vrste droga

5/21/2018 Vrste Droga

1/77

VRSTE DROGA I KAKO IH PREPOZNATI

Duvanje lepka i drugih supstanci

Marihuana (trava, ganda)

Hai (ha, it)

LSD, halucinacione droge, psihodelici

Ecstasy, dance droge

Kokain (koka, koks, belo) Heroin (horce, dop, uto)

DUVANJE LEPKA I DRUGIH SUPSTANCI

Duvanje lepka i drugih supstanci mnoga deca jo u periodu od 10 do 12 godinazapoinju svoj ulazak u svet drogiranja udisanjem lepka. Najee se udie lepak, aliosim njega koriste se i neka druga sredstva za menjanje stanja svesti. Kod nas je

dosta raireno udisanje acetona, razliitih boja i lakova. Isto tako, mada ree udiuse benzin, plin za upaljae, lakovi za kosu, razliiti dezodoransi. Svim ovimsredstvima zajedniko je to to su sva ona dostupna , nalaze se u svakomdomainstvu, donjih se jeftino moe doi u prodavnicama, a njihova kupovinapobuuje minimum panje odraslih. Zajedniko im je i to to njihovo udisanje u

manjoj ili veoj meri, zavisno od strukture deteta, utie na svest i menja je.Veina Snifera eksperimentiu i po pravilu se radi o deci pubertetskog uzrasta. Oni podleu nagovorudrutva iz razreda ili ulice, pa eksperimentiu iz znatielje, iz dosade ili iz elje da probaju neto novo iopasno. Ovakva deca nee dugo uestvovati u ovakvim seanasma, ve posle 4 ili 5 puta njihov emotiv nestati te e se odvojiti od te ekipekoja udie lepak. Duvanje je po pravilu grupna radnja,retko je sresti nekoga ko to radi sam. Iako pojedinci tvrde da se lepkom stie zavisnost, to nije tano.Lepak koji se koristi za udisanje najee se istisne ili naprska u najlonsku kesu. Njome se pokriju nosi usta i na taj nain udiu pare. Ponekad se lepak udie direktno iz pakovanja, a ponekad se najlonskakesa cela stavi na glavu i zavee oko vrata pa se udiu ne samo lepkovi i njegove pare ve i izdahnutiugljen-dioksid.Delovanje sredstava za inhalaciju uslovljeno je nizom inilaca: osobinama linosti, koliinomudahnutog sredstva, oekivanjem od ovog happeninga i slino. Zato se opisi delovanja mogu datisamo naelno.Obino nakon nekoliko udisaja dolazi do povienog uzbuenja, lagane euforije u ponaanju, veselosti ioseaja snage i svemoi pa se ovo delovanje moe uporediti sa prvim efektima alkohola. Nakonotprilike pola sata duvanja korisnik postaje omamljen, oi mu suze, slabije vidi obrise predmeta iljudi oko sebe, u uima mu zuji, poremeti mu se ravnotea. Neki od korisnika tvrde da pritom imajuhalucinacije, ali moda je blie istini da to zapravo sanjaju, jer esto padaju u san. Zanimljivo je daposle ovakvih seansi korisnici esto sanjaju da lete ili lebde. Pojava amnezije, zaborava svega to sedesilo za vreme delovanja udahnutog sredstva, nije esta ali je mogua.Dua upotreba sredstava za duvanje stvara potekoe u pamenju, dovodi do gubitka apetita.Smrtni sluajevi se deavaju vrlo retko, u sluaju gubitka kiseonika zbog prejako vezane kese okovrata.

MARIHUANA (TRAVA, GANDA)

Marihuana je jedan od preparata koji se dobija od biljke kanabis(lat. Cannabis sativa) koja uspeva u mnogim zemljama saumerenom ili tropskom klimom. Indijska konoplja uspeva poredprimorskih oblasti i renih obala i u gradskim iprigradskimvrtovima, balkonima i saksijama. Mnogi roditelji su saiznenaenjem konstatovali da im se deca okreu vrtlarstvu icvearstvu ne slutei ta se krije iza te naglo probuene ljubaviprema okopavanju.Kanabis raste grmovito a zrela biljka dostie visinu od oko metar i
http://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#lepakhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#lepakhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#marihuanahttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#marihuanahttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#hasishttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#hasishttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#psihohttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#psihohttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#xtchttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#xtchttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#koxhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#koxhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#heroinhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#heroinhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#heroinhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#koxhttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#xtchttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#psihohttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#hasishttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#marihuanahttp://narkovodic.tripod.com/narkotici.htm#lepak


2/77

po mada moe da izraste i vie. Donji listovi imaju karakteristian oblik, malo nazubljenih rubova, kojipodsea na ljudsku ruku veoma ispruenih i reirenih prstiju. Na jednoj peteljci najee je pet listovato im zajedno i daje izgled ake, gornji delovi biljke imaju nejee samo po tri listie na jenojzajednikoj stabljici. Na vrhu biljke u cvatu ili kad je plod ve zametnut, nalazi sedlakava hrapavasmolasta i lepljiva materija koja koja sadri najaktivniji deo biljke. Listovi pri dnu biljke imajunajmanje aktivne supstance, a semenke, stablo i peteljke nemaju gotovo nikakvu vanost uproizvodnji droge.

Marihuana ili kako se popularno zove trava, ganda priprema se od sasuenih listova kanabisakojima se odstranjuju peteljke, stablo i deblje ile, a esto se u smesu stavlja vrh biljke, ali bezsmolaste mase. To to je marihuana pripremljena na ovaj nain zapravo znai da se radi onajslabijempreparatu kanabisa.

Marihuana se po pravilu pui. Sasueni listovi se seku ili melju i meaju sa duvanom, zatim se motajuu cigarete doint iji su krajevi paljivo zavijeni u pic. Marihuana nije pogodna za motanje pa seupravo zato mea sa duvanom, a krajevi se zavijaju kako sadraj ne bi ispao van. Iseeno liekanabisa pakuje se u kesice. Marihuana se moe vakati, od nje se mogu praviti ajevi i drugi napitci,ali puenjem se njeno delovanje osea snanije i do tri puta.Puenje marihuane poinje se grupno tako to doint ide od ruke do ruke, usta do usta, a efekat seosea ve nakon nekoliko dimova. Marihuanu niko osim poetnika ne puka ve se dim to duezadrava u pluima, a ne u ustima. Delovanje jednog dointa traje oko trisata, a najjai efekatosea se nakon pola sata.Prvi oiti efekti puenja marihuane su suzne i ponekad lagano zacrvenjene oi, ubrzan puls, suvo grlo iusta. Psihiki uinci puenja toliko su razliiti od osobe do osobe da ih je teko potpunije opisati.Mnogipuai marihuane prvi put nisu osetili apsolutno nita, mnogi tvrde da nisu osetili nita ni poslenekoliko puenja, a mnogi se odmah otkae.Pri puenju marihuane stvara se euforino raspoloenje, veselost, govorljivost, esti su napadismeha, a pojam o vremenu zna da bude nerealan pa se moe initi da vreme tee mnogo bre ilipuno sporije nego to je to stvarno. Pri veim dozama koordinacija pokreta esto je oteana, a irazmiljnje je poremeeno. Osoba koja se napuila deluje kao da je pripita, ali umesto tipinogmirisa alkohola kod nje se osea diskretan miris koji podsea na zapaljeno seno.

HAI (HA, IT)

Hai se dobija od smolaste, smee ili smeezelenkaste mase koja sesakuplja na vrhovima biljke kanabis u cvetu, to se od ostatka biljke

odvaja mehaniki. Na nae trite hai dolazi iz drugih zemalja,preteno sa Istoka i iz Albanije, a sadraj aktivne supstance kod njega

je ak deset i vie puta vei nego kod marihuane. Na trite haidolazi u takozvanim pogaama ili u tablama. S obzirom da semodeli dopremanja stalno menjaju, ovaj se oblik takoe stalno

premesi u razliite druge oblike, zavisno od potreba krijumara.Hai se kao i marihuana pui, a za puenje haia narkomani koristeposebno izraene lule, koje ilisami izrauju od razliitihmaterijala ili upotrebljavajuobine lule produenogkamia. Hai je jaa i skupljadroga od marihuane, adelovanje im je slino. Kad je

delovanje u pitanju, hai, kaoi druge takozvane lake droge, deluju zavisno o strukturilinosti, ambijentu, oekivanjima i slino.Prvi fiziki efekti puenja haia slini su delovanju marihuanesvrab oiju, oteano gutanje, suva usta. Neki puai haiatvrde da ova droga za razliku od marihuane proizvodi laganuletargiju, oputenost i elju za mirovanjem. Nezvanino, hainavodi na filozofiranje odnosno promiljanje na ono to onipodrazumevaju pod filozofskim kategorijama. Postoji teorijada pod dejstvom haia, ali i marihuane u blaoj formi, na


3/77

povrinu izbijaju glavne osobine oveka. Drugim reima, ako si prirodno veseo ovek, droga terazveseljava i nasmejava. Ako si prirodno tunjikav, onda te droga baca u melanholiju.Povremene ili stalne puae marihuane ili haia gotovo je nemogue prepoznati, sigurnu dijagnozumogu dati samo krvni nalazi i nalazi urina, dakle lekari. Zato svi znakovi delovanja droge o kojima se

govori moraju biti uzeti s krajnjim oprezom, to znai da roditelji nikako ne smeju uriti saneutemeljenim optubama.

LSD, HALUCINACIONE DROGE, PSIHODELICI

Od halucinacionih droga na naem tritu glavni primat ima LSD premda seu ogromnoj meri koristi i sveta peurka, biljka koja na naem podrujumoe uspeti samo na iskljuivo na uskom podruju juga. Sveta peurkapotie poreklom iz June Amerike, a i danas je koriste neka indijska plemenau ritualno-religijske svrhe.Halucinogene droge su izdvojeni skup unutar psihostimulativnih droga i

osnovna im je osobina da deformiu oseaj stvarnosti proizvodei vizije,iluzije i halucinacije. Haluciogene droge nemaju nigde nikakvu medicinskiopravdanu primenu pa se njihova upotreba uvek smatrala zloupotrebom.LSD je droga koja kao takva u prirodi ne postoji, a proizvodi sepolusintetikim putem iz lizerginske kiseline. LSD je droga koja je sluajno

pronaena u u laboratoriji vajcarskog naunika Alberta Hofmana 1938. godine, ali se za njenohaluciogeno delovanje zna tek od 1943.LSD je beli prah koji je lako topljiv u svim tenostima i nema ni mirisa ni ukusa. Njegovo delovanje jeizuzetno jako pa je i nain dostave ove droge do krajnjeg korisnika prilagoen tome da za jedan tripdovoljna koliina od pedeset mikrograma, odnosno dvadeset hiljaditi deo grama. Obino se taj deligrama kapne na komadi papira, ne vei od veliine nokta, koji se jednostavno otopi u ustima ili uvodi, aju, kafi. Ovi papirii su najee oslikani raznim motivima.Delovanje LSD-a na ljudski mozak manifestuje se gotovo kao napad duevne bolesti. Ponekaddelovanje moe izostati pa se neoekivano moe pojaviti nakon vie dana ili nedelja. Obino se prviznaci jave najkasnije posle jednog sata od trenutka konzumacije, a karakterie ih potpuno izoblienjestvarnosti, poremeaj rada ula i gubitak svesti o prostoru. Osoba ne gubi kontakt sa stvarnou, ali jedoivljava u nepravom obliku. Neka iskustva govore da narkomani to doivljavaju kao ulazak u lightshow, odnosno kao da su postali deo kaleidoskopa i da pritom oseaju snano proimanje sa

svemirom.Uzimanje LSD-a svojevrsna je lutrija jer se mogu doiveti i stravina iskustva kada ambijent postajemonstruozna naseobina preteih spodoba. Postavlja se pitanje da li LSD zapravo ne deluje predvidljivoni u kom smislu, ali posledice znaju da budu i potpuno nerazumljiva samoubistvakoja po svojojunutranjoj motivaciji to i nisu. Dogaa se naime, da osobe pod dejstvom LSD-a skoe kroz prozor, ilistanu pred pristiui voz ili kamion bez ikakve svesti o vlastitoj smrti.ak i nekoliko meseci posle uzimanja LSD-a mogui su efekti koji se nazivaju flash back i, iako su pointenzitetu slabiji, dogaaji s izleta mogu se ponoviti ili nastaviti.

ECSTASY, DANCE DROGE

Ecstasy i ostale dance droge na naem su se tritu pojavile relativnoskoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito

raste. Iako je ecstasy nova droga i na svetskom tritu, datum njene prve

proizvodnje prilino je star budui da je sintetizovana jo u vreme Prvogsvetskog rata. Ecstasy spada u psihostimulatore, a ini se da jenarkopodzemlje iskoristilo najnovije trendove u popularnoj muzicikako biusmerilo tritena konzumaciju upravo ove droge. Novi muziki ritmovi kojise pojavljuju pod zajednikim imenom dance trae veliki fiziki angamanplesaa, a upravo im ecstasy daje snagu koja im nedostaje.Delovanje ove droge slino je delovanju dopinga u sportu; osoba koja je

progutala tabletu ecstasy-a postaje prividno jaa, privremeno snanija,izdrljivija, raspoloenija. Pod dejstvom ove droge mladim se ljudima ini da su nepobedivi, onioseaju da mogu sve i da samo treba poeleti sve je mogue. Prvi efekti delovanja su ubrzavanje


4/77

pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u oima. Osobi se ini da je popila svu energiju sveta, atako se i ponaa sve dok je pod dejstvom droge. Ona naprosto nema mira, ne spava joj se, 2ne ide jojse kui, ali kako delovanje slabi tako slabi i raspoloenje konzumatora. Kad delovanje ove drogepotpuno proe, tri ili etiri sata nakon uzimanja zavisno od telesne grae i ukupne konstitucije osobeosea se depresija, nezadovoljstvo i razoarenje.

Prikaz tableta:1|2

KOKAIN (KOKA, KOKS, BELO)

Iako je do jue kokain bio privilegija iskljuivo privilegovanih slojevadrutva, onih koji su imali novac i mo, sve ee se nalazi i kod obinihnarkomana. Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga, aupravo se na proizvodnji, prodaji i preradi lia biljke koke koja raste uJunoj Americi odravaju mnoga narkocarstva. Kokainje bio nezamenjiv umedicini, a zanimljivo je da je njegovoj popularnosti unutar medicinskestruke doprinos dao otac psihoanalize Zigmund Frojd.

Kokain je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi oseajbridnje, nalik anestetiku kod zubara. Najee se umrkuje direktno sapapira u koji je upakovan ili kroz cevicu, slamku, ili trubicu od papira.

Jako je omiljen meu narkomanima kokain u svom bazinom obliku, kojije ulica u New Yorku nazvala crack(krek), koji se redovno pui ist ili

seen, odnosno pomean sa drugimdrogama. Krek se uz dodatak vode ilialkohola, pui iz staklenih ilikeramikih lulica ispod kojih se dri

upaljen upalja. Sama re crack (engleski glagol to crack pucketati, puckati) nastala je verovatno u vezi sa zvukom koji seuje pri zagrevanju kokainske baze.Kokain gotovo trenutno nakon umrkavanja izaziva snanueuforiju, osoba se odmah nekako trgne, ne osea umor vesnagu, hrabrost, ini joj se da je vanija u oima drugih. estikonzumenti kokaina imaju problema sa sluzokoom nosa, nos im

je crven, stalno mrcaju, esto akaju nos, a esta su im ikrvarenja iz nosa. Obino su neki zavisnici o heroinu uspevali dazavaraju okolinu povremenim uzimanjem kokaina. Takva osoba za koju su i roditelji i iraporodica veizgubili nadu, odjednim se ini potpuno drukijom. Ona ivne, puna je novih planova, trai posao,razgovara sa ukuanima, naizgled doivljava pravu transformaciju nabolje. Naalost, takav je boljitaksamo privremen, jer promena u ponaanju nedolazi iznutra, nego je posledica uzimanja belog praha kokaina.Problem sa kokainom je to deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisnood doze. Iako i za kokain neki tvrde da ne izaziva fiziku zavisnost, elja za ponovnimuzimanjemdroge neodoljiva je. Pa mnogi do jue bogati i uspeni ljudi za vrlo kratko vreme doivljavaju potpunifiziki i moralni pad.

Aparatura|Pipe|Pipe (2)|Kokain i Krek

HEROIN (HORCE, DOP, UTO)

Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodiod opijumskog maka, i verovatno je najopasnijadroga dananjice po brzini razvijanja i obimuzavisnosti koju izaziva. Heroin u prirodi ne postojiizdvojen, nema ga ak ni u ahuri i stabljici maka, ana trite stie kao kristalni prah. ist heroin jebele boje kao i kokain, ali takav ne ide na trite
http://narkovodic.tripod.com/slike/tablet1.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet1.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet1.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet2.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet2.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet2.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokainbesteck.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokainbesteck.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/chong-tube-bigbamboo.gifhttp://narkovodic.tripod.com/slike/chong-tube-bigbamboo.gifhttp://narkovodic.tripod.com/slike/chong-tube-bigbamboo.gifhttp://narkovodic.tripod.com/slike/pipe2_small.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/pipe2_small.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/pipe2_small.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokain_Crack.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokain_Crack.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokain_Crack.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokain_Crack.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/pipe2_small.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/chong-tube-bigbamboo.gifhttp://narkovodic.tripod.com/slike/Kokainbesteck.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet2.jpghttp://narkovodic.tripod.com/slike/tablet1.jpg


5/77

droga. Zavisno od istoe smee, odnosno o koliini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroinavarira od svetlosmee do smeecrvenkaste. Da bi se poveala koliina droge na tritu a samim tim izarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije supstance, od eera, vima,iprakastih boja za zidove do gipsa. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljaa naviknuti su i nanjegov nain rezanja heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ilipromena poiljke ponekad znai i smrt zbog predoziranja jer nova poiljka sadri vie heroina.Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog overdoze ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se

brzo prouje da on ima dobru robu koja se moe jo jednompresei.Neki zavisnici heroin uzimaju intravenosno, iako se heroin esto iumrkuje, a moe se i puiti. Za intravenosno uzimanje heroinapotrebni su im pric, limunska kiselina za pripremanje smese,kaika ili metalni ep i upalja za zagrevanje smese. Oni koji sebodu u ilu na ruci, najee podvezuju mii opasaem iligumenom trakom, ali kako sumnjiavost okoline raste, tako inarkoman nalazi sve udnija mesta na telu za ubrizgavanje droge.Tako se igla zabada u nogu, meu none prste, u dojku, pod jezik, uprepone, u vrat.Gotovo odmah nakon ubrizgavanja droge dolazi do oseajazadovoljstva i smirenja; neki narkmani kau da u utrobi oseajusenzaciju kao prilikom poletanja aviona, dok neki taj oseajpovezuju sa asocijacijom na blagi orgazam. To poletanje, trajekratko, manje od minuta. Nakon toga dolazi do olakanja i utiska sigurnosti i uukanosti,pospanosti i dremea, ravnodunosti ka svemu. Osoba pod dejstvom heroina je pospana, zenice su joj

jako suene, ona kljuca i nije voljna da govori ili biti telesno aktivna. Kod nekih narkomana zavisnostse razvila vrlo brzo, pa su prve apstinencijske krize doiveli ve nakon desetak utova. Neki supostali zavisni nakon vie od godinu dana neredovnog uzimanja heroina. Utvreno je da se zavisnost oheroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i

najblaeg kriziranjamotiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi ut znatielja, nagovor, inat, elja za novim iskustvom on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje

strah od krize, odnosno elja da se kako-tako funkcionie jer bezheroina to je nemogue.nakon to se narkoman navue tjpostane zavistan, on nastavlja da se drogira kako bi i dalje odraoutisak da je onaj isti ovek od pre. Nijedan narkoman, odnosnozavisnik nije bio svestan ta ga eka, nijedan nije ozbiljno shvatioporuku da se preko heroinskog pricadirektno i sigurno ide uzavisnost. Uverenje o bezbednosti heroina koje ire dileri toliko je

jako da je oito jae od zdravog razumajer su gotovo svizavisnicimiljenja da se zavisnost ne moe desiti njima.Simptomi krize ubrzo postanu poznati i onima koji su bili uverenida su jai od heroina. Obino se kako kau probude u znoju,preplaeni, hladno im je koa im je najeena, nos i oi im sluze,luenje slina iz nosa je pojaano, a zenice im se proire i prekrijucelu povrinu oka. Kod jaih kriza dolazi i do povraanja i prolivanormalno stanje zavisnika o heroinu je zatvor stolice dolazi do

poveanja temperature, do greva u miiima i do bolova u gotovo svim delovima tela. Samo im jejedna misao u glavi treba hitno nabaviti novu koliinu droge, novi piz, jo heroina, jer e samo sanovim utom sve muke prestati.Kod zavisnika od heroina prvi se simptomi krize javljaju otprilike osam sati od zadnjeg ubrizgavanja

droge, a pojaavaju se tokom jednog do dva dana nakon zadnjeg uta. Nema spavanja, nemasmirenja, nema olakanjai to traje sedam do deset dana, nakon ega fizika zavisnost prestaje. Onikoji zagovaraju neke droge sa argumentom da ne izazivaju fiziku zavisnost poput heroina, nikad negovore o tome da se i sa heroina gotovo svako moe fiziki skinuti za desetak dana, ali da ga upravopsihika zavisnost ponovo vraa u zaarani krug.


6/77

ta je heroin?

Heroin (diacetilmorfin) je polusintetiki derivat morfina, droge koja se proizvodi odopijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga dananjice po brzini razvijanja iobimu zavisnosti koju izaziva. Heroin je prvi put proizveo Dresser 1898.godine uNemakoj kao lek za odvikavanje od morfina. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema

ga ak ni u auri i stabljici maka, a na trite stie kao kristalni prah. ist heroin je beleboje kao i kokain, ali takav ne ide na trite droga. Zavisno od istoe smee, odnosnoo koliini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmee dosmeecrvenkaste. Da bi se poveala koliina droge na tritu a samim tim i zarada, svidileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije supstance (eer i mleko u prahu,skrob, talk, gips, karbonat sodu, gips i dr.). Gorkog je ukusa. U argonu se heroinnajee naziva dop, pajdo, ''H'', ''horse'', "junk", uto". He roin je ilegalna, izuzetnoadiktivna droga. Konzumira se intravenskim putem, puenjem, umrkavanjem.

poetak strane

Nain upotrebeHeroin se konzumira umrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), puenjem(zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para - tzv. "chasing thedragon", "hvatanje zmaja") ili injekcijom (intravenozno).

Za intravenozno uzimanje heroina potreban je pric, limunska kiselina za razreivanjesmese (obino "limuntus") kaika, staniol ili metalni ep sa flae, i upalja za zagrevanjesmjese. Narkomani se najee bodu u venu na ruci, ali kako sumnjiavost okolineraste, tako i narkoman nalazi sve udnija mesta na telu kao npr. u nogu, meu noneprste, u dojku, u prepone, u vrat. Zavisno od koliine uzete droge, efekti heroina traju odtri do est sati.

Korisnik heroina ubrizgava drogu i do etiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvaraintenzivan i veoma brz poetak euforije (5 do 8 sekundi), dok intramuskularna inekcijastvara relativno spor poetak euforije (7 do 8 sekundi). Kada se heroin umrkava ilipui, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako puenje i umrkavanjeheroina ne stvaraju uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje,istraivanja su potvrdila da sve tri forme unoenja heroina stvaraju zavisnost.

poetak strane

Efekti uzimanja heroina

Deluje za 5-8 minuta nakon umrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izazivaoseaj euforije. Odmah nakon unoenja, heroin prolazi krvno modanu barijeru. Umozgu se konvertuje u morfin i napada opijatske represore. Svoje delovanje uorganizmu heroin ostvaruje preko ovih receptora u mozgu i ono protie kroz tri faze.

Prva faza (flash ili rush)je kratkog trajanja. Odlikuje se poetnom snanom euforijom,oseajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeleava je i kutanierotizam, orgazam u trenutku aplikacije drogeflash. Oseaj euforije moe biti praencrvenilom koe, suvim ustima i otealim ekstremitetima, kao i muninom, povraanjem i
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrh


7/77

svrabom. Ubrzo po unoenju u organizam izaziva oseanje oputenosti i toplote, kao ioslobaanje od fizikog i mentalnog bola.

Nakon poetnih efekata, korisnici ulaze udrugu fazu (stondiranje)i narednih sunekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije suzamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je

opasno usporeno, to ponekad moe dovesti do smrti.Treu fazukarakterie ulazak u san, a posle buenja nastupa umor, odsustvo motivacije,depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu elju za ponovnim uzimanjem heroina.

Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao priiznenadnom susretu s jakim svetlom), oi mutne i vodenaste, neprestano ekanje zbogsvraba, bledilo lica, tuan izgled lica, teak usporen i monoton govor, esto nerazumljivizgovor rei. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje,neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispui nego ih pusti da gore prosipajui uokolopepeo, palei odeu i posteljinu. Redovno nema apetita, ali osea neverovatnu elju zaslatkiima.

poetak strane

Posledice uzimanja heroina

Posledice hronine zloupotrebe heroina su fizike, psihike i socijalne. Dugotrajnaupotreba heroina uzrokuje mnoge tete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. estodolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica troenja ogromnih iznosa novca(korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i dozanemarivanja ishrane i ostalih uslova ivota, to moe biti uzrok mnogim bolestima.Opte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fiziko, psihiko i socijalnopropadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanjadroge.

Fizike posledice

Dugoroni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u odredjenomvremenskom periodu. Kod hroninih korisnika moe doi do propadanja vena,bakterijskih infekcija krvnih sudova i sranih zalistaka, ireva i ostalih infekcija mekogtkiva, bolesti jetre i bubrega. Posebno su este infekcije na mestima uboda, u vidupotkonih apcesa, upadljivih tragova zapaljenih ili skleroziranih vena, ili oteenih imodrih ruku usled oteane venske cirkulacije. Bolesti plua (ukljuujui razliite tipoveupale plua i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog loeg zdravstvenog stanjanarkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci uheroinu koji se prodaje na ulici mogu ukljuivati supstance koje se ne rastvaraju lako itako blokiraju krvne sudove koji vode u plua, jetru, bubrege ili mozak. To moeprouzrokovati infekciju ili smrt elija na manjim povrinama unutar vitalnih organa.Naravno, zajedniko korienje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putemmoe dovesti do infekcija kao to su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji senalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu.Hronina intoksikacija smanjuje apetit i dovodi do rapidnog pada telesne teine, saslabljenjem odbrambenih snaga organizma i sklonou ka infekcijama. Kod zavisnikanijsu retki ni endokarditi, ozbiljna oteenja modane mase i kimene modine
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrh


8/77

(demijelinizacija koja moe da imponuje u svom poetku kao multipla skleroza), ioteenja perifernih nerava.

Tekst preuzet sa sajta Nikad heroin,HEROINhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-

narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpz

Psihike posledice

Meu psihikim posledicama najznaajnija je snano izraena psihika zavisnost. Upoetku dominira elja da se prijatni efekti ponove, a kasnije strah od apstinencijalnekrize. Stanja depresivnih raspoloenja sa suicidnim idejama su veoma esta meuzavisnicima od heroina. esto im se ini da je samoubistvo jedino reenje problema ukom se nalaze.

Socijalne posledice

Zavisnik od heroina je bez inicijative i energije, gubi interesovanje za svoju profesiju ilikolovanje, nezainteresovan je za meuljudske odnose, prija mu asocijalan nain ivotaili iskljuivo okruenje drugih zavisnika. Prinuen je da svakodnevno nabavljaneophodne koliine droge, ija je prodaja mimo zakona, to gap o pravilu dovodi u niznelegalnih situacija i ukljuuje antisocijalne aktivnosti (kraa, nasilje, ubistvo, prositucija)

poetak strane

Uticaj na trudnou

Zloupotreba heroina moe biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoi, kao stosu spontani pobaaj i prevremeni porodjaj. Deca rodjena od majki narkomanki izloena

su veem riziku da dobijuSindrom iznenadne smrti odojceta (Sudden Infant DeathSyndrome - SIDS).Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksifikaciji pa je preporuljivo jeleenje metadonom. Iako deca rodjena od majki koje su uzimale metadon mogupokazivati znakove fizike zavisnosti, te se o njima mora voditi posebna briga,istraivanja su pokazala da su efekti izlaganja deteta metadonu u materici relativnonekodljivi.

poetak strane

TolerancijaKod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znai da korisnik mora uzimativie heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara. Kao i drugi korisnici adiktivnihdroga, i korisnici heroina postepeno troe sve vie i vie vremena i energije na uzimanjedroge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha ivota narkomana jeste traenje iuzimanje droge. Kako se poveava doza, vremenom se razvijaju psihika i fizikazavisnost. Sa fizikom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njenaupotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.

poetak strane
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpzhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#ixzz2y74L0rpz


9/77

Zavisnost

Jedan od osnovnih dugoronih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronina,bolest, koju karakterie prinudna eznja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske imolekularne promene u mozgu. Deli se na fiziku i psihiku zavisnost:

Fizika zavisnost

Ona podrazumeva prilagoavanje organizma na stalno prisustvo droge (ili PAS).Uskraivanje ili nedostatak droge dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima iznacima koji se zovu apstinencijalna kriza. Kod korisnika tekih ilegalnih drogaapstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teka i jednom doivljena ostavlja strah odponovnog javljanja, to je i razlog da su oni spremni na sve da ne doive ponovo tukrizu.

Psihika zavisnost

Ona podrazumeva psiholoko prilagoavanje na korienje neke psihoaktivnesupstance. Ispoljava se kao udnja koja postaje osnovni pokreta ponaanja. Zavisnikvremenom sve vie poinje da se oslanja na drogu i ona postaje neka vrsta psihiketake i glavno sredstvo za reavanje svih problema. Pomou droge zavisnik bei odneprijatnih oseanja i tekoa, ili na jednostavan nain zadovoljava potrebu zaoseanjem trenutnog zadovoljstva. Zavisnik drogu ne doivljava kao problem ve kaoreenje problema, ali je ovo poetak zaaranog kruga u kojem se gubi sposobnost koje

je stekao jer je upravo reavanje problema i prevazilaenje potekoa ono to nas jaa iza ivot osposobljava.

Kod nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo, pa su prve apstinencijske krizedoiveli ve nakon desetak utova. Neki su postali zavisni nakon vie od godinu dananeredovnog uzimanja heroina. Utvreno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon trinedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i najblaegkriziranja motiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi ut znatielja, nagovor, inat, elja za novim iskustvom on nestaje i ostaje samo jedanmotiv. Ostaje strah od krize, odnosno elja da se kako-tako funkcionie jer bez heroinato je nemogue. Nakon to se narkoman navue tj postane zavistan, on nastavlja dase drogira kako bi i dalje odrao utisak da je onaj isti ovek od p re. Nijedan narkoman,odnosno zavisnik nije bio svestan ta ga eka, Uverenje o bezbednosti heroina koje iredileri ili predrasuda da je osoba jaa o heroina I sposobna da ga kontrolie toliko je jaka

da je oito jaa od zdravog razuma, jer su gotovo svi zavisnici miljenja da se zavisnostne moe desiti njima.

poetak strane

Apstinencijalni sindrom ili apstinencijlana kriza,koja se kod redovnih korisnika moe javiti inekoliko sati po zadnjem unoenju droge, stvaranervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo,gubitak moi rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i miiima, dijareju i povraanje, oseaj
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrh


10/77

hladnoe, groznica praena jeenjem koe, trzanje nogu, samoubilake tendencije, sklonost kradji i drugesimptome. Najjai intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanjudroge i poinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekolikomeseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod tekih zavisnika koji su loeg zdravstvenog stanja moze bitifatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ilibarbiturata. Moe izazvatismrt kod fetusamajki zavisnih o heroinu.

poetak strane

LeenjePostoji iroka paleta tretmana heroinske zavisnosti, razliiti naini leenja koji imaju efekta. Leenje jedaleko efikasnije ukoliko se zapone ranije, a naini leenja zavise od individue. Dosad se pokazalo danajbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom sluaju pacijentinajee prestaju uzimati heroin (ili druge opijate) i vraaju se stabilnom i produktivnom zivotu.

Detaljnije u kategoriji LEENJE

poetak strane

Smrt predoziranjem (OVERDOSE)

Veoma est uzrok smrti kod heroinskih zavisnika je predoziranje koje utie na depresijurespiratornih organa i prestanak disanja. Zavisnik moe, u nameri da izvrisamoubistvo, svesno uzeti veu koliinu droge od one na koju je navikao ili paknesvesno uzimanjem uobiajene koliine heroina, ali vee istoe. Kako se sav uliniheroin mea sa razliitim supstancama njegova istoa varira od sluaja do sluaja, oddilera do dilera. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljaa naviknuti su i na njegovnain rezanja heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promenadilera ili promena poiljke ponekad znai i smrt zbog predoziranja jer nova poiljka

sadri vie heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog overdoze negubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo prouje da on ima dobru robu koja se moe jo

jednom presei.

Speedball, odnosno istovremeno uzimanje heroina i kokainanosi izuzetan rizik od smrtipredoziranjem. Kokain deluje kao stimulans podiui krvni pritisak, dok heroin utie na usporavanje radasrca i obaranje krvnog pritiska, ovo moe dovesti do zastoja rada srca i respiratornih organa iprouzrokovati smrt.

Zapaeno je da i relativno male doze heroina mogu da izazovu smrt usledkaridovaskularnog kolapsa i plunog edema. Ovaj sindrom, ije posledice mogu dabudu fatalne po bolesnika, poznat je u naunoj literaturI kao:

poetak strane

Akutna fatalna reakcija ili sindrom X

Ovaj sindrom izaziva akutno nastalu smrt zavisnika, dok se igla jo nalazi u veni. Dugovremena se smatralo da je ovaj incident posledica farmakolokog predoziranja.Kasnijim istraivanjima utvreno je da je smrt u jednom broju sluajeva nastupala iako

je nivo droga u krvi bio nizak i da i drugi faktori mogu uticati na smrt osim poveane
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrh


11/77

doze heroina. Jedan od najeih uzroka akutne fatalne reakcije bio je korienje viedroga istovremeno, ukljuujui i alkohol i depresore centralnog nervnogsistema.Takoe, nastupanje smrti u ovakvim sluajevima esto je izazvano znaajnimnakupljannjima tenosti u pluima i mozgu, to je veoma slino tekim alergijskimreakcijama, recimo, na pencilin. S obzirom na prisustvo brojnih drugih supstanci u

ulinom heroinu, alergijske reakcije na njih su vrlo oekivane. Jo jedan uzrok akutnefatalne reakcije je guenje refleksa za povraanje i aspiracija (usisavanje) crevnogsadraja u plua. Ovo moe da se desi kada se heroin injicira nakon obilnog obeda, akorisnik pod dejstvom droge zapadne u stanje pospanosti. Kao posledica nastupaguenje i smrt.

Znaci overdose-a:

Predozirana osoba se najee srui i poplavi odmah nakon ubrizgavanja heroina uvenu, ali predoziranje moe nastati i nakon nekoliko sati, naroito Metadonom.

osoba sporo, nejednako ili buno "krkljajue" die ne moe da se probudi ima izrazito uske zenice poplavele usne

poetak strane

ta uiniti ako seneko predozira?

Pomozi mu, ali pazi da se ne povredi na iskoriene i baene igle i priceve.Proveri da li je svestan, prodrmaj ga i pozovi po imenu. Ponekad pomae daosobu snano utipne za resicu uva, ali nemoj raditi nita to je moe povrediti.

Ako je i dalje u nesvesti proveri disanje - stavi uvo na njegova usta, sluaj

disanje, gledaj da li se grudi/trbuh sputaju i diu (najmanje 10 sekundi). Ako je u nesvesti i ne die - ZOVI ODMAH 94 HITNU POMO - reci im, ako

zna, ta je osoba uzela ili ta inae uzima. Ako je u nesvesti, a die, skini mu/joj povez sa ruke, izvuci iz usta sve to bi

moglo uzrokovati guenje (hrana, jezik osobe) , OKRENI GA NA STRANU, nagnimu/joj glavu unazad i osiguraj da se ne prevrne na ledja ili trbuh dok ti zoveHitnu pomo.

NIKAKO MU NEMOJ davati hranu ili pie, nemoj ga stavljati u kadu, niti bilo taubrizgavati u venu.

Ostani s njim ako moe, a ako ne moe, smesti ga sigurno pre odlaska.POLICIJA dolazi samo ako je pozove Hitna pomo zbog neije agresivnosti ili

ako neko umre.

poetak strane

Kako prepoznati heroinskog zavisnika

Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih nesmatrati dokazom ve samo onim to one i jesu indicije za sumnju. Sve nabrojaneznakove treba uzeti kao eventualno polazite za sumnju da je kod jedne osobe
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrhhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/heroin#vrh


12/77

razvijena bolest zavisnosti ili, pak, zloupotreba heroina. Takoe, pojedini znakovi nemoraju biti iskljuivo vezani za korienje narkotika. Osoba koja koristi heroin e unajveem broju sluajeva pokazivati nekolicinu navedenih znakova.

Znakovi koji upuuju na sumnju da osoba moda konzumira heroin:

promena ponaanja u smislu smanjene zainteresovanosti za bilo ta, pa iporodicu i do jue najblie prijatelje;

preterano esta pospanost, povremeno kratkotrajno padanje u san ak i zastolom, esto kljucanje (padanje glave, polu-san) u drutvu;

promene afiniteta u ishrani i naglo postupno favorizovanje slatkia, kolaa,naroito onih sa kremom, pudinga i sokova;

pojava tragova uboda igle na pregibu leve ruke kod denjaka, odnosno desneruke kod levaka, mali tragovi krvi na rukavima koulja i potkoulja;

promena izraza oiju, i to tako to izgledaju svetlije budui da je zenica vrlosmanjena, skoro nevidljiva;

u trenucima poveane uznemirenosti i pokazane elje da to pre ode iz kue ili

se izdvoji u svoju sobu, oi osobe izgledaju tamnije usled proirenja zenica prednadolazeu krizu; promena ponaanja u smislu predugog zadravanja u WC-u posle paljivog

zakljuavanja vrata; vrlo este promene raspoloenja. Na primer, osoba je nervozna, agresivna i

razdraljiva pre izlaska iz kue, a po povratku je blaga, oputena i puna emocijaprema ukuanima.

telesno slabljenje, mravljenje, gubitak apetita i opta neuobiajena zaputenostizgleda;

prebrzo troenje deparca ili plate, povremeno nestajanje manjih svota novca izzajednikog kunog sefa, nestajanje manjih vrednih predmeta, posebno zlata i

nakita; nagorele kaike (sa donje strane), pronalaenje limuntusa ili vatica u sobi. dugo ostajanje do kasno u no i spavanje do popodnevnih sati, praeno

jutarnjom nervozom esti izlasci iz kue sa (esto) kraim ili duim zadravanjem pronalaenje delova slamica ili papira i novanica uvijenih kao slamica, koje se

koriste za umrkivanje heroina pronalaenje izgorelih komada aluminijumske folije ili folije od manmelou-a, jer

se iste koriste za puenje heroina tako to se isti prospe na foliju pa se zatim sadonje strane zagreva upaljaem.

usporen govor i neprekidno eanje (svrab po telu) druenje sa osobama za koje je ve poznato da su zavisnici o heroinu ili su ulinipreprodavci droge. odbijanje da se uradi test za odreivanje prisustva droge u urinu ili krvi, to je

gotovo siguran znak za sve vrste droga


13/77

[]

:

( , )

,, (

)

(-25,,, .)

(,)

( )

(,,,,

)

(,

,,...)

(,...)

[]

,

. ,

( , , ).

[]

, :

,

, ;

,

;

- ;

;

, , ;

, '' ;
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenihttp://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenihttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Psilocibinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Psilocibinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Psilocibinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2,5-dimetoksi-4-jodoamfetaminhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2,5-dimetoksi-4-jodoamfetaminhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2,5-dimetoksi-4-jodoamfetaminhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Petantinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Petantinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Petantinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Acetonhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Acetonhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Acetonhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=3http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=3http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=3http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=4http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=4http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=4http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=3http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Acetonhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Petantinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/2,5-dimetoksi-4-jodoamfetaminhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Psilocibinhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenihttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=2


14/77

, .

[]

, ""(, ,

, , , ...) ""(, , ,

, ...).

:

1. - ,

, ,

.

2. -

.

, :

- ,(,

),,,

,,, .[4]

VRSTE DROGA

Na teritoriji Srbije i Crne Gore, na crnom tritu postoji vie od 30 vrsta nelegalnihdroga koje mogu biti upotrebljene, odnosno zloupotrebljene. S obzirom da svaka vrsta imasvoje podvrste, onda je u svakom sluaju re o vie stotina droga sa kojima deca, mladi iroditelji mogu doi u kontakt. Posebno je znaajno napomenuti da se Srbija i Crna Gora

nalaze na tzv. Balkanskom putu droge, te je opasnost za decu i mlade vea i u smisluvee ponude razliitih vrsta droga i u veem broju ljudi koji uestvuju u lancu preprodaje.

S obzirom na ogranienost prostora web prezentacije moemo pisati samo o odredjenimvrstama droga, od kojih su neke legalne, a druge nelegalne, ili se koriste u kombinaciji, akoje se najee upotrebljavaju i zloupotrebljavaju u naoj zemlji. Za one koje to vieinteresuje, molimo ih da pogledaju sekciju Publikacije ili Linkovi, ili nam poaljite svojapitanja [email protected].
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0#note-.D0.9D.D0.B8.D1.882008-4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0#note-.D0.9D.D0.B8.D1.882008-4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0#note-.D0.9D.D0.B8.D1.882008-4mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0#note-.D0.9D.D0.B8.D1.882008-4http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/Halucinogenhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0&action=edit&section=5


15/77

1. KOFEIN (Coffeinum) Hemijski analeptik koji se uzima oralno, a koji se nalazi utenostima (aj, kafa, bezalkoholna pia).

o Efekti nakon zloupotrebe: Blagi efekti, kao to su povean krvni pritisak i poveanje luenja

eludane kiseline. Miini umor i bol u miiima, unutranji nemir,gubitak sna, glavobolja, razdraljivost.

o Napomena: Postoje istraivanja koja su vrena u SAD (USA) i koja su utvdila da

kofein u bezalkoholna pia nije stavljen zbog ukusa, ve da bi stvorioblagu zavisnost. S tim u vezi, utvrdjeno je da se vie konzumirajubezalkoholna pia koja sadrze kofein, nego ona bez njega. Drugoistraivanje je pokazalo da na zavisnost o kofeinu utiu geni. Fizikazavisnost prouzrokovana kofeinom u 40% sluajeva je nasledna, autvrdjeno je i da konzumiranje kafe vie od 5 oljica dnevnopredstavlja nasledni problem u 80% sluajeva.

2. ALKOHOL Depresant koji se uzima oralno, a nalazi se u vinu, pivu, viskiju, konjaku,vinjaku, raznim vrstama likera.

o Efekti nakon zloupotrebe:

Zavisnost, poremeaj u spavanju, munina, povraanje, nasilnikoponaanje, poremeaj motorikih sposobnosti, poremeaji u pamenjui uenju.

o Napomena: Prema poslednjim istraivanjima 25% uenika 8. razreda osnovnih

kola konzumiralo je alkohol najmanje jednom. este zloupotrebealkohola povezane su sa korienjem odredjenih lekova (npr. Trodon),to donosi nove opasnosti koje mogu izazvati oteenje jetre,smanjivanje motorikih i psihikih sposobnosti, to je u velikom brojusluajeva uzrok saobraajnih nezgoda.

3. NIKOTIN Uzima se puenjem ili umrkavanjem, u obliku cigarete, cigare, duvana.Nikotin je izgleda kao suva trava.


Zavisnost, srana obolenja, obolenja krvnih sudova, rak pluca, rakusne duplje, rak bubrega, rak pankreasa, hronini bronhitis, obojenost

zuba. Kod trudnica izaziva spontane pobaaje, prevremeno radjanje imanju telesnu tezinu novorodjeneta.

o Napomena: Jedan od pet uenika IV razreda srednje kole je dnevni korisnik

nikotina, odnosno konzument cigareta.

4. MARIHUANA Preparat kanabisa (Canabis Sativa L) koji se uzima puenjem (uobliku cigarete tzv. dzoint), upotrebom rucno izradjenih cevi od lima, plastike ilistakla (nargile), ili oralno putem ishrane. Marihuana se moze naci u obliku zelene,smedje ili sive trave (lisce ili cvece biljke konoplje) ili smola.

o Efekti nakon zloupotrebe: Crvenilo u ocima, suva usta ili grlo, izgubljen osecaj za vreme,

paranoja, povecana anksioznost i napadi panike, smanjena mogucnostu izvrsavanju zadataka koji zahtevaju koordinaciju (npr. voznja

automobila), poremecaji u ucenju, pamcenju, govoru, slusanju,misljenju, obnavljanju znanja, resavanju problema i pravljenju

koncepata ili planova.

o Napomena: Veliki procenat maloletnika proba marihuanu do 14 godine zivota.

Ukoliko je koristi dete od 12 do 15 godine, marihuana moze zaustaviti

razvoj mozga sa katastrofalnim posledicama na niz funkcija


16/77

organizma. Pored toga, zabalezeno je i nekoliko slucajeva gde je

marihuana bila uzrocnik akutnog mozdanog udara. Osoba koja koristi

pet dzointa marihuane nedeljno, unosi u sebe onoliko kancerogenihmaterija koliko i osoba koja koristi dvadeset cigareta dnevno. Korisnici

marihuane se cesto bahato i uvredljivo ponasaju prema roditeljima ilistarateljima, i imaju povecan rizik prelaska na druge droge. U

poslednjih desetak godina, u cilju poveanja zavisnosti korisnika,prodavci umau cigarete marihuane u aktivnu supstancu THC (tetra-hydro-canabiol), ime se poveavaju rizici za korisnike, i ime sedananja marihuana kvalitativno razlikuje od marihuane koja jeupotrebljavana do 90-tih godina.

5. HEROIN Opijat koji se uzima injekcijom, usmrkavanjem ili pusenjem. Heroin jesvetlo-smedji prah, vrlo retko beli prah.


Jaka fizicka i psihicka zavisnost, usporen ili nerazgovetan govor,povracanje nakon prvog uzimanja ili predoziranja, smanjen apetit,suzenje zenica, smanjen kvalitet vida nocu, retka stolica, bolovi po

citavom telu, psihofizicko propadanje, nezainteresovanost za

seksualne odnose, ostecenje respiratornog sistema, suva koza iinfekcija koze, povecan rizik infekcije na HIV/AIDS, smrt nakon

predoziranja.

o Napomena: Korisnici heroina vrlo brzo razviju toleranciju na drogu i potrebno im je

sve vise i vise da unose u sebe, ne bi li osetili isti nivo zadovoljstva ili

da bi se samo osecali dobro. Kod ovih korisnika cesca je sklonost

kriminalnim aktivnostima.6. KOKAIN (Cocaine) Stimulant koji se uzima usmrkavanjem ili injekcijom nakon

mesanja sa vodom. Izgled Beli prah.o Efekti nakon zloupotrebe:

Jaka psihicka zavisnost, sirenje zenica, povecan broj udisaja i izdisaja,paranoja, srcani udar, brzo zamaranje, gubitak apetita, suzavanje

krvnih sudova, povecana telesna temperatura, sklonost promiskuitetu,povecan rizik HIV/AIDS infekcije kao i drugih infekcija, smrt nakonpredoziranja usled prestanka rada srca ili mozdanih krvarenja.

o Napomena:

Kokain je droga koja brzo izaziva zavisnost. Cesta upotreba mozedovesti do halucinacije, paranoje, agresivnosti, nesanice i depresije.Na nasim prostorima se cesto moze naci i Krek kokain (Crack

Cocaine). Razlika izmedju kreka i obicnog kokaina je sto je krek tamno

beli prah, jeftiniji i brze izaziva zavisnost. Korisnici kreka i kokaina semogu prepoznati po tome sto imaju sve vece novcane izdatke.

7. LSD (lysergic acid diethylamide) Halucinogen koji se uzima oralno ili putemukapavanja kapi ili zelatina u oci. LSD se proizvodi u obliku tableta, tecnosti izelatina raznih boja.

o Efekti nakon zloupotrebe: Ceste promene telesne temperature i nivoa krvnog pritiska, pospanost,

drhtavica, naglo smanjenje apetita, hronicne halucinacije.o Napomena:

LSD je najcesce koriscen halucinogen. LSD tablete su cesto posebno

dizajnirane sa lepim bojama i likovima iz crtanih filmova.8. EKSTAZI (methylenedioxy amphetamine) Stimulant koji se uzima oralno. Ekstazi

se proizvodi u obliku tableta, kapsula ili praha u raznim bojama.



17/77

Psihicki poremecaji, anksioznost, panika, depresija i paranoja,

znojenje, umor, problemi sa spavanjem, halucinacije, smanjen apetit,

mrsavljenje, mucnina, nesvestica, drhtavica, grcevi misica i prehlade.o Napomena:

Ekstazi se najcesce koristi na nocnim zabavama mladih. Korisnikaekstazija mozete prepoznati po naglom mrsavljenju i hiperaktivnosti.

Na nasim prostorima se cesce koriste amfetamini i metamfetamini kojetrgovci drogama prodaju kao ekstazi. Opasnosti su takodje velike

(pored navedenih efekata za ekstazi moguce je da korisnik ne spavaod 3 do 15 dana, da ima povecanu telesnu temperaturu ili da dodje do

aritmije i srcanih udara). Na nasim prostorima se pojavio i herbal

ekstazi (ephedrine) ciji su glavni sastojci kofein i efedrin, a koji moze inakon prvog koriscenja da izazove srcane i mozdane udare i smrt.

9. CRYSTAL Stimulant koji se uzima pusenjem ili usmrkavanjem. Kristal se proizvodiu obliku kristalnog secera ili gorskog kristala, po cemu je i dobio naziv.

o Efekti nakon zloupotrebe: S obzirom da je Kristal metamfetaminski derivat koji je jaci od

sintetickih droga (npr. ekstazi), osobine su mu iste kao kod

metamfetamina s tim sto korisnik postaje zavisnik odmah nakon prvogkonzumiranja. Opijenost Kristalom traje od 12 do 70 casova i

obavezno izaziva agresivna stanja.

o Napomena: Kristal se pojavio u toku 2002. godine u Nemackoj i Ceskoj, gde je vrlo

brzo postala popularna. Poznata je i po tome sto je mladici cesto

koriste za zloupotrebu devojaka i zena. S obzirom na svrhu

zloupotrebe, poznata je i u zargonu kao DRD Date Rape Drug (drogaza silovanje). Na zapadnom trzistu odavno postoje slicne droge, kojene izazivaju zavisnost posle prvog konzumiranja i vreme opijenosti jedosta krace (npr. Specijalni K, Vitamin K ili GHB).

ta je kokain?

Kokain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatihdroga. ista supstanca, hidrohlorid koristi se vie od 100 godina, a lie koke, izvor kokaina, zvae seve hiljadama godina.

isti kokain je prvi put dobijen iz lia Erythroxylon coca grma, koji raste u Peru u i Boliviji, sredinomdevetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljenitonici/eliksiri korieni za leenje razliitih bolesti.


18/77

Danas je kokain droga drugog stepena, to znai da se vrlo esto zloupotrebljava, ali se moe koristiti i ulegalne medicinske svrhe, kao to je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. Kokain je

jedna od najsnanijih supstanci sa stimulativnim delovanjem na centralni nervni system.

U sutini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza.

Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu)ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za puenje.

Kokain se obino prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks"itd.

Ulini dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili eer, ili droge kao to je prokain (lokalni anestetik) ilistimulante kao to su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

isti kokain ne moe da se pui direktno, jer ga visoka temperatira razara, tako da izostaje osnovniefekat. Iz tog razloga osobe koje ele da pue kokain u tu svrhu koriste slobodnu bazu u vidu tzv, kreka.

poetak strane

ta je krek?

Krak (Crack) je ulini naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako to se kokain hidrohlorid uprahu prerauje da bi se dobila supstanca pripremljena za puenje. Termin "crack" je nastao zbog toga

to se uje pucketanje kad se dobijena smesa pui.

Crack kokain se dobije kada se kokain pomea sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatimzagreje da ispari hidrohlorid. Kad se krek pui, korisnik osea euforiju za manje od 10 sekundi.

Ovako brz i snaan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osimtoga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

poetak strane
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


19/77

Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su:

- oralni (vakanje)- intranazalni (umrkavanje)- intravenozni (injiktiranje)

- inhalatorni (puenje)

Droga se, takoe moe utrljati u tkivo sluzokoe i najee se utrljava u ustima iznad zuba, direktno nadesni. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

poetak strane

Efekti uzimanja kokaina

Uzet u malim koliinama (do 100 mg) kokain obino kod korisnika stvara oseaj euforije, energinosti,govorljivosti i dolazi do promena u percepciji.

Moe se, takoe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da imdroga pomae pri brem izvoenju jednostavnih psihikih i intelektualnih zadataka, dok drugi moguiskusiti suprotne efekte.

Duina trajanja euforinih efekata koje stvara kokain zavisi od naina unoenja droge u organizam. to jebra apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takoe, to je bra apsorpcija, to je krae trajanje oseanjaopijenosti. Po umrkavanju, euforija relativno sporo poinje, ali moe trajati 15 do 30 minuta, dok kodpuenja traje od 5 do 10 minuta.

Kratkoroni efekti kokaina manifestuju se suavanjem krvnih sudova, proirenim zenicama, ubrzanimkucanjem srca, povienom temperaturom i krvnim pritiskom.

Vee koliine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vie) mogu intenzivirati oseaj euforije, ali takoe

mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponaanja, to moe biti praeno drhtavicom,vrtoglavicom, grevima u miiima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksinom reakcijomslinom onoj kod trovanja amfetaminima.

Neki korisnici kokaina oseaju nemir, napetost, razdraljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moedoi do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prest anka rada srcaili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Ne postoji siguran nain uzimanja kokaina. Svaki nain dovodi do apsorpcije toksinih koliina kokaina,to moe dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih tekoa koje mogu rezultiratiiznenadnom smru.
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


20/77

poetak strane

Zavisnost od kokaina

Ponovljena upotreba kokaina moe dovesti do zavisnosti i drugih tetnih posledica po zdravlje. Efektikokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati.

Kokain je adiktivna droga. Kokainoman ne postaje slino heroinskom zavisniku fiziki zavisan, ali zatorazvija izuzetno snanu psihiku zavisnost. Poto prvi put proba kokain, osoba e teko moi predvideti ilikontrolisati kada e je i do kada uzimati. U odnosu na heroin kokain toleranciju stvara vrlo postepeno islabije izraenu. Socijalni ili rekreacioni uivaoci se truda da se odre na povremenom korienjukokaina, to im u velikom broju sluajeva i uspeva.Moe da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znai da neuspevaju da ponovo doive prijatne efekte koje su doiveli prvi put. Zato jedan broj uivalacakokaina stalno poveava doze da bi intenzivirali i produili euforine efekte. Dok se prag toleracije zauzbuenje poveava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anestetike i konvulzivne (izazivagreve) efekte, bez poveavanja koliine uzete droge. Ova poveana osetljivost moe biti uzrok

iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sveveim koliinama dolazi do stanja poveane razdraljivosti, nemira i paranoje. Ovo moe rezultiratipravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnou i doivljava halucinacije.

poetak strane

Apstinencijalna kriza

Kokainska apstinencijalna kriza ima tri faze:

1. Inicijalna faza kokainski udar (prodrljivost, nesanica, depresija) traje 1 2 dana

2. Apstinencijalna kriza u uem smislu (disforija, aneksioznost)

3. Faza ekstinkcije (gaenje)

Apstinencijalna kriza traje 7 dana I od spomenutih simptoma najizraeniji su simptomi depresije koji suneretko proeti samoubilakim razmiljanjem. Kokainomani su zapravo esto I politoksikomani jerapstinencijlanu krizu ublaavaju upotrebom sedative I alkohola.

poetak strane

Zdravstvene posledice

Kontinuirana i esta upotreba kokaina vrlo esto ima za posledice veoma neprijatna stanja, kao to su nervosa, razdraljivost, promene raspoloenja, nesanica, paranoja I sumanute ideje proganjanja,halucinacije i iskrivljavanje sluha. Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Nekeod najeih su: kardiovaskularni problemi kao to su aritmija i srani udar; respiratorni problemi kao tosu bol u grudima i prestanak disanja; neuroloki problemi kao to su modani udar i glavobolja; stomaniproblemi kao to su bolovi u abdomenu i munina.Pored ovih mentalnih smetnji I poremeaja, nakondugotrajnog uzimanja kokaina, esto se sree i: poremeaji oiglednog ponaanja, pojaani impuls zakretanjem I prianjem, oteeno seanje, preosetljivost na buku, konfuzna stanja I brzo intelektualnozamaranje, impotencija.
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


21/77

Upotreba kokaina je vezana za razliite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva opasne promenesranog ritma; ubrzano disanje; povien krvni pritisak i poviena telesna temperatura. Fiziki simptomi subolovi u grudima, munina, zamagljen vid, groznica, grevi i koma.

Uivaoci kokaina esto uzimaju ovu drogu zajedno sa drugim psihoaktivnim supstancama u ciljusmanjenja njegovog stimuliueg efekta ili da bi smanjili umirujui efekat drugih psihoaktivnih supstanci.Od svih kombinacija najee se koristi kokain sa alkohlom, posebno u vonji to moe biti izuzetnoopasno. Poto obe supstancije mogu otetiti stanje budne svesti, sposobnosti rasuivanja i uticati na


22/77

reakciono vreme, predstavljaju veoma opasnu kombinaciju. Kokain se esto koristi istovremeno ukombinaciji sa heroinom (speedball), kako bi heroin u izvesnoj meri redukovao neprijatne vrhuncekokaina. Speedball je izuzetno opasan jer moe lako dovesti do zastoja srca ili respiratornih organa.

Razliiti naini uzimanja kokaina mogu izazvati razliite posledice

Ako se kokain umrkava moe doi do gubitka ula mirisa, krvarenja iz nosa, oteanog gutanja,

promuklosti, nadraenosti sluzokoe nosa, to moe dovesti do hroninog zapaljenja, curenja iz nosa.Unoenje kokaina na usta moe izazvati teku crevnu gangrenu praenu smanjenim protokom krvi.

Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji senalaze u ulinom kokainu, to u teim sluajevima moe dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu zahranom, pa mnogi hronini korisnici kokaina izgube apetit, to dovodi do velikog gubitka na teini.

Istraivanjima se dolo do saznanja da je opasno meati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dvedroge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju due i toksiniji su nego svaka od ovihdroga posebno. Bitno je naglasiti da je meavina kokaina i alkohola najea kombinacija koja rezultirasmru.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izloena velikom riziku da se zarazi HIVvirusom i hepatitisom.

Do irenja HIV virusa, meu narkomanima, dolazi prilikom deljenja zaraenih igala i ostalog pribora. Virusse moe preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su uvie od 60% sluajeva ene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utie na donoenje odluka, to moedovesti do seksa bez zatite; zatim narkomani esto izmeu sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituiuza drogu.

poetak strane
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


23/77

Kokainski overdose

Kod kokaina postoje znaajne varijacije u odnosu na dozu za koju se moe pretpostaviti da je toksina.Tako da fatalna oralna doza ide u rasponu od 800 do 1430 mg, a potkona doza od 700 do 2000 mg.

Overdose reakciju karakterie snano izraena nadraenost centralnog nervnog sistema. Dominantni raniznaci akutnog kokainskog delovanja su pulsirajua glavolbolja, proirene zenice, lupanje srca saubrzanim pulsom, povien arterijski krvni pritisak, poviene temperature kao I ubrzani I neregularni disajnipokreti. U teim sluajevima moe doi do pojave I razvoja delirantnih iskustava, muke, povraenja,visoke temperature sa drhtavicom, konvulzija, sranih napada ili modanih udara i konano fatalnogishoda.Kada je u pitanju ulini kokain, akutna smrt moe da bude posledica alergijske reakcije na materijesa kojima se miksuje (see) kokain.

poetak strane

Uticaj na trudnou

Bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom trudnoe, najee su prevremeno

roene, lake su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba.

Faktori kao to su:

- koliina i broj zloupotrebljenih droga;- neadekvatna prenatalna nega;- zlostavljanje i zanemarivanje dece,- zajedno sa majinim nainom ivota;- socio-ekonomski status;- loe zdravlje majke;- razliiti zdravstveni problemi i izloenost bolestima koje se prenose sek som, su samo neki primeridirektnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

poetak strane

Leenje

Veina onih koji se lee su politoksikomani, odnosno uzimaju vie razliitih droga. Kako bi dobrofunkcionisao, plan leenja mora da obuhvata psiho-bioloke, socijalne i farmakoloke aspektezloupotrebe kokaina.Jo uvek se radi na pronalaenju i testiranju lekova za leenje kokainske zavisnosti. Lek koji najvieobeava je selegelin. Zbog promena raspoloenja u poetnom stadijumu apstinencije, antidepresanti suse pokazali korisnim.

Uz problem zavisnosti, mnogi sluajevi predoziranja zavravaju smru i zato postoje medicinski tretmanikoji se koriste u hitnim sluajevima.

Postoji razliite bihejvioralne terapije (Contingency Menagement Therapy, Kognitivno-bihejvioralnaterapija) koje imaju efekta kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih, tako i ambulantnih. Najvanije jeizabrati reim leenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta.

Uz pomo kognitivno-bihejvioralne terapije se pomae pacijentu da prepozna, izbegne i suoi se sastresom; da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnuo za kokainom, da izbegava ovakvesituacije, i da se to efikasnije bori sa razliitim problemima i problematinim ponaanjem koje je vezanouz zloupotrebu droga.

Terapeutske zajednice (stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci) su najee usmerene n arazliite segmente leenja, kao to su resocijalizacija individue i njena reintegracija u drutvo, a moguukljuivati i strunu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrke. U terapeutske zajednice se ukljuuju pacijenti
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


24/77

koji imaju tee probleme, kao to su mentalni problemi i sklonost kriminalnim radnjama.

poetak strane

Kako prepoznati osobu koja koristi kokain?

Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih ne smatrati dokazomve samo onim to one i jesu indicije za sumnju.Znakovi koji nas upuuju na sumnju da neko moda uzima kokain.

promena ponaanja u pravcu neobine aktivnosti, ini se da osoba sva prti od snage, to jojinae nije svojstveno, od nje se u drutvu odjednom ne moe doi do rei, iz nje zrai nekakvaneobina i snana energija;

promena uobiajenog izraza lica, oi plamte, zbog proirenja zenica oi se ine tamnijim negoinae;

promena uobiajenih gestova, i to tako to osoba stalno eska nos, trlja ga, mrke, a sluzokoanosa je vrlo crvena, ponekad i krvava;

promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se ini kako se osobi nikad ne spava, kako

nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo i ne treba, ime se esto hvali i odaje sebi priznanje;

Literatura:www.novine.cawww. narkovodic.tripod.comDr Stevan P. Petrovi: Droga i ljudsko ponaanje Dr Minja Jovanovi: Anatomija adikcije

Tekst preuzet sa sajta Nikad heroin,KOKAINhttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-

narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tp

ta je ekstazi?

Ekstazi (ecstasy) je popularni naziv za MDMA (3,4- metilendioksi-N-metamfetami) - polusintetikupsihoaktivnu supstancu koja ima psihostimulativna svojstva amfetamina i halucinogene efekte meskalina.

Pripada A klasi dizajniranih droga (dizajnirane droge su supstance sa psihoaktivnim svojstvima koje se

prave izmenom molekularne strukture neke ve poznate psihoaktivne supstance ili meanjem nekolikoPAS koje u novoj kombinaciji stvarajui sasvim novu supstancu, sa novim efektima). Proizvodi se u oblikukristalno belog praha, na trite se obino plasira u kapsulama, tabletama ili u prahu. Najee sekonzumira oralno ili umrkavanjem, ree ga je mogue nai i u obliku rastvora za injekci onu upotrebu.Ekstazi se na ulici jo naziva i esker, eks, I, bonbon
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#ixzz2y753D3tphttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/kokain#pocetak-


25/77

Tablete ekstazija najee ne sadre samo MDMA, nego i/ili MDA, MDE, MDEA, DXM, efedrin,amfetamin, kofein i sline supstance. Jedna tableta je obino teine oko 250 mg, a MDMA -a ima tek 50-80 mg. Velik deo teine odlazi i na vezivne materije.

Termin ekstazi ima ire znaenje i obuhvata osim MDMA poznat i kao Adam, I MDEA (3,4 -methylenedioxy-N-ethylamphetamine) na ulici poznat kao Eva , MDA (3,4 Methylene-dioxy-amphetamine), DOB (2,5-Dimethoxy-4-bromoamphetamine), PMA (para-methoxyamphetamine)Ove droge se razlikuju po svojim efektima.

Na tabletama koje mogu biti raznih boja, utisnuti su raznovrsni logoi: probodeno srce, propnuti konjiferrarija, mitsubishi, sloni, zec, ptica, Versace, bik, srp i eki i brojni drugi. Po znaku moe se (ne uvek!)znati nain delovanja, na primer; ferrari je jak, dugo traje, daje vie energije - manje ljubavi i prisnosti.;crveni Versace (moe biti i druge boje), krae traje, ali ima u sebi mnogo MDMA i zato daje mnogo sree iljubavi itd.

poetak strane

Istorija ekstazija

MDMA je prvi put sintetizovan od strane nemake farmaceutske industrije 1912. Kao lek sa moguimsupresorskim dejstvom na apetit.Na njega se ubrzo zaboravlja sve do Drugog svetskog rata, kada ga vojska, uz mnoge druge droge,testira za moguu upotrebu tokom hladnog rata.Zakljuuju da je beskoristan, pa se na njega opet zaboravlja sve do sredine ezdesetih, kada ga u svojojprivatnoj laboratoriji sintetie Aleksandar ulgin.
http://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/ekstazi#pocetnahttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/ekstazi#pocetnahttp://www.nikad-heroin.com/index.php/vrste-droga-narkotika-podela/ekstazi#pocetna


26/77

Ovaj hemiar, koji e postati poznat po MDMA, zbog svog interesa za psihodeline droge odlazi izkomercijalne farmacije i tokom trideset godina u svojoj laboratoriji radi na beskrajnom nizu "majnd-altering" droga. Verovao je da farmakoloka istraivanja mogu proizvesti sredstva koja e pomoiproirenju ljudske percepcije i smatrao je beskorisnim da svoj "materijal" testira na ivotinjama.Tako jeoko sebe okupio krug prijatelja i poznanika, koji su bili voljni da mu pomognu. Oni bi se okupljali kodnjega kui, doneli bi hranu, pie, vree za spavanje i eksperiment je mogao da pone. Posle svakogokupljanja morali su da podnesu izvetaj sa detaljnim opisima efekta droge. Kada je

vrste droga

Documents