zgo sivenje

5/9/2013

Završna grafička obrada

2012/13

TEMA: OBRADNI POSTUPCI POVEZIVANJA I

SPAJANJA MATERIJALA ŠIVENJEM

Prof. dr Dragoljub Novaković

Obradni postupci

POVEZIVANJE ili SASTAVLJANJE

SPAJANJE MATERIJALA ŠIVENJEM

SPAJANJE MATERIJALA LEPLJENJEM

OSTALI POSTUPCI SPAJANJA MATERIJALA

POVEZIVANJE - spajanje lista, logova i savijenih tabaka lepljenjem, šivenjem, zavarivanjem, termospajanjem, spajanje mehaničkim elementima...

ŠIVENJE - je postupak u knjigovezačkoj obradi kojim se spajaju pojedini knjižni tabaci, logovi ili listovi materijalom za šivenje.

Materijal za šivenje može biti žica i konac, kada govorimo o tradicionalnom postupku šivenja, odnosno može biti i termokonac, kada je reč o specijalnoj tehnici spajanja pojedinačnih tabaka.

2

Klasifikacija postupaka u završnoj grafičkoj obradi

3

Prvi oblik poveza pojavio se još u starom Rimu pod nazivom diptih (diptych, slika a). Činile su ga dve drvene, glinene pločice, ili pločice od slonove kosti odnosno od plemenitog metala. Sa unutrašnje strane pločice su bile premazane voskom po kome se pisalo, a sa spoljašne strane uglavnom su se ukrašavale slikama ili rezbarenim delima. Ploče su bile spojene prstenastim elementima, kožnim trakama ili kanapom.

Vremenom diptih je bio podeljen na:

- triptih (triptych, slika b) - koji se sastojao od tri ploče i

- poliptih (poliptych, slika c) - koji se sastojao od više ploča.

.

Počeci povezivanja

a)

b) c)

4

Prva vrsta knjige kod koje se koristio konac kao materijal za povezivanje knjižnih tabaka bio je Kodeks. To je bio tipičan oblik knjige u srednjem veku. Naziv je dobio po tome što se prvenstveno koristio za pisanje zakona (kodeksa). Pravio se od savijenih listova papirusa ili pergamenta. Vremenom papirus i pergament su zamenili savijeni papiri, slagani jedan u drugi nakon čega su se i prošivali. Kao korice korišćeni su slepljeni papiri ili drvene ploče presvučene kožom i bogato ukrašene.

Nakon Gutenbergovog pronalaska pokretnog sloga zahtevi za bržim i lakšim načinima spajanja knjižnih tabaka su postali sve veći.

5

Počeci povezivanja

Proizvode dobijene povezivanjem se može podeliti prema načinu izrade na: • ručno izrađene, • industrijsko proizvedene proizvode.

BLOKOVI

BROŠURE KNJIGE NOVINE

OSTALI

PROIZVODI

PROIZVODI INDUSTRIJSKE

KNJIGOVEZAČKE OBRADE

6

Blokovi su proizvodi knjigovezačke obrade, odnosno prerade papira, sastavljeni od čistih ili štampanih listova koji su međusobno spojeni u celinu. Tehnika spajanja listova kod blokova može biti: • lepljenje i • šivenje žicom (pri čemu je neophodno perforisati blok u predelu poveza). Blokovi obično imaju podlogu od kartona ili tanje lepenke, a odozgo zalepljen list debljeg papira, karton ili traku presvlačnog materijala. Blokovi se dele na:

1. blokove dobijene slepljivanjem listova u povežnjaku,

2. perforisane blokove,

3. blokove garniture.

7

Blokovi

Blokovi dobijeni slepljivanjem listova u predelu povežnjaka su najjednostavniji po tehnološkoj izradi. Koriste se za razne informativne, kancelarijske svrhe.

Blokovi

8

Redosled operacija izrade lepljenog bloka sa podlogom od kartona i papirnim omotom

9

Kod perforisanih blokova, perforacija obezbeđuje sigurno i precizno odvajanje lista od bloka.

Posle rezanja na približnu veličinu, brojanja i postavljanja podloge od kartona ili lepenke, ceo blok se perforiše u predelu povežnjaka (cca. na 12 - 20 mm od povežnjaka), a zatim se poveže žicom pored povežnjaka.

Perforisani blokovi

10

Redosled operacija izrade perforisanog bloka sa trakom platna u povežnjaku

11

Blokovi garniture

Blokovi garniture su proizvodi grafičke industrije kod kojih dva ili više listova obrazuju jedan set, a određen broj setova sačinjava blok-garnituru. Garnitura od 50 setova sa 4 lista u setu tako sadrži 200 listova i označava se 50x50x50x50.

Listovi u setu mogu da se razlikuju po boji, kvalitetu i vrsti papira. Deo seta može biti perforisan, a poslednji list u setu najčešće nije perforisan, jer je predviđen da ostane trajno u bloku.

12

Redosled operacija izrade bloka garniture sa omotom od kartona

13

Blokovi garniture danas se najčešće izrađuju od karboniziranih, tj. samokopirajućih papira. Primena samokopirajućih papira isključuje upotrebu indigo papira prilikom popunjavanja seta.

Samokopirajući papiri su specijalna vrsta premaznih papira. Koriste se u biroima, bankama, poštama i sl. radi racionalizacije vremena i tačnosti prenošenja podataka sa originala na kopije.

Za prenošenje podataka sa originala na kopije neophodna je sila pritiska koja se realizuje ručnim pisanjem, kucanjem na pisaćoj mašini ili štampom na matričnom štampaču. U zavisnosti od tipa prenošenja podataka broj kopiranih listova u setu može biti:

- do 5 kopija za ručno pisanje,

- do 6 kopija za štampu na matričnim štampačima,

- do 7 kopija za kucaće mašine.

Samokopirajući papiri

14

Samokopirajući papiri se dele na osnovu: 1. broja lista u procesu kopiranja, 2. principa kopiranja.

Prema broju lista u procesu kopiranja, samokopirajući sistemi se dele na:

a) sistem sa jednim listom, kod kojeg kopija nastaje u kombinaciji karboniranog papira i običnog papira i

b) sistem sa dva lista, kod kojeg kopija nastaje samo pri kontaktu sloja koja predaje kopiju sa slojem koji prima kopiju.


Sila pritiska

Samoko-pirajući papiri

b)

Sila pritiska Običan papir

Samokopirajući papir

a)

15

Prema principa kopiranja, samokopirajući papiri se dele na papire:

1. sa mehaničkim principom kopiranja i

2. sa hemijskim principom kopiranja.

Kod mehaničkog principa kopiranja prenošenje se vrši mehanički, pomoću sile pritiska kojom sredstvo za pisanje deluje na površinu papira.

Pri hemijskog principa prenošenje kopije se ostvaruje pomoću hemijske reakcije koja se odvija između bojila i razvijača.


Mikroskopski snimak

mikrokapsula na površini papira

Mikroskopski snimak razorenih mikrokapsula na površini papira

16

Mehanički princip kopiranja: a) sistem od jednog lista prenošenjem sloja boje, b) sistem od jednog lista komprimiranjem i c) sistem od dva lista prenošenjem sloja boje.

a) b) c)


17

Hemijski princip kopiranja: a) sistem sa jednim listom i b) sistem sa dva lista.

a) b)


18

Za izradu samokopirajućeg papira koristi se isključivo bezdrvni papir, manje gramature (40-50 g/m²) obostrano premazan i satiniran. Samokopirajući papiri su oslojeni odgovarajućim hemijskim komponentama dispergovanim u sredstvo za premazivanje pomoću mikrokapsula.

U zavisnosti da li se primenjuje mehanički ili hemijski princip kopiranja, u mikrokapsulama premaza se nalazi: a) samo boja za mehnički princip kopiranja, b) boja u jednom premazu, a razvijač boje u drugom premazu za hemijski princip kopiranja (sistem od dva lista) i c) boja sa razvijačem boje u jednom premazu, za hemijski princip kopirnja (sistem od jednog lista).

Specifična karakteristika samokopirajućih papira je rok upotrebe. Zavisno od uslova skladištenja, samokopirajući papiri zadržavaju svoje sposobnosti kopiranja i do dve godine. Zahtevani uslovi skladištenja su: - temperatura vazduha do 25o C, - relativna vlažnost vazduh od 40% do 45%.

19


U zavisnosti od funkcije lista u samokopirajućem sistemu, papiri mogu biti:

1. CB (coated back) papiri - oslojeni samo sa donje strane, predstavlja prvi list u setu i služi samo za predaju informacije.

2. CFB (coated front and back) papir oslojen sa gornje i donje strane, nalazi se u sredini seta, služi za preuzmanje i predaju informacije. Broj CFB lista u setu može biti različit, neki proizvođači garantuju kvalitet prenosa do 6 CFB lista u setu.

3. CF (coated front) papir oslojen samo sa gornje strane, nalazi se na kraju seta, služi samo za preuzimanje informacije.

Na slici su predstavljeni primeri setova od samokopirajućeg sistema sa dva lista za dobijanje: a) jedne kopije, b) dve kopije i c) tri kopije.

b) c) a)

20


Specifičnost samokopirajućih papira novije generacije je to da su premazni, tj. kopirni slojevi sa mikrokapsulama, hidrofilni. Hidrofilnost premaznih slojeva omogućava da pri premazivanju povežnjaka disperzionom lepilom, ono prodre dublje između listova jednog seta, što omogućuje lakše i preciznije odvajanje seta od celog bloka.

Set od 3 lista

Set od 3 lista

Set od 3 lista

CB papir – oslojen samo sa donje strane

CFB papir – obostrano oslojen

CF papir – oslojen samo sa gornje strane







21


Tehnike povezivanja knjižnih blokova od jednog loga/tabaka

Šivenje koncem kroz i pored prevoja - čvorovima

23

Tehnike povezivanja knjižnih blokova od više logova/tabaka

24

Šivenje žicom

Šivenje žicom je jedan od najjednostavnijih operacija spajanja materijala u završnoj grafičkoj obradi i izrade ambalaže. Zbog prednosti (jednostavnost i sigurnost principa povezivanja, ekonomičnost) ovaj postupak se koristi u izradi časopisa i reklamnih brošura (naročito onih od jednog tabaka ili loga). Zbog nedostataka ovog povezivanja koji se ogledaju u opasnosti u oksidaciji žice, mogućnosti povrede i estetskom izgledu, ovaj postupak se izbegava u konvencionalnim knjigoveznicama.

25

Počeci šivenja žicom

Prvu mašinu za šivenje žicom su napravili braća Brehmer 1878. u Filadelfiji, SAD.

Prvi, najstariji način šivenja žicom predstavljao je povezivanje knjižnog bloka šivenjem kroz prevoj pojedinačnih tabaka. Mašina za šivenje otvarala je tabake, jedan po jedan, zatim žicu u obliku slova U probadala kroz prevoj povežnjaka od iznutra ka spolja da bi nakon toga sa spoljašnje strane savijala žicu. Preko prevoja tabaka je bilo postavljeno neko platno kako bi tabaci bili i međusobno povezani. Knjižni blokovi nakon šivenja Su postavljeni u presu i u predelu povežnjaka premazani su lepilom. Nakon prosušivanja lepila sledilo je razdvajanje i rezanje na pojedinačne knjižne blokove. Kod drugog načina šivenja žicom sakupljeni tabaci su bušeni i prošiveni žicom u obliku slova U na mašini od prednje strane ili po prevoju i krajevi žice su savijeni. Ovaj način šivenja se zadržao do danas i predstavlja najčešći tip povezivanja časopisa i blokova.

26

Tehnike šivenja žicom

Osnovna podela operacije šivenja žicom:

1. šivenje žicom kroz prevoj (saddle stitching),

2. šivenje žicom pored prevoja (side stitching) i

3. šivenje žicom u izradi ambalaže (ugaono 3a) i (ravno šivenje 3b).

1) 2)

3a)

3b)

27

Šivenje kroz prevoj

Šivenje žicom kroz prevoj je tipičan način spajanja jednog ili više sakupljenih tabaka ili logova kroz povežnjak. Koristi se za šivenje časopisa, svezaka i tanjih brošura. Prema mesta zatvaranja spojnice, šivenje žicom kroz prevoj se može vršiti:

a) sa spoljašnje strane prema unutra i

b) sa unutrašnje strane prema spolja.

a) b)

28

Šivenje pored prevoja se radi šivenjem odozgo, tj. normalno na povežnjak udaljeno od ivice prevoja tabaka na nekoliko milimetara (približno 5 mm).

Šivenje pored prevoja

29

Šivenje pored prevoja

Kod šivenja žicom pored prevoja prilikom otvaranja knjižnog bloka listovi se ne mogu otvariti potpuno (do 180°) već se javlja efekat klamera. Šivenje pored prevoja se najčešće primenjuje za povezivanje blokova i debljih brošura. Ukoliko knjižni blok spomenutih proizvoda izuzetno obiman, a debljina istog iznosi više od 35 mm-a, moguće je primeniti obostrano šivenje žicom. Kod obostranog šivenja spoj knjižnog bloka ostvaren je pomoću trenja između površine žice i papira sašivenog knjižnog bloka. U industrijskoj proizvodnji se ređe koristi.

30

Princip formiranja spojnice (klamera)

31

Proces izrade spojnice (klamera) i proces šivenja žicom sastoji se iz pet faza:

1. vođenje žice od kalema,

2. rezanje žice na odgovarajuću dužinu,

3. formiranje spojnice u obliku ćir. slova p,

4. probijanje spojnice kroz knjižni blok,

5. povijanje krakova spojnice.

transportni

valjci

nož

knjižni blok

savijač

utiskivač

formirana

spojnica

žica

element za povijanje

krakova spojnice

tuljak

blok za

savijanje

32

Šivenje žicom

Elementi glave za šivenje žicom određuju sledeće tehničke karakteristike mašine za šivenje:

a) širina glave za šivenje određuje minimalno rastojanje između spojnica prilikom istovremenog šivenja sa više spojnica,

b) tuljak žice određuje maksimalnu dužinu žice za spojnicu i najveći prečnik žice za šivenje,

c) blok za savijanje određuje dužinu leđa spojnice.

Standardne glave za šivenje žicom obezbeđuju minimalno rastojanje između spojnica od 75 mm, dok sa unapređenim, uskim glavama za šivenje rastojenje se može smanjiti na 48 -52 mm. Broj spojnice određuje se prema dužini knjižnog bloka i zahtevanog kvaliteta poveza. Ukoliko drugačije nije naglašeno svi blokovi koji se povezuju žicom bi trebalo da se povezuju sa najmanje dve spojnice. Blokovi, čija dužina šivenja prelazi 30,5 cm trebali bi biti povezani sa tri spojnice.

33

Mašine za šivenje žicom

Operacija šivenja žicom pri mašinskom povezivanju ima sledeće zahvate: 1. uzimanje knjižnog bloka i postavljanje na sto ispod glave za šivenje, 2. prošivanje i 3. uklanjanje sašivenih knjižnih blokova.

Mašine za šivenje žicom se dele na osnovu:

- broja glave za šivenje: a) na mašine sa jednom i b) mašine sa više šivaćih glava.

- načina aktivirnja glave za šivenje: a) mašine sa manuelnim aktiviranjem (uglavnom nožnom pedalom) i b) mašine sa automatskim aktiviranjem.

- tipa žice za šivenje: a) mašine za šivenje žicom iz kalema (mašine same formiraju spojnicu) i b) mašine za šivenje sa predformiranom spojnicom.

- primenjenog principa šivenja*: a) mašine za šivenje kroz prevoj i b) mašine za šivenje pored prevoja.

34

Mašine za povez žicom u zavisnosti od namene mogu biti različito konstruisane. Za izradu različitih vrsta poveza žicom, nalaze se u upotrebi sledeće mašine u knjigovezačkoj obradi:

- pojedinačne mašine za povezivanja žicom kroz i pored prevoja (povez žicom kroz prevoj brošura sastavljenih “tabak u tabak” i povez žicom pored prevoja brošura sastavljenih “tabak na tabak”),

- mašine za sakuljanje sa sistemom bubnja i povezivanje (povez žicom kroz prevoj brošura sastavljenih “tabak u tabak”),

- kombinovani agregati za savijanje i povez žicom u štamparskim mašinama iz rolne (povez žicom kroz prevoj brošura sastavljenih “tabak u tabak”),

- kombinovane mašine za sakupljanje, povez žicom, savijanje i obrezivanje (povez žicom plano tabaka),

- kombinovane mašine za sakupljanje, povez žicom i obrezivanje (povez žicom kroz prevoj brošura sastavljenih “tabak u tabak”),

- mašine za povez knjiga žicom (povez žicom kroz gazu).

Mašine za šivenje žicom

35

Princip rada jedne pojedinačne mašine za povezivanja žicom kroz prevoj

36

Princip rada jedne kombinovane mašine za sakupljanje, povez žicom, savijanje i obrezivanje - obrada plano tabaka

37

Princip rada jedne kombinovane mašine za sakupljanje, povez žicom, savijanje i obrezivanje - obrada savijenih tabaka

38

Otpornost materijala knjižnog bloka prilikom šivenja žicom

C – D - krajevi spojnice probijaju i poslednji tabak knjižnog bloka, otpornost naglo opada (nivo trenje),

D – E - probijanje cele spojnice kroz knjižni blok,

Nakon E - povećanje otpora prilikom dodira leđnog dela spojnice i gornjih tabaka knjižnog bloka - kraj operacije.

Do 0 krajevi spojnice dodiruju površinu knjižnog bloka, tj. gornje tabake bloka,

0 - A - ispod krajeva spojnice dolazi do sabijanja materijala (papira),

A – B - krajevi spojnice probiju gornje tabake, zbog čega dolazi do neznatnog opadanja otpora,

B – C - krajevi spojnice ulaze u sam knjižni blok, povećava se otpornost

39

Uticajni faktori otpora pri šivenju žicom

Prilikom probijanja spojnice kroz knjižni blok dolazi do pojave otpora materijala koji se šije (otpornost materijala tokom procesa probijanja raste i opada). Ukoliko je materijal previše čvrst, ili je pak žica pretanka, može doći do krivljenja žice i blok neće biti probijen, prošiven. Otpor prilikom šivenja žicom, odnosno veličina sile za probijanje knjižnog bloka zavisi od:

a) debljine knjižnog bloka,

b) osobine materijala knjižnog bloka,

c) poprečnog preseka žice,

d) oblik odsečenog vrha žice, tj. krajeva spojnice i

e) radnih okolnosti. Izbor vrste i prečnika žice za šivenje se vrši prema materijalu knjižnog bloka za šivenje (debljina i opštih osobina papira, kartona) i prema zahtevanom kvalitetu šivenog poveza.

40

Žica za šivenje

Žica je metalna nit koja se dobija vučenjem (provlačenjem) metala kroz okrugle otvore.

Metalni polufabrikat se u usijanom stanju valja do šipke prečnika do 5 mm. Dalje stanjivanje šipke do žice postiže se hladnim izvlačenjem kroz niz postepeno sužavanih otvora, izbušenih na specijalnim čeličnim pločama za izvlačenje.

Posle izvlačenja čelična žica (sa malom količinom ugljenika) postaje krta, lomljiva. Da bi se omekšala i postala savitljiva, zagreva se i otpušta.

41

Žice za šivenje u završnoj grafičkoj obradi se izrađuju: a) od čelika sa visokim sadržaljem uglja (otpornost na kidanje 1400-1600 N/mm2, izduženje 4-5%) i b) od čelika sa smanjenim sadržajem uglja (otpornost na kidanje do 900 N/mm2, izduženje 4%).

Zbog nedostatka čelika u pogledu oksidacije u poroznim materijalima, kao što je papir, karton ili lepenka, žica se obloži bakrom, cinkom ili ređe kalajom. Nanošenje se najčešće vrši elektrolitičkim postupkom.

Postoje i aluminijumske žice za šivenje, ali zbog ograničene debljine knjižnog bloka koji se može obraditi aluminijumskom žicom, manje se koriste od čeličnih žica.

Nerđajući čelik bi bio idealan, ali zbog svoje visoke cene ne ispunjava osnovne tehnološke zahteve.

Izgled bakrom (gore) i cinkom (dole) obloženih ravnih žica za šivenje

42

Žica za šivenje

Prema poprečnom preseku žice mogu biti okrugle i ravne.

U knjigovezačkoj obradi se najčešće koriste okrugle žice i to za šivenje žicom kroz i pored prevoja raznih grafičkih proizvoda (blokova, brošure) sa jednostavnom izvedbom.

Ravne žice se primenjuju prevashodno u izradi ambalaže (šivenje transportnih kutija od talasaste lepenke), a ređe za šivenje pored prevoja jednostavnih proizvoda kao što su blokovi i kalendari.

Okrugle žice se označavaju arapskim brojevima od 16 do 31, dok se ravne žice označavaju rimskim brojevima od 0 do IX (manji broj označavanja odgovara manjem broju metara po kg žice).

43

Žica za šivenje

Preduslovi u pogledu kvaliteta žice za šivenje su: 1. otpornost na kidanje - za okrugle žice od 0,6 do 0,9 kN/mm2, - za ravne žice od 0,7 do 0,9 kN/mm2

2. ravnomerna čvrstoća, tvrdoća i elastičnost,

3. ujednačen presek (maksimalno odstupanje u granicama tolerancije od ± 0.02 mm),

4. otpornost na trljanje,

5. otpornost na duplo savijanje (mora izdržati najmanje 6 duplih prevoja) i

6. ravnomerno namotavanje na kalem.

44

Žica za šivenje

Mašine mogu raditi sa predformiranim spojnicama (slika a) ili formirati same iz žice koja sa kalema.

Dužina spojnice približno je 14 mm, ali u zavisnosti od potreba koriste se sa dužinom od 5 mm, 8 mm i 16 mm.

U zavisnosti od konstrukcije i veličine mašine za šivenje žicom, standardni kalemi žice su teški od 2 (slika b) do 5 kg (slika c), a za posebne zahteve isporučuju se u kalemima i do 180 kg (slika d).

a) c)

d)

b)

45

Žica za šivenje

Vrsta i debljina žice se određuje na osnovu debljine knjižnog bloka za šivenje i na osnovu vrste papira knjižnog bloka.

Poprečni presek žice za šivenje treba da obezbedi dovoljnu čvrstoću žice da ona u toku procesa šivenja savlada otpornost materijala knjižnog bloka i prodre kroz knjižni blok.

Prema tome, obimniji knjižni blokovi od premaznih papira zahtevaju deblju žicu od manje obimnih izrađenih od nepremaznih papira.

U zavisnosti od debljine papira i debljine knjižnog bloka prečnik korišćene žice za šivenje se kreće od 0.35 mm do 1.05 mm, a najčešće se koriste žice prečnika 0.50 - 0.55 mm.

46

Izbor žice za šivenje

Orijentacione vrednosti prečnika žice za izbor prema vrsti papira i debljini knjižnog bloka su prikazane u sledećoj tabeli:

Debljina materijala za

šivenje u mm Okrugla žica Ø Ravna žica

Tvrdi papiri Meki papiri Prečnik u

mm N° Mere u mm

> 2 > 3 0.40 28 0.65 x 0.35

2 - 3 3 - 6 0.50 26 0.65 x 0.35

3 - 6 6 - 10 0.60 24 0.75 x 0.43

6 - 10 10 - 15 0.70 23 0.75 x 0.55

10 - 15 15 - 23 0.80 21 0.90 x 0.65

15 - 23 23 - 30 0.90 20 1.00 x 0.75

23 - 30 30 - 40 1.00 19 1.00 x 0.75

Tvrdi papiri: bezdrvni, kunstdruk, ofsetni papir. Meki papiri: novinski papir, papir za visoku štampu, meki kartoni za korice.

47

Izbor žice za šivenje

Kvalitet šivenja žicom

Najvažniji uticajni parametri poveza šivenje žicom su:

• vrsta i prečnik žice,

• međusobni odnos materijala i žice,

• broj spojnice i

• dimenzije i oblik spojnice.

Pored tih uticajnih parametara, kvalitet poveza žicom zavisi i od:

• položaja spojnica prema pravcu opterećenja,

• kvaliteta žice,

• kvaliteta rezanja žice,

• osobine papira za šivenje i

• debljine materijala za šivenje i sl. Osnovni kriterijumi kvaliteta blokova šivenih žicom su: - čvrstoća povezanog bloka i - oblik spojnice (klamera).

48

Kvalitet šivenja žicom – čvrstoća poveza bloka

U direktnoj vezi sa čvrstoćom poveza šivenih žicom stoji čvrstoća samog papira knjižnog bloka na neposrednom mestu dodira sa žicom.

Oštećenje papira spojnicom je čest problem pri šivenju žicom kroz prevoj savijenog tabaka. Ta oštećenja su još izraženija kod jako isušenih papira (npr. u ofset štampi iz rolne ili digitalnoj štampi).

49


Često se javlja problem odvajanja listova knjižnog bloka i korica, odnosno raspadanja celog proizvoda (šivenih žicom kroz prevoj), usled oštećenja papira na mesto šivenja. Uzrok oštećenja može biti neadekvatan kvalitet savijanja papira i sam proces šivenja ukoliko vrh žice za šivenje nije dovoljno oštar.

50


Premazni papiri su skloni površinskom pucanju i prekidu materijala na liniji preoštrog savijanja, naročito ako im je smanjen sadržaj relativne vlažnosti (tabaci štampani digitalnom tehnikom ili konvecionalnom, ali sušeni IR zracima, itd.). Takvo oštećenje papira smanjuje čvrstoću bloka kod proizvoda šivenih žicom kroz prevoj i savijeni listovi nakon kratke upotrebe jednostavno se istrgnu iz bloka.

Šivenjem žicom sa tupim vrhom na mestu probijanja i savijanja spojnice papir je sklon raspecanju, što dovodi do cepanja papira duž linije šivenja. Ova pojava dodatno pogorša oštećenje papira pri savijanju šivenje kroz prevoj. Na mesto probijanja i savijanja spojnice, na prevoju, papir podleže pucanju što dovodi do cepanja papira duž prevoja i do odvajanja spoljašnjih i/ili unutrašnjih listova od ostatka knjižnog bloka nakon nekoliko otvaranja.

51

Greške pri formiranju spojnice

Visina spojnice treba da odgovara debljini knjižnog bloka, dok za dužinu od standardnih vrednosti od 5, 8, 14 i 16 mm, najčešće se primenjuje dužina od 14 mm. Rastojanje između povijenih krakova spojnice kompenzuje varijaciju debljine knjižnog bloka (jer papir, od čega je formiran knjižni blok nema ravnomernu debljinu). Kako preveliko rastojanje negativno utiče na čvrstoću poveza, ono mora biti što manje, između 1-3 mm u zavisnosti od materijala.

52

Greške pri formiranju spojnice

Za vreme šivenja mogu se javiti i izvesne smetnje koje se odražavaju na kvalitet poveza žicom.

Pored estetskih i funkcionalnih grešaka, ne adekvatno savijeni kraci spojnice mogu dovesti do povrede, izvlačenja prvog ili srednjeg lista iz povežnjaka i sl.

Za ove vrste smetnji uzroci mogu biti sledeći:

- žica je pretanka ili mekana,

- žica je oksidirala ili zarđala,

- nož koji ne može da seče oštre ivice jer je tup,

- zapušeni se odvodni kanali žica i

- transportni sistem žice nepravilno je regulisan.

53

Izgled Greška Uzroci

leđa spojnice ne naležu dobro slab pritisak, glava za šivenje nije

podešena prema debljini knjižnog bloka

krajevi spojnice su prekratki prekratka žica za formiranje spojnice

jedan krak spojnice je kraći nedovoljan transport žice, smetnje u kalemu žice (koči), loše podešen transport žice

jedan krak spojnice je duži pogrešno podešen transport žice – duži transport

krajevi spojnice nisu dobro savijeni

glava za šivenje je podešena previsoko

krajevi spojnice oštećuju papir glava za šivenje je podešena prenisko

zadebljanja na krajevima žice nož za sečenje žice je tup

leđa spojnice su udubljena slab pritisak, glava za šivenje nije

podešena prema debljini knjižnog

bloka, tanka žica

54

Izgled Greška Uzroci

jedan krak spojnice je povijen ka spolja

nož za sečenje žice je tup,

neadekvatno podešena glava za

šivenje

krak spojnice polomljen na smestu savijanja

tvrda žica, oštre ivice bloka za

savijanje klamera

gornji deo spojnice je viši a kraci

su povijeni i ne prolaze skroz

tanka ili mekana žica, nož za sečenje žice je tup, neadekvatno podešena glava za šivenje

jedna strana gornjeg kraja spojnice viša

uglovi potiskača spojnice su oštećeni

talasast gornji deo spojnice neadekvatna debljina žice – pretanka

zaobljena gornja strana spojnice nepravilno podešena glava za šivenje, uređaj za izradu klamera – potrebno je promeniti

spojnica ne probija blok i izvija se

tanka ili mekana žica, tup nož za sečenje žice, smetnje u transportu žice, neadekvatno podešena glava za šivenje

55

56

Izdignuta leđa spojnice

Kvalitet šivenja žicom Greške pri formiranju spojnice

57

Nedovoljno povijeni kraci spojnice


58

Previše savijeni kraci spojnice


59

Preklopljeni kraci spojnice


60

Kraci spojnice se razilaze


61

Iskrivljeni kraci spojnice


62

Previše kratki kraci spojnice


Šivenje koncem

Šivenje koncem je postupak povezivanja bloka (knjižnog bloka) kod koga se veza između tabaka prvenstveno ostvaruje pomoću tekstilnog konca. Šivena veza se pojačava lepljenjem (premazivanjem povežnjaka lepilom) i nalepljivanjem tul-platna ili nekog drugog materijala (natron ili krep papir) za pojačanje povežnjaka šivenih knjižnih blokova. Kvalitetne knjige u tvrdom povezu uvek se šiju koncem.

Šivenjem je obuhvaćen i niz drugih grafičkih proizvoda kao što su vreće i vrećice, gde ova operacija ima izuzetan značaj za upotrebu proizvoda.

63

Šivenje koncem obavlja se: 1) ručno (za manje tiraže) i 2) mašinski (za veće tiraže)

Tradicionalne tehnike ručnog šivenja su: a) tehnike ručnog šivenja na pantljike i b) tehnike ručnog šivenja na vezice.

1)

2)

a) b)

64

Šivenje koncem

Tehnike šivenja na pantljike

Povezivanje se počinje sa zadnjim tabakom nakon što se proveri redosled tabaka knjiga.

U zavisnosti od veličine knjige tabak se niže na dva – tri ili više pantljika. Širina pantljike je 10 – 12 mm, a dužina odgovara debljini knjige.

65

Šivenje na pantljike se može vršiti:

a) pored pantljike,

b) oko pantljike i

c) kroz pantljike.

a)

b)

c)

66


Za šivenje na pantljike se može koristiti i naizmeničan vez. Ovaj vez koristi se za deblje, tj. obimnije knjige sa mnogo tabaka. Proces šivenja obuhvata dva tabaka istovremeno, i to tako da se konac periodično završava čas u jednom, čas u drugom tabaku.

67


Šivenje na vezice se koristi samo za izuzetno vredne knjige i antikvitete. Ovo je čvrsto i izdrživo povezivanje. Vezica, tj. kanap je namešten van povežnjaka tabaka i on postaje ukrasni element knjige.

Tehnike šivenja na vezice

68

69


Šivenje na vezice se može vršiti na:

a) jednu osmicu i

b) dve osmice.

a)

b)

b)

70


Primeri ručnog šivenja bez dodatnih elemenata

71

Primeri ručnog šivenja bez dodatnih elemenata

72

Mašinsko šivenje koncem

Mašinsko šivenje koncem se primenjuje za veće tiraže knjiga i brošura.

Mašinsko šivenje se deli na:

a) šivenje kroz prevoj celog knjižnog bloka,

b) šivenje pored prevoja celog knjižnog bloka i

c) šivenje pojedinačnih tabaka kroz prevoj.

Prema načinu vezivanja konca, šivenje kroz i pored prevoja celog knjižnog bloka se deli na:

a) Štepovanje i

b) povez čvorovima.

73

Šivenje koncem kroz prevoj celog knjižnog bloka

Štepovanje – ovaj tip šivenje koncem kroz prevoj celog knjižnog bloka se primenjuje kod proizvoda manjeg obima kod kojih šivenje žicom daje neprihvatljiv kvalitet (školski užbenici, sveske, dečije knjige) prvenstveno zbog mogućnosti povređivanja prilikom upotrebe.

74

Šivenje koncem pored prevoja celog knjižnog bloka je postupak spajanja knjigovezačkih proizvoda sa učestalijim i dužim periodom korišćenja (enciklopedije, rečnici, tehničke knjige).

U Evropi je manje poznata tehnika, a najviše se primenjuje u Sjedinjenim Državama.

Otežano otvaranje knjige (efekat klamera) je veliki nedostatak ove tehnike.

75

Šivenje koncem pored prevoja celog knjižnog bloka

Štepovani povez

Štepovani povez kroz prevoj celog knjižnog bloka je najčešće korišćena tehnika šivenja koncem celog knjižnog bloka.

Povezi dobijeni štepovanjem su izuzetno čvrsti i otporni na kidanje pojedinačnih listova. Odvajanje jednog lista iz bloka prouzrokuje olabavljenje poveza (u ekstremnim slučajevima i raspad celog proizvoda), zato se ova tehnika koristi za povezivanje zvaničnih dokumenata (putnih isprava, ličnih karata, studentskih indeksa).

Štepovani povez se realizuje sa:

a) jednim koncem (formiranje omča) i

b) dva konca (pravo štepovanje sa gornjim i donjim koncem).

a)

b)

gornji konac

donji konac

76

77

Princip štepovanja sa dva konca

Povez čvorovima

Za formiranje veze potrebno je izbušiti nekoliko rupa (obično 3), zatim provlačiti konac u obliku osmice i krajeve konca vezati u čvor.

Kod šivenja kroz prevoj celog knjižnog bloka, čvorovi se nalaze sa spoljašnje strane knjižnog bloka, dok se kod šivenja pored prevoja čvorovi nalaze sa zadnje strane.

Nedostatak ove tehnike je u složenosti gradnje mašine za šivenje i manuelno opsluživanje iste.

Povez čvorovima može biti:

a) pored prevoja i

b) kroz prevoj.

a)

b)

78

Šivenje koncem kroz prevoj pojedinačnih tabaka

Ova tehnika je postala sinonim za šivenje koncem. Prevashodno se primenjuje kod izrade knjižnih blokova kvalitetnih poveza koje karakteriše produženo vreme korišćenja.

Prednosti ove tehnike:

a) jaka veza pojedinačnih tabaka u knjižnom bloku,

b) postojanost poveza i pri učestaloj upotrebi,

c) neznatno podebljanje povežnjaka knjižnog bloka,

d) pogodan za oblikovanje,

e) lako otvaranje knjižnog bloka i

f) kvalitetna obrada i širi dijapazon papira.

79

I pored izvanrednog kvaliteta poveza šivenih koncem, udeo šivenih knjižnih blokova u industrijskoj knjigovezačkoj obradi iznosi samo 20%. Taj mali udeo pripisuje se visokoj ceni po jedinici proizvoda prvenstveno zbog zahtevne i složene tehnološke izrade.

Složena i zahtevna tehnološka izrada šivenih knjižnih blokova se ogleda u:

• brzini operacije (200 takta/min), za jedan radni takt obrađuje se samo jedan tabak što usporava proizvodnju tako da povezivanje mašina za šivenje koncem u automatizovane linije na klasičan način nije omogućeno,

• upotreba samostalnih mašina zahteva više ručnih operacija, veći radni prostor i više mesta za međuskladišta,

• složena konstrukcija mašine za šivenje koncem,

• neujednačena čvrstoća poveza - prvi i poslednji tabaci su labavije povezani,

• zahteva operaciju premazivanja lepilom, tj. šivenje koncem nije samostalna operacija.

80


Kod mašinskog šivenja kroz prevoj razlikuje se:

a) šivenja koncem sa, tj. kroz tul platno i

b) šivenje bez tul platna.

a) Šivenje koncem kroz tul-platno je uobičajen postupak za spajanje pojedinih knjižnih tabaka ili logova u knjižne blokove kvalitetnih poveza. Danas se sve manje koristi, jer kod većine visokoautomatizovane linije za obradu knjižnih blokova postoji jedinica za nalepljivanje tul-platna na povežnjak, kao materijala za pojačanje povežnjaka.

b) Šivenje koncem bez tul platna se nekada koristilo isključivo za broširane poveze (poveze sa kartonskim koricama) i za privremene poveze. Danas je ova tehnika najraspostranija.

Izgled povežnjaka

sašivenog knjižnog bloka

bez tul platna

81


Prema položaju boda na pojedinim tabacima u odnosu na susedne tabake razlikuje se:

a) jednostavan vez, za šivenje brošura, člasopisa i knjižnih blokova manjeg obima

b) naizmeničan vez, za šivenje knjižnih blokova većeg obima, formiranih od 20-30 celih i duplih knjigovezačkih tabaka i od papira veće gramature (od 100 g/m2 i više) i

c) kombinovan vez, upotrebljava se za knjižne blokve od celih i duplih knjigovezačkih tabaka sa različitim brojem tabaka u knjižnom bloku. Pogodan je za šivenje knjiga od tanjeg papira.

a)

b)

c)

82


Vrsta veza kod šivenja koncem kroz prevoj pojedinačnih tabaka se određuje zavisno od:

a) vrste poveza,

b) učestalosti korišćenja knjige,

c) predviđenog perioda upotrebe knjige i

d) kvaliteta papira od koga je izrađen knjižni blok.

83


Glava za šivenje koncem

Osnovni elementi glave za šivenje koncem su:

a) igle bušači,

b) igle za šivenje,

c) i d) igle kukice i

e) prenosač konca.

b

b

b

c

c

c

84

Glava za šivenje

Igle bušači se nalaze sa donje strane otvora mašine. Zadatak im je da na određenom mestu probuše svaki tabak sa unutrašnje ka spoljašnjoj strani. Probušena mesta moraju biti adekvatna, kako bi u daljem procesu šivenja, igli za šivenje i igli sa kukicom bio omogućen lakši prolaz.

Igle za šivenje imaju funkciju da transportuju konac od spolja ka unutrašnjosti, kroz pripremljena (probušena) mesta na tabaku.

Igle sa kukicama preuzimaju konac od klizača - prenosača konca. Potom se okreću za 180o, prošiju tabak i okreću na gore.

Prenosač konca prenosi konac od igle za šivenje do igle sa kukicom.

85

a) Igle bušači buše prevoj knjižnog tabaka sa unutrašnje strane ka spoljašnjoj i vraćaju se u prvobitan položaj.

b) Igla za šivenje i igla sa kukicom, učvršćene na zajedničku ploču, prolaze od gore na dole kroz izbušene rupe. Igle za šivenje, u toku svog kretanja sa sobom vuku konac.

c) Olabavljen konac od igle za šivenje prihvata prenosač konca.

d) Koji se kreće sa leva na desno i prenosi konac do igle sa kukicom.

e) Igla za šivenje i igla sa kukicom kreću se na gore

f) pri čemu se igla sa kukicom okreće za 180° i prošiva tabak.

Princip šivenja koncem kroz prevoj pojedinačnih tabaka

86

Pojednostavljen prikaz principa mašinskog šivenja koncem - pneumatski prenos konca

87

Igle bušači buše prevoj knjižnog

tabaka

Igla za šivenje prolazi od gore na dole kroz

izbušenu rupu.

88

Pomoću kompresovanog vazduha,

duvaljkama se prenosi konac do igle sa

kukicom.

Igla sa kukicom prolazi kroz izbušenu rupu,

zakači konac koji se nalazi ispod igle zatim se okrene za 90°

i zajedno sa iglom za šivenje vraćaju se u početni položaj.

Pojednostavljen prikaz principa mašinskog šivenja koncem - pneumatski prenos konca

Mašine za šivenje koncem

Mašine za šivenje se dele na osnovu:

Primenjene vrste šivenja:

a) mašine za šivenje kroz i pored prevoja – štepovanjem,

b) mašine za šivenje kroz i pored prevoja – čvorovima i

c) mašine za šivenje kroz prevoj pojedinačnih tabaka.

Prema stepenu automatizacije mašine za šivenje kroz prevoj pojedinačnih tabaka se dele na:

a) ručne mašine sa direktnim ulaganjem tabaka,

b) poluautomatske mašine sa indirektnim ulaganjem tabaka i

c) automatske mašine sa automatskim ulaganjem tabaka iz magacina.

89

Mašine za šivenje koncem sa ručnim (direktnim) ulaganjem

90

Poluautomatske mašine za šivenje koncem sa indirektnim ulaganjem

91

Automatske mašine za šivenje koncem sa automatskim ulaganjem tabaka iz magacina

92

Osnovna konstrukcija mašine za šivenje

1. jedinica za ulaganje

2. jedinica za otvaranje tabaka

3. jedinica za postavljanje tabaka na transportu jedinicu

4. jedinica za presovanje prevoja

5. jedinica za doziranje tabaka

6. sedlo za šivenje

7. graničnik (u glavi)

8. jedinica za izlaganje

9. jedinica za upravljanje

Na mašini za šivenje se obavljaju operacije ulaganja sakupljenih blokova u mašinu, razdvajanja i otvaranja savijenih tabaka sastavljenog bloka, kao i povezivanje listova samog tabaka i povezivanje tabaka sa prethodnim tabakom, prekidanje konaca između bloka i izlaganje povezanog bloka.

93

Zbog izuzetnog kvaliteta poveza, uprkos poteškoćama i nedostacima tehnološke izrade šivenih poveza razvijene su linije za proizvodnju. One uključuju više mašine za šivenje koncem i tako raspoređuju protok materijala.

Povezivanje mašine za šivenje u proizvodnu liniju

94

a) ulaganje sakupljenih knjižnih blokova,

b) transport sakupljenih knjižnih blokova do mašine za šivenje,

c) mašine za šivenje i

d) Izlaganje šivenih knjižnih blokova

a

c

b

d

c

c

95


96


Šivenje koncem

Sakupljanje

Šivenje koncem

Izlaganje šivenih

knjižnih blokova

Konac za šivenje

Konac je tradicionalni materijal za šivenje i do sada je neprevaziđen u pogledu kvaliteta dobijenih poveza.

Sirovine za izradu konca mogu biti:

a) prirodna vlakna,

b) regenerisana celulozna vlakna i

c) sintetička vlakna.

Konac za mašinsko šivenje

Konac za

ručno

šivenje

97

Konac za šivenje – prirodna vlakna

Vlaknasti materijali prirodnog porekla se prerađuju direktno, tj. iz vlaknaste strukture raznim tehnikama direktno se formira nit.

Prirodni materijali mogu biti:

a) biljnog porekla na bazi celuloze: pamut, lan, konoplja i b) životinjskog porekla na bazi proteina: prava svila, vuna.

Pamučna vlakna su 0.3- 4 cm duga, ali za izradu konca moraju imati najmanje 1.4 cm dužine. Vlakna pamuka su uzdužno karakteristično blago uvijena, što ih čini prepoznatljivim pri mikroskopskom posmatranju. Ona imaju umerenu fleksibilnost i otpornost na kidanje, ali nisku otpornost na trljanje. Otpornost na kidanje pamučnih vlakna u mokrom stanju može biti i do 30% veća u odnosu na suvo stanje.

98


Lan poseduje prirodna vlakna dužine od 10 do 100 cm. Lanena vlakna imaju tipične čvorove u uzdužnoj strukturi vlakna, zbog kojih ona dobijaju izgled poput bambusa (slika a). Lanena vlakna nisu otporna na trljanje. Upoređujući ih sa pamučnim vlaknima, ona su nešto otpornija na kidanje, ali su kruća i manje fleksibilna. Ta krutost može uzrokovati prekid vlakna pri intenzivnim duplim savijanju. Vlakna konoplje su nalik lanenim vlaknima, ali su mnogo kruća i grublja (slika b). Dužina vlakana se kreće od 100 do 450 cm. Vlakna konoplje su izuzetno otporna na kidanje i na trljanje, ali kao i lanena vlakna, imaju veoma malu fleksibilnost.

a)

b)

99

Svila je proteinsko vlakno i jedina od prirodnih vlakana koja se prirodno formira u obliku niti (jedna fina dugačka nit). Pri mikroskopskom posmatranju svila je poput štapa, sa ravnom i glatkom površinom. Svila je prilično otporna na trljanje. Iako se smatra jednim od najjačih prirodnih vlakana, približno 20% gubi se na otpornosti na kidanje u mokrom stanju.


100

Konac za šivenje – regenerisana celulozna vlakna

Veštačka svila (slika a) i viskoza (slika b) su regenerisana celulozna vlakna koja predstavljaju prerađena celulozna vlakna i s obzirom na iste sastavne elemente, ona imaju neke sličnosti sa prirodnim vlaknima.

Kako su regenirasana celulozna vlakna dobijena iz kraćih celuloznih vlakna drveta putem hemijske obrade, nisu toliko jaka niti otporna kao prirodna vlakna. Ona imaju malu otpornost na trljanje i postaju slabija (i do 50%) u mokrom stanju.

Kombinacijom mehaničke i hemijske obrade se dobija homogena tečna supstanca, koja se ekstruzijom formira u oblik niti.

a)

b)

101

Sintetička vlakna se dobijaju iz naftnih derivata, ekstruzionom preradom iz granulatnog oblika. Najznačajnija sintetička vlakna su poliesterska i najlonska vlakna.

Poliesterska vlakna su izuzetno jaka i otporna na trljanje, pri čemu imaju glatku površinu (slika a). Većina poliesterskih vlakna su i hemijska inertna.

Najlon je zbirni naziv za različita termoplastična poliamidna jedinjenja. Poliamidi korišćeni za izradu najlona mogu se razlikovati u broju ugljenikovih atoma (broj atoma se uvek dodaje uz naziv poliamida radi identifikacije polimernog materijala). Najlonska vlakna (slika b) se formiraju razvlačenjem debljih niti dobijenih ekstruzijom. Najlonska vlakna su visoko otporna na kidanje i na trljanje.

Konac za šivenje – sintetička vlakna

a)

b)

102

Konac za šivenje – izrada niti

Konci za šivenje se dele na osnovu: načina upotrebe:

a) na konce za ručno i b) na konce za mašinsko šivenje.

upotrebljenih vlakna:

a) konci od jednog materijala (prirodni, sintetički) i b) mešani konci (kombinacija vlakana različitih porekla).

broja upređanja dve ili više niti, i to:

a) jednofazno - upredanje se vrši samo jednom (slika a) i b) višefazno - upredanje se vrši u više puta (slika b i c).

načina upredanja dve ili više niti, i to:

a) upredanje u smeru kazaljke na sat (tip “Z”) i b) upredanje suprotno od smera kazaljke na sat (tip “S”).

Tip “Z” Tip “S”

a) b) c)

103

Konac za šivenje

Na izbor konca za šivenje utiče:

a) tehnika šivenja - ručno ili mašinski,

b) broj logova/tabaka u knjižnom bloku i

c) broj lista u jednom logu/tabaku.

Zbog svojih dobrih karakteristika i prilikom šivenja na mašinama (vođenje konca bez kidanja i čupanja konca) i prilikom upotrebe gotovog proizvoda (vodootpornost, otpornost na duble prevoje, elastičnost i mali prečnik), sintetički konci se koriste kod većine papira.

Premazni papiri za umetničku štampu i drugi premazni papiri čine izuzetke za šivenje, jer kod njih se kvalitetniji povez dobija upotrebom mešanog konca.

104

Kvalitet šivenja

Kvalitet šivenja koncem zavisi od mnogih faktora i ogleda se u:

a) ulazu lepila u knjižni blok prilikom premazivanja lepilom i

b) jačini poveza.

Izgled povežnjaka nakon premazivanja lepilom predstavlja prvenstveno estetku manu, ali u nekim ekstremnim slučajevima može dovesti do otežane korišćenje proizvoda.

Smanjenje ulaza lepila u knjižni blok se može postići:

a) izbegavanjem poprečnog smera vlakanca tabaka kod poslednjeg prevoja,

b) izbegavanjem celostraničnih slika i slika koja prolaze na liniji šivenja, naročito ako se nalaze na unutrašnjoj stranici tabaka/loga,

c) primenom oštrih igala za šivenje,

d) adekvatnim presovanjem radi zatvaranja probušenih rupa i

e) podešavanjem viskoziteta lepila za premazivanje povežnjaka.

105

Jačina koncem šivenih poveza

Jačina poveza zavisi od:

a) vrste i kvaliteta papira knjižnog bloka - što je veća zatezna čvrstoća papira, veća je čvrstoća celog poveza,

b) broj strana pojedinih tabaka - što je više listova u jednom logu/tabaku veća je čvrstoća poveza,

c) sile kidanja konca - što mora biti između sile kidanja jednog lista i celog tabaka (ako jedan list ima silu kidanja od 10 N, a ceo tabak 150 N, optimalna sila kidanja konca je 70 N),

d) istezanja konca - istezanje omogućava neoštećenje tabaka prilikom šivenja i zatezanja konca kroz tabake (krut konac često pokida tabak na mestima bušenja) i

e) broja i dužine boda - povećavanjem broj boda i dužine boda povećava se sila kidanja celog poveza, međutim kako se ova dva parametra suprostavljaju mora se naći optimum.

106

Broj i dužina boda šivenja koncem

Preporuke za broj boda u zavisnosti od visine knjižnog bloka su:

do 120 mm maksimalno 2 boda,

do 190 mm najviše 4 boda i

preko 190 mm najviše 6 boda.

Povećavanjem broj boda povećava se jačina poveza, ali ne linearno: npr. ako 1 bod obezbeđuje silu kidanja od 100 N, sa 3 boda moguće je silu kidanja povećati na 200-240 N, dok se sa 6 boda dobija sila kidanja od 260-320 N.

Za dužinu boda postoji preporuka da ona treba da se nalazi između 7 i 20 mm (najčešće je 12 do 13 mm). Manje ili veće vrednosti za dužinu boda jednako smanjuju jačinu poveza.

107

Povezivanje termokoncem

Predstavlja specijalni postupak šivenja pojedinačnih tabaka termoplastičnim koncem.

1964. godine firma Polygrahp je predstavila ovaj novi metod za povezivanje knjižnih blokova, kao alternativu između tradicionalnog šivenja koncem i bešavnog poveza.

Proces formiranja knjižnog bloka se sastoji iz dve faze:

a) za vreme savijanja u liniju prevoja utiskuje se termokonac (mešavina pamuka i polipropilena) i sa spoljašne strane se zavaruje i

b) nakon sakupljanja savijenih tabaka knjižni blok se formira pomoću lepljenja papirne trake pojačane gazom, tj. tul platnom.

108

Spoljni izgled sakupljenih

tabaka sa ubačenim, ali

nezavarenim termokoncima

Izgled uzdužnog preseka

tabaka spojenog termokončanim

spojnicama sa dimenzijama

109


1 nosač konca 2 termokonac 3 tupljak termokonca 4 nož 5 nosač konca sa spojnicom od termokonca 6 transportni lanac 7 pritisni elementi 8 igle za ubacivanje konca 9 spojnica konca 10 kontrola konca 11 element za zavarivanje 12 savijeni tabak

110


Mašine za šivenje termokoncem

Postoje posebne mašine za ubacivanje termoplastičnih spojnica u savijene tabake, međutim danas su sve više u upotrebi mašine za savijanje sa dodatnim agregatom za šivenje termokoncem. Na taj način su operacije šivenja termokoncem i savijanja integrisani u jedan proces.

Temperatura zavarivanja se kreće od 275°C do 295°C. Temperatura zavarivanja zavisi od vrste papira, a od temperature zavisi čvrstoća vara, tj. spajanja pojedinih tabaka.

Sklop mašine za šivenje termokoncem

Stahlfolder FS 100

111

zgo sivenje

Documents