19. jul 2017. godine

Zaštićeni proizvodi sve češće na meti falsifikatora

Iako Srbija ima 41 poljoprivredni i prehrambeni proizvod zaštićen geografskim poreklom, samo za njih

devet su zainteresovanim proizvođačima i izdate markice koje to protvrđuju i koje smeju da zalepe na

proizvode. Međutim, neki se žale da se markice falsifikuju što im, kako kažu, pravi nelojalnu konkurenciju.

Da se bore protiv onih koji se lažno hvale njihovim ponosom, Futožani su osnovali udruženje futoškog

kupusa koje okuplja 35 proizvođača.

Ako se neko odluči da kupi kupus, može da bude siguran da je sa futoških njiva jedino ako poznaje

prodavca. U markicu kupci ne smeju da se uzdaju, jer je često falsififikovana.

Zato su futoški kupusari počeli da obeležavaju prodajna mesta, prikolice, pa čak i kuće koje prodaju

original. Poreklo proizvoda na tezgama mnoge odlučuje na kojoj će pazariti.

Ankete pokazuju da potrošači imaju veliko poverenje u domaće brendirane proizvode i rado ih kupuju zbog

dobrog kvaliteta.

Piroćancima je dugo trebalo da zaštite svoj brend – ručno pravljeni kačkavalj.

"Po tome što se preklapa može da se prepozna koji je kačkavalj ručne izrade, dok kod mašinskog to ne

možete da vidite. Kod preseka na kačkavalju kada ga savijete, on se lista, znači to je ručna izrada, dok kod

mašinske je monolitna", kaže proizvođač kačkavalja Boban Jovanović.

Od države očekuju da ih zaštiti od nelojalne konkurencije, a građane od zagledanja u kačkavalj.

"U nekim lancima prodavnica van Pirota su nam ljudi dostavljali slike sa kačkavaljem koji nije iz Pirota,

koje su neke druge mlekare radile i proizvodile, ali mi jednostavno nismo mogli da reagujemo jer to nije u

našoj nadležnosti. Postoje institucije koje treba da reaguju na to, mi smo učinili sve što smo mogli procesom

zaštite našeg brenda", kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Markica imenom garantuje potrošačima sa kog područja dolazi proizvod i kvalitet u skladu sa

specifikacijom proizvoda. Svaka ima jedinstven serijski broj na osnovu koga se uspostavlja pouzdan sistem

sledljivosti u procesu proizvodnje i prometa.

"Pravo da stavlja te markice imaju samo oni proizvođači koji su sertifikovani od kontrolnih kuća ovlašćenih

od Ministarstva poljoprivrede. Kaznene odredbe se kreću od 30.000 za fizička lica, 400.000 za preduzetnike

i milion dinara za pravna lica", navodi Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede.

Prekontrolisati ponudu sa svih rafova i tezgi praktično je nemoguće. Ostaje da se uzdate u markice koje su

za sada izdate samo ovlašćenim proizvođačima futoškog svežeg i kiselog kupusa, leskovačkkog domaćeg

ajvara, fruškogorskog lipovog meda, homoljskog kravljeg sira, kačerskog meda, pirotskog kačkavalja od

kravljeg mleka, sremskog kulena i sjeničkog sira.

Registracija stambenih zajednica u toku, prijave moguće i elektronskim putem

Rok za izbor upravnika zgrada do kraja godine

Stambene zajednice svi građani će morati da prijave u nedavno oformljeni Registar stambenih zajednica pri

Republičkog geodetskom zavodu, i pritom imenuju upravnika zgrada do kraja ove godine, u skladu sa

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada koji je usvojen krajem prošle godine.

Da bi stanari jedne zgrade i zvanično formirali svoju

zajednicu, nepohodno je na prvom mestu da održe

konstitutivnu sednicu stambene zajednice, gde su članovi

skupštine sa pravom glasa vlasnici posebnih delova zgrade

(stana ili poslovnih prostorija), koji biraju upravnika.

Za održavanje sednice je potreban kvorum od 50 odsto plus

jedan glas od ukupnog broja vlasnika, a u slučaju da to nije moguće održava se ponovljena sednica na kojoj

je kvorum jedna trećina od ukupnog broja vlasnika.

Sledeći korak, i ono što izaziva najviše polemike i nedoumica među građanima u vezi sa novim zakonom o

stanovanju je – izbor upravnika. Upranvik može biti jedan od članova skupštine stambene zajednice,

odnoasno jedan od vlasnika dela zgrade, a da bi bio izglasan potrebna mu je većina glasova prisutnih

članova (50 odsto + 1 glas od ukupnog broja prisutnih vlasnika).

Kada je skupština stambene zajednice oformljena i upravnik izabran, potrebno je registrovati je u roku od 15

dana predajom neophodne dokumentacije.

Na osnovu uredno dostavljene dokumentacije za registraciju stambene zajednice, Odeljenje za imovinsko-

pravne i stambene poslove opštine donosi rešenje o upisu u Registar stambenih zajednica. Rešenje o upisu

konkretne stambene zajednice objavljuje se na sajtu Republičkog geodetskog zavoda. Za preuzimanje

rešenja o upisu u Registar stambenih zajednica potrebno je izvršiti uplatu administrativne takse na rešenje

koja iznosi 500,00 dinara, a uplaćuje se na broj žiro računa opštine.

Procedura je ista za sve opštine, zahvaljujući jednistvenom Registru stambenih zajednica koji je formiralo

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a kome građani mogu pristupiti kroz novu

aplikaciju za elektronsku registraciju po jednošalterskom sistemu.

Stambena zajednica ne razlikuje se mnogo od dosadašnjeg istituta “skupštine stanara”, osim u onom delu

koji je najviše i brinuo sugrađane u pogledu novog zakona – postojanje kaznenih odredbi.

Naime novi Zakon o stanovanju predviđa funkciju “profesionalnog upravnika zgrade” čija je obuka u

Prvrednoj komori Srbije u toku, a nakon čega će dobiit licence i biti uvršteni na jedinstvenu listu

profesionalnih upravnika.

Profesionalni upravnici biće mogućnost za one stambene zajendice koje ne žele ili ne mogu da izaberu

upravnika iz redova vlasnika, a sa druge strane biće obaveza za sve one koji ne organizuju svoje stambene

zajednice, ne registruju ih i ne prijave upravnike u zakonskom roku. To praktično znači da ukoliko ne

formirate stambenu zajednicu i ne izaberete upravnika do kraja godine, opština odnosno grad nametnuće

vam upravnika kao privremenu meru dok se zgrada ne organizuje i ne postupi po proceduri za registraciju.

Potrebna dokumentacija za registraciju:

popunjen obrazac prijave za registraciju stambene zajednice popunjen dodatak prijavi za registraciju stambene zajednice (samo ukoliko se stambena zajednica formira za

više ulaza jedne stambene zgrade) original zapisnika sa konstitutivne sednice skupštine stambene zajednice sa odlukom o izboru upravnika

(primer zapisnika i odluke) i original zapisnika sa neuspele sednice ukoliko je upravnik izabran na ponovljenoj originalni primerak uplatnice administrativne takse na zahtev koja iznosi 300,00 dinara, a uplaćuje se na broj

žiro računa opštne očitana ili fotokopirana lična karta upravnika stambene zajednice fotokopija potvrde o dodeljenom matičnom broju i PIB-u skupštine stanara/saveta zgrade (samo ukoliko je

stambena zajednica ranije imala formiranu skupštinu stanara) fotokopija ugovora sa bankom o otvorenom žiro računu skupštine stanara/saveta zgrade (samo ukoliko je

stambena zajednica ranije imala otvoren račun u banci)

“Cilj je kontituitet sa prethodnim skupštinama stanara”

Iz opštine Stari Grad ukazali su da se njihovi žitelji dosta interesuju za praktičnu primenu ovog zakona pa su

zbog toga pojednostavili proceduru za registraciju stambene zajednice u opštini u tri koraka. Predsednik

opštine Marko Bastać naglasio je da će se opština, pojednostavljenim procedurama, truditi da što manji broj

zgrada dobije prinudnu upravu. "Cilj nam je da se u zgradama koje su već imale formirane skupštine stanara

održi kontinuitet, kao i da što manji broj zgrada na Starom gradu dobije prinudnu upravu, jer smatramo da je

najbolje da zgradom rukovodi neko ko u zgradi živi i poznaje komšiluk" kaže Bastać.

Nedimović: Na konkursu za kupovinu traktora

2.300 zahteva

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je do sada na konkurs za sufinansiranje kupovine

poljoprivredne mehanizacije stiglo 2.300 zahteva, a da od toga 2.050 ispunjava uslove.

"Već smo izdali skoro 1.300 rešenja i nastavljamo

s tim i oni će imati mogućnost na osnovu

predračuna da u roku od 90 dana nabave traktore",

rekao je Nedimović prilikom posete Kaću, gde je

prisustvovao tradicionalnoj 13. smotri

poljoprivrede i tehnike.

Što se tiče mehanizacije, kaže, zaključno sa

jučerašnjim danom stiglo je 13.000 zahteva.

"Konkurs je gotov, to je mnogo više prijava nego što smo očekivali, ali ćemo dati sve od sebe da što veći

procenat tih zahteva realizujemo", naveo je ministar.

Što se tiče centralne Srbije, Nedimović je rekao da po prvi put imaju konkurs za nabavku protivgradnih

mreža i podizanje zasada.

"To nikada nije bilo na prostoru centralne Srbije. Mislim da je jako važno da se cela Srbije razvija

ravnomerno, naročito u onim mestima gde ima potencijala za razvoj voćarstva i povrtarstva, koji nose

mnogo veći procenat zarade za samog poljoprivrednika", istakao je Nedimović.

On je najavio da prve nedelje avgusta otpočinju radovi na izgradnji četiri od 11 sistema za navodnjavanje.

"Nama je ideja da kroz 11 projekata na prostoru Vojvodine i još tri na prostoru centralne Srbije, imamo

skoro 30.000 hektara novih površina pod sistemima za navodnjavanje", kazao je Nedimović.

Želja nam je, navodi ministar, da se upakuju tri stvari koje opredeljuju kakav će nam na kraju biti proizvod,

a to su agrotehničke mere kroz mehanizaciju, navodnjavanje kako ne bi zavisili od prirodnih pojava i razvoj

semenarstva

Počela sednica Skupštine Srbije, na dnevnom redu

izbor zaštitnika građana

Skupština Srbije počela je danas novu vanrednu sednicu sa tri tačke dnevnog reda, među kojima su predlog

o izboru Zorana Pašalića za Zaštitnika građana, kao i izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv

korupcije i članova Fiskalnog saveta.

Sednica je počela minutom ćutanja povodom smrti poslanika SRS Jova Ostojića.

Parlament je na početku rada konstatovao ostavku poslanika SPS Branka Ružića, koji je izabran za ministra

državne uprave i lokalne samouprave.

Odlučeno je da se u objedinjenoj raspravi razmotre sve tri tačke dnevnog reda nove sednice.

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je prošle nedelje predložio parlamentu da po hitnom

postupku za novog ombudsmana izabere Pašalića, predsednika Prekršajnog apelacionog suda.

Na dnevnom redu vanredne sednice, koju je

predsednica parlamenta Maja Gojković sazvala

na zahtev 157 poslanika, biće i izbor članova

Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, sa

lista koje su podneli ovlašćeni predlagači:

predsednik Republike, Vrhovni kasacioni sud,

Državna revizorska institucija, Socijalno-

ekonomski savet i zajedno Udruženje novinara

Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Predsednik Republike je za člana Odbora

Agencije za borbu protiv korupcije predložio

docenta na Pravnom fakultetu u Beogradu

Miloša Stankovića, Vrhovni kasacioni sud Slobodana Gazivodu, sudiju vrhovnog suda u penziji, Državna

revizorska institucija predložila je docenta Ekonomskog fakulteta u Nišu Jelenu Stanković, Socijalno-

ekonomski savet predložio je Ivana Kovačevića, a UNS i NUNS Živojina Rakočevića.

Poslanici će na novoj sednici razmatrati i Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta, koji je podneo

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na osnovu predloga ovlašćenih

predlagača: predsednika Republike, ministra finansija i guvernera Narodne banke Srbije.

Predsednik Republike je predložio izbor Pavla Petrovića za predsednika Fiskalnog saveta, koji i sada obavlja

tu funkciju, dok su ministar finansija i guverner NBS za članove Fiskalnog saveta predložili Nikolu

Altiparmakova i Vladimira Vučkovića, dosadašnje članove tog tela.

Na fakultetima u Beogradu još 1.325 mesta, 168 na

budžetu

Za drugi upisni krug na fakultetima Univerziteta u

Beogradu ostalo je 1.325 slobodnih mesta, od toga 168 na

budžetu i 1.157 samofinansirajućih.

Budžetskih mesta ostalo je na Rudarsko-geološkom

fakultetu (26), Tehničkom fakultetu u Boru (25),

Tehnološko-metalurškom (2), Učiteljskom (25),

Fakultetu za fizičku hemiju (1), Fizičkom fakultetu (31),

Filološkom (41), Šumarskom fakultetu(17).

Mesta za samofinansirajuće studente ostalo je na

Geografskom fakultetu (87), Građevinskom (19),

Ekonomskom (288), Poljoprivrednom (70), Pravnom (122), Pravoslavno-bogoslovskom (67), Rudarsko-

geološkom (3), Stomatološkom (39).

Zatim, Tehničkom fakultetu u Boru (39), Tehnološko-metalurškom (15), Učiteljskom (51), Fakultetu za

fizičku hemiju (10), Fakultetu sporta (39), Farmaceutskom fakultetu (5), Fizičkom fakultetu (7), Filološkom

(153), Šumarskom fakultet (85).

Kvote su u prvom upisnom krugu (i budžetske i samofinansirajuće) popunili Arhitektonski, Biološki, FON,

ETF, Matematički, Mašinski, Saobraćajni, Fakultet bezbednosti, Veterinarski fakultet, FASPER, Filozofski i

Hemijski fakultet.

Drugi upisni rok počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, koje će trajati do 5. septembra.

Polaganje prijemnog ispita u drugom upisnom roku zakazano je za 6. i 7. septembar, a konačne rang liste

biće objavljene najkasnije 13. septembra.

Upis kandidata mora biti završen 16. septembra.

Ove godine Univerzitet u Beogradu raspisao je konkurs za prijem 5.235 brucoša, od toga 9.461 na budžetu i

5.774 na samofinansiranju.

U toku prvog upisnog roka, na konkurs se prijavilo po prvoj želji 21.758 kandidata.

PKS: Osnaživanje izvoznih kapaciteta domaće

privrede

U intenzivnim programima obuke za izvoznike, koji su namenjeni jačanju izvoznih kapaciteta malih i

srednjih preduzeća, učestvovaće pet domaćih kompanija, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

Po završetku treninga, za predstavnike firmi biće organizovani bilateralni susreti u Indiji, SAD, Kamerunu,

Čileu i Kanadi, što je odlična prilika za uspostavljanje saradnje sa firmama u ovim zemljama, navodi se u

saopštenju.

Uz podršku Privredne komore Srbije, u kolektivnim treninzima i u B2B razgovorima učestvovaće

predstavnici srpskih kompanija "Pacomm", "Avalon Partners", "Belit", "Tehnology Partnership" iz

Beograda, kao i "Greensoft ltd" iz Novog Sada, koje su izabrane u konkurenciji 351 kompanije iz 31 zemlje.

Ukupno je, kako se dodaje, odabrano 80 pobedničkih preduzeća koja su konkurisala za učešće u programu

jačanja izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća, a koji se realizuje u okviru "Ready2Go" projekta

koji sprovodi međunarodni konzorcijum privrednih institucija i organizacija, među kojima je i PKS, dok je

vodeći partner "Promos" agencija iz Milana.

Treninzi za izvoz na tržišta Kameruna, SAD i Kanade, planirani su do kraja godine, a obuke za firme

zainteresovane za poslovanje na tržištima Indije i Čilea početkom 2018.

Firme - učesnice u projektu će, kao rezultat obuka, dobiti priliku da formulišu međunarodni biznis plan uz

podršku Centra za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije i "Ready2Go" eksperata, kao i da učestvuju

u događajima namenjenim poslovnom povezivanju na pomenutim tržištima.

Projekat finansiraju Evropska komisija i Izvršna agencija za mala i srednja preduzeća, a sprovodi se uz

podršku Evropske mreže preduzetništva.

Privredna komora Srbije trenutno realizuje 24 projekta usmerena na unapređenje privrednog ambijenta i

poslovnih kapaciteta srpske privrede.

POSLE 16 DANA ŠTRAJKA Radnici "Fijata"

vratili se danas na radna mesta

Radnici "Fijat Krajsler automobili Srbija" danas su posle 16 dana prekida zbog generalnog štrajka na svojim

radnim mestima i rade, rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata FCA, Zoran Marković.

Radnici su se vratili na posao pošto je sinoć u

razgovoru štrajkača sa premijerkom Anom Brnabić

doneta odluka da se štrajk prekine, a danas u 12

časova otpočnu pregovori Štrajkačkog odbora sa

kompanijom "Fijat" u Vladi Srbije u kojima će

učestvovati premijerka i ministar privrede Goran

Knežević.

Marković je potvrdio da će predstavnici radnika

otputovati okoosam časova za Beograd na

pregovore.

Premijerka je je najavila da na sastanku u Vladi

Srbije prisustvovati direktorka FCA Srbija Silvija Verneti i predstavnici kompanije iz Torina.

"U kontaktu sam sa Alfredom Altavilom svih ovih dana, ako bude trebalo ja ću ga pozvati da dođe, ali

pretpostavljam i nadam se da za tim neće biti potrebe, da ćemo uspeti da nađemo rešenje", rekla je Ana

Brnabić na konferenciji za novinare.

Ona je ocenila da su sindikati FAC-a već pobedili u tome što je Vlada Srbije sa njima.

"Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave nisam znala za mnoge probleme sa kojima su se

suočavali. Puno problema ima veze sa samim proizvodnim procesom i puno toga može da se reši sa nekim

srednjim menadžmentom, ali o nečemu što je eskaliralo, mi kao manjinski vlasnik treba da razgovaramo sa

većinskim vlasnikom", kazala je premijerka.

Ljubodrag Savić: Zakon o radu dao odrešene ruke

poslodavcima u Srbiji

Štrajk radnika u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija je posledica Zakona o radu

koji je poslodavcima dao odrešene ruke pa su radnici na izgled zaštićeni, a u suštini su u podređenom

položaju, ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

On je za agenciju Beta rekao da to u slučaju kragujevačke fabrike znači "uzmi ili ostavi posao jer je veća

ponuda od potražnje radne snage".

"Štrajk radnika u kragujevačkoj fabrici automobila ostaviće krupne posledice za radnike, Fijat, državu Srbiju

i građane", kazao je Savić.

Dodao je da radnici ne mogu da ostvare zahteve iz pat pozicije u kojoj su se našli, a ni Fijat da održi

proizvodnju.

Italijanska kompanija Fijat je, prema njegovim rečima, poznata kao tvrd poslodavac, popusti ali ne uvek.

On je podsetio da je Fijat pre godinu - dve kada su štrajkovali njihovi radnici u Poljskoj ispunio zahteve

štrajkača.

"Ako je tačno da se Fijat sprema za odlazak tada nema ni potrebe da se pregovara", rekao je Savić.

Na kompleksnu situaciju, prema njegovim rečima, nije bez uticaja i politika dosadašnjih vlada Srbije od

kada je taj investitor došao u Kragujevac "jer ih je razmazila i daje ogromne povlastice".

Dodao je da popuštanje države Srbije takođe može da ima karakter ucene od strane italijanske kompanije.

Investicija Fijata u Srbiji najavjena je prema njegovim rečima kao "posao veka a može da bude i fijasko

veka".

"Ne optužujem nikog jer je stanje teško i u Srbiji nema mogućnosti za zapošljavanje, ali i Zakon o radu ne

baštini sve tekovine evropskih zemalja u zaštiti prava radnika", rekao je Savić.

U skandinavskim zemljama se, kako je naveo, dohodak firme ravnomernije raspoređuje između poslodavca i

radnika, a slično je i u Nemačkoj, pa su štrajkovi retki.

Dodao je da su i radnici Fijata u Kragujevcu rekli da traže veće plate jer misle da za to ima novca.

"U Srbiji radnici mnogo rade a jedva sastavljaju kraj s krajem. Zakon o radu dao je velika prava

poslodavcima a država je nemoćna ili žmuri na jedno oko", rekao je Savić.

On je istakao da se u Nemačkoj ne bi moglo dogoditi da poslodavac, kao u preduzeću Goša iz Smederevske

Palanke ne isplaćuju plate pet godina ili bi ga proglasili nenormalnim.

U "GORENjU" NEMA ŠTRAJKA: Valjevci se

dogovorili sa Slovencima

Postignut sporazum zaposlenih i menadžmenta fabrike rashladnih uređaja "Gorenje", neće biti štrajka.

Radnici u proizvodnji dobijaju mesečne povišice od 4.000 dinara, ostali "hiljadarku"

ZAPOSLENI u fabrici rashladnih uređaja

"Gorenje" u Valjevu neće stupiti u generalni

štrajk, jer su postigli dogovor sa menadžmentom

ove slovenačke kompanije. Svim radnicima u

proizvodnji i onima koji su u nju direktno

uključeni plata će biti povećana za 3.000 dinara.

Za 1.000 dinara biće im povećana i naknada za

topli obrok. Svi ostali zaposleni u fabrici u

Valjevu dobiće samo povećanje od 1.000 dinara za topli obrok. Svim radnicima u proizvodnji uz julsku

zaradu biće isplaćena i jednokratna naknada od 3.000 dinara zbog otežanih uslova rada.

U sporazumu koji su potpisali Simon Kumer, direktor fabrike "Gorenje" u Valjevu, i Slobodan Stanojlović,

predstavnik sindikata, stoji da je potpisan dogovor o uspostavljanju socijalnog dijaloga radi rešavanja pitanja

od interesa za sve učesnike i potpunog, blagovremenog, pravilnog i sveobuhvatnog rešavanja svih prava,

obaveza i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca. Ujedno, prihvatanjem ovog sporazuma, radnici fabrike

"Gorenje" u Valjevu odustaju od štrajka koji su najavili od srede, ukoliko ne bi bio postignut dogovor.

- Postigli smo sporazum sa sindikatom koji podržava velika većina zaposlenih i nastavljamo nesmetani rad,

kako bismo ispunili sve ranije ugovorene obaveze prema kupcima - rekao je Simon Kumer.

Radnici valjevske fabrike, koja pripada slovenačkoj kompaniji, podsetimo, stupili su prošle nedelje u štrajk,

nezadovoljni niskim zaradama i lošim uslovima rada.

USTUPCI OBEJU STRANA

KOMPANIJA "Gorenje" saopštila je da je danas došlo do sporazuma između radnika i menadžmenta fabrike

rashladnih uređaja "Gorenje" u Valjevu. Kompanija je ozbiljno pristupila rešavanju zahteva zaposlenih i

naišla na njihovo razumevanje. Takođe, zaposleni su pokazali spremnost na ustupke, kako bi kompanija

mogla da ispuni zahteve.

TANJUG/VEČERNJE NOVOSTI

Menja se sistem lekova na recept. Ima li mesta

panici?

U Ministarstvu zdravlja kažu da nema razloga za paniku zbog predloga Svetske banke o novom modelu

nabavke lekova na recept.

Iz tog ministarstva kažu i da će odluka o eventualnoj promeni biti doneta tek kada se razmotre sve prednosti

i mogući nedostaci novog modela, pišu današnje "Večernje novosti".

Model nabavke lekova koji predlaže Svetska banka podrazumeva uvođenje centralizovane javne nabavke

lekova na recept po generičkom nazivu INN (međunarodni

nezaštićeni naziv leka ili naziv leka po sastavu) za lekove

sa A liste koji se u potpunosti izdaju o trošku osiguranja uz

participaciiju od 50 dinara po kutiji i sa A1 liste za koje

postoji procentualno učešće u ceni leka od 10 do 90 odsto.

Lekovi bi se nabavljali na tenderu, po kriterijumu najniže

cene.

Novi model bi, prema projekciji Svetske banke, omogućio

uštedu od 50 miliona evra godišnje, ali u udruženjima

pacijenata i među lekarima postoji strah da bi se time

znatno suzila mogućnost izbora terapije, pišu "Novosti".

Najviše ih plaši da bi pacijenti u tom slučaju o trošku osiguranja mogli da dobiju uglavnom samo jedan lek,

dok bi generičke paralele, odnosno lekovi drugih proizvođača istog hemijskog sastava, ali drugačijeg naziva,

morali da kupuju.

"Ono što bude povoljnije po državu, to će se primenjivati. Ali su bitni i sigurnost i kvalitet, kao i da građani

u svakom momentu znaju da imaju lekove", kaže ministar Zlatibor Lončar. On je dodao da su u pitanju isti

lekovi i da će razlika biti samo u nazivu, a sastav je isti.

"Odluku nećemo doneti preko noći i nećemo sebe dovesti u situaciju da posle imamo problema sa

obezbeđenjem lekova", istakao je Lončar.

Српска роба слабо иде преко интернета

Извоз робе и услуга путем интернета је још једна велика а неискоришћена шанса у Србији па

наравно и у Војводини. На тај начин извозимо ИТ услуге, мада су могућности далеко веће.Али...

Наши потенцијални извозици немају интернет продавнице, не знају много о тржиштима на којима би

евентуално могли пласирати робу. Осим тога, систем наплате је прилично компликован.

У Привредној комори Војводине немају податка о томе шта се странцима нуди нити шта од нас

купују преко е-радњи.

„Продаја путем интернета је изузетно добра идеја“, каже директор ИКТ кластера Војводина Милан

Шолаја.

Додаје да, да би успели да пласирају и извезу робу, наши извозници би морали да имају продавнице

на сајту, и то на језику земље где сматрају да је могу пласирати, затим да познају прописе те земље,

односно да знају шта тамо да пласирају и колико су конкурентни.

„Потенцијали е-трговине и извоза сигурно се могу искористити, али за то је потребна посебна

едукација“, каже Шолаја.

Купаца има много

У е-трговинама купује велики део становника земаља ЕУ. Подаци говоре да ту долази 53 одсто

потрошача од 16 до 74 године. Најчешћи потрошачи су Британци – 81 одсто, па Данци – 79, следе

Немци – 73 одсто. Најмање ту купују Румуни – 11 одсто, па Бугари – 18, а следе их Кипрани – 23

процента. Будућим домаћим извозницима чињеница да је та врста куповања мање популарна у

региону баш не иде у прилог. Вероватно ће с порастом популарности е-трговања у региону и

интересовање домаћих извозника да порасте.

До интернет продавнице ових дана се може доћи и још уз попуст. Компанија „Грејт вебсајт” из

Београда има акцију и нуди израду продавнице на сајту за само 20.000 динара. О томе ко то наручује

и има ли у виду наше или страно тржиште, власник и директор Горан Карановић каже:

„Веома је тешко робу из Србије пласирати на тај начин. Наши извозници нуде робу махом на

плаћање поузећем. Могуће је то и путем картица, али је прилично компликовано. Наплата путем

поузећа не одговара купцима и тако тај вид извоза још чека праву шансу и код извозника који би то

покушали“.

Карановић објашњава да му се највише за израду сајта за трговину обраћају произвођачи и трговци

који из било којег разлога окончавају посао, Ооносо распрођау залихе. У том делу пословања

највише се нуде техничка роба и одевни предмети. Извозника нема.

Ако наши трговци и произвођачи баш нису извозници, наши потрошачи радо купују робу у станим

радњама тог типа. Највише пазаре мобилне телефоне, рачунаре и другу опрема везану за њих те

бицикле и козметичке препарате. У земљама Европске уније имају прецизније податке: тамо се

највише онлајн купују одећа, све врсте спортских артикала и туристички аранжмани, односно

смештај и разне врсте карата за превоз. Наши људи који имају бизнис у тим браншама могли би да

виде имају ли шта ту да понуде.

А шта нудимо? У једној од продавница нуде се прасићи од 13 килограма по 3.000 динара комад. Ту

су затим палме високе до три метра с испоруком до шест недеља па кожа афричког питона…

Можда би домаћи произвођачи из исте бранше могли размислити о заједничком наступу, макар да

испитају тржиште и виде шта би могло заинтересовати стране потрошаче. Странци који дођу код нас

највише купују у сувенирницама, и то магнете за фрижидере, вунене чарапе и вина.