Zdravstvena zatita u masovnim nesreama

Prof.Dr. Slaana Jovi

Marija Todorovi105/06 Marija Radosavljevi85/07 Sran Lali66/07

1

Uvod..

2

Ne oekujemo nesree ali se one deavaju.Sa ivotom dolaze prirodne i nepogode i katastrofe. Industrijski napredak dovodi do tehnolokih akcidenata.Socioekonomska i politika previranja i promene dovode do terorizma,nezadovoljstva i rata. Pravilna priprema i planiranje omoguavaju zajednici da smanji snagu razaranja i rtve katastrofe. J.F. Waeckerle.Disaster planing and response.1991.

Definicija masovne nesree:Dogaaj ili okolnosti koje nastaju sa ili bez upozorenja i koje prete ili mogu izazvati smrt, povreivanje ,unitenje imovine ili prirodne okoline,tj razaranje lokalne zajednice do te mere da lokalna zajednica, njene hitne slube i druge organizacije nisu u mogunosti da odgovore u okviru svojih uobiajenih dnevnih aktivnosti. Zdravstvo u masovnim nesreama: Hitna medicinska pomo (HMP) u masovnim nesreama ima prvu i najvaniju ulogu u okviru zdravstvenog sistema i ona preuzima zadatak da usmerava primarni odgovor zdravstvene slube na licu mesta. Uestvuje u procesu dekontaminacije, ako je to potrebno, u saradnji sa drugim slubama. U masovnim nesreama HMP menja svoju svakodnevnu ''filozofiju'' rada (pruiti to je mogue vie brige pojedinom pacijentu u cilju spaavanja ivota), u pruiti to je mogue vie brige to veem broju pacijenata. Po izbijanju incidenta ona se od svih zdravstvenih slubi prva pojavljuje na licu mesta, vri trijau tj. odreuje prioritet izvlaenja (prema teini povreda), u saradnji sa sa drugim spasiocima priprema rtve i uestvuje u njihovom izvlaenju, vri energian, optimalan medicinski tretman, odreuje prioritet, nain, vrstu, sredstvo i destinaciju transporta povreenih. Brz, efikasan, pravovremeni, organizovani odgovor je preduslov za smanjenje mortaliteta i morbiditeta u masovnim nesreama. HMP moe da trai ispomo od drugih zdravstvenih i volonterskih organizacija u zbrinjavanju rtava (posebno u njihovom transportu) a te organizacije se stavljaju pod kontrolu HMP. Bolnice kao sekundarni nivo zdravstva su unapred odreene za prihvat i dalje zbrinjavanje do konanog oporavka povreenih. One moraju biti integrisane u sistem zbrinjavanja u masovnim nesreama na svakom nivou drutvene zajednice.Odreuju u potpunosti svoje kapacitete kako u pogledu prihvata, dijagnostike, medicinskog tretmana i rehabilitacije povreenih. Bolnice trebaju biti organizovane tako da mogu raditi u oteanim uslovima tj sopstveno napajanje strujom, rezerve vode, goriva, sanitetskog materijala i dr. Sve hospitalne ustanove treba da poseduju svoje posebne planove za evakuaciju i rad u terenskim uslovima kao i da poseduju jasnu komunikaciju sa sebi slinim ustanovama radi meusobne ispomoi. Javno preventivno zdravstvo u masovnim nesreama mora biti dostupno 24 h hitnim slubama, zdravstvenim organizacijama i graanstvu. Ovo je znaajno zbog kontrole infektivnih bolesti i upozorenja cele zajednice o rizicima koji proistiu iz hemijskih, biolokih, radiolokih i nuklearnih incidenata. Primarno zdravstvo ima znaaj u masovnim nesreama jer raspolae velikim brojem zdravstvenih radnika razliitog obrazovanja i profila koji mogu biti upotrebljeni neto kasnije od izbijanja incidenata a naroito u fazi oporavka. Preuzimaju brigu o stanovnitvu koje nije 3

neposredno zahvaeno nesreom.

4

1.Uloga, zadaci i obaveze HMP u masovnim nesreamaU masovnim nesreama i katastrofama definitivno hiruko i medicinsko zbrinjavanje nije mogue u prvim asovima naroito u okolnostima smanjenih resursa. Vano je da samopomo, prva pomo, reanimacija, stabilizacija i druge neoperativne procedure mogu biti dovoljne za spaavanje ivota ak i za teko povreenog. Opte procedure kao to je odravanje prohodnosti disajnih puteva, zaustavljanje krvarenja, davanje tenosti intravenskim putem, mogu za izvesno vreme stabilizovati rtvu sa tekim i po ivot ugroavajuim povredama pre nego to se one transportuju do bolnice. Kvalitet poetnog i prehospitalnog zbrinjavanja moe i tekako uticati na anse povreenih/obolelih za preivljavanje. Osnovni zadaci slube hitne medicinske pomoi (HMP): HMP mora imati svoj plan za sluaj masovnih nesrea kao to i mora poznavati u grubim crtama planove drugih organizacija, slube 112, grada i regiona. Odlazak na lice mesta sa vozilima, opremom i ljudstvom. Aktiviranje slube 112, ako to ve nije uraeno. Dolaskom na lice mesta poinje sa uspostavljanjem sistema za zbrinjavanje (ako ve pre nje nisu dole druge spasilake slube policija), po njihovom dolasku, predaje koordinaciju akcije policiji voi scene. Na licu mestu radi po ustaljenim principima za rad u masovnim nesreama. Ustanovljava nain za komunikaciju i koordinaciju sa ostalim slubama (policija, vatrogasci itd.). Izvesno vreme brine se o prisutnim svedocima nesree. Rukovodi i organizuje aktivnosti volonterskih organizacija po njihovom dolasku. Uestvuje zajedno sa vatrogasno-spasilaom slubom u traenju, spaavanju i izvlaenju rtava nesree. Ukoliko je potrebno uestrvuje u evakuaciji bolnica, stacionara i drugih socialnomedicinskih ustanova. Brine se o zdravlju svog i drugog spasilakog ljudstva. Nikada ne zaboravlja na bezbednost svojih pripadnika. Zajedno sa drugim slubama uestvuje u nalaenju, prenoenju i odlaganju tela poginulih. Glavni medicinski deo se odvija kroz 3 osnovne aktivnosti: 1) trijaa 2) tretman 3) transport

5

Trijaa Trijaa je proces kategorizacije pacijenata prema teini njihovih povreda/bolesti i prioriteta tretmana u skladu sa trenutnim mogunostima i ansama povreenog/obolelog za preivljavanje. Osnovni princip trijae je usmeriti ograniene resurse tako da od njih imaju koristi to vie osoba. Trijae ne znai da e najvie povreena osoba dobiti prioritet. U masovnim nesreama kada postoji mnotvo povreenih a ogranieni resursi, oni sa tekim po ivot opasnim povredama mogu dobiti nii prioritet nego oni sa teim povredama za koje postoji vea ansa da preive. Ne postoji standardni sistem za trijau, a nekoliko razliitih sistema je u upotrebi u svetu. Veina sistema ima 2-5 kategorija prioriteta, meutim najee su 4 u upotrebi. Priorite I (crveno), prioritet II (uto), prioritet III (zeleno), prioritet 0 (crno). Retrijaa: Radi iskljuivo lekar. Povreeni e biti retrijairani na sabirnom mestu za povreene na osnovu principa navedenih u optim pravilima za retrijau. Stanje svesti se ispituje na 2 naina: AVPU scor (Alert-svestan, Verbal- odgovara, Pain- odgovara na bol, Unresponsive - neodgovara). GCS -Glasgow koma scala (koja je neto komplikovanija ali i mnogo preciznija. Vitalni parametri: pritisak puls respiratorna frekvenca kapilarno punjenje (esto nepouzdano u terenskim uslovima pa se zamenjuje pulsom. Anatomski parametri. Penetrantne povrede glave, vrata, grudnog koa, klatei grudni ko, opekotine velike povrine, kombinacija traume i opekotine, otvorena depresivna fraktura lobanje itd.upuuju na vii prioritet u trijai. Mehanizam povreda. Na teinu povrede mogu uticati mnoge okolnosti: ispadanje iz motornog vozila, vreme izvlaenja due od 20 min, pad sa visine vee od 3m, povreeni se nalazio u istom prostoru gde ima poginulih itd. Pridruene bolesti/stanja. Hronine bolesti tipa: dijabetes, HOBP, koronarna bolest, sistemske bolesti, poremeaji koagulacije, upotreba antikoagulantnih lekova. Imunodeficijentna stanja, 6

trudnoa itd. Godine starosti. Posebno rtve uzrasta do 5 god. i preko 55 predstavljaju grupu sa poveanim rizikom.

Mnogo je sistema razvijeno u zadnjih dvadesetak godina, veina njih pravilno predvia koja e rtva umreti ali ne moe sa sigurnou da predvidi koja e rtva preiveti. Do danas nijedan od ovih sistema nije pokazao znaajnu prednost nad ostalima u realnim sutacijama.

7

TAKTIKA HITNE POMOI NA MESTU NESREETri glavne funkcije HMP na licu mesta su: TRIJAA, TRETMAN TRANSPORT Glavna mesta tokom zbrinjavanja su: MESTO NESREE / TRIJANO MESTO SABIRNO MESTO RTAVA MESTO ZA VOZILA HMP.

8

3.Uloga I odgovor zdravstva na situaciju masovnih nesrea u Japanu.Radioloke ili nuklearnih akcicidenti koji se dogaaju u SAD-u, Japanu poput zemljotresa, pa ak i u naoj zemlji moe uzeti razliit broj oblika, ukljuujui: kontaminacije hrane ili vode s radioaktivnim materijalom, postavljanje izvora zraenja na javnim mjestima, detonacije radioloke ,rasprivanja ureaja koji raspruju radioaktivni materijal na naseljena podruja, napad na nuklearne elektrane ili visok nivo nuklearnog otpada ,skladita ili improvizovani nuklearni ureaji.

Razliiti naunici iz raznih zemalja poruuju da prirodna katastofa koja je pogodila Japan I koja Je prozrokovala niz tehniko tehnolokih akcidenata poput eksplozije nuklearnog reaktora u Fukuimi tei da prevazie razmere ernobila (1985) I da se posledice po zdravlje populacije na globalnom planu tek oekuju. Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u Beu potvrdila je da su radioaktivne materije direktno osloboene u atmosferu. "Nivo (radioakivnosti) je do 400 milisiverta (mSv) na sat", dodala je ta agencija. Doza vea od 100 mSv, po medicinskim podacima, moe dovesti do obolevanja od raka. Uloga zdravstva u situacijama masovnih nesrea kakva je u Japanu je medicinska preventive u odnosu na spreavanje kontaminacije I dekontaminacija stanovnitva . Neposredni zdravstveni inioci izloenosti zraenju Izlaganje visokim nivoima zraenja - iznad jednog greya (standardna mera apsorbirane doze zraenja) - moe dovesti do radijacijske bolesti, koji proizvodi niz simptoma. Munina i povraanje esto poinju nekoliko sati nakon izloenosti, nakon ega sledi dijareja, glavobolje i groznice. Nakon prvog kruga simptoma, postoji kratak period bez vidljivih znakova bolesti, ali oni se mogu pojaviti nakon nekoliko nedelja sa ozbiljnijim simptomima. Izloenost doze zraenja od etiri greya obino e ubiti oko polovine svih zdravih odraslih osoba. Kao primer, hemoterapija zraenjem obolelih od raka obino ukljuuje nekoliko doza od jednog do sedam greya na ali ove doze visoko su kontrolisane, i obino posebno usmerene na male povrine tela.

9

Leenje bolesti izazvanih radijacijom Prva stvar za uiniti je pokuati smanjiti izloenost ,dalje uklanjanjem kontaminirane odee I obue, i paljivo pranje koe i kose sa sapunom i vodom. Lekovi se koriste da poveaju broj odnosno proizvodnju belih krvnih zrnaca kako bi se umanjila teta I kako bi se smanjio rizik od daljnjih infekcija usled slabljenja odbrambenosti imunolokog sistema organizma. Uticaj zraenja na zdravlje Telo reaguje tako to pokuava popraviti tetu nastalu zraenjem, ali u visokim dozama je to previe teko, to dovodi do kratkotrajnih akutnih zdravstvenih efekata. Delovima tela koji su najpodloniji propadanju usled akutnog zraenja ukljuuju stanice sluznice crijeva i eluca, i sistema za proizvodnju elija u kotanoj sri. Opseg tete uzrokovane zavisi od toga koliko su ljudi izloeni zraenju , i na kom nivou. Rak je najvei dugoroni rizik. Neuspeh da se oporave oteenja uzrokovana zraenjem takoe moe rezultirati u promenama - mutacije -genetikog materijala (DNA) Da bi se taj rizik spreio, ljudima posebno deci mogu se dati tablete koje sadre jod,u stabilnom obliku koji bi spreio telo da apsorbira radioaktivnu verziju.

10