VERTIKALNA SIGNALIZACIJAKnjiga Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god. je posluila kao osnov u pripremi ovog teksta. Naredni tekst je nastao kao rezultat saimanja originalnog teksta i dopune pojedinih taaka sa novim saznanjima. Odreene korekcije u pojedinim iskazima su izvrene da bi se broj strana sveo na predvienu meru a da se time sutina ne izmeni.

POJAM VERTIKALNE SIGNALIZACIJEVertikalna signalizacije se moe definisati kao skup posebno kodiranih oznaka namenjenih uesnicima u saobraaju, koje se, u odnosu na saobraajne povrine, lociraju u vertikalnoj ravni. Tako formiran skup oznaka prezentiran je uesnicima u saobraaju pomou razliitih saobraajnih znakova. Njihova osnovna namena proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem po mrei. Drugim reima, saobraajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehnikih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajnim tokovima. Posmatrano sa aspekta upravljakog sistema, saobraajni znakovi predstavljaju tzv. spoljne elemente sistema, a posmatrano sa aspekta korisnika saobraajnog sistema, vertikalna signalizacija moe da se tretira kao sredstvo lokalnog regulisanja saobraaja za kretanje po saobraajnoj mrei.

S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se upravlja kretanjem po saobraajnoj mrei, ona je, prema lokaciji, jedno od najvie eksponiranih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajem. Posmatrano sa aspekta regulisanja saobraaja, njen znaaj ogleda se u injenici da korisnicima prenosi neophodne informacije o dozvoljenim brzinama, uslovima prioriteta i reimu kretanja na pojedinim segmentima saobraajne mree. Drugim reima, ona omoguava da se kretanje kanalie i usmerava prema unapred definisanom reimu saobraaja odnosno da se dinamiki, peaki i stacionarni reimi saobraaja definiu i sprovedu i u praksi. S druge strane, pojedine grupe saobraajnih znakova omoguavaju orijentisanje na mrei, to je posebno znaajno u velikim gradovima i tzv. "otvorenim deonicama puteva". Tako primenjena vertikalna signalizacija omoguava efikasno voenje saobraajnih tokova prema odreditima i ciljevima kretanja.

PODELA VERTIKALNE SIGNALIZACIJE Vertikalna signalizacija se moe razvrstati odnosno podeliti na vie naina, zavisno od karakteristika koje posmatramo. Najee, vertikalnu signalizaciju1 delimo prema funkciji znakova, njihovom znaenju, stepenu standardizacije i nainu izrade, kao i prema stalnosti informacija na znakovima.1 Prva Konferencija evropskih ministara transporta ustanovila je protokol koji je potpisan u Briselu 17. oktobra 1953. Potpisalo ga je 18 zemalja (meu njima i Jugoslavija). Kasnije su odrane jo dve. U Beu 1968. i enevi 1973.

1

a. Funkcionala podela odreena je evropskom konvencijom o putnoj signalizaciji, a slina podela prihvaena je i u jugoslovenskim standardima. Osnovu ove podele ine funkcionalne karakteristike pojedinih znakova odnosno grupa znakova u okviru vertikalne signalizacije. Na taj nain dolazimo do sledee podele znakova vertikalne signalizacije: znakovi opasnosti, znakovi za regulisanje prvenstva prolaza, znakovi za obeleavanje prelaza saobraajnica i pruga u nivou, znakovi zabrane (ogranienja), znakovi obaveza, znakovi obavetenja, znakovi zaustavljanja i parkiranja, i dopunske table.

b. Podela prema znaenju sigurno je najpoznatija i najrairenija, a esto se oznaava i kao osnovna podela znakova vertikalne signalizacije. Ona je u naoj zemlji definisana Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima2 i izgleda ovako:

znakovi opasnosti,

znakovi izriitih naredbi (zabrane, ogranienja, obaveza), znakovi obavetenja, i dopunske table.

Ve na prvi pogled moe se uoiti da izmeu funkcionalne podele i podele prema znaenju nema bitnih razlika i da je funkcionalna podela detaljnija, jer izdvaja u posebne celine znakove za regulisanje prvenstva prolaza, ukrtanje saobraajnica i pruga u nivou i znakove za regulisanje zaustavljanja i parkiranja. Podela znakova vertikalne signalizacije prema znaenju grupie sve znakove u etiri grupe, povezujui znaenje i oblik znakova (znakovi opasnosti su trouglastog oblika, izriitih naredbi krunog oblika, obavetenja krunog, kvadratnog i pravougaonog i sl.). Iako te razlike formalno nisu uoljive iz same podele, one su veoma znaajne, jer izmeu znaenja znakova i njihovog oblika postoji direktna veza odnosno, bolje reeno, oblik pojedinih grupa znakova blie odreuje vrstu poruke koju prenose korisnicima. c. Podela prema stepenu standardizacije grupie znakove u tri celine, zavisno od stepena standardizacije geometrijskog oblika znakova, njihove veliine, simbola, natpisa i boje. Ta podela izgleda ovako: znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom, simbolima, natpisima i bojama (ova grupa znakova uvek ima tano utvren grafiki sadraj),

2 Slubeni list SFRJ broj 48, septembar 1981.

2

znakovi sa delimino standardizovanim geometrijskim oblikom i bojom. Simboli i

natpisi se projektuju prema potrebi i mogu da budu standardizovani, ali se po pravilu izrauju prema posebnim projektima i ne mogu se naruivati po unapred pripremljenom katalogu. Tipian predstavnik ove grupe znakova su znakovi putokazne signalizacije, znakovi sa nestandardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom, simbolima, natpisima i bojom. Ova grupa znakova je karakteristina za tzv. peaku signalizaciju i druge specifine oblike signalizacije.

d. Podela prema nainu izrade je podela koja u sebi sadri karakteristike materijala od kojih su znakovi izraeni. Tako, na ovaj nain znakove moemo svrstati u tri grupe: Obini saobraajni znakovi nemaju nikakav izvor svetlosti i obino se koriste samo za signalizaciju u zatvorenim prostorima (fabrike hale, dvorita i slino). to se tie njihovih karakteristika (rade se iskljuivo bojenjem podloge), one su vrlo skromne i, prema vaeim propisima, ne mogu da se primenjuju na putevima i gradskim saobraajnicama, jer su nedovoljno uoljivi sa daljine, posebno u nepoboljnim vremenskim uslovima i nou. Osvetljeni saobraajni znakovi mogu da budu sa unutranjim ili spoljanjim svetlosnmi izvorom. Vrlo dobro su uoljivi i vidljivi, ali zahtevaju posebnu tehnologiju izrade i posebne instalacije prilikom postavljanja, to znatno utie na njihovu cenu odnosno cenu postavljanja i odravanja. Poseban problem je njihova osetljivost na mehanika oteenja i neophodnost redovnog i detaljnog odravanja. Reflektujui saobraajni znakovinajee se koriste kako zbog izuzetne uoljivosti i vidljivosti kao i efekata koje postiu na putu i lakog i jednostavnog postavljanja, tako i zbog jednostavne tehnologije proizvodnje. Kod ovih znakova lice znaka izrauje se od retroreflektujuih materijala ija svetloodbojnost dostie takav nivo da se pribliava ak i osvetljenim znakovima.

e. Podela prema stalnosti informacija je sledea:

vertikalna signalizacija sa stalnim sadrajem znakova, i vertikalna signalizacija sa izmenjivim sadrajem znakova koja je danas sastavni deo ITS sistema.

Vertikalnu signalizaciju sa stalnim sadrajem karakterie injenica da se na jednoj signalnoj poziciji nalazi znak ije je znaenje konstantno od trenutka postavljanja do uklanjanja. Moe se rei da je to najei sluaj primene elemenata saobraajne signalizacije. Kod vertikalne signalizacije sa izmenjivim sadrajem, na jednoj signalnoj poziciji mogue je menjati znaenje znaka u zavisnosti od zahteva saobraaja i izabrane strategije upravljanja saobraajem. Ova vrsta signalizacije tek stie svoje mesto u primeni i ve se pokazuje potreba da se na pojedinim takama saobraajne mree, gde je korisnicima potrebno u razliita vremena ponuditi razliite informacije, postavljaju znakovi sa izmenjivim sadrajem. OSNOVNI PRINCIPI I ZAHTEVI VEZANI ZA SAOBRAAJNU SIGNALIZACIJU

3

a. Osnovni principi Signalizacija3 treba pravovremeno i kontinuirano da savetuje, upozorava i usmerava uesnike u saobraaju. Ona mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da ukae korisnicima sistema kojim delom saobraajne mree mogu ili treba da se kreu kako bi doli do eljenog cilja, koje manevre treba da izvre da bi njihovo kretanje bilo efikasno i bezbedno, kako za njih same, tako i za ostale uesnike u saobraaju. Iz toga sledi da se osnovna namena signalizacije ogleda u sledeem: signalizacija omoguava da se ostvare zahtevi projektovane strategije regulisanja saobraaja, signalizacija ukazuje uesnicima u saobraaju na postupke i nain ponaanja u cilju obavljanja bezbednog kretanja, signalizacija treba da omogui laku i pravovremenu orijentaciju na mrei i svim manevarskim povrinama, kao i lako utvrivanje poloaja u odnosu na eljeni pravac kretanja, signalizacija traba da doprinese stvaranju sigurnosti kretanja svih uesnika u saobraaju i stvaranje poverenja u sistem regulisanja saobraaja.

Nuno je da signalizacija, najire posmatrano, bude to kvalitetnija pa, s toga, mora biti realizovana prema sledeim principima i zahtevima:

PRINCIP VREDNOVANJA - proces kontakta korisnika i saobraajne signalizacije je kratkotrajan i realizuje se u samo nekoliko sekundi. Iako je tako kratkotrajan, to je, u sutini, vrlo sloen proces koji, pored ostalog, ukljuuje i vrednovanje svrsishodnosti ponuenih informacija i naredbi. To nas obavezuje da korisnike oslobodimo svih suvinih ili loe koncipiranih informacija. PRINCIP KONCENTRACIJE - sve informacije koje nosi signalizacija moraju biti funkcionalno razdvojene kako bi korisnik mogao da se koncentrie na poruku koja je za njega relevantna. U sluaju istovremene potrebe za vie informacija, signalizacija mora biti izvedena tako da se to postigne bez izlaganja korisnika posebnim naporima. PRINCIP SELEKCIJE - efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog sistema saobraajne signalizacije, zavisi od selektivnosti. Selektivnost ponuenih informacija znaajno utie na njihovo brzo, pravovremeno i pravilno razumevanje. To se mora postii pravilnim projektovanjem, izvoenjem i briljivim postavljanjem svakog elementa, nosioca informacije.

b. Osnovni zahtevi Osnovni zahtevi koje vertikalna signalizacija treba da ispuni mogu se sagledati ako analiziramo proces kroz koji korisnik prolazi dok je u kontaktu sa porukama koje signalizacija prenosi. Ukratko, korisnik koji prilazi nekom od znakova vertikalne signalizacije trebalo bi, bez smanjenja brzine kretanja, da prepozna informaciju pre no to bude u stanju da proita njenu poruku, da je zatim shvati i sa poverenjem

3 Pojam kojim opisujemo sve vrste znakova i oznaka u drumskom saobraaju.

4

prihvati i, najzad, da ima dovoljno vremena da donese odgovarajuu odluku i preduzme akciju pre no to stigne do mesta na koje se poruka odnosi. Vreme koje je vozau potrebno za svaku od ovih faza zavisi od brojnih subjektivnih i spoljanjih uticaja, kao na primer atmosferskih, saobraajnih ili uslova okruenja, ali i od kvaliteta, naina postavljanja i sloenosti poruke svakog znaka posebno. Ovi zahtevi mogu se definisati kao:

ZAHTEV ITLJIVOSTI - svi elementi vertikalne signalizacije moraju biti dobro i lako itljivi, to se ostvaruje primenom adekvatnih projektantskih normativa, ZAHTEV RAZUMLJIVOSTI - saobraajni znakovi treba da budu tako koncipirani i prezentirani uesnicima u saobraaju da su poednako razumljivi svim kategorijama uesnika u saobraaju, ZAHTEV JEDNOBRAZNOSTI - signalizacija treba da bude jednobrazna, bez obzira na kom delu saobraajne mree treba da funkcionie, ZAHTEV UNIFORMNOSTI - sva mesta koja imaju slina obeleja i funkcije moraju da budu na isti nain opremljena signalizacijom, ZAHTEV JEDNOSTAVNOSTI - signalizacija treba da bude na onom nivou detaljnosti koji obezbeuje njenu punu efikasnost. Treba izbegavati suptilne projektantske finese, jer ih korisnici u veini sluajeva ne mogu ni uoiti niti razumeti. Zadovoljenje zahteva jednostavnosti omoguie i vii kvalitet realizacije u proizvodnji signalizacije, ZAHTEV KONTINUITETA - podrazumeva da uesnik u saobraaju mora biti kontinuirano informisan na svim delovima mree po kojoj se kree, ZAHTEV UOLJIVOSTI - signalizacija mora da bude uoljiva ne samo u svim vremenskim uslovima, ve i u uslovima svog neposrednog okruenja (drvee, stubovi rasvete, razni objekti, druga signalizacija i sl.). Ispunjenje ovog zahteva zavisi u velikoj meri i od naina odravanja signalizacije u periodu njene eksploatacije. ZAHTEV KONSTANTNOSTI - sigurno je da je najzanaajniji zahtev koji se postavlja pred saobraajnu signalizaciju da saobraajni znakovi moraju da zadre potpuno isti izgled to se tie oblika, veliine i boje u dnevnim i nonim uslovima. Drugim reima, svaki saobraajni znak mora potpuno identino da se vidi u nonim i dnevnim uslovima.

Sloene zahteve koje upravljanje saobraajem postavlja pred saobraajnu signalizaciju mogue je u velikoj meri zadovoljiti ako se obezbedi puna primena naunih saznanja iz itavog niza disciplina da bi se ispunili osnovni estetski, ekoloki, ekonomski i drugi zahtevi. Pored toga, nuni su i napori da se standardizuju postupci projektovanja i izvoenja odnosno izrade signalizacije.

"ITANJE" SAOBRAAJNIH ZNAKOVA U toku vonje, kada je jedan od osnovnih elemenata dinamiki aspekt doivljavanja signalizacije, ispred vozaa je zatitno staklo na vozilu, koje je istovremenoi ograniavajui elemenat percepcije saobraajne signalizacije. U ukupnom vremenu vonje, koje se uglavnom sastoji u kontrolisanju putanje kretanja vozila, signalizacija zauzima samo oko 10% ukupne aktivnosti vozaa. Zbog toga je vrlo vano da se

5

ostvari kvalitetan kontakt izmeu vozaa i poruka koje prenosi signalizacija.

Slika 1 Kontakt izmeu vozaa i vertikalne signalizacije, u toku vonje, realizuje se u nekoliko sekundi. Ako posmatramo ponaanje vozaa na jednom delu saobraajne mree, moe se konstatovati da se "slika" ispred njega menja svakog trenutka, a da su u vidnom polju vozaa u svakom trenutku osnovni objekti panje pojedini elementi saobraajnice i signalizacije. Izgled vidno polje vozaa prikazan je na slici 1. Vidno polje vozaa formira se na osnovu mree fiksacionih taaka i osnovna karakteristika mu je da se sa poveanjem brzine suava, to znai da je sa veom brzinom panja vozaa skoncentrisanija na ue polje (slika 2).

Slika 2 Istraivanja polja panje pokazala su da se unutar polja panje mogu pojaviti zone sa guim rasporedom fiksacionih taaka, emu je sigurno uzrok neki saobraajni znak ili neki neuobiajeniji elemenat puta. Ako se analizira kontakt vozaa i elemenata vertikalne signalizacije, moe se uoiti da je to proces koji se sastoji od tri faze (slika 3).

6

Slika 3

UOAVANJE predstavlja otkrivanje i najmanje povrine koje ljudsko oko moe da otkrije u kontaktu sa okolinom. PREPOZNAVANJE predstavlja raspoznavanje znaka po boji i obliku, to omoguava da se prepozna vrstu poruke na koju se nailazi. Ova faza je direktna posledica oblika znaka, boje njegove osnove, kontrasti sa okruenjem i osvetljenosti znaka. ITANJE predstavlja najznaajniji deo itavog procesa, jer u tom periodu saobraajni znak mora svojim azbuno-numerikim oznakama da vozau prenese unapred pripremljenu poruku. Ova faza procesa traje samo neznatno due od prve dve, ali je znatno komplikovanija od njih. U ovoj fazi do izraaja dolaze oblik i veliina azbuno-numerikih oznaka, meusobni raspored i oblik elemenata znaka, kao i kontrast izmeu osnove znaka i elemenata na njemu.

a. itljivost saobraajnog znaka Na itljivost saobraajnih znakova, kao to se vidi, utie veliki broj faktora. Njih je lako svrstati u nekoliko grupa, zavisno od uticaja na itljivost znaka. Naravno, njihov uticaj je razliit i esto moe skoro potpuno da umanji efikasnost znaka, onemoguavajui njegovu itljivost. Pored optih faktora koji utiu na itljivost saobraajnog znaka, ostaje veliki broj propratnih, svakodnevnih uticaja na vozaa, a koji mogu znatno da smanje kvalitet, a time i efikasnost signalizacije kao to su:

UMOR, STRES pa i alkohol, ZAPRLJANO ZATITNO STAKLO ili ZAPRLJANASVETLA, POLOAJ i STANJE ZNAKA. Efikasnost saobraajnog znaka moe da se posmatra kroz ispunjenje nekoliko osnovnih zahteva. To su: 1. Odgovarajua veliina znaka i simbola u direktnoj su zavisnosti od znaaja puta i brzine koje se ostvaruju na njemu. 2. Boja znaka je bitna, jer se i njome definie vrsta poruke koja se prenosi korisnicima. Pored toga, vrlo je bitno da se koriste uvek iste, odgovarajuim standardima, definisane boje. 3. Svetlosni kontrast direktno utie na itljivost znaka, pa je neophodno da se

7

uvek ostvaruje maksimalna kontrast izmeu boje podloge i boje elemenata na njoj. Meutim, to nije dovoljno, pa je potrebno voditi rauna da se obezbedi i kontrast izmeu boje osnove i boje okruenja, kako bi znak bio jasno uoljiv. 4. Visina slova i simbola i razmak izmeu njih imaju poseban uticaj na itljivost znaka. Jasno je da se manja slova mogu tee itati od veih, ali ni veliina slova ne moe da ide u nedogled, jer direktno utie na veliinu znaka. Zato je ovaj element predmet prorauna na bazi brzine kretanja vozila i uslova itljivosti. Pored toga, na itljivost znaka moe da utie i razmak izmeu slova odnosno simbola. 5. Broj informacija posebno utie na itljivost znaka. Vozau nije mogue preneti veliki broj informacija u kratkom periodu koliko traje itanje znaka. Znakovi sa velikim brojem informacija postaju neitljivi, a time i nerazumljivi. Kao optimalan broj obino se uzima 5 - 6 informacionih jedinica, s tim to se kod putokaznih znakova strelica i, eventualno, rastojanje do odredita, uzimaju kao informacione jedinice4. 6. Osvetljenost znaka direktno utie na vidljivost znaka, posebno u nonim uslovima. Ostvaruje se ili ugradnjom svetla na znaku ili primenom visokokvalitetnih reflektujuih materijala. Naravno, primena svetla ili drugih materijala mora da bude paljivo odabrana kako ne bi dolazilo do preosvetljenosti i potpune neitljivosti znaka. 7. Odravanje saobraajnog znaka mora da se vri redovno i kvalitetno i vrlo je bitno iz dva razloga. Najpre, dobrim i redovnim odravanjem znakova obezbeuje se uvek dobra vidljivost znaka. Pored toga, redovno odravanje znaajno utie na vek trajanja saobraajnog znaka, to, sa ekonomske take gledita, nikako ne moe da bude zanemareno.

REFLEKTUJUI SAOBRAAJNI ZNAKOVI Reflektujui saobraajni znakovi ine grupu znakova kod kojih je lice znaka izraeno od posebnih, reflektujuih ili, da budemo precizniji, retroreflektujuih materijala.

Princip delovanja retroreflektujuih materijala Nou se predmeti mogu videti ukoliko emituju ili reflektuju veu koliinu svetlosti i boje u odnosu na okruenje. Za reflektujue materijale interesantniji je ovaj drugi fenomen. Refleksija je fizika pojava zasnovana na fenomenu da svetlost dolazi sa nekog izvora na predmet, ne izazivajui nikakve hemijske ili fizike promene na njemu, i odbija se od njega. Jaina svetlosti koja se odbija zavisie od jaine svetlosti koja pada na predmet, ali i od vrste materijala od koga se odbija. Od sve tri vrste refleksije koje poznajemo: ogledalska, difuzna i retrorefleksija (slika 4), za saobraajnu signalizaciju najinteresantniji je sluaj retrorefleksije. To je fenomen ija je osnovna karakteristika da se odbijena svetlost vraa prema izvoru svetlosti, upadni i izlazni uglovi su identini. Na taj nain se ostvaruje i osvetljenost znaka.4 Informacionu jedinacu predstavlja svaka informacija koja se daje vozau (strelica, natpis, broj puta...)

8

b/!phmfebmtlb!sfgmfltjkb

c/!ejgv{ob!sfgmfltjkb

d/!sfuspsfgmfltjkb

Slika 4 Da bi se ostvario efekat retrorefleksije, koriste se sferini (sitne staklene kuglice) ili prizmatini reflektori. Inae, princip retrorefleksije vrlo je jednostavan. Posle dvostrukog prelamanja sa ogledalske povrine, zrak se vraa u istom smeru odakle je doao tj. prema izvoru svetlosti.

a. Sferini reflektori Sferini reflektori (slika 5, a i b) su staklene kuglice vrlo malog prenika, koje imaju svojstvo da usmeravaju zrake u istu taku, dok je poloaj ie odreen indeksom prelamanja stakla. Ukoliko materijal ima indeks prelamanja dvostruko vei od indeksa okruenja, dolazee svetlo bie fokusirano na povrinu kuglice. Optiki centar odgovara centru kuglice. ina daljina zavisi od prenika kuglice i odnosa prelamanja materijala od koga je kuglica izraena, u ovom sluaju stakla, i izraunava se prema sledeem izrazu: os g= 3) o 2* gde je : f - ina daljina merena od centra kuglice, n - indeks prelamanja materijala u odnosu na vazduh, i r - poluprenik kuglice.

Na primer, sa indeksom prelamanja 1,5 za obino staklo, jednaina pokazuje da je izraunato da f bude 1,5 puta r odnosno rastojanje jednako 0,5 r iza kuglice (slika 5a). Ukoliko je indeks prelamanja 2.0, ia upadnog svetla nalazi se tano na zadnjoj povrini kuglice. Da bi se dobila ogledalska refleksija, reflektujua povrina morala bi da bude postavljena u iu (slika 5b). Tada se svetlost odbija ponovo kroz kuglicu i vraa se paralelno sa upadnim zrakom.P

51!nn

21!nn

wb{evi

tublmp g

wb{evi

tublmp g

sfgmfluvkv~b qpws|job

sfgmfluvkv~b qpws|job

b/

c/

Slika 5 Ako je indeks refleksije 2.0, upadni zrak svetlosti pada tano na zadnju ivicu kuglice,

9

kao to je prikazano na slici 5b. Sferini reflektori mogu biti svrstani u dve kategorije:

veliki sferini retroreflektori (maije oi), i mikro retroreflektori (retroreflektujua folija).

Reflektujui elementi mogu biti rasporeeni jedan do drugog, formirajui na taj nain veu reflektujuu povrinu. Inae, sferini reflektori su najstarji reflektori korieni za izradu materijala za saobraajnu signalizaciju. U kasnijoj produkciji pojavljuju se prizmatini reflektori, koji imaju vei koeficijent reftrorefleksije.

b. Prizmatini reflektori Princip rada prizmatinih reflektora prikazan je na slici 6. Oni se esto nazivaju i kubini ili "ugao kocke".

Slika 6 Svetlosni zrak sukcesivno pada na tri povrine, postavljene jedna prema drugoj podo

uglom od 90 , i vraa se paralelno upadnom zraku. Pojedini prizmatini reflektori naslanjaju se jedni na druge, formirajui na taj nain vee jedinice. Sa optike take gledita, prizmatini reflektori su daleko savreniji u odnosu na sferine i poseduju vrlo veliki koeficijent retrorefleksije. Prizmatini reflektori se danas izrauju od plastinih meterijala (akril, polikarbonati, alhidi). Prvenstveno se koriste na kolima, smerokazima, za "maije oi", kao visei elementi za zatitu peaka, oznake na zadnjem delu kola, na markerima, itd. Za izradu materijala za saobraajne znakove koristi se tek od nedavno (desetak godina) i svetlosni sjaj koji kod materijala sa ovim reflektorima daleko nadmauje materijale sa sferinim kuglicama. ak se po svojim svetloodbojnim karakteristikama pribliava osvetljenim saobraajnim znakovima.

Osobine retroreflektujuih materijala10

Retrorefleksiju karakteriu odreene karakteristike kojima se definie kvalitet materijala za saobraajne znakove, a samim tim i kvalitet znakova. Osim toga, one pomau da se razume i objasni delovanje retroreflketujueg materijala i da omogui da se meusobno uporeuju. a. UPADNI UGAO koji se formira izmeu upadnog zraka i ose upravne na ravan na koju znak pada (slika 7).

vqbeoj!{sbl

vqbeoj!vhbp

sbwbo!vqsbwob!ob!sfgmflukv~v!qpws|jov

sfgmfluvkv~j!nbufsjkbm

Slika 7 Ovaj elemenat je vrlo znaajan kada se govori o "uglovnosti" refelektujuih materijala. Posebno je znaajan za sluajeve kada je znak postavljen visoko iznad kolovoza, na desnoj bankini dalje od ivice kolovoza ili na levoj strani kolovoza kod vietranih puteva. b. UGAO OSMATRANJA je ugao koji nastaje izmeu upadnog i odbijenog zraka do posmatraevog oka. Ovaj ugao naziva se jo i "divergentni ugao" (slika 8). Za ovaj ugao je znaajno da treba da bude to manji, jer dobar retroreflektujui materijal mora da odbije zrake direktno prema izvoru svetlosti u obliku kupe.

vhbp!)ejwfshfodjkb*!qptnbusbokb

qptnbusb

twfumptoj j{wps sfgmfluvkv~j!nfusfjkbm

Slika 8 c. KUPA REFLEKTOVANE SVETLOSTI je praktino snop reflektovane svetlosti koja

11

dolazi do posmatraa (slika 9). Ova kupa mora da ima vrlo mali ugao i on se kree oko 3 .o

LVQB

twfumptoj j{wps

sfgmfluvkv~j!nbufsjkbm

Slika 9

d. JAINA RETROREFLEKSIJE (RETROREFLEKTIVNOST) oznaava koliinu reflektovane svetlosti. Ova svetlost se meri kandelima (reflektovanim) po luksu (upadnog svetla) na kvadratni metar (reflektujueg materijala) i oznaava se sa cd/lux/m2. Pored ovih fotometrijskih karakteristika, za materijal je isto toliko vano da ima odgovarajue kolorimetrijske karakteristike. Drugim reima, to znai da se koordinate boja na materijalu nalaze u kolorimetrijskom opsegu za tu boju5.

VRSTE RETROREFLEKTUJUIH MATERIJALA Retroreflektujui materijali koji se koriste za izradu saobraajnih znakova u najveoj meri izrauju se sa sferinim reflektorima (staklene kuglice). Staklene kuglice su izuzetno malog prenika (od 0,01 do 0,1 mm) i ima ih oko 80 miliona na jednom kvadratnom metru materijala. Savreno prozirne staklene kuglice zalivene su u postojan i transparentni materijal koji moe da bude bezbojan (srebrno beo) ili obojen. Ovako dobijeni materijali imaju debljinu izmeu 0,14 i 0,22 mm i proizvode se u svim bojama koje se koriste u saobraajnoj signalizaciji6. U ovom trenutku u primeni se nalaze tri tipa retroreflektujuih materijala:

Materijal Klase I, Materijal Klase II, i Materijal Klase III.

5 JUS Z.S2. 330 - Boja za saobraajne znakove. Boje za saobraajne znakove su definisane posebno za sve

vrste znakova i to tako da su data polja (zone) odreene boje u kojoj mora da se nalazi boja na znaku. Svako definisanje boje u taku (dve koordinate) nema smisla, jer je izuzetno teko pogoditi ba tu boju. 6 U praksi se ovakav materijal naziva folija.

12

Meunarodna komisija za osvetljenje (CIE) i Komitet 80 Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) sanckionisali su za sada samo dva tipa retroreflektujueg materijala. Materijali klase III jo nisu klasifikovanu, ali je njihova klasifikacija u toku. Ista nomenklatura materijala prihvaena je i u JU standardima7. Treba napomenuti da se esto, u praksi, ovi isti materijali pojavljuju pod svojim komercijalnim nazivima. Tako se esto, Materijal klase I naziva "Ininjering folija" (Engineering Grade), Materijal klase II "Haj intenziti folija" (HI Intensity Grade), a Materijal klase III "Dajamond folija" (Diamond Grade).

Kada je re o materijalu koji nazivamo Klasa III, on je definisan detaljno u Tehnikoj komisiji za nove proizvode evropske unije8.

a. Materijal Klase I Materijal Klase I poznat je jo i kao materijal sa ulivenim soivima. To predstavlja i glavnu karakteristiku ovog materijala, jer su mu reflektori (staklene kuglice) zalivene u transparentnu plastiku. U poprenom preseku (slika 10) moe se videti sastav materijala. Gledano odozgo na dole, tu je transparentna plastika sa ulivenim staklenim soivima, zatim reflektujui sloj (obino od pare aluminijuma vrlo velike istoe), plastini nosa, lepak koji se aktivira pritiskom ili pri velikoj temperaturi i zatitni papir.

Slika 10 Transparentna plastika ovde ima trostruku ulogu, jer spreava kontakt vazduha i atmosferilija sa soivima, spreava uticaj sunevih zraka na smanjenje refleksije, a istovremeno predstavlja i deo optikog sistema materijala. to se tie jaine retrorefleksije materijala Klase I, ona iznosi oko 70 cd/lux/m2 (mereno na srebrno-belom materijalu). b. Materijal Klase II

7 JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove. 8 Comon Understanding of Assessment Procedure (CUAP) - Microprismatic retroreflective sheetings - for a

European Tehnical Approval according to Article 9.2 Construction Products Directive 89/106/EC

13

Materijal Klase II poznat je jo i kao materijal sa soivima u kapsuli. Ovde soiva nisu ulivena u plastiku ve su nalepljene na platini nosa, a njihov gornji deo se nalazi u vazduhom napunjenoj kapsuli koja je zatvorena transparentnim plastinim zatitnim slojem (slika 11). Pored toga, povrina materijala zatiena je posebnim slojom ("top coat") koji materijal titi od tetnih uticaja sunca, atmosferilija ili drugih polucija iz okruenja.

Slika 11 Ovaj materijal pripada materijalima visokog sjaja i u praksi je lako prepoznatljiv, jer mu povrina izgleda kao da je izdeljena saastom ili slinom strukturom (to su nosei zidovi koji obezbeuju vakuumski prostor ispod povrinskog sloja. Inae vrednost retrorefleksije iznosi oko 250 cd/lux/m2 (mereno na srebrno-belom materijalu). c. Materijal Klase III Materijal Klase III (uslovni naziv dok ne bude zvanino usvojen od strane CIE), je prizmatini reflektujui materijal predvien za izradu saobraajnih znakova koji moraju biti uoljivi sa velikog rastojanja. Izrauje se u dve varijante: materijal za gradske uslove i materijal za otvorene deonice puteva. Materijal sadri prizmatine reflektore nalepljene na plastini nosei sloj i predstavlja nadgradnju Materijala Klase II. Popreni presek kroz materijal prikazan je na slici 12.

Slika 12

14

Materijal Klase III je prvi materijal sa prizmatinim reflektorima. Ta injenica donosi nekoliko specifinosti koje je potrebno znati da bi se razumelo njegovo delovanje i nain primene. Vrednost retrorefleksije mu je vrlo visoka i kree se oko 800 cd/lux/m2 (mereno na srebrno-belom materijalu). Zbog svoje strukture, ovaj materijal je neto deblji u odnosu na druge materijale, to stvara posebne probleme u procesu proizvodnje. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RETROREFLEKTUJUIH MATERIJALA Retroreflektujui materijali se uporeuju uglavnom preko tri osnovne karakteristike. To su:

Osvetljenostt - retrorefleksija Trajnost, i Uglovnost

a. Osvetljenost - Retrorefleksija Osvetljenost znaka predstavlja jainu odbijene svetlosti koja se vraa prema izvoru svetlosti.cd/lux/m2

250

70

Klasa

I

Klasa

II

Slika 13 Uporeujui materijal Klase I i Materijal Klase II (Materijal Klase III jo nije klasifikovan) moe se videti da je osvetljenost Materijala Klase II skoro 3,5 puta vea od osvetljenosti materijala Klase I (slika 13). Sa starenjem, ta razlika postaje jo vea. Ova karakteristika retroreflektujuih materijala vrlo esto se poistoveuje sa koeficijentom retroreflkeksije. Posebo zato to se iskazuju u istim jedinicama. Koeficijent retrorefleksije R' predstavlja kolinik dobijen deljenjem svetlosne jaine (J) retroreflektujueg materijala u smeru posmatranja, proizvodom ostvarene

15

osvetljenosti (E) na reflektujuu povrinu, a na ravni upravnoj na pravac upadne svetlosti i njene povrine (A)9 . R'= J E A2

Koeficijent retrorefleksije izraava se kao cd/lux/m (kandela po luksu po metru kvadratnom). Tabela 1. Vrednost koeficijenta retrorefleksijeVrsta materijala Ugao posmatranja Upadni ugao Najmanja vrednost u cd/lux/m2 koeficijenta retrorefleksije za materijale za saobraajne znakove, a merene pri svetlosnom izvoru ACrvena Naran uta Zelena Plava Bela

Klasa I Klasa II Klasa III

20'0

5o o

o

2 20'o

30 5o

2 0,33

10 0,4 25 0,4 94

20 0,8 65 0,8 206

35 1,5 122 1,5 312

7 0,3 21 0,3 63

2 0,1 14 0,1 50

50 2,5 180 2,5 625

30o

5 Koeficijent retrorefleksije predstavlja znaajnu karakteristiku svakog materijala koja definie kvalitet materijala. U tabeli 1 prikazani su koeficijenti retrorefleksije materijala Klase I, Klase II i Klase III, merene po evropskim standardima, to znai da je ugaooo

posmatranja 20' (0,33 ) i upadni ugao svetla 5 . Kada pominjemo merenje retrorefleksije, treba rei da postoji vie naina merenja refleksije i najpoznatija su dva: ameriki i evropski. Razlika izmeu njih je primena razliitih uglova posmatranja i upadnog zraka svetlosti. Tako, merenje refleksije se vri:

primenom ugla posmatranja 0,2 i upadnog ugla -4 (ameriki standard), i primenom ugla posmatranja 0,33 i upadnog ugla 5 (evropski standard).o o

o

o

Rezultate dobijene primenom ova dva metoda, naalost, nije mogue direktno uporeivati. Preporuka je da se sva merenja vre primenom istog metoda i da se rezultati prikazuju samo u jedinicama izmerenim po vaeoj metodi merenja. b. Trajnost Trajnost materijala igra znaajnu ulogu u odravanju poetnih parametara.. Istraivanja su pokazala da je Materijal Klase II, nakon deset godina eksploatacije, skoro tri puta sjajniji od materijala sa ulivenim soivima. U trenutku kada Materijal Klase I zadri 50% svoje osvetljenosti, Materijal Klase II zadrava svih 80% pri jednakim uslovima eksploatacije (slika 14).

6

JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove.

16

411

de 0mvy0n

3

361

Lmbtb! JJ

311

211 81

Lmbtb! J

3

5

7

9

21 Hpejof

Slika 14 Rezultati trajnosti su prikazani za Materijal Klase I u punom obliku, dok je za Materijal Klase II trajnost data na osnovu laboratorijskih istraivanja, jer taj materijal i Materijal Klase III nisu dovoljno dugo u upotrebi da bi se trajnost bila prikazana na osnovu rezultata dobijenih na terenu.

c. Uglovnost Uglovnost predstavlja karakteristiku koja esto opredeljuje primenu jednog ili drugog materijala. Ova injenica je vrlo znaajna kada se radi o znakovima na levoj strani puta ili ukoliko znakovi moraju da budu postavljeni daleko na desnoj bankini. Istraivanja su pokazala da je ovde Materijal Klase II u dalekoj prednosti, jer pod istimo

uglom posmatranja od 30 Materijal Klase II ima osvetljenost od 150 kandela (cd), dok je osvetljenost Materijala Klase I samo 30 kandela (slika 15).de0mvy0n 3

150

100 70

Kl asa

I

Kl asa

II

Slika 15

17

PUTOKAZNAISTORIJAT PRIMENE PUTOKAZA

SIGNALIZACIJA

Vrlo je teko precizno rei kada je zapoelo postavljanje putokaza, odnosno znakova koji bi korisnicima ukazivali ili bi ih upuivali na eljeni pravac. Sigurno je da su primenjivani jo pre no to su se pojavila bilo kakva prevozna sredstva. Jo dok se kretanje obavljalo jedino peaenjem. Tada su to bile oznake na drveu, posebno rasporeeno kamenje ili neki drugi znakovi koji su ukazivali na pravac kretanja. Sa porastom broja kretanja, poveava se potreba i za upuivanje korisnika do odreenih odredita ili na ukazivanje korisnicima na mesta du puteva, ali i za usmeravanjem na neke od njih. Pojavljuju se i prvi znakovi putokazne signalizacije. Iako je i davno pre toga bilo pojedinih oznaka za kretanja kola, koija i drugih prevoznih sredstava, za najstariji putokaz za koji se zna, smatra se putokaz namenjen biciklistima (slika 16). Udruenje holandskih biciklista postavilo je jo daleke 1894. godine nekoliko drvenih stubova du puta Roterdam - Utreht, namenivi ih ljubiteljima biciklizma.

Slika 16 Razvoj putokazne signalizacije bio je najbri tamo gde se automobilska industrija najbre razvijala. Naravno, dalji razvoj automobila, putne mree i poveano kretanje ljudi i roba dovodi do sve kompleksnijih i sofisticiranijih naina prenoenja poruka i definisanja informacija koje su potrebne vozaima da se sigurno, bez straha da e zalutati, kreu do eljenog odredita. Tada se i definiu sistemi prenoenja poruka, iji razvoj ne prestaje ni danas. Nacionalna zakonodavstva definiu oblik, veliinu i sadraj znakova vertikalne signalizacije.

18

Na slici 17 prikazan je savremeni znak putokazne signalizacije, sa naih prostora, izraen prema odredbama JU standarda.

Slika 17 Danas je u strunoj literaturi prisutna podela sistema za voenje saobraaja na tri nivoa: I nivo: Standardna putokazna signalizacija, II nivo: Jednosmerni sistema za komunikaciju sa vozaem, i III nivo: Dvosmerni sistemi za komuniciranje sa vozaima. U ovom poglavlju bie detaljno prikazan prvi nivo koji je i najzastupljeniji u praksi. Drugi i trei nivo prikazani su u delu Nove tehnologije.

SISTEM VOENJA SAOBRAAJAVoenje saobraaja mogue je ostvariti na vie naina, gledano sa stanovita elemenata kojima se korisnicima prenose potrebne informacije. U najveem broju sluajeva, a tako je definisano i naim standardima, primenjuju se dva sistema:

voenje saobraaja po nazivima odredita, i voenje saobraaja po brojevima putnih pravaca.

U primeni je, najee, kombinacija ova dva sistema koji, po karateristikama, praktino predstavljaju isti sistem, jer oba koriste nazive odredita, brojeve puta i oznake putnih pravaca. Razlika nastaje samo u shvatanju ta je prioritetna informacija. Voenje saobraaja iskljuivo pomou brojeva puteva, u nas se ne primenjuje. Osnovna karakteristika sistema voenja po nazivima putnih pravaca su nazivi znaajnih odredita i administrativnih centara na putevima odnosno pogranina mesta, luke i slino, do kojih ovi putevi vode kao i popularni nazivi pojedinih puteva. Brojevi putnih pravaca koji su vezani za vaeu kategorizaciju putne mree, ovde se javljaju samo kao dopunske informacije. Razdvajanje putnih pravaca vri se bojom osnove znaka, a osnovu ini kategorizacija puteva.

19

to se tie sistema za voenje saobraaja po brojevima i oznakama putnih pravaca, prioritetnu informaciju predstavlja broj ili oznaka putnog pravca. Uz to se moe nai i naziv putnog pravca. I ovde se primenjuje razdvajanje putnih pravaca bojama osnove znakova, ali se ona odnosi na najveu kategoriju putnog pravca koja se istie ovom informacionom jedinicom, pa je neophodno uvoditi jo neke dopunske oznake (simbol autoputa ili puta rezervisanog sa saobraaj motornih vozila) kako bi informacija bila potpuna. Na taj nain moe da doe do izvesnog nagomilavanja informacionih jedinica koje, u izvesnim trenucima, mogu da predstavljaju tekou za razumevanje poruka.

Voenje saobraaja u naseljenim mestima ima svoje osobenosti. U principu, uz korienje ova dva sistema, moe da se izvede na tri naina, zavisno od veliine naseljenog mesta i poloaja saobraajne mree, odnosno ta e biti prioritetna informacija koja e biti preneta korisniku. To su:

voenje po orijentirima, unutar naseljenih mesta (gradova) voenje po izlaznim putnim pravcima, i kombinovano voenje.

Voenje saobraaja po orijentirima unutar naseljenih mesta (gradova) primenjuje se, po pravilu, u velikim gradovima i predpostavlja:

postojanje veih izdvojenih gradskih celina ili vorita koja imaju opte poznate obeleene nazive, i postojanje obilaznih saobraajnica visokog ranga na kojima se vri distribucija na gradsku i vangradsku saobraajnu mreu.

Unutar gradske teritorije, voenje saobraaja vri se prema gradskim orijentirima, za potrebe orijentacije unutar grada, i prema obilaznim saobraajnicama, za izlazak iz grada. Obino se to radi primenom naziva izlazne saobraajnice ili se koristi oznaka "svi pravci", a dalje se saobraaj vodi jednim od usvojenih sistema. Da bi ovaj nain voenja bio svima jasan i razumljiv, neophodno je da budu jasno definisani unutargradski orijentiri. Ovakav nain voenja saobraaja je najkompleksniji, ali zato i najsadrajniji u pogledu koliine informacija. Voenje saobraaja po izlaznim pravcima primenjuje se u manjim gradovima, sa malim brojem izlaznih pravaca i pod uslovom da se njihovo povezivanje ostvaruje direktno posredstvom gradskih saobraajnica. Naravno, i ovde postoji mogunost oznaavanja pojedinih unutargradskih odredita. Kombinovani sistem primenjuje se obino u gradovima srednje veliine u koje se stie vie jasno formiranih ulazno-izlaznih pravaca, ali koji nemaju obilazne saobraajnice. Nain kombinovanja zavisi od specifinih uslova koji vladaju u gradu odnosno od karaktera saobraajne mree i postojanja ili nepostojanja gradskih celina koje se mogu obuhvatiti posebnim pojmom.

20

Uporeivanjem dva osnovna sistema voenja saobraaja, moemo da zakljuimo sledee:

sistem voenja po nazivima putnih pravaca ima oigledne prednosti, jer se voenje ostvaruje primenom opte poznatih pojmova-naziva i za razumevanje informacija nije potrebno posebno poznavanje saobraajne mree, izdvajanje puteva razliitih kategorija odgovarajuom bojom osnove saobraajnog znaka predstavlja takoe znaajnu prednost, jer je relativno jednostavan, jasan i razumljiv sistem oznaavanja. Osim toga, neposredno je vezan za primenu boja za znakova za voenje saobraaja, to predstavlja sastavni deo poznavanja saobraajnih propisa.

Nepogodnosti ovog sistema javljaju se prilikom primene u naseljenim mestima i, najee, to su:

oteano snalaenje za strance i korisnike koji ne poznaju ulinu mreu odnosno tranzitne putnike ije poznavanje geografije ireg podruja grada predstavlja problem, veliki broj informacija u gradovima gde se sustie znatan broj putnih pravaca, pa se javlja "preoptereenost" znakova informacijama, to moe da izazove tekoe u snalaenju. oznaavanje puteva nazivima, uz diferencijaciju bojama osnove znakova, zahteva poveane dimenzije znakova, to bitno utie na cenu putokazne signalizacije.

Sistem voenja saobraaja po brojevima i oznakama putnih pravaca je ekonominiji to se tie veliine znakova, ali u sluajevima razgranate putne mree javljaju se problemi razdvajanja putnih pravaca. Prednost ovog sistema lei u injenici da je tesno povezan sa vaeim sistemom oznaavanja putnih pravaca, ali mu to istovremeno predstavlja i znaajan nedostatak, jer predpostavlja dobro poznavanje oznaavanja putnih pravaca odnosno, kako se to obino kae, brojeva puteva. to se tie nae zemlje, za voenje saobraaja primenjuje se sistem voenja sa nazivima naseljenih mesta iz vie razloga. Najznaajniji su:

tradicija oznaavanja putnih pravaca prema nazivima odredita koja potie jo od vremena karavanskih puteva, kada su putevi dobijali nazive prema nazivima hanova ili usputnih karavanskih stanica, oznaavanje puteva brojevima i oznakama uglavnom nema tradiciju niti je poznato da bi bilo efikasno u primeni. Korisnicima ak nisu dostupne ni retke putne karte sa ubeleenim brojevima puteva, na kojima se, osim evropskih puteva, ubeleeni brojevi i ostalih puteva, voenje saobraaja iskljuivo pomou brojeva puteva i oznakama putnih pravaca nije mogue ostvariti kao samostalan sistem.

21

PRENOENJE INFORMACIJA POMOU SAOBRAAJNIH ZNAKOVA Prenoenje informacija korisnicima, tanije izbor naina njihovog prenoenja, predstavlja ujedno i prvi korak u definisanju sistema i naina kontaktiranja sa korisnicima, ali istovremeno i definisanje oblika i izgleda saobraajnih znakova. Prenoenje poruka korisnicima, kako je to definisano JU standardima, vri se primenom sledeim elementima:

naziv odredita ili putnog pravca (natpis), simbol (strelica, piktogram), i boja osnove znaka.

Korienjem simbola i drugih elemenata koji se koriste i u drugim oblastima komuniciranja sa korisnicima postie se vei stepen usaglaenosti u komuniciranju, pa se tako stvara jedinstven sistem korienja elemenata za komuniciranje sa korisnicima.

VOENJE SAOBRAAJA U praksi, a to je prihvaeno i JU standardima, poznata su dva sistema voenja saobraaja zankovima putokazne signalizacije:

voenje saobraaja po smeru kretanja, i voenje saobraaja po saobraajnim trakama.

Prvim nainom oznaava se samo smer kretanja, ne vodei rauna o korienju saobraajnih traka (na vietranim putevima). Naime, oznaava se samo nain kretanja prema odreenom odreditu. Drugim nainom, pored smera kretanja, oznaavaju se i saobraajne trake koje treba koristiti za kretanje eljenim smerom. Naravno, ovaj nain voenja namenjen je vietranim putevima. Njime se korisnicima ukazuje, na prilazima raskrsnici ili na mestima gde se pojavljuje vei broj saobraajnih traka (ravanje), na saobraajne trake koje treba koristiti za kretanje do odreenog odredita. Meutim, uslovi koje namee nain regulisanja saobraaja, sluaj regulisanja saobraaja svetlosnim signalima, posebno ukoliko se ovi postavljaju iznad kolovoza, zahtevaju kombinovanje ova dva naina voenja saobraaja. Ipak, takve sluajeve trebalo bi svesti iskluivo na uslove kada su saobraajne trake meovite (dozvoljeno kretanje pravo i skretanje iz iste saobraajne trake) i kada su saobraajni znakovi za voenje saobraaja kombinovani sa svetlosnim signalima. Voenje saobraaja na putevima sa raskrsnicama u nivou Voenje saobraaja na obinim putevima, kako se obino nazivaju putevi sa raskrsnicama u nivou, definisano JU standardima, predvia etiri stepena obavetenja. To su:

22

prethodno obavetenje obavetenje o prestrojavanju obavetenje o skretanju

potvrdno obavetenje

I stepen II stepen III stepen IV stepen

J!tufqfo QSFUIPEOP!PCBWF\UFOKF

JJ!tufqfo PCBWFF\UFOKF P!QSFTUSPKBWBOKV

JJJ!tufqfo PCBWF\UFOKF!P!TLSFUBOKV

JW!TUFQFO QPUWSEOP!PCBWF\UFOKF

Slika 18 Svaki od ovih stepenova ima odreenu funkciju u sistemu koja je, uglavnom, sadrana u njegovom nazivu, kao i odreene grupe znakova koji su nosioci informacije za svaku od tih funkcija (slika 18). a. Prvi stepen obavetenja U prvom stepenu obavetenja (slika 19) koristi se znak "raskrsnica" (ovaj naziv, mada zakonski sankcionisan, terminoloki je pogrean i esto stvara zabunu. Vie bi odgovarao naziv "predraskrsna tabla"). Ovi znakovi su pravougaonog ili kvadratnog oblika, sa ematskim prikazom saobraajnog vora na koji se odnose. Na njima se put, kojim se prilazi raskrsnici, uvek ucrtava odozdo na gore, a svi kraci raskrsnice, osim prilaznog, zavravaju se strelicama, pored kojih se ispisuju nazivi odredita na tom pravcu, rastojanja do njih ili brojevi puta. Na linijama poprenih pravaca mogu se umetati saobraajni znakovi ogranienja (dozvoljena irina, visina i teina vozila). Osim toga, na znaku se oznaava i udaljenost do saobraajnog vora. To se upisuje, uvek u metrima, na dopunskoj tabli ili ispod prilaznog pravca, na samom znaku

Zaj e~ar

Slika 19

23

b. Drugi stepen obavetenja Drugim stepenom obavetenja (obavetenje o prestrojavanju) uesnici u saobraaju dobijaju obavetenja na prilazu raskrsnici o nameni pojedinih saobraajnih traka (slika 20). U drugom stepenu obavetenja koriste se znakovi za prestrojavanje sa nazivima naseljenih mesta (III-11.1). Ovi znakovi su, takoe, pravougaonog oblika i imaju vertikalno ucrtane strelice prema poloaju, broju i nameni saobraajnih traka. Vrhovi strelica mogu da budu vertikalni, kosi ili horizontalni, zavisno od naina kako se nastavlja kretanje kroz raskrsnicu.

Slika 20 Nazivi naseljenih mesta ili simboli vozila kojima je saobraajna traka namenjena, ispisuju se uvek iznad strelice, a mogu da budu zajedniki i za vie strelica, prema nameni saobraajnih traka. c. Trei stepen obavetenja Treim stepenom obavetenja (obavetenje o skretanju) uesnicima u saobraaju direktno se ukazuje na mesto skretanja i smer kojim treba da se kreu do eljenog odredita. U ovom stepenu obavetenja primenjuju se strelasti putokazi i putokazne table. Strelasti putokazi su znakovi pravougaonog oblika sa strelastim zavretkom (slike 21), a mogu da budu levo i desno orijentisani. Mogu da imaju natpise sa jedne i druge strane, i to najvie dva reda teksta. Pored naziva odredita, na njima mogu da se upiu jo i broj puta i udaljenost do odredita. Pored natpisa, na njima se mogu nai i simboli, samostalno ili u kombinaciji sa natpisima.

Slika 21

24

Putokazna tabla je pravougaonog ili kvadratnog oblika, sastavljena od najvie tri polja koja oznaavaju smerove: pravo, levo i desno (posmatrano odozgo na dole). Taj raspored ostaje uvek isti, bez obzira na znaaj putnog pravca ili odredita koje oznaava (slika 22). Na putokaznim tablama mogu da se upisuju nazivi odredita do kojih se korisnici upuuju, broj puta i rastojanje do odredita. Mogu da se postavljaju i piktogrami, samoatalno ili u kombinaciji sa tekstom.

Slika 22 U sluajevima kada se putokazna tabla postavlja iznad kolovoza, samostalno ili u kombinaciji sa svetlosnim signalima, svako polje putokazne table postaje samostalan znak. To praktino znai da se od jedne putokazne table, za postavljanje iznad kolovoza, dobijaju najvie tri nova znaka (slika 23).

Slika 23 U ovakvim sluajevima treba voditi rauna da se radi o voenju saobraaja po smerovima, a ne po saobraajnim trakama i da su ovi znakovi namenjeni iskljuivo ovom nainu voenja saobraaja, a nikako za naznaku preraspodele saobraajnih traka. Drugim reima, to znai da e se na prilazu raskrsnici, ukoliko nema nikakvih reimskih ogranienja, nai tri znaka, bez obzira na broj saobraajnih traka na prilazu namenjenih pojedinim smerovima kretanja.

25

d. etvrti stepen obavetenja etvrtim stepenom obavetenja (potvrdno obavetenje) uesnicima u saobraaju daje se potvrda pravca kretanja nakon prolaska kroz raskrsnicu. Na taj nain se uesnici u saobraaju obavetavaju o naseljenim mestima na putnom pravcu kojim se kreu. Interesantno je da se napomene da je ovaj znak nosilac sistema putokazne signalizacije na putu. U nekim zemljama sadraj ovih znakova definie se na nivou standarda. Time se eliminie raznolikost izbora odredita koji e biti ponueni korisnicima, ali predastavlja i nemogunost postavljanja nekih odredita koja su znaajna samo za usko lokalni nivo.

Slika 24 U ovom stepenu obavetenja koristi se znak "potvrda pravca". To je znak pravougaonog oblika na koji se upisuje najvie etiri naziva odredita kao i udaljenosti do njih, ali i broj puta. Ukoliko se upisuju nazivi odredita i na putnom pravcu koji se odvaja od glavnog, nazivi tih odredita upisuju se uvek iza mesta od koga se novi putni pravac odvaja (slika 24). Ovakav sistem voenja saobraaja omoguava da se primeni na svim kategorijama puteva. Naravno, ne treba zaboraviti da pojedini stepeni obavetenja, zavisno od geometrije prilaza raskrsnici i geometrijskog izgleda raskrsnice, mogu da budu izostavljeni ili udvostrueni (ponovljeni). Svaki od stepena obavetenja moe da bude postavljen u sklopu sistema za voenje saobraaja, ali se moe postaviti i kao potpuno nezavisan elemenat, jer u sebi sadri dovoljno informacija za prenoenje poruke korisnicima. Na ovaj nain ostvarena je puna fleksibilnost sistema za voenje saobraaja i stvorena je mogunost da se sistem ili pojedini njegovi elementi primene na svim putevima, raskrsnicama i da u svim situacijama imaju isto znaenje.

26

Voenje saobraaja na autoputevima Voenje saobraaja na autoputevima je specifinije u odnosu na ve opisani sistem voenja saobraaja.

J!tufqfo QSFUIPEOP!PCBWF\UFOKF

JJ!tufqfo PCBWF\UFOKF P!QSFTUSPKBWBOKV

JJJ!tufqfo PCBWF\UFOKF!P!TLSFUBOKV

JW!fufqfo QPUWSEOP! PCBWF\UFOKF

2 1 1 1! n

IZLAZ

Slika 25 Ta specifinost sastoji se u razliitim elementima koji se koriste za projektovanje znakova. Rezultat toga je i razliit izgled znakova u pojedinim stepenima obavetenja, kao posledica posebnog naina regulisanja saobraaja, reima odvijanja saobraaja na autoputu i geometrijskih karakteristika saobraajnih vorova. Za projektovanje znakova koji se koriste na autoputevima i putevima sa raskrsnicama u vie nivoa primenjuju se drugaiji elementi za projektovanje u odnosu na ostalu putokaznu signalizaciju. Razlog tome su graevinski elementi na tim putevimanain kretanja na njime i vrste poruka koje ovi znakovi moraju da prenesu uesnicima u saobraaju. Pored toga, putokazna signalizacija za voenje saobraaja na autoputevima sa elementima za autoputsku signalizaiju, primenjuje se samo na trasi autoputa. Na svim prilazima autoputu (rampe, nadvonjaci...) sa bonih pravaca, primenjuje se signalizacija sa elementima za puteve sa raskrsnicama u nivou. Isti princip mogao bi da se primeni i na ostale sluajeve gde na glavnim pravcima postoje raskrsnice u vie nivoa.

Poto se ovde radi o saobraajnicama visokih kategorija, sa elementima koji omoguavaju velike brzine, u sistemu voenja saobraaja na autoputevima obavezno je da se pojave sva etiri stepena. Ponekad neki od njih i udvostrueni (slika 25). a. Prvi stepen obavetenja U prvom stepenu obavetenja koristi se znak "predraskrsna tabla za izlaz" (slika 26), a postavlja se na 1000 metara od take gde poinje traka za izlivanje i znak "predputokaz" (slika 27), koji se postavlja na 500 metara od take poetka trake za izlivanje.

27

Slika 26 b. Drugi stepen obavetenja

Slika 27

U drugom stepenu obavetenja koriste se "putokazi za izlaz" i postavljaju se na mestu gde poinje traka za izlivanje. Ovi putokazni znakovi postavljaju se uvek na portal i to tako da je levo uvek znak koji oznaava smer pravo, a na desnoj strani znak koji oznaava skretanje desno (slika 28a i 28b).

Slika 28a

Slika 28b c. Trei stepen obavetenja28

U treem stepenu obavetenja koristi se "tabla za oznaavanje izlaza", ali ovde je mogue primeniti i znak "putokaz" na kome su oznaena odredita do kojih se stie preko tog izlaza. Ovi znakovi postavljaju se na vrh razdelnog ostrava na poetku izlazne trake (slika 29).

Slika 29 d. etvrti stepen obavetenja Na kraju, u etvrtom stepenu obavetenja, koristi se znak "potvrda pravca", koji se postavlja na 500 metara iza poslednjeg prikljuka.

Voenje saobraaja na putevima sa raskrsnicama u vie nivoaPored autoputeva, gde su sve raskrsnice obavezno u vie nivoa, ovaj tip raskrsnice pojavljuje se, zbog geometrijskih karakteristika puta ili neophodnosti da se skretanje ulevo ostvaruje najpre desnim skretanjem, i na ostalim kategorijama puteva. Tako, moemo da ih vidimo i na putevima nieg ranga.J!tufqfo QSFUIPEOP!PWCBWF\UFOKF JJ!TUFQFO PCBWF\UFOKF!P!QSFTUSPKBWBOKV JJJ!tufqfo PCBWF\UFOKF!P!TLSFUBOKV JW!tufqfo QPUWSEOP!PCBWF\UFOKF

Slika 30 U ovakvim sluajevima koriste se znakovi koji se postavljaju na autoputevima (obavezno i jedino mogue desno skretanje), ali sa znatno skromnijim elementima. Raspored znakova na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa prikazan je na slici 30. Budui da se ova vrsta znakova postavlja uvek na portalima, za znakove na putevima niih kategorija mogu da budu postavljeni na poluportalu ili na bankini. PRIMENA ZNAKOVA PUTOKAZNE SIGNALIZACIJE

29

Svi znakovi za voenje saobraaja, predvieni za primenu u razliitim stepenima obavetenja, primenjuju se razliito, zavisno od kategorije puta. Na taj nain izbegnuto je da se u svim stepen obavetenja primenjuju uvek i na svakom putu. Osim toga, ve izgledom i sadrajem ovih znakova, korisnicima se sugerie kategorija puta na kome se nalaze ili na koji se upuuju. Na ovaj nain obezbeuje se efikasnost signalizacije, jer bi preteranom primenom znakova stvorili kod korisnika oseaj nesigurnosti. Pored toga, razliite kategorije puteva zahtevaju i razliit stepen obavetavanja korisnika. U principu, autoputevi i putevi sa raskrsnicama u vie nivoa moraju uvek da imaju sva etiri stepena obavetenja. Neto drugaija situacija je na putevima sa raskrsnicama i vie nivoa koji nemaju pun autoputski profil. Tada, u treem stepenu obavetenja moe da se postavi samo znak za oznaavanje izlivanja (desno skretanje) i to na poluportalu. Na takvim mestima ostavljena je mogunost i da se znak postavi na bankini. Na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa, ali samo sa jednom kolovoznom trakom, koristi se takoe autoputska signalizacija, ali sa skromnijim elementima znakova (visina slova). Na ovim putevima obavezno je da se postave I, II i IV stepena obavetenja, dok u I stepenu moe da bude samo jedan znak. Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila moraju da imaju uvek I, III i IV stepen obavetenja, a II ukoliko ima vie saobraajnih traka. Magistralni putevi moraju da imaju I i III stepen obavetenja, II stepen ukoliko ima vie saobraajnih traka, a IV po potrebi. Kada se radi o regionalnim putevima, oni mogu da imaju sva etiri stepena obavetenja, ali obavezno moraju da imaju III stepen. to se tie raskrsnica u naseljenim mestima, na njima, u principu, mogu da se postave sva etiri stepena obavetenja, ali zbog ogranienog prostora i same geometrije raskrsnica i njihovog okruenja, to nije mogue. Meutim, obavezno je da imaju III stepen. Pored toga, na njima se obavezno pojavljuje i drugi stepen ukoliko na prilazu raskrsnici ima vie saobraajnih traka.

BOJA OSNOVE ZNAKOVA PUTOKAZNE SIGNALIZACIJE Boja osnove znakova putokazne signalizacije predstavlja jedan od znaajnih elemenata opteg informisanja korisnika, jer im prua informacije o kategoriji i kvalitetu puta na koje ih upuuju. Samim tim, ukazuje im i na nivo usluge koji mogu da oekuju na tom putu. Ipak, najpre mora da se poe od opteg pravila primene boja. Naime, da bi se obezbedila kontrast izmeu boje osnove i boje ostalih elemenata na znaku, uvek se koristi kombinacija tamne osnove i svetlih elemenata odnosno svetle osnove i tamnih elemenata.

30

Za saobraajnu signalizaciju koriste se, kao osnovne boje: zelena, plava, uta, braon (smea) i bela. Crvena boja se koristi za oznaavanje opasnosti, a crna za oznaavanje elemenata na znakovima gde su boje osnove svetle. Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima predvieno je da grupa znakova za voenje saobraaja, ako se odnose na autoput, ima osnovu zelene boje, a ostale elemente bele boje. put rezervisan za saobraaj motornih vozila (a nije autoput) boja osnove je plava, a boja ostalih elemenata je bela, ostale puteve, boja osnove tih znakova je uta, dok je boja ostalih elemenata na znaku crna. Osnova bele boje sa ostalim elementima crne boje rezervisana je za znakove sa pojmovima lokalnog karaktera (delovi naselja, stadion, terminali, turistiki objekti lokalnog znaaja...). Za turistiku signalizaciju koristi se iskljuivo osnova braon (smee) boje, dok su ostali elementi bele boje.

Posmatrajui sistem za voenje saobraaja koji je definisan JU standardima i primenjuje se u nas, boja osnove znakova putokazne signalizacije odreuje se na sledei nain:

boja osnove znakova "strelasti putokaz", "putokazna tabla", "putokaz za izlaz", "putokaz za prestrojavanje iznad kolovoza" i " predputokaz za izlaz", odreuju se prema kategoriji puta na kome se odredite nalazi, boja osnove znaka "raskrsnica", "prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih mesta" i "potvrda pravca", prema kategoriji puta na kome se znakovi postavljaju, i boja osnove znaka "tabla za oznaavanje izlaza" uvek je plave boje.

Ukoliko se odredita, koja se oznaavaju, nalaze na putevima razliitih kategorija, a moraju da se nau na istom polju putokazne table, koristi se umetnuta osnova (slika 31) i to tako da e se nazivi odredita biti ispisani na osnovama koje odgovaraju kategrijama puteva na kojima se ona nalaze. Za umetnutu osnovu uvek se koristi boja koja odgovara putu nieg ranga.

Slika 31

31

ODREIVANJE VELIINE SLOVA Kao posebno znaajan elemenat itljivosti na znakovima putokazne signalizacije je visina slova, koja istovremeno predstavlja i osnovni elemenat na osnovu koga se odreuju ostali elementi znaka. Posebno ukoliko se posmatra, a to je jedino ispravan put, dinamika komponenta odvijanja saobraaja. Visina slova se proraunava ili se, opet na osnovu prorauna, propisuje za odreene situacije odgovarajuim standardima. Ukoliko se pogleda kako je u drugim zemljama Evrope uraeno, pronali bismo vrlo razliite vrednosti, mada se skoro svi sluajevi baziraju na slinim polaznim elementima. Inae, postoji vie naina prorauna visine slova koji, vie ili manje, koriste iste elemente i parametre za proraun. U osnovi, proraun visine slova bazira na eksperimentalno dokazanoj injenici da se slovo visine 1 cm vidi sa rastojanja od 6,2 m i na principu reagovanja ljudskog oka.

Slika 32 Na osnovu odnosa veliina iz slike 32 moemo da formiramo sledei izraz: H:1 = BD:L BD L

H=

(1)

Drugi uslov dobijamo iz dinamike kretanja vozila pri nailasku na znak putokazne signalizacije i injenice da se itanje poruke odvija u tri faze: uoavanje znaka, identifikacija i itanje. itanje znaka, videli smo, predstavlja najznaajniji deo celog ciklusa i odvija se od trenutka kada itanje postane mogue do trenutka kada znak (bilo da se nalazi na portalu iznad kolovoza ili na bankini) nestane iz vozaevog vidnog polja. Nama je u interesu da itanje bude to due, to se postie veom visinom slova, ali se ne sme ii ni time u krajnost, jer visina slova direktno utie na veliinu znaka. Na slici 33 ematski je prikazan sluaj kada se znak putokazne signalizacije nalazi iznad kolovoza (ispod je prikazan sluaj kada je znak na bankini).

32

Slika 33 Iz ovog odnosa dobijamo:

B = BC + CDBD = t V + a ctg Zamenom u obrascu 1, dobijamo: H= gde je: L V (m/s) t a -rastojanje sa koga se vidi 1 cm visine slova, -brzina vozila (obino se usvaja dozvoljena ili raunska brzina), -vreme itanja (izraunava se prema posebnom obrascu), -rastojanje od visine vozaevog oka (1,10 m) do vrha putokazne table, (Ako se radi o znaku na bankini, ovo rastojanje se meri od poloaja vozaevog oka do dalje ivice saobraajnog znaka.) - ugao pod kojim putokazna tabla nestaje iz vidnog polja vozaa. Zao

t V + ctg L

znakove iznad kolovoza iznosi oko 8 , a za znakove na bankini okoo

10 . Kao to je reeno, vreme itanja znaka, drugim reima vreme koje voza provede izmeu taaka A i B, izraunava se prema posebnom obrascu, razvijenom u Velikoj Britaniji2 t = 0. 31N + 1. 94 gde je N broj informacionih jedinica na saobraajnom znaku.

2

Road Research Laboratory, Crowthorn, London, V. Britanija

33

Pod informacionom jedinicom podrazumevaju se nazivi odredita, udaljenost do odredita, strelice, broj puta, simboli... praktino sve oznake, nazivi i simboli koji se koriste za prenoenje poruka korisnicima sistema. Kada se prorauna visina slova, svi ostali elementi slova, prema jasno utvrenim pravilima i odnosima, lako se definiu. Naime, ljudsko oko normalne otrine vidi sa indeksom 1 i sposobno je da razlikuje predmete koji se vide pod uglom od 10. Primera radi, slovo koje ima stub irine 1 cm odgovara visini slova od 5 cm i moe se videti sa rastojanja od 30 m. Ovde treba napomenuti da su slova i svi njihovi elementi, prema JU standardima, raeni u odnosu na visinu 1/7 H, pa ukupna visina slova uvek iznosi 7/7H, a malih (osnovne linije) 5/7H. Osnovni konstruktivni elemnti slova definisani su u odnosu na 1/7H i 1/6H. to se tie visine slova za pojedine znakove putokazne signalizacije u sistemu za voenje saobraaja, JU standardima tano su definisane njihove vrednosti na osnovu prethodno prikazanog prorauna. To je bilo potrebno da se uradi kako bi visina slova bila unificirana za pojedine kategorije puteva, jer bi nastalo opte arenilo ako bi se za svaku situaciju vrio proraun visine slova na bazi dozvoljene brzine. Razmak izmeu slova Razmak izmeu slova predstavlja vrlo znaajan faktor, od koga u velikoj meri zavisi itljivost znakova putokazne signalizacije. U okviru JU standarda za saobraajno pismo3 detaljno su date vrednosti proraunatih razmaka izmeu slova i to za sve standardizovane visine slova. Razmak izmeu slova, kao to je reeno, posebno se proraunava tako to su slova grupisana prema njihovom obliku leve i desne strane slova i uvek se posmatra odnos dodirnih strana dva susedna slova. Prilikom prorauna vodi se rauna o najisturenijim delovima slova. a. Pismo Za projektovanje znakova putokazne signalizacije koriste se etiri vrste pisma koja su detaljno definisana JU standardima. To su: Latinino pismo normalne irine (JUS U.S4 201), Latinino usko pismo (JUS U.S4 202),

irilino pismo normalne irine (JUS U.S4 203), i irilino usko pismo (JUS U.S4 204).

U okviru pisma normalne irine standardizovano je sedam osnovnih grupa visina slova (70, 140, 210, 280, 350, 420 i 490 mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm), dok je za usko pismo standardizovano pet osnovnih grupa (70, 140, 210, 280 i 350 mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm). Slova koja se tretiraju kao meuveliine

3

JUS U.S4 201, JUS U.S4 202, JUS U.S4 203 i JUS U. S4 204

34

imaju isti tretman u primeni na saobraajnim znakovima kao i ostala slova, a svrstana su u posebnu grupu samo zato to se njihova visina ne zavrava deseticom. Odmah treba uoiti da su sve visine slova deljive sa 7. Tako, ukupna visina slova iznosi 7/7, a visina malih slova 5/7. Naravno, postoje izuzeci kao to su slova , , p, g..., ali i tu je, sa izuzetkom velikih slova sa kvaicom, ukupna visina slova 7/7. Standardima su definisane sve veliine neophodne za konstrukciju i izradu svakog slova, ali i za proraune razmaka izmeu slova. U tabeli 1 (u standardu za slova4) definisane su irine svih slova i brojeva, a u tabeli 2 date su sve dimenzije za konstrukciju slova i brojeva. U tabelama 3, 4, 5 i 6 prikazani su koeficijenti pomou kojih se izraunavaju razmaci izmeu slova odnosno brojeva i to za razliite kombinacije: samo mala slova, levo slovo veliko desno malo i samo velika slova. Ova poslednja kombinacija ne postoji kod uskog pisma, jer standardima nije predviena mogunost ispisivanja natpisa samo velikim slovima uskog pisma. Na kraju, u tabeli 7 (5 za uska slova) date su proraunate vrednosti koeficijenata iz tabela 3, 4, 5 i 6 za sve visine slova, s tim to su za pojedine visine slova izraunati razmaci izmeu slova za sluaj da se znak postavlja na autoputu. Sve vrednosti prikazane su i proraunate u odnosu na visinu slova.

b. Strelice Za sve strelice, a koristi se vie tipova, zajedniko je da se svi njihovi elementi izraunavaju prema visini primenjenih slova. Kod izbora i primene strelica za razliite vrste znakova putokazne signalizacije vrlo je vano da njihova upotreba bude adekvatna tim znakovima, jer je to jedan od bitinih elemenata opredeljenja da li znakovi pripadaju autoputskoj signalizaciji ili signalizaciji na ostalim putevima. Za projektovanje znakova putokazne signalizacije koriste se sledei tipovi strelica:

tip I, tip II i tip III na putokaznim tablama i na nekim znakovima na autoputu, tip IV, tip V i tip VI za znakove putokazne signalizacije na autoputevima, i posebne strelice za znakove "raskrsnica" i "prestrojavanje sa nazivima naseljenih mesta".

Strelice tipa I, II i III koriste se na sledei nain:

strelica tipa I koristi se na poljima putokazne table koja oznaavaju smer pravo, levo i desno, kada se na polju nalazi samo jedan natpis, strelica tipa II koristi se za oznaavanje smerova levo i desno na poljima gde su dva ili tri natpisa, i

strelica tipa III koristi se za oznaavanje smera pravo na poljima gde su dva ili

tri natpisa. Strelice tipa IV, V i VI koriste se na sledei nain: strelica tipa IV koristi se na znakovima iznad kolovoza za voenje saobraaja4 Standardi za slova dati su u prilogu knjige

35

po saobraajnim trakama, strelice tipa V koristi se na znaku "raskrsnica" na autoputu, kada je na polju kojim se oznaava skretanje samo jedan natpis, i strelica tipa VI koristi se na znaku "raskrsnica" na autoputu kada su na polju kojim se oznaava skretanje dva ili tri natpisa.

Strelica na znakovima "raskrsnica" na putevima karakteristike, koristi se bez posebnih uslova. c. Ostali elementi

koji

nemaju

autoputske

U ovu grupu elemenata za projektovanje znakova putokazne signalizacije ubrajaju se: irina ivice, irina okvira, radijus okvira, umetnuta osnova, piktogrami, i irina ivice na mestu dodira osnova razliitih boja.

irina ivice (k)

irina ivice je razliita za pojedine znakove putokazne signalizacije, ali moe da se svede na nekoliko veliina. Na "strelastim putokazima" ivica iznosi 10 mm i predstavlja elemenat individualizacije znaka u odnosu na okruenje. Na "putokaznim tablama", znakovima "raskrsnica" i "prestrojavanje sa nazivima naseljenih mesta", irina ivice je 45 mm.

irina okvira (d)

irina okvira se proraunava i u direktnoj je zavisnosti od veliine znaka. Neto drugaije pravilo se primenjuje za znakove na autoputu, gde se okvir takoe odreuje prema veliini znaka, ali se odreuje na drugaiji nain. Na putokazima, irina okvira zavisi od primenjene visine slova za natpise. Za "putokazne table", znakove "raskrsnica" i prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih mesta", irina okvira, d, proraunava kao: A+ B d = 1, 5%2 gde su: A - ukupna irina znaka i B - ukupna visina znaka. irina okvira se izraunava tako to se postave sve dimenzije koje se direktno mogu izraunati (visina slova, duina natpisa, razmaci, strelice...) i na taj nain se dobija privremena vrednost A i B. Tada se izraunava irina okvira i tako se dobijaju konane vrednosti A i B (pre zaokruivanja).

VERTIKALNA

SIGNALIZACIJA NAMENJENA PEACIMA36

Signalizacija namenjena peacima primenjuje se na mestima gde nema saobraaja motornih vozila odnosno u zonama prestanka kretanja motornih vozila i zapoinjanja peakih kretanja. Po sadraju, ova signalizacija moe da bude potpuno slobodne forme, ali moe da bude komponovani i od standardizovanih elemenata, pa ak i sami znakovi mogu da budu standardizovani u pogledu sadraja, elemenata i njihovog poloaja na znaku. Ovi znakovi se najee grupiu kao:

signalizacija u peakim zonama, peakim i trgovakim ulicama, signalizacija na saobraajnim terminalima i sportskim objektima, i signalizacija u ostalim objektima.

SIGNALIZACIJA U PEAKIM ZONAMA Signalizacija namenjena peacima u peakim zonama predstavlja deo eksterijera i sastavni deo urbane opreme. Njen sadraj pokriva veliki broj zahteva za obavetavanjem korisnika o nainu kretanja, o sadraju pojedinih delova peakih prostora, zatim o sadrajima i atrakcijama pojedinih objekata. Isto tako, prua informacije o korienju javnog prevoza ili upuuje do pojedinih taaka mree gde se ostvaruje kontakt sa drugim vidovima transporta. ini se da je ova grupa signalizacije namenjena peacima i najslobodnija u smislu biranja i prezentiranja informatikih sadraja na znakovima. Na slici 34 prikazan je primer mogue grafike interpretacije sadraja znakova.

Slika 34 Ovu grupu signalizacije karakterie izrazit dizajnerski pristup. Formirani grafiki kodovi su istovremeno i sa autorskim obelejima, ali je slaganje informacija podvrgnuto izvesnim pravilima koja se potuju kod projektovanja standardizovane vertikalne signalizacije. Drugaije reeno, slaganje informacija potuje principe vrednovanja, koncentracije i itljivosti, kao i zahteve jednobraznosti, uniformnosti i slino.

37

Na slici 35 prikazani su znakovi koji bi se mogli koristiti za oznaavanje stajalita JMPP-a.

KHQCVT!TUPQ

KHQTubkbmj|uf

Sfe!wpaokf

Slika 35 Ova vrsta informacija je viestepena (najee petostepena), sloena u vertikalnom kodu. Obino sadre sledee informacije: grafiki simbol, oznaka prevoznika, broj linije, naziv stanice, ema linije, grafiki simbol prevoznog sredstva, i prostor za posebne informacije (red vonje, veze sa drugim linijama...).

Na znaku su etiri sutinske informacije za korisnika: broj linije, naziv stanice, ema linije i prevozno sredstvo. Broj linije stavljen je na prvo mesto, jer predstavlja najznaajniji podatak. Treba napomenuti da slaganje i raspored informacija predstavlja zadatak koji reava saobraajni inenjer-projektant. Znakovi namenjeni peacima moraju da budu tako dimenzionisani da se na terenu mogu lako uoavati (slika 36)

38

Qswj!qpmb{bl!!!!!!5/41 [beokj!qpmb{bl!34/41

Slika 36 Informatiki podprogrami kojima ovi znakovi pripadaju odnosno tehnoloki koncept sistema signalizacije predatavlja zadatak koji reava saobraajni inenjer-projektant. Ovakvi infromatiki podprogrami razreavaju se, po pravilu, za svaki lokalitet posebno. Vizuelni identitet razreava dizajner izborom jedinstvenog grafikog koda i izborom boja. Ove znakove treba da karakteriu i visoka estetska svojstva, jer oni doprinose lepoti i prijemivosti ambijenta u kome su locirani.

SIGNALIZACIJA NA SAOBRAAJNIM TERMINALIMA I U OBJEKTIMA

SPORTSKIM

Signalizacija namenjena peacima moe uslovno da se podeli na signalizaciju na otvorenim prostorima i na signalizaciju koja se koristi unutar objekata. U prvom sluaju moe da se govori o parkovima, trgovima, poslovnim centrima otvorenog tipa i slino, dok bi u drugu grupe bili svrstani najpre terminali, garani i parking prostori i sportski objekti. Pod saobraajnim terminalima podrazumevamo tzv. terminale daljinskog saobraaja aerodrome, eleznike stanice, autobuske stanice, putnike luke i slino. Informisanje putnika i ostalih korisnika na terminalima (pa i u nekim drugim javnim objektima) predstavlja znaajan problem u komuniciranju pruaoca usluga, s jedne strane, i korisnika, sa druge strane. Neophodno je da se korisniku, od trenutka kada ue na terminal ili doe u zonu terminala, ponudi poseban sistem voenja i informisanja kako bi bio blagovremeno i dobro informisan. To znai da e biti siguran i bezbedan, poteen svakog lutanja i frustracija na putu do eljene take u terminalu ili u javnom objektu. Projektovanje ovakvih sistema informisanja ne sme se svesti samo na jednostavan problem signalizacije ili rasporeda znakova obavetenja odnosno nekih drugih instalacija koje bi sluile za informisanje korisnika terminala. Najpre je potrebno dobro razmotriti ponaanje ljudi njihove potrebe i njihove psiholoke karakteristike kako bi se ostvarilo dobro komuniciranje sa korisnicima i izbegle neeljene psiholoke reakcije pri susretu sa komplikovanim instalacijama kakve se sreu na terminalu.

39

Ukoliko informacija nije korektno formulisana ili nije postavljena da je pravovremeno uoljiva, javljaju se neeljene reakcije kod korisnika:

putnici (korisnici) se gomilaju ispred altera (ne samo altera informacija) sa pitanjima zaposlenima (ovo je najuoljivije na aerodromima), prekidajui na taj nain radni proces na alteru, to dalje dovodi do gubljena vremena i obostranog nerviranja. Posledica toga je potreba za veim brojem slubenika na alteru i nezadovoljstvo putnika. putnici i posetioci se skoro bezglavo i nepotrebno kreu po zgradi terminala, to dovodi do gomilanja ljudi na pojedinim takama ili prostorima, a to se efikasnim sistemom informisanja moe izbei. Posledica toga je potreba za dodatnim prostorima u zgradi.

Sistem informisanja na terminalu sastoji se od nevizuelnog i vizuelnog komuniciranja sa korisnicima. Nevizuelno komuniciranje obuhvata govorne informacije (razglas, informacioni punktovi sa unapred snimljenim informacijama koje putnik sam aktivira, informacioni telefoni) koje mogu da budu dopunjene pisanim informacijama postavljenim na vidna mesta radi podseanja i smanjenja oseaja izgubljenosti koji se u ovakvim prilikama javlja kod korisnika. Ovako pisane informacije predstavljaju posebnu pomo hendikepiranima sluhom, strancima i drugim korisnicima koji su hendikepirani u psiholokom i vizuelnom smislu.

Vizuelno informisanje korisnika, kako su ispitivanja pokazala, daleko je uspenije od nevizuelnog, posebno govornog. Ova vrsta infromisanja koristi fizike i arhitektonske osobenosti objekta za orijentisanje korisnika i posetilaca. Prilikom projektovanje vizuelnih informacija obavezno se vodi rauna o tri osnovna parametra:

korisniku odnosno posetiocu, sa svim njegovim osobenostima, ukljuujuu njegove psihofizike karakteristike i mentalne sposobnosti, znaku, ili nekom drugom sredstvu vizuelnog komuniciranja, i poloaju znaka, ukljuujui fizike karakteristike okruenja u kome se znak nalazi.

Parametar: korisnik U oblasti upoznavanja ovekovih karakteristika u odnosu na sva vizuelna komuniciranja uz specifino regovanje pri susretu sa okruenjem na termninalima uraen je znaajan broj istraivanja: poev od percepcije do prolaznih memorija. Upravo ove poslednje pokazale su se kao vrlo dragocene u prihvatanju ali i podseanju na informacije koje je korisnik ve prihvatio. Pokazuje se da je pamenje u prolaznoj memoriji u direktnoj vezi sa prepoznatljivou i jednostavnou ponuenih informacija Poznato je, ne ulazei u diskusiju o psiholokom faktoru vizuelnog komuniciranja, da nespokojstvo od nepoznatog umanjuje mo raspoznavanja, pamenja i sposobnost seanja na ta utiu iskustvo, da li se putuje samostalno ili u grupi, godine starosti40

kao i trenutno fiziko stanje korisnika. Faktor nespokojstva od nepoznatog pojavljuje se kao znaajan inilac u formiranju sistema komuniciranja, pa ga treba maksimalno eliminisati uproavanjem naina komuniciranja izmeu pruaoca usluga i korisnika, ime se poveava sigurnost korisnika i njihovo jednostavno upuivanje na organizovanu mreu kretanja.

Parametar: znak Znak je drugi parametar i u vezi sa njim takoe je uraen veliki broj istraivanja koja se odnose na njegove karakteristike i specifinosti. Slino znakovima putokazne signalizacije, istraivana je njegova prepoznatljivost, itljivost, vrsta i veliina slova za natpise na znaku, broj informacija na znaku, poloaj znaka, kontrast kao i druge karakteristike vezane za maksimalnu efikasnost znaka. Posebna panja poklonjena je boji osnove znakova, jer dobar broj (oko 8%) stanovnitva ne razlikuje boje. Ova injenica nametnula je reenje da se za boju osnove i natpise koriste kontrastne boje, a nikako boje koje su po hromatskim karakteristikama bliske, ime bi se umanjila vidljivost i itljivost znakova, a kod ljudi koji ne razlikuju boje stvorilo posebne tekoe.

Istraivanja su pokazala da su svetli simboli na tamnoj podlozi mnogo uoljiviji u uslovima slabije osvetljenosti, dok se kombinacija tamnog simbola na svetloj podlozi bolje vidi u srednje i dobro osvetljenom ambijentu. Ovo treba imati na umu posebno kada se radi o znakovima bez teksta, gde je ceo znak simbol. Istraivanja o broju informacija na znaku pokazala su da na znaku ne bi trebalo da se pojavi vei broj informacija od est, to predstavlja maksimalan broj infoirmacija koje ovek moe bez naprezanja da razume i akumulira u vremenskom periodu koji mu je u ovakvim prilikama obino na raspolaganju.

to se tie natpisa na znakovima, za dobru uoljivost i itljivost poruka posebno su znaajna tri uslova: odgvorajua visina slova, razmak izmeu slova i tip slova. Visina slova direktno utie na udaljenost sa koje se moe proitati poruka na znaku. Obino se visina slova odreuje iz eksperimentalno dokazane injenice da se 1 cm slova vidi sa udaljenosti od 6,2 m, ali se moe i proraunati. Razmak izmeu slova nije uniforman i definie se za svako slovo posebno, a zavisi od oblika susednih strana dva susedna slova. Neadekvatan razmak moe bitno uticati na vizuelno smanjenje visine slova i, naravno, na itljivost natpisa. Izbor vrste slova vrlo esto moe da bude presudan za itljivost informacije. Najee se koriste slova tipa UNIVERSE i HELVETICA (grupa GROTESK pisma) koja poseduju jednostavnost i dobru itljivost. Meutim, treba znati da je prilikom istraivanja ustanovljeno da kod izvesnog broja slova i brojeva esto dolazi do zamene i to obostrano ili u jednom smeru. To su:

Obostrano O iQ T iB

Jednosmerno CzaG YzaD

41

S i5 I iL X iK I i 1*

H J,T K B

za za za za

M ili N I R R,S ili. B

Slova oznaena zvezdicom ine 50 i vie procenata ukupnih greaka. Ukoliko se za ispisivanje natpisa koristi irilino pismo, broj zamena jednosmerno ili obostrano je znatno manji. To su uglavnom sledei sluajevi: Obostrano PiL WiQ AiD Jednostrano za

Generalno, moe se rei da su blok slova itljivija u odnosu na druga slova, a najbolja itljivost se postie kod bloka slova ija je irina oko 60% njihove visine.

Parametar: poloaj znaka Poloaj ili raspored znakova takoe utie na njegovu uoljivost i itljivost. Jedan od bitnih elemenata koji se mora uzeti u obzir jeste ovekovo doivljavanje prostora, to je bitan uslov za pravovremeno uoavanje znakova.. Znaajnu ulogu igra i psiholoki efekat ulaska korisnika u javni objekat ili terminal, pa tome treba prilagoditi i raspored informacionih znakova.

Slika 37 Za izbor mesta postavljanja informacionih znakova znaajno je drati se odreenih principa i pravila:

znaku se mora pronai takvo mesto da korisniku bude dobro uoljiv i lako prepoznatljiv, ukoliko se postavljaju po vertikali (slika 37a), bez obzira na znaaj informacije, znak sa strelicom pravo (gore, polulevo-gore, polulevo-dole) mora da se nae na vrhu, u sredini znak sa strelicom levo i na kraju znak sa strelicom desno (poludesno-gore, poludesno-gore),

42

ukoliko se postavljaju po horizontali (37b), levo e se nai znak sa strelicom levo (polulevo-gore, polulevo-dole), u sredini je znak sa strelicom pravo i desno znak sa strelicom desno (poludesno-gore, poludesno-dole).

Poloaj znakova posebno je znaajan na aerodromima, autobuskim i eleznikim terminalima gde je koncentracija putnika velika i, po pravilu, ima vrna optereenja u vreme polaska aviona, vozova odnosno autobusa. PROJEKTOVANJE ZNAKOVA Projektovanje znakova na terminalima i u znaajnim objektima nosi sobom sukobljavanje dve vane karakteristike ove signalizacije. Naime, od ove signalizacije oekuje se da bude neuobiajena i upadljiva i da se savreno uklapa u ambijent kako bi time doprinosila estetskom izgledu ambijenta, s jedne strane, i da bude to svrsishodnija korisnicima, s druge strane. To u znaajnoj meri moe da utie na univerzalnost signalizacije i njenu razumljivost. Tenja mnogih projektanata je da za svaku priliku smisle nove piktograme, slova, pa ak i oblike znakova. U nekim sluajevima to ima smisla, ali u veini ne.

Sigurno je da se ova signalizacija ne moe u potpunosti podrvrgnuti krutim pravilima standardizacije, ali je neophodno da se pojedini elementi znakova standardizuju (slova, piktogrami), a da se njihova primena prepusti projektantima. Informaciona signalizacija na terminalima (posebno na onima koji imaju meunarodni karakter) najblia je mogunosti standardizacije [4]. Takav jedan sistem definisan je i JU standardima11. Znakovi informacionog sistema namenjenog peacima obino su pravougaonog oblika i sastoje se od naziva odredita, piktograma i strelice, ali znak ne mora uvek da ima sva tri elementa. Najmanji sadraj su dva elementa na znakovima za upuivanje (od kojih je jedan uvek strelica) i jedan element na znakovima za oznaavanje odredita. Kada se na znaku nalaze i piktogram i strelica, oni e se uvek nalaziti na suprotnim krajevima znaka. Znak, gledano s leva udesno, ima polje za strelici odnosno piktogram, zatim polje za natpis i na kraju polje za piktogram odnosno strelicu. Takav koncept omoguava veliki broj kombinacija razliih informatikih elemenata (slika 38).

Slika 38 Strelice na znakovima koji se koriste na terminalima su standardizovane i imaju oblik prikazan na slici 39. Strelice su posebnog oblika u odnosu na putokaznu signalizaciju kako bi se individualizovala ova vrsta znakova. Pored toga, doputa se, u posebnim11 JU Z.S4. 341

43

prilikama, korienje i atraktivnijih i posebno definisanih strelica za pojedine elemente informacione signalizacije.

Slika 39 Ostali principi projektovanja isti su kao kod standardne putokazne signalizacije.

44