Vladeta JerotiKo kua ovekaIzvor: Samo dela ljubavi ostaju, Sabrana dela, I kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP rs libri, !eo"rad #$$%&Imeni'a (kunja) *kuanje+ i "la"ol (kuati) oznaavaju u "ovornom jeziku (,robu) ili neto (,robati, is,itati, okusiti), dok je u -rianskom uenju (kuanje) jedan od 'entralni- ,ojmova koji oznaava iskuenja ili iskuavanja kroz koja svaki ovek u toku ivota ,rolazi& .ema istorijsko" razdoblja u kome se ,ojedina' ili i itav narod nije sukobljavao sa najrazliitijim tekoama i ,re,rekama, ili kada nije za,injao no"om o (kamen s,oti'anja) ili (kamen kuanja)& .evolje oveka, koje se mo"u s-vatiti i kao kuanje ili izazovi, ,oinju od samo" ro/enja i ne ,restaju, sa kraim ili duim ,eriodima ,reda-a, dokraja ivota, bez obzira koliko taj ivot ovekov du"o trajao& !uda je uio, na ,et stotina "odina ,re 0rista da je oveku sve muka u du-u: i ro/enje i umiranje, i ljubav i mrnja, i ,rijateljstvo i ne,rijateljstvo, i mukara' eni i ena mukar'u& Jedini je s,as od ove ne,restane muke 1 nevolje, kunje, izazova, 2 ivota: u"asnue udnje za ivotom, dostizanje ravnodunosti ili neke vrste ataraksije *"rki- stoiara, kasnije+, koja vodi u nirvanu& ko nam je kao -rianima, u dve-iljade"odinjoj ekstravertovanoj -rianskoj tradi'iji, obeleenoj aktivnou, borbenou i stvaralatvom, duboko strana osnovna budistika 3iloso3ija ivota, setimo je se i ne-oti'e u danima i nedeljama kada su nam 'rni obla'i zastrli nebo, kada tue svaki damar u telu, kada je nastu,ila (tamna no) due, kada vie ne vidimo nikakav izlaz iz lavirinta& li, ko nas je uveo u (tamni vilajet), ta nas je dovelo do orsokaka, ko nas kua do oajanja ili sete *Kjerke"or+4 Za budiste, videli smo, to je ne,resuna elja za ivotom, to je volja za ,ostojanjem, koja ne ,redstavlja nita dru"o ne"o (volju za mo) *5o,en-auer, .ie, dler+& Kao da je !uda jo ,re dve i ,o -iljade "odinatano sa"ledao ,osledi'e (sle,e volje za ivotom), koja je, ako i ne bee (na ,oetku) sle,a, dovela 'iviliza'iju u dvadesetom veku do sle,ila i a,surda ,ostojanja& I u -rianskoj srednjovekovnoj 3iloso3iji, ,osebno u novovekovnoj, volja je i"rala znatnu ulo"u, kako u sistemu miljenja, tako i u ,raktinoj ,rimeni& .asu,rot volji za "os,odarenjem, odnosno ,otinjavanjem slabiji- jaem, kao ,rirodnom zakonu ivota u kome je (ovek oveku vuk) *6n"leska je bila (izabrana) zemlja u kojoj su se rodili i stvarali 7on 8ok, 7ejvid 0jum, 9arls 7arvin: u njoj je kovao ,lanove (o svetskoj revolu'iji) Karl ;arks: u 6n"leskoj je umro, na,isavi ,oslednji znaajan esej (;ojsije i monoteizam), Si"mund voje volje& >ako mi se jo jedan,ut ,otvrdila istina o -rianstvu kao (,oludualistikoj reli"iji) *7e3ri @asel+, koja kao takva verno kazuje ta se sa ovekom zbiva od ro/enja do smrti, u vremenu nae" bivstvovanja u kome je (rat ota' svemu, svemu kralj) *0eraklit+& .asu,rot monoj nunosti *ananke+ kojoj su ,otinjeni i sami bo"ovi, kao i vr-ovni bo" Zevs u "rkoj mitolo"iji i 3iloso3iji, nunost koju i te kako oseamo i kao -riani, mona sloboda, kojoj niko i nikad van -riansko" teoloko", mistino", 3iloso3sko" i umetniko" sveta nije s,evao onakve -imne kakve ,oznajemo od vremena Sveti- =ta'a Arkve do .ikolaja !er/ajeva, !ul"akova, 5estova i dru"i- savremeni- -rianski- mislila'a, odrava uvek ne,ostojanu ravnoteu izme/u Zakona i !la"odati& Priznajui i ,ri-vatajui oba entiteta nastala ,osle (kosmiko" ,raska), ,okrenuta na kretanje od (ne,okretno" ,okretaa) 2 .unost i Slobodu 2 ovek ,ostavlja i danas staro ,itanje: Ko me kua, i to, da li na krunom toku ra/anja i umiranja, da li na venom klatnu koje se njie izme/u !ivstvujue i Bovdebivstvujue moi, da li na ,ravoj ili s,iralnoj ,utanji od l3e do =me"e4 =d"ovor, ili kao to emo uskoro videti od"ovori na ovako sada ,ostavljeno ,itanje: Ko kua4 zavisie od nae" ,ret-odno" od"ovora na ,itanje otkud .unost i otkud Sloboda& Znamo i najee od"ovore u toku -iljada "odina trajanja ljudske misli: i .unost i Sloboda ,otiu od sluaja ili od !o"a& I dok je nauka, jo od 7emokritovo" doba do danas, sve bolje izlazila na kraj sa ,ojmom i znaenjem nunosti, ,ojam slobode, naroito isti'an od -riansko" raunanja vremena, nalazio je, kada se o njemu umnim ,utem ras,ravljalo, na ne,revazi/ene ,re,reke& .a kraju, ili ve i na ,oetku, ,re,uten je mistiarima i nji-ovom doivljaju slobode& li ,oto ni tada ne dobijamo jedinstven zadovoljavajui od"ovor, jer je doivljaj mistiara ,re,uten naem verovanju ili neverovanju, ,riznajemo nau nemo da i ,reko doivljaja sti"nemo do razjanjenja sutine slobode&ko sloboda nije sluaj, tj& uo,te i ne ,ostoji, ako sloboda nije ,re,oznata nunost, onda je sloboda od !o"a ili od .ie"a& =va ,oslednja ,redstava slobode o,asna, ,rivlana, neobina, retka, ukoliko joj se koren ne moe ,ronai jo kod ,resokratova'a ili kod budista, odre/enije je, iz"leda na mistian nain, doivljena od Jakoba !emea, a ,ri-vaena od 5elin"a i .ikolaja !er/ajeva& Koren ovakve slobode treba da je Cn"rund *ne,revodljiva nemaka re+: ona je stvorena iz .ie"a, nie sama ,o sebi, nema nikakvi- osnova (za sobom) i (iza sebe), nedokaziva je, koliko i bezrazlona& .a ovakvu bezrazlonu slobodu nema ni !o" uti'aja i moi, otud, moda, ,otie, delom, i (skrivenost !o"a) *7eus abs'onditus+& .ije lako ni razumom ni umom dokuiti dubinu i dalekosenost jedno" ovakvo" !emeovo" mistino" doivljaja *teko da su do nje"a mo"le stii knji"e ,resokratova'a ili budista+, jo je manje razumljivo zato je bilo ,otrebno ,ravoslavnom ruskom 3iloso3u .ikolaju !er/ajevu da se, ,reko 5elin"a, ,re,usti arima ori"inalno" nemako" ,rotestanta !emea& li kada za/emo malo dublje u estare !er/ajevljeve 3iloso3ije, manje emo se iznena/ivati izborom nje"ove omiljene 3iloso3ske i reli"iozne literature& Za !er/ajeva -rianstvo nije tek (,oludualistika), ve uistinu dualistika reli"ija, mada se !er/ajev stro"o o"ra/uje od ontoloko" dualizma, ,rema ti,u dualistiki- reli"ija Zoroastra, "nostiara ili ;anija& I,ak, koliko se "od !er/ajev us,eno osloba/ao uti'aja "nostiara, ne"de, na sredokrai nje"ovo" uenja, ostaje udnovata i ,rivlana ,redstava borbe koja i dalje traje, ali ne izme/u dva ,odjednako jaka bo"a, ve izme/u !o"a, >vor'a sveta eD ni-il i u,ravo ono" dela .ie"a ili .ita koje" !o" jo nije iz -aosa osvojio, osmislio i u nje"a Svetlou uao& Kao da iz takvo" .ie"a struji i ,rema !o"u i ,rema .je"ovoj tvorevini ona bezrazlona Sloboda& 9udim se, nekad, da EanFPol Sartr, sa svojom ,rivlanom, o,asnom idejom o (a,solutnoj slobodi), nije naao sebi za"ovornika ili ,reteu u !emeu i 5elin"u&I najzad, ako sloboda ne otie iz ovo" tamno" bezdana Cn"runda, kome se mo"ao *ali nije+ i "enije 7ostojevsko" ,rikloniti kada je stvarao svoje ne"ativne -eroje kojima je (sve dozvoljeno), ostaje da ona jedino moe da ,otekne od !o"a, kao .je"ov sku,o'en i beskrajnom ljubavlju is,unjen dar namenjen damu& Sada smo na ,oznatijem i si"urnijem -rianskom tlu& .e elei da stvori ,oslunike koji e iz neslobode u eone eona kli'ati =sana i liluja, !o" je i damu, kao i 8u'i3eru, sa venom i neiskazanom slobodom usadio i izbor i kuanje& Pored 7rveta Eivota, tik uz nje"a, u zemaljskom ili, naj,re, nebeskom Vrtu, raslo je, ili je ve bilo izraslo, 7rvo ,oznavanja 7obra i Zla& .a o,ravdano ,itanje,od ;ojsijevo" Petoknjija do danas, otkud u !oijem Vrtu 7obro i Zlo zajedno, od dama ne,re,oznato kao 7obro i Zlo, ve sa"ledano kao 7rvo jedinstveno" 7obro"2Zlo", jo bez di3eren'ija'ije 2 ,re,ustimo od"ovor onima kojima je !o" u ,rosvetljenju otkrivao ovu duboku tajnu& .as e, ,re zanimati da se u svetlu dosadanje" nae" izla"anja iznova u,itamo: Ko kua oveka 2 .unost ili Sloboda, odnosno, u okviru same nunosti, kua li sam ovek sebe i dru"o" oveka, ,odleui zakonu nunosti, ili, u okviru Slobode, ne kua li to oveka sam !o" ili moda 8u'i3er, koji je iz zavidljivosti -teo da ,ostane !o"4Kada a,ostol Pavle ,ie u Poslani'i @imljanima *%, BGBH+: (Jer ne znam ta inim, jer ne inim ono to -ou, ne"o to mrzim to inim I&&&J Jer dobro, to -ou, ne inim, ne"o zlo, to neu, ono inim) 2 onda i on i svi mi zajedno s njim, kuani smo i inimo zlo ,o nunosti, jer ,odleemo zakonu tela& >ako #a,ostol i kae: (ko li inim ono to neu, ,riznajem da je zakon dobar I&&&J Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest, u tijelu mojemu) *%, BK i BL, u istoj Poslani'i+&.ajvea sila u nama, ona dva snana konja u Platonovim kolima, kojima, istina, treba da u,ravlja koija, ali se daleko ee da konji u,ravljaju koijaem, jesu naa dva na"ona: seksualni i a"resivni& .i umni 3iloso3 ni smerni kalu/er, ne mo"u da izbe"nu kuanja nunosti svoji- na"ona& Zakoni su i us,ostavljeni u davno doba istorije, ,onajvie, da bi se na vidljiv, s,oljanji nain re"ulisalo delovanje nevidljivi-, unutranji- moi oveka& >ako je ovek ,odloan i unutranjem i s,oljanjem zakonu nunosti, ali ne i bez !oije" dara da zakon zameni verom, a nunost slobodom& Savremena dubinska ,si-olo"ija, iako nesi"urno i nerado, i,ak ,riznaje mo"unost (sublima'ije) seksualno" i a"resivno" na"ona u oveku, to ne znai dru"o, ne"o da koija u Platonovim kolima vrsto dri kajase u svojim rukama& 7ru"im reima, ovek moe da vlada svojim strastima i a3ektima, o,asnim kuanjima koja dolaze iz (s3ere svesti), ili iz manje u,oznati-, a ,rastari- delova sloene i ,rostrane ovekove ,si-e&8ake e nam sada biti da sa"ledamo, dok smo jo kod Zakona i .unosti, da je naj,re i najee ovek taj koji, ee nesvesno, re/e svesno, kua samo" sebe& Suavajui "rani'e i slobodnu delatnost ovekovo" Ja, ,si-oanaliza bi rekla da je ovek kuan od ono" i od nadFja, dobrim delom nesvesni- ,odruja ovekovo" ,si-iko" ivota& Poto ovek ivi u zajedni'i, uoj ,orodinoj i iroj drutvenoj, nje"ova kuanja nikada nisu o"raniena samo na sebe, ve se ,rostiru, o,et i svesno i nesvesno, i na dru"e ljude& Projektujui svoje elje, svoju ljubav i mrnju ,rema samom sebi i na dru"e ljude, mi olakavamo sebi muan ,osao u,oznavanja sebe *jer bismo onda morali sobom bolje i da vladamo+, izazivajui dru"e, nae blinje, onim ime bismo morali biti sami izazvani& >ime se donekle rastereujemoso,stvene od"ovornosti, ali, tako ,ostajemo ne,rijatelji ljudima u svojoj okolini, kojima bivamo "lavni kriv'i za sve nji-ove nevolje koje i- snalaze& 9ovek tako u,ada u dvostruku klo,ku, ,ostajui ne,rijatelj i samom sebi i dru"im ljudima, o,tuujui, i,ak, radije dru"e ne"o sebe&.a ,itanje, nisu li iskuenja koja sami sebi stvaramo, a onda i ona koja stvaramo dru"ima, a i dru"i nama, korisna za na (individua'ioni ,ro'es), ili, za -riansko usavravanje, nisu li ona u Promisli !oijoj, a ne samo ovekovoj navedimo kao ,rimer i"umanovo iskuavanje iskuenika, ili roditeljevo kuanje de'e 2 ne moemo dobro da od"ovorimo sve dok ne budemo mo"li da razvijemo u sebi !oiji dar ,rozorljivosti, koji e tano sa"ledati dobre ili r/ave (,omisli sr'a) oveka koji svesno, ili, ee, nesvesno, iskuava sebe i dru"e& 7ovoljno je ako smo budni i sve budniji 2 ovakvi ,ostajemo to bolje u,oznajemo sami sebe 2 u ,o"ledu iskuenja koja sami sebi stvaramo, jer: (7ru"o vas iskuenje nije snalo, osim ovjeije"a: ali, vjeran je !o" koji vas nee ,ustiti da se iskuate vema ne"o to moete, ne"o e uiniti sa iskuenjem i kraj, da moete ,odnijeti) *I Kor& B$, BM+& Ckoliko nam se, dakle, uini da nam !o", kao ,ojedin'ima ili kao narodu, alje vea i tea iskuenja ne"o to moemo (,odnijeti), budimo si"urni da nismo sa !o"om, niti je !o" sa nama& Iskuenja koja nas savladaju *samoubistvo, oajanje, ,oneka tea duevna ili telesna bolest, materijalna ,ro,ast ili ,ro,adanje drave+, izazvana od nas ljudi, ,lod su nai- "nojni- rana, i jesu kanjavanja koja za-teva naa so,stvena savest& .i !o", niti bilo koja du-ovna sila iznad oveka, nita nema sa izazovnom olujom koja rui kuu koja je ,odi"nuta (na ,esku, a ne na kamenu)&Poste,eno se udaljujui od stuba .unosti, ,ribliili smo se dru"om temelju kosmiko" i zemaljsko" ivota 2 Slobodi& Priznavali je mi ljudi ili ne, razaznali je kao (,re,oznatu nunost), ili, ,ri,isujui joj ,oreklo iz .ie"a, ,ri-vatili je kao -riani od !o"a kao dar nama ljudima, Sloboda je u svojoj izvornosti a,solutno oi"ledna, jer (u svakoj minuti svo" ivota ovek doivljava i moe intuitivno da ,redoava svoju s,osobnost da kae da ili ne, da ,rizna ili odba'i, stvori i ,orui, i itav ivot se i sastoji od takvi- akata, takvi- ,daN i ,neN *!& P& Vieslav'ev+& Pret,ostavili mi dakle, da smo kuani od sami- sebe, od dru"i- ljudi ili demona, odluku o da ili ne donosi samo ovek&Cti'aj demona na oveka veoma je razliito ,ro'enjivan od razni- naroda i reli"ija u toku -iljada "odina& Sve do (veka ,rosveenosti), a onda i do nae" doba, nije bilo naroda, i u njemu od naj,rostiji- Mdo najobrazovaniji-, koji bi ,osumnjali u realnost demona i nji-ov uti'aj na oveka& 7ananji teolozi na Za,adu, jo vie nauni'i i 3iloso3i, neto manje umetni'i, izbe"avaju da "ovore o /avolu, bilo zato to kao ateisti ne"iraju ,ostojanje i !o"a i /avola, to kao a"nostiari smatraju suvinim i smenim ,otezanje bilo kakvi- ras,rava o onome o emu (i"noramus i i"noramibus), ili to se kao -riani boje dae is,asti naivni u oima (,rosveeno") sveta ako ,ro"ovore neto o demonima, svesni da i- kao -riani nikako i nikada ne mo"u ne"irati& .e mislimo da se ovde bavimo sloenom ,roblematikom demonolo"ije, o kojoj je, uostalom, dovoljno i dobro ,isano *kod nas su to dela nai- ,oznati- teolo"a i etnolo"a, kao i ,revodi knji"a P& roji'e, 7u-a Sveto" svima koji u veri, nadi i ljubavi ,riznae i ,ri-vatie ='a i Sina, bez ko"a nema, nikad i ni"de 7u-a Sveto"&Za verno" -rianina, doivljajno", odnosno o,itno", koji vie ne mora da veruje, jer zna, kome su !oija !la"odat i nje"ov lini trud ,omo"li da mu (um u sr'u ,oiva), !o" je svuda i sve& Iako u ovom realnom, zemaljskom ivotu, (u zlu o"rezlom), ,ravoslavni ,odvinik i svaki istinski -rianin, bolno doivljava tra"izam dualistike istine "os,odarenja Zemljom (kneza ovo" sveta), i u isto vreme izvojevane ,obede za sva vremena, u svim eonima nad silama mraka, a ,re sve"a nad smru, Vaskrslo" 0rista, on je a,solutni monist za ko"a je !o", kao to rekosmo, (svuda i sve)& Kada bismo ovakvo" ekstatino" -riansko" vizionara u,itali: Ko kua oveka4 on bi, bez dvoumljenja, uskliknuo sa 7avidom ,salmo,ev'em: (Qos,ode, >i me kua i zna& &&& Jo nema rijei na jeziku mom, a >i, Qos,ode, "le, ve sve zna &&& 7a iza/em na nebo, >i si ondje, da si/em u ,akao ondje si &&& .ijedna se kost moja nije sakrila od >ebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj& &&& =kuaj me, !oe, i ,oznaj sr'e moje, is,itaj me, i ,oznaj ,omisli moje, i vidi jesam li na zlu ,utu, i vodi me na ,ut vjeni)*Psalam BMH+&6to ,redivno" od"ovora na sva naa ,itanja o kuanju& Za ono" ,rosvetljeno", koji je (7avid) ,red !o"om, sva kuanja, kojima je izloen i ,ravednik i bezbonik na zemlji, delo su (ruku !oiji-), .je"ovo" Promisla& =n nas, onda, kua i kada kuamo sami sebe i kada smo kuani od dru"i- ljudi i kada smo izloeni na,adima demona, jer je sve za nae dobro i sve je ,ostavljeno voljom mudro" C,ravljaa nae" ivota na ,utu nae" s,asenja&.e znam da li je a,ostol Jakov sti"ao do !oije" ,restola u ijem je ,odnoju 7avid is,evao onaj velianstveni BMH& ,salam& Znam da do ovo" ,odnoja, ,a i do (mrvi'a sa tr,eze Qos,odnje) stie retko koji !oiji u"odnik& li a,ostol Jakov mno"o moe da ,omo"ne svima onima (na ,utu Qos,odnjem) a moda i onima koji se jo ne odluie za ovaj ,ut, koji se, ,ovremeno, umore, ,a bi da s,uste ili odba'e svoj krst, koji ,osumnjae i ,o-ulie, kojima se uini da je Satanailo jai od 0rista, a tama jaa od svetlosti: takvima, i svima nama kada smo kolebljivi, maloduni i mrzovoljni, a,ostol Jakov ,oruuje u svojoj Poslani'i *B, BMBK+: (.ijedan kad je kuan da ne "ovori: !o" me kua: jer !o" je ne,rijemiv za kuanje zlom i =n ne iskuava niko"a& .e"o svako"a iskuava so,stvena elja, koja "a mami i vara& >ada elja zatrudnjevi ra/a "rije-, a "rije- uinjen ra/a smrt& .e varajte se, dra"a brao moja)&.ema nikakve ,rotivrenosti izme/u Psalma 7avidovo" koji ,oinje sa: (Qos,ode, >i me kua) iJakovljeve Poslani'e koja veli da !o" (ne iskuava niko"a)& .a razliitim stu,njevima nae" sazrevanja, (individua'iono" ,ro'esa), ili oboenja *na ,utu ka is,unjenju 0ristove za,ovesti: (!udite savreni kao to je savren =ta' va nebeski)+, neminovna i neizbena kuanja doivljavaemo razliito: na ,oetnom,ili najniem stu,nju 8estvi'e biemo uvereni da nas kuaju dru"i ljudi i narodi i da su oni vinovni'i svi- muka i sve" zla nae"& .a narednom stu,nju 8estvi'e ,re,oznaemo da sve ,otie iz nas sami-, nai- mana, "reaka, tanije "re-ova, ,a emo se truditi da borbu, kao ,ravi juna'i, ne vodimo vie sa stvarnim ili izmiljenim ne,rijateljima s,olja, ve sa so,stvenom nedonoadi i (tumorima) due i tela&Kada smo odmakli jo malo dalje u svojoj doivotnoj borbi sa ljutim ,rotivni'ima u sebi, kao to su ne,ovoljni nasledni "eni, ,a rani r/avi uti'aj majke i o'a, ,a buntovnika, esto bo"oboraka i "rabljiva mladost, i jo us,eli da iskreno okajemo mnotvo svesno ,oinjeni- nedela iz nae sredovene Gdobi, uoiemo, na novom ste,eniku Aarski- ste,eni'a, da demoni nisu izmiljotina, ni vlastodra'a ni neuko", "lu,o" naroda, ve da su i oni (ukljueni) u naa ovostrana (mitarstva) i da valja uiti da i- ras,oznajemo& ko nam ,ri daljem ,enjanju i bude ao nekad to nas !o" i dalje (kua), a,ostol Jakov enam a,nuti na u-o svoju ,oruku, ,a emo s,oznati da nam so,stvena elja (zatrudnjevi) rodi "re-, a sa "re-om iskuenje, tj& da se jo jednom okliznusmo na stazi so,stveno" kuanja, nikako ne na !oijoj&!o"a kao kuaa ostavimo samo onima koji sti"oe do vr-a 8estvi'e, ono" dru"o", starije" Jakova& >amo su oni najre/i i najsku,o'eniji !oiji miljeni'i kojima se navali najtee mo"ue iskuenje, zaobina ljudska ,lea ne,ojamno teko breme: tamo su vram koji umalo ne zakla sina Isaka *,oslui onda i najblistavijem i najdubljem svetskom s,evu o vramu i Isaku od dansko" ,rin'a Serena Kjerke"ora+, Jakov koji se rvae sa !o"om, Josi3 koji bi baen od brae u jamu ,ro,adanja, jevrejski ,roro'i koji bie kamenovani i stru"ani i tako svedoie !o"a Jedno"a u ,rvom monoteistikom narodu sveta: ,re svi-, naravno, tamo je i Jov koji (a,surdno) odole iskuenjima telesne, duevne i du-ovne "ube, tamo je, ne moemo ovo smetnuti s uma, i (sin !oiji) i (sin oveiji) Isus 0ristos, kada je u Qetsimanskom vrtu, krvavim suzama i znojem, molio !o"a da "a (mimoi/e ova aa)& Pevajmo -imne dokraja sveta i veka !oijim miljeni'ima i !o"u ostavimo bri"u o njima& 7a i- ,odravamo niti umemo, niti smemo&;olimo se milostivom !o"u, ,redano, du"o i iskreno, za one ljude, danas svuda u svetu sve brojnije, koji ne veruju u !o"a ni u /avola, ni u dru"e ljude ili ,rirodu, koji su ,re,uteni ,ot,uno samima sebi i koji zbo" to"a tr,e naj"ora iskuenja, ravna -rianskim ,redstavama o ,aklenim mukama& Iskuavani od sebe sami-, bez vere, nade i ljubavi s,adaju u one nesrenike o kojima Simona Vej le,o kae: (Jedina na,ast u kojoj se ovek moe nai jeste da bude ,re,uten sebi samome u dodiru sa zlom& >ada se ovekovo nitavilo moe iskustveno ,roveriti)&.a,omene*B+ C sr,skom narodu kao da je drukije s-vatanje nevolje i muke, jer se kae: (.evolja svaemu oveka naui), ili: (.ema nauke bez muke) *Sr,ske narodne ,oslovi'e, dela Vuka Karadia, Prosveta, !eo"rad, BHKH+&*#+ Zanimljivo je da ruski reli"iozni 3iloso3 u naem veku, !oris Petrovi Vieslav'ev u lanku (Sr'eu -rianskoj i indijskoj misti'i) *Qradina, MPG, .i BHH#+ izjednaava (tamne bezdane ljudsko" sr'a) sa krajnjom ira'ionalnom dubinom !oansko" 'entra *Cn"rund Jakoba !emea+&*M+ Podseam da su u nekoliko ma-ova veoma dobro i od"ovorno ,isali o /avolu i takvi 'enjeni evro,ski ,is'i kao to su 0erman 0ese ili 6en Jonesko&.a @astku objavljeno: #$$%FBBF#HrVladeta Jeroti0omoseksualizam *muki i enski+Izvor: H& Psi-odinamika i ,si-otera,ija neuroza, Sabrana dela, II kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP rs libri, !eo"rad #$$%&0omoseksualna individua doivljava seksualno zadovoljstvo, ,onavljano ili e,izodino, sa ,artnerom isto" ,ola, dok, ako se uo,te i ostvari, seksualna veza sa osobom su,rotno" ,ola donosi zadovoljstvo koje je minimalno ili ,ot,uno izostane&Jedan od svetski ,riznati- strunjaka za ,onaanje ivotinja !i *!ea'-+ kae da u ivotinjskom svetu ne ,ostoji nijedna ,oznata vrsta koja u seksualnim odnosima daje ,rvenstvo ili ,ret,ostavlja -omoseksualno" ,artnera&!ilo je dosta ,okuaja 2 -emijski-, "enetiki- i somatski- 2 da se dokae da je -omoseksualizam or"ansko", a ne ,si-oloko" ,orekla& =vakvi ,okuaji koji su -teli da -omoseksualizam ,redstave kao uro/enu ili ak nasle/enu karakteristiku ,ola, zatim kao endokrinu dis3unk'iju, ,roteu se jo od Kvremena Kra3tF6bin"a *@& Kra33tF6bin"+ iz BLHK& "odine i do,iru sve do radova naunika ,osle 7ru"o" svetsko" rata, me/u njima naroito ,oznato" Kalmana *J& inber"ena, Aukermana+, nije do danas ,ri-vaena nijedna ,onu/ena teorija kao ubedljiva& 8o"inija su i ,si-otera,ijom ,osvedoena ,si-oanalitika objanjenja ,orekla -omoseksualizma koja ,oinju ako u koli de'a odma- osete kakav je uitelj i ta smeju a ta ne sa njime da ine& C svetu odrasli- manje inteli"entan ali vitalno jai e3 uvek e se sukobljavati sa inteli"entnijim ali vitalno slabijim ,otinjenim, i obratno: inteli"entno", slabije vitalno" e3a uvek e na,adati i ,okuavati da skinu sa S,restolaS manje inteli"entni ali vitalno jai ,otinjeni& 5to se tie ran"a,ri izboru ,artnera, uobiajeno je kod ivotinja da se, na ,rimer, vuk koji stoji visoko u svojoj -ijerar-iji ,ari sa istom takvom vui'om, dok je kod ljudi est sluaj da se slab mukara' eni jakom enom, koja mu zamenjuje majku&nalna a"resija je vrsta uro/ene a"resije ,oznata kod ivotinja, ali i kod ljudi, mada ee u ,reruenom vidu& Kada veveri'a vri nudu u blizini neko" koji vri u,ad u njenu teritoriju, ,ri emu "a 3iksira ,o"ledom, ovo je manje izraz stra-a a vie a"resije, i treba da znai: ovo je moje zemljite& Kod ljudi je takva a"resija zamenjena tzv& analnim ,sovkama, ,ri emu se ,ominju one rei koje oznaavaju sve radnje koje su u vezi s anusom i analnim ,ranjenjem& =sim ove analne, ,ostoji i uretralna a"resija, koja se vidi kod deaka koji se takmie ,ri uriniranju ,rskajui jedan dru"o", da bi kasnije i takvu a"resijuzamenili uretralnim ,sovkama&>i,ina je i za oveka i za ivotinju a"resivnost ,rema onima koji su u,adljivi& >ako, na ,rimer, ukoliko se me/u majmunima ti,a rezusa rodi jedan koji je ,ot,uno beo ili sasvim drukije boje, ukoliko ostali ro/a'i nisu u,adljivo a"resivni ,rema njemu, izbe"avaju "a, za,ostavljaju i u ,rirodi najverovatnije ne zatiuju od ne,rijatelja& =vo vai i za neke dru"e ivotinjske vrste& Svi znamo da se kod veine ljudi javlja a"resija ,rema svakom ,onaanju dru"o"a koje odstu,a od norme, ukljuujui i bolest dru"o"a& SKo ima neku manu ne mora da brine za s,rdnju&S ;alo ko izdri da se ne smeje mu'av'ima& =vo je samo dru"i vid a"resivnosti ivotinje kod koji- je svaka bolesna ili ,ovre/ena jedinka iste vrste ,redmet B#,ojaane a"resije& ="ovaranje, intri"e, interesovanje za ,rivatni ivot dru"o" i ono" to je u njemu u,adljivo, vest u novinama F samo su ,onavljanje ,rinude a"resivnosti ,rema u,adljivom&nar-ina a"resivnost je vrsta a"resivnosti koja se ,ojavljuje onda kada u jednoj manjoj zajedni'i nestane onaj ko je njome odoz"o u,ravljao& >akva a"resivnost, koja je najbolje is,itana kod riba, moe se sasvim us,eno ,reneti i na ljudsko drutvo& Kod riba je za,aeno sledee: kada se u nekom akvarijumu ukloni al3aFriba *znai "lavna riba, ona koja vodi i vlada+, nastaje anar-ino ,ranjenjedo tada od "lavne ribe u"uivane a"resivnosti ostali- riba u me/usobnim bitkama, koje imaju smisao borbe rivala za ,o,unjavanje u,ranjeno" al3aFmesta& 8judi se isto tako uzdravaju sve dok oseaju ,ritisak odoz"o, ,raznei ,ovremeno svoju a"resivnost kroz razna kriminalna dela& Kada se vie ne osea taj ,ritisak, ,ostoji mo"unost izbijanja anar-ine a"resivnosti&C nemo"unosti da navedemo jo neke vrste a"resivnosti, zajednike ivotinjama i ljudima, kao to su a"resija iz zavisti, a"resija zbo" bola, seksualna a"resija, odbrambena a"resija itd&, treba na kraju da s,omenemo jednu vrstu a"resije svojstvenu samo ljudima, koja je nazvana misionarska a"resija ili a"resija iz ube/enja& Samo ljudi nameu svoja ube/enja dru"ima& Poto ube/enja mo"u biti intelektualnoFra'ionalna ili emotivna, jasno je da se ,rva mo"u dokazati, a u dru"a se moe samo verovati i samo se za dru"a is,oljava a"resija& Svi 3anatiariFidealisti, i u ,oliti'i kao i u reli"iji, 3ilozo3iji ili nau'i ,atili su, ili ,ate, od tanato3obije F stra-a da e jednom umreti& =ni moraju da izmisle ili da se ,rikljue nekoj ideolo"iji od StrajneS vrednosti i da se za nju zalau bez imalo toleran'ije ,rema dru"ome& =vom se jo ,ribliava i a"resija ,rema onima koji drukije misle, dakle ,rema Su,adljivimaS&.aveli smo nekoliko vidova a"resije ije je zajedniko ,oreklo kod ivotinja i ljudi ,rilino u,adljivo& =vo ,oreklo, kao i ,ret,ostavljena uro/enost neki- a"resivni- obraza'a ,onaanja kod oveka ni u kom sluaju, ,o naem miljenju, ne srozava ovekovo dostojanstvo, niti moe da oslabi ovekovu borbu na moralnom i so'ijalnom ,olju za o,lemenjivanjem i -umaniziranjem nae animalne ,rirode& .aroito ova borba ne bi smela da ,osustane u re3ormi vas,itanja& Jer je si"urno da e od vrste inaina vas,itanja vrlo mno"o zavisiti -oe li ovaj, najverovatnije uro/eni a"resivni na"on ostati na is,oljavanju vie ili manje bezazlene s,ontane a"resivnosti, koja ak kasnije moe ,ostati i stvaralaka *sublima'ijom a"resivne vitalnosti na"onske ,rirode+, ili e se ,retvoriti u ,atoloka i tetna is,oljavanja reaktivnoFde3anzivno" ili aktivnoFdestruktivno" karaktera&6toloka istraivanja ,onaanja kod ivotinja niti ,odiu oveka na ,ostolje koje nije dosti"ao, niti "a ,oniavaju i rue mu veru u nje"ov zadatak& =va izuavanja dananji- etolo"a jo jednom svedoeda je ovek i danas ostao, kako se Konrad 8oren' dobro izrazio, ,osrednik izme/u ivotinje i -umano" oveka: u neemu kvalitativno bitnom ve je na,ustio nie 'arstvo, zadravajui ,ri svemu tome mno"e zajednike osobine s ovim 'arstvom, a da jo nije dosti"ao ,ot,unu -umaniza'iju svo"a bia: mno"a bi a"resivna tenja, najee za oveka ,ot,uno nesvesna i zbo" to"a teko uoljiva i ,odlona korek'iji, trebalo da bude svesno ,re,oznata i u ime neko" vie" 'ilja savladana ili ,reobraena&.a ovoj sredokrai uro/eno" i steeno", dato" i drutvenim i linim na,orima izvojevano" F odluuje ovekova sloboda&Zdrava i bolesna a"resijaProblem a"resije i a"resivnosti, Stenje za moiS i Sborbe za ,revlauS veoma je aktuelan u naevreme i njemu se, sve vie, ,osveuju knji"e, lan'i, nauni sku,ovi, itavi kon"resi razni- ,ro3ila strunjaka& 7a li ova injeni'a znai da mi danas ivimo u jednom izuzetno a"resivnom dobu u kome su dozvoljene sve vrste S,robijanja kroz ivotS, ili ,ak da je u nizu dru"i- tema koje zaoku,ljaju dananji svet red doao i na a"resiju, ,a se o njoj samo vie i bolje zna ne"o ranije F moe da bude s,orno& ;ada ovo ,itanje nije bez znaaja, ,ostoje i dru"a, znaajnija ,itanja u vezi sa ,roblemom a"resije i a"resivnost& Jedno od ti- ,itanja, nesumnjivo vrlo zanimljivo i jo nedovoljno raieno, jeste u,ravo osnovno ,itanje da li se a"resija kod ljudi mora da ,ri-vati kao jedan od ivotni- na"ona, kao to je to, BMna ,rimer, seksualni na"on, dakle kao neto uro/eno, endo"eno, ili je ovekova a"resivnost neka vrsta reaktivne tvorevine, dakle neto steeno, nakalemljeno, "otovo bi- rekao naueno& Izuavajui ,rvenstveno ivotinje, Konrad 8oren', danas irom sveta 'enjeni naunik nemako" "ovorno" ,odruja, ne"irao je teoriju ,o kojoj je ivotinjsko kao i ljudsko ,onaanje ,reteno reaktivno& =,ominjui na o,asnost ,renoenja iskustva ,onaanja kod ivotinja na oveka, mno"i ,si-olozi i ,si-oanalitiari su,rotstavili su se takvom miljenju Konrada 8oren'a tvrdei da a"resija uvek ,ret,ostavlja ,ret-odnu 3rustra'iju& Znai, ,onaanje roditelja i najblie okoline ,rema detetu, u irem znaenju ,onaanje nje"ove so'ijalne sredine F uslovie ,ojavu i ste,en a"resivnosti kod deteta, odnosno budue" odraslo" oveka&ili- na ovo ,itanje ovako, mislim, is,ravno od"ovara: (C vezi sa sekulariza'ijom itavo" oveanstva i o3anzivom moni- kvaziFreli"ija usmerenom ,rotiv svi- ,ravi- reli"ija, taj se dijalo" mora nastaviti i treba da bude ,lodotvorniji ne"o do sada&) Kako i sa kojim stavovima4 I budizam i -rianstvo trae i ,ruaju metode za s,asenje& S,asenje oveka ,ret,ostavlja neku vrstu ,esimizma u odnosu na ivot i nje"ove muke& =be reli"ije iz"leda da su zasnovane na ne"ativnom vrednovanju bitisanja: 'arstvo !oije u -rianstvu su,rotstavljeno je 'arstvu (ovo"a sveta), demonskim silama koje vladaju istorijom i linim ivotom& .irvana u budizmu su,rotstavlja se svetu ,rividne stvarnosti& 9emu ,ri,isati ,omenuto ne"ativno vrednovanje ivota i ljudsko ,ostojanje u -rianstvu i budizmu4 C judeoF-rianstvu, to je ideja o (,raroditeljskom "re-u) i nje"ovim ,osledi'ama za oveka i oveanstvo: u budizmu ova doza ,esimizma dublja je, jer silazi do sami- korena ljudsko" bia kao bia elje& li dok -rianstvo trai trans3orma'iju elje, njenu sublima'iju i u,uivanje njene ener"ije ,ut !o"o,oznanja, budizam za-teva korenito unitenje svake elje, a onda i linosti kao nosio'a elje& !udizam trai s,okojstvo i smirenje kidanjem lino" ivota u temelju, -rianstvo ,roji'iranjem to"a ivota u besmrtnost& =tud ne"ativno vrednovanje u -rianstvu, ,rema Paulu >ili-u, nije usmereno ,rotiv esen'ije sveta, ve ,rotiv nje"ove e"zisten'ije, ne ,rotiv od !o"a stvoreno" sveta, ve ,rotiv ,alo" sveta& Zato, dok !uda trai da ovek ivitako na zemlji da se vie nikada ne rodi, -rianstvo trai i oekuje (ivot veni)& =snovni stav u budizmu,dakle, nije ,reobraaj stvarnosti kao u -rianstvu, ve izbavljenje iz stvarnosti& ;ada obe reli"ije u svomdeliminom ili ,ot,unom ne"iranju ovo" ivota nalaze razreenje u eti'i ljubavi, budizam lii, ,aradoksalno reeno, na ateistiku reli"iju jer je ivot ljudske due ,osle smrti, sve dok ne dosti"ne na zemlji nirvanu, neminovno ,odloan zakonu karme i reinkarna'ije, bez ,ostmortalno" osveivanja sebe kao odre/ene linosti, dok -rianstvo zadrava vrstu veru u ,ostmortalnu e"zisten'iju due sa odre/enim identitetom zemaljske linosti ove due, iako je ,ut ove due ,osle smrti drukiji za ,rotestantsko", rimokatoliko" i ,ravoslavno" -riansko" vernika&Kada je o budizmu re, treba se setiti .ikolaja !er/ajeva, koji ,ie: (Veoma je s,orno moe li se budizam nazvati ateistikom reli"ijom& Prije je to a,o3atiki oblik ,anteizma, akozmizam, a ne ateizam&) !er/ajev, dodue, ,ie da budizam za,anjuje ,otresenou ljudskim ,atnjama, kao i ,atnjama svi- ivi- bia: otud, za !er/ajeva, budizam ima vie ,rednosti nad bramanizmom, i to zbo": sa,atnje, oseanja zlau svetu, odsustva ritualizma i ne,odnoljive "ordosti bramanske -ijerar-ije& =vome bismo mo"li dodati, kao ,ozitivnu odliku budizma, naroito znaajnu za razvoj ovekovo" trezveno" miljenja na ,utu ka samosvesti, !udino ,redavanje o budnosti: ;a ta ovek radio, treba ne samo da radi ne"o da je i svestan da to radi& >ako (mona- zna kad -oda 2 -odam, on zna kad stoji 2 stojim&&& kad ima ,rijatno oseanje, on zna 2 imam ,rijatno oseanje&)Pri svemu, vraam se na !er/ajeva, budizam zna samo za saoseanje, a ne za ljubav& Jer ljubav jeza !er/ajeva izbor, ona je ,ovezana sa ,ojmom linosti koju budizam ne"ira jer iz nje ,roizlaze ,atnje&,atniki svet za budiste, od !o"a je ostavljen svet, ako se jo ,ojam !o"a moe uvesti u budistiko uenje, jer je za budizam ovaj svet (nunost ne,oznati- sila)& 7a li je tako i kako razlikovati saoseanje od ljubavi4 Za Paula >ili-a, slino !er/ajevu, ova razlika je bitna& 8jubav, a"a,e kod -riana, ,ri-vata ono to je ne,ri-vatljivo *,ali svet+ i ,okuava da "a ,reobrazi& 8jubav zato za-teva aktivno sudelovanje -rianina u svetu& Saoseanje kod budista ,oiva na ,oistoveenju sa nekim dru"im ko ,ati, nemajui ,otrebu da ,reobrazi tu osobu&Kada smo kod uoavanja razlika, i to bitni- izme/u budizma i -rianstva, nije mo"ue mimoii ni nji-ov odnos ,rema istoriji i istorijskim ,ro'esima& 7ok se u budizmu, naroito iz ,rin'i,a nirvane, ne moe izvesti nikakvo verovanje u istoriju, niti neki ,odsti'aj za ,reobraaj istorije, u -rianstvu, bez ##obzira to u odnosu na istoriju i ,risustvo !oije" Promisla u njemu vlada ,rilian kon3likt su,rotnosti, i,ak ,reovladava ,ozitivan stav ,rema istoriji i u njoj ,ozitivna ulo"a odre/eni- e,o-a i naroda u tim e,o-ama, a u narodima ,reovladava -rianski stav da se u svakoj individui vidi ,oten'ijalna linost, biekoje ,red ,solutom ima bezmernu vrednost&>reba li ,odvui u,adljivu razliku, ali onda razliku bitnu u ,ristu,u vernika Isusu 0ristu ili !udi, u injeni'i Isusovo" stradanja na Qol"oti, .je"ovo" Vaskrsenja i dara 7u-a Sveto" ,oslato" .je"ovim ueni'ima, vievekovno" ,ro"ona -riana u @imskoj 'arevini i van njeni- "rani'a, i toka !udino" ivota inje"ovo" kraja u kome nema nie"a tra"ino"4 7odue, ,ravljena su ,ore/enja sa sukobima, nerazumevanjem i ,ro"anjanjem !ude od strane ,redstavnika okotale tradi'ije bramanizma, zatim !udini- "ovora izla"ani- u slikama, ,ore/enjima i ,riama, ,ovlaenjem !udinim u samou, umerenim ,raktikovanjem asketike, i slinim do"a/ajima iz Isusovo" ivota: sukob sa okotalom jevrejskom tradi'ijom, Isusovim ,ro,ovedima, ,ovlaenjem na molitvu i ,onovnim ,ojavljivanjem me/u narodom& @azlike izme/u !ude i Isusa 0rista, me/utim, bar za -riansko" vernika, mno"o su dublje i korenitije, ne"o ,omenute slinosti, koje se vie odnose na s,oljanji ivot Isusov i !udin, ne"o na nji-ovo sutinski razliito uenje&Cz novo na,rezanje -riansko" vernika da i,ak ,rona/e i slinosti, a ne samo razlike, izme/u budizma i -rianstva, zastajemo *da li bez da-a ili bez komentara+ ,red kanonskom knji"om 7-amm,ada, koju ,riznaju sve budistike kole, a u kojoj se daju sledei saveti: (.e mrzi one koji mrze 2tako emo ,ostii sreu u ivotu& Iako "onjeni mrnjom na ovom svetu, neka mrnja i,ak bude daleko odnas& Staraj se da ,obedi "nev ljubavlju, da se su,rotstavlja zlu dobrim, "ramzive da ,obe/uje bo"atimdarovima, a laljiv'e da obara istinskom rei?)>reba li jo ,odsetiti na ,oznatu injeni'u da budistiko milosr/e ima univerzalni karakter, jer se ,rostire na sve ljude, bez obzira na nji-ovu na'ionalnu i versku ,ri,adnost i bez obzira na nji-ov so'ijalni i drutveni ,oloaj& (Idite ,o svim zemljama i ,ro,ovedajte ovo uenje& @e'ite im da siromani i bo"ati, ,onieni i ,oznati svi su jednaki, da se u ovoj reli"iji sve kaste objedinjuju kao reke u moru&&& Kao to voda ,ere i isti sve, ak i zle, i kao to je nebo otvoreno za sve, tako i moje uenje ne ,ravi nikakvu razliku izme/u mua i ene, znano" i neznano", sudra i bramana) 2 treba da su ,rave rei iz sauvani- !udini- ,ro,ovedi&Ko ne bi od ,ravoverni- -riana ,re,oznao u ovoj !udinoj ,ro,ovedi uenje Isusa 0rista ne,uni- ,et stotina "odina ,osle !ude? Zar se slini boanski saveti ne mo"u otkriti i ,ri ,aljivijem itanju 8aoFAea, Kon3u'ija, ;u-ameda4 .ije li to onda ,risustvo lo"os s,ermati'os Fa u svim velikim reli"ijama sveta to ,ri-vataju i neki -rianski sveti ='i? 7obar ,oznavala' budizma, sr,ski akademik ;ilan @adoji, koji je ,roveo nekoliko "odina na Aejlonu kao ,ozvani "ost, ,ro3esor matematike, u neobjavljenoj mono"ra3iji (= !udi i budizmu) ,ie da (ne treba misliti da Qotama !uda nije doiveo ,rosvetljenje i viu samosvest)& Za ;ilana @adojia (!uda je div budno" miljenja, i bdenja iznad miljenja, kao i ,lemenito" saoseanja i ne,okolebljive volje& Kad je oveanstvo ,oelo sazrevati za saznavanje samostalnim razmiljanjem), !uda je izvrio svoju ulo"u na ,utu du-ovno" bu/enja ljudsko" roda, odnosno bu/enja !o"a u oveku kao ,uta razvia oveanstva na Zemlji& Pri svemu tome, -rianinveruje i zna da je Isus 0ristos, !o"oovek i ;esija, ,oetak i kraj *al3a i ome"a+ itave ljudske istorije, savreno ova,loenje svi- boanski- ,oruka koje su stizale s neba u svim vremenima me/u ljude ,re dolaska Isusa 0rista& =vu istinu dobro je uoio bu"arski -rianski mislila' Ivan Panovski u VV veku *u knjizi 6tika -rianske ljubavi, kod nas ,revedenoj BH%M& "odine+ koji, ,oto je odao mno"o ,o-vala budizmu, smatrajui da je moralno uenje budizma dalo o"roman do,rinos na,retku moralno" ivota u ziji, istie ,otom i vano razlikovanje budizma i -rianstva& Jer dok budizam samo zabranjuje da mrzimo ne,rijatelje, Isus 0ristos nam ,oruuje da treba da volimo ne,rijatelje, i to ne odstranjivanjem izsebe svake strasti i elje, sve dok se ne ,osti"ne san'ta indi33erentia, kao kod meditativni- budista, ve da se -rianska ljubav ,rema svima, ukljuujui i ne,rijatelje, ,okae kao ,ozitivna, aktivna, stvaralaka:#Mmani3esta'ija& 7a li je ovakva 0ristova ,oruka uo,te ostvarljiva4 Jeste, ako je ljubav u nama istinski ,robu/ena ,risustvom 7u-a !oije", 7u-a Sveto"&IBJ =evidno je da je nekoliko vekova ,osle !udine smrti, !udin kult uzdi"nut na ste,en boanstva&I#J >ako 5antideva u VII veku ,osle 0rista ,oruuje: (Zaslu"ama, koje zrae iz svi- moji- ,lemeniti- dela, -ou da ublaim ,atnje svi- stvorenja, da budem vidar, is'elitelj, dvorilja svi- bolni-, dok "od i- bude bilo&&& ;oj ivot sa svim svojim ,onovnim ro/enjima, svim onim to ,oseduje, svim zaslu"ama koje sam stekao ili u stei, sve to ostavljam, ne oekujui nikakvu naknadu za sebe sama, kako bi- do,rineo s,asenju svi- bia&).a @astku objavljeno: #$$%FB#F$BVladeta Jeroti=ta' >adej, vitovnikiIzvor: Stare i nove mrvi'e iz ,ravoslavni- manastira, Sabrana dela, I kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP rs libri, !eo"rad #$$%&Kada sam jednom *BHHP& "odine+ raz"ovarao sa o'em >adejom u manastiru Vitovni'i, kako to da u @umuniji ima ,reko trista manastira sa nekoliko desetina -iljada mona-a i mona-inja, ota' >adej je ,ronaao etiri razlo"a za ovaj 3enomen, kao i za izdrljivost ,ravoslavlja u @umuniji u toku naj"ore komunistike diktature ,od 9aueskuom: B& delatnost Pajsija Velikovsko" i du-ovna obnova ,osle nje"a*mno"o manastira, ,rosvetiteljska delatnost u narodu+: #& -omo"enost naroda: M& dis'i,linovanost naroda i P& 9auesku nije bio ,rotiv 'rkve jer mu je nje"ov ,ret-odnik Qeor"iu Qeor"ije 7e ,oruio da ,ravoslavna 'rkva u @umuniji i ,od komunizmom mora ostati nedirnuta jer je za-valjujui njoj 7e s,asao "lavu od ,ro"ona&.avodim o'u >adeju ,rimer estito" domara u jednom beo"radskom muzeju koji je nereli"iozan,a izuzetno ,oten i ima srenu ,orodi'u& 5ta misli ota' >adej o ovakvim ljudima4 (>amo "de je ,ravda i milosr/e i !o" je ,risutan, svejedno to takav ovek ne ,okazuje s,olja svoju reli"ioznost& Primer domara koji navodite dokaz je da je Wdua ljudska -rianskaW&)Kakav je odnos Satane i !o"a, ,itam o'a >adeja& (Sve do vremena Isusa 0rista, Satana je imao ,ristu, !o"u& Primer je ,ria o Jovu& =d vremena 0rista, Satana je baen na zemlju, i zemlja je ,ostala nje"ovo 'arstvo)&7a li je ,ostojalo 'iviliza'ija ,re ,oznate istorije koje su ,ro,ale4 7a, tlantida je ,rimer, bez obzira to nije od nauke ,riznata& Verujem da je ona ,ostojala)&Kako se odnositi ,rema vidljivim du-ovim, a, du-ovima koji se ,rikazuju, svejedno, trenutno, da li su dobri ili r/avi du-ovi4 (Pravi -riani nikad ne ele da im se du-ovi ,ojavljuju vidljivo, svetitelji su i- odbijali i kad su bili dobri du-ovi& 7u-ovi su ener"etske misli i mi smo stalno u dodiru ,reko misli sa nevidljivim du-ovima&)Pitali su jednom ar-imandrita >adeja u manastiru Vitovni'a da objasni za"onetne 0ristove rei: (8ake je kamili ,roi kroz i"lene ui, ne"o li bo"atome ui u Aarstvo !oije) *;arkovo Jevan/elje, B$, #G+Setio sam se, naj,re, da sam u nekom ,revodu ovo"a mesta u jednoj ne,ravoslavnoj !ibliji naao ovakav ,revod: (8ake je debelom uetu *kamilos, a ne kamelos kamila 2 ,rim& V& J&+ ,roi kroz i"lene ui, ne"o li bo"atome ui u Aarstvo !oije)&=ta' >adej me/utim je, ovako ,rotumaio (kamilu i i"lene ui), ,ozivajui se i na deo objanjenja ovo"a mesta kod vladike .ikolaja Velimirovia: (Postojala su u Jerusalimu jedna vrata kroz koja su ,rolazile ov'e i kamile& 7a bi mo"le da ,ro/u kroz ta, relativno mala vrata, kamile su morale biti #Prastereene tovara *bo"ata se odrie bo"atstva+, zatim da kleknu *,oniznost -rianina+ i tek onda da ,ro/u kroz vrata)&.a dru"o, ,o mome miljenju veoma teko i znaajno ,itanje jedno" ,osetio'a manastira, otkudda se ,ojavi ;u-amed ,osle 0rista, ota' >adej ,odsea na dva vramova sina od koji- onaj dru"i, koji nije bio ,o bla"odati, treba sobom i svojim ,ostu,'ima da ,odsea brata na revnost ,rema !o"u& =vakvo objanjenje o'a >adeja uinilo mi se ,ri-vatljivo& Zar sledee rei a,ostola Pavla *iz Poslani'e @imljanima, BB, #GFMK+ ne mo"u objasniti na slian nain: Jer neu, da vi ne znate ovu tajnu, da ne mudrujete sami ,o sebi: dio Izrailja otvrdnu, dok ne u/e ,un broj neznaboa'a& X I tako e se s,asti sav Izrailj, kao to je na,isano: 7oi e od Siona Izbavitelj i odvratie bezbonost od Jakova& X I ovo im je zavjet od mene, kada skinem "rije-e nji-ove& X Po jevan/elju, dakle, ne,rijatelji su vas radi, a ,o izboru, mili su ota'a radi& X Jer !o" se nee raskajati za svoje darove i ,rizvanje& X Jer kao to i vi nekad ne ,okoravaste se !o"u, a sad ste ,omilovani zbo" nji-ove ne,okornosti, X >ako se i oni sada ne ,okorie radi vae"a ,omilovanja da bi i oni bili ,omilovani: X Jer !o" zatvori sve u ne,okornost, da sve ,omiluje& X = dubino bo"atstva i ,remudrosti i razuma !oije"a? Kako su neis,itivi sudovi nje"ovi i neistraivi ,utevi nje"ovi? X Jer ko ,oznade um Qos,odnji4 Ili ko mu bi savjetnik4)7a li je veliki -rianski istoriar u VV veku rnold >ojnbi bio do kraja svestan dubine svoje teorije o (izazovu i od"ovoru) u istoriji, ,itam se& 5ta su i Jevreji i muslimani u istoriji, sve do danas dru"odo (izazov) -rianima da ,ostanu revnosniji i ,oletniji u svojoj ljubavi ,rema 0ristu? Kako drukije objasniti "enijalne (tvrdovrate) Jevreje, ,o,ut ;arksa, @6!J65.I.: Pis'i na kauu *Vladeta Jeroti: Putovanje u oba smera: SPlatoS, !eo"rad, BHH#+Vladika I@I.6J !C8=VIYna ,romo'iji knji"e Cenje sveto" Jovana 8estvinika i nae vreme u .ovom Sadu, BHH%& *izvod+.ovi Sad, ,romo'ija, sa vladikom Irinejom, BHH%&"&.aslov knji"e o kojoj veeras raz"ovaramo je ujedno naslov koji od"ovara tano njenoj sadrini, ali ja bi-, makar koliko to bilo nez"odno na ,oetku rekao da taj naslov ne "ovori jo sve o knjizi SCenje sveto" Jovana 8estvinika i nae vremeS& Kada sam ,roitao knji"u ,aljivo, koliko "od sam mo"ao vie beleei, ,odvlaei neke misli koje su me ,osebno im,resionirale, ,omislio sam da je knji"a mo"la da se naslovi i naslovom SSveti Jovan 8estvinik u naem vremenuS& >oliko je na autor ozbiljno i duboko ,rouio ovo" davno" ,odvinika, svetitelja 'rkve iz VI veka, i"umana Sinajske Qore i jedno" od najvei-, naj,o,ularniji- asketski- ,isa'a 'rkve, ija lestvi'a ini nastalnu knji"u svako" manastira i svako" mona-a ,ravoslavne 'rkve& >oliko je, dakle, na autor Vladeta Jeroti nje"ovu du-ovnu rajsku lestvi'u izuio, doveo je u ,risan dijalo" sa svojim viede'enijskim iskustvom kao -rianina i naunika u isti ma-,lekara, ,si-ijatra, ,si-otera,euta, da se na kraju moe, ini mi se, ne znam da li e se sam autor sloiti, rei da je sveti Jovan 8estvinik toliko sve i aktuelan, kao da je na savremenik& Pa sam zato dozvolio sebi da kaem da smo mo"li kazati SSveti Jovan 8estvinik u naem vremenuS&&&7akle, taj autor, sveti Jovan 8estvinik, kao i na autor, nje"ov komentar ,osle toliko vekova, ,okazuju da je to iskustvo borbe sa strastima, iskustvo dobra i le,ote i svetosti, iskustvo ,risustva lika 0ristovo" u nama i me/u nama, i o,aanje i ,otom o,isivanje ,onekad zadivljujue, to se vidi iz navodau samoj ovoj knjizi& Zadivljujue sa koliko ,re'iznosti, Jovan 8estvinik i dru"i takvi s,isi, ak ako -oete medi'inskom ,re'iznou, ,onekada, ti drevni autori "ovore iako nisu bili medi'inari ,o stru'i& .a taj nain mi vidimo, dakle, da je drevni du-ovni autoritet, zasnovan ne samo na naem ,overenju u bla"odat 7u-a Sveto"a, to i jeste ,rvo i "lavno, ne"o i na naem uvidu u svu onu ozbiljnost rada na sebi kao i na istraivanju i is,itivanju ljudske ,rirode, u njenoj konkretnoj datosti, ali i merenju te ljudske ,rirode u svetlu lika 0ristovo"& >ako da drevni du-ovni autori, ,o,ut 8estvinika nisu nikakvi 3antasti kojio oveku 3antaziraju, ne"o oni "ovore o realnom o,i,ljivom oveku u svoj nje"ovoj i bedi i veliini, a ,ri tom "ovore uvek iskustveno, ,astirski, oinski sa ljubavlju, u krajnjoj liniji sotirioloki, nudei i elei i sebi i blinjima s,asenje kao ,unou ivota&.a autor, ,okazuje, dakle, ne samo ,odudarnost ili zadivljujuu kom,lementarnost, ,onekad u vidu ,ojedini- ,rimedbi, o,aaja, za,aanja, o,isa, ,a i ,redloeni- metoda tera,ije kod drevno" asketsko" autora i kod zastu,nika savremeni- ,rava'a u ,si-ijatriji i ,si-otera,eutskim kolama, ne"o, meni se ini, neto mno"o dublje i ire, koliko je -rianska, 'rkvena i ,ravoslavna antro,olo"ija, u stvari,istinita i koliko ona ,rua jedan ,ravi i zdravi okvir za takav s,asonosni i tera,eutski ,ristu, u svako" oveka, a ,osebno u !o"a svo"a& Costalom da dodam, ,o svetom Jovanu 8estviniku i ,o ,ro3esoru Jerotiu, ta kate"orija bolesti i zdravlja, zavisno u kojim as,ektima, u kojim trenu'ima nai- ivljenja ,osmatramo oveka, u stanju sebe ili dru"e, kao nijedna dru"a kate"orija obu-vata svako" od nas& Svi smo na neki nain i bolesni, ali u 0ristu svi mi zdravi& 7a bi to sve ,okazao, dakle, duboku antro,oloku, a ,osebno tera,eutsku aktuelnost sveto" Jovana 8estvinika, da bi "a doveo u ne,osredan ,risan dijalo"sa dananjim ovekom, sa dananjim ,si-ijatrima ,osebno, ,ro3esor je odabrao nekoliko najvaniji- tema koje su ,ri,remljene ,rvo kao ,redavanja, na Kolarevom narodnom univerzitetu, kada je iz veeri u veeru ,redstavljanje trajalo, u veoma veem ,rostoru ne"o to je ovaj na, i is,unjenom do ,oslednje" mesta, koliko se ja seam& >i- nekoliko tema koji sainjavaju ,o"lavlja ove knji"e, svaka od ti- tema moe se ,osebno razumeti, svaki tekst je zaokruena 'elina, ali svi zajedno su odrasli ,ovezano,tako da zaista knji"a nije zbirka tekstova i lanaka, ras,rava manje" obima koje bi bile samo me-aniki #K,ovezane tek tako da budu objavljene u jednom tomu, ne"o se radi o jednoj 'elini koja je ,ovezana iz nekoliko svoji- bitni- delova &&&Vladika P=@ako da kada danas savremeni ovek, savremeni -rianin uzme lestvi'u sveto" Jovana 8estvinika u svoje ruke i s,ise neki- dru"i- asketski- ,isa'a u ovakvom jednom kontekstu esto nam se ini da je onda to tivo ili knji"a koja je ,isana za mona-e, za neke -ermetike zatvorene du-ovne kubure, za nekakve du-ovne divove& I da sadraj u tim s,isima u"lavnom ne mo"u da budu mno"o od koristi niti da se ,rimene na oveka savremeno" koji ivi danas u svetu a ,o"otovo zbo" to"a to je sam ovek dananji ,oboan u -edonizam i materijalizam i o,tereen te-nolokim na,retkom a onda sve nekako sa"ledava kroz to ,a ak i sam du-ovni ivot& ;e/utim, i jevan/elja su ,re sve"a istorijske knji"e tj& tu se o,isuje kako je Qos,od na Isus 0ristos dok je -odio na zemlji u telu ljudskom kontaktirao, komuni'irao, saobraao sa konkretnim ljudima sa nji-ovim konkretnim ,roblemima, sa nji-ovim konkretnim ,itanjima du-ovnim i e"zisten'ijalnim i kakve sve od"ovore davao na muke i nevolje ljudi baeni- u svet& I,ak ,ored to", zaista, ,re sve"a istorijsko" karaktera i konteksta sami- jevan/elja Qos,od se obraa i svakom oveku bez obzira na vreme i ,rostor u kojem neko ivi, nezavisnood bilo koji- bioloki-, "eo"ra3ski- ili istorijski- odredni'a& 7a bismo me/utim, tu univerzalnu re s,asenja 2 re jevan/elja, re Qos,odnju koja i u istoriji u konkretnim uslovima a i u venosti uvek ima istu sna"u, isti znaaj mo"li da ,ri-vatimo neo,-odno je ,otrebno da i mi sami imamo du-ovne otvorene oi i da i sami imamo lino bla"odatna iskustva i o,it odnosa ljubavi sa !o"om kao i oni- koji sujevan/elja ,isali& Zato su, na ,rimer, tumaenja Sveto"a ,isma od sveto"a Jovana do >olstoja zaista autentina, iva tumaenja& C,ravo zbo" to"a to je sveti Jovan Zlatousti imao ono isto iskustvo doivljaja 0rista kao S,asitelja sveta, kao i re'imo bilo koji od jevan/elista ili na ,rimer, sveti Pavle koji je,isao ,oslani'e& >ako i kada "ovorimo o lestvi'i ona ostaje knji"a za,eaena sa sedam ,eata za sve one koji ,okuavaju da sa"ledavaju samo njenu istorijsku ili knjievnoF3iloloku vrednost& Samo onaj koji se i sam ,o ,rimeru sveto" Jovana 8estvinika, ali i tra"om sveto" Jovana 8estvinika otisnuo u ,otra"u za smislom i s ove i s one strane, ko ezne za svojim iz"ubljenim identitetom, moe da ,ojmi lestvi'e sveto" Jovana 8estvinika i da zaista ,ri-vati i iskoristi i samo"a sebe& C,ravo sto"a knji"a SCenje sveto"Jovana 8estvinika u nae vremeS, za nas danas, ,ravoslavne -riane, a slobodno moemo rei i za one koji sebe ne oseaju -rianima, nisu ,ravoslavni -riani, jeste dra"o'ena&&&& ;oda bi se bolje mo"lo rei da ovi- est tekstova, est ,redavanja koji su odrani na Kolarevom narodnom univerzitetu, jesu tekstovi koji or"anski izviru i razvijaju se iz same lestvi'e, i kao takvi inili su i samu lestvi'u razumljivom i do te mere, da iitavajui lestvi'u kroz ,rizmu tekstova ,ro3esora Jerotia i du-ovno" iskustva samo"a ,ro3esora, kao iskreno" -rianina i bo"otraitelja i mi ,oinjemo da ,re,oznajemo svoje "ladi i svoje e/i i svoje najdublje ,robleme u ,roblemati'i samo"a s,isa lestvi'e& Vraajui se ot,rilike -iljadu etiristo "odina unazad, ,ro3esor Jeroti nam ,omae da vidimo da je lestvi'a sa svojom ,roblematikom aktuelna i danas, u najmanju ruku isto onoliko, koliko je bila aktuelna i u vreme kada je ,isana& Pomae nam da s-vatimo i vidimo da e ona svakako biti svojom ,roblematikom aktuelna verovatno do kraja istorije i do kraja sveta& Jer svaki ovek bilo da je svestan to"a, ili ne, mora da od"ovori na ono najdublje ,itanje koje je !o" jedan,ut u,utio nama: SQde si, to si se sakrio4S =djek to"a ,itanja jeste savremenim jezikom reeno tzv& kriza identiteta&to je o,et ona unutarnja "lavna ovekova kao ne,restano e"zisten'ijalno ,itanje: SKo sam ja4S >o nae ja, iji je ,rvoliki'ilj 0ristos, ini nau nemilosrdnu borbu sa samim sobom, sa svojim strastima& Koliko je mukotr,na i teka ta borba o,isano je u samoj lestvi'i, a o ,onekim tim ,itanjima ras,ravlja i ,ro3esor Jeroti u ovoj #%knjizi& Za,anjujue je me/utim, kako se vidi iz ove male, ali ,o sadraju velike i zaista bo"ate knjii'e da se iskustva savremene ,si-olo"ije i savremene medi'ine u vezi sa sazrevanjem i odrastanjem ovekove linosti esto ,okla,aju sa bla"odatnim iskustvima ,odvinika 'rkve, koji su kroz vekove iveli& =vom knjii'om ,ro3esor Jeroti nam razbija moda kom,leks od ,si-olo"ije i iluziju da mora da ,ostoji ,o svaku 'enu jedan stra- od savremene ,si-olo"ije i ,si-otera,ije& =n ,otvr/uje da, ,iui ovu knji"u nitasamo ,o sebi ne mora da znai da je zlo i da una,red mora da se odba'i, ne"o da na,rotiv sve zavisi od nae"a stava i od nae u,otrebe da li e biti dobro ili zlo& Iskustvo ,redanja 'rkve i ,si-olo"ijeF,si-ijatrije, me/usobno se ,lodno i do,unjuju& >ako/e stvaralaki tumaei sveto" Jovana 8estvinika, ,okazuje ,ro3esor Jeroti da reenja za svoje du-ovne ,robleme ne moramo ,o svaku 'enu da traimo unovim teorijama, jer danas ,ostoji, mo"li bismo rei jedna bolest da mislimo da sve to je novo, uvek je bolje od ono"a ,ret-odno"a i staro"a& Povratak o'ima, u stvari ovom knji"om verujem da e i biti znak za eventualne itao'e, nije stra- od susreta sa realnim ,roblemima savremeno" oveka, ne"o je u,ravo stvaralaki ,ovratak onome iskustvu sveti- ota'a koje kao iskustvo koje izvire iz realno", lino" o,tenja sa !o"om moe biti i jedina nada i savremenom oveku bez obzira da li je on ,ravoslavni -rianin ili ne& !ez obzira da li je mona- ili ne&Po,ut samo"a sveto" Jovana 8estvinika ,ro3esor Jeroti ne samo da ,re,oznaje sim,tome razni- bolesti, ne samo da imenuje bolesti koje nosi ovek bez obzira na vreme u kojem ivi, ne"o on daje i konkretne savete i ,utokaze kako se te bolesti mo"u leiti& Kao to je, kako sam rekao na ,oetku, sveti Jovan Zlatousti kada je tumaio jevan/elja ili ,oslani'e svakako morao imati slino" ili moda isto iskustvo du-ovno sa ,is'ima jevan/elja i ,oslani'a, da bi mo"ao da bude autentina i iva nje"ova e"zeterska re, tako sam si"uran da, i vidi se iz ove knji"e, budui da zaista jeste ivo svedoenje ono"a iskustva, koje kroz vekove nae 'rkve zaista ,ostoji i sam ,ro3esor Jeroti nije mo"ao dru"aije da iznedriiz svoje du-ovne rizni'e ove tekstove ukoliko nije imao srodno ili slino iskustvo sa samim svetim Jovanom 8estvinikom& Zato, usu/ujem se da kaem da ,ored lestvi'e sveto" Jovana 8estvinika i ova knjii'a je svojevrsna lestvi'a& I u,ravo lestvi'a koja vodi u 'arstvo nebesko, a u,ravo kao takva i svojom le,otom jezika i svojom jednostavnou, a i ,re sve"a i iznad sve"a, onim to jest ,redanje nae 'rkve, ,re,oruujem iz sve" sr'a svima , a mo"u da ,osvedoim da je i literatura koja rame uz rame sa mno"im dru"im du-ovnim tekstovima moe da se ita i u monakim tr,ezama&SI.I5 J68C5IYna ,romo'iji knji"e Cenje sveto" Jovana 8estvinika i nae vreme, !udva, BHHK&Studije Vladete Jerotia uvek su neobino ins,irativan, intelektualni i du-ovni izazov& @ekao bi- da je u,ravo izazov jedan od kljuni- ,ojmova koji ins,iriu nje"ov svekoliki dosadanji o,us& Podseam da se jedna nje"ova knji"a u,ravo tako i zove: S6vro,a kao izazovS& 7akle, kljuni- ,ojmova koji je nerazdeljiva od osobina nje"ove linosti sva"da utemeljeni- na -rianskoj veri i toleran'iji& Stalo mi je da na"lasim da se radi o ustvari dijalokom miljenju& .imalo sluajno Jeroti je autor dvije studije oblikovani- u 3ormi dijalo"a& C jednoj se radi o dijalo"u sa Ivom ndriem, a u dru"oj sa vladikom .ikolajem Velimiroviem& =va ,otanja nosi naslov SKako zamiljam da sam raz"ovarao sa vladikom .ikolajem VelimiroviemS& Sledei Ouru Sunjia moemo rei da dijalo" ,redstavlja sveo,tu otvorenost bia za neija iskustva tj& iskustva dru"i-& =no to dolazi od dru"o", ono to je razliito i novo ne uzima se kao ,retnja i o,reka, ve kao iskustvo koje moe da u"radi u sebe kao o,eku, kao o,eku u vlastitoj "radnji ivota& .asu,rot ovome, valja ,riznati da nau kulturu danas karakterie monoloka netolerantnost, koja kao da se zasniva na naelu mani-ejsko" dualizma& =no to se u nas ne moe us,ostaviti u odnosu ja i ti, kao dijalokom otvorenju sebi ,rema dru"ome, moe se i to mi se ini ,osebno zanimljivim, ,rimeniti "otovo simetrino i na odnos razliiti- du-ovni- dis'i,lina& .aime, kod nas se jo uvek 3ilozo3ija, ,si-olo"ija i teolo"ija nalaze u odnosu stro"e iskljuivosti& .a jednoj strani imamo tekstove, ,rimera radi, klinike ,si-olo"ije i analitike 3ilozo3ije, a na dru"oj, nasu,rot njima, #Ltekstove monako" bo"oslovlja, a kako stvari sada stoje, nema nikakvo" mo"ue" analitiko" dijalo"a& =vo se moe ,rosto ,roveriti iz nae 3ilozo3ske i bo"oslovske literature iz koje se moe jasno uoiti nedostatak dijaloke komunika'ije u ovim du-ovnim dis'i,linama, komunika'ije koja nam je itekako neo,-odna&Primer, savreno su,rotan, kako sam rekao, ,redstavlja knji"a Vladete Jerotia, SCenje sveto" Jovana 8estvinika i nae vremeS, kome autor umesto uobiajene izdvojene inter,reta'ije dela sinajsko" mona-a iz VI veka, ,ristu,a kao dijalokom izazovu ,itajui o odnosu jedno" kako znam radikalno" monako" uenja i nae" vremena& =va sinta"ma Snae vremeS ovde znai modernu ,si-oloku, ,si-ijatrijsku ili 3ilozo3sku misao u odnosu na koje se ,romiljaju temeljni stavovi lestvi'e sveto" Jovana 8estvinika& 7ru"im reima, autoru je stalo da ,okae kako je to us,eno ,reneti 8estvinikove ,ouke na nae vreme, naroito u odnosu na dosti"nua u savremenoj tzv& dubinskoj dinamikoj ,si-olo"iji, kao i u ,si-osomatskoj medi'ini& =dma- valja rei da je od"ovor na ovo ,itanje ,otvrdan& Jeroti uoava duboku ,ovezanost a time i aktuelnost 8estvinikovo" uenja koje uenje ne os,orava ne"o ,otvr/uje moderna misao&Samo u kratkim naznakama, valja izloiti u emu je sadrana ova aktualnost& Prvi stav do ko"a drim i ko"a u samo ,omenuti jeste vano u,ozorenje vezano za razumevanje ,ojma zdravlje& .aime, ,rema Jerotiu ne smemo zaboraviti da je ozbiljna bolest u,ravo ne smeti biti bolestan& Prema bolesti semoemo odnositi dvojako: ili je smatrati a,surdom, ,ukim sluajem, neim to se zbiva, jednostavno tako to se zbiva, ili bolest treba s-vatiti kao istu !oiju o,omenu, izazov i ,oziv na ienje i ,reobraavanje ,raen uvek e"zisten'ijalnim ,itanjem ta ova bolest -oe za,ravo od mene: sledi na tom tra"u dalje temeljno ,itanje nema li moda i neke moje krivi'e u mojoj bolesti, nisam li uinio neki kru,niji ,restu,, o"reio o svo" blinje", uradio neto ,rotiv so,stvene savesti i to u,rkos "lasa ove savesti da treba da uinim su,rotno& C,uivanje na dosti"nua ,si-osomatske medi'ine koja je bazina za 'elu ovu knji"u "ovori da naa duevno nezdrava stanja, to je dakle, nje"ov stav, naroito ona koja traju mese'ima i "odinama ,resudno utiu na ,ojavu neki- 3iziki- bolesti& 7oktor Jeroti voli, koliko se seam iz raniji- ,redavanja, da na,omene da ,raktino sve bolesti od "ri,a do raka jesu ,si-osomatske bolesti& 7alje na ovom tra"u ,si-osomatski dosledno ovek moe ,revladati najtee bolesti kada je uveren da ima nade i da nje"ova borba ima smisla& ;eni je bilo veoma zanimljivo izvo/enje jedne ti,olo"ije linosti iz lestvi'e sveto" Jovana 8estvinika koja je ,rimenjena na neka moderna ,si-oloka istraivanja& Sveti Jovan 8estvinik tako razlikuje one linosti koje ,o ,rirodi jesu same ,o sebi skloni uzdravanju, istoti, skromnosti, krotkosti itd, dakle, ,o svojoj ,rirodi ali i one dru"e koje to u svojoj ,rirodi nisu& !ilo bi vrlo zanimljivo da za,azim da se sveti Jovan o,redeljuje i ,riklanja ka ovom dru"im kod koji- se skoro sama ,riroda ,rotivi ovim vrlinama, te silom ,rimoravaju ovi sebe ,a iako s vremena na vreme doive ,oraz i ja i- veli 8estvinik kao ljude koju svoju so,stvenu ,rirodu ,risiljavaju na dobro, ,o-valjujem i,ak vie ne"o ,rve& Poto smo na ,rostoru ;editerana i ,oto najee koliko se seam u toku ovo" 3estivala ,ominjano ime 6V. P& P6>@=VIY@az"ovori, 8avirinti due*;ilo Jevti: =dbrana ivota 2 novi raz"ovor sa Vladetom Jerotiem, SPartenonS, !eo"rad, BHHH+IIzvor: SPolitikaS, !eo"rad, #G& H& BHHH& 2 izvodJVladeta Jeroti je kroz skoro ,ola veka du"o" -oda kroz brojne lavirinte ovekove due, svoji- ,a'ijenata, ,a i svoje lino, ,roao us,eno kroz ,ut individua'ije i samoostvarenja& =n je, konano, u svojim ,oznim "odinama dosti"ao vr-una', kome mno"i streme, ali "a samo retki dostiu 2 on je ,ostao mudra'& ;udra' je vrednost koja se ,ostaje, a ne imenuje& =n je sada u dobu u kome je s,oznao sutinu ivota i smrti, ovladao svojim strastima i us,ostavio duevni i du-ovni mir i, konano, savladao stra-& Imao je sreu da je imao velike uitelje, ,osredno ili ne,osredno, ,re svi- Karla Qustava Jun"a, usvojio jeod nji- sve ono to je bilo najbolje, a ,ri tom ostao ori"inalan u svojim razmiljanjima& =n je sada dosti"ao onaj vr-una' mudrosti i unutranje" mira, kada ,ostaje mo"ue "ovoriti bez strasti o najvanijim i najsu,tilnijim stranama ivota i smrti, ali i o ,osebnim stanjima du-a, ,re sve"a o odnosu oveka ,rema !o"u, na najjednostavniji nain, svima lako s-vatljiv i ,ristu,aan&C ovoj knjizi Vladeta Jeroti od"ovara za,anjujue lako i jednostavno na brojna ,itanja, ili objanjava ,ojmove na kojima se mno"i ljudi danas s,otiu, verujui da se oni sami ,o sebi ,odrazumevaju, dok su im za,ravo usled svakodnevne u,otrebe esto oduzeli ,ravi smisao ili i- ,ot,uno obesmislili& C ovom zlosrenom vremenu, kada je re osiromaena, zlou,otrebljena i ,ostala robinja aktuelne ,olitike, iz"ubila je svoj smisao i svoj lekoviti e3ekat& =na je, izme/u ostalo", ,restala da bude komunika'ijsko sredstvo, u njenom najboljem vidu& =na je ,ostala jednosmerna kliirana besmisli'a, 3loskula, ru"ali'a, uvreda, ,oru"a&&&;no"i znaajni ,ojmovi su u ideolo"izovanom novo"ovoru iz"ubili svoje ,rvobitno znaenje& Sada je ,reko ,otrebno da se ,onovo rede3iniu i vrate oveku& Vladeta Jeroti je uinio umni na,or da ljudima obnovi le,otu i vrednost rei a ,ojmovima ,rvobitni smisao& C ovoj knjizi, raz"ovarajui sa ;iloem Jevtiem, Sdarovao je svojim ro/a'imaS od"ovore na mno"a e"zisten'ijalna ,itanja, koja ovek esto ,ostavlja sebi ali na nji- ne dobija uvek i najbolji od"ovor, i, to je najvanije, ,onovo nam je vratio!o"a, i to ba u najsudbonosnijim trenu'ima nae istorije, kada su se nad nae" oveka, koji je zaboravivi svoje boansko ,oreklo, jer je stvoren !ojom ,romilju i voljom, nadvile najozbiljnije ,retnjeda iz"ubi sebe i svoj identitet& I, ode u veni zaborav&;I8 869K=VIY .IK=8IYSamo dela ljubavi ostajuM#*Vladeta Jeroti, Samo dela ljubavi ostaju, ;anastir 0ilandar, !eo"rad, BHHK&+.ikada nisam imala trunke sukoba sa ,ozitivistikom misli& .emo"ue je tu misao mrzeti, ne videti je& .a,rotiv, delom joj ,ri,adam, kao to i ona meni ,ri,ada& =na nam uostalom svima budi ,olovinu dremljivo", samozaboravljeno" moz"a&li, ,ri,adam ,ro'entom i onoj dru"oj, ,oetskoj sivoj masi, "de kao radar -vatam ,risustvo slini- dua ili, meni smrtniku, retko dostu,ni- oblika ivota&5ta ako ,esnik ume da ,ie, ali nema ta da kae4lekar ima ta da kae ali ne ume da ,ie4 Ima li knji"a koje lee ovakvu klevetu47a onaj koji ima ta da na,ie, nee znati da ,ie, a onaj koji zna da ,ie, nee imati ta da na,ie 2 ,reivela je ,ozitivistika zlu namerena ,ria koju bi svaki jak naunik i svaki jak ,esnik izbrisali& .a tom se raskru nji-ove dve -emis3ere moz"a vide i jedna dru"u ,ozdravljaju, "ovore i ive zajedno, ili ,rave naizmenini ras,ored svetla i tame ivota& ko je !aslar ovo zvao no i dan, snovi/eno i nauno, ;ikelan/elo je iveo i ,o svetlu i ,o tami& >esla lirski ,oznavao je >eslu nauno"& Svaka bla"orodnost u ovekovom liku, udaljena svetlosnim "odinama od ,roseka, zato je, mislim, nuan zajedniki ,ristanak obe -emis3ere sive mase njene, u venost:& Preko malo" uto" tela koje ova dva ,i-tijasta dela ljudske "lave s,aja, "enijalnost se rava do svoje zrelosti, a takav ovek zau/ujue je iznijansiran, is,unjen i skroman& Skroman je, jer je to nje"ovo ,rirodno stanje stvari&&&8ekar je u sr,skoj tradi'iji ,esnik, ,isa', "uslar, istoriar i svedok& Ili je moda ,esnik i ,isa' uvek ilekar& Svejedno, uzrok ovde nije vaan& 8ekar ,ra,ozitivista u svojoj ,oslani'i, najblii je du-u i ,esnitvu ve od svitanja& >elo, ,atnja, bot, teskoba, raz"radnja, udna sudbina elija i misli, nji-ov "re- i umiranje,sve to brzo vodi Sutini& I kada moan ljudski um tu sutinu nasluti, on se okrene oko svoje ose i u"leda sebe: na raskru leitelja, ,esnika i du-ovnika& teistika vera o kojoj razmilja !er/ajev, ili teistika istinska ,ri,adnost *u sluaju Vladete Jerotia+, same "a onda izaberu i ,ozovu&7r Vladeta Jeroti bee ,ozvan& =n je danas i za vremena sva, ,isa', ,ri,oveda, nauk koji ivi, svedok i ovek !oiji&Svedoe u nje"ovoj knjizi i a,ostol Pavle i Justin Po,ovi, i .ikolaj Velimirovi, i e,isko, 0rizostom, i sveti Pantelejmon& ;akarije 6"i,atski, Kjerke"or, Platon, Vuk Karadi, Solenji'in&&&i Isidora Sekuli&Prividna daljina u "lasu autora koji ima rezonan'u vaseljenski- kru"ova, otkriva samo rastojanje izme/u nas i venosti& Poziv na s-vatanje "alaktiki- razmera&=duvek sam zamiljala da svaki ljudski "las ima svoju ,osebnu boju u svemiru&WJa 0rianinom sebe ne smatram, ve onim koji 0rianinom tek tei da ,ostane&W 2 kae Jeroti,ovek koji jeste ,ozvan& =n taj ,oziv misionari svima & Eeli da nam utedi ivotni ,romaaj &&& jer Samo dela ljubavi ostaju& Svevinji kroz nje"a ,ie, ,ita se o smislu samo"a sebe u jednom telu, Zbo" e"a i kako ljudi trae !o"a4 Vladeta Jeroti is,isuje materijalizovane u njemu samome rei: Pravda !oija je Isus 0ristos& Vera i sudbina& Ko kua oveka4 Po ijoj volji stradamo4 = stra-u, sebinosti i alosti& 8jubi li me Petre4 = bolestima, molitvi i lekovima& 9ovek je i ,alata i tvr/ava i -ram &&&Jezik na sr,ski, le,& Kratki ,odnaslovi, kao iz daljine one davne, 7uieve, iz koje se on obraao Wsiromanim i ,otenim Srbima u domoviniW&Poziv vaseljenski, rastoen u dubine, ujan i dalek& Zvoni do "rani'e ,rimanja zvuka, a onda se u kosmikoj ,raini deli beskrajno&Vladeta Jeroti je tu, u ljudskom obliku&Psi-ijatrijska klinika, simbolino ienje od zla i zidovi kre boje, duni i neduni "lasovi ras,olueni- is,ovesti& Skromni dani u skromnim sr,skim manastirima i ,utovanju u vreme, bistre oi sr,ski- seljaka koji su vrsto odluili da ne sumnjaju& Stani'a u najveoj ,ravoslavnoj zemlji& Zvona koja i amneziji vraaju seanje i ovlae du,lje kroz koje se ,rima svet, na"omilano iskustvo dotaknuto" i razmiljanja kroz "odine, sve je tu, u delu koje ostaje& C radosnoj tuzi ,ravoslavni-& C,isao se njime u MMvreme Vladeta Jeroti, jer ako je najtee u,ravo u vreme se u,isati, u vremenu ostati, njemu je to *ili sili boanskoj ,reko nje"a+ darovano& i,ak, kroz strani'e knji"e struji: .e ,laite se, ne bojte se, jer ja sam sa vama& Prorez je besmrtnosti u svakom redu ovi- strani'a& .ijedan se red nji-ov sa 'ininim i ,rozainim romorom ne slae& .e, tu je sve uvid iskusno" ,si-ijatra, usklik, intuitivno iitan zakljuak, ritam koji vue na,red i uvis& 9itaju se redovi i na,uta se zemaljsko tlo& @e ,si-ijatra smenjuje re du-ovnika& Jedna s dru"om raz"ovaraju i ,retiu se& Zatim -vataju jedna dru"u za ruku, vezuje i nji- neko uto telo kao i dve -emis3ere moz"a, ,si-ijatar i du-ovnik se vie ne sustiu, ve u do"ovoru ,rese'aju neiste sile i ure da u,ozore oveka, da mu kau da i on moe da ostane u venosti& Samo ako se ,ovremeno seti ,raine iz koje je nastao& Aela knji"a Jerotieva sea se: seti se& Proitana, ona vadi udno neko znanje iz nas& Seamo "a se&I rat i krv, i ,oraz i izdaja, i oni i ovi, i nai i nji-ovi, sve e to ,roi& Sve e ,roi, sve istine i nalijanjina za kojima je samo ,ola stada zameketalo, uto,ie se ,onovo u nekom novom ,oto,u& 7elovi e se svi izdeliti toliko da e ,ostati nedeljivi& I ostae samo ona to je samom obinom oveku najblie a istovremeno i najnebeskije, ujedinjavajue& Samo e takva dela slube svete ,reiveti&Zove Vladeta Jeroti i ,ita: 8jubi li me Petre4, ali ne trai bri od"ovor& .i ,si-ijatar, ni du-ovnik,ni ,isa' ne ure, ne nameu i ne "uraju nas& =stavljaju oni tri du"a ,oziva ivotna ljubi li me Petre4 da& 'elo"a ivota smrtnik razmilja& .eka on sebe slobodno trai i u,oznaje bez imenovanja& Verovau u !o"a 2 rekao je Satov& Qramatiko vreme ovde nije vano& @azmiljaj i ako veruje i ako ne veruje& @azmiljaj i ,okuaj da osea& Pokuaj da vidi da je ono to 'eo ivot dri za sveto, ve bilo sveto jo nekome& Pokuaj da sto,i misli u tom zajednitvu& 5iri "a u sebi i u dru"ima& Jedno" e dana, svojim ,otom'ima, rei jesi li verovao&6to knji"e kojoj nita ne moe ri"idna ,ozitivistika ,odela na ono"a koji ume da ,ie, ali nema ta da na,ie i ono" koji ima ta da sao,ti, ali ne ume da ,ie& Sve su snane linosti u umetnosti i nau'i ovoj nesi"urnosti u ljudsko ,onovno objedinjenje odolevale& Vladeta Jeroti verovatno o ,odeli nije ni razmiljao& Prosto, ,isao je on sam i nedeljiv, o delima koja ostaju&Ko "od je video oima zemaljskim ovekov izbezumljeni um, ,o'e,anu duu i za"nojeno telo, suluda skakanja u sle,e uli'e istorije i udaranja "lavom u jo tvrdo"laviji zid, -tee ,ovremeno da se zatiti i od injeni'a&.e ivi li samo milosr/e onu stranu injeni'a4 I dok injeni'e ,onekad jedna dru"u rue kao ,ea'i ne,rijateljske ,eake klasino" rata, dela i inovi unutranje reli"iozne ljubavi *u kojoj is,isuje reiVladeta Jeroti+ nemaju uzak kontekst, ni lo"iku, niti uslovljeno vreme&=ni, kao i nje"ova knji"a, ostadoe bez "lavni- osobina smrtnosti& @ei e se jedno" daleko", is,red nas, dana: oni u istoriji ostadoe&!C7I;I@ 7C!K9inodejstvo neuroze*Vladeta Jeroti, !olest i stvaranje, !IQZ, !eo"rad, BH%K+IIzvor: S=vdjeS, jul BH%%JSaku,ivi u 'jelinu niz svoji- lanaka i ,redavanja o ,roblemima odnosa i ,ovezanosti izme/u bolesti, i to bolesti ,si-ike ,rirode, i stvaralatva veliki- ,isa'a, beo"radski ,si-ijatar i autor niza veoma za,aeni- eseja iz oblasti ,si-oanalize, Vladeta Jeroti, nedavno je objavio knji"u ,ato"ra3ski- studija ,od zajednikim naslovom !olest i stvaranje&=va knji"a na odre/eni nain ,redstavlja ,rirodan nastavak Jerotieve ,ret-odne knji"e Psi-oanaliza i kultura, u kojoj je, dobrim dijelom u du-u inter,reta'ije, izloio uenja i o'ijenio do,rinos razvoju ,si-oanalize znameniti- ,si-oanalitiara, od njeno" utemeljivaa Si"munda ako jedan oblik ,si-oze kao to je melan-olija, ukoliko uo,te nije s,orno da li je to bolest, on ,osmatra u kontekstu sloeno" bia kakvo je umjetnik, ,olazei od Stendalove tvrdnje da je Sumjetnik ovek ,omalo melan-olian i dovoljno nesreanS, naravno ,od ,ret,ostavkom da je umjetnik koji je S,omalo melan-olian i dovoljno nesreanS, a ne da je umjetnik za-valjujui takvoj ,si-ikoj strukturi& Zanimljivo je, mada nimalo udno, da Jeroti melan-oliju, tu *iako S'rnu uS+ moda najdominantniju struju u ,si-i umjetnika, ne ,osmatrau svojoj njenoj neu-vatljivoj sloenosti, ve je u"lavnom tretira kao ljekar kad se ,ostavlja ,rema nekoj bolesti ije je izljeenje mo"ue& li, autor !olesti i stvaranja i,ak vri jednu bitnu distink'iju izme/u dva vida melan-olije *bla"e i snane+ odre/ujui u odnosu na intenzitet ti- karakterni- tonova i samu sudbinu umjetnika&.aime, Jeroti *ne ,oriui mo"unost izljeenja od melan-olije+, dobro ,rimjeuje da bla"a melan-olija najee moe da bude stimulativna za stvaralatvo, dok snana melan-olija "otovo ,o ,ravilu ,araliui djeluje na stvaralake sile u umjetniku& I ba u tom ,ro'ije,u se otvara ,rostor za ,si-otera,eutsko lijeenje umjetnika, kao i niz sutinski- ,itanja u vezi s njim& .o, tako/e se ,ostavlja ,itanje "dje je "rani'a izme/u ta dva oblika melan-olije, i da li izlijeiti *mi bi smo ovu rije rado ome/ili zna'ima navoda+ umjetnika od bla"e melan-olije znai neutralisati nje"ove kreativne moi, ili ,ak na dru"oj strani, da li je osloba/anje umjetnika iz stanja stvaralake ,aralize za"arantovano izljeenjem od snane melan-olije&5to se tie dru"o" Stendalovo" uslova za umjetniko iskazivanje 2 nesree umjetnika 2 "otovo dastvari stoje identino sa ,rvim& .aime, mno"i ljudi su nesreni, ,a i,ak nisu, niti mo"u biti umjetni'i& Pa ta je onda ,resudno za o3ormljenje jedno" umjetnika4 =vo ,itanje nuno odvodi ka novoj jo veoj za"onetki, ka ne,oznatom 3aktoru 7, kako "a Jeroti oznaava, koji Szovemo o,tim imenom 2 talenatS&C tom smislu je moda olakano ,ovlaenje "rani'e izme/u neurotiara i umjetnika& =bian neurotiar se bes,omono davi u oblaku svoje bes,lodne neuroze, dok je umjetnik totalno okrenut moru svo" unutranje" obilja i ,lodnosti& .o, ako je umjetnik i neurotina linost *a "otovo da nema znaajnije" stvarao'a koji to nije ili nije bio+ kao to je sluaj i sa umjetni'ima koji su ins,irisali Vladetu Jerotia za ovu knji"u ,ato"ra3ski- studija, onda je on *umjetnik+, kazano medi'inskim ar"onom, i svoj Sso,stveni ljekarS& >reba na"lasiti da autor S!olesti i stvaranjaS stoji na ovom stanovitu ,riklanjajui se na taj nain kako drevnim uvjerenjima, ristotelovim ,rije sve"a, tako i u nae vrijeme iroko ras,rostranjenim, o katarzikom dejstvu umjetnosti& .aravno, ,ri tom se ima u vidu dvostruki smjer katarziko" dejstva: umjetnik i ,rimao'&MG5to se tie ovo" ,o"lavlja eljeli bi smo da ,odsjetimo da je jedna distink'ija neto otrije data ne"o to zato ,ostoje objektivni uslovi i razlozi& @ije je o Jerotievoj jasnoj ,odjeli na umjetnika, snevaai neurotiara& Istina, ta ,odjela je izvrena sa ,si-oloko" as,ekta, ,a i,ak, teko je bez rezerve stati na njenu stranu& Jer nam se, -tjeli mi to ili ne, samo ,o sebi namee ,itanje, zato, u,ravo sa ,si-oloko" as,ekta "ledano, u jednoj jedinoj linosti ne bi mo"la bit s,letena mrea od svi- ti- niti, kad ona, u sluaju umjetnika, zaista i jeste takva&Kao to je stvorena sinteza izme/u ,si-oanalize i 3ilozo3ije e"zisten'ijalizma, tj& Se"zisten'ijalistika ,si-ijatrijaS, tako V& Jeroti u svojim razmatranjima tei da rasvijetli ,roblem stvaralatva, umjetniko" ,rije sve"a, u svjetlosti Jun"ove kon'e,'ije ar-eti,ova i kolektivno nesvjesno",to ne ,redstavlja ,ionirski za-vat na ,olju uoavanja te SkauzalnostiS, ali u svakom sluaju nudi ,ri-vatljivu viziju is-odita umjetnosti&C odjeljku ,od naslovom S.euroza stra-a i stra- kao izazov slobodeS, autor is,ituje univerzalni 3enomen stra-a, koji jedan,ut djeluje Sne,ovoljno i destruktivnoS, dok je dru"i ,ut Saktivator i stimulansstvaranjaS& Smijetajui ovu e"zisten'ijaliju u istorijski kontekst, Jeroti nas uvjerava da se o stra-u nikad nije vie mislilo i ,isalo ne"o u nae vrijeme, to, naravno, ne znai da je moderan ovjek u tom ,o"ledu u"roeniji od svoji- ,redaka, ve, kako Jeroti dobro ,rimjeuje, da se samo obrnuo Ssmer kretanja stra-a od s,olja ,rema unutraS, te je ovjekov duevni ivot ,ostao ,rostor zbivanja stra-a&korijen svako" stra-a je stra- od smrti, bar kako 0ajde"er misli& Za Kjerke"ora i Sartra dominira stra- od slobode, dok, vjerovatno najsnaniji ,redstavnik e"zisten'ijalizma, Karl Jas,ers, stra-u daje ,ozitivno obiljeje, istiui nje"ovo ,risustvo u ovjeku kao istu neo,-odnost, kako u ,ro'esu individua'ije, tako i kasnije, dok nam slui kao Ssi"uran tit od svako" ,rividno" znanja i lane si"urnostiS&>o razmatranje o stra-u Jerotiu slui kao teorijski metodoloki okvir za is,itivanje ,ojedinani- sluajeva etvori'e ,isa'a: Kjerke"ora, Ka3ke, 0esea i Joneska&=no to bi se mo"lo izvui kao neka vrsta zajedniko" sadratelja u radovima o etvori'i ,omenuti- stvarala'a, svakako je, kao to smo i na ,oetku istakli, nji-ova neuroza& Zajedniki je i ,ostu,ak kojim se Jeroti slui u tra"anju za korijenom nji-ovi- neuroza i uti'aju ti- neuroza na nji-ov odnos ,rema svijetu, i na nji-ovo djelo&>ako u radu o Serenu Kjerke"oru Jeroti is,ituje okolnosti koje su uti'ale na neurotini razvoj ovo" veliko" dansko" mislio'a& Snana identi3ika'ija sa o'em i *,od nje"ovim uti'ajem+ ,ot'jenjivaki odnos ,rema maj'i, determinisao je nje"ov odnos ,rema eni uo,te, ,rema Senskom elementuS u sebi2 nimi, i, naravno, ,rema @e"ini =lsen&7ru"i rad, o ako/e je zanimljivo obratiti ,anju nanekoliko Jerotievi- tvr/enja koja se temelje ne uvjerenju da je nje"ova neuroza imala ,revlast nad nje"ovim talentom, to se ,o naem uvjerenju sa daleko vie o,reznosti i manje kate"orinosti smije rei& >ako/e neuvjerljivo zvui da je Ka3ka ,okuavao da na/e lijek za svoju neurozu& >o je u toliko nevjerovatnije to je u ,itanju ba Ka3ka, a ne neko dru"i& Ka3ka sa na"laenom 'rtom mazo-izma& Ka3ka koji je u otvorenoj, i samo u otvorenoj, rani neuroze, sasvim si"urno vidio izvor svo" stvaralatva&Sluaj 0esea i nje"ove neuroze, koja je jedno vrijeme blokirala ,ieve stvaralake moi, i nakon ije" izleenja od strane Jun"ovo" uenika dr Joze3a 8an"a je 0ese na,isao svoja najzrelija djela, ,osluioje, izme/u ostalo", ,is'u studije, da na,ravi jednu vrstu ,ore/enja izme/u 0esea i Jun"a, i da na konkretnom ,rimjeru ukae na mo ,si-oanalize&I najzad, ,iui o Jonesku Jeroti otkriva jedno" dru"aije" ,is'a od ono" autora SYelave ,jevai'eS, S.osoro"aS i dr& tra"ikomini- ,ozorini- komada& =tkriva nam Joneskovu o"oljenu linost izMK7nevnika& C tom eseju, koji je ,isan i ritmiki nemirnijim jezikom od ostali- u ovoj knjizi, nalazimo jedan od najlu'idniji- iskaza o ,aradoksu umjetnika Skoji ovoj in3antilnosti u,ravo imaju da za-vale za svoje stvaralatvoS, veli Jeroti&;i bismo za kraj najradije ,ara3razirali ovaj iskaz, ,od uslovom da nam je do,utena jedna SmalaS izmjena& Cmjesto rijei in3antilnost u,otrijebili bi rije neuroza& =sim to"a, nadamo se da neemosasvim otii u krajnost ako ostavimo mjesta i za jedno, moda ,aradoksalno, ,itanje, koje nam se nakon sve"a snano namee&ono bi moda mo"lo da "lasi: 7a li je neuroza stvarala'a zaista bolest4Z=@. Q8C596VIYPsi-olo"ija i knjievnost, Susret sa Senkom*Vladeta Jeroti: 7arovi nai- ro/aka, SProsvetaS, !eo"rad, BHHM+IIzvor: SPolitikaS, !eo"rad, BK& P& BHHPJ!iblioteka "rada !eo"rada, ,romo'ija, BHHH& sa Zoranom Qlueviem i Vladimirom Po,oviemJednim delom svoje tematike ova knji"a dolazi u nez"odno vreme: u trenutku kad su se mone sile Za,ada okrenule ,rotiv nas, kad se u za,adnim i svetskim medijima o nama mo"u uti "otovo samo naj"ore stvari, kad nas "otovo 'eo svet tretira maltene kao jedine divljake kojima nije mesto u SidealnojSte-nolokoj 'iviliza'iji savremenosti, kad nas je tzv& svetska zajedni'a osudila na ti-o izumiranje i bioloko zatiranje, a od ,re nekoliko dana ubrzala taj ,ro'es bombama .>=Fa 2 ova knji"a se bavi naim na'ionalnim manama i nedosta'ima, ,ozivajui da se susretnemo sa so,stvenim nalijem, za"njurimo u svoju kolektivnu Senku i ,riznamo svoje ,oroke& Veliko je ,itanje ta je sad ,ree: suoiti se sa svojim ,si-ikim i moralnim nalijem, rizikujui sve ne"ativne ,osledi'e koje otuda mo"u ,roizii *sadomazo-izam, kolektivnu de,resiju+, ili autokritiku analizu odloiti za bolja vremena a sada uloiti svu na'ionalnu ener"iju na s,asavanje i o,stanak&ko se i,ak odluimo za ,rvo reenje, onda se ne"ativna slika o sebi mora izbalansirati sa ,ozitivnom kao to se mora dati antro,oloki i istorijski ,ot,unije objanjenje so,stvene ne"ativnosti, "de Jeroti s ,ravom istie u ,rvi ,lan tribalni in3antilizam& ;ora se ,ri tom istai i injeni'a da se istorijska us,enost ne ,ostie samo ,ra"matikim uravnoteavanjem na'ionalni- svojstava i nezrelo" tem,eramenta ne"o i izvesnom bezobzirnou, amoralnim ,ra"matizmom, li'emerjem i a"resivnou, to nisu nimalo -rianska svojstva, ali su uvek jemstvo za materijalni i ,olitiki us,e-& ko bismo sebe u,oredili sa dru"ima, videli bismo da i dru"i narodi imaju ak i due liste ne"ativnosti, ali s tom razlikom to mi najvie zla nanosimo sami sebi, najmanje dru"ima, dok je to u tzv& S'ivilizovani-S naroda obrnuto& Iako nema o,ravdanja ni za autodestruk'iju, i,ak znai moralnu kom,enza'iju injeni'a da su od nas manje stradali nai susedi ne"o mi od nji-&7a zakljuimo& .ije nimalo lako da se u jednoj ,o"romakoj linFatmos3eri, u kojoj se nalazimo, na narod odlui da za"leda u svoju tamnu stranu bia& Zar nije u ,ravu ako se za,ita ko je u ovom svetu bez "re-a da mu ,oloi raune4 li svako odla"anje ,roduava ,atolo"iju a moda i a"oniju nezrelosti, a rauni se ne ,olau samo ljudima& >ek kad su "a braa ba'ila u bunar, Josi3 iz istoimeno" romana >omasa;ana ,oinje da sazreva, osloba/anje od in3antilne nar'isoidnosti, samo je ,rvi korak& .e znam koliko jedubok na bunar, ali je Jeroti u jednoj stvari ,ot,uno u ,ravu: mi smo sada u njemu i to treba iskoristiti kao ansu za samosazrevanje, ili emo teko u"ledati sun'e sa dna bunara&>ekstovi u ovoj knjizi ,redstavljaju dve tematski "otovo ,ot,uno ,osebne 'eline: ,rva tri eseja, zajedno sa ,oslednjim, bave se ,itanjima istorije, kulture i na'ionalne karakterolo"ije& =stali se bave reli"ijskom tematikom& Zajedniko im je to to imaju istu, u osnovi jun"ovsku, metodolo"iju, dok je za ,rvu "ru,u eseja karakteristian ,si-oloki ,ostu,ak koji ,olazi od 3rojdovski ins,irisane ,ret,ostavke dau razvoju individue i etnike zajedni'e ,ostoje bitna ,okla,anja koja omo"uuju da se i na 'eo narod ,rimeni ,si-oloka dija"nostika koja je otkrivena u tretmanu ,ojedin'a&M%Iako nema dovoljno ,rostora za detaljnu ar"umenta'iju, treba rei da je Jeroti neu,oredivo us,eniji kad se bavi isto reli"ijskim ,roblemima ne"oli istorijskim koji zadiru u sr nae" na'ionalno" mentaliteta i sudbinu nae istorijske e"zisten'ije, mada su, treba isto tako na"lasiti, i ova nje"ova razmatranja ,roeta nizom tani- i nezaobilazni- o,serva'ija& 9ini mi se da Jeroti u nekim trenu'ima zanemaruje injeni'u da se istorijski do"a/aji ne mo"u us,eno tumaiti ,olazei od nekoliko ne"ativni- osobina iz na'ionalno" mentaliteta ili narodno" ,redanja, odnosno za,isa ljudi koji su i sami iveli u e,skoj ima"ina'iji, ,a onda e,ske to,ose ,retvarati u ,utokaze i injeni'e& =d"ovori na najkru,nija ,itanja kulturne i istorijske sudbine jedno" naroda ,re se mo"u ,otraiti u veoma sloenoj i su,tilnoj ,rimeni interdis'i,linarno" ,ristu,a, bez bilo kakvo", ,a i ,si-oloko" ,ojednostavljivanja ili ,redomina'ije&C studiji o .je"ou Jeroti ,olazi od uti'aja dualistiki- reli"ija na ,is'a S8ue mikrokozmaS, i onda, jednom sintetskom o,serva'ijom ,ojma vremena u tom s,evu, koja se oslanja na za,aanje ;iodra"a Pavlovia o jednovremenosti zbivanja u S8uiS, zakljuuje o diskretnom ,risustvu dualistike jeresi u .je"oa& umaena kao kolektivna neuroza, reli"ija je smatrana i svojevrsnom zatitom ,ojedin'a od individualne neuroze ali i tei- ,si-iki- oboljenja, s-izo3renije, na ,rimer, koja je oznaavana kao individualna reli"ija& @eduk'ionistiko i vul"arnoFmaterijalistiko tumaenje reli"ije iskljuivo iz as,ekta ,atoloko", onemo"uavala su i od"ovarajui ,ristu, 3enomenu mistike i us,ostavljanju dijalo"a izme/u ,si-ijatrije i reli"ije&;e/utim, navedenim teorijskim i ideolokim ,roblemima ne okonavaju se tekoe u nastojanjuadekvatno" ,ojmovno" odre/enja mistiki- 3enomena& .aime, za razliku od autentini- reli"ijski- i ,ara,si-oloki- doivljaja, tri etvrtine vizija kao du-ovni- vi/enja su ulne obmane, iluzije, -alu'ina'ije,,seudo-alu'ina'ije i ejdetske slike&Iako ova koliina lani- i ,atoloki- doivljaja ini o,ravdanim sumnje u realnost vizija, jedna etvrtina je, kako se smatra, sasvim dovoljna ,otvrda autentinosti mistiki- stanja& Suoen sa ,roblemom ,oistoveivanja autentini- i lani- mistiki- stanja, Viljem 7ems je kriterijum nji-ovo" razlikovanja zasnivao na realnosti ,si-ike ,romene u linosti i ivotu vernika& >ra"om ove distink'ije, Jeroti ukazuje na nji-ove ,ozitivne i ne"ativne as,ekte& utentino mistiko stanje je ,si-iko normalno, zdravo, do,rinosi s,okojstvu, radosti, ljubavi, inte"ra'iji linosti i njenom ,reobraaju, dok je lano stanje ,atoloko, nenormalno, donosi oajanje, nes,okojstvo, stra-, nesi"urnost, dezinte"ra'iju linosti i njen ras,ad&utentini mistiki doivljaji ,otvrda su i Jun"ovo" reli"iozno" na"ona koji do ,osebno" izraaja dolazi u ivot tzv& mistiko" oveka& S-vatano kao ne,osredno iskustvo nadnaravno", mistiko iskustvo se tumai i kao otkrovenje i boji dar& utentini misti'i su, ,o ,ravilu, dovodili u ,itanje do"matina s-vatanja zvanine vere i dolazili u sukob sa njenim ,osredni'ima& Provo'irajui ta s-vatanja, dovodili su u ,itanje o,ravdanost institu'ije i ,osrednika u komunika'iji sa nadnaravnim& =s,oravani, ,ro"anjani i osu/ivani, brojni misti'i su tek nakon smrti ,ostajali sve'ima&Kako ovo iskustvo dru"e i ,ot,uno dru"aije, svete, tajanstvene realnosti ,revazilazi mo ra'ionalno" ,oimanja i tumaenja, ono ostaje izvan dometa uobiajeno" jezika i kazivanja& ;istiki doivljaj karakterie oseanje svejedinstva, ali i oseaj izdvojenosti, svest o sta,anju sa nadnaravnim, ali isvest o svojoj ,osebnosti& Kom,leksnost mistiko" doivljaja im,li'ira, dakle, realnost dru"e svesti kao i odre/eno" uvida u sadraj te dru"e stvarnosti& .a osnovu 0a,oldovo" odre/enja, Jeroti i razmatra mistika du-ovna stanja kao ti, iskustva, kao ,ut saznanja i kao stanje svesti&.esvodljiv na bilo koje dru"o iskustvo, mistiki 3enomen se iskazuje najdubljim linim doivljajem nadnaravno"& =vaj doivljaj je i simboliki ,rekid sa dotadanjim ivotom i otkrivanje ,uta tra"anja za sobom, odnosno ukidanje dotadanje" SjaS i ra/anje jedno" novo" s,iritualno" SjaS koje u realnosti so,stva i vezu izme/u svesno" i nesvesno" ostvaruje na ,lanu s,oja mikrokosmosa sa mikrokosmosom& Sa"ledavajui iz ,ers,ektive Jun"ove dubinske ,si-olo"ije sloene 3enomene mistiki- stanja, Vladeta Jeroti je ukazao na ,si-iki identitet koji i- ini razliitim od dru"i- stanja svesti, to je ,otvrda i vanosti distink'ije izme/u vizija i -alu'ina'ija de3inisani- u,ravo u kontekstu nji-ovi- veza i razlikovanja od autentini- mistiki- stanja&MHE@K= >@6!J65.I.,Pis'i na kauu*Vladeta Jeroti: Putovanje u oba smera: SPlatoS, !eo"rad, BHH#+IIzvor: SPolitikaS, !eo"radJ.a u"ledni ,si-oanalitiar i knjievni kritiar nedavno nam je ,odario novu knji"u eseja sa za"onetnim naslovom Putovanje u oba smera, u kojoj na njemu svojstven nain, sa stanovita analitike ,si-olo"ije, razmatra ivotnu sudbinu, linost i literarno delo .ovalisa, Pirandela, @ilkea, Ka3ke i 7ostojevsko"& =va nova knji"a koja ulazi u red oni- Jerotievi- ve klasini- i dobro ,oznati- dela iz oblasti ,si-oanalize kulturni- i knjievni- tvorevina, kao to su Psi-oanaliza i kultura, !olest i stvaranje i 7arovi nai- ro/aka nesumnjivo e naii na zaslueno interesovanje ne samo strunjaka, ,si-olo"a, ,si-oanalitiara, knjievni- teoretiara i istoriara knjievnosti, ve svakako i one najire, obrazovane i zaknjievnost zainteresovane ,ublike&C ovom kratkom osvrtu razmotriu dva, ,o mom miljenju, najbolja i najtemeljitija dela knji"e koja su ,osveena Ka3ki i 7ostojevskom& >a ,o"lavlja knji"e dobro re,rezentuju namere i ,ostu,ak Jerotievo" istraivanja sveta literature, a ujedno ,redstavljaju i najvie domete koje takvo istraivanje ,rua&C dru"om delu ove knji"e, dr Jeroti ,od naslovom o je ozbiljna kriza bele rase& Kod muslimana ne vidim nikakve krize& .a,rotiv& Vode i dalje ,atrijar-alnu ,olitiku i ivot& .ajvei ,aradoks i najstranijeto mo"u da kaem je ,itanje kako to s,reiti4 Cba'ivanjem [mina\ u muslimanski svet& Verovatno to merika i radi sa Kinom i muslimanima, ne bi li se ,odrio, zasad ouvan, moral muslimana i azijski- naroda& >o su strani ,aradoksi&.aravno, -riani su razjedinjeni i jedini nain da se jedan narod o,oravi, sr,ski naj,re, jeste ,rvo ,omirenje 'rkve i drave, intelektuala'a i 'rkveni- li'a& >o su sve o"romni ,oslovi koji ekaju Srbiju, ako se izvue iz krize, u koju stalno ulazi& Kada bi imali bar ,et do deset "odina ,reda-a, verujem da bi ,ozitivne sna"e u naem narodu ile ,rema ovim, ini mi se, bitnim linijama o,oravljanja&to znai jaanje du-ovno" ivota sr,sko" oveka, ,reko obnavljanja istorije& li, ne radi istorije, ni tradi'ije, ,o"otovo ne konzervativne& .e moe se vie biti isti& C ti,u ,orodi'e, o kojem sam "ovorio, stvaraju se ili,okorna ili bundijska de'a& Qde je tree4 Qde je izme/u to"a neto vredno, ,ozitivno, to moe da una,redi narod4 .aravno da ima ,ojedina'a, ali oni stradaju u narodu u kojem se nalazi samo ,okornostili bunt&7a li [darove nai- ro/aka\ i ,redaka moda treba ,rvo ,re,oznati i kritiki ,romisliti o njima, da bi se krenulo ka boljem4F Krenimo naj,re s ,ozitivnim osobinama nai- ,redaka i naom istorijom, koja je divna i bo"ata&;islim na nemanjiku, a i istoriju ,re to" ,erioda& li, ne treba je obnavljati sentimentalno, ne nostal"ino i ne lano konzervativno i ,atrijar-alno, ve sa savremenim du-om& 7a se zna kakva je bila, ane da bi je ,onovo ,roiveli, jer se to ne moe& .ema 'iklinosti u istoriji& Cvek je dru"aije i kada iz"ledada je istorija ista& Stvari se naiz"led ,onavljaju, kao da su iste& Zemlja se okree oko Sun'a, ono oko svo"au "alaksiji, i ljudi r/avi i ratovi su tu, a o,et nije sve isto&Qovorei o "nevu, 'itirali ste rei a,ostola Pavla: [Qnjevite se i ne "rijeite: sun'e da ne za/e u "njevu vaemu\& ko dozvolite ,ara3razu ti- rei, odnosno ,oruke, da li ona znai da se ovek moe "neviti i da taj oseaj moe biti konstruktivan, ako je u odre/enoj meri4F Kao ,si-olo", bio bi- sklon da kaem da ima i konstruktivno" "neva& li, kao to je i ota' Por3irije rekao, nijedan "nev nije konstruktivan& @evnostan "nev, "nev ,rotiv so,stveno" "re-a bio bi, PMstro"o ,ravoslavno razmiljajui, jedini mo"ui& Pozitivan "nev bi morao biti samo onaj koji se odnosi na nae "re-e& .ikakav dru"i& ko se moe zamisliti "nev u ljubavi, ako se ta dva ,ojma mo"u s,ojiti i ako ste u stanju da se "nevite na neko"a, a da ,ri tom imate ljubavi ,rema njemu, eto ,rimera mo"ue" ,ozitivno" "neva&7a li Vam se, moda, ini da ljudi danas ne ras,oznaju dobro i zlo u svemu to se do"a/a, ,oev od svakodnevni'e i svoji- ,ostu,aka, do o,ti- ,ro'esa u drutvu i da ti ,ojmovi, iako sutinski, nemaju svoje ,ravo mesto4F Sve manje ljudi razlikuje dobro i zlo, jer nee& Que svaki ,okuaj razlikovanja, kao to nee nita da uju ni o "re-u& >o je ti,ino danas i za naj,ametnije ljude za,adne 'iviliza'ije i kada ,iu, ak i za teolo"e& 7obro i zlo u svakom oveku ,ostoji u zametku i to se ne moe nikad u"uiti& Poetak nae" du-ovno" ra/anja jeste ,oetak razlikovanja dobra i zla, kao i "re-a i ,okuaja da se on ,revazi/e& Qre-ova ima vie& .emojmo krenuti odjednom s nekoliko, ve s onim koji nas najvie mui&Svi- sedam ljudski- "re-ova jesu sedam osobina& Sve je to ,risutno u nama& re'imo, blud 2 ovek je verovatno ,oli"amno bie, a Qos,od nam je dao da budemo mono"amni& Ima zanimljiva teorija nemaki- naunika jo krajem BH& veka, da je ,rvobitni ovek bio monoteista, mono"am i biljojed& =vo ,oslednje je "otovo i dokazano& 8edeno doba je naj,re ,romenilo nain is-rane&monoteista je ,ostao ,oliteista i ,a"anin& Sasvim je mo"ue i da je ovek bio mono"am u ,oetku, jer je tada bilo malo ljudi naZemlji, a tabu in'esta je vrlo rano ,ostavljen u istoriji oveanstva& Posle su ,oele razmene, da se unutar jedno" ,lemena ne bi meali