nog odijela. Zadiù}i skutove svo-jih haqina, one posjeda{e po drvqaniku u Qubi{i-noj {upi. Odmah se poàli{e da je unutra svjeè,budu}i da se na svim banketima svijet lako obla-~i...” (istakla S. K. R., Bulaji} 1984: 7980). Pa-ralelno sa isijavawem „ènske su{tine” djevoj~icadaje se kriti~ki pogled na isti fenomen iz per-spektive dje~aka, vidqiv iz podvu~enih segmenatanavedenog odlomka. Tako se na{e dame transfor-mi{u u „dame”, a rasko{ne odore u „toalete”, saizrazitom ironijskom konotacijom, ali se nakonkontrasta izvazvanog svije{}u o tome kako oni(dje~aci) izgledaju, ponovo pretvaraju u na{e dame.Zanimqivo je {to se upravo iz ovog pasaà moèvidjeti kako se modelovawe oba rodna identiteta,i dje~aka i djevoj~ica, vr{i kroz ugledawe na svi-jet odraslih, {to sa svoje strane proizvodi krup-ne humoristi~ke efekte budu}i da se „kopira” sa-mo spoqa{wi okvir pona{awa koji se puni dje~jimsadràjima i „brani” ponavqawem nau~enih fraza.Tako i Ewa, jedini od dje~aka koji je tom prilikomizgledao malo pristojnije, jer je „preko plave ma-jice zavezao {arenu o~evu kravatu, koja mu je dopi-rala ~ak do butina”, nosio rukavice sa jednim pr-stom jer, po wegovim rije~ima, „rukavice su oba-vezne na svim banketima!” (Bulaji} 1984: 80). Ured fraza kojima se brani feminitet ide opomenadjevoj~ica upu}ena dje~acima da paze da ne poci-

jepaju wihove haqine jer je, kako one kaù, „ma-terijal jako osjetqiv”. Budu}i da kontrast figu-rira kao kqu~ni termin svih definicija komi~nog,od Kanta do Bergsona, jasno je da se data opre~nosto~ituje u Zemqi bez batina i to u onom {open-hauerovskom smislu – u pitawu je „nesklad izme|uapstrakcije (postulirane vrijednosti) i stvarno-sti, i to u korist stvarnosti” (Re~nik kwièvnihtermina 2001: 389).

Na spomenutoj zabavi mala druìna se provese-li, me|utim, vi{e nego {to odgovara ukusu rodite-qa, jer su se svi odreda ponapijali konzumirawemlikera od ~okolade. Tako dolazi do kqu~nog oki-da~a svih kasnijih de{avawa u romanu, do kolek-tivnog batinawa cijele druìne, pri ~emu su dje-voj~ice, upravo zbog svog „we`nijeg” pola ({topredstavqa jo{ jedan rodni stereotip na koji seovaj roman naslawa) po{te|ene ozbiqne kazne, teprolaze „samo sa jednim {amarom”. Na liniji odno-sa djeca odrasli tako|e dolazi do humoristi~kiintoniranih pasaà. Svakako je najizrazitiji onajkoji se odnosi na „vanplanske batine” i obavezno„kajawe” o~eva koje slijedi nakon toga: „Nikad ni-sam mogao da shvatim kako su to mogli: sada te mla-te kao Grk magarca, a ~im se umore, zovu te k se-bi, miluju te po uplakanim obrazima i prekornimglasom drè govoranciju o zlu i dobru. Pri~aju tio po{tewu i vrlinama, dokazuju da su te izdrveni-li za tvoje li~no dobro, a potom se hvataju za gru-di, àle se na slabost srca i uzdi{u: ’Eh, sinko,sinko, ti }e{ me u grob otjerati!’ – i to govoretako àlostivo kao da su oni, a ne ti pojeli ba-tine” (Bulaji} 1984: 8687). U rodne stereotipespada i to {to o~evi, a ne majke, sprovode kaznu.Ismijavawe „roditeqske brige” i transformisaweovog fenomena u stereotip mijewa smjer posmatra-wa, jer se razlozi odraslih posmatraju iz dje~je ta-~ke gledi{ta. U tom smislu fokalizacija igrakqu~no mjesto u komi~kom modelovawu svih stereo-

93

tipa prisutnih u ovom romanu Stevana Bulaji}a, pai onih rodnih.

U spomenutom kolektivnom razra~unavawu vr{ise jasna podjela – roditeqi su na jednoj, a djeca nadrugoj strani, {to dovodi do nastajawa velikog jazana liniji wihovih odnosa. Naime, nakon ka`wa-vawa djeca dolaze na zamisao da osnuju Zemqu bezbatina, da pobjegnu od odraslih i ìve u woj povlastitim pravilima. Me|utim, vremenski okvirovih de{avawa poklapa se obzorjem Drugog svjet-skog rata, te dolazi do preplitawa dva tematsko-motivska kruga – onog koji se ti~e djetiwstva ionog u ~ijem je centru fenomen rata. Naravno, tre-ba naglasiti da je rat ovdje dat u drugom planu, tekkao pozadina zbivawa i na samom kraju kao de{a-vawe koje }e gromoglasnim tonovima ozna~iti krajjednog djetiwstva. Prvo modelovawe narativnih seg-menata ratnog temata sre}e se u tre}em poglavquizrazito humoristi~kog naslova Ko je taj Hi-tler?!... I – {ta se on pravi vaàn?!... Zanimqivoje da Bulaji} i tom prilikom nudi dvostruko sagle-davawe rata iz perspektive odraslih i iz per-spektive djece. Drugim rije~ima, dati temat se ob-likuje kombinacijom ozbiqne i {aqive ta~ke gle-di{ta. Tako se u navedenom poglavqu na samom po-~etku daje ozbiqna slika ratnih zbivawa, a odmahnakon ovakvog sagledavawa ratnog fenomena kojidjeca registruju na nivou oskudice, ve}eg broja vo-jnika i novih pjesama koje su pjevane, slijedi to is-to, ali iz nagla{eno dje~je perpektive, koju u ve-likoj mjeri karakteri{e naivnost. Tako }e {egrtBenko tokom razgovora dje~je druìne o ratu pro-komentarisati svoju vje{tinu ga|awa iz pra}ke:„Kad mogu iz pra}ke pogoditi vrapca na vrh Pa-{ine xamije, mogao bih, valaj, i avion, koji je ve-lik kao ku}a!” U ovom slu~aju se naivnost dje~jeperspektive javqa kao izvor komike, jer se okvirwenog svijeta ne podudara sa okvirom svijeta odra-slih i upravo na fonu te disparatnosti dolazi do

kreirawa humora, {to se jasno vidi i na planu mo-delovawa rodnih identiteta. Kao ilustracija ovakostvorenog humora javqa se i primjer osnivawa Ze-mqe bez batina. Pitaju}i se koliko im je vremenapotrebno da razmisle gdje bi je osnovali dolazedo spasonosnog rje{ewa od „pola sata”, na {tajedan od likova, Benko, govori: „Za pola sata ja bihti napravio klupu trono{ku, i to od tvrdog drve-ta, a nekamoli jednu dràvu! Pola sata je sasvimdovoqno!” (Bulaji} 1984: 87).

Kqu~ni izvor komike predstavqa nesaglasnostizme|u svijeta dje~je ma{te i one realnosti u ko-joj ̀ ive. Pored ve} spomenutog slavqa u Qubi{i-noj {upi (koji podrazumijeva „ulaz samo sa po-zivnicama”, balske haqine, svilene ~arape, kravatei rukavice, kada se djeca me|u drvqanicima, ko-ritima za rubqe, daskama i ostalim rekvizitimaiz {upe pona{aju kao da su zaista na pravom ban-ketu), Bulaji} se poigrava ne samo stereotipimarodnih identiteta, ve} u vezi sa tim i vjerskimstereotipima. Osnivaju}i Zemqu bez batina posta-vqa se i pitawe wenih stanovnika i „stanovnica”,jer kako kaè Ba}ko, jedan od dje~aka: „Gdje si tividio zemqu bez èna?” Nakon toga dolazi dodje~je interpretacije Biblije, u smislu porijeklaèna, {to spada u naro~ito duhovite segmente:„Ako zrelo razmisli{, Adamu je bilo vrlo dosad-no i tu`no bez igdje ikog, pa nije ̀ alio ~itavo re-barce samo da ne bude sam” (Bulaji}: 1984: 94). Da-kle, Stevan Bulaji} kombinuje dvije smjehotvornetaktike, pa tako komi~ko imitirawe ~esto prelaziu parodirawe.

U isti red izvora komi~nog ide i parodirawekoncepta dràve, kada djeca zakazuju „sve~anu sjed-nicu” svih budu}ih stanovnika Zemqe bez batinana kojoj }e se donijeti ustav. Vije}awe na ustavo-tvornoj skup{tini odvija se u dvori{tu tkaonice.Imaju ~ak i himnu. Ustav ima 15 ta~aka i doslovcesvojom retorikom predstavqa parodirawe pona{a-

94

wa odraslih. Ova mlada dràva ima ~ak i svoj grb(„Dvije ukr{tene ruke drè slomqenu batinu. Saobje strane ruke spleten je vijenac od borovihgran~ica, a pri vrhu grba, tamo gdje se batina slo-mila, ucrtano je sunce koja se pomaqa iza brda”,Bulaji} 1984: 102). Tako|e, izuzetno duhovit seg-ment predstavqa i predlog jednog od likova, Koqe,da se postave ministri za skupqawe drva, sa|ewepasuqa i luka i ministri za no{ewe vode, dok biu nadle`nosti ministra unutra{wih poslova biloda vodi ra~una o tome da se ne psuje i da odre|ujevrijeme spavawa i ustajawa. U prilog nesvjesnomparodirawu svijeta odraslih ide i „sve~ano spaqi-vawe batine” koje predstavqa imitirawe obrednogkoncepta u kojem se ovaj izvor dje~je patwe spaqu-je kao zao duh. Tako|e, vrlo je ilustrativan i opisjunaka kada kre}u u „obe}anu” zemqu: „Nismo iz-gledali kao osvaja~i(...) Umjesto bajoneta, sijevalaje Benkova testera, preba~ena preko ramena. Umje-sto artiqerije, Koqa je vukao svoj blistavi ~aj-nik. Sasvim na kraju kolone dahtao je premoreniQubi{a. Nad wegovim desnim ramenom {tr~alo jene{to kao cijev od pu{ke. Ali to nije bila pu{ka{to smrt zadaje, nego oglodana koska pr{ute, odkoje smo, na prvom zastanku, progutali dobar dio.”(istakla S. K. R., Bulaji} 1984: 122) Poigravawestereotipima u slu~aju ratnog, odnosno osvaja~kogtemata, tako|e koristi istu kombinaciju – pre-slikava se model iz svijeta odraslih, ali se su-{tinski ispuwava mjerom dje~jeg bi}a. Tako bajo-net, artiqerija i cijev od pu{ke postaju testera,~ajnik i oglodana koska pr{ute, ~ime se ismijavaprvobitna namjera malih junaka da prije vremenakrenu u odrastawe.

Kao {to se moè primijetiti, humor je kqu~noodre|ewe ovog Bulaji}evog romana. Nalazi se uokviru svih govornih modusa (naracije, deskripci-je i komentara), koji spadaju u domen pripovjeda-~evog glasa, a lik narator i sam sebe ~esto posma-

tra sa komi~ke ta~ke gledi{ta, smiju}i se na vla-stiti ra~un i na ra~un grupe kojoj pripada, u ~emuse vidi prelazak sa individualne na kolektivnukarakterizaciju i obratno. „Kao nosioci humorapojavquju se qudi koji su svesni svojih i tu|ih na-stranosti i nalaze uveseqavawe u tome da otkriva-ju te nastranosti” (Re~nik kwièvnih termina2001: 272) Iako se stereotipi ne mogu smatrati„nastranostima”, wihova pogre{na kontekstuali-zacija, na kojoj po~iva humor Zemqe bez batina, sa-drì elemente „ostranenia”. U skladu sa iznese-nom definicijom, rekontekstualizacija se javqakao glavni faktor „uveseqavawa”.

U ovom romanu diskretno su prisutni i socijal-ni elementi, koji oboga}uju predmetni sloj naraci-je. Samim tim {to nijesu dati u nekoj dominantnoj,tendencioznoj formi, wihov udio se doima efekt-nijim. Primjera radi, kada se kaè da su djevoj~icedo{le na „bal” u balskim haqinama skrojenim odkrep-papira, jasno se sti~e uvid i u materijalnusituaciju tog dru{tvenog sloja kojem mali junacipripadaju. Kulminaciju u tom smislu predstavqaopis {egrta Benka dat kroz optikum lika narato-ra: „Pogled mi je klizio niz wegove zamazane{egrtske pantalone, zaustavqao se na mr{avom ko-qenu koje je virilo iz poderanih hla~a, na wegovimvelikim ̀ enskim cipelama koje je naslijedio od gaz-dine ̀ ene. / I vidio sam: O~i i lice {egrta Benkanijemo pri~aju o dugom nizu dana bez radosti, osilnim {amarima koje je pojeo od gazde, o poniàva-ju}em sluèwu obijesnoj gazdarici, koja ga je nagoni-la da riba kamenu avliju sve dotle dok svaki kamenne do|e bijel kao grudva snijega./ Shvatio sam: Benkoje prvi put u ìvotu bio istinski radostan” (is-takla S. K. R., Bulaji} 1984: 109–110). Bulaji}, kaoosvjedo~eni majstor jezika i stila, veoma dobro znada prilagodi stepen uzbudqivosti pripovijedawaonome {to se naracijom saop{tava. Samim tim {toobra|uje ratnu i socijalnu tematiku iz ne tako na-

95

gla{ene perspektive, ovaj roman spada u rijetkaostvarewa u kojima se ne registruje prisustvo ideo-logije, {to ga ~ini jo{ boqim i vrednijim. Zemqabez batina posjeduje i ne{to od tipi~ne fabularnekonstrukcije avanturisti~kog romana zasnovane namotivu savla|ivawa prepreka, s tim {to je akcenatstavqen ne na krajwi ciq kojem stremi dje~ja dru-ìna, ve} na putovawe do ciqa. Tako|e, ovo ostva-rewe Stevana Bulaji}a karakteri{e i kumulativnonizawe doga|aja, pri ~emu nekoliko puta dolazi dopromjene situacionih planova. Sve ovo govori uprilog ~iwenici da se u modelovawu pripovjednogsvijeta Zemqe bez batina Bulaji} poigrava stereo-tipima zadràvaju}i ih u domenu ve} poznatih koor-dinata i izlaze}i iz wih tako {to ih posmatra krozhumoristi~ki optikum. Kada se tome dodaju i rodnistereotipi, koji po pravilu podrazumijevaju uobi~a-jen i ustaqen skup osobina pripisanih odre|enompolu (v. Teorije i politike roda 2008), te kao ta-kvi ne mogu predstavqati izvor iznena|ewa, a timei komike u klasi~nom smislu, utoliko je neobi~ni-je {to se upravo oni javqaju kao kqu~ni izvor smije-ha. Glavni nesklad (a to je upravo ono na ~emu insi-stira najve}i broj definicija ovog fenomena) javqase na liniji djeca odrasli, odnosno u tome {to serodni stereotipi koji se vezuju za odrasle javqaju ina nivou djece, a pritom se konteksti koji datestereotipe okruùju su{tinski razlikuju. U istovrijeme humoristi~ka o{trica ne ismijava samo dje-cu ve} i odrasle, jer se kroz imitativni model ko-ji djeca primjewuju jasno vide stereotipne „mane”mu{kog i ̀ enskog pola, ovdje potcrtane jarkim bo-jama, te zato i znatno uo~qivije.

Upravo se u tome moè vidjeti i majstorstvo Bu-laji}evog pripovijedawa, jer koriste}i obi~ne „sa-stojke” stvara uzavreli humor, a upotrebom razli-~itih stereotipa, pa i rodnih, ismijava ne tolikowihove nosioce koliko ustaqene slike kojima seokiva bogata qudska su{tina.

LITERATURA

Bulaji}, Stevan (1984). Izvi|a~i Vidrinog jezera.Zemqa bez batina, Sarajevo, Veselin Masle{a.

Georgijevski, Hristo (2005). Roman u srpskoj kwi-èvnosti za decu i mlade, Novi Sad, Zmajeve de-~je igre.

Re~nik knjièvnih termina (2001). Banja Luka, Ro-manov.

Teorije i politike roda: rodni identiteti u kwi-èvnostima i kulturama jugoisto~ne Evrope(2008). (zbornik radova), Beograd, Institut zakwièvnost i umetnost.

Toma{evski, Boris (1972). Teorija kwièvnosti,Beograd, Srpska kwièvna zadruga.

Svetlana KALEZI] RADONJI]

GENDER STEREOTYPES AS SOURCE OF HUMOR INBULAJI]’S „ZEMLJA BEZ BATINA” OR „ADAM

DIDN’T MIND GIVING HIS WHOLE RIB JUST NOTTO BE ALONE”

Summary

The proven master of humor, Stevan Bulaji} often usescomic effects in his novel Zemlja bez batina (Land WithoutBeating), in order to show the common and the known froma completely different perspective, with the effect of „os-tranenie”, upon which Russian formalists based their thesisof literary language. Use of various stereotypes (includinggender ones), as well as stereotypical expressions, charac-teristic of both male and female identity, Bulaji} puts intothe context of naïve children’s mind. Therefore, modelingof both gender identities, boys and girls, is done by imitat-ing the adult world, which in itself creates great comic ef-fects, because it „copies” only the outer layer of adult be-havior and fills it with children’s content, and in the sametime „defends” it by repetition of learned phrases. In thatway, there is a collision of „behavioral model” and naïve

96

children’s mind – from their disagreement, the comic coreis born. When the comical linguistic concretization is added,which leads the conventional stereotypes to the unconven-tional territory, there lays a very successful artistic combi-nation.

Key words: humor, gender stereotype, gender identity,focalization, „ostranenie”

UDC 821.111(73).09 Twain M.

� Igor D. PETROVI]Visoka {kola za vaspita~estrukovnih studija, AleksinacRepublika Srbija

HAKLBERI FIN:ROD, RASA IODRASTAWE

SA@ETAK: Tokom ~itave svoje stvarala~ke karijereMark Tven se poigravao rodnim ulogama i pitawima iproblemima koji su u vezi sa wima. Wegov pristup pita-wima roda daleko je kontroverzniji nego {to kriti~arigeneralno smatraju. Tvenovo problematizovawe roda irodnih uloga manifestuje se u razli~itim situacijama.Ipak, ono {to je najupe~atqivije kada je Tven u pitawujeste wegova fascinacija likovima koji se preru{avaju uode}u suprotnog pola i likovima koji se suprotstavqajuuvreènim i stereotipnim dru{tvenim o~ekivawima u ve-zi sa rodnim ulogama. Scena kada se Haklberi Fin preru-{ava u devoj~icu jedna je od najkomi~nijih u ~itavom Tve-novom opusu, i moè se re}i da je tipi~na za Marka Tvena,imaju}i u vidu wegov kwièvni stil i wegov smisao za hu-mor. Ipak, ono {to je potrebno jeste da pa`qivije sagle-damo i protuma~imo sve Tvenove junake koji prevazilazeop{teprihva}ene granice postavqene od strane dru{tvakada je u pitawu rod i rodna ravnopravnost, i obratimopa`wu na koji na~in se takve teme prepli}u sa temamadiskriminacije po drugim osnovama, kao {to su rasa iliimovinsko stawe. Pa`qivom analizom dolazimo do za-kqu~ka da je rodna podeqenost zapravo ve{ta~ki dru-{tveni konstrukt, i povrh svega – gluma.

KQU^NE REÎ: Mark Tven, Haklberi Fin, rod, pre-ru{avawe, suprotni pol

Roman Marka Tvena Avanture Haklberija Finaspada u najzna~ajnija, ali ujedno i najkontrover-

97

znija dela ameri~ke kwièvnosti, {to moè da sepotvrdi na osnovu nekoliko ~iwenica. Pre svega,to je jedno od naj~e{}e zabrawivanih i cenzurisa-nih kwièvnih dela u Sjediwenim Dràvama. Sta-tisti~ki posmatrano, Avanture Haklberija Finazauzimaju visoko ~etvrto mesto naj~e{}e zabrawi-vanih kwiga u ameri~kim {kolama1, a kontroverzau vezi sa ovim delom je dodatno intenzivirana ipo~etkom 2011. godine, kada se u kwiàrama po-javila cenzurisana verzija romana iz koje je izba-~ena re~ nigger (crnac), kao politi~ki nekorek-tan termin2. Jo{ jednu potvrdu zna~aja ovog delapredstavqa i ~iwenica da su o wemu pisali i ne-ki od najve}ih kwièvnika i kwièvnih kriti~aradvadesetog veka, poput T. S. Eliota, Lajonela Tri-linga, Lezlija Fidlera i drugih.

Kada je u pitawu Mark Tven, dominantni stavkriti~ara prema wemu fokusiran je na dve osobinewegovih dela. Prva je da je Tven bio o{tar kriti-~ar robovlasni~kih odnosa u Americi u vremenu ukojem je ̀ iveo (druga polovina devetnaestog i po-~etak dvadesetog veka) i radikalnog rasizma na ko-me su ti robovlasni~ki odnosi bili zasnovani, na-ro~ito na jugu SAD. S tim u vezi, jo{ ve}a je ne-pravda to {to se gotovo sto godina nakon wegovesmrti, u vremenu kada Sjediwene Dràve imaju svogprvog tamnoputog predsednika, Tvenove kwige cen-zuri{u i zabrawuju u {kolama. Druga naj~e{}eisticana osobina Tvenovih dela jeste da je onuglavnom pisao „kwige za de~ake”, tj. da wegoviènski likovi nisu ni izbliza toliko dobro pro-filisani kao mu{ki.

Ipak, postoji jedna karakteristika koja proì-ma ve}inu Tvenovih dela, i to tokom ~itave wegovekarijere, na koju nije obra}ano dovoqno pa`we, a

koja je usko povezana sa wegovim zalagawem za ravno-pravnost i jednakost u svakom smislu. Ta osobina jepreru{avawe u osobe suprotnog pola (eng. cross--dressing). Na ovu pojavu, koja je izuzetno ~esta kodTvena, obi~no se gleda kao na jednostavan i prove-reno uspe{an humoristi~ki instrument. I zaista,kod Tvena su takve scene naj~e{}e beskrajno zabavnei sme{ne. Ipak, detaqnijom, pa`qivijom i sveobu-hvatnom analizom kompletnog Tvenovog opusa, ta~-nije svih scena preru{avawa u ode}u suprotnog po-la koje kod wega nalazimo, dolazi se do zakqu~akakoji ukazuju na to da za Tvena ovo nije bio samo iz-vor smeha i zabave za ~itaoce, ve} manifestacijajo{ jednog goru}eg problema tada{weg ameri~kogdru{tva, pored robovlasni{tva i rasizma, a to jeneravnopravnost polova i rodni stereotipi.

Mark Tven je zapo~eo eksperimentisawe sa pre-ru{avawem u osobe suprotnog pola veoma rano usvojoj karijeri. Prvo delo u kome je prikazao takvuscenu je Uàsna grozna sredwevekovna romansa (AnAwful/Terrible Medieval Romance) iz 1870. godine.U tom delu se pojavquje ̀ ena preru{ena u mu{kar-ca koja biva optuèna za za~e}e deteta drugoj ̀ eni,a sam Tven daqe komplikuje situaciju poigravaju}ise li~nim zamenicama, i to do mere da dolazi ubezizlaznu situaciju i, uz izviwewe ~itaocima, nabrzinu zavr{ava svoju pri~u.

Ovoj temi se vra}a i u burleski Hiqadu i dru-ga arabijska no} (1002nd Arabian Night), ~ija rad-wa je sme{tena u dalekoj pro{losti i koju je, kakokriti~ari procewuju, Tven napisao kako bi doveou pitawe rodne predrasude svojih savremenika. Uovom delu postoji nekoliko komi~nih zapleta ko-ji ukqu~uju preru{avawe u osobu suprotnog pola,kao i zabuna koja nastaje kada nakon ro|ewa do|edo zamene dvoje dece suprotnih polova, tako da de-voj~icu odgajaju i vaspitavaju kao de~aka i obrnu-to. I ovde se Tven poigrava li~nim zamenicama isituaciju dovodi do apsurda.

98

1 Claudia D. Johnson, Understanding Adventures of Huckle-berry Finn, Greenwood Publishing Group, 1996, str. 29

2 Furore over ‘censored’ edition of Huckleberry Finn, BBCNews, 6. januar 2011, http://www.bbc.co.uk/news/world-us-cana-da-12126700

Temi zamene rodnog identiteta Tven je ostao ve-ran sve do kraja svoje karijere, tako da je ve} predkraj svog stvarala{tva, u razmaku od nepunih godi-nu dana, objavio dva romana ~ija je centralna temaupravo rodni identitet: godine 1894. Padnhed Vil-son (Puddn’head Wilson), a 1895. Li~na razmi{qa-wa Jovanke Orleanke (Personal Recollections of Joanof Arc). Ova dva dela se naj~e{}e sagledavaju kaocelina, i to ne samo zbog toga {to su gotovo isto-vremeno nastajala. Ono {to ih povezuje je jak cen-tralni ̀ enski lik u oba romana, i to naj~e{}e na-vodi ~itaoce da ova dva dela ~itaju kao celinu.Centralni likovi oba romana, Roksi i Jovanka Or-leanka, jesu sna`ne ̀ ene koje ne mogu da na|u mestoza sebe u dru{tvu. Obe se obla~e kao mu{karci,mada su im razlozi razli~iti: Jovanka se obla~ikao mu{karac kako bi povela vojnike u boj, zatimu zatvoru, kako bi se sa~uvala od nasrtqivih mu-{karaca i kona~no, kako bi prkosila zvani~nojcrkvi koju je odbacila. Sa druge strane, Roksi, gla-vna junakiwa romana Padnhed Vilson, preru{ava seu mu{karca kako bi se oslobodila ropstva. Ukra-tko, za razliku od uobi~ajene upotrebe preru{ava-wa u osobu suprotnog pola u humoristi~ke svrhe,Tven u ova dva kasna romana preru{avawe koristina daleko ozbiqniji na~in. Kona~no, i jedna i dru-ga junakiwa se suprotstavqaju vladaju}em patrijar-hatu, i za to pla}aju visoku cenu, jer se u oba ro-mana na kraju ponovo uspostavqa prethodno stawe,iako je nemoralno i nepravedno. Jovanku Crkva nakraju optuùje zbog no{ewa mu{ke ode}e, jer je tojedini zlo~in koji je mogla da joj pripi{e, dok seRoksi na najtragi~niji na~in suo~ava sa onim od~ega poku{ava da pobegne – wenog sina prodaju kaoroba. Ovde svakako treba naglasiti i ~iwenicu daje Tven bio daleko napredniji u svojim razmi{qa-wima i dalekovidiji od svojih savremenika, i to nesamo kada je u pitawu borba protiv rasizma. Trebanaglasiti i to da je me|u prvima javno veli~ao lik

Jovanke Orleanke, s obzirom da je ona kanonizova-na tek dosta kasnije, 1920. godine, a za ovo delo jeizjavio da mu je najdraè od svih.

Ipak, najpoznatija i najkomi~nija scena preru-{avawa u osobu suprotnog pola nalazi se u romanuAvanture Haklberija Fina, i to je ona kada se Hakpreru{ava u devoj~icu, a zatim prelazi Misuri iodlazi na drugu obalu, kod Xudit Loftus, koja ga po-dvrgava ~itavoj seriji testova kako bi utvrdila dali je Hak „prava”, autenti~na devoj~ica. Ova scenaje upe~atqiva i zabavna i predstavqa komi~ni pre-dah izme|u tragi~nih i ozbiqnih doga|aja koji suspojili Haklberija i Xima na Xeksonovom ostrvu, ionih koji }e uslediti, kada wih dvojica krenu nizMisisipi daqe na jug. Za razliku od ostalih doga|a-ja u romanu, za ovu scenu se na prvi pogled ~ini danema zna~ajnu ulogu kada je u pitawu daqi razvoj ra-dwe, niti se u woj bilo koja li~nost ili instituci-ja izvrgava ruglu od strane autora. Hakov motiv dase preru{i u devoj~icu leì u wegovom mladala~komnesta{luku, jer kako kaè: „@ivot na Xeksonovomostrvu je postajao spor i dosadan, pa sam poèleo dase malo zabavim.”3 Ipak, ako ozbiqnije i pa`qivijesagledamo ovu scenu, wegovo preru{avawe i susretsa Xudit Loftus ima i dubqi, ozbiqniji smisao zaroman u celini. Pre svega, u toj sceni se po prvi putuspostavqa poverewe izme|u Haka i Xima. Naime,treba ista}i da Hak nije sam smislio da se preobu~eu devoj~icu, ve} je taj predlog dao Xim, i obukao gau haqinicu koju su pokupili iz ku}e koja je plivalaniz reku. Kako bi preru{avawe bilo uverqivije, Hakna glavu stavqa i veliki {e{ir za za{titu od sun-ca, koji su u to vreme nosile devoj~ice i koji mu pre-kriva i ve}i deo lica. Me|utim, samo preru{avawenije dovoqno. Nakon {to je zavr{io sa maskirawem,Hak mora da ve`ba da se pona{a kao devoj~ica, aXim je ujedno i wegov instruktor i wegova publika.

99

3 Mark Twain, Adventures of Huckleberry Finn, University ofCalifornia Press, 2001, str. 66 (prev. aut.)

Nakon {to je uve`bao da se pona{a kao devoj-~ica, Hak seda u svoj ~amac i prelazi na druguobalu Misurija, i odmah nailazi na Xudit Loftus,koja ìvi i oronuloj napu{tenoj kolibi. Ona po-~iwe da mu pri~a o svojoj porodici, ali i o glasi-nama o Hakovom ubistvu i Ximovom bekstvu, po{tosu ga optuìli da je on ubio Haka, kao i svojimpretpostavkama da se Xim krije negde na ostrvu.Nakon toga sledi komi~na scena u kojoj ona pro-verava da li je Hak zaista devoj~ica, tako {to {tomu daje komad olova da ga|a pacova i tako {to mubaca klupko pletiva u krilo. Naravno, ovde Haknije dobro odglumio. Olovo je bacio sna`no i pre-cizno, a kad mu je dobacila klupko u krilo, skupioje noge u kolenima. Dakle, nakon {to je na osnovuHakovih pokreta utvrdila da nije devoj~ica i nate-rala ga da to prizna, i Xudit ga podu~ava kako davernije opona{a devoj~icu – kako da udene konac uiglu kao devoj~ica, kako da ga|a kao devoj~ica, po-{to „devoj~ice treba uvek da proma{uju”, kako dahvata stvari u krilo kao devoj~ica. Po{to ga jepodu~ila i predloìla mu ime „Sara Meri Vi-lijams Xorx Aleksander Peters”, ona ga ispra}aiz svoje kolibe.

Postoji i odre|ena doza ironije u ovoj epizodi,a ona leì u ~iwenici da nas Hakovo preru{avawei instrukcije koje dobija od Xima i Xudit Loftusnavode da se zapitamo o kulturolo{ki uslovqenimrodnim stereotipima. Testovi kojima je Hak pod-vrgnut sa namerom da se utvrdi wegov pol, kao iinstrukcije koje zatim dobija od Xudit, podrazu-mevaju da su odre|eni rodno uslovqeni vidovi po-na{awa apsolutni i univerzalni. U dru{tvenomokruèwu u kome ̀ ivi Haklberi Fin za devoj~icese podrazumeva da su lepo vaspitane, stidqive, sla-ba{ne i nespretne, dok su de~aci, wihovi budu}iza{titnici, spretniji, sna`niji i slobodniji. Na-ravno, Tven nam pokazuje da je sve to samo gluma ive{ta~ki dru{tveni konstrukt zasnovan na stereo-

tipima i predrasudama. A vrhunac lepqewa „rod-nih etiketa” leì u verovawu da postoji mu{ki iènski na~in kako udenuti konac u iglu.

Daqe, treba obratiti pa`wu da se paralelno saotkrivawem rodnih stereotipa na kojima se zasni-va dru{tvo u kome ̀ ivi odvija i Haklberijevo mo-ralno odrastawe. U po~etku vidimo da i Haklberi,iako je jo{ uvek dete, Xima posmatra kao nekuvrstu igra~ke, a ne kao sebi ravnopravno qudskobi}e. Naravno, ovakav stav koji Haklberi ima upo~etku posledica je duboko ukorewenog rasizma uAmerici u devetnaestom veku i dobrim delom udvadesetom, naro~ito na jugu, koji je preno{en sageneracije na generaciju i koji je izuzetno te{koiskorewen, ako uop{te i jeste. Zbog jedne od {alakoje mu je Hak priredio, Xim umalo nije umro odujeda zve~arke. Ipak, proces Hakovog osve{}ivawai sazrevawa po~iwe upravo zahvaquju}i Ximu, i toscenom kada mu Xim pomaè da se preru{i u de-voj~icu. Na taj na~in Haklberi po~iwe da razume-va Ximov poloàj i makar nakratko se stavqa uwegovu koù. Kako nije u stawu da promeni rasu ina taj na~in sazna kako je to biti rob, preru{a-vawe u devoj~icu mu omogu}ava da se ose}a podjed-nako bespomo}no i obespravqeno i da makar na-kratko ostane bez dominacije koja je za wega rezer-visana u dru{tvu, a koju je dobio samim tim {tose rodio kao de~ak i kao belac. Iako je ovo Hakovoiskustvo kratkotrajno i ograni~eno u pore|ewu saXimovom permanentnom bespomo}no{}u, jer je cr-nac i rob, ova kratka zamena identiteta uslovi}edaqe Hakovo razmi{qawe, pona{awe i va`ne od-luke koje }e biti primoran da donese.

Ova scena preru{avawa omogu}ava Haku i Ximuda me|usobno, na trenutak, zamene uloge subjekta iobjekta. Preru{iv{i se u devoj~icu, Hak prestajeda bude subjekat, tj. onaj koji sudi o drugima, i za-uzima poziciju objekta, jer postaje objekat Ximovepa`we. Sa druge strane, Xim, koji je do ovog tre-

100

nutka bio objekat tj. „druga~iji” u romanu, preu-zima ulogu subjekta, jer je on taj koji je do{ao naideju da preru{i Haklberija u devoj~icu, on mu sre-|uje haqinu, pomaè mu da je obu~e, posmatra Hakovove`bawe i daje mu sugestije kako da vernije opona{adevoj~icu. Dakle, po prvi put u romanu Xim, obe-spravqeni tamnoputi rob, dobija mogu}nost da izrazisvoj stav i da bude u ulozi onoga ko daje instrukci-je. Na taj na~in prevazilaèwe rodnih granica istereotipa koji postoje u dru{tvu u kome wih dvoji-ca ̀ ive gotovo automatski vodi i do prevazilaèwadru{tveno dirigovanih rasnih stereotipa.

Ova neobi~na i naizgled bezazlena promena do-vodi u pitawe dru{tvene norme i uloge koje dru-{tvo pripisuje svakom pojedincu na osnovu pola,rase ili imovinskog stawa, {to Tvenov roman ~inisvojevrsnim subverzivnim {tivom za vreme u komeje ono nastalo. âk su i ilustracije originalnogizdawa romana bile same po sebi subverzivne jersu, kako navodi P. Tarner na osnovu kolekcije ilu-stracija iz devetnaestog veka, po prvi put prikazi-vale crnca i belca u istoj visinskoj ravni, {to jeza to vreme bilo nesvakida{we4. ̂ ak i kada bi secrnac i belac na{li na istoj ilustraciji, obi~nose crnac nalazio niè u odnosu na belca.

Jo{ jedan dokaz da ovo preru{avawe deluje naHaklberija tako da on po~iwe da sazreva i da mewasvoj, do tada, de~iji pogled na svet jeste ~iwenicada on, nakon te epizode, po~iwe o sebi i Ximu dagovori u mnoìni. Nakon {to se vratio od XuditLoftus, koja ga je obavestila da u gradu veruju daga je Xim ubio, a zatim pobegao, i da je za wim po-dignuta hajka, Hakove prve re~i upu}ene Ximu su:„Ustaj i spremi se da beìmo, Xime! Nemamo vre-mena za gubqewe. Za petama su nam!”5 Dakle, iakoHak zna da ne jure wega ve} Xima, on pristaje da

sa wim deli nevoqu i pokazuje daleko ve}u zrelostnego do tada.

Jo{ jedna zanimqivost vezana za preru{avawe usuprotni pol jeste ~iwenica da se u posledwoj epi-zodi romana, na farmi Felpsovih, sva trojica mu-{kih junaka, Haklberi, Tom Sojer i Xim, u odre-|enom trenutku preru{avaju u ène u avanturiosloba|awa Xima iz zarobqeni{tva. Osim toga,kao i u gore opisanoj epizodi, svako preru{avaweje pra}eno i prevazilaèwem rasnih stereotipa.Prvi se preru{ava Hak. Tom mu saop{tava da mo-ra da glumi malu sluàvku i da tokom no}i gurneceduqu sa porukom ispod Felpsovih vrata. Dakle,u ovoj sceni Hak se ne mewa samo u smislu roda,ve} i u smislu rase. [to se ti~e Toma Sojera, onprilikom planirawa bekstva sebi pripisuje uloguXimove majke, koja }e, kako je on zamislio, da za-meni i ode}u i mesto u samici sa Ximom. Kada jemalo boqe razmislio i shvatio da bi na taj na~insvi pobegli, a on ostao u samici, promenio je planda Ximovu ode}u napune slamom, a da wega preru{eu tetku Seli i tako obojica pobegnu. Dakle, kqu~-ni momenat je to da Xim uspeva da pobegne preru-{en u tetku Seli. Na taj na~in i on prelazi kakorodne tako i rasne granice, tako da neke wegoveosobine tek onda postaju o~igledne, na primer toda je pomogao Tomu da ozdravi, {to je primetio idoktor i pohvalio ga. Preru{avaju}i se u tetku Se-li, ~ini se kao da se me{aju i wihove osobine, paod tog trenutka i druge osobe osim Haklberija po-~iwu da prime}uju Ximove pozitivne osobine. Da-kle, prelaèwem odre|ene rodne granice dovedenaje u pitawe i rasna granica, tako da nakon ove epi-zode moèmo da vidimo nagove{taj da rasizam, ~aki na farmi Felpsovih, po~iwe da popu{ta.

Dakle, iako je preru{avawe u osobe suprotnogpola odvajkada bilo provereno uspe{an humoristi~-

101

5 Mark Twain, Adventures of Huckleberry Finn, University ofCalifornia Press, 2001, str. 75.

4 P. Turner, Ceramic uncles and celluloid mammies: Black im-ages and their influence on culture, Richmond, VA: Universityof Virginia Press, 2002, 6988

ki instrument, kod Tvena je situacija u tom pogle-du daleko kompleksnija. Preru{avaju}i svoje liko-ve u osobe suprotnog pola on ih istovremeno stav-qa u „drugu koù”, daje im drugi identitet koji impomaè da steknu uvid u to kako izgleda biti dru-ga~iji, i kako izgleda biti obespravqen u dru{tvukoje je zasnovano na mnogim predrasudama – od ra-snih, preko rodnih, sve do podela na osnovu imovin-skog stawa, porekla itd. Na sebi svojstven na~in,Tven najpre sve ove predrasude i stereotipno po-na{awe izvrgava ruglu, ali se tu ne zaustavqa. Ontako|e nudi alternativu postoje}em stawu zasnova-nom na nepravdi i nejednakosti, a to je svet u komesu zajedni~ki ̀ ivot i prijateqstvo izme|u pripad-nika razli~itih rasa mogu}i, i svet u kome nemarodne podeqenosti. Kroz svoje avanture, Haklberisazreva i postaje daleko zreliji od ve}ine odraslihosoba iz svog okruèwa. Iako je jo{ uvek de~ak,shvata da su rasizam, {ovinizam i verski fanati-zam pogubne pojave i u~i da ceni qude iskqu~ivona osnovu wihovih osobina. Stoga, kada biva pri-nu|en da bira izme|u toga da oda Xima i bude „spa-{en”, ili da to ne u~ini i ode u pakao, on bezdvoumqewa bira ovo drugo. Tom odlukom pokazujeda je proces wegovog moralnog sazrevawa zavr{en,a u tome mu nije pomogao ni wegov otac, ni starate-qke, ni Crkva, ve} odbegli rob Xim.

LITERATURA

Johnson, D. Claudia (1996). Understanding Adven-tures of Huckleberry Finn. Greenwood PublishingGroup.

Turner, P. (2002). Ceramic uncles and celluloidmammies: Black images and their influence onculture, University of Virginia Press.

Twain, Mark (2001). Adventures of HuckleberryFinn. University of California Press.

Furore over ‘censored’ edition of Huckleberry Finn,BBC News, 6. januar 2011., http://www.bbc.co.uk/news/world-us-canada-12126700

Igor D. PETROVI]

HUCKLEBERRY FINN –GENDER, RACE AND MATURITY

Summary

Throughout his career, Mark Twain played with genderroles and dealt with gender-related issues. His approach togender is much more problematic than critics generally con-sider. The most obvious problematizing of gender in Twain’sworks is reflected in his frequent use of cross-dressing anddepiction of characters who oppose the dominant gender-related stereotypes. The scene when Huckleberry Finn dress-es like a girl is one of the funniest and most authentic scenesin Twain’s complete opus, and is typical of his sense of hu-mor and his literary style. However, it is necessary to takeinto consideration all cross-dressing scenes in Twain’sworks and analyze them more closely. Only then will webe able to gain insight into the way such scenes are inter-woven with the issues of other forms of discrimination, suchas racial and social discrimination.

Key words: Mark Twain, Huckleberry Finn, gender,cross-dressing

102

u~iteqski fakultet republika srbija @enskim licima...

Documents