viti 1.deo

ВЕКСЛЕРОВ ИНДИВИДУАЛНИ ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ - ВИТИ

Векслеров тест или „скала“ интелигенције представља индивидуално задавани, композитни тест (скала се састоји из већег броја суптестова), дат у виду батерије или агрегата којим се испитују различите области интелектуалних способности у условима под којима могу бити проматрани различити аспекти личности.

ВЕКСЛЕРОВО СХВАТАЊЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Alfred Binet & Simon (1916), одређују интелигенцију као: « ... суђење, другачије названо здрав разум, иницијативу, способност прилагођавања себе (на дате) околности. Расуђивати добро, схватати добро, резоновати добро, то су суштинске активности интелигенције».

РАЗЛОЗИ ПРОЦЕНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ОДРАСЛИХ И АДОЛЕСЦЕНАТА

У прошлости:• у сврхе регрутације и смештања у одговарајућу војну јединицу,• да би се утврдило колико је ментално оштећена испитивана

особа.

Данас:• мерење когнитивних потенцијала одраслих и адолесцената;• мерење неуролошке дисфункције;• у сврхе прикупљања клиничких информација;• у сврхе доношења одлука у професионалној и образовној

оријентацији;• у сврхе развоја одговарајућих стратегија у преобликовању

образовних или професионалних околности рада.

Векслер је био први који је јасно формулисао разлоге који дисквалификују употребу Бинеових скала, изворно намењених процени дечије интелигенције, у испитивању интелектуалне способности код одраслих особа.

Као прво, задаци у Бинеовим скалама су по свом садржају били прилагођени знању и интересовањима деце школског узраста.

Друго, Бинеове скале су биле стандардизоване на деци, а не на одраслим особама.

Треће, насупрот Бинеовог мишљења да између менталног и хронолошког (календарског) узраста важи линеаран однос, Векслер је сматрао да то важи само за неке узрасте али не уопште; тј., сматрао је да интелектуални развој неуједначеног интензитета.

David Wechsler (1944) одређује интелигенцију особе као глобални концепт који представља њен: «капацитет да дела сврховито, да рационално мисли, и да се ефикасно носи са својим средином».

Према Векслеровом мишљењу, интелигенција представља глобални феномен, који се, истовремено, може категорисати посредством збира бројних различитих способности.

Д. Векслер (1958): «општа интелигенција не може бити изједначена са интелектуалном способношћу, ма како она била широко одређена, већ мора бити схваћена као испољавање личности као целине».

ПОРЕКЛО СУБТЕСТОВА ВЕКСЛЕРОВИХ СКАЛА

ВЕРБАЛНИ СУБТЕСТОВИ ИЗВОР СУБТЕСТА РЕЧНИК Stanford-BinetСЛИЧНОСТИ Stanford-BinetАРИТМЕТИКА Stanford-Binet/ Army AlphaПОНАВЉАЊЕ БРОЈЕВА Stanford-BinetИНФОРМАЦИЈЕ Army AlphaСХВАТАЊЕ Stanford-Binet/Army Alpha

НЕВЕРБАЛНИ СУПТЕСТОВИ ИЗВОР СУПТЕСТОВА

ДОПУНА СЛИКА Army Beta/Army Performance Scale Examination (APSE)

КОЦКА МОЗАИК Koh’s СЛАГАЊЕ СЛИКА-СТРИП APSEСКЛАПАЊЕ ФИГУРА APSEШИФРА Army Beta/ APSE

Сви Векслерови тестови интелигенције одраслих од W-B (1939) до WAIS-R (1981), укључујући српски ВИТИ (1993), имају исту базичну форму, и неколико различитих суптестова који образују вербалне и манипулативне скале, и глобални количник интелигенције који се изражава IQ тот.

ВИТИ, настао комбинацијом WAIS (1955) и WAIS-R (1981), састоји се од једанест суптестова, преузетих из ова два инструмента:1. Речник, 7. Допуне,2. Информације, 8. Стрип,3. Схватање, 9. Коцка.мозаик,4. Сличности, 10. Склапање фигура, 5. Понављање бројева, 11. Шифра6. Аритметика,

Подела суптестова по скалама

Вербални суптестови:1. Речник (РЕ),2. Информације (ИН),3. Схватање (СХ),4. Сличности (СЛ),5. Понављање бројева (ПБ),6. Аритметика (АР).

Невербални (манипулативни) суптестови:1.Допуне (ДО),2.Стрип (СТ),3.Коцка-мозаик (КМ),4.Склапање фигура (СФ), и5.Шифра (ШИ).

Разне форме Веклсерових скала, укључујући ВИТИ, садрже задатке који су распоређени у засебне групе или суптестове који испитују различите интелектуалне способности. Унутар сваког суптеста задаци су поређани по тежини, од лакших ка тежим.

Уз то, субтестови на Векслеровим скалама разврстани су у две скупине – оне који чине вербалну скалу и оне који сачињавају невербалну скалу.

Вербални количник интелигенције, који се добија на основу постигнућа на вербалним суптестовима, одражава испитаникову способност да се носи са апстрактним материјалом, његову способност вербалног памћења, вербалну флуентност, такође, степен и количину добити од претходно стеченог образовања.

Невербални количник интелигенције, који се добија на основу постигнућа на невербалним суптестовима, може говорити о испитаниковој способности да ради са конкретним материјалом, да - визуално и манипулативно - ради брзо, затим може указати на његове способности да интегрише перцептивне дражи са одговарајућим моторним одговорима, да процењује визуоспацијалне информације, такође може упућивати на степен и кавлитет невербалног контакта са средином.

Скраћене ознаке и описи суптестова

Суптест Ознака ОписИНФОРМАЦИЈЕ ИН Испитаник одговара на питања

која се односе на широк спектар тема у области општег знања.Састоји се од 30 задатака опште информисаности којима се испитује опсег општег познавања чињеница, претходно научено градиво, интелектуална знатижеља и дугорочно памћење.

Суптест Ознака ОписРЕЧНИК РЕ Овде испитаник мора дефинисати

понуђених му 40 речи, а пошто од свих суптестова он у највећој мери колерила са g фактором њиме се испитује општа интелигенције, такође општа вербална способност, познавање речи, развијеност говора и употреба језика.

Суптест Ознака ОписСХВАТАЊЕ СХ Испитаник одговара на питања у

складу са својим схватањем општих принципа и социјалних ситуација.Ових 16 ајтема тражи од испитаника да објасни зашто треба следити одређену радњу, да растумачи понуђене му пословице и да одлучи шта треба радити у појединим ситуацијама. Мери се социјална зрелост, практично знање, социјално расуђивање, здрав разум, тестирање реалности, познавање моралних образаца, друштвених правила и односа.

Суптест Ознака ОписСЛИЧНОСТИ СЛ Испитанику се представљају две

речи које се односе на опште објекте или појмове. Од испитаника се тражи да опише по чему су они слични. Испитаник треба да одговори по чему су по две наведене ствари у сваком од 15 ајтема сличне. Успех у решавању зависи од логичког апстрактног резоновања, способности вербалног образовања појмова, способности да се апстрахује и разлучи битно од небитног.

Суптест Ознака ОписПОНАВЉАЊЕ БРОЈЕВА

ПБ Субтест се састоји из два дела, при чему се сваки састоји од седам задатака; у првом се од испитаника тражи да понови по сећању низове цифара истим оним редоследом којим га је испитивач навео, а у другом задатку се од испитаника тражи да понови низове цифара обрнутим редоследом или уназад почев од последње цифре ка првој наведеној. При понављању бројева унапред (истим редоследом), испитаник најпре слуша низ бројева, а потом понавља бројеве истим редоследом. При понављању бројева уназад (обрнутим редоследом) испитаник најпре слуша низ бројева, а потом понавља бројеве обрнутим редоследом. Тестом се мере краткорочно памћење, пажња, концентрација, способност аудитивног низања скорова, способност учења напамет.

Суптест Ознака ОписАРИТМЕТИКА АР У оквиру одређеног временског

ограничења, испитаник решава низ аритметичких проблема. Састоји се од 14 задатака какви се могу срести у математичким уџбеницима из основних школа. Успех у раду зависи од развијене концентрације и пажње, развијеног аудитивног памћења, нумеричког и/ или логичког резоновања, стеченог школског знања и брзине манипулисања нумеричким садржајима.

Суптест Ознака ОписДОПУНЕ ДО У оквиру одређеног временског

ограничења, испитаник посматра слику на којој недостаје битан део, а његов задатак је да утврди који је то део. Састоји се од 20 картица са сликама на којима недостаје важан детаљ, а испитаник треба да каже шта на свакој недостаје. Рад тражи концентрацију, способност да се разлучи битно од небитног, опажај целине у односу на њене детаље, визуална будност и контакт са реалношћу.

Суптест Ознака ОписСТРИП (СЛАГАЊЕ СЛИЧИЦА)

СТ Има 9 серија сличица на којима су приказани сегменти приче, а испитаник насумично распоређене сличице једног низа треба тако да сложи да иза тога може да испирича једну причу. Овим субтестом се мере способност расуђивања, антиципација, способност планирања, невербално разумевање међуљудских односа.

Суптест Ознака ОписКОЦКА-МОЗАИК КМ У оквиру одређеног временског

ограничења, испитаник посматра модел и слику, или само слику, и користи црвено-беле коцке да би сложио мозаик. Испитаник треба да сложи обојене коцке тако да шаре на њима одговарају онима које су дате на узорцима које му је испитивач претходно понудио. Ових 10 задатака мере визуо-моторну координацију и перцептивну организацију, концентрацију, истрајност у раду, способност анализе целине њеним разлагањем на делове, манипулативну и перцептивну брзину.

Суптест Ознака ОписСКЛАПАЊЕ ФИГУРА СФ Састоји се од четири слагаљке (4

комплета делова фигура), које испитаник треба да сложи у унапред одређеним временским оквирима. За успешан рад потребни су визуо-моторна организација, способност да се препознају од раније познати сложајеви, да се из изложених делова визуелизује целина, да се антиципира однос између делова, такође манипулативна и перцептивна брзина, те способност симултаног обрађивања информација.

Суптест

Ознака Опис

ШИФРА ШИ У оквиру одређеног временског ограничења, уз помоћ кључа испитаник копира симболе који су спарени са бројевима. Задатак се састоји у томе што испитаник у радном обрасцу треба да у празне квадратиће упише одговарајућу цифру тако што ће сваку цифру да замени за њу предвиђеним знаком који је понуђен у кључу за рад у радном обрасцу. Субтестом се мери психомоторна брзина, способност да се следи упутство, визуално краткорочно памћење, пажња и концентрација, те ментална флексибилност.

Пошто је задата цела скала (наизменично задаци са вербалне и невербалне скале), а испитивач оценио све ставке, он може израчунати три количника интелигенције: вернбални количник интелигенције (V QI/IQv), невербални количник интелигенције (N QI/IQm) и скупни/укупни количник интелигенције (IQtot), који представља глобалну процену испитаникових интелектуалних способности која је изведена из постигнућа на претходна два количника.

Свака скала (вербална и манипулативна) даје свој допринос целој скали, која се користи за извођење укупног скора – IQтот.

Вербална скала (V) IQv Невербална скала (M) IQm Пуна скала IQtot

Сва три количника интелигенције на свим Векслеровим скалама су девијациони количници интелигенције, тј., сви почивају на претпоставци да се интелигенција нормално распоређује у популацији. Отуда, макоји добијени количник интелигенције говори о томе које релативно место заузима дати испитаник/ испитаница унутар групе својих вршњака и вршњакиња, при чему је вредност од 100 јединица QI узета за просечну вредност за све старосне групе.

Векслер не усваја Бинеово схватање да интелигенција представља разлику између особиног менталног и хронолошког узраста. Он се залаже за девиациони умни количник (IQ).

Девиациони умни количник почива на хипотези да се интелигенција нормално распоређује.

У том смислу, IQ неке особе представља њено одступање (у јединицама девијације) од норме.

Сваки од три Векслерова количника интелигенције (IQtot, IQv, IQm) има 100 као средину и стандардно одступање од 15. Истовремено, сваки скор може бити претворен у перцентилни ранг.

Отуда, макоји добијени количник интелигенције говори о томе које релативно место заузима дати испитаник/ испитаница унутар групе својих вршњака и вршњакиња, при чему је вредност од 100 јединица QI узета за просечну вредност за све старосне групе.

Добивени скор интелигенције, отуда, представља девијацију/одсупање од норме (тј., просека који је изражен јединицом 100 QI). Резултат таквог одређења је да скор од 100 јединица QI, радило се о испитанику било ког узраста, значи једну те исту ствар – реч је о особи просечних интелектуалних способности.

На крају, пошто се добију три количника интелигенције (вербални, невербални/манипулативни и скупни/укупни количник) може се приступити интерпретацији добијених резултата, њиховој кавнтитативној и квалитативној интерпретацији као и класификацији интелигенције.

Сваки добијени количник интелигенције може се изразити на три начина: прво, може се исказати на концептуалан начин, тј., у виду процене текуће интелектуалне ефикасности испитиване особе, потом, статистички, у виду девијационог скора (колико добијени скор одступа од просека) који може бити преточен у перцентилни ранг и, напослетку, дијагностички, користећи се изразима који се користе за класификацију интелигенције.

КЛАСИФИКАЦИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

КАТЕГОРИЈА

IQ

Врло висока интелигенција 130 и више Висока интелигенција 120 – 129

Високи просек (Бистри нормални)

110 – 119

Просечна интелигенција 90 – 109 Низак просек (Тупи

нормални) 80 – 89

Гранична интелигенција 70 – 79 Ментална заосталост 69 и испод

КЛАСИФИКАЦИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ(коришћењем вредносно неутралних израза)

КАТЕГОРИЈА IQEкстремно повишење изнад

просека130 и више

Добро изнад просека 120 – 129

Високи просек 110 –119 Просечна интелигенција 90 – 109

Низак просек 80 – 89 Добро испод просека 70 – 79 Екстремно снижење 69 - и испод

Табеле за израчунавање вербалног, манипулативног скора и скупног количника интелигенције

Вербални тестови Сирови скорови Скалирани скоровиИнформације 24 12Бројеви 17 12Речник 54 11Аритметика 11 10Схватање 19 10Сличности 23 13Вербални скор 68

Сирови скорови Скалирани скорови

Допуне 18 15 Стрип 14 11Коцка-мозаик 43 13Склапање фиг. 27 9Шифра 40 8Невербални скор Невербални

тестови

Вербални скалирани скорови

68 121

Невербалнискалирани скорови

56 106

Укупни скалирани скор(збир вербалних иневербалних)

124 106

ГРЕШКЕ У ЗАДАВАЊУ ВЕКСЛЕРОВИХ ТЕСТОВА( Slate et al. 1991)

1. Небележење испитаникових одговора, незаокруживање скорова, или времена реакције (административна грешка).

2. Придавање више бодова испитаниковом одговору (благост испитивача).

3. Непостављање питања тамо где је то по према приручнику препоручено ( непознавање и не придржавање приручника).

4. Неодговарајуће испитивање (непознавање и нетачно тумачење приручника).

5. Придавање премало бодова одговору (престрого оцењивање).6. Нетачно претварање сирових скорова у стандардне скорове

(писарска грешка).7. Неуспех у придавању коректних поена на ајтемима Манипулативне

скале ( писарска грешка).8. Нетачно претварање сирових скорова у суму на датом субтесту

(писарска грешка).9. Нетачно израчунавање хронолошког узраста (писарска грешка).

ПРЕПОРУКЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ ГРЕШАКА У ЗАДАВАЊУ ТЕСТА (Moon et al. 1991)

1. Изговарај цифре на ПБ у правилним размацима, тако да једна секунда протекне између сваке изговорене бројке, и спусти глас на последњој цифри у низу ( на сваком задатку).

2. Током давања уводних напомена о тесту, нагласи да на сваком суптесту задаци почињу са лакшим питањима а завршавају са тешким. Такође можеш нагласити да се не очекује од свакога да реши све задатке.

3. На Речнику, Информацијама, Схватању и Сличностима дословно бележи одговоре.

4. Исправно постави коцке (на Коцка-мозаику).5. Када на Допунама испитаник први пут наведе неки небитни

детаљ, то прокоментариши: «Да, али која је најважнија ствар која недостаје?).

6. Пробај да утврдиш како испитаник схвата ситуацију тестирања да би исправио свако његово погрешно разумевање.

7. Провери да ли се испитаник осећа лагодно током рада.

ВЕКСЛЕРОВЕ СКАЛЕ И СУПТЕСТОВИ

• Адекватно тумачење постигнућа на неком Векслеровом тесту интелигенције почива на добром познавању и разумевању онога шта сваки суптест мери.

• Ниједан супест није чиста мера неке појединачне интелектуалне способности; чешће се ради о томе да представља комбинацију различитих способности.

• Ниски или високи скорови на неком суптесту могу да се јаве због различитих разлога а испитивач, при тумачењу укупног постигнућа на тесту, мора да размотри сваки од њих.

ВЕРБАЛНЕ СКАЛЕ

Векслерове вербалне скале (В) процењују испитаникове вештине у следећим областима:1. способности да се ради са апстрактном грађом,2. обим и степен добити од претходно стеченог образовања,3. способности вербалног памћења,4. вербалну флуентност.

Вербалне скале су, начелно, у већој мери условљене утицајима културе него што је то случај са манипулативним скалама, које су у већој мери независне од културе.

Вербалне скале Манипулативне скале

Способност да се ради са апстрактним материјалом

Степен и квалитет невербалног контакта са средином

Количина и степен добити од претходно стеченог образовања

Способност да се интегришу перцептивне дражи са одговарајућим моторним одговорима

Способности вербалног памћења

Способност да се ради у конкретним ситуацијама

Вербална флуентност Способност да се ради брзоСпособност да се процене визуоспацијалне информације

Уколико испитаник оствари значајно боље постигнуће на вербалној скали (В) у односу на манипулативну/невербалну (М), при чему значајно боље подразумева разлику од 12 и више поена, онда то може бити прузроковано бројним разлозима, укључујући:

• висок ниво образовања• екстремна склоност да се постиже успех• психомоторна успореност проузрокована депресијом• проблеми у раду на практичним задацима• дефицити у манипулативним вештинама• слаба визуо-моторна интеграција• спор, промишљен, рефлексиван стил који резултира

ниским скоровима на суптестовима где се мери време (док се на вербалним суптестовима постижу високи скорови), или

• брз, импулсиван начин рада који резултира бројним грешкакам на манипулативним задацима.

Уз побројано и следећи разлози могу проузроковати В>М:– да је испитаник особа која ради неки канцеларијски посао,– да има високо образовање,– да је реч о особи са високим IQtot, јер је он, обично, праћен и

високим IQv,– алкохолизам,– мултипла склероза,– да је испитаник особа са Алцхајмеровом болешћу, или– особа са проблемима у моторној координацији.

Истраживања су показала да особе са лезијама у десној хемисфери имају, у просеку, за 9 поеан боље постигнуће на вербалној него на манипулативној скали. Опет, В>М не сме да послужи као дијагноза лезија у десној хемисфери, већ значи да је добијена разлика пратећи чинилац код неких случајева који имају лезије десне хемисфере.

АНАЛИЗА ВЕРБАЛНИХ СУПТЕСТОВА

Сваки од 11 суптестова ВИТИ-ја може бити анализован на три, узајамно допуњујућа, начина: емпиријски, когнитивни и клинички.

Емпиријска анализа се тиче поузданости, опште интелигенције или засићености суптеста g фактором, и специфичностима суптеста.

Когнитивна анализа сумира когнитивне способности за које се верује да их суптест мери.

Клиничка анализа подразумева клиничко разматрање постигнућа на појединачном суптесту.

РЕЧНИК

ШТА МОЖЕ УТИЦАТИ НА ПОСТИГНУТИ СКОР СУПТЕСТА:

• културолошко богатство у кући,• познавање страних језика,• интелектуална знатижеља и стремљења,• интересовања,• позитивна рана искуства, богатство раних

искустава,• школско постигнуће и учење у школи

ОСОБИНЕ И ЦРТЕ КОЈЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОВОДЕ У ВЕЗУ СА СУПТЕСТОМ:

• развој говора,• познавање речи,• општа вербална интелигенција,• акумулиране вербалне способности учења

и употреба језика,• груба мера испитаникове оптималне

интелектуалне ефикасности

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ РЕЧНИКА:• Потискивање,• Интелектуална амбициозност и/или потреба за

постигнућем у животу,• Анализа садржаја одговора: страхови, кривица,

чиме је преокупиран(а), осећања, културолошко залеђе, бизарни мисаони процеси, персеверација, асоцијације по «звучности» (кајање-бајање, хумореска-фреска),

• «Рецитовање» напамет научених дефиниција наспрам способности да се на основу текућих искустава уобличи одговор,

• Вербална флуентност,• Ниво апстрактног мишљења (више апстрактно,

више функционално, или више конкретно)

Високи скорови Ниски скоровивисока општа интелигенција ограничено образовно залеђеадекватан опозив идеја из прошлости иформирање појмова на основу тих идеја

ниска општа интелигенција

широк опсег интересовања наразвијен говор и познавање језикаширок опсег општих информација слабо познавање српског језикаразвијен мотив за постигнућем ниска мотивацијаинтелектуализација (мех. одбране)

ИНФОРМАЦИЈЕ

ШТА МОЖЕ УТИЦАТИ НА ПОСТИГНУТИ СКОР СУПТЕСТА

• Усмереност на своју средину,• културолошко богатаство у кући,• познавање страних језика,• интелектуална знатижеља и стремљења,• интересовања,• читање и стицање знања из разних области,• богатство раних искустава и средине,• школско постигнуће и успех

ОСОБИНЕ И ЦРТЕ КОЈЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОВОДЕ У ВЕЗУ СА СУПТЕСТОМ:

• опсег општег познавања чињеница,• претходно научено градиво,• интелектуална знатижеља или порив да се

стиче знање,• дугорочно памћење,• будност и усмеренпост ка свакодневици

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА:• ставке углавном нису претеће и емотивно су неутралне• изговори и рационализације могу да се јаве током одговарања (н.п. «То

није од значаја», «То није важно»)• «неупињуће», аутоматско одговарање олакшава добар успех на тесту.

Адолесценти и одрасли са хроничном анксиозношћу могу да подбаце већ на почетку теста, па ће то утицати и на наставак рада и укупни скор на тесту.

• усмереност ка свакодневици и формално стечено образовање извори су већине фактичог знања неопходног за успешно решавање теста

• небитни детаљи и тривијални одговори могу да наговесте опсесивност• интелектуална амбициозност може бити одражена у високим скоровима

и обично је спарена са високим скоровима на Речнику• када испитаник бира да радије ускрати одговор него да понуди

несавршен одговор, то може наговестити перфекционизам• бизарни или чудни одговори мугу бацити светла на испитаниково

ментално стање. Одговри попут «Југославија има милијарду становника» или «Иво Андрић је тип кога сам јуче срео у супермаркету» свакако траже детаљну прораду.

Високи скорови Ниски скоровиДобро развијено дугорочно памћење

Површност интересовања

Интересовања за садржаје културе Недостатак интелектуалне знатижеље

Јако образовно залеђе Културолошка депривацијаПозитиван став према школовању Непознавање садржаја српске

културе/ културе ЗападаДобра вербална способност Подбачај на лакшим ставкама

наговештава проблем у опозиву упамћених садржаја

Интелектуализација, као могући одб. механизам

Ниска мотивација или склоност симулирања

СХВАТАЊЕ


• културолошко богатство у кући• развијена савест или моралност• флексибилност (способност да се «пребацује»

са социјалног/друштвеног закључивања на пословице, као и да понуди додатна тумачења)

• негативизам ( «Не треба се клонити лошег друштва»)

• недвосмислено присуство конкретног мишљења

ОСОБИНЕ КОЈЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОВОДЕ У ВЕЗУ СА СУПТЕСТОМ:• демонстрација практичког знања• социјална зрелост• познавање конвенционалних стандарда понашања• способност да се процени прошло искуство; тј, да се направи

одговарајући избор и организација чињеница и односа• генерализације и апстрактно мишљење (само се односи на

најтеже ајтеме)• социјално расуђивање, здрав разум, суђење у конкретним

друштвеним ситуацијама• познавање своје друштвене средине; н.п., информације и

познавање моралних образаца, друштвених правила и односа

• тестирање реалности, разумевање, и будност према свакодневици

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ СХВАТАЊА:• стабилан и емоционално уравнотежен став и оријентација

су неопходни за успех на тесту. Било какав вид неприлагођености снижава скорове на тесту.

• висок скор на Схватању још није знак и доказ доброг друштвеног прилагођавања.

• одговори могу пружити појашњења поремећеног процеса друштвеног прилагођавања у конкретним, социјалним ситуацијама.

• ако се јаве научени, стереотипни одговори такве преиспитај да би одредио ниво стварног разумевања и закључивања.

• попут одговора на Речнику и Сличностима и овде одговори могу варирати по степену апстрактности. Ово се најчешче јавља код појашњавања пословица. Апстрактно закључивање (једна ласта...значи да не треба изводити закључак из једног случаја), наспрам више конкретног («пролеће долази кад дође пуно 'тица»).

Високи скорови Ниски скорови

Добро тестирање реалности Слабо развијено суђење (посебно ако је скор нижи за 4 и више јединица од оног на Речнику)

Капацитет да се прихвате и усвоје друштвене норме

Импулсивност

Добор развијено расуђивање Непријатељски однос према средини

Способност узимања у обзир иемоционало обојених информација

код особа са менталним поремећајима ниски скорови могу бити изазвани поремећајем опажања, идиосинкратичким мишљењем, импулсивношћу, антисоцијалним тенденцијама

СЛИЧНОСТИ


• флексибилност• интересовања• негативизам («Нису слични»)• недвосмислено конкретно мишљење• читање разнолике литературе

ОСОБИНЕ КОЈЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОВОДЕ У ВЕЗУ СА СУПТЕСТОМ

• логичко апстрактно резоновање• појмовно мишљење или вербално

образовање појмова• разлучивање битних од небитних детаља• језичка вештина спарена са способношћу

асоцирања

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ СЛИЧНОСТИ• утврди ниво апстрактног мишљења: одговори могу бити апстрактни (сто и столица су

«намештај»), функционални (сто и столица – «на њима се седи») или конкретни (капут и хаљина су «направљени од тканине»).

• клинички богат материјал може да се добије испитивањем природе вербалних одговора: исувише детаљна прорада (може наговестити опсесивност), исувише уопштен одговор (може наговестити поремећај мишљења), само-референтни одговор (може указати на личне преокупације).

• опсесивне одрасле особе могу дати одговоре који варирају у квалитету, тако да се између одговара оцењених са 0 или 1 уметне одговор оцењен са 2.

• испитај добијени образац одговарања. (Исти сирови скор може бити производ збира одговора оцењених са 1, као и збира добијеног из одговора од којих су неки оцењени са 2 а неки са 0. Потоњи образац одговарања указује да је реч о особи која има изузетно развијену способност).

• у спаривању два појма може бити испољена креативност. Некада се користи визуална имагинација.

• тачни одговори на лакшим ајтемима могу напросто одражавати напамет научене садржаје а не право апстрактно мишљење.

• неки испитаници демонстрирају флексибилност и адаптивност у одговарању, други ригидност.

• «решавање проблема» је више наглашено него формално учење.


добро развијена способност вербалног формирања појмова

неразвијена способностапстрактног мишљења

интелектуализација дословно схватање речи

нефлексибилност мишљења

ПОНАВЉАЊЕ БРОЈЕВА

ШТА МОЖЕ УТИЦАТИ НА ДОБИЈЕНИ СКОР СУПТЕСТА• способност да се дражи пасивно примају• опсег пажње• анксиозност• одсуство концентрације• флексибилност• проблеми у учењу• attention-deficit hyperactivity disorder• негативизам• код ПБ уназад, способност да се образују, одрже и

скенирају визуелене представе засноване на основу аудитивних дражи


• учење напамет• реверзибилност: способност да се у

мисаоним процесима пребацује са понављања бројева унапред на понављање бројева уназад

• концентрација и пажња• аудитивно низање знакова

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ ПОНАВЉАЊА БРОЈЕВА• да ли је подбачај изазван неадекваном/лошом способношћу низања

бројева (прави бројеви али погрешним редоследом наведени) или лошим учењем напамет (заборављање појединих цифара али тачно низање цифара). Проблеми везани за одсуство пажње, немогућност усредсређивања, или анксиозност могу да се очитавају у одговорима који имају мало везе са датим дражима.

• проради добијене одговоре (testing the limits), по завршеном тесту, и питај која је стратегија коришћена у одговарању. Да ли је у питању лоша стратегија (гомилање цифара), ниска мотивација, анксиозност, проблем у низању (цифара), немогућност усредсређивања, проблеми памћења.

• понављање бројева уназад које захтева менталне манипулације или визуализацију је више под утицајем нумеричке способности него понављање унапред. Отуда они са развијеном нумеричком способношћу показују боље постигнуће на понављању бројева уназад.

• недовољно адекватни услови тестирања могу утицати на добијене скорове, као и проблеми са слухом.

• понављање бројева је више одраз анксиозности као стања (тест анксиозности) него анксиознсти као црте.

• врло брзо одговарање наговештава импулсивност, такође она је присутна и у случајевима када испитаник почне да одговара а да испитивач није изрекао цео низ цифара.

Високи скорови Ниски скоровиДобро развијена способност аудитивногкраткорочног памћења

проблеми пажње(који су проузроковани анксиозношћу или необичним мисаоним процесима)

изузетно развијена пажња снижени резултати на оба задатка (унапред-уназад) се некад јављају код дифузних (органских) поремећаја изазваних разређивачима и лепковима

особа која је релативно ослобођенаанксиозности/ реагује адекватно на стрес

понављање бројева унапред је постојано, у малој мери осетљиво на детериорацију, док је постигнуће на ПБ уназад прилично осетљиво на детериорацију

када је ПБ уназад боље него ПБ унапред ондасе ради о особи изузетних нумеричких способности

када је добијена велика разлика у ПБ (5 и више цифара) у прилог ПБ унапред у односу на ПБ уназад ово може да наговести органски дефицит, поготовуако је укупни скор на Понавању бројева нижи од скорова на Информацијама и РечникуПонављање бројева унапред може бити снижено лезијама у левој хемисфери, понављање бројева уназад је углавном изазвано дифузним лезијама или оним у фронталном делу

АРИТМЕТИКА

ШТА МОЖЕ УТИЦАТИ НА ДОБИЈЕНИ СКОР СУПТЕСТА

• опсег пажње• анксиозност• концентрација• одвлачење пажње• проблеми у учењу• attention-deficit hyperactivity disorder• школска знања• способност да се ради под временским

ограничењем


• нумеричке вештине• аудитивно памћење• способност низања/”следне” обраде података• нумеричко резоновање и брзина манипулисања

нумеричким садржајима• концентрација и пажња/ способност да се фокусира

на задато• контакт са реалношћу и ментална будност (активни

однос са спољашњим светом)• стечено школско знање (лакше ставке)• логичко резоновање, апстрактно мишљење и

анализа нумеричких проблема (теже ставке)

КЛИНИЧКО РАЗМАТРАЊЕ АРИТМЕТИКЕ• корисно је утврдити узрок грешке (да ли се ради о погрешном

израчунавању, резоновању, недостатку пажње или неразмевању смисла питања).

• присуство бизарних одговора тражи даљу прораду (могу да наговерсте: одсуство разумевања, проблеме у сфери пажње, или мисаони поремећај).

• прорада добијених одговора (testing the limits) може да укаже на улоге које играју анксиозност и концентрација ( тако што се дају папир и оловка и не мери се време).

• код умно заосталих одраслих, овај суптест је добра мера адаптивног функционисања, јер се ајтеми тичу новца, рачуњања, и других свакодневних животних ситуација.

• адолесценти који имају проблема са суптестом су често и они који се «муче» са математиком у школи, те ајтеми са суптеста провоцирају код њих анксиозност. Отуда је од значаја преиспитати како се носе са фрустрацијама и анксиозношћу: Да ли су у стању да се саберу и усредсреде на задатке? Да ли одговарају љутито, хостилно? Да ли одбијају да раде задатке?

• ваажно је утврдити због чега су неки испитаници у стању да дају тачне одговоре само онда када се не мери време. Обично су то рефлексивне, опсесивне, компулсивне особе или они са неуролошким поремећајима.


Будност, позорност Неразвијено нумеричко резоновање

Добра концентрација Слаба концентрацијаСпособност усредсређивања Немогућност да се

усредсреди на задатоДобро развијена способност аудитивног краткорочног памћења

Неразвијено/ неадекватно аудитивно краткорочно памћење

Интелектуализација као механизам одбране

Неадекватно образовање/ проблеми у школовању

viti 1.deo

Documents