Vladeta JerotiO mogunosti usavravanja oveka posle smrtiIzvor: Pribliavanje Bogu, Sabrana dela, I kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007.ovek je stvorenje, ali imanalog da postane BogSveti Grigorije Bogoslov (IV vek)IMalo je bilo ljudi na svetu za koje bi se s pouzdanjem moglo rei da su u toku ivota ostvarili poznanje Boga, bilo putem prosvetljenog uma, oienog srca, svesnim rtvovanjem sebe putem dobrih dela (misticizam saznanja, misticizam ljubavi i misticizam akcije). Istinskih mistiara proetih verodostojnim mistikim doivljajem sjedinjenja sa Bogom (unio mystica) bilo je malo, verovatno u svim velikim religijama sveta; moda ih je ipak najvie bilo u otkrivenoj, judeohrianskoj religiji.Nije moja namera da istraujem nesumnjivo zanimljivo i privlano podruje uporedne religiozne mistike indijske i hrianske, na primer, ili, unutar hrianskih veroispovesti uporeivanje mistiara pravoslavnog i rimokatolikog (ree i protestantskog) obrasca ve da pokaem nedovoljnost, nesavrenost, tanije bih rekao, nezavrenost bilo koga (ali uvek istinskog) pribliavanja, ak i sjedinjenja s Bogom. Gotovo svi poznati hrianski teolozi, takorei od poetka hrianskog novog ivota oveka i oveanstva, pa sve do, na poetku XXI veka, saglasni su ujednom: Bog ostaje nepoznat i neobuhvatljiv u Svojoj transcendentnoj sutini. Ovo znai da je Bog neobjanjiv, kako potvrdnim (afirmativnim) sudovima i tvrenjima (tzv. katafatika), tako i negirajuim, odrenim sudovima i dokazima (tzv. apofatika). Prividan paradoks je u tome da upravo mistiari to su se vie pribliili, ili se samo stalno pribliavali Bogu, najtanije mogu da shvate i doive da Bog nadilazi svako bie, da je Njegova ipostasna egzistencija u svojoj punoi nesaglediva. Ovakvo istinito iskustvo religioznih ljudi sa Bogom, u smislu njihove nemoi razumevanja Boga, uzimajui u obzir kategorije vremena i prostora ostaje otvoreno pitanje da li postoji i tzv. prirodna mistika u panteistikoj i panenteistikoj formi ne samo da ovakve Boije ugodnike ne odvraa od daljeg traenja Boga, ve ih (ovakvo istinito religiozno iskustvo) snabdeva energijom da sa jo vie enje hrle prema Bogu, u punoj svesti doivljaja neizmerivosti Bezgraninoga i Beskrajnoga po prirodi, ali ne i po Njegovim energijama, koje su definisane kao mo Boga koji stvara kretanje u tvarima... boanska logosnost u njihovom konkretnom delanju, opaajne na empirijskom nivou stvari (sveti Maksim Ispovednik). Pogodan je trenutak da uvedemo pojam epektaze u nae dalje izlaganje po stupnjevitosti ovekovog pribliavanja Bogu, odnosno o beskrajnom i neogranienom ovekovom usavravanju i posle smrti.Epektaza (prema grkoj rei koja znai: pruanje, penjanje) je uenje koje je najtemeljnije razradio sveti Grigorije Niski, u IV veku, u delu Rasprava o usavravanju u vrlini. Po ovome hrianskom mistiaru i svetitelju, dua ljudska neprestano Bogom privlaena, nalazi se u stalnom kretanju ka viim stepenima punoe blagodati. Da li pod uticajem svetog Grigorija iz Nise, ili, verovatnije, stigavi sopstvenim mistikim prosvetljenjem do slinog doivljaja, Pseudo-Dionisije Areopagit iz V/VI veka, koji se smatra autorom znaajnih spisa, kao to su. O nebeskoj hijerarhiji, O mistikom bogoslovlju, O Boijim imenima i drugih, uvodi pojam boanskog Erosa, i to kada istie Boiju lepotu i dobrotu, putem koga (boanskog Erosa) ovek ne prestaje optenje sa ivim Bogom, ovde i tamo, uvek prema novim Lestvicama bogopoznanja. Sveti Grigorije Palama u XIV veku, direktno nastavlja najdublje misli Svetih Otaca pre njega takva je misao o nespoznajnoj Boijoj sutini i spoznajnim Boijim energijama, koja se (misao) nalazi ve kod svetog Vasilija Velikog u IV veku[1], ali onda i misao o neprestanom usavravanju oveka, od ovostranog ivota prema onostranom; ovu misao Grigorije Palama iskazuje nezaboravnim reima u svom spisu O molitvi ovako: nee li sveti u gledanju Boga napredovati u buduem veku do beskraja? Jasno je svakome da e napredovati do beskraja. Jer Dionisije, tuma nebeskih stvari, nauio nas je da se i aneli raduju svom venom napredovanju, kroz prethodno prosveenje postajui sposobni za jo neto uzvienije... Ako se dakle elja onih koji su je ostvarili ne zaustavlja, a prethodna blagodat ojaava ih da se mogu priestiti i viim, i ako Onaj koji Sebe daruje jeste beskrajan i sjedinjuje se preizobilno i izdano, kakva jo prepreka postoji da vie ne napreduju sinovi buduega veka u njoj do beskonanosti, sabirajui blagodat do blagodati i penjui se s neumornom radou (podvukao V. J. ).Moje podvlaenje rei sveti u navedenoj reenici svetog Grigorija Palame o usavravanju, upozorava itaoca na opreznost, ako bi eleo da uopti pojam usavravanja posle smrti na sve ljude. Mi jesmo svi pozvani od Boga na usavravanje (proces individuacije ili/i oboenja) najpre od apostola Pavla reima: A revnujte za vee darove (osim onih poznatih kao to su: dar isceljivanja, propovedanja, upravljanja itd. primedba V. J. ). I pokazau vam jo uzvieniji put ali usavravanje oveka (revnovanje za vee daro) treba da pone ovde na zemlji, vrstom odlukom oveka vere (kada je re o hrianima) u raspetog i vaskrslog Isusa Hrista, Bogooveka, Drugo Lice Svete Trojice. Ako i nisu, meutim, svi revnosni hriani u toku svoga ivota u kome su se neprestano trudili da se usavravaju, postali svetitelji (verovatno da je broj svetitelja u hrianskoj istoriji dugoj dve hiljade godina uvek bio mali, bez obzira to je broj poznatih svetitelja manji od onih nepoznatih), ne pretpostavljam da je sveti Grigorije Palama mislio iskljuivo na svetitelje kojima se otvaraju novi i beskrajni horizonti usavravanja posle smrti. Zato se ne bi svaki hrianin na zemlji (ne ulazim u verovanja drugih religija, mahom politeistikih, o stanju i daljoj sudbini due posle smrti), hrianin koji se u toku svoga ivota trudi i revnuje za Boga i Hrista kao Boga, dalje revnovao za uzvieniji put koji e nam se ukazati, milou Boijom, posle nae zemaljske konineA ta je sa svim ostalim ljudima koji se nisu trudili, ve ostali u toku ivota zaludne sluge ili lude device koji, moda, nisu nikada mogli ili hteli (?) da poveruju u Boga? Nikako nije na nama ljudima, ma koliko se smatrali vrlim hrianima da prosuujemo ili izmiljamo ta e biti sa ovakvim ljudima posle njihove smrti; najmanje smo pozvani da ih osuujemo, smetamo u pakao koga su pravedno zasluili onako kako su ovde iveli. Patrijarh srpski gospodin Pavle ovako zanimljivo, i za mene plodno, razmilja o temi koju raspravljamo: Pakao je ovde na zemlji. Da, svakako se tu poinje. I blaenstvo se tu poinje. Ako ga tu ne zaponemo, gore ga sigurno neemo zapoinjati. Smrt je u tom rasponu samo jedna granica posle koje nema pokajanja. ak i posle telesne smrti postoje stupnjevi blaenstva, neminovno se uzrasta u vrlini, nema zastoja, i obratno, i u zlu, beskonano sve dalje i dalje, kroz celu besmrtnost, nikad ne izgubivi bie postojanja (podvukao V. J.)Svakako da ove hrabre rei patrijarha Pavla ne bi mogle biti od njega izgovorene (bez obzira da li je imao ili nije imao neko lino mistiko iskustvo po ovome pitanju) da ih on nije nalazio u ovakvom ili slinom obliku kod Svetih Otaca. Mi smo se ve na poetku ovog lanka pozvali na svetog Grigorija iz Nise, Pseudo-Dionisija Areopagita i svetog Grigorija Palamu, a sada emo potkrepiti izneta miljenja o stalnom usavravanju ljudske due i posle smrti, navodima jo nekih Svetih Otaca, zatim velikih knjievnika u svetskoj i srpskoj literaturi.Sveti Jovan Lestvinik iz VI/VII veka u njegovoj poznatoj Lestvici (Pouka XXVI), pozivajui se na Pavlovu I poslanicu Korinanima (13, 1-13), njegovu predivnu Himnu ljubavi u kojoj se kae: Ljubav nikad ne prestaje, dok e prorotvo nestati, jezici e zamuknuti, znanje e prestati sam opitno kazuje: I mi nikada neemo prestati da rastemo u njoj (u ljubavi primedba V. J. ), ni u sadanjem, ni u buduem ivotu, primajui u svetlosti Boijoj svetlost bogopoznanja... Ne bih se usudio tvrditi da duhovna bia ne doivljavaju nikakav napredak; naprotiv, tvrdim da ona svagda rastu iz slave u slavu, iz znanja u znanje.Tajanstvene rei Gospodnje: U kui Oca mojega stanovi su mnogi (Jovanovo Jevanelje, 14, 2), sveti Isak Sirin iz VII veka, tumai ovako: Spasitelj govori da su mnogi stanovi kod Oca spremljeni prema razlici duhovnih vrlina. Nisu razliita mesta, ve su razliiti samo stupnjevi ovih vrlina. Poznati ruski svetitelj iz XVIII veka Ignjatije Brjananinov, dopunjava ovo Tumaenje Hristovih rei od strane svetog Isaka Sirina, na slian nain: Budua obitalita Dua odgovaraju njihovoj prirodi, tj. njihovoj bestelesnoj prirodi. Toj prirodi odgovara eden ili raj, odgovara joj i pakao.Dragocene su nam i Pouke svetog Makarija Egipatskog iz IV veka (Dobrotoljublje I tom, manastir Hilandar, 1996) koji kae: Neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena.[2] Mi, pak, govorimo da postoji mnogo stupnjeva, razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. Kao to se dua nalazi u svim udovima, s tim to gore dejstvuje u mozgu, a dole pokree noge, tako i Boanstvo obuhvata sve stvari i nebeske, i one koje su nie od bezdana, i svagde u potpunosti prebiva u tvari, premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari... Postoji izobilna mera, stoji i skromna mera, a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. U samoj geeni i kanjavanju postoje trovai i razbojnici, i drugi koji su sagreili u malom. Ravo, meutim, govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena, i da nema stupnjeva.Iz IV veka su i originalna razmiljanja ali i mistiki doivljaji Evagrija Pontijskog, po kome i aneli i ljudi i demoni imaju tela, svaki u zavisnosti od stepena pada (prva Enada ili Jedinica, prema Evagriju, raspala se i to je pokret kojim je prekinuto jedinstvo sa Monadom i tako se izgubilo sutinsko znanje Boga). Ovo povezivanje sa telima nije kazna, ve sredstvo spasenja. Duhovi ili due imaju ipak neko znanje, ali to je samo izvesna analogna kontemplacija i kroz razliite stepene kontemplacije oni se uzdiu navie, i samim tim i menjaju svoja tela od gorih na bolja (Atanasije Jevti, Patrologija, Pravoslavni Bogoslovski fakultet, Beograd, 1984).Dok smo jo kod crkvenih lica, uglednih teologa i pravoslavnih svetitelja, spomenuo bih jo arhiepiskopa Jovana (knez ahovskoj) u XX veku koji kae: Usavravanje izvan i iznad ovih zemaljskih predela je ne samo mogue, nego je ono nain ivota u nebeskom carstvu, iji dolazak u sili Apostoli ve najavie, i to Carstvo nezasitivog napredovanja u oboenju, koje nije nikakvo, nirvansko more nebitija, nego je ono okean preizobilnog ivota sinova Boijih. Taj njihov ivot veni se razrasta u ljubavi prema stvaralakom radu.Prema Imanuelu Kantu koji zna za dve beskonanosti jedna je teorijske, druga praktine prirode ovaj drugi oblik beskonanosti (praktini um) pretpostavlja beskonanu, besmrtnu egzistenciju due koja se u venosti moe nadati postizanju, ne samo moralnog savrenstva nego i savrenog blaenstva, jer se u venosti ona pribliava transcendentalnom idealu, Bogu.Meu velikim knjievnicima svetske literature, izabrao sam za ovu priliku Dostojevskog, i to nekoliko misli iz njegovog neobinog i originalnog zapisa povodom smrti njegove prve ene Mae 1863/64. godine. Poto je utvrdio da je ovek bie koje se na zemlji tek razvija, te prema tome nije zavreno nego prelazno bie koga eka budui, rajski ivot... u kome emo se preporoditi u drugu prirodu, Dostojevski vizionarski sagledava taj budui ivot ovekov (ne vie ovde na zemlji koja nam je data jedino kao mesto borbe i odluke, a ne i nekog konano ostvarenog eshatolokog sna) reima: Mi emo biti lica, ne prestajui slivati se sa svima, ne enei se i ne udavajui se (prema Hristovim reima primedba V. J.) i biemo u razliitim razredima (U kui Oca mojega stanovi su mnogiovan, 14, 2) podvukao V. J.Na kraju ovog lanka u kome sam eleo da uverljivim navodima iz svetootake literature i one svetske i domae knjievnosti potkrepim svoje davnanje nasluivanje o usavravanju oveka posle smrti, izloio bih jo misao nae Isidore Sekuli koja je jednom napisala: Religiozni duhovi nastavljaju metamorfoze i s onu stranu fizikih tragedija, jer svoju idealnu personalnost imaju, dre, nalaze u Bogu (Iz domae knjievnosti, knjiga II, str. 73).Slino naoj nedoumici kada smo traili objanjenje za re sveti kod svetog Grigorija Palame kada je ovaj svetitelj pisao: nee li sveti u gledanju Boga napredovati u buduem veku do beskraja?, tako i sada, kada proitavamo Isidoru Sekuli koja nam otkriva viziju slinu Grigoriju Palami o buduem ivotu oveka, zastajemo kod njenih rei religiozni duhovi. Ne moemo, a da ne ponovimo pitanje: ta je sa nereligioznim duhovima, agnostiarima i ravnodunim prema pitanjima vere? Ve smo naglasili da nam nije blisko ma kakvo lino sudijsko odluivanje ili smetanje ljudi posle smrti meu jarce ili ovce. Da li e se takvi ljudi reinkarnirati mnogo puta, u ta su uverene milijarde ljudi u Aziji (a u ideju karme i reinkarnacije sve vie veruju i moderni Evropljani i Amerikanci)? Koje su im obitelji ili stanovi namenjeni s one strane, da li e izuzetno zli ljudi zauvek umreti (kao to se takoe nekad verovalo ), da li ipak postoji neko mesto zvano istilite u kome ima nade za neke ljude koji su greili, ali ne smrtno (ovo je bila dugotrajna vera, sve od orfiara i pitagorejaca, a verovatno i davno pre njih, preko Platona, rimokatolika, sve do smelog pravoslavnog Sergeja Bulgakova koji predvia posle smrti, za vreme eona, ienje oveka)? Kako moemo znati ili ak biti fanati sigurni da je bilo koja od navedenih mogunosti preivljavanja oveka tana? Prepustimo odluku nepojmnoj Boijoj Promisli, Blagodati i Ljubavi, a na nama ljudima je, ako smo zbilja ispunjeni verom u besmrtnost due da se doivotno trudimo i revnujemo, ne bi li se tako, bar pribliili svetim ili religioznim duhovima, za koje moemo da se zbilja nadamo i da verujemo da e im Bog omoguiti dalji razvoj ili metamorfoze do u beskraj.[1] Dok su energije razne, dotle je sutina jedna. Mi, pak, preko energija kaemo da poznajemo svoga Boga, ali nismo u stanju da se pribliimo Njegovoj sutini. Energije, dakle, Njegove silaze na nas, dokle sutina Njegova ostaje nepristupna (sveti Vasilije Veliki).Priroda anela na neki nain se neprestano nadzidava, menja se u sledu prerastanja dobra u bolje, tako to ne vide nikakvu granicu, i uzrastanje u bolje nema granice (sveti Grigorije Niski).[2] Grki naziv u Novom Zavetu za dolinu Hinom, prema zapadu i jugu od Jerusalima, gde su mnogoboci rtvovali decu bogu Molohu. Re je poela da oznaava pakao (Radomir Raki, Biblijski renik, Savremena administracija, Beograd, 1994).Na Rastku objavljeno: 2007-11-30