KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 135, GOD. VII, BEOGRAD, UTORAK, 21. MAJ 2013.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 18. juna

MIXERPi{e: Aleksandar Pavlovi}

TUR^IN KAO PROTOTIP SRPSKOG NEPRIJATELJA

Ali kako je neprijatelj sazdan i imenovan? Kako jepodjarmljen i ubijen? Ovo poslednje pitanje mislim da nije postavljano dovoljno ~esto, barem ne na eksplicitan na~in.

Gil Ani|ar, Jevrejin, Arapin: istorija neprijatelja

Ovaj je ogled posve}en srpskom neprijatelju. Neprijatelja, akoje verovati nacionalnim vo|ama, istori~arima i pesnicima, ima-mo oduvek i napretek, a meni se ~ini da se u osnovi svih njih na-lazi figura „Tur~ina“. U najkra}em, moja je te-za, zbog koje svakako ne}u dobiti ulicu u Beo-gradu, da se neprijatelj kao javna tj. politi~kakategorija pojavljuje tek sredinom devetnae-stoga veka i to u liku „Tur~ina“. Ovde se, daka-ko, oslanjam na odre|enje politi~koga u teori-ji Karla [mita, za koga „specifi~no politi~korazlikovanje na koje se mogu svesti politi~keradnje i motivi jeste razlikovanje izme|u prija-telja i neprijatelja“ („Pojam politi~koga“, Tre}iprogram, 102 [1995], str. 40). U najkra}em, da-kle, politika je za [mita distinkcija izme|u pri-jatelja i neprijatelja. On dalje razlikuje privatniili ne-politi~ki aspekt odnosa prijatelj/neprija-telj od onog koji ima pravi politi~ki karakter, irazmatra neprijatelja samo u njegovom politi~-kom aspektu: „neprijatelj je samo javni nepri-jatelj“.

PLEMENSKI I NACIONALNI NEPRIJATELJPo{to teza o nepostojanju politi~kog neprijate-lja sve do devetnaestog veka, priznajem, zvu~ikontraintuitivno – o ~emu, zaboga, govore srp-ske narodne pesme ako ne o „na{em“ klanju sa„Turcima“ – ilustrova}u ovu tvrdnju na primerujedne kratke epske pesme sa motivom krvneosvete, kako bih ocrtao put kojim se li~ni ne-prijatelj odnosno neprijatelj bratstva ili pleme-na transformisao u politi~kog neprijatelja. Ovapesma naro~ito je pogodna je jer je sa~uvana uvi{e verzija; prvu je Karad`i} na{ao u Srbiji oko1820. godine i objavio pod nazivom „Perovi} Batri}“, drugu jezabele`io na Cetinju i objavio Njego{ u svojoj zbirci Ogledalo srb-sko 1846. godine kao „Osveta Batri}a Perovi}a“, a tre}a je Vu-kova rukopisna varijanta „Opet Perovi} Batri}“ zabele`ena, datako ka`em, na ni~ijoj zemlji, tj. u Hercegovini koja je tada jo{uvek formalno pod turskom kontrolom.Sve varijante imaju zajedni~ku temu – Perovi} Batri} nalazi se uzato~eni{tvu Osmana ]orovi}a. Batri} nudi otkup za svoj `ivot,ali njegova ponuda biva odbijena a on pose~en. Batri}ev bratzatim sakuplja ~etu, organizuje zasedu i na prepad hvata Osma-na `ivog. Sada Osman nudi bogat otkup, ali bratga odbija i osve}uje Batri}a tako {to Osmanu od-se~e glavu. Osveta je klju~ni elemenat svih vari-janata. Nakon Batri}evog ubistva, upravo otac

porodice je taj koji zahteva osvetu i podse}a na njen obavezu-ju}i karakter. Slede}i su{tinski elemenat teme je da Osman nijeprosto ubijen iz zasede, nego biva obezglavljen s punom sve{}uo tome ko je njegov ubica i ~ija osveta je u pitanju. Me|utim, ia-ko sve pesme imaju ove zajedni~ke strukturalne jedinice, na~inpredstavljanja doga|aja, vrednovanje likova i ukupna perspek-tiva znatno varijaju u razli~itim verzijama.Interesantno je da u najranijoj zabele`enoj pesmi, „Perovi} Ba-tri}“ iz Karad`i}eve zbirke, Batri}a zapravo ne ubija Osman ne-go hri{}anin pod imenom Panto: „Odista ga Osman pustit’ {}a-{e,/Vrag donese od Tupana Panta/Te pogodi Perovi}-Batri-}a/Posred pasa, ukide ga s glasa“. Njihov antagonizam posledi-ca je razli~ite plemenske pripadnosti. Batri} je iz plemena Cucasa teritorije Stare Crne Gore, dok je Panto, kao i Osman uosta-lom, iz hercegova~kog plemena Banjana.U Vukovoj rukopisnoj varijanti „Opet Perovi} Batri}“ iz Hercego-vine, zabele`enoj oko 1850. godine, imamo analognu situaciju.Batri}ev brat Vuk ide u osvetu, i tom prilikom pose~e Osmana alii svog pobratima Marka Kova~evi}a iz hercegova~kog plemenaGrahovljana: „...dragi pobratime/Danas }u te, bogme, posije-}i/Da osvetim mila brata moga!/Vi{e Vu~e zborit’ ne o}a{e,/Ne-go Marku posije~e glavu“. Ponovo, Kova~evi} je Hercegovac izGrahova, pa kao takav strada od krvne osvete. Kao ni u prethod-noj pesmi, ni u ovoj verziji dakle ne nalazimo konceptualizova-

nje neprijatelja u pravom politi~kom smislu re~i. Na op{tem pla-nu, moglo bi se re}i, peva~i prenose pesmu ~iji je predmet uspe-{na osveta Perovi}a Batri}a, {to bi sugerisalo njihovu solidarnostsa Crnogorcima. S druge strane, peva~i tako|e nagla{avaju Ba-tri}evo nasilje prema hercegova~koj teritoriji ili preteranost cr-nogorske osvete, {to ukazuje na njihovu solidarnost sa Banjani-ma i Grahovljanima. U obe pesme, dakle, uo~avamo sli~no pome-ranje, skretanje i fluktuiranje odnosa izme|u prijatelja i nepri-jatelja i odsustvo njihovog politi~kog konceptualizovanja.Nasuprot ovim verzijama, u pesmi „Osveta Batri}a Perovi}a“ iz

Njego{evog Ogledala srbskog iz 1846. godine,Osmanova r|avost i verolomstvo naro~ito su is-taknuti kao posledica njegove verske pripadno-sti: „Na vjeru ga Osman prevario,/a na vjeru i na

pobratimstvo,/u bijelu kulu Osmanovu/velje mu je muke uda-rio“. Tur~in je, dakle, neprijatelj u kog se ne mo`e imati nikakvopoverenje – on hvata Batri}a na prevaru („na vjeru i na pobra-timstvo“), garantuju}i mu sigurnost prema osve{tanim op{te-va`e}im obi~ajima. Uz to, Osmanova zla narav identifikovana jeu prvom redu sa njegovom verskom pripadno{}u – on postupaverolomno zato {to je Tur~in, nevernik kojem su strani svi mo-ralni i ljudski zakoni: „Ali Tur~in boga ne poznaje,/no Batri}amu~i pobratima,/i muke mu vi{e udario,/na muke mu `ivot iz-vadio.“ Tako u ovom kontekstu i sama osveta sti~e nova, osobe-na svojstva. Dok ostale verzije u su{tini opisuju plemenske suko-be, „Osveta Batri}a Perovi}a“ insistira na figuri Tur~ina kao jav-nog, politi~kog neprijatelja („Tur~in boga ne poznaje“). Neop-hodnost krvne osvete data je ovde kao op{ta politi~ka poruka:KPK Beton je ~lan Eurozine medijske mre`e

BETON BR. 135 DANAS, Utorak, 21. maj 2013.I

MIXER

Aleksandar Pavlovi}: Tur~in kao prototip srpskog neprijatelja

ARMATURA

Robert Alagjozovski: Centar ne sme pastiDubravka \uri}: Lokalna i globalna dinamika

feminizma

VREME SMRTI I RAZONODE

Mileta Mijatovi}: Kampanja za tu{iranje

BLOK BR. V

Radovan Popovi}: Uspomena

Foto

graf

ije u

bro

ju: V

era

Vujo

{evi

}

IIBETON BR. 135 DANAS, Utorak, 21. maj 2013.

ne mo`e biti nikakvog oslanjanja i nagodbe s Turcima, inikakve od{tete osim krvave osvete. Drugim re~ima, ato-miziraju}a tendencija krvne osvete pretvorena je u sred-stvo udru`ivanja i objedinjavanja protiv religioznog i et-ni~kog neprijatelja. Kroz likove Osmana i Batri}a, ovaverzija pokazuje kona~no uspostavljanje pravog politi~-kog neprijateljstva u {mitovskom smislu.Filolo{ka analiza Njego{evog ure|iva~kog pristupa i po-stupka, kao i njegovog li~nog doprinosa pesama koje jeobjavljivao, odvela bi nas predaleko. Stoga samo napo-minjem da Njego{, nasuprot Karad`i}u, ne daje podatkeo peva~ima i ne bele`i pesme na terenu. On prosto ka`eda ih „nije jedan samo ~ovjek kupio i pisao, nego... kadbi kakav pjeva~ ovdje na Cetinju ispijevao pjesnu dobro,odmah bi se poveo u kog pisara da je napi{e“. Drugim re-~ima, Njego{ ne samo da precizira da su pesme sakuplja-ne isklju~ivo na Cetinju, nego i na neki na~in implicitnopotvr|uje da su zapisivane samo ukoliko su bile po voljilokalne politi~ke elite. Takav pristup ukazuje na nagla{e-niju politi~ku tendencioznog Njego{evog sakuplja~kog iuredni~kog postupka, i o tom nacionalno-pedago{komkarakteru njegove zbirke u celini pisalo je vi{e tuma~a,od Francuza Obnena i Rusa Lavrova do Crnogorca Kilibar-de. Navedeni primer, tvrdim, ilustrativan je za odnos pre-ma izvornoj narodnoj tradiciji u doba nacional-romanti-zma uop{te. Pod izvornom usmenom tradicijom podra-zumevamo, naravno, pesme koje su spevali nepismenipeva~i iz naroda. Nisu li, neko }e re}i, sve narodne pesmetakve? Pa nisu, neke su zabele`ene od strane pismenih i{kolovanih autora, druge su pevali profesionalci bliski cr-kvenim i politi~kim krugovima, a tre}e su sakuplja~i u tojmeri prera|ivali da nismo ba{ sigurni koliko je tu izvor-nog materijala a koliko njihovog doprinosa i tako dalje.Ovo bi, dakle, bila skromna ilustracija teze da se jednarazvijenija politi~ko-nacionalna perspektiva koju ~estoidentifikujemo u narodnim pesmama kao popularnu per-cepciju, zapravo artikuli{e tek pod poja~anim uticajempoliti~ko-intelektualne elite i pismene kulture na usmenu tra-diciju tokom prve polovine devetnaestog veka.

„TUR^IN“ KAO JAVNI NEPRIJATELJ U NACIONAL-ROMANTIZMUNapokon, u poslednjoj fazi, a to }e re}i u reprezentativnim deli-ma ju`noslovenske romanti~arske knji`evnosti inspirisanihusmenom tradicijom kao {to su Smrt Smail-age ^engi}a i Gorskivijenac, ili preciznije sredinom devetnaestog veka, nalazimo pu-nu artikulaciju figure „Tur~ina“ kao politi~kog neprijatelja. Bezula`enja u detalje, samo }u nazna~iti da bi se sli~na ilustracija o

konstruisanju figure „Tur~ina“ kao neprijatelja kao u prethod-nom primeru mogla dati kroz uporednu analizu usmenih pesamao smrti Smail-age i Ma`urani}evog speva. Tako, dok u usmenimpesmama nalazimo jednu arhai~niju koncepciju koja uva`avaSmail-agu, u prvom redu kao junaka, a njegovom ubistvu ne pri-daje neki upadljivo politi~ki zna~aj, u Ma`urani}evom spevuSmail-aga je ljuti neprijatelj hri{}ana, sadista zadojen patolo-{kom mr`njom prema njima, a njegovo ubistvo simboli~ki obele-`ava kraj islama i trijumf hri{}anstva na Balkanu.Tur~in kao neprijatelj, naravno, ima konstitutivnu ulogu i u zasni-vanju zajednice u Gorskom vijencu. Pravi predmet ovog speva, re-

kao bih, i nije toliko istraga poturica (kao {to to pi{e uud`benicima i kako se u~i u {kolama) koliko, u stvari, pre-poznavanje poturica kao politi~kih neprijatelja. Podse}amovde na zaklju~ke Gila Ani|ara, koji smatra da figure Je-vrejina i Arapina igraju konstitutivnu ulogu u definisanjupoliti~kih kategorija u evropskoj intelektualnoj tradiciji.„Pitanje neprijatelja“, ka`e Ani|ar, „ovde iskrsava i vra}ase kao istorija politi~kih identiteta, kao istorija, mo`da,onog politi~kog“. Neprijatelj je, drugim re~ima, „uslov po-dele izme|u religije i politike“ (Jevrejin, Arapin: istorijaneprijatelja, str. 26). Upravo ra|anje politi~kog kroz defi-nisanje neprijatelja kao religijskog Drugog, jeste pravipredmet Gorskog vijenca. Zajednica se u ovom spevu uspo-stavlja ~inom prepoznavanja religijske razlike kao politi~-ke razlike. Tek kada najzad shvate da su njihovi potur~enibratstvenici i saplemenici zapravo „Turci“ dakle neprijate-lji, ili neprijatelji dakle „Turci“, kako god, Srbo-Crnogorcise napokon konstitui{u kao politi~ka zajednica. Ukratko,Gorski vijenac, kao i ju`noslovenska romanti~arska produk-cija toga doba uop{te, svedo~e o, kako bi rekao Karl [mit,„jednom od onih sna`nih politi~kih trenutaka kada je ne-prijatelj, u konkretnoj stvarnosti, prepoznat i imenovan.“Time smo, da zaklju~im, pre{li pun krug od prvobitne, ar-hai~ne, rodovsko-plemenske percepcije neprijatelja uusmenoj tradiciji, preko nastajanja jedne razvijenije po-liti~ko-nacionalne perspektive u toj tradiciji pod utica-jem centara politi~ke mo}i i pisane kulture u prvoj polo-vini devetnaestog veka, do pravog politi~kog konceptu-alizovanja neprijatelja u {mitovskom smislu negde okopolovine devetnaestog veka. U tom periodu, figura ne-prijatelja definitivno prelazi u politi~ku sferu i igra for-mativnu ulogu u formiranju politi~kog polja, {to je u (et-ni~ki) ~istom vidu izra`eno u Gorskom vijencu. „Tur~in“,tako, i definitivno postaje javni, politi~ki neprijatelj. Ovakav zaklju~ak pokre}e niz drugih pitanja – da li je bi-lo neizbe`no da usmena tradicija bude povezana sa, i dapostane izvor, politi~kog neprijateljstva? Mo`emo li pre-

okrenuti, opovrgnuti ovaj proces ponovnim otkrivanjem usme-ne tradicije bez tog taloga? Da li je mogu}e povezati srpsku epi-ku i/ili nacional-romanti~arsku tradiciju sa radikalno druga~i-jom koncepcijom politike, bila ona liberalna ili, {to bi mo`da bi-lo posebno produktivno, sa rekonfiguracijom politi~kog poljakroz koncept prijateljstva, ocrtanom u Deridinim Politikama pri-jateljstva? Naravno, odgovori na ova pitanja zahtevali bi zaseb-na razmatranja. Ali, postaviti temelj za takva razmatranja zna-~i predstaviti ovu epsku figuru „Tur~ina“ kao politi~kog neprija-telja kao istorijski kontingentnu invenciju, i time pore}i njenuneophodnost

ARMATURAPi{e: Robert Alagjozovski

CENTAR NE SME PASTI

Makedonija nije odavno bila u haoti~nijoj politi~koj situaciji. Mo-`da jo{ od vremena oru`anog konflikta iz 2001. godine. Naravnokriza je mogu}nost da se neki novi vetrovi pokrenu. Ali, i {ansada se neki procesi jo{ vi{e upropaste.

AUTOKRATIJA I TRULI KOMPROMISIU centru makedonskog politi~kog haosa nalazi se nepromenljivaruta makedonske autokratske i populisti~ke vlasti, crno suncemakedonskog srljanja u jo{ gore blato tranzicije. Dakle, central-na vlast je pokazala totalnu neosetljivost za prigovore opozici-je, javnosti, gra|ana, tzv. me|unarodne zajednice u odnosu namnoga pitanja. Ona je produ`ila da vlada onako kako je namisli-la: autokratski, grade}i kult li~nosti od aktuelnog premijera; po-pulisti~ki, sa totalnom propagandom usmerenom prema najsta-bilnijim glasa~ima (penzionerima, poljoprivrednicima, studen-tima); netransparentno, korumpiraju}i medije i uni{tavaju}i onekoji su kriti~ni; i ekononomski neodr`ivo, pune}i bud`et krediti-ma i onda ga prekomerno tro{e}i na neproduktivne projekte (na spomenike, nove fasade i nepo-trebne institucije, raznorazne subvencije, samoreklamiranje i sl.). Da bi se odr`ali na vlasti, uglav-nom koriste taktiku {argarepe i {tapa. U svakom slu~aju, na primeru zadnjih nekoliko politi~kih de-{avanja, kao {to je bilo decembarsko isterivanje opozicije i medija iz Parlamenta da se ne bi blo-kiralo dono{enje bud`eta i u{lo u ponovni ciklus zadu`ivanja, kao i u slu~aju nedavno zavr{enih lo-kalnih izbora, vlast je pokazala da je spremna da iskoristi sva dozvoljena i nedozvoljena sredstvada bi opstala. Dr`avne institucije, mediji, sudstvo, antikorupcijska komisija, sve je bilo zloupo-trebljeno da bi vlast na mi{i}e izgurala pobedu svojih kandidata.Od pro{log leta opozicija je poku{ala da se organizuje i da parira ovakvoj vlasti. Po ugledu na srp-

ski DOS ujedinila je sve politi~ke partije, uklju~uju}i i biv{e ljute protivnike, i sa levice i sa desni-ce, ~ak insistiraju}i i na pojedinim uticajnim javnim li~nostima koje je u svoje redove uklju~ila pu-tem partijskih Saveta kao fakultativnih organa. Opozicija je po~ela `estoku terensku kampanjumobilizacije i na vreme otpo~ela pripreme za lokalne izbore. Rezultat toga je bila i uspe{na takti-ka politi~kog blokiranja Parlamenta i neizglasavanja razmetljivog bud`eta, ali je onda vlast izve-la taj potez Deus ex Machina – isterivanja poslanika iz Sobranja – ~ime je iznenadila sve. Opozici-ja je iza{la na ulicu i otpo~ela otpor – gra|anske proteste kojima su cilj bili prevremeni izbori. Me-|unarodna zajednica, koja je trebalo da bude arbitar i omek{iva~ brutalne vlasti, izneverila jeo~ekivanja opozicije i to je dovelo do opozicionog „forced landing“ i jo{ jednog njenog poraza u

III BETON BR. 135 DANAS, Utorak, 21. maj 2013.

Pi{e: Dubravka \uri}

LOKALNA I GLOBALNA DINAMIKAFEMINIZAMA

GDE JE NESTAO AKTIVIZAM?Devedesetih godina pro{log veka feminizam se po tre}i put po-javio u Srbiji. Prvi put se pojavio na prelazu iz 19. u 20. vek. Dru-gi put krajem 70-tih, u periodu poznog jugoslovenskog socijali-zma, kada se Jugoslavija otvorila prema Zapadu, {to je zna~iloda je postalo mogu}e organizovati skup poput onog, sada ~uve-

nog, pod nazivom Drug-ca. Neke od protagonistkinja iz vreme-na poznog socijalizma bile su va`ne protagonistkinje nove fe-ministi~ke scene, koja se na samom po~etku ratova u drugoj Ju-goslaviji ponovo po~ela formirati. Ovaj tre}i dolazak feminizmatreba posmatrati u kontekstu globalnog projekta nastaju}ihpostsocijalisti~kih dru{tava koja su se politi~ki, ekonomski i kul-turno kretala od socijalisti~kih ka kapitalisti~kim, neoliberal-nim dru{tvima. Me|utim, kod nas, kao i u drugim postjugoslo-venskim dru{tvima, feminizam je imao jo{ jednu karakteristiku,koja ga je odvajala od ve}ine evropskih postsocijalisti~kih femi-nizama: on je nastajao kao deo antiratnog pokreta, te je imaojasne politi~ke konotacije, okupiv{i {iroki front `ena razli~itihgeneracija i nivoa obrazovanja, etniciteta i seksualnog oprede-ljenja, s napomenom da se u kasnijoj fazi uklju~ivao sve ve}i brojRomkinja, koje su se i same po~ele organizovati, bave}i se naj-siroma{nijom i najisklju~ivanijom `enskom populacijom: Rom-kinjama. Tokom 90-tih feministi~ke organizacije su se umno`avale najpreu centrima kao {to su Beograd i Novi Sad, a zatim i po celoj Sr-biji (i Crnoj Gori, koje su u tom trenutku ~inile jedinstvenu dr-`avu). One su pripadale tada nastaju}em nevladinom sektoru.Brojne zapadne fondacije, me|u kojima je bio veliki broj femi-nisti~kih, finansirale su njihov rad. Do ubrzanog osnivanja fe-ministi~kih organizacija dolazilo je iz dva razloga. Najpre njiho-vo umno`avanje je bilo pokazatelj unutra{njih trvenja u samimfeministi~kim grupama, u kojima se suo~avalo i sukobljavalomno{tvo koncepcija i interesa (i pored stalnog apelovanja nanu`nost `enske solidarnosti). S druge strane, politika finansi-ranja je podrazumevala da se {to vi{e organizacija registruje iz-

van Beograda i Novog Sada, kako bi se feministi~ka scena pro{i-rila i decentrirala. U njima se rad odvijao na nekoliko nivoa, i unekoliko ~esto preklapaju}ih aspekata. Izdvoji}u tri, pri ~emunagla{avam da su u po~etnoj fazi svi oni dominantno bili proje-kat/proizvod aktivisti~kog feminizma, odnosno deo odre|eneaktivisti~ke feministi~ke nevladine organizacije. Te komponente su: 1) alternativni obrazovni programi; 2) akti-visti~ko-knji`evno-umetni~ki projekti; i 3) aktivisti~ki pojekti,~ija se delatnost ostvarivala u domenu borbe protiv nasilja nad`enama, kao i u domenu ekonomskog osna`ivanja ̀ ena, itd. Na-kon 2000. godine i uspostavljanja demokratske vlasti u Srbiji,fondacije se polako povla~e, {to zna~i da se usled nedostatkanovca feministi~ke organizacije gase ili se bore za pre`ivljava-nje. Od svih nevladinih feministi~kih projekata, mo`da su naj-bolje pro{li oni koji su uspeli da svoju delatnost ve`u uz institu-cije visokog obrazivanja – ova konstatacija povla~i za sobomraspravu o jednom va`nom narativu u okviru feministi~kih pro-

jekata, a to je: napetost izme|uakademskog feministi~kog diskur-sa i aktivisti~kog rada na terenu.Paradoksalno, mnoge feministi~-ke teoreti~arke koje rade u pome-nutim institucijama svoj rad sma-traju feministi~kim aktivizmom.

PACIFIKACIJA @ENSKE BORBESporo probijanje feministi~kih te-orija na srpske univerzitete – kojeje jo{ uvek u toku – ipak govori otome da je feminizam apsorbovanu dominantnu elitnu kulturu, uzsvo zaka{njenje u odnosu na bri-tanske i ameri~ke univerzitete.Ali, s druge strane, na samom Za-padu ve} u doba postfeminizma(80-te godine) dolazi do pojavenegativne reakcije na fenomen fe-minizma. To se posebno mo`e vi-deti u tekstvima popularne kultu-re, gde se sve vi{e govori o {tetno-sti feminizma koji je uni{tio poro-dicu, `ene li{io prava da u`ivaju usvom seksipilu, itd. Postfemini-zam je samo inkorporirao neka odemancipatorskih stanovi{ta kojasu prvi i drugi talas feminizmaproklamovali, pa tako: niko ne do-vodi u pitanje stav da `ene trebada budu ekonomski samostalne ida imaju emocionalnu autonomi-ju, ali se od njih ponovo zahtevada deo njihovog ̀ enskog identite-ta bude te`nja ka medijski prokla-movanim idealima lepote, a va`naje i potraga za idealnim mu{kar-cem, koja na kraju krajeva ipakdaje jedini pravi smisao u ̀ ivotima

`ena. U medijskim reprezentacijama postfeministi~ke persone(re~ persona ovde ozna~ava medijski konstruisane ’li~nosti’) po-liti~arki, medijskih zvezda, zvezda reality {ou programa (a sveovo mo`emo podvesti pod celebrity kulturu), insistira se na to-me da one treba da budu uspe{ne – i na poslu, i u porodici (re-prezentacija savr{ene `enskosti, kao ideala svih `ena). U Srbiji, kao i u ve}ini tranzicijskih dru{tava, ovi razvoji su seodigravali sa ka{njenjem u odnosu na Zapad, i u kra}em vremen-skom intervalu (od 90-tih). Ako pogledamo na{e medije sada,sve ~e{}e mo`emo ~itati o tome kako brojne ̀ ene smatraju da jefeminizam agresivan prema mu{karcima, da je feminizam poni-zio ja~i pol, da je kao pokret zastareo i vi{e nije relevantan, i daje izme{ao tradicionalne uloge i poremetio prirodnu ravnote`upolova. Iz ~ega se odmah mo`e zaklju~iti da je normalno ono {toje normirano, odnosno „{to se predstavlja“ kao prirodno i nor-malno, a ne kao konstrukt dru{tva.

NE BITI HEROINAJo{ od 1995. godine, usvajanjem „Pekin{ke deklaracije“ i „Plat-forme za akciju“, na ~etvrtoj po redu, svetskoj konferenciji Uje-dinjenih nacija, odr`anoj u Pekingu, dr`ave-~lanice obavezalesu se da }e osnovati institucije za napredak `ena i sprovo|enjerodne ravnopravnostii jednakih mogu}nosti, ~ime se od njih tra-`ilo da zaista po~nu da sprovode politiku rodne ravnopravnostii da ja~aju mehanizme za ravnopravno u~e{}e `ena i mu{karacau javnom `ivotu.Mehanizmi za postizanje ravnopravnosti polova obuhvataju in-stitucionalnu, vladinu i/ili parlamentarnu strukturu, usposta-vljenu da promovi{e, unapre|uje i osigura ravnopravno u~e{}e

seriji izbornih poraza od 2006. Popu{taju}i pod pritiskomme|unarodne zajednice, koja je umesto da pacifikuje vlast,pacifikovala opoziciju, ali i pod pritiskom partijske baze dane propusti lokalne izbore koji su temelj lokalne mo}i, opo-zicija je taktizirala, iz svojih redova gubila nestrpljive kan-didate za gradona~alnike koji su postali nezavisni i odnelinjene glasove, napravila neprirodnu koaliciju sa samom vla-{}u u etni~ki me{anim gradovima, relativiziraju}i tako svoje`estoke argumente, i u{la nespremna na lokalne izbore saneadekvatnom retorikom posve}enom velikim parlamentar-nom temama i katastrofalno ih izgubila. Sada se nalazi predkongresom koji treba da evaluira njen rad i smenom ruko-vodstva, deprimirana rezultatima i neuspehom kombinova-nih strategija.

STIDLJIVI ZRACI NOVE DEMOKRATSKE ZORETra~ak nade za demokratski preokret daju dve situacije. Prvaje direktni aktivizam gra|anskih asocijacija i boraca za ljud-ska prava. Poslednjih godina naporedo sa ja~anjem auto-kratskog re`ima i netolerancije, deo nevladinog sektora us-peo je da razvije svoje forme borbe i aktivisti~kih projekata,preko kojih se iskalio i uspeo da se usprotivi nekim od ultra-konzervativnih namera vlasti. Ta `ilava manjina nije direkt-no koalicirala sa opozicijom, tako da je njen slom nije pogo-dio niti pokolebao. To dokazuje da se neke bitke mogu dobi-ti i van partijskog delovanja.Druga situacija, koja je klju~na za dalji politi~ki razvoj u Ma-kedoniji, jeste velika pobeda opozicije u glavnoj skopskojop{tini Centar, gde je opozicija, i nakon tri izborna kruga,odnela uverljivu pobedu. Ovaj poraz vladaju}e VMRO garni-ture je va`an ne samo zbog simboli~kog zna~aja da je op{ti-na Centar sami centar precentralizirane Makedonije i, kaoobitavali{te elite, predvesnik promene u politi~kom raspo-lo`enju u celoj zemlji, nego je i prakti~an dokaz da se ovavlast mo`e pobediti u politi~kom takmi~enju, bez obzira naneregularna i nefer sredstva koje je upotrebljavala u kampa-nji. Poraz je veliki {amar za aktuelnog premijera Gruevskogjer je Centar bilo mesto gde se izgradio sav megalomanskiprojekat Skoplje 2014, koji je trebalo da prestonici donesesvetski sjaj i turiste. Gra|ani Centra su mu poru~ili da se nesla`u sa njegovim projektom, koji je ishodi{te svih njegovihpolitika, od ideolo{kih do ekonomsko-investicionih, i da de-mokratski poriv gra|ana ne mo`e ugu{iti nikakvim re`im-skim manipulacijama. Naime, vladaju}a stranka je neoprav-dano poni{tavala izborne rezultate i dovodila glasa~e iz et-ni~kih makedonskih pograni~nih oblasti susedne Albanije daglasaju, otkako im je prethodno makedonski MUP izdao re-gularne li~ne karte op{tine Centar. ^ak se vlast poduhvatilai sitnih sabota`a, kao {to su onesposobljavanje liftova u vi-{espratnicima, bu{enje guma automobila i rasturanje la`nihizbornih letaka sa pogre{nim informacijama.I pored toga {to je jo{ u jeku izbornih ciklusa centralna vlastpo`urila da u Centar postavi jo{ spomenika, manifestuju}i na-silni~ki stav da ih niko ne}e omesti u realizaciji njihovih pla-nova, nova lokalna vlast dobija mogu}nost da na delu poka-`e novi model demokratskog upravljanja, koji bi trebalo daprevazi|e aktualni autokratski stil Premijera i privede krajunjegovo sedmogodi{nje neprikosnoveno vladanje.Ipak, ta nova demokratska zora je zasenjena unutra{njim ime|unarodnim problemima zemlje. Spor oko imena (zbog ko-jeg i me|unarodni faktor jo{ uvek podr`ava Premijera u nadida }e njegov kompromis kao nacionaliste biti neupitan za gra-|ane) s Gr~kom se jo{ uvek ne re{ava. Tako je Makedonija sa-da i administrativno iza Srbije i Crne Gore u procesu evropskihintegracija, {to kod makedonskih Albanaca izaziva nervozu uodnosu na strate{ka o~ekivanja koja imaju od dr`ave. Usledi-la je i nova etni~ka segregacija zemlje koju je proizvela opozi-cija, stvaraju}i u `i`i politi~ke konfrontacije sa re`imom mo-noetni~ku koaliciju sa vladaju}om strankom u etni~ki izme{a-nim gradovima Struga i Ki~evo. Taj potez je rodio novi strah uodnosu na krhki me|uetni~ki su`ivot u Makedoniji

ETONJERKA MESECA

Tradicionalna srpska sva|ame|u prijateljima zavr{ilase katastrofalno. Niko nijeizboden no`em.

Predrag Da~i} Danilovi}

B

IV

BLOK BR. V Autor: Radovan Popovi}

`ena i mu{karaca u svim sferama javnog i politi~kog`ivota. Ovi mehanizmi imaju zadatak da prate spro-vo|enje zakona i principa antidiskriminacije, da ini-ciraju i donose mere afirmativne akcije za unapre|e-nje polo`aja `ena. Posle 2000. godine u Srbiji dolazi do vidnog napret-ka u razumevanju i politi~koj volji da se rodna rav-nopravnost uvrsti u sve politike na svim nivoima vla-sti. Iako je ovaj proces spor i traumati~an, i ~estobez vidljivih rezultata, reforme su zahvatile sve seg-mente srpskog dru{tva. Prvi mehanizmi za postiza-nje rodne ravnopravnosti osnovani u Vojvodini (Po-krajinski sekretarijat za ravnopravnost polova osno-van je 2002., a Savet za ravnopravnost polova jeVlada Republike Srbije osnovala 2004). Me|utim, iako imamo uvo|enje pravnih regulativa,koje imaju za cilj uvo|enje rodne ravnopravnosti udru{tvene strukture, usled dugotrajne krize, sve ve-}eg siroma{tva dru{tva, kao i globalne krize koja po-ga|a i bogata dru{tva, `ene su ponovo u velikoj me-ri ugro`ene. Statistike pokazuju da se one te`e za-po{ljavaju, da su vi{e izlo`ene mobingu, da velikideo tereta krize, i emocionalno i finansijski, u poro-dicama snose `ene. Na kraju }u se poslu`iti definicijom pojma rodni re`i-mi feministi~ke sociolo{kinje Marine Blagojevi} Hju-

ston (@ene i mu{karci u Srbiji: [ta nam ka`u brojevi,2011). Oni su za nju relativno stabilni obrasci rodnihodnosa u odre|enom kontekstu – sistemi mo}i, ulo-ga, identiteta, praksi i diskursa izme|u `ena i mu-{karaca – koji posreduju izme|u mikrosfere na{ihidentiteta i i na{ih svakodnevnih ̀ ivota, i makrosfe-ra stanovni{tva, dru{tva, ekonomije i politike. U pot-punosti se sla`em sa Marinom kada ka`e da u tran-zicijskim dru{tvima poput na{eg „mikropatrijarhat“od `ena zahteva `rtvovanje, kojim se na mikronivoukompenzuje nedostatak mo}i na makronivou. Patri-jarhalne ideologije prikrivaju ~injenicu da mu{karcizavise od `enskih resursa, koji se realizuju u ~inovi-ma ̀ rtvovanja, a koji se u ideolo{kim diskursima pa-trijarahata onda predstavljaju kao herojstvo. Onda je pred `enama slede}i zadatak: da se na mi-kro i makro nivoima izbore za svoj status u krajnjenepovoljnim uslovima ekonomske nesigurnosti, ukojima konzervativni svetonazori u razli~itim dru-{tvima, pa i na{em, (p)ostaju dominantni

Tekst je nastao u sklopu projekta „Ka razvijenoj demokratiji“,koji organizuje KPZ Beton uz podr{ku Ambasade Kraljevine Norve{ke u Beogradu.Sadr`aj ovog teksta isklju~iva je odgovornost autora teksta i ni na koji na~in se ne mo`e smatrati da odra`ava gledi{ta Kraljevine Norve{ke.

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Mileta Mijatovi}

KAMPANJA ZA TU[IRANJE

BETON BR. 135 DANAS, Utorak, 21. maj 2013.

Bez rupe za odvod Preru{i se tako HitlerU supermarketLjudi pohrleI ko ludi kupuju tu{-kabineNiko se nije zabrinuo[to ne postojiRupa za odvod

Preru{i se tako Staljin u supermarketLjudi pohrleLjudi ga grleLjubeOn ih po{alje u Sibir

Staljin se tako preru{i u plinI krenu iz Rusije za EvropuHitler se nije zabrinuo {to nema rupe

za odvod

Preru{i se tako Staljin u Slobodana Milo{evi}a

Narod odu{evljenVi~eDajte mu oreolDajte mu krunuPoga|ate Prvo jeZapu{io rupe za odvod

Preru{i se tako Hitler u IzraelcaMo’{ misliti[ta se desiloCela Palestina bez rupe za odvod

Preru{i se Hitler u Bu{a I ubije IrancaU tu{-kabiniBez rupe za odvod

Preru{i se Hitler u predsednika IranaI misli da je faca[to prodaje tu{eveBez rupe za odvodNarodnim masama

Preru{i se StaljinU mirotvorcaU AfriciGradi rafinerijeSpreman da ubijeZa profitOd zapu{enih rupa za odvod

Preru{i se tako opet StaljinOvog puta u sve{tenikaOd ugledaI po~ne da ujeda

Preru{i se tako StaljinU gazdu fabrikePa jebe radnike

Preru{i se tako StaljinU lanac supermarketa[irom svetaSprovede ~istkeI sve prodajeBez rupe za odvod

Preru{i se tako Staljin u plinSvi ka`uJupi Ho}u da kupim[to se ne bi kupaliPlin nije skup

Preru{i se tako pedofil U sve{tenikaI nikom ni{taSvi se prave ludiKaoNe treba nam rupa za odvod

Preru{i se tako politi~arU stru~njaka za ljudska pravaBorca za socijalnu pravduA niko da ga pita Za{to prodaje tu{eveBez rupe za odvod

Preru{i se tako Hitler u premijera Italije

Pa ovaj iz hobijaGlumi MusolinijaPa organizuje tu{iranje bez rupe za

odvod

Preru{i se tako Staljin u predsednika Francuske

I odma’ mu muka Kad se vidi burkaPa priprema provodBez rupe za odvod

Preru{i se tako HitlerU sve predsednikeSvetaI nikom ne smeta[to nema rupe za odvod

Preru{i se opet HitlerU direktora jake bankeZatvori rupe za odvodI napravi odli~nu kampanjuZa tu{iranje

Preru{i se Hitler u predsednika Srbije

I }utiPred zapu{enom rupom za odvodI misli u sebiVidi me isti Vili Brant

U pro{lom broju Betona objavili smo skra}enu, neautorizovanu verziju teksta Ivana ^olovi}a.Originalna verzija teksta dostupna je na www.elektrobeton.net, a bi}e objavljena i u zborniku projekta „Ka razvijenijoj demokratiji“. Izvinjavamo se autoru i ~itaocima.

O autoru i njegovomdelu

Sanjao sam te DobriceIz masovne grobniceI video lice I o~i ubice

Ali zato nemaj brigeVoleo sam tvoje knjige