ZAKONO PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRANJIM VODAMA ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) Deo prviI UVODNE ODREDBEPredmet ureenja lan 1Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain za bezbednu plovidbu na unutranjim vodama Republike Srbije, vodni putevi i plovidba, plovila i njihova sposobnost za plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristanita, nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutranjim vodama.

Primena zakona lan 2Odredbe ovog zakona primenjuju se na meunarodnim, meudravnim i dravnim vodnim putevima Republike Srbije, kao i na drugim unutranjim vodama. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratna plovila, kada je to ovim zakonom propisano.

lan 3Na odnose koji nisu ureeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se obiaji u unutranjoj plovidbi.

Znaenje pojmova lan 4Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) boksaa je vrsta luke usluge kojom se obavlja manevrisanje plovilima u luci; 2) boni sastav je sastav plovila koja su vrsto povezana bok uz bok, osim amaca, od kojih nijedno nije postavljeno ispred plovila koje pokree sastav;

3) brod je brod unutranje plovidbe i reno-morski brod, osim ratnog broda; 4) brod bez sopstvenog pogona je brod koji nema sopstveni mainski ureaj za pogon, kao i brod iji se mainski ureaj koristi za premetanje u luci ili mestima ukrcavanja ili iskrcavanja, ili da bi se poveale njegove manevarske sposobnosti za vreme potiskivanja ili tegljenja; 5) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji moe da postigne brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu; 6) brod sa sopstvenim pogonom je brod koji ima sopstveni mainski ureaj za pogon; 7) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili slinog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova; 8) brod unutranje plovidbe je brod registrovan za plovidbu na unutranjim vodama, ija duina trupa iznosi najmanje 20 m ili iji je proizvod duine, irine i maksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m, kao i teglja i potiskiva, bez obzira na njihovu duinu i zapreminu; 9) brodar je vlasnik plovila, zakupac ili menader koji je kao dralac plovila, nosilac plovidbene odgovornosti; 10) vatrogasno spasilako plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za gaenje poara i ostale tehniko-tehnoloke intervencije i spasilake aktivnosti na vodi; 11) vlasnik plovila je fiziko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan od upisnika; 12) vodni put je deo unutranjih voda na kome se obavlja plovidba, kategorisan i otvoren za plovidbu; 13) gliser je vrsta amca koji pomou sopstvenog pogonskog ureaja glisira po povrini vode; 14) domae plovilo je plovilo koje ima srpsku dravnu pripadnost i koje je upisano u jedan od domaih upisnika; 15) dravni vodni put je vodni put na kome vai dravni reim plovidbe na kome je bez posebnog odobrenja dozvoljena plovidba samo plovilima pod zastavom Republike Srbije; 16) elektronske plovidbene karte su baze podataka, standardizovane u pogledu sadrine, strukture i formata, koje se daju na upotrebu putem Inland ECDIS opreme; 17) zimovnik je izgraeni ili prirodni vodni prostor na vodnom putu koji je ureen i osposobljen tako da predstavlja sigurno sklonite za plovila od oteenja ledom, visokog vodostaja ili ostalih vremenskih nepogoda;

18) Inland ECDIS je elektronski prikaz plovidbenih karata i informacioni sistem za unutranju plovidbu koji prikazuje odabrane informacije iz Sistema elektronskih plovidbenih karata za unutranju plovidbu (Inland SENC), i po izboru informacije prikupljene drugim plovidbenim senzorima; 19) javno plovilo je plovilo koje upotrebljava dravni organ, a koje nije ratno plovilo i koje slui iskljuivo u neprivredne svrhe; 20) jahta je plovilo koje slui za rekreaciju, sport i razonodu, koje moe da se koristi za line potrebe ili za privrednu delatnost; 21) ledolomac je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda; 22) luka je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe u kojoj se obavljaju delatnosti koje su s robom ili plovilom u neposrednoj ekonomskoj, saobraajnoj ili tehnolokoj vezi; 23) luka akvatorija je deo vodnog puta u sastavu lukog podruja, po prirodi prostor neposredno vezan uz obalu, izdvojena sidrita i slino; 24) luke usluge su usluge komercijalne prirode koje se obavljaju u lukama, odnosno pristanitima uz naknadu prema lukim tarifama; 25) luki korisnik je lice koje koristi jednu ili vie lukih usluga; 26) luki operater je fiziko ili pravno lice koje obavlja jednu ili vie lukih delatnosti; 27) luko podruje je podruje luke ili pristanita koje se koristi za obavljanje luke delatnosti, kojim upravlja Agencija za upravljanje lukama i na kojem vai poseban reim kontrole dolaska i odlaska plovila, kao i ulaska i izlaska vozila i lica; 28) marina je pristanite za posebne namene na vodnom putu namenjeno za prihvat, uvanje i opremu plovila koja slue za rekreaciju, sport i razonodu; 29) meudravni vodni put je vodni put na kome vai meudravni reim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovila pod zastavom Republike Srbije i granine drave na tom vodnom putu; 30) meunarodni vodni put je vodni put na kome vai meunarodni reim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovilima svih zastava; 31) premor je stanje lana posade nastalo kao rezultat nedostatka odmora ili bolesti i ogleda se u odstupanju od normalnog ponaanja i brzine reagovanja; 32) plovee telo je splav ili druga konstrukcija, objekat ili spojena struktura sposobna za plovidbu, koja nije brod, tehniki plovni objekat, amac ili plutajui objekat;

33) plovidbena nezgoda je vanredni dogaaj na unutranjim vodama nastao u plovidbi ili iskoriavanju plovila, vodnog puta ili objekta na njemu pri kojem je dolo do ljudskih rtava ili telesnih povreda, materijalne tete ili zagaivanja ivotne sredine; 34) plovni put je deo vodnog puta propisane dubine, irine i drugih tehnikih karakteristika, koji je ureen, obeleen i bezbedan za plovidbu; 35) plovilo je brod, tehniki plovni objekat, jahta, amac, plovee telo, plutajui objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen za plovidbu i koji uestvuje u plovidbi; 36) plovilo Evropske unije je plovilo koje ima dravnu pripadnost jedne od drava lanica Evropske unije i namenu prema propisima drave u kojoj je registrovano; 37) plovilo koje obavlja ribolov je plovilo koje je namenjeno za ribolov uz pomo mree, uzica, ribarske koe ili drugih ribolovnih sprava koje ograniavaju sposobnost manevrisanja, osim plovila koje je namenjeno za ribolov vuenjem udice ili drugim ribolovnim spravama koje ne ograniavaju sposobnost manevrisanja; 38) plutajui objekat je plovilo bez sopstvenog pogona koje po pravilu nije predvieno za premetanje niti za obavljanje posebnih radova na unutranjim vodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kua za odmor, ponton, pontonski most, stambena laa, ugostiteljski objekat, splav kuica, plutajua radionica i slino); 39) postojei brod je brod koji nije u gradnji; 40) potiskivani sastav je vrsto povezani sastav plovila, osim amaca, od kojih je najmanje jedan postavljen ispred potiskivaa; 41) potisnica je teretni brod bez sopstvenog pogona i bez sopstvenog kormilarskog ureaja; 42) potisnica pomorskog broda je potisnica konstruisana da se nosi na pomorskim brodovima i da plovi na vodnim putevima; 43) priznato klasifikaciono drutvo je klasifikaciono drutvo koje je priznato u skladu sa posebnim propisom; 44) prijemna stanica je plovilo ili postrojenje na kopnu odreeno od strane nadlenog organa za prijem tetnih predmeta ili materija koje nastaju na plovilu; 45) pristanite je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe; 46) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlae od jedne godine, lica zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice; 47) putniki brod je brod registrovan za prevoz vie od 12 putnika;

48) rasprema je privremeno povlaenje broda, odnosno tehnikog plovnog objekta iz upotrebe i njihov smetaj na odreenom delu vodnog puta; 49) ratno plovilo je plovilo koje je pod komandom oruanih snaga, a ija je posada vojna; 50) Reni informacioni servisi (RIS) su usaglaene informacione usluge namenjene kao podrka upravljanju plovidbom na vodnim putevima ukljuujui, ako je to opravdano, vezu sa drugim vidovima saobraaja; 51) reno-morski brod je brod naroite konstrukcije iji su gaz i druga konstrukciona svojstva takva da moe ploviti u delu plovidbe na moru, kao i po unutranjim vodama; 52) sastav je tegljeni, potiskivani ili boni sastav; 53) sanitetsko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za zbrinjavanje povreenih i obolelih; 54) Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS) je standard usvojen od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i koji predstavlja servis za pruanje usluga u cilju unapreenja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja i zatite ivotne sredine, osposobljen za uspostavljanje komunikacije sa uesnicima u saobraaju i da odgovori potrebama saobraaja u podruju obavezne primene VTS; 55) sidrite je opremljeni i obeleeni deo vodnog puta na kojem se moe vriti bezbedno sidrenje i manevrisanje plovila; 56) skela je plovilo namenjeno za prevoz lica, robe i ivotinja sa jedne na drugu obalu unutranjih voda; 57) skelski prelaz je deo unutranjih voda sa izgraenim i ureenim prilaznim putevima, opremljen za bezbedno pristajanje skele, ukrcavanje i iskrcavanje lica, stvari i ivotinja koje se prevoze skelom; 58) sklonite je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, koji slui za nuni smetaj plovila radi zatite od meteorolokih i hidrolokih nepogoda; 59) skuter je vrsta amca koji koristi sopstveni pogonski ureaj, koji se koristi za skijanje na vodi ili izvoenje figura (vodeni skuter, det bicikl, det ski i slino); 60) stanje opijenosti je stanje lana posade kod kojeg je lekarskim pregledom i drugim metodama i aparatima, analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo alkohola u organizmu vie od 0,5 g/kg merenjem koliine alkohola u litru izdahnutog vazduha, kao i kod kojeg je lekarskim pregledom, upotrebom odgovarajuih sredstava ili ureaja, ili analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo u organizmu opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti; 61) strano plovilo je plovilo koje ima stranu dravnu pripadnost i namenu prema propisima drave u kojoj je registrovano;

62) tanker je brod registrovan za prevoz tereta u tenom stanju; 63) teglja, odnosno potiskiva je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovila; 64) tegljeni sastav je sastav od jednog ili vie plovila, osim amaca, koje tegli jedan ili vie tegljaa; 65) tegljenica je teretni brod bez sopstvenog pogona koji ima sopstveni kormilarski ureaj; 66) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta; 67) tehniki plovni objekat je objekat opremljen mehanikim ureajem za obavljanje tehnikih radova na unutranjim vodama sa sopstvenim pogonskim mainskim ureajem ili bez njega (plovea naprava, bager, mehaniki pobija pilona, elevator, dizalica, plovea kosaica, platforma i slino); 68) trgovaka mornarica obuhvata brodove i druga plovila, osim ratnih plovila; 69) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teko dizel-ulje, mazivo-ulje i ivotinjska, biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi plovilom kao teret ili kao gorivo za pogon plovila; 70) unutranje vode su reke, kanali i jezera na teritoriji Republike Srbije; 71) unutranja plovidba je plovidba koja se obavlja na vodnom putu; 72) amac je plovilo, osim tegljaa i potiskivaa, bez obzira na njegovu duinu i zapreminu, registrovano za plovidbu na unutranjim vodama, ija duina trupa iznosi manje od 20 m i iji je proizvod duine, irine i maksimalnog gaza manji od zapremine od 100 m3, a koje prevozi najvie 12 lica; 73) tetni predmeti i materije su otpad koji nastaje na plovilu, ukljuujui otpad koji nastaje od rada plovila, otpad od tereta, preostali teret i ostatke tereta.

Deo drugiI BEZBEDNOST PLOVIDBElan 5Bezbednost plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehnika pravila i mere koje moraju ispunjavati plovila i posada, vodni putevi, luke i pristanita kojima se obezbeuje bezbedna plovidba.

lan 6

Poslovi bezbednosti plovidbe su upravni, inspekcijski, tehniki i drugi struni poslovi odreeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kojima se obezbeuje bezbednost plovidbe.

lan 7Poslovi iz lana 6. ovog zakona u nadlenosti su ministarstva nadlenog za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministarstvo), luke kapetanije, Uprave za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcije za vodne puteve, Agencije za upravljanje lukama, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva i ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Inspekcijske poslove na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine vre inspektori bezbednosti plovidbe autonomne pokrajine, kao poverene poslove. Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva u nadlenosti su ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine u nadlenosti su ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana mora da ispunjava tehnike, kadrovske i druge uslove. Blie uslove koje mora da ispunjava ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministar).

II STRATEGIJA I PLANOVI RAZVOJA VODNOG SAOBRAAJAlan 8Razvoj vodnog saobraaja, kao i luke i pristanita od interesa su za Republiku Srbiju i uivaju njenu posebnu zatitu. Dugoroni razvoj vodnog saobraaja ureuje se Strategijom razvoja vodnog saobraaja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) koja se donosi na period od 10 godina, a koja se u izuzetnim sluajevima moe dopunjavati kada se za to ukae naroita potreba. Vlada donosi Strategiju.

lan 9U skladu sa Strategijom donose se kratkoroni, srednjoroni i dugoroni planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristanita, kao i planirani iznosi trokova i

predlozi naina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih puteva i luka otvorenih za javni saobraaj. Planovi iz stava 1. ovog lana usklauju se sa planovima upravljanja vodnim reimom.

lan 10Planove koji se odnose na razvoj meunarodnih i meudravnih vodnih puteva donosi Direkcija za vodne puteve uz saglasnost ministarstva, na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportno-tehnoloku modernizaciju vri Direkcija za vodne puteve. Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportno-tehnoloku modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine, uz saglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportnotehnoloku modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje tih dravnih vodnih puteva.

III VODNI PUTEVI1. Vodni putevi Kategorizacija vodnih puteva lan 11Vodni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane ovim zakonom. Meunarodne i meudravne vodne puteve odreuje Vlada. Kategorizacija meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva vri se na osnovu tehnikih i eksploatacionih karakteristika utvrenih meunarodnim ugovorom. Kategorizaciju meunarodnih i meudravnih vodnih puteva utvruje Vlada. Kategorizaciju dravnih vodnih puteva utvruje ministar.

Tehniko odravanje vodnih puteva lan 12Zabranjeno je ugroavanje plovnog puta na bilo koji nain.

Vodni putevi moraju se ureivati, na njima se mora odravati plovnost i postavljati objekti bezbednosti plovidbe i obezbediti uslovi za bezbednu plovidbu u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta. Bezbednost plovidbe i plovnost vodnih puteva prema utvrenoj kategoriji obezbeuje se tehnikim odravanjem.

lan 13Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvrenje poslova: hidrografskog merenja, hidrotehnikih radova, obeleavanja vodnih puteva, kao i postavljanje, odravanje i obezbeenje pravilnog funkcionisanja objekata bezbednosti plovidbe. Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata i: 1) odravanje propisanih tehnikih karakteristika plovnog puta; 2) uklanjanje sa plovnog puta plutajuih i potonulih predmeta koji ugroavaju bezbednost plovidbe; 3) interventno odravanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednosti plovidbe. Tehniko odravanje podrazumeva i odravanje objekata, ureaja i drugih elemenata koji slue za Rene informacione servise (RIS). Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva, vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja. Godinji program tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog Direkcije za vodne puteve. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja. Godinji program tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine. Nain tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva propisuje ministar, a dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine propisuje nadleni organ autonomne pokrajine.

lan 14Tehniko odravanje meunarodnih i meudravnih vodnih puteva, u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je Direkcije za vodne puteve.

Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje tih vodnih puteva.

lan 15Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva finansira se iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine finansira se iz budeta autonomne pokrajine i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Direkcija za vodne puteve lan 16Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) je posebna organizacija, u ijoj nadlenosti je obavljanje strunih poslova i poslova dravne uprave koji se odnose na meunarodne i meudravne vodne puteve. Direkcija ima svojstvo pravnog lica. Sedite Direkcije je u Beogradu.

lan 17Direkcija obavlja strune poslove koji se odnose na: 1) tehniko odravanje i razvoj vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona i objekte bezbednosti plovidbe na njima; 2) praenje, analizu i obavetavanje o stanju plovnosti vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 3) izradu tehnike dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 4) uspostavljanje, odravanje i razvoj Renih informacionih servisa (RIS); 5) odravanje i obeleavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih i domaih brodova i sidrita na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 6) donosi sigurnosni plan iz lana 200. ovog zakona; 7) druge poslove odreene zakonom.

U okviru svoje nadlenosti Direkcija obavlja sledee upravne poslove: 1) daje uslove i saglasnosti iz lana 37. st. 1. i 4. i miljenja iz lana 57. stav 3. ovog zakona; 2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona; 3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana. Izdavanje akata iz ta. 1) i 2) ovog stava vri se u upravnom postupku. Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija je ministarstvo. Nadzor nad radom Direkcije vri ministarstvo.

lan 18Direkcija moe obavljati strune poslove vezane za izradu projektne dokumentacije, obeleavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvoenje hidrotehnikih snimanja i hidrotehnikih radova na vodnim putevima za komercijalne potrebe korisnika. Za obavljanje strunih poslova iz stava 1. ovog lana plaa se naknada. Naknadu plaaju korisnici iz stava 1. ovog lana. Visinu naknade odreuje Direkcija uz saglasnost ministarstva. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 17. stav 1. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

Objekti bezbednosti plovidbe lan 19Objekti bezbednosti plovidbe na vodnim putevima prema nameni su: 1) objekti za tehniko poboljanje uslova plovidbe: brodske prevodnice, brane, zimovnici, sidrita, naperi, obaloutvrde, paralelne graevine, pregrade, usmeravajue graevine i drugi objekti koji su u funkciji plovidbe; 2) objekti za obeleavanje i signalizaciju: plovni i obalni signali i oznake, Reni informacioni servisi (RIS), Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS), optiki, zvuni, elektrini, elektronski, radio-komunikacioni, navigacioni i drugi ureaji za bezbednost plovidbe. Direkcija je duna da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na meunarodnim i meudravnim vodnim putevima.

Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva duno je da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima, a ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima.

lan 20Direkcija ima pravo slubenosti za postavljanje objekata bezbednosti plovidbe na obalama meunarodnih i meudravnih vodnih puteva. Pravo slubenosti iz stava 1. ovog lana sastoji se u: 1) pravu prolaza preko obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, slubenih lica Direkcije radi postavljanja ili odravanja objekata bezbednosti plovidbe; 2) pravu korienja obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, u irini od pet metara od ureza vode pri visokom plovidbenom nivou radi vrenja radova na tehnikom odravanju vodnih puteva; 3) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da gazduju umama na obalama vodnih puteva tako da se ne pravi smetnja plovidbi i odravanju i pravilnom funkcionisanju objekata bezbednosti plovidbe; 4) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da dozvoli Direkciji da ukloni rastinje koje ometa postavljanje ili pravilno funkcionisanje objekata bezbednosti plovidbe; 5) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana, da dopusti Direkciji da na njegovom zemljitu privremeno smesti objekte bezbednosti plovidbe uklonjene sa vodnog puta zbog nastanka neposredne opasnosti od leda, poplave ili neke druge prirodne nepogode i da te objekte po potrebi transportuje preko tog zemljita. Korienje obale i zemljita iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana Direkcija vri po prethodno pribavljenom miljenju subjekta koji upravlja vodnim zemljitem u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode. Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva ima pravo slubenosti iz stava 2. ovog lana na obalama i zemljitu uz dravne vodne puteve, a ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine na obalama i zemljitu uz dravne vodne puteve na teritoriji autonomne pokrajine.

Zimovnici, sidrita i sklonita lan 21Zimovnici se formiraju na vodnom putu ili u lukama otvorenim za javni saobraaj.

Zimovnici moraju ispunjavati uslove za bezbedan boravak plovila u njima. Zimovnik mogu koristiti sva plovila pod jednakim uslovima.

lan 22Vlada propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za zimovanje stranih plovila. Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za zimovanje domaih plovila. Vlada odreuje zimovnike otvorene za zimovanje stranih plovila. Ministar odreuje zimovnike otvorene za zimovanje domaih plovila. Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje zimovnike na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine otvorene za zimovanje domaih plovila.

lan 23Plovila koja su spreena naglom pojavom leda ili drugim vanrednim okolnostima da uplove u zimovnik mogu se skloniti u rene rukavce ili druga prirodno zatiena mesta na vodnom putu i zadrati se u takvim sklonitima dok takvo stanje traje. Zapovednik plovila iz stava 1. ovog lana duan je da izvesti nadlenu luku kapetaniju o vremenu i mestu izvrenog sklanjanja. Nadlena luka kapetanija po prijemu izvetaja odreuje uslove boravka plovila iz stava 1. ovog lana u sklonitu i preduzima mere radi njihovog obezbeenja i bezbednosti plovidbe.

lan 24Prema nameni, sidrita mogu biti sidrita opte namene i sidrita posebne namene. Na sidritima opte namene mogu se sidriti sva plovila bez obzira na vrstu i namenu plovila i vrstu robe koju prevoze, na za to obeleenim delovima sidrita. Na sidritima posebne namene, koja su posebno odreena i obeleena, mogu se sidriti samo plovila odreene vrste, namene i vrste robe koju prevoze. Sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obeleeno podruje, dubinu koja ne moe biti manja od dubine propisane za plovni put na kome se sidrite nalazi i ureaj za izvezivanje. Izuzetno, sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana ne mora da ima ureaj za izvezivanje, ukoliko su na drugi nain obezbeeni uslovi za stajanje.

Ministar odreuje sidrita na meunarodnim, meudravnim i dravnim vodnim putevima. Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje sidrita na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne pokrajine.

lan 25Plovilo na sidritu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom od strane lanova posade broda u ijem se sastavu plovilo nalazi. Neprekidan i neposredni nadzor nad plovilom na sidritu moe da vri Agencija za upravljanje lukama, luki operater ili plovidbeni agent na osnovu ugovora sa brodarom.

lan 26Sidrenje plovila za prevoz opasnih tereta vri se na sidritima posebne namene ili na posebno obeleenom i odreenom delu sidrita opte namene.

lan 27Izuzetno, zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja, smanjena vidljivost i slino) ili ukoliko je to nuno zbog operativnih potreba transporta, plovilo se moe sidriti i na ivici plovnog puta, van plovnog puta i van sidrita, na nain kojim se ne ugroava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe. Na plovilu koje je usidreno na nain predvien stavom 1. ovog lana zapovednik mora odrediti lana posade koji e vriti stalan nadzor nad bezbednou tog plovila, a na plovilu koje prevozi opasan teret mora odrediti lice struno osposobljeno za rukovanje takvim teretom. Luka kapetanija naloie da se usidreno plovilo koje ugroava bezbednost plovidbe premesti na mesto na kome nee ugroavati bezbednost plovidbe o troku brodara.

Brodske radio-stanice, vrenje radio-slube i upotreba radara lan 28Upotreba VHF i UHF radio-stanica dozvoljena je samo u svrhu osiguranja bezbednosti plovidbe, kao i za komunikaciju sa nadlenim lukim kapetanijama, Agencijom za upravljanje lukama i brodarima. U vrenju radio-slube iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija duna je da organizuje slubu bdenja. Brod sa sopstvenim pogonom, tehniki plovni objekat i reno-morski brod moraju da imaju radio-stanicu i duni su da za vreme plovidbe organizuju slubu bdenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje radio-saobraaj.

lan 29Sve instalacije za radiotelefonske veze koje se nalaze na plovilu moraju da budu u skladu sa odredbama "Regionalnog dogovora koji se odnosi na radiotelefonsku slubu na unutranjim plovnim putevima - RAINWAT". Radio-stanica moe raditi samo na dodeljenim frekvencijama, osim u sluaju emitovanja znakova opasnosti, poziva, poruka i saoptenja koja se emituju u sluaju opasnosti za plovilo, kao i u sluaju elementarnih nepogoda, spasavanja ljudskih ivota i u drugim slinim sluajevima kada je dozvoljena upotreba i druge frekvencije pod uslovom da se radi na nain koji je najpogodniji da radio-stanica ostvari zadatak u vezi sa otklanjanjem opasnosti. Ministar, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za telekomunikacije, propisuje nain i uslove rada radio-slube za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice.

lan 30Plovila smeju upotrebljavati radarsku ili Inland ECDIS opremu koja se moe upotrebiti za dobijanje slike koja se preklapa preko radarske slike (navigacioni reim rada) pod uslovom: 1) da su opremljeni sa radarskom i, ako je to potrebno, sa Inland ECDIS opremom koja je prilagoena potrebama unutranje plovidbe i pokazivaem otklona. Oprema mora ispunjavati uslove propisane Tehnikim pravilima za radarsku opremu; 2) da se na plovilu nalazi lan posade koji ima svedoanstvo o osposobljenosti za upotrebu radara; 3) da su opremljeni ureajem za emitovanje tritonskog zvunog signala. Obaveze iz stava 1. taka 3. ovog lana ne odnose se na amac, skelu, plovee telo i plutajui objekat. U potiskivanim, tegljenim i bonim sastavima odredbe stava 1. ovog lana odnose se samo na plovilo na kojem se nalazi zapovednik sastava. Plovila velike brzine moraju da koriste radar za vreme plovidbe.

Naknada za plovidbu, boravak plovila i korienje objekata bezbednosti plovidbe na dravnom vodnom putu lan 31Za plovidbu, boravak plovila i korienje objekata bezbednosti plovidbe na dravnom vodnom putu plaa se naknada. Naknadu iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici tih puteva, osim javnih i ratnih plovila.

Objekti bezbednosti plovidbe za koje se plaa naknada za korienje su: 1) brodske prevodnice; 2) zimovnici. Vlada, na predlog ministra, utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana na dravnom vodnom putu. Nadleni organ autonomne pokrajine utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana na dravnom vodnom putu koji se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije, a na dravnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine prihod su budeta autonomne pokrajine.

Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata i otvaranje skelskih prelaza na zajednikom vodnom putu lan 32Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata, kao i otvaranje skelskog prelaza na vodnim putevima koji se nalaze izmeu Republike Srbije i susedne drave sa kojom Republika Srbija deli vodni put, vri se u skladu sa sporazumom izmeu dve drave. Izgradnja hidrotehnikih objekata koji povezuju obalu Republike Srbije i obalu susedne drave sa kojom Republika Srbija deli vodni put vri se u skladu sa sporazumom izmeu dve drave.

Sportska takmienja i priredbe na vodnom putu lan 33Na vodnom putu mogu se odravati sportska takmienja, odnosno priredbe, na osnovu odobrenja luke kapetanije. Prostor namenjen za sport, rekreaciju i razonodu mora biti odvojen od plovnog puta. Plovila koja nisu namenjena za sport, rekreaciju i razonodu ne mogu ploviti u prostoru iz stava 2. ovog lana.

lan 34Zahtev za izdavanje odobrenja iz lana 33. stav 1. ovog zakona, organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da podnese lukoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre poetka odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe.

Luka kapetanija duna je da obavesti uesnike u plovidbi o odravanju sportskog takmienja, odnosno priredbe najkasnije osam dana pre poetka sportskog takmienja, odnosno priredbe.

lan 35Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da u roku od 24 asa posle odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe ukloni sa vodnog puta oznake, ureaje i predmete koji su u vezi odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe bili postavljeni. Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe odgovoran je za bezbednost uesnika sportskog takmienja, odnosno priredbe. Ako organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije izvrie njihovo uklanjanje o troku organizatora.

Hidrografska delatnost lan 36Radi obezbeenja tanih podataka o morfologiji renog dna, kao i drugih podataka koji mogu uticati na plovidbu, na vodnim putevima se obavlja hidrografska delatnost u skladu sa standardima Meunarodne hidrografske organizacije. Na osnovu podataka iz stava 1. ovog lana izrauju se slubene plovidbene karte i druge nautike publikacije. Plovidbene karte obavezno moraju biti izraene u obliku elektronske plovidbene karte ENC u skladu sa meunarodnim Inland ECDIS standardom, a mogu se izraivati i kao klasine plovidbene karte prema kartografskim standardima.

Davanje saglasnosti i odobrenja lan 37Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala i drugih hidrotehnikih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i za izgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na meunarodnim i meudravnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i miljenja nadlenih dravnih organa propisanih propisima kojima se ureuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se ureuju vode, pribaviti nautike uslove koje izdaje luka kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana na dravnim vodnim putevima, potrebno je pribaviti uslove ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, a na dravnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju luka, pristanita i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnost ministarstva i Agencije za upravljanje lukama. Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija. Luka kapetanija izdaje nautiku saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa nautikim uslovima koje je izdala luka kapetanija. Poetak radova na objektima iz stava 1. ovog lana izvoa je duan da prijavi nadlenoj lukoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre poetka izvoenja radova. Nadlena luka kapetanija duna je da najkasnije osam dana pre poetka radova obavesti uesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje e nastati kao posledica izvoenja radova na vodnom putu, putem saoptenja brodarstvu ili putem sredstava javnog informisanja.

lan 38Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograevinski i drugi objekti i postavljati plovila odreuje nadleni organ lokalne samouprave po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i Direkcije, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Ako se odluka iz stava 1. ovog lana odnosi na vodne puteve na kojima druga privredna drutva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica.

lan 39Investitor ili vlasnik objekta ili sredstva koje predstavlja stalnu ili privremenu prepreku na vodnom putu (mostovi, kablovi, cevovodi, potonuli objekti i slino), duan je da, u roku odreenom od luke kapetanije, postavi i odrava svetla i znakove za obeleavanje te prepreke, a po potrebi i da tu prepreku ukloni sa vodnog puta. Ako lice iz stava 1. ovog lana ne postavi propisano svetlo ili drugi znak ili ako postavljeno svetlo ili drugi znak ne odrava u ispravnom stanju ili ne ukloni prepreku, Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije, a na teret tog lica,

postavie propisano svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugi znak e dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.

IV PLOVIDBA I PILOTAA1. Plovidba lan 40Plovidba na vodnim putevima Republike Srbije obavlja se u skladu sa ovim zakonom. Uesnici u plovidbi duni su da se pridravaju odredbi ovog zakona i propisa o pravilima plovidbe. Vlada propisuje uslove za plovidbu i pravila plovidbe na unutranjim vodama.

Plovidba stranih plovila lan 41Strana plovila mogu da plove meunarodnim i meudravnim vodnim putevima. Strana plovila mogu da plove i dravnim vodnim putevima radi ulaska u domae luke otvorene za meunarodni saobraaj, pod uslovima koje propie Vlada. U dravne vodne puteve strana plovila mogu da uplove samo na osnovu odobrenja koje izdaje ministar. Plovila Evropske unije mogu da plove na vodnim putevima iz st. 1, 2. i 3. ovog lana bez ogranienja.

lan 42Strani amci i druga plovila namenjena za sport i razonodu mogu se kretati, zadravati i pristajati na meudravnim i dravnim vodnim putevima na osnovu odobrenja koje izdaje luka kapetanija. Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za unutranje poslove, propisuje nain kretanja, zadravanja i pristajanja stranih amaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na meudravnim i dravnim vodnim putevima. Kretanje, zadravanje i pristajanje stranih amaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na meunarodnim vodnim putevima ureuje se posebnim zakonom.

Kabotaa lan 43

Prevoz putnika i stvari izmeu domaih luka, odnosno pristanita i drugih delova vodnih puteva Republike Srbije (kabotaa) mogu da vre samo domaa plovila. Tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u domaim lukama, odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije (kabotano tegljenje i potiskivanje) mogu da vre samo domaa plovila. Ne smatra se kabotaom, u smislu stava 1. ovog lana, prevoz putnika stranom jahtom ili stranim amcem, ako se taj prevoz ne naplauje. Prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lana mogu obavljati plovila Evropske unije koja ispunjavaju uslove utvrene propisima kojima se ureuje prevoz. Strana plovila mogu obavljati prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lana na osnovu dozvole koju izdaje ministar. Dozvola iz stava 5. ovog lana izdaje se reenjem. Reenje iz stava 6. ovog lana je konano.

lan 44Ministar moe izdati dozvolu: 1) stranom plovilu za prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploataciji izmeu domaih luka, odnosno pristanita, na osnovu bilateralnog sporazuma sa dravom iju zastavu plovilo vije; 2) stranom plovilu za prevoz stvari i putnika izmeu domaih luka, odnosno pristanita, ako to zahteva opti interes domae privrede; 3) stranom plovilu za tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u domaim lukama, odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije, ako to zahteva opti interes domae privrede. Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem. Reenje iz stava 2. ovog lana je konano.

lan 45Strana ratna plovila i strana javna plovila mogu izuzetno da uplove u vodne puteve Republike Srbije, ako za to prethodno dobiju odobrenje nadlenog organa. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaju: 1) stranom ratnom plovilu - ministar nadlean za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadlenog za spoljne poslove;

2) stranom javnom plovilu - ministar uz saglasnost ministra nadlenog za spoljne poslove i ministra nadlenog za unutranje poslove; 3) stranom javnom plovilu koje po svojoj nameni ili razlozima zbog kojih eli da uplovi ima naunoistraivaki karakter - ministar nadlean za poslove nauke uz saglasnost ministra nadlenog za poslove odbrane, ministra nadlenog za unutranje poslove i ministra nadlenog za spoljne poslove.

lan 46Plovilu koje dolazi iz inostranstva zabranjeno je da stupi u vezu sa drugim plovilima ili licima na obali pre nego to obavi graninu kontrolu i dobije odobrenje nadlene luke kapetanije za slobodan saobraaj sa obalom. Plovilo ima obavezu da prilikom dolaska u luku, odnosno odlaska iz luke ili sa sidrita podnese nadlenoj lukoj kapetaniji prijavu dolaska odnosno prijavu odlaska, izvod iz popisa posade i popis putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog otpada. Plovilo koje dolazi iz domae luke ne podnosi u drugoj domaoj luci izvod iz popisa posade i popisa putnika za lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci.

lan 47Strano plovilo na unutranjim vodama Republike Srbije duno je da vije zastavu svoje dravne pripadnosti i zastavu Republike Srbije.

Opta obaveza opreznosti lan 48Tokom plovidbe plovilo mora da plovi bezbednom brzinom. Zapovednik je duan da preduzme sve mere opreza koje zahteva opta obaveza primene dune panje i plovidbena praksa, naroito kako bi se izbeglo: 1) ugroavanje ljudskih ivota; 2) oteenje plovila, obala, graevina, instalacija ili drugih objekata na vodnom putu; 3) stvaranje smetnji za plovidbu; 4) unitavanje i oteenje robe; 5) zagaenje unutranjih voda sa plovila; 6) povreivanje lanova posade i drugih lica na plovilu. Odredbe stava 2. ovog lana odnose se i na lanove posade ostalih plovila.

lan 49Brodar, zapovednik ili drugo odgovorno lice na plovilu, kao i posada, Agencija za upravljanje lukama, Direkcija, ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva i ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, kao i drugi dravni organi iji rad utie na bezbednost plovidbe, u okviru njihove nadlenosti duni su da: 1) organizuju i trajno obezbede obavljanje poslova koji se odnose na bezbednost plovidbe; 2) prijave nadlenoj lukoj kapetaniji svaku promenu na plovnom putu i na objektima bezbednosti plovidbe; 3) evidentiraju podatke koji su od znaaja za bezbednost plovidbe.

lan 50Plovilo sa posadom koje stoji mora neprekidno da ima strau. Sastav brodske strae mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vri straa (vreme, vidljivost, vodostaj, gustina saobraaja i slino). lan posade za vreme vrenja strae ne sme da napusti mesto i prostoriju u kojoj se vri straa bez odobrenja zapovednika plovila ili najstarijeg oficira palube koji zamenjuje zapovednika plovila.

Prevoz opasnog tereta lan 51Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije duna su da se pridravaju odredbi "Evropskog sporazuma o meunarodnom transportu opasnog tereta u vodnom saobraaju na unutranjim plovnim putevima - ADN", kao i propisa kojima se ureuje prevoz opasnog tereta. Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi opasan teret duno je da obavesti nadlenu luku kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristanitu iskrcavanja. Luka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog lana iste dostavlja ministarstvu nadlenom za unutranje poslove.

Vangabaritni predmeti na plovilu lan 52

Zabranjeno je da predmeti koji se nalaze na plovilu budu tako postavljeni da izlaze izvan granica gabarita plovila. Izuzetno od stava 1. ovog lana, transport vangabaritnih predmeta moe se obaviti uz odobrenje luke kapetanije.

Gubitak predmeta sa plovila lan 53Ako plovilo izgubi predmet koji moe da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje je duno da odmah obavesti najbliu luku kapetaniju i da dostavi, to je mogue tanije, podatke o mestu gde je predmet izgubljen. Ako plovilo naie na nepoznatu prepreku na plovnom putu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje duno je da obavesti najbliu luku kapetaniju i da dostavi, to je mogue tanije, podatke o mestu na kojem se nalazi prepreka. Lica iz st. 1. i 2. ovog lana duna su da, prema mogunostima obelee to mesto vidljivom oznakom.

Zatita znakova, oznaka i drugih objekata na vodnom putu lan 54Zapovednik ili lice koje upravlja plovilom na vodnom putu koje uoi da je znak za regulisanje plovidbe uniten, oteen, neispravan ili pomeren, duno je da bez odlaganja o tome obavesti najbliu luku kapetaniju. Kod vezivanja ili manevrisanja plovila zabranjeno je korienje znakova ili oznaka na vodnom putu (bova, plovaka, oznaka i slino), njihovo oteenje ili onesposobljavanje za njihovu namenu. Ako plovilo oteti stalnu graevinu na vodnom putu (brodska prevodnica, most, naper i slino), zapovednik plovila mora odmah o tome da obavesti najbliu luku kapetaniju. Ukoliko se dogodi da plovilo usled razliitih okolnosti, prekine ili oteti vazduni ili podvodni telekomunikacioni kabl, kabl visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode, postavljen na vodnom putu, zapovednik plovila mora o tome odmah obavestiti najbliu luku kapetaniju.

Obaveza oslobaanja plovnog puta lan 55Predmeti ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ne smeju se bacati na plovni put.

Oteeno, nasukano ili potopljeno plovilo ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugroava bezbednost plovidbe ili iskoriavanje prirodnog bogatstva na plovnom putu ili koji predstavlja opasnost od zagaivanja, mora se ukloniti po nalogu luke kapetanije. Ako vlasnik ili brodar plovila ne ukloni plovilo ili predmet kako je to propisano stavom 2. ovog lana, luka kapetanija e narediti Direkciji, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, uklanjanje plovila ili predmeta sa plovnog puta koji ometaju ili ugroavaju bezbednost plovidbe, na teret tog lica.

Rasprema lan 56Brod i tehniki plovni objekat u raspremi moe da boravi na vodnom putu na osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije. Prilikom izdavanja odobrenja luka kapetanija e za plovila iz stava 1. ovog lana odrediti mesto, uslove i vreme boravka. Strani brod u raspremi moe boraviti na vodnom putu prema uslovima koje propisuje Vlada.

Skelski prelaz lan 57Na vodnom putu moe se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi transportnog povezivanja susednih obala. Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza. Odobrenje iz stava 2. ovog lana ministar izdaje po prethodno pribavljenom miljenju ministra nadlenog za poslove odbrane i Direkcije. Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na dravnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti miljenje ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje tih dravnih vodnih puteva. Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz na obali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni uslovi za izvezivanje skele. Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvruje nadlena luka kapetanija.

2. Pilotaa lan 58

Pilotaa je davanje strunih saveta zapovedniku plovila od strane strunog lica (locmana) u pogledu voenja plovila kada to zahteva bezbednost plovidbe na vodnim putevima, lukama i pristanitima. Poslove pilotae moe obavljati pravno lice koje ima zaposlene locmane koji imaju odgovarajuu strunu spremu i poloen struni ispit za locmana i koje ovlasti ministar. Nain i uslove za obavljanja pilotae, uslove, program, nain i trokove polaganja strunog ispita za locmana i obrazac locmanske legitimacije propisuje ministar.

lan 59Poslove pilotae na vodnim putevima, lukama i pristanitima mogu da obavljaju strana pravna lica pod jednakim uslovima kao i domaa pravna lica.

lan 60Za plovila odreene vrste i veliine, ministar moe, radi bezbednosti plovidbe, odrediti vodne puteve, luke i pristanita na kojima je pilotaa obavezna. Obaveznoj pilotai ne podleu domaa ratna plovila.

lan 61Pilotaom se moe koristiti svako plovilo pod jednakim uslovima. U pogledu korienja usluga pilotae i plaanja naknade za te usluge strano plovilo je izjednaeno sa domaim plovilom pod uslovima predvienim bilateralnim sporazumom koji se zakljuuje sa dravom iju zastavu plovilo vije.

lan 62Pilotaa plovilom ne oslobaa zapovednika dunosti da upravlja plovidbom i manevrisanjem plovilom i odgovornosti koja iz toga nastaje.

V SPREAVANJE ZAGAENJA SA PLOVILAlan 63Zabranjeno je iz plovila isputanje, izlivanje ili izbacivanje u unutranje vode tetnih predmeta ili materija, ukljuujui i ulje, derivate ulja, koji mogu prouzrokovati zagaenje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu. Zabranjeno je isputanje, izlivanje ili izbacivanje delova tereta ili otpada od tereta iz plovila u unutranje vode. Zabranjeno je spaljivanje smea, mulja, taloga i posebnog otpada na plovilu.

Zabranjeno je isputanje otpadne vode sa: 1) plovila namenjenih za prevoz putnika sa vie od 50 kabina; 2) putnikih plovila, namenjenih za prevoz vie od 50 putnika. Zabranjeno je premazivanje plovila uljem ili ienje spoljnjeg dela plovila s proizvodima ije je oticanje u vodu zabranjeno. Zabranjena je upotreba sistema protiv obrastanja plovila koji sadre elemente ive, arsena, organske elemente koji se koriste kao biocidi, kao i heksahloricikloheksan. Nain postupanja u sluaju zagaivanja sa plovila propisuje ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i ministra nadlenog za poslove vodoprivrede.

lan 64Zapovednik plovila, lanovi posade i druga lica na plovilu duni su da sa dunom panjom preduzimaju mere radi izbegavanja zagaenja unutranjih voda, zavisno od konkretnih okolnosti, da koliinu otpada koji nastaje na plovilu svedu na najmanju moguu meru i da u najveoj meri izbegnu eventualno meanje raznih vrsta otpada.

lan 65U sluaju isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija, odnosno opasnosti od isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija iz lana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik plovila e bez odlaganja obavestiti nadlenu luku kapetaniju, kao i plovila koja se nalaze u blizini izlivanja i to je mogue tanije dati podatke o mestu, koliini i vrsti tetnih predmeta ili materija koje su isputene.

lan 66Isputanje vode iz separacionog postrojenja za kaljunu vodu, odobrenog od strane ministra nadlenog za poslove vodoprivrede, u unutranje vode izuzima se od zabrane iz lana 63. stav 1. ovog zakona, ako je maksimalni sadraj rezidua ulja nakon separacije, bez prethodnog razblaivanja, manji od 5 mg/l. Zabrana iz lana 63. stav 1. ovog zakona ne odnosi se na vodu za pranje od ostataka tereta i materije ije je isputanje u unutranje vode izriito dozvoljeno zakonom. Zabrana iz lana 63. stav 4. ne odnosi se na putnika plovila ija postrojenja za preiavanje otpadnih voda poseduju uverenje o odobrenju tipa. Zapovednik plovila vodi i redovno aurira knjige ulja, sanitarne otpadne i kaljune vode i dnevnik brodskog smea i iste na zahtev dravnih organa daje na uvid.

lan 67

Luka otvorena za meunarodni saobraaj mora biti opremljena na nain da se ulje, derivati ulja kao i druge opasne materije koje se izliju na operativnu obalu, ne izliju u vodu. U sluaju izlivanja opasnih materija iz stava 1. ovog lana primenjuju se najbolje dostupne tehnike za ograniavanje prostiranja i uklanjanja izlivenih materija. Luka iz stava 1. ovog lana mora biti snabdevena plutajuim branama, kao i drugom opremom za ograniavanje i spreavanje irenja ulja, uljnih derivata i drugih opasnih materija u lukim akvatorijima.

lan 68Zapovednik plovila duan je da tetne predmete i materije preda prijemnim stanicama. Smee sa plovila prikuplja se i, kada je to mogue nakon razvrstavanja materijala koji se mogu reciklirati, predaje prijemnim stanicama, odnosno postrojenjima za tretman neopasnog otpada. tetne predmete i materije koji nastaju na plovilu iz lana 63. stav 1. ovog zakona prikupljaju se sa plovila, skladite i predaju na tretman postrojenju za tretman otpada pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom. Tretman tetnih predmeta i materija iz stava 1. ovog lana ne obuhvata opasan otpad sa stranih plovila, osim ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

VI TRAGANJE I SPASAVANJElan 69Traganje i spasavanje je obaveza pruanja svih vidova pomoi i spasavanje ugroenih lica, plovila i stvari na vodnim putevima. Traganje i spasavanje ugroenih lica na vodnim putevima je obavezno.

lan 70Traganje predstavljaju radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima nezgode na vodnim putevima, kao i hidrometeorolokih uslova radi pruanja pomoi, prvenstveno radi zatite i spasavanja ugroenih lica. Spasavanje predstavljaju radnje u cilju pruanja pomoi, odnosno otklanjanja opasnosti u sluaju nezgode na vodnim putevima. U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaenim pojavama i dogaajima.

lan 71

Traganje i spasavanje ugroenih stvari domaih pravnih i fizikih lica je obavezno, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost lica i plovila ili drugih sredstava koja obavljaju spasavanje. Traganje i spasavanje ugroenih stvari u stranom vlasnitvu je obavezno ako se time spreava ili otklanja teta koja moe nastati ili se time otklanjaju opasnosti za bezbednost plovidbe.

lan 72Pravo spasavanja nasukanih ili oteenih plovila na unutranjim vodama koje je posada napustila, kao i stvari sa tih plovila, imaju samo pravna lica sa seditem u Republici Srbiji ili fizika lica koja su dravljani Republike Srbije. Strana pravna ili fizika lica mogu da obavljaju poslove traganja i spasavanja iz stava 1. ovoga lana na osnovu odobrenja ministra uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove.

lan 73Traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa lukim kapetanijama. U traganje i spasavanje duni su da se po nalogu ministra nadlenog za unutranje poslove, ukljue sa raspoloivim osobljem i opremom: 1) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici koja obavljaju delatnost na unutranjim vodama u ili u vezi sa korienjem unutranjih voda i koja raspolau plovilima i drugim sredstvima pogodnim za obavljanje traganja i spasavanja; 2) graani - vlasnici plovila koja su pogodna za traganje i spasavanje; 3) dravni organi i posebne organizacije pogodne za izvrenje odreenih zadataka u traganju i spasavanju. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari obavlja se bez naloga kada to hitnost i druge okolnosti nezgode zahtevaju.

lan 74Koordinaciju traganja i spasavanja ugroenih lica i stvari na podruju vie lukih kapetanija vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa ministarstvom. Koordinacija traganja i spasavanja na vodnim putevima vri se na osnovu planova i uputstava koje donosi ministar nadlean za unutranje poslove u saradnji sa ministrom.

VII VAENJE POTONULIH STVARI

lan 75Vaenje plovila, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u daljem tekstu: potonule stvari) potonulih ili nasukanih u unutranjim vodama, ako se ne radi o njihovom spasavanju, vri se u skladu sa ovim zakonom. Ako je potonula stvar predmet istrage ili predmet krivinog dela, postupanje sa tom stvari u nadlenosti je pravosudnih organa i ministarstva nadlenog za unutranje poslove.

lan 76Potonulu stvar vadi vlasnik te stvari, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Potonula stvar vadi se na osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije, kojim se odreuju nautiko-tehniki uslovi i rok za izvoenje radova. U zahtevu za izdavanje odobrenja za vaenje potonule stvari mora se navesti naziv potonule stvari, mesto gde ona lei, nain i sredstva potrebna za vaenje, dokaz o vlasnitvu, kao i vreme predvieno za poetak i zavretak radova na njenom vaenju. Odobrenje za vaenje potonule stvari koja je od interesa za vojsku, luka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove odbrane. Odobrenje za vaenje potonule stvari koje je utvreno kao kulturno dobro, luka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. O poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na vaenju potonule stvari, vlasnik je duan da odmah obavesti luku kapetaniju.

lan 77Ako potonula stvar predstavlja neposrednu opasnost za plovidbu ili predstavlja opasnost od zagaivanja, u cilju preduzimanja hitnih mera radi obezbeenja bezbednosti plovidbe ili otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovine, luka kapetanija e doneti reenje i narediti njegovo izvrenje bez odlaganja.

lan 78Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, nadlena luka kapetanija reenjem e narediti vlasniku da u primerenom roku izvadi potonulu stvar. Ako vlasnik ne postupi prema reenju iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija e doneti zakljuak o dozvoli izvrenja, o troku vlasnika. alba protiv zakljuka o dozvoli izvrenja iz stava 2. ovog lana ne zadrava njegovo izvrenje.

Reenje iz stava 1. ovog lana kojim se nareuje vaenje potonule stvari koja je u vlasnitvu stranog lica dostavlja se ministarstvu nadlenom za spoljne poslove.

lan 79Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, a lukoj kapetaniji nije poznat vlasnik, ili kad je vlasnik poznat ali ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti zapoeto vaenje, vaenje potonule stvari vri Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Smatra se da poznati vlasnik ne namerava da preduzme vaenje potonule stvari, odnosno da je prekinuo ili napustio to vaenje, ako u roku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne dostavi izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako u roku od 15 dana od dana dobijanja odobrenja ne zapone vaenje, odnosno ako ne nastavi radove na vaenju potonule stvari koje je prekinuo ili napustio bez opravdanog razloga. Smatra se da nepoznati vlasnik ne namerava da vadi potonulu stvar, ako u roku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne podnese zahtev za vaenje i dokaze o svom pravu na vaenje potonule stvari.

lan 80Ako su za vaenje potonule stvari potrebna naroita nautika i tehnika sredstva i naroita strunost, vlasnik koji ne raspolae tim sredstvima, odnosno strunou moe svoju potonulu stvar da vadi iz unutranjih voda samo posredstvom privrednog drutva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koje raspolae tim sredstvima i strunou.

lan 81Trokove vaenja i uvanja potonule stvari snosi vlasnik. U sluaju da je vlasnik potonule stvari nepoznat, sredstva za vaenje i uvanje potonule stvari obezbeuju se iz budeta Republike Srbije. Ako se vlasnik potonule stvari ne pojavi u roku od est meseci od momenta vaenja potonule stvari, Republika Srbija stie pravo da trokove vaenja i uvanja namiri u postupku prodaje izvaene stvari. Ako se pre prodaje stvari iz stava 2. ovog lana pojavi vlasnik stvari i nadoknadi sredstva isplaena iz budeta Republike Srbije, zadrava vlasnitvo nad izvaenom stvari.

lan 82Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine, a koja nije izvaena u roku od 10 godina od dana kad je potonula, postaje imovina Republike Srbije.

Ako ne moe da se utvrdi vreme potonua stvari, pretpostavka je da su plovilo, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile, potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o plovilu ili vazduhoplovu, a ostali predmeti onog dana kada je utvrena pozicija na unutranjim vodama gde je predmet potonuo.

Deo treiI BROD I POSADA1. Brod Utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu lan 83Brod i tehniki plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu u odreenim granicama plovidbe i za odreenu namenu, ako: 1) ispunjava uslove propisane Tehnikim pravilima za brodove; 2) ima propisani broj struno osposobljenih lanova posade; 3) je smetaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima za prevoz putnika; 4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim nainom rasporeda tereta.

lan 84Sposobnost broda za plovidbu utvruje se vrenjem tehnikog nadzora kojim se utvruje da brod odgovara zahtevima Tehnikih pravila. Tehniki nadzor obuhvata odobravanje tehnike dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehnike dokumentacije na osnovu koje se izrauju materijali, maine, ureaji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradom materijala, maina, ureaja i opreme, kao i pregled postojeih brodova i nadzor nad izvoenjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvreno da ih treba popraviti ili obnoviti.

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu lan 85Tehniki nadzor vri Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Uprava) je organ uprave u sastavu ministarstva obrazovan za obavljanje strunih i tehnikih poslova u oblasti utvrivanja sposobnosti brodova za plovidbu.

lan 86Pregledi postojeih brodova mogu biti osnovni, redovni, kontrolni i vanredni.

lan 87Obavezi vrenja osnovnog pregleda podlee postojei brod, i to: 1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom ili prepravkom nije vrila Uprava; 2) svaki put kada se brodu trajno menja njegova namena ili proiruju granice plovidbe, i to pre poetka njegovog korienja; 3) svaki put kada se na brodu vri popravka kojom se menjaju njegove konstrukcione osobine i svojstva pogonskih ureaja, i to pre poetka njegovog korienja.

lan 88Redovnim pregledom utvruje se da li stanje broda odgovara odredbama Tehnikih pravila, a kontrolnim pregledom proverava se pravilno odravanje broda.

lan 89Vanredni pregled broda vri se: 1) posle pretrpljene havarije ili utvrenog nedostatka broda, ako po nalazu luke kapetanije pretrpljena havarija ili utvreni nedostatak broda utie na sposobnost broda za plovidbu; 2) kada se vre vee popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze iz osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda; 3) kada je brod bio u raspremi due od jedne godine; 4) prilikom privremene promene namene ili proirenja granica plovidbe broda; 5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok dui od jednog meseca.

lan 90Konstrukciona i tehnika sposobnost brodova za plovidbu i sigurnost njihovih ureaja, maina, opreme i materijala koji slue za odravanje bezbednosti plovidbe tih brodova, zatite ivota, bezbednost i zdravlje na radu lanova posade i drugih lica na brodovima i

spreavanje zagaivanja unutranjih voda sa brodova, konstrukciona i tehnika sigurnost ureaja za ukrcavanje tereta na brod i iskrcavanje sa broda i o nainu merenja i izraunavanju tonae, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri badarenju brodova, oprema i ureaji koje brod koristi za korienje usluga RIS-a i drugo, kao i obim, nain i rokove za vrenje pregleda propisuju se Tehnikim pravilima. Ministar propisuje Tehnika pravila i rokove za njihovu primenu.

Naknada za vrenje tehnikog nadzora lan 91Za vrenje tehnikog nadzora plaa se naknada. Naknadu za vrenje tehnikog nadzora plaa vlasnik broda. Ministar odreuje visinu naknade za vrenje tehnikog nadzora. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 84. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

lan 92Uprava e delimino ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja odreenog pregleda, ukoliko brod poseduje vaeu potvrdu da odgovara zahtevima Tehnikih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog drutva. Ministar propisuje uslove za priznavanje klasifikacionih drutava.

lan 93Pregled broda radi utvrivanja njegove sposobnosti za vrenje probne vonje obavlja se pre polaska broda na probnu vonju. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na brod koji se za stranog naruioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaem brodogradilitu. Ministar propisuje nain obavljanja probne vonje brodova, kao i zone plovidbe brodova.

lan 94Posle izvrenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravkom broda i posle izvrenog bilo kog pregleda broda, ne smeju se bez prethodnog obavetavanja Uprave i ponovnog pregleda broda vriti bilo kakve promene ili prepravke strukture trupa broda, njegovih maina, ureaja i opreme.

lan 95

Brod moe da prevozi samo odreeni broj putnika iji se broj i smetaj na brodu odreuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoloive povrine za smetaj putnika, ureaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova. Dozvoljeni broj putnika i njihov smetaj na brodu utvruje se Tehnikim pravilima.

lan 96Teret na brodu mora da bude tako rasporeen da obezbeuje plovna svojstva broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u razliitim uslovima korienja. Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog optereenja broda i saglasno Tehnikim pravilima i da bude sloen, rasporeen i obezbeen tako da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne moe doi do pomeranja tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudske ivote i ivotnu sredinu. Najvee dozvoljeno optereenje broda i raspored tereta odreuje se Tehnikim pravilima.

lan 97Odredbe ovog zakona o utvrivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se odnose na brod i tehniki plovni objekat, odnose se i na skelu, kao i na amac kojim se obavlja javni prevoz.

Badarenje broda lan 98Badarenjem broda utvruju se najvea dozvoljena istisnina, kao i istisnine za odreene vodne linije, a badarenjem teretnog broda i nosivost broda, zavisno od gaza broda. Badarenje broda vri Uprava prema Tehnikim pravilima.

lan 99Badarenju podlee domai brod koji se upisuje u domai upisnik kao i strani brod koji u domaoj luci, odnosno pristanitu podlee plaanju naknada ija se visina utvruje prema registarskoj tonai, odnosno najveoj dozvoljenoj istisnini broda koji nema svedoanstvo o badarenju ili ispravu koja se priznaje u Republici Srbiji. Badarenje broda koji se u domaem brodogradilitu gradi za stranog naruioca moe da se izvri po odredbama ovog zakona i propisa koje donosi ministar, ako strani naruilac to zatrai. Na zahtev vlasnika domaeg broda, kao i vlasnika stranog broda, badarenje broda moe se izvriti i po sistemu badarenja predvienim stranim propisima.

Ako se domai brod gradi ili je nabavljen u inostranstvu, ili se u inostranstvu na njemu vre prepravke zbog kojih brod po odredbama ovog zakona mora ponovo da se badari, takav brod moe da se badari u dravi u kojoj se gradi ili je nabavljen, odnosno u kojoj su na njemu izvrene takve prepravke. U sluaju iz stava 4. ovog lana Uprava moe na zahtev vlasnika da izvri njegovo badarenje po odredbama ovog zakona. Badarenje domaeg broda graenog za domaeg naruioca ili nabavljenog, ili prepravljenog u inostranstvu, ili stranog broda koji po odredbama ovog zakona podlee badarenju, vri se im brod stigne u prvu domau luku. Odredba stava 6. ovog lana ne odnosi se na domai brod koji je po odredbama ovog zakona ve badaren u inostranstvu. Zahtev za badarenje domaeg broda duan je da podnese brodar. Zahtev za badarenje domaeg broda koji se gradi u domaem ili stranom brodogradilitu mora da se podnese im na brodu budu ugraene oplata, palube i pregrade.

lan 100Ponovno badarenje domaeg broda izvrie se, ako se: 1) posle badarenja broda izvre prepravke zbog kojih se na brodu menja najvea dozvoljena istisnina za odgovarajui gaz ili najvea nosivost; 2) posumnja u pravilnost izvrenog badarenja; 3) brod unutranje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova, odnosno ako se pomorski brod upisuje u upisnik brodova unutranje plovidbe. U sluaju ponovnog badarenja, prema odredbama stava 1. taka 1) ovog lana, Uprava odluuje da li se, u zavisnosti od izvrenih prepravki broda, ponovno badarenje mora izvriti u celini ili delimino. Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se podneti pre zavretka prepravke broda. Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se podneti pre zavretka prepravke i za strani brod koji po odredbama ovog zakona podlee badarenju u Republici Srbiji, ako se prepravke stranog broda vre u domaem brodogradilitu. Zahtev za ponovno badarenje broda u sluajevima iz stava 1. ovog lana podnosi lice iz lana 99. stav 8. ovog zakona, a zahtev za ponovno badarenje u sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana moe, osim tog lica, podneti i Agencija za upravljanje lukama,

odnosno pravno lice ovlaeno da naplauje naknadu prema registarskoj tonai, odnosno tonai ili istisnini broda. Ponovno badarenje broda na osnovu stava 1. taka 2) ovog lana ne moe vriti ovlaeno lice koje je izvrilo prethodno badarenje u iju se pravilnost posumnjalo.

Brodske isprave i knjige lan 101Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju slue kao dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu, tehnikim podacima i ostalim svojstvima broda. U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se podaci o vanijim dogaajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu, kao i podaci u vezi sa plovidbom, vodnim putem i brodom.

lan 102Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku i na jednom od jezika predvienih meunarodnim sporazumima.

lan 103Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu i uredno voditi. Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev luke kapetanije, kao i diplomatskih ili konzularnih predstavnitava Republike Srbije. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, brodske isprave i knjige brodova bez posade ne moraju se nalaziti na brodu ve se moraju uvati kod brodara. Brodar je obavezan da uini dostupnim brodske isprave i knjige iz stava 3. ovog lana na zahtev luke kapetanije.

lan 104Brodske isprave i knjige izdate prema propisima zemalja lanica Evropske unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji. Isprave i knjige izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvienim sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa dravom iju zastavu brod vije. Isprave broda kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu izdate u skladu sa Pravilima nadzora plovila na Rajni kojim se dokazuje sposobnost broda za plovidbu Rajnom, priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave broda izdate prema "Propisu o prevozu opasnih materija Rajnom - ADNR" priznaju se u Republici Srbiji kao dokaz da brod zadovoljava zahteve za prevoz opasnog tereta vodnim putem.

lan 105Brod mora imati brodsko svedoanstvo. Brodsko svedoanstvo sadri sve podatke iz knjige upisnika brodova u koji je brod upisan. Brodskim svedoanstvom dokazuje se: srpska dravna pripadnost broda, pravo i dunost da brod vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije, vrsta i namena broda, zona plovidbe na kojoj je ovlaen da plovi, broj putnika i masa tereta koji brod sme da prevozi, kao i status Rajnskog plovila. Brodsko svedoanstvo izdaje luka kapetanija. Brodsko svedoanstvo izdaje se na osnovu svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu koje izdaje Uprava. Ministarstvo vodi registar izdatih brodskih svedoanstava. Brod bez posade, na brodskom trupu ili na stalno privrenoj ploi ili tabli na trupu, mora imati natpis koji sadri osnovne podatke iz brodskog svedoanstva.

lan 106Brod mora da ima svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. Svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvruje da brod odgovara zahtevima Tehnikih pravila, izdaje Uprava, nakon izvrenog pregleda iz lana 86. ovog zakona.

lan 107Privremeni plovidbeni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu, kao i brodu koji je u inostranstvu, a izgubljeno mu je brodsko svedoanstvo. Brod, koji nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji stie, privremenim plovidbenim listom srpsku dravnu pripadnost i pravo i dunost da vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije. Privremeni plovidbeni list vai najdue godinu dana od dana izdavanja, a njegova vanost prestaje i ranije i to u asu kada brod stigne u prvu domau luku, odnosno pristanite. Privremeni plovidbeni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavnitvo Republike Srbije.

lan 108Brod ija je posada ukrcana na osnovu propisane isprave za ukrcavanje, mora imati popis posade. Popisom posade utvruje se koja su lica ukrcana na brod kao lanovi posade, u kom svojstvu i njihove kvalifikacije. Popis posade izdaje luka kapetanija. Popisom posade broda utvruje se i koji su lanovi porodice lana posade broda ukrcani na taj brod.

lan 109Brod mora imati svedoanstvo o badarenju. Svedoanstvom o badarenju teretnog broda dokazuje se istisnina za svaki santimetar gaza, a kod ostalih brodova - istisnina pri najveem dozvoljenom gazu i gazu praznog broda, kao i slobodni bok broda. Svedoanstvo o badarenju gubi vanost kada se zbog prepravki izvrenih na brodu menja njegova istisnina. Svedoanstvo o badarenju broda bez posade moe se zameniti natpisom na brodskom trupu ili stalno privrenoj ploi ili tabli na trupu, koji mora da sadri podatke o nosivosti iz svedoanstva sa fotokopijom ili overenom kopijom tog svedoanstva koja se nalazi na brodu bez posade ili tegljau, odnosno potiskivau.

lan 110Svedoanstvo o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje mora da ima brod koji namerava da izvri probnu vonju.

lan 111Brod koji je opremljen ureajima za ukrcavanje i iskrcavanje tereta mora da ima registar teretnog ureaja. Sastavni deo registra teretnog ureaja iz stava 1. ovog lana, ine uverenja o ispitivanju tih ureaja i njihove opreme.

lan 112Brod koji je bio zagaen glodarima (mievima i pacovima), mora da ima svedoanstvo o deratizaciji.

Brod koji nije bio zagaen glodarima, mora da ima svedoanstvo o osloboenju od deratizacije kojim se dokazuje da je brod za odreeno vreme, koje je utvreno u svedoanstvu, osloboen od vrenja deratizacije. Svedoanstvo o deratizaciji i svedoanstvo o osloboenju od deratizacije izdaje organ nadlean za poslove zdravlja.

lan 113Brodu ili tankeru koji prevozi hlaeni ili opasan teret mora da bude utvrena sposobnost za prevoz takvih tereta. Brodu iz stava 1. ovog lana ija je sposobnost za prevoz utvrena, izdaju se odgovarajue isprave, i to: 1) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje opasnog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz opasnog tereta; 2) uverenje o sposobnosti tankera za ukrcavanje opasnog tereta-tankeru sposobnom za prevoz opasnog tereta; 3) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje hlaenog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz hlaenog tereta. Ispravama iz stava 2. ovog lana potvruje se da brod ispunjava uslove propisane Tehnikim pravilima za prevoz hlaenog ili opasnog tereta, radi zatite broda, lica na brodu, tereta i ivotne sredine.

lan 114Brod mora imati knjigu pregleda i nadzora. U knjigu pregleda i nadzora Uprava ili luka kapetanija, kada vre nadzor nad brodom, upisuju podatke o izvrenom nadzoru, navodei utvrene nedostatke i naloge izdate radi njihovog otklanjanja.

lan 115Plovilo koje ima radio-ureaj duno je da vodi radio-dnevnik. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radio-dnevnik nije duno da vodi plovilo koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove i amac za spasavanje koji pripada brodu.

lan 116Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda ili tankera za ukrcavanje opasnog tereta za plovidbu, mora imati brod ili tanker koji Uprava oglasi sposobnim za plovidbu, ako pregledom utvrdi da nije sposoban za plovidbu u zonama u kojima je do tada ovlaen

da plovi, ali je sposoban za plovidbu u uim zonama plovidbe, ili ga oglasi sposobnim da izuzetno preduzme jedno ili vie odreenih putovanja koja prelaze zone plovidbe u kojima je bio ovlaen da plovi, ako se na osnovu izvrenog pregleda utvrdi da je sposoban za preduzimanje tih putovanja.

lan 117Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda za prevoz putnika mora da ima brod koji nije putniki brod, koji Uprava oglasi sposobnim da prevozi putnike na jednom ili vie putovanja ili za odreeno vreme, odreenu zonu plovidbe, ako je njegova sposobnost utvrena po odredbama ovog zakona i ako se pregledom utvrdi da brod ispunjava uslove za obavljanje takvog prevoza putnika.

lan 118Plovilo koje ima radio-ureaj mora imati svedoanstvo o sigurnosti radio-ureaja, osim plovila koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove. Putniki brod mora da ima knjigu stabiliteta. Brod sa sopstvenim pogonom mora da vodi brodski dnevnik. Brod koji ima posadu duan je da vodi zdravstveni dnevnik. Tehniki plovni objekat mora da vodi knjigu rada. Knjigu o uljima mora imati brod koji prevozi ulja i brod koji koristi teno ulje. Brod mora da ima knjige sanitarne otpadne i kaljune vode. Brod mora da ima dnevnik brodskog smea.

lan 119Vaenje registra teretnog ureaja potvruje se godinjim kontrolnim pregledom, a obnavlja se svake etvrte godine ili najkasnije svake pete godine, redovnim pregledom.

lan 120Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu traje do roka naznaenog u svedoanstvu i moe se produiti najvie za 90 dana. Vaenje svedoanstva o badarenju za teretne brodove traje 10 godina, a za ostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Vaenje svedoanstva o badarenju produava se za 10, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili nosivosti odgovaraju stanju na brodu. Vaenje privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu i privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za prevoz putnika traje za ono vreme koje je

navedeno u svedoanstvu, a najdue do isteka roka vaenja svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu. Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje traje 30 dana od dana izdavanja.

lan 121Isprave iz l. 109, 110, 111, 113, 116, 117. i lana 118. stav 1. ovog zakona, kao i knjige iz lana 114. i lana 118. stav 2. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu iz lana 118. stav 2. ovog zakona overava Uprava. Knjige iz lana 115. i lana 118. st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona izdaje luka kapetanija.

lan 122Ministar propisuje vrstu, sadrinu, obrasce i nain voenja brodskih isprava i knjiga, kao i nain voenja i sadrinu registra izdatih brodskih svedoanstava.

Utvrivanje sposobnosti amca i ploveeg tela za plovidbu i plutajueg objekta za plutanje lan 123amci i plovea tela mogu se koristiti u plovidbi, odnosno plutajui objekti za plutanje ako: 1) je utvrena njihova sposobnost za plovidbu, odnosno plutanje u pogledu konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ureaja i opreme, u skladu sa Tehnikim pravilima za amce, plovea tela i plutajue objekte; 2) su upisani u upisnik amaca, ploveih tela i plutajuih objekata (u daljem tekstu: upisnik); 3) amcem, ploveim telom i plutajuim objektom upravlja lice koje je struno osposobljeno.

lan 124Odredbe lana 123. ovog zakona ne odnose se na: sportske amce bez sopstvenog pogona (veslake amce, kajake, kanue, jedrilice i slino) namenjene takmienju, amce bez sopstvenog pogona koji nisu dui od tri metra, pedoline, vodene bicikle, daske i slina plovila, ako se njima ne obavlja privredna delatnost.

lan 125Sposobnost amca i ploveeg tela za plovidbu, odnosno plutajueg objekta za plutanje utvruje se pregledom kojim se utvruje da amac, plovee telo, odnosno plutajui

objekat odgovara zahtevima Tehnikih pravila za amce, plovea tela i plutajue objekte. Pregled moe biti osnovni, redovni i vanredni. Tehniki nadzor nad gradnjom, osnovni, redovni i vanredni pregled vri ministarstvo. Posle izvrenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu amca i ploveeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajueg objekta. Za amce i plovea tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju. Za plutajui objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajua dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju. Ministar propisuje vrstu pregleda, namenu, nain i postupak utvrivanja sposobnosti za plovidbu amaca i ploveih tela, odnosno plutanje plutajuih objekata. Ministar propisuje Tehnika pravila za amce, plovea tela i plutajue objekte i rokove za njihovu primenu.

Naknada za vrenje pregleda i tehnikog nadzora nad gradnjom amca, ploveeg tela i plutajueg objekta lan 126Za vrenje pregleda i tehnikog nadzora nad gradnjom iz lana 125. stav 3. ovog zakona plaa se naknada. Naknadu za vrenje pregleda i tehnikog nadzora iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici plovila iz lana 125. stav 1. ovog zakona. Ministar utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se za obavljanje poslova iz lana 125. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.

lan 127amac i plutajui objekat prilikom upisa moraju biti badareni. Badarenje se obavlja prema Tehnikim pravilima o nainu merenja i izraunavanja zapremine koja su propisana za amce i plutajue objekte. Ako se prepravkom menja zapremina amca, odnosno plutajueg objekta vri se ponovno badarenje.

lan 128amac i plovee telo u plovidbi, mora da ima sledee isprave i knjige: 1) plovidbenu dozvolu; 2) popis posade i knjigu rada za amac kojim se obavlja javni prevoz. Plutajui objekat u plutanju mora da ima sledee isprave i knjige: 1) plutajuu dozvolu; 2) popis posade za plutajui objekat koji se koristi za privredne i javne svrhe. Ministar propisuje vrstu, sadrinu i nain voenja isprava i knjiga iz st. 1. i 2. ovog lana. Isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje luka kapetanija.

lan 129Na amac, plovee telo, odnosno plutajui objekat ne sme da se ukrca, odnosno da na njemu boravi vei broj lica nego to je to odreeno plovidbenom, odnosno plutajuom dozvolom.

2. Posada lan 130Posadu broda sainjavaju lica ukrcana za izvrenje poslova na brodu i upisana u popis posade.

lan 131Za vrenje poslova kojima se obezbeuje bezbedna plovidba, brod mora da ima odgovarajui broj lanova posade sa propisanim zvanjima. Ministar propisuje najmanji broj lanova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovake mornarice.

lan 132lan posade broda trgovake mornarice koji vri poslove kojima se obezbeuje plovidba, moe da bude lice koje je steklo odgovarajue zvanje i koje za vrenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajue ovlaenje, kao i pripravnik za sticanje zvanja. Zvanje lanova posade broda stie se polaganjem strunog ispita za odreeno zvanje, a dokazuje se ovlaenjem za vrenje poslova na brodu.

Ovlaenje za vrenje poslova na brodu koje je izdato suprotno propisanim uslovima nitavo je. Ministar propisuje program, trokove i nain obuke polaganja strunog ispita za sticanje zvanja lanova posade brodova trgovake mornarice. Ministar propisuje zvanja, uslove za sticanje zvanja i ovlaenja lanova posade brodova trgovake mornarice, kao i obrazac, sadrinu i nain izdavanja i nain voenja evidencije izdatih ovlaenja.

lan 133Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika izdate prema propisima Centralne komisije za plovidbu Rajnom i zemalja lanica Evropske unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji. Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika i ostalih lanova posade izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvienim sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa dravom koja je izdala ispravu o strunoj osposobljenosti zapovednika odnosno drugog lana posade. Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana uslovljeno je vrstom broda za koju isprava vai u zemlji gde je izdata. Propisom iz lana 132. stav 5. ovog zakona mogu se propisati dodatni uslovi za zapovednika u pogledu priznavanja isprava iz stava 1. ovog lana, kada zapoveda brodom koji plovi odreenom deonicom vodnog puta za koji se zahteva poznavanje lokalnih uslova plovidbe.

lan 134Ovlaenje za vrenje poslova na brodu moe se dati samo licu koje je telesno i duevno sposobno da obavlja posao na brodu, to se utvruje i proverava lekarskim pregledom. Ministar uz saglasnost sa ministrom nadlenim za poslove zdravlja propisuje uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti lanova posade brodova i drugih plovila kao i uslove i nain vrenja zdravstvenog nadzora.

lan 135lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije, na nain koji omoguava bezbednost plovidbe, koji ne oteuje brod ili teret na njemu i ne ugroava bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i ivotnu sredinu od zagaivanja tetnim predmetima ili materijama od strane broda. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.

lan 136

Kao lan posade na brodu moe da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjiicu ili dozvolu za ukrcavanje. Brodarska knjiica je isprava kojom se dokazuje struna sprema lana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjiica i dozvola za ukrcavanje su line isprave lica kome su izdate. Brodarska knjiica izdata od luke kapetanije, snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadlenog za izdavanje viza, slui i kao putna isprava (paso) i predstavlja ovlaenje za lice da bude lan posade broda koji plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju. Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani dravljanin ukrcan kao lan posade na domaem brodu. Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se struna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Ministar propisuje uslove, nain izdavanja i obrasce brodarske knjiice i dozvole za ukrcavanje, kao i voenje evidencije izdatih brodarskih knjiica i dozvola za ukrcavanje.

lan 137Ako brodar iskrca sa broda lana posade van luke u kojoj je sedite brodara, brodar je duan da mu obezbedi povratak u mesto prebivalita, odnosno boravita (u daljem tekstu: povratno putovanje). Kada se brod nalazi u inostranstvu, a brodar ne postupi na nain iz stava 1. ovog lana, povratno putovanje e na teret brodara, obezbediti diplomatsko ili konzularno predstavnitvo Republike Srbije. Brodar ima pravo regresa za naplatu svih trokova povratnog putovanja od lana posade koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do prestanka radnog odnosa ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja koje je sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepanje. Trokovi povratnog putovanja lana posade obuhvataju dnevnice i naknadu za lini prevoz od momenta iskrcavanja sa broda do momenta povratka u luku u kojoj je sedite brodara, odnosno u mesto njegovog prebivalita ili boravita, a prema ugovoru o radu. Odredbe ovog lana odnose se i na strane dravljane koji su lanovi posade domaeg broda i lanove porodice iskrcanog lana posade.

lan 138lan posade duan je da odmah obavesti zapovednika ili najstarijeg oficira palube koji ga zamenjuje o svakom vanrednom dogaaju koji bi mogao da ugrozi bezbednost

broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi ivotnu sredinu opasnim ili tetnim materijama od strane broda. U sluaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, lanovi posade duni su da se zalau za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zatitu ivotne sredine, dok zapovednik ne naredi da se brod napusti. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.

lan 139Brodar je duan da lanu posade naknadi tetu prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njegovu linu upotrebu na brodu i linu upotrebu lanova njegove porodice ukrcane na brodu, odreenim ugovorom o radu, koje su unitene ili oteene prilikom brodoloma ili druge havarije broda. lan posade koji je u radnom odnosu, u sluaju brodoloma ima pravo na naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema proseku zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za due vreme. U sluaju iz stava 2. ovog lana lanu posade, stranom dravljaninu ili licu bez dravljanstva, pripada naknada zarade u iznosu odreenom ugovorom o radu - za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najdue za dva meseca od dana brodoloma. lan posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, ako brodar dokae da su oni prouzrokovali tetu namerno ili krajnjom nepanjom. Na povratno putovanje lana posade koji je pretrpeo brodolom odnose se odredbe lana 137. ovog zakona.

lan 140Zapovednik, odnosno lan posade broda, za vreme obavljanja dunosti na brodu ne sme biti u stanju opijenosti, odnosno premora. Zapovednik, odnosno lan posade duan je da se podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvrivanja stanja opijenosti. Stanje premora postoji ako je lan posade neprekidno vrio poslove na brodu due od osam sati. Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da odmah tog lana posade udalji sa poslova na brodu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Istom lanu posade ne mogu se poveriti poslovi na brodu pre isteka naknadnog roka od osam sati.

Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da se odmah udalji sa poslova zapovednika broda, dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Ako zbog udaljenja sa poslova na brodu zapovednika, odnosno lana posade brod ne ispunjava uslove o najmanjem broju lanova posade za bezbednu plovidbu, inspektor bezbednosti plovidbe e brodu zabraniti plovidbu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora. Odre