FRIDRIIi H. TENBRUK

ZADACI SOClOLOClJE

KULTURE Zadaci sociologije Ikuilturre*) t&ko da se mogu odrdrti odvojeno od e t e situacije stmke. A ovde vlada shvatanje da se drustvo d e ob- jasmiti onim spolljnjim slnlopovima koji svugde u socijalnom iivotu padaju u oEi i d'anas se sumamo mnafiavaju kaio s e r a . Ovaj kon- cept d&va je, kao 3to Ce jo3 bihi pdkazamo, pre raul ta t razliCitih okokn&i nego j&vg na- Eehog apedeljenja ili empirijski~h dakaza. Ova- ko Pi anako, aii to se praktiho smdi na to da se d d t v o izjednaEava sa m o j m stmkturom, a sociologija se, u Mach s tim, ogranieava na malizu te druhbure. U o m shvatamju M t v a nema mesta za kulbum kao smoswojnu veli- Ehu i stoga, u najboljm shCaju, za rsociologiju

IMbure preostajv prosja6ke mrvice.

Nasqrot tome, u naCelu treba podsetirti a a to da w i j a h a stvamost obuhtvata strukturu i h l - turu kao p&jano jedinstvo koje se m o k ra- zdvajati sanw analitG3ki. &aka h l t u r a je tuirana u &r&ture, svaka stmktvra je pmfeta kulturom. Samo strullrturaaa odredeno, i opd na osnovu n'jih objahjeno, d-o, stoga, mije dovoljno saamstalan, ia samog sebe odreden wedmet, koji odreduje i sve mtalo, i zato nije ni dovoljno n a u h o adeikvatan predmet. KoWki, s tva~no p e n l j i v i , Rldeo imaju struktura i Mltura u dxdtvmirtn pojavama, nije naEelno i jednom za s v w a rdivo pitanje; ono mora biti uv& empimjdki istraZivano na b n k r e b o m s lda ju i problernu. Sociolagija koja .se naEdno ogranihva a a istraii,vamje stmkturnih Einjeni- ca, a druge pojave nastoji da i z v d iz ovih, dospeva stoga u apasnmt nesltvarnasnib tmrija. M ~ n ~ g o paninjana kriza sociologije, u kojoj in- teresi za Ckto strukturna ramnatranja za@i- nju da se p-u, takode 3e izraz rashbeg

*) Friedrich H. Tenbruck: Dle Aufgaben der Kultur- soziologie u: K6lner Zettschrift fur soziologie und

~ozialp~ychologie, 3, 1979, godiSte 31. str. 399-421.

FRIDRIH H. TENBRUK

raadaxnja zbog lnedastatnog stvarnosnog sa- d d a j a njenih teori&+

U ovoj situacijb, najvabiji zadatak miologije kulture jeste da ponovo skrene poinju na stvar- noet, heverenu zbog uobiCajenog fifilksiranja na stmktzlre, i da sociobgiju oslobodi od reduk-

tivnog MjaStrenja njenog pojma druStva.

Time je namaCena opgta polama t&a sociolo- gije m u r e . Ona se ne bavi nekom bdvojivpm, pasebnom oblaS6u ikoja stoji pored d&va; naprativ, druStvo i h l t u r a su nuine podele jedne stvamosti u kojoj se one stalnr, -proii- maju. Sociologija loulture stoga ne moie ni ,,om0 druStvmo" ostaviki da stoji kao neka au- taxhiha pasebna oblast, ona t a b 0 mora i da pokaie gde jedna teorija drustva bez rekursa na kulturne Cinjenice seie prekratko. Zato so- ciologija kulture, pri d a t m stanju sociobgije, ne sme biti jedno nwo posebno podrufje, ona mora , m j e Einjenice i lperspektive uneti u op- Sltu sociologiju. Zbog toga ona i ne moie biiti jog jedna parcijalna sociologija &oja tekuCe Se- me sxiologi~je p r m s i na jedno drugo polje, ovde: na kultum, pri Eemu iz takvih pakugaja i ne bi proizaSlo nigta drugo do Sema od koje se i Wlo. Iz beskrajnih socioloSkib dodira kul- tumih Einjenica j d ne nastaje socidogija kul- ture, inaEe bi ona vet postojala. Nije socijalna usl~wljenost kulture, koju uvek treba imati u vidu, ono gto danas treba da jc u prvom pla- nu. nego su to kulturna uslovllienost i maeenia socijalnog zbivanja. ~ociolo~ija-kulture ne m k e polaziti od naEelne daminaciie kulture. ali ona i e sme ni da insisti~a na shvataniu da' je ,&u-

&bvoV ono istinski realno.

'MEDUZAVISNQST KULTURNIH POJAVA

U nerl&ath jedne nedvmmi~slene i Zive tra- dicije, kulturno-6ocioloSiki rad nalazi se pred problemom kalko da uzajamo poveie ~svoje reanovrsne zadatke i teme. Onai ko bi jog bio u stanju da sa ,,kulturom" poveie jednu pred- stavu, lako bi mogao da navede probleme koji bi zavredivali da M u socioloSki obradmi. Ni- ko ne bi mogao navesti sve ove teme - za to je izraz ,,kulturaW odveC mnogoznaean, a sa- ma stvar suviSe rnnogmlojna. Ali, nabrajanje problema, pa ma kako v a b i oni (mogli biti, jog ne daje onu meduzavisnost koja se ipak preitpastavlja maikom ,,sxiologija kulture".

A upravo ovde se nalazi prva tePkda. Pitanje: lkakva je rneduzavimosrt tema koje se odnose na kulturu. namebe se zbop niihwe d i t e ra- zli.Eitosti. Eak i kada se ogranifi na podrulSie socijalnih nawka. Zaista nije lako razamati k d f bi zaiednirki imenitelj anogao da poveie u ied- nu dlsciplinu obradu tako dilsparatnih pojava

FRIDRIH H. TENBRUK

k&e su primitivna kultura, lculturni krug, sub- h l t u r a , politiaka kultura, kulturna delatnost ili akulturacija. A kako stoji tek sa kulturnim epo- h m a i nosiocitma kultiure, ili sa svalkhdahjom ku l tu rm i kultumom politidtom? Ako nema a- nova d a se takve teme &kljuCe iz swiologhje kuliture, nema ga, kako stvari stoje, ni za to

da se m e objedine u njoj.

Najmedloiniji zadartak socidogije kulture, daik- le, jeste da ~pokaie zajedai&i henirtelj njenih problma. Bamo u tom mhslu je ovde reC o njenirn zadacima, radi se, dakle, ne o tome da se pojedinalini zadaci imenuju ili admere, nego o tome da se obazrivo nade jedna refe- rentna taCka za mjihovu meduzavisnost, a, sva-

kako, i za njihovo matenje.

Cesto su se Eule i d b e z h g toga Lto u ovom pogledu nema milkakvog crslmca u jezi~ku, ali to je Y priradi stvari. Jer, kuli~rnoisociolo&a Ci- njenica prvog reda jeste, naravno, b 2 to da su d m a v a t& kasno bila prinudena da sebe shvataju p m o h jednog objektivirajukeg poj- ma kao ,,kultura", o Pemu Ce kasnije biti j d r d i . U svakom sluCaiu. ovai ~ o i a m fili neki njegov neposredni ek;i;alentj jeste siecifiko e v r m k i Dr0dUht wsledniih vekova viSesmiden u sva'koj zemlji, uz to veoma razlir'it ad zemlje do z d j e , i napcxsletku, izloien jedmoj znartnoj

promeni znaeenja.

Ni jedna n a u b a definicija, Pak i a'ko bi bila izvedma na zacbvoljavajufi naZin, w d e ne mogucuje nap~edak, jer meduzavisnost izmedu talk0 razliCitih po java, koje mi klasifikujano kao kiultume, ne biva shvaCena v& opisiva- ndem cmog generahog kvaliteta zbog kojeg ih talko klesiffiujemo. Pitanje Eok i nije 5ta je zajedni& svim ovim pojavama, nego zagto se kulitura javlja u tako mnoigo pojava. Kulturu treba shvartiti ne kao supstancijahu su5tinu, nego kao iivu pojaw. Obrisi ove logiike sa kojom Ise kultura razvija mogu se dati u jed- n,oj gruboj skici, a sociologiji kulture unap~ed je potrebna ova tcrpologija, da bi zadriala u

vidakrugu mebuzavhost svojih problema.

1. MmoSIxo kuliturnih pojava patire iz jedmog zajedm3kog korena. Sve one su mamifestacije onog csobenog naCima delovainja koji Eolveka Pini W u m i m biCem koje niti je prirodmim impulsima dostatno usmereno, niti je, pajk, SVO- jim razumom vezam za optimalnu adaptaciju na sudinie datwti. U s v m ~ B t e m oblilkiu, ova predia;< izgradivana cud ~eI ;de ra do Kasirera, P l m e r a i Gelena u ~ r k o s nekilm naciondnim wobmmtima, realizo;ma je svugde. Danas kao

FRIDRIH H. TENBRUK

kdtlbnno vaZi celokupno delainje, dakle i ono koje sluZi samo svrsi i p u h spounje Cinjenje, koja su i t o t a b ukljueena u met simboliiinih zndenja u kome Eovek Evi i dehjel). Sa ovim antrapolo3kim pojmoan h v e k a ~kao biCa kul- ture se pomvo okreCe od starijih ,,impulsaH, ,,mo6in i ,,magma", bilo da su to razum, volja ili poiuda, ka delovanju koje pasredstvam ma- Emja povezuje m u t r a h j e i qpoljinje, duh i teh. Tek na osnow t w i h maPenja, kojg C o v e mora seb? stvoriti, komti tu ih se za njega svet, J a i druitvo. A ova maPenja se samo ogra- n i C m mogu ludiCi do rmga izriEitih, npr. mi- miekih, ritualnih ili kulturnih. artikulacija, ili se Pa!k u verbahom obiliku udvojiti od delova- nja i njemu prethaditi. Dakle, p y e d a se svaka W t u r a kmdituige k n n shbolifika nazenja, ova se mmcgostmh irnplicitmo nalaee u delo- vamju i njegovim ipredmetima. Stoga h v e k mo- i e samo uslovno dostibi svest o znaCenjima koja nwe njegwo delovanje, a j d mmjc moie tiun znaPenjima ovladati. P d t o za njega sve neSto zn&i, i u delovanju nastaju uvek nova zna- Eenja. Iz svih ovih razloga, kulltura se ne sme kao ndko Eistu canstvo zmaCenja odvajati od-de- lanja i njegovih predrmeta i njima samo pret-

postaviti.

Alko je prethdni vek gr&o u tom pravcu, da- nas se zeboravlja da se delovanje s t aho uzdiZe ianad ~ ~ r s i s h 0 d n . o ~ i srpaljajeg Cjnjenja. posred- stvam znaeenja koia. odvoiena od svega red- metnog, mada t i k e uslovljena, s m a - p&taiu stvammt za Pweka. Ova ta&ka, g ran iba linija izmedu ,,materijaheV i ,+nemateri!alne" kulture, mora birti ma~klrirama zbw toga Sto t a zndenja prevazilaze sredshro prilagodavatnja, a Povek ~ a - dovdjavanje potreba. Kao bite kulture, b v e k je i biCe koje je qpcsubno za kulkru , koje je ieli i treba. On h a kultunu zato &o mu je m a potreba. Uspostavljanje njegovog umutra- h j e g iivotnog porebka, dodde, najCeiCe mu je manje preian, ali stoga ne i manji problem, nego Sto je to uspostavljanje spoljnih odnosa njegove egzistencije. Poredak spoljajeg delo- vanja zavisi od poretka unutrahjeg, a on zahte- va jedan poredak i objektivaciju znaEenja. U ovoj n u h j sposobnosti d a sebi stvara sopstve- nu stvarnost iz ideja i vrednosti Covek je sam sebi s ta lm postajao zagonetka, i klasilina for- mula da je Eovek, pa ma koliko uslorno, du- h o v n o ~ m ~ r a h v biCe, mtaje za nju neapkdna, poSb je taena. Jer, u svim druavima Povek nam se pokazuje ne samo kao tvorac i tmre- viaa ~ c i j a h i h ustansva i pravila. nego i& tako i kao tvorac i tvorevina duhovnih i m r a l n i b znaeenja, sa kojima, i zbog kojilh, oaa najee3k Pak prdbija i menja mcijahe ustamove i pra-

I) Bez obzira na ovu Pinjenicu, simboliPni svet kulture dobija svoj osobeni karakter tek tamo gde ona pre- vazilazi ciljeve neposrednog ovladavanja spoljnjim

svetom.

FRIDRIH H. TENBRUK

vila, i to na svim ,&upjwi,rnan drdtvenog i k d t u m g razvitka.

2. To vodi do drugog, do dmgtvenog pojma kul- ture. Jer, kultura narn pmtaje pojrnljiva tek tarno gde ljudi give zajedno. Drultvo ie rnwto @de se realizuje Eovekova bsposobnost da stvara kulturu i gde se zadovoljava njegova potreba za njom. InaEe, d M v o ne bi rnoglo ni pwsto- jati. PoSto je, i ukolJho je, Ewek bite kulkure, socijahi odnoai rnoraiu postati i kultura. dakle. razvijati maEenja z i individualno i socijalad delovanje. znatenja koja nose to delovanie. Nii- hova Gstojana obbenbst u ekolnorniji, dru.?.t&, rnoralu, religiji i pravu, koja u nosehim idejarna i vredolostima jednog druStva poprirna karakter slike sveta, takode spada u prastaro znanje naroda o drugirn narodima i o samirna sebi. Nauke koje se bave dru9tvom pakugavale su, na razne naEine, da stvore sebi predistaw o dru5rtvu kao kulturi, ali uvek uz uvid da wako druLtvo raspolaie shpstvenorn kulturom koja se dalje p r e n ~ i . ~ ) Pod hlturorn se ovde rnisli karakteristiani obrazac celolkupnog drultva, nje- gova celdlrulpna kultura u sarnorazurnliivosti so- cijahog nasleda. Pri tome se socioloSko shva- tanje tag obrasca, sigurno, neCe srneti Lcrplji- vati u kopiji njegovog idejmg sadriaja, napro- tiv, on Ce rnorati biti prezentiran ,,in actim", darkle, u svojirn kultskim i ritualnim oblicirna, u svojoj socijalnoj ukorenjenosti. u problma- tici svojih raznolikih i talkode prativstavlienih elemenata i u onloj nikad prwladivoi diferen- ciji sprarn stvarnosti. S druge strane,-delovanje se ne da razumeti u svojoj socijalnoj nepos'red- nwti i bez r e h s a na nosete kulitume obrasce.

Treba podsetiti na to da je ovaj opSti drugtve- ni pojarn kulture, poEev od ve1;k;h Up-d-q~rih saznanja, izgraden nardi to u nerna&oj W o v - noi nauci i da ie dalje razvijan u soci~aln rn naLkama za koje su d ru~ tvo i kultuna dug0 bili alternativni ~ojrnovi. Preko arneribke kulturne antropdogije- je d a o i u koncqt dmStva Talkota Parsonsa, ali ipak samo u onoj opgtoj formi koju mu je dala kulturna antrmo1n":is. Njme forrnde nalaze se jd i d m w u sociolo- Skoj literagturi kada je re* o ,,culture paltterm" i ,,cultural heritage", o egzilstenci'ji apStih ,,vred- nosti i normi" ili, ukratko, o ,,vredmosnm kon- senmsu". Ali, sa ovim, od hl'burne antropollo- gije filtrironim, pojrnovima, sociologija moie ra-

3 JOE pre nekoliko decenija. uvodi u sociologilu obi- Eavali su da druEtvo objagnjavaju kao ,,shared cultural heritage" Ovaj stav danas vise ne mote ubi U vide- kmg preko pojma .,socijalizacije". Uporedl za to pri-

medbu 6.

FRIDRIH H. TENBRUK

diti samo uslovno, post0 je shvatanje, kulltunne antmpologije razvijeno na jednastavnirn dru- itvima i stoga je nedovoljno po swhm pojmov- nom i metodiskom ins t rmen ta r i jmu za zado- vo1.javatjuC.e socioloSrko obuhvatanje druStava drugog tlpa kao Irmltu8. Zalsta je genera,lno t a h o da sva druStva pakazuju posebne obrasce kultrure. Takode je t a h o da posmatranje sa uEe- stvovanjem, nezavbno od toga gde se njime pokugava prodrdi u subjektivne svetove zna- Eenja swijalnog delovanja, iznasi ,na videb ne- ke .obrwce kulture, ito patvrduju i feno.meno- loski i hterakcionistiEki radovi. Socilologija kul- ture se ne moie odreCi svega toga, ali se ne sme ni itscrpljivati u tome. Kulturna antropo- logija polazi od pretpwtavke da je kultura !pod- jedmako raspadeljena na dmJItvo i da je svugde i.mplicitno sadriana u delorvanju, tj. da su celo- kupna kultura i svatkod~nema ' h l t u r a ildentiEne. I,pa~k, to vaii samo za jed,nostavna dmgtva. Pri- meni li se taj lconcapt dmgde. onda se atkrivaju s m o kultura svakindainjice, subkulture i grup- ne luulltu,re, ali jog ne i kurlture tih d d t a v a .

3. Kako u socijalnam diferenciranju, a delom i paralelno tome, tako se i u kulturnom razvit- ku javljaju kvalitetimi skokovi. Svaki univer- zalni tpojam kulture nalazi svoje granice na pro- meni obliha kulture, koja moie poprimiti razli- Eita agregatna stanja. U visokoj Ikulturi nesta- je ravnmerna racqodela u korist jedne repre- zentativne kulture sa socijalnim diferenciranjm kulturnog pmeda. Kultura sada treba da se si- stemabski izlaie u ekkuplicitnim urenjima i ob- jektivacijama, i, utoliko, mora biti poverena jednoj novoj grupi, inteligenciji. Eiii uticaj ie osiguran delom institucimalno, katkad ie sop- stvene a EeSte u savem sa v lagh drugih. a de- lorn poEiva na njenoj duhovnoj kornpetenciji i

nadmdi.

Time kultura, s jedne strane, postaje obuhvat- ljiva u eksplicitnim uEenjima i sopstverQm in- stitucijama, Sto daje povoda za jedan sektorski pojam kulture. Dalkle, sociologiia h l t u r e omla moie unaEiti: studij mmcustaljenih oblasti kul- ture. Svejedno da li se pri tome p a h j a viSe poklanja uEeniima i sadriajiana, ili ustanovama i n j i h o m funkcimisanju, uvdk ostaie kultur- no-socioloSko pitmje kakvu ulogu ovi kultur- noiproievodaBki i kuul.Durno-upravliaeki sektori imaju za druStvo u celini. koji su kulturni ob- rasci nosili druitvo u celini i is t in~~ki do4li do izraiaja u njegovom delwamju. S dru* strane, poSto su njeno izlaganje i dalji razvitamk Dove- reni jednoj posebnoi inteligenciji, i kultura se raadvaja. I m e d u intelektualaca i viieg sloja obihno se u uzajamnim odnosima obrazuie j d -

FRIDRIH H. TEWRUK

na reprezentativna M k r a koja pastepen0 pre- oblikuje i nar&u M~IUFU. a da se i ne mvor'i o dalcm diferenciranjima. Treba s m o &be- titi na istraiivanja istorije religije kod M a h a Vebera da bi se shvatilo kaiko je teSRco u ovom, o d e salm grulbo nmnafenwn. trouglu otkriti ane noseke obrasce koje ta dru5tva karakterih kao kulture. I ovde se, kao !it0 je ve6 rdeno, kubura maTa pamatrati uvek ,,in eotion". Po- trebno je oceniti socijailne pozicije hteligencije koja skara ili nosi Irm#uru, domet njenih ideja i n o m i u delwanju, m&vu i neodredenost kulturnih elmenata 's o b z i m na ostvarenje delovanja, i, ne na poslednjem mestu, socijalna protivkretanja ili ha~ izmat~ka istupanja. UogSite nije u pitanju to da kultura, u meri u kojoj se iadvaja iz zajedniEkog iivota i povarava jed- noj posebnoj inteligenciji, a time i uvodi u abjektivirane forme, moie dobiti jednu ranije nepozna'tu snagu i dhamiiky koja, ne na po- slednjem mesh, poEiva na potencijahoj m d i ideja. Sa saunom tradicijom to se vile ne moie ufiniti. Kultura postaje sama zadatak i prob- lem. Da li ideje postaju pakTptaEke mage zavlisi ad m'nogo momenata. Ali, s obzirom na Einjenicu da su osnivaeke religije, ali i g&ka naulka, pro- svetiteljstvo iki anarksiizam, pokrenuli svetsko- -istorijske p k ~ e t e , bilo bi rtpsurdno, a priori, im odrdi tu mogu6nost. A za tu besmislicu praktiho se izjakjava sociologija kada se po- duhvata toga da istariju predstavi kao isklju- Eivo dm5tveno kretanje i umiSlja da ideje moie objamiti namaEavanjem njihove swijdne pot- ke. Ni prema jednom drugom moan& M t u r e otpox sociologije nije tako snaialn kao upravo na tom mestu. Za to ima m g o razloga, ali i, i ne na gmld ln jm mestu, prednosti da ona nije prinudena da samoj sebi poloii rafun o moki kulture, koju ova atvaruje preko ideje

da j,e druStvo rnatnica stvarnosti.

4. Tamo gde je h l t u r a zadobila oblik u sop- stvemlm imstitucijama i objektivacijama, m a prdazi iz stanja puke tradicije u jedno dru- gaEije ustrojstvo, time &to sama pastaje zada- tak i profMan, i to subjektivno i obj-ektivno. PoSto je iistzupila iz zaj&iltva socijahog iivo- ta, kultuni su potrebni powedovanje i preno- h n j e putem sqpstvenih instihc'onalaih v a a . Ona postaje jedan objektivni i subjektivni pro- blem obrazovanja. DruStvo sada, prilikama u kulturi, biva podvrgnuto zahnnl ,,ste6i je. da bi se psedovala". A ukoliko kulturne objekti- vacije nisu jedno Eisto strufno, dakle, pre svega fisto tehnieko, manje koie se, opet, anora pre- nositi iakljui3vo neloian specijalistiia, tj. u~kol;lko su k u l h m e objektivacije jedno, bar za jedan jamo vaian rsloj, neophadno opme, zapravo re- prezentativno znanje, oru, se mora prenositi kroz obrazovne vstanove. F o m a prenogenja ovog (Skolsko urenje u najlirem smislu) dmpeva bime u suprotnast prerna uloxi tog znanja, koje je,

FRIDRIH H. TENBRUK -

kao od delovanja odvojemo, &i bask za delo- vanje neophodno ca,rstvo, istisnulo nasledme i s tdene obrasce delovanja. Smco pmredstvom lienag prisvajanja, u naporu duhoiine interna- lizaclje kolja w o manje Ehi sqpstvenim pro- storom delwanja, moie se odriati druStvo ob- likwamo u kulturnim objektivacijma. Kultura kao mbjeiktim-i zadattak, a time i m a j cproces kojeg je Zimel (Shunel) ~p i sao u svom ElanUcu

o tragediji kulture, nmtaju ovde.

Pornoh ove opSte topologije, sada ,bi se moglo lako izvesti jedno mnogtvo kulturno-socioldkih zadataka Sama ova skica trebalo je samo da pokaie u kojoj su stvarnoj .povezmcxsti m o g i pojmovi i pojave kulture. Uvek se radi o u 1 j W o j wbb-enasti utmeljenoj, spasobnmt'i i nukosti da se d d o v m e osigura u j h o m sve- tu m a h j a koji prevazilaei puku p roxah l j i - vost spoljnje i unutrahje stvarn~sti. Za socio- logiju-Mture koja se bavi zajedniekim obra- scima znatenja socijalnog delovanja ovaj pro- blem se u p m e m i oblika druitva i .kulture prelarna JiSestmko. Kultura se moie pojaviti sad u implicitmj, sad u dwplicitnoj bnmi, sad ramomerno raspodeljena, a sad rruslojma, m a se ovde nameee kao celubpna, a ipak kao grurpna M k a , uz razliflte imtitucimalirzacije i difermaijacije; ovde je kultura us tqena tra- dicija, tam0 postaje problem i zadatak. S d o - logija k u k r e mora biti svesna ove proanme oblika svog predmeta; ona ne sme da kanoni- zuje ni jedaa pojedinatan problem, ni jdmu po jedhahu p e ~ ~ k t i v u , ni jedno pojedinaho podrueje; ona ne moie na jednoj pojavi razviti obavezuju6u teariju i met&. Ma kako s e birao predmet njenog rada, taplogija p r o d m a treba

da ostame u vidakrugu.

NavWutast na stnhturalni kmcept druStva tako je raBirena da se njegov reduiktivni karak- ter jedva jog oseta. Fbdsetimo najpre na to da se sociologija nikako nije razvila samo na struk- turnim Einjmicama. Naporedo s njima tu su od pde&a bile kdturne Einjalice, koje kao da su isto tako ukazivale a a igru nadirndividual- nih moCi. Sooijalna na&a, i ne samo u F a - tom dutaju etnologije, delom j e razjijana up- ravo kao nauka o kulturi, a r d ,,dr&tvo" za- driava sve do ovog veka jedno Hiroiko zna&?nje kao cdohpnost svih pojava udljivih u jednoj z m l j i - &to je u neku ~ v k u jog idenhitno sa svim oniim Bto su Phili ljudi, ulkoliiloo su obra- zovali druBtw. U ovom Birakom znateauju, dru- h o je uklijufivalo kulturu koja je fak vaiXa kao alternativni pojam za drumvo. Napordo s tim moglo se govoriti o druShTu u uiem sm5- slu, dalkle o njegwirm gnupama, ustanovama i uredmjima. I kod ove stmkturalne upatrebe

23

FRIDRIH H. TENBRUK

r d i , kulturne Einjenice ostajale su u igri kao samosvojne velifiine, Eak i onda kada se nisu jadjale izriEito pod o v k i m e n ~ m . ~ ) Tek u toku 19. v ~ k a suAo se pojarn d d t v a na odredene pojave, kqie su sada vaiile prevmhodno kao ono isthsko 1druSbveno u dru8Stvru, a potom su pastale predmet jedne m b e n e nauke. Ovaj bli- Z5 objekt, koji se u b i h m odnosi na d d t v e n o ramanjavanje i organizaciju, dakle, na &me, grupe, i imtitucije, sa njihovim spoljnjim i unutrakjim nadredenostima, podredenostirna i spregama, razmatran je potom u jedmom 5 i r m proc%u &strakci je :pamoiu jedne generalme analtitike. Sociolo8ki vojam druStva je. da'kde. jedan kol~llstruilrt dobijen- pasredstvom dvostruke apstrakcije, mada se on medu sociolozima tre- tira kao aeposredna stvarnost. AlS, apstrakcija jog nije nikakav prigomor. Sve nawke, pa i naSe svakodnevno misljenje, pd iva ju na apstralcdji, daklc. na stavljanju u zagrade drugih predmeta i obeleiia. i tek to nam omogueava da ~IZ stvar- nos&i iudvojimo nemo Sto je vaino. 4pstraho- vati iedinu lpredmetnu oblast iz stvamasti uvek je misleno ipak s a m u onoj meri u kojoj je ova oblast r e l a t ino uredena, celovirta i auto- nomna. Niko neee oddcati svaku povaanost drugtvenim strukturama, niti 6e iko sociologiji odricati zadugu za uvid u takve povezenchsti. Ali, kd'i~ko daleko dapire ova povezammt, ipak ostaje jedno pitanje empirijtskog istraiivanja. A sociologija pretpostavlja da strukture obra- zuiu iednu autonomnu asobenu oblest. B a oz- bGjni6 kontraimstraiivanja, zadovoljava se banal- nom Cinienioolm da le sve sociialno uslovldeno, kao da sve nije isto tako k u l t h r ~ o uslovl~eno. Umesto da se aaaltitika teorije strukture uzme kao prevatshodan kljuE za ispitivanje kankret- nih socijalnih uslova i da,tmti, ona se tumaei kao swpstancijalna sociologija. Na taj naEin, po- Eetni dobitak sve viSe je postajao gubitak, obo- gakivanje je postajalo osiromaSavanje, a p rd i - rivanje - ograniEavanje. Jer, sa kons~kvmtnmn radilkallacijom dvastrukog procesa apstrakcije, k m s ~ ~ ~ l v t sociolo5kog rada - , ,drdtvoV - te- i io je ka tome da se pretvori u istineku i je- d'inu stwarnost. Ono &to je pde lo kao otkrivaaje jednog novog uvida u stvarnost, zavrl'lo je sa apsolutizacijom ovug momenta. ,,Drustvmo" je postdo s r i realiteta. ikonstrukt je unapreden u stvamost, druge oblasti stvarnosti po~tepeno su i~zbledele i proglagene za epifenomene, a preo- stalo je samo j d ,,druStvon i spor kako ga defi- nisati. Sociologija je sebe i nas zatvorila u zi-

dove sveta kao drustva.

U k(~1ilkkoj meri je to duEaj, postaie jsrsno tek kada se razvitak socilogije posmatra u vezi sa celdku.pmim mamiem. Da je sociolo~iia ostala jedna m a specijalna dlsciplina u slchpu na-

3 Dirkemove repr6sentations primer. C~lleCtiVe~ daju ledan

FRIDRIH H. TENBRUK

uka, u kojoj bi neki n d c i pakuSavalli da btra- iuju Eisto s%jaLno, orwla bi granice njihovih jedmostramih apsbralkcida ostale vidljive, ako i ne s w n o i teorijski, d a bar nesvesno i pr&- tieki. Dolk m ostale nauke o Povehu, tzv. du- home nawke, cvetale, dok (5x1 spadale u javno obraaovamje, dak su sociolozi dastieali svoju stlrurku k m istuidij wih duhovnih nauka, i dok su svoje date preuzimrtli iz celine vlamj-a du- hovnih nauka, ,,socijalno" se nije moglo lako stihzwati u sapstvenu stvannost, kao Sbo nas to uvqk iznova ute naBi klasici. A kada su du- hovne nauke same po sebi pastale nesigurne, kada yu sociolai regmtovani samo na osnovu studija sociolaglje, i kada je sociolagija sa so- cijalnim istraiivanjem sebi obezbedila sopstvene imtumeinte za iulalaitenje data, da hi se odvo- jila od kompldksa znanja duhovnih nauka, i ka- da je ona pomoh ovih instrmenata ie stvar- nasti h tda da izvede tako rebi ono Eisto dru- &van0 - pee la je apstrakcija sociologije da se iadaje za samu stvannost. Ono Sto je trebalo da obogati na3e znamje o ljudskoj stvarnasti, sada se idavalo kao jedino bitno znanje o ,,istinskojV

stvmosti .

To pmtaje poseM10 jam0 tam0 gde je sociolo- gija pokdala da izade iz steklene baSite ,,soci- jalnag" li da ove Sire oblasti, koje je unapred odgurnula, naknadno ponovo osvoji pomoh parcijahih sociologija. A iea6i pri tome, apstra- hujuki izuzetke i prodore, te*o da maPi neSb drugo do metalstaziraaje kroz koje se socioloSka Sema unosi u sve vansocijahe oblasti, tarno bujajubi iiarasta u idinsku sitvarnast i mimava i z v a m vamocijaJnu stvamost. Sve m e buja- juke parcijahe sooidc&je, koje se mogu be- skrajm povdavati, sledc Ltu Smu. Uvek se pe in je sa mafglovitim p r o g r a m da se mara- ju Ltraiitr odaosi ixmebu druStva i, r&mo, knjliiemosti, a potom se socijaline pretpostavke, uslovi i forme, pojave uvek tako i s v o obra- de da od nje, o d e , dakle, od ~knjiiemocsti, u njenoj mabenosti i rsarnmvojnmti, ne premtme ni&a. Religija S e z a v a iza svaje orgalviza~ije i funkcije, kmj~iievrnost iza socijallnih &ova i ci- ljeva, nazdka iza svojrih spoljnih stmktura. Svi k q p l & i znanja, koji su bar u ranijim vre- meniuna vaiili za zbiltjske. utalnjaju u jedau sociologizaciju koja se, gledamo u c d h i , moie nazvati samo tota lnm, sve dok ne preastane samo ,,dru&tveno". Ostatak pastaje beznatajam, epifenmeini, ideologija, refleh, nadgratdaia. Sve je socijaho obja&njivo i ifma u tome ,svoi reali- tet. Svaki izlet u neko novo podrutje zavrSava samo u potvrdivadu opSte poimate soaioldke

Heme.

Uza sve to treba pomilsliti ns to da je svatlca intenpretacija d m h a u -Mi mah i j d n o tu- matenje Poveka. Trpa li se stvamost u kalwpe danahje rsociologije, onda se dobija i jedam

FRIDRIH H. TENBRUK

Povek koji dduje sarno vbog dmSltvenih mo- tivacija i determinacija; jer, samo kad-a je fo- vek na takav naPh saget u strulktwe, zahte- resovam za njih i datemnbi~am njima, sltmktu- re magu predstavljati jedan autarhiem pred- mat. Nedostaje m o Sto je delu Maksa Vebera davallo kultumoisocioMi pdat , Eak i oatda kada ono nije bid0 orijentisamo na Mtunno- +ocial&Lo postavljanje pitanja: osekanje za mnogcdhnenzioolalnast ljudskih motivacija i shvatanja, kaju d m a h j a sociologija mwa- sre- zati na ,&uStvm~o". Maks Vaber je uvek sve- s t m toga da se smisao delovamja rmgranjava u bwkma6no ii neivbako prevazidazi ,,dm- Btveno". Suiavanje, do koga je ovde u socio- logiji d&lo, nije raul ta t nerke utemeljene od- lwke, ono indirektno sledi iz pri~stupa i ne treba ga, dakle, nigide abjavljiva'ti i oprav-

daveti.

A sasvi~m u sldadu s tinn, sociologija nilkeda nije pristala na jedlno prhciipijelno i izrifito dr ica~nje drugtvenog znaliaja kulture. Do toga je dGlo saimo u marlosima koji je d d h o radikaho fiksirao za bazu njegovih proizvodnih odmasa. a wtatak pragla~sio za pu- ku nadgradnju. P r m d a su se na to nadoive- zale brojne kontroverze o realnilm i tdeadnim fmcrrima, dakle, o idejauna i interesiana, kah bi to rekao M. Veber, sociologija nije siedilla MMksa. Ona je pre zaboravila kulturu, a da toga nikada nije bila svesna. Ili, bolje: m a je preCvtno razvila svolju teoriju baze i nad- gradmje, u kojaj vise ne odluhju Ekto eko- nomski limteresl, d i to ipak Eine za dt'rukture vezani interesi i determinacije, a time je , ,ddtvo" unapredeno u i'stinsku stvarnmt, dak je kulfhra pastala privid i nadgrednja. Utollriko je danahja sociologija u svojim glav- ntm ttolkovima jedan generalizovani marksi- zarn koji svoju tecrriju baae i nedgradnje praik- tikuje, a da je ne primaje. Potlskivamje hl- h r e iz kruga sooiololgije astvareno je na miram nac i . Pa i imzetno uticajmo Pansonsovo 640 potvrhje pre@mtavku da reduktivno r m m e - vanje drugtva u danakjoj socidogiji nije os- tva~eno na ~ O Y U jednog svmnog i odgwvornog

s d a o drdtvenoj mo6i kukture.

Istorijslco-nauhi paradoks je to da je Parson- sova teorija sltrukture pres-udno oblilkovana ame~iBkom kulturnom a~ntrolpologijom, koja je na osnwu nemafilcih duhomo-nauenih traldi'ci- ja i z g r a a opstu gredstavu da je u zajednie- kom iivotu ljudi kultura uvek unapred data kao hnkcionalno jedinstvo znafenja i da je ona dalje prenmi u g l a m m bez namere, ali uz mnago um&a, putem socijalizacije koja obe- &eduje jedimtvo r-evanja i delanja. Ovo uverenje koje se tacda, podriano psihoandizom, suEdjavalo prevashodno sa temom Culture and Personality, Parsons je, sa svoje strane, uevr-

FRIDRIH H. TENBRUK

stio u shvatanju da svaiko druStvo wpola ie jedolim temeljeniun hndm opgtih vrednmti i narmi, koje integrativno nadsvoduju posehnosti uloga, g r q a i institucija. Kultura je za Par- soma pmtala jedma neupitna prethodna datost koja ie drugtvo stvarda i ~ r i wrem&aii~ma p&ovo primereno uspostavljaia. 0 i a stoga -nije izkkivala nikakvu sooioloSlku obredru. Tako i nema nbka!kve protivrdnosti u tome Sto je Par- sons svoje ueenike opminjao da ne previdaju loulturu kao samosvojnu veliEinu, pored siste- ma Eovek i drugtvo, premda on saun o lnrlturi nije mogao da kaie nigta vise.') Njemu nije padalo na parnet da se polazeCi od w e , tekode sarno m l m e , nepmblemartiEne prethodne dato- sti hli ture u primiti- dmitvima nije moglo gene~alno zakljdivati o nneproblematiholsti kul- ture u-te. Stmkturalna teorija bila je razvi- jena u uverenju da svako druStvo ytvara sebi jednu integrativnu kulturu. A funkcionalni sklad delova st&tme, u osnovi, bio je prenogenje funlkcionailnog koncepta jedhlstva, kojeg je kul- tuma antropologija razvila za kosmos znaEenja kulture, a a strukturu. U stvari, integrativne nonme i vredaosti, koje su pretpmtavljane kao n&to Sib se r a m e samo po sebi, mogle su postcxjati s m o alko je i struktura bila funkcio- naho &la\dna. Na Eudan naEin, pojam kulture raizvijen na primitivnim d d t v i m a bio je pre- noien na sva drugtva, a ova pretpostavka ipak u m o v i prikrivena. R m e v a n j e za specifihe kulturne procese, a nardito za njihovu proble- matiku u vkolkim kulturama i m d e m h se- kularnim druStvima, tu se uopSite nije moglo

raz~ i t i .~ )

Na taj na&n je iz prvobitne prsdmsti jedne qxtrakcije naatala stegnjavajuta Eaura jedne dike sveta koja je u sve veCoj meri mirnoila- zila stvarnmt. To polstaje poseho jasno tamo gde we sociologija istorijsiki ili praspdktivno bavi drugtvenlm razvibkom, dekle, gde phistupa prodloj ili buduCoj istorijd. Sta objasnjenju isto- rijskih procesa gnuia jedna struka koja iz so- ciiahih wtrukitura. ~owedlstmm deskriotimoR s$znajfnog postupka, 'tj. pasredstvom socijah& strulkturire~ia i diferencirania. izvodi iedan osobben i sak8molse6i prmes k i d puiku auhma- tiku ktorije, u kojoj kulturni dogadaji - re- cimo, grEka nawka i filosofija. osnivaEi religija i refanmetori, kao Bwda, Hrbst, Mu,hamed, Lu- ter, a iisto tako i prwveti~teJj~stvo, marksizam i nacimali~zaun - otpedaju kao nebitni nus- proiavodi, ili se njima izazvani i pondkad ve-

9 Uporedi A. L. Kroeber i T. Parsons. The Concepts of Culture and of Social System. u: American Socio-

logical Review, 23, 1958, str. 582, i dalje.

') Nezavisno od svojih istorijskih saznanja, Parsonsova sociologifa ostavlia kulturu, svedenu na ..norme i vrednosti". da lebdi kao duh iznad svih drustava. Za- misao sistema njegovog evolutivnog optimizma zahte- vala je uverenje da se ove vrednosti primereno obra-

zuju same od sebe.

FRIDRIH H. TENBRUK

kolnima odluth,juti razvici, koji u mnogome i danas daju p&at ndoj stvarnosti, jzvode kan, nd to &to je groi~steklo iz socijahih sibuacija? Vera u saanodeteraninaciju drumva, koja se da- lje ui5vdhje u naivno ubedenje, vodi Ira tome da sociologija sehi ivniSlja ifitoriju, poSto nema ni'kakvu predstavu o t&kama proboja u kojima u d<ru&tvo, preoMikuju6i i preokrehki, prodiru saisvim drugafiji realiteti. Stoga i nije nikakvo fudo &to njena predvidanja, vbog Ispdtanja iz

" vida mih slojeva stvarncrsti koji nisu socijalni u u i m snnlslu, tako festo prarnaSuju stvarnost, kao Sto je to bio slueaj u poslednjoj kulturnoj revoluciji. U svim razvioima, paraleho sa soci-

jalniun deluju i kulturne i druge finjenice.

Tdco su u toku razvibka sociologije bili raz- mrvljmi njeni stavovi, zztkljufci i shvatanja o Mturi . Diltajw pledoaje za uzimanje u ob- zir kulhmih sktema, za danagnju sociologiju je amatema. Od Zhela, minentnog doctor ut- riusque stvarnosti. preostali su samo m i sta- vovi jedne formalne sociologije koj8i su kod njega oiivljavali tek kroz ovladavanje i uzi- manje u obzir U o r i j ~ s k o ~ k u l ~ i h realmiteta. Sl iho se desilo i sa M a h m Selerm, a da se i ne govori o jednom p M a j u sociologije kul- ture Alfreda Vebera. VeCina sociologa jog uvek vildi u Malasv Veberu praroka teorije struktu- re, Eije delo treba da pruii proverljive higoteze. Iz impuka koji je kuilbuwa antropalogija dda amerihkoj sociologiji, preostale su saano atup- ljene i srebene trirvijalnmti kao ,,shared social heritage", ,,culture traits and patterns" i loge shvaCeni pojam ,,socijalizacije".~ Oblast kultu- re se svugde d e l m raspodeljuje na pojedinafne uloge, a de lm prqmita maglovitoj sferi cp8tih vrednosti. Kultubra postaje jedan socija81ni fak- tum koji sluii jedi~no funkcionisanju d8d tva . U ovoj kastriranoj forani. osvrt na ,,hLturu" spada u salvatomke klamule nekih uvoda u sociolagiju, da bi patom utol%ko tmdjn i je mo- gla biti zaboravljena. lnteresantni stavovi su najee8ke zagdivami u sc~lio1dk.h dhsadnh ra- matranjima, kao apr. ,,Enter Plato" Alvina Guldnera, a ldoibri sociol&ki radovi o kultuni na- laze se n a j f d k kod autma kaji o sociologiji ne maju niSta, kao Auerbah ili Snel, k.od knji- Zevih teoretitara, teologa, istorieara, u svakm

slutaju jog kod socioldkih auhsajdera.

9 ,,Socijalizacija" je ~rvobitno bila uvod u kulturu 1 od T. Parsonsa i R. F. Balesa: Socialisation and Interaction Process. Glencoe. Ill. 1955. bila je izri- E:?o tako opisana. Socijalna psihologija DoJaEala je znaEal ..socijalnoa uEenla". koje je Dotom bilo rastvo- reno u .pro&esimii specffifnim -za- uioge i prupe, a sa renesansom marksizma poprimila je karakter druSt- vene dresure. U svojoj deformisanoj formi, oval PO- jam su. niSta ne sluteCi. ~reuzele oedagoSke nauke. i uEinile ga kamenom temeljcem svojih-teorija i re- formi, bez ikakvog pokusaja da se utvrdi problema- tifno znaEenje tog pojma. To se zaista mora nazvati

naukom iz treCe ruke.

FRIDRIH H. TENBRUK

To nisu nikalkve slueajnosti i izuzeci, to je obe- leije sociologije, u Pija jedra duva vetar vre- mena. Pri takvom stanju stvari teBko da se moie i z W i pitanje koje okolnosti SJU izazvale suiavanje dm&tva na njegovu strukturu - su- iavanje koje je u meauvremenu postal0 neSto gto se razume samo po sebi - a time i uzdi- zanje ove ffitnuldsue do istinske drubtvene stvar-

nosti.

RAZLOZI ZA ZANEMARIVANJE KULTURE

Redukcija duSltva na njegovu strukturu rezul- tat je ra,mih prqxe'ka i te5koCa koje su osu- je&ivale r a m o v m e stavove o jednoj sociologiji kulture. Vainu ulogu imao je metodi'Mri kon- cept jedne strogo mpiri jske i sistematske na- uke, koji se ostvario pre svega u amerirkoj zamlli ,social science". Empirij~ski karatkter te struke m g a o se lakSe uhrs t i t i na naizgled :ob- jektivno dohvatljivim stmkturalnim Itinjenica- ma, nego na fluidnosti kulturnih Einjenica, za koje se Pinilo da se nigde ne mogu jednmmi- sleno definifsati, te nisu niti stavljale u izgled nikzkve izdvojive varijable za priieljkivanu si- stemattiiku neke nmotetske nauke.') Zatim, kUl- turne finjenice, svojorn individualnoiku, pruia- le su otpor i~deji razvit,ka i poredenja. One SIU se istorijski praentirale u jednom mnoStvu neuporeddvih posedaka, dolk je za drugtvene strulctnre izg,ledalo da se wrstavaju u konti- nuitet jednog razvojno'g niza. Kultura se opi- rala kmceptu nornotetske nauke i povremeni pohbaj i u tom pravcu zavrSavali su jadno. Metodi&om okretanju spoljnim finjenicama, kojeg su zahtevali na.turalizm i biheviorizam, a p i t i v i z a m i socijalno is~traiivanje ga bar pod~sticali, morale su imak i upravo kulturne Einjenice, uopSte ideje i znafenja, celoikiupna un~~trag~nja strana delanja, od Eega lcultura ova- ko ili onalko zavisi, morale su biti ono Sto za- stra'guje. Uza sve to konaEno je dolazila i i d j a , koja ide sa aka'demskom legitimacijom, da se poseduje jedan jasno odreden predmet koji se ne bi morao deliti sa drugim dimsciplinama. Stmktura je u~dovoljavala svim tim ieljama.

U istom pravcu morali su onda delovati prak- t i b e prinude, interesi i obaveze. U~puCena na kupce u meri u kobjoj je htela da ima drultve- nu ulogu nauhog savetodavca, sociologija se morala upuStati u naposredne interese svojih

') RazliEite faze starijeg pozitivizma stalno su inici- rale pokuSaje da se pronade ,.vrirodni sistem isto- rijskih perioda" (Ottokar Lorenz, Istorljska nauka U glavnim pravcima i zadacima. Leipzig 1880). u smislu spoljaSnjih zakonomernosti. I kasniji pokulaji, kao A. L. Kroeber, Configurations of Culture Growth, Berkeley and Los Angeles 1944. zavrlavali su, jadno. ili su, kao kod P. A. Sorokina. Stetili razumnlm sta- vovima. U ofekivanlu spoljnjih ~ravilnosti ill zako- nomernosti, soeiologija nikada nije mogla do& do kulturnih Cinjenica i stoga ih je ispugtala iz vida.

FRIDRIH H. TENBRUK

patmcijahih lcupaca kojl su zah'tevali znanje koje bi u najvetoj magutoj meri korlntilo u upravljamju. Pritisak sooijalnih i politiEkih pro- blema, koji su bili ili s m i problemi stmkture ili su, pod datim utsiovima, dopuStali salmo stmkturdne mere kao pakugaje rdenja, dao je o v m radu sociologije svest o socijalnoj od-

govmosti.

Iz ovih, metodolo3kih i praktiEnih, ali, dakle, stvarno spoljnjih razloga, lculturne Einjenice su se povJaEile iz mssti u moj mepi u kojoj se sociolo.Ski raid suiavao na ~ i t a n i a strukture. Ovo potiskivanje nalp&letlou -je i~sti tucionaho utvrdeno kada ie s o c i o l ~ i i a ~rofesionalizovana kao &&a koja" je svoje-&&vene budute ge- neraclje stssmida na Eisto sociolo3k0, a to je maEilo upravo strukturalno, obrazovanje. Od ta~da je sociolozima nedastajalo prmto p m a v a - nje empirijskih kulturnih Einjenica, koje se sa- da ~ad~riavaju u duhovnim naukama. OVO igno- r ianje podriava~lo je mirnu savest olgranieava- nja na strukturu, i oduzirnalo je pajmu kullture onaj fundamenat Einjmica koje mu daju po-

uzdanost.

Povlafenje tka d d v u svakaiko je ndazilo os- Imac i u drugim Ehjenicama. a pre svega u m&nim strujama vrernena. Stver sociologije bila je od poEetka Evrsto pwezana sa penplek- s n o l h industrijalizacije 1 modernizacije, koje su Eoveku nmertnule druktvo kao presudnu matricu njegove egzktencije. U stvari, iivotni prartor kultzlre, kao privildno besipasdedihog nusproizvoda, pomerio se u masovnim demo- kratijama na periferiju. Pod pritimskam tih Ei- njmica, i potpmognuta od sada delotvornim manhsizimom, na p r e l m vekova, ostvarila se tendmcija jednog ncwog ahvatanja istorije, koje je svoj najjednoetavniji izraz naglo u polernici protiv dosadaSnje Bdejme istorije. Ono Sto bi moglo bi'ti j d n a korima korektura dosta Eesto se uzdizala do principijelnog uverenja da je hstarija - i to je taiko izraieno - istorija ma- log Eoveka i malsa - p i Eemu se mjlslilo da tako i treba da bude. Talko je kultura, koja je raniji'm generacijama izgledala kao opipljiv re- alitet, puprimila karakter n d e g irealnog i sumnjivvg. A stvarno je, tokom ovag razvitka, kultura u o b l i ~ h koji joj je dao 19. vek p m e - rena u stranu. V d od Gebelsa potiee rdenica: ,,Kad Euijern reE kultura, magam se za revol- ver". Ali, Ecwek bi morao biti slep da bi pre- video da je za nacionalsocijalizam kulturna vla- davina bila v a h a , i morala je blti, bar isto toliko koliko i socijalna i pditiEka. fuko je kul- tura u duhu i obliku 19. veka i E a l a , amla je to trebalo konstatovati. Odmah se postavlja pi- tanje do kakve proanme oblika je do310 i koji novi oblik iana - 1 u kom je stanju - kultura damas. AU, umesto da k m t a t u j e ovo ipak dru- boko pomeranje apStih koordinata stvarnosti,

FRIDRIH H. TENBRUK

sociologija ga je saano f i b i r d a . Umesto da dB merilo svom v,remen,u, m a je svoje meri.10 pre-

uzela ad vremena.

USPON I PAD POJMA KULTURE KAO IZRAZ KULTUBNE PROMENE

Tek je XIX vek stvorio drugtveni pojam kul- h r e , u k m e je kultura postala jedna posebna snaga sa sopstvenim ~adr ia jem.~) Herder, u Ne- maBkoj slkoro zaboravljen a u inastranstvu po- novo otkriven kao revalucionarni mislilac,D) probio je univenalistirku ideju napretika zna- fajnim saznenjem da su narodi Istorijski na- stale kulture neizrnenjive osobenosti, a d.uhavne naulke w produbile ovaj pojam lculture svo-

jim istorijekim i sistermatskim redoan.

P o j m kulture XIX veka nije bio samo rezul- tat i orude nauEnog istraiivanja. DoduSe, an pripada iistoriji dogmi, ali isto tako i drusrtve- nod istoriji, poSto je on, kao Sto je poznato, pastao cmtralno samorazumevanje taldahjeg drugtva. Pred ovom znaeajnom Einjenicm da- naSmja sociologija stoji beslpounobno sa nekoli~ko struMurahih kmentara - obra.zovanje kao sredstvo mpana, obezbedenje vlasti kultumim odgojem, icleje kao behtvo ad politike. To Sto pojam kulture u o v a veku iSEezava iz samo- razmevanja, Sto se ~ S t a do nivoa sparedne druStvene stvari u kulturnoj proizvadnji i w- tupa m&o j e d n m fistom pojmu drugtva, uop- Ste i ne zafuduje kao dekivana nomalizacija. Nasuprat toane, u uspanu i raspadu tog pojma mora se videti jedan z n a f a j q r o c e s drugtveme istorije, jedna pramena samorazumevamja i stanja kulture, koja ima odluiujute pcnsldice za celolkupnu druHtvenu egzbstenciju. Izvasno, u pojam kulture XIX veka uSla su samanja duhmnih nauka. Ipalk, tek specifiho kul-o stanje dovelo je ovaj pojann u rang drugtvenog samorazumevanja i, u shladu s tim, obogatile ga dalijiun elementima. A isto tako je i pad tog pojma u o v m veku rezultat jedmog novog kul-

turnog stanja.

Prvabihe matge kulture javljale su se uvek kao sammammljiva stvamost, aa 'koju ISU w l t t pojmwi, kao religija ili miit, postajali n u k i i

q Dn u XVII I vek. oval izraz le u svim iezicima bi0 do;&za; s a Benitivbm Goji je pokazivao 6bfekt kojeg treba kultivirati i ostao je to u Francuskoj. gde je umesto kulture nosefim ~ o j m o m uCin.lena civilizacija, donedavno, kada se u ~+aPko j , ~ngleskoj, Rusiji I dri~eim zemliama. u ovim ili onim razmerama. -- . ~ - - -~

;ealizovao pojam kulture. Za ~ng lesku raspolatemo jednom, doduSe lednostranom, studijom, koja ipak iaslutuje paZnju i ugledanje kao vokulaj da se upot- reba reCi ne samo pojmovno-istorijski obradi, nego i da se socioloSki istrati. Radi se o Raymond Williams. Culture and Society 1780-1950, Harmondsworth 1958.

3 I to upravo od Isaiah Berlin. Vico and Herder. London 1976.

FRIDRIH H. TENBRUK

mogu6i tdk iz jedme 1pr~blemati6ne distance. Nije drugalrije ni sa pojancun kulbure, koji jc mogao biti obrarzovan t& anda kada eu aa- slledene snege kuliture stumile u jednu n m di- statncu, i koji je tu i rnorao nastati. Kao s m o - svest, p o j m kulture bio je ta~Ean orpis snaga kaje s u nastupile sa sekularizacljm aasleda

duhwnog autoriteta religije.

Uprkos bed,i i ranprama, srednji v0k je naSao aslman: u religiji, koja je Poveku davala j-o Pvrsto mesto u poreltku sveta, a time i jednu filasolu ta&u duhovne i morel'ne orijentacije. Potresi reformacije priti&al,i 'su sakularnu dr- iavu, kolja je prava i dudnasti morala uteme- ljivati u lsvetovnoj argzlmentaciji iz prirode i razunna PoveRca kao rodnag biea, a rdigiju pro- glasiti za pr ivahu gtvar. Tako su s e javile filmofija i ,nauka kao neagra~niteno nezavisne snage sa pretenzijom na duhovno i rmorraLno vodstvo naporedo sa v e r m . I one ~ s u se isgrva predstavljale kao saunorazuunljivasti koje su po- stale a t e , d i au se delile na razlifite idejne stmje. Cavek je ~stajao i m e d u kd tumib maga, starih, 'koje su mu bile blkake, i aovih, koje medu sobom nisu bile jedi~stvene. U toj. ~situ- aciji novo je biio i to da nije viSe pastojala ni'kaikva i,mtm'ca koja bi magla presuditi mar. Zatim, novo je bilo i to Sto ae moderne slnage n k u maale definitivno ogrmiPiti na jednu Evr- stu misiju, StaviSe, m e su nezedriivo pro' :zvo- dile isaznanja i ideje, pa Eek su s v o j m teanm f h i l e i modernizaciju nasledene religij,e. To je bilo m o rafdikalno novo stsnje u kome su ra- spre i tproimadnja ku1,turnih snaga bile postale same i,nstamce duhovno'g ~itui ,ranja i koje je stvoriao gojam ,kuliture kao ald'ekvatmo odsede- nje. Na masto tredicije i religije, ikao nasled- nik, s t q i l a je ,,;kultura", od koje Ise ~sada e e - kivalla orijenta'cija, bilo objektivno kao pogled na met, bilo subjektivno kao obrazovanje. Uto- litko su potpuno dosledni bili bezbrojni poiku- Saji d a se iz tih novih snaga razviju nove reli- gije, reli,gije nauke, obrazovanja, humaniteta, ili politiliike religije. Kultura - to je bio novi ,duhovni autoritet dmgtva, i oln je izitslkivao ob- razovanje, uopSte sudelovaaje u kulturi, da bi s e naSJi duhovni temelj i oriierutacija, kao t o to upravo pokazuju i radni6ki prosvetni sa-

vezi.lO)

Naramo, u pajam h l t u r e ugli su joS i neki drugi momenti. U dvojakom pogledu bile su vaine nacionalne kultu,re, koje su se obrazo- vale ia precnblikovaaja nssledenih asobenasti,

") RadniEki prosvetni savezi. ograniEeni ne samo na praktiEno strueno znanje. razvili su se iz potrebe da se usvoje tri velike oblasti novog sekularnog stanja kulture naime, najpre ideje prosvetiteljstva i nacio- nalno hbrazovande, a potom i slika sveta prirodnih nauka. Formiranie radniStva se u velikoj meri od- vija kroz ove kulturne procese. koji ekonomske i po- litiEke pracese tek stvaraju. oslobadaju ili usmeravaju.

FRIDRIH H. TENBRUK

morala i ustanova, posredstvom navovekovne istorije religije, serkulame driave i (rest0 ~kul- minirajrukih u 'klasici) fonmama ~svetovncg zna- nja, koje karakterigu filasofija, lunjikevnost i nmetnost, m m j a koje je uvek bill0 tradicijom odredeno. Ove samosvojne tvorevine, lkoje se teSko magu prevideti, ulle su, s jedne strane, kao pasetmi dakaczi o moCi nasledene hdture , u lpojatn kultune. S drulge rstrane, ove saktularne nacianahe h l t u r e su svugde obrazovale ideje o d ~ n a s u kultumih sila, evnsi njihovog ddova- nja i cilju njihovog sukoba. Tako su evropski narodi beradili sebi raa1iCik.e reds stave o sta- nju ku~t&e s&ularnog d'ruSha, koje su se iSkristalisale u razli~fitim miiamsama ovoe izraza. ili, kao u Framcuakoj, u izboru jednog-dm,go,g izraza (oivilisation) za apisivanje stanja k d t u -

re.")

Kao Sto je uvek lslufaj s a pojmom ili njegovom obojenoZu, samorazulmevanje druStva XIX ve- ka kao h l t u r e objektivno je plod jednog no- vog stamja kulture. Predmcrderna d r u l v a po- katzuju se pwmatraPu imrplici~tmo kao kulture sa s v o j m u religiji ili mitu investiramom sli- kom sveta, koja se hstvaruje u kultav+ma i ri- tualiuna. a u moralu i obiraiima Dastaie Dona- Sanje. kocijadlne instance staraju s e za &ria- vanje sa~driajno f'(ksirai1e kulture. Moderno dru- Stvo obuhvata svoje stanje pojmcnn kulture, koii karakteriie rDre smega ~okretliivorst i flek- sidihast lh l ture- k'oja i e vice ne veauje, ole stvara kontinvirano i ne utvrduje na osnovu autariteta t ru t ih imstmci i tradicija. ~ O v m no- v m stanju dgovara da pojam postaje otvo- ren za uzimanje u obzir svih mogutih snaiga. On se pdkazuje pre gvega jamusovski, time Sto uzima u obzir moC: tradicija, i,deja i .obiEaja, a istovremeno postavlja u savremenost kulturu kao za'data~k i produiava je lkao fproces u bu- du6no1st. U svim ovi,m alementima, pojam kul- ture sa svojim variijamtama egza'ktno je dovo- dio i s l k ~ t v o novovekomhg druStva .na njegov imenitelj. U n j e m su bili sadriami restmktu- riranja i pomeranja, nastajanja jedne ~wetovne inteligencije kao nove ins~tamce i javnosti, po- loiaj starih i pretenzije novih snaga. A dru- Stveni realitet ovog smorazumwanja vi(d1jivo se i~zraiavao u egzistenciji jednog novog sloja obrazovamja, u swkobu velikih ildejnih po~kreta, u pretenzijama ,proizvoda'Ea kultvre i u &e- kivamjiuna njihove klijentele, - sve to u akvi-

rcma lculture jedne driave.

A'ko je redm modern am dru4tvu na Eelu bio is- pisan-kiltunni karakter, onda je on vi,dljiv i u novov&ovna drGtvu. Svoja tvrdenja socio-

") U racionalizmu ukorenieni pojam napretka fran- cuskog prosvetiteljstva, koji je ~ostulirao jedan stro- go zakonomerni univerzalni razvitak na osnovi s ~ o - iinjeg napretka nauka i umetnosti, nije davao mesta za pojam kulture, na Cije mesto je sledstveno stupio pojam civilizacije, ali koji je vrgio istu funkciju

sekularnog druStvenog samorazumevanja.

FRIDRIH H. TENBRUK

logija je mada proSiriti na, nezadriivim pro- cesam diferenciranja regulisani, pored* svet- skog ttolka, ili nastojanja ~prdmadenog dnGtva objamiti kao rezultat socijalnog res t rwbri ra- nja; Cim se nwo doba realistihki posmatra, bez u~napred iagradenih teorija, uloga kulturnih ma- ga - refomacije i supro6nih pakreta, nauke, prasveti!teljrstva i kasnijih idejnih stmja, I&

' b j i h ne bi postojalo ai,jedn'o s&u18arno druStvo - pastaje neimema. Moderno dm&vo se nije formiralo u Cistlm socijalnim procesi~ma lkoji bi ve6 unapred bili dati. Ono je nastalo u jednoj radikalaoj promeni koja je promenila a e samo sdr ia je , nego i strulkturu kulture. Ova pro- mena je delolm aaSla oslanac u socija1ni.m re- stru~kturiranji~ma, ali im je ipak tek otna dala onu .karekter is t ih osobenost, kolja iun je omo- guCavala da od pukih restrukturirmja izrasta u nosioce sekularnog drStva. Ummto .?to do- puSta da se stvarmast razdvaji na duhowu its- torij,u, lkoja se poverava ndkim dwh disci- plinama, i strukturahu mcijalnu irstoriju, od- gwarajuCi zadatak aociologije mmao bi biti da stalnu iaprepletenmt ovih nermdvojivih b e t a - nja a b u h a t i u zbiljrsikoj d d t v e n o j istoriji, koja ne maie odricati fsvoj ~hIWrni karakter. Ovde Ce se rnorati prevaziCi i pahSa j Maksa Vebera da a tom m i s l u obuhvati genezu mode.me, me samo zato ito m nije h e d e n u gotpunouti, nego i zbog toga Sto su se stanja i pitmja u

meduvremenu pmerila.

A olnaj novi obl2k M t u r e , koji su zapadno- evropsrka druStva kompanovala u procesu svoje selcularizacije iz refomatamkih pokreta i 6, u prosvetite1)stvo praduiene, nauke. ugljivo je iSEezao u onoj posebnoj formi, u kojoj ga je XIX v& na'stojao stabilizovati. Tradicije bilo da su ipoticale iz apSteg zmadnog nasleda ili iz osobenosti nacimalnih kultura, istrogene su ili su izbledele. Vera da bi druStvo a iednom kultulrnom procesu, n d e n m radom 1kL1turne inteligemiie. na namaZenom ~ u t u doSlo do re- Senja-svojih pitanja i zadatika, vise ne egrzi- stira;") socijalna situiramja koja s tim idu, obrazovno gradanstvo i driava kulture, takode su nestali, a kulturna hteligmcija d m = ima sasvirn dmgabiji poloZaj u druStvu i lshvata sebe talkode dmgaeije, tako d a je knjiiwna, umetniha i duhovna h l t u r a . tam0 gde nije ~os ta la palitirki umetak, postala luksuz ili pro- fesionalna delatnmt. ~ocfialno f o m i r m a i - po- litllirki organizovana masovna demolkratija viSe sebe ne ;idi 'kao zajednicu koja svoje zadatke treba i moie da reSava kao kultura i kulturoan. Socijalni i politi&i problemi, mage i oiprede- Ijenja, pasr&tvom fomiranja mnenja, izjed- nabavanja interesa i tehniekog prasudivanja, su

Premda se, kao neSto Sto se PO sebl razume, 109 Slroko rafuna sa tehnlfklm, ekonomsklm 1 socljalnim naprecima. pojam napretka uostao je sumnjlv 1 lz- gubilo se upravo poverenie u nauku i kulturni nap-

redak.

FRIDRIH H. TENBRUK

ono Sto bespovratno zavzima scenu. Ova d i - gledna promena doprinela je potivkivanju pita- nja 'kulture ie socijalnih nauka. Kultura, kaiko ju je shvatao XIX vek, u meduvremenu je pastala 'marginalna.Is) Mi, bilo bi suludo za- kl jd i t i iz toga da je h l t u r a iSEezla. Ona je prommila svoj oblilk, nnesuunnjivo i svoje sadr- iaje, i xaldatak je sociologije da obkrije taj novi oblik kulture, da bi damagnje druStvo shvatila u njegovoj kulturnoj diunenziji. Sociolagija kul- ture, ukoliko neCe da ispusti ~savremencxst, ne sme se, dak!le, orijentisati na pojam i shvatanje kulture XIX veka, niti u@te na ramije oblike kulture, i n d e bi stlorenula na perifexme pojave i pogreha postavljanja pitanja. StaviJe, njeno glavno pitainje mora biti to kako se damainje druStvo komtituiSe kao ~kultura. Ako je kul- tura u svojim ranijim olblicima iSEeela, mora se c-tikriti novi ablik u lkoji se m a preobraxila. A to je, lkao i uvek, pitanje kako, gde i ko proizvodi, inicira i Siri ideje koje prmenljivim i kolebljivim interesirna daju urnerenost, a de- lovanju cilj i legitimaciju. U w o m pogledu XIX vek bio je upuCen na tsasvilm odredmu k d - turnu inteligenciju, koju je Th. Gajder po'kugao da j 6 jed'nom definiSe. Ali, u epohi masmadija, druitvu vaspitanja, udruzenja, pluralizma i po- litzki upravljane h l t u r n e i obrazovne delat- nosti, inmteligencija se vice ne moie jednustavno izjednaeavati sa kultwnom inteligmcijom u staram smislu. Sta je i kako se obrazuje inte- ligencija ovcg druStva? Kakav je socijalni po- loiaj te inteligencije? U ' k o j h itdejnim struja- ma ona stoji i koje struje proizvodi? Koii ide- elni lojaliteti i soaijalni ildentiteti je pokrdu? Koje ulc-ge i eada8ke ona prisvaja? Kakvu moC poseduje po sqxtvenoj snazi, a kalkvu na os- novu povezanolsti sa socijalnim i politilikim snagama? Koje ideje, problemi i alternative su uc-ppik u igri, i oko koje csovine se svrsta-

vaju?

Ovaj tip pitanja sociologija kulture mora po- staviti u srediSte. Polje njenih problems, kao Sto je pakazala ramije pomenuta topologija, proteie Ise u beskraj. Ukoliko neCe da se ra- spline, ona se mora uvek orijentisati na svoj cenbralni zadatsk, da druStvo odredi kao kul- turn, Sto neizbeko v d i pitanju o inteligenciji. njenoj socijalnoj poziciji i duhovnoj produkciji. Kod predmodernih druStava to jadva da za- daje iikaIrve prh~i~pi je lne teSkoCe, ali pmtaje teSko Eim se dode do sekulannih druitava no- vog doba, a pogotovo kada s e stigne do dana- Snjeg drustva. Pokazati ovo druStvo u osobe- nosti i problematici nwog hulturnog lifka, i tek time ga i primereno shvatiti, spada u vdike

izazove jedne realisti&ke sociologije.

'3 JeziPke novine kao ,,kulturna delatnost". ,,kultura slobodnog vremena". .,svakodnevna kultura" i dr.,

registruju ovo pomeranje.

FRIDRIH H. TEN-BRUK

PRAKTIWI ZNACAJ KULTURE

Pitanje, koja ulaga u d r d t v u dopada kulturi ni'kako nije saano atkademke prirode; naprotiv, ano ima jedan suSthski prakti'Ean znaEaj. Svako druStvo mma raEunati sa tefikotama !koje se mogu reSavati samo ~redatvi~ma kulture. Ako je dm3tvo jedna prvobitna Chjeni,ca, cmda to nije manje ni kultura, Eiji praktieni maeaj se dokazuje u tame Hto nema d d t v a bez ~kulture. Ljudi s e nikada nisu za~dovoljavali sa struktu- ralni,m ra~SIElanjavanjima, us tanovma i pravi- lima, pa ma kako ovi bili ekanomslki m p e h i i socijalno zodovoljavaju5.i. Univenalnost reli- gije najjasnije pakaeuje da ljuddke potrebe pre- vazilaze dru'Stveno samocdrianje. Covelk se ni- gde ne javllja ,kao Eisto dmStveno bite. Svugde ga nalazitmo kao kulturno bike koje sebi stvara jedaa svet znaEenja koji se nalazi s onu rstranu druStvenih Einjenica, pa ,ma 'kako bio irs~preple- ten sa tim einjenica,m,a ili uslovljen njima. Kao Sto istorija bezizni'mno i uverljivo ui?i druStvo je iivot,no sposobno zato Bto kao kultura pri- znaje granice svoje sopstvene ,delotxornosti. Bm jedne valjane kulture ono je i'sto talk0 malo iivotno tsposorbno ~kao i bez jedne valjane struk- ture. A,ko s e ono i prl promeni odjnosa rnoie slomiti na strukturalnim prorblemima, onda mo- ra raeunati i sa kulturnim problemima koji mogu biti prevladani samo kulturnim reSenji- ma. Njegova egzistmcija pr~aci~pijel,no nij,e ni- Sta manje jedan kulturni problem, nego Sto je

to strukturalni.

Sociologija lkulture moie i treba 'da do'kaie 1 svoj pralkti6ni znaEaj na pitamjima koja su za sociolagiju aeodloina. To da 6-u problemi u zemljama u razvoju u mnogome kulturne pri- rode pcrstapeno biva digledno, a .da iz toga ipak jog nisu izvu&ne konsekvence. A lsli'6no ,se de- Sava i !sa ~dmgim problmi'ma. Usdjenici, pre svega ga.starbajteri kdji ostaju u zemlji, p a m a - traju se lkao problemi socija.l.nog akllj<ivanja, a da se ne vodi raEuna o krupni,m kulturnim prolblemima kaje Ee ovaj proces postavi.ti za obe stra,ne. JoS neordloiniji postaje dopr'nas so- ciologije kulture kod drugih problems, tam0 gde se socijalho-nauEna objaSnjenja Eesto mo- gu posmatrati samo kao remek-dela u'megnosti da se odgurnu u stranu problemi koje bi tre- balo objatsniti. Jer , svi ti uzroci magli su vodi'ti stotlnawa dmgih i potpuno razliEitih reakcija, i vet su vodili. ZaBto m i vode do terorima, i zagto terorizam uapSte pastoji, ovo ipak pre- suclno pitanje pri tom biva presk&eno. !<a sli- Ean naEin zastra'njivala su i pre teko naknadna objaSnjenja ,studentskog protesta, ku~lturne re- volucije ili norvih omladi,nskih sekti. To vaii upravo i tamo gde se rascep. koji i ne treba za- tvarati, izmedu navodnih socijalnih konstelaci- ja, kao uzroka, i pojava, gkao .posledica, poku- Sava da prikrije takvim graanim pojmovima

36

FRIDRIH H. TENBRUK

kao Sto su ,,medostajuCi identitet", ili fak ,,ne- postojeti misao". Dak god se astaje u dkvirima ovih ~strukturahib objahjenja, ne mogu se pri- mereno obuhvatiti ni gojave ni njihovi uzroci, upravo stolga Sto se sadriajmi i duhovni, dakle: kultunni, fenomeni prosto ostavljaju po strani i time s e pogseho shvata karakter prqblama.

Tek kada se dru8tvo ponovo shvati kao kul- tura. s w i d ~ i i a 6e m d i da otkriie i one nove finjtkice i Fomene, &oji propadaju kroz njen samo strukturahi raster. Realizam bi morao pofeti v& kod pojrna druStva kame swiologija u svojim tak&iun a~gumantacijaima g0dmei.e jednu po sebi razumljivu stvarnost, lnada mu nedmtaje bitna asobina jednog gojma, naime, kriterijum za identifiiaciju njegovih objekata. OEi;gledno, ~kriv je pojam predmdernog sveta, u kame su plmena, narodi. (dritave. opstajali uglavnom 'kao udljivo razdvojena jedinstva u kojima 'su se politiaka samostalnost i kultnwa zatvorenost pagravilu usagla5avale. Talkot Par- sons nije s lda jno polaizio .od toga da svakoun druStvu odgovara j&a kul,tura, ali ni Zimel i Maiks Veber nisu slui2ajno odbacivali jedan takav Sematski reificirmi pojam ldruStva, po- Sto su jasno udavali ramliEFte dianemije podru- Stvljavanja, pa prema tome i ulkritarnja i ilspre- pletenost socijalnih tvorevina, koje samo u po- sebni'm sluPajwirna dozvoljava raXlanjavanje u zasdbna jedinstva.14) Sociolagiji bi koristillo alko bi gmovo naueila da pravi razliku iamedu po- litiEkog i kulturnog podrdtvljavanja (cia se i ne govori o dntgim diunenzijama). O&igledno, sama <driavna .samostaln& jog ne Eini jedno drdtvo, i,naEe bi Eak i Slova&ka, za nekoliko godbna svoje egzisteacije po milasti Hitlera, .mo- rala da bude proglaSena drul tvm. A da li je HabsburSko carstvo bilo jedno ,druStvo? U sva- kom slYEaju. njegova nacionalno+kuil.turna ra- znorodnost nije medu manje znefajmim raalo- zima njegove propasti. Ako sociolo~gija, s jedme strane, .gwpe 'kao Sto su Wkimi, Navajo Indi- jamci ili Cigani, a'aziva dr&vima zbog njihovog kulturnog identiteta, onda bi ona unorala da postavlja pitaaje i o kulturnom identi,tetu kao konstitutivnoj dimenziji drumava, ako veC, s dm'ge strane, drtave tklasificira kao dru3tva

zboig mjihove politieke samasta l~no~t i .~~)

") Zimel je eksplicitno odbijao da u drultvu vidf iSta drugo sem jednog mnoStva razlifitih drdtvenih

procesa. To je bilo 1 shvatanje Maksa Vebera.

1') Spada u evolutivni inventar sociologije to da ona sociialnu stvarnost deli na ..drultvaW kao ledinice istraZivanja, a da uz taJ eojam namerno ne dale nikakve kriterilume. Kralnle je vreme da se ponovo vrati idejama Zimela i Vebera. za koje su se razli- Piti drultveni erocesi ukrltali i preplitall ne samo u ok- viru iednog drultva, nego su postojala i principijelno razlifita jedinstva. koja nisu mogla bit1 uklopljena, dakle. ~roZimali su se kulturni, aolitifki, drtavni. et- nlfki itd.. drultveni Drocesi. koje sociolo4ija mora imati u vidu, ili ih birati Drema postavllanj,~ ~i tanja . Tako je, na primer, Maks Veber za svoje univerzal- no-istorilske studije smatrao odlufulufim ledinicama

FRIDRIH H. TENBRUK

Tamo @le pojamm d r d t v a postaie tako maglovit i nejasaln, maeajne finjenice i razvici ostaju nezapaieni. Nestajanje nacionahih ,kultura ko- je ~ s u nosirle, oblilcovale i menjale druStva mo- vog cdoba, sociologija do sada jedva d a je uzela k manju, a da s e i ne govori o tome da qa je shvatila u ~ v m njegovom ma,faju. Za rami- tak je ipak joS znatajnije to d a aaporedo s tifm ide jedna internacionalizacija intelirgencije, 'koja nalazi svoj strukturalni izrajz u in.ternacianajlnoj naullSnoj delatnosti i u internacionalai,m organi- zacijama. Lojalnosti i identiteti danagnje inte- ligencije ne mogu s e Zak ni pronakli u sociolo- Skoj sveOslroj karti ,,druStavaM. Proizvodnja jed- ne jedinstvene intennaci~na~ne ~kullture Eiji us- peh ostaje neizvesta'n, dilgledno je u t&u. Po- stoje ne samo medudriavni sporazumi imterna- ci'onalni olrgmi i politieki bldkovi, koji u oblasti pd i t sk ih i ekmamskih ,pitanja nadilaze suve- renitet ,druGtva; javljaju se i naddriavna, mad- druStvena kulturna grupisanja, 'bilo u formi renesanse starih reli,gionnih krugova, kao npr. u islamtu, bilo u formi velilklh internacionahih politiEkih idejnih struja, bilo upravo u formi jedne internacionalne lkulturne inteligmcije koje. u internacionaliazciji naufne i kultuwe delat- nasti radi na groizvo8enju jedne jedinstvene d'uhovne sli'ke sveta, za fije ostvarenje ima na raspolaganju brojae imstrumente. medu ~koji~ma su UNaSCO i~li Pm lsamo najudlj~iviji. To gto kulturna ,inteli1gencija danas u veCi,ni zemalja gleda prerna vani, svoja merila i grobleme, a u m o g o m e i primanje i .podrSlktl, blo- bija ~pol ja , mdazi s e utolilk,o ma ldistanci pre- ma svom s o p s t v m m dmstvu, koje moie po- smatrati samo jog kao slufaj jednog univerzal- nag .modela, jeste temdjna promena koja kroz na$are jednog Eisto stru.kturalneg pojma dru- Stva ne .moie fek ni ~biti zapaiena. DruStva su Izguibila svoj tkultumi irnuinitet i u svefskim razmerama se k r d u i meSaju satstavni delod i nasleda najrazlifitijih kultura. Sociologija.'ko- ja w e , w d e samo aaznafene, fundamentalne promene ne moie Eak ni da uofi u njihoviun razmerama, ili ho6e d a ih u nepreglednm po- jedha5nom sluEaju, kao kod religiia mla~dih, objesni lstrukturalnian uzrocima i izldi struk-

kulturne krugove svetskih religija koje prema te- kubem pojmu druStva ne bi mogle 'fak ni egzistirati. SocioloSki pojam druStva baca senku i na osnovne razvojne tokove. Procesi koji ~ r e k o r a f u j u g r a n i c ~ , tvorevine i .druStveni procesi socijalne. politifke lli kulturne Drirode. ne ulaze u vidokrug. ~ o i t o kroz naoFari odog poima druitva ne mogu biti 'uofeni. pa fak i osobenosti druitva" neprekidno prete da ne- stanu iza modela 'hruitva. Vek konstrukcija druitve- nOE razlritka kao diferencijaciie ili modernizacile. k o ~ i )e, ako se ne uzmu u' obzir specijalni procesi prenogenja i imitaciie, u osnovi izvrSen u jednom druitvu, pokazuje kako je duboko sociologija ostala za~ le t ena u stavove evolutivnog miSlienja 18. veka. U-osnovi. ona ioi uvek radi sa iednim~evolutlvnim modelom ' jedin&venog druhtva: ~ ~ b o r e d i za to moja izvodenja u: Sociologija Dred istorijom. u: P. C. Ludz (izd). SociolOOi3a i socijalna istorija. Dosebna sveska

16. KZfSS, 1973.. str. 29-58.

FRIDRIH H. TENBRUK

turalhim anerama, daje malo Smsi za jednu rea- liistifiolu menu dndtvene stvarnosti i razvitka.

Na h a j u , treba j d barem wkazati na moida najvainiju uslugu koju bi lsociologija kulture, ako ozbiljno uzima svoj zadatak, mogla pruiiti sociologiji i, .time, dsuStvu. Ponovno otkriee druStva kao kulture, naime, moglo bi nam po- novo otvoriti aEi ea jednoatavnu Einjenicu da kultura sa sdkdarizacijom egzistira ne samo kao naslede, nego i kao eadatak. 'Ona viBe nije samo neSto Sto se d a konstatolvati, nego je problem koji svako druStvo nagoni na pitanje kakvo ono hoee mda bude. Ova jednostavna i temeljna Ei- njenica sve viSe je bila zamagljivana razvit- kam socijalnih nauka. Socijalna nauka je na- roeito vbog jedne isudbonosne inter~retacije po- stulata vrednosne neutralnosti dospela u dilemu sa druStvenim pcxsledicama. Surovo budenje iz sna da bi se sa n w e t k o m nauke i kulture istinske vrednosti morale manifestovati sve ja- snije, stalno je vodilo goikuSajima da se pitanja vrednmti i&l jde ne sauno iz nauke, aego i iz druSt~a. '~) To je uspevalo tamo gde je vla- dala jedna nmokolebana Vera u socljalzlv evo- luciju, kao kod P a r s m a , ma asnovu postavke da 1druStvo svagda proizvodi vrednosti prime- rene sebi i mom razvitku. Tamo gde je kul- turno naslede nacije bilo manje sigurno nego u Americi, tako u Nema6koj posle prvoq svet- skog rata, tu je ovaj a k s i m terao na ~konstruk- ciju koja je pitanja vrectnosti, u najveeoj ano- gucoj meri, iskljdivala iz druStvenih procesa, a u svakom slueaju iz drugtvenog upravljanja i odluEivanja. A to se svelo a a ideju da se ,,vrednosna pitanja" uEine privatnim stvarima o kajima treba da brine crkva i ~sliene grupa- cije, ili koje treba da se reSavaju i ostvaruju u lienom iivotu.17) To je, opet, iSlo na ruku jednoj liisto struikturalnoj koncepciji druStva, koja teSlko da je u ,,vrednostiman mogla videti iSta vise od proddietaka interesa. OgraniEava- nje procesa drugtvenog migljenja i odluEivanja na za to odrdene pOliti5ke argenizacije i me- hanlzme; racionalna nivelacija interesa uz eko- nonxAu, aocijahu i politieku participaciju; og- renieavanje ovih ,pitanja na spoljnje okolnosti eqistemije, kojima se u svakom slur5aju moie pridodati jog jedan misteriozni ,,kvaJitet iivo- taw, pruianje za racionaho odldivanje n u k i h informacija ad skane swijalne nauke; to je bio Ikoncmt sa tojim je aocijalna mauka htela

13 Vrednosnu neutralnost, koju je Maks Veber pro- pisao nauci, pokuSali su, kako Cu to ubrzo pokazati,

preneti na drultvo.

13 Ova konstrukcija pogreSno polazi od uostavke da se sva pitanja o orijentaciji i vrednostima mogu re- Siti samo na osnovu znanja o krajnjem smislu sveta i Ziv5ta i da ih, stoga, u uslovima duhovne slobode u stvari, treba prepustiti veri pojedinaca ill posebnih zajednica, koji, time St0 zadovoljavaju uotrebe za orijentacijom, oslobadaju drubtvo od ometajuflh pi-

tanja o smislu.

FRIDRM H. TENBRUK

da h u f e d r d t v o iz opasne zone ,,vrednosnih pitanja", ~kako bi se utoliko prosirio glurali- z m na k m e je socijalna nauka sudelwala vise nego rsnaho, titme &to je aksiom vrednosne neutralnosti prdutno prenela na druztvo, Cije vrednosti je, poSta eu naueno nedakazive. ka- rakterisda kao eistu subjektivnu ili socijalnu

proizvoljnost.

U stvari, Marks Veber - recimo ovde samo to- liko - nije vredn-u neutralnost postavljao samo Lao predrnetno-logifki imperativ nauke, gtaviSe, on ju je pasmatrao u isti rnah kao branu onom ,,sumraku wednosti", koji je sva- ka sociolagija koja je razvijana kao nomotet- ska nauka podsticala time Sto je sva vredno- sna pitanja reducirala ma odlurivanje o spolj- njim dkolnostima egzistencije, pri Cemu je stvar- nost predstavljala kao jedan navodno zakono- meraln sklap Einjenica i njihovog isto tako zakonommnog razvitka. Sa imperativom vred- nosne neutrahosti, Maiks Veber je hteo d a ~slobodi ne s m o nauku od ko-ije njenih vrednosnih pretenzija, nego i foveka od korup- cije njegwih vrednasti, koja nastulpa onda kada se nauka uglavnam bavi pitanjem katkvi ljudi jesu, a ne pitanjem k h i t e oni Mti, tj. h k v u kulturu h d e da izgrade.18) iStaga aksiom vred- nosne neutralnosti nije vodio Vebera ka empi- r i j skm socijalnom istraiivanju, kao instanci politibkog informkanja, nego ka kulturno-socio- lagkcam razmatrmju ~koje je na asnovu kto- rijs'ke geneze situacije trebalo da omoguji ra- zumevanje za karakter i z n d a j a1te~nativa.l~) Iza toga nije stajao n?kakav moralni decizio- n izm, nego je to bilo pdtovanje dostojanstva Coveka, koje je on vezivao upravo aa nuino moralno zauzimanje stava prema kullturnim

lo) Ja se ovde pridrZavam formulacije koju je Maks Veber koristio u FrajburJkoj ~r is tupnoj besedi (Ge- sammelte Politische Schrlften, Ttibingen 1958, str. 12). Ona je, koliko ja vidim, najraniji oblik onog trajnog motiva (dakle: onog najopgtijeg ,,teorijskog vrednos- nog odnosa") koji je Maksa Vebera vodio u njegovim

problemima.

'7 Veb K. f. Ferber, Spor oko vrednosnog suda 190911959. u: KZfSS. Jg. 11. 1959, str. 30, ispravno se suprotstavio .,raSirenom i ~ojmljivom gledigtu" da vrednosna neutralnost u smislu Maksa Vebera pred- stavlja rodni list sociologije kao empirijske nauke o savremenosti. Ali, Dotrebno je jol i uvideti zalto je Maks Veber od vrednosne neutralnosti napredovao do svog univerzalno-istorijskog i kulturno-sociololkog koncepta; tafnije: zagto je on ovom t i ~ u razumeva- jube sociologije ~ r ip i sao nadmobno tumafenje savre- menosti. J. Vajs. Maks Veberovo zasnivanje sociolo- gije Mtinchen 1915.. elaborirao le to u jednom sve- toviom Zivotnom kontekstu. Ali, ostaje da se joS principijelnije utvrdi da je Maks Veber, daleko od svakog decizionizma. razjalnjavanie kulturnog stanja od strane razumevajube sociologije shvatao kao po- mob za primerno odgovorno ovladavanje tim sta- njem. Upravo pred imperativ vrednosne neutralnosti postavljena sociologija trebala je da pomobu objek- tivnog izlaganja geneze kulture stvori svest o stanjil

kulture.

FRIDRIH H. TENBRUK

vrednostima. Nadu da ,,vrednosti" mgu groiza- Ci iz racionahih diskuma on bi matrao opa- snom samjarijom, ali bi, tkao intelaktualnu fan- taziju, odbacio i veru da se druitvo moie cdriati pomoCu politi&ih edlulka o spoljnjim odnosima egzistencije, tj. da,se pitanja vrednosti i mislla

mogu odagnati u sferu privatnog.

I sekularno druStvo, koje ne samo da dopugta tumatenja krajnjeg smisla, nego i obvara pro- stor pluralivmu uapite, ipak iziskuje javne vrednosti koje ne mogu biti stvorene politiE- kim izglasavanjem. I sekularno druitvo svoju budutncxst u bitnom stvara preko kulture, da- kle, u duhovnarn prostoru znaEenja, tam0 gde se tradicije prenose dalje, preraduju druitvena i istorijska iskustva i stvaraju nova znaEenja, pri Eemu vaspitanje, obrazwanje, nauka, par- tije, crkva i masmediji, ufestvuju samo kao najuo&ljivije, ali nikako ne i kao jedine, snage. Razvitek se ne moie obuhvatiti hao samo strukturni proces; pojave koje preostaju, kao mnagopominjane norme i vrednosti, ne mogu se izvesti iz struktura, kao epifenomeni. Uvek vigeznahe Einjenice stalno dobijaju svoje zna- Eenje teik tuanat-enjem i zauzimanjem stava, koji, tam0 gde nisu oblikovani tradicijarna, prdstavljaju kulturne inovacije - cd svako- dnevnog ponagamja pa do velikih ideja. Naj- novija kuilturna revolucija jasno je ~okaza la da te vredncxsti ne nastaju kao slepe kmse- kvence uvek mnogonaEnih socijalnih stanja, nego da se u znatnoj meri stvaraju u aajrazli- f i t i j h kulturnim procesima, koji idu od sva- kodnevne razmene socijalnog iskustva, prake obrazovne i kulturne delatnosti, do javnih di- skusija o vrednwti i do n a u b e delatnosti. I ovo d rd tvo mora da d u f u j e o s~ol jnj im uslovima egzistencije ne samo od slufaja d o sluzaja, nego se uvek iznova mora usaglaia- vati kakvu kulturu ieli. Oaaj ko na ovoj ta&i upuCuje na ,,politeizan vrednosti" i vxednpnu neutralmast naulke, fdsifikuje problem i Cinje- nice. Jer, lkao Sto smo, bez obzira na vrednorsnu neutralnost, mi kao pojedinci, prinudeni da zauzmemo stav, tako i danaSnje drugtva, bez obzira na realno-logiEki neukbdivi politeizam, proivvodi opSte, u svakom slufaju vladajufe, vrednosti i maEenja, koji u jednom sekularnam drugtvu a e sadrie totaimo tumaknje mish sveta, ali ipak artikuliSu kulturne konsenzuse. Ako mi, uz odgovarajube posledice, ne moieme da o spoljnjim uslovima egzilstenci je odluEuje- mo bez nuinog respekta prema finjenicama, onda to ne mo2emo ni o kulturnim pitanjima naSe d d t v e n e egzistencije. PoSto je sociologija drugtvene probleme reducirala a a pitanja struk- ture, neophodna nam je jedna sociologija kul- ture koja Ce nam ponovno razjasniti o kojoj

FRIDRM H. TENBRUK

vrsti problema se radi, u kojirn procesima se odlueuje o tome i koji osobeni uslovi su pri tome u igri. Iz ovih razlaga nam je d a a a po-

trebna jdna sociologija ikulture.