Uzgoj duvana

Gajiti duvan? Siguran plasman, ali puno ljudskog-ivog rada. Razmislite! Za uspenu priozvodnju duvana neophodan je zdrav i ujednaen rasad. Kada su u pitanju Virddinija i Berlej, najbolje je da se primenjuju plivajui floting sistemi, a za orijentalne tipove obino uzgajanje u lejama.

Floting sistem podrazumeva proizvodnju biljaka u kontejnerima unutar plastenika. Kontejneri mogu imati 209 ili 242 elije koje se pune odgovarajuim supstratom i u svaku se usejava po jedna pilirana semenka duvana. Nakon toga se kasete postavljaju u bazen napunjen vodom po kojoj plivaju.

Najpovoljnije vreme za setvu je izmeu 10. i 26. marta. Plastenik treba postaviti blizu domainstva, na dobro osunanom mestu zatienom od vetra. Da bi rasad bio kvalitetan, obavezno se prethodno obavi hemijska analiza vode koja se koristi u bazenu, rN vrednost (kiselost vode) treba da je 5,8 7, a u suprotnom treba dodati azotne ili sumporne kiseline, koju nikako ne treba dodavati bez saveta strunjaka. Tokom proizvodnje rasada, rN se meri svakog drugog ili treeg dana. Merenjem elektro - provodljivosti prati se promena koncentracije hranljivih meterija u vodi, da bi se tano odredila formulacija i potrebna koliina hraniva. Dok biljke ne izrastu do ruba kasete, optimalna temperatura u plasteniku treba da je 21 34 stepena. Posle nicanja, minimalna je 13, a optimalna 26 -29 stepeni.

Sadnja rasada

Rasad e biti ujednaen, vrst i kvalitetan samo ako se skrauje, ia. Prvi put se rasad ia kada su biljke visine oko 5 cm, a kasnije se postupak ponavlja svakih 7 10 dana. Kosilicom za travu se rasad ia, pazei pri tom da se ne oteti vegetaciona kupa pupoljak biljke. Deset dana pre rasaivanja plastenici se otvaraju sa prednje i zadnje strane da bi se izluftirali, izuzev kada postoji opasnost od oluje i jakog vetra. Na ovaj na in se biljke kale, odnosno pripremaju za rasaivanje. Neposredno pre iznoenja na njivu, pojedinano se vade iz elija kontejnera zajedno sa podlogom,ili ako su proizvedene u lejama, onda se dobro zaliju da se ne oteti korenov sistem. Sade se samo ujednaene i zdrave biljke koje imaju dobro razvijen koren i vrsto stablo.

Plodored

Virdiniji odgovaraju laka, topla, srednje kisela zemljita, Berleju duboka i plodna, dobrog vodnog kapaciteta, a Orijentalnom tipu duvana, laka propusna i siromanija humusom. Najbolji predusevi su ozima strna ita. Ne preporuuju se viegodinje leguminoze, paprika, paradajz, krompir i druge batenske biljke jer one naruavaju strukturu tla i obolevaju od istih bolesti ili ih napadaju iste tetoine. Na mesto gde se uzgajao duvan, ponovo se moe vratiti na isto mesto posle najmanje dve godine.

Pripremom zemljita treba stvoriti uslove za dobar prijem i ukorenjavanje, brz i ujednaen rast i razvie biljaka, pravovremeno sazrevanje listova, veu otpornost na tetoine i bolesti i manju pojavu korova. Ako su predusev strna ita, strnjika se zaorava odmah posle etve, a u jesen se tlo duboko obradi. U prolee se kultivira, prvi put kad se dobro prosui, a drugi put sedam do deset dana pre rasaivanja. Povrinski sloj mora biti ravan, rastresit i bez korova. Proleno oranje se preporuuje samo na strmim mestima i kada su predusev jednogodinje mahunarke.Vrste i koliine ubriva koje e se dodavati u toku pripreme, odreuju se na osnovu analize zemljita. Najbolje su kombinacije kompleksnih mineralnih ubriva sa smanjenim sadrajem azota i sa kalijumom u obliku kalijum-sulfata.

Koliine hraniva koje se iznose iz zemljita su razliite i zavise od vie faktora kao to su tip,sorta, klima, zemljita, agrotehnika.

- Kod prinosa berlej duvana od 3 t/ha, potronja istog azota kree se oko 120 kg, fosfora 70 kg, a kalijuma oko 300 kg/ha.

- Za dobijanje 2 t/ha virdinijskih duvana, biljke ukupno potroe oko 70kg aktivne materije azota,oko 12 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma.

- Kod iznoenja hraniva u orijentalnih i dopunskih duvana, dobijene vrednosti su saglasne biljnoj masi koju oni formiraju. Iznoenje azota kree se od 20-50 kg/ha, fosfora od 4-10 kg/ha i kalijuma od 60-80 kg/ha.

Vaniji biogeni elementi

AZOT biljka duvana najlake usvaja u nitratnom obliku, a slabije u amonijanom. Ispitivanja pokazuju da se 50% ukupnog azota usvaja u period ukorenjavanja i bujnog rasta. Poveanje azota preko stvarnih potreba utie na duvan tako to dolazi do:

- poveanja lisne povrine, a time do punoe lisnog tkiva;- odgaanja sazrevanja ,- poveanja sadraja nikotina i opadanja prinosa.

Vano je da se pristupaan azot utroi do poetka butonizacije, to znai da treba voditi rauna o vremenu unoenja hraniva. Svakako da sadraj pristupanog azota zavisi od niza drugih uslova, kao to su plodnost zemljita, klima, predusev.

FOSFOR je potreban u prvim fazama rasta,kada je metabolizam najintenzivniji i tada ga ima najvie u liu, a kada biljka cveta tada se premeta u reproduktivne organe seme, ubrzava zrenje lia, uestvuje u stvaranju hlorofila, iako ne ulazi u njegov sastav. Fosfor pomae razvie korenovog sistema i neutralie tetan uticaj azota. Unoenje fosfora u redove dalo je najbolje rezultate.

KALIJUM uzima uee u disanju, fotosintezi, sintezi i belanevinama, vitaminima i dr. Sa fosforom utie na iskoriavanje i metabolizam azota,pa tako smanjuje njegovo tetno dejstvo. Od svih mineralnih materija, duvan usvaja najvie kalijuma, posebno u prvim fazama razvoja kada troi oko 50% svojih potreba. Kalijum mora da bude u sulfatnom obliku, nikako u hloridnim jer tada nepovoljno utie na neka svojstva duvana. Kalijum pospeuje sagorljivost, elastinost, boju lia, otpornost na nie temperature, suu i bolesti.

MAGNEZIJUM uestvuje u fotosintezi kao sastavni deo hlorofila u manjem delu, a u veem delu se nalazi u obliku drugih jedinjenja.

KALCIJUM je znaajan za normalno odvijanje procesa porasta i razvoja.

GVOE je znaajno za proces disanja jer vri prenoenje kiseonika.

BOR regulie oksido-redukcione procese ( potrebe su male a treba biti oprezan pri doziranju ovog elementa).

MANGAN moe pozitivno da deluje na prinos; redovan je sastav pepela.

BAKAR titi hlorofil od destrukcije.

HLOR je koristan element jer pozitivno utie na vrstinu lisnog tkiva, utie na odnos vode u listu i smanjuje tetno delovanje sue. Potrebe duvana za hlorom su male. tete koje ovek moe iz neznanja uraditi su te da unese hlor u viku preko preparata za zatitu rasada u lejema rasadnika. Koncentracija hlora od 0,6% je tetna, a u polju se moe ispoljiti zadebljanje listova i uvrtanjem na gore. U suenju, hlor utie na dobijanje neujednaene boje listova i slabu sagorljivost.

Znaci nedostatka hranljivih elemenata

Odsustvo, nedovoljno ili prekomerno prisustvo nekog od ovih elemenata izaziva odreene fizioloke promene sa karakteristinim simptomima na biljkama.

- NEDOSTATAK AZOTA

Pojava svetlozelene boje i to na donjim listovima, pri emu biljka zaostaje u porastu i kasnije cveta, a gornji listovi obrazuju otar ugao prema stablu.Simptomi nedostatka azota slini su simptomima koje izazivaju crna trule i nematode.Znaci vika azota dovode do oteenja koja se karakteriu uenjem biljica i oteenjem korena.

- NEDOSTATAK FOSFORA

Usporava rast i sazrevanje listova. Listovi se zbijaju, dobijaju tamnozelenu boju koja prelazi u bronzanu krajem vegetacije, a pri veem nedostatku javljaju se nekrotine pege.Simptomi nedostatka fosfora slini su simptomima koji izazivaju virusi.

- NEDOSTATAK KALIJUMA

Ispoljava se tamno zelenom bojom sa ukastim pegama po ivicama i vrhovima koji se ire po nervaturi listova, pri emu se listovi uvijaju na dole, zadebljavaju i lie na listove obolele od mozaika. Nedostatak ovog elementa moe izazvati nekrozu i suenje listova od niih prema viim insercijama.

- NEDOSTATAK KALCIJUMA

Usporava razvoj vrnog lia koje se obara nadole, dok su donji listovi normalno razvijeni. Biljka dobija bunast izgled, cela biljka dobija tamnozelenu boju, propada terminalni vrh, a stariji listovi zadebljavaju.

- NEDOSTATAK GVOA

Ispoljava se hlorozom koja potie na vrnim listovima gde parenhim lista dobija svetlu boju (obezboji se), a nervi zadravaju svetlu boju.

- NEDOSTATAK BORA ; izaziva svetlozelenu boju vrnog lia to utie na prestanak razvoja, a onda i odumiranje terminalnog vrha. Nedostatak ovog elementa u fazi cvetanja utie na produkciju semena.Viak ovog elementa izaziva hlorozu, a moe doi do suenja i uginjavanja listova.

- NEDOSTATAK MANGANA

Ispoljava se kao hloroza gornjih listova, gde je prostor izmeu nerava skoro beo, a nervi ostaju tamnozeleni. Po gubitku boje javljaju se tamne pege i zahvataju celu povrinu listova. Biljka zaostaje u porastu i dobija svetlo zelenu boju.Viak mangana naruava kvalitet listova koji se ogleda u promeni boje i hemijskog sastava. Kalcifikacija zemljita je pouzdano sredstvo za odstranjivanje toksinosti mangana.

- NEDOSTATAK BAKRA

Izaziva opadanje turgora, a posle toga venjenje gornjih listova uz usporavanje rasta. U fazi cvetanja dolazi do izostanka produkcije semena.

ubrenje duvana

Duvan se ubri mineralnim i organskim ubrivima. Od mineralnih se koriste kompleksna ubriva sa vie fosfora i kalijuma nego azota. Koliina zavisi od plodnosti zemljita, klimatskih uslova, agrotehnike, tipa i sorte duvana.

Mineralna se upotrebljavaju u osnovnoj obradi, neposredno pred rasaivanje duvana, prilikom predsetvene pripreme zemljita.

Stajnjak se unosi pred osnovnu obradu zemljita, kao dobro zgoreli stajnjak.Takoe se moe koristiti folijarno ubrenje-ubrenje preko lista, pri emu se na brz i efikasan nain biljkama obezbeuje nadoknada makro, a posebno mikroelemeneta.