xix vek socijalna istorija

8/13/2019 XIX Vek Socijalna Istorija

1/21

Doba revolucijaSvet 80-ih godina 18. vekaSvet tog vremena je bio mnogo manji mnogo veci od naseg. Svet je geografski bio manji u smislu da je bio neistrazen u odnosuna danas, stanovnistvo je bilo malobrojnije i ljudi su bili sitnije gradje, slabe konstitucije. Teskoce i nesigurnost komunikacijecinile su svet vecim, putovalo se sporo, ali posta je dobro funkcionisala. Biti nadohvat luke znacilo je biti nadohvat sveta. Iako

je pomorski saobracaj bio manje ucestao. Novine su postojale samo za gornju klasu.Svet je bio pretezno seoski. Pojam urban ima visestruki smisao:

1. odnosi se na dva evropska grada koja 1789. mozemo smatrati velikim, London i Pariz2. na dvadesetak gradova sa po 100 000 stanovnika i vise po raznim evropskim zemljama3. niz malih provincijskih gradova u kojima je stalno zivela vecina stanovnika koji nisu bili manje urbani jer su bili maliGranica izmedju gradskih i seoskih zanimanja (samim tim grada i sela) bila je ostra, toliko da su se gradjani negde i fizickirazlikovali od seljaka. Provincijski grad je ziveo na racun okolnih seljaka. Ali nakon uspeha u kasnom srednjem veku gradovi supoceli da propadaju. Prosperitet gradova koji nisu propadali se temeljio na selu. Agrarni problem je veoma vazan u svetu 1789.Francuski fiziokrati su smatrali da je zemlja i zemljisna renta jedini izvor dohotka. Srz problema je bila izmedju onih koji suobradjivali zemlju i onih koji su je posedovali (onih koji su stvarali bogatstvo i onih koji su ga trosili). Privreda tipicna zapolufeudalno imanje bila je primitivna i zatvorena. Tipican zemljoposednik u podrucjima kmetstva bio je plemic, vlasnik ikorisnik velikih imanja. U Evropi su plemici svoje suparnike nizeg porekla istiskivali iz placenih kraljevskih sluzbi. U Francuskoj

je ta feudalna reakcija ubrzala revoluciju . Tipican seljak vise nije bio kmet koji je radio na zatvorenom imanju, ali je posed nakome je radio postao oblik sakupljanja rente ili drugih novcanih prihoda. U Engleskoj se agrarni razvoj najvise pribliziokapitalistickoj privredi. Tipican obradjivac zemlje je bio srednji farmer zakupac koji je proizvodio za trziste i zaposljavaonajamne radnike.Evropska poljoprivreda bila je tehnicki staromodna i neefikasna . Proizvodi su bili tradicionalni. 18. vek nije bio periodpoljoprivredne stagnacije, jer je dugo razdoblje demografske ekspanzije, povecane urbanizacije, trgovine i manufakturezahtevalo poboljsanja u poljoprivredi.Razvoj trgovine bio je povezan sa eksploatacijom kolonija . Kucna industrija je bila glavni oblik sirenja industrijske proizvodnje.Nauka se deli na visu cistu i nizu primenjenu sferu i trazi resenja za proizvodne probleme. Jos nije institucionalizovana kaou 19. veku. Najveci napredak ostvarila je hemija jer je bila najuze vezana za proizvodnju.

Uverenje o napredovanju ljudskog znanja, razuma, bogatstva, civilizacije i kontrole nad prirodom, kojim

je bilo prozeto prosvetiteljstvo 18. veka, crpilo je snagu iz razvoja proizvodnje,trgovine, ekonomskog i naucnog racionalizma. A njegovi najveci pobornici bili suekonomski najnapredniji slojevi , najneposrednije ukljuceni u napredovanje epohe:trgovacki krugovi i ekonomski prosveceni plemici, novcari, naucno nastrojeniprivredni i drustveni upravljaci, obrazovana srednja klasa, manufakturisti ipreduzetnici ( Bendzamin Frenklin je pozdravljen ). Sloboda, jednakost, bratstvo (koje proistice iz slobode i jednakosti) bile su parole prosvetiteljstva, a kasnije supostale i parole Francuske revolucije.Teoretski, cilj prosvetiteljstva bio je oslobodjenje svih ljudskih bica . Emancipacije

koje su vodjene u vreme prosvetiteljstva bile su delovanje srednje klase a drustveni

poredak koji proistice iz toga je burzoaski, kapitalisticki . Prosvetiteljstvo jerevolucionarna ideologija prosvecenost je znacila unistenje vladajuceg poretka u vecem delu Evrope. Bilo

je nedovoljno ocekivati da ce se stari rezimi srusiti dobrovoljno, jer su se oni ucvrscivali protiv napretkanovih drustvenih snaga.Koliko god vladari apsolutnih monarhija pokusavali da usvoje ciljeve i ideje prosvetiteljstva, i koliko godmodernisticka monarhija bila, ona nije mogla da se oslobodi hijerarhije zemljoposednickog plemstva, cije

je vrednosti simbolizovala i u praksi je pripadala feudalizmu (taj termin je popularizovan kroz Francuskurevoluciju). Feudalne agrarne odnose u zapadnoj i srednjoj Evropi slomila je tek francuska revolucija irevolucija 1848. Stvarao se pritisak usled sukoba starog i novog, zahtevi novih snaga i otpori starih interesaprivilegovanog sloja.

Malo ledeno doba 1300-1700.

Lunar society /Mesecdrustvo u druzenjproucavanje prirodeCla nstvo se sastajal

jednom mesecno uopun og meseca. JosiaWedgewood, JamesWatt, Matthew BoulJoseph Priestley, EraDa rwin (Darvinov ds tampar Baskervi lle

stveni ugovor je politickilozofski koncept kojia snjava odnos izmedjue dinca i vlasti po jedinciuje dinjuju u polit.ed nicu na osnovulasnosti da s e pridrzavajuvila i o baveza da setite medjusobno odilja i nepravdi. Hobs, Lok,

o, Spinoza

odno pravo proistice

o zanskog providjenjakvinski ), sa me prirodek, Ruso ) i ljudskoguma ( racionalisti )tulati skole prirodnogva s u ugradjeni u Fr.ol uciju sa zeljom dapozitivno pravoede u sklad sa

odnim.


2/21

Doslo je do odvajanja kolonija ali to nije bio najveci problem vec medjunarodno suparnistvo (rat). Sukob Britanije i Francuske(novog i starog poretka). Britanija je pobedjivala osim na kraju kada je Francuska stala na stranu SAD. Ali ipak sve to jeFrancuska tesko podnela i drzava je pala u krizu iz koje je usledila revolucija.

Industrijska revolucijaHobsbaum dvojna revolucija

Francuska revoluija i Industrijska revolucija proces izmedju 60 i 80 godina 18.veka, ali naziv nastaje tek u 19. veku (30godina kasnije)Doslo je do raznih otkrica koja su uslovila promenu. Fernan Brodel kaze Adam Smit koji zivi u sred Britanije u vreme revolucijei koji pise svoje radove u to vreme, nigde ne pominje da se desava revolucija u svojih 5 tomova Zeleznice nastaju i to menja koncepciju vremena (1820). Timse se petostruko skracuje putovanje, i omogucen je prenos uglja.Posledice revolucije su revolucionarne i zato se ona tako naziva. Fiziokratska teorija je zamenila merkantilizam i to je pretezaliberalizma . Ogradjivanje zemlje ogradjivanje opstinske i sopstvene zemlje i teranje seljaka zbog uzgoja ovaca je rezultatrazvoja tekstilne industrije. Seljaci koji su bili proterani odlaze u fabrike, to je unutrasnja migracija. Tomas Mor Ovce su pojeleljude Posledice industrijske revolucije (pojava kapitalizma) pocele su da se osecaju tek 1830ih godina u literaturi i umetnosti. Tek1840ih su se pojavile velike plave knjige, statisticka ispitivanja, Engelsov Polozaj radnicke klase u Engleskoj... Engleski i francuski socijalisti izmislili su rec revolucija 20ih godina 19. veka verovatno po analogiji sa politickom revolucijomu Francuskoj.Uzlet u neprekidni rast odnosi se na probijanje ogranicenja koja su postojala u predindustrijskim drustvima kad jeproizvodnja u pitanju: drustvena struktura, manjkava nauka i tehnologija, glad i velika smrtnost. Za pocetak industrijskerevolucije uzimaju se 80te godine 18. veka .Uzrok Britanskog napredka nije bila samo naucna i tehnicka superiornost jer u tome nisu bili mnogo ispred npr . Francuza, kojisu mozda cak bili i ispred Engleza. Socijalni strah visih klasa stvarao je zapreke obrazovanju siromasnih.Poljoprivredna proizvodnja pocela je da se okrece ka trzistu. Poljoprivreda je vrsila tri osnovne funkcije u eri industrijalizacije:povecati proizvodnju i produktivnost (da bi mogla da prehranjuje sve vecu nepoljoprivrednu populaciju), pruziti veliki visakpotencijalne radne snage za gradove i industriju, osigurati mehanizam akumulacije kapitala koji ce se upotrebiti u modernimprivrednim granama. Industrijalcima je, da bi se ucvrstili medju upravljace drustva bilo potrebno samo dovoljno novca.Industrijski razvoj uglavnom nije tekao neposredno ili u okviru predvidljive buducnosti.Doslo je do stvaranja mehanickog

sistema fabrike, koji proizvodi velike kolicine robe, smanjujuci troskove toliko brzo da vise ne zavisi od postojece potraznje,vec moze da stvara vlastito trziste.Svuda vodjstvo u indsutrijskom rastu preuzimaju proizvodjaci dobara masovne potrosnje pretezno tekstila jer je trziste zatu robu vec psotojalo, a poslovni ljudi su ovde lako mogli da uoce mogucnost ekspanzije. Razvoj pamucne industrije povezan jesa prekomorskom trgovinom i koriscenjem proizvoda iz kolonija. Razvila se u velikim gradovima lukama : Bristol, Glazgov,Liverpul (koji je bio i centar trgovine robljem). Ropstvo i tekstilna industrija su usko povezani, jer su se africki robovi kupovaliindijskom pamucnom robom.Posto je pocela industrijalizacija u Britaniji, ostale zemlje mogle su da uzivaju u koristima ekonomskog razvoja koji je Britanijapodstakla. Ona je pokazala sta sve moze da se postigne, i ostali su mogli da oponasaju njihovu tehniku i da uvezu znanje ikapital. Izmedju dve revolucije Evropu i Ameriku su preplavili britanski strucnjaci, parne masine, tekstilni uredjaji i investicije.

Francuska revolucijaAko je privreda 19. veka stvorena pod britanskim uticajem, onda su politika i ideologija stvorene pod francuskim uticajem.Trobojnica je simbol nacije u nastajanju. Uticaji Francuse i Britanije bili su komplementarni. Kasni 18. vek bio je doba krizestarih rezima i njihovih eknomskih sistema.U Francuskoj revoluciji termin sloboda , koji je do tada samo oznacavao suprotnost ropstvu, dobija novi politici znacaj.Francuska je imala najjaci sukob sluzbene strukture i interesa starog rezima s novim, sve jacim drustvenim snagama.Turgot , ekonomista fiziokrata, zastupao je efikasnu eksploataciju zemlje , slobodno poslovanje i trgovinu , standardizovanu,delotvornu administraciju za jedinstvenu, homogenu, nacionalnu teritoriju i ukidanje svih ogranicenja i drustvenihnejednakosti koje su stajale na putu razvoju nacionalnih izvora i racionalnoj nepristrasnoj upravi i oporezivanju. Njegov

Pamuk je glavna sirovinau industrijskoj revoluciiji


3/21

pokusaj reforme nije uspeo. Otpor starih interesa je bio vrlo efikasan.Posledica toga je da se burzoazija okrenula narodu, josvise razocarana u monarhiju.Plemstvo je bilo povlasceni sloj, bili su izuzeti niza poreza i imali su pravo da ubiru feudalna davanja. Medjutim njihov politikipolozaj nije bio tako povoljan. Feudalna monarhija je smanjila njihove institucije koliko je bilo moguce i lisila plemstvo politickenezavisnosti i odgovornosti. Ekonomski problemi plemstva nisu bili zanemarljivi. Zbog toga su poceli da koriste priznateprivilegije na osnovu polozaja. Prisvajali su sluzbene pozicije iako nisu bili strucno kompetentni. To je slabilo drzavu.Javlja se profesija feudista koji treba da ozive zastarela prava i povecaju korist postojecih. Babef je bio vodja prve komunistickepobune u modernoj istoriji. Tada se rodila komunisticka ideja o jednakosti u raspodeli. Trgovinu i zakon ponude i potraznje jetrebalo da zameni planska privreda i drzavna distribucija. Od Rusoa je preuzeo stav da je privatna svojina izvor svih drustve nihzala. Bogatstvo se uvek temelji na kradji, a cak je i obrazovanje greh ako se temelji na nejednakosti. On je bio zagovornikpretezno agrarnog komunizma koji je jos daleko od industrijskog socijalizma Sen Simona.To je sve znak da plemstvo nije biloneprijatelj samo srednje klase vec i seljastva.Seljaci su uglavnom bili slobodni i cesto vlasnici zemlje. Problemi su bili tehnicki zaostatak. i opsta glad za zemljom koja sepovecala zog rasta stanovnistva. Feudalne dadzbine, porezi i takse oduzimali su sve veci deo prihoda seljaka a inflacija jesmanjila vrednost onoga sto mu je ostajalo.Francuska se uplela u americki rat za nezavisnost. Pobeda nad Engleskom dobijena je po cenu konacnog drzavnog bankrota itako se americka revolucija moze smatrati konacnim uzrokom francuske revolucije.Aristokratija i plemstvo su se usprotivili drzavi i odbili da pomognu izvlacenje iz krize ako se ne povecaju njihove privilegije.

Medjutim nisu se dobro preracunali i potcenili su nezavisne teznje treceg staleza, u koji je spadao i mnogobrojni srednji sloj.Ideje burzoazije bile su ideje klasicnog liberalizma. Oni su izneli revoluciju. Svoje zahteve su izneli u Deklaraciji o pravimacoveka i gradjanina (pisani ustav, slobodno izabran parlament, podela vlasti, zastita privatnog vlasnistva, Najbolja je onavlada koja najmanje vlada) Privatno vlasnistvo je proglaseno prirodnim pravom, svetim, neotudjivim i nepovredivim. Ljudi surodjeni jednaki pred zakonom i imaju jednake mogucnosti. Narod postaje francuska nacija, i kralj je kralj Francuza a neFrancuske. Poistovecenje naroda i nacije bio je revolucionarni koncept, revolucionarniji nego burzoaski liberalni program.Vecina izabranika treceg staleza bila je burzoazija, i borili su se dobiju predstavnisko telo veliko kao plemicko i svestenickozajedno. To je skupstina pojedinacnih prestavnika koji kao takvi i glasaju. Tada je izbio prvi revolucionarni sukob. Treci stalez jesebe proglasio nacionalnom skupstinom 6 nedelja nakon otvaranja skupstine staleza. Apsolutizmu je dosao kraj.Ograniceni pokret za reformom u revolciju je preobrazila okolnost sto je skupstina staleza sazvana u trenutku duboke

ekonomske i drustvene krize. Krizu je zaostrila losa zetva 1788 god. i vrlo tesa zima. Cene zita je diktirala glad. Lose zetve supogadjale i gradsku sirotinju jer su se n jeni zivotni troskovi hleb je bio osnovna hrana tada mogli udvostruciti. Siromasenjesela je smanjilo i trziste manufakture, a to je izazvalo industrijsku depresiju. Opste uzbudjenje u kraljevstvu, propagandnakampanja i izbori dali su nezadovoljstvu naroda politicku perspektivu.Najznacajniji rezultat tog pokreta bilo je osvajanjeBastilje, drazavnog zatvora koji je simbolizovao kraljevski autoritet a u kome su pobunjenici ocekivali da nadju oruzje. Taj dan

je proglasen nacionalnim praznikom. Pad Bastilje je preneo revoluciju u provincijske gradove i sela. Sve feudalne privilegijesrednje klase i ari stokrata su ukinute. Feudalizam nije potpuno srusen do 1793. Formalni manifest revolucije bila je Deklarac ijao pravima coveka i gradjanina. Medjutim tome se kralj opirao. U vecini burzoaskih revolucija koje su usledile umereni liberalisu u vrlo ranom stadijumu uzmicali ili prilazili konzervativcima. Osobnost francuske revolucije je u tome sto je deo liberalnesrednje klase bio spreman da ostane revolucionaran sve do praga antiburzoaske revolucije, pa cak i preko njega, to su bili

jakobinci c ije je ime ostalo svuda sinonim za radikalnu revoluciju. Nakon 1794. umerenima ce postati jasno da je jakobinskirezim odveo revoluciju predaleko za burzoasku udobnost i ocekivanja. Jakobinci su sebi mogli da dopuste takav radikalizam jeru njihovo vreme nije postojala klasa koja bi postavila koherentnu drustvenu alternativu njihovoj. Takva klasa ce nastati tektokom industrijske revolucije, s proletarijatom, tj ideologijama i pokretima koji se na njemu osni vaju. U francuskoj revolucijiradnicka klasa jos nije imala znacajnu nezavisnu ulogu. Radnici su se bunili ali njihove vodje su bile neproleterske. Sankiloti subili bezoblican, pretezno gradski pokret radne sirotinje, malih obrtnika, trgovaca, zanatlija, sitnih preduzetnika i sl. Sankiloti subili organizovani i bili su glavna udarna snaga revolucije stvarni demostranti, pobunjenici, graditelji bariada. Oni suformulisali politiku iza koje je stajao neodredjen ideal u kome se preplicu postovanje za malu privatnu svojinu s mrznjomprema bogatima, zahtevi da vlada osigura rad, plate i socijalno osiguranje za siromasne i teznja za krajnje egalitarnomslobodnom demokratijom, lokalizovanom i direktnom. Oni su bili izmedju burzoazije i proletera ali su

egalitarizam - si stem kpromo vise jednakost me

l udima


4/21

cesto mozda bili blizi proleterima jer su uglavnom bili siromasni. Ali ni sankilotizam nije davao realnu alternativu. Njegov idealnije bio ostvariv, i zato su uglavnom zaboravljeni ili se smatraju sinonimom za jakobince.

NacionalizamOsnovne komponente zapadnog modela istorijska teriotrija, zajednicki mitovi i istorijska secanja, pravno politicka jednakost svih njenih pripadnika, zajednickaekonomija sa teritorijalnom mobilnoscu pripadnika nacije, zajednicka gradjanska masovna kultura i ideologijaistocni model nacionalizmanaglasnavanje zajednice rodjenja i rodne kulture, zajednica ljudi iste loze, nacija je samo fiktivna nadporodica (braca i sestre dramaticni nacionalizam), genealogija i uspostavljanje veze prema lozi. Nacionalizam je u svojoj osnovi svetovna ideologija allisu nacionalisti cesto izgradjivali naiju kroz poistovecenje nacije i verske zajednice.

Djuzepe Macini je osnovao ili inspirisao mlade pokrete i razvoj samosvesnog nacionalnog pokreta. Macini je bio jedan odideologa italijanskog ujedinjenja, sirio propagandu i imao malo savremenije shvatanje Italije kao republike.Pojava ovih nacionalnih pokreta je posledica dezintegracije evropskog revolucionarnog pokreta. Svi ti segmenti imali suprilicno slican politicki program, strategiju i taktiku, cak i slicnu zastavu ( trobojnicu ). Clanovi tih pokreta nisu videlikontradikciju izmedju svojih zahteva i zahteva drugih nacija i zamisljali su bratstvo svih u istovremenom oslobodjenju.Nemacka i Italija imale su jedinstveno nacionalno trziste koje je bilo ocigledna prednost jer su karakteristicni proizvodi postigliono sto duh nacionalnosti nije bio kadar da ostvari pravi osecaj nacionalnog jedinstva.Veliki pobornici nacionalizma medju srednjom klasom u tom su stadijumu bili srednji i nizi pripadnici slobodnih zanimanja,administrativni i intelektualni krugovi, drugim recima, obrazovani strojevi. Razvoj skola i sveucilista moze da bude merarazvoja nacionalnog pokreta jer su upravo skole i sveucilista postali njegovi najsavesnihi zastupnici. Razvoj obr azovnihustanova bio je zapanjujuc iako je ukupni broj obrazovanih ostao malen. Ali broj se povecavao.Kada jednom sloj obrazovanih postane dovoljno veliki namece se nacionalni jezik. Trenutak kada se knjige i novine pocnuizdavati na nacionalnom jeziku ili kad se on prvi put upotrebi u neke sluzbene svrhe je odlucujuci korak u nacionalnom razvoju.Taj trenutak je 30ih godina nastupio u velikom delu Evrope.Odvajanje ljudi od korena, sto je mozda, najznacajniji pojedinacni fenomen 19. veka ce razrusiti duboki, stari lokalnitradicionalizam seljackih masa. Odvajanje od korena jos nije izazivalo blagu ceznju za domom, koja ce postati karakteristicnapsiholoska bolest 19. veka, vec neposredan, ubitacni bol za domovinom. Te osecaje je otkrila mobilizacija za revolucionarni rat.

Zapravo, mozemo govoriti samo o jednom zapadnom nacionalnom pokretu organizovanom u koherentnom obliku pre 48,koji se zaista oslanjao na mase, a cak je i taj mogao zahvaliti svoju golemu prednost pred drugim pokret ima identifikaciji scrkvom, najsnaznijim nosiocem tradicije. To je bio irski pokret opoziva, pod vodjstvom Daniela O Konela, demagoga seljackogporekla koji je bio jedini harizmaticni narodni vodja koji oznacava budjenje politicke svesti dotad zaostalog naroda. Jedinelicno sti koje sa njim mogu da se porede od pre 48, jesu Feargus O Konor, isto irac, i donekle Lajos Kosuta, koji je, mozda nestood svoje popularnosti stekao pre 48.

Radna sirotinjaTri mogucnosti su imali siromasi na stazi burzoaskog drustva kad ih vise nije stitilo tradicionalno drustvo: mogli su da pokusajuda postanu burzuji, da se pomire s propadanjem ili da se pobune. Prvi put je bio tezak jer nisu svi imali minimalna pocetnasredstva ili obrazovanje, a vecini je bio odvratan. Novonastali sistem, utilit aristicki, individualisticki, u kome vlada moto svako

za sebe a djavko neka nosi ostale bio je odbojan onima koji su odrasli u tradicionalnom drustvu.Odatle njihov otpor i najracionalnijim ponudama burzoaskog drustva, za njih je sve bilo isprepletano neljudskoscu. Otporponudama burzoaskog drustva pojacavala je i opozicija cistom individualnom slobodnom takmicenju koja je dolazila cak i odburzuja kada od takve konkurencije nisu imali koristi.Neki radnici su pokusavali da se pridruze srednjoj klasi i li da makar slede njenepouke o stedljivosti, samopomoci i samousavrsavanju.Ali bilo je mnogo vise onih koji su, suoceni sa socijalnom katastrofom koju nisurazumeli, pali u bedu, bili iskoriscavani, saterani u slamove u kojima su patili zboghladnoce i prljavstine, ili u mala industrijska naselja, te tonuli u demoralizaciju. Lisenitradicionalnih ustanova i uputa za ponasanje, oni zive od danas do sutra, i cesto se

Cartizam poli tiki i socijalni pokret

engleskih radnika (1836-1848) protivaris tokratije veli kog poseda i kapitala; borise za i roke demokratske s lobode, naroi to

za op te pravo glasa i taj no gla sanje. (Ovo jepo Lenji nu, prvi i roki, stvarno mas ovni,

poli tiki formiran proleterski revolucionarni

pokret.)


5/21

odaju alkoholu. Masovni alkoholizam je bio neizbezan pratilac nagle i nekontrolisane industrijalizacije i urbanizacije.Gradovi i industrijske zone rasli su brzo, bez plana i nadzora a najelementarnije sluzbe u gradovima nisu mogle da isprate tosirenje. Posledica takvog stanja (necistoce) bila je ponovna pojava epidemija zaraznih bolesti.Sist emska izgradnja i poboljsanjeuslova poceli su tek nakon 48. Pijanstvo nije bilo jedini znak demoralizacije. Ubijanje dece, prostitucija, samoubistva i mentalna poremecenost poceli su da sedovode u vezu sa tom drustvenom i ekonomskom kataklizmom. Tome se pridruzio porast broja zlocina i cesto besmislenognasilja sto je bila reakcija pojedinaca protiv snaga koje su pretile da progutaju sve koji ostanu pasivni.Vladala je masovna apatija koja je mnogo znacajnija nego sto se obicno pretpostavlja.Alternati va begu ili porazu bila je pobuna. I ona je bila neizbezna.Revolucija 48. bila je posledica masovnih socijalnihrevolucionarnih nemira i pojave radnickog i socijalistickog pokreta iz prve polovine 19v.Na selu su uslovi bivali sve gori ali najveca beda je vezana za graove i industrijske zone, gde se umiralo od gladi manje pokornoi manje neprimetno. Jaz izmedju bogatih i siromasnih postajao je sve veci i sve vidljiviji.Za slobodnog coveka ulazak u fabriku gde je postajao samo ruka bio je jedva nesto bo lji od ropstva i svi su, osim najgladnijih,pokusavali da izbegnu to, a ako su vec bili u fabrici, opirali su se o drakonskoj disciplini mnogo upornije nego zene i deca, kojesu zato vlasnici fabrika radije zaposljavali. A kakva god bila trenutna situacija radne sirotinje, nema sumnje da je svaki radnikkoji je mislio tj nije prihvatao patnje siromasnih kao deo sudbine i vecnog poretka stvari shvatao da njega i njemu slicneiskoriscavaju i osiromasuju bogati, koji postaju sve bogatiji dok siromasni postaju sve siromasniji. Siromasni su trpeli zato stosu bogati izvlacili korist.

Radnicki pokret je dao odgovor na krik siromasnih. Novost u radnickom pokretu ranog 19. vea bila je klasna svest i klasn i ciljevi.Vise se nisu suromasni susretali sa bogatima. Posebna klasa, radnicka klasa, ili proletarijat, sukobljavala se sa klasomposlodavaca ili kapitalista. Pokret je imao organizaciju i delovao je preko sindikata, kooperativnih udruzenja, novina,obrazovanja radnia i agitacija. U zemljama dvojne revolucije klasna svest se budi izmedju 1815. i 1848.Tacnije oko 1830. U Britaniji i Francuskoj se u intelektualnim diskusijama tokom 20ih godina uvodi pojam socijalizam. Odmahga prihvataju radnici, manje francuski a vise britanski koji ce na celo masovnog pokreta dovesti Roberta Ovena, sto njemu nijeodgovaralo. Iz radnickog iskustva nastali su glavni oblici svakodnevne samoodbrane radne sirotinje sindikati i drustva zamedjusobnu pomoc, i glavna oruzja kolektivne borbe, kao sto je solidarnost u strajku. Radnike nije drzalo zajedno samo to stosu bili siromasni i okupljeni na jednom mestu vec i cinjenica da je redovno mnogo njih sudelovalo u zajednickom radu u komesu se medjusobno dopunjavali i oslanjali jedni na druge. Cvrsta solidarnost bila je jedino njihovo oruzje, jer to je ujedno i bila

jedina i odlucujuca prednost njihova kolektivna neophodnost u industrijskom drustvu.Radnicki pokret bio je organizacija samoodbrane, protesta, revolucije. Ali za radnju sirotinju bio je vise nego orudje borbe bio

je nacin zivota.

LiberalizamImanuel Kant , Dzon Lok Covek je vlasnik sopstvene licnsoti Liberali su bili protiv radikalizma jakobinaca (zato su stali nastranu konzervativaca) i podrzavali su umerene reforme. Tokvil Demokratija je pravednija od aristokratske vlade i to ce bitisistem u buducnosti Ali tu moze da dodje do drzavnog despostizma ? Zahtev da se upostavi opste pravo glasa ali se odnosi naispunjenje vlasnickih uslova i drzavnu sluzbu.Merkantilizam kontrola drzave sto je moguce vise visoke takse, formirao se davno ali oblike koje je kritikvoa smit je oblik iz 18veka u francuskoj . Drzavna moc potice iz akumulacije sto vece kolicine zlata (novca/bogatstva).

Maltus - Stanovnistvo raste vecom brzinom nego sto ima zaliha hrane, to dovod i do smrtnosti itd, nesreca siromasnih nisumale plate ili los odnos institucija prema njima vec puno dece. drzava ne moze to da popravi jer je to prirodni zakon.siromasnima nedostaje samo disciplina da se suzdrze od seksualnih aktivnosti. ispervertivano protestantskorazmisljanje.monthy python protestantska vs. katolicka porodica. Uvodjenje plate omogucava borbu za vise funkcije.Tomas Pejn - Jedina legtimna vlada jeste predstavnicka demokratija kojom je obezbedjeno pravo svih ljudi da ucestvuju.Verovao je da je republikanska vlada manje sklona ratu a vise obicnom coveku. Porzavao revoluciju jer se stvara istinskipravedno drustvo koje za vodic uzima razum i privredu. Borba koju su Amerikanci imali protv Britanije je bio gradjanski rat jernema kulturnih razlika i jezickih razlika. Vise je gradjanski rat nego revolucija jer oni samo hoce da zastite svoja prava. Pejn Smit su korisceni jer je to unetu u Americki ustav i na tome se zasniva sam nastanak Amerike.


6/21

Dzeremi Bentam - Predstavnik humanizma prosvetiteljstva. Odbacivao doktrinu prirodnih prava. Najveca sreca najveceg brojaljudi cilj da predlozi mere koje uvecavaju a ne umanjuju srecu zajednice. podrzavao opste pravo glasa i tajno glasanje. zeleo

je oslobodjenje od monarhije i raspustanje anglikanse cr kve. Bol je los jer uskracuje zadovoljstvo. Ljude definise licni interes(zadovoljstvo vs. bol). Jako je bitno sto je hteo da se oslobodi uticaja anglikanske crkve u obrazovanju. Uspeli su njegovisaborci da naprave USCL prva britanska skolska ustanova oslobodjena od crkve. Medju prvima prihvatili teoriju revolucije,tamo je predavao Darvin.To je model razvoja prve visokoskolske ustanove u Evropi. LSI krade pare.

Ujedinjenje ItalijeKraljevina Sardijnija (Pijenomnt) i Sicilija. Kavur je za italiju ono sto je Bizmark za Nemacku. Austrija je namestila Italiji da udjerat protiv Napoleona? Rim je formalno bio papska republika ali franuska vojska je omogucavala opstanak te drzave. Garibaldi

je Italijanski re volucionar koji je bio sirom sveta. Revolucionar koji se bori za zemlje koje teze liberalnom oslobodjenju odautokratskih rezima bez nadoknade. Macini je bio jedan od ideologa italijanskog ujedinjenja, sirio propagandu i imao malosavremenije shvatanje Italije kao republike.

Doba kapitalaProlece naroda1848. Tokevil fr. politicki mislilac upozoravao na revoluciju. Marks i Engels (nemacki prognanici) formulisali principeproleterske revolucije na koju je ovaj gore upozoravao, pisuci za savez komunista (Manifest casopis)Francuska proglasava republiku 24. februara, a do 2. marta revolucija se prosirila na Nemacku. Smenjivanje vlada po celoj

evropi. Veliki odjek, slaba uspesnost. Slabiji uticaj na periferiji, u izlovanim zemljama i tamo gde nema sloja koji ce da vo direvoluciju (rusko i tursko carstvo), ali ni u zemljama koje su industrijalizovane ali ciji se politicki zivot vec odvijao po novimpravilima.Cilj ka kome su tezili radikali bila je bez sumnje unitaristicka centralizovana demokratska republika, stvorena u skladu saiskusanim principima francuske revolucije: takva republika nakon rusenja svih kraljeva i knezeva dize svoju verziju trobojnicekoja je po francuskom uzoru bila model nacionalne zastave.Od svih tih pokusaja revolucija u Nemackoj, Madjarskoj, Italiji i Becu koje su na kraju ugusene, jedina promena do koje je doslo

jeste ukidanje kmetsva u Habzburskom carstvu. U prvom redu sve su u kratkom roku usple ali brzo su potpuno propale. Tokomprvih meseci sve vlade u revolucionarnoj zoni bile su zbrisane ili nemocne, sve su pale ili se povukle bez otpora. Ali u kratkomperiodu revolucija je skoro svuda izgubila pocetni zamah.Ono sto je pomoglo propasti revolucija je njihov socijalno radnicko sirotinjski karakter, jer je to preplasilo radikalnije pol iticare.Revoluciju je bez sumnje digla radna sirotinja . Glad radne sirotinje dala je demonstracijama snagu koja ih je pretvorila urevoluciju. Ali revoluciju nije samo digao proletarijat, ona je pocela kao svesna socijalna revolucija .Sam strah od revolucija rezultuje ukidanjima kmetstva npr u Madjarskoj.Cilj revolucije nije bio bilo kakva republika vec demokratska i socijalna republika .Liberali su se vise plasili levice nego starog rezima. To je dovelo do toga da svi umereniliberali postanu potencijali konzervatvci.Revolucije su se odrzale samo tamo gde su radikali bili dovoljno jaki da za sobom povukui liberale. To se dogodilo u zemljama gde je kljucno pitanje bilo pitanje nacionalnogoslobodjenja.Radnici su bili dovoljno jaki da pretnju socijalne revolucije ucine stvarnom, ali preslabi da

ucine nesto vise od plasenja neprijatelja. Ukoliko je gradski puk, ili redje, novi proletarijat, bio izlozen delovanju jakobinske,socijalisticke ili demokratsko republikanske ideologije koju su sirili buntovni studenti kao u Becu postajao je politicka snagabarem kao sudionik u pobuni. Najpre treba ostvariti demokratsku republiku, zatim sledi prelazod nepotpune burzoaske na proletersko pucku revoluciju, te konacno diktatura proletarijataili permanentna revolucija izraz koji je Marks mozda preuzeo od Blankia , u cemu seodrazava privremena bliskost dvojice velikih revolucionara u razdoblju neposredno nakon 48. Sukob nije izmedju starog rezima i snaga napretka vec poredak vs. socijalna revolucija, a zato

je revolucija i propala. U Italiji i Madjarskoj je bilo pitanje nacionalnog oslobodjenja i to jerazlog odrzanja revolucije.

Mihail Bakunjin je bio poznati rusrevolucionar, savremenik KarlaMarksa. Cesto se smatra ocem

modernog anarhizma. Ucestvovao jeu Prvoj Internacionali , ali je izbac

zbog razilazenja u misljenju

(marksizam anarhizam )

Sensimonizam - socijalistisistem koji je utemeljio grofClaude Henry de SaintSimon(1760-1825) i njegovi ucenicdravom trebaju vladatiprivrednici, a ne plemstvo ivisoko cinovnitvo; drutvotreba preustrojiti u duhunacela prvih hriscana


7/21

Lajos Kosuta Madjarska dobija nezavisnost dok je Habzburzi ponovo ne osvoje. Madjarska je jedina ugusena vojnom silom ane zbog unutrasnjih slabosti. Rusi su pobedili Madjare i omoguc ili opstanak Austrije 48. Burzoazija je prestala biti revolucionarna snaga.To nije bila revolucija intelektualaca jer oni nisu imali nista veci uticaj nego u drugim revolucijama, mada jeste postojalo parznacajnih ljudi iz intelektualnog sveta koji jesu uticali, od kojih se najopasnijim pokazao Marks a tu je bio i Viktor Igo iLamartine.S jedne strane imamo radikale (republikance) levicari? u sredini su umereni (liberali) i sa druge strane konzervativci desnicari?Radikalni demokrati nisu tako lako menjali strane, samo nikad nisu otisli previse udesno.U Francuskoj je na izborima 1848 pobedio Luj Bonaparta koji nije bio ni liberal ni radikal (a nije bilo monarhistickog kandidata.on nije bio zastupnik socijalne revolucije, ali nije bio ni konzervativac. Njegove pristalice iskoristile su njegov interes zasensimonizam i navodnu naklonost prema siromasima. Za njega su glasali jer su glasali protiv republike bogatih.Taj izbor jepokazao da cak i demokratija sa opstim pravm glasa koja je izjednacavana sa revolucijom, moze da bude spojiva sa odrzanjemdrustvenog poretka. On je bio prvi moderni sef drzave koji nije vladao samo oruzanom silom, vec i demagogijom ipropagandom.U toku revolucije 1848, pokazano je da ce srednje klase, liberalizam, politicka demokratija, nacionalizam, pa cak i radnickaklasa, postati stalni elemnti politickog zivota. ,

."" .

( 19. ) . . " ", ,

1778. . . . "". . 6 -8 , , . 1847, . - . 10

. , .

1815. 1848. : , .

.

Nacije u nastajanjuMedjunarodna i unutrasnja politika bile su u ovom periodu tesno povezane a povezivalo ih je ono sto mi nazivamonacionalizmom, i 19. vek je nazvan nacionalnim principom. Revolucija 1848 izmedju ostalog bila je isticanje nacinalnihzahteva, odnosno zahteva suparnickih nacija, a u medjunarodnim odnosima upravo je njen vid bio najizrazitiji. F rancuska

je vec bila nezavisna nacionalna drzava, ali zbog toga nije bila nista manje nacionalisticka.Tzv Istocno pitanje , sada se postavljalo najpre kao pitanje kako podeliti evropsku Tursku jos neodredjenom broju novihdrzava jos neodredjenih dimenzija koje tvrde i veruju da predstavljaju nacije. A u Habzburskom Carstvu, glavni problemi

su dolazili od teznji raznih nacija od kojih su neke postavljale zahteve od umerene kulturne autonomije do otcepljenja.Pojam nacije uzimao se zdravo za gotovo. U doba stvaranja nacija pretpostavljalo se da postojanje kolektivnog identitetavodi logicnom nuznom i pozeljnom preobrazaju nacija u suverene nacionalne drzave sa jedinstvenom teritorijom nakojoj zive pripadnici nacije, koju odredjuju zajednicka istorija, kultura, etnicki sastav i zajednicki jezik .Evropa je bila podeljena na nacije cije su drzave ili teznje da stvore drzave bile opste priznate i one u vezi s kojima je bi losumnji. U prvu grupu su spadale Francuska, Engleska, Spanija, Rusija jer su nesumnjivo bi le nacije i njihove drzave su sepoklapale sa podrucjima na kojima zive Francuzi, Englezi itd. Madjari i Poljaci su bili nacije jer se Madjarsko kraljevstvoodrzalo kao posebna celina i unutar Habzburskog Carstva, a poljska drzava je dugo postojala pre nego sto je unistenakrajem 18. veka. Nemci s bili nacije jer su njihove drzave, iako nika ujedinjene, dugo cinile Sveto Rimsko Carstvo


8/21

nemackog naroda, a i obrazovani Nemci su delili jezik i knjizevnost. U Italiji je, iako nikad nije bila politicki jedinstvena,postojala mozda najstarija zajednicka kultura elite.Ideoloski argument nacionalizma zasnivao se na cinjenici da bez obzira na kulturu i istoriju ni jednim narodom ne trebada vlada drugi narod i iskoriscava ga. Da su Irci Irci a ne Englezi itd. Osnova osecaja izdvojenosti nije bila nuzno etnickeprirode, ni lingvisticke. I kulturni aspekt se nije zasnivao na elitnoj kulturi, vec pre na usmenoj kulturi pesme, epovi,

obicaji naroda obicnih ljudi. Prv i stupanj nacionalne obnove sastojao se obicno u sakupljanju, otkrivanju i vrednovanjutog narodnog blaga. Samo po sebi, to nije bi lo politicko.

Nema nikakvog svedocanstva da su balkanski sloveni ikad sebe smatrali delom iste nacije, no nacionalni ideolozi koji suse pojavili u prvoj polovini 19. veka razmisljali su o nekoj Iliriji koja nije bila mnogo stvarnija od Sekspirove, tj o

jugoslovenskoj drzavi koja bi ujedinila Srbe, Hrvate, Bosance, Slovence, Makedonce i dr.Djuzepe Macini je 1857. objavio svoju mapu idealne Evrope koja je imala 11 drzava. Po njemu, male nacije moraju dabudu integrisane po federalnom principu ili drugacije, uz neku neodredjenu autonomiju ili bez nje, u vece nacionalne

drzave. Postojala je ideja o sluzbenom jeziku koji bi bio obavezan u obrazovanju iupravi, a govornici ostali jezika mogli bi da se snalaze kako znaju.Postojala je bitna razlika izmedju pokreta za osnivanje nacionalnih drzava inacionalizma. Prvi je imao program stvaranja politickih jedinica koje bi bilezasnovane na drugom.

No kakvi god bi li programi i narav, pokreti koji su zastupali nacionalnu ideju raslisu i mnozili se.Faza masovnog nacionalizma, koji se obicno stvarao pod uticajemorganizacija i liberalno-demokratskih srednjih slojeva bila je doneklepovezana sa ekonomskim i politickim razvojem. Ova vrsta masovnognacionalizma se razlikovala od nacionalizma elite ili srednje klase kakav jebio tipican za italijanski i nemacki nacionalni pokret.

U najboljem slucaju mozemo govoriti o protonacionalizmu kao medjuRumunjima koji su bili svesni da se njihov jezik razlikuje od jezika kojima sugovorili narodi oko njih.Koliko god bili snazni nacionalni osecaji i odanost naciji, pojam nacije nijenastao spontano. Naciju je tek trebalo stvoriti. Kljucno znacenje su imale srzavne institucije kao obrazovanje, zaposljavanje isluzenje vojnog roka.Obrazovni sistem se sirio.To je imalo veliki znacaj jer je tim putem nacionalni jezik (koji je stvorennaporima pojedinaca) ucinjen jezikom kojim se sluzi narod, barem u neke svrhe. Zato je nacionalnim pokretima bila bitnakulturna autonomija, a to je kontrola nad bitnim delom drzavnih institucija, da bi mogli da uvedu vlastii jezik. Jernamecuci jezik, nameta se i odredjena kultura i nacionalnost. Osnovno obrazovanje je najmocnije sredstvo za stvaranjenacije.

Snage demokratijeU razvijenim i industrijalizovanim zemljama Zapada postalo je jasno da ce pre ili kasnije politicki sistem morati otvoritiprostor za obicne ljude. Liberalizmu svojstven oblik politicke organizacije bila je predstavnicka uprava kroz biraneskupstine koje nisu predstavljale (kao u feudalnim drzavama) pojedine drustvene interese ili zasebne zajednice, vecskupine pojedinaca jednakog zakonskog statusa.U Francuskoj koja je vec prosla tri revolucije, iskljucivanje masa iz politike izgledalo je kao utopijski poduhvat. NapoleonIII je bio prvi vladar neke velike drzave osim SAD koji je dosao na vlast opstim pravom glasa (za muskarce) i to nikada nijezaboravio. Njegov stav prema izbornog politici bio je dvojan. Kao parlamentarac, pokusao je da pridobije vecinu glasovau skupstinim ali u toj parlamentarjon igri nije imao velikog uspeha, narocito kad je odlucio da ublazi ostru birokratskukontrolu nad izborima i stampom. Sa druge strane, imao je rezervno oruzje plebiscit. Plebiscit je zakon donesennarodnim glasanjem, narodno glasanje, opredeljivanje naroda putem opsteg glasanja (referendum). Ova narodnapodrska koju je uzivao nije bila politicki organizovana. Napoleon III nije imao za sobom neki pokret, ali to mu nije ni bilo

Cionizam zauzimanje teritorija,izmisl janje jezika i stvaranje poli tickihstruktura za narod cije se istorijsko

jedinstvo sastoji iskljucivo u pripaddanjistoj religiji

Fenijanci - lanovi revolucionarnog irskogudruenja, osnovanog 1861 u Americi, kome

je bio cilj otcepljenje Irske od Engleske iosnivanje samostalne irske republike; svojeciljeve hteli su da postignu krajnje nasilnimsredstvima (ubistvima, paljevinama i dr.).Marks ih je snazno podrzavao i dopisivao ses fenijanskim vodjama.


9/21

potrebno. Njegovi biraci su bili raznovrsni. U praksi se oslanjao na konzervativne snage, posebno na sel jastvo. Napoleon je bio izvrsna vlast koja sebi potcinjava drustvo, a u tome su parcelni seljaci nasli svoj politicki uticaj.Razvoj prema predstavnickom obliku vlasti postavio je dva politicka problema: problem klasa i problem masa, odnosnoproblem el ita gornjih i srednjih slojeva i problem siromasnih koji su uglavnom ostali van sluzbenog politickog zivota.Liberali su ostajali na vlasti jer su predstavljali jedinu ekonomsku politiku za koju se verovalo da omogucava razvoj, apostojalo je i gotovo opste uverenje da oni predstavljaju nauku, razum, istoriju i progres. Sami radikali nisu mogliponuditi stvarnu alternativu svemu onome sto su liberali predstavljali. Za njih je stvaranje prave opozicije bilo, ako ne

bas nemoguce, onda barem politicki nezamislivo. I jedni i drugi bili su deo levice. Prava opozicija liberalima (desnica)dolazila je od onih koji su se opirali silama istorije, nedostupni dokazima. U evropi se malo ko nadao povratku u proslost,poput romaticnih reakcionara iz vremena nakon 1815. Reakcionari su tezili da zaustave ili barem uspore preteci progres.Konzervativizam je uspevao da privuce one pojedince i grupe liberalne burzoazije koji su se plasili revolucije. U bitikonzervativizam se oslanjao na one koji su branili tradiciju, stari drustveni poredak i obicaje, protiveci se promenama isvemu sto je bilo novo. Zbog toga je konzervativizam bio toliko vazan za sluzbene crkve kojima je pretilo ono sto suzastupali liberali. Crkva je bila uz konzervativce i ona je imala moc utoliko sto je imala kontrolu nad ceremonijamarodjenja vencanja i smrti i neki deo obrazovnih ustanova, ali nisu imali veliku kontrolu nad obrazovanjem pa je to biouzrok politickih borbi izmedju konzervativaca i liberala. Sve te sluzbene crkve su bile konzervativne, ali je samo najvecamedju njima, rimokatolicka crkva, izrazavala otvoreno neprijateljstvo prema liberalnoj plimi. To je sve dovelo do podele i

u crkvi na antiklerikalizam i klerikalizam. Prvoj grupi su pripadali nevernici u katolickim zemljama ali i manje verskezajednice nazivane sektama izvan drzavne crkve.Biracko pravo bi lo je uglavnom toliko ograniceno da se ne moze govoriti o modernoj il i uopste ikakvoj masovnoj politici.Bizmark je postigao sjajne uspehe u unutrasnjoj politici , veliki deo liberalne burzoazije prihvatio je njegov program i tosto im je uskracena moc, jer nisu imali velike mogucnosti izbora. On je bio konzervativac koji je vesto sprovodio liberalnupolitiku.Seljastvo je uglavnom bilo konzervativno. Ali dok je jos bilo moguce da se konzervativci u mnogim krajevima jos nekovreme oslanjaju na zaostalo seljastvo, u sve vecem industrijskom i urbanom sektoru, gubili su oslonac. Stanovnicigradova nisu zeleli klasicni liberalizam ali to nije nuzno znacilo da su skloni konzervativnim vlastima pogotovo kad su oveprovodile u sustini l iberalnu ekonomsu i socijalnu politiku.

ZakljucakRazdoblje pobednickog liberalizma pocelo je slomom revolucije a zavrsilo se dugotrajnom krizom. Novo razdoblje koje ceuslediti nakon ere trijumfa liberalizma bice posve drugacije. U ekonomskom zivotu neograniceno konkurentsko privatnopreduzetnistvo, potpuno nemesanje vlasti u privredu ubrzo biti zamenjeni velikim industrijskim korporacijama, znatnimmesanjem vlasti u privredu, drugacijom ortodoksijom u politici, ali ne uvek i u ekonomskoj teoriji.Nakon dobaindividualizma koje se zavrsilo 1870, pocelo je doba kolektivizma. Pocela je nova tehnoloska era, era novih izvoraenergije elektricitet i nafta, turbine i motori sa unutrasnjim sagorevanjem, novih masina od novih materijala, novihindustrijskih grana zasnovanih na naucnim otkricima. Privreda je sve vise pocela da se oslanja na trziste domacihpotrosaca.Pocelo je razdoblje masovne potrosnje, ukljucujuci i proizvodnju robe siroke potrosnje.Ekonomski rast postao je i ekonomska borba koja je sluzila tome da se odvoje jaki od slabih, da jedn ojacaju a drugi da seobeshrabre, da se nove, gladne nacije razviju na racun starih. Svet je usao u razdoblje imperijalizma. Doslo je dopromene u strukturi ekonomske organizacije, uvodjenje monopolistickog kapitalizma, ali pocela je i nova integracijanerazvijenih zemalja u svetsku privredu kojom vladaju razvijene zemlje. Ova podela svetskih razmera na razvijene inerazvijene krajeve nije bila nova ali je nakon 70ih godina 19 veka pocela da dobija moderan oblik.Moderna verzija ljudskih prava ukljcuuje pravo na rad i sredstva za zivot. Ljudi vise nisu spremni da najvitalnija pitanjaprepuste drustvu jer zele nemogu ce i nadaju se da bi im to mogao osigurati samo pritisak drzave Jakob Burkhart.Mase zele svoj mir i svoje plate. Priklonit ce se drzavi koja ce im to osigurati, bila to republika ili monarhija. Ukoliko i mpostojeca drzava ne moze to pruziti , priklonic e se prvoj organizaciji koja im obecava ono sto zele


10/21

Iz zbrkanih napetosti novog razdoblja ekonomske krize koje je gotovo svuda donelo socijalne nemire i nezadovoljstvaproizasla je pojava nezavisnih radnickih stranaka i pokreta, uglavnom socijalisticke orjentacije.

GRADJANSKA EVROPABalkanske zemlje Istocno pitanjeU vreme francuske revolucije ceo Balkan je jos uvek ulazio u sastav Osmanske imperije. Istocnopitanje je otvoreno u 18. veku i odnosilo se na sve probleme koji su tu postojali. Taj izraz se prviput pojavio u vreme grckog ustanka. To je pravi izraz za slozenu problematiku politicke istorijeBalkanskog poluostrva i Levanta u vezi s osmanlijskom vlasti u tim oblastima. To je bio problem opstanka turske drzaveu Evropi tj na Balkanskom poluostrvu. Istocno pitanje je za neke autore sukb dveju religija i dveju civilizacija koje nanjima pocivaju i traje od 14 do 20 veka, a neki to suzavaju na 18-20 vek, ali sire njegove tematske komponente.Kriza Turske se ispoljavala kao borba za oslobodjenje od osmanske vlasti, za nacionalnu afirmaciju i stvaranjesamostalnih nacionalnh drzava neturskih naroda. Tek od druge polovine 18. veka od Katarine II u Rusiiji i Josifa II uAustriji , projekti o proterivanju Turaka i deobi Balkana postaju politicka realnost.Veliki becki rat je doneo prelom u odnosima snaga na jugoistoku Evrope. Od tada Turska je bila u stalnoj defanzivi. To jerezultat jacanja neprijateljskih sila i ubrzanog i produbljenog procesa dezorganizacije unutrasnjeg drustvenog i politickogsistema Turske. Doslo je do razgradnje spahijskog sistema na kome je pocivala politicka i vojna snaga carstva. Klasnisukob izmedju islamskih gospodara i hriscanskih podanika se povecava i polako prerasta u nacionalne pokrete, jer seeksploatisan narod pocinje nacionalno identifikovati. Uprkos svim otporima Turska ispusta stvar iz ruku. Neke oblasti seod nje osamostaljujua druge sticu odredjenu meru samostalnosti. Postoje dva faktora: sepratisticke tendencije uredovima provincijskih uprava gde vlada bezakonje i nasilje (uticaj centralne vlasti tamo slabi i narod je nezasticen) a sadruge strane spoljni ratovi turske sa neprijateljima, a to vodi do opadanja vojnih potencijala Turske.Balkanski narodi su vekovima cuvali svoju etnicku i duhovnu samosvest i individualnost ziveci pod otomanskom vlascukao ugnjetene i eksploatisane mase stanovnistva. Ocuvanje srednjevekovne tradicije i uspomena ,negovanje specificnihoblika narodnog stvaralastva usmena poezija npr ta patrijaralnost sredine balkanskog seljastva pomogle su razvijanjenacionalne svesti. Sirenju te svesti pomoci ce velika migraciona kretanja kojima je Balkan bio izlozen tokom citave epoheturske vladavine.

Nacionalni pokreti na Balkanu (velike drzave)Period 30ih i 40h godina obelezen je vidljivim ekonomskim i socijalnim napretkom balkanskih zemalja. Napredak u Srbijiznatno je ubrzan posle 30 zahvaljujuci definitivnoj likvidaciji turskog feudalizma , sirenju slobodnog seljackog posedaosvajanjem obradivih povrsina, razvoju zanata i trgovine, blizem povzivanju sa trzistima centralne Evrope itd.Narocito znacajan za razvoj nacionalnih pokreta je uspon hriscanske carsije po pojedinim turskim oblastima. Pojavom irazvojem nacionalnih burzoazija stvaraju se uslovi za brzi prodor modernih evropskih ideja, liberalizma i demokratskognacionalizma medju balkanske narode. To im omogucava izgradjivanje razvijenih nacionalnih ideologija i formulisanjedalekoseznih i preciznih nacionalno-politickih i drzavnih programa.Srpski nacionalni program poznat u nauci pod imenom Zah-Garsaninovo Naccertanije formulisan je 1844. Taj pokretnastao je na osnovu Plana slovenske politike Srbije. Zahov plan bio je postavljen na siroke jugoslovenske osnove,

ciljem da se obrazuje velika i snazna drzava sposobna da se odupre ruskom i austrijskom sirenu na balkan. Garasanin jeprihvatio ove ideje, i nesto je suzio te ciljeve i ublazio rusofobiju poljskog plana. Predvidjao je ostvarenje kroz dve etape:ujedinjavanje srpskih zemalja, podrazumevajuci obnovu Dusanovog carstva, zatim, prikljucenje ovoj velikoj srpskoj drzavii drugih juznoslovenskih zemalja (Bugarska i Hrvatska). Jugoslovenski narodi ne bi mogli sami da ostvare ovaj poduhvat

jer je ta teritorija rusevina dveju imperija (Turske i Austrije), on je oslonac nasao u veliki m evropskim silama. To suFrancuska i Velika Britanija, koje nemaju direktnih stratesko politickih interesa u tom delu Evrope. Te ideje su biledalekosezne i odigrale su kapitalnu ulogu u istoriji srpskog naroda one ce upravljati celokupnom nacionalnompolitikom srbije sve do 1918. I grcki nacionalni program poznat pod imenom Velika ideja formulisan je 1 844. Podrazumevao je oslobodjenje iujedinjenje svih Grka. To je znacilo obnovljeno Grcko carstvo koje bi Grcima kao najstarijem evropskom narodu, s

Levant u op stem znaceni s tok, istocne zemlje. U uzsmi slu, zemlje koje leze uzi s tocnog Mediterana. Pojamugl avnom podudara sa po jBl iski istok.


11/21

najvecom i najmocnijom kulturom i duhovnom tradicijom i bastinom obezbedilo dominaciju na jugoistoku Evrope iistocnom mediteranu.Bugarski program je nastao nesto kasnije. On je tezio obnovi Simeonovog carstva, oslobadjanju i ujedinjenju svihbugarskih zemalja Svi ovi politicki i drzavni programi balkanskih naroda u doba njihovog nacionalnog romantizma sadrzali su zajednickasvojstva: svi su demokratski, emancipatorski i revolucionarni, istovremeno ekspanzivni agresivni i osvajacki. Temelje sena modernom revolucionarnom i demokratskom nacelu narodnosti ali su isto tako nadahnuti idejama i ciljevima

istoricizma nacionalne megalomanije i iskljucivosti.Doslo je do stvaranja raznih tajnih nacionalno revolucionarnih organizacija radi tajne realizacije naci onalnog programa. Usrbiji su organizovani nacionalne borce i delatnike, buntovnike i povezivali se sa hrvatskim bugarskim i dr nacionalnimpokretima, izgadjivana je mreza tajnih organizacija ciji je zadatak bio priprema naroda za opstebalkanski oslobodilackipokret. Temelje te mreze uspostavio je Ilija Garasanin sa svojim saradnicima.

Sirenje nacionalne ideologije - GrckaU okvirima uskomesanog i uznemirenog etnickog sarenila Balkana (koje je posledica migracija i mesanja i islamizacijedela stanovnistva) javljaju se i znacajna pomeranja u socijalnim strukturama. Pod uticajem trgovine i ekonomskerazmene sa Evropom dolazi do socijalnog raslojavanja, novih podela rada i zacinjanja pocetnih oblika buducegburzoaskog drustva. Ovaj proces je veoma znacajan za Grke. Fanarioti su bili Grci iz Fanara i oni su bili trgovci-zanatlije. U

Grckoj je bio centar pravoslavnih Hriscana u Turskoj i imali su podrsku Carigradske patrijarsije. Doslo je do kolonijalizacije.Grcka trgovacka burzoazija postala je opstebalkanska pojava.U manjoj meri se opazaju ovi procesi i u Srbiji, pod uticajem trgovine sa juznim oblastima Habzburske monarhije iuticajem srpskog gradjanstva koje se formiralo u Ugarskoj.Grci i Srbi a za njima Rumuni i Bugari polako su sticali svoju burzoaziju koja ce dalje da siri nacionalnu svest i ideologiju.To su bili prvi slojevi nacionalne inteligencije.Vodece licnsti lokalne autonomne upravo obrazuju novu narodnu hijerarhiju koja ce voditi seljastvo u njegovoj borbiprotiv ekonomskog ugnjetavanja i otomanske uprave. Trgovci, vojne i politicke staresine (vojvode, knezevi, primasi,serdari), verski poglavari i drugi su u borbu povukli seoske mase i stavili im se na celo.Pod uticajem svega toga u 18. veku pocinje nacionalno budjenje balkanskih naroda.Riga od Fere je grcki revolucionar u cijoj delatnosti se najvise ispoljio uticaj francuske revolucije na grke. On je oko sebeu Becu okupio zaverenicku grupu grckih patriota i izazvao je paznju austrijske plicije koja je bila vrlo ostra prema ovakvimaktivnostima. Uhapsen je i predat Turcima. Bio je prva zrtva ustanka protiv Turaka.Prodor ideja francuske revolucije pripremljen je od strane prosvetiteljskih ieja koje su nasle pristalice medju srpskominteligencijom i gradjanstvom u Ugarskoj a to najbolje olicava delo Dositeja Obradovica. I kod Srbia i kod Grka uticajracionalizma i ideja fr. revolucije dosao je do izrazaja i na planu nacionalne ideologije. 90ih godina Jovan Rajic obajavljujesvoju Istoriju raznih slovenskih naroda. Stvaraju se ideje o velikom srpskom carstvu.Sve to pokazuje visok nivonacionalne i slobodarske svesti u grckom i srpskom narodu. Tada otpocinju i prakticne politicke pripreme za nacionalnorevolucionarnu akciju. Doslo je do stvaranja oslobodilackog pokreta, tajnih drustava itd. Sav ovaj ideoloski i politicki radnajavljivao je bliske i krupne dogadjaje na Balkanu. Prvi srpski ustanak 1804 ce ih otvoriti. Zahvaljujuci tome, ovajustanak ce steci najsire istorijsko znacenje: opstesrpsko, juznoslovensko, balkansko a preko istocnog pitanja i Evropsko.

Stanovnistvo Evrope u 18. veku - teorijeMerkantilizam kolicina zlata koje drzava poseduje je uslov drzavnog bogatstva. Protekcionizam (ekonomska meraograicavanja stranih proizvoda na domacem trzistu) i kolberizam u Francuskoj. Oni su nalazili da bogatstvo, ekonomska, vojnai politicka snaga drzave zavise direktno i od broja stanovnika pa su preporucivali mere za njegovo povecavanje. Te mere su bilekocenje emigracije, naseljavanje pustih predela, smanjenje smrtnosti jacanjem zdravstvenih sluzbi i javne higijene,stimulisanje braka i radjanjaFiziokratska teorija je zamenila merkantilizam i to je preteza liberalizma.


12/21

Adam Smit je smatrao da je stanovnistvo vazan faktor u stvaranju materijalnog bogatstva drustva. I drugi pripadnici ove skole(klasicne engleske politicke ekonomije) su to priznavali ali su dodavali da porast stanovnistva dovodi i do prenaseljenosti a t odovodi do pauperizacija (lat.), materijalno propadanje; masovno osiromaenje. Tomas Maltus je teoreticar demografskog razvoja iz doba industrijske revolucije, i on je objavio Esej o principimastanovnistva . U ovom radu Maltus je formulisao prirodni zakon populacije koji govori o disproporciji izmedju porastastanovnistva i porasta proizvodnje.Raskorak izmedju bogatstva (aritmeticki progres) i stanovnisva (geometrijski progres)

je sve veci. Mora da se ogranici prirastaj stanovnistva. Seksualno uzdrzavanje, smanjenje radjanja, podsticanje celibata i

druge moralne mere. Ako to ne uspe onda epidemije, glad, ratovi, revolucije i druge katastrofe.Marksizam se usprotivio maltuzijanstvu klasnim prilazom problemu demografskog razvoja. Nije sve univerzalno veczavisi od nacina proizvodnje i ukupne drustvene situacije. Od raspodele zavisi da l i ce postojati suficit ili deficit radnesnage. Stanovnistvo nije faktor samo po sebi vec je funkcija sistema drustvene proizvodnje i odnosa koji na tomepocivaju.Posle Marksa, od kraja 19. veka postoje razne teorijeneke su pesimisticke, a neke optimisticke. Ali zakljucak je da je raststanovnistva u sustini pozitivan i podsticajan za drustvo, i nosilac istorijskog razvoja.U kretanju populacije postoje dve pojave: prva je porast broja stanovnika . Jos uvek je visoki natalitet koji nadmasujecak i vrlo visoku stopu mortaliteta. U drugoj polovini veka postepeno se smanjuje natalitet ali i smrtnost opada, pa je prir.prirastaj jos uvek pozitivan. Dva velika uzroka rane i velike smrtnosti evropskog stanovnistva su prvo teski ekonomski

uslovi zivota, pothranjenost, ceste nerodice i gladi i drugo losi sanitarni i higijenski uslovi, epidemije i bolesti. Na prvommestu od bolesti su tuberkuloza i malarija. Takodje se javljaju i tifus kuga i kolera.Druga stvar su dinamicna pomeranja stanovnistva. Dolazi do dve vrste migracija: unutrasnjih i spoljasnjih. Unutrasnj a je

selo grad. Najvaznije spoljasnje migracije su bile u pravcu americkog kontinenta, a pred kraj 19. veka i u Australiju.Najprivlacnija meta je nesumnjivo SAD.

Razvoj Evrope (industrija, urbanizacija..)Razvoj industrije i trgovine, masovne migracije i menjanje strukture drustva, dovesce do menjanja izgleda evropskihgradova. Grad je u 19. veku zagospodario selom, ne samo administrativno-politicki vec i ekonomski. On je regulatorrobno-novcane privrede na kojoj pociva kapitalizam. Lik gradova se menja brze nego zivotni uslovi u njima. Industrijskicentri se reformisu i postaju ruzni. Drustveni standard, higijenski uslovi i udobnost stanovanja su se mnogo sporije

razvijali od velicine i broja stanovnika evropskih gradova. U vecini gradova jos nema tekuce vode, dobre kanalizacionemreze, redovnog odrzavanja cistoce ulica, solidne jave rasvete itd.Cena velikog i svestranog socjalnog, ekonomskog i civilizacijskog napretka starog kontinenta bila je teska eskploatacija izrtve milionskiih masa radnog stanovnistva grada i sela. Taj rast nije kontinuiran, bio je prekidan i imao je padove zbogpriodnih, demografskih, drustvenih i politickih razloga. Zbog svega toga drustveno-ekonomski zivot i razvoj Evrope bili suu epohi liberalnog kapitalizma potresani nizom kriza i poremecaja. Ekonomski rezultati industrijske revolucije iindustrijalizacije u Evropi su bili visesutruki i protivrecni. Na jednoj strani se povecava produktivnost rada, kolicine vrste ikvalitet proizvoda, procvetala je trgovina itd, a sa druge strane veoma je umnozen proletarijat cime je povecana masaeksploatisanih. Rasponi izmedju bogatstva i siromastva su rastegnuti.Klasni sukob se nije stisavao vec zaostravao.

Drustveni odnosiSva evropska drustva izuzimajuci Englesku, do kraja 60ih godina 19veka su pretezno agrarna drustva. Dok su u istocnojevropi ona jos uvek imala mnoga obelezja feudalnih struktura, u zapadnoj Evropi su stekla karakteristike kapitalistickeepohe. To znaci da je i osnovna seljacka masa stanovnistva vec bila raslojena i da su i na selu preovladavali robno-novcani ekonomski i kapitalisticki drustveni odnosi.U privredno zaostajalim zemljama Evrope koje do sredine 19veka nisu prosle ni kroz ekonomsku (industrijsku) revolucijuni kroz politicku revoluciju, vladajucu drustvenu klasu predstavljalo je jos uvek staro, feudalno plemstvo. To plemstvonije jedinstveno vec se deli na dve kategorije: krupno i sitno (dzentrijsko) plemstvo.Feudalna aristokratija vlada ili sama (u savezu sa apsolutnom monarhijom) ili tu vlast deli sa najkrupnijom drzavnombirokratijom, vojnim vrhovima i klerom. Uticaj sitnog plemstva na politicku vlast je neznatan ili vrlo ogranicen.Burzoaski


13/21

drustveni slojeve se ovde tek formiraju u klasu ili su jos malobrojni. Njih zastupaju bankari i novcani kapitalisti i delimicnouticu na vlast jer su povezani sa administracijom. Srednje slojeve burzoazije cine krupni trgovci, manufakturistiindustrijalci i intelektualci. Sitna burzoazija je mnogobrojnija, tu su zanatlije, si tni trgovci i ducandzije, prevoznici, si tniproizvodjaci u proljoprivredi, ucitelji, lekari itd. Ti slojevi nemaju ucesca u vlasti.Potlacene i eksploatisane mase naroda cine najveci deo seljaka i malobrojni proletarijat.Po poreklu i karakteru zapadnoevropska burzoazija se deli na dvegrupe: prvi su potekli iz stare vladajuce klase feudalnearistokratije. To je poburzoazeno plemstvo koje je napustilo feudalni i preslo na kapitalisticki nacin proizvodnje. Drugu

mnogobrojniju vrstu cine oni slojevi koji se nazivaju novim klasama i potekli su iz naroda , iz seljastva, nizih slojevagradjanskog staleza i retko iz proletarijata.Na samom vrhu su dve kategorije krupne burzoazije: zemljisna i finansijska aristokratija.U ovu grupaciju ulaze jos ibankari, najkrupnij i industrijalci, veletrgovci i brodovlasnici.Samo jednu stepenicu nize je sloj krupne burzoazije, onda imamo srednji burzoaski sloj i red sitne burzoazije. Burzoaskodrustvo je veoma slojevito i u materijalnom pogledu izdiferencirano. Kao klasa u celini, burzoazija je veoma dinamicnadrustvena kategorija. Unutar nje su kretanja i pomeranja neprestana. Najbitnije socijalno-psiholosko obelezje burzoazijekao klase jeste da joj je ekonomski i poslovni uspeh merilo svake vrednosti , cak i osnovni kriterijum u zivotu. Novacvlada odnosima unutar burzoazije a burzoazija vlada drustvom tako da je novac najvazniji pokretacki faktor i regulatordrustvenog zivota u celini. Osnovni ton i najbitnija obelezja gradjanskom drustvu 19veka davala je burzoazija. Politicke i

idejne temelje tog drustva predstavljala su sledeca nacela: pravna jednakost, kapitalisticko privatno vlasnistvo,slobodan rad, pravo na neograniceno sticanje bogatstva. Tu imamo stalnu borbu unutar te klase zbog razlicitih interesa.Drugo obelezje gradjanskog drustva je stalna klasna borba izmedju radnicke klase i burzoazije, koja je dobila karakternepomirljivog drustvenog sukoba. Borba unutar gradjanske klase se vodila oko dve koncepcije drustva i drzave: liberalnei demokratske. Liberalizam jaka drzava, ogranicena politicka prava naroda i prevaga krupne burzoazije u upravljanju

javnim poslovima. Demokratija potpuna politicka jednakost gradjana, prisustvo naroda na politickoj sceni i uticaj napoliticku vlast preko narodnog predstavnistva, opste pravo glasa.Zatev za slobodom stampe se provlaci kroz sve rasprave i sukobe izmedju liberalizma i reakcije. U tu raspravu se ukljcujuteme o demokratizaciji politickog zivota i poli tickih institucija. Povecava se uloga opsteg i politickog obrazovanja, opste ipoliticke kulture u zivotu gradjanskog drustva.

Srednja i sitna burzoazija su slojevi koji su uvek bili izmedju ostalih slojeva i koje su ostali slojevi pokusavali da pridob iju jer su njeni zaokreti cesto odlucivali ishode politickih bitaka. Posto su bili u stalnom konfliktu sa aristokratijom i krupnomburzoazijom, cesce su nalazil i osnovu za klasnu solidarnost i saradnju sa proletarijatom.Permanentna borba burzoazije i proletarijata vodice se u rasponu izmedju dva koncepta: reformisanje vs revolucija.Industrijska revolucija je dovela do raslojavanja burzoaske klase a isto tako do porasta proletarijata. Tek tada se stvarataj treci stalez u koji spadaju i radnici i seljastvo i burzoazija.Brojcano povecanje radnicke klase bilo je rezultat stalnogpocvecavanja evropskog stanovnistva i razvoja industri je.Privredni zamah zapocet industrijskom revolucijom zahtevao je sto vecu i sto brzu akumulaciju kapitala, a to jeburzoazija ostvarila na racun radnicke klase, povecavanjem eksploatacije: niske nadnice + dugo radno vreme.

Nacionalne ideologije epohe liberalnog kapitalizmaNacionalni pokreti 19veka politicki su rezultat procesa formiranja modernih evropskih nacija. Dolazi do sve vecekomunikacije (kulturne, politicke, drustvene i ekonomske) izmedju sve veceg broja ljudi. Do toga je doveo razvojprivrede, sirenje trzista i razvoj saobracaja. Ta komunikacija se najlakse izvodila u okviru zajednica istog jezika obicaja,duhovnih tradicija i vrednosti. Kako je to povezivanje bilo sve vece pocela je da se javlja svest o pripadnosti jednomnarodnom (nacionalnom) kolektivitetu. S pojavom te svesti stala se vrsiti intenzivna integracija etnickih grupa uzajednice viseg drustveno-politickog tipa nacije. Za to je uslov bio postojanje razvijene gradjanske klase, nacionalneinteligencije izasle iz te klase, subjekta koji formulise nacionanu svest, teznje i programe. Zavrsni cin u procesu izgradnjevecine evropskih nacija odigrao se u toku gradjanskih revolucija koje su potresale kontinent krajem 18. i u prvoj polovini19. veka. Uzrok toga je osnovni politicki princip revolucionarne burzoazije (iz francuske revolucije) narodni suverenitet +


14/21

nacionalni suverenitet. Tako je sankcionisana protivrecnost izmedju opsteljudskih prava gradjana i posebnih pravapripadnika nacija. Tako se lepo videlo da je carstvo razuma i vecite pravde koje su zamislili prosvetitelji zapravogradjansko pravo, koje u seb nosi neke druge protivrecnosti. Protivrecnost izmedju raznih nacija i njihovih interesa favorizovanje svoje na stetu tudjih nacija sto je novo znacenje nacionalizma.Drugo znacenje principa nacionalnog suvereniteta oformljenje nacionalne svesti. To teznja svih nosilaca nacionalnesvesti da se okupe u jedinstvenu nacionalnu drzavu sa svim potrebnim politickim i drugim institucijama nacionalnogkaraktera. Tamo gde to nije bilo odmah moguce, doslo je do stvaranja nacionalnih pokreta koji ce najcesce imati svoju

ideolosku politicku i oruzanu stranu.Nacije, nacionalne ideologije i nacionalni pokreti bili su cedo burzoaskog drustva i to epohe liberalnog kapitalizma. Iz tecinjenice proistekla je bitna karakteristika da se vecina tih ideologija u prvim fazama odlikuje teznjom ka univerzalnompravnom poretku, drustvu politicke pravde, demokratije i progresa. Ali nakon sto ispune svoju prvobitnu oslobodilackumisiju, lako se izvrcu u politiku i ideologiju hegemonije, dominacije, nacionalizma i sovinizma.Kolevkom nacionalnih ideologija 19. v. smatraju se Nemacka i Italija . Dva najistaknutija predstavnika bili su Fihte iMacini . Pretecom Fihteovog ucenja o naciji smatra se Herder ko ji je svojim istrazivanjem dosao do pojma narodnogduha i jedinstvenog duhovnog obelezja pojedinih naroda. Literalno stvaralastvo, muzika i folklor a na prvom mestu jezikFihte je, polazeci od Herderovih shvatanja, dosao do ideje da je nacija ona zajednica ljudi koja se odlikuje odredjenimnacionalnim osobenostima, razlicitim od drugih slicnih zajednica, a da je nacinalna drzava najbolje sredstvo za

razdvajanje i unapredjivanje nacionalnih osobenosti. Jedinstvo jedne zajednice se uspostavlja u jedinstvu misli karakterai teznji njenih pripadnika. Jedan narod je snazniji u nacionalnom smislu ako je jedinstvo cvrsce. A ta snaga i velicina sezasniva na ispunjenju nekog istorijskog zadatka koji je bozanski zakon. Od nacionalnog jezika zavise svi duhovni izrazi.Fihte je ucio da su sloboda i samostalnost osobenosti koje krase razvijene istorijske narode. To su nacije i njima trebaju

jedinstvene drzave da bi afirmisali principe slobode. Deli nacije na istorijke i neistorijske (kao Hegel ), a to su oni kojiimaju nacionalnu svest i drzavu i oni koji nisu to jos stekli. Nacionalna drzava je samo klica univerzalnog, to je stupanj urazvoju ka univerzalnoj zajednici. Nacionalno je klica univerzalnog. Svest naroda o potrebi borbe za nacionalnu drzavu ipreko nje za univerzalnu zajednicu slobode je zapravo svest o onoj istorijskoj misiji koju je Fihte oznacavao kao bitnoobelezje nacije. To nije nista neobicno za romanticarsku epohu prve polovine 19.v. Taj utopijski univerzalizam vazi i zadrugog najveceg nacionalnog ideologa tog doba Macinija.

Hegel takodje u naciji vidi jedan od stupnjeva u ostvarenju apsolutnog duha. Najvisi stupanj nacija dostize unacionalnoj drzavi. Nacija koja nije u stanu da stvori nacionalnu drzavu, nije nacija i nema prvo da postoji. Po tomkriterijumu posedovanja i neposedovana nacionalne drzave Hegel je delio narode na istorijske i neistorijske.Istoricar H. fon Trajcke u naciji i nacionalnoj drzavi vidi zivo bice koje raste i to zahvaljujuci nesvesno akciji neke visesile kojom i on smatra nacionalni duh ili genije. Spoljne znake nacionalne pripadnosti Trajcke nalazi u jedinstvu

jezika i vernosti ljudi odredjenim obicajima i kultovima starih tradicija. Ljudi koji imaju te osobine pripadaju jednoj nacijibili toga svesni ili ne.Uredjenje Italije se oduvek shvatalo kao kolektivni fenomen nacionalne svesti svojstvene narodu. Ovo shvatanje imalo

je vrlo konkretnu nacionalnu i politicku osnovu. To je bila teznja naroda da prevlada feudalni separatizam kako bi seItalija oslobodila strane vlasti. Ono bi imalo karakter gradjanske revolucije jer bi donelo ostvarenje narodnog i nac.

suvereniteta, pravnu i politcku jednakost ljudi i ustavni poredak.Makijaveli je ulogu ujedinitelja dodeljivao vladaru koji nece birati sredstva. Djoberti je video snagu u autoritetu katolickecrkve. Balbo je video mogucnost jedinstva Ita. politickom pogodbom sa Austrijom.Macini je u osnove svoje nacionalne ideologije postavio dva pojma: revoluciju i republiku. Pri tom je mislio na nacionalnurevoluciju i demokratsku republiku. On je vrhunac u razvoju ideja liberalno-demokratskog nacionalizma u celoj Evropi.On je te ideje pokusavao i da ostvari.On naciju posmatra kao duhovno-istorijsku a ne kao rasnu ili teritorijalnu pojavu.Nacija je svest ljudi jednog kolektiva da mu sudbinski pripadaju, a ta svest se stice dugim zajednickim zivotom. Macinijevglavni ideal je jedinstvena nacionalna drzava koja bi po obliku i unutrasnoj organizaciji bila unitaristicki ustrojenarepublika. Odlucno je protiv monarhije ali i federalizma jer bi on doveo do nemoci zemlje i vratio srednjevekovni lokalni


15/21

Dekabristi pri pa dnici ruskog plemickog opozicionog

pok reta, clanovi ta jnih drustava i organizatori pobuneproti v carskog rezima u decembru 1825, odatle ime.

rivalitet. Stepen centralizacije te drzave je vrlo visok jer cela drustvena, politicka i pravna organizacija mora da budeunitarna. Sa druge strane mora da bude i demokratska. Zato ni nacionalna revolucija ne sme da bude klasna. Onpoistovecuje demokratsku organizaciju i slobodu drzave.Osnovni moralni princip nacije je razvijanje pozitivnih kreativnihsnaga naroda i njegovo vaspitanje u duhu bratske saradnje i stvaranje opste ljudske zajednice. U tome pomaze religija,kao faktor kohezije. A konacni cilj potpune afirmacije nacija je univerzalna ljudska zajednica. Savez nacija je covecanstvociji je cilj ostvarenje ljubavi i mira. Dakle, pre nego sto se pristupi konacnom ujedinjenju mora da dodje do stvaranjaposebnih nacionalnih drzava. A svaka od tih drzava (11-14kom) ce imati svoj zadatak, naravno zadatak Italije je da pocne

eru nacija i izdigne covecanstvo na rusevinama papinstva i carstva. To je sve romanticarsko i utopicno. Ideja je realna iracionalna kada se zalaze za jedinstvene nacionalne drzave ali je nerealna i utopisticka kad predvidja dalju sudbinu nacije.Kantaneo je nasuprot Maciniju bio protiv politicki centralizovane i duhovno monolitne nacije jer je smatrao opasnom zaslobodu i demokratiju. Njegov ideal je konfederacija sa pluralizmom kultura, politickih i institucionalnih resenja. Glavnapretnja tome su Austrija i Rusija.Esencijalni momenat kod vecine francuskih i italijanskih teoreticara je volja da se zivi zajedno, i nacija nije toliko stvar

jezika i kulture koliko svesti i savesti. Otadzbina to je svest o otadzbini. Dve stvari spadaju u duhovno nacelo: jedna jeposedovanje bogatog zavestaja uspomena a druga je saglasnost i zel ja da se zivi zajedno.Najznacajniji nosioci i ideolozi nacionalnih pokreta kod Srba su Vuk Karadzic, Vladimir jovanovic, Mihailo Polit-Desancic,Svetozar Miletic.

Drustvena misao u RusijiU razvoju ruske drustvene misli do 70ih godina 19og veka uocava senekoliko struja koje mogu da se grupisu u dva osnovna pravca: ideje samodrzavlja i slovenofilstva i ideje revolucionarnedemokratije.Zvanicna politika apsolutisticke Rusije imala je svoju ideologiju. Najvazniji principi su p ravoslavlje, samodrzavlje,narodnost. Najistaknutiji njen tvorac Pagodin zastupao je misao da su putevi i storijskog razvoja Rusije i zapadnog svetarazliciti pa moraju da imaju i razlicitu buducnost. U Rusiji je drzava formirana dobrovoljnim priznavanjem vlasti knezevanad mesnim i lokalnim organizacijama (suprotno zapadnim klasnim borbama). Rusija je zemlja politicke harmonije isaglasnosti izmedju vladara i naroda, i izmedju plemstva i seljastva jer postoji patrijarhalni autoritet starijeg nad mladjim.Iz sluzbene ideologije samodrzavlja razvila se sredinom 19v ideja slovenofilstva. Njeni predstavnici su Homjakov,Aksakovi, Kirjejevski, Samarin. Ono sto je direktno preuzeto je protivljenje razvoju kapitalizma, odbacivanje gradj.liberalizma i fr. revolucije, prihvatanje samodrzavlja kao specificne institucije ruske istorije gde nema posrednika izmedjucara i naroda. Osnovna nacela: pravoslavlje, drzava i neokrnjeni vladarski autoritet. Hteli su da se ocuvaju oddemokratije i socijalistickih ideja. Oni su konzervativci.Velki doprinos izgradnji slovenofilske ideologije dao je Danlievski knjigom Rusija i Evropa koja je postala popularna brzonakon objavljivanja. Pokusao je da objasni odnos slovenskog sa germano-romanskim svetom. Po njegovom misljenjunema razloga za sukob ova dva sveta, iako sukob postoji. Razlog za to je razlicitost kulturno-istorijskih tipova civilizacijaOn odbacuje tezu o nadmocnosti germansko romanske civilizacije pomocu svoje ciklicne koncepcije kretanja istorije ismenjivanja civilizacija. Civilizacije nastaju rastu stare i umiru. Opstecovecanska civilizacija ne postoji i ne moze da postoji.Postoje pojedinacne samo. Pocinje sumrak Evrope, a ruski kulturno istorijski tip pocinje da cveta i ulazi u najkreativnijiperiod. To je uzrok rivaliteta.Ideja revolucionarne demokratije javila se kao otpor sumornoj drustvenoj stvarnosti apsolutisticke Rusije i vidkonfrontacije sa slovenofilskom ideologijom. Glavni uticaji na formiranje tih ideja su nemacka klasicna filozofija ifrancuski utopijski socijalizam od Sen-Simona do Prudona. Hegelova filozofija za njih je bila algebra revolucije. Oni su bilisocijalisti.Bjelinski je bio hegelijanac . On je bio za raskrinkavanje ruske feudalne stvarnosti.Za njega je Hegelova filozofijarevolucionarna algebra ociscena od svake konzervirajuce premise. Nije nasao resenje globalnog konflikta kod Hegela idosta je lutao po idealistickoj antropologiji, trazeci to resenje u sferi covekovog duha. Glavna njegova preokupacija jeoslobodjenje kmetova. Jedini nacin da se to ostvari je revolucija. Time je i udario temelje revolucionarno-demokratskoj


16/21

ideologiji. On smatra revoluciju fazom istorijskog razvoja i ona je prolazna. Socijalizam definise kao drustvo bez nepravdii nasilja.Hercen, je ideolog revolucionar koji je formirao svoje ideje na primeru dekabrista i pod uticajem francuskih prosvetiteljaHegela i socijalista utopista. Glavni ciljevi borbe Hercena, Ogarjova i njihovih sledbenika bili su Oslobadjanje reci odcenzure! Oslobadjanje seljaka od spahija! Oslobadjanje poreskog sistema od batine!. Revolucija je nas ilje i ne podrzava

je. Ne veruje u sposobnost ugnjetenih masa da resavaju drustvena pitanja. To resenje mora da ponude progresivni iprosveceni pripadnici vladajuce klase.

Prvi korak u reformama mora da bude oslobadjanje se ljaka . Njega nije zadovoljila ref orma iz 61. Ucestvovao je saOgarjovom u stvaranju tajne organizacije Zemlja i sloboda kojoj je zadatak da spremi narodni ustanak u Rusiji.Po obliku ta drzava ce biti demokratska republika radnih ljudi. Republika koja ne vodi socijalizmu nije prava. Hercenispoljava patriotizam ali je dosledan internacionalizmu ustajuci otvoreno protiv slovenfilskog nacionalizma i sovinizma.Ogarjov je isto pripadao prvoj generaciji ruske revolucionarne demokratije. Borio se za koreniti drustveni preobrazajRusije, a to je oslobodjenje kmetova i podela zemlje seljacima. On je isto pre za reformu nego revoluciju. On se zalaze zauvodjenje federativne republike pre bilo kakvih drugih reformi, i svestan je da to moze samo revolucijom.Drugu generaciju ruskih ideologa koji su ustali protiv samodrzavlja predstavljaju pripadnici raznocinske inteligencije kojisu se okupli oko Cernisevskog i casopisa Savremenik.I njihov prvi i najvazniji zadatak je oslobodjenje seljastva i podelazemlje seljacima bez ikakve naknade plemstvu.

Cernisevski je i sam intelektualac raznocinac. Krajem 50ih postao je glavni idejni vodj ruske revolucionarne demokratije.Borac protiv samodrzavlja i feudalizma ali i protiv burzoaskog liberalizma i konzervatizma , a za seljacku revoluciju isocijalizam specificnog tipa. Odlucan protivnik religiozne zatucanosti, misticizma i duhovne ucmalosti, bio je uporanbranilac filozofskog materijalizma i teza o jedinstvu sile, kretanju i materiji itd. Njegov pogled je materijalisticki i prozetdijalektikom. Zaokupljen opstom vizijom revolucije, nije zanemarivao ni njene najneposrednije ciljeve: oslobadjanjeseljastva , licna sloboda gradjana, smanjivanje vojnog i administ. aparata drzave , emancipacija zena , prosvecivanjenaroda .Glavnu snagu revolucije on vidi u narodu , koji treba da bude prosvecivan duhovno i uzdizan materijalno. Prenaglasavamoc znanja ideja i vaspitanja. Privatna svojina je dovela do podele drustva na klase, klasne borbe i stvaranja drzave.Klasna borba nije presudni faktor u nastanku drzave vec spasioc drustva od sveopste borbe interesa koja se vezuje za

privatnu svojinu. To shvatanje je blize prosvetiteljima nego socijalistima. Po Cernisevskom, socijalizam je istorijskanuznost i o njemu razmislja na nacin predmarksovskog socijalizma.On veruje u svetlu buducnost covecanstva ikomunisticki raj na zemlji, a to mogu da stvore samo neobicni novi ljudi koje je on ionako nastojao da vaspita.Dobroljubov je bio jedan od saradnika Cernisevskog. On je isto materijalista i dijalekticar, a prakticno revolucionar.Verovao je da grupa profesionalnih revolucionara treba da vodi narod u borbu protiv feudalizma i samodrzavlja.Pisarev je bio medju najblizim ucenicima Cernisevskog, a ostao je upamcen tako sto je doveo do krajnosti pogledeCernisevskog i Dobroljubova o drustvenoj svrsi knjizevnosti. Zadatak knjizvenosti je da sluzi revoluciji i drustvenomnapretku pa je njena estetska funkcija zanemarljiva. On je postao tvorac teze o unistenju estetike . Zalagao se za nasilnurevoluciju a posle je krenuo da zagovara prosvecenje naroda . U svetu postoji samo jedno zlo a to je neznanje i jedini lek

je nauka.

Habzburska monarhija 1815-1848.Privredna struktura i drustveni odnosiU prvoj polovini 19v Habs. monar. je bila pretezno agrarna zemlja neujednacenog nivoa i tempa razvo ja sapreovladjujucim feudalnim odnosima u poljoprivredi i mnogobrojnim izvoristima privredne, finansijske, drustvene ipoliticke krize. Veci deo seljastva bio je jos u kmetovskoj zavisnosti, snoseci sve materijalne i radne terete koji su iz togaproisticali. U samoj Austriji i u nekim drugim pokrajinama klasicni oblici feudalne zavisnosti zamenjuu se ugovornimodnosom plemica i seljaka, dok u Ugarskoj tece i dalje proces nasilnog zahvatanja seljacke zemlje od strane plemstva, tjsvojevrsni oblik prvobitne akumulacije kojim je seljastvo eksproprisano i pretvarano u bezemljase. Eksproprijacija jeprinudno oduzimanje privatne imovine u opstem interesu i vrsi se u korist drzave za potrebe ostvarenja javnog interesa.


17/21

Zahvaljujuci tome, ugarsko plemstvo ce pred revoluciju 1848 drzati u svjim rukama skoro 3 puta vise obradivih povrsinanego seljastvo.U Austriji plemstvo zeli veliki otkup za parcele koje drzi seljastvo, a mase siromasnog stanovnistva koje nemaju novac zaotkup sanja o revolucionarnom ukidanju feudalizma. U Ugarskoj plemstvo je svesno da privredni zaostatak kao izaostatak cele zemlje, moze da se resi jedino prelaskom sa feudalnog na kapitalisticki nacin proizvodnje u poljoprivredi.Ne slazu se u tome koji su putevi da se do toga dodje, ali slazu se da treba da bude bez revolucije i uz ocuvanje svogveleposeda. Krupno plemstvo nema toliki problem kao sitno koje je pogodjeno trzisnom krizom i pritisnuto dugovima. Ta

grupa umerenijeg srednjeg i sitnog plemstva okupljena oko grofa Secenjija , zadovoljava se trzenjem kredita i otkupaseljaka cijim bi se novcem ti krediti izmirili a preostalim delom unapredila proizvodnja. Na njihov zahtev usvojen je zakono fakultativnom otkupu seljaka ali bez mnogo koristi. A radikalnija, nacionalno snazno nadahnuta grupa sitnog i srednjegplemstva na celu sa Lajosom Kosutom zalagala se 40ih za razvoj kapitalisticke privrede u Madjarskoj, a do novca za to bise doslo obaveznim otkupom seljastva. Taj plan nije mogao da da ocekivane rezultate, i nije mogao da otkloni agrarno -socijalnu revoluciju. Zaostajanje u resavanju agrarnog pitanja i reformisanju feudalnih odnosa na selu je dovodilo dozaostatka i na drugim privrednim poljima. I Austrija ce proci kroz proces industrijske revolucije (prva polovina 19v) ali sazaostatkomu odnosu na evropske zemlje za nekoliko decenija.Uslovi za razvoj industrije bili su stvoreni apsolutistickom ekonomskom politikom Marije Terezije i Josifa II jos u 18v, itada su stvoreni veliki centri manufakturne proizvodnje. Tekstilna manufaktura je bil a dobro razvijena, i zato je to i bio

najbrzi industrijski preobrazaj. Ali ni je bio ravnomeran razvoj svih grana industrije, a time je usporen ukupni privrednirazvoj. Do toga je doslo zbog oskudnosti nekih ruda, novcano trziste je bilo nerazvijeno, i nemogucno za investicije, arazvoj je kocio i veliki birokratski sistem drzavne uprave. Plemstvu se takodje nije isplatilo da izgubi trenutnu mogucnosteksploatacije suma. To je sve kocilo i razvoj saobracaja.Nesto brze je razvojan pomorski i recni saobracaj. Iakoi samkocen nizom ekonomskih i drustveno-politickih okolnosti, razvoj trgovine je takodje isao napred.Moze se reci da jeapsolutisticki politicki sistem odigrao pozitivnu ulogu u fazi merkantilististicke i manufakturne privrede ali d a je epohiindustrijske revolucije postao nekoristan i suvisan.Cilj apsolutizma je bio da ocuva stari odnos drustvenih snaga i odbranipoliticki monopol dvora, krupnog plemstva i vrha drzavne uprave.Industrijska i trgovacka burzoazija nije bila zadovoljna svojim politickim i drustvenim polozajem (bili su drzani daleko oddrzavne uprave), ali su jos bili nedovoljno brojni i ne preterano borbeni u izlaganju za svoja prava. Nju nisu pritiskali

samo vladajuci slojevi vec i proletarijat koji je narastao zajedno sa burzoazijom.Radnicka klasa, neobrazovana, bila je bez organizacija koje ce se prvi put pojaviti 48. Zbog svoje mnogobrojnosti inezadovoljstva predstavljali su stalnu opasnost za vladajuce slojeve i burzoaziju. Bilo je mnogo pobuna i demonstracijaradnika u raznim k rajevima Monarhije, a sredinom 40 javlja se na vise mesta u Austriji pokret protiv masina ( ludizam )Lome se masine, pale fabrike i preti se bunom. Vlast reaguje ostro pa se pobune smiruju, ali u Becu se 45 obnavljajupokreti gladnih i demonstracije. U to vreme javljaju se prvi sledbenici Blana, Sen-Simona i Furijea u Austriji. Seljaci su setakodje bunili, najcesce odbijanjem da plate dadzbine. Sve to ukazuje na postojanje duboke krize drustveno-ekonomskog sistema u Habz.monarh.

Apsolutisticki sistem i gradjanska opozicijaU periodu 1815-1848, nacionalni pokreti i gradjanska opozicija apsolutizmu izrastaju do neslucenih razmera,organizovani su i imaju ideolosku osnovu. Ove dve pojave imale su izrazito politicki karakter.Vladari su se drzali principaNis ta ne menjati u temeljima drzavne zgrade , a tom mislju se dosledno vodio i najmocniji covek Carevine, kancelarknez Meternih. Administrativni aparat na koji se vladar oslanjao i pomocu kojeg je upravljao zemljom sastojao se od

jednog tela najvisih cinovnika aristokarata koji je iz Beca komandovao svim i najsitnijim poslovima u najzabacenijimkrajevima Carstva. Ali ovaj aparat je bi spor i neefikasasn. Njegov najsnazniji covek je bio Meretnih da bi mu se pridruziokao suparnik liberal sklon reformama Kolovrat . On je bio zaduzen za pitanja unutrasnje politike a Meternih se okupiraospoljnom politikom. Njihov sukob je cesto paralisao delatnost vlade.U pojedinim oblastima Carevine (krunskim zemljama) postojale su lokalne staleske skupstine , cije je telo birano odsamog vladara.Tako neefikasna a svemocna vlast Carstva plivala je tokom 15 -48 u moru teskoca, a drzavni budzet je


18/21

jos iz vremena ratova bio u stalnom deficitu. Vlada se cesto zajmila i uvlacila u probleme vrhvnu finansijsku burzoaziju.Ministar policije Seflnicki bio je najzaposleniji zbog nastojanja da se suzbije opoizicija i zatre svaka klica revolucije.Ali ipored svih preduzetih mera, opoizicija se nije mogla suzbiti, jer tu su bili osim tankog sloja krupnih kapitalista i svi sloj eviburzoazije. Najradikalnija je bila opozicija intelektualne omladine, tu su usvajane racionalisticke i socijalutopijske ideje.Oni su se skupljali u tajnoj organizaciji Mlada Austrija. Dolazilo je do buntovnih istupa omladine demonstracije iprotesti protiv vlade i politike apsolutizma. Vlada je pokusavala da suzbija te pokrete slanjem studenata u vojsku uistocne krajeve zemlje (Banat). Pripadnici pokreta protiv apsolutizma i duhovne neslobode, zalagali su se za liberalnu

drzavu slobode, pravde i progresa.Nacionalni pokretiDok je opozicija u nemackoj javnosti Habs. carevine nosila pre svega gradjansko-liberalni ili demokratsko-politickikarakter,u javnosti mnogih drugih nenemackih naroda, 15 -48, poprima sve jasniju i konkretniju nacionalisticku formu.Komplikovana etnicka struktura i izmesanost stanovnistva razlicitih nacionalnih pripadnosti nije jedini faktor koji ce uprvoj polovini 19v odredjivati karakter nacionalnog problema u Habs monar. Drustveni, politicki i pravno-institucionalnifaktori bice takodje od velikog znacaja u stvaranju te karakteristike.U sistemu pravno politickih ustanova, tradicija i odnosa ispoljavao se privilegovani polozaj nemackog naroda u mnogimdelovima Carstva. Oni su imali povlascen polozaj na drugim etnickim teritorijama. Uzrok toga je sto se nemackim jezikomsluzili gornji drustveni slojevi.

Od etnicke i drustveno politicke, nista manje nije slozena i administrativno-politicka struktura Habs monarh. Najpretreba reci da tzv Habs nasledne zemlje (cisto nemacke etnicke teritorije ili Austrija u uzem smislu, zatim ceske zemlje,poljska Slezija, Slovenija, Tirol, Trst i Goricca) ulaze u sastav Nemacke Konfederacije kojoj Austrija i predsedava. Zaunutrasnje prilike u Habs monarh to malo znaci jer se sve odluke u vezi s tim donose u Becu, ali je ovo austrijsko clanstvou Nem Konfed znacajno za jacanje nemacke nacionalne svesti u Austriji, sto ce se i 1848. pokazati faktorom od politickevaznosti. Najvazniji pravno politicki problem Habs monarh koji ce u periodu 15 -48 prerasti u najkrupnije nacionalno-politicko pitanje bio je specifican polozaj Ugarske u sastavu Carstva. Ta specificnost se odnosila na podeljenost politickevlasti Ugarske izmedju kralja koji je i austrijski car, i staleskog Sabora. Nadleznost sabora je vojska ciji je vrhovnikomandant kralj, i porezi. Takodje sabor ubira prihode od carina, rudnika, solana i sl. Plemstvo je oslobodjeno poreza.Izvrsnu vlast u Ugarskoj vrsi Ugarska dvorska kancelarija (Namesnicko vece) koje imenuje kralj.Prva osobenost drzavno pravnog polozaja Ugarske u okviru Habs monarh je dakle apsolutna dominacija plemstva, koje

je u ovoj zemlji i brojcano vece nego u drugim. Druga osobenost je da je Ugarska samo prividno drzava u drzavi . Treca jeda je iz njenih automnih prava izuzeta vojna granica koja je potcinjena direktno Dvorskom ratnom savezu.U Transilvaniji za Rumune nije bilo mesta.U okviru Ugarske izvesna mera posebnosti i specificnosti uocava se i u polozaju Srba i Rumuna. Carske privilegije datesrbima posle velike seobe 1690. garantovale su im verska prava i posebnu crkvenu organizaciju. Srbi su se, pozivajuci sena te privilegije, uporno borili u izvesnom pogledu za vojnopoliticku, kulturnu i versku autonomiju u okviru Ugarske.Ponekad je Bec izlazio u susret tim zahtevima, ako je zeleo da izvrsi pritisak na madjarsko plemstvo.Polozaj Rumuna u Ugarskoj bio je najtezi: bez prava i zastite oni su bili stavljeni pod jurisdikciju srpske crkveneorganizacije Karlovacke mitropolije.Kada je apsolutisticka i centralisticka politika Dvora bila na vrhuncu, nemacki jezik kao sredstvo povezivanja heterogenihdelova Carstva je favorizovan na sve strane. U toj politici germanizacije Carstva pomocu jezika Habzburzi nisu ispoljavalinikakvu nemacku nacionalisticku motivaciju vec zelju da se ojaca jedinstvo labavo povezane drzave. Nenemacki jezici sutretirani kao jezici seljaka i najnizih stupnjeva skolovanje i na njih su prevodjenei samo oni dokumnti koji su bili bitni zasiroke narodne mase da ih upoznaju. Posle smrti Josifa II ta politika uvodjenja nemackog kao sluzbenog se nije odrzala.Medjutim ideju o naturanju nemackog jezika u 19v preuzele su austrijska birokratija i burzoazija, sa novm motivacijom:hegemonistickom teznjom mladog nemackog nacionalizma. To je dovelo do jos veceg otpora od one prethodne.Tome cedoprineti da je u to vreme nacionalna svest vecine naroda bila probudjena i formirana.Formiranju nacionalne svesti kod naroda Habs mon. doprinosili su isti faktori kao i drugde u evropi:

xix vek socijalna istorija

Documents