zbirka objava o sivoj ekonomiji april jun 2014

Zbirka medijskih objavaNALED

Broj objava: 115Štampani mediji: 32Internet: 72Radijske stanice: 4Televizijske stanice: 7Teletekst: 0Praćene teme:Crno tržišteJelena BojovićNALED - Nacionalna alijansa za lokalniekonomski razvojNelegalno poslovanjeParafiskalni nametiPitajte KADAPovoljno poslovno okruženjeRad na crnoSiva ekonomijaSiva knjiga propisaSrpska filmska asocijacijaVioleta JovanovićVladan Atanasijević

1

Sadržaj zbirke objava:Naslov Još jedna zemlja mi nudi da vodim Poresku upravu

Redni br. Medij; Dohvat B92.net;

1 Rubrika / Datum Vesti, 04. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor neznan autor

26 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija, Rad na crno,Nelegalno poslovanje

... pripremama za prelazak na elektronsko poslovanje u julu ove godine, usavršavanju objedinjene naplate tezajedno sa drugim državnim organima – borbi protiv sive ekonomije. Pored svega navedenog bih predložiojoš i prelazak na on line fiskalne kase. Da li i u kom razumnom roku Srbija ima šansu da smanji obim siveekonomije na nivo, recimo Slovenije? Da li iz ove perspektive vidite iskrenu spremnost države da suzbijenelegalno poslovanje? Ja ne bih baš pravio poređenje ...

Naslov Kako gerilu uvesti u sistem

Redni br. Medij; Dohvat Novi Magazin; 0 Stranica:24

Površina: 1498 cm2

2 Rubrika / Datum Ostalo, 10. 04. 2014


30 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija, Crno tržište,Rad na crno

... preduzetnike", kaže Dragoljub Rajić, izvršni direktor Unije poslodavaca Srbije. Na ovu ocenu nadovezuju seMiroslav Miletić, član Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalnilokalni ekonomski razvoj (NALED) i izvršnidirektor novoosnovane Privredne komore malih i srednjih preduzeća Milan Knežević. „Prva pretpostavka zaoporavak privatnog sektora je odlu ...

Naslov NALED se uključuje u pregovore o članstvu u EU

Redni br. Medij; Dohvat Ekapija.com; 60000



33 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Povoljno poslovno okruženje,Parafiskalni nameti, Vladan Atanasijević, Siva ekonomija

NALED se uključuje u pregovore o članstvu u EU Petak, 11. 04. 2014.|15:55 | Izvor: eKapija Nacionalna alijansaza lokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivno će se uključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji takošto će nadgledati usklađivanje zakonodavstva Srbije sa evropskim ...

Naslov Nova Vlada će efikasnim radom doprineti razvoju

Redni br. Medij; Dohvat Glassrbije.org; 0



34 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Parafiskalni nameti, Siva knjigapropisa, Vladan Atanasijević, Siva ekonomija

... ekonomskih zakona, izjavio je ministar privrede i regionalnog razvoja i vršilac dužnosti ministra privredeIgor Mirović. On je na 8. godišnjoj skupštini NALED-a rekao su ključni ciljevi nove vlade konsolidacija finansija,privlačenje novih investicija i pobećanje BDP-a. Cilj nove vlade je da se obezbedi pri ...

2

Naslov NALED SE UKLJUČUJE U PREGOVORE SA EU

Redni br. Medij; Dohvat Jugpress.com; 0



36 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Povoljno poslovno okruženje,Parafiskalni nameti, Siva knjiga propisa, Siva ekonomija

NALED SE UKLJUČUJE U PREGOVORE SA EU Napisao JUGpress petak, 11 april 2014 00:00 BEOGRAD Nacionalnaalijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivno će se uključiti u pregovoreSrbije o članstvu u Evropskoj uniji objektivnim monitoringom rezultata procesa usklađivanja domaćeg ievropskog ...

Naslov NALED će za Evropsku komisiju "kontrolisati" Vladu

Redni br. Medij; Dohvat Mondo.rs; 0

6 Rubrika / Datum Info, 11. 04. 2014



NALED će za Evropsku komisiju "kontrolisati" Vladu Autor: Tanjug Nacionalna alijansaalijansa za lokalniekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED) će se uključiti u pregovore Srbije o članstvu u EU tako što ćenadgledati usklađivanje zakonodavstva i o tome redovno izveštavati Evropsku komisiju. ...

Naslov NALED se uključuje u pregovore o članstvu u EU

Redni br. Medij; Dohvat Tanjug.rs; 0




... 11.04.2014 14:14 BEOGRAD - Nacionalna alijansaalijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivno ćese uključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji tako što će nadgledati usklađivanje zakonodavstvaSrbije sa evropskim, i o t ...

Naslov СИСТЕМСКА ГРЕШКА: НАМИРИВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ЕЛИТА

Redni br. Medij; Dohvat Zrenjanin; 0 Stranica: 3 Površina: 421 cm2

8 Rubrika / Datum Aktuelno, 11. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Vorkapić Sanja

43 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Parafiskalni nameti, Sivaekonomija

... дугогодишњим стажом. Вечито је питање да ли држава може и хоће да растерети њихов рад, или даим га отежава новим и старим наметима. Према истраживању Националне алијансе за локални економскиразвој (НАЛЕД), привреда плаћа 384 непореска намета, од којих су чак две трећине, односно 247парафискални, што значи да за њих од државе привредници не добијају п ...

Naslov Kolio ste sivi

Redni br. Medij; Dohvat Blic žena; 750165 Stranica:64

Površina: 373 cm2



45 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija

J8s*^?liil___ji2jS?" _; — — »j—^ac-— --— -=-r - - - -^ - * ""TBT" ~^F~ 1 0 ""■ pljj5t?r:, ■; Koh ko sifp Sjjk«, .-- __■&_%«. 'S^ ~T*_ ' • • ■ m ■ ■ ■■■■■ ...

3

Naslov Koliko ste sivi

Redni br. Medij; Dohvat Blic žena; 750165 Stranica:64

Površina: 637 cm2




J8s*^?liil___ji2jS?" _- — -— »j— -=msr—- ~^~: - - - - * "^tT ~^F~ 1 % "■ P^^tP-r;; Koh ko sitp _ftjss«_ . --I^Kfe-yK : s^ - - J ' • • ■ m ■ ■■■■■■ ■ ...

Naslov НАЛЕД за повољније пословно окружење

Redni br. Medij; Dohvat RTS.rs; 0



48 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Povoljno poslovno okruženje,Vladan Atanasijević, Siva ekonomija

... субота, 12. апр 2014, 08:16 -> 09:10 Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД активноће се укључити у преговоре Србије о чланству у Европској унији тако што ће надгледати усклађивањезаконодавства Србије са европским, и о томе ...

Naslov NALED za povoljnije poslovno okruženje




50 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Povoljno poslovno okruženje,Vladan Atanasijević, Siva ekonomija

... subota, 12. apr 2014, 08:16 -> 09:10 Nacionalna alijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomskirazvoj NALED aktivno će se uključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji tako što će nadgledatiusklađivanje zakonodavstva Srbije sa evropskim, i o to ...

Naslov Пола промета робе и услуга завијено у сиво и црно

Redni br. Medij; Dohvat Dnevnik.rs; 0

13 Rubrika / Datum Ekonomija, 16. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Urošević D.

52 Teme Siva ekonomija, Crno tržište, Rad na crno, Nelegalno poslovanje

... сиву и црну економску зону смањи само за трећину, то би био значајан успех јер би решило многепроблеме у домаћим финасијама. Продаје се све и свашта на црном тржишту Enlarge Продаје се све исвашта на црном тржишту Мада тачних подата о томе колике су размере нелегалног пословања нема,председник новоосноване Коморе малих и средњих предузећа и власник предузећа „Модус” МиланКнежевић тврди да сива економија и црно тржиште обухватају око 50 одсто укупног промета робе иуслуга у Србији. Он је упозорио да се кроз илегалне канале ангажује око 500.000 радника, које државан ...

Naslov Za članove upravnih odbora pola milijarde evra godišnje

Redni br. Medij; Dohvat Privredni pregled; 0 Stranica: 1 Površina: 477 cm2


Stranica u zbirci Autor Solesa Dobrila


... zahtev da se ukinu ove naknade. ,,U okviru sugestija privrednika u sivoj knjizi koja je izrađena u saradnji saNacionalnom alijansom za privredni razvoj (NALED), dato je 100 različitih strateških primedbi i zadataka štaguši domaću privredu i dati su zadaci za pojedina ministarstva. Tražimo da se smanje opte ...

4

Naslov NALED: Smanjiti porez na najniže plate

Redni br. Medij; Dohvat 021.rs (Radio 021); 0



56 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Rad na crno

... Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakao razvojmalih i srednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Direktorza regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je da bi malim i srednjim preduzećima dobro došle ipodsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana rada ključni e ...

Naslov Male plate rasteretiti poreza

Redni br. Medij; Dohvat Beta.rs; 0


Stranica u zbirci Autor Beta


... Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakao razvoj malih isrednjih preduzeća, ocenila je u četvrtak Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Direktor zaregulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agenciji Beta da bi malim i srednjim preduzećima dobrodošle i podsticajne mere - oslobadjanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana ...

Naslov NALED traži da Vlada male plate rastereti poreza

Redni br. Medij; Dohvat Bizlife.rs; 0




... najniže plate da bi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansa zalokalni ekonomski razvoj (NALED). Direktor za regulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agencijiBeta da bi malim i srednjim preduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobadjanje od nekih taksi, jer jeto u prvih godinu dana ...

Naslov NALED traži da Vlada male plate rastereti poreza

Redni br. Medij; Dohvat Blic.rs; 3741495




NALED traži da Vlada male plate rastereti poreza Beta | 17. 04. 2014. - 09:42h | Kom entara: 0 Nova VladaSrbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i ...

Naslov Male plate rasteretiti poreza

Redni br. Medij; Dohvat Naslovi.net; 0

19 Rubrika / Datum Društvo, 17. 04. 2014



... Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakao razvoj malih isrednjih preduzeća, ocenila je u četvrtak Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Direktor zaregulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agenciji Beta da bi malim i srednjim preduzećima dobrodošle i podsticajne mere - oslobadjanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana ...

5

Naslov NALED: Male plate rasteretiti poreza





... Nova vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakaorazvoj malih i srednjih preduzeća, ocenjuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Direktor zaregulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je da bi malim i srednjim preduzećima dobro došle ipodsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana rada ključni e ...

Naslov NALED: Vlada da male plate rastereti poreza

Redni br. Medij; Dohvat Rtv.rs; 0




NALED: Vlada da male plate rastereti poreza BEOGRAD - Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenjeporeza i doprinosa na najniže plate da bi se podst ...

Naslov NALED: Vlada da male plate rastereti poreza





... trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakao razvoj malih isrednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj(NALED). Direktor za regulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agenciji Beta da bi malim i srednjimpreduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer ...

Naslov Od napuštene lokacije do mesta inspiracije - Zapušteni javni prostori uskoro bi moglipostati atraktivne destinacije




65 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Srpska filmska asocijacija, Sivaekonomija

... javni prostori (braunfild lokacije) mogli bi postati mesta okupljanja mladih, talentovanih i preduzetničkinastrojenih ljudi. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američkaagencija za međunarodni razvoj (USAID) najavile su na jučerašnjoj konferenciji, da će konkurs za sve lokalnesamouprave sa ...

Naslov Oтварање конкурса 1. маја

Redni br. Medij; Dohvat Sloboda - Pirot; 0 Stranica: 2 Površina: 120 cm2


Stranica u zbirci Autor R.S.


НАЛЕД И 115А10 ПРЕДСТАВИЛИ КОНКУРС ЗА РЕВИТАЛИЗАЦИЈУ НАПУШТЕНИХ ЈАВНИХ ПРОСТОРАконкураМ.мф Национал на алијанса за локални економски развој (Н А-ЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој {118А10) представиле су у среду 16. априла у Београду. Конкурс за трансформисањенапуштених јавни ...

6

Naslov ŠVERC REZANOG DUVANA "POJEO" MOST ZEMUN-BORČA

Redni br. Medij; Dohvat Akter.co.rs; 0



69 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Vladan Atanasijević, Sivaekonomija, Crno tržište, Rad na crno

NALED, USAID Tanjug | sreda, 23.04.2014. | 14:01 Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog siveekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija"Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegalnog rezano ...

Naslov Šverc duvana pojeo most Zemun-Borča


26 Rubrika / Datum Biz, 23. 04. 2014



... Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona IZVOR: TANJUG Beograd -- Crno tržišterezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra što je jednako investiciji u mostZemun-Borča, kaže Goran Pekez iz firme JTI. ...

Naslov Šverc duvana “pojeo” most Zemun-Borča /

Redni br. Medij; Dohvat Bktvnews.com; 0

27 Rubrika / Datum Vest, 23. 04. 2014



... Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA iUSAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija “Japan tobako internešenal” (JTI) tvrdnjom daje država, samo zbog ilegalnog rezano ...

Naslov Шверц дувана однесе нов мост




77 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija, Crno tržište

... Шверц дувана однесе нов мост Ажурирано пре 2 часа 55 минута Србија годишње остане без око тримилијарде евра због сиве економије, показала су истраживања НАЛЕД-а и УСАИД-а из децембра 2013.Сликовито је то представила компанија Јапан тобако интернешенал (ЈТИ), тврдњом да је држава, самозбог илегалног резано ...

Naslov Šverc duvana "pojeo" most Zemun-Borča





... Šverc duvana "pojeo" most Zemun-Borča Autor: Tanjug Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evrazbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. godine. 23.04.2014. |21:05 1 A- A A+ Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da ...

7

Naslov Шверц дувана „поjео“ мост Земун-Борча“

Redni br. Medij; Dohvat Pravda.rs; 0



81 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija, Crno tržište,Rad na crno

... Шверц дувана „поjео“ мост Земун-Борча“ БEOГРAД – Србиjа годишње остане без око три милиjарде евразбог сиве економиjе, показала су истраживања НAЛEДA и УСAИД-а из децембра 2013. Сликовито jе топредставила компаниjа „Jапан тобако интернешенал“ (JTИ) тврдњом да jе држ ...

Naslov Šverc rezanog duvana vredan kao most Zemun- Borča





... duvana vredan kao most Zemun- Borča BEOGRAD - Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbogsive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavilakompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegaln ...

Naslov Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun-Borča


32 Rubrika / Datum Novosti, 23. 04. 2014



... rezanog duvana "pojeo" most Zemun-Borča Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun- Borča BEOGRAD- Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA iUSAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom daje država, samo zbog ilegalnog rezano ...



33 Rubrika / Datum Novosti, 23. 04. 2014



... Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun-Borča Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog siveekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija"Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegalnog rezano ...

Naslov Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun- Borča

Redni br. Medij; Dohvat Tanjugbiz.rs; 0



90 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Vladan Atanasijević, Sivaekonomija, Crno tržište

... Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun- Borča Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog siveekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija"Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegalnog rezano ...

8


Redni br. Medij; Dohvat Tanjugbiz.rs; 0



92 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Vladan Atanasijević, Sivaekonomija

... Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun-Borča Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog siveekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija"Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegalnog rezano ...

Naslov Šverc duvana pojeo most Zemun-Borča!

Redni br. Medij; Dohvat Telegraf.rs; 0




... smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara - tvrdi GoranPekez iz JTI-ja 0 Ukupno komentara 15 0 Like Share Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. izbudžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako investiciji u most Zemun-Borča, kaže Goran Pekez iz JTI-a.Dire ...

Naslov Siva ekonomija

Redni br. Medij; Dohvat TV Sky plus; 0 18:17 Trajanje: 2 min



98 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Vladan Atanasijević, Sivaekonomija, Rad na crno

... SPIKER: Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanjaNALEDA i USAID-a. Slikovito to izgleda ovako: Samo zbog ilegalnog rezanog duvana za godinu i po dana Srbijaje izgubila jedan most poput Zemun Borča. VODITE ...

Naslov Ogromni gubici zbog šverca

Redni br. Medij; Dohvat Blic; 780244 Stranica:15

Površina: 22 cm2




... Ogromni gubici zbog šverca Srbija godišnje ostane bez oko TRI MILIJARDE EVRA zbogSIVEEKONOMIJE,pokazala su istraživanja NALED-a i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija "Japantobako internešenel" tvrdnjom da je DRŽAVA, samo zbog ilegalnog rezanog du ...

Naslov Шверц дувана однесе нов мост

Redni br. Medij; Dohvat Dnevnik; 50600 Stranica: 5 Površina: 163 cm2




... СИВА ЕКОНОМИЈА УЗИМА ВЕЛИКИ ДАНАК Шверц дувана однесе нов мост Србија годишње остане безоко три милијарде евра због сиве економије, показала су истраживања НАЛЕД-а и УСАИД-а из децембра2013. Сликовито је то представила компанија Јапан тобако интернешенал (ЈТИ), тврдњом да је држава,само због илегалног резано ...

9

Naslov Gubimo čak tri milijarde evra

Redni br. Medij; Dohvat Informer; 222919 Stranica: 7 Površina: 16 cm2




SIVA EKONOMIJA Gubimočaktri milijarde evra Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog siveekonomije, pokazala su istraživanja NALEDiUSAIDizdecembra 2013. Potvrdnjama kompanije „Japan tobakointernešenel", država je samo zbog ilegalnog rezanog duvana za godinu i po dana izgubila 200 miliona evra. ...



41 Rubrika / Datum Ekonomija i politika, 24. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Tanjug


... Šverc rezanog duvana „pojeo" most Zemun-Borča Beograd Srbija godišnje ostane bez oko tri milijardeevra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALED-a i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je topredstavilakompanija „Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog ilegalnog rezan ...

Naslov ДУВAН "ОДНЕО" ЧИТАВ МОСТ

Redni br. Medij; Dohvat Večernje novosti; 654447 Stranica: 6 Površina: 31 cm2




... упозорава да трговина резаним дуваном смањује промет дуванској индустрији за 20 одсто. ЈТИ јеједна од 260 компанија, колико је учествовало у анкети Националне алијансе за локални економскиразвој (НАЛЕД) и америчког УСАИД, а која је показала да је чак 80 одсто предузећа свесно проблема сивеекономије и како утиче на пословање. Предузећа су се, на скали угрожености због сиве економије од„један" до „пет", где „пет" означава да је фирма много угрожена сивом зоном, у просеку определила за3,38. ...

Naslov Šta nas navodi da skliznemo u sivo?




105 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Siva ekonomija,Rad na crno, Nelegalno poslovanje

... Kirbi je kazao da je veliki doprinos svetu i IZVOR: BETA Beograd -- Zbog sive ekonomije privreda u Srbijigubi više od 250 miliona evra godišnje, rečeno je danas u Američkoj privrednoj komori. 0 Kada bi se sivaekonomija smanjila za samo jedan odsto, stvorili bi se uslovi za otvaranje 1.200 radnih mesta, kažu stručnjaci.Na konferenciji povodom obeležavanja Svetskog d ...

Naslov VIDEO] Crno-beli svet sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat Belami.rs; 0




... Maltretirao suprugu u kafani Poslodavci u potrazi za 235 radnika [Društvo, Niš, Video 0 Nacionalnaagencija za lokalni ekonomski razvoj predstavila je rezultate istraživanja o stavovima građana prema sivojekonomiji. Većina građana je ne prijavljuje jer im je to jedini izvor prihoda, dok u suzbijanju iste očekuju većeangažovanje države, tvrde u NALED-u. Predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum Jovan Jovanović kaže daje ovo istraživanje urađeno po trenutnom stanju, a da se nije dotakao uzrok p ...

10

Naslov Gradjani ne odobravaju sivu ekonomiju

Redni br. Medij; Dohvat Beta.rs; 0




... Gradjani ne odobravaju sivu ekonomiju BEOGRAD - Više od polovine gradjana Srbije ne opravdavapostojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni,saopštila je u petak Nacionalna alijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED).Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultataistraživanja stavova gradjana o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada.Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) uradila agencija Ipsosstratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokaz ...

Naslov Više od polovine građana Srbije ne opravdava sivu ekonomiju





... VESTI -> POSLOVNE VESTI -> SRBIJA -> VIŠE OD POLOVINE GRAĐANA SRBIJE NE OPRAVDAVA SIVU EKONOMIJU 25.04.2014 13:17 Beograd Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje siveekonomije i gotovo su jednoglas ...

Naslov Bolne mere neophodne za sanaciju teške ekonomske situacije


47 Rubrika / Datum Srbija, 25. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Tanjug

113 Teme Siva ekonomija

... opravdanosti postojanja 140-150 agencija, zavoda, kancelarija i fondova i donošenje 20 zakona do 1.juna i mere na osposobljavanju poreske uprave, legalizaciji sive ekonomije, ukidanju bespotrebnih troškovai podsticaj za mala i srednja preduzeća. On je najavio "ukidanje solidarnog poreza i njegovu zamenu sajedinstvenom ...

Naslov Više od polovine građana ne opravdava sivu ekonomiju





... Tanjug | 25. 04. 2014. - 14:09h | Kom entara: 12 Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdavapostojanje sive ekonomije i jednoglasni su u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjujeprihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošaca, pokazalo je prvo istraživanje stavovagrađana ...

Naslov Većina građana ne želi da prijavi rad na crno

Redni br. Medij; Dohvat Danas.rs; 0

49 Rubrika / Datum Dodaci, 25. 04. 2014


117 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Siva ekonomija,Rad na crno

... TRAGOM - Predstav ljeni rezultati istraživ anja percepcije siv e ekonomije koje su sprov eli NALED i agencijaIpsos AUTOR: A. MILOŠEVIĆ Beograd - Čak 12 odsto građana Srbije po sopstvenom priznanju platu prima naruke, bez uplate poreza i doprinosa ...

11

Naslov Сива економија разара привреду





... Сива економија разара привреду Ажурирано пре 1 час 37 минута Скоро 60 одсто грађана Србије,тачније 57 процената, не оправдава постојање сиве економије. Оценили су да нелегално пословањеугрожава права радника, смањује приходе државе и предузећа и угрожава здравље и безбедностпотрошача, показало је прво истраживање ставова грађана о сивој економији. Истраживање којесу спровели Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој (УСАИД) представљено је у Београду и показало је да 86 одсто становника подржавасузбијање незаконитог ...

Naslov Више од половине грађана не оправдава сиву економију





... Више од половине грађана не оправдава сиву економију Ажурирано пре 1 час 33 минуте Више одполовине грађана Србије (57 одсто) не оправдава постојање сиве економије и једногласни су у оцени данелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и предузећа и угрожава здрављеи безбедност потрошаца, показало је прво истраживање ставова грађана о сивој економији. Истраживање,које су спровели Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој (УСАИД), данас је представљено у Београду и показало је да 86 одсто становникаподржава сузбијање незакони ...

Naslov Legalno poslovanje najveći potencijal za punjenje budžeta - Građani znaju šta je sivaekonomija, a šta država radi?





... Legalno poslovanje najveći potencijal za punjenje budžeta - Građani znaju šta je siva ekonomija, a štadržava radi? Petak, 25. 04. 2014.|17:56 | Izvor: eKapija Kada nam neko ponudi da kupimo haljinu, parfem, vešmašinu, šampon, cigaret ...

Naslov Odlučnije protiv sive ekonomije


53 Rubrika / Datum Naslovna, 25. 04. 2014


125 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Povoljno poslovno okruženje,Siva ekonomija, Rad na crno, Nelegalno poslovanje

... 25. аpril 2014. Nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika i smanjuje prihode države, a kako je pokazalamartovska Anketa, sprovedena od strane Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i USAID-a, više odpolovine građana Srbije ne opravdava postojanje „sive zone“. Neophodno je sivu ekonomiju prevesti u legalnetokov ...

12

Naslov Reformska trasa za EU

Redni br. Medij; Dohvat Grad - Kruševac; 0 Stranica: 2 Površina: 116 cm2




... Закључци НАЛЕД-а на годишњој скупштини Реформска траса за ЕУ Смањење сиве економије,флексибилније запошљавање и унапређење процеса доношења и спровођења закона - три су најважнијаприоритета рада НАЛЕД-а у 2014. години у домену регулаторне реформе, које су чланови Алијансеизгласали на 8. годишњој Скупштини У прва три најважнија приоритета локалног ...

Naslov GRAĐANI SRBIJE PODRŽAVAJU SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE

Redni br. Medij; Dohvat Jugpress.com; 0




... GRAĐANI SRBIJE PODRŽAVAJU SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE Napisao JUGpress petak, 25 april 2014 00:00BEOGRAD Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije i gotovo su ...

Naslov NALED: Građani Srbije podržavaju suzbijanje sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat Mcleskovac.com; 0




NALED: Građani Srbije podržavaju suzbijanje sive ekonomije petak, 25. april 2014. 12:03 | AUTOR: Medijacentar Leskovac | BEOGRAD – Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postoja ...

Naslov Šta nas navodi da skliznemo u sivo?

Redni br. Medij; Dohvat Medias.rs; 0



130 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Siva ekonomija

... intelektualne svojine, obeležava se 26. aprila u oko 180 država, a ovogodišnja tema je "Inovacija povezujesvet". Više od polovine građana ne odobrava sivu ekonomiju Više od polovine građana Srbije ne opravdavapostojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni,saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Direktor programa za regulatornureformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja stavova građana o sivojekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog ...

Naslov Strah još štiti nesavesne gazde

Redni br. Medij; Dohvat Novosti.rs; 0




... SRODNE VESTI Z. R. | 25. april 2014. 22:06 | Komentara: 0 Procenjuje se da Srbija godišnje ostane bezoko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, a poslednje istraživanje pokazalo je da i građani postaju svesnijiposledica za državu, zbog ogromnog procenta poslovanja u sivoj zoni 0 PROCENjUJE ...

13

Naslov Istraživanje povodom borbe sa sivom ekonomijom u Srbiji

Redni br. Medij; Dohvat Radio Beograd 1; 0 15:00 Trajanje: 3 min

59 Rubrika / Datum Novosti dana, 25. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Aćimović Nataša

134 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Siva ekonomija

... SPIKER: Državni budžet godišnje gubi oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, saopštila je Nacionalnaagencija za lokalni razvoj i Američka agencija za međunarodni razvoj. Njihovo najnovije istraživanje pokazuje ida više od p ...

Naslov Više od polovine građana ne odobrava sivu ekonomiju





... Više od polovine građana ne odobrava sivu ekonomiju BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije neopravdava postojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivojzoni, saopštila je danas Nacionalna alijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED).Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultataistraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada.Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) uradila agencija Ipsosstratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokaza ...

Naslov Više od polovine građana ne opravdava sivu ekonomiju





... 25.04.2014 14:21 BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje siveekonomije i jednoglasni su u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države ipreduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošaca, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana ...

Naslov Kako građani vide sivu ekonomiju

Redni br. Medij; Dohvat TV KCN; 0 15:38 Trajanje: 2 min

62 Rubrika / Datum Informer, 25. 04. 2014


140 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Siva ekonomija, Rad na crno

... SPIKER: Građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno, a zatim kao prodaju robe na crno. Svakišesti građanin ne zna da kaže šta je to siva ekonomija, a 13% ispitanika smatra da je u pitanju neplaćanjedržavi poreza i obaveza, pokazuju istraživanja Nacionalne Alijanse za lokalnilokalni ekonomski razvoj.REPORTER: Preko polovine građana 57% smatra da siva ekomomija nije opravdana, dok 15% opravdavaposlovanje ili ponašanje u zoni sive ekonomije. Građani se slažu u oceni da siva ekonomija ugrožava pravaradnika, ali i da je to jedini način preživljavanja za siromašne i to misli čak 73%. Oni kažu da ne bi prijaviliposlodavca koji ne pr ...

Naslov Borba protiv sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat TV Nova; 0 19:00 Trajanje: 3 min

63 Rubrika / Datum Novi dnevnik, 25. 04. 2014



... SPIKER: Borba protiv sive ekonomije još jedan je od mnogih ciljeva nove Vlade,na kome će morati ipak daradi od prvog dana svog postojanja. Ekonomisti kažu da ukoliko ta borba bude uspe ...

14

Naslov Većina građana ne želi da prijavi rad na crno

Redni br. Medij; Dohvat Danas; 31855 Stranica: 7 Površina: 424 cm2


Stranica u zbirci Autor Milošević A .D.


... Predstavljeni rezultati istrazivanja percepcije sive ekonomije koje su sproveli NALED i agencija IpsosVecina građana ne želi da prijavi rad na crno 1 1 J Tragom Beograd /// Čak 12 odsto građana Srbijeposopstvenompriznanjuplatu primanaruke,bezuplateporezaido prinosa, a još tri procenta deo plate ...

Naslov Сива економија разара привреду



Stranica u zbirci Autor D.Ml.


... ПОЛОВИНЕ ГРАБАНА ПРОТИВ НЕЛЕГАЛНОГ ПОСЛОВАЊА Сива економија разара привреду Скоро 60одсто грађана Србије, тачније 57 процената, не оправдава постојање сиве економије. Оценили су данелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и предузећа и угрожава здрављеи безбедност потрошача, показало је прво истраживање ставова грађана о сивој економији. Истраживањекоје су спровели Национална алијанса за локални економски развој (НА-ЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој (УСАИД) јуче је представљено у Београду и показало је да 86 одсто становникаподржава сузбијање не ...

Naslov Građani protiv sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat Kurir; 521188 Stranica:16

Površina: 28 cm2

66 Rubrika / Datum Biznis, 26. 04. 2014



... Građani protiv sive ekonomije BEOGRAD-Viseodpolovine građana Srbije ne opravdava postojanje siveekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivo] zoni, saopštilajeNacionalna alij'ansa za lokalni ekonomski razvo] (NALED). Čak86 odsto podržava suzbijanje nezakonitog rada,a za 19 odsto siva ekonomijaje nelegalnaprodajarobe. i^^ a' NALED ...

Naslov ЦРНО-БЕЛИ СВЕТ СИВЕ ЕКОНОMИЈЕ

Redni br. Medij; Dohvat Narodne novine; 0 Stranica: 1 Površina: 907 cm2

67 Rubrika / Datum Dnevni informator, 26. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor K.T.


... ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ НЕДАВНОГ ИСТРАЖИВАЊА "СИВА ЕКОНОМИЈА У ОЧИМА ГРАЂАНА ИПРИВРЕДЕ" ЦРНО-БЕЛИ СВЕТ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ Већина грађана има представу шта је то сива економија,али огроман проценатневерујеу пријављивање ових појава јер не верује да ће одговорни бити кажњени.Велико је неповерење испитаника и, иначе, према д ...

15

Naslov Građani ne bi prijavi rad i prodaju na crno!

Redni br. Medij; Dohvat Naše novine; 0 Stranica:10

Površina: 421 cm2


Stranica u zbirci Autor Žigić Ivana

148 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Jelena Bojović, Siva ekonomija,Nelegalno poslovanje

... BUVLJAK ŠTA SU POKAZALA ISTRAŽIVANJA 0 SIVOJ EKONOMIJI U SRBIJI Građani ne bi prijavili rad i prodaju nacrno! Najveći broj ispitanih gradana ne bi prijavio ni prodavnicu koja ne izdaje fiskalni račun tek ...

Naslov Сива економија без оправдања

Redni br. Medij; Dohvat Politika; 223959 Stranica:10

Površina: 77 cm2


Stranica u zbirci Autor S.D.


... Сива економија без оправдања Више од половине грађана Србије, односно 57 одсто, не оправдавапостојање сиве економије и готово су једногласни у оцени да нелегално пословање утрожава праварадника, смањује приходе државе и предузећа и угрожава здравље и безбедност потрошача, показало јепрво истраживање ставова грађана о сивој економији које су спровели Национална алијанса за локалниекономски развој (Налед) и Америчка агенција за међународни развој (Усаид). - Грађани сиву економијупре свега виде као рад на црно, затим као нелегалну продају робе, незаконито пословање или каонеплаћање држави пореза и обавеза. Сваки шести не зна да каже шта је то сива економија - рекла јеЈелена Бојовић из Наледа. Иван Николић, сарадник Економског института, рекао је да је сива економијанајраспрострањенија у трговини, али указао и на проблем адвокатских услуга, где су се адвокатиизборили да не буду фискализовани. - Ту су, затим и гр ...

Naslov Страх још штити несавесне газде

Redni br. Medij; Dohvat Večernje novosti; 654447 Stranica: 7 Površina: 224 cm2


Stranica u zbirci Autor Z.R.


... ГРАЂАНИ СВЕСНИ ПОСЛЕДИЦА СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ Страх још штити несавесне газде ПРОЦЕЊУЈЕ седа Србија годишње остане без око три милијарде евра због сиве економије, а последње истраживањепоказало је да и грађани постају свеснији последица за државу, због огромног процента пословања усивој зони. Више од половин ...

Naslov Zbog sive ekonomije veliki deficit u budžetu


71 Rubrika / Datum Društvo i Ekonomija , 28. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Kostadinović Ljiljana


... Zbog sive ekonomije vehki deficit u budžetu „Legalizacijom sive ekonomije i obaranjem njenog učešćabar na 15 odsto u državi, povećao bi se bruto domaći proizvod", kaže pokrajinski sekretar za finansije APVojvodina Zoran R ...

16

Naslov Najava programa

Redni br. Medij; Dohvat Radio Novi Sad 1; 0 08:48 Trajanje: 1 min

72 Rubrika / Datum Jutarnje novosti, 28. 04. 2014



... IVANA (spiker): Nacionalna alijansa za nacionalni razvoj napravila je anketu, da vam ja i to kažem akostignem, anketa se odnosi na posmatranje sive ekonomije. Dakle, hiljade ljudi je pitano šta misli o sivojekonomiji. Pa nije baš neka svetla situacija, polovina ljudi smatra da je siva ekonomija sasvim u redu.ALEKSANDAR (spiker): Pa to je ona polovina koja se njome bavi. IVANA (spiker): Vrlo verovatno. ALEKSANDAR(spiker): Najmanje. Evo ja ...

Naslov Siva ekonomija u očima građana i privrede

Redni br. Medij; Dohvat Webtv.rs; 0




Siva ekonomija u očima građana i privrede 1:39:48 od Medija centar Pre 15 sati | 3 pregleda 25. aprila 2014.godine u Medija centru Beograd Predstavljanje istra ...

Naslov Siva ekonomija ruši zdravu konkurenciju

Redni br. Medij; Dohvat Juznevesti.com; 0




... Autor J. Canić Izvor Južne ves ti | NIŠ Zbog s ive ek onom ije država gubi velik e s vote novca Više odpolovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije, a tri četvrtine njih smatra da državane kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni, pokazalo je istraživanje koje su sproveli Nacionalnaalijansaalijansa za lokalni ekonomskilokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodnirazvoj (USAID). Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić napominje da postoji tendencija da legalnekompanije p ...

Naslov Siva ekonomija ruši zdravu konkurenciju

Redni br. Medij; Dohvat Juznevesti.com; 0


Stranica u zbirci Autor Canić J.


Siva ekonomija ruši zdravu konkurenciju Autor J. Canić Izvor Južne ves ti | NIŠ Zbog s ive ek onom ije državagubi velik e s vote novca Više od polovine građana Srb ...

Naslov Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat Radio B92; 0 09:00 Trajanje: 4 min

76 Rubrika / Datum Jutarnji dnevnik, 29. 04. 2014



... VODITELJ: Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije i jednoglasni su u ocenida nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode državi, preduzeća i ugrožava zdravlje ibezbednost potrošača, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana ...

17

Naslov Siva ekonomija - jedan od indikatora ekonomske zaostalosti Srbije

Redni br. Medij; Dohvat RTV City Subotica; 0 18:30 Trajanje: 6 min

77 Rubrika / Datum Kroz grad, 29. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Ilija Tatić


... zaslužno neodgovorno rukovođenje državom i ekonomijom proteklih decenija. Jedan od indikatoraekonomske zaostalosti za svetom jeste i rad na crno odnosno siva ekonomija zbog koje se gube milijardedinara godišnje, ali istovremeno to ostaje nekada jedini način da veliki deo građana preživi. Prema nedavnoobjavljenim ...

Naslov Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat TV Pink; 0 09:15 Trajanje: 2 min

78 Rubrika / Datum Dobro jutro, 30. 04. 2014

Stranica u zbirci Autor Tijana Brkić


... VODITELJ: Procenjuje se da Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, a poslednjeistraživanje pokazuje da građani postaju svesni posledica za državu zbog ogromnog procenta poslovanja u,kako se to kaže, sivoj zoni. R ...

Naslov Kako se boriti sa sivom ekonomijom?





... Kako se boriti sa sivom ekonomijom? IZVOR: B92 Beograd -- Dok je gubitak domaće privrede teškoproceniti, analize pokazuju da siva ekonomija čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda. 0 Nelegalnoposlovanje ugrožava radnike, privredu i državu a za njeno suzbijanje su neophodne sistemske mere. Međunjima:otklanjanje uzroka, jačanje Poreske uprave, reforma ...

Naslov Раде на црно а страхују од отказа





... Ажурирано пре 1 час 53 минуте Ново специјално истраживање Евробарометра, агенције за статистикуЕвропске комисије, показало је да је непријављени рад или рад на црно и даље раширен по Европи, такода сива економија која већ годинама нагриза српску привреду очито није само наш проблем, али је коднас и даље знатно изнад европског просека. Такође, раднике на црно грађани ЕУ углавном ангажују зареновинарање станова, поправку кола, чување деце и неке ситније послове, док је сива економија код насприсутна у скоро свим привредним гранама. Сваки десети грађанин ЕУ купује производе или плаћа услугекоји потичу од непријављеног рада, док с ...

Naslov Осуђују, али не пријављују

Redni br. Medij; Dohvat Lozničke novosti; 0 Stranica: 5 Površina: 157 cm2


Stranica u zbirci Autor LN


... ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ПОДРЖАВАЈУ СУЗБИЈАЊЕ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ ОСУЂУЈУ, АЛИ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ лн Више одполовине грађана Србије (57 одсто) не оправдава постојање сиве економије и готово су једногласни уоцени да нелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и предузећа и угрожаваздравље и безбедност пот ...

18

Naslov Раде на црно а страхују од отказа



Stranica u zbirci Autor Malešević Ljubinka


... црно а страхују од отказа Ново специјално истраживање Евробарометра, агенције за статистикуЕвропске комисије, показало је да је не пријављени рад или рад на црно и даље раширен по Европи, такода сива економија која већ годинама нагриза српску привреду очито није само наш проблем, али је коднас и даље знатно изнад европ ског просека. Такође, раднике на црно грађани ЕУ углавном ангажују зареновинарање станова, поправку кола, чување деце и неке ситније послове, док је сива економија код насприсутна у скоро свим привредним гранама. Сваки десети грађанин ЕУ купује производе или плаћа услугекоји потичу од непријављеног рада, док с ...

Naslov Kako se boriti sa sivom ekonomijom?

Redni br. Medij; Dohvat Gdeinvestirati.com; 0

83 Rubrika / Datum Početna, 04. 05. 2014

Stranica u zbirci Autor B92


... Kako se boriti sa sivom ekonomijom? BEOGRAD - Dok je gubitak domaće privrede teško proceniti, analizepokazuju da siva ekonomija čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda. Nelegalno poslovanje ugrožava radnike,privredu i državu a za njeno suzbijanje su neophodne sistems ...

Naslov МНОГО СЕ ИЗВИЊАВАМО...

Redni br. Medij; Dohvat Vršačke vesti; 0 Stranica:16

Površina: 285 cm2




... фискалног рачуна после куповине. Најчешће због сопственог немара, стидљивости или пропустапродавца робе или услуга. Истог тренутка, сами сте допринели сивој економији и омогућили шпекулацијуи незаконито финансијско пословање. Ретко ко тако резонује... Баш на тему сузбијања сиве економијеурађено је детаљно истраживање а спровели су га Национална алијанса за локални економски развој(НАЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), марта ове године. Очигледно да грађанизнају и за опасност од сиве зоне и за последице, али да др ...

Naslov НАЛЕД и УСАИД о сивој економији

Redni br. Medij; Dohvat Ekonometar; 0 Stranica: 8 Površina: 116 cm2

85 Rubrika / Datum Mozaik, 06. 05. 2014



НАЛЕД и УСАИД о сивој економији Више од половине грађана Србије (57 одсто) не оправдава постојањесиве економије и готово су једногласни у оцени да нелегално пословање угрожава права радника,смањује приходе државе и предузећа и угрожава здравље и безбедност потрошача. Такође, 86 одстостановника подржава сузбијање ...

19

Naslov МИКРОБИЗНИС ГРАДИ ПРИВРЕДУ

Redni br. Medij; Dohvat Ilustrovana politika; 36829 Stranica:10

Površina: 1503 cm2


Stranica u zbirci Autor Knežević Darko


... производу (БДП) затри до четири процента, што би довело до унапређења ефикасности државногсектора, али и сузбијања корупције. На ово се надовезује и сива економија која гуши легалнепредузетнике, тако да је неопходно њено смањење са садашњих и до 30 одсто БДП-а, на европскипросек од десетак процената. Предузетн ...

Naslov Mere dobre ali ne može bez rasprave





... na najavljene izmene zakona o privatizaciji, stečaju i radu, ali nije dobro što se to radi bez prave javnerasprave", kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj. Privreda, tvrde u NALEDU, ne zna kako sadaizgledaju nacrti tih zakona i koje su izmene pretrpeli, "a ovi zakoni značajno utiču na njihovo poslovanje".Premijer je najavio d ...

Naslov NALED i USAID raspisali konkurs za revitalizaciju braunfilda - Rok za prijavu 6. jun





... foto: Pančevo-filmski grad Četvrtak, 08. 05. 2014.|14:51 | Izvor: eKapija NALED i USAID pozivale su svelokalne samouprave u Srbiji da zajedno sa partnerima iz privatnog i civilnog sektora kandiduju projektne i ...

Naslov Privrednici žele da se javno pitaju pre mera Vlade





... najavljene izmene zakona o privatizaciji, stečaju i radu, ali nije dobro što se to radi bez prave javnerasprave", kažu za Tanjug u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Privreda, tvrde uNALEDU, ne zna kako sada izgledaju nacrti tih zakona i koje su izmene pretrpeli, "a ovi zakoni značajno utičuna njihovo poslovanje". Premijer je najavio da ...

Naslov 5 minuta sa... Violetom Jovanović

Redni br. Medij; Dohvat Novi Magazin; 0 Stranica: 7 Površina: 775 cm2


Stranica u zbirci Autor Lakićević M.

182 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Violeta Jovanović, Sivaekonomija, Rad na crno

... 5minutasa.. Violetom Jovanović Nacionalna al i j a n s a za lokalni ekonomski razvoj NA-LED organizacijaje koja već gotovo 10 godina (zapravo tačno od 2006, kada je osnovana) radi na una-I pređenju kapacitetaopština i gradova da pob ...

20

Naslov Мере добре, фали јавна расправа





... се иде најмање на најављене измене закона о приватизацији, стечају и раду, али није добро што сето ради без праве јавне расправе", кажу за Танјуг у Националној алијанси за локални економски развој.Милан Петровић, председник Српске асоцијације менаџера оценио је да је овако брзо усвајање кључнихзакоба добар подстицај опоравку привреде и ствара ...

Naslov Analitičari: Vučiću bi borba protiv sive ekonomije mogla mnogo doneti

Redni br. Medij; Dohvat Rs.seebiz.eu; 0

92 Rubrika / Datum Kompanija, 11. 05. 2014

Stranica u zbirci Autor RTS


SIVA EKONOMIJA Autor/izvor: SEEbiz / Radiotelevizija Srbije Datum objave: 11.05.2014. - 19:41:06 BEOGRAD- Borba protiv sive ekonomije jedna je od četiri mere za oporavak privrede koje najavljuje premijer AleksandarVučić. Računica kako da se napuni državna kasa deluje jednostavno ka ...

Naslov Siva ekonomija

Redni br. Medij; Dohvat RTS 1; 0 19:30 Trajanje: 3 min

93 Rubrika / Datum Dnevnik 2, 11. 05. 2014



... stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za podsticanje investicija i ekonomskog oporavka i razvoja Srbije.Među merama su i one koje se odnose na borbu protiv sive ekonomije. Vučić je već nagovestio da je namerada se stimuliše poslodavce da radnike uvedu u legalne tokove tako što bi država plaćala deo poreza idoprinosa. ...

Naslov Protiv sive ekonomije za milionske uštede





... Vučić sa privrednicima Premijer Aleksandar Vučić sutra će razgovarti sa bankarima i privrednicima o novompaketu mera, među kojima su i one za suzbijanje sive ekonomije Tema sastanaka, kako je najavljeno, bićeunapređenje reformskih ekonomskih mera kroz dijalog između nedelja, 11. maj 2014, 19:30 -> 20:23 Vladanamer ...

Naslov Protiv sive ekonomije za milionske uštede

Redni br. Medij; Dohvat Radioluna.rs; 0

95 Rubrika / Datum Užički kraj, 12. 05. 2014



... doprinosa. Ekonomisti poručuju da bi prevođenje sivog privređivanja u legalnu ekonomiju dalo većerezultate od svih predloženih mera zajedno. Borba protiv sive ekonomije jedna je od četiri mere za oporavakprivrede koje najavljuje premijer Aleksandar Vučić. Računica kako da se napuni državna kasa delujejednostavno ka ...

21

Naslov Vučić overio program za oporavak ekonomije

Redni br. Medij; Dohvat Politika.rs; 0

96 Rubrika / Datum Tema dana, 13. 05. 2014

Stranica u zbirci Autor Despotović S.

192 Teme Siva ekonomija

... veća od pet odsto. Na pitanje odakle će se obezbediti novac za najavljene mere, on je odgovorio da će tajtrošak delom biti nadoknađen kroz smanjenje sive ekonomije, od čega se u 2014. godini očekuje oko 100miliona evra. – Plan je da do 2017. godine prihodi od suzbijanja sive ekonomije budu od 500 do 700 milionaevra – kazao je Vučić. Premijer je rekao da je bio najzadovoljniji sastankom sa bankarima, dok je najteži biosastanak sa ...

Naslov U toku prijava braunfild lokacija

Redni br. Medij; Dohvat Plusonline.rs; 0




... U toku prijava braunfild lokacija Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalna agencijaza lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokrenuli su u decembru 2013. godine dvogodišnji Projekat jačanjakonkurentnosti u Srbiji koji je usmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – ...

Naslov Primena zakona kasni po dve godine



Stranica u zbirci Autor Nikoletić I.


... donošenja podzakonskih akata njihova primena kasni po dve godine u proseku, pokazuje drugigodišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji su juče predstavili Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj(NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Taj indeks, koji je zapravo ocena kvaliteta itransparentnosti zakonodavnog procesa, ažurnosti dr ...

Naslov Квалитет регулаторног окружења у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу

Redni br. Medij; Dohvat Juznasrbija.info; 0

99 Rubrika / Datum POSLOVNE VESTI, 06. 06. 2014



... најпроблематичнија тачка законодавног процеса је спровођење закона, показао је други годишњиРегулаторни индекс Србије (РИ С) који су данас представили Национална алијанса за локални економскиразвој (НАЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој (USAID). Реч је о оцени коју је Влада заслужилаза квалитет, јавност и предвидљивост припреме ...

Naslov Poboljšan regulatorni indeks zemlje




201 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Parafiskalni nameti, Rad nacrno

... propisa, način njihovog donošenja i primene i dalje veliki kamen spoticanja za privrednike", istakao je jučeBranko Radulović, stručni saradnik Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NA-LED), na panelupovodom prezentacije RISa u organizaciji Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i NALED-a.Radulović je ocenio da najnižu ocenu od 12,6 i dalje beleži vlada i ministarstva za ažurnost sprovođenjazakona, najviše zbog kašnjenja podzakonsk ...

22

Naslov Veći paušal zatvara 319.000 radnji



Stranica u zbirci Autor Soleša Dobrila


... tržištu, a dok se bavimo lovom na male, gube se milijarde dinara od velikih uvoznih kontingenata, odrentiranja stanova i poslovnog prostora, razgranate sive ekonomije gde se obrće gubi se oko četiri milijardeevra godišnje, dodaje. Po rečima Matića jedan od parametara da je ukupna poslovna klima, uključujući i pore ...

Naslov Đavolja posla u spotu o zakonu o radu



Stranica u zbirci Autor D.S.

204 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Pitajte KADA, Siva ekonomija,Rad na crno

... Đavolja posla u spotu o zakonu o radu Beograd Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (Naled)i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) premijerno su nedavno prikazali peti spot u zajedničkojantibirokratskoj kampanji „Pitajte kada" - đavolja posla, koji u fokus stavlja loše strane radnog zakonodavstvaiz ugla nezaposlenih. Dosadašnji pregovori o novom zakonu o radu usmereni su ...

Naslov Sivu zonu štiti tajnovitost




205 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Rad na crno

... Sivu zonu štiti tajnovitost Prvi problem u poslovanju, nelojalnu konkuren ciju, koja radi na crno, ne biprijavilo 69 odsto preduzetnika, pokazali rezultati ankete 250 privrednih subjekata u istraživanju Naleda iUSAID-a nata u stvoj zoni", pokazalt su rezultati analize koja je urađena u maju ovc godinc na uzorku od 250privrednika. Nepovoljan nalaz je rastu ...

Naslov Zbog njih gube profit, a ćute





... godišnjeg prometa zbog onih u sivoj zoni, ali istovremeno, svaki drugi ne bi prijavio kolegu koji takoposluje. 0 Ovo su rezultati amlete Nacionalne alijanse za lokalnilokalni ekonomski razvoj (NALED) i američkogUSAID-a. Prema anketi, koja je sprovedena među 250 privatnih preduzeća, čak svaki šesti privrednik tvrdi damu siva ekonomija "pojede" polovinu godišnjeg prihoda. Pri tom, ispitanici kažu da im nelojalna konkurencijanajveću štetu pravi tako što nerealno obaraju cene, što vo ...

Naslov Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi

Redni br. Medij; Dohvat Bif.rs; 0




Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi Kategorija Biznis & Finansije,Vesti | Autor Redakcija BIF Srbija imanajveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansijana BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’. „Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, alisama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome kolik ...

23

Naslov Siva ekonomija - strateška igra države i poreskih obveznika





... Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar uMinistartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’. „Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome ...

Naslov Zbog sive ekonomije država gubi 30 odsto BDP





... D. Nišavić | 24. 06. 2014. - 13:30h | Kom entara: 5 Gubitak države zbog sive ekonomije iznosi 30 odstobruto domaćeg proizvoda, a na taj način država gubi novac koji bi se slio u budžet - upozorio je danas MilojkoArsić, profesor Ekonom ...

Naslov Vidljivi rezultati do kraja mandata



Stranica u zbirci Autor Nikoletić I

215 Teme NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Vladan Atanasijević, Sivaekonomija, Rad na crno, Nelegalno poslovanje

... 24/06/2014 18:56 | Beograd Održan Bizlife okrugli sto „Stop siv oj ekonom iji“ AUTOR: I. NIKOLETIĆBeograd - Udeo sive ekonomije u Srbiji je izuzetno visok, najveći u Evropi, a činjenica da je taj procenat za okošest odsto viši nego u zemljama u okruženju govori koliko je naš ...


Redni br. Medij; Dohvat Economy.rs; 0




Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi 4 особа в оли ов о. Свиђа ми се 4 Teme u članku: siva ekonomija,porez Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar uMinistartsvu finansija na BIZLife okruglom ...


Redni br. Medij; Dohvat Vibilia.rs; 0

110 Rubrika / Datum Izveštaji, 24. 06. 2014



Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je NikolaĆorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’. „Nije tolikobitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od ...

24

Naslov Vidljivi rezultati do kraja mandata

Redni br. Medij; Dohvat Danas; 31855 Stranica: 9 Površina: 267 cm2


Stranica u zbirci Autor Nikoletić I

222 Teme Vladan Atanasijević, Siva ekonomija, Rad na crno, Nelegalno poslovanje

... Održan Bizlife okrugli sto „Stop sivoj ekonomiji Vidljivi rezultati do kraja mandata Beograd - Udeo siveekonomije u Srbiji je izuzetno visok, najveći u Evropi, a činjenica da je taj procenat za oko šest odsto viši negou zemljama u okruženju govori koliko je naš ...






... 25. jun 2014. Siva ekonomija u Srbiji iznosi nešto više od 30 odsto BDP-a, najveća je u Evropi i za oko šestprocenata veća nego u zemljama regiona, rečeno je na nedavno održanom ...

Naslov Gosti - Dragoljub Đorđević, Miladin Kovačević i Goran Kovačević

Redni br. Medij; Dohvat Radio Beograd 1; 0 11:00 Trajanje: 56 min

113 Rubrika / Datum Talasanje - Pusti priču, 26. 06. 2014



... i sistemu Srbije govore gosti: Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, ekonomistaMiladin Kovačević i Goran Kovačević iz Nacionalne alijanse za lokalnilokalni ekonomski razvoj-NALED. ...

Naslov Siva ekonomija nije socijalni program

Redni br. Medij; Dohvat Kraljevačka TV; 0 19:00 Trajanje: 5 min

114 Rubrika / Datum Dnevnik, 30. 06. 2014

Stranica u zbirci Autor Cvetković Sonja


... zoni državana kasa bi imala prihod od tri milijarde evre, time bi se pokrio manjak i ostalo bi još okomilijardu ipo kažu ekonomisti. Za borubu protiv sive ekonomije neophodno je da se pre svega krene odreformi inspekcijskih organa. NIKOLA ĆORSOVIĆ (državni serketar u Ministarstvu finansija): U narednih desetda ...

Naslov Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi

Redni br. Medij; Dohvat Pressonline.rs; 0




... Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, rekao je Nikola Ćorsović, državni sekretar uMinistartsvu finansija na okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’. - Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odstoBDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koli ...

25

Još jedna zemlja mi nudi da vodim PoreskuupravuIZVOR: SINERGIJA

Ponovo sam poreski savetnik, radim isti posao kao pre dolaska u Srbiju i u njemu uživam. Moj

dosadašnji rad u poreskim upravama Slovenije i Srbije primetili su i u nekim drugim državama tako da

sam već dobio poziv jedne države da moje ideje sprovedem i kod njih. Nadam se da ćemo ovih dana

uspostaviti saradnju te da ću ponovo uživati u poslu koji iskreno volim i znam da radim. Baš zbog toga

se ponekad osećam kao fudbalski trener, koji putuje iz kluba u klub, pa obično na kraju ponovo završi

tako gde je već bio, kaže bivši direktor Poreske uprave Srbije Ivan Simič u prvom intervjuu nakon

napuštanja funkcije.

0

Šta ostavljate svom nasledniku na mestu direktora Poreske uprave? Sa kojim problemima

će morati da se bori tokom 2014?

1Recommend Share

Foto: Tanjug

26

B92.net 04.04.2014

1 / 4

Reach: 0Country: Serbia

Smatrate li da bi nešto

Mom nasledniku ostavljam dobre i motivisane radnike, koji su nakon mnogo godina dobili osećaj da se

neko brine i o njima. U to sam uložio mnogo energije, što mi zaposleni i priznaju. Bila bi velika šteta da

se sada to uništi i vrati u prošle okvire.

U 2014. godini će morati da radi pre svega na novoj organizacionoj strukturi poreske uprave,

povećanju obima elektronskog poslovanja i pripremama za prelazak na elektronsko poslovanje u julu

ove godine, usavršavanju objedinjene naplate te zajedno sa drugim državnim organima – borbi protiv

sive ekonomije. Pored svega navedenog bih predložio još i prelazak na on line fiskalne kase.

Da li i u kom razumnom roku Srbija ima šansu da smanji obim sive ekonomije na nivo, recimo

Slovenije? Da li iz ove perspektive vidite iskrenu spremnost države da suzbije nelegalno

poslovanje?

Ja ne bih baš pravio poređenje sa Slovenijom jer je i u Sloveniji siva ekonomija uzela svoj mah. Istina

ne u takvom obimu kako u Srbiji, ali po mom mišljenju obim sive ekonomije u velikoj meri zavisi i od

stope nezaposlenosti. Potpuno je normalno da se kod više stope nezaposlenosti pojavljuje i više sive

ekonomije. Svakako je borba protiv sive ekonomije priroritet svih državnih organa i ne samo poreske

uprave.

Zato pozdravljam napore NALED-a na suzbijanju sive ekonomije i nadam se da će te aktivnosti dati

rezultate. Ali pre svega je potrebno smanjiti broj nezaposlenih, naći formulu za smanjene nameta na

plate te ukidanje mnogih administrativnih prepreka u poslovanju.

Da li je vaš zahtev za zapošljavanjem dodatnih 1.000 inspektora podstaknut procenom da su

represivne mere ipak delotvornije u borbi protiv sive ekonomije u odnosu na podsticajne?

Ne. Jer za više od 400.000 registrovanih poreskih obveznika (pravnih lica i preduzetnika) te verovatno

još upola manjeg broja onih koji rade na crno, 1.000 novih inspektora ne znači mnogo. To je brojka sa

kojom bi se videla određena poboljšanja, ali nikako se ne bi zaustavila siva ekonomija. Pored toga

treba da se zna da edukacija inspektora traje tri do pet godina.

Zato smatram da represivne mere ne mogu da budu efikasne, naročito na duži rok, jer vremenom

gube oštricu i stvaraju generacijsku mržnju prema državi. Zato je potrebno raditi na razvijanju poreskog

morala, na učenju poreskih obveznika, pre svega mlađih i budućih poreskih obveznika, šta znači i

zašto je važno redovno i pravilno plaćanje poreza.

Za mene je bilo najveće iznenađenje kada sam video da su među

najvećim poreskim dužnicima mnoge državne firme, državne

27

B92.net 04.04.2014

2 / 4


Tema: Siva ekonomija








Tema: Nelegalno poslovanje




















Tema: NALED - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj










Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





od planiranih reformi u

radu Poreske uprave i

poreskoj administraciji

moglo da bude

zaustavljeno ili

odloženo nakon vašeg

odlaska?

Nadam se da to toga

neće doći, ali moram da

istaknem da je moje

iskustvo iz Slovenije

negativno, jer se tamo

upravo to desilo. Došlo je

do određene stagnacije

pa čak i velikih

komplikacija kod

uvođenja novog IT

sistema u rad slovenačke

poreske uprave. Nadam

se da se to neće desiti i u

Srbiji, jer IT ekipa koju

sam ostavio iza sebe je

sposobna da to sprovede

u delo uz podršku spoljnih

saradnika.

ustanove i firme kojih su vlasnici ili uticajni političari ili prijatelji

uticajnih političara. Iz toga proizlazi da država koja očekuje od

privrede i građana da poštuju propise i plaćaju poreze sama to ne

čini, i ne vrši odgovarajući nadzor nad preduzećima čiji je vlasnik. To

je za mene ključno pitanje - kako je moglo da se desi da toliko

državnih preduzeća duguje tako visoke iznose poreza? Ko je to

dozvolio i zbog čega?

Najgore je, kada obični poreski obveznici vide da oni sa vezama i

poznanstvima ne plaćaju porez, onda ni oni više nemaju moralnu

obavezu da plaćaju porez. Pošto se to radilo godinama sada je to

veoma teško preseći u trenutku. Sa uvođenjem nulte tolerancije,

nama je u Poreskoj upravi uspelo da uvedemo iste kriterijume za

blokadu računa ili odlaganje plaćanja poreza za sve. Nije nam bilo

bitno ko koga zna, ko se sa kim druži i ko ima dobru političku vezu.

Sada vidim da se kod Fiskalnog saveta pojavljuju razmišljanja da li je

nulta tolerancija uopšte donela neki napredak. Tvrdim da jeste, jer se

svi tretiraju podjednako. Budžet pune i održavaju pre svega oni koji

redovno plaćaju porez i njima je potrebno zahvaliti za njihov doprinos.

Zar mislite da njima ne bi bilo lakše da ne plaćaju porez, kao što to

rade mnogi drugi. Zbog toga sam prošle godine i podelio zahvalnice

najboljim platišama među fizičkim i pravnim licima. To je ono čime

treba da se bavimo a ne da li je nulta tolerancija potrebna i da li je

dala efekte.

Uvođenje elektronske uprave za vas je bio jedan od

prioriteta. Ko ili šta koči uvođenje elektronske uprave u Srbiji,

i šta ste sve do sada uradili?

Po mom mišljenju, jedan od kočničara uvođenja elektronske uprave

je Fiskalni savet, koji tvrdi, a to si rekli i meni, da on line fiskalne kase nisu potrebne jer zbog njih neće

doći do povećanja poreskih prihoda, te da uvođenje elektronskog poslovanja koje je predviđeno za 1.

juli ove godine treba sprečiti, jer poreski obaveznici u Srbiji nisu informatički pismeni u dovoljnoj meri

da bi mogli da pređu na elektronsko poslovanje. Ja se sa time ne slažem. Srpski narod je sposoban i

spreman za predviđene promene, a elektronsko poslovanje je apsolutno neophodno i neizbežno, samo

je pitanje vremena kada će ono zaživeti u praksi – a što više to budemo odlagali, to je lošije po nas.

Elektronsko poslovanje će omogućiti bolju kontrolu podnošenja obračuna, plaćanja poreza, zatim bolji i

brži kontakt sa poreskim obveznicima, i na kraju – doprineće da se greške kod unosa prijava svedu na

minimum. U tu svrhu smo u Poreskoj upravi uspostavili vrhunski informacioni centar koji je jedan od28

B92.net 04.04.2014

3 / 4


najboljih i najmodernijih u Srbiji. To su promene koje su primetili i u NALED-u.

Srbija mora u elektronskoj komunikaciji da preskoči 10 i više godina, da bi došla na nivo nekih drugih

zemalja kada je reč o radu poreskih uprava. Neke od stvari koje smo na moj predlog uvodili u Poreskoj

upravi Srbije u Sloveniji smo uveli pre više od pet godina.

Šta vam o svesti preduzetnika u Srbiji govori podatak da je ćevabdžinica Mara ipak

nastavila da ne izdaje fiskalne račune i pored vašeg upozorenja?

Mara sada izdaje račune svima, što znači da je cilj postignut. Nakon mog upozorenja Mara je jedno

vreme izdavala račune pa se posle opustila, kao i mnogi drugi poreski obveznici. Znao sam da će se to

desiti, zato sam i tražio da se ode u kontrolu. Pošto inspektoru nije izdala račun bila je zatvorena na

sedam dana. Očigledno su opomena i kazna bile dovoljne pa sada, kako čujem, Mara izdaje račune

svima.

Činjenica je da se oko slučaja Mare razvilo mnogo nepotrebnih rasprava na temu kako sam uopšte

mogao da je opomenem i zašto je nismo odmah kaznili. Kao prvo, u Srbiji je mnogo radnji a premalo

inspektora, i nije moguće kontrolisati i kazniti sve radnje koje ne izdaju fiskalne račune jer jedino to bi

bilo fer. A kao drugo treba se malo okrenuti ka državama zapadne Evrope i videti da se tamo mnogo

radi i na edukaciji i opomenama poreskih obaveznika. Jedino tako se na dugi rok može razviti moralna

odgovornost za plaćanje poreza.

Šta za vas znači dobijanje nagrade Reformator godine, posebno imajući u vidu odlazak sa

funkcije? Kako biste ocenili saradnju sa NALED-om?

Ta nagrada je pre svega nagrada za poresku upravu i vredne ljude koji su učestvovali u tim

promenama i tek onda za mene koji sam ih vodio. Nagrada Reformator godine, koju mi je dodelio

NALED će u mojoj zbirci svih nagrada koje sam do sada primio sigurno imati posebno mesto, jer je

NALED praktično bio jedina ustanova koja je primetila moj rad i doprinos napretku i modernizaciji

Poreske uprave. Izborom za Reformatora NALED mi je javno odao priznanje za obavljen posao. U ime

svih zaposlenih u Poreskoj upravi Srbije, koji će mi veoma nedostajati, hvala članovima i Upravnom

odboru NALED-a koji su me izabrali. Takođe, želeo bih da zahvalim i nekadašnjem ministru finansija

Mlađanu Dinkiću koji je imao hrabrosti da me dovede iz Slovenije, te prvom potpredsedniku Vlade

Aleksandru Vučiću koji mi je omogućio da završim veliki deo planiranih promena.

29

B92.net 04.04.2014

4 / 4














Ako naterasistem daprivatnike ipreduzetnikene gleda kaogerilce i kri-minalce nego

kao cenjene i uvažene partnere,Vučić ima šanse da „dramatičnopodigne" privatnu privredu, kakoje to obećao kao budući premijerpred članovima rukovodstva svojepartije. Vučićev uspeh meriće senjegovom spremnošću da demon-tira sadašnji sistem koji od vlasni-ka privatnih firmi i radnji pravigerilu i tera ih u kriminal i napravisistem u kojem će preduzetnicibiti poštovano zanimanje i poželj-na društvena vrednost.

To je ocena predstavnika nekihasocijacija privatne privrede, kojebudućem premijeru nude na sto-tine različitih predloga, strategija,dokumenata i analiza koje su u po-slednjih nekoliko godina pripre-mili privatnici i preduzetnici kojiništa ne duguju državi i dobavlja-čima.

„Sistem je takav da bi danassamo lud čovek osnovao firmu uSrbiji i prijavio se da legalno radi.Zakonski i regulatorni okvir pri-vrednike svesno gura u kriminalda bi mogli da opstanu. Sa ova-kvim opterećenjima i potpunomnepredvidljivošću poslovanjamnogo privrednika mora da tražirupe u sistemu. Imamo haos koji jebirokratija stvarala godinama, iz-mišljajući sebi posao. Budući pre-mijer mora da odluči hoće li jakuprivredu ili će birokratiju koja ćena kraju pojesti sve nas. Lepo je tošto gospodin Vučić priča, ali njegovprvi potez treba da bude razgovorsa privrednicima, da od njih dobijesliku haosa u kojem i država i lo-kalne samouprave beskrupuloznočerupaju preduzetnike", kaže Dra-goljub Rajić, izvršni direktor Unijeposlodavaca Srbije.

Na ovu ocenu nadovezuju seMiroslav Miletić, član Upravnog

odbora Nacionalne alijanse za lo-kalni ekonomski razvoj (NALED)i izvršni direktor novoosnovanePrivredne komore malih i srednjihpreduzeća Milan Knežević. „Prvapretpostavka za oporavak privat-nog sektora je odluka da se pod-zakonski akti donose istovremenosa zakonom i služe isključivo zarazjašnjenje, a ne i za derogiranjezakonskih propisa. Treba usvojiti i'Zakon o smanjivanju papirologije'koji bi obavezao državne organeda jasno obrazlože zašto određe-na procedura zahteva određenedokumente i koliki trošak pred-stavlja za građane i privredu, kakobismo na konkretnim slučajevimavideli šta je zaista potrebno, a štane", kaže Miletić. A Knežević ogor-čeno primećuje: „Javna upravauvela je praksu - uzmi od privat-nog sektora koliko ti treba".

Rajić tvrdi da je „privatna pri-vreda gerila i da u našim glavamajoš živi komunizam. Gospodin Vu-čić ima šansu da nam taj komuni-zam izbije iz glava, a ako to ne ura-

di vec krajem ove godine čeka nasmnogo teška situacija".

Da bi Aleksandar Vučić „drama-tično podigao" privatnu privre-du mora prvo, prema Rajićevommišljenju, da uvede elektronskuupravu, da smanji birokratizacijui potpuno reorganizuje poreskuupravu jer ona „izuzetno koči po-slovanje i nije sposobna da naplatiporeze ni tamo gde može".

Rajić vidi sivu ekonomiju kaobazu iz koje država može povećatiprihode, ali i kao veliku konkuren-ciju svima koji rade legalno. „Reše-nje je da se opterećenje privredespusti na nivo od 40 odsto, a sadaje 64,8 odsto. Ako se smanje daž-bine i ako se smanji opterećenjeza novoosnovane firme u prve dvegodine, onda će veliki broj firmi ipreduzetnika izaći iz sive zone iprijaviti firme. Istovremeno, morase sprovoditi rigorozna kontrola,a kazne za učestvovanje u sivojekonomiji moraju se pooštriti. Po-jedinci uhvaćeni u sivom biznisumoraju da odgovaraju svom svo-jom imovinom ako su uhvaćeni

Da bi budući premijerAleksandarVučić„dramatično podigao"privatnu privredu, kojadanas radi u gerilskimuslovima, mora da uvedeelektronsku upravu, dasmanji birokratizaciju,potpuno reorganizujeporesku upravu kako biuveo sivu ekonomiju ulegalno tržište. Argumenti,,za i protiv" transf eraviškova zaposlenih izjavnog u privatni sektor

2,5sata

iskoristivostefektivnog

radnogvremenaujavnom

sektoru Srbije

5,5sati

iskoristivostefektivnog

radnogvremena uprivatnom

sektoru Srbije

Srbija > Paketzaprivatnuprivredu [

gerilu

30















u prestupu. Siva ekonomija morada se digne na nivo organizova-nog kriminala jer siva ekonomijaima podršku u vrhovima nekihstranaka. Dakle, jedna od meradramatičnog podizanja privatneprivrede je, s jedne strane, relak-sacija, a s druge žestoka kontrolai kaznena politika. Ako se to uradiprivatni sektor će povećati promet15 i 20 odsto", kaže Rajić.

Miroslav Miletić smatra da pri-vreda mora da se oslobodi balastanelojalne konkurencije velikogbroja preduzeća koja jedini načinposlovanja i opstanka vide u sivojzoni, odnosno izbegavanju obave-za prema građanima, zaposlenimai državi. „Oko tri milijarde evraobrne se kroz nelegalne kanale iuskraćuje nam priliku za brži eko-nomski razvoj", opominje Miletić.

I Milan Knežević kao prvi ko-rak ka „dramatičnom podizanju"privatne privrede vidi legalizacijucrnog tržišta i uvođenje sive eko-nomije u legalne poreske tokove.„Pozdravljam Vučićev istup kaoizraženu spremnost i volju. U logi-

ci se to zove 'diktat predmeta stva-ri', dakle mi jednostavno nemamoizbora i to moramo početi da ra-dimo. Legalizacija crnog tržišta injegovo stavljanje u oporezivanje iprijavljivanje radnika koji rade nacrno u sivoj zoni donelo bi konku-rentnost i stvorilo jednake šanseza sve učesnike na tržištu, što ćedovesti do značajnog povećanjatražnje. I to je jedan od mehani-zama dramatičnog podizanja pri-vatnog sektora u Srbiji. Paralelnos tim mora se rasteretiti od porezarad onih koji su legalno zaposleni.Problem je što sve to mora odjed-nom i zajedno da se uradi jer svakaizolovana stimulacija neće pomoćipodizanju privatne privrede", kažeKnežević.

Kao najveću podršku privrediMiletić se zalaže za smanjenje po-reskog opterećenja zarada (presvega onih najnižih), ali ukazujena još jedan problem iz ove oblasti- neophodno je drastično pojed-nostaviti sistem neporeskih da-vanja i tako obezbediti potrebnupredvidivost poslovanja.

Iako su saglasni oko kljucne mereza „dramatično podizanje" privatneprivrede, Rajić i Knežević razlikujuse u gledanju na transfer viška za-poslenih iz javnog u privatni sektor.U Uniji poslodavaca pozivaju se naiskustva Poljske, Češke, Slovačkei Litvanije koji su (mnogo manji)višak zaposlenih u javnoj upravi re-lativno bezbolno preveli u privatnisektor. Problem je što u srpskomjavnom sektoru radi 45,7 odstoukupnog broja zaposlenih i to jeevropski rekord - prosek u EU je 12odsto zaposlenih u javnom sektoru,u državama koje su prošle tranzici-ju prosek je 18 odsto, a Grčka je sa24 odsto zaposlenih u javnom sek-toru - bankrotirala.

,,Mi imamo skoro duplo više odGrčke i to mora da se menja, alitako da ako je moguće svi bududobitnici, kao u Češkoj ili Poljskoj",kaže Dragoljub Rajić i objašnjavamodel prema kojem bi to moglo dase uradi: „Prosečno radno mesto ujavnom sektoru Srbije košta oko9.000 evra godišnje, to je zaradazaposlenog sa porezima i dopri-nosima i svi troškovi održavanjatog radnog mesta. Kad bi državaradnicima koji su višak dala ot-premnine i oni sami započeli nekiprivatni biznis, teško da bi uspelijer nemaju iskustva. Postotak onihkoji bi uspeli bio bi ispod 10 odsto.Zato je ideja da se privatnim firma-ma i preduzetnicima koje stabilnoposluju, imaju rezultat na tržištu,ostvaruju dobit i lagano rastu - atakvih je 18.000 - ponudi da zapo-sle osobe iz javnog sektora koje suviškovi, uz uslov da te osobe držeod dve do četiri godine, a da za-uzvrat privatnici dobiju tih 9.000evra u vidu jeftinog kredita uz je-dan odsto kamate, minimum grejsperiod od godinu dana i vraćanjekredita na pet-šest godina. Privat-nici bi taj novac iskoristili za ku-

330.000novih radnika

mogućejeako svaka

firma i svakipreduzetnikprimi samo

jednog novogzaposlenog

9.000evra košta

jedno radnomesto ujavnom

sektoru u Srbiji

■

31









Tema: Crno tržište








Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

povinu masina, opreme, otvaranjenovih radnih mesta i za obuku tihljudi. U Poljskoj i Slovačkoj poka-zalo se da su u 70 odsto slučajevati ljudi ostali da rade u privatnimfirmama i posle isteka obaveznogperioda držanja u privatnoj firmi.

Takvim modelom svi dobijaju".Na pitanje koliko bi privatni sek-

tor na taj način mogao da apsor-buje viškova iz javne uprave, Rajićodgovara da će sve zavisiti od in-teresovanja privatnika: ,,Ne zabo-ravljamo da je svaka šesta firma ublokadi ili u nekoj vrsti stečaja. Ali,deo uspešnih privatnika uzima odbanaka kredite s nepovoljnim ka-matama za investicije. To znači dapostoji potreba za novim zapo-šljavanjem i u tom slučaju bilo bina hiljade privatnih firmi koje biučestvovale u preuzimanju viško-va zaposlenih iz javnog sektora.Za ovakvu Srbiju optimalno je dau državnom sektoru radi 320.000-350.000 zaposlenih, što znači daje višak oko 430.000 ljudi. Pitanjeje da li privatna privreda možeda preuzme sve te ljude, ali ima idodatnih programa zapošljavanja.Pomoglo bi, kao što se to radilo uPoljskoj, Češkoj i Slovačkoj, kad bise uvela poreska rasterećenja započetnike u biznisu, da prvih go-dinu-dve dažbine budu minimal-ne ili da se najveći broj njih ukine.Mora da se napravi klima u kojojće država ljudima dati šansu dalegalno rade, a ako poćnu da za-rađuju, onda srazmerno njihovojekonomskoj snazi i da im odrediporeze i doprinose".

Milan Knežević ima sasvim dru-gačiji pogled na transfer viškovazaposlenih iz države u privatnuprivredu: „Prema relevantnimistraživanjima stepen iskoristivo-sti efektivnog radnog vremena ujavnom sektoru Srbije je 2,5 sata, a

u privatnoj privredi - 5,5 sati. Otu-da ne mogu da shvatim izjavu da

će Vlada one iz javnog sektora kojinisu dobri radnici ponuditi i pre-baciti u privatni sektor. To znači dau državnoj upravi Srbije niko i neradi, a pitanje je i zašto bi privatnisektor primao tako loše radnike".

Kneževićeva teza je da bi za novozapošljavanje Srbiji bio potrebanrast bruto domaćeg proizvoda petdo šest odsto. „Zapošljavati se možesamo iz povećane tražnje, ona ćepovući nove investicije, nove inve-sticije otvaraju radna mesta. Doktoga nema sve drugo je prazna pri-ča, pa i predlog da kad privatnikzaposli 10 radnika iz javne uprave,za sedam njih država će plaćati po-reze i doprinose. Mi ne zapošljava-mo kad nam država daje subvencije,nego kad se povećava tražnja i obimposla. Moja logika je da zapošljavamkad to mom poslu treba".

Privredna komora malih i sred-njih preduzeća i Knežević predla-žu državi malo drugačiji model:„Zaposli jednog, reši problem svih,to je moja ideja do koje se možedoći postizanjem nacionalnogkonsenzusa. Nas preduzetnikaima 222.000 i ima još 112.000 ma-lih i srednjih preduzeća. Da svakozaposli po jednog radnika, to je330.000 novozaposlenih. Za togjednog radnika država bi trebaloda nas oslobodi poreza i doprino-sa na dve godine i to bi joj se krozplate novozaposlenih mnogostru-ko više vratilo".

I Rajić i Knežević saglasni su dabudući premijer u operativnomsmislu mora da formira dva tima.Jedan bi činili privrednici i pred-stavnici Ministarstva finansija sazadatkom da bukvalno pročešljajusve članove glavnih „privrednih"zakona, da ugrade sve sugestijeprivrede i da se sve pojednostavi„tako da može da ga razume svakoko ima firmu sa tri zaposlena, a neda mu ministarstvo za tumačenjejednog papira uzima po 10.000dinara i to mišljenje nije obaveznoza sud", kaže Rajić.

Knežević ide korak dalje: „Morase napraviti tim od ljudi iz pet mi-nistarstava koji će svakodnevnonekog izveštavati šta je urađeno.Problem je, međutim, što te ljudenije moguće sakupiti da zajednoručaju, a kamoli da zajedno pratešta je urađeno". I Miša Brkić

'i£ }'■■:•■■:■ , , 1 JB^^. ' 'm ■ i /r-' -Menl su 18 puta uvećali porez na irnovmu.

Ljudi masovno ne plaćaju, samo jedan odstoizvršava tu obavezu

(Milan Knežević)

_______________H. ' ■ —-BrV

HHHHHHHHHH^ 1 '^^^HHHHHHHk ™H

______________________________________^/%&^^^^^ iiw"

U poslednje dve nedelje imamo haos sporezom na imovinu, ima privrednika kojima

je taj porez podignut od 4,5 do 45 putaODragoljubRajić)

_______________________________^. "T^^^mBmsBp'^ f^^fef^iM

HH&- \% ik^M^^. -^^^^^^^H____________________________________ Jn %,■„ m ________________________________________________________________________■_£ Jh Htlk m *^^^^^^^^^^^^Hi'mB Ifl %.

DramatičnopopravljanjePoreske uprave:Sivu ekonomijuizvesti na legalnotržište

32





NALED se uključuje u pregovore o članstvu u EU

Petak, 11. 04. 2014.|15:55 | Izvor: eKapija

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivnoće se uključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji takošto će nadgledati usklađivanje zakonodavstva Srbije saevropskim, i o tome redovno pripremati informacije za izveštajEvropske komisije.

Na 11. aprila održanoj Osmoj godišnjoj skupštini NALED-a uBeogradu zaključeno je da će Alijansa kvartalno direktnoizveštavati Brisel, Delegaciju EU i Kancelariju za evropskeintegracije o progresu Srbije po pitanju stvaranja povoljnogposlovnog okruženja u skladu sa evropskim direktivama.

- NALED će ponuditi i podršku državnim institucijama i konkretnarešenja kako bi brojni regulatorni zahtevi postavljeni pred Srbiju

bili što brže i kvalitetnije ispunjeni, na dobrobit građana i privrede, rekao je predsednik Upravnog odbora NALED-a- Vladan Atanasijević.

Radi ostvarenja ovih ciljeva NALED će, kako je kazao Atanasijević, uputiti preporuku novoj vladi Srbije o sedamključnih reformi, neophodnih za izgradnju dobrog poslovnog okruženja i podsticanje ekonomskog rasta.

Unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog opterećenja zarada,unapređenje izdavanja građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostavljivanje poreskeadministracije, prva su grupa na listi reformi.

Sledi neophodnost kvalitetnog donošenja i primene i zakona i podzakonskih akata.

Atanasijević je naveo da od buduće vlade očekuje da omogući privredi učešće u svim fazama izrade propisa uradnim telima izvršne vlasti, kako bi privreda dobila prostor da bude predlagač novih ili izmena postojećih zakona.

Predvidivost u procesu donošenja regulative, objavljivanjem godišnjeg plana usvajanja zakona i manjim brojemonih koji se donose po hitnoj proceduri, morala bi da ide "rame uz rame" sa pojednostavljivanjem postojećihbirokratskih procedura, uz značajno veću primenu e-uprave.

Kako je naveo Atanasijević, transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći takođe su važni u procesuusklađivanja propisa sa evropskim direktivama. To znači i da je potrebno jednako tretirati strane i domaćekompanije u ovoj oblasti, ali i sprečiti pojavu novih parafiskalnih nameta i retroaktivnu primenu propisa.

Na kraju, neophodno je obezbediti i veći uticaj lokalnih samouprava na republičke institucije i javna preduzeća,između ostalog i usvajanjem zakona o investicijama koji bi omogućio gradovima i opštinama da same definišupolitiku promocije investicija i preusmaravanje braunfild lokacija na lokalni nivo.

Na svečanosti su uručene i NALED-ove "strele" zaslužnim partnerima - misiji Američke agencije za međunarodnirazvoj (USAID) u Srbiji i Otvorenom regionalnom fondu za jugoistočnu Evropu za unapređenje opštinskih usluga priNemačkoj organizaciji za tehničku saradnju (GIZ).

33

Ekapija.com 11.04.2014

1 / 1

Reach: 60.000Country: Serbia

























Tema: Povoljno poslovno okruženje










Tema: Vladan Atanasijević










Tema: Parafiskalni nameti






Nova Vlada će efikasnim radom doprineti razvoju

11 . april 2014.

Nova Vlada će biti formirana do kraja

meseca a u najbržem roku, do sredine juna,

novi parlament će doneti set nov ih

ekonomskih zakona, izjav io je ministar

privrede i regionalnog razvoja i vršilac

dužnosti ministra privrede Igor Mirov ić. On

je na 8. godišnjoj skupštini NALED-a rekao

su ključni ciljev i nove v lade konsolidacija

finansija, priv lačenje novih investicija i

pobećanje BDP-a.

Cilj nove v lade je da se obezbedi privredni razvoj, pre svega realnog sektora, smanjenjem parafiskalnih

nameta, kao i da se poboljšaju uslov i za biznis donošenjem seta ekonomskih zakona. Novi parlament bi

do sredine juna trebalo da usvoji set zakona- o radu, privatizaciji, stečaju kao i o prostornom planiranju i

izgradnji. Prioritetno je da se smanje rashodi u javnom sektoru kao i da se promeni princip rada i način

uprav ljanja javnim preduzećima, izjav io je Mirov ić. Na taj način javna peduzeća će od gubitaša postati

firme koje doprinose konsolidaciji rdžavnog budžeta, a ne odlivu sredstava. Mirov ić je rekao da će se

v lada truditi da stimulacionim merama učini privatni sektor atraktivnim, kako bi se našao prostor da

preuzme deo zaposlenih iz javnog sektora. Među prioritetima nove v lade Mirov ić je naveo, i

sprovođenje regulatorne reforme i primenu v ladavine prava, za šta su postav ljeni temelji 2013. godine

donošenjem Strategije o uređenju i razvoju ove oblasti.

Značajna partner Vladi u sprovođenju reformskih biće NALED- najveća javno-privatna asocijacija, rekao

je predsenik Vladan Atanasijev ić. Tako bi se smanjile razlike i privukli investitori. On je precizirao da je

ponosan što je Vlada Srbije u Akciioni plan za unapređenje poslovnog okruženja uvrstila 80 odsto

preporuka iz „Sive knjige“ NALED-a, koja sadrži savete o prevazilaženju postojećih problema. Takođe,

NALED će se aktivno uključiti u pregovore Srbije sa EU o članstvu, tako što će nadgledati usklađivanje

zakonodavstva Srbije sa evropskim, i o tome u redovnim izveštajima obeveštavati Evropsku komisiju.

Atanasijev ić, je rekao da će ova Alijansa uputiti preporuku novoj v ladi o sedam ključnih reformi,

neophodnih za izgradnju dobrog poslovnog okruženja i podsticanje ekonomskog rasta. To se odnosi na

unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva, zatim izdavanje

građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostav ljivanje poreske administracije.

Transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći važni su preduslov i za usklađivanje domaćih

propisa sa evropskim direktivama. Pred novom v ladom je težak zadatak da efikasno sprovede ključne

reforme, koje su važne za proces pregovaranja o pristupanju EU, rekao šef delegacije EU u Srbiji Majkl

Devenport. On je naveo da je potrebno da se iz osnova promeni ekonomsko uprav ljanje a ključno je da

reforme bude zasnovane za v ladavini prava, uz jednak tretman sv ih investitora i intenzivniju borbu

34

Glassrbije.org 11.04.2014

1 / 2










Tema: Siva knjiga propisa












protiv korupcije.

35


2 / 2


NALED SE UKLJUČUJE U PREGOVORE SA EU

Napisao JUGpress

petak, 11 april 2014 00:00

BEOGRAD

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) aktivno će seuključiti u pregovore Srbije o članstvu u Evropskoj uniji objektivnim

monitoringom rezultata procesa usklađivanja domaćeg i evropskogzakonodavstva i pripremom inputa za izveštaj Evropske komisije o

napretku Srbije. Svojim članovima i javnosti NALED će kvartalnoprezentovati dokle se stiglo u tom procesu, koji su reformski potezipovučeni

i šta je ostalo da se obavi do uspešnog završetka pregovora, zaključeno jena VIII godišnjoj Skupštini NALED-a, održanoj danas u Beogradu.

Članovi NALED-a odlučili su da Alijansa kvartalno direktno izveštavaBrisel, Delegaciju EU i Kancelariju za evropske integracije o progresu

Srbije na polju stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u skladu s aevropskim direktivama. Takođe, NALED će ponuditi podršku državnim

institucijama i konkretna rešenja kako bi brojni regulatorni zahtevipostavljeni pred našu zemlju bili što brže i kvalitetnije ispunjeni.

U tom cilju, NALED će uputiti preporuku novoj Vladi Srbije o sedamključnih reformi koje je neophodno sprovesti radi izgradnje dobrog

poslovnog okruženja u skladu sa evropskim standardima i stvaranja uslovaza podsticanje ekonomskog rasta.

NALED smatra da je neophodno unapređenje sistemskih propisa, presvega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog opterećenja

zarada (naročito najnižih), unapređenje sistema izdavanja građevinskihdozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostavljivanje poreske

administracije.

Važan korak biće obezbeđivanje kvalitetnog procesa donošenja i primenezakona i podzakonskih akata. Od Vlade Srbije očekuje se da

omogući privredi učešće u svim fazama izrade propisa i radnim telimaizvršne vlasti, kako bi dobila prostor da bude predlagač novih ili

izmena postojećih zakona. Predvidivost u procesu donošenja regulativetrebalo bi obezbediti i objavljivanjem godišnjeg plana usvajanja

zakona, kao i smanjivanjem broja zakona donetih po hitnoj proceduri, uzuvođenje obavezne analize efekata. Sve to moralo bi da prati

pojednostavljivanje postojećih birokratskih procedura kroz kreiranje registraprocedura i usvajanje zakona o smanjivanju papirologija, uz 36

Jugpress.com 11.04.2014

1 / 3














































značajno veću primenu e-uprave.

Transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći takođe su važni uprocesu usklađivanja propisa sa evropskim direktivama.

Potrebno je da Vlada uspostavi jednak tretman stranih i domaćihkompanija u ovoj oblasti, kao i da spreči pojavu novih parafiskalnih

nameta i retroaktivnu primenu propisa.

Ništa manje važna je potreba za decentralizacijom ekonomskog razvojakoja bi podrazumevala veći uticaj lokalnih samouprava na

republičke institucije i javna preduzeća, usvajanje zakona o investicijamakoji će omogućiti gradovima i opštinama da sami definišu politiku

promocije investicija, preusmaravanje braunfild lokacija u nadležnostlokalnog nivoa vlasti i podršku jačanju kapaciteta lokalne administracije.

Kandidatura za članstvo u Zajedničkom konsultativnom odboru civilnogdruštva EU-Srbija

NALED je podneo kandidaturu za članstvo u Zajedničkom konsultativnomodboru civilnog društva EU-Srbija koji se formira po započinjanju

pregovora o članstvu. Zajednički konsultativni odbor čine predstavniciEvropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) i predstavnici

socijalnih partnera i udruženja građana u Srbiji. Odbor će omogućitiorganizacijama obe strane da ost vare dublji dijalog i daju informacije

političkim strukturama o poglavljima pregovora o pristupanju. EESK jesavetodavno telo Evropske unije, koje daje stručne savete Evropskoj

komisiji, Evropskom savetu i Evropskom parlamentu u procesu donošenjapolitika na evropskom nivou.

NALED-ove „strele“ za USAID i GIZ

Na svečanosti su uručene NALED-ove „strele“ zaslužnim partnerima –misiji USAID-a u Srbiji i GIZ Otvorenom regionalnom fondu za

jugoistočnu Evropu za unapređenje opštinskih usluga (ORF MMS). „Strelu“dodeljenu misiji USAID-a za dugogodišnju podršku NALED-u

kroz Projekat za bolje uslove poslovanja i Projekat za održivi lokalni razvoj,koji su krunisani partnerstvom na realizaciji Projekta za jačanje

konkurentnosti primila je direktorka kancelarije za ekonomski rast misijeSuzan Kutor. „Strelu“ za podršku regionalizaciji procesa certifikacije

op& scaron;tina i širenje standarda povoljnog poslovnog okruženja u regionjugoistočne Evrope u ime GIZ ORF MMS primio je menadžer fonda

Kristof Di Marko.

Na VIII godišnjoj Skupštini NALED-a članovima Alijane i partnerima obratilisu se ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović,

šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, ambasador Švajcarske Žan-Daniel Ruh i zamenik ambasadora SAD Gordon K. Duguid.

37


2 / 3






















Rezultati NALED-a u 2013. godini

Broj članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u 2013.povećan je na 190 (rast od 11 odsto) i opštine u članstvu Alijanse sada

pokrivaju 70 odsto teritorije Srbije. Pokrenuto je ili je u toku realizacija 15projekata za unapređenje regulatornog okvira i jačanje kapaciteta

opština. Među najvažnijim novim projektima je zajednička inicijativaNALED-a i USAID-a – dvogodišnji projekat za suzbijanje sive ek onomije i

revitalizaciju braunfild lokacija. Formiran je Savez za fer konkurenciju u kojisu ušle društveno odgovorne kompanije koje najviše doprinose

zapošljavanju i budžetskim prihodima.

Kada je reč o regulatornoj reformi, Ministarstvo finansija imenovalo jeNALED za člana Radne grupe za izradu Zakona o naknadama, a

Vlada Srbije je u Akcioni plan za unapređenje poslovnog okruženja2014/15 uvrstila 80 odsto preporuka Sive knjige.

Kroz proces certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem dosada je prošlo više od 30 lokalnih samouprava. Tokom 2013.

formirana je i regionalna mreža institucija koja će ovu platformu zaunapređenje konkurentnosti gradova i opština implementirati u Srbiji,

Hrvatskoj, BiH i Makedoniji.

38


3 / 3
























NALED će za Evropsku komisiju "kontrolisati"VladuAutor: Tanjug

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) će se uključiti u pregovore

Srbije o članstvu u EU tako što će nadgledati usklađivanje zakonodavstva i o tome

redovno izveštavati Evropsku komisiju.

11.04.2014. | 17:19 > 17:20 0 A- A A+

Na danas održanoj Osmoj godišnjoj skupštini NALED-a u Beogradu zaključeno je da će

Alijansa kvartalno direktno izveštavati Brisel, Delegaciju EU i Kancelariju za evropske

integracije o progresu Srbije po pitanju stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa

evropskim direktivama.

NALED će ponuditi i podršku državnim institucijama i konkretna rešenja kako bi brojni

regulatorni zahtevi postavljeni pred Srbiju bili što brže i kvalitetnije ispunjeni, na dobrobit

građana i privrede, rekao je predsednik Upravnog odbora NALED-a, Vladan Atanasijević.

Radi ostvarenja ovih ciljeva NALED će, kako je kazao Atanasijević, uputiti preporuku novoj

vladi Srbije o sedam ključnih reformi, neophodnih za izgradnju dobrog poslovnog okruženja i

podsticanje ekonomskog rasta.

Foto: logo NALED

39

Mondo.rs 11.04.2014

1 / 2












































Unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog

opterećenja zarada, unapređenje izdavanja građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i

pojednostavljivanje poreske administracije, prva su grupa na listi reformi.

Sledi neophodnost kvalitetnog donošenja i primene i zakona i podžakonskih akata.

Atanasijević je naveo da od buduće vlade očekuje da omogući privredi učešće u svim fazama

izrade propisa u radnim telima izvršne vlasti, kako bi privreda dobila prostor da bude

predlagač novih ili izmena postojećih zakona.

Predvidivost u procesu donošenja regulative, objavljivanjem godišnjeg plana usvajanja

zakona i manjim brojem onih koji se donose po hitnoj proceduri, morala bi da ide "rame uz

rame" sa pojednostavljivanjem postojećih birokratskih procedura, uz značajno veću primenu

e-uprave.

Kako je naveo Atanasijević, transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći takođe

su važni u procesu usklađivanja propisa sa evropskim direktivama. To znači i da je potrebno

jednako tretirati strane i domaće kompanije u ovoj oblasti, ali i sprečiti pojavu novih

parafiskalnih nameta i retroaktivnu primenu propisa.

Na kraju, neophodno je obezbediti i veći uticaj lokalnih samouprava na republičke institucije i

javna preduzeća, između ostalog i usvajanjem zakona o investicijama koji bi omogućio

gradovima i opštinama da same definišu politiku promocije investicija i preusmaravanje

braunfild lokacija na lokalni nivo.

Atanasijević je naveo da će NALED ove godine nastaviti rad na usvajanju propisa koji će

onemogućiti nekontrolisano gomilanje novih nameta privredi. Kako je dodao, privreda u ovom

trenutku plaća 384 neporeska nameta, od čega je više od 270 parafiskalnih.

Prema njegovim rečima, za NALED-om je veoma uspešna godina, broj članova tog najvećeg

javno-privatnog udruženja u Srbiji približava se broju 200 i trenutno iznosi 191.

Na svečanosti su uručene i NALED-ove "strele" zaslužnim partnerima - misiji Američke

Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji i Otvorenom regionalnom fondu za

jugoistočnu Evropu za unapređenje opštinskih usluga pri Nemačkoj organizaciji za tehničku

saradnju (GIZ).

40

Mondo.rs 11.04.2014

2 / 2
















11.04.2014 14:14

NALED se uključuje u pregovore o članstvu u EU

BEOGRAD - Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski

razvoj (NALED) aktivno će se uključiti u pregovore

Srbije o članstvu u Evropskoj uniji tako što će

nadgledati usklađivanje zakonodavstva Srbije sa

evropskim, i o tome redovno pripremati informacije

za izveštaj Evropske komisije.

Na danas održanoj Osmoj godišnjoj skupštini NALED-

a u Beogradu, zaključeno je da će Alijansa kvartalno

direktno izveštavati Brisel, Delegaciju EU i Kancelariju

za evropske integracije o progresu Srbije po pitanju stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa

evropskim direktivama.

NALED će ponuditi i podršku državnim institucijama i konkretna rešenja kako bi brojni regulatorni zahtevi

postavljeni pred Srbiju bili što brže i kvalitetnije ispunjeni.

Radi ostvarenja ovih zaključaka, NALED će, kako je rekao predsednik Upravnog odbora Vladan Atanasijević,

uputiti preporuku novoj vladi Srbije o sedam ključnih reformi, neophodnih za izgradnju dobrog poslovnog

okruženja i podsticanje ekonomskog rasta.

Unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog opterećenja

zarada, unapređenje izdavanja građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostavljivanje poreske

administracije, prva su grupa na listi reformi. Sledi neophodnost kvalitetnog donošenja i primene i zakona i

podzakonskih akata.

Atanasijević je naveo i da od buduće vlade očekuje se da omogući privredi učešće u svim fazama izrade

propisa i radnim telima izvršne vlasti, kako bi dobila prostor da bude predlagač novih ili izmena postojećih

zakona.

Predvidivost u procesu donošenja regulative, objavljivanjem godišnjeg plana usvajanja zakona

i manjim brojem onih koji se donose po hitnoj proceduri, moral bi da ide rame uz rame sa

pojednostavljivanjem postojećih birokratskih procedura, uz značajno veću primenu e-uprave.

41

Tanjug.rs 11.04.2014

1 / 2












































Kako je naveo Atanasijević, transparentna fiskalna politika i politika državne pomoći takođe su važni u procesu

uskladhivanja propisa sa evropskim direktivama. To znači i da je potrebno jednako tretirati strane i domaće

kompanije u ovoj oblasti, ali i sprečiti pojavu novih parafiskalnih nameta i retroaktivnu primenu propisa.

Na kraju, neophodno je obezbediti i veći uticaj lokalnih samouprava na republičke institucije i javna

preduzeća, između ostalog i usvajanjem zakona o investicijama koji bi omogućio gradovima i opštinama da

same definišu politiku promocije investicija i preusmaravanje braunfild lokacija na lokalni nivo.

Foto Tanjug/N. Jovanović

42


2 / 2






СИВА ЕКОНОМИЈА И БРОЈНИ НАМЕТИ ГУШЕ ПРИВРЕДНИКЕИ ПРЕДУЗЕТНИКЕ КОЈИ ЛЕГАЛНО ПОСЛУЈУСИСТЕМСКА ГРЕШКА: НАМИРИВАЊЕ

ПОЛИТИЧКИХ ЕЛИТАСања Воркапић

Све теже „пливање" у при-вредним и предузетничким вода-ма, све већи трошкови пословања,затварање лродавница и локалајесте оно што у данашње времемучи мале предузетнике, али ивелике привреднике са дугого-дишњим стажом. Вечито је пита-ње да ли држава може и хоће дарастерети њихов рад, или да им гаотежава новим и старим намети-ма.

Према истраживању Нацио-налне алијансе за локални еко-номски развој (НАЛЕД), привредаплаћа 384 непореска намета, одкојих су чак две трећине, односно247 парафискални, што значи даза њих од државе привредници недобијају повратну услугу или вред-ност те услуге не одговара плаће-ном износу. Упркос најавама изВладе Србије да ће се ићи ка фи-нансијском растерећивању при-вреде, за последње две годинеуведено је девет нових намета.ковића, оснивача компаније „Им-пел" и председника ЗРЕПОК-а,оваква ситуација само потврђујеоно што привредници одавно го-воре, а то је да у Србији постоји си-стемска грешка. - Код нас државупредставља политичка елита којаосвоји власт и која на државу гле-да као на своју фирму. Пошто ру-ководство те фирме мора да на-мири своје следбенике који су мупомогли да дођу на власт, у не-достатку других решења оно ихзапошљава у јавном сектору на ра-чун пореских обвезника. Како језбог кризе и све тежих услова по-словања пореских обвезника свемање, а прохтеви „фирме", њеногпословодства и запослених се несмањују, онда држава потеженајпре за увећањем реалних по-реских прихода (од промета -ПДВ, од добити и имовине), пакада и то исцрпи и постане не-конкурентна у односу на другесличне земље, онда измишљанове намете у виду разних такситј. парафискалних намета - кажеза наш лист Видаковић, напоми-њући да сви ти намети чине при-

вреду Србије још неспособнијом заулагање у даљи развој, а цело-купно пословно окружење неза-нимљивим за нове инвеститоре.

- Сасвим је јасно како се утаквом сценарију ствари одвијају:држава-фирма се све више заду-жује код страних кредитора по свенеповољнијим каматама, њенитрошкови све више расту и она свевише постаје неподношљива запореске обвезнике којих је свемање. Мислим да није тешко нипретпоставити како се јединоможе завршити овај сценарио -каже председник ЗРЕПОК-а.

Коментаришући ове податкеНАЛЕД-а, Мирослав ђурић, пред-седник Општег удружења пред-узетника у Зрењанину, каже уиме свог Удружења да се пред-узетници слажу да их треба рас-теретити у финансијском смислу,али да је то веома тешко и спро-вести.

Уместо растерећења - новинамети

- Предузетници сматрају дапостоји велики број намета, и да суте таксе за овдашње стање достависоке. Заиста је неопходно рас-терећење у сваком смислу, од по-реза и доприноса па надаље, Томоже ићи само у једном правцу - дасе повећа број пореских обвезникакако би се растеретили постојећи- каже Мирославђурић. Према ње-говим речима, неопходно је сма-њење државног сектора и јавне по-трошње с једне стране и сузбијањесиве економије с друге стране.

-Држава нема довољно да под-мири своје трошкове ни од овогашто наплаћује, а не да их смањује,и стога се мора успоставити ради-калнија борба против сиве еконо-мије - изричит је председник Оп-штег удружења предузетника, на-помињући да се овим проблемиматреба приступити темељно, а пред-услов је.доношење и спровођењеадекватних закона.

Говорећи да се бројни наметиморају редуковати, Момчило Ни-колчић, потпредседник Регионал-

не привредне коморе у Зрењанину,каже за наше новине да сви мора-мо дати свој допринос како бистворили бољу пословну климу. -Регионална привредна коморанема детаљан преглед свих пара-фискалних намета, али је свакаконаш став да се они морају пре-испитати како би се заштитио ин-терес наших чланица, Постоји ско-ро 400 намета, односно такси и не-опходно је извршити њихову ана-лизу и рационализацију, а потом иукидање оних непотребних којиоптерећују привреднике - рекао јеовим поводом Николчић. Он је ис-такао и да се ниво тих обавеза којесе плаћају држави, односно ло-калној и покрајинској админист-рацији, мора смањити како би сестворила одговарајућа пословнаклима.

Створити бољу пословнуклиму

- Тренутни пословни амбијентније задовољавајући, неликвид-ност је велика и сваким даном до-датна задужења су све већа, штодоводи до алармантне ситуације.Имајући у виду такву ситуацију, не-опходно је спровести сечу непо-требних такси - каже Николчић.

Једно од решења за излаз изовакве ситуације дао је ДраганВидаковић, са којим се слажу ипривредници нашег града: за оп-станак и наше економије и нашедржаве неопходно је да се изгра-де институције система које нећебити под утицајем тренутне вла-дајуће политичке елите као и да сереформише јавни сектор у мали иефикасан државни апарат који ћебити примерен могућностима гра-ђана и привреде, и који ће радитиу интересу њиховог развоја.

- Једино се тако може омо-гућити развој реалног сектора којиствара нове вредности и који можеподићи вредност друштвеног про-извода (БДП), а самим тим и стан-дард грађана и њихову куповнумоћ, без које нема ни бизниса - за-кључио је председник ЗРЕПОК-а.

43

















J8s*^?liil___ji2jS?" _; — — »j—âc-— --— -=-r - - - -^ - * ""TBT" ~^F~ 1 0 ""■pljj5t?r:, ■; \ Koh ko sifpSjjk«, . -- __■&_%«. 'S^ ~T*_ ' • • ■ m ■ ■ ■■■■■ ■ i I ■■ i

— ■Ssar* ji*w ,Ž*^S j^" j~« t, IJ. %*U .©*! «jl-s5 t> jSk! ,SM'_!___Ê =s '*«T ______6flffi ■HSÊ?r_ &■*• -aW- T^Himii L_.li '~ y **' *______._l^^%__Uh_S_}A_i_r_l. '\^__P_(Hr___?^___juw__^.___-FS -i 'ffEBvGfli M-HM_r~ r' r ŠÂ • .. ■^-■----tg- J n-'.t. WJft|lawyT*-pUB'11| f1fT^^j^yK tg^MmSLmt^m. »WH_M^Pf lB9_F

JM0T morala! Test smo dobUi od Nacionalne

t. Da li uvek tražite i dobijate 4. Da li ste ikada radili neki 7. Da li na pijaci kupujete BBBBBBBBKB^Bfiskalni račun kada kupujete posao bez ugovora? proizvode kao što su rezani HkT^l!i£l^^^^^^^^Hu radnji? A Da, više puta duvan, kućna hemija, HSfl?9f!fw^__________________!A Nikad B Da, jednom ili dva puta kozmetika ili garderoba? H^PrP-VsP-fS^^^^HB Ponekad C Ne, nikad A Da, često Wj}£mMlmmmmM^BC Uvek B Ponekad Rg^ffil^M^^^flH

5. Da li imate legalan softver C Nikad H^fflfl^^fflflK^^^^H2. Kako vam se isplaćuje plata? na računaru? BBgJjJPfSSfflJJjfffiHA Na ruke, u gotovini A Ne 8. Da li vodite računa da je BQRKQyMHffiNRH9B Delom na ruke, delom na B Delimično na kutijama cigareta i na ■^MJffi^6HSfflj|S|M

račun C Da alkoholnim pićima zalepljena ■^^^gJHfflJJfflRfflJHC Isključivo na račun akcizna markica?

6. Da li ste ikad u kafiću ili bilo A Ne HH^MJfflflHHSgHH3. Da li biste iznajmili stan bez kojoj drugoj radnji prihvatili B Ponekad BSS&M&EI&fifiBEBugovora i plaćanja poreza? rukom ispisan račun? C Da mBBmBBSBBS^BA Da A Da, često HfflflHffiffiJfflKBfflSSaBB Možda B Ponekad 9. Da li biste prijavili Poreskoj ■fflHjH||fflRffffl^jffi|g9

C Ne C Ne, nikad upravi prodavnicu u kojoj vamnisu izdali fiskalni račun za HBJJfflKJBfflSffinffitBH\iža eena ne bi trebalo cla bude H enu robu? IJMf.fMllfiJB

izgovor za kupovinu na pijaei ?Da ožda ■JIIBMiBli^B"^ * 1 # v

>■ . ' . nei logicno Hmmm^^p

45

J8s*^?liil___ji2jS?" _- — -— »j— -=msr—- ~^~: - - - - * "^tT ~^F~ 1 % "■P^^tP-r;; \ Koh ko sitp_ftjss«_ . -- I^Kfe-yK : s^ - - J ' • • ■ m ■ ■■■■■■ ■ i I ,■ ifife^ WBT ri ; fe;\ a >i- A3^/A A A Vv^ kJLiv^»^k^ msSr**®®!*-- ' *> • r^ * 'V a>' i - » <________.— ■Ssar*"*w ,Ž*^S j^"'--« t,*• %5»* -ii! <Â'*w^' ■^^"^^^■sSC^JUBK' jSk! ,Sm'_!___Ê =s '*«T ______6flffi SHÊ?r_ &■*• -aW- T^Himii .I.-..I '~ y **' *______._l^^%__Uh_S_}A_i_r_l. 'T9»'4he _^ jTirJP«, *■)_£> •ffEarfin M-HM.T~ r ,r šÂ • .. **MmMm^t&M"38&i»BKT'ft*imiwm -w-i^^f* ,yK JFMtMSbm&fB. -OTIM^Pf ImBf

JM0T morala! Test smo dobUi od Nacionalne

t. Da li uvek tražite i dobijate 4. Da li ste ikada radili neki 7. Da li na pijaci kupujete BBBBBBBBKB^Bfiskalni račun kada kupujete posao bez ugovora? proizvode kao što su rezani HkT^l!i£l^^^^^^^^Hu radnji? A Da, više puta duvan, kućna hemija, HSfl!?9f!fw^__________________!A Nikad B Da, jednom ili dva puta kozmetika ili garderoba? B4PrPt9^^^^ÎB Ponekad C Ne, nikad A Da, često Wj}£mMlmmmmM^BC Uvek B Ponekad Rg^ffil^M^^^flH

5. Da li imate legalan softver C Nikad H^fflfl^^fflflK^^^^H2. Kako vam se isplaćuje plata? na računaru? BBgJjJPfSSfflJJjfffiHA Na ruke, u gotovini A Ne 8. Da li vodite računa da je IfflRKRnMHffiNRHHB Delom na ruke, delom na B Delimično na kutijama cigareta i na ■^MJffi^6HSfflj|S|M

račun C Da alkoholnim pićima zalepljena ■g^^gJHTBJffifflfflJHC Isključivo na račun akcizna markica?

6. Da li ste ikad u kafiću ili bilo A Ne HH^MJfflflHHSgHH3. Da li biste iznajmili stan bez kojoj drugoj radnji prihvatili B Ponekad BS&fišM&EI&fifiBEBugovora i plaćanja poreza? rukom ispisan račun? C Da mBBmBBSBBS^BA Da A Da, često BHHRRNQHffigBB Možda B Ponekad 9. Da li biste prijavili Poreskoj BQRJH||ffiffiffl^ffl^lC Ne C Ne, nikad upravi prodavnicu u kojoj vam

nisu izdali fiskalni račun za HHJSjS^jffjHjHflffiHM\iža eena ne bi trebalo da bude S enu robu? llIllIIfliiiB

izgovor za kupovinu na pijaei ?D aožda ■MMiBli^B

"^ * 1 # v>■ . ' . nei logicno Hmmm^^p

46

Većina UKi^^ÂM^^SâjULjAM^^Mnovea iz sive najviše cekonomije vistesivi ■MMMHMHMMMB^^H.. • l i' manje 00.30% H '-fffliginSgnÔdlaZl dObrO Čestitamo! Vaš poreski

moral ie na visokom nivou. H^^^S_^@_S__Q^_S_^________E^_S__I_S____^m_^3[^__El_______iorganizovamm ukouko b, S e sv, P o,.agai, BaSsSBS^, . kao vi, država bi prepolovi- HCT^^^CT^^ffi[^^^^^raTj^ffl^^^gQ!^^B|^Hgrupama, Koje ia budzetski defidt, obnovi- ■^^^^flraB^HSSuBpBB^^

la sve bolnice i škole u Srbi- BjSSW!^WS^ffi^^^^^^BBa^SH^MiS^^^^B^MSVereilJU na ji, obnovila puteve i izgradila H^H^H^^^^^^^^^^^^&_^^HHHH^n^HVellKO šte zdravlje populacije bi

se znatnopravna ' J'^^^^HH^L u 4MRP'«''O^^^^Kw^^_^^^^S^S^_^__^_H——————— [jj (.j[ a ve^ a|broj tegalnih ,,_* "jH '^mKSr^^P^KSSBSSSSBSSBSMpreduzeca i -.«BHT"" « .^^BBSL~-*J^B$BmMliUNiNMNMKfflmfB^Bnovih inve- Itt^^^^Mttttf^B^^B^^^^^BBBS^^^Ssticija bi jfcf&ttB^^^^^^. *i|HH9ffi]ffi|TOnffiPH8ffiQM!^H

■^^^%. -^^Êi^*^^^^mM^KPttWflRttWMiWRBtttt£tt&^^^^^^l

sektoru. Ži- •■ j^W**5LJ^^^^Bm^BSBBSBIB^Bveli bismo u 4 ,'=« >*■uređenoj dr- ■ i^â^^^^^^^^^^SDEBÊ^^^H

™ 11 piii,, jj^^Ji^^MI^^^BJ

47

субота, 12. апр 2014, 08:16 -> 09:10

НАЛЕД за повољније пословно окружење

Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД активно ће се укључити у

преговоре Србије о чланству у Европској унији тако што ће надгледати усклађивање

законодавства Србије са европским, и о томе редовно припремати информације за

извештај Европске комисије.

Смањење сиве економије, флексибилније запошљавање и унапређење процеса доношења и

спровођења закона три су најважнија приоритета рада које Национална алијанса за локални

економски развој види у 2014. години у домену регулаторне реформе, рекао је гостујући у Дневнику

Владан Атанасијевић, председник Управног одбора НАЛЕД-а.

У контексту отварања преговора о приступању ЕУ планирано је активно укључивање у израду

инпута за извештај Европске комисије о напретку Србије.

Алијанса ће квартално директно извештавати Брисел, Делегацију ЕУ и Канцеларију за европске

интеграције о прогресу Србије по питању стварања повољног пословног окружења у складу са

европским директивама.

НАЛЕД ће понудити и подршку државним институцијама и конкретна решења како би бројни

регулаторни захтеви постављени пред Србију били што брже и квалитетније испуњени.

48

RTS.rs 12.04.2014

1 / 2












































Атанасијевић каже да ће НАЛЕД упутити препоруку новој влади Србије о седам кључних реформи,

неопходних за изградњу доброг пословног окружења и подстицање економског раста.

Унапређење системских прописа, пре свега кроз измене радног законодавства и пореског

оптерећења зарада, унапређење издавања грађевинских дозвола, сузбијање сиве економије и

поједностављивање пореске администрације, прва су група на листи реформи. Следи неопходност

квалитетног доношења и примене и закона и подзаконских аката.

Када би се у овом тренутку правио извештај о, рецимо, ефикасности администрације у Србији, он

према речима Атанацковића не би био позитиван.

Анкетом под називом "Шалтиметар" НАЛЕД је утврдио да је 55 минута просечно чекања на

појединим шалтерима.

Процедуре морају да се поједноставе јер је чекање предуго посебно имајући у виду да странка по

завршетку чекања на једном, да би завршила посао због кога је дошла, мора да одлази и чека и на

другим шалтерима.

49

RTS.rs 12.04.2014

2 / 2










subota, 12. apr 2014, 08:16 -> 09:10

NALED za povoljnije poslovno okruženje

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED aktivno će se uključiti u pregovore

Srbije o članstvu u Evropskoj uniji tako što će nadgledati usklađivanje zakonodavstva

Srbije sa evropskim, i o tome redovno pripremati informacije za izveštaj Evropske komisije.

Smanjenje sive ekonomije, fleksibilnije zapošljavanje i unapređenje procesa donošenja i sprovođenja

zakona tri su najvažnija prioriteta rada koje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj vidi u 2014.

godini u domenu regulatorne reforme, rekao je gostujući u Dnevniku Vladan Atanasijević, predsednik

Upravnog odbora NALED-a.

U kontekstu otvaranja pregovora o pristupanju EU planirano je aktivno uključivanje u izradu inputa za

izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Alijansa će kvartalno direktno izveštavati Brisel, Delegaciju EU i Kancelariju za evropske integracije o

progresu Srbije po pitanju stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim direktivama.

NALED će ponuditi i podršku državnim institucijama i konkretna rešenja kako bi brojni regulatorni zahtevi

postavljeni pred Srbiju bili što brže i kvalitetnije ispunjeni.

Atanasijević kaže da će NALED uputiti preporuku novoj vladi Srbije o sedam ključnih reformi, neophodnih

za izgradnju dobrog poslovnog okruženja i podsticanje ekonomskog rasta.50

RTS.rs 12.04.2014

1 / 2






























































Unapređenje sistemskih propisa, pre svega kroz izmene radnog zakonodavstva i poreskog opterećenja

zarada, unapređenje izdavanja građevinskih dozvola, suzbijanje sive ekonomije i pojednostavljivanje

poreske administracije, prva su grupa na listi reformi. Sledi neophodnost kvalitetnog donošenja i primene

i zakona i podzakonskih akata.

Kada bi se u ovom trenutku pravio izveštaj o, recimo, efikasnosti administracije u Srbiji, on prema rečima

Atanackovića ne bi bio pozitivan.

Anketom pod nazivom "Šaltimetar" NALED je utvrdio da je 55 minuta prosečno čekanja na pojedinim

šalterima.

Procedure moraju da se pojednostave jer je čekanje predugo posebno imajući u vidu da stranka po

završetku čekanja na jednom, da bi završila posao zbog koga je došla, mora da odlazi i čeka i na drugim

šalterima.

51

RTS.rs 12.04.2014

2 / 2








Пола промета робе и услуга завијено у сиво ицрноАжурирано пре 1 час 9 минута

Нова влада Србије највећу шансу да покаже прве конкретне резултате има у борби с илегалним

тржиштем и уколико би успела да такозвану сиву и црну економску зону смањи само за трећину, то

би био значајан успех јер би решило многе проблеме у домаћим финасијама.

Мада тачних подата о томе колике су размере

нелегалног пословања нема, председник

новоосноване Коморе малих и средњих

предузећа и власник предузећа „Модус” Милан

Кнежевић тврди да сива економија и црно

тржиште обухватају око 50 одсто укупног

промета робе и услуга у Србији. Он је упозорио

да се кроз илегалне канале ангажује око

500.000 радника, које држава не види, али је

још погубније, додаје, што се исплаћује знатан

део неопорезованих плата.

С друге стране, према проценама домаћих

институција, али и анализа Мисије УСАИД-а у

Србији, учешће сиве економије у Србији је око

30 одсто бруто домаћег производа (БДП),

односно у тој се нелегалној зони годишње

обрне 11 милијарди евра. Наравно, да је сав овај новац и у легалним токовима, не би био уплаћен у државну

касу, али ако би се сива зона вратила у легалне токове, држава би приходовала најмање три милијарде евра.

То је, међутим, само рачуница јер није реално да се сива зона потпуно искорени, а посебно не у садашњој

економској ситуацију у Србији.

Многе породице сада живе од рада у сивој зони, не зато што тако желе, већ зато што другог избора немају.

Због тога је реалније да се у борбу с нелегалним тржиштем крене постепено и да се у нараедних годину дана

барем трећина сивог и црног тржишта преведе у легалне токове. Ако би се то постигло, то значи да би

државна каса била пунија за око милијарду евра. Колико је и то велики новац говоре подаци Министарства

финансија. Према њима, прошле години укупан БДП Србије је износио готово 33 милијарде евра, док је

дефицит буyета био око милијарду и по евра.

Сарадник Бечког института за економска истраживања Владимир Глигоров изјавио је да је решење за сиву

економију увек двоструко.

– Морате да имате порески терет који онај који запошљава на црно може да поднесе и да му буде исплативо у

односу на то што легализацијом пословања може да добије. Рецимо, ако радите на црно, не можете до

кредита или појединих државних дозвола. Неки ниво тих издатака или пореза могао би да буде стимулативан

да многи изађу из неформалног и уђу у формално пословање – сматра Глигоров.

Друга ствар, каже он, јесте однос према томе шта у ствари за свој порез добијате од државе.

Д. Урошевић

Продаје се све и свашта на црном тржишту

52

Dnevnik.rs 16.04.2014

1 / 2


























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Цео текст прочитајте у нашем штампаном издању од четвртка, 17. априла

53


2 / 2


Za clanove upravnih odborapola milijarde evra godišnjeZoran Vujović, izvršni direktorAsocijacije malih i srednjihpreduzeća predlaže da se odmahdonese leks specijalis u sklopureformi i traži ukidanje naknadaza članove upravnih i nadzornihodbora. Samo članovi UO Fon-da PIO primaju mesečno po1.200 evra, kaže on za „Privred-ni pregled"Dobrila SolesaBeogradAsocijacija malih i srednjih preduzeća Srbije(ASMPS) pokrenula je incijativu da se, usklopu najavljenih reformi, ukinu visoke na-knade koje primaju članovi upravnih i nadzor-nih odborau javnom sektoru. „Zapanjujućejeda u oko 15.000 ustanova i preduzeća u jav-nom sektoru, od čega je 7.000 ustanova gde jedržava većinski vlasnik, i u oko 8.000 institu-cija koje su indirektni korisnici budžeta troši,po našim procenama, oko 500 miliona evragodišnje samo za naknade članova tih tela. Toje potpuno ekonomski neopravdano", ističeZoran Vujović, izvršni direktor ASMP. On je,na nedavno održanoj raspravi o ulozi dijaspo-re u reformskim procesima u Srbiji u Beogra-du obrazložio da je logično da od ukidanjamogu da se izuzmu neke kompanije gde jedržava deoničar poput NlS-a gde ima 22 od-sto kapitala ili Telekoma, ali da ne treba da onipostoje u zavodima za zdravlje, pijacama, be-ogradskoj tvrđavi, lokalnim komunalnim fir-mama... ,,To sve mi plaćamo i čudi me da ni-ko taj podatak ne iznosi, da li zbog nepotizma,uhlebljenja kadrova... Zbog toga predlažemoda se po hitnom postupku donese leks specija-

lis i ukinu ove naknade", dodao je. „Iako jenaša analiza obuhvatila oko polovinu javnogsektora na nivou republike i opština, zvuči ne-verovatno ali istinito da smo došli do saznanjada članovi UO, npr. u republičkom FonduPIO, primaju mesečnu naknadu od čak 1.200evra, a za „upravljanje" beogradskomtvrđavom na Kalemegdanu 1.000 evra... Uprosekujetooko 600 evra na ruke", izjaviojeza „Privredni pregled" Vujović i ocenio da se,,,ako je verovati mandataru vlade AleksandruVučiću, ukidaju nepotizam, partijsko za-pošljavanje i dolazak nekompetentnih ljudi nafunkcije". Na pitanje da li je ovaj predlog ideo zvaničnog paketa reformi kaže da se onpo prvi put iznosi u javnost, a ovih dana ćeASMSP uputiti novom premijeru i Vladi zva-ničan zahtev da se ukinu ove naknade.

,,U okviru sugestija privrednika u sivojknjizi koja je izrađena u saradnji sa Nacional-nom alijansom za privredni razvoj (NALED),dato je 100 različitih strateških primedbi i za-dataka šta guši domaću privredu i dati su za-daci za pojedina ministarstva. Tražimo da sesmanje opterećenja, 350 parafiskalnih name-ta, a u Hrvatskoj je npr. 245. Sto se tiče sve-stranije ekonomske saradnje sa oko četiri mi-liona iseljenih u dijaspori koji godišnje šaljudoznake u visini od četiri do petmilijardi evrarođacima u zemlji, da im se omogući glasa-nje, stvaranje zajedničkih projekata, kao iostvarenje sna o investicionom fondu ili raz-vojnoj banci", kaže Vujović. On ukazuje dasu predviđene reforme potrebe kao hleb jer jepo procenama Svetske banke zemlja predbankrotstvom, jer privredni sektor sa oko900.000 radnika ne može da izdržava oko 3,4miliona građana, od čega je 800.000 u jav-nom sektoru, ima 1,6 miliona penzionera ioko milion nezaposlenih. Vujović napominje

da su stručnjaci Svetske banke nagovestilibankrot ukoliko se ne sprovedu rigoroznemere i sugeriše da se ubuduće mladi stručnja-ci i privrednici iz dijaspore uključe u raspra-vu oko donošenja zakona, jer je prethodnih29 išlo po hitnom postupku.

UPS predlažedeset reformskihpotezaVećina, čak 73,4 odsto preduzetnika, oce-njuje da bi prvi reformski potez u korist po-boljšanja privredne klime bila reforma jav-nog sektora, ističe se u juče objavljenim re-zultatima elektronske ankete Unije posloda-vaca Srbije (UPS) koja je obuhvatila 1.284poslodavca u 44 grada. Radi se o pregloma-znom i neefikasnom sektoru, koji skupo koš-ta privredu, obrazlaže direktor UPS-a Dra-goljub Rajić. Drugi zadatak je reforma pore-skog sistema za koju se izjasnilo 69,5 odstoanketiranih koji žele da znaju na što se trošinjihova daća državi, a treći prioritet je borbaprotiv sive ekonomije za koju se izjasnilo64,9 odsto, jer kako tvrde na jedan legalnoprodat ide jedan na crno prodat proizvod.Pored ovih iz poslodavačke unije traže refor-mu poreske uprave (59, 7 odsto) i izmenuprivrednih, zakona o privrednim društvima io stečaju (53 odsto), uvođenje e-uprave (51,8 odsto). Sedma tačka je reforma penzij-skog sistema za što se zalaže 49,7 odsto ispi-tanika, uz predlog uvođenja minimalne ga-rantovane penzije umesto produženja staro-snog cenzusa, osma se odnosi na promenugrađevinskih zakona, deveta na radno zako-nodavstvo, a deseta na zdravstveni sistem.

54







Članovi Upravnog odbora Kalemegdanske tvrđave mesečno dobijaju po 1.000 evra

55

NALED: Smanjiti porez na najniže plate

Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate dabi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansa zalokalni ekonomski razvoj (NALED).

Direktor za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je da bi malim i srednjimpreduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvihgodinu dana rada ključni element za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, ane davanje direktnih subvencija. "Za mala i srednja preduzeća najbitnije je informisati ih uprvih godinu dana kako da se usklade sa zakonom. Kod malih i srednjih preduzeća veliko jenerazumevanje zakona, odnosno načina primene zakona. To ih sprečava da zaista u prvojgodini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojović.

Budući premijer Aleksandar Vučić je kao mere za oporavak privrede najavio "najagresivnijestimulativne pakete" za privrednike, stimulativne mere za zapošljavanje onih koji sada rade"na crno" i stimulativne pakete za banke.

56

021.rs (Radio 021) 17.04.2014

1 / 2


























Tema: Jelena Bojović




Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Couldn't load plug-in.

57

021.rs (Radio 021) 17.04.2014

2 / 2


Male plate rasteretiti poreza

BEOGRAD, 17. aprila 2014. (Beta) - Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri

smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se podstakao razvoj

malih i srednjih preduzeća, ocenila je u četvrtak Nacionalna alijansa za

lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Direktor za regulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agenciji

Beta da bi malim i srednjim preduzećima dobro došle i podsticajne mere -

oslobadjanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana rada ključni element

za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne davanje direktnih

subvencija.

"Za mala i srednja preduzeća najbitnije je informisati ih u prvih godinu dana kako da se usklade sa zakonom. Kod

malih i srednjih preduzeća veliko je nerazumevanje zakona, odnosno načina primene zakona. To ih sprečava da zaista

u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u utorak je kao mere za oporavak

privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne mere za zapošljavanje onih koji sada

rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.

58

Beta.rs 17.04.2014

1 / 1




























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

17.04.2014 09:21 Beograd

NALED traži da Vlada male plate rastereti poreza

Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi se

podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansa za lokalni

ekonomski razvoj (NALED).

Direktor za regulatornu reformu u NALEDU Jelena Bojović rekla je agenciji Beta da bi malim i srednjim

preduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobadjanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu

dana rada ključni element za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne

davanje direktnih subvencija.

"Za mala i srednja preduzeća najbitnije je informisati ih u prvih godinu dana kako da se usklade sa

zakonom. Kod malih i srednjih preduzeća veliko je nerazumevanje zakona, odnosno načina

primene zakona. To ih sprečava da zaista u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je

Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u utorak je kao

mere za oporavak privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne

mere za zapošljavanje onih koji sada rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.59

Bizlife.rs 17.04.2014

1 / 1






























NALED traži da Vlada male plate rastereti poreza

Beta | 17. 04. 2014. - 09:42h | Komentara: 0

Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi

se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danas Nacionalna alijansa za


Direktor za regulatornu

reformu u NALEDU

Jelena Bojović rekla je

agenciji Beta da bi malim

i srednjim preduzećima

dobro došle i podsticajne

mere - oslobađanje od

nekih taksi, jer je to u

prvih godinu dana rada

ključni element za

opstanak firmi.

Ona je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite,

a ne davanje direktnih subvencija.

- Za mala i srednja preduzeća najbitnije je informisati ih u prvih godinu dana kako da se

usklade sa zakonom. Kod malih i srednjih preduzeća veliko je nerazumevanje zakona,

odnosno načina primene zakona. To ih sprečava da zaista u prvoj godini "imaju puni napon" i

da uspeju" - rekla je Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u

utorak je kao mere za oporavak privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za

privrednike, stimulativne mere za zapošljavanje onih koji sada rade "na crno" i stimulativne

pakete za banke.

60

Blic.rs 17.04.2014

1 / 1

Reach: 3.741.495Country: Serbia





























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Beta pre 1 sat

Male plate rasteretiti poreza

0

BEOGRAD, 17. aprila 2014. (Beta) - Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na

najniže plate da bi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je u četvrtak Nacionalna alijansa za



preduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobadjanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana rada

ključni element za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne davanje

direktnih subvencija.

"Za mala i srednja preduzeća najbitnije je informisati ih u prvih godinu dana kako da se usklade sa zakonom.

Kod malih i srednjih preduzeća veliko je nerazumevanje zakona, odnosno načina primene zakona. To ih

sprečava da zaista u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u utorak je kao mere za

oporavak privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne mere za zapošljavanje

onih koji sada rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.

0Свиђа ми се

61

Naslovi.net 17.04.2014

1 / 1




























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

četvrtak, 17. apr 2014, 11:39 -> 12:39

NALED: Male plate rasteretiti poreza

Nova vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na najniže plate da bi

se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenjuje Nacionalna alijansa za lokalni

ekonomski razvoj.

Direktor za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je da bi malim i srednjim preduzećima

dobro došle i podsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana rada ključni

element za opstanak firmi, prenosi Beta.

Rekla je da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne davanje



zakonom. Kod malih i srednjih preduzeća veliko je nerazumevanje zakona, odnosno načina primene

zakona. To ih sprečava da zaista u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojovićeva.

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić u utorak je kao mere za oporavak privrede

najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne mere za zapošljavanje onih koji

sada rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.

62

RTS.rs 17.04.2014

1 / 1




























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

NALED: Vlada da male plate rastereti poreza

BEOGRAD - Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa na

najniže plate da bi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danasNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).


preduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana

rada ključni element za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne

davanje direktnih subvencija.



zakona. To ih sprečava da zaista u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u utorak je kao

mere za oporavak privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne

mere za zapošljavanje onih koji sada rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.

RTV (Maja Tomić)

63

Rtv.rs 17.04.2014

1 / 1






























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

NALED: Vlada da male plate rastereti poreza

BEOGRAD - Nova Vlada Srbije bi trebalo da razmotri smanjenje poreza i doprinosa nanajniže plate da bi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, ocenila je danas

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).


preduzećima dobro došle i podsticajne mere - oslobađanje od nekih taksi, jer je to u prvih godinu dana

rada ključni element za opstanak firmi.

On je kazala da je bitno omogućiti i subvencionsanje kamatnih stopa na bankarske kredite, a ne davanje




zakona. To ih sprečava da zaista u prvoj godini 'imaju puni napon' i da uspeju", rekla je Bojović.

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i verovatni premijer, Aleksandar Vučić, u utorak je kao mere

za oporavak privrede najavio "najagresivnije stimulativne pakete" za privrednike, stimulativne mere za

zapošljavanje onih koji sada rade "na crno" i stimulativne pakete za banke.

Podeli vest sa prijateljima:

RTV (Maja Tomić)

64

Rtv.rs 17.04.2014

1 / 1






























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

foto: Pančevo-filmski grad

Od napuštene lokacije do mesta inspiracije - Zapušteni javni prostori uskoro bi mogli postatiatraktivne destinacije


Stare fabrike, kasarne, skladišta i drugi napušteni javni prostori(braunfild lokacije) mogli bi postati mesta okupljanja mladih,talentovanih i preduzetnički nastrojenih ljudi. Nacionalnaalijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencijaza međunarodni razvoj (USAID) najavile su na jučerašnjojkonferenciji, da će konkurs za sve lokalne samouprave sakreativnim idejama i raspoloživim braunfild lokacijama koje semogu ponovo staviti u funkciju, biti raspisan 1. maja.

Član Upravnog odbora NALED-a i predsednik Opštine PirotVladan Vasić istakao je da time počinje realizacija još jednogprojekata usmerenog na razvijanje povoljnog poslovnogambijenta na lokalnom nivou.

- Kroz projekat sertifikacije opština sa povoljnim poslovnimokruženjem NALED je inspirisao opštine da preispitaju i unaprede svoja pravila i prakse. Kroz ovaj projekat NALEDće ih podstaći da preispitaju stavove o mogućim upotrebama javnih prostora koji se više ne koriste, da ihkreativno upotrebe i na taj način otvore novu razvojnu perspektivu za celu lokalnu zajednicu - rekao je Vasić.

Komisija NALED-a će suziti izbor na tri lokacije, a nakon toga izabrati najbolju lokaciju.

- Poziv će biti upućen svim lokalnim samoupravama bez obzira da li su članice NALED-a ili ne. Pružićemo stručnupomoć ključnim akterima (predstavnicima lokalne samouprave, civilnog sektora i privrede) kroz organizovanjestudijske posete za predstavljanje uspešnih primera u drugim državama, razvijanje biznis plana i dizajna zabraunfild i pružanje odgovarajuće obuke – rekla je za "eKapiju" Ana Knežević Bojović, koordinator za regulatornureformu.

Cilj konkursa je da se dođe do primera najbolje prakse za druge opštine i gradove u Srbiji, koji ilustruje kako senapuštene fabrike, industrijska postrojenja, skladišta, kasarne i slični objekti mogu revitalizovati i time upotpunosti promeniti sliku svog grada i promovisati ekonomski i društveni razvoj.

Konkurs je deo dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti u Srbiji pokrenutog u decembru 2013. koji jeusmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – revitalizaciju braunfild lokacija i suzbijanje sive ekonomije.Istovremeno sa konkursom za opštine i gradove, NALED će analizirati važeći pravni okvir, uključujući Zakon oprivatizaciji i Zakon o stečaju. Na osnovu ovih analiza i inputa koje dobije od lokalnih samouprava, kao i na osnovupraktičnih iskustava stečenih u procesu revitalizacije braunfild lokacije, NALED će pripremiti konkretne preporukeza Vladu Srbije kako da poboljša regulatorni okvir za revitalizaciju braunfild lokacija na nivou državne i lokalnesamouprave.

Poslovni inkubatori

Napuštena zgrada društvenog preduzeća u Novom Sadu koja ješest godina bila prazna, danas je poslovni inkubator koji pomažestartapovima da prebrode prve tri kritične godine u poslovanju.Samo u prvoj fazi 2010. godine u ovaj oronuli prostor uloženo je13,9 mil EUR, da bi danas prostor od preko 400 m2 bilo udobno

65


1 / 3








































Sa konferencije u "Mikser House"-u

"Vahali"

13,9 mil EUR, da bi danas prostor od preko 400 m2 bilo udobnomesto za rad za preduzetnike sa vizijom.

I prestonička opština Savski venac je pokazala da upravoruinirana zgrada može postati Biznis centar koji postoji već trigodine. Centar obuhvata biznis inkubator, kancelariju za EUprojekte, Kancelariju za mlade, edukativni centar, NVO sektor,poslovni akcelerator.

"Holandija u malom"

Da napuštena lokacija može da postane "Holandija u malom" pokazala je kompanija "Vahali" koja se bavibrodogradnjom svih vrsta plovila od metala, dizajnom, projektovanjem, remontnim radovima, kao i generalnomkonstrukcijom specijalnih projekata. Naime, ova holandska firma je pre tačno godinu dana, kupila brodogradilište"Sava" u Sremskoj Mitrovici posle devetogodišnjeg stečaja, priča za "eKapiju" Miloš Stefanović, direktor prodaje imarketinga firme "Vahali".

- Zatečeno stanje na terenu 2013. godine bilo je katastrofalno.Ono što je ostalo od opreme je bilo u kvaru, a količina otpada semerila u stotinama kamiona. Jedino vredno na lokaciji je biobeton, asfalt i konstrukcija hale – kaže Stefanović i dodaje da jeosnovna prednost lokacije bila što je taj kraj istorijski vezan zabrodogradnju, pa je imao kvalitetne brodograditelje.

Miloš Stefanović navodi da su mnogobrojni razlozi što su izabralibaš tu lokaciju, ali površina zemlje i mogućnost širenja je moždabila i presudna.

- Brodogradilište je kupljeno za 1,8 mil EUR, a ulaganja u ovubraunfild lokaciju su odavno premašila tu cifru - kaže sagovorniknašeg portala i dodaje da je u planu da za nekih godinu i po dodve izgrade još jednu halu vrednosti 4 do 5 mil EUR.

Vojni objekti kao turističke destinacije

Kako je naveo Vladan Vasić, najbolji popis braunfild lokacija uradilo je Ministartsvo odbrane kojim je obuhvaćeno447 vojnih objekata vrednosti 1 mlrd EUR, a manje od 10% je stavljeno u funkciju. Granične karaule Vojske Srbijepo vencima Stare planine, Ruja, Vlasine, mogle bi postati atraktivne destinacije za sportski turizam.

Marko Nikolić iz Udruženje Freestyler koje se bavi ozganizacijom planinskih tura, avanturističkih trka i kampova u

prirodi, navodi da su karaule na strateški dobrim mestima i u odličnom stanju s obzirom na to da su napuštene2006. godine.

- Trenutno je Republička direkcija za imovinu RS vlasnik svih karaula, a nekoliko je preuzela Granična policijaSrbije. Odlične baze za avanturističke trke i grupe turista, planinara, biologa, fotografa. Ovo bi mogla postatimesta tim bildinga, seminara, kampova, obuka. Zimi odlično za turiranje i planinarenje, a leti za pešačenje i jeepture – naveo je Nikolić.

Prihod i bez obnove

Ana Ilić iz Srpske filmske asocijacije (SFA) naglašava da braunfild lokacije čak i u trenutnom stanju mogu sa buduizvor prihoda, s obzirom na činjenicu da mogu postati lokacije za snimanje filmova.

66


2 / 3


Tema: Srpska filmska asocijacija






foto: Filmlocationserbia.com

- Među popularnim braunfild destinacijama su Knežev arsenal u Kragujevcu gde je snimana serija "Titanik – Krv ičelik" u italijansko-irskoj koprodukciji koja je za pet nedelja u Srbiji potrošila 2 mil USD. U staroj Šećerani snimanje fim "Coriolanus", kao i u staroj pančevačkoj svilari, a nedavno je završeno snimanje filma "Newcomer" u Betonhali, Mikseru i KC Grad – istakla je Ilić.

(Šećerana/KPGT gde je sniman film "Coriolanus")

Svetski trend

Iz Grupe za kreativnu ekonomiju kažu da nije redak slučaj dabraunfild objekti i lokacije pretvaraju u poslovnu infrastrukturu zarazvoj umetnosti, kulture i kreativnih industrija. Tako je Winzavodu Moskvi jedan od najuspešnijih inkubatora u Rusiji lociran unajstarijoj moskovskoj fabrici za vino iz 1889. godine. Staramlekara Bowral u Austriji iz 1921. je od 2005. novi prostor zaaustrijsku savremenu vizuelnu umetnost. Bivša moskovskafabrika "Crvena ruža" danas je najstariji kreativni klaster Artplay,dok je stara fabrika za proizvodnju hleba u Beču pretvorena umultidisciplinarni prostor za umetničke aktivnosti.

Piter Vibler, vršilac dužnosti direktora misije USAID-a u Srbiji, ističe da su najbolje prakse u SAD pokazale da umnogim slučajevima inovativno obnovljene napuštene lokacije postale znamenitosti gradova, kao i da sugenerisale nove investicije, potstakle zapošljavanje i napredak lokalnih ekonomija.

67


3 / 3


НАЛЕД И 115А10 ПРЕДСТАВИЛИ КОНКУРС ЗАРЕВИТАЛИЗАЦИЈУ НАПУШТЕНИХ ЈАВНИХПРОСТОРА

конкураМ.мфНационал на алијанса за локални економски развој (Н А-

ЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој {118А10)представиле су у среду 16. априла у Београду. Конкурс затрансформисање напуштених јавних простора (браунфилдлокације) у место окупљања младих, талентованих и пре-дузетнички настројених људи из сфера уметности, културеиобразовања.

Конкурс ће стартовати 1 . маја и биће отворен за све ло-калне самоуправе са креативним идејама и расположивимбраунфилд локацијама које се могу поново ставити у функ-цију. НАЛЕД ће кључним актерима представницима ло-калне самоуправе, цивилног сектора и привреде пружитистручну подршку кроз организовање студијске посете запредстављање успешних примера у другим државама, раз-вијање бизнис плана и дизајна за браунфилд и пружање од-говарајућеобуке.

Питер Виблер, вршилац дужности директора мисије(Ј8А10-ау Србији, на иницијалној конференцији изјавио је:

-Најбоље праксе у САД показале су да су у многимслучајевима иновативно обновљене напуштене локацијепостале знаменитости градова, као и да су генерисале новеинвестиције, отварање радних места и напредак локалнихекономија.

Члан Управног одбора НАЛЕД-а и председник општинеПиротВладанВасић истакаоједасадаобележавамопоче-так још једног пројеката усмереног на развијање повољногпословног амбијента на локалном нивоу.

•Кроз пројекат сертификације општина са ловољним по-словним окружењем НАЛЕД је инспирисао општине да пре-испитају и унапреде сврја правила и праксе. Кроз овај проје-кат НАЛЕД ће их подстаћи да преиспитају ставове о могу-ћим употре(5ама јавних простора који се више не користе, даих креативно употребе и на тај начин отворе нову развојнуперспективузацелулокалну заједницу, рекаоје Васић.

Конкурс је део двогодишњег Пројекта јачања конку-рентностиуСрбијипокренутогудецембру2013.којијеусме-рен на два горућа проблема домаће економије ревитализа-цију браунфилд локација и сузбијање сиве економије, кажесе у саопштењу са овог скупа.

Р.С.

68





















NALED, USAID

ŠVERC REZANOG DUVANA "POJEO"MOST ZEMUN-BORČATanjug | sreda, 23.04.2014. | 14:01

Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su

istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013.

Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samo zbog

ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana "izgubila" jedan most tipa Zemun - Borča.

"Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako investiciji u

most Zemun-Borča", rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran

Pekez.

On je upozorio da trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u

poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još

70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.

"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo

za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara", tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj

(NALED) i američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno problema sive ekonomije i

kako utiče na poslovanje.

Na istu temu, o sivoj ekonomiji, sprovedena je anketa i među 1.000 građana, a rezultati tog istraživanja biće

0Recommend Share

69

Akter.co.rs 23.04.2014

1 / 2




































predstavljeni u petak, 25. aprila.

Anketa rađena u preduzećima, pokazala je da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog sive ekonomije od

"jedan" do "pet", gde "pet" označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s

druge strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da otpušta radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povećanja broja zaposlenih u gotovo polovini - 48 odsto

anketiranih preduzeća", navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao je Tanjugu da je oko 20 odsto poslodavaca

izjavilo da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno da bi radnici iz sive

zone prešli u legalne tokove.

"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje opterećenja najnižih plata bi bilo jedno, a u

represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor, i da inspekcije ne budu podeljene u

nekoliko ministarstava kao što su sada, već da se stave pod jedinstvenu kontrolu i nadzor", kazao je Atanasijević.

Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona ugrožava ekonomsku klimu u zemlji, čak 70

odsto preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje posluju „na crno".

Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane u Srbiji, dok čak 93

odsto privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama.

"Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele da misle da su u funkciji potkazivača. Međutim,

problem je ako smo došli do tog nivoa opravdanosti da ako neko radi u sivoj zoni jer prehranjuje porodicu,

nećete da ga prijavite. Svi moraju da shvate zašto se plaćaju porezi i doprinosi i zašto treba da rade legalno",

rekao je Atanasijević.

On je podsetio da je NALED sa USAID-om u decembru pokrenuo dvogodišnji projekat rešavanja problema sive

ekonomije kroz koji žele da, kako kaže, utvrde činjenice i daju konkretne predloge.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije strogo poštovanje propisa i kažnjavanje onih

koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu radnu grupu za borbu

protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogucilo efikasniju kontrolu i

kažnjavanje pocinilaca.

"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu zatvora do pet godina,

a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim duvanom su uvećane 10 puta i idu do

sva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da JTI očekujemo da će se kontrole nadležnih inspekcija i policije još

intezivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to nacin da se ilegalna

prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.

70

Akter.co.rs 23.04.2014

2 / 2














Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno











Anketa je pokazala da je i

pored prihvatanja

činjenice da siva zona

Šverc duvana pojeo most Zemun-BorčaIZVOR: TANJUG

Beograd -- Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona

evra što je jednako investiciji u most Zemun-Borča, kaže Goran Pekez iz firme JTI.

0

Direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez je upozorio da

trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u poslednjih 10

godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra.

Uz to, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima

uzgoja duvana.

"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom,

tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a

ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara",

tvrdi Pekez.

6Recommend Share

Foto: Tanjug

71

B92.net 23.04.2014

1 / 3






ugrožava ekonomsku

klimu u zemlji, čak 70

odsto preduzeća nije

spremno da prijavi

konkurentske kompanije

koje posluju "na crno".

Skoro četvrtina ispitanika

smatra da je rad na crno

jedini način da se

ekonomski opstane u

Srbiji, dok čak 93 odsto

privrednika nikada nije

prijavilo poslovanje na

crno nadležnim

inspekcijama. "Velika je

dilema zašto firme to ne

prijavljuju. Verovatno ne

žele da misle da su u

funkciji potkazivača.

Međutim, problem je ako

smo došli do tog nivoa

opravdanosti da ako

neko radi u sivoj zoni jer

prehranjuje porodicu,

nećete da ga prijavite.

Svi moraju da shvate

zašto se plaćaju porezi i

doprinosi i zašto treba da

rade legalno", rekao je

Atanasijević.

JTI je jedna od 260 kompanija, koliko ih je učestvovalo u anketi

Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i američkog

USAID-a, koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno

problema sive ekonomije i toga kako ona utiče na poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog

sive ekonomije od "jedan" do "pet", gde "pet" označava da je firma

mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja

ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s druge strane, 16 odsto

firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da

otpušta radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije dovelo bi do povećanja broja

zaposlenih u gotovo polovini - 48 odsto anketiranih preduzeća",

navodi se u istraživanju.

Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević rekao je

da je oko 20 odsto poslodavaca izjavilo da bi snižavanjem poreza i

doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno da bi

radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.

"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje

opterećenja najnižih plata bi bilo jedno, a u represivnom delu su

inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor i da inspekcije

ne budu podeljene u nekoliko ministarstava kao što su sada, već da

se stave pod jedinstvenu kontrolu i nadzor", kazao je Atanasijević.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije

strogo poštovanje propisa i kažnjavanje onih koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i

oformila je specijalnu radnu grupu za borbu protiv ilegalne trgovine

rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogućilo efikasniju

kontrolu i kažnjavanje počinilaca. 72

B92.net 23.04.2014

2 / 3


Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

































"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu zatvora do

pet godina, a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim duvanom su

uvećane 10 puta i idu do dva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da JTI očekuje da će se kontrole

nadležnih inspekcija i policije još intenzivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to način da se

ilegalna prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.

Istraživanje je pokazalo da Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije.

73

B92.net 23.04.2014

3 / 3






Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive

ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz

decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija

“Japan tobako internešenal” (JTI) tvrdnjom da je država,

samo zbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana

“izgubila” jedan most tipa Zemun – Borča.

“Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta

odnelo 200 miliona evra, što je jednako investiciji u most Zemun-

Borča”, rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i

komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez.

On je upozorio da trgovina rezanim duvanom smanjuje promet

duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u poslednjih 10 godina u

Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava direktno

1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na

poslovima uzgoja duvana.

“Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom,

tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a

ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde

dinara”, tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi

Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i

američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto

Šverc duvana “pojeo” most Zemun-Borča/ 1 komentar

74

Bktvnews.com 23.04.2014

1 / 3


























preduzeća svesno problema sive ekonomije i kako utiče na

poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali ugroženosti

zbog sive ekonomije od “jedan” do “pet”, gde “pet” označava da

je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za

3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog

poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s druge

strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo

prinuđeno da otpušta radnike.

“Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povećanja broja

zaposlenih u gotovo polovini – 48 odsto anketiranih preduzeća”,

navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao

je Tanjugu da je oko 20 odsto poslodavaca izjavilo da bi

snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove

ljude, odnosno da bi radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.

“Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni.

Snižavanje opterećenja najnižih plata bi bilo jedno, a u

represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji

koordinirani nadzor, i da inspekcije ne budu podeljene u nekoliko

ministarstava kao što su sada, već da se stave pod jedinstvenu

kontrolu i nadzor”, kazao je Atanasijević.

Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva

zona ugrožava ekonomsku klimu u zemlji, čak 70 odsto

preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje

posluju „na crno”.

Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način

da se ekonomski opstane u Srbiji, dok čak 93 odsto privrednika

nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama.

“Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele

da misle da su u funkciji potkazivača. Međutim, problem je ako

smo došli do tog nivoa opravdanosti da ako neko radi u sivoj zoni

jer prehranjuje porodicu, nećete da ga prijavite. Svi moraju da

shvate zašto se plaćaju porezi i doprinosi i zašto treba da rade

legalno”, rekao je Atanasijević. 75


2 / 3


















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

On je podsetio da je NALED sa USAID-om u decembru pokrenuo

dvogodišnji projekat rešavanja problema sive ekonomije kroz koji

žele da, kako kaže, utvrde činjenice i daju konkretne predloge.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije

strogo poštovanje propisa i kažnjavanje onih koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji

i oformila je specijalnu radnu grupu za borbu protiv ilegalne

trgovine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema

njegovim rečima, omogucilo efikasniju kontrolu i kažnjavanje

pocinilaca.

“Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog

duvana može da dobije kaznu zatvora do pet godina, a novčane

kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim

duvanom su uvećane 10 puta i idu do sva miliona dinara”, ističe

Pekez i dodaje da JTI očekujemo da će se kontrole nadležnih

inspekcija i policije još intezivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske

procese jer je, ističe on, to nacin da se ilegalna prodaja suzbije,

a tržište stabilizuje.

76


3 / 3












Шверц дувана однесе нов мостАжурирано пре 2 часа 55 минута

Србија годишње остане без око три милијарде евра због сиве економије, показала су истраживања

НАЛЕД-а и УСАИД-а из децембра 2013. Сликовито је то представила компанија Јапан тобако

интернешенал (ЈТИ), тврдњом да је држава, само због илегалног резаног дувана, за годину и по

дана изгубила један мост типа Земун–Борча.

– Црно тржиште резаног дувана је од октобра

2012. из буyета однело 200 милиона евра, што

је једнако инвестицији у мост Земун–Борча –

рекао је Тањугу директор корпоративних

послова и комуникација ЈТИ за Западни Балкан

Горан Пекез.

Упозорио је да трговина резаним дуваном

смањује промет дуванској индустрији, која је,

како каже, у последњих десет година у Србији

инвестирала више од 1,2 милијарду евра,

запошљава директно 1.700 радника, а

индиректно још 70.000 људи у малопродаји,

дистрибуцији и на пословима узгоја дувана. –

Највећим делом због раста илегалне трговине

резаним дуваном, тржиште дуванских производа

се у 2013. смањило за 20 одсто, а укупан

промет у малопродаји смањен је за 22,5 милијарде динара – тврди Пекез. ЈТИ је једна од 260 компанија

колико је учествовало у анкети Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и америчког

УСАИД-а, а која је показала да је чак 80 одсто предузећа свесно проблема сиве економије и како утиче на

пословање.

Анкета је показала да су се предузећа, на скали од један до пет која показује угроженост због сиве економије,

где ’пет’ означава да је фирма много угрожена сивом зоном, у просеку определила за 3,38.

Тек свако пето предузеће сматра да у области свог пословања не постоји нелојална конкуренција, док је, с

друге стране, 16 одсто фирми рекло да је због нелојалне конкуренције било принуђено да отпушта раднике.

„Смањење нелојалне конкуренције довело би до повећања броја запослених у готово половини – 48 одсто

анкетираних предузећа”, наводи се у истраживању НАЛЕД-а и УСАИД-а.

Сива економија узима велики данак

77


1 / 1






































Šverc duvana "pojeo" most Zemun-BorčaAutor: Tanjug

Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su

istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. godine.

23.04.2014. | 21:05 1 A- A A+

Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država,

samo zbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana "izgubila" jedan most tipa Zemun -

Borča.

"Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je

jednako investiciji u most Zemun-Borča", rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i

komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez.

On je upozorio da trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je,

kako kaže, u poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava

direktno 1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja

duvana.

"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda

se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde

dinara", tvrdi Pekez.

Be the f irst of your friends to like this.Like

Foto: Beta, Nenad Petrović

78

Mondo.rs 23.04.2014

1 / 3












POVEZANE VESTI

Crno tržište - carstvo korupcije

dinara", tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni

ekonomski razvoj (NALED) i američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto

preduzeća svesno problema sive ekonomije i kako utiče na poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali

ugroženosti zbog sive ekonomije od "jedan" do "pet",

gde "pet" označava da je firma mnogo ugrožena

sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti

njihovog poslovanja ne postoji nelojalna

konkurencija, dok je s druge strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije

bilo prinuđeno da otpušta radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povecanja broja zaposlenih u gotovo polovini

- 48 odsto anketiranih preduzeća", navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao je Tanjugu da je oko 20

odsto poslodavaca izjavilo da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo

nove ljude, odnosno da bi radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.

"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje opterećenja najnižih plata

bi bilo jedno, a u represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor,

i da inspekcije ne budu podeljene u nekoliko ministarstava kao što su sada, već da se stave

pod jedinstvenu kontrolu i nadzor", kazao je Atanasijević.

Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona ugrožava ekonomsku

klimu u zemlji, čak 70 odsto preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje

posluju "na crno".

Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane u

Srbiji, dok čak 93 odsto privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim

inspekcijama.

"Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele da misle da su u funkciji

potkazivača.

Međutim, problem je ako smo došli do tog nivoa opravdanosti da ako neko radi u sivoj zoni jer

prehranjuje porodicu, nećete da ga prijavite. Svi moraju da shvate zašto se plaćaju porezi i

doprinosi i zašto treba da rade legalno", rekao je Atanasijević.

On je podsetio da je NALED sa USAID-om u decembru pokrenuo dvogodišnji projekat

rešavanja problema sive ekonomije kroz koji žele da, kako kaže, utvrde činjenice i daju

konkretne predloge.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije strogo poštovanje propisa i

kažnjavanje onih koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu 79

Mondo.rs 23.04.2014

2 / 3




































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno











Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu

radnu grupu za borbu protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogucilo

efikasniju kontrolu i kažnjavanje pocinilaca.

"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu

zatvora do pet godina, a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine

rezanim duvanom su uvećane 10 puta i idu do sva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da

JTI očekujemo da će se kontrole nadležnih inspekcija i policije još intezivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to nacin

da se ilegalna prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.

80

Mondo.rs 23.04.2014

3 / 3


Шверц дувана „поjео“ мост Земун-Борча“

БEOГРAД – Србиjа годишње остане без око три милиjарде евра због сиве економиjе,

показала су истраживања НAЛEДA и УСAИД-а из децембра 2013. Сликовито jе то

представила компаниjа „Jапан тобако интернешенал“ (JTИ) тврдњом да jе држава,

само због илегалног резаног дувана, за годину и по дана „изгубила“ jедан мост

типа Земун – Борча.

езем у н.рс

- Црно тржиште резаног дувана jе од октобра 2012. из буџета однело 200 милиона евра, што jе

jеднако инвестициjи у мост Земун-Борча, рекао jе Танјугу директор корпоративних послова и

комуникациjа JTИ за Западни Балкан Горан Пекез.

Oн jе упозорио да трговина резаним дуваном смањуjе промет дуванскоj индустриjи коjа jе, како

каже, у последњих 10 година у Србиjи инвестирала више од 1,2 милиjарде евра, запошљава

81

Pravda.rs 23.04.2014

1 / 3










директно 1.700, а индиректно jош 70.000 људи у малопродаjи, дистрибуциjи и на пословима

узгоjа дувана.

- Наjвећим делом због раста илегалне трговине резаним дуваном, тржиште дуванских производа

се у 2013. смањило за 20 одсто, а укупан промет у малопродаjи смањен jе за 22,5 милиjарде

динара, тврди Пекез.

JTИ jе jедна од 260 компаниjа колико jе учествовало у анкети Националне алиjансе за локални

економски развоj (НAЛEД) и америчког УСAИД-а, а коjа jе показала да jе чак 80 одсто предузећа

свесно проблема сиве економиjе и како утиче на пословање.

Aнкета jе показала да су се предузећа, на скали угрожености због сиве економиjе од „jедан“ до

„пет“, где „пет“ означава да jе фирма много угрожена сивом зоном, у просеку определила за 3,38.

Tек свако пето предузеће сматра да у области њиховог пословања не постоjи нелоjална

конкуренциjа, док jе с друге стране, 16 одсто фирми рекло да jе због нелоjалне конкуренциjе било

принуђено да отпушта раднике.

- Смањење нелоjалне конкуренциjе, довело би до повећања броjа запослених у готово половини –

48 одсто анкетираних предузећа, наводи се у истраживању НAЛEДA и УСAИД-а.

Председник Управног одбора НAЛEДA Владан Aтанасиjевић рекао jе Танјугу да jе око 20 одсто

послодаваца изjавило да би снижавањем пореза и доприноса на наjниже зараде запослило нове

људе, односно да би радници из сиве зоне прешли у легалне токове.

-Mораjу да постоjе два аспекта, подстицаjни и репресивни. Снижавање оптерећења наjнижих

плата би било jедно, а у репресивном делу су инспекциjе. Tу би требало да постоjи координирани

надзор, и да инспекциjе не буду подељене у неколико министарстава као што су сада, већ да се

ставе под jединствену контролу и надзор, казао jе Aтанасиjевић.

Aнкета jе показала да jе и поред прихватања чињенице да сива зона угрожава економску климу у

земљи, чак 70 одсто предузећа ниjе спремно да приjави конкурентске компаниjе коjе послуjу „на

црно“.

Скоро четвртина испитаника сматра да jе рад на црно jедини начин да се економски опстане у

Србиjи, док чак 93 одсто привредника никада ниjе приjавило пословање на црно надлежним

инспекциjама.

- Велика jе дилема зашто фирме то не приjављуjу. Вероватно не желе да мисле да су у функциjи

потказивача. Mеђутим, проблем jе ако смо дошли до тог нивоа оправданости да ако неко ради у82


2 / 3










Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

сивоj зони jер прехрањуjе породицу, нећете да га приjавите. Сви мораjу да схвате зашто се плаћаjу

порези и доприноси и зашто треба да раде легално, рекао jе Aтанасиjевић.

Oн jе подсетио да jе НAЛEД са УСAИД-ом у децембру покренуо двогодишњи проjекат решавања

проблема сиве економиjе кроз коjи желе да, како каже, утврде чињенице и даjу конкретне

предлоге.

Горан Пекез jе оценио да jе кључ за борбу против сиве економиjе строго поштовање прописа и

кажњавање оних коjи то не раде.

Влада jе, како каже, препознала таj проблем у дуванскоj индустриjи и оформила jе специjалну

радну групу за борбу против илегалне трговине резаним дуваном.

Oн додаjе и да jе Закон о дувану промењен што jе, према његовим речима, омогуцило ефикасниjу

контролу и кажњавање поцинилаца.

- Сада свако ко jе укључен у производњу и промет илегалног дувана може да добиjе казну затвора

до пет година, а новчане казне за осуђене за прекршаj због илегалне трговине резаним дуваном су

увећане 10 пута и иду до сва милиона динара, истиче Пекез и додаjе да JTИ очекуjемо да ће се

контроле надлежних инспекциjа и полициjе jош интезивирати.

Kао неопходан следећи корак JTИ очекуjе ефикасне судске процесе jер jе, истиче он, то нацин да

се илегална продаjа сузбиjе, а тржиште стабилизуjе.

83


3 / 3










Šverc rezanog duvana vredan kao most Zemun-Borča

BEOGRAD - Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije,pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to

predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država, samozbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana "izgubila" jedan most tipaZemun - Borča.

"Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako

investiciji u most Zemun-Borča", rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za

Zapadni Balkan Goran Pekez.


poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava direktno 1.700, a

indirektno još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.

"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013.

smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara", tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski

razvoj (NALED) i američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno problema

sive ekonomije i kako utiče na poslovanje.

Na istu temu, o sivoj ekonomiji, sprovedena je anketa i među 1.000 građana, a rezultati tog istraživanja84

Rtv.rs 23.04.2014

1 / 3






























biće predstavljeni u petak, 25. aprila.

Anketa rađena u preduzećima, pokazala je da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog sive

ekonomije od "jedan" do "pet", gde "pet" označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u

proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija,

dok je s druge strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da otpušta

radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povećanja broja zaposlenih u gotovo polovini - 48

odsto anketiranih preduzeća", navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao je Tanjugu da je oko 20 odsto

poslodavaca izjavilo da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude,

odnosno da bi radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.

"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje opterećenja najnižih plata bi bilo

jedno, a u represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor, i da inspekcije

ne budu podeljene u nekoliko ministarstava kao što su sada, već da se stave pod jedinstvenu kontrolu i

nadzor", kazao je Atanasijević.

Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona ugrožava ekonomsku klimu u zemlji,

čak 70 odsto preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje posluju na crno".

Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane u Srbiji, dok

čak 93 odsto privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama.

"Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele da misle da su u funkciji potkazivača.


prehranjuje porodicu, nećete da ga prijavite. Svi moraju da shvate zašto se plaćaju porezi i doprinosi i

zašto treba da rade legalno", rekao je Atanasijević.

On je podsetio da je NALED sa USAID-om u decembru pokrenuo dvogodišnji projekat rešavanja

problema sive ekonomije kroz koji žele da, kako kaže, utvrde činjenice i daju konkretne predloge.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije strogo poštovanje propisa i

kažnjavanje onih koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu radnu grupu

za borbu protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogućilo efikasniju

kontrolu i kažnjavanje počinilaca.

"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu zatvora do

pet godina, a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim duvanom su85

Rtv.rs 23.04.2014

2 / 3














Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno











uvećane 10 puta i idu do sva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da JTI očekujemo da će se kontrole

nadležnih inspekcija i policije još intenzivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to način da se

ilegalna prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.

86

Rtv.rs 23.04.2014

3 / 3


Šverc rezanog duvana "pojeo" mostZemun-Borča

Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun-

Borča

BEOGRAD - Srbija godišnje ostane bez oko tri

milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su

istraživanja NALEDA i USAID-a iz decembra 2013.

Slikovito je to predstavila kompanija "Japan

tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država,

samo zbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i

po dana "izgubila" jedan most tipa Zemun - Borča.

"Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako

investiciji u most Zemun-Borča", rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za

Zapadni Balkan Goran Pekez.


poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava direktno 1.700, a indirektno

još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.

"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013.

smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara", tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski

razvoj (NALED) i američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno problema

sive ekonomije i kako utiče na poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog sive ekonomije od "jedan" do "pet", gde

"pet" označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok

je s druge strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da otpušta

radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povećanja broja zaposlenih u gotovo polovini - 48 odsto87


1 / 2


































anketiranih preduzeća", navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao je Tanjugu da je oko 20 odsto

poslodavaca izjavilo da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno

da bi radnici iz sive zone prešli u legalne tokove.

"Moraju da postoje dva aspekta, podsticajni i represivni. Snižavanje opterećenja najnižih plata bi bilo

jedno, a u represivnom delu su inspekcije. Tu bi trebalo da postoji koordinirani nadzor, i da inspekcije ne

budu podeljene u nekoliko ministarstava kao što su sada, već da se stave pod jedinstvenu kontrolu i

nadzor", kazao je Atanasijević.

Anketa je pokazala da je i pored prihvatanja činjenice da siva zona ugrožava ekonomsku klimu u zemlji,

čak 70 odsto preduzeća nije spremno da prijavi konkurentske kompanije koje posluju „na crno".

Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane u Srbiji, dok čak

93 odsto privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama.

"Velika je dilema zašto firme to ne prijavljuju. Verovatno ne žele da misle da su u funkciji potkazivača.


prehranjuje porodicu, nećete da ga prijavite. Svi moraju da shvate zašto se plaćaju porezi i doprinosi i

zašto treba da rade legalno", rekao je Atanasijević.

On je podsetio da je NALED sa USAID-om u decembru pokrenuo dvogodišnji projekat rešavanja

problema sive ekonomije kroz koji žele da, kako kaže, utvrde činjenice i daju konkretne predloge.

Goran Pekez je ocenio da je ključ za borbu protiv sive ekonomije strogo poštovanje propisa i kažnjavanje

onih koji to ne rade.

Vlada je, kako kaže, prepoznala taj problem u duvanskoj industriji i oformila je specijalnu radnu grupu za

borbu protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o duvanu promenjen što je, prema njegovim rečima, omogucilo efikasniju

kontrolu i kažnjavanje pocinilaca.

"Sada svako ko je uključen u proizvodnju i promet ilegalnog duvana može da dobije kaznu zatvora do pet

godina, a novčane kazne za osuđene za prekršaj zbog ilegalne trgovine rezanim duvanom su uvećane 10

puta i idu do sva miliona dinara", ističe Pekez i dodaje da JTI očekujemo da će se kontrole nadležnih

inspekcija i policije još intezivirati.

Kao neophodan sledeći korak JTI očekuje efikasne sudske procese jer je, ističe on, to nacin da se ilegalna

prodaja suzbije, a tržište stabilizuje.

88


2 / 2










Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno











Tanjug.rs, Novosti 23. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: Serbia

1

89

Šverc rezanog duvana "pojeo" most Zemun-Borča

Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i USAID-a iz

decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je država,

samo zbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana "izgubila" jedan most tipa Zemun - Borča.

Foto Video Tanjug

BEOGRAD - Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanja NALEDA i

USAID-a iz decembra 2013. Slikovito je to predstavila kompanija "Japan tobako internešenal" (JTI) tvrdnjom da je

država, samo zbog ilegalnog rezanog duvana, za godinu i po dana "izgubila" jedan most tipa Zemun - Borča.

"Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012. iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako investiciji u most

Zemun-Borča", rekao je Tanjugu direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez.

On je upozorio da trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u poslednjih 10

godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde evra, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u

maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.

90

Tanjugbiz.rs 23.04.2014

1 / 2


















"Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo za 20

odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara", tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

i američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto preduzeća svesno problema sive ekonomije i kako utiče

na poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali ugroženosti zbog sive ekonomije od "jedan" do "pet", gde "pet"

označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom, u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s druge

strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije bilo prinuđeno da otpušta radnike.

"Smanjenje nelojalne konkurencije, dovelo bi do povećanja broja zaposlenih u gotovo polovini - 48 odsto anketiranih

preduzeća", navodi se u istraživanju NALEDA i USAID-a.

Predsednik Upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević rekao je Tanjugu da je oko 20 odsto poslodavaca izjavilo

da bi snižavanjem poreza i doprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno da bi radnici iz sive zone prešli

u legalne tokove.

91

Tanjugbiz.rs 23.04.2014

2 / 2
































Tanjugbiz.rs, Ekonomija 23. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: Serbia

1

92

Šverc duvanapojeo mostZemun-Borča!- Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim duvanom, tržište duvanskih

proizvoda se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je

za 22,5 milijarde dinara - tvrdi Goran Pekez iz JTI-ja

0 Ukupno komentara150Like Share

93

Telegraf.rs 23.04.2014

1 / 5


Crno tržište rezanog duvana je od oktobra 2012.

iz budžeta odnelo 200 miliona evra, što je jednako

investiciji u most Zemun-Borča, kaže Goran Pekez iz JTI-a.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni

Balkan Goran Pekez je upozorio da trgovina rezanim duvanom

smanjuje promet duvanskoj industriji koja je, kako kaže, u

poslednjih 10 godina u Srbiji investirala više od 1,2 milijarde

evra.

Foto: Marko Todorović

94


2 / 5






Uz to, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u

maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana.

- Najvećim delom zbog rasta ilegalne trgovine rezanim

duvanom, tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo

za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za

22,5 milijarde dinara – tvrdi Pekez.

JTI je jedna od 260 kompanija koliko je učestvovalo u anketi

Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i

američkog USAID-a, a koja je pokazala da je čak 80 odsto

Foto: Flickr/incurable_hippie

95


3 / 5
















preduzeća svesno problema sive ekonomije i kako utiče na

poslovanje.

Anketa je pokazala da su se preduzeća, na skali

ugroženosti zbog sive ekonomije od “jedan” do “pet”, gde

“pet” označava da je firma mnogo ugrožena sivom zonom,

u proseku opredelila za 3,38.

Tek svako peto preduzeće smatra da u oblasti njihovog

poslovanja ne postoji nelojalna konkurencija, dok je s druge

strane, 16 odsto firmi reklo da je zbog nelojalne konkurencije

Foto: sxc.hu

96


4 / 5










bilo prinuđeno da otpušta radnike.

(Telegraf.rs)

97


5 / 5


TV Sky plus, Vesti 23. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 18:17Trajanje / Duration: 2 min 1

Siva ekonomija

SPIKER: Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, pokazala su istraživanjaNALEDA i USAID-a. Slikovito to izgleda ovako: Samo zbog ilegalnog rezanog duvana za godinu i po danaSrbija je izgubila jedan most poput Zemun Borča.VODITELJ: Trgovina rezanim duvanom smanjuje promet duvanskoj industriji koja je u poslednjih desetgodina u Srbiji investirala 1,2 milijarde evra. Oko 20% poslodavaca smatra da bi snižavanjem poreza idoprinosa na najniže zarade zaposlilo nove ljude, odnosno da bi radnici iz sive zone prešli u legalnetokove smatra predsednik upravnog odbora NALEDA Vladan Atanasijević.VLADNA ATANASIJEVIĆ ( predsednik NALEDA): Borba protiv sive ekonomije treba da ima dva aspekta jedanda bude podsticajni, a drugi da bude represivni. Znači u ovom represivnom delu, nažalost i taj segmentmora da postoji, inspekcijski organi su ti koji moraju da ukažu na nepravilnosti i da izreknu određenemere. trenutno ne postoji koordinirani nadzor na svim inspekcijama pa su inspekcije podeljene u nekolikoministarstava.VODITELJ : Skoro četvrtina ispitanika smatra da je rad na crno jedini način da se ekonomski opstane uSrbiji dok čak 93% privrednika nikada nije prijavilo poslovanje na crno nadležnim inspekcijama.

98























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Ogromni gubicizbog švercaSrbija godišnje ostane bezoko TRI MILIJARDE EVRAzbogSIVEEKONOMIJE,pokazala su istraživanjaNALED-a i USAID-a izdecembra 2013. Slikovito jeto predstavila kompanija"Japan tobakointernešenel" tvrdnjom daje DRŽAVA, samo zbogilegalnog rezanog duvana,za godinu i po danaIZGUBILA jedan MOST tipaZEMUN-BORČA.odnosno200 miliona evra.

99



СИВА ЕКОНОМИЈА УЗИМА ВЕЛИКИ ДАНАК

Шверц дуванаоднесе нов мост

Србија годишње остане безоко три милијарде евра збогсиве економије, показала суистраживања НАЛЕД-а иУСАИД-а из децембра 2013.Сликовито је то представилакомпанија Јапан тобако ин-тернешенал (ЈТИ), тврдњомда је држава, само због иле-галног резаног дувана, за го-дину и по дана изгубила једанмост типа Земун-Борча.

- Црно тржиште резаног ду-вана је од октобра 2012. избуџета однело 200 милионаевра, што је једнако инвести-цији у мост Земун-Борча - ре-као је Танјугу директор корпо-ративних послова и комуника-ција ЈТИ за Западни БалканГоран Пекез.

Упозорио је да трговина ре-заним дуваном смањује про-мет дуванској индустрији, којаје, како каже, у последњих де-сет година у Србији инвести-рала више од 1,2 милијардуевра, запошљава директно1.700 радника, а индиректнојош 70.000 људи у малопрода-ји, дистрибуцији и на послови-ма узгоја дувана.

- Највећим делом због ра-ста илегалне трговине реза-ним дуваном, тржиште дуван-ских производа се у 2013.

смањило за 20 одсто, а укупанпромет у малопродаји смањенје за 22,5 милијарде динара -тврди Пекез.

ЈТИ је једна од 260 компа-нија колико је учествовало уанкети Националне алијансеза локални економски развој(НАЛЕД) и америчког УСАИД-а, а која је показала да је чак80 одсто предузећа свеснопроблема сиве економије и ка-ко утиче на пословање.

Анкета је показала да су сепредузећа, на скали од једандо пет која показује угроже-ност због сиве економије, где'пет' означава да је фирмамного угрожена сивом зо-ном, у просеку определила за3,38.

Тек свако пето предузећесматра да у области свог по-словања не постоји нелојалнаконкуренција, док је, с другестране, 16 одсто фирми ре-кло да је због нелојалне конку-ренције било принуђено да от-пушта раднике.

„Смањење нелојалне конку-ренције довело би до повећа-ња броја запослених у готовополовини - 48 одсто анкети-раних предузећа", наводи се уистраживању НАЛЕД-а иУСАИД-а. ■

100





































SIVA EKONOMIJA

Gubimočaktrimilijarde evraSrbija godišnje ostane bez okotri milijarde evra zbog sive eko-nomije, pokazala su istraživanjaNALEDiUSAIDizdecembra2013. Potvrdnjama kompanije„Japan tobako internešenel",država je samo zbog ilegalnogrezanog duvana za godinu i podana izgubila 200 miliona evra.

101







Šverc rezanog duvana„pojeo" most Zemun-BorčaBeogradSrbija godišnje ostane bez oko trimilijarde evra zbog sive ekono-mije, pokazala su istraživanjaNALED-a i USAID-a iz decem-bra 2013. Slikovito je to predsta-vilakompanija „Japan tobako in-ternešenal" (JTI) tvrdnjom da jedržava, samo zbog ilegalnog re-zanog duvana, za godinu i po da-na „izgubila" jedan most tipa Ze-mun - Borča. „Crno tržište reza-nog duvana je od oktobra 2012.iz budžeta odnelo 200 milionaevra, što je jednako investiciji umost Zemun-Borča", rekao jeTanjugu direktor korporativnih

poslova i komunikacija JTI zaZapadni Balkan Goran Pekez.

On je upozorio da trgovina re-zanim duvanom smanjuje prometduvanskoj industrijikojaje, kakokaže, u poslednjih 10 godina uSrbiji investirala više od 1,2 mi-lijarde evra, zapošljava direktno1.700, a indirektno još70.000 ljudi u malopro-daji, distribuciji i na po-slovima uzgoja duvana.„Najvećim delom zbograsta ilegalne trgovine rezanimduvanom, tržište duvanskih pro-izvoda se u 2013. smanjilo za 20odsto, a ukupan promet u malo

prodaji smanjen je za 22,5 mili-jardi dinara", tvrdi Pekez. JTI jejedna od 260 kompanija koliko jeučestvovalo u anketi Nacionalnealijanse za lokalni ekonomskirazvoj (NALED) i američkogUSAID-a, a koja je pokazala daje čak 80 odsto preduzeća svesno

problema sive ekonomije l kakoutiče na poslovanje.

Na istu temu, o sivoj ekonomiji,sprovedena je anketa i među 1 .000

Srbija godišnje ostane bez oko trimilijarde evra zbog sive ekonomije

građana, a rezultati tog istraživa-nja biće predstavljeni u petak, 25.aprila. Anketa rađena u predu-

zećima, pokazala je dasu se preduzeća, naskali ugroženosti zbogsive ekonomije od ,,je-dan" do „pet", gde

pet" označava da je firma mnogougrožena sivom zonom, u prosekuopredelila za 3,38. Tek svako petopreduzeće smatra da u oblasti nji-hovog poslovanja ne postoji nelo-jalna konkurencija, dok je s drugestrane, 16 odsto firmi reklo da jezbog nelojalne konkurencije biloprinuđeno da otpušta radnike.„Smanjenje nelojalne konkurenci-je, dovelo bi do povećanja brojazaposlenih u gotovo polovini - 48odsto anketiranih preduzeća", na-vodi se u istraživanju NALED-a iUSAID-a.

(strana 3)

102







































Šverc rezanog duvana„pojeo" most Zemun-BorčaBeograd(sa 1. strane)Predsednik Upravnog odbo-ra NALED-a Vladan Atanasije-vić rekao je Tanjugu da je oko20 odsto poslodavaca izjavilo dabi snižavanjem poreza i doprino-sa na najniže zarade zaposlilonove ljude, odnosno da bi radni-ci iz sive zone prešli u legalne to-kove.

„Moraju da postoje dva aspek-ta, podsticajni i represivni.Snižavanje opterećenja najnižihplata bi bilo jedno, a u represiv-nom delu su inspekcije. Tu bitrebalo da postoji koordiniraninadzor, i da inspekcije ne budupodeljene u nekoliko ministar-stava kao što su sada, već da sestave pod jedinstvenu kontrolu inadzor", kazao je Atanasijević.Anketa je pokazala da je i poredprihvatanja činjenice da siva zo-na ugrožava ekonomsku klimu uzemlji, čak 70 odsto preduzećanije spremno da prijavi konku-rentske kompanije koje posluju,,na crno".

Skoro četvrtina ispitanikasmatra da je rad na crno jedininačin da se ekonomski opstane uSrbiji, dok čak 93 odsto privrcd-nika nikada nije prijavilo poslo-vanje na crno nadležnim inspek-cijama.

„Velika je dilema zašto firmeto ne prijavljuju. Verovatno nežele da misle da su u funkcijipotkazivača. Međutim, problemje ako smo došli do tog nivoaopravdanosti da ako neko radi usivoj zoni jer prehranjuje porodi-

cu, nećete da ga prijavite. Svimoraju da shvate zašto se plaća-ju porezi i doprinosi i zašto trebada rade legalno", rekao je Atana-sijević.

On je podsetio da je NALEDsa USAID-om u decembru po-krenuo dvogodišnji projekatrešavanja problema sive ekono-mije kroz koji žele da, kako kaže,utvrde činjenice i daju konkretnepredloge.

Goran Pekez je ocenio da jeključ za borbu protiv sive ekono-mije strogo poštovanje propisa ikažnjavanje onih koji to ne rade.Vlada je, kako kaže, prepoznalataj problem u duvanskoj industri-ji i oformila je specijalnu radnugrupu za borbu protiv ilegalne tr-govine rezanim duvanom.

On dodaje i da je Zakon o du-vanu promenjen što je, premanjegovim rečima, omogućilo efi-kasniju kontrolu i kažnjavanjepočinilaca.

„Sada svako ko je uključen uproizvodnju i promet ilegalnogduvana može da dobije kaznuzatvora do pet godina, a novča-ne kazne za osuđene za prekršajzbog ilegalne trgovine rezanimduvanom su uvećane 10 puta iidu do sva miliona dinara", isti-če Pekez i dodaje da JTI očekujeda će se kontrole nadležnihinspekcija i policije još intenzivi-rati.

Kao neophodan sledeći korakJTI očekuje efikasne sudske pro-cese jer je, ističe on, to način dase ilegalna prodaja suzbije, atržište stabilizuje. Tanjug

103



Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



СИВА ЕКОНОМИЈАДУВАНЧОДНЕО"ЧИТДВМОСТ

ЦРНО тржиште резаног дуванаје од октобра 2012. из буџетаоднело 200 милиона евра, штоје једнако инвестицији у мостЗемун - Борча. То тврди ГоранПекез, директор корпоративнихпослова и комуникација ЈТИ иупозорава да трговина резанимдуваном смањује промет ду-ванској индустрији за 20 одсто.ЈТИ је једна од 260 компанија,колико је учествовало у анкетиНационалне алијансе за локал-ни економски развој (НАЛЕД) иамеричког УСАИД, а која је по-казала да је чак 80 одсто пре-дузећа свесно проблема сивеекономије и како утиче на по-словање. Предузећа су се, наскали угрожености због сивеекономије од „један" до „пет",где „пет" означава да је фирмамного угрожена сивом зоном,

у просеку определила за 3,38.

104























Kirbi je kazao da je veliki

doprinos svetu i

Šta nas navodi da skliznemo u sivo?IZVOR: BETA

Beograd -- Zbog sive ekonomije privreda u Srbiji gubi više od 250 miliona evra godišnje,

rečeno je danas u Američkoj privrednoj komori.

0

Kada bi se siva ekonomija smanjila za samo jedan odsto, stvorili bi se uslovi za otvaranje 1.200 radnih

mesta, kažu stručnjaci.

Na konferenciji povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualne svojine, 26. aprila, rečeno je da je

Srbija napredovala u suzbijanju softverske piraterije, koja je 2000. godine bila zastupljena 99 odsto, u

2011. godini 72 odsto, dok se ove godine očekuje smanjenje za još 5 odsto.

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi kazao je da je u Evropskoj uniji softverska piraterija zastupljena 35

odsto, ocenivši da bi Srbija stvorila uslove za otvaranje više od 40.000 radnih mesta, ukoliko bi

dostigla taj nivo.

Kirbi je istakao da Srbija treba da unapredi zaštitu intulektualne

svojine, koja je, kako je naveo, važna za razvoj duštva i celog

0Recommend Share

(Ilustracija: sxc.hu)

105

B92.net 25.04.2014

1 / 4










intelektualnoj svojini u

smislu inovacija dao

Nikola Tesla, "koji nije

profitirao za svoje izume,

jer intelektualna svojina,

koja je omogućila svetu

da napreduje, nije bila

dovoljno zaštićena".

Rezultati ankete su

pokazali i da građani u

sivoj zoni, odnosno na

pijačnim tezgama, preko

oglasa, u neprijavljenim

radnjama, na ulici ili od

prijatelja i poznanika

najčešće kupuju tekstil,

odeću i obuću. Sledi

kozmetika i higijenski

proizvodi, delovi za

uređaje, upakovana

hrana, zanatski proizvodi,

rezani duvan i cigarete,

čovečanstva.

"Mnogo radnih mesta zavisi od intelektualne svojine, u Americi

više od 75 odsto kompanija se bavi intelektualnom svojinom,

odnosno idejama i inovacijama", kazao je ambasador.

Prema njegovim rečima, intelektualna svojina se ne odnosi samo na

softver, muziku, filmove, već i na lekove i razne usluge.

"Više od 70 odsto svetske ekonomije zasnovano je na uslugama,

koje su ukorenjene u intelektualnoj svojini, a Srbija ukoliko želi da napreduje mora da unapredi tržište

usluga", ocenio je Kirbi.

Kirbi je kazao da je veliki doprinos svetu i intelektualnoj svojini u smislu inovacija dao Nikola Tesla, "koji

nije profitirao za svoje izume, jer intelektualna svojina, koja je omogućila svetu da napreduje, nije bila

dovoljno zaštićena".

Predstavnik Američke privredne komore Dragomir Kojić naveo je da se napredak u oblasti zaštite

prava intelektualne svojine u Srbiji očekuje izmenama Zakona o autorskim pravima, specijalizacijom

administrativne uprave, formiranjem Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Kojić je istakao da bi trebalo otvoriti i nova odeljenja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i

posebne jedinice u okviru Poreske uprave, koje bi kontrolisale legalnost softvera pravnih lica.

Svetski dan intelektualne svojine, obeležava se 26. aprila u oko 180 država, a ovogodišnja tema je

"Inovacija povezuje svet".

Više od polovine građana ne odobrava sivuekonomiju

Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive

ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno

poslovanje u sivoj zoni, saopštila je danas Nacionalna alijansa za


Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović

rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja stavova građana o

sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje

nezakonitog rada.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za

međunarodni razvoj (USAID) uradila agencija Ipsos stratedžik

marketing na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokazala106

B92.net 25.04.2014

2 / 4










































mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji

navode za kupovinu van

legalnih tokova jesu niže

cene.

je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34

odsto).

Za 19 odsto građana siva ekonomija je nelegalna prodaja robe, za

15 odsto nezakonito poslovanje, a neplaćanje poreza i obaveza

državi 13 odstom, dok svaki šesti anketrani kaže da ne zna šta je to

siva ekonomija.

Bojovićeva je rekla da tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i

pojedince koji posluju u sivoj zoni.

"Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje, a kao motiv za takav stav

može se smatrati to što dve petine građana misli da država ne raspolaže novcem na dobar način, a

trećina da to ne radi transparentno", rekla je Bojovićeva.

Ona je dodala da je i pored toga, istraživanje srpovedeno krajem marta, posle vanrednih

parlamentarnih izbora u Srbiji, pokazalo da 59 odsto građana smatra da je država odlučna u borbi

protiv sive ekonomije. Anketa je pokazala da građani najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a

najmanje u inspekcije i sudove.

Rezultati ankete su pokazali i da građani u sivoj zoni, odnosno na pijačnim tezgama, preko

oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju

tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana,

zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene , pokazalo je

istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja

konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.

Bojovićeva je rekla da 89 odsto građana Srbije smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika, 83

odsto smatra da smanjuje prihode države, ali i 73 odsto misli da je siva ekonomija načina

preživaljavanaj za siromašne.

"Gotovo jedna trećina građana smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život

običnih građana", rekla je Bojovićeva.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da siva ekonomija pogubno deluje na politiku

države na socijalnom planu, smanjuje poreske prihode i potkopava razvnojnu politiku zemlje i samu

sebe pojačava, ali da pozitivni efekat može da ima na smanjenje

nezaposlenosti ukoliko je zastupljena u manjoj meri.

Nikolić je rekao i da će Srbija vrlo brzo dobiti zahtev od EU da u obračunavanje bruto domaćeg

proizvoda (BDP) uvrsti i sivu ekonomiju i da se očekuje da će Srbiji biti priznat uticaj sive ekonomije107

B92.net 25.04.2014

3 / 4






Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno







































između 13 i 15 odsto BDP-a.

108

B92.net 25.04.2014

4 / 4


Maltretirao suprugu u kafani Poslodavci u potrazi za 235 radnika

[VIDEO] Crno-beli svet sive ekonomijeDruštvo, Niš, Video 0

Nacionalna agencija za lokalni ekonomski razvoj

predstavila je rezultate istraživanja o stavovima

građana prema sivoj ekonomiji. Većina građana je ne

prijavljuje jer im je to jedini izvor prihoda, dok u

suzbijanju iste očekuju veće angažovanje države,

tvrde u NALED-u. Predsednik Centra za zaštitu

potrošača Forum Jovan Jovanović kaže da je ovo

istraživanje urađeno po trenutnom stanju, a da se

nije dotakao uzrok pojave sive ekonomije.

109

Belami.rs 25.04.2014

1 / 1






















Gradjani ne odobravaju sivu ekonomiju

BEOGRAD - Više od polovine gradjana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava

adekvatno poslovanje u sivoj zoni, saopštila je u petak Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja stavova gradjana

o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) uradila agencija Ipsos stratedžik marketing na

reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokazala je da gradjani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto).

Ranije procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije.

Za 19 odsto gradjana siva ekonomija je nelegalna prodaja robe, za 15 odsto nezakonito poslovanje, a neplaćanje poreza i obaveza

državi 13 odsto, dok svaki šesti anketrani kaže da ne zna šta je to siva ekonomija.

Bojovićeva je rekla da tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni.

"Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje, a kao motiv za takav stav može se smatrati to što dve

petine gradjana misli da država ne raspolaže novcem na dobar način, a trećina da to ne radi transparentno", rekla je Bojovićeva.

Ona je dodala da je i pored toga, istraživanje srpovedeno krajem marta, posle vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, pokazalo da 59

odsto gradjana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije.

Anketa je pokazala da gradjani najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.

Rezultati ankete su pokazali i da gradjani u sivoj zoni, odnosno na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili

od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću.

Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uredjaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i

pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene, pokazalo je istraživanje o stavovima gradjana prema sivoj

ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.

Bojovićeva je rekla da 89 odsto gradjana Srbije smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika, 83 odsto smatra da smanjuje

prihode države, ali i 73 odsto misli da je siva ekonomija načina preživaljavanja za siromašne.

"Gotovo jedna trećina granjana smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život običnih gradjana", rekla je

Bojovićeva.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da siva ekonomija pogubno deluje na politiku države na socijalnom planu, smanjuje

poreske prihode i potkopava razvnojnu politiku zemlje i samu sebe pojačava, ali da pozitivni efekat može da ima na smanjenje

nezaposlenosti ukoliko je zastupljena u manjoj meri.

Nikolić je rekao i da će Srbija vrlo brzo dobiti zahtev od EU da u obračunavanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) uvrsti i sivu ekonomiju i

da se očekuje da će Srbiji biti priznat uticaj sive ekonomije izmedju 13 i 15 odsto BDP-a. 110

Beta.rs 25.04.2014

1 / 1














































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno















































VESTI -> POSLOVNE VESTI -> SRBIJA -> VIŠE OD POLOVINE GRAĐANA SRBIJE NE OPRAVDAVA SIVU EKONOMIJU

25.04.2014 13:17 Beograd

Više od polovine građana Srbije ne opravdava sivu ekonomiju

Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije i gotovo su

jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i

preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača.

Takođe, 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada, pokazalo je prvo istraživanje

stavova građana o sivoj ekonomiji koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

(NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i predstavili danas u Beogradu.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i USAID-a realizovala agencija Ipsos Stratedžik Marketing na

uzorku od 1.000 ispitanika, pokazala je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34

odsto), zatim kao nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao

neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto). Svaki šesti ne zna da kaže šta je to siva ekonomija.

Tri četvrtine anketiranih smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji

posluju u sivoj zoni. Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje.

Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre

svega iz straha od gubitka posla (12 odsto dobija platu na ruke bez uplate poreza i doprinosa), a 84

odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi

od građana i privrede, dok dodatna trećina (35 odsto) izjavljuje da ne zna, jer se to ne radi na

111


1 / 2
















































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









transparentan način. Odatle se vidi jasno nepoverenje prema načinu na koji država upravlja

budžetskim novcem. Ipak, skoro tri petine (59 odsto) smatra da je država odlučna u borbi protiv sive

ekonomije i najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i

poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za

uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića. Najčešći

razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja

konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg

projekta biće analiziran rad najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za Vladu Srbije na

koji način da efikasno smanji obim sive ekonomije, a namera je i da građani što bolje sagledaju sve

opasnosti i posledice koje nosi rast poslovanja u sivoj zoni.

*Izvor: BIZLife

112


2 / 2
















Predsednik Privredne komore

Srbije Željko Sertić izjavio je

danas da će se nova vlada

suočiti sa ogromnim

izazovima, jer reformski

procesi, prema njegovim

rečima, moraju da budu

sprovedeni do kraja, bez

obzira na to koliko će biti

Bolne mere neophodne za sanaciju teške ekonomske

situacije

Tanjug | 25. 04. 2014. - 10:16h 10:19h | Komentara: 15

Predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke profesor dr Milenko Dželetović

izjavio je danas da su bolne mere neophodne da bi se sanirala teška ekonomska situacija i da

očekuje da već posle prve godine mandata nove vlade građani osete bar mali pomak u

materijalnom stanju i životnom standardu.

Dželetović je, gostujući u

Jutarnjem programu TV

Pink, ukazao da je tokom

12 godina sprovo]en loš

ekonomski koncept i da

Srbija nije daleko ni od

bankrota, ukoliko nova

vlada ne preduzme hitne

mere na stabilizaciji

fiskalnog deficita i

ojačavanja proizvodnje.

On je istakao da je za tih 12 godina kumulativni deficit iznosio čak 70 milijardi dolara, da je

izgubljeno 750.000 radnih mesta i "više smo se zadužili nego Broz i Milošević, nego za

prethodnih 55 godina".

Predsednik Ekonomskog saveta SNS je najavio čitav set mera,

pre svega u reformi javnog sektora, zbog neracionalnog

trošenja budžetskih sredstava i loših investicija u javnim

preduzećima.

On je najavio da se mora rešiti problem 153 preduzeća u

restrukturiranju tako što će se za svako od njih pronaći

strateški partner, a onima, koji ne budu imali tržišnu 113

Blic.rs 25.04.2014

1 / 2


bolni.

Sertić je, gostujući u

Jutarnjem programu TV Pink,

ukazao na nasledjene

probleme preduzeća u

restrukturiranju, dugova,

balansiranja budžeta i

omogućavanja rasta privredi.

On smatra da će najveći

problem, pored rešavanja

pitanja budžetskog deficita,

biti promena navika unutar

administrativnog sistema, jer

u javnom sektoru ima za oko

35 odsto više zaposlenih i gde

je neefikasan sistem.

perspektivu, sledi zatvaranje, uz adekvatan socijalni program.

Dželetović je najavio preispitivanje opravdanosti postojanja

140-150 agencija, zavoda, kancelarija i fondova i donošenje 20

zakona do 1. juna i mere na osposobljavanju poreske uprave,

legalizaciji sive ekonomije, ukidanju bespotrebnih troškova i

podsticaj za mala i srednja preduzeća.

On je najavio "ukidanje solidarnog poreza i njegovu zamenu sa

jedinstvenom stopom od 10 odsto u javnom sektoru" i da će

biti učinjeno sve da se izbegne nepopularna mera da se dira u

ionako obezvredjene penzije, nego da će se "početi prvo od

ministara i političara", za koje je najavljen porez.

Predsednik Ekonomskog saveta SNS je najavio da je cilj stvaranje zdravih osnova za

uredjenu infrastrukturu, investicioni ambijent, proizvodnju, proces reindustralizacije i

privlačenje investicija

114

Blic.rs 25.04.2014

2 / 2






Više od polovine građana ne opravdava sivu ekonomiju

Tanjug | 25. 04. 2014. - 14:09h | Komentara: 12

Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije i

jednoglasni su u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode

države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošaca, pokazalo je prvo istraživanje

stavova građana o sivoj ekonomiji.

Istraživanje, koje su

sproveli Nacionalna

alijansa za lokalni

ekonomski razvoj

(NALED) i Američka

agencija za medjunarodni

razvoj (USAID), danas je

predstavljeno u Beogradu

i pokazalo je da 86 odsto

stanovnika podržava

suzbijanje nezakonitog

rada.

Tri četvrtine anketiranih (76 odsto) smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i


Anketa koju je agencija Ipsos Stratedžik Marketing realizovala na uzorku od 1.000 ispitanika,

pokazala je da gradjani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao

nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi

poreza i obaveza (13 odsto).

Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje.

Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno,

pre svega iz straha od gubitka posla, a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje

fiskalni račun.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje

prikupi od gradjana i privrede, dok je 35 odsto reklo da ne zna, jer se to ne radi na transparentan115

Blic.rs 25.04.2014

1 / 2










































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





način, rekla je Jelena Bojović iz NALED-a predstavljajući rezultate.

Učesnici konferencije rekli su da je siva ekonomija najviše prisutna u oblasti gradjevine, kao i

uslužnim delatnostima, odnosno oblasti prometa i prodaje roba i usluga, a da je potrebvan opšti,

politički i društveni konsenzus da bi se ona iskorenila, odnosno nelegalno poslovanje prevelo u

legalne tokove.

Takodje su istakli da je neophodna bolja koordinacija isnpekcijskih službi , odnosno njihovo

objedinanjavanje, edukacija gradjana, kao i smanjenje nameta za one koji poštuju propise i

legalno posluju.


konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.godine.

116

Blic.rs 25.04.2014

2 / 2






















TRAGOM - Predstav ljeni rezultati istraživ anja percepcije siv e ekonomije koje su sprov eli NALED i agencija

Ipsos

Većina građana ne želi da prijavi rad na crnoAUTOR: A. MILOŠEVIĆ

Beograd - Čak 12 odsto građana Srbije po sopstvenom priznanju platu prima na ruke, bez

uplate poreza i doprinosa, a još tri procenta deo plate prima na račun, a ostatak "solarno", u

koverti, pokazalo je istraživanje o sivoj ekonomiji koje su sproveli NALED i agencija Ipsos. Bez

ikakvog ugovora o radu zaposleno je pet odsto građana. Uprkos tome, čak 69 odsto njih ne bi

prijavili poslodavca koji zapošljava na crno, dok je tek 31 odsto reklo da bi takvog poslodavca

prijavilo.

Ipak, Jelena Bojović, direktorka programa za regulatornu reformu u NALED-u, kaže da je nerealno očekivanje da bi trećina

građana prijavila nesavesne poslodavce, i da su ispitanici verovatno dali odgovor koji su smatrali poželjnim. Ovakav zaključak ima

smisla, jer u suprotnom u Srbiji verovatno ne bi ni bilo rada na crno, pošto bi svi takvi poslodavci odavno bili prijavljeni.

Istraživanje je pokazalo da većina (njih 57 odsto) prijavu ne bi poslala iz straha da ne ostane bez posla, ali je čak 40 odsto

građana izjavilo da nije njihov posao da nekoga prijavljuju i da zato ne bi reagovali.

25/04/2014 17:59 | Beograd | Foto: Aleksandar Veljković

Oglasite se na

www.danas.rs

117

Danas.rs 25.04.2014

1 / 2




Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno













Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tri četvrtine ispitanika smatra i da država ne kažnjava adekvatno preduzeća koja posluju u sivoj zoni. Ali, prilično paradoksalno,

čak 59 odsto građana veruje da država jeste odlučna u borbi protiv sive ekonomije.

Tu sivu ekonomiju građani mahom definišu kao rad na crno, ali njih 19 odsto prepoznaje da je i prodaja robe na crno siva

ekonomija, kao i neplaćanje poreza državi. Da siva ekonomija ugrožava prava radnika misli 89 odsto ispitanika, ali njih 73 odsto

smatra da ona ipak predstavlja način da siromašni prežive. Celih 83 odsto shvata da se zbog postojanja sive zone smanjuju prihodi

države, ali uprkos svemu tome, 30 odsto ljudi smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život običnih građana.

Čak 38 odsto ispitanika ne smatra da je siva ekonomija neopravdana, a takav stav možda imaju i zato što samo šest odsto

građana misli da država pravilno raspolaže poreskim prihodima.

Velika većina (86 odsto) podržava borbu protiv sive ekonomije, prevashodno da bi se uveo red u poštovanje zakona i plaćali

doprinosi radnicima, dok se toj borbi protivi 14 odsto građana, uglavnom zato što misle da je to način da ljudi prežive u ovakvoj

ekonomskoj situaciji.

Prema rečima saradnika Ekonomskog instituta Ivana Nikolića, siva zona u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 13 do 15

odsto, ako se prihvati metodologija procene Evropske unije. To je znatno manje od 30, 40 i 50 odsto sa koliko se često spekuliše u

javnosti.

- Srbija će uskoro morati da svoju procenu udela sive ekonomije uvrsti u proračun BDP-a, kao što su to uradile zemlje EU. Tako je

posle ovog obračuna BDP Bugarske povećan za 10,2 odsto, Rumunije za 17,7, a Hrvatske za 11,2 procenta. To će Srbiji doneti

bolje relativne pokazatelje, jer će recimo učešće javnog duga u BDP-u opasti - primećuje Nikolić.

Po njegovom mišljenju, siva ekonomija je najveći potencijal za punjenje budžeta, "dok su ostale mere teško izvodljive".

- Ona je najprisutnija u trgovini na veliko i malo, advokatskim uslugama, građevinarstvu, zanatskim uslugama, tekstilnoj industriji i

drugim radno intenzivnim delatnostima - zaključuje Nikolić.

Asortiman

Cena je glavni razlog zbog kojeg građani kupuju robu na mestima gde ne dobijaju fiskalne račune. Čak 16 odsto ispitanika

priznalo je da tekstil, odeću i obuću često ili uvek kupuju na tezgama, preko oglasa i slično, a 10 odsto je priznalo da na takvim

mestima često kupuju kozmetiku, higijenske proizvode i stvari poput baterija i slično. Upakovanu hranu na tezgama kupuje pet

odsto građana, cigarete četiri, a elektronske aparate tri odsto. Rezani upakovani duvan na pijacama kupuje dva odsto

građana. Iz duvanske industrije tvrde da ovakav promet državu košta čak 200 miliona evra godišnje.

118

Danas.rs 25.04.2014

2 / 2










Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





























Сива економија разара привредуАжурирано пре 1 час 37 минута

Скоро 60 одсто грађана Србије, тачније 57 процената, не оправдава постојање сиве економије.

Оценили су да нелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и

предузећа и угрожава здравље и безбедност потрошача, показало је прво истраживање ставова

грађана о сивој економији.

Истраживање које су спровели Национална

алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и

Америчка агенција за међународни развој

(УСАИД) представљено је у Београду и

показало је да 86 одсто становника подржава

сузбијање незаконитог рада.

Три четвртине анкетираних (76 одсто) сматрају

да држава не кажњава адекватно предузећа и

појединце који послују у сивој зони. Анкета коју

је агенција Ипсос стратеyик маркетинг

реализовала на узорку од 1.000 испитаника

показала је да грађани сиву економију пре свега

виде као рад на црно (34 одсто), затим као

нелегалну продају робе (19 одсто), незаконито

пословање (15 одсто) или као неплаћање

држави пореза и обавеза (13 одсто). Сваки

шести испитаних, њих 17 одсто, није знало да каже шта је то сива економија, речено је на представљању

истраживања.

Проблематично је то што већина испитаника не би пријавила нелегално пословање. Чак 69 одсто анкетираних

не би пријавило послодавца који њих или њиховог колегу ангажује на црно, пре свега из страха од губитка

посла, а 84 одсто не би пријавило продавницу или кафић који не издаје фискални рачун. Две петине (42

одсто) грађана сматра да држава не располаже правилно пореским приходима које прикупи од грађана и

привреде, док је 35 одсто рекло да не зна, јер се то не ради на транспарентан начин, рекла је Јелена Бојовић

из НАЛЕД-а представљајући резултате.

Учесници конференције навели су да је сива економија највише присутна у области грађевине, као и

услужним делатностима, односно области промета и продаје робе и услуга, а да је потребан општи,

политички и друштвени консензус да би се она искоренила, односно нелегално пословање превело у легалне

токове.

Д. Мл.

119


1 / 1


































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno























Више од половине грађана не оправдава сивуекономијуАжурирано пре 1 час 33 минуте

Више од половине грађана Србије (57 одсто) не оправдава постојање сиве економије и једногласни

су у оцени да нелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и

предузећа и угрожава здравље и безбедност потрошаца,

показало је прво истраживање ставова грађана

о сивој економији.

Истраживање, које су спровели Национална

алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и

Америчка агенција за међународни развој

(УСАИД), данас је представљено у Београду и

показало је да 86 одсто становника подржава

сузбијање незаконитог рада.

Три четвртине анкетираних (76 одсто)

сматрају да држава не кажњава адекватно

предузећа и појединце који послују у сивој

зони.

Око 12 одсто грађана изјавило је да месечне

зараде или накнаде добија на руке и то без

уплате припадајућих пореза и доприноса.

Анкета коју је агенција Ипсос Стратеџик

Маркетинг реализовала на узорку од 1.000 испитаника, показала је да грађани сиву економију, пре свега, виде

као рад на црно (34 одсто), затим као нелегалну продају робе (19 одсто), незаконито пословање (15 одсто)

или као неплаћање држави пореза и обавеза (13 одсто).

Сваки шести испитаник, њих 17 одсто, није знало да каже шта је то сива економија, речено је на

представљању истраживања.

Проблематично је и то што већина испитаника не би пријавила нелегално пословање.

Чак 69 одсто анкетираних не би пријавили послодавца који њих или њиховог колегу ангажује на црно, пре

свега из страха од губитка посла, а 84 одсто не би пријавило продавницу или кафић који не издаје фискални

рачун.

Грађани Србије се слажу да сива економија угрожава права радника (90 одсто), смањује приходе државе (83

одсто), али и да је сива економија на неки начин преживаљавање за сиромашне (73 одсто), рекла је Јелена

Бојовић из НАЛЕД-а представљајући резултате истраживања.

Грађани на пијачним тезгама, преко огласа, у непријављеним радњама, на улици или од пријатеља и

познаника најчешће купују текстил, одећу и обућу, а следи козметика и хигијенски производи, делови за

уређаје, упакована храна, занатски производи, резани дуван и цигарете, мали апарати и пића.

Најчешћи разлог који наводе за куповину ван легалних токова су ниже цене.

Две петине (42 одсто) грађана сматра да држава не располаже правилно пореским приходима које прикупи

од грађана и привреде, док је 35 одсто рекло да не зна, јер се то не ради на транспарентан начин, казала је

Бојовић.

120


1 / 2


































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno























Скоро три петине ( 59 одсто) становништва сматра да је држава одлучна у борби против сиве економије, док

сваки трећи грађанин (34 одсто) сматра да то није случај.

Око 14 одсто грађана изјавило је да лично не подржава борбу против корупције.

Примера ради, већина оних који не добију фискални рачун не тражи накнадно да добије тај рачун ( 29 одсто

популације), а најчешћи разлог је јер их то не интересује (60 одсто).

Сваки шести испитаник изјавио је да би пријавио објекат, продавницу или неко друго правно лице које не

издаје фискални рачун.

Учесници конференције рекли су да је сива економија највише присутна у области грађевине, као и услужним

делатностима, односно области промета и продаје роба и услуга, а да је потребан општи, политички и

друштвени консензус да би се она искоренила, односно нелегално пословање превело у легалне токове.

Такође су истакли да је неопходна боља координација иснпекцијских служби, односно њихово обједињавање,

едукација грађана, као и смањење намета за оне који поштују прописе и легално послују.

Смањење сиве економије би, према мишљењу покрајинског секретара за финансије Зорана Радомана,

омогућило повећање зарада, али и повећало будзетске приходе и држава би се мање задуживала.

"Потребна је координација мера и активности, чврста воља и политички и друштвени консензус", казао је он

истичући да би Пореска управа требало да буде један од стубова у борби против сиве економије, да би

требало да буде одвојена од Министарства финансија као и да све инспекције делују кохезивно.

Такође је указао да би казнене одредбе требало да буду примерене да би могле да буду примењиване.

Директор истраживања Ипсос Стратеџик Маркетинга Предраг Курчубић изјавио је да истразизвања показују да

грађани као највеће проблеме виде незапосленост, низак стандард , корупцију и криминал, као и опште

сиромаштво, односно беду.

Виши стручни сарадник Економског института Иван Николић рекао је да се сива економија декларише као

обављање легитимних екктвности, али не на прави нацин.

Он је указао да је сива економија најприсутнија у трговини на велико и мало, осталим услужним делатностима

и услугама у којима не постоји издавање фискалног рачуна, грађевинарстсву, занатским услугама,

прерађивачкој индустрији...

Николић је казао да је једна од највећих последица то што она угрожава саму расподелу БДП-а и да ће Србија

у процесу приступања ЕУ морати да коригује БДП уз процењивање сиве економије и да би у Србији он могао

да "иде" од 13 до 15 одсто навише.

Он је указао и да је за борбу против сиве економије од великог значаја адекватно деловање институција.

Представници удружења потрошача истакли су да врло често проблем представља то што грађани не знају

коме да се обрате за пријаву неправилности издавања фискалних рачуна, да су принуђени да купују јефтиније

производе због лошег материјалног статуса, а као пример су навели и да се у кинеским радњама не идају

фискални рачуни, а да се у малим радњама које се налазе поред њих то чини.

Истраживање о ставовима грађана према сивој економији спроведено је у оквиру Пројекта јачања

конкурентности Србије који су НАЛЕД и УСАИД покренули у децембру 2013.године.

121


2 / 2












































Legalno poslovanje najveći potencijal za punjenje budžeta - Građani znaju šta je siva ekonomija, ašta država radi?


Kada nam neko ponudi da kupimo haljinu, parfem, veš mašinu,šampon, cigarete i drugu robu "ispod ruke", a koja košta dostajeftinije nego u prodavnicama, da li ćemo odbiti? Da li ćemotražiti fiskalni račun kada nam konobar na recke broji piće ukafani? Da li ćemo prijaviti inspekciji poslodavca što nas "nijeprijavio"?

Možda sivu ekonomiju na neki način odobravamo jer smatramoda država nepravilno raspolaže poreskim prihodima. Naime, takomisli 77% građana prema anketi iz marta ove godine, koju jesproveo "Ipsos Strategic Marketing".

Šta kažu ekonomisti?

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je borba protiv sive ekonomije najveći potencijal za budžet, ali napominje daće njeno suzbijanje ići sporo.

- Siva ekonomija je naveći potencijal za punjenje budžeta. Sve ostale uštede u javnom sektoru teško da će bitiizvodljive. Ako siva ekonomija učestvuje sa oko 30% u ukupnim ekonomskim aktivnostima u Srbiji i ako je prihod ubudžet mali, svakako delimično prevođenje sive ekonomije u legalne tokove bi bitno izmenilo sliku javnih finansijai gotovo izlečilo sve probleme koje imamo. Međutim, to je veoma teško brzo uraditi. Treba da postoji političkavolja, i uopšte društveni konsenzus kako to može da se uradi – kaže za "eKapiju" Ivan Nikolić, viši stručni saradnikEkonomskog instituta i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Da bi se smanjila siva ekonomija država bi kao prvo, prema mišljenju Nikolića, trebalo da se odlučnije pozbaviproblemom inspekcije.

- Kada krenete batinom treba i da popustite sa druge strane. Država bi trebalo da uvede rasterećenje i olakšanjeza one koji legalno rade kao i da motiviše one koji rade u sivoj zoni da svoj posao prevedu u legalne tokoveposlovanja.

Naš sagovornik podseća da je 2004. kada je uveden PDV išlaaktivna kampanja za uzimanje fiskalnih računa i da su njeniefekti bili dobri. Nikolić kaže da je taj početni entuzijazamsplasnuo i da sada niko ne vodi računa da li uzima fiskalni račun.

Ekonomista Nikolić navodi da je siva ekonomija najprisutnija utrgovini na veliko i malo, advokatskim kancelarijama jer suizostavljeni iz evidentiranja, građevinskom sektoru i zanatskim

uslugama, kao i tekstilnoj industriji.

Nikolić očekuje da će se smanjiti rad na crno ako bude izmenjenzakon o radu ili donet novi.

Šta kažu građani? 122


1 / 3


































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Ivan Nikolić

Prema istraživanju sprovedenom u martu ove godine, 38%građana na neki način opravdava postojanje sive ekonomije, dok57% to ne opravdava.

Najviše građana smatra da je siva ekonomija rad na crno,prodaja robe na crno, potom nezakonito poslovanje i neplaćanjeporeza državi, pokazuje istraživanje, koje su sproveli Nacionalnaalijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija

za međunarodni razvoj (USAID), koje je u petak (25. april 2014. godine) predstavljeno u Beogradu.

- Sedamnaest posto građana ne zna šta je siva ekonomija što je veliki procenat. Iako većina građana smatra dasiva ekonomija nije opravadana, veliki je problem što dosta njih podržava sivu ekonomiju. Takođe, građani ne viderelaciju između nedostatka novca u budžetu države koji bi mogla da uloži u kvalitetnije zdravstvo, javni prevoz,puteve – ukazala je na predstavljanju rezultata istraživanja Jelena Bojović, direktorka programa za regulatornureformu NALED.

Bojović je napomenula da građani nemaju poverenja u državneorgane pa zato većina odnosno 77% smatra da država nepravilnoraspolaže poreskim prihodima.

Prema ovom istraživanju koji je realizovao "Ipsos StrategicMarketing" na uzorku od 1.000 ispitanika, skoro tri petine (59%)stanovništva smatra da je država odlučna u borbi protiv siveekonomije, dok svaki treći građanin (34%) smatra da to nijeslučaj.

Velika većina građana, 86% kaže da podržava borbu protiv siveekonomije, a kao glavni razlog navode uvođenje reda i primenuzakona, prava radnika i plaćanje doprinosa, kao i da bi opšti

napredak bio bolji. Oni koji su se izjasnili da ne podržavaju borbu protiv sive ekonomije, kažu da se ljudi snalaze ilida bi ostali bez posla.

Oko 12 odsto građana izjavilo je da mesečne zarade ili naknade dobija na ruke i to bez uplate pripadajućih porezai doprinosa.

- Kada smo pitali građane da li bi prijavili svog poslodavca ukoliko vas zapošljava na crno ili znate da neki vaškolega radi na crno, 65% je reklo da ne bi, a ostali su odgovorili pozitivno. Ovo je visok procenat pozitivnogodgovora, a to smo procenili da je tako jer je to poželjan odgovor – objašnjava Jelena Bojović iz NALED-a.

Ona je istakla da nije ni čudno što najveći broj građana ne želi da prijavi poslodavce jer većina smatra da država

ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koja nelegalno posluju.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanikanajčešće kupuju tekstil, odeću i obuću, a sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovanahrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova su niže cene.

Za robu kupljenu na takav način većina građana (83%) seizjasnila da ne dobija fiskalni račun. Kada kupuju hranu i piće ukafićima i restoranima 71% građana kaže da dobija fiskalniračun. Većina onih koji ne dobiju fiskalni račun ne traži naknadnoda dobije taj račun (29% populacije), a najčešći razlog je jer im

123


2 / 3










Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



















































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno







da dobije taj račun (29% populacije), a najčešći razlog je jer imne treba (60%) ili im je neprijatno (21%).

Šta kaže privreda?

Privrednici koji legalno posluju kažu da se o suzbijanju siveekonomije mnogo govori, a da rezultata nema.

- Imamo sa jedne strane nelojalnu konkurenciju, a sa drugestrane su monopolisti. U 2013. godini smo imali 171 inspekcijski nadzor. Država pritiska male privrednike, veliki sunameti i velike su kazne. Država može da pomogne tako što će da smanji namete za one koji legano posluju, da seograniči monopolski položaj jer se sve više zatvara malih firmi i da država definiše norme jer nam je veoma bitnapravna sigurnost – izjavila je na predstavljanju istraživanja Dijana Velisavljev, menadžerka za odnose sa državniminstirucijama firme "Gomex".

Šta kaže država?

Na skupu nisu prisustvovali predstavnici Poreske uprave.

Država se oslanjala na na bolju naplatu poreza koju je nameravala da ostvari borbom protiv sive ekonomije pa je ubudžet iz tih prihoda unela 150 mil EUR.

Videćemo da li će nova Vlada "stezati kaiš" preko smanjenja plata mnogobrojnih radnika koje su političarizapošljavali u javnim preduzećima ili će konačno odlučiti da se izbori sa sivom ekonomijom.

Suzana Obradović

124


3 / 3














Odlučnije protiv sive ekonomije

25. аpril 2014.

Nelegalno poslovanje ugrožava prava

radnika i smanjuje prihode države, a kako je

pokazala martovska Anketa, sprovedena od

strane Nacionalne alijanse za lokalni

ekonomski razvoj i USAID-a, v iše od

polov ine građana Srbije ne opravdava

postojanje „sive zone“. Neophodno je sivu

ekonomiju prevesti u legalne tokove

regulisanjem državnih normi i smanjenjem

poreza na zaradu, što bi dovelo i do

povećanja budžetskih prihoda, ocena je stručnjaka skupa, održanog u Medija centru.

Za prevođenje sive ekonomije u legalne tokove neophodno je srediti sistem oporezivanja, jer bi to,

između ostalog, uticalo na povećanje zarada, a smanjila bi se i nelojalna konkurencija među

privrednicima, rekao je pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman. On dodaje da je neophodna

bolja koordinacija inspekcijskih službi, edukacija građana, kao i smanjenje nameta za one, koji poštuju

propise i legalno posluju. Država mora da stvori povoljno poslovno okruženje, u kom mali privrednici,

koje najv iše pogađuju represivne zakonske norme, neće imati potrebe da se odlučuju za prelazak u

nelegalne tokove poslovanja. Sniženje poreskih stopa povoljno utiče na smanjenje sive ekonomije, ali

Vlada mora da stvori dobar i oprezan plan, da se posle ne bi jav io problem nadoknade sredstava u

budžetu neophodnih za sve ostale potrebe države, upozorava Radoman. Potrebno je Poresku upravu

izdvojiti iz Ministarstva finansija kao zaseban organ, koji će biti što manje podložan uticaju bilo koje

strane. Takođe, na nivou države treba stvoriti među-ministarsko telo, koje će se isključivo bav iti borbom

protiv sive ekonomije, rekao je Radoman.

Anketa je pokazala da građani, pre svega, sivu ekonomiju v ide kao rad „na crno“, zatim kao nelegalnu

prodaju robe, nezakonito poslovanje ili neplaćanje držav i poreza i obaveza. Svaki šesti ispitanik, njih 17

odsto, nije znalo da kaže šta je to siva ekonomija. Tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava

adekvatno preduzeća i pojedince, koji posluju u ovoj zoni, ali problematika se pronalazi u tome i što

većina ne bi ni prijav ila nelegalno poslovanje. Mnogi ne znaju kome treba da se obrate, ali značajan

faktor je i strah od, na primer, gubitka posla. Dve petine smatra da država ne raspolaže prav ilno

poreskim prihodima, ali isto tako v iše poverenja u borbi protiv sive ekonomije imaju u Vladu i policiju,

nego u inspekcije i sudove.

Na skupu je istaknuto da je siva ekonomija najv iše prisutna u oblasti građev ine, kao i uslužnim

delatnostima, a ocena stručnjaka je da je potreban opšti, politički i društveni konsenzus da bi se ona

iskorenila, odnosno, prevela u legalne tokove.

Izveštaj Tamare Prodanović

125


1 / 1
















































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

















Закључци НАЛЕД-а на годишњој скупштини

Реформска траса за ЕУСмањење сиве економије, флексибилније запошљавање и унапређењепроцеса доношења и спровођења закона - три су најважнија приоритетарада НАЛЕД-а у 2014. години у домену регулаторне реформе,које су чланови Алијансе изгласали на 8. годишњој Скупштини

У прва три најважнија приори-тета локалног развоја, нашли сусе подстицање јавно-приватнихпартнерстава и сарадње, браун-филд инвестиције и приватизацијеи јачање капацитета општина крозедукацију и техничку подршку.

Годишњи сусрет лидера при-ватног, јавног и цивилног секторабио је прилика да се представекључна достигнућа НАЛЕД-а у2013., али и да се дискутује о улозиАлијансе у преговорима са Брисе-лом о приступању Србије ЕУ. У томконтексту, Ана Брнабић,, потпред-седница УО НАЛЕД-а подсетила јена, како је рекла, једну од најбољих

дефиниција НАЛЕД-а коју је своје-времено дао Јелко Кацин, специ-јални известилац Европског парла-мента за Србију, а то је да је НАЛЕДорганизација која „држи огледало"испед Владе Србије и помаже Вла-ди да се види у том „огледалу" и по-прави оно што јој се не свиђа.

На свечаном делу Скупштине,члановима су се придружили на-ционални и међународни партнерии медији, а присутнима се се обра-тили министар регионалног разво-ја и ЛС и министар привреде ИгорМировић,, шеф Делегације ЕУ у Ср-бији Мајкл Девенпорт, амбасадоршвајцарске у Србији Јеап-ОапЈе!

Висћ и отправник послова Аме-ричке амбасаде у Београду Гор-дон К. Дугуид.- НАЛЕД је важан и утицајанпараметар који може да олакшаулазак Србије у Европску унијуи треба користити стручност НА-ЛЕД-а у осмишљавању агенде запреговоре - рекао је шеф Делега-ције ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт,докје министар Мировит. нагласиода "ће намера нове Владе бити дасе на што ефикаснији начин по-бољша пословна клима, не само увеликим центрима, већ, и свим ло-калним самоуправама, посебно унајнеразвијеним крајевима.

126



















GRAĐANI SRBIJE PODRŽAVAJU SUZBIJANJESIVE EKONOMIJE

Napisao JUGpress

petak, 25 april 2014 00:00

BEOGRAD

Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje siveekonomije i gotovo su jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje

ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožavazdravlje i bezbednost potrošača.

Takođe, 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada,pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji koje su

sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) iAmerička agencija za međunarodni razvoj (USAID) i predstavili danas uBeogradu.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i USAID-a realizovala agenci ja IpsosStratedžik Marketing na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazala je da

građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatimkao nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili

kao neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto). Svaki šesti ne zna dakaže šta je to siva ekonomija.

Tri četvrtine anketiranih smatraju da država ne kažnjava adekvatnopreduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Problematično je to štovećina

ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje. Čak 69 odsto anketiranih nebi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre

svega iz straha od gubitka posla (12 odsto dobija platu na ruke bez uplateporeza i doprinosa), a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji neizdaje

fiskalni račun.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilnoporeskim prihodima koje prikupi od građana i privrede, dok doda tnatrećina

(35 odsto) izjavljuje da ne zna, jer se to ne radi na transparentan način.Odatle se vidi jasno nepoverenje prema načinu na koji država upravlja

budžetskim novcem. Ipak, skoro tri petine (59 odsto) smatra da je državaodlučna u borbi protiv sive ekonomije i najviše poverenja imaju u Vladu i

policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na127


1 / 2












































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno













ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću.

Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana,zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu nižecene.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je uokviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID

pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg projekta biće analiziran rad najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za

Vladu Srbije na koji način da efikasno smanji obim sive ekonomije, anamera je i da građani što bolje sagledaju sve opasnosti i posledice koje

nosi rast poslovanja u sivoj zoni.

zmetika�Xii��oizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski

proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića. Najčešći razlog kojinavode

za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je uokviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID

pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg projekta biće analiziran rad najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za

Vladu Srbije na koji način da efikasno smanji obim sive ekonomije, anamera je i da građani što bolje sagledaju sve opasnosti i posledice koje

nosi rast poslovanja u sivoj zoni.

128


2 / 2






















NALED: Građani Srbije podržavaju suzbijanje sive ekonomije

petak, 25. april 2014. 12:03 | AUTOR: Medija centar Leskovac |

BEOGRAD – Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje

sive ekonomije i gotovo su jednoglasni u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava

prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost

potrošača.

Takođe, 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada, pokazalo je prvo

istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

(NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i predstavili danas u Beogradu.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i USAID-a realizovala agencija Ipsos Stratedžik Marketing na uzorku od

1.000 ispitanika, pokazala je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao

nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi poreza i obaveza

(13 odsto). Svaki šesti ne zna da kaže šta je to siva ekonomija.

Tri četvrtine anketiranih smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj

zoni. Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje. Čak 69 odsto anketiranih ne

bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre svega iz straha od gubitka posla (12

odsto dobija platu na ruke bez uplate poreza i doprinosa), a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne

izdaje fiskalni račun.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od

građana i privrede, dok dodatna trećina (35 odsto) izjavljuje da ne zna, jer se to ne radi na transparentan način.

Odatle se vidi jasno nepoverenje prema načinu na koji država upravlja budžetskim novcem. Ipak, skoro tri petine

(59 odsto) smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije i najviše poverenja imaju u Vladu i policiju,

a najmanje u inspekcije i sudove.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika

najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana

hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića. Najčešći razlog koji navode za kupovinu

van legalnih tokova jesu niže cene.

Istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja konkurentnosti

Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013. Tokom ovog dvogodišnjeg projekta biće analiziran rad

najvažnijih inspekcijskih organa i kreirane preporuke za Vladu Srbije na koji način da efikasno smanji obim sive

ekonomije, a namera je i da građani što bolje sagledaju sve opasnosti i posledice koje nosi rast poslovanja u

sivoj zoni.

129

Mcleskovac.com 25.04.2014

1 / 1














































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno























Šta nas navodi da skliznemo u sivo?

25.04.2014, 14:12, Srbija

Beograd -- Zbog sive ekonomije privreda u Srbiji gubi više od 250 miliona evra

godišnje, rečeno je danas u Američkoj privrednoj komori.

(Ilustracija: sxc.hu)

Na konferenciji povodom obeležavanja Svetskog dana

intelektualne svojine, 26. aprila, rečeno je da je Srbija

napredovala u suzbijanju softverske piraterije, koja je 2000.

godine bila zastupljena 99 odsto, u 2011. godini 72 odsto, dok se

ove godine očekuje smanjenje za još 5 odsto.

Kirbi je istakao da Srbija treba da unapredi zaštitu

intulektualne svojine, koja je, kako je naveo, važna za razvoj

duštva i celog čovečanstva.

"Mnogo radnih mesta zavisi od intelektualne svojine, u Americi više od 75 odsto

kompanija se bavi intelektualnom svojinom, odnosno idejama i inovacijama" ,

kazao je ambasador.

"Više od 70 odsto svetske ekonomije zasnovano je na uslugama, koje su ukorenjene u

intelektualnoj svojini, a Srbija ukoliko želi da napreduje mora da unapredi tržište usluga ", ocenio

je Kirbi.

Predstavnik Američke privredne komore Dragomir Kojić naveo je da se napredak u oblasti zaštite

prava intelektualne svojine u Srbiji očekuje izmenama Zakona o autorskim pravima,

specijalizacijom administrativne uprave, formiranjem Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Svetski dan intelektualne svojine, obeležava se 26. aprila u oko 180 država, a ovogodišnja tema je

"Inovacija povezuje svet".

Više od polovine građana ne odobrava sivu ekonomiju

Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da

država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni, saopštila je danas Nacionalna alijansa za


Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju

rezultata istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava130

Medias.rs 25.04.2014

1 / 2








































suzbijanje nezakonitog rada.

Za 19 odsto građana siva ekonomija je nelegalna prodaja robe, za 15 odsto nezakonito poslovanje,

a neplaćanje poreza i obaveza državi 13 odstom, dok svaki šesti anketrani kaže da ne zna šta je to

siva ekonomija.

Bojovićeva je rekla da tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava adekvatno

preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni.

Ona je dodala da je i pored toga, istraživanje srpovedeno krajem marta, posle vanrednih

parlamentarnih izbora u Srbiji, pokazalo da 59 odsto građana smatra da je država odlučna u

borbi protiv sive ekonomije. Anketa je pokazala da građani najviše poverenja imaju u Vladu i

policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene , pokazalo je

istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja

konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.

Bojovićeva je rekla da 89 odsto građana Srbije smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika,

83 odsto smatra da smanjuje prihode države, ali i 73 odsto misli da je siva ekonomija načina

preživaljavanaj za siromašne.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da siva ekonomija pogubno deluje na

politiku države na socijalnom planu, smanjuje poreske prihode i potkopava razvnojnu politiku

zemlje i samu sebe pojačava, ali da pozitivni efekat može da ima na smanjenje nezaposlenosti

ukoliko je zastupljena u manjoj meri.

131

Medias.rs 25.04.2014

2 / 2
































SRODNE VESTI

Strah još štiti nesavesne gazdeZ. R. | 25. april 2014. 22:06 | Komentara: 0

Procenjuje se da Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije, a

poslednje istraživanje pokazalo je da i građani postaju svesniji posledica za državu, zbog

ogromnog procenta poslovanja u sivoj zoni

0

PROCENjUJE se da Srbija godišnje ostane bez oko tri milijarde evra zbog sive

ekonomije, a poslednje istraživanje pokazalo je da i građani postaju svesniji

posledica za državu, zbog ogromnog procenta poslovanja u sivoj zoni.

Više od polovine ispitanika u istraživanju o stavovima građana o sivoj ekonomiji (57

odsto), koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), odgovorilo da je ne opravdava.

Anketirani građani su ocenili da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika,

smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača.

- Svaki šesti ispitanik nije znao da kaže šta je to siva ekonomija - rekla je Jelena

Bojović, direktor programa za regulatornu reformu NALED. - Problematično je to što

većina ispitanika, odnosno čak 69 odsto anketiranih, ne bi prijavila poslodavca koji

njih ili njihovog kolegu angažuje na crno. Osnovni razlog je strah od gubitka posla, a

84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun.

Tri četvrtine anketiranih (76 odsto) smatra da država ne kažnjava adekvatno

preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Anketa koju je agencija Ipsos

0Препоручено Подели

Sivac: Arapi odmerili ''Bačku''

Siva ekonomija „pojede” trimilijarde evra

Šverc uništava tekstilnuindustriju 132

Novosti.rs 25.04.2014

1 / 2




















































stratedžik marketing realizovala na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazala je da svaki

treći građanin sivu ekonomiju vidi kao rad na crno, veliki broj ljudi je doživljava kao

nelegalnu prodaju robe i nezakonito poslovanje, dok 13 odsto smatra da je siva

ekonomija neplaćanje državi poreza i obaveza.

Bojovićeva je istakla da je siva ekonomija najviše prisutna u oblasti građevine, kao i

uslužnim delatnostima, odnosno u oblasti prometa i prodaje robe i usluga, a da je potreban opšti, politički i

društveni konsenzus da bi se ona iskorenila, odnosno nelegalno poslovanje prevelo u legalne tokove.

Takođe su istakli da je neophodna bolja koordinacija inspekcijskih službi, odnosno njihovo objedinanjavanje,

edukacija građana, kao i smanjenje nameta za one koji poštuju propise i legalno posluju.

Ivan Nikolić, viši stručni saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je siva ekonomija najveći potencijal za

punjenje budžeta.

- Da bi se ova situacija sredila neophodno je da država uvede oštriju kaznenu politiku - rekao je Nikolić. - Važno

je i da se sprovode kontinuirane kontrole, jer osim što pogubno deluje na državne finansije, siva ekonomija se

neverovatno brzo „širi“. Jer, kada vi vidite da se neko time bavi, prvo osetite gađenje, ali kada shvatite da se

takvo ponašanje ne sankcioniše, i vi krenete tim stopama.

PIRATERIJA ODNESE 40.000 RADNIH MESTA

SMANjENjE softverske piraterije za samo jedan odsto otvara 1.200 novih radnih mesta, rekao je u petak

američki ambasador Majkl Kirbi, na obeležavanju Svetskog dana zaštite intelektualne svojine u Američkoj

privrednoj komori. - Stopa softverske piraterije u Srbiji je 72 odsto, a evropski prosek je 35 odsto, iz čega se

može zaključiti da bi smanjenje od 37 odsto otvorilo više od 40.000 novih radnih mesta. Više od 70 odsto

svetske ekonomije se zasniva na uslugama, a one su uglavnom utemeljene u intelektualnoj svojini i zato, ako

Srbija želi da napreduje, treba da unapredi oblast usluga.

Za mnoge je siva zonajedini spas

Siva ekonomija gutamilijarde evra

133

Novosti.rs 25.04.2014

2 / 2






Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

























Radio Beograd 1, Novosti dana 25. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 15:00Trajanje / Duration: 3 min 1

Istraživanje povodom borbe sa sivom ekonomijom u Srbiji

SPIKER: Državni budžet godišnje gubi oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, saopštila je Nacionalnaagencija za lokalni razvoj i Američka agencija za međunarodni razvoj. Njihovo najnovije istraživanjepokazuje i da više od polovine građana naše zemlje ne opravdava nelegalno poslovanje. Još veći procenatispitanih smatra i da država ne kažnjava adekvatno rad u sivoj zoni.REPORTER: Na uzorku od 1 000 ispitanika istraživanje pokazalo da građani pre svega sivu ekonomiju videkao rad na crno, nelegalnu prodaju robe, nezakonito poslovanje. Na crno se najviše kupuje odeća, obuća,kozmetika, rezani duvan, ali je primetno, kažu u NALED-u, da je ponovo aktuelna ulična prodaja benzina.Za ekonomistu Ivana Nikolića je veliki problem što mnogi u ovoj zemlji žive na račun drugih: prijavljujuda primaju minimalac, predstavljaju se da su socijalni slučajevi a voze džipove.IVAN NIKOLIĆ (ekonomista): Ja sam to baš primetio, odvedem decu u vrtić i kada sam pogledao one kojiimaju beneficirano plaćanje vrtića video sam da gotovo 90% ljudi plaća mnogo manji iznos nego štokada pogledate recimo automobil koji voze, dolaze ljudi sa džipovima a plaćaju samo 30% iznosa kojije potreban da se plati.REPORTER: Sive ekonomije ima u advokaturi, zdravstvu, građevinarstvu, trgovini. Nema gde je nema, kažepokrajinski sekretar za finansije, Zoran Radoman.ZORAN RADOMAN (pokrajinski sekretar za finansije): Naša elita, političari, lekari, advokati ne bi smeli dabudu nosioci sive ekonimije. Ne bi smeli advokati da se izbore za položaj a politika da dozvoli da nefiskalizuju kase, ne bi smele lekarske ordinacije da ne otkucavaju fiskalne račune. Šta da očekujemo oddrugih ako oni ne poštuju samu državu.REPORTER: Građani, kako je rečeno, moraju da nauče da uvek i na svakom mestu traže račun. U suprotnomsu saučesnici u sivoj ekonomiji. A zašto ne traže, odgovor su dali u anketi, kaže Jelena Bojović iz NALED-a.JELENA BOJOVIĆ (NALED): Ne treba mi fiskalni račun, čemu to služi?! 20% njih kaže: neprijatno mi je; ljudise osećaju neprijatno da traže uopšte fiskalni račun ako im neko ne izda, i 18% koji kaže neka državasama vodi računa ko će da plati porez a ko ne, zašto bih ja tražio fiskalni račun.REPORTER: Prethodnih godina, smatraju sagovornici, nije bilo političke volje da se izađe na kraj sa sivomekonomijom, a sada je na novoj Vladi da pokaže da li će je prevesti u legalne tokove i njome popunitibudžet.

134

















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



























Više od polovine građana ne odobrava sivuekonomiju

BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomijei tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni,

saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultata

istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog

rada.

Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) uradila agencija

Ipsos stratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokazala je da građani sivu

ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto).

Ranije procene pokazuju da Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra zbog sive ekonomije.

Za 19 odsto građana siva ekonomija je nelegalna prodaja robe, za 15 odsto nezakonito poslovanje, a

neplaćanje poreza i obaveza državi 13 odstom, dok svaki šesti anketirani kaže da ne zna šta je to siva

ekonomija.

Bojovićeva je rekla da tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i


"Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje, a kao motiv za takav stav

sxc.hu

135

Rtv.rs 25.04.2014

1 / 2














































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

















može se smatrati to što dve petine građana misli da država ne raspolaže novcem na dobar način, a

trećina da to ne radi transparentno", rekla je Bojovićeva.

Ona je dodala da je i pored toga, istraživanje sprovedeno krajem marta, posle vanrednih

parlamentarnih izbora u Srbiji, pokazalo da 59 odsto građana smatra da je država odlučna u borbi

protiv sive ekonomije.

Anketa je pokazala da građani najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a najmanje u inspekcije i

sudove.

Rezultati ankete su pokazali i da građani u sivoj zoni, odnosno na pijačnim tezgama, preko oglasa, u

neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću.

Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani

duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene, pokazalo je istraživanje o

stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije

koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.

Bojovićeva je rekla da 89 odsto građana Srbije smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika, 83

odsto smatra da smanjuje prihode države, ali i 73 odsto misli da je siva ekonomija načina preživljavanja

za siromašne.

"Gotovo jedna trećina građana smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život

običnih građana", rekla je Bojovićeva.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da siva ekonomija pogubno deluje na politiku

države na socijalnom planu, smanjuje poreske prihode i potkopava razvojnu politiku zemlje i samu sebe

pojačava, ali da pozitivni efekat može da ima na smanjenje nezaposlenosti ukoliko je zastupljena u

manjoj meri.

Nikolić je rekao i da će Srbija vrlo brzo dobiti zahtev od EU da u obračunavanje bruto domaćeg

proizvoda (BDP) uvrsti i sivu ekonomiju i da se očekuje da će Srbiji biti priznat uticaj sive ekonomije

između 13 i 15 odsto BDP-a.

136

Rtv.rs 25.04.2014

2 / 2




































25.04.2014 14:21

Više od polovine građana ne opravdava sivu ekonomiju

BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije i

jednoglasni su u oceni da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i

preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošaca, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o

sivoj ekonomiji.

Istraživanje, koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija

za međunarodni razvoj (USAID), danas je predstavljeno u Beogradu i pokazalo je da 86 odsto stanovnika

podržava suzbijanje nezakonitog rada.

Tri četvrtine anketiranih (76 odsto) smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji

posluju u sivoj zoni.

Oko 12 odsto građana izjavilo je da mesečne zarade ili naknade dobija na ruke i to bez uplate pripadajućih

poreza i doprinosa.

Anketa koju je agencija Ipsos Stratedžik Marketing realizovala na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazala je

da građani sivu ekonomiju, pre svega, vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao nelegalnu prodaju robe

(19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto).

Svaki šesti ispitanik, njih 17 odsto, nije znalo da kaže šta je to siva ekonomija, rečeno je na predstavljanju

istraživanja.

Problematično je i to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje.

Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavili poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje na crno, pre svega

iz straha od gubitka posla, a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun.

Građani Srbije se slažu da siva ekonomija ugrožava prava radnika (90 odsto), smanjuje prihode države

(83 odsto), ali i da je siva ekonomija na neki način preživaljavanje za siromašne (73 odsto), rekla je Jelena

Bojović iz NALED-a predstavljajući rezultate istraživanja.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika

najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću, a sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje,

upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova su niže cene.

Dve petine (42 odsto) građana smatra da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi

od građana i privrede, dok je 35 odsto reklo da ne zna, jer se to ne radi na transparentan način, kazala je

Bojović.

137


1 / 3










































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno























Skoro tri petine ( 59 odsto) stanovništva smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, dok

svaki treći građanin (34 odsto) smatra da to nije slučaj.

Oko 14 odsto građana izjavilo je da lično ne podržava borbu protiv korupcije.

Primera radi, većina onih koji ne dobiju fiskalni račun ne traži naknadno da dobije taj račun ( 29 odsto

populacije), a najčešći razlog je jer ih to ne interesuje (60 odsto).

Svaki šesti ispitanik izjavio je da bi prijavio objekat, prodavnicu ili neko drugo pravno lice koje ne izdaje

fiskalni račun.

Učesnici konferencije rekli su da je siva ekonomija najviše prisutna u oblasti građevine, kao i uslužnim

delatnostima, odnosno oblasti prometa i prodaje roba i usluga, a da je potreban opšti, politički i društveni

konsenzus da bi se ona iskorenila, odnosno nelegalno poslovanje prevelo u legalne tokove.

Takođe su istakli da je neophodna bolja koordinacija isnpekcijskih službi, odnosno njihovo objedinjavanje,

edukacija građana, kao i smanjenje nameta za one koji poštuju propise i legalno posluju.

Smanjenje sive ekonomije bi, prema mišljenju pokrajinskog sekretara za finansije Zorana Radomana,

omogućilo povećanje zarada, ali i povećalo budzetske prihode i država bi se manje zaduživala.

"Potrebna je koordinacija mera i aktivnosti, čvrsta volja i politički i društveni konsenzus", kazao je on

ističući da bi Poreska uprava trebalo da bude jedan od stubova u borbi protiv sive ekonomije, da bi

trebalo da bude odvojena od Ministarstva finansija kao i da sve inspekcije deluju kohezivno.

Takođe je ukazao da bi kaznene odredbe trebalo da budu primerene da bi mogle da budu primenjivane.

Direktor istraživanja Ipsos Stratedžik Marketinga Predrag Kurčubić izjavio je da istrazizvanja pokazuju da

građani kao najveće probleme vide nezaposlenost, nizak standard , korupciju i kriminal, kao i opšte

siromaštvo, odnosno bedu.

Viši stručni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da se siva ekonomija deklariše kao

obavljanje legitimnih ekktvnosti, ali ne na pravi nacin.

On je ukazao da je siva ekonomija najprisutnija u trgovini na veliko i malo, ostalim uslužnim delatnostima i

uslugama u kojima ne postoji izdavanje fiskalnog računa, građevinarstsvu, zanatskim uslugama,

prerađivačkoj industriji...

Nikolić je kazao da je jedna od najvećih posledica to što ona ugrožava samu raspodelu BDP-a i da će

Srbija u procesu pristupanja EU morati da koriguje BDP uz procenjivanje sive ekonomije i da bi u Srbiji on

mogao da "ide" od 13 do 15 odsto naviše.

On je ukazao i da je za borbu protiv sive ekonomije od velikog značaja adekvatno delovanje institucija.

Predstavnici udruženja potrošača istakli su da vrlo često problem predstavlja to što građani ne znaju138


2 / 3






































kome da se obrate za prijavu nepravilnosti izdavanja fiskalnih računa, da su prinuđeni da kupuju jeftinije

proizvode zbog lošeg materijalnog statusa, a kao primer su naveli i da se u kineskim radnjama ne idaju

fiskalni računi, a da se u malim radnjama koje se nalaze pored njih to čini.


konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.godine.

139


3 / 3








TV KCN, Informer 25. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 15:38Trajanje / Duration: 2 min 1

Kako građani vide sivu ekonomiju

SPIKER: Građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno, a zatim kao prodaju robe na crno. Svakišesti građanin ne zna da kaže šta je to siva ekonomija, a 13% ispitanika smatra da je u pitanju neplaćanjedržavi poreza i obaveza, pokazuju istraživanja Nacionalne Alijanse za lokalni ekonomski razvoj.REPORTER: Preko polovine građana 57% smatra da siva ekomomija nije opravdana, dok 15% opravdavaposlovanje ili ponašanje u zoni sive ekonomije. Građani se slažu u oceni da siva ekonomija ugrožavaprava radnika, ali i da je to jedini način preživljavanja za siromašne i to misli čak 73%. Oni kažu da ne biprijavili poslodavca koji ne prijavi radnika, jer ljudi moraju od nečega da žive, makar to bio i rad na crno.Jovan Jovanović iz Centra za zaštitu potrošača Forum u Nišu ukazao je na tri mogućnosti za sprečavanjei suzbijanje sive ekonomije.JOVAN JOVANOVIĆ (Centar za zaštitu potrošača Forum, Niš): Prvi je edukacija građana o važnosti uzimanjafiskalnog računa prilikom kupovine. Jer svi mi kada kao potrošači kupimo nešto bez fiskalnog računaučestvujemo u sivoj ekonomiji. Međutim, građani nisu svesni značaja izdavanja fiskalnog računa. To smoi predložili Ministarstvu finansija da se pokrene jednakampanja,edukacija građana o uzimanju fiskalnogračuna. Druga je prosto, za smanjenje sive ekonomije jeste smanjenje nezaposlenosti, jer Srbija je udecembru, prema nekim podacima imala oko 30% nezaposlenih, to je najveći procenat nezaposlenosti uEvropi. Naravno, ti građani koji su nezaposleni mora da se snalaze. A gde nego u sivoj ekomomiji.REPORTER: Kao poslednja ali ne i manje bitan razlog Jovanović je naveo poslovni odnos cenovnu politikulegalnoj ekonomiji. Jer je kako kaže nelogično da isti proizvodi budu jeftiniji u Beču nego u Beogradu,kada je u Austriji prosečna zarada pet puta veća od plate u Srbiji. Kada su svi imputi u proizvodnji pet putaveći, ovo ukazuje da neko želi brzo bogaćenje uvećavanjem cena na našem tržištu zaključio je Jovanović.

140









Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno













TV Nova, Novi dnevnik 25. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 19:00Trajanje / Duration: 3 min 1

Borba protiv sive ekonomije

SPIKER: Borba protiv sive ekonomije još jedan je od mnogih ciljeva nove Vlade,na kome će morati ipak daradi od prvog dana svog postojanja. Ekonomisti kažu da ukoliko ta borba bude uspešna,to može u velikojmeri da doprinese oporavku srpskog budžeta. Međutim, građani kao da nisu svesni da kupovinom robeili usluga bez fiskalnog računa podstiču sivu ekonomiju i time osim državi upravo nanose štetu i sebi.REPORTER: Polovina građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije. Gotovo su jednoglasni danelegalno poslovanje ugrožava prava radnika i smanjuje prihode države, Ipak, spremni smo da radimo nacrno. A potpuno nespremni da kršenje zakona prijavimo.SAGOVORNIK 1: Šta bi dobili time? Gde da prijavimo? Kome da prijavimo? Nema institucije i sistema kojetek treba da se izgrade koje trenutno u ovoj Srbiji ne postoje. Dakle, odgovor je nemožete nikome nida prijavite.SAGOVORNIK 2: Ne bi.REPORTER: Zašto?SAGOVORNIK 2: Ne znam. Ne bih.SAGOVORNIK 3: Treba da dobijem posle batine, kad se smrkne.REPORTER: Ali nije strah od batina,već strah od otkaza osnovni razlog za neprijavljivanje poslodavca kojiradnicima ne plaćaju doprinose, a državi porez. Značajan deo stanovništva smatra da to i nije njihovproblem, a da li je baš tako?JELENA BOJOVIĆ (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj): Svaka dva nelegalna radna mestazatvaraju jedno legalno. Dakle, vi stvarno učešćem u sivoj ekonomiji nelegalnim trgovinom zatvorite jednolegalno radno mesto koje ima i poreze i doprinose ima i penziono, ima i socijalno i zdravstveno osiguranje,dakle, vi jedno dobro kvalitetno radno mesto zatvarate time.REPORTER: Istraživanje Ipsus strategic marketing pokazalo je da odmah posle rada na crno građani sivuekonomiju vide pre svega kao nelegalnu prodaju robe. Roba se na tezgama i pored komunalne policijeuveliko prodaje, ali retko ko priznaje da je kupuje.REPORTER: Da li rađe kupujete robu u prodavnici ili na tezgi.SAGOVORNIK 1: U prodavnici.REPORTER: Zašto?SAGOVORNIK 1: Zbog kvaliteta, deklaracije.SAGOVORNIK 2: Zaista pratim pa čak i garderoba i tako dalje da je nefirmirano, nego da je prosto sa nekometiketom, sa nekom potvrdom znaka kvaliteta, da li je u pitanju garderoba ili već nešto tome slično, zaistanisam pristalica kupovine na tezgama.SAGOVORNIK 3: A još ako je tezga, ako je legalno,nego ovako sve neki kartoni, skoro ništa tu ne kupujem.REPORTER: Niko ne priznaje da kupuje ali svi zagledaju. Ko priznaje kupovinu opravdava nižim cenama.Država na taj način gubi ogroman novac koji bi mogla da prikupi od poreza.IVAN NIKOLIĆ (ekonomista): Zaista je to puno para, ako bismo sveli i ne da prepolovimo, makar za trećinuda smanjimo obim sive ekonomije, mislim da bismo gotovo potpuno poništili naš budžetski deficit, dakle,neverovatan je iznos, a čini se potpuno neiskorišćen kao potencijal za i tu fiskalnu konsolidaciju kojomse govori.REPORER: Ekonomisti kažu da kada sledeći put zastanemo pored tezge dobro razmislimo koliko bi moglada se poboljša usluga javnog prevoza kada bi vi prodavci plaćali porez ili koliko bi nam zdravstvo bilobolje kada bi svi poslodavci plaćali poreze i doprinose.

141





















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Predstavljeni rezultati istrazivanja percepcije siveekonomije koje su sproveli NALED i agencija Ipsos

Vecina građana ne želida prijavi rad na crno

1 1 J Tragom

Beograd /// Čak 12 odsto građanaSrbijepo sopstvenompriznanjuplatuprimanaruke,bezuplateporezaidoprinosa, a još tri procenta deo plateprima na račun, a ostatak "solarno", ukoverti, pokazalo jeistraživanje o sivojekonomiji koje su sproveh NALED iagencijalpsos. Bezikakvog ugovoraoradu zaposleno je pet odsto građana.Uprkos tome, čak 69 odsto njih ne biprijaviliposlodavcakoji zapošljavanacrno, dokjetek31odsto reklo dabitakvogposlodavcaprijavilo.

Ipak, Jelena Bojović, direktorkaprograma za regulatornu reformu uNALED u, kaže da je nerealno očekivanje da bi tređna građana prijavilanesavesne poslodavce, i da su ispitanici verovatno dah odgovor koji susmatralipoželjnim Ovakavzaključakima smisla, jer u suprotnom u Srbijiverovatno ne bi ni bilo rada na crno,pošto bi svi takvi poslodavci odavnobiliprijavljeni.

Istraživanjejepokazalo davećina(njih 57 odsto) prijavu ne bi poslalaizstrahadaneostanebezposla, aliječak40odstograđanaizjavilodanijenjihovposao da nekogaprijavljuju i da zato

nebireagovali.Tričetvrtineispitanikasmatraida

država ne kažnjava adekvatno preduzeća koja posluju u sivoj zoni. Ah,prihčno paradoksalno, čak 59 odstograđana veruje da država jeste odlučna u borbi protiv sive ekonomije.

Tu sivu ekonomiju građanimahom definišu kao rad na crno, ahnjih 19 odsto prepoznaje da je i prodaj a robe na crno siva ekonomij a, kaoi neplaćanje poreza državi. Da sivaekonomija ugrožava prava radnikamish 89 odsto ispitanika, ah njih 73odsto smatr a da ona ipak predstavljanaandasiromašniprežive. Cehh83odsto shvatadasezbogpostojanjasive zone smanjuju prihodi države,ali uprkos svemu tome, 30 odsto ljudismatra da siva ekonomija suštinskinema negativnih uticaja na životobičnihgrađana.

Čak 38 odsto ispitanika ne smatra da je siva ekonomija neopravdana, a takav stav možda imaju izato što samo šest odsto građanamish da država pravilno raspolažeporeskim prihodima.

Velika većina (86 odsto) podržavaborbu protiv sive ekonomije, prevashodno da bi se uveo red u poštovanje zakonai plaćali doprinosi radnicima, dok se toj borbi protivi 14

odsto građana, uglavnom zato štomisle da je to naan da ljudi preživeu ovakvoj ekonomskoj situaciji.

Prema reama saradnika Ekonomskog instituta Ivana Nikolića,siva zona u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 13 do 15odsto, ako se prihvati metodologijaprocene Evropske unije. To je znatnomanje od 30, 40 i 50 odsto sakoliko sečesto spekuhše u javnosti.

Srbijaćeuskoro morati dasvojuprocenu udela sive ekonomije uvrstiu proračun BDP a, kao što su to uradile zemlje EU. Tako je posle ovogobračuna BDP Bugarske povećan za10,2 odsto, Rumunije za 17,7, a Hrvatske za 11,2 procenta. To će Srbiji doneti bolje relativne pokazatelje, jer ćerecimo učešće javnog duga u BDP uopasti primećuje Nikohć.

Po njegovom mišljenju, siva ekonomija je najveći potencijal zapunjenje budžeta, "dok su ostale mereteško izvodljive".

Onaje najprisutnijautrgovini naveliko i malo, advokatskim uslugama,građevinarstvu, zanatskim uslugama, tekstilnoj industriji i drugimradno intenzivnim delatnostima zaMjučujeNikolić A. Milošević

VIŠE OD 30 ODSTO GRAĐAN A SMATRADA SIVA EKONOMIJA NE UTIČE NEGATIVNONA ŽIVOT OBIČNIH LJUDISAMO ŠEST ODSTO ISPITANIKA VERUJE DADRŽAVA PRAVILNO RASPOLAŽE PORESKIMPRIHODOM, A38 ODSTO GRAĐANA KAŽEDA JE SIVA EKONOMIJA OPRAVDANA

AsortimanCena je glavni razlog zbog kojeggrađani kupuju robu na mestimagde ne dobijaju fiskalne radune.Čak 16 odsto ispitanika priznalo jeda tekstil, odedu i obudu ćesto iliuvek kupuju na tezgama, prekooglasa i slićno, a 10 odsto je priz-nalo da na takvim mestima ćestokupuju kozmetiku, higijenskeproizvode i stvari poput baterija islićno. Upakovanu hranu na tez-gama kupuje pet odsto građana, ci-garete detiri, a elektronske aparatetri odsto. Rezani upakovani duvanna pijacama kupuje dva odsto gra-đana. Iz duvanske industrije tvrdeda ovakavpromet državu košta dak200 miliona evra godišnje.

142







Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno













Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

































ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ ГРАБАНА ПРОТИВ НЕЛЕГАЛНОГ ПОСЛОВАЊА

Сива економија разара привредуСкоро 60 одсто грађана Ср-

бије, тачније 57 процената, неоправдава постојање сиве еко-номије. Оценили су да нелегал-но пословање угрожава праварадника, смањује приходе др-жаве и предузећа и угрожаваздравље и безбедност потро-шача, показало је прво истра-живање ставова грађана о си-вој економији.

Истраживање које су спро-вели Национална алијанса залокални економски развој (НА-ЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој (УСАИД)јуче је представљено у Београ-ду и показало је да 86 одстостановника подржава сузбија-ње незаконитог рада. Три че-твртине анкетираних (76 од-сто) сматрају да држава не ка-жњава адекватно предузећа ипојединце који послују у сивојзони.

Анкета коју је агенција Ип-сос стратеџик маркетинг реа-лизовала на узорку од 1 .000 ис-питаника показала је да грађа-ни сиву економију пре свега ви-де као рад на црно (34 одсто),затим као нелегалну продајуробе (19 одсто), незаконитопословање (15 одсто) или каонеплаћање држави пореза и

обавеза (13 одсто).Сваки шести испитаних, њих

17 одсто, није знало да кажешта је то сива економија, рече-но је на представљању истра-живања. Проблематично је тошто већина испитаника не бипријавила нелегално послова-ње. Чак 69 одсто анкетиранихне би пријавило послодавца ко-ји њих или њиховог колегу анга-жује на црно, пре свега изстраха од губитка посла, а 84одсто не би пријавило продав-ницу или кафић који не издајефискални рачун.

Две петине (42 одсто) гра-ђана сматра да држава не рас-полаже правилно пореским

приходима које прикупи од гра-ђана и привреде, док је 35 од-сто рекло да не зна, јер се тоне ради на транспарентан на-чин, рекла је Јелена Бојовић изНАЛЕД-а представљајући ре-зултате.

Учесници конференције на-вели су да је сива економијанајвише присутна у областиграђевине, као и услужним де-латностима, односно областипромета и продаје робе и услу-га, а да је потребан општи, по-литички и друштвени консен-зус да би се она искоренила,односно нелегално пословањепревело у легалне токове.

Д. Мл.

■ "■' V К ш Ч^\' >.« 111 ( * Т" ■ '

144























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



















Građani protivsive ekonomije

BEOGRAD-Viseodpolovi-ne građana Srbije ne opravda-va postojanje sive ekonomijei tri četvrtine smatra da državane kažnjava adekvatno poslo-vanje u sivo] zoni, saopštilajeNacionalna alij'ansa za lokal-ni ekonomski razvo] (NALED).Čak86 odsto podržava suzbi-janje nezakonitog rada, a za19 odsto siva ekonomijaje ne-legalnaprodajarobe.

\ i^^ a'

NALED

145

















црна-*Н1БЕЛИд?ДјСИВЕ-^ШШјГ.ЕКОНбШШк

146

ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ НЕДАВНОГ ИСТРАЖИВАЊА "СИВА ЕКОНОМИЈА У ОЧИМА ГРАЂАНА И ПРИВРЕДЕ"

ЦРНО-БЕЛИ СВЕТСИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

Већина грађана имапредставу шта је то сиваекономија, али огроманпроценатневерујеупријављивање овихпојава јер не верује да ћеодговорни бити кажњени.Велико је неповерењеиспитаника и, иначе,према држави јерсматрају да располагањепореским приходима нијетранспарентноСвесно у сивој економији,према резултатимаанкете, учествује 41одсто испитаних и наводедаимјетојединиизворприхода

Већина грађана Србије има пред-ставу о томе шта је сива економија икоје су њене последице, али због не-поверења у државне органе и недо-вољну транспарентност њиховограда није спремна да ову појаву при-јави када се сусретне са њом, јерсматра да одговорни неће сносити по-следице, С друге стране, Србија го-дишње остане без три милијардеевра због сиве економије. Ово сусамо неки од закључака истражи-вања о ставовима грађана према си-вој економији које је обављено кра-јем марта ове године, а чији су резул-тати представљени јучеу Београду.

Национална алијанса за локалниекономски развој (НАЛЕД) предста-вила је резултате истраживања о ста-вовима грађана према сивој економи-ји, а истраживање је спровела аген-ција Ипсос Стратеџик Маркетинг идео је Пројекта јачања конкурент-ности Србије који НАЛ ЕД и УСАИД ре-апизују од децембра 2013 године, Најучерашњој конференцији одржаној уБеограду нишки новинари су се из Ме-диа центра директно укључили, пра-тили и коментарисати резуптате ис-траживања,

Истраживање је спроведно пу-тем анкете на терену лицем у лице саиспитаницима, а како објашњава Је-лена Бојовић, директор програма зарегулаторну реформу, НАЛЕД, 34одсто анкетираних грађана сматрада сива економија подразумева радна црно, док 1 9 одсто мисл и да се онаодноси на илегалну продају робе. Се-дамнаестодсто грађана изјаснило седа не зна шта је сива економија, Ан-кета је показала да више од 50 одстоиспитаних мисли да сива економија

није оправдана и да се ради о нечемушто је нелегално, али и да 15 одсто усивој економији учествује и мисли даје оправдана. Чак 90 одсто разумењене последице, 66 одсто њих мислида се иза ове појаве крије организо-ван ланац криминала, али и да 40одсто анкетираних нема поверења удржаву јер сматра да није транспа-рентно располагање пореским при-ходима и да не знају где новац од-лази и на који се начин троши. Ве-лики је проценат, чак 80 одсто, онихкоји верују да држава не кажњаваоне који послујуу сивој зони и дазатомисле да не вреди пријављиватиовакве случајеве када одговорни несносе последице. Ипак, 86 одсто њихподржава борбу против сиве еконо-мије јер сматра да би се тако обезбе-дила примена закона, бољи положајрадника, као и општа ситуација у

друштву.Према речима Јована Јовано-

вића, председника нишког Центраза заштиту потрошача "Форум", це-новна политика самих привред-ника у СрбиЈи је најбољи начинборбе против сиве економије.

"Највећи допринос ценовној поли-тици могу дати привредници. Односцена у нашој земљи и, рецимо, у Аус-трији, која има бољи стандард и већеплате, није исти. Примећујемо да сестално организују викед шопинг туредо Беча, Будимпеште и других градо-ва, када се не може наћи слободноместо у аутобусу. Наиме, људи путујутамо и купују производе који су јеф-тинији него овде и препродају ихскупље када се врате. Зашто су типроизводи јефтинији у Бечу него у Ср-бији?",наводиЈовановић идодаједа

нису сви грађани свесни шта је тачносива економија и напомиње да смосви њени учесници ако не узмемофискални рачун приликом куповине.Он сматра да је ово истраживање по-казало стање ствари, али није пока-зало узрок такве ситуације и да је не-опходна едукација становништва потом питању.

Осим неузимања фискалних ра-чуна, 41 одсто испитаника свесноучествује у сивој економији јер на-води да им је то једини извор прихо-да, показују резултати анкете. Иакосе сматрало да је куповина бензинана црно искорењена, истраживање јепоказало да један проценат људи идаље купује ван пумпејерјетако јеф-тиније. Једна од првих асоцијација напомен сиве економије је недавнитренд илегалне продаје резаног дува-на. Оваква трговина годишњедржавукошта200милионаевра. Овидобијени подаци не чуде јер се, какоје речено, беда и сиромаштво уземљи јављају по први пут у оволикојмери, ИмајућиувидуподатакдајеСр-бија најстарија нација у Европи, гдесваки трећи бирач има65 и више годи-на, уз незапамћено лошу финансиј-ску ситуацију грађана, не изненађујуподаци да многи од њих спас ипрежи аљавање траже управо у сивојзони.

К.Т.

Више од половинеиспитаника без послаАнкетаје извршена на репрезентативном узоркуза популацијустари/у од18 година и резултати су показали да /е 20 одстоиспитаника у сталном радном односу, пет одсто ради на црно, док63 одсго анкегираних не ради. Незапосленост /е и друштвениглавни лроблем ко/и/е навело 80 одсго испиганика, након чегадопазе корупција, криминал и низак стандард.

р^-* МЈ ■Г В ;з: ч -,. '> — - :.-.^^ШН?!^^В__^^^^^И Шк. и«11ЈШ *^ .0'"91"Ишш—^^шшштш. т\, — — -н1в^и„ . : 1 ■ а^а^^-ЈИИ

лоГ^\ •'■""■"•

■ >*П I■ *)* 1а1^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^1

\________________________________________________ШШ& 1Л 4 Хе-.^€ 4^^ ~

И НЕУЗИМАЊЕ ФИСКАПНОГ РАЧУНА СИВА ЕКОНОМИЈА: са конференције у Медија центру у Нишу

147



















































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





BUVLJAK ŠTA SU POKAZALA ISTRAŽIVANJA 0 SIVOJ EKONOMIJI U SRBIJI

Građani ne bi prijavilirad i prodaju na crno!Najveći broj ispitanih gradana ne bi prijavioni prodavnicu koja ne izdaje fiskalni račun

tekst: IVANA ŽIGIĆ

Iako 57 odsto građana Srbije neopravdava postojanje sive eko-

nomije i smatra da nelegalno po-slovanje ugrožava prava radnika,čak 69 odsto njih ne bi prijaviloposlodavca koji njih ili njihovogkolegu angažuje na crno, a 84 od-sto ne bi prijavilo prodavnicu ilikafić koji ne izdaje fiskalni račun.

Jedan od razloga zašto većinagrađana ne bi prijavila nelegalnoposlovanje jeste i taj što tri četvr-tine njih smatra da država ne ka-žnjava adekvatno preduzeća i po-jedince koji posluju u sivojzoni, pokazuje istraživa-nje stavova građana osivoj ekonomiji Na-cionalne alijanse zalokalni ekonomskirazvoj (NALED) iAmeričke agencije zameđunarodni razvoj(USAID), a koje je spro-vela agencija „Ipsos strate-džik marketing" na uzorku od1.000 ispitanika.

Kupuju na ulicizbog nižih cena

Takođe, istraživanje je pokaza-lo i da 42 odsto građana smatra dadržava ne raspolaže pravilno po-reskim prihodima koje prikupi odgrađana i privrede, dok njih oko35 odsto ne zna kako država ra-spolaže tim prihodima jer se to neradi na transparentan način.

Odatle se vidi jasno nepovere-nje prema načinu na koji dr-

žava upravlja budžetskimnovcem. Ipak, 59 odsto

njih smatra da je drža-va odlučna u borbiprotiv sive ekonomijei najviše poverenjaima u vladu i policiju, a

najmanje u inspekcije isudove - navela je Jelena

Bojović, direktor programa zaregulatornu reformu iz NALED-a.

Bojovićeva navodi i da građanina pijačnim tezgama, preko ogla-sa, u neprijavljenim radnjama, naulici ili od prijatelja i poznanikanajčešće kupuju tekstil, odeću iobuću, kao i kozmetiku i higijen-ske proizvode, delove za uređaje,upakovanu hrana, zanatske proi-zvode, rezani duvan i cigarete,male aparate i pića.- Najčešći razlog koji građaninavode za kupovinu van legal-nih tokova su niže cene - zaklju-čila je ona i dodala da je potre-ban opšti, politički i društvenikonsenzus da bi se ona iskoreni-la, odnosno nelegalno poslova-nje prevelo u legalne tokove.

Viši stručni saradnik Ekonom-skog instituta Ivan Nikolić navodi

da je siva ekonomija najprisutnijau trgovini na veliko i malo, osta-lim uslužnim delatnostima i uslu-gama u kojima ne postoji izdava-nje fiskalnog računa - građevinar-stvu, zanatskim uslugama, prera-đivačkoj industriji...

Institucije uborbi protiv šverca

- Jedna od najvećih posledica jeto što ona ugrožava samu raspo-delu BDP-a. Srbiia će u Drocesupristupanja EU morati da korigu-je BDP uz procenjivanje sive eko-nomije, a u Srbiji bi on mogao da,,ide" od 13 do 15 odsto naviše -oceniojeNikolić.

Pokrajinski sekretar za finansi-je Zoran Radoman naglašava da bismanjenje sive ekonomije omo-gućilo povećanje zarada, ali i po-većalo budžetske prihode, te bi sedržava manje zaduživala.

- Poreska uprava bi trebalo dabude jedan od stubova u borbiprotiv sive ekonomije, ali i da bu-de odvojena od Ministarstva fi-nansiia - zakliučio ie Radoman.

148

















































Rezultati istraživania4 gradana platu dobija na ruke, i toIfa /Obez uplate pripadajućih poreza idoprinosa

|" gradana smatra da siva ekonomi-*) I /Oja nije opravdana

J^^Q/ gradana kupuje na improvizova-ww /Onim i nelegalnim prodajnim me-stimajer je tako jeftinije

ispitanika smatra da je siva eko-# J /Onomija način preživljavanja zasiromašne

Očigledno je nepovere-nje prema načinu nakoji država upravljabudžetskim novcemJelena Bojovic, NALED

jC~j£__B_\&IS ~B ~-~m^B^^^m~w "~" m^nmmmmmm^^BmmmmmmB^^—mmm%*^m ''~~*^mmm^_^^J\ '—^^^^^^^^^B^^^^^m '""""^^M^^^^i 1*1

mmmmmT^^^m^^^^^^mMl^mi^^^^ iMF^fr^^^-mmmmm mWSk~^r^mm

I)'■"'~~ 'Al '■'■'

149











Сива економија без оправдањаВише од половине грађана Србије,односно 57 одсто, не оправдава по-стојање сиве економије и готово суједногласни у оцени да нелегалнопословање утрожава права радника,смањује приходе државе и предузећаи угрожава здравље и безбедност по-трошача, показало је прво истражи-вање ставова грађана о сивој еконо-мији које су спровели Националнаалијанса за локални економски раз-вој (Налед) и Америчка агенција замеђународни развој (Усаид).

- Грађани сиву економију пре све-га виде као рад на црно, затим као не-легалну продају робе, незаконито по-словање или као неплаћање држави

пореза и обавеза. Сваки шести не знада каже шта је то сива економија - ре-кла је Јелена Бојовић из Наледа.

Иван Николић, сарадник Економ-ског института, рекао је да је сиваекономија најраспрострањенија у тр-говини, али указао и на проблем адво-катских услуга, где су се адвокати из-борили да не буду фискализовани.

- Ту су, затим и грађевинарство изанатске услуге, али из статистике сечесто изостављају и приватне здрав-ствене услуге, тако да не знамо какваје ту ситуација - објаснио је Николић,додајући да је сузбијање сиве еконо-мије најбољи начин за додатно пуње-ње буџета. С. Д.

150























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno















ГРАЂАНИ СВЕСНИ ПОСЛЕДИЦА СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

Страх још штитинесавесне газдеПРОЦЕЊУЈЕ се да Срби-

ја годишње остане без окотри милијарде евра због си-ве економије, а последњеистраживање показало је даи грађани постају свеснијипоследица за државу, збогогромног процента послова-ња у сивој зони.

Више од половине испи-таника у истраживању о ста-вовима грађана о сивој еко-номији (57 одсто), које суспровели Национална али-јанса за локални економскиразвој (НАЛЕД) иАмеричкаагенција за међународниразвој (УСАИД), одговорилода је не оправдава.

Анкетирани грађани суоценили да нелегално по-словање угрожава праварадника, смањује приходедржаве и предузећа и угро-жава здравље и безбедностпотрошача.

- Сваки шести испитаникније знао да каже шта је тосива економија - рекла је Је-лена Бојовић, директор про-грама за регулаторну ре-форму НАЛЕД. - Проблема-тично је то што већина испи-таника, односно чак 69 одстоанкетираних, не би пријави-ла послодавца који њих илињиховог колегу ангажује нацрно. Основни разлог јестрах од губитка посла, а 84одсто не би пријавило про-давницу или кафић који неиздаје фискални рачун.

Три четвртине анкетира-них (76 одсто) сматра да др-жава не кажњава адекватнопредузећа и појединце којипослују у сивој зони. Анкетакоју је агенција Ипсос стра-теџик маркетинг реализова-ла на узорку од 1.000 испи-

таника, показала је да свакитрећи грађанин сиву еконо-мију види као рад на црно,велики број људи је дожи-вљава као нелегалну продајуробе и незаконито послова-ње, док 13 одсто сматра да јесива економија неплаћањедржави пореза и обавеза.

Бојовићева је истакла даје сива економија највишеприсутна у области грађеви-не, као иуслужним делатно-стима, односно у областипромета и продаје робе иуслуга, а да је потребан оп-шти, политички и друштве-ни консензус да би се онаискоренила, односно неле-гално пословање превело улегалне токове.

Такође су истакли да јенеопходна боља координа-ција инспекцијских служби,односно њихово обједина-њавање, едукација грађана,као и смањење намета заоне који поштују прописе илегално послују

Иван Николић, вишистручни сарадник Економ-ског института, сматра да јесива економија највећи по-тенцијал за пуњење буџета.

- Да би се ова ситуацијасредила неопходно је да др-жава уведе оштрију казненуполитику - рекао је Нико-лић. - Важно је и да се спро-воде континуиране контро-ле, јер осим што погубно де-лује на државне финансије,сива економија се неверо-ватно брзо „шири". Јер, кадави видите да се неко тимебави, прво осетите гађење,али када схватите да се та-кво понашање не санкцио-нише, и ви кренете тим сто-пама. ■ 3. Р.

ПИРДТЕРИЈД ОДНЕСЕ 40.000 РДДНИХ МЕСТДСМАЊЕЊЕ софтверске пиратерије за само један одпо отвара 1.200нових радних меаа, рекао је јуче амерички амбасадор Мајкл Кирби,на обележавању Светског дана заштите интелекгуалне својине уАмеричкој привредној комори. - Стопа софтверске пиратерије у Срби-ји је 72 одао, а европски просек је 35 одпо, из чега се може закљу-чити да би смањење од 37 одпо отворило више од 40.000 нових рад-них меаа. Више од 70 одпо светске економије се заснива на услуга-ма, а оне су углавном утемељене у интелекгуалној својини и зато,ако Србија жели да напредује, треба да унапреди облаа услуга.

_^^ ■ Сива економијаЗМИЛИЈАРДЕЕВРА

држава годишње губи због сиве економијеНајчешћи Последице__^^^_, љ облици •угрожаваправа

Ј^^^^|к Јр-<ћ на црно радникаДДДДДЦ ЈИилегалан промет • смањује приходешШтјтШМ^^Мг Р°бе државних предузећаНВш^^И^Г ' Т »угрожаваздрављеШШШШШ^ШШ Љ У ДИ и безбедностМмШјИ^И^ \ потрошача

151



















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

























Zbog sive ekonomije vehkideficit u budžetu

„Legalizacijom siveekonomije i obaranjemnjenog učešća bar na 15odsto u državi, povećaobi se bruto domaći pro-izvod", kaže pokrajinskisekretar za finansije APVojvodina Zoran Rado-manLjiljana KostadinovicBeograd,,U Srbiji je u 2013. godini sivaekonomija bila zastupljena sa 31odsto i da smo uspeli da je prepo-lovimo ne bismo imali budžetskideficit, već suficit od 112 milijar-di dinara", rekao je pokrajinski se-kretar za finansije AP VojvodinaZoran Radoman, govoreći kakodržava može efikasno da suzbijenelegalno poslovanje na brifinguSiva ekonomija u očima građana iprivrede, koji su zajedno organi-zovali NALED (Nacionalna ali-jansa za lokani razvoj) i Američkaagencija za međunarodni razvoj(USAID). „Legalizacijom siveekonomije i obaranjem njenogučešća bar na 15 odsto u državi,povećao bi se bruto domaći proiz-vod, povećali bi se poreski priho-di, postigao bi se veći stepen urav-noteženosti javnih prihoda i jav-nih rashoda, tako da bi se smanji-la potreba za novim zaduživa-njem, povoljno bi uticalo na nivojavnog duga, što bi doprinelo po-

većanju zarada i poboljašnju kva-liteta života. Insistiranje na pošto-vanju zakonskih propisa u tojoblasti, stvara atmosferu sigurno-sti za ulaganja, stvaranja povoljni-je poslovne klime, kako za poslo-davce, tako i za zaposlene. Efika-sne mere suzbijanja sive ekonomi-je su teške, za njihovo spro-vođenje je potrebna politička vo-lja, kao i sinhronizovano delova-nje institucija sistema", naglasioje Radoman.

On je ukazao da je prevođenjesive ekonomije u legalne tokoveproces koji traje. ,,Do deset odstosive ekonomije ima čak i stimula-tivni karakter, ali ovako visok ni-vo koji je prisutan u našoj zemljinije prihvatljiv. Zbog toga je po-trebno da se po formiranju novevlade oformi međuministarsko te-lo koje će se neprekidno baviti si-vom ekonomijom l njenom legali-zacijom, uključujući i stimulativ-ne mere i koje će mere suzbijanjasive ekonomije prilagođavati no-vim oblicima u kojima se ona is-poljava. Za nelegalni rad i ne-plaćanje poreza moraju da budupropisane primerene kazne, kakobi mogle da budu primenljive"predočio je on.

Radoman naglašava da su efektisive ekonomije neuporedivo veći inegativniji od efekata bilo koje glo-balne krize, visokih kamata i nepo-voljnih uslovakreditiranja. Ivan Ni-kolić iz Ekonomskog instituta i članSaveta guvernera NBS je podsetio

da pojam sive ekonomije podrazu-meva obavljanje legalnih aktivno-sti, ali se onaj ko ih obavlja ne de-klariše pred državnim institucijama.„Uticaj sive zone na ekonomsku po-litiku je jasan i nema opravdanja dase i siva ekonomija ne uključi u bru-to društveni proizvod kroz procenupo međunarodno priznatim kriteri-jumima i po tom osnovu ne povećaBDP Srbije. Prema prihvatljivimocenama EU, kroz procenu siveekonomije Srbiji će biti nominalnopovećan BDP za 13 do 15 odsto.Bugarskoj je po tom osnovu BDPpovećan 10,2 odsto, Ruminiji 17,7odsto, Hrvatskoj 11,2 odsto", rekaoje Nikolić i ukazao da siva ekono-mija najbrže i najbolje boji ružičas-to ekonomiju zemlje. „Ona (sivaekonomija) je najbolji potencijal zapunjenje budžeta uz reformisanjejavnih preduzeća, a sve ostalo jeteško u praksi izvodljivo. Siva eko-nomija bitno se razlikuje od crneekonomije (bavljenje nedozvolje-nim vrstama delatnosti kao što suproizvodnja i promet droge i tomeslično). Njena nezakonitost se ispo-ljavakroz neregistrovanje privredneaktivnosti ili samih privrednih su-bjekata i najzastupljenija je u trgo-vini, na veliko i malo, u advokaturi,u građevinarstvu, privatnim zdrav-stvenim uslugama, a najmanje jeima u domaćoj poljoprivredi", ob-jašnjavaNikolić.

Sivilo iz ugla građana„Više od polovine građana Srbije (57 odsto) ne opravdava postojanje sive ekonomije, 86 odsto stanovnika po-država suzbijanje nezakonitog rada i ocenjuju da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje pri-hode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača", rekla je direktor programa za regulator-ne poslove NALED-a lelena Bojović predstavljajući rezultate ankete sprovedene krajem marta ove godine, ko-ju je realizovao Stratedžik marketnig (Ipsos Strategic Marketing). Anketa je pokazala da 34 odsto građana si-vu ekonomiju vidi kao rad na crno, 19 odsto kao nelegalnu prodaju robe,15 odsto kao nezakonito poslovanjei!3 odsto kao neplaćanje državi poreza i obaveza, a svaki šesti ne zna da kaže šta je to siva ekonomija.

152









































































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





_^-7s^xx\\," £____% W j%4^JJJš^W1Sfi___^_^t' * _____\ ■■ m mL— ■ _\\\\\\m_\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\m

M'/M| IdHBi 1 2fi (HB^k. ■___w__-_-_Z'vr ~wB&___^l^E_____\w__^M(^K__\\\\\\\\\\\\\w1^^^^^M^^^^^1

W^^^K^^^^m^^__\\\\___\\\^'_W^^KB _\\\\\\\\\\\wmtmb_iiFfi^ tK—wt£—\\\

_\\\\\\\\\mmW—MBm_w£^^^___mB J^MiL " V m_wwW i*S mm&m*mmmmt^\^^mBf'~m^B3f FA^BMm^ ~m_\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\mi^9^' r__T mmm M&^ MBmmPrevođenje sive ekonomije u legalne tokove proces koji traje

153





Radio Novi Sad 1, Jutarnje novosti 28. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 08:48Trajanje / Duration: 1 min 1

Najava programa

IVANA (spiker): Nacionalna alijansa za nacionalni razvoj napravila je anketu, da vam ja i to kažem akostignem, anketa se odnosi na posmatranje sive ekonomije. Dakle, hiljade ljudi je pitano šta misli o sivojekonomiji. Pa nije baš neka svetla situacija, polovina ljudi smatra da je siva ekonomija sasvim u redu.ALEKSANDAR (spiker): Pa to je ona polovina koja se njome bavi.IVANA (spiker): Vrlo verovatno.ALEKSANDAR (spiker): Najmanje. Evo ja baš sedim na nekom druženju pre neki dan i konstatujemo dausluge sive ekonomije uvek koristimo kada kupujemo cveće. Ko ga još kupuje u cvećari, to se onako poredobjekta, pa na crno se kupuju slatkiši, naručiš tortu, znaš da ona nije iz poslastičarnice, imaš tamo nekilink, neku konekciju, neku Face book vezu, tu nema baš fiskalnog računa i poreza, ti to znaš, ali bratejeftinija je, domaća pa šta ima veze. I tako malo pogledaš levo-desno ta siva ekonomija i Bogu je draga.IVANA (spiker): Pa ne znam šta da ti kažem, ali evo polovina građana je rekla da je to sasvim u redu. Malibroj je danas spreman da prijavi komšiju i nekog koga vidi na ulici da se bavi ne baš belim poslovina, alimalo je ljudi spremno da uzme i traži fiskalni.ALEKSANDAR (spiker): Oni što se belim bave tek njih nemoj da prijavljuješ.IVANA (spiker): Ne znam šta da ti kažem, fiskalni račun je još uvek tabu.

154

























Webtv.rs, Ostalo 28. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: Serbia

1

155

Siva ekonomija ruši zdravu konkurencijuAutor J. Canić Izvor Južne vesti | NIŠ

Zbog s ive ekonomije država gubi velike svote novca

Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije, a tri četvrtine njih

smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni, pokazalo je istraživanje koje

su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za

međunarodni razvoj (USAID).

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić napominje da postoji tendencija da legalne kompanije

prelaze u sivu zonu upravo kada vide da njihovunelojalnu konkurenciju u dužem periodu niko ne

sankcioniše.

Da je teško poslovati legalno, kada su vam konkurencija firme u sivoj zoni, potvrđuje i Nišlija A.M . On želi

da otvori malu IT firmu i da sve radi „čisto“, ali ističe da je teško dolaziti do zarade kada ima sličnih firmi

koje uglavnom rade „ispod žita“ i obaraju cenu usluge.

- Radio sam u nekoliko takvih firmi i u svakoj od njih većina radnika je radilo na

crno. Nijedna nikada nije bila kažnjena od neke inspekcije, a zarađivali su velike

156

Juznevesti.com 29.04.2014

1 / 3






























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Skoro 80 odsto ljudi smatra da država ne

kažnjava adekvatno

sume novca od stranih klijenata – kaže ovaj Nišlija.

Iako je 89 odsto građana Srbije svesno da siva ekonomija

ugrožava prava radnika i 80 njih veruje da ugrožava

preduzeća koja posluju legalno, u isto vreme 73 odsto

građana ocenjuje da je onanačin preživljavanja za siromašne ,

rezultati su istraživanja rađenog na uzorku od 1.000 ispitanika.

S druge strane, iz NALED-a ističu da je “problematično to što

većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje”.

- Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavilo

poslodavca koji njih ili njihovog kolegu angažuje

na crno, pre svega iz straha od gubitka posla, a 84 odsto ne bi prijavilo

prodavnicu ili kafić koji ne izdaje fiskalni račun – saopšili su iz NALED-a.

Konkurencija važna tema u pristupanju EU

Pravilima o konkurenciji na tržištu posvećeno je poglavlje broj 8 iz

pregovora za ulazak u Evropsku uniju.

Ova pravila treba da zaštite građane, time što će zabraniti preduzetnicima

da sklapaju sporazume kojima se dogovaralju cene, ograničava

proizvodnja, razvoj i ulaganje ili deli tržište i izvori nabavke.

Pored toga, saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ističe da će Srbija,

kao rezultat pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, morati da uključi deo

sive ekonomije u zvaničnu statistiku o bruto domaćem proizvodu. On

očekuje da će Srbiji biti priznato da uveća BDP između 13 i 15 odsto po

tom osnovu.

U narednih 6 meseci Južne vesti baviće se temama koje brinu građane

Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup

EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju

da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku

rakiju?

157


2 / 3


















Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama, u narednih 6 meseci biće proizvođači sa juga Srbije,

studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija.

158


3 / 3


Siva ekonomija ruši zdravu konkurencijuAutor J. Canić Izvor Južne vesti | NIŠ

Zbog s ive ekonomije država gubi velike svote novca

Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije, a tri četvrtine

njih smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni, pokazalo je

istraživanje koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić napominje da postoji tendencija da legalne kompanije

prelaze u sivu zonu upravo kada vide da njihovunelojalnu konkurenciju u dužem periodu niko ne

sankcioniše.

Da je teško poslovati legalno, kada su vam konkurencija firme u sivoj zoni, potvrđuje i Nišlija A.M . On

želi da otvori malu IT firmu i da sve radi „čisto“, ali ističe da je teško dolaziti do zarade kada ima sličnih

firmi koje uglavnom rade „ispod žita“ i obaraju cenu usluge.

- Radio sam u nekoliko takvih firmi i u svakoj od njih većina radnika je radilo

na crno. Nijedna nikada nije bila kažnjena od neke inspekcije, a zarađivali su

velike sume novca od stranih klijenata – kaže ovaj Nišlija.

Iako je 89 odsto građana Srbije svesno da siva ekonomija ugrožava prava radnika i 80 njih veruje

159


1 / 2






























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Skoro 80 odsto ljudi smatra da država ne

kažnjava adekvatno

da ugrožava preduzeća koja posluju legalno, u isto vreme

73 odsto građana ocenjuje da je onanačin preživljavanja za

siromašne , rezultati su istraživanja rađenog na uzorku od

1.000 ispitanika.

S druge strane, iz NALED-a ističu da je “problematično to što

većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje”.

- Čak 69 odsto anketiranih ne bi prijavilo

poslodavca koji njih ili njihovog kolegu

angažuje na crno, pre svega iz straha od

gubitka posla, a 84 odsto ne bi prijavilo prodavnicu ili kafić koji ne izdaje

fiskalni račun – saopšili su iz NALED-a.

Konkurencija važna tema u pristupanju EU

Pravilima o konkurenciji na tržištu posvećeno je poglavlje broj 8 iz

pregovora za ulazak u Evropsku uniju.

Ova pravila treba da zaštite građane, time što će zabraniti preduzetnicima

da sklapaju sporazume kojima se dogovaralju cene, ograničava

proizvodnja, razvoj i ulaganje ili deli tržište i izvori nabavke.

Pored toga, saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ističe da će Srbija,

kao rezultat pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, morati da uključi deo

sive ekonomije u zvaničnu statistiku o bruto domaćem proizvodu. On

očekuje da će Srbiji biti priznato da uveća BDP između 13 i 15 odsto po

tom osnovu.

160


2 / 2














Radio B92, Jutarnji dnevnik 29. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 09:00Trajanje / Duration: 4 min 1

Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije

VODITELJ: Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije i jednoglasni su u ocenida nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode državi, preduzeća i ugrožava zdravljei bezbednost potrošača, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji. Opširnije BorisHusović.BORIS HUSOVIĆ, (reporter): Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da siva ekonomija pogubnodeluje na politiku države na socijalnom planu, smanjuje poreski prihod i potkopava razvojnu politikuzemlje. Pozitivni efekat može da ima na smanjenje nezaposlenosti ukoliko je zastupljena u manjoj meri.On objašnjava šta termin siva ekonomija podrazumeva.IVAN NIKOLIĆ, (saradnik Ekonomskog instituta): Prava siva ekonomija po definiciji to je obavljanje legalneaktivnosti, ali koja se na pravi način ne deklariše. Dakle, ili u manjem obimu, odnosno potcenjuje se,ili se naravno izbegava potpuno evidentiranje. Dakle, to nije obavljanje nelegalne aktivnosti. Nelegalnaaktivnost je kriminal, i to je nešto što zovemo crnom ekonomijom. To nije siva ekonomija. Znači, to je itrgovina narkoticima, i belim robljem, i organima, ili otkud znam šta, svašta mi pada napamet.BORIS HUSOVIĆ, (reporter): Direktorka Programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović reklaje da 86% građana Srbije podržava suzbijanje nezakonitog rada. Anketa na reprezentativnom uzorku od1000 ispitanika pokazala je da 34% građana sivu ekonomiju pre svega vidi kao rad na crno.JELENA BOJOVIĆ, (direktorka Programa za regulatornu reformu u NALED-u): 19% ispitanika kaže da je upitanju prodaja robe na crno, znači taj drugi, odnosno nelegalna trgovina, tako da su ovo dva i najčešćaslučaja, odnosno najčešća oblika i manifestacija sive ekonomije, a građani je i prepoznaju kao takvu,znači prepoznaju upravo ova dva najključna elementa, nezakonito poslovanje, nezakoniti tokovi novca,nepoštovanje zakona kao neki opšti pojam i opšte razumevanje o sivoj ekonomiji, ne plaćanje državiporeza, obaveza, utaja poreza. Dakle, to su neki glavni, glavni odgovori. Međutim, ono što je bitnonapomenuti, a to možda i zbog demografske strukture stanovnika postaje jasnije, 17% njih kaže da nezna šta je siva ekonomija, odnosno odbija da odgovori. Znači, to je veliki procenat onih koji uopšte nine razume o čemu tačno pričamo.BORIS HUSOVIĆ, (reporter): Vojvođanski sekretar za finansije Zoran Radoman smatra da smanjenje siveekonomije definitivno ima razvojni karakter na privredu.ZORAN RADOMAN, (vojvođanski sekretar za finansije): U tom smislu svakako da bi smanjenje siveekonomije povoljno uticalo na povećanje zarada generalno, kako u privredi, tako i u neprivredi. Svakakone na kratak, nego na duži rok. I, moram da kažem da sam vrlo zadovoljan što se u poslednjih, ja bihocenio, pola godine ove priče o sivoj ekonomiji u državi na svim nivoima, i da smo najzad počeli o tomeda pričamo, i najzad počeli da nešto radimo na suzbijanju sive ekonomije, jer ona nam zaista i definitivnoutiče na kvalitet života.BORIS HUSOVIĆ, (reporter): Direktor istraživanja u Ipsos strategic marketingu koji je organizovao anketuPredrag Kurčubić kaže da 80% ispitanika smatra da je najveći problem u Srbiji nezaposlenost.PREDRAG KURČUBIĆ, (direktor istraživanja u Ipsos strategic marketingu): Razlozi su višestruki, ali mislimda je najvažniji taj što je nezaposlenost nije lični problem čoveka koji je izgubio posao nego je toproblem cele porodice. Kada jedna osoba izgubi posao to je automatski ogroman problem za sve članovedomaćinstva i svi oni osete određeni pad svog životnog standarda. I, ostali problemi su mahom ekonomskeprirode, barem kada posmatramo u vrhu prvih 5-6. Uz korupciju i kriminal imamo nizak standard, i ono štoje posebno zabrinjavajuće ova stavka opšte siromaštvo, beda, koja se pojavila prvi put u poslednjih polagodine, godinu. Dakle, nikad nismo imali baš takav odgovor ispitanika, pošto su ovo potpuno otvoreni

161











































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



































Radio B92, Jutarnji dnevnik 29. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 09:00Trajanje / Duration: 4 min 2

odgovori, ništa nije nuđeno. Dakle, prvi put se javlja, i to u velikom broju da je problem opšte siromaštvoili beda.BORIS HUSOVIĆ, (reporter): Ranije procene pokazivale su da Srbija godišnje gubi oko 3 milijarde evra zbogsive ekonomije. Tri četvrtine anketiranih građana smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća ipojedince koji posluju u sivoj zoni.

162





RTV City Subotica, Kroz grad 29. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 18:30Trajanje / Duration: 6 min 1

Siva ekonomija - jedan od indikatora ekonomske zaostalosti Srbije

Srbija je jedna od najsitromašnijih evropskih zemalja za šta je zaslužno neodgovorno rukovođenjedržavom i ekonomijom proteklih decenija. Jedan od indikatora ekonomske zaostalosti za svetom jestei rad na crno odnosno siva ekonomija zbog koje se gube milijarde dinara godišnje, ali istovremenoto ostaje nekada jedini način da veliki deo građana preživi. Prema nedavno objavljenim istraživanjimameđunarodnih institucija Srbija je treća najsiromašnija zemlja u konkurenciji 90 zemalja. Korupcija,nezakonito poslovanje, neplaćanje obaveza državi i rad na crno su najčešće pojave u našem društvu premakojima građani imaju uglavnom negativan stav. Istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomskirazvoj pokazuju da skoro 60 % građana ne opravdava postojanje sive ekonomije jer ona ugrožava pravaradnika. Čak 86 % građana podržava suzbijanje sive ekonomije ali većina ne bi prijavila neki od njenihoblika zbog straha od otkaza kao prevenstvenog razloga. Ogromna većina ipak priznaje da bi radila nacrno ako nema druge mogućnosti za poslenja što je najčešće i slučaj. Kao najvećeg krivca za ovakav haosu sferi ekonomije građani uglavnom identifikuju državu koja mora preduzeti ozbiljnije mere kontrole ikažnjavanja prema onima koji rade u sivoj zoni.

163





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

TV Pink, Dobro jutro 30. 04. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 09:15Trajanje / Duration: 2 min 1

Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije

VODITELJ: Procenjuje se da Srbija godišnje ostane bez oko 3 milijarde evra zbog sive ekonomije, aposlednje istraživanje pokazuje da građani postaju svesni posledica za državu zbog ogromnog procentaposlovanja u, kako se to kaže, sivoj zoni.

REPORTER: Istraživanje koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj i Američkaagencija za međunarodni razvoj pokazuju da više od polovine građana Srbije ne opravdava sivu ekonomiju.Anketa koja je urađena sa našim sugrađanima pokazuje da nelegalno poslovanje ugrožava njihova prava,smanjuje prihode države i preduzeća, i da ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača. Svaki šesti ispitaniknije znao da kaže šta je to siva ekonomija, a veliki problem je što većina ispitanika ima strah odprijavljivanja poslodavaca koji ih angažuje na crno jer se plaše gubitka posla. Pokazalo se da svaki trećigrađanin sivu ekonomiju vidi kao rad na crno, dok 13% građana smatra da je siva ekonomija neplaćanjeporeza i obaveza državi. Dok je više od 70% svetske ekonomije zasnovano na uslugama, odnosnoutemeljenoj na intelektualnoj svojini u Srbiji je siva ekonomija najviše prisutna u oblasti građevine,uslužnim delatnostima, odnosno u oblasti prometa, prodaje roba i usluga. Tijana Brkić, Televizija Pink.

164





























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Kako se boriti sa sivom ekonomijom?IZVOR: B92

Beograd -- Dok je gubitak domaće privrede teško proceniti, analize pokazuju da siva

ekonomija čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda.

0

Nelegalno poslovanje ugrožava radnike, privredu i državu a za njeno suzbijanje su neophodne

sistemske mere. Među njima:otklanjanje uzroka, jačanje Poreske uprave, reforma tržišta rada ali i

jačanje svesti građana.

Neravnopravna je konkurencija, ugrožava radnike, smanjuje prihode države - bez obzira koje je

0Recommend Share

Foto: (sxc.hu)

165

B92.net 03.05.2014

1 / 2














nijanse, od sive ekonomije malobrojni profitiraju a mnogobrojni žive.

Prema istraživanju koje je sproveo NALED 34 odsto građana sivu ekonomiju pre svega vidi kao rad na

crno, 19 odsto kao nelegalnu prodaju robe, 15 odsto u sivu ekonomiju svrstava nezakonito poslovanje

a 13 odsto kao neplaćanje državi poreza i obaveza.

A protiv sive ekonomije jedino su efikasne sistemske mere.

Samim tim je i prvi set mera upravo u redefinisanju poreskog sistema, poreskog postupka i poreske

administracije. Drugi jeste deo koji se odnosi na smanjenje opterećenja na rad. Ono što je takođe

veoma važno, smanjiti administrativne troškove i to kako troškove nepotrebnih procedura i postupaka

tako i troškove administracije. potred toga veoma je važno da se poveća nivo poreskog morala.

Analitičari ukazuju na jaču kontrolu i strože kazne.

"Ne možete vi da sivu ekonomiju suzbijete tako što ćete juriti sitne preprodavce jer njih ima na hiljade.

To se na ulazu te robe u zemlju može jednostavno rešiti. Ne možete da pustite da vam prođe šleper a

da ga vi ne vidite, da niko ne reaguje, a da vi onda ovde jurite hiljade preprodavaca koji prodaju robu

iz tog jednog velikog šlepera ili kontejnera . To može da se uradi samo ako se hoće", kaže Milan

Ćulibrk urednik NIN-a.

Prosečan nivo sive ekonomije u regionu je 26-27 odsto. U Srbiji je najzastupljenija u građevinarstvu,

poljoprivredi uslužnim delatonostima.

Opširnije u našim Vestima.

166

B92.net 03.05.2014

2 / 2












Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

















Раде на црно а страхују од отказаАжурирано пре 1 час 53 минуте

Ново специјално истраживање Евробарометра, агенције за статистику Европске комисије, показало

је да је непријављени рад или рад на црно и даље раширен по Европи, тако да сива економија која

већ годинама нагриза српску привреду очито није само наш проблем,

али је код нас и даље знатно изнад европског

просека. Такође, раднике на црно грађани ЕУ

углавном ангажују за реновинарање станова,

поправку кола, чување деце и неке ситније

послове, док је сива економија код нас

присутна у скоро свим привредним гранама.

Сваки десети грађанин ЕУ купује производе или

плаћа услуге који потичу од непријављеног

рада, док свега четири процента признаје да

ради на црно. Истовремено, три одсто

испитаника у најновијем европском

истраживању наводи да их послодавци делом

исплаћују на руке. Они годишње зараде

просечно 300 евра. Робу или услуге из рада на

црно у протеклој години купило је 11 одсто

испитаника ЕУ, од којих 60 процената каже да

је то урадило због ниже цене, а 22 одсто да би учинили услугу пријатељу, рођаку или комшији. Од четири

процента испитаника који су признали да су радили на црно, половина каже да је то било корисно за обе

стране, 21 одсто наводи да не може да нађе легалан посао, 16 % се жали на превисоке порезе на редован

рад, а 15 % каже да ради на црно јер нема друге приходе. Грађани са југа ЕУ најчешће указују на проблем

налажења регуларног посла или на то да су без прихода. Највећи удео испитаника који кажу да раде на црно

регистрован је у Летонији, Холандији и Естонији.

Више од половине грађана Србије, око 57 одсто, не оправдава постојање сиве економије и једногласно је у

оцени да нелегално пословање угрожава права радника, смањује приходе државе и предузећа и угрожава

здравље и безбедност потрошача, показало је прво истраживање стовова грађана о сивој економији које су

недавно објавиле Национална алијанса за локални економски развој и Америчка агенција за међународни

развој. Исто истраживање показало је и то да се чак 86 одсто становника Србије залаже за сузбијање

незаконитог рада, као и да држава мора бити та која ће осмислити стратегију да га ако не искорени а оно

сведе на што мању могућу меру. Три четвртине анкетираних, 76 одсто, сматра да држава сада не кажњава

адекватно предузећа и појединце који послују у сивој зони.

Исто истраживање показало је да грађани Србије сиву економију пре свега виде као рад на црно – 34 %,

затим као нелегалну продају робе – 19 %, незаконито пословање – 15 % или као неплаћање пореза и обавеза

држави – 13 %. Истраживачи указују на чињеницу да већина испитаника и поред тога што осуђује сиву

економију ипак не би пријавила нелегално пословање. Наиме, чак 69 % анкетираних не би пријавило

послодавца који их ангажује на црно пре свега из страха од губитка посла, а 84 % не би пријавило

продавницу или кафић који не издаје фискални рачун.

Сива економија је у Србији најприсутнија у области грађевине, као и услужним делатностима, односно167


1 / 2


Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









области промета и продаје роба и услуга. У Србији не постоји, оцена је испитаника, општи, политички и

друштвени концензус да се сива економија искорени односно нелегално пословање преведе у легалне

токове, и да је потребна боља координација инспекцијских служби, едукација грађана, као и смањење намета

за оне који поштују прописе и легално послују.

Стручњаци процењују да сива економија чини око 30 одсто бруто домаћег производа Србије, те да смо по

томе други у региону, одмах после Бугарске. Просечан ниво сиве економије у региону је између 26 и 27

процената, па је тако она код нас већа за шестину у односу на просек. Доцент на Економском факултету у

Београду Саша Ранђеловић оцењује да је за сузбијање сиве економије потребан системски план који би

обухватио мере из фискалног домена, али и шире – као што је реформа тржишта рада.

- У борби против сиве економије је кључно да се утаја пореза учини мање исплативом, да се повећа

вероватноћа да ћете бити ухваћени уколико се бавите сивом економијом, и ту је најважније унапредити

ефикасност рада Пореске управе и пооштрити казнену политику - сматра Ранђеловић.

Љубинка Малешевић

Повећана сива економија 2013.

Према оцени Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета Србије, током прошле године сива економија,

која је дугогодишњи проблем Србије, додатно је повећана јер је наплата ПДВ-а смањена.

- Ако се и узме у обзир пад потрошње у 2013. години и даље је требало наплатити више ПДВ-а. На пример, да

је остао исти степен наплате као и претходних година, требало је да се наплати скоро 30 милијарди више

прихода од ПДВ-а 2013. године, што јасно указује на повећање пореске недисциплине - истакао је

Алтипармаков.

168


2 / 2






































ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ПОДРЖАВАЈУ СУЗБИЈАЊЕ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

ОСУЂУЈУ, АЛИ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ

лн

Више од половине грађана Ср-бије (57 одсто) не оправдава пос-тојање сиве економије и готово суједногласни у оцени да нелегалнопословање угрожава права радни-ка, смањује приходе државе и пре-дузећа и угрожава здравље и без-бедност потрошача. Такође, 86одсто становника подржава сузби-јање незаконитог рада, показалоје прво истраживање ставова гра-ђана о сивој економији које суспровели Национална алијанса залокални економски развој (НА-ЛЕД) и Америчка агенција замеђународни развој (УСАИД).Анкета коју је за потребе НА-ЛЕД-а и УСАИД-а спровела аген-ција Ипсос Стратеџик маркетингна узорку од хиљаду испитаника,показала је да грађани сиву еко-номију пре свега виде као рад нацрно (34 одсто), затим као неле-галну продају робе (19 одсто), не-законито пословање (15 одсто)или као неплаћање држави порезаи обавеза (13 одсто). Сваки шестине зна да каже шта је то сива еко-номија.

Три четвртине анкетиранихсматрају да држава не кажњаваадекватно предузећа и појединцекоји послују у сивој зони. Пробле-матично је то што већина испи-таника не би пријавила нелегалнопословање. Чак 69 одсто анкети-раних не би пријавили послодавцакоји њих или њиховог колегу ан-гажује на црно, пре свега из стра-ха од губитка посла (12 одсто до-бија плату на руке без уплате по-реза и доприноса), а 84 одсто не бипријавило продавницу или кафићкоји не издаје фискални рачун.

Две петине (42 одсто) грађанасматра да држава не располажеправилно пореским приходимакоје прикупи од грађана и привре-де, док додатна трећина (35 одсто)изјављује да не зна, јер се то неради на јаван начин. Одатле се ви-ди јасно неповерење према начи-ну на који држава управља буџет-ским новцем. Ипак, скоро трипетине (59 одсто) сматра да једржава одлучна у борби противсиве економије и највиже повере-ња имају у Владу и полицију, а нај-

мање у инспекциЈе и судове.Грађани на пијачним тезгама,

преко огласа, у непријављенимрадњама, на улици или од пријате-ља и познаника најчешће купујутекстил, одећу и обућу. Следи ко-зметика и хигијенски производи,делови за уређаје, упакована хра-на, занатски производи, резани ду-ван и цигарете, мали апарати и пи-ћа. Најчешћи разлог који наводеза куповину ван легалних токовајесу ниже цене.

Истраживање о ставовима гр-ађана према сивој економији спр-оведено је у оквиру пројекта јача-ња конкурентности Србије који суНАЛЕД и УСАИД покренули удецембру прошле године. Токомовог двогодишњег пројекта бићеанализиран рад најважнијих ин-спекцијских органа и креиранепрепоруке за Владу Србије на ко-ји начин да ефикасно смањи обимсиве економије, а намера је и даграђани што боље сагледају свеопасности и последице које носираст пословања у сивој зони.

169



























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



















ГРАћАНИ НЕ ПОДРЖАВАЈУ СИВУ ЕКОНОМИЈУ, АЛИ МНОГИ ЈЕ НЕ БИ ПРИЈАВИЛИ

Раде на црно астрахују од отказа

Ново специјално истражива-ње Евробарометра, аген-ције за статистику Европ-

ске комисије, показало је да је непријављени рад или рад на црно идаље раширен по Европи, тако дасива економија која већ годинаманагриза српску привреду очитоније само наш проблем, али је коднас и даље знатно изнад европског просека. Такође, раднике нацрно грађани ЕУ углавном анга-жују за реновинарање станова,поправку кола, чување деце и не-ке ситније послове, док је сиваекономија код нас присутна у ско-ро свим привредним гранама.

Сваки десети грађанин ЕУ ку-пује производе или плаћа услугекоји потичу од непријављеног ра-да, док свега четири процентапризнаје да ради на црно. Исто-времено, три одсто испитаника унајновијем европском истражи-вању наводи да их послодавци де-лом исплаћују на руке. Они годи-шње зараде просечно 300 евра.Робу или услуге из рада на црно упротеклој години купило је 1 1 од-сто испитаника ЕУ, од којих 60процената каже да је то урадилозбог ниже цене, а 22 одсто да биучинили услугу пријатељу, рођакуили комшији. Од четири процентаиспитаника који су признали да сурадили на црно, половина каже даје то било корисно за обе стране,21 одсто наводи да не може данађе легалан посао, 16 % се жалина превисоке порезе на редованрад, а 1 5 % каже да ради на црнојер нема друге приходе. Грађаниса југа ЕУ најчешће указују напроблем налажења регуларногпосла или на то да су без прихо-да. Највећи удео испитаника којикажу да раде на црно регистро-ван је у Летонији, Холандији иЕстонији.

Више од половине грађана Србије, око 57 одсто, не оправдавапостојање сиве економије и јед-ногласно је у оцени да нелегално

пословање угрожава права рад-ника, смањује приходе државе ипредузећа и угрожава здравље ибезбедност потрошача, показалоје прво истраживање стововаграђана о сивој економији које сунедавно објавиле Националнаалијанса за локални економскиразвој и Америчка агенција за ме-ђународни развој. Исто истражи-вање показало је и то да се чак 86одсто становника Србије залажеза сузбијање незаконитог рада,као и да држава мора бити та ко-ја ће осмислити стратегију да га

ако не искорени а оно сведе нашто мању могућу меру. Три че-твртине анкетираних, 76 одсто,сматра да држава сада не ка-жњава адекватно предузећа и по-јединце који послују у сивој зони.

Исто истраживање показало једа грађани Србије сиву економијупре свега виде као рад на црно -

34 %, затим као нелегалну прода-ју робе - 19 %, незаконито пословање - 15 % или као неплаћањепореза и обавеза држави - 13 %.Истраживачи указују на чињеницуда већина испитаника и поред то-га што осуђује сиву економијуипак не би пријавила нелегалнопословање. Наиме, чак 69 % анке-тираних не би пријавило посло-

давца који их ангажује на црнопре свега из страха од губиткапосла, а 84 % не би пријавило продавницу или кафић који не издајефискални рачун.

Сива економија је у Србији нај-присутнија у области грађевине,као и услужним делатностима,односно области промета и про-даје роба и услуга. У Србији не по-стоји, оцена је испитаника, оп-шти, политички и друштвени концензус да се сива економија иско-рени односно нелегално послова-ње преведе у легалне токове, и да

је потребна боља координацијаинспекцијских служби, едукацијаграђана, као и смањење наметаза оне који поштују прописе и ле-гално послују.

Стручњаци процењују да сиваекономија чини око 30 одсто бру-то домаћег производа Србије, теда смо по томе други у региону,одмах после Бугарске. Просечанниво сиве економије у региону јеизмеђу 26 и 27 процената, па јетако она код нас већа за шестину

у односу на просек. Доцент наЕкономском факултету у Београ-ду Саша Ранђеловић оцењује даје за сузбијање сиве економијепотребан системски план који биобухватио мере из фискалног до-мена, али и шире - као што је ре-форма тржишта рада.- У борби против сиве економи-је је кључно да се утаја порезаучини мање исплативом, да се по-већа вероватноћа да ћете битиухваћени уколико се бавите си-вом економијом, и ту је најважни-је унапредити ефикасност радаПореске управе и пооштрити ка-знену политику - сматра Ранђело-вић.

■ Љубинка Малешевић

Повећана сива економија 2013.Према оцени Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета Ср-

бије, током прошле године сива економија, која је дугогодишњи про-блем Србије, додатно је повећана јер је наплата ПДВ-а смањена.- Ако се и узме у обзир пад потрошње у 2013. години и даље је тре-бало наплатити више ПДВ-а. На пример, да је остао исти степен на-плате као и претходних година, требало је да се наплати скоро 30 ми-лијарди више прихода од ПДВ-а 2013. године, што јасно указује наповећање пореске недисциплине - истакао је Алтипармаков.

170





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno



























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









































Kako se boriti sa sivom ekonomijom?

BEOGRAD - Dok je

gubitak domaće privrede teško proceniti, analize pokazuju da siva ekonomija čini oko 30% bruto

domaćeg proizvoda.

Nelegalno poslovanje ugrožava radnike, privredu i državu a za njeno suzbijanje su neophodne

sistemske mere. Među njima: otklanjanje uzroka, jačanje Poreske uprave, reforma tržišta rada ali i

jačanje svesti građana.

Nerav noprav na je konkurencija, ugrožav a radnike, smanjuje prihode držav e - bez obzira koje je nijanse, od siv e

ekonomije malobrojni profitiraju a mnogobrojni živ e.

Prema istraživ anju koje je sprov eo NALED 34 odsto građana sivu ekonomiju pre svega vidi kao rad na

crno, 1 9 odsto kao nelegalnu prodaju robe, 1 5 odsto u siv u ekonomiju sv rstav a nezakonito poslov anje a 1 3 odsto

kao neplaćanje držav i poreza i obav eza.

A protiv sive ekonomije jedino su efikasne sistemske mere.

Samim tim je i prv i set mera uprav o u redefinisanju poreskog sistema, poreskog postupka i poreske

administracije. Drugi jeste deo koji se odnosi na smanjenje opterećenja na rad. Ono što je takođe v eoma v ažno,

smanjiti administrativ ne troškov e i to kako troškov e nepotrebnih procedura i postupaka tako i troškov e

administracije. potred toga v eoma je v ažno da se pov eća niv o poreskog morala.

Analitičari ukazuju na jaču kontrolu i strože kazne.

"Ne možete v i da siv u ekonomiju suzbijete tako što ćete juriti sitne preprodav ce jer njih ima na hiljade. To se na

ulazu te robe u zemlju može jednostav no rešiti. Ne možete da pustite da v am prođe šleper a da ga v i ne v idite, da

niko ne reaguje, a da v i onda ov de jurite hiljade preprodav aca koji prodaju robu iz tog jednog v elikog šlepera ili

kontejnera . To može da se uradi samo ako se hoće", kaže Milan Ćulibrk urednik NIN-a.

Prosečan nivo sive ekonomije u regionu je 26-27 odsto. U Srbiji je najzastupljenija u građev inarstv u,

poljopriv redi uslužnim delatonostima.

Deta lji Da tu m Kr eir a n ja Nedelja , 04 Ma j 2 01 4 1 1 :3 6 A u tor GdeIn v est ir a t i/B9 2

171

Gdeinvestirati.com 04.05.2014

1 / 1




















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Жолетов поглед са Куле

МНОГО СЕ ИЗВИЊАВАМО...У некадашњој истоименој

тв драми Милана РалетаНиколића, и режији СојеЈовановић посгојала је узре-

чица глав-ног глумца,Слобода-на БобишеЂурића,"...изви-њавамосе, многосе изви-њавамо",а односиласе на низ

скоро баналних пропуста усвакидашњици, који су вишеизазивали смех, него горчинуи разочарење...

Данас, деценијама послеове тв драме, такође су честаизвињења, али су разлозиза њих скоро неприхватљи-ви, јер су и грешке - неоп-ростиве!

Само два примера наво-дим, а верујем да ви знате ивише:

1. Сигуран сам да међучитаоцима има знатан бојчланова АМСС, који већ да-нима не могу да користе ус-луге ове организације, јерзапослени штрајкују, а у цен-трали у Београду спуштена јерампа и возила шеп спужбе ипомоћ на друму принудноодмарају, после 34 годинепостојања! Из ове фирме по-ручују До решења пробле-ма радници АМСС се из-вињавају свим члановимаСавеза, пословним пар-тнерима, возачима и ос-талим грађанима, којима

тренутно нису у могућ-ности да пруже услуге...!Знате колико сте платиличланарину за потенцијалнеуслуге овој фирми, а кад васна путу снађе проблем, поку-шајте да позовете изви-њењеза помоћ...

2. Такође сам убеђен дасте безброј пута одустали одтражења фискалног рачунапосле куповине. Најчешћезбог сопственог немара, сти-дљивости или пропуста про-давца робе или услуга. Истогтренутка, сами сте допри-нели сивој економији и омо-гућили шпекулацију и неза-конито финансијско послова-ње. Ретко ко тако резонује...

Баш на тему сузбијањасиве економије урађено је де-таљно истраживање а спро-вели су га Национална али-јанса за локални економ-ски развој (НАЛЕД) и Аме-ричка агенција за међуна-родни развој (УСАИД), ма-рта ове године. Очигледно даграђани знају и за опасност одсиве зоне и за последице, алида држава на то - благонакло-но гледа (најблаже речено).Мо17ће је да и у овом случајунегде чујете извињавамо се,много се извињивамо), каоу оној тв драми, и то би билокао неки вид обештећењаграђанима, односно порескимобвезницима, који су и те какооштећени и овом приликом!

У овом истраживању се,између осталог каже да је например, само због продаје ду-вана на црно, држава оште-ћена за преко 200 милиона

евра, неопорезованог проме-та, а колико је то у велетрго-вини, грађевинарству, транс-порту и сличним делатности-ма, тешко је израчунати. На-равно, лекари и адвокати суизузети од давања фискалнихрачуна, а колико то умањујеприходе у буџету тешко даможе прецизирати и првичовек надлежног министар-ства. Из буцета се финансираздравство, просвета, полицијаи остало што нам животква-ри својом неефикаснош-ћу... Лакше је зато опорезо-вати власнике кућа и станова,(управо су стигли нови рачу-ни са 80 одсто већим износи-ма), ту је новац на дохват ру-ке и по систему лакоћемо)\

Међутим, око 70 одстоанкетираних грађана не бипријавили колегу. посло-давца или оног ко ради нацрно, јер пре ће такав цин-карош изгубити посао, негошто ће истерати правду.Држава, кажу анкетирани,све види, све зна, али ништане предузима, јер јој је тако-лакше. Кад овде нешто нијелегално, боље је окренутиглаву на другу страну, неготражити примену закона. Зарад по закону, испада данису ни грађани ни држава!?У Немачкој и већини земаљаЕУ, сива економија је једно-цифрена у процентима, а коднас прелази 70 одсто! (НијеЕУ Свето Писмо, зар не?)

И шта очекујете на крају.Наравно, Извињавамо

се, много се извињавамо!!!Здрави вас, Жоле

**г*

172











Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





НАЛЕД и УСАИД о сивој економији

Више од половине грађана Србије (57одсто) не оправдава постојање сиве еко-номије и готово су једногласни у оценида нелегално пословање угрожава праварадника, смањује приходе државе и пре-дузећа и угрожава здравље и безбедностпотрошача. Такође, 86 одсто становни-ка подржава сузбијање незаконитог ра-да, показало је прво истраживање ставо-ва грађана о сивој економији које су спро-вели Национална алијанса за локалниекономски развој (НАЛЕД) и Америчкаагенција за међународни развој (УСАИД).Резултати истраживања представљени су25. априла у Београду.

Анкета коју је реализовала агенцијаИпсос Стратеџик маркетинг на узоркуод 1.000 испитаника показала је да грађа-

ни сиву економију пре свега виде као радна црно (34 одсто), затим као нелегалнупродају робе (19 одсто), незаконито по-словање (15 одсто) или као неплаћањепореза и обавеза држави (13 одсто). Тричетвртине анкетираних сматра да државане кажњава адекватно предузећа и поје-динце који послујуу сивој зони, али већи-на њих каже да не би пријавила нелегал-

но пословање.Две петине грађана (42 одсто) сматра

да држава не располаже правилно порес-ким приходима које прикупи од грађанаи привреде, док додатна трећина (35 од-сто) изјављује да не зна, јер се то не радина транспарентан начин. Ипак, 59 одстосматра да је држава одлучна у борби про-тив сиве економије и највише поверењаимају у Владу и полицију, а најмање у ин-спекције и судове.

Истраживање о ставовима грађанапрема сивој економији спроведено је уоквиру Пројекта јачања конкурентностиСрбије који су НАЛЕД и УСАИД покре-нули у децембру 2013.

173































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno











Дугогодишњи проблеми малих и средњих предузет-ника у Србији чини се да су достигли врхунац. Свемање је посла, исплате за обављени посао касне,стижу наплате по кредитима, као и велика фискал-на захватања. Томе треба додати и непостојањеправе конкуренције, коју угрожавају монополи.

Зато је као „озеблом сунце" стигла најава новогминистра привреде Србије Душана Вујовића. Већ првог радногдана професор београдског Факултета за економију, финансиЈеи администрацију и експерт Светске банке поручио је да мала исредња предузећа у Србији захтевају знатну подршку. Најављујућипакет реформи Вујовић оцењује и да ће „бити направљен институ-ционални оквир за развој приватног сектора у Србији".

Према његовим речима, радна места у свету почивају наразвоју великог, али и малог и средњег бизниса.

Како до нето добитка- Мислим да ће привлачење нових инвеститора у комбина-цији са инвестиционом климом, која ће привући наше и странеулагаче да попуњавају простор од највећих предузећа до нај-мањих у тој пирамиди, бити прави начин да се отворе стотинехиљада радних места која су неопходна - рекао је Вујовић,указујући да постоје три начина за обезбеђивање подршкеразвоју приватног сектора. - Најпре треба завршити започетереформе, направити институционални оквир за развој при-ватног сектора, а то значи смањивање државних интервен-ција, припрема читавог низа закона који ће бити повучени, паонда враћени у скупштинску процедуру, да би се дефинисалемноге ствари које опредељују пословни амбијент.

Бројне подстицајне мере, које су и раније постојале, садаби требало да буду још ефикасније и усмерене на подршкупотенцијално најпродуктивнијих и најиновативнијих дело-ва привреде. Земље којима је то успело, као Кина и Индија,имају највећи раст у свету.

Као трећи блок мера министар привреде најавио је чишћењепрописа који ометају отварање нових радних места и раст ин-вестиција, као што су прописи за добијање грађевинских дозво-ла и прописи за вођење пословне политике. Вујовић истиче датреба променити структуру запослених и да ће у том процесу

једни добити, други губити, али је важнода процес буде завршен са нето добитком.

Да ли ће мали и средњи предузетници битина „нето добитку" зависи и од тога како ћесе многи проблеми решавати - порези, ст-варне и нестварне дажбине, непостајањеизвора кредитирања, наплата потраживања,парафискалне дажбине, борба против моно-пола и великих играча који не плаћају малепредузетнике, али и недостатак стручњака.

Измишљене дажбинеАко неко жели да и Србији крене,

мораће да поведе рачуна да малим исредњим предузетницима омогући да имвода у почетку буде макар само до грла,јер ће у супротном брзо потонути.

Зато је неопходно спровести пореску

' *.*- _&__________________________________________________________________________Н

реформу као саставни део ширих рефор-ми јавног сектора у оквиру којих би сесмањило учешће јавне потрошње у брутодомаћем производу (БДП) затри до четирипроцента, што би довело до унапређењаефикасности државног сектора, али и суз-бијања корупције. На ово се надовезује исива економија која гуши легалне предузет-нике, тако да је неопходно њено смањењеса садашњих и до 30 одсто БДП-а, на ев-ропски просек од десетак процената.

Предузетници су веома незадовољниоптерећењем плата, јер намети на зарадеизносе од 63 до 65 одсто, што је знатновише од европског просека који је негдеоко 37 процената. Чак и према другој ме-

Душан Вујовић:држава ћепомоћиприватнимпредузетницима,али се нећепонашати каопијанимилионер

5А М5Р Ч/Згрбка а_*ос1Јааја та1.ћ . 8гес1пј_ћ ргеЈигеса

ДАРКОКНЕЖЕВИЋ

Министар привреде Душан Вујовић је већ првог радног дананове Владе најавио подршку приватном сектору. Неопходна јеизмена пореских прописа, истиче овај стручњак Светске банке,

као и укидање парафискалних намета и бржанаплата дуговања према малим фирмама

МИКРОБИЗНИСГРАДИ ПРИВРЕДУ

КАКО ПОМОЋИ МАЛИМ И СРЕДЊИМ ПРЕДУЗЕЋИМА У СРБИЈИ

174









тодологији обрачуна оптерећења плата,она су у Србији и даље већа него у сусед-ној Бугарској и Румунији.

Када се српски мали привредници из-боре са фискалним, чекају их такозванапарафискална давања, која представљајусва плаћања држави за коју добијају не-сразмерно мало у односу на уложениновац. То је управо већ најавио и минис-тар Вујовић у оквиру пакета мера. Сту-дија коју су израдили НАЛЕД и УСАИДутврдила је 179 парафискалних намета!Према подацима Управе за трезор (не-кадашњи СДК), држава је попунила својбуџет по овом основу само у току 201 1.године са - 730 милиона евра!

У овој студији утврђено је да је свакиграђанин у просеку издвојио 100 евра заовај данак, а привредници у просеку 570евра по запосленом и то на годишњем ни-воу. То је, наравно, имало и своје после-

дице - само за годину дана Србија је изгубила 13.580 малихи средњих предузећа и 35.290 предузетничких радњи, и топрема подацима АПР-а.

Када смо све то преболели, дошло је на ред оно најважније- новац за пословање. У просеку српска МСП имају почетникапитал од неких 5.000 евра, а банкари их „не миришу" збогбројних разлога: велики ризик, мали износи кредита (највећиброј кредита износи око 25.000 евра), високи трошкови за-хтева, тако да углавном мали предузетници опстану на тр-жишту између две и три године.

Једни раде, други зарађујуОво није специфичност само Србије. И у Европској унији

имају сличне муке, иако је од двадесет милиона компанија чак99,8 у сектору малих и средњих предузећа. Од овог броја МСПчак 92,5 одсто су микропредузећа, која запошљавају до десетрадника. До пет одсто су мала, два одсто су средња предузећаи сва она заједно стварају чак две трећине радних места у ЕУ.Преосталу трећину радних места обезбеђује 40.000 великихкомпанија, али владе тих земаља, баш као и у Србији, знатновише пажње поклањају управо великим фирмама.

И у Европскојунији, држававише пажњепоклањавеликимкомпанијама

\ С Ш $__-__1___11_№ Ј______-__-_-___________________________________________Н —^____^I •'<*' * м \ . а. ,.Ј1^И^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^Н'_-«___1______К.-— <*- *.. -**:'1^Ш ШИИ1___§-_: **" Ч_МИ_и__. '■'*'*'$'_.*? ****'"*' %ш_ш______\___ш___\Ш^^^ЧВВВ1^^^^^^^^^^^^^И^^ш

ШШНК ш__. ''^Ш дНВ

Док је 2007. године за оснивање нове фирме у чланицамаЕвропске уније било потребно просечно 12 дана уз трош-кове од 485 евра, у 20 10. години то је сведено на само 7 данаи просечних 400 евра. Колико су неке земље заиста пре-познале важност скраћивања процеса показују и примерШпаније која је "оснивачко време" са 27 дана за само неко-лико година смањила на 17 дана. Крајем 2008. године ЕУје прихватила Акцијски план за МСП којом је предвиђе-на могућност оснивања нове фирме за само три дана. Накрају 2010. године, тај циљ испунило је десет ЕУ чланица,

_____-_■ '■""*.______1* | ___Ц*__. "' * "док је код њих девет тај период и даље дужи од седам дана. _ .„ .лпШг^јЈ^т^Шјјш^т-': ■-____<■ ■

И овде има правих малих рекорда. Тако се у Италији нова ■■ШН 40ВтВвГ^шВш^ВВш:! ■• •'к^шшШШх--фирма може основати за само један дан, а у Естонији за '^^ННВ^'иницијално формалио регистровање нове компаније пре- 1___^Н_И_1-&___-ко он-лајн мреже потребно је само 18 минута. __^_^_^_^_^_^_^_^_^_И_^_^_^_^_Н-Н№*

>->___^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^г __^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^|^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_|_|_|_Ш_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_Н___-___________________________________________________________г -_|______________________________________________________________^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^Н

ј^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^в

јВ^^и^ш^таК^ јј,

нТиииииииииииииииииииииииииииииииииик И^^^^ВР^т. .^^^^^^^В^^^^Ш^^В&^^шш^^ш^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ш^^^^^^^^^^^^В1_Ник_ ]_____________■ ш^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^Н

175







За утеху српским предузетницима јеи истраживање Европске комисије и Ев-ропске централне банке (ЕЦБ) према комечак трећина компанија у 2013. години нијеуспела да добије средства колика је пла-нирала, док је 1 5 одсто њих истакло да зањихове фирме приступ финансијама пред-ставља велики проблем. Нека предузећадобиласу мања средства него што су тра-жила (16 одсто), нека се нису ни усудилада траже, а није мали број (13 одсто) нионих којима су захтеви одбијени. Овометреба додати и да је два одсто компанијаодбило понуђени кредит банке, јер су имуслови били неприхватљиви. Највећа сто-па одбијања зајма је међу микрокомпанија-ма са мање од десет запослених (1 8 одсто)и међу малим и средњим предузећима којасу активна мање од две године (28 одсто).С друге стране, само три одсто захтева зазајмове одбијено је великим компанијамаса 250 и више запослених.

Истраживање је показало да је поло-вина свих зајмова одобрених у последњедве године била мања од 1 00.000 евра ида су мала и средња предузећа и даље

изузетно зависна од банкарских кредита. Више од 85 одстоновца у последње две године обезбедиле су банке.

Колико је тешко малим и средњим предузећима да дођудо новца, потврђује и извештај ОЕЦД у коме се наводи дасу услови кредитирања и даље знатно отежани у поређењуса великим компанијама. Међу 25 земаља обухваћениховим четворогодишњим истраживањем, поред САД, Ве-лике Британије, Канаде, Русије, Италије, Шпаније, Турске,нашла се и Србија.

Како наћи радникаПроблеми са монополским понашањима на тржишту, као

и однос трговинских ланаца према својим „малим клијен-тима", за утеху српском малом бизнисмену муче и њиховеевропске колеге. Постоји директива Европске комисије којазахтева од великих фирми да исплате обавезе у року од30 дана. То се, нажалост, заобилази тако што ови крупнииграчи користе своју економску премоћ, терајући мала исредња предузећа да прихвате њихове услове или да ихтуже и ризикују да изгубе посао. У томе је положај МСПсектора у ЕУ сличан оном са којим се суочавају српска пре-дузећа, којима трговински ланци често не плаћају дугове ипо пола године, чак и дуже.

Дакле, теоријски, постоји могућност да мало или средњепредузеће због ненаплаћеног потраживања оде на суд савеликом трговинском кућом, и вероватно је да ће спордобити, али ће одмах потом бити избачено са полица тогтрговачког ланца. Зато и у ЕУ мала и средња предузећастрахују да се обрате суду, чак и када су у праву.

Ту није крај мукама, јер када пре-дузетник успе да обезбеди новац,следи нови проблем како наћи ка-дрове за рад. Ово је толико присут-но не само у Србији већ и у целомсвету. Више од трећине светскихпослодаваца не могу да нађу одго-варајуће стручњаке упркос порастурадно способних за 45 милиона сва-ке године. Новије студије о променитрендова у запошљавању и у вели-ким компанијама, указују да је про-блем отварања нових радних места

сложенији од питања доступности извора финансирања.Наиме све је мање нових малих и средњих предузећа, али

и број запослених у њима. Према анализама у ЕУ, просеч-но ново предузеће је 1999. године имало 7,7 запослених,

а две године касније само 4,7 запослених. У СједињенимДржавама све је више предузећа са само једним запосле-ним, који углавном раде као консултанти, а број фирми беззапослених је у периоду од 2000. до 2010. порастао за чак33,8 одсто.

Управо су средње, мале и микрофирме основ национал-не привреде, и управо су оне кључни елемент економскестабилности земље, као и приоритетни корисници бројнихпрограма помоћи и подстицајних средстава из фондова ЕУ.Имајући у виду и да у малим економијама МСП имају и зна-чајну извозну оријентацију, намеће се логична потреба да сеу развоју и спровођењу привредне стратегије значајно местопосвети управо начинима и могућностима да им се помогнеу раду. Зато и порука министра привреде Душана Вујовићаизречена већ првог радног дана охрабрује на хиљаде онихкојима је њихов мали бизнис све на свету. ■

У ! \ '*'_1___^__И

ТЕШКО ДО ИЗВОЗАНалази недавног Галуповог истраживања рађеног за по-требе Европске комисије указали су на главне препре-ке на које мали и средњи предузетници наилазе. Већинаих указује на проблем ограничене куповне моћи купацањихових производа (46 одсто), нејасне административнепроцедуре и регулативе (36 одсто), те недоступност раднеснаге и превисока цена људског рада (обоје 33 одсто).Према подацима Европске комисије, Светске банке и ОЕ-ЦД-а, присутан је снажан тренд јачања извозне оријента-ције, посебно малих економија. Тако мали и средњи пре-дузетници у Естонији остварују чак 23 одсто од укупногоствареног прихода од извоза. Високе проценте у изво-зу бележе и Словенија, Финска и Данска. С друте стране,у великим економијама - извозна оријентација малих исредњих предузетника значајно је мања. Тако шпанске малеи средње фирме остварују кроз извоз само три одсто при-хода, а француски мали и средњи предузетници око шест.

НННИНННИИИНИИНННИ_________Нш__пкшЕ**____^^^^В^^ШШШМ^^мШ&јШШИШШШхШш ___.

ШШ^^^^^^Ш^^^ШШ^^Ш&ШВ&в^шшШ "**»**^^'-^-^<'^^^^^^И'

" иннкзнииННР

Ко ће тода издржи:намети назараде износечак 65 одсто

176

Mere dobre ali ne može bez raspraveIZVOR: TANJUG

Beograd -- Poslovne asocijacije podržavaju mere za poboljšanje poslovnog ambijenta, ali

sugerišu da nije dobro što se najavljuju izmene ključnih zakona bez javne rasprave.

0

"Za popravljanje poslovnog ambijenta potrebno je da se ide najmanje na najavljene izmene zakona o

privatizaciji, stečaju i radu, ali nije dobro što se to radi bez prave javne rasprave", kažu u Nacionalnoj

alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

Privreda, tvrde u NALEDU, ne zna kako sada izgledaju nacrti tih zakona i koje su izmene pretrpeli, "a

ovi zakoni značajno utiču na njihovo poslovanje".

Premijer je najavio da će popravljanju poslovnog ambijenta doprineti to što naredne sedmice u

skupštinsku proceduru ulaze kompletni zakoni o privatizaciji, o stecaju, a u roku od 10-12 dana ide i

zakon o radu, "to je, konstatuje, brže nego što smo očekivali.

Drugi važni koraci ka poboljšanju poslovnog ambijenta na kojima insistira NALED jesu

pojednostavljivanje birokratskih procedura, završetak giljotine propisa i donošenje zakona o

smanjivanju suvišne papirologije, formiranje registra procedura i uvođenje principa "ćutanje

0Recommend Share

Foto: (sxc.hu)

177

B92.net 08.05.2014

1 / 2












administracije znači odobravanje".

Ova asocijacija pozdravlja i mere čiji je cilj jače suzbijanje sive ekonomije i "tu se nadamo reformi

inspekcija i donošenju zakona o inspekcijskom nadzoru".

U Američkoj privrednoj komori (AmCham) takođe tvrde da je važno dosledno primenjivati princip javne

rasprave pri donošenju Zakona, kao što je premijer i najavio u ekspozeu, s obzirom da on obezbeđuje

bolju predvidivost poslovnog ambijenta, poboljšava kvalitet regulative i efikasnost primene.

"Konkretno, ohrabruje da se od pet prioritetnih oblasti za koje se AmCham zalaže u 2014, već

najavljuju mere iz četiri oblasti. To su novi zakon o radu, suzbijanje sive ekonomije, povećanje

likvidnosti u privredi, izmene zakona o planiranju i izgradnji", navode u AmChamu.

Podsećaju i da je osim tih mera potrebno raditi i na unapređenju predvidivosti poreskog i neporeskog

opterećenja za privredu, tzv. parafiskalnim nametima na lokalnom i centralnom nivou.

Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera ocenio je da je ovako brzo usvajanje ključnih

zakoba dobar podsticaj oporavku privrede i stvaranju bolje poslovne klime.

On je rekao Tanjugu i da su ostale mere, poput najave jeftinijih zajmova privredi i suzbijanja sive

ekonomije neophodne za poboljšanje privrednog ambijenta.

"Privatnom sektoru su životno važni povoljni krediti, kako bi poslovanje prvo bilo održivo, pa tek onda i

konkurentno", naveo je on.

178

B92.net 08.05.2014

2 / 2


















foto: Pančevo-filmski grad

NALED i USAID raspisali konkurs za revitalizaciju braunfilda - Rok za prijavu 6. jun

Četvrtak, 08. 05. 2014.|14:51 | Izvor: eKapija

NALED i USAID pozivale su sve lokalne samouprave u Srbiji dazajedno sa partnerima iz privatnog i civilnog sektora kandidujuprojektne ideje za revitalizaciju braunfild lokacija. Prikupljenipodaci i predložena rešenja biće predstavljeni javnosti ipotencijalnim partnerima i donatorima u okviru prvog onlajnkataloga braunfild ponude Srbije, objavljeno je na sajtu NALED-a.

Lokalna samouprava koja predloži najbolje rešenje za problemnapuštenog objekta na svojoj teritoriji, dobiće podršku NALED-a uprocesu revitalizacije izabrane braunfild lokacije, štopodrazumeva studijsku posetu inostranstvu i prateću obuku zapredstavnike jedinice lokalne samouprave i lokalnih partnera,izradu detaljnog akcionog plana za revitalizaciju i trogodišnjegbiznis plana, dizajn revitalizacije, podršku u obezbeđivanju

dodatnih sredstava za realizaciju projekta i promociju.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i NALED pokrenuli su u decembru 2013. godine dvogodišnjiProjekat jačanja konkurentnosti u Srbiji koji je usmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – revitalizacijubraunfilda i sivu ekonomiju.

U okviru prve komponente projekta NALED i USAID će otvoriti prostor kreativnim idejama i uz podršku lokalnihsamouprava pomoći u transformisanju odabranog napuštenog javnog prostora (braunfild lokacije) u mestookupljanja mladih, talentovanih i preduzetnički nastrojenih ljudi iz sfera umetnosti, kulture i obrazovanja.

Stručna komisija sačinjena od pet članova će od pristiglih prijava suziti izbor na tri najperspektivnija rešenja, anakon posete odabranim lokacijama i detaljne analize, do kraja jula 2014. godine i izvršiti konačan izbor jednogprojekta čija će revitalizacija biti podržana. NALED zadržava pravo da, u slučaju da prijavljeni projekti neispunjavaju kriterijume sprovodivosti, kvaliteta i održivosti, ne izabere nijedan projekat.

Kriterijumi kojima će se rukovoditi komisija NALED-a u izboru najboljeg rešenja će uključivati: sprovodivost – 40%(veličina objekta, postojanje neophodne infrastrukture i njena funkcionalnost, stanje objekta, planirani obimintervencija potreban za privođenje objekta planiranoj nameni, imovinsko-pravni odnosi na objektu, odgovarajućaprateća dokumentacija), zatim Kvalitet predloženog rešenja – 30% (inovativnost, doprinos rešenja razvoju lokalnezajednice i postojanje partnerstva (sa nevladinim sektorom i/ili privredom) u razvijanju i sprovođenju ideje) ifinansijski plan i održivost predloženog rešenja – 30%(postojanje razrađenog finansijskog plana za revitalizaciju,iznos sredstava koje opština planira da uloži u revitalizaciju, iznos sredstava koje partneri iz privatnog sektoraplaniraju da ulože u revitalizaciju i mogućnost korišćenja drugih izvora finansiranja -država, donatori)

Konkurs je otvoren od 6. maja 2014. godine do 6. juna 2014. godine. Lokalne samouprave mogu kandidovati više

projekata. Prijave i prateća dokumentacija se podnose u elektronskom obliku na adresu [email protected] napomenom "Za konkurs za revitalizaciju braunfilda".

179


1 / 1
























Privrednici žele da se javno pitaju pre meraVladeAutor: Tanjug

Poslovne asocijacije u Srbiji podržavaju mere za poboljšanje poslovnog ambijenta

koje je najavio premijer ali sugerišu da nije dobro što se ponovo najavljuju izmene

ključnih zakona bez javne rasprave.

08.05.2014. | 20:07 > 20:09 0 A- A A+

"Za popravljanje poslovnog ambijenta potrebno je da se ide najmanje na najavljene izmene

zakona o privatizaciji, stečaju i radu, ali nije dobro što se to radi bez prave javne rasprave",

kažu za Tanjug u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Privreda, tvrde u NALEDU, ne zna kako sada izgledaju nacrti tih zakona i koje su izmene

pretrpeli, "a ovi zakoni značajno utiču na njihovo poslovanje".

Premijer je najavio da će popravljanju poslovnog ambijenta doprineti to što naredne sedmice

u skupštinsku proceduru ulaze kompletni zakoni o privatizaciji, o stecaju, a u roku od 10-12

dana ide i zakon o radu, to je, konstatuje, brže nego što smo očekivali.

Drugi važni koraci ka poboljšanju poslovnog ambijenta na kojima insistira NALED jesu


Be the f irst of your friends to like this.Like

Foto: MONDO - Petar Stojanović

180

Mondo.rs 08.05.2014

1 / 2















smanjivanju suvišne papirologije, formiranje registra procedura i uvođenje principa "ćutanje

administracije znači odobravanje".

Ova asocijacija pozdravlja i mere čiji je cilj jače suzbijanje sive ekonomije i "tu se nadamo

reformi inspekcija i donošenju zakona o inspekcijskom nadzoru".

U Američkoj privrednoj komori (AmCham) takođe tvrde da je važno dosledno primenjivati

princip javne rasprave pri donošenju Zakona, kao što je premijer i najavio u ekspozeu, s

obzirom da on obezbeđuje bolju predvidivost poslovnog ambijenta, poboljava kvalitet

regulative i efikasnost primene.

"Konkretno, ohrabruje da se od pet prioritetnih oblasti za koje se AmCham zalaže u 2014, već

najavljuju mere iz četiri oblasti. To su novi zakon o radu, suzbijanje sive ekonomije, povećanje

likvidnosti u privredi, izmene zakona o planiranju i izgradnji", navode u AmChamu.

Podsećaju i da je osim tih mera potrebno raditi i na unapređenju predvidivosti poreskog i

neporeskog opterećenja za privredu, tzv. parafiskalnim nametima na lokalnom i centralnom

nivou.

Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera ocenio je da je ovako brzo

usvajanje ključnih zakoba dobar podsticaj oporavku privrede i stvaranju bolje poslovne klime.

On je rekao Tanjugu i da su ostale mere, poput najave jeftinijih zajmova privredi i suzbijanja

sive ekonomije neophodne za poboljšanje privrednog ambijenta.

"Privatnom sektoru su životno važni povoljni krediti, kako bi poslovanje prvo bilo održivo, pa

tek onda i konkurentno", naveo je on.

181

Mondo.rs 08.05.2014

2 / 2


















5minutasa..Violetom Jovanović

Nacionalnaal i j a n s aza lokalniekonomskirazvoj NA-

LED organizacija je kojaveć gotovo 10 godina (za-pravo tačno od 2006, kadaje osnovana) radi na una-

I pređenju kapaciteta opšti-na i gradova da poboljšajusvoj privredni ambijent. 0dosadašnjim iskustvimai planovima razgovaralismo sa Violetom Jovano-vić, direktorkom NALED-a.

Štajeudosadašnjemraduza vas bio najveđ izazov?

Najveći izazov je sigurnomotivisati ljude, pre sveganaše članove da se angažu-ju da bi se ključne reformepokrenule i da se s jednestrane izvrši pritisak navlast da krene u reforme,a sa druge strane da joj sepruži podrška da ih spro-vede do kraja. Tu pre sve-ga mislim na pitanja kojasu važna za sve nas i ni zakoga pojedinačno, tu je inajveći problem; Zakon oradu, izdavanje građevin-skih dozvola, preduzeća uprivatizaciji i restrukturi-ranju. Većina naših članovaće reći; da, ali šta ja imams tim, rešite moj problemkoji se tiče konkretno mogsektora ili moje industrijeili dovedite mi investitora.Znači, nedostaje nam za-jedništva, nedostaje spre-mnosti da se angažujemoza opšte dobro i da svizajedno nekako krenemonapred.

Kad se govori o motivaciji,zar a problemi nisu motivdaseangažuju?

Ne misle da mogu nešto

da reše, ne misle da od njihišta zavisi i ne veruju daće se, ako se budu mnogotrudili i budu uporni, ištapromeniti. To je osnovniproblem. Recimo, Ameri-kanci vole da kažu: mi odkad se rodimo nas takogaje - ako budeš dovoljnovredan i uporan možeš dabudeš predsednik Ame-rike. A ovde je nekako sa-svim drugačije ubeđenje.

Specifičnost NALED-a jeda na jednom mestu oku-plja administraciju. dodu-še lokalnu, i privrednike.Kakav jenjihov odnos?

Na početku, kad dođuna sastanak, oni uvek sedejedni preko puta drugih,atmosfera je prilično zate-gnuta. Ali, to je i izazov zanas da usklađujemo razno-vrsne interese.

A kako biste ocenili lokal-ne samoupra ve, da li seonetrude?

Iskustvo NALED-a po-kazuje da su mnoge odnjih mnogo napredovalei uradile sve što je do njihda stvore uslove da se bržerazvijaju, da opsluže firmena njihovoj teritoriji i ani-miraju nove ulagače. Ipak,i njima često nedostajekapacitet, fale im Ijudi kojiznaju, a teško ih je privućisa opštinskim platama izadržati ako su dobri. Dru-go, veoma važno, nedosta-je im sistemska podrškainstitucija u Beogradu. Op-štine tu nailaze na mnogoproblema. Znači, opštinasredi sve svoje procedure,kod nje se brzo dobija do-kumentacija, saglasnosti,dozvole i sve, ali oni seodmah sudare sa Srbija-

. -

'''S9________________________________r "'l

182

Tema: Violeta Jovanović










šumama, vodama, Kata-strom, EPS-om... General-no, sva javna preduzećasu usko grlo za njih.

Kako se na rad opštinaodražava česta promenavlastiunjima?

Tamo gde je predsednikvezao bar dva mandatamožete da vidite konkret-ne efekte. Dakle, kada biimale više stabilnosti i po-drške od Republike i re-zultati bi bili mnogo bolji.

Sada pokrećete velikiprojekat za podizanjekonkurentnosti Srbije. Očemujereč?

On ima dva segmenta.Jedan je više u nadležnosticentralnih vlasti, to je bor-ba protiv sive ekonomije,odnosno nelegalne trgovi-ne i rada na crno. Drugi jeviše u nadležnosti opština,a reč je o rešavanju pro-blema tzv. braunfilda, tj.objekata koji su van upo-trebe. To su fabričke hale,kasarne, škole, domovikulture, domovi vojske...Njih ima mnogo po Srbiji.Opštine uopšte nisu sve-sne koliko para gube zatošto ne koriste te prostore.Radimo studiju gde ćemona pet primera pokazatikoliko se tu gubi i kako tomože da se reši. Sa drugestrane, uradićemo inven-tar različitih vrsta braun-fild lokacija po Srbiji i datirešenja šta tu može da sesmesti, a bar jednu od tihlokacija ćemo i revitalizo-vati.

Hoće li se oni pretvarati uprivredne objekte?

Izgleda da se uglavnomtako nešto očekuje, aliiskustva drugih zemaljagovore da će se desiti umalom broju slučajeva.To, međutim, ne mora dabude loše. Mogu ti objek-ti da dobiju namenu odkoje će lokalna sredina

imati koristi koja nije ne-posredno ekonomska.Recimo, dobar je primerRijeke, gde je kasarnapreuređena jednim delomu Kliničko-bolnički centar,a drugim delom u kampusza Riječko Sveučilište. UBeogradu Elektrotehničkifakultet, koliko sam čula,već pet godina pokušavada za iste svrhe iskoristineku kasarnu u svojojblizini. Potrebne su imdodatne učionice i pro-stor za kampus, ali vojnaimovina se ne daje opšti-nama na upravljanje iliraspolaganje. Nju opštinemogu da kupe, ali po ko-mercijalnim cenama kojenjima nisu dostupne.

U poslednje vreme NA-LED se širi u region, doklestestigli?

Moram da kažem dasmo veoma ponosni nato da se sertifikacija kojusmo mi razvili u Srbiji,standard dobrog poslov-nog okruženja, nametneu regionu. Od 2011. našse program sprovodi uHrvatskoj, Bosni i Herce-govini i Makedoniji, kaozajednički standard za Ju-goistočnu Evropu. Do kra-ja sledeće godine ćemouključiti još dve zemlje, aima interesovanja da setaj program širi dalje krozregion, u zemlje koje suveć članice EU. Formiralismo i regionalni savet zaposlovno okruženje sa-stavljen od predstavnikasvih zemalja i napravilisporazum o saradnji naunapređenju poslovnogambijenta u regionu. Po-red toga što ćemo podi-zati standard poslovnogokruženja, radićemo i napromociji i privlačenjuinvesticija u naš region,jer su sve ove zemlje po-jedinačno male i teško senameću investitorima. W

M. Lakićević

i I I i *

183





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

ПРИВРЕДНИЦИ 0 НАЈАВЉЕНИМ ПОТЕЗИМА ВЛАДЕ

Мере добре, фали јавна расправаПословне асоцијације у Србији

подржавају мере за побољшањепословног амбијента које је наја-вио премијер Александар Вучић,али сугеришу да није добро што сенајављују измене кључних законабез јавне расправе.

„За поправљање пословног ам-бијента потребно је да се иде нај-мање на најављене измене закона

о приватизацији, стечају и раду,али није добро што се то ради безправе јавне расправе", кажу за Та-нјуг у Националној алијанси за ло-кални економски развој. МиланПетровић, председник Српске

асоцијације менаџера оценио је даје овако брзо усвајање кључних за-коба добар подстицај опоравкупривреде и стварању боље по-словне климе. Он је рекао и да суостале мере, попут најаве јефти-нијих зајмова привреди и сузбија-ња сиве економије неопходне запобољшање привредног амбијен-та.

„Приватном сектору су живот-но важни повољни кредити, какоби пословање прво било одрживо,па тек онда и конкурентно", навеоје он. У Америчкој привредној ко-мори такође тврде да је важно до-

следно примењивати принцип јав-не расправе при доношењу Зако-на, као што је премијер и најавио уекспозеу, с обзиром да он обезбе-ђује бољу предвидивост послов-ног амбијента, побољпава квали-тет регулативе и ефикасност при-мене. „Конкретно, охрабрује да сеод пет приоритетних области закоје се залажемо у 2014, већ наја-вљују мере из четири области. Тосу нови закон о раду, сузбијањесиве економије, повећање ликвид-ности у привреди, измене закона опланирању и изградњи", наводе уовој асоцијацији. ■Милан Петровић

184













SIVA EKONOMIJA

Analitičari: Vučiću bi borba protiv siveekonomije mogla mnogo donetiAutor/izvor: SEEbiz / Radiotelevizija Srbije

Datum objave: 11.05.2014. - 19:41:06

BEOGRAD - Borba protiv sive ekonomije jedna je od četirimere za oporavak privrede koje najavljuje premijerAleksandar Vučić. Računica kako da se napuni državnakasa deluje jednostavno kada se uzme u obzir da je čak 30odsto BDP-a u Srbiji "obojeno u sivo".

Premijer Aleksandar Vučić sutra će razgovararti sa bankarima i privrednicima onovom paketu mera, među kojima su i one za suzbijanje sive ekonomije

Tema sastanaka, kako je najavljeno, biće unapređenje reformskih ekonomskihmera kroz dijalog između države i predstavnika privatnih kompanija u ciljustvaranja boljeg poslovnog ambijenta za podsticanje investicija i ekonomskogoporavka i razvoja Srbije.

"Istraživanja i analize pokazuju da godišnje budžet gubi oko tri milijarde evrasamo zahvaljujući tome što je veliki broj privrednih subjekata u nelegalnoj trgovinii sivoj ekonomiji. Samo od akcizne robe gubi se 300 miliona evra godišnje zbogneplaćanja akciza", rekla je Jelena Bojović iz Naleda.

Ako bi Srbija uspela da spusti udeo sive ekonomije na 20 odsto BDP-a, za trigodine u budžet bi se slila jedna milijarda evra, procenjuju u Naledu.

Poređenja radi, smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto godišnje seuštedi 200 miliona evra, dakle za tri godine 600 miliona. Iako je računicajednostavna, posao nije lak, saglasni su ekonomisti.

"Šta god da država uradi, jedan broj ljudi bi radili i dalje na sivo. Međutim, postojijedan broj onih, koji nije zanemarljiv, koji bi prijavio radnike koji rade na crno,kada bi vlada pojednostavila poreske procedure - ukinula nepotrebne namete,smanjila poreska opterećenja, povećala minimalnu osnovicu na koju se neplaćaju porezi", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Osim stimulativnih mera neophodno je i kažnjavanje onih koji posluju nelegalno.185

Rs.seebiz.eu 11.05.2014

1 / 2


































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Ne samo što ne plaćaju poreze, već kao nelojalna konkurencija ugrožavajulegalne privrednike.

"Nemoguće je održati konkurencije ako je neko privilegovan da drži radnika nacrno, nemoguće je stvoriti dodatnu akumulaciju za investicije, nemoguće jezaposliti novog radnika", ističe Milan Knežević iz Komore malih i srednjihpreduzeća.

Naglašava da su posledice sive ekonomije mnogostruko veće od direktnihgubitaka po osnovu poreza i doprinosa koji se ne slivaju u budžet.

Ekonomisti su saglasni da je za borbu sa sivom ekonomijom neophodna reformainspekcijskih službi koje bi dobile jasan mandat i podršku da, bez izuzetaka,kažnjavaju one koji posluju nelegalno.

186

Rs.seebiz.eu 11.05.2014

2 / 2


Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









RTS 1, Dnevnik 2 11. 05. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 19:30Trajanje / Duration: 3 min 1

Siva ekonomija

SPIKER: Premijer Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa predstavnicima domaćih i stranih kompanijabankarskog sektora i građevinskih firmi sa kojima će razgovarati o unapređenju reformskih ekonomskihmera. Iz Vlade je saopšteno da je cilj tih razgovora stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za podsticanjeinvesticija i ekonomskog oporavka i razvoja Srbije. Među merama su i one koje se odnose na borbu protivsive ekonomije. Vučić je već nagovestio da je namera da se stimuliše poslodavce da radnike uvedu ulegalne tokove tako što bi država plaćala deo poreza i doprinosa. Ekonomisti poručuju da bi prevođenjesivog privređivanja u legalnu ekonomiju dalo veće rezultate od svih predloženih mera zajedno.REPORTER: Kako napuniti državnu kasu računica deluje jednostavno kada se uzme u obzir u obzir da ječak 30 odsto BDP-a u Srbiji "obojeno u sivo".JELENA BOJOVIĆ (Naled): Istraživanja i analize pokazuju da godišnje budžet gubi oko tri milijarde evrasamo zahvaljujući tome što je veliki broj privrednih subjekata u nelegalnoj trgovini i sivoj ekonomiji. Samood akcizne robe gubi se 300 miliona evra godišnje zbog neplaćanja akciza.REPORTER: Ako bi Srbija uspela da spusti udeo sive ekonomije na 20 odsto BDP-a, za tri godine u budžet bise slila jedna milijarda evra, procenjuju u Naledu. Poređenja radi, smanjenjem zarada u javnom sektoru za10 odsto godišnje se uštedi 200 miliona evra, dakle za tri godine 600 miliona. Iako je računica jednostavna,posao nije lak, saglasni su ekonomisti.LJUBODRAG SAVIĆ (profesor Ekonomskog fakulteta): Šta god da država uradi, jedan broj ljudi bi radili idalje na sivo. Međutim, postoji jedan broj onih, koji nije zanemarljiv, koji bi prijavio radnike koji radena crno.REPORTER: Osim stimulativnih mera neophodno je i kažnjavanje onih koji posluju nelegalno. Ne samo štone plaćaju poreze, već kao nelojalna konkurencija ugrožavaju legalne privrednike.MILAN KNEŽEVIĆ (Komore malih i srednjih preduzeća): Nemoguće je održati konkurencije ako je nekoprivilegovan da drži radnika na crno, nemoguće je stvoriti dodatnu akumulaciju za investicije, nemogućeje zaposliti novog radnika. Posledice sive ekonomije mnogostruko veće od direktnih gubitaka po osnovuporeza i doprinosa koji se ne slivaju u budžet.REPORTER: Ekonomisti su saglasni da je za borbu sa sivom ekonomijom neophodna reforma inspekcijskihslužbi koje bi dobile jasan mandat i podršku da, bez izuzetaka, kažnjavaju one koji posluju nelegalno.

187

























Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Vučić sa privrednicima

Premijer Aleksandar Vučić sutra će

razgovarti sa bankarima i

privrednicima o novom paketu mera,

među kojima su i one za suzbijanje

sive ekonomije

Tema sastanaka, kako je najavljeno,

biće unapređenje reformskih

ekonomskih mera kroz dijalog između

nedelja, 11. maj 2014, 19:30 -> 20:23

Protiv sive ekonomije za milionske uštede

Vlada namerava da stimuliše poslodavce da radnike uvedu u legalne tokove tako što bi

država plaćala deo poreza i doprinosa. Ekonomisti poručuju da bi prevođenje sivog

privređivanja u legalnu ekonomiju dalo veće rezultate od svih predloženih mera zajedno.

Borba protiv sive ekonomije jedna je od četiri mere za oporavak privrede koje najavljuje premijer

Aleksandar Vučić. Računica kako da se napuni državna kasa deluje jednostavno kada se uzme u obzir

da je čak 30 odsto BDP-a u Srbiji "obojeno u sivo".

Pripremila Marija Savić Stamenić

"Istraživanja i analize pokazuju da godišnje budžet gubi

oko tri milijarde evra samo zahvaljujući tome što je veliki

broj privrednih subjekata u nelegalnoj trgovini i sivoj

ekonomiji. Samo od akcizne robe gubi se 300 miliona evra

godišnje zbog neplaćanja akciza", rekla je Jelena Bojović iz

Naleda.

Ako bi Srbija uspela da spusti udeo sive ekonomije na 20

odsto BDP-a, za tri godine u budžet bi se slila jedna

milijarda evra, procenjuju u Naledu.

Poređenja radi, smanjenjem zarada u javnom sektoru za188

RTS.rs 11.05.2014

1 / 2






























države i predstavnika privatnih

kompanija u cilju stvaranja boljeg

poslovnog ambijenta za podsticanje

investicija i ekonomskog oporavka i

razvoja Srbije.

10 odsto godišnje se uštedi 200 miliona evra, dakle za tri

godine 600 miliona. Iako je računica jednostavna, posao

nije lak, saglasni su ekonomisti.

"Šta god da država uradi, jedan broj ljudi bi radili i dalje na

sivo. Međutim, postoji jedan broj onih, koji nije zanemarljiv,

koji bi prijavio radnike koji rade na crno, kada bi vlada

pojednostavila poreske procedure - ukinula nepotrebne namete, smanjila poreska opterećenja,

povećala minimalnu osnovicu na koju se ne plaćaju porezi", kaže profesor Ekonomskog fakulteta

Ljubodrag Savić.

Osim stimulativnih mera neophodno je i kažnjavanje onih koji posluju nelegalno. Ne samo što ne

plaćaju poreze, već kao nelojalna konkurencija ugrožavaju legalne privrednike.

"Nemoguće je održati konkurencije ako je neko privilegovan da drži radnika na crno, nemoguće je

stvoriti dodatnu akumulaciju za investicije, nemoguće je zaposliti novog radnika", ističe Milan Knežević

iz Komore malih i srednjih preduzeća.

Naglašava da su posledice sive ekonomije mnogostruko veće od direktnih gubitaka po osnovu poreza

i doprinosa koji se ne slivaju u budžet.

Ekonomisti su saglasni da je za borbu sa sivom ekonomijom neophodna reforma inspekcijskih službi

koje bi dobile jasan mandat i podršku da, bez izuzetaka, kažnjavaju one koji posluju nelegalno.

189

RTS.rs 11.05.2014

2 / 2


Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









0

Protiv sive ekonomije za milionske uštede







Borba protiv sive ekonomije jedna je od četiri mere za oporavak privrede koje najavljuje premijer

Aleksandar Vučić. Računica kako da se napuni državna kasa deluje jednostavno kada se uzme u obzir

da je čak 30 odsto BDP-a u Srbiji "obojeno u sivo".

Vučić sa privrednicima

Premijer Aleksandar Vučić sutra će razgovarti sa bankarima i privrednicima o novom paketu

mera, među kojima su i one za suzbijanje sive ekonomije

Share4Like

190

Radioluna.rs 12.05.2014

1 / 2










Tema sastanaka, kako je najavljeno, biće unapređenje reformskih ekonomskih mera kroz

dijalog između države i predstavnika privatnih kompanija u cilju stvaranja boljeg poslovnog

ambijenta za podsticanje investicija i ekonomskog oporavka i razvoja Srbije.

"Istraživanja i analize pokazuju da godišnje budžet gubi oko tri milijarde evra samo zahvaljujući tome

što je veliki broj privrednih subjekata u nelegalnoj trgovini i sivoj ekonomiji. Samo od akcizne robe gubi

se 300 miliona evra godišnje zbog neplaćanja akciza", rekla je Jelena Bojović iz Naleda.

Ako bi Srbija uspela da spusti udeo sive ekonomije na 20 odsto BDP-a, za tri godine u budžet bi se

slila jedna milijarda evra, procenjuju u Naledu.

Poređenja radi, smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto godišnje se uštedi 200 miliona evra,

dakle za tri godine 600 miliona. Iako je računica jednostavna, posao nije lak, saglasni su ekonomisti.

"Šta god da država uradi, jedan broj ljudi bi radili i dalje na sivo. Međutim, postoji jedan broj onih, koji

nije zanemarljiv, koji bi prijavio radnike koji rade na crno, kada bi vlada pojednostavila poreske

procedure - ukinula nepotrebne namete, smanjila poreska opterećenja, povećala minimalnu osnovicu

na koju se ne plaćaju porezi", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Osim stimulativnih mera neophodno je i kažnjavanje onih koji posluju nelegalno. Ne samo što ne

plaćaju poreze, već kao nelojalna konkurencija ugrožavaju legalne privrednike.

"Nemoguće je održati konkurencije ako je neko privilegovan da drži radnika na crno, nemoguće je

stvoriti dodatnu akumulaciju za investicije, nemoguće je zaposliti novog radnika", ističe Milan Knežević

iz Komore malih i srednjih preduzeća.

Naglašava da su posledice sive ekonomije mnogostruko veće od direktnih gubitaka po osnovu poreza i

doprinosa koji se ne slivaju u budžet.

Ekonomisti su saglasni da je za borbu sa sivom ekonomijom neophodna reforma inspekcijskih službi

koje bi dobile jasan mandat i podršku da, bez izuzetaka, kažnjavaju one koji posluju nelegalno.

191

Radioluna.rs 12.05.2014

2 / 2


















Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Vučić overio program za oporavak ekonomije

Sa bankarima dogovoreni subvencionisani krediti, dok je strane investitore najviše zanimalo

poboljšanje uslova poslovanja i donošenje novog zakona o radu. – Jučerašnjem sastanku premijera

Vučića sa privrednicima prisustvovao i Miroslav Mišković, prvi čovek „Delte”

Premijer Vučić sa saradnicima i bankarima (Foto A. Vasiljević)

Paket ekonomskih mera kojima Vlada Srbije namerava da oživi našu privredu koštaće ove godine budžet između 150 i

200 miliona evra, plus 60 miliona evra za nove subvencionisane kredite, rekao je juče Aleksandar Vučić, nakon što je u

Palati Srbija završio razgovore sa bankarima, direktorima najvećih stranih kompanija i predstavnicima građevinske

industrije.

Konkretno, sa bankarima je dogovoreno da se našoj privredi omoguće jeftiniji, subvencionisani krediti. Država će iz

budžeta dati 60 miliona evra, a banke će plasirati na tržište oko 1,2 milijarde evra povoljnih pozajmica. Vučić je

objasnio da je reč o kreditima sa grejs periodom od šest meseci i rokom otplate od godinu dana. Kamatna stopa bi

trebalo da bude nešto veća od pet odsto.

Na pitanje odakle će se obezbediti novac za najavljene mere, on je odgovorio da će taj trošak delom biti nadoknađen

kroz smanjenje sive ekonomije, od čega se u 2014. godini očekuje oko 100 miliona evra.

– Plan je da do 2017. godine prihodi od suzbijanja sive ekonomije budu od 500 do 700 miliona evra – kazao je Vučić.

Premijer je rekao da je bio najzadovoljniji sastankom sa bankarima, dok je najteži bio sastanak sa građevinarima, jer

je ta industrija u jako teškom stanju.

Da bankari imaju pozitivno mišljenje o uvođenju subvencionisanih kredita, novinarima je kazala Draginja Đurić,

predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza.

– To će pospešiti kreditnu aktivnost u privredi i pomoći realnom sektoru – navela je ona.

Draginja Đurić je podsetila da je uslov za tu vrstu kredita da država isplati obaveze prema bankama za ranije

subvencionisane kredite. Kako je rekla, bankari su dobili obećanje Lazara Krstića da će se to dogoditi posle rebalansa

budžeta, što bi trebalo da bude u junu.

192

Politika.rs 13.05.2014

1 / 2










Najveću pažnju je, međutim, izazvao četvrti i poslednji sastanak, odnosno onaj sa domaćom privredom, i to zbog

pojavljivanja Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte”, protiv koga se vodi sudski spor zbog sumnji za malverzacije u

putarskim preduzećima. Mišković je na sastanak došao sa tri potpredsednika svoje kompanije. Kako saznajemo, on je

na zatvorenom sastanku govorio o poljoprivredi i građevinarstvu. Rekao je da „Delta” ima tri velika građevinska projekta

koja ne uspeva da realizuje zbog problema građevinske dokumentacije i zatražio iste onakve uslove kakve imaju

investitori u Sloveniji i Hrvatskoj, odnosno da grade sa istom dokumentacijom koja je potrebna u ovim zemljama.

Mišković je govorio i o merama koje predlaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Kako saznajemo od

učesnika sastanka, Vučić je Miškovića prekidao finim pitanjima sve vreme, tačno je znao sve brojeve „Delta” agrara i

složio se sa većinom stvari koje je izneo Mišković. Sam Vučić je na konferenciji za novinare rekao da učešće Miškovića

nije čudno, jer su tri njegove kompanije među prvih 200 po plaćanju poreza u Srbiji.

– Sudovi rade svoj posao i reći će svoje o krivici – istakao je Vučić.

Ranije, Vučić je imao sastanke i sa predstavnicima stranih kompanija i sa građevinskom industrijom. Strani investitori

su najviše bili zainteresovani za utvrđivanje jasnih pravila igre, odnosno da se postave rokovi za usvajanje propisa koji

će poboljšati uslove poslovanja u Srbiji. Zanimalo ih je i donošenje novog zakona o radu, što je Vučić obećao da će se

dogoditi u narednih nekoliko nedelja. Generalno, predstavnici većine stranih kompanija su rekli da su zadovoljni

otvorenom i dvostranom komunikacijom na sastanku. Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, kazao je novinarima da

je na sastanku predloženo i da se u javnu raspravu o zakonima koji se odnose na zapošljavanje i investicije što više

uključe i predstavnici krupnog biznisa. Osim toga, zanimale su ih i konkretne stvari koje se tiču njihovog poslovanja, pa

je tako Dejan Turk, direktor VIP-a, imao pitanja u vezi sa preraspodelom frekvencija koje se ne koriste. Odgovor je bio

da će mu Vlada Srbije na to odgovoriti u roku od sedam dana.

Osim Vučića i Krstića, na sastanku su bili i Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Vulin,

ministar za rad, Snežana Bogosavljević-Bošković, ministarka poljoprivrede, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda,

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije i Veselin Pješčić, viceguverner NBS. Među 29 bankara bili su

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza, Goran Pitić iz Sosijete ženeral banke, Ivica Smolić,

predstavnik Komercijalne banke, Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke... Među predstavnicima stranih kompanija

su bili Dejan Turk, generalni direktor VIP-a, Uve Fredhajm, generalni direktor „Telenora”, Stanka Pejanović, generalna

direktorka „Merkatora S”, Slobodan Petrović iz investicionog fonda „Salford”, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a...

Od domaćih biznismena tu su bili i Miodrag Kostić, Veselin Jevrosimović, Branislav Grujić, Željko Mitrović...

193

Politika.rs 13.05.2014

2 / 2


U toku prijava braunfild lokacijaAmerička agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalna agencija zalokalni ekonomski razvoj (NALED) pokrenuli su u decembru 2013. godinedvogodišnji Projekat jačanja konkurentnosti u Srbiji koji je usmeren na dvagoruća problema domaće ekonomije – revitalizaciju braunfilda i sivu ekonomiju.

U okviru prve komponente projekta NALED i USAID će otvoriti prostor kreativnimidejama i uz podršku lokalnih samouprava pomoći u transformisanju odabranognapuštenog javnog prostora (braunfild lokacije) u mesto okupljanja mladih,talentovanih i preduzetnički nastrojenih ljudi iz sfera umetnosti, kulture iobrazovanja, kaže Goran Stamenović, pomoćnik predsednika opštine zaprivredu.

- Kroz konkurs, koji je do 6. juna otvoren za sve opštine i gradove u Srbiji,prikupljeni podaci i predložena rešenja biće predstavljeni javnosti ipotencijalnim partnerima i donatorima u okviru prvog on-line kataloga braunfildponude Srbije. Lokalna samouprava koja predloži najbolje rešenje za problemnapuštenog objekta na svojoj teritoriji, dobiće podršku NALED-a u procesurevitalizacije izabrane braunfild lokacije, što podrazumeva studijsku posetuinostranstvu i prateću obuku za predstavnike jedinice lokalne samouprave ilokalnih partnera, izradu detaljnog akcionog plana za revitalizaciju i trogodišnjegbiznis plana, dizajn revitalizacije, podršku u obezbeđivanju dodatnih sredstavaza realizaciju projekta i promociju.

Broj potencijalnih lokacija na području opštine nije mali, kaže Stamenović I

Objavljeno 14.05.2014. | objavio Plusonline 0

194

Plusonline.rs 14.05.2014

1 / 2


















napominje das u pojedine lokacije u vlasništvu države, ali veliki je broj onih kojesu u privatnom vlasništvu.

- Prvenstveno mislim na lokacije kao što su Piroteks, Dragoš, ATP,Grafika. To su potencijalne lokacije koje se mogu transformisati u braunfildlokacije. Poziv je otvoren za sve zainteresovane vlasnike da uz stručnu pomoćlokalne samouprave kandiduju svoju lokaciju na ovom konkursu, kažeStamenović.

Stručna komisija sačinjena od pet članova će od pristiglih prijava suziti izbor na trinajperspektivnija rešenja, a nakon posete odabranim lokacijama i detaljneanalize, do kraja jula 2014. godine i izvršiti konačan izbor jednog projekta čija ćerevitalizacija biti podržana.

195

Plusonline.rs 14.05.2014

2 / 2


05/06/2014 19:27 | Beograd

Srbija ne može da se pohv ali v isokom ocenom za transparentnost zakonodav nog procesa

Primena zakona kasni po dve godineAUTOR: I. NIKOLETIĆ

Beograd - U Srbiji se čak dve trećine zakona usvaja po hitnom postupku, bez javne

rasprave i učešća privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva. S

druge strane, zbog sporog donošenja podzakonskih akata njihova primena kasni po dve

godine u proseku, pokazuje drugi godišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji su juče

predstavili Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za

međunarodni razvoj (USAID).

Taj indeks, koji je zapravo ocena kvaliteta i transparentnosti zakonodavnog procesa, ažurnosti države u njihovom sprovođenju,

regulatornog opterećenja privrede i dostupnosti informacija, dostiže tek 41,8 odsto željenog standarda. Iako je RIS znatno viši u

odnosu na prošlogodišnji, koji je iznosio 31,7, niska vrednost govori da su kvalitet zakona, način njihovog donošenja i sprovođenje

ključni problem za privrednike u Srbiji.

U analizi se ukazuje da je za razvijanje povoljnog privrednog ambijenta potrebna stabilna politika, bez naglih zaokreta u zakonskim

rešenjima, pravna sigurnost i dosledna primena zakona, jeftina i efikasna administracija i transparentnija komunikacija sa državom.

Upravo na tim aspektima je Srbija „pala“ jer se zakoni menjaju i dopunjuju često i ne sprovode se dosledno.

Predstavljeno je i istraživanje stavova privrede prema sivoj ekonomiji, koje se uglavnom podudara sa zaključcima koje pokazuje

RIS. Privrednici kažu da ih najviše opterećuje konkurencija iz sive zone, zatim visoki porezi i doprinosi, česta promena propisa, i

slaba kupovna moć građana.

Gotovo dve trećine privrednika smatra da su im prihodi manji za više od 30 odsto zbog nelojalne konkurencije iz sive zone, dok 15

odsto smatra da im je prihod manji čak 50 odsto. Kao posledice, 84 odsto ispitanika ističe obaranje njihovih cena, 79 odsto

smanjen promet, a dve trećine njih istaklo je otežano zapošljavanje radnika. Samo 11 odsto anketiranih smatra da u njihovoj

delatnosti svi plaćaju porez, dok svaki četvrti tvrdi da čak polovina radnika ima ugovore, ali da se ne prijavljuje celokupna zarada.

Iako su se privrednici gotovo jednoglasno složili sa ocenom da siva ekonomija ugrožava privredu, mišljenja su podeljena kada je u

pitanju efikasnost i odlučnost države da reši taj problem. Dok 58,9 odsto njih smatra da je država odlučna u tome, 55,2 odsto

nema poverenja u sistem kažnjavanja.

Informacije dostupne

Jedina komponenta RIS koja je prošle godine bila zadovoljavajuća jeste dostupnost informacija, pre svega zbog kvaliteta

internet strana ministarstava, ali je i u okviru ovog dela jedan indikator nizak. Naime, tek 10 od 18 ministarstava je odgovorilo

Oglasite se na

www.danas.rs

196

Danas.rs 05.06.2014

1 / 2
















na upite građana.

197

Danas.rs 05.06.2014

2 / 2


Квалитет регулаторног окружења у Србији и даље

није на задовољавајућем нивоу

06.06.2014. Налед

Квалитет регулаторног окружења у нашој земљи достиже тек 41,8% жељеног стандарда, анајпроблематичнија тачка законодавног процеса је спровођење закона, показао је другигодишњи Регулаторни индекс Србије (РИС) који су данас представили Национална алијанса залокални економски развој (НАЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој (USAID).

Реч је о оцени коју је Влада заслужила за квалитет, јавност и предвидљивостприпреме прописа, ажурност спровођења закона, регулаторно оптерећењепривреде и доступност информација. Иако је вредност РИС-а за 2014. знатно бољаод оцене за претходну годину (када је износила 31,7 од максималних 100), нискавредност говори у прилог чињеници да је, без обзира на одређени напредак,квалитет прописа и начин њиховог доношења односно примене и даље каменспотицања за привреднике.

Привреди је потребна стабилна политика (без наглих заокрета у законскимрешењима), већа правна сигурност (доследна примена закона), јефтинија иефикаснија администрација и транспарентнија комуникација са државномуправом. Према РИС-у, наведени аспекти привредног окружења нису назадовољавајућем нивоу.

Другу годину за редом, Влада и министарства најнижу оцену (12,6) бележе заажурност спровођења закона, највише због кашњења са доношењемподзаконских аката. Веома мали помак направљен је и у отклањању трошкова којепривреди намеће примена прописа, а посебно изостанак даљег укидањапарафискалних намета (оцена 29,7).

198

Juznasrbija.info 06.06.2014

1 / 3




















Једина компонента која је као и 2012. била задовољавајућа јесте доступностинформација, пре свега захваљујући квалитету интернет страна министарстава,али је чак и у оквиру ове компоненте један од индикатора неоправдано низак: текнешто више од пола министарстава (10 од 18) одговорило је на упит грађана уоквиру истраживања НАЛЕД-а. Осим тога, иако се за све већи број нацрта законаорганизују јавне расправе, ефекти ових расправа нису видљиви, а евидентно је дасе и даље 2/3 закона усваја по хитном поступку.

Како би проверио валидност РИС-а, НАЛЕД је спровео истраживање ставовапривреде на узорку од 250 предузећа. Велико подударање (87,5%) перцепцијепривредника и Регулаторног индекса говори нам да је привреда свесна реалнеслике квалитета регулаторног окружења а с друге стране говори да је РИС добарпоказатељ мишљења привреде и стања законодавног процеса у Србији.

РИС је квантитативни, сумарни показатељ транспарентности и квалитетазаконодавног процеса, ажурности државе у спровођењу закона, предвидивости иконкурентности регулаторног окружења, развијен у сарадњи са Јуесејд (USAID)Пројектом за боље услове пословања.

На конференцији је представљено и истраживање ставова привреде премасивој економији, које показује да готово две трећине привредника сматра да суим годишњи приходи мањи за више од 30% због активности фирми које послују усивој зони, док 15% сматра да њихови годишњи приходи мањи и до 50%.

Највећи број испитаника (84%) истиче обарање њихових цена као главнупоследицу постојања нелојалне конкуренције, као и смањење промета и отежанопласирање производа (79%) док у истом проценту истичу да су остали безсредстава за улагање у технолошки развој. Више од две трећине фирми навело јеи да због нелојалне конкуренције нису могли да запосле нове раднике, а у 44%случајева морали су да отпуштају раднике или смањују зараде.

Сваки четврти представник привредних субјеката сматра да половина радника уњиховим делатностима има уговор, али није пријављен на целокупну зараду, доксваки трећи сматра да више од 40% радника у њиховим делатности уопште немауговор. Само 11% представника привредних субјеката сматра да у њиховојделатности нема предузећа која не плаћају порез.

Привредници, као и грађани чије су ставове према сивој економији НАЛЕД иУСАИД представили у априлу, већином не оправдавају постојање сиве економије.Међутим, њихова мишљења разликују се по питању одлучности државе да смањиобим сиве зоне. Док грађани у 58,9% случајева сматрају да је држава одлучна,већина привредника (55,2%) не верује да та спремност постоји.

Оно што је проблематично и код грађана и код привреде јесте то што већина неби пријавила фирму која послује у сивој зони. Нелојалну конкуренцију не бипријавило чак 69% предузетника и 54% предузећа. Уз то, само 12% представникапривредних субјеката сматра да ће све фирме за које се открије да послују у сивојзони бити и кажњене.

Сузбијање сиве економије требало би да се, према мишљењу привреде, налази надругом месту приоритета владе у циљу побољшавања услова пословања запривреду, одмах иза инвестиција, док су при дну приоритета смањење јавногсектора и једноставније и брже административне процедуре.

Истраживање ставова привреде према сивој економији, које је за потребе НАЛЕД-а и УСАИД-а спровела агенција Ипсос Стратеџик маркетинг на стратификованомузорку од 250 предузећа, реализовано је у оквиру двогодишњег Пројекта јачањаконкурентности Србије. 199


2 / 3






























Коментара: 0 | Повезане вести

200


3 / 3


Poboljsan regulatorniindeks zemlje

Dobrila Soleša

Beograd„Regulatorni indeks Srbije (RIS) za 2014.godinu iznosi 41,8 od ukupne visine standar-da od 100, što predstavlja pomak u odnosu naprošlu godinu kada je iznosio 31,7, i ukazu-je da je kvalitet propisa, način njihovog do-nošenja i primene i dalje veliki kamen spoti-canja za privrednike", istakao je juče BrankoRadulović, stručni saradnik Nacionalne ali-janse za lokalni i ekonomski razvoj (NA-LED), na panelu povodom prezentacije RIS-a u organizaciji Američke agencije zameđunarodni razvoj (USAID) i NALED-a.Radulović je ocenio da najnižu ocenu od 12,6i dalje beleži vlada i ministarstva za ažurnostsprovođenja zakona, najviše zbog kašnjenjapodzakonskih akata, a čak oko 150 tih podza-konskih propisa kasne dve do tri godine.Analiza ukazuje da je veoma mali pomak napravljeni u otklanjanju troškova koje privredi nameće prime-na propisa, a glavobolje zadaju i izostanak daljeguklanjanja parafiskalnih nameta što je dobilo ocenu29,7. „Jedna od najvećih zamerki je što se dve trećinezakona usvaja po hitnom postupku, a čak 51 od 70 zakona koji regulišu poslovanje do-neto je - hitno", kazuje on. Poseb-na analiza Naleda urađena na uzor-ku od 250 privrednika pokazala jeda čak 87,5 odsto njih ima podu-darne stavove sa utvrđenim nivo-om RlS-a" dodaje on.

Radulović podseća da brojne barijere u poslovanjupotvrđuju i podaci Svetske banke, po programu Do-ing Business u 2013. godini Srbija je zauzela 93. od189 zemalja, a Svetski ekonomski forum pokazujeSrbiju na 126. poziciji od 144 zemalja. Po njegovimprocenama, da bi se unapredilo poslovanje i investici-ona klima, RIS bi trebalo da dostigne poželjnih 60 do70 poena. Predrag Kurćubić, analitičar Ipsos stra-tedžik marketinga naveo je da „poslovanje u sivoj zo-ni umanjuje prihode preduzetnicima za 30 do 50 od-sto, a čak 84 odsto je prisiljeno da obara cene zbognelojalne konkurencije, te pojasnio da je rad na crnopostao način preživljavanja za male firme. Simpto-

matično je i apsurdno da čak 69 odsto preduzetnikane bi prijavilo neregistrovane, za koje smatraju da jenajodgovornija država", rekao je on.

Vladimir Marinković, zamenik predsednikaSkupštine Srbije, izjavio je da parlament očekuje do-nošenje seta zakona iz oblasti ekonomije, socijalnog i

radnog prava, kako bi se podstakaorazvoj preduzetničkog sektora,smanjili troškovi skupe države iozbiljno reformisao javni sektorkoji broji oko 780.000 zaposlenih.Marinković je istakao da se ubrzoočekuje donošenje zakona o steča-

ju, privatizaciji i radu, a uskoro u proceduru treba dauđe i zakon o ulaganjima koji neće, kako je pred-viđeno, praviti razliku između domaćih i stranih inve-stitora. Po njegovim rečima, deo paketa predstavlja iokončanje procesa privatizacije 153 preduzeća u re-strukturiranju do kraja ove godine. „Poslovnu klimuuključujući i promenu zakonodavnog okvira treba po-praviti kako investitori ne bi zaobilazili našu zemlju,

a interventnim merama postepeno vršimo transfer saslužbeničkog na preduzetnički duh", kazao je Marin-ković. Podsetio je da je doneta i mera poreskih olakši-ca od 65 do 75 odsto za preduzetnički sektor, za sveone koji zapošljavaju nove radnike.

Najnizu ocenu za azur-nost sprovođenja zakonai dalje beleže vlada i mi-

nistarstva.

\f *^VmWl 'liivl^^l

_____H_.»^-_____________________________________________________________________________________1 t^^^^^l

V%_,'''^^ __^_____________________________________________________________________________lU otklanjanju troškova koje privredi nameće primena propisanapravljen neznatan pomak

201









Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Veći paušal zatvara319.000 radnjiDobrila SolesaVelika polemika oko ogromnog povećanja pore-za preduzetnicima koji plaćaju paušalan porez naosnovu Zakona o porezu na dohodak građana idodatnih akata, podigla je na noge gotovo svemale privrednike. Predsednik skupštine Unije po-slodavaca Srbije Dušan Korunoski kaže za „Pri-vredni pregled" da će ova mera mnoge male za-natlije i one koji poseduju sitne obrte i radnje, ka-tegorisane u sedam grupa delatnosti, bukvalnozaviti u crno. „Ministarstvo finansija i nadležnaPoreska uprava treba pod hitno da se pozabavecelokupnom poreskom politikom koja se godina-ma vodi na štetu privrede te da preispita i vero-vatno povuče rešanja o uvećanom porezu paušal-cima u iznosu od 50 do 150 odsto", navodi Koru-noski. On ukazuje da se ovom drakonskom me-rom nadvila opasnost nad budućim poslovanjemi opstankom čak 319.000 preduzetničkih radnji uSrbiji, koji jedva preživljavaju pred naletom po-većanih troškova poslovanja. „Svi izdaci rastu,smanjuje se promet i kupovna moć, a sada se na-laze razne varijante da država uveća porez odnajmanjih, namiri ogromne deficite i ispegla neu-speh slabije naplate ukupnih poreza i doprinosazanemoćale privrede", dodaje on. Ukoliko se nepovuku nova poreska rešenja za paušalce, proce-njujemo da će doći do još jednog talasa otpušta-nja, stavljanja ključa u bravu ili bega u sivu zo-nu", ukazuje Korunoski. Iako su predstvaniciUPS-a više puta tražili otvoreni dijalog o smanje-nju opterećenja i deset neophodnih mera, do togajoš uvek nije došlo, a moraće, ocenjuju u ovojposlodavačkoj organizaciji. (strana 3)

202

Veći paušal zatvara319.000 radnjiBeograd(sa 1. strane)Milan Knežević, dosadašnji pred-sednik Komore malih i srednjihpreduzeća (jer kako kaže za „Pri-vredni pregled", dao je ostavku natu funkciju), tvrdi da su poreznicizaboravili na ključnu „polugu" po-reske politike. „Prva i osnovnastvar kod naplate poreza je da je onu skladu s ekonomskom snagompojedinog subjekta Javni sektor ćezahvatati sve više, pritom se stalnoguše preduzetnici, a umesto raste-rećenja stižu novi neizdrživi name-ti. Privreda se i dalje vrtoglavourušava, navodi Knežević. „Vidi-mo da je su lutanja u poreskoj poli-tici sve češća, sada je jasno dadržava ima nameru da ukine soli-darni porez, na što se takođe vršiveliki pritisak, zato jer se uvođenjetog vida poreza nije uradilo s valja-nim analizama. Zato poručujemoda se i kod zahvatanja kod predu-zetnika vrši uz jasne ekonomskeparametre šta se dobija a šta gubi",ocenjuje za naš list Dragan Matić,predsednik Industrijskih sindikataSrbije. S druge strane, izbegavanjeporeza nije izum malih privrednika,već krupnih igrača na tržištu, a dok

se bavimo lovom na male, gube semilijarde dinara od velikih uvoznihkontingenata, od rentiranja stanovai poslovnog prostora, razgranate si-ve ekonomije gde se obrće gubi seoko četiri milijarde evra godišnje,dodaje. Po rečima Matića jedan odparametara da je ukupna poslovnaklima, uključujući i poresku politi-ku destimulativna je stalan rast ne-zaposlenosti. „Ako se gase radnamesta u privredi, država će dugo-ročno da upada u još gori sindromjavnog duga i omče inostranih kre-dita", ukazuje Matić. „Srbija jepred bankrotsvom ako se ne predu-zmu radikalne mere štednje u jav-nom sektoru i ne stimuliše predu-zetništvo, umesto da se uvode noviharači", ocenjuje za „Privredni pre-gled" Zoran Vujović, generalni se-kretar Asocijacije malih i srednjihpreduzeća (AMSP). Sada AMSP izvanično upućuje zahteve premije-

ru Aleksnadru Vučiću da se ukinunaknade za članove nadzornih iupravnih odbora u javnom sektoručime bi se uštedelo oko 500.000evra godišnje, ako se uzme u obzirda se radi o oko 15.000 ustanovakoje su na budžetu. „Takođe pred-lažemo dijalog između vlade i pred-

stavmka svih poslodavačkih orga-nizacija u zemlji - Unije poslodva-ca, Privredne komore, Kluba pri-vrednika. Naleda, Saveta stranih in-vestitora, AMSP i drugih oko re-formi i razvoja privrede", kažeVu-jović.

Katanac nakrojačke radnjeVećina zanatlija u Beogradu višenema računa da radi, jer krojači,frizeri, bravari, automehaničari...svi oni koji imaju neku zanatskuili uslužnu radnju razmišljaju ozatvaranju, kaže nam vlasnicajedne krojačke radnje u prestoni-ci. Mesečni paušal je za ovu rad-nju bio oko 15.000 dinara što jebilo na granici mogućeg, a novorešenje stiglo je na oko 30.000dinara. Kada se namire svitroškovi za zakup poslovnog pro-stora, materijal, izdaci za struju,vodu, komunalije, zaposlene... iukalkuliše pad prometa, više ne-ma računice za opstanak, kukaona i dodaje da je podizanje cenaposlednja stavka.

203



Đavolja posla u spotuo zakonu o raduBeogradNacionalna alijansa za lokalni iekonomski razvoj (Naled) i Ame-rička agencija za međunarodni raz-voj (USAID) premijerno su nedav-no prikazali peti spot u zajedničkojantibirokratskoj kampanji „Pitajtekada" - đavolja posla, koji u fokusstavlja loše strane radnog zakono-davstva iz ugla nezaposlenih. Do-sadašnji pregovori o novom zako-nu o radu usmereni su na rešavanjeprava zaposlenih i poslodavaca,dok je više od 750.000 registrova-no nezaposlenih lica neopravdanozapostavljeno iako je upravo zbognjih najviše potrebna izmena zako-na. Spot možete preuzeti na jutjubstranici Naled Serbia. Naled takođeapeluje na pregovaračke strane dana vreme upoznaju javnost sarešenjima koja će se naći u novomzakonu o radu kako bi i druge zain-teresovane strane, do ulaska uskupštinsku proceduru, svojimpredlozima mogle da doprinesukreiranju najboljeg mogućeg pro-pisa, saopštio je (5. juna) Naled.

„Spot ne uliva nadu da će doćido bržeg i jednostavnijeg zapošlja-vanja ako se usvoji bolji zakon oradu. Ali je spot dobro napravljen,za nekoliko minuta je sve rekao, nesamo za otpremnine, nego ukazaona lošu privrednu klimu", kaže za„Privredni pregled" Zoran Vujovićgeneralni sekretar Asocijacije ma-lih i srednjih preduzeća. „Važno je,dodaje on da ukoliko dođe do sma-njenja poreza od 65 do 75 odstodoći do povećanja zapošljavanja ito onih koji sada rade na crno.Nažalost, država se plaši da ako touradi, da će nastati nova rupa ubudžetu. Mi tvrdimo da ćemo pri-miti radnu snagu iz sive ekonomi-je, a to se odnosi na zanatlije, mi-kro, mala i srednja preduzeća i rad-nje, sektor koji inače zapošljavaoko 70 odsto radne snage.

„Ovaj spot se ne obraća direktnoposlodavcima, on je namenjen širojjavnosti, da većina građana shvatiznačaj promena na tržištu rada. Po-slodavci nisu đavoli, oni nisu zliljudi, najveći đavoli su oni koji sa-vetuju poslodavca da ne zaposli ne-kog neradnika, pa ne zna šta će snjim kada shvati da ovaj hoće dazabušava i neće da radi", kaže zanaš list Dušan Korunoski, generalnisekretar Unije poslodavaca Srbi-je."Sadašnji zakon o radu štiti ne-radnike, a ne vredne radnike.. Vidanas ne možete da nagradite radni-ka, jer vam pare odoše da platite ne-radnike, a ne možete da ga naterateda dobro radi, a ne možete da ga ot-pustite. To je u stvari suština pro-mene zakona" , dodaje. On napo-minje da se UPS zalagao za prome-nu 20 instituta, a usvojeno je oko10, apredstojijavnarasprava. Ovde

nije suština poboljšanje pozicije po-slodavaca, već poboljšanje poslov-ne klime u zemlji kako bi imali višeljudi koji će se osmeliti i primiti no-ve radnike", ukazuje Korunoski.

Sindikalci su pojavljivanje spotashvatili kao još jedan licemeranšamar radničkoj klasi. „Spot koji sevrti na RTS od 4. juna , u kojem sepojavljuju anđeli i đavoli i razgova-raju s poslodavcima, savetuju ihbaš lepo šta će da bude s radnicima.Onda se u kadru pojavljje novi za-kon o radu koji rešava sve malteneprobleme oko zapošljavanja. Mi-slim da je to nečuveno i mi sindi-kalci to vidimo kao širu kampanjuVlade Srbije da umanji prava radni-ka", ocenjuje Aleksandar Titović,potpredsednik Ujedinjenih gran-skih sindikata Nezavisnost. ,,Tu ne-dostaje još i Supermen, pa apelu-jem da nam on pomogne i da ne do-zvoli da se ovakva sramna kampa-nja vodi. Supermen treba da pre-seče i vrati zakon u okvire koji sudogovoreni", ocenjuje on. D. S.

204







Tema: Pitajte KADA

Tema: Pitajte KADA

Tema: Pitajte KADA

Tema: Pitajte KADA







Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Sivu zonu štiti tajnovitostPrvi problem u poslova-nju, nelojalnu konkurenciju, koja radi na crno,ne bi prijavilo 69 odstopreduzetnika, pokazalirezultati ankete 250 pri-vrednih subjekata uistraživanju Naleda iUSAID-a

nata u stvoj zoni", pokazalt su re-zultati analize koja je urađena umaju ovc godinc na uzorku od 250privrednika. Nepovoljan nalaz jerastući trcnd. jcr jc ovu konstataci-ju iznelo 66 odsto ispitanika uprethodnom istraživanju obavlje-nom u decembra 2013. godine.

Na drugo mesto barijera pali suporezi i doprinosi na zarade za ko-je 66 odsto anketiranih kaže da suštetni, dok je taj procenat lane bio

72 odsto. Drugt obaveznt nepore-ski natueti sa 59 odsto ostali su ustatusu kvo na trcćoj poziciji bari-jera, dok glavobolju zadaju i sud-ski postupci, dobijanjc građcvin-skih dozvola, PDV... Tek 30 odstoprivrednika optužuje složene pro-cedure u vezi sa zakonom o radu,a na poslednjim mestima su akci-ze, inspekcije, carine", navodi se uanalizama Ipsosa. Objašnjavajućinajvažnije rezultate, analitičar Ip-

Dobrila Soleša

BeogradPrema nezvaničnim procenama uSrbiji je najmanje oko milion osobauključeno u neke od raznih oblikasive ekonomije. na cmom tržištu seobrću milijarde dinara vrednog pro-meta. Pojedini analitičaii smatrajuda je ilegalno poslovanje načinpreživljavanja u surovim godinamaekonomske krize, dmgi zagovarajubespoštednu borbu protiv ove devi-jacijc koja štcti budžctu za najma-nje tri milijarde evra godišnje, koli-ko po paušalnim procenama koštasuma neuplaćenih dažbina,nključujući poreze i doprinose.

Sta misle i koliku štetu trpe odrada u sivoj zoni, sami preduzetni-ci i preduzeća koja posluju legal-no, mnogo je jasnije nakonistraživanja koje je sprovela Naci-onalna alijansa za lokalni i eko-nomski razvoj (Nalcd) uz podrškuAmeričke agencije za međunarod-ni razvoj (USAID), a koje je pri-premio Ipsos Stratedžik marke-ting. „Cak 72 odsto ispitanika iz-jasnilo se da je na prvom mestučinilaca koje opterećuju njihov bi-znis, upravo poslovanje konkure-

sosa Prcdrag Kurčubtć kažc dačak 36 odsto ispitanika sav ili deoposlova ne vodi preko računa, a62 odsto to radi preko zakonskihpapira. Razorne posledice sivogtržišta vide se po podatku da 72odsto privrednika trpi štete, čak 84odsto je prisiljeno je da obara ce-ne zbog nelojalne konkurencije.Smanjen promet i otežan plasmanproizvoda ima čak 79 odsto, 79odsto ne može da ulaže u tehno-loški razvoj uslcd smanjcnja pri-hoda, a čak 68 odsto onemo-gućeno je da zaposli nove radnike.Siva zona ugrožava „belu" i na di-rektan način jer je 44 odslo predu-zeća bilo prisiljeno da otpušta rad-nike i smanjuje plate, 39 odsto gu-bi ugled kod potrošača, a 30 odstopotpuno ili delimično prestaje daradi, navodi Kurčubić.

Zbog ilegalnog rada čak 79 odsto legalnih privrednika ima smanjen promet

Crno razara privredu i državuI pored evidentno štetnih posledica i tvrdnji da siva zona razara preduzeća,fondove, prihode države i podstiče kriminal i uz konstataciju 77 odsto an-keliranih da nije opravdano poslovali ilegalno, začuđuje i dalje visok sle-pen tolerancije. Naime, čak 69 odsto preduzetnika ne bi prijavili „ilegal-ce" nadležnim organima, a to ne bi učinilo ni 54 odsto preduzeća.

205

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno







Zbog njih gube profit, a ćuteIZVOR: TANJUG

Beograd -- Svaki treći privrednik tvrdi da gubi trećinu godišnjeg prometa zbog onih u sivoj

zoni, ali istovremeno, svaki drugi ne bi prijavio kolegu koji tako posluje.

0

Ovo su rezultati amlete Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i američkog USAID-a.

Prema anketi, koja je sprovedena među 250 privatnih preduzeća, čak svaki šesti privrednik tvrdi da mu

siva ekonomija "pojede" polovinu godišnjeg prihoda.

Pri tom, ispitanici kažu da im nelojalna konkurencija najveću štetu pravi tako što nerealno obaraju

cene, što vodi do manjeg prometa i na kraju onemogućava ulaganje u tehnološki razvoj. Od 250

ispitanih predstavnika privatnih firmi, polovina tvrdi da u njihovoj delatnosti postoje neregistrovana

preduzeća.

0Recommend Share

Foto: (sxc.hu)

206

B92.net 17.06.2014

1 / 2




















Zanimljivo je da i pored svega anketa pokazuje da više od polovine ispitanika ne bi prijavilo

konkurentsku firmu koja posluje u sivoj zoni. Pritom, među preduzetnicima je taj procenat i veći, 69

odsto, dok je među preduzećima manji, 54 odsto.

Kada je reč o zaposlenima koji rade na sivo, pa deo plate dobiju preko računa, a deo na ruke, i firmi

koje ne izdaju fiskalne račune, rezultati ankete NALED-a i USAID-a su takvi da tek sedam odsto

kompanija smatra da u njihovoj delatnosti nema preduzeća koja ne prijavljuju radnike ili ne plaćaju

PVD.

Sa druge strane, svaki peti ispitani smatra da je ova praksa široko raširena i da više od polovine

preduzeća u njihovoj delatnosti ne prijavljuje radnike ili ne plaća PDV.

Svaki četvrti privrednik ukazuje da polovina radnika u njihovim delatnostima ima ugovor, ali nisu

prijavljeni na celokupnu zaradu, dok svaki treći smatra da više od 40 odsto radnika u njihovoj oblasti

radi bez ikakvog ugovora.

Kada je reč o borbi države protiv sive ekonomije, svi predstavnici 250 anketiranih preduzeća lično

podržavaju borbu protiv sive ekonomije, osim jednog koji smatra da je siva ekonomija nužna zbog

egzistencije malih firmi.

207

B92.net 17.06.2014

2 / 2
















Siva ekonomija u Srbiji najveća u EvropiKategorija Biznis & Finansije,Vesti | Autor Redakcija BIF

Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvufinansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.

„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto višiod regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao uprethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo darešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.

„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu medijskupažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces“, objasnioje državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije kojeće se boriti protiv pojave sive ekonomije.

Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i MilanStefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva ekonomija je ogledalostanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“

Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atanasijević,predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan –postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest oporeskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao jeAtanasijević.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomijepovećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer nekopreduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.

Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama.Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila 30 odsto BDP-a, a da je tokom prošle i ovegodine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu siveekonomije u našoj zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvoinstitucionalnog napretka.

"Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišljanove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije",rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreskaopterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

208

Bif.rs 24.06.2014

1 / 2






















































































Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda kao nakaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visokiu odnosu na Evropu.

Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi dinara surashodi na plate u državnoj administraciji.

Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moćiće da se kontroliše bar dva puta mesečno.

209

Bif.rs 24.06.2014

2 / 2






Siva ekonomija - strateška igra države i poreskih obveznika

Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u

Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.

„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest

odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom

pojavom opao u prethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na

poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do

četiri puta kroz našu istoriju.

„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu

medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to

dugotrajan proces“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja

mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije.

Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je

iMilan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID.

“Siva ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća

siva ekonomija. USAID projekat konkretno podržava izmenu Zakon o planiranju i izgradnji i Zakona o

radu koji treba da dovedu do smanjenja sive ekonomije u tim oblastima. Priprema se i novi sistemski

210


1 / 3






























zakon o inspekcijskom nadzoru koji treba da uvede red u ovu oblast koja je ostala neregulisana u

bitnim elementima i preregulisana,“ istakao je Stefanović.

Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan

Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav

građana je jasan – neopravdavaju postojanje sive ekonomije. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi

prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama

koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive

ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa

poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne

izmiruje.

Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim

zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija iznosila 30 odsto BDP.a, a da je tokom prošle

i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za

visoku stopu sive ekonomije u Srbiji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao

i odsustvo institucionalnog napretka.

"Siva ekonomija predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država

stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za

ostvarivanje sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’

211


2 / 3


























































Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju(FEFA),

poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez

gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi

u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.

Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske

prozivode, tržište palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20

milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.

Sisem otkrivanja mora biti efikasan, a sistem kazni relativno oštar kako bi se izgradio poreski moral,

istakao je Milojko Arsić.

Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju

obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki

poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

*Izvor: BIZLife

212


3 / 3










Zbog sive ekonomije država gubi 30 odsto BDP

D. Nišavić | 24. 06. 2014. - 13:30h | Komentara: 5

Gubitak države zbog sive ekonomije iznosi 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, a na taj način

država gubi novac koji bi se slio u budžet - upozorio je danas Milojko Arsić, profesor

Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Arsić je na okruglom stolu "Stop sivoj ekonomiji" u

organizaciji "Bizlife" naglasio da su razlozi za rast sive

ekonomije produžena ekonomska kriza, visoka

nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.

Nikola Ćorsović, državni sekretar Ministarstva finansija, ukazao je da nije toliko bitno da li je siva

ekonomija 30 ili 32 odsto, ali kako je naglasio to je izuzetno veliki procenat i najveći u Evropi.

- Sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš

institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji - rekao je

Ćorsović.

On je najavio da će ove nedelje biti donet predlog izmena i dopuna zakona o poreskom postupku i

administraciji, a čije će izmene omogućiti uvođenje poreskih kontrolora. Time će osam do deset

puta biti povećana kontrola poreskih obveznika.

Milica Bisić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije

i administraciju, istakla je da poreska opterećenja nisu

ključna za sivu ekonomiju, a u Srbiji još ne postoji

razvijena svest o značaju poreza i ne prihvata se činjenica

da je onaj ko ne može da plati porez neuspešan.

- Prošle godine 20 milijardi dinara od akciza na duvanske

proizvode nije ušlo u budžet, a to su rashodi dovoljni za

213

Blic.rs 24.06.2014

1 / 2


























plate u državnoj administraciji - ukazala je Bisić.

Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi projekta USAID, najavio da

su u pripremi i sistemski zakoni o inspekcijskom nadzoru jer ova oblast u Srbiji još nije regulisana

u potpunosti.

Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED, ukazao je da je u Srbiji niska svest o

poreskom moralu. On je naveo i rezultat istraživanja prema kome 57 odsto anketiranih ne

opravdava postojanje sive ekonomije, ali i da 69 odsto ne želi da prijavi sivu ekonomiju.

214

Blic.rs 24.06.2014

2 / 2
















24/06/2014 18:56 | Beograd

Održan Bizlife okrugli sto „Stop siv oj ekonomiji“

Vidljivi rezultati do kraja mandataAUTOR: I. NIKOLETIĆ

Beograd - Udeo sive ekonomije u Srbiji je izuzetno visok, najveći u Evropi, a činjenica

da je taj procenat za oko šest odsto viši nego u zemljama u okruženju govori koliko je

naš institucionalni potencijal da se borimo sa tom pojavom opao u protekloj deceniji.

Ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. kada moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari, koje su rešavane već nekoliko

puta, od prostih vidova utaje recimo PDV, do šverca duvana - kazao je državni sekretar Ministarstva finansija Nikola Ćorsović na

jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovao portal BizLife na temu suzbijanja sive ekonomije. On je dodao da, kada je u pitanju

izgradnja institucija koje bi pomogle uvođenju sive ekonomije u legalne tokove, efekti tog rada mogu da se očekuju do kraja

mandata ove vlade.

Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi USAID projekta za bolje uslove poslovanja, naglasio je da

borba protiv sive ekonomije treba da ide u pravcu poboljšanja stanja u poslovnom okruženju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić naglasio je da visoki porezi nisu ključni uzrok visoke stope sive ekonomije u Srbiji.

- Jedan od razloga je produžena ekonomska kriza, nezaposlenost, ali i odsustvo institucionalnog napretka da bi se siva ekonomija

držala na nekom konstantnom nivou. Tokom prošle i ove godine prema nekim pokazateljima, obim sive ekonomije je povećan, a ono

što je posebno negativno je da se ona meša sa poreskim dugovima. Dosta je masovna pojava da preduzeća prijavljuju obaveze

prema državi ali ih ne izmiruju - kazao je Arsić i dodao da je za uspešno smanjenje nivoa nelegalnog poslovanja, ali i za razvoj

poreskog morala kod građana potreban efikasan sistem otkrivanja i oštar i neselektivan sistem kazni.

Milica Bisić, profesorka FEFA, naglasila je da je izbegavanje plaćanja poreza najzastupljenije tamo gde je oporezivanje paušalno, i

navela da prošle godine 20 milijardi dinara od akciza za duvanske proizvode nije ušlo u budžet.

Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED, izneo je podatke da iako 57 odsto građana ne odobrava sivu ekonomiju,

čak 69 odsto njih ne želi da prijavi nekoga ko radi na crno, što ukazuje na nisku svest o posledicama sive ekonomije.

- Primera radi, rezani duvan na tezgama ima za direktnu posledicu da država ne može da izdrži budžetske obaveze prema

zdravstvu, školstvu i drugim institucijama. Siva ekonomija nije socijalni program, i to se mora razgraničiti - zaključio je Atanasijević.

Inspekcije neregulisana oblast

Milan Stefanović iz USAID-a podsetio je da se priprema izmena Zakona o izgradnji i planiranju i zakona o radu, koji će dovesti

do smanjenja nelegalne gradnje i rada na crno. „Posebno ističem pripremu novog sistemskog zakona o inspekcijskom nadzoru.

On treba da uvede red u ovu oblast koja je ostala neregulisana, ili preregulisana, jer ima više od 1.000 propisa koji su

Oglasite se na

www.danas.rs

215

Danas.rs 24.06.2014

1 / 2












































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno









Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

specifični“, kazao je on.

216

Danas.rs 24.06.2014

2 / 2


Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi4 особа воли ово.Свиђа ми се 4

Teme u članku: siva ekonomija, porez

Srbija ima najveći

procenat sive

ekonomije u Evropi,

istakao je Nikola

Ćorsović, državni

sekretar u

Ministartsvu finansija

na BIZLife okruglom

stolu ’Stop sivoj

ekonomiji’.

- Nije toliko bitno

da li s e radi o 30 ili

32 ods to B DP-a, ali

s ama činje nica da je

taj proce nat oko

š e s t ods to viš i od

re giona, govori o tome koliko je naš ins titucionalni kapacite t da s e borimo s a ovom

pojavom opao u pre thodnoj de ce niji, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo

na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već

tri do četiri puta kroz našu istoriju.

- Država ne s amo da ne ma dovoljno prihoda, ve ć s iva uniš tava be lu e konomiju. Ad-hoc

akcije dižu me dijs ku pažnju, ali s e s ve brzo vraća na s tari nivo. Moraju da s e izgrade

ins ititucije , ali je to dugotrajan proce s , objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija

i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave

sive ekonomije.

Share

2

217

Economy.rs 24.06.2014

1 / 3






















Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao

je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva

ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća

siva ekonomija.“

Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i

Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je

NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak

69 ods to is pitanika ne bi prijavilo konkre tan s lučaj. „Sve s t o pore s kom moralu je jako

nis ka. Ne pos toji ni s ve s t o pos le dicama koje s iva e konomija nos i, istakao je

Atanasijević.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive

ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa

poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne

izmiruje.

Prema njegovim rečima, s ve proce ne s ive e konomije s u orije ntacione , š to je s lučaj i u

najure đe nijim ze mljama. Ars ić je naglas io da je u 2012. s iva e konomija u Srbiji

iznos ila 30 ods to B DP-a, a da je tokom proš le i ove godine čak i poras la. P rema

njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije

u našoj zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo

institucionalnog napretka.

"Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država

stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za

ostvarivanje sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju

(FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na

porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić,

naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.218


2 / 3


























































Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na

duvanske prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom

tržištu. Tih 20 milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.

Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu

funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na

ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

(Economy.rs, 24. jun 2014.)

219


3 / 3






Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi

Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.

„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.

„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije.

Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“

Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.

220

Vibilia.rs 24.06.2014

1 / 2














































Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.

Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila 30 odsto BDP-a, a da je tokom prošle i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije u našoj zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.

"Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.

Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.

Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

Izvor: Vibilia

www.vibilia.rs

221

Vibilia.rs 24.06.2014

2 / 2














































Održan Bizlife okrugli sto „Stop sivoj ekonomiji

Vidljivi rezultati do kraja mandataBeograd - Udeo sive ekonomi-je u Srbiji je izuzetno visok,najveći u Evropi, a činjenica daje taj procenat za oko šest odstoviši nego u zemljama u okruže-nju govori koliko je naš institu-cionalni potencijal da se bori-mo sa tom pojavom opao uprotekloj deceniji. Ponovo sevraćamo na poziciju iz 2005.kada moramo da rešavamo ne-ke fundamentalne stvari, kojesu rešavane već nekoliko puta,od prostih vidova utaje recimoPD V, do šverca duvana - kazaoje državni sekretar Ministar-stva finansija Nikola Corsovićna jučerašnjem okruglom sto-lukoji je organizovao portal Bi-zLife na temu suzbijanja siveekonomije. On je dodao da, ka-da je u pitanju izgradnja insti-tucija koje bi pomogle uvođe-nju sive ekonomije u legalnetokove, efekti tog rada moguda se očekuju do kraj a manda-ta ove vlade.

Milan Stefanović, stručni sa-radnik za regulatorne reformeu privredi USAID projekta zabolje uslove poslovanja, nagla-sio je da borba protiv sive eko-nomije treba da ide u pravcupoboljšanja stanja u poslov-nom okruženiu.

Profesor Ekonomskog fa-kulteta Milojko Arsić nagla-sio je da visoki porezi nisuključni uzrok visoke stope si-

ve ekonomije u Srbiji.- Jedan od razloga je produ-

žena ekonomska kriza, nezapo-slenost, ali i odsustvo instituci-onalnog napretka da bi se sivaekonomija držala na nekomkonstantnom nivou. Tokomprošle i ove godine prema ne-kim pokazateljima, obim siveekonomije je povećan, a onošto je posebno negativno je dase ona meša sa poreskim dugo-vima. Dosta je masovna pojavadapreduzećaprijavljuju obave-ze prema državi ali ih ne izmi-ruju - kazao je Arsić i dodao da

je za uspesno smanjenje mvoanelegalnog poslovanja, ali i zarazvoj poreskog morala kodgrađana potreban efikasan si-stem otkrivanja i oštar i nese-lektivan sistem kazni.

Milica Bisić, profesorka FE-FA, naglasila je da je izbegava-nje plaćanja poreza najzastu-pljenije tamo gde je oporeziva-nje paušalno, i navela da prošlegodine 20 milijardi dinara odakciza za duvanske proizvodenijeušloubudžet.

Vladan Atanasijević, pred-sednik Upravnog odbora NA-LED, izneo je podatke da iako

57 odsto građana ne odobravasivu ekonomiju, čak 69 odstonjih ne želi da prij avi nekoga koradi na crno, što ukazuje na ni-sku svest o posledicama siveekonomije.

- Primera radi, rezani duvanna tezgama ima za direktnu po-sledicu da država ne može daizdrži budžetske obaveze pre-ma zdravstvu, školstvu i dru-gim institucijama. Siva ekono-mija nije socijalniprogram, i tose mora razgraničiti - zaključioje Atanasijević. I. Nikoletić

______________rV^^_^l_____r__«__h_^s___i___r^ v's4fe &"\_i*ff r ' ■" ' V'^^š*\\\\\\\\\\\\\\\__,_-Y_____ii IHBMaB 1-_mMBBb - wi l_WW _\ ± ' K$i — / J*"j ■- v>\\\\\\\\\\\\\\\\\_M._\W_Wi_i____. &_WfG?* i<^^~^i __^_W__\ i ~T^^ l. <• i , L / .

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~^^ k-^ E_P*~_*a____E*fr— " -__^^* !9_^~~~~~~~~~~~~~n££K____~~~~b___v~~_ ____________" __fc~ -_* <<^_—————————————M \ _____^~______________l__u_^ _ ___^>_. i_tK___————————9 _aT 4T

__________________\___W____m^_^ ______\W-_____-____\\\W^_-_^_%WW<> : ' 1 1-7 __r 4~ \t_-l ___4^___^^^^^'4k^B________^_r jE^ 41 . -^ _F £ — ■ ■

___________________________________________________________H^^_~ __fe

Inspekcije neregulisana oblastMilan Stefanovićiz USAID-a podsetio je da se priprema izmena Zakona o izgradnjii planiranju i zakona o radu, koji će dovesti do smanjenja nelegalne gradnje i radana crno. „Posebno ističem pripremu novog sistemskog zakona o inspekcijskomnadzoru. On treba da uvede red u ovu oblast koja je ostala neregulisana, ili prere-gulisana, jer ima više od 1 .000 propisa koji su specifični", kazao je on.

222





































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi

25. jun 2014.

Siva ekonomija u Srbiji iznosi nešto v iše od

30 odsto BDP-a, najveća je u Evropi i za oko

šest procenata veća nego u zemljama

regiona, rečeno je na nedavno održanom

BIZLife okruglom stolu "Stop sivoj

ekonomiji".

Činjenica da je siva ekonomija u Srbiji

značajno veća u odnosu na zemlje regiona,

govori koliko je opao institucionalni

kapacitet za borbu sa ovom pojavom , istakao je Nikola Ćorsov ić, državni sekretar u Ministartsvu

finansija. On je naglasio da se Srbija vratila na poziciju iz 2005. godine, jer mora da rešava neke

fundamentalne stvari. Pitanje sive ekonomije je i pitanje svesti društva o tome koliko je ta pojava

opasna. Utaja poreza daje ogromnu konkuretnu prednost, koja je neizdrživa, rekao je Ćorsov ić i dodao

da siva ekonomija uništava onaj deo privrede, koji uredno plaća porez.

Zbog toga moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces, objasnio je on i nagovestio da do

kraja mandata ove Vlade, Srbija može obezbediti bolje institucije, koje će se boriti protiv sive ekonomije.

Ćorsov ić je najav io uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko

400 ljudi koji predstav ljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski

obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

Suzbijanjem sive ekonomije povećavaju se poreski prihodi, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u

Beogradu Milojko Arsić. U Srbiji, siva ekonomija često se meša sa poreskim dugovima, jer neko

preduzeće može da prijav i svoje obaveze prema držav i, a da ih ne izmiruje. Sve procene sive ekonomije

su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama, rekao je Arsić. Kako je naglasio, u 2012. siva

ekonomija u Srbiji iznosila je 30 odsto BDP-a, a tokom prošle i ove godine čak je i porasla. Prema

njegovom mišljenju v isoki porezi ne predstav ljaju glavni faktor za v isoku stopu sive ekonomije u našoj

zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, v isoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog

napretka.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesorke na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA),

poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju. U Srbiji ne postoji razv ijena svest o značaju poreza,

istakla je ona i dodala da se ne prihvata da onaj ko ne može da plati porez je zapravo neuspešan. Bisić je

istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske proizvode.

Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i

Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. Prema njegovom

mišljenju siva ekonomija će se smanjivati jer se stanje legitimnog poslovanja u našoj zemli povećava.

223


1 / 2


























































Kategorija: U fokusu

Pitanje sive ekonomije je pitanje svesti društva, saglasan je i predsednik Upravnog odbora NALED-a

Vladan Atanasijev ić. Prema istraživanju, koje je sprovela ova asocijacija, stav građana je da postojanje

sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijav ilo konkretan slučaj.

Priredila Ranka Pav lov ić

224


2 / 2












Radio Beograd 1, Talasanje - Pusti priču 26. 06. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 11:00Trajanje / Duration: 56 min 1

Gosti - Dragoljub Đorđević, Miladin Kovačević i Goran Kovačević

Advokati širom Srbije obustavili rad, nezadovoljni novim poreskim opterećenjima. Šta je izvesnije poslesastanka u Vladi, prekid ili nastavak štrajka? Ne samo advokati već svi poreski obveznici se žale na visinuporeza po više osnova. Sa druge strane država nezadovoljna visinom naplate. Da li to znači i da promenaporeskog sistema ne daje željene rezultate? O poreskoj politici i sistemu Srbije govore gosti: DragoljubĐorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, ekonomista Miladin Kovačević i Goran Kovačević izNacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj-NALED.

225















Kraljevačka TV, Dnevnik 30. 06. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 19:00Trajanje / Duration: 5 min 1

Siva ekonomija nije socijalni program

REPORTER: Kada bi država uvela u legalne tokove sve koji posluju u sivoj zoni državana kasa bi imalaprihod od tri milijarde evre, time bi se pokrio manjak i ostalo bi još oko milijardu ipo kažu ekonomisti.Za borubu protiv sive ekonomije neophodno je da se pre svega krene od reformi inspekcijskih organa.NIKOLA ĆORSOVIĆ (državni serketar u Ministarstvu finansija): U narednih deset dana biće u Skupštinuposlat predlog Zakona izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji. U kojima ćemo rešitipojedine nelogičnosti u dosadašnjim zakonskim rešenjima i otvoriti više prostora za borbu protiv siveekonomije, odnosno praktično zatvoriti pojedine rupe koje su korišćene u te svrhe. Takođe, identifikovalismo oko četiri stotine novih inspektora koji će biti prebačeni sa administrativnih poslova na vršenjekontrola.REPORTER: Tolerisanje sive ekonomije između ostalog je i posledica socijalne politike jer su tu posaonalazili oni koji su ga izgubili u državnim firmama. Sve ovo je dovelo da Srbija ima najveći procenat siveekonomije u Evropi.MILOJKO ARSIĆ (profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu): Siva ekonomija u Srbije učestvuje sa oko30% bruto domaćem proizvodu, i uz Bugarsku i Rumuniju to je najveće učešće u cetralno-istočnoj Evropi.Postoje određeni dokazi da je u međuvremenu siva ekonomija još više povećana. Znači, na to upućuje ipad naplate prihoda, ali i neke konkretne analize koje su rađene u Fiskalnom savetu i mimo njega. Znači,verovatno je došlo do povećanja sive ekonomije još za nekoliko procentnih poena, što ukazuje da su njenerazmere vrlo zabrinjavajuće.REPORTER: Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava i belu ekonomiju. Siva ekonomijaje ogledalo stanja poslovnog okruženja, što je lošije stanje za poslovanje to je veća i siva ekonomija.MILAN STEFANOVIĆ (stručni saradnik u USAID): Više ljudi će normalno bežati ukoliko su birokratskeprocedure i prakse preopterećujuće ili je fiskalni, parafiskalni pritisak veliki, oni će naravno bežati u sivuekonomiju. Sve što se poboljšava ovo stanje, legalnog i legitimnog poslovanja to će biti manja i sivaekonomija.REPORTER: Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan. Postojanje sive ekonomijenije opravdano ipak, čak 69% ispitanika ne bi prijavio konkretan slučaj. Svest tako o poreskom moraluje jako niska.VLADAN ATANASIJEVIĆ (predsednik Udruženja odbora NALED): Uzroci koji su doveli do sive ekonomije,ima ih dosta, ali ključni jeste da ekonomski obim proizvodnje uopšte naš BDP je u padu već nažalostproteklih dvadeset i nešto godina, i ono što jeste bio nažalost slučaj to je da je država kroz sivu ekonomijugledala da konstituiše neke socijalne programe koje ona nije mogla da servisira iz svojih budžetskihprihoda.REPORTER: Suzbijanjem sive ekonomije povećavaju se poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji sivaekonomija često meša sa poreskim dugovima jer neko preduzeće može da prijavi sve obaveze premadržavi a da ih ne izmiruje. U sivom tržištu prednjače sledeći.MILOJKO ARSIĆ (profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu): Recimo u prometu cigareta i naftnih derivatau trgovini građevinarstvu, saobraćaju. Mislim da bih jedna od oblasti gde bi trebalo početi sa suzbijanjemsive ekonomije bilo upravo te dve delatnosti. Ja bih podsetio da je početkom 2001. godine u relativnokratkom periodu izvršeno značajno redukovanje sive ekonomije baš u tim delatnostima. Znači, u prometucigareta tada je šverc bio preko 60%. U roku od samo dva do tri meseca on je sveden na 5-10% što namje na nivou evropskih zemalja. Slično se dogodilo i sa naftnim derivatima.REPORTER. Osim zakona iz resora najavljuju uvođenje institucija poreskih kontrolora, a trenutno se zaovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora, čime bise pojačale kontrole na terenu. Rad na crno je takođe problem.

226





















































































Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Kraljevačka TV, Dnevnik 30. 06. 2014Doseg / Reach: /Država / Country: SerbiaČas / Time: 19:00Trajanje / Duration: 5 min 2

MILOJKO ARSIĆ (profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu): Do sada nismo imali ni u jednom perioduneke velike rezultate u pogledu suzbijanja rada na crno. I znači da je potrebno da se izvrši određenounapređenje u oblasti tržišne inspekcije, inspekcije rada.REPORTER: Možda izgleda neverovatno, ali prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara odakciza na duvanske proizvode, tržište je palo na više od 20% jer su ljudi prešli na alternativu na crnomtržištu. Tih dvadeset milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.

227

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno

Tema: Rad na crno





Srbija ima najveći procenat sive ekonomije uEvropiSrbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, rekao je Nikola Ćorsović, državni

sekretar u Ministartsvu finansija na okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.

- Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat

oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se

borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo

se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su

rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.

- Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc

akcije dižu medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade

insititucije, ali je to dugotrajan proces, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i

nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive

ekonomije.

Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i

Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva ekonomija je

ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“

Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan

Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav228

Pressonline.rs 30.06.2014

1 / 3
































građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi

prijavilo konkretan slučaj.

„Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva

ekonomija nosi, istakao je Atanasijević.

Pročitajte još :

Raiffeisen banka otvara novu filijalu na Vračaru

Želite li da dobijete 50$ pravog novca za trgovanje na svetskoj berzi?

Cene u Srbiji 54 odsto evropskog proseka

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomije

povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima,

jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.

Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u

najuređenijim zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila 30

odsto BDP-a, a da je tokom prošle i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki

porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije u našoj zemlji, već su to produžena

ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.

"Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno

smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje

sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA),

poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda

kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji

nisu tako visoki u odnosu na Evropu.

Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske

prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20

milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.

229


2 / 3






















































Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju

obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki

poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.

Izvor: economuy.rs

230


3 / 3
