ecenija je protekla otkako je Zako-nom o lokalnoj samoupravi odgo-vornost i briga o lokalnom ekonom-

skom razvoju poverena gradovima i op{tinamakroz proces decentralizacije odgovornosti zalokalni razvoj. Slede}i korak bila je izgradnja ija~anje kapaciteta op{tina da se bave privred-nim razvojem, jer je ova aktivnost za njih bilane{to sasvim novo, a klju~ uspeha bio je da gra-dona~elnici i predsednici op{tina preuzmu li-dersku ulogu u postavljanju sistema.

Brojne lokalne samouprave kvalitetno suodgovorile, strate{ki pristupaju}i ovom izazo-vu, uz neophodne organizacione promene ko-je su u prvi plan stavile potrebu formiranjaspecijalizovanih odeljenja u vidu kancelarija zalokalni ekonomski razvoj (KLER). KLER-ovisu time bili prva odeljenja u op{tinskoj admi-nistraciji koja imaju razvojnu, a ne upravnu(administrativnu) ulogu. Njihov zadatak bio jeda stvore uslove za br`i razvoj lokalne ekono-mije, podr`e postoje}u privredu i privuku no-ve investicije i zbog toga je bilo nu`no da bu-du kadrovski osposobljeni da ispunjavaju svo-ja zadu`enja:

Podr{ka postoje}oj privredi i briga o investitorima,Strate{ko planiranje i sprovo|enje plana razvoja,Promocija investicionih potencijala i privla~enje investicija,Koordinacija stru~nih slu`bi u realizaciji investicionih projekata,Priprema i realizacija projekata,Upravljanje bazama podataka

U praksi, KLER je gradio partnerski odnos salokalnom privredom i komunikaciju kroz formi-ranje Privrednih saveta, kako bi obezbedio ade-kvatnu poslovnu infrastrukturu i plansku doku-mentaciju u skladu sa strategijom razvoja, tran-

sparentnu politiku poreza, taksi i naknada i a`ur-ne baze podataka.

Ulogu i zna~aj KLER-a je me|u prvima prepo-znao NALED, koji je uz podr{ku USAID-a i GIZ-a kreirao program Certifikacije op{tina sa povolj-nim poslovnim okru`enjem (BFC SEE) kao jedanod 10 kriterijuma za sticanje ove presti`ne potvr-de propisao uspostavljanje funkcionalnih KLER-ova. BFC je razvijen kao plan rada i alat koji KLERkoristi da unapredi kvaliteta usluga i informacijakoje gradovi i op{tine nude kompanijama.

U proceni efekata ove reforme i postoje}ih ka-paciteta za lokalni razvoj, NALED je nedavnosproveo istra`ivanje u vojvo|anskim op{tinamagde je briga o postoje}oj privredi postavljena tekkao peti prioritet. Ovaj podatak potvr|uje da jeproblem koji je bio izra`en na po~etku, u velikojmeri prisutan i danas - mnoge lokalne samou-prave i dalje primarno prepoznaju svoju admini-strativnu ulogu i vide sebe kao servis gra|ana,dok je briga o privredi, koja zapo{ljava gra|ane ipuni lokalni bud`et, stavljena u drugi plan.

KLER-ovi su upravo odeljenja koja ovakvo sta-nje mogu da promene. Sa razvijenim kapaciteti-ma i adekvatnom pozicijom i ulogom u op{tinskoj

upravi, KLER mo`e zna~ajno da pomogne una-pre|enju poslovnog ambijenta na lokalu, kreira-nju klime u kojoj }e se postoje}a privreda razvija-ti i dolaziti novi investitori. Podaci NALED-ovogistra`ivanja pokazuju da su gradovi i op{tine sanajmanje ~etiri stru~njaka zaposlena u KLER-uprivukli u proseku {est stranih investicija dok sulokalne samouprave sa tri ili manje zaposlenihimale upola slabiji rezultat, pa je jasno da postojinesporna pozitivna veza izme|u kapaciteta KLERi rezultata na polju ekonomskog razvoja.

Va`nu ulogu u prepoznavanju zna~aja KLER-a za lokalni ekonomski razvoj mo`e da ima i cen-tralni nivo vlasti i dobar pomak u tom pravcu uSrbiji napravljen je 2015. usvajanjem Zakona oulaganjima. Taj propis prepoznao je KLER kaojedan od pet subjekata podr{ke ulaganjima (osta-la ~etiri su dr`avne ili pokrajinske institucije).Kao partner Ministarstvu privrede, RAS-u i dr-`avnim institucijama u podsticanju ekonomskograzvoja i investicija, KLER je i prirodna adresa zaformulisanje i pokretanje privatno javnih part-nerstava, ali je njihovu funkciju trebalo formal-no definisati u saradnji sa Komisijom za JPP.

Rezultati NALED-ovog istra`ivanja dalje su-

geri{u da je neophodno da lokalni lideri u~ine vi-{e na ja~anju autonomije svojih KLER-ova, krozuva`avanje njihove savetodavne uloge, ali i oce-nu i nagra|ivanje zaposlenih, ~ime bi spre~ili osi-panje kadrova koji usled niskih zarada (na nivourepubli~kog proseka iako je re~ o visokoobrazo-vanim osobama) prelaze u privatni sektor ili krozracionalizaciju bivaju preme{teni u druge orga-ne uprave. Izazov predstavljaju i izbori i prome-na politi~ke strukture ili lidera op{tina usled ~e-ga ~esto dolazi i do promene sastava KLER-a.

Zaposleni u KLER-u isti~u da im je potrebnounapre|enje znanja i ve{tina kako od onih bazi~-nih kao {to je poznavanje stranih jezika i rada nara~unaru tako i do razvoja programa koji }e una-prediti njihov rad sa privredom i upravljanje in-vesticionim projektima. Ovde }e jo{ jednom bitineophodna podr{ka centralnog nivoa vlasti zbog~ega NALED zagovara formiranje akademije jav-ne uprave koja }e na sveobuhvatan na~in i premanajboljim me|unarodnim iskustvima obrazova-ti kvalitetne kadrove, sa posebnim modulom zalokalni ekonomski razvoj.

Do formiranja akademije, zna~ajne efektemogu da daju i drugi dobro osmi{ljeni edukativ-ni programi. Zbog toga su Razvojna agencija Sr-bije i NALED pokrenuli projekat „Ja~anje struk-tura u lokalnoj samoupravi za podr{ku mikro,malim i srednjim preduze}ima“ u okviru kojegje 22 {efova i zaposlenih u KLER u 18 lokalnih sa-mouprava pro{lo niz obuka me|u kojima su iz-gradnja odnosa sa poslovnom zajednicom, po-dr{ka po~etnicima u biznisu, podr{ka novim ula-ganjima, saradnja sa drugim op{tinama, promo-cija privrede, investicija i lokalne samouprave.Dodatno, uz podr{ku stranih ambasada, NALEDomogu}ava u~e{}e zaposlenih u KLER-u na pro-gramima usavr{avanja u inostranstvu i vodi Fo-rum stru~njaka za lokalni razvoj koji okupljapredstavnike KLER-a i radi na sprovo|enju me-ra za ja~anje polo`aja ovih odeljenja koja ~inestub razvoja na lokalu.

D

BFC SEE standardOp{tina strate{ki upravlja resursima i planira razvoj infrastruktureUspostavljeno je odeljenje koje je zadu`eno za podr{ku privredi (KLER)Postoji sistemska saradnja javnog i privatnog sektoraSistem za dobijanje gra|evinske dozvole je na usluzi privredi i gra|animaKLER raspola`e podacima o privrednim i ljudskim kapacitetima i potencijalimaOp{tina promovi{e svoje potencijale i privla~i nove investicijeTro{kovi poslovanja su predvidivi i op{tina odgovorno upravlja finansijamaTr`i{te rada se uskla|uje sa potrebama privredeRazvija se preduzetni{tvo i mala i srednja preduze}aObezbe|ene su adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge

s u b o t a - u t o r a k , 2 9 . a p r i l - 2 . m a j 2 0 1 7 .

II s u b o t a - u t o r a k , 2 9 . a p r i l - 2 . m a j 2 0 1 7 . III

Klju~na stvar u radu KLER-a jeste raz-umeti probleme privrede, {to je nemo-gu}e bez iskrenog razgovora. Privred-nici bi trebalo vi{e da koriste mogu}no-sti Privrednog saveta i da svoje izazovepredstavljaju uvek kada im se uka`eprilika, da nastupaju kao organizova-na zajednica, a KLER }e im uvek biti lo-gistika za sve aktivnosti. Volela bih daKLER ima dovoljno kapaciteta i da bar30% radnog vremena provodi u ko-munikaciji sa privredom, partnerski izdvoji priorite-te za re{avanje i radi dalje na tome sa timom u lokal-noj samoupravi. Trenutni kapaciteti ve}ine KLER-ova u Srbiji ovo ne dozvoljavaju jer je broj zadatakai nadle`nosti veliki, a nedovoljan broj zaposlenih.

Imati ure|ene ulice i zelene povr{ine, ~ist grad,kvalitetno {kolstvo, izgra|en sistem, dobra komu-

nikacija sa drugim klju~nim akteri-ma unutar lokalne samouprave, uva-`avanje sugestija, komentara i kritikakorisnika usluga, transparentnost uradu – sve je to lokalni ekonomskirazvoj, a uloga KLER-a je da preuzmeodgovornost i bude deo tima koji re-{ava probleme. Ako elimo da se raz-vijamo jako je bitna selekcija kadro-va jer svaka karika u lancu LER-a jebitna. Raditi u KLER-u je predivno

iskustvo koje omogu}ava komunikaciju sa velikimbrojem eksperata koji znaju vi{e od nas, a to zna~ida smo stalno u prilici da u~imo i prenosimo zna-nja. Ono {to je potrebno da zaposleni u KLER-uimaju pored svih ve{tina jeste ljubav prema tomposlu, svom gradu, ose}aj da ~uju, vide i osete, a toje ose}aj za LER.

Aktivnostima, misijom i vizijom, uneli smovelike pomake u pozitivnom pogledu privre-de i NVO sektora prema lokalnoj samoupravi.KLER je tako|e doprineo boljoj komunikacijii protoku informacija me|u odeljenjimaGradske uprave grada Sombora. Kao deo Ode-ljenja za privredu, turizam i LER bavimo senovim segmentima privrede i privla~enja in-vesticija koje do tada nijedno odeljenje nijepokrivalo. Uvo|enjem programskog bud`eti-ranja i sve ve}im zna~ajem projektnog finan-siranja KLER konkurisanjem i sprovo|enjemprojekata unapre|uje sveukupni privredni idru{tveni `ivot Sombora.

KLER brine o postoje}oj privredi u gradu or-ganizacijom treninga i edukacija na kojima se po-

stoje}a privreda upoznaje sa mogu}nostima i na-~inima finansiranja, konkurisanja i bespovrat-

nim sredstvima iz raznih fondova doma}ih i stra-nih donatora i institucija.

Razvojem indus-trijske zone u Sombo-ru i pripremom infra-strukturno opremlje-nih parcela za grinfildlokacije radimo na pri-vla~enju investicija.Podjednako bitan as-pekt u tom procesu je ibaza braunfild lokacija. Povoljnim uslovima takveponude stimuli{e se ulaganje i postoje}ih i novihinvestitora.

Radom Privrednog saveta i kontinuiranim sa-stancima na kojima se slu{aju i iznalaze na~ini re{a-vanja izazova, potreba i ideja privrede pobolj{ava seodnos i u~vr{}uje saradnja sa privrednicima.

Nenad Brankovi}, Odsek za lokalni razvoj i privredu, Valjevo

Najva`niji smo razvojni kapacitet gradaKancelarija za lokalni ekonomski razvojkao deo lokalne administracije dopri-nosi ja~anju kapaciteta gradske upravei najva`niji je razvojni kapacitet lokal-ne zajednice. Grad Valjevo i na{ Odsekza lokalni razvoj i privredu prepozna-ju va`nost svoje uloge u ukupnom po-bolj{anju ekonomskih prilika na lokal-nom nivou. U cilju obezbe|ivanja kva-litetnih servisa, unapre|enja uslova zarad i poslovanje na lokalu i sveukupnedobrobiti lokalne zajednice neophodno je graditipartnerski odnos sa privredom. Partnerstvo na lo-kalu pored najve}ih i najuspe{nijih preduze}a, mo-ra obuhvatiti i mala i srednja preduze}a, kao i pred-uzetnike, jer svi zajedno doprinose rastu bud`etskihprihoda i zapo{ljavaju gra|ane.

Grad Valjevo je institucionalizovao partnerski

odnos sa privredom kroz rad Savetaza pra}enje privrednih kretanja uokviru koga je uspostavljen redovandijalog izme|u predstavnika javnogsektora i privrede {to se ogleda kroz:aktivno u~e{}e privrednika u plani-ranju poslovnog ambijenta i una-pre|enju poslovne klime, unapre|e-nje komunikacije izme|u javnogsektora i privrednika, podr{ku Gra-du u unapre|ivanju uslova za privla-

~enje novih investitora, aktivnije u~e{}e poslov-nih ljudi u pripremi strate{kih dokumenata, raz-vojnih projekata i bud`eta, saradnju u oblasti du-alnog obrazovanja, stru~ne prakse i zapo{ljava-nja, razmenu informacija o merama, projektimai programima koji su od zna~aja za unapre|enjeposlovnog i privrednog okru`enja.

Privreda i preduzetni{tvo su nosioci razvoja, fak-tori smanjenja nezaposlenosti i pove}anja ivot-nog standarda pa otud i veliki zna~aj LER-a, ~ijije osnovni zadatak da u tom procesu pru`i sva-ku podr{ku i pomo}, a koji je u gradu Kragujev-cu prepoznat formiranjem Odeljenja za LER uokviru Uprave za upravljanje projektima, odr`i-vi i ravnomerni razvoj. Doprinosimo kvalitetu iefikasnosti gradske uprave i predstavljamo me-sto gde privreda mo`e da se obrati i na jednommestu dobije odgovore i podr{ku koji su od zna-~aja za njihovo poslovanje.

Na{e Odeljenje aktivno u~estvuje u procesustrate{kog planiranja ekonomskog razvoja, pripre-ma i nadgleda sprovo|enje razvojnih projekata,rukovodi anketiranjem privrede odnosno sazna-

vanjem stavova pos-lovne zajednice. Uklju-~uje se u komunikacijusa potencijalnim inve-stitorima, pru`aju}i imneophodne informaci-je, bavi se pripremompromotivnih materija-la (bro{ure, vodi~i zainvestitore, prezentaci-je i sl.).

Posedujemo a`urne baze podataka i aktivno sa-ra|ujemo sa institucijama od zna~aja za privrednirazvoj - ministarstva, Slu`ba za zapo{ljavanje, Uni-verzitet, nevladine organizacije, Privredna komora,udru`enja preduzetnika, donatori, ambasade...

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su za lo-kalne samouprave „u{teda vremena“. Sprovo|e-nje poslova lokalnog ekonomskog razvoja podra-zumeva zajedni~ku aktivnost lokalnih vlasti, pred-uzetnika i razli~itih dru{tvenih grupa, pri ~emuoni, kroz stvaranje dugoro~nog javnog–privat-nog–nevladinog partnerstva, upravljaju raspolo-

`ivim resursima lokal-ne sredine sa ciljemstimulisanja ekonom-ske aktivnosti i stvara-nja novih radnih me-sta. Grad Po`arevac jedoneo Odluku o uslo-vima i na~inu realiza-cije Programa lokal-nog ekonomskog raz-

voja za 2017. ~iji je cilj doprinos ekonomskom raz-voju grada i stvaranju povoljnog poslovnog okru-`enja, kreiranjem lokalnog finansijskog i admini-strativnog okvira za dodelu podsticaja, pozicioni-ranje Po`arevca kao sna`nog privrednog centra uregionu i {ire i stvaranje po`eljne sredine za inve-stiranje, poslovanje i ivot, kao i podsticaj uvo|e-nju novih tehnologija i inovacija u proizvodneprocese. Ova Odluka je namenjena postoje}impreduzetnicima i privrednicima na teritoriji Gra-da kao i budu}im investitorima.

Grad mora da prepozna zahteve i potrebe posto-je}ih privrednika i u skladu sa tim priprema pod-sticaje za njihovo oja~avanje na tr`i{tu jer nemaopravdanosti razvijati i davati podsticaje privredni-cima koji nemaju svoju namenu odnosno besmi-sleno je oja~avati ne{to za ~im nema potrebe.

Trudimo se da „~ujemo” potrebe privrede i da napravi na~in organizujemo ponudu grada. To po-sti emo kontinuiranim obilaskom privrednih dru-{tava i preduzetnika, kojih ima preko 4.000, ali i uzpomo} Privrednog saveta i tela koja na nedeljnojbazi prate razvoj svake pojedni~ne investicije. Ima-mo najve}u industrijsku zonu u regionu od 600 hakompletno infrastrukturno opremljenog zemlji{ta,ali i efikasnu administraciju koja omogu}ava brzosprovo|enje procedura. Dolazak najve}e greenfi-eld investicije u Srbiji, japanske kompanije Yazaki,italijanske kompanije Pasubio, nema~kog Lidla, alii preko 30 doma}ih privrednika jasan su pokaza-telj da je [abac najbolje mesto za ulaganje. Sa svimprivrednicima, doma}im i stranim, imamo odli~-nu komunikaciju – javljaju nam se u vezi svake po-te{ko}e koju imaju u poslovanju, ali i sa idejama ipredlozima koje se trudimo da realizujemo. Ova-kve prilike dovode do otvaranja novih radnih me-

sta, pa je u [apcu u po-slednjih godinu dana1.223 ljudi prona{loposao.

Posebno je va`no{to re{enje za svakuod identifikovanih po-treba privrede implementiramo u strategiju raz-voja. Jedan od primera je Lokalni akcioni planzapo{ljavanja sa merama za ulaganje u nezapo-slene i pove}anje njihovih znanja i sposobnosti.

U svakom trenutku raspola`emo a`urnim isveobuhvatnim bazama podataka, tako da po-tencijalni investitori na jednom mestu dobijajusve neophodne informacije. Najva`nije od svegaje to {to mi vodimo investitora kroz sve faze rea-lizacije investicije. Tako omogu}avamo investi-toru da bude fokusiran isklju~ivo na posao, doksu administrativne procedure u na{im rukama.

Lokalna privreda direktno uti~e na `ivotni standardgra|ana, stepen zaposlenosti, visinu bud`eta grada teje za uspe{an lokalni ekonomski razvoj klju~an partner-ski odnos. Privrednik koji je zadovoljan uslovima po-slovanja je najbolji promoter lokalnog poslovnog am-bijenta. Kakav je doma}in lokalna samouprava posto-je}oj privredi, to je najbolja preporuka za nove ulaga~e.

Stalna komunikacija je potrebna radi identifikaci-je problema sa kojima se lokalni privrednici suo~ava-ju. Kancelarija nastoji da olak{a i ubrza komunikaci-ju privrede sa javnim slu`bama. Aktivno u~estvujemou radu Privrednog saveta grada. Na{ zajedni~ki rad ni-je uvek lak, imaju}i u vidu te`inu prepreka na koje na-ilazimo, ali uporno{}u i sinergijom mo`emo uticati nanove kvalitete koji }e biti u funkciji poslovanja po me-ri privrede u lokalnoj sredini. KLER, zajedno sa dru-gim slu`bama, radi na stalnom unapre|ivanju servi-

sa lokalne administracijei lokalnih javnih i javno-komunalnih preduze}a ucilju efikasne i transpa-rentne lokalne smoupra-ve. Rad na uspostavljanjui odr`avanju standardakoji unapre|uju poslovnu klimu potvr|uje i BFC SEEcertifikat grada sa povoljnim poslovnim okru`enjem~iji je grad Pan~evo nosilac.

Kancelarija za LER je va`na organizaciona jedinicagradske uprave koja ima razvojnu ulogu. Na{e funkci-je su raznovrsne: u~e{}e u strate{kom planiranju eko-nomskog razvoja grada, podr{ka lokalnoj poslovnoj za-jednici; kontakti sa investitorima i promocija, pripre-ma i pra}enje sprovo|enja projekata, kreiranje i odr`a-vanje baza podataka, organizovanje obuka i dr.

Ljiljana Nikoli}, {ef Odseka za LER i podr{ku ulaganjima, Loznica

Sve po~inje dobrom selekcijom kadrova

Lokal promovi{e celu dr`avuDugogodi{nje iskustvo kompanije Rio Tinto u radu sa KLER-om u Loznici je veoma pozitivno i di-nami~no. Grad Loznica, KLER i cela lokalna administracija kontinuirano su anga`ovani na pru`an-ju pomo}i na{oj kompaniji u cilju {to boljeg sagledavanja investicionih potencijala na lokalu, ali ina nacionalnom nivou. To anga`ovanje predstavlja jedan od najsolidnijih razloga zbog kojih mi ukompaniji Rio Tinto verujemo da je Srbija dobra investiciona destinacija. Niko ne razume lokalnespecifi~nosti i razvojne potencijale bolje od lokalnih samouprava, njihovih stru~njaka i lokalnogstanovni{tva. Stoga je od klju~ne va`nosti za svakog investitora da ima otvoren i iskren odnos sasvojim doma}inima na lokalu. Iz iskustva znamo da samo KLER mo`e da obezbedi brz i kvalitetanuvid u elemente neophodne za dono{enje poslovnih odluka – ka`u u kompaniji Rio Tinto.

Zorica Savkovi}, KragujevacLjiljana Nikoli}, Loznica

Mirjana Teofilovi}, ValjevoAleksandar ]irin, Vr{ac

Ivana Jankovi} Rumeni}, KraljevoJovana Gruji}, Sombor

Nenad Brankovi}, ValjevoMirjana Meci} Marinkovi}, [abac

Mihael Plac, SomborMilan Jelenkovi}, Knja`evac

Sara Bo`i}, U`iceSonja Teofanovi}, Novi SadRadivoj Milo{evi}, Pe}inci

Sanja Ni}i}, KraljevoMirjana Nikoli}, Kru{evac

Olivera Suboti}, Pan~evoVladimir Grujovi}, ^a~ak

Tatjana Ili}, Ni{Nikola Nikoli}, U`ice

Fahrudin Koni~anin, Novi PazarAleksandra \or|evi}, Po`arevac

Nenad Petrovi}, Pirot

Gradimo uzajamno poverenjeMoje iskustvo daje mi pravo i obavezu da istaknem zna~aj KLER-a za povezivanje postoje}e privredei lokalne samouprave. Komunikacija je apsolutno na vi{em nivou u odnosu na prethodne godine, krozbrojne sastanke i sprovedene ankete. Posebno je bitno da se istakne anga`man KLER-a u kori{}enjudoma}ih i stranih fondova, bespovratnih sredstava i pomo}i, preko pripreme dokumentacije i posre-dovanja u konkurisanju. Svakog meseca redovno odr`avamo sastanke Privrednog saveta i lokalnesamouprave. Uzajamni odnos po{tovanja i poverenja je pravi put za unapre|enje lokalne samouprave{to je nezamislivo bez realnog sektora i u Somboru u tom smislu vidimo ispravan kurs - nagla{avaDimitar Pavlevski, direktor Somboleda i predsednik Privrednog saveta grada Sombora.

Privatnom sektoru je potreban stimulativni okvir za privre|ivanjeOd uspostavljanja Kancelarije za LER, imamo intenzivnu saradnju i iskustva su pozitivna. Uvek su br-zo reagovali na na{e inicijative i pitanja. ^ak i kada predmet nije bio u njihovoj nadle`nosti, KLER namje pomogao da uspostavimo kontakt i radimo zajedno na re{avanju problema. Dobar poslovni am-bijent na lokalu ~ini stimulativni okvir za privre|ivanje. To obuhvata brzu, efikasnu i informisanu lo-kalnu administraciju, koordinisane i povezane javne slu`be, transparentne i jasne lokalne naknade,kao i osnovni infrastrukturni preduslovi poslovanja (razvijena komunalna i putna infrastruktura, do-bro definisan urbanisti~ki plan). Partnerski odnos privrede i grada je va`an zato {to svi radimo u ciljuboljitka lokalne zajednice, a na{a koordinacija je neophodna kroz kanale komunikacije kakvi su KLERi Privredni savet - smatra Miroljub Kr{anin, vlasnik kompanije Tehnomarket Pan~evo i predsednik Pri-vrednog saveta Pan~eva.

Zajedno obu~avamo kadrovePredstavnici grada, a posebno zaposleni u Odeljenju za LER imaju sluha za potrebe privrede i aktiv-no u~estvuju u re{avanju problema, obave{tavaju nas o mogu}nostima konkurisanja za fondovedoma}ih i me|unarodnih institucija i zajedno u~estvujemo u realizaciji programa koji se odnosena stvaranje efikasnih kadrova kroz stru~ne prakse i obuke. Dobar poslovni ambijent pozdrazume-va na{e aktivno u~estvovanje u procesu strate{kog planiranja ekonomskog razvoja lokalne sredi-ne. Postoje odre|ene oblasti u kojima bi taj ambijent bio na jo{ vi{em nivou, ali stvari poput sub-vencija za zapo{ljavanje novih radnika, ulaganja u infrastrukturu i sli~no, ipak u ve}oj meri zaviseod Vlade i resornih ministarstava, koji bi mogli vi{e da uva`e mi{ljenje predstavnika lokalne samo-uprave - ka`e Marko Klinc, direktor Gorenje MDM doo.

Privredni savet nas spaja sa upravomZaposleni u Odseku za lokalni razvoj i privredu su uvek bili spremni da mi iza|u u susret, saslu{aju pro-bleme u poslovanju preduze}a i da preduzmu sve {to je njihovoj mo}i kako bi se isti re{ili na najboljimogu}i na~in. Va`no je da privrednici imaju adresu i ljude u KLER-u kojima se uvek mogu obratiti zabilo koji problem koji je u nadle`nosti lokalne samouprave, da znaju da }e ih uvek neko saslu{ati i po-mo}i u re{avanju problema. Kroz instituciju Privrednog saveta pru`a se prilika za umre`avanje privre-de i lokalnih institucija, uspostavljanje dvosmerne komunikacije privrede i lokalne samouprave, ka-ko bi obe strane na jednakoj osnovi mogle da iska`u svoje potrebe, probleme, predloge i donose in-tegrisane odluke - isti~e Bojan Toma{evi}, direktor gra|evinskog preduze}a Kompresoring d.o.o.

Male firme imaju svoj servisIskustva u saradnji sa Odeljenjem za lokalni ekonomski razvoj su veoma dobra. Sam koncept jepostavljen tako da je to pravi servis za mala i srednja preduze}a. Dobar poslovni ambijent ~inikvalitetna infrastruktura kao {to su putevi, energetika, vodovod i kanalizacija. Va`no je da privredai grad preko Odeljenja za LER i Privrednog saveta grade partnerski odnos jer je to spoj profesion-alnog i iskustvenog znanja - ka`e @ivorad Arsenovi}, generalni direktor Comex eco-packaging.

Mihael Plac, {ef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podr{ku ulaganjima, Sombor

Poma`emo firmama pri apliciranju za sredstva iz fondova

Aleksandra \or|evi}, {ef sektora za LER, privredu i poljoprivredu, Po`arevac

KLER {tedi vreme gradskoj upravi

Violeta [esti}, na~elnica Odeljenja za LER, [abac

Brinemo o 4.000 preduze}a

Nosioci certifikata i zvanja internog evaluatora za BFC SEE program

Zorica Savkovi}, na~elnik Odeljenja za lokalno-ekonomski razvoj, Kragujevac

Mi smo adresa za sva pitanja biznisa

Olivera Suboti}, sekretar Sekretarijata za privredu i ekonomski razvoj, Pan~evo

Zadovoljna privreda je na{ najbolji promoter

IV s u b o t a - u t o r a k , 2 9 . a p r i l - 2 . m a j 2 0 1 7 .

rivrednici u Srbiji ne prave veliku razli-ku kada ocenjuju uslove poslovanja nanacionalnom nivou i u op{tini u kojoj

posluju. U oba slu~aja, vi{e od polovine smatra daje poslovna klima osrednja, a izme|u tre}ine i ~e-tvrtine da su uslovi za biznis lo{i. Jedan od bitnihrazloga za takav stav le i u ~injenici da me|u najve-}im prepreka za poslovanje vide pitanja iz nadle-`nosti republi~kog nivoa vlasti. Kao prvi problem~ak 69% privrednika isti~e visoki porez i doprino-se na zarade. Sledi visoki PDV sa 34% odgovora,nedostatak finansijskih sredstava za ulaganje(33%), komplikovana birokratija i siva ekonomije,pokazalo je istra`ivanje stavova privrede o sarad-nji sa lokalnim samoupravama koje je sproveoNALED u okviru projekta „Ja~anje struktura u lo-kalnoj samoupravi za podr{ku MMSP“, a koji rea-lizuje u saradnji s Razvojnom agencijom Srbije.

Na pitanje koje bi im olak{ice bile najkorisnije iimale najve}i efekat na razvoj privrede, ispitanici is-ti~u poreske olak{ice, podsticaje za ulaganja uosnovna sredstva i podsticaje za zapo{ljavanje, kaoi podsticaje na lokalu u vidu izuze}a ili smanjenjataksi i naknada. Iako lokalne samouprave poku{a-vaju da iza|u u susret zahtevima i obezbede podsti-caje iz lokalnih bud`eta, ~ak 94% privrede priznaje

da te podsticaje dosad nije koristilo (83% nije kori-stilo olak{ice koje nude nacionalne institucije).

Pitanja iz domena finansija privrednici bi naj-~e{}e delegirali na sastancima Privrednog savetaodnosno u komunikaciji s lokalnom samoupra-vom. Kako isti~u, najva`nije je s op{tinskim ru-

kovodstvom prodiskutovati o planiranim mera-ma podsticaja, visini lokalnih taksi i naknada, pla-nu bud`eta za narednu godinu i cenama i kvali-tetu komunalnih usluga dok su pitanja poputplanske dokumentacije ne{to ni`e na agendi.

Istra`ivanje pokazuje da se privrednici retkoodlu~uju da daju predloge rukovodstvu lokalnesamouprave. ak 91% priznaje da to nikada nije

uradilo, 5% onih su predlagali nisu nai{li naotvorena vrata dok su u samo 3% slu~ajeva pred-lozi usvojeni. Naj~e{}e su prihva}ene ideje oko fi-nansiranja (24%), infrastrukturnih projekata(24%), dono{enja odre|enih akata (23%) i ure-|enja industrijske zone (16%).

Kada je re~ o zadovoljstvu saradnjom sa insi-stucijama na lokalnom nivou, interesantno je daje privreda najvi{e zadovoljna odnosom koji imasa javnim komunalnim preduze}ima. ^ak 71%privrednika nagla{ava da je u potpunosti ili uglav-nom zadovoljno saradnjom s tim delom javnogsektora. Ocenu iznad 50% imaju i odeljenja za ur-banizam zadu`ena za izdavanje gra|evinskih do-

zvola (52%) i direkcije za izgradnju (51%). Kakoka`u u lokalnim samoupravama, pre tri godineodeljenja za urbanizam bila su veoma lo{e ocenje-na od privrede, ali su dono{enjem novog Zakonao planiranju i izgradnji i uvo|enjem elektronskihgra|evinskih dozvola to postale jedne od najboljihslu`bi. Pozitivnu ocenu u 49% odgovora dobio jekabinet gradona~elnika odnosno predsednika op-{tine dok je radom kancelarija za lokalni ekonom-ski razvoj zadovoljno 45% anketiranih privredni-ka. Jedan od problema jeste i to {to izme|u tre}i-ne i ~etvrtine preduze}a ne mo`e da oceni sarad-nju sa institucijama na lokalnom nivou.

Veoma dobre ocene lokalne samouprave sudobile za podr{ku privredi. ^ak 68% ispitanikaka`u da imaju dobar odnos s op{tinom pri dobi-janju informacija o komunalnim uslugama. Kva-litetnu saradnju sa lokalnom samoupravomimaju i kada je potrebno da zavr{e odre|ene ad-ministrativne poslove u gradu/op{tini (62%).Sledi saradnja pri prolasku kroz administrativneprocedure (54%), dobijanju informacija o dr`av-nim i lokalnim podsticajima (51%), pomo}i u re-{avanju problema sa republi~kim institucijama,prilikom apliciranja za podsticajna sredstva i pri-preme projekata.

P

Zadovoljstvo infrastrukturomKomunalna infrastruktura, koja predstavlja bitan faktor pri oceni uslova za poslovanje, dobila je dobreocene u istra ivanju. Na prvom mestu su telekomunikacije kojima je zadovoljno 91% privrede, potomvodovod (80%), kanalizacija (73%), gas (54%), a manje od polovine pozitivnih ocena ima toplovod(46%), ali je i tek oko petine privrednika nezadovoljno uslugama u domenu grejanja. Mi{ljenja su naj-vi{e podeljena kada je re~ o putevima – 58% privrednika je zadovoljno dok 42% ima suprotan stav.