ZA I PROTIV SMRTNE KAZNE

Jelena Ostojić

OPRAVDAVANJE KAŽNJAVANJA (uopšte)

1. Utilitarističko opravdanje

Utilitaristi opravdavaju kaznu pozivajući se na dobre posledice koje proizilaze iz kažnjavanja (prevencija)

2. Retributivističko opravdanje

Retributivisti opravdavaju kažnjavanje time da je počinilac zaslužio da bude kažnjen jer je učinio nešto loše

3. Kompromisne teorije

Ove teorije kombinuju utilitaristički I retributivistički pristup pokušavajući da prevaziđu nedostatke oba tipa teorija

1. Utilitarističko opravdanje kazne

Utilitarizam je etička teorija prema kojoj je neki postupak dobar ili loš u zavisnosti od toga da li iz njega proizilazi više dobrih ili loših posledica (dobri postupci su oni koji proizvode najveću moguću sreću za najveći broj ljudi). Shodno tome, kada se utilitarista pita da li je kažnjavanje moralno opravdano, on će pokušati da anticipira posledice kažnjavanja.

Ukoliko je verovatno da će kažnjavanje obezbediti najbolje moguće posledice u poređenju sa ostalim alternativama, onda je kažnjavanje opravdano. Ukoliko postoji alternativa koja može obezbediti bolje posledice, onda je kažnjavanje neopravdano.

Pošto kriminal proizvodi nesreću, utilitarista će tražiti način da se smanji broj kriminalnih dela. Tri su načina da se to uradi: odvraćanje od kriminala pretnjom kazne, zatvorska kazna da bi se počinilac onemogućio da ponovo učini delo I rehabilitacija (poboljšanje karaktera kažnjenika).

2. Retributivističko opravdanje

Ove teorije insistiraju na vezi između moralno lošeg postupanja i kažnjavanja. Pojmovi “zasluženog” i “pravednog” su centralni pojmovi ovog tipa teorija. U skladu sa zahtevima pravde, onaj koji je počinio loše delo zaslužuje da ispašta.

Kažnjavanje je opravdano na osnovu toga što onaj koji je počinio loše delo dobija ono što je zaslužio.

RETENCIONISTI su oni koji smatraju da smrtna kazna treba da postoji

ABOLICIONISTI su oni koji veruju da smrtna kazna treba da bude ukinuta

ZA

PROTIV

ZA I PROTIV SMRTNE KAZNE

ABOLICIONISTIČKI ARGUMENTI

► Nema dokaza da smrtna kazna zaista odvraća od zločina

Štetnost smrtne kazne daleko prevazilazi potencijalnu dobrobit jer Nema dokaza da zaista odvraća od zločina. Pored toga, većina zločina nije s predumišljajem. Veruje se da pretnja smrtnom kaznom u tim slučajevima ne igra značajnu ulogu.

► Smrtna kazna je ireverzibilna

Nema načina da se greška ispravi ukoliko se naknadno pokaže da je pogubljeni, u stvari, bio nevin. Smrtna kazna ne treba da postoji jer nije moguće garantovati da se greške neće dešavati.

PROTIV

►Nepravedno se sprovodi

Istraživanja pokazuju da se češće dešava da pripadnici manjina, najčešće

Afro-Amerikanci, posebno oni siromašni, budu osuđeni na smrtnu kaznu nego

belci, posebno ako su bogati, za isti zločin i to onda kada je žrtva belac. Kad

je žrtva crnac, ta razlika se ne uočava.

(Razlozi: nemogućnost plaćanja dobrih advokata i postojanje predrasuda

prema crncima).

►”Okreni drugi obraz”

(religiozni argument)

PROTIV

►Procesi u kojima postoji mogućnost izricanja smrtne kazne su mnogo skuplji nego kad smrtna kazna nije zakonom predviđena (važi za SAD)

► Postoje bolji načini kažnjavanja I prevencije

Postoje bolji načini da se zločin kazni i da se očuva bezbednost društva. Doživotna zatvorska kazna takođe sklanja zločinca iz društva tako da više ne predstavlja pretnju za društvo. U slučaju da se ispostavi da je nevin, može biti oslobođen.

► Smrtna kazna je prestroga i surova (u odnosu na humanističke ideale koje je moderno društvo doseglo)

PROTIV

RETENCIONISTIČKO OPRAVDANJE SMRTNE KAZNE

► Smrtna kazna odvraća od zločina

Smrtna kazna sprečava i odvraća druge od toga da počine zločin, a definitivno sprečava onog koji je pogubljen da počini novi zločin. Neke kriminalce jedino strah od smrti može sprečiti da izvrše kriminalno delo.

► Smrtna kazna obezbeđuje zadovoljenje porodici žrtve

ZA

► Ubica zaslužuje proporcionalnu kaznu

-Neki zločini su tako strašni da je jedina odgovarajuća kazna pogubljenje

- 1991, jedna mlada majka je bila prinuđena da posmatra ubijanje sopstvenog deteta, a zatim je raskomadana i ubijena. Počinilac ovako strašnog zločina ne bi trebalo da leži u zatvoru i da ima tri obroka dnevno, kablovsku televiziju, čistu posteljinu, pravo na posete porodice i na beskonačno ulaganje žalbi. Povrh svega, porodica žrtve mora kroz porez da plaća izdržavanje zločinca. Da bi pravda bila zadovoljena, takvi zločinci treba da umru.

-Zastupnici smrtne kazne navode primere sledećeg tipa da bi pokazali zašto smrtna kazna treba da postoji:

-Devetogodišnja Jessica Lunsford je nestala iz svoje sobe. Policija je utvrdila da ju je oteo John Edvard Couey. Pošto je shvatio da mu je policija na tragu, uplašio se i stavio devojčicu u plastičnu kesu za đubre i živu je sahranio.

ZA

► Jedino smrtna kazna definitivno sklanja opasne kriminalce s ulice

-Nikad ne možemo biti sigurni da će neka druga kazna osigurati da kriminalcu bude onemogućen povratak u društvo. Previše često se dešava da osuđenici odsluže samo mali deo kazne. Čak i kad su osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu, nema garancija da neće biti oslobođeni.

John Edvard Couey ima bogat policijski dosije. On je, između ostalog, hapšen zbog seksualnih napada na decu. Iako je dobio desetogodišnju zatvorsku kaznu, oslobođen je uslovno nakon što je odslužio dve godine.

-Neki kriminalci ponovo čine zločine nakon oslobađanja iz zatvora, i u nekim slučajevima, kao što je John Edvard Couey, zločin postaje gori od prethodnog

ZA

► Biblija kaže “oko za oko”

(religiozno opravdanje)

► Bezbednost u zatvorima

Kad neko služi doživotnu kaznu, takoreći ništa ga ne sprečava da ubije čuvara ili drugog zatvorenika

ZA

NEKA PITANJA KOJA SE TIČU METODA I PROCEDURA IZVOĐENJA SMRTNE KAZNE

-Treba li svako ubistvo (i samo ubistvo) da bude kažnjeno smrtnom

kaznom?

- Treba li da dopustimo odbranu na osnovu mentalnog stanja (bolesti,

retardacije) ili godina?

- Ako to dopustimo, da li time otvaramo mogućnost zloupotrebe?

KOLIKO AMERIKANACA PODRŽAVA SMRTNU KAZNU

Ankete pokazuju da se podrška smrtnoj kazni počela

smanjivati 1960. Najniža je bila 1966 (44%), ali je ponovo počela da

raste tokom sledećih 30 godina. Kasnih 90-tih godine prošlog veka,

podrška je bila 75-80%, pa je ponovo opala poslednjih godina: prema

anketi iz 2008, 63% Amerikanaca podržava smrtnu kaznu.

PODRŠKA SMRTNOJ KAZNI S OBZIROM NA PRIPADNOST IZVESNOJ GRUPI

DRUŠTVENE GRUPE KOJE VIŠE PODRŽAVAJU SMRTNU KAZNU OD STALIH

-Podrška je veća među belcima nego među crncima-Belci članovi fundamentalističke protestantske crkve -Politički konzervativci

DRUŠTVENE GRUPE KOJE MANJE PODRŽAVAJU SMRTNU KAZNU OD OSTALIH

-crnci, posebno pripadnici fundamentalističke protestantske crkve-oni koji praktikuju religiozne aktivnosti-žene u odnosu na muškarce-liberali

Generalno, grupa koja najmanje podržava smrtnu kaznu sucrni protestanti fundamentalisti a grupa koja najviše podržava smrtnu kaznu su belci protestanti fundamentalisti

Porodica žrtve traži egzekuciju

Zastupnici smrtne kazne citiraju Bibliju:“Whoso sheddeth man’s blood, by man shall his blood be shed: for in the image of God he made man.”

Žena čija je sin ubijen

Albert Camus poriče da su ubistvo i smrtna kazna jednaki:

“Ali šta je smrtna kazna ako ne ubistvo, i to u većoj meri sa predumišljajem od svih ubistava, sa kojim nijedno kriminalno delo, kako god da se računa, ne može da se poredi? Ako treba da bude prave jednakosti, smrtna kazna bi se morala izricati zločincu koji unapred upozori svoju žrtvu kad će je tačno ubiti na jeziv način i koji je od tog trenutka pa nadalje drži mesecima zatvorenu po svom nahođenju. U stvarnosti ne srećemo takve monstrume.”

Camus, Albert. Reflections on the Guillotine. Trans. Richard Howard. Michigan City, IN: Fridtjof-Karla Publications, 1959.

Gasna komora za egzekuciju

Sto na kojem se kažnjeniku ubrizgava smrtonosna injekcija

Vešala

Giljotina Električna stolica

Izvori:

Pollock, J. M, 1994, Ethical Dilemmas and Decisions in Criminal Justice, Wadsworth Publishing Co Belmont, CA

Walker, Ida, 2008, The death penalty, ABDO Publishing Company, 8000 West 78th Street, Edina, Minnesota

Internet Encyclopedia of Philosophy, http://www.iep.utm.edu/punishme/ preuzeto 10.11.2012.