Zatita jabucastih vocnih vrsta odprouzrokovaca bolesti i tetnih insekata

2015

Ekasno suzbija:venturiju i pepelnicuu jabuci !

aava pegavost lista i krastavost ploda jabuke Venturia inaequalis

aava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, obzirom na uestalost pojave i stepen oteenja lista i plodova, svakako predstavlja ekonomski najznaajnije oboljenje jabuke kod nas, ali i u svetu. Tokom godina sa povoljnim klimatskim uslovima za razvoj ovog patogena tete u vonjacima mogu biti i preko 70 %. Pre svega, patogen utie na smanjivanje ili potpuno gubljenje trine vrednosti zaraenih plodova, opadanje nesazrelih plodova, defolijaciju, smanjeno formi-ranje i diferencijaciju cvetnih pupoljaka i slabije uvanje plodova u skladitima.

Preporuka Galenike Fitofarmacija za poetni deo vegetacije je upotre-ba bakarnih fungicida u kombinaciji sa mineralnim uljem (GALMIN), radi proirenja delovanja na prezimljavajue forme grinja i tetnih insekata. U pa-leti pesticida Galenike Fitofarmacija nalaze se BAKARNI OKSIHLORID 0,5 %, CUPROZIN 0,35 % i PLAVO ULJE 2-3 %.

Tokom hladnijeg dela prolea koristiti PEHAR 0,1% kako bi se iskoristila prednost boljeg delovanja fungicida iz grupe anilinopirimidina na niim temperaturama, dok u uslovima bujnije lisne mase i viih temperatura koristiti SEKVENCU 300 ml/ha, iz grupe triazola. Oba fungicida radi produenja perioda zatite treba kom-binovati sa kontaktno-preventivnim fungicidima iz palete Galenike Fitofarmacije MANKOGAL 80 0,25 % do fenofaze cvetanja ili METOD 480 SC 0,3% do kraja perioda trajanja primarnih zaraza. U svetu se u ovom periodu vegetacije koriste i preparati na bazi a.m. fluazinam (KARDINAL).

U drugom delu vegetacije kada se zavri period primarnih infekcija i popusti in-fekcioni pritisak moemo koristiti i fungicide kao to su AKORD 0,03%, DAKOFLO 720 SC 0,2 %, NIJANSA 0,2 %.

Proizvodnja jabuka i kruaka u svetu ima konstantan rast kako po pitanju koliina koje se proizvode, tako i po pitanju vred-nosti koja se ostvaruje trgovinom istih. To su praktino jedine vone vrste koje mogu da se konzumiraju u sveem stanju skoro tokom cele godine i kao takve imaju znatno veu tranju i potronju u odnosu na druge vone vrste. U proteklih nekoliko godina sortiment se osavremenjuje i poveavaju se povrine pod savremenim intenzivnim vonjacima.

Tokom dugog perioda vegetacije ovih vonih vrsta traje i opasnost od uticaja i delovanja nepovoljnih abiotskih i biotskih inilaca, koji mogu da utiu na rezultate proizvodnje. Pod biotskim faktorima se podrazumeva veliki broj tetnih insekata, fitopatogenih bakterija i gljiva. Samim tim velika je i uloga mera zatite bilja. One se trebaju sprovoditi prema potrebi tj. svaki tretman treba izvoditi na osnovu procene opasnosti od prouzrokovaa biljnih bolesti ili tetnih insekata. Od najveeg znaaja je pravilno odreivanje momenta tretiranja, kvalitet izvedenog tretiranja i adekvatan izbor sredstva za zatitu bilja.

Ekonomski najtetnije bolesti ovih vonih vrsta su aava pegavost lista i krastavost plodova (Venturia spp.) i pepelnica ja-buke (Podoshaera leucotricha), dok od tetnih insekata najobimnije mere zatite iziskuju jabukin smotavac (Cydia pomonella) i krukina buva (Psylla pyri).

krastavost ploda jabuke

aava pegavost lista jabuke

Uvod

uvajmo peleTretiranje zasada obaviti u ranim jutarnjim ili veernjim asovima, kada pele nisu aktivne u vonjacima, kako bi se osigurala potpuna bezbednost pela!Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.

Alternarijska pegavost lia Alternaria spp.

SKLADINE BOLESTI

U Evropi su vrste Alternaria spp. opisane jo poetkom 1960-tih godina kao parazit rana uskladitenih plodova jabuke. Tokom 2000. i 2003. godine dolo je do jae pojave ove bolesti na nekim osetljivim sortama jabuke u severnoj Italiji i Austriji (npr. Gala, Zlatni delies, Pink lady). U Republici Srbiji prva jaa pojava ove bolesti zabeleena je 2011. godine.

Po pravilu, prvi simptomi ove bolesti javljaju se na inficiranom liu u obli-ku malih, okruglih ili nepravilnih pega veliine od nekoliko mm do 2 cm. U poetku su smee a kasnije dobijaju srebrno sivu boju. Jae je zaraeno lie na vrhovima mladara. U Italiji su bio-testovima dokazali jau osetljivost lia sorata jabuka Gala, Zlatni delies i Pink Lady, dok se otpornijim sortama na ovu bolest smatraju Jonagold i Mucu. Simptomi se na plodovima pojavljuju samo kod najosetljivijih sorata jabuka.

Literatura navodi da odreenu zatitu protiv ove bolesti daju organski fungi-cidi iz grupe ftalimida (npr. kaptan METOD 480 SC) ), ditiokarbamata (npr. mankozeb MANKOGAL 80, ciram DIZIRAM 76WG, propineb NIJANSA WG), a koji se istovremeno koriste i za suzbijanje aave krastavosti jabuke (Venturia spp.). Ipak, novija istraivanja iz Italije pokazuju da pri prosenim 14-dnevnim razmacima tretiranja, efekat ovih fungicida nije zadovoljavajui. Najbolji rezultati u suzbijanju alternarijske pegavosti lia jabuke u Italiji i Aus-triji su dobijeni korienjem iprodiona (DIONAL 500 SC), fluazinama (KARDI-NAL).

Plodovi gotovo svih vonih vrsta podloni su napadu prouzrokovaa bolesti nakon berbe. U veini sluajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim glji-vama. Vei broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u vonjaku u tre-nutku berbe, odakle zajedno s plodovima dospevaju u skladite. Najznaajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladitenja su prouzro-kovana gljivama Monilinia fructigena, Penicillium expansum, Botrytis cinerea i Colleteotrichum spp. Mere zatite od pojave skladinih bolesti jabuke su paljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehanikih oteenja, apsolutna zatita od bolesti tokom vegetacije kao i skladitenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima. Uz navedene mere, postoji i mogunost hemijske zatite plodova primenom fungicida sa kratkom karencom, do dve nedelje pre berbe. Galenika Fitofarmacija preporuuje korienje fungicida GALO-FUNGIN T 0,1%.

Alternarijska pegavost lia

Alternarijska pegavost lia

skladine bolesti

Pepelnica jabuke Podosphaera leucotricha

Bolest iji se simptomi mogu uoititi na svim zelenim delovima biljke. Pri-marne infekcije mogu nastati ve kod pucanja pupoljaka, pri emu dolazi do zaraza cvetova. Najvee tete se ogledaju u unitenim izdancima i smanje-nom prirastu.

Kako bi se potencijal zaraze pepelnicom smanjio, potrebno je da se obavezno prilikom rezidbe uklone zaraeni mladari.

Od fungicida koji se koriste u suzbijanju pepelnice preporuujemo COSA-VET 80-DF 0,3% koji deluje kontaktno i putem para, ali i triazole koji deluju sistemino npr. SEKVENCA 0,2% . Koriste se preventivno pre nastanka uslova za sekundarne zaraze.

Pepelnica jabuke

Jabukin smotavac Cydia pomonella

Crvena vona grinja Panonychus ulmi

Jabukin smotavac je ekonomski najtetnija vrsta insekata koja napada jabuku. Svake godine u zavisnosti od klimatskih uslova nanosi oteenja koja se kreu od 10 70 %. Najee greke u suzbijanju jabukinog smotavca, ali i ostalih tetnih insekata, je korienje neadekvatnog insekticida. Insekticid ili kombi-naciju insekticida treba odabrati u skladu sa prisutnim stadijumom ili stadiju-mima razvoja insekata.

U maksimalnom letu leptira jabukinog smotavca treba koristiti kombinacijuHARPUN (1l/ha) + TONUS (0,5 kg/ha).

Osnovo je da se depozit HARPUNA nanese pre masovnog polaganja jaja smotavca i tako ispolji punu efikasnost. Dodavanje TONUSA ima dvostruki efekat: prvo da suzbije ve poloena jaja smotavca koja su u malom procentu prisutna usled razvuenog polaganja jaja i drugo, da suzbije ve poloena jaja lisnih minera iji je razvoj obino 7 10 dana pre smotavca.

REBUS 0,1% koristiti tokom faze razvoja larve a pre njihovog piljenja. Me-hanizam delovanja je u ubrzanju piljenja nedozrele larve koja odmah nakon piljenja uginjava.

Neposredno pred piljenje koristiti klasine insekticide iji e depozit na listu ili plodu izvriti suzbijanje larvi pre ubuivanja u plodove. Galenika Fitofarmaci-ja preporuuje korienje insekticida KONZUL 0,1%, RADAR 300EW 0,25%, FOBOS 0,05% ili DIMETOGAL 0,1%. Posednji rok za suzbijanje smotavca je u fazi L1 koji se nalazi neposredno ispod pokoice ploda. Nakon ubuivanja larve L2 dublje u plod suzbijanje vie nije mogue.

Princip suzbijanja, kao i preporueni insekticidi, druge generacije jabukinog smotavca je generalno isti kao i kod prve.

Crvena vona grinja je veoma polifagna tetoina, oteuje veliki broj biljnih vrsta. U naim uslovima od 5 do 8 generacija, to zavisi od vremenskih uslova. U sunim godinama pravi velike tete. Proseno trajanje jedne generacije je oko 20 dana.

Tehnologija suzbijanja grinja se zasniva na potpunom unitavanju imaga prve generacije i onemoguavanja nastavka razmnoavanja tokom leta. Prvi korak u efikasnom suzbijanju prezimljavajuih jaja je korienje mineralnog ulja GALMIN u koncentraciji 2 2,5 %. Ukoliko do pojave prvih odraslih stadijuma doe u ranim fenofazama razvoja jabuke, npr. roze pupoljak veoma je svrsishodno korienje FOBOSA 0,05%. Kasnije, tokom vegetacije za suzbijanje imaga koristi se ABASTATE 0,1 % + NUFILM 0,1%.

TETNI INSEKTI

Poloeno jaje jabukinog smotavca na liu

Poloeno jaje jabukinog smotavca na plodu

crveni pauk - oteenje lista jabuke jaja crvenog pauka

Krukina buva Psylla pyri

Jabukina zelena va Aphis pomi

Prva jaa pojava larvi je obino u maju u zavisnosti od temperature i vremenskih prilika. Larve naseljavaju vrhove izbojaka, lie, cvetne peteljke i cvetove, a kas-nije i plodove. Larva prelazi kroz pet larvenih stadijuma, prve generacije ulaze u pupoljak da se hrane, dok su dva poslednja stadijuma uoljiva ve i na listu, sa produkcijom puno medne rose.

Imperativ u suzbijanju krukine buve je ulazak u vegetaciju sa to manjom popu-lacijom.

Zimskim tretiranjem kruaka mineralnim uljem GALMIN 2-3% spreava se od-laganje jaja krukine buve na nabore granica. GALMINU treba dodati piretroid CIPKORD 0,03% ili FOBOS 0,05% radi suzbijanja prezimelih imaga. Zaostala pop-ulacija je homogenija i laka za suzbijanje.

U fenofazi miije ui/zeleni buketii treba koristiti juvenoid HARPUN 0,15% kome se dodaje FOBOS 0,05% radi suzbijanja kasnije pristiglih imaga. Ovo tretiranje se radi na poetku odlaganja jaja na lie (ovicidni efekat).U fenofazi belih balona poetak cvetanja dolazi do piljenja larvi i pojave L1 raz-vojnog stadijuma.

Tada je najbolje koristiti neonikotinoid TONUS 0,05% jer osim na imaga deluje i na mlae razvojne stadijume (L1). Neonikotinoidi kao i juvenoidi deluju na larve krukine buve pre pojave medne rose.

U fenofazi precvetavanja dolazi do pojave larvi L3 L4 i luenja medne rose. U ovoj fazi koristi se ABASTATE 0,15% u kombinaciji sa mineralnim uljem GALMIN 0,2 0,3%.

Kasnije, tokom leta po pojavi odraslih larvi i medne rose koristiti ABASTATE 0,15% 1 2 puta, uz dodatak mineralnog ulja GALMIN 0,2 0,3% ili NUFILM 0,1% , jer on od postojeih insekticida jedini deluje na starije larvene stadijume.

Kvalitet tretiranja podrazmeva pravilan odabir insekticida, korienje pune doze pesticida, dovoljne koliine vode 1000 1500 l/ha, pravilno odabrano doba dana za tretiranje i dr.

Ova vrsta lisne vai prisutna je na jabuci tokom cele vegetacije. Prve vai osnivaice javljaju se vrlo rano u vreme bubrenja pu-poljaka. Ova vrsta napada iskljuivo vrno lie. Svaka sledea generacija, a ima ih do 17, seli se na vrhove izboja. Napadnuto lie se deformie ali ne menja boju. Vai lue puno medne rose pa su napadnuti organi esto prekriveni gljivama aavicama.

Korienjem mineralnog ulja GALMIN 2-3% u fenofazama mirovanja vegetacije suzbijaju se prezimljavajua jaja. Tokom veg-etacije mogu se koristiti insekticidi kao to su TONUS 0,05%, KONZUL 0,1%, RADAR 300 EW 0,25% ili DIMETOGAL 0,1% .

lisne vai lisne vai

krukina buva

krukina buva

krukina buva

INSEKTICIDI

ABASTATE - je insekto-akaricid na bazi aktivne materije abamektin. Ovaj preparat ima mogunost prodiranja i zadravanja u tkivu lista, zbog ega je spreeno ispiranje, a omogueno produeno delovanje nakon primene. Deluje kontaktno ili ingestijom. ABASTATE u kon-cetraciji 0,1% je najefikasniji u prolee i leti, kada temperature ne prelaze 30C.Ukoliko se utvrdi prisustvo crvenog pauka, tretiranje treba obaviti me-sec dana nakon precvetavanja u koncetraciji 0,1%. U zasadu kruke, za suzbijanje krukine buve, ABASTATE se primenjuje u koncentraciji od 0,1% uz dodatak preparata GALMIN u koncentraciji od 0,3%. Tre-tiranje se izvodi u fenofazi precvetavanja, a kada otpone masovno piljenje larvi. Ovaj tretman je potrebno ponoviti posle 3 do 5 nedelja, to zavisi od intenziteta napada. Prag tretiranja je kada je napadnuto 15% letorasta kruke. Karenca je 14 dana.

PLAVO ULJE - predstavlja jedinstvenu formulaciju farmaceutskog mineralnog ulja i bakarnog oksihlorida, za suzbijanje insekata i grinja u zasadima jabuke. PLAVO ULJE u konc. 2-3% efikasno suzbija crvenu vonu grinju i jaja lisnih vai od faze bubrenja pupoljaka, pa do faze miijih uiju. Primenom ovog preparata u fazi poetka kretanja veg-etacije obezbeuje se dobar start za sigurnu i ekonominu zatitu. Karenca je obezbeena vremenom primene.

Crvena vona grinja (Panonynchus ulmi), obini pauinar (Tetranuchus urticae), atlanski pregalj(Tetranychus turkestani), vone ose (Hoplocampa spp.), jabukin moljac (Hyponomeuta malinellus),jabukin smotavac (Cydia pomonella), lisni mineri (Lyonetidae), lisne vai (Aphididae), titaste vai(Coccididae, Lecanididae, Diaspididae), mali mrazovac (Operophthera brumata), obina krukinabuva (Cacopsylla pyri), velika krukina buva (Cacopsylla pyrisuga)

HARPUN - je insekticid na bazi aktivne materije piriproksifen koji se karakterie visokom efikasnou u suzbijanju jabukinog smotavca i lisnih minera. Kontaktni je insekticid koji svoje delovanje ispoljava spreavanjem piljenja larvi i prelaska stadijuma larve u stadijum adul-ta. Ukoliko doe do direktnog prskanja jaja smotavca, HARPUN ima i ovicidno dejstvo. Preparat HARPUN ima i dodatno delovanje, tj. treti-rane enke smotavca polau sterilna jaja ime se smanjuje potencijal tetoina u narednoj generaciji. Do mesta delovanja dospeva kon-taktno ili ishranom. Ispoljava visoku efikasnost u suzbijanju insekata koji su stekli rezistentnost na insekticide iz grupe karbamata, organo-fosfata ili piretroida i koristi se u programu antirezistentne strategije. HARPUN se primenjuje u koncentraciji 0,075-0,1%, u vreme maksi-malnog leta leptira, tj. pre poetka polaganja jaja. Moe se primeniti i u kombinaciji: HARPUN (0,1%) + KONZUL (0,1%) u fazi crne glave, tj. dan dva pre piljenja larvi. Karenca je 28 dana. U cilju suzbijanja jabukinog smotavca primenjuje se i REBUS u vreme maksimalnog leta leptira ili na poetku piljenja prvih gusenica u konc. 0,07 0,1 %. Karenca je 14 dana.

RADAR 300 EW - insekticid na bazi aktivne materije hlorpirifos (300 g/l preparata). Ovo je kontaktni insekticid koji se primenjuje za su-zbijanje lisnih vai, kao i jabukinog smotavca, u fazi maksimalnog leta leptira i formiranja kolonija vai u konc. 0,25%. Na istoj povrini moe se primeniti 2 puta u razmaku od 14 dana u toku jedne godine. Karenca je 28 dana.

Larva minera u listu

Larva krukine buve

Lisne vai na listu jabuke

Larva smotavca u plodu jabuke

Razni stadijumi jabukinog smotavca

TETOINE JABUASTIH VONIH VRSTA:

KONZUL - dve aktivne materije (hlorpirifos + cipermetrin) razliitih mehanizama delovanja doprinose visokoj efikasnosti u suzbijanju ja-bukinog smotavca i lisnih vai u zasadima jabuke i kruke. Kontaktno, inhalaciono i digestivno delovanje, kao i sinergistiki odnos dve ak-tivne materije, obezbeuju efikasno delovanje preparata. Tretmani se izvode pre poetka ubuivanja gusenica smotavca u plodove i na poetku formiranja prvih kolonija biljnih vai, u koncentraciji 0,075-0,1%. Moe se primeniti i u kombinaciji, KONZUL (0,1%) + REBUS (0,1%) na poetku piljenja prvih gusenica ili KONZUL (0,1%) + HAR-PUN (0,1%) u fazi crne glave tj. dan dva pre piljenja larvi. Karenca je 28 dana.

FOBOS EC - je kontaktni i utrobni insekticid i akaricid na bazi aktivne materije bifentrin. Kao i drugi insekticidi iz grupe piretroida, deluje na nervni sistem insekata izazivajui njihovu paralizu. U zasadima jabuke i kruke se primenjuje za suzbijanje jabukinog smotavca, lisnih minera, biljnih vai. Za suzbijanje obinog pauinara i crvene vone grinje FOBOS EC se primenjuje kada se utvrdi prisustvo pokretnih formi na listu. Koncetracija primene je 0,02-0,05%. Karenca je 28 dana.

TONUS - je sistemini insekticid irokog spektra dejstva sa kontakt-nim i digestivnim delovanjem na bazi aktivne materije acetamiprid. TONUS svoje delovanje ispoljava prekidanjem procesa prenoenja nervnih impulsa, usled ega dolazi do uginua tretiranih insekata. Za suzbijanje biljnih vai se primenjuje tokom vegetacije kada se primete prve kolonije, u koncentraciji od 0,025%. S obzirom da biljne vai imaju veliki broj generacija, brz razvoj kolonija i lako irenje, treba voditi rauna da se ne primenjuju uzastopno insekticidi sa istim me-hanizmom delovanja zbog smanjenog delovanja i razvoja rezistent-nosti. U zasadima kruke se primenjuje za suzbijanje krukine buve, i to na poetku polaganja jaja u kombinaciji: TONUS (0,05%) + HAR-PUN (0,1%). Karenca je 28 dana.

Gljiva aavica na plodu kruke

Crveni pauk

Obini pauar

GALMIN - je preparat na bazi mineralnog ulja, insekticidnog i akari-cidnog dejstva za proleno tretiranje jabuke i kruke i tretiranje ja-buke tokom leta. Primenjen poetkom vegetacije u fazi razvoja pu-poljaka (konc. 3-4%), suzbija titaste vai, grinje i krukinu buvu, a u toku vegetacije (letnje tretiranje) u zasadima jabuke kada se ponu formirati prve kolonije vai u konc. 1-2 %. Za plavo prskanje mea se sa BAKARNIM OKSIHLORIDOM 50 ili CUPROZINOM 35 WP. Karenca za prolene tretmane je obezbeena vremenom primene, a za letnje 21 dan. Oteen list jabuke od crvenog pauka

PROUZROKOVAI BOLESTI JABUASTIH VONIH VRSTA:

aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke (Venturia inaequalis), aava krastavost kruke (Venturia pyrina) i pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha).

FUNGICIDI U ZATITI JABUASTIH VONIH VRSTAFUNGICIDI

METOD 480 SC - je nesistemini fungicid sa protektivnim delova-njem za suzbijanje aave pegavosti lia i krastavosti plodova jabuke i kruke. Primenjuje se pre ostvarivanja uslova za zarazu.Aktivna materija kaptan (480 g/l preparata). Fitopatogene gljive ne mogu da razvijaju rezistentne sojeve. Primenjuje se u koncentraciji 0,2- 0,3%. Pripremljena emulzija treba da se utroi u roku od 2 sata. Karenca je 21 dan.

MANKOGAL 80 - preventivni nesistemini fungicid, irokog spe-ktra delovanja za suzbijanje prouzrokovaa aave pegavosti lista i krastavost plodova jabuke i kruke. Tretmani se izvode preventivno u toku vegetacije (u konc. 0,25%), pre ostvarivanja uslova za primarne ili sekundarne infekcije. Karenca je 21 dan.

DAKOFLO 720 - je fungicid na bazi aktivne materije hlorotalonil koja se odlikuje visokom efikasnou u suzbijanju fitopatogene gljive Ven-turia inaequalis, koja prouzrokuje aavu pegavost lista i krastavost plodova jabuke. Protektivni je fungicid koji deluje nespecifino na enz-imski sistem gljiva, usled ega se ne stvara rezistentnost. Primenjuje se u toku vegetacije, preventivno, pre sticanja uslova za ostvarivanje primarne infekcije u dozi od 2 l/ha. Veoma efikasna kombinacija je DAKOFLO 720 (2l/ha) + AKORD (0,3 l/ha). Karenca je 28 dana.

SEKVENCA - sistemini fungicid na bazi aktivne materije difenoko-nazol, sa protektivnim i kurativnim delovanjem za suzbijanje aave pegavosti lista i krastavosti ploda (Venturia inaequalis) jabuke (0,3 l/ha) i pepelnice jabuke (Podosphaera leucotricha) (0,13%). Za suzbijanje venturije primenjuje se preventivno tokom vegetacije ili najkasnije 72h nakon ostvarivanja infekcije, sa kontaktnim fungicidima (MANK-OGAL 80 i METOD 480 SC).

PEHAR - je sistemini fungicid sa protektivnim delovanjem za suzbi-janje aave pegavosti lia i krastavosti plodova jabuke. Aktivna ma-terija pirimetanil (400 g/l preparata). U biljci se kree translaminarno i najaktivniji je u fazama intenzivnog metabolizma biljaka, primenjuje se od fenofaze pucanja pupoljaka do precvetavanja u koliini od 1 l/ha.Karenca je 14 dana.

BAKARNI OKSIHLORID 50 - fungicid koji je osnova zatite kako je-senjeg tako i prolenog tretiranja voaka. BAKARNI OKSIHLORID 50 pored fungicidnog ima i baktericidno dejstvo, a zbog viestrukog me-hanizma delovanja gljive ne stvaraju rezistentnost na ovaj fungicid. Za suzbijanje aave krastavosti u zasadima jabuke i kruke primenjuje se u toku mirovanja vegetacije (u konc. 0,75%), a u vegetaciji do poetka cvetanja u koncentraciji od 0,5%. Karenca je OVP.

Pepelnica na mladaru jabuke

aava pegavost na listu jabuke

aava krastavost na plodu jabuke

Pla

vo u

ljeC

upro

zin

35 W

PB

akar

ni o

ksih

lorid

50

Diz

iram

76

WG

Cup

rozi

n 35

WP,

Bak

arni

oks

ihlo

rid 5

0

Gal

min

+C

ipko

rd 2

0 E

C

Ako

rd P

lus

D

ako

flo 7

20

G

alo

fung

in T

Peh

ar

Man

kog

al 8

0

Ako

rd

Sek

venc

a

Met

od

480

SC

Ab

asta

te +

Nu

-Film

17

Cip

kord

20

EC

Fob

os

EC

Ko

nzul

Tonu

sR

ebus

Dim

eto

gal

Har

pun

Rad

ar 3

00E

W

Glif

ol

Gal

op

Gal

lant

sup

erC

aso

ron

GB

ona

ca E

C

Kon

zul

Fob

os E

C

jese

nje

pla

vo p

rska

nje

Vrem

e pr

imen

e pr

epar

ata

u od

nosu

na

feno

fazu

razv

oja

jabu

ke

Pre

upot

rebe

pre

para

ta o

bave

zno

je p

roi

tati

uput

stvo

i po

naa

ti se

u s

klad

u sa

pre

poru

kam

a!

www.tofarmacija.rs

REGIONALNI MENADERI

Teren 1dipl.ing. Duko Vitkovi mob. 063 457 308;vitkovic@tofarmacija.rs

Teren 2 dipl. ing. Slavica Neracmob. 063 106 12 99 nerac@tofarmacija.rs

Teren 3 dipl.ing. Milan Trbojevi mob. 063 457 351trbojevic@tofarmacija.rs

Teren 4dipl.ing. Dragan Hrnjak mob. 063 458 150 hrnjak@tofarmacija.rs

Teren 5 dipl.ing. Lidija Miti mob. 063 457 956 mitic@tofarmacija.rs

Teren 6dipl.ing. Marko Joji mob. 063 250 823jojic@tofarmacija.rs

Teren 7 dipl.ing. Zoran Koci mob. 063 1015 718 prodaja@tofarmacija.rs

Teren 8 dr Radivoje Aimovi mob. 063 457 714acimovic@tofarmacija.rs

Teren 9 dipl.ing. Veljko Joksimovimob. 063 457 884joksimovic@tofarmacija.rs

Teren 10 dipl.ing. Jasmina Jeremi mob. 063 10404 77 jjeremic@tofarmacija.rs

Teren 11 dipl.ing. Tamara Popovic mob.063 457 353 tpopovic@tofarmacija.rs

Teren 12 dipl.ing. Sreten Rilak mob. 063 457 891 rilak@tofarmacija.rs

Teren 13dipl.ing. Goran Petrovi mob. 063 457 739gpetrovic@tofarmacija.rs

Teren 14 dipl.ing. Dragana Dimkovska mob. 063 10404 76dimkovska@tofarmacija.rs

Prodaja i primena: 11080 Zemun, Batajniki drum bb tel: 011/ 3072 372; 3072 329; fax. 3072 370Direktor sektora prodaje i primene: Brankica Trifunovi Tima tel: 011/ 3072 301; 063/ 850 0020; tisma@tofarmacija.rs Rukovodilac regionalne prodaje za centralnu Srbiju: Milojica Pei tel. 063/ 457 752; mpesic@tofarmacija.rs

Menader za semenski program: Vidosav Brnjaevi mob. 063/ 457 710 ; brnjasevic@tofarmacija.rs

Odeljenje primeneRukovodilac odeljenja primene Darko Muminovi dipl. ing. mob. 063 10716 55 muminovic@tofarmacija.rsRegionalni struni saradnik za voarstvo dr Predrag Milovanovi mob. 063 457 819 milovanovic@tofarmacija.rsStruni saradnik za povrtarstvo Stanoje Brankovi dipl. ing. mob. 063 85000 60 sbrankovic@tofarmacija.rsStruni saradnik za proizvodnju krompira i maline Radomir eki dipl. ing. mob. 063 457 984 djekic@tofarmacija.rs

1

2

3

4

56

7

8

9

10

11

13

1412