UZGOJ ORAHA

1. Morfoloke i fizioloke osobine vrste

Orah je listopadni drvo, visine do 30 m, prenika stabla do 2 m. Kronja je retka velika sa dosta jakim glavnim granama. Listovi su na dugim i jakim peteljkama, naizmenini, neparno perasti, obino sa 5-9 listia. Listii su elipsoidni, sjajno zeleni, celog oboda i zailjeni. Muki cvetovi su ukasto zeleni, sakupljeni u debelim i dugim viseim resama. enski cvetovi su peharskog oblika, nalaze se na ovogodinjim zelenim granama i lie na pupoljke. Vreme cvetanja - muki cvetovi pre listanja (april), enski cvetovi posle listanja. Orah je jednodoma, anemofilna, mezofilna i toploljubiva vrsta.. Najpogodnija zemljita za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljita s dobrim vodno-vazdunim reimom kao to suernozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljita nije veliki probira, pa raste na zemljitima iji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 7-7,5).Alkalne soli ne podosi.
Koren oraha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljitu prodire znatno dublje nego u plodnom. Glavni koren prodire u dubinu od 3-6 m i vie (jednogodinji sejanci imaju 4,4 puta dui koren od visine stabla). Treba voditi rauna i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna ubriva moemo u zemljite unositi ve u martu mesecu.

Vek oraha:

Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ).Prinos oraha: Orah razmnozen iz semena, pocinje da radja posle osme ili cak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trecoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.Zahtevi prema zemljitu:

Orah zahteva duboka, neto vlanija, krenjaka zemljita. osetljiv je prema mrazu od koga esto strada. U junu i julu beru se paljivo po suvom vremenu zdravi, neozleeni, soni, mladi, zeleni listovi i sue bez prevrtanja u vrlo tankom sloju. Ozleeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi. Potpuno zrenje ploda je u septembru. Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je jo u antiko doba esto upotrebljavan u medicini i kao i danas sluio narodu za leenje i u druge svrhe. irenju oraha iz june Evrope na sever najvie je doprmeo Karlo Veliki naredivi obavezno saenje oraha i ostalih voaka na dravnim imanjima. Orah je viestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma hranljivi i ukusni, od njih se pravi ulje. Listovi, kora i zeleni omota se koriste za bojenje vune, pamuka i drveta. Drvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu.

Opta rasprostranjenost:

Delovi balkanskog poluostrva, M. Azija, Iran, Afganistan, Himalaji, Kina. Uspeno se kultiviraumnogim zemljama Evrope, na severu sve do Engleske i Skandinavije. Mnogi autori smatraju da je poreklom iz Azije. Sree se u prirodnim umama, uglavnom u niim i toplijim krajevima (kod nas na Djerdapu gde gradi specifine asocijacije sa Kopriviem). Ima ga u prirodnim umama oko Bihaa, te u drinskom bazenu, a u meovitim sastojinama na vie mesta u hercegovini i Makedoniji. Mnogo vie je gajen kao kulturna biljka. Sastav:

Orahov list sadrivrstog etarskog ulja ukaste boje, mirisa na katran, tanina, galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona (oksi naftohinona), supstancije koja na vazduhu prelazi u ofcsijuglon ili dioksi-nafto-hinon; inozitola, gume i dr.

Upotreba i hranljiva vrednost:

Kao i ljuske, tako je i lie mnogo bolje upotrebiti odmah, jo dok je zeleno i svee, za izradu sirupa, ekstrakata i drugih galenskih preparata, jer sadri neraspadnute lekovite sastojke. Suenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmee. Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, katara eluca i creva i raznih drugih bolesti u obliku aja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv upale oiju, kroninog ekcema i zagaenih rana, ulja za kosu i dr.. Mladi, zeleni orasi (Juglandis immaturi fructus) imaju vrlo mnogo vitamina C i drugih vitamina i fenolsfcih jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao "slatko" koji predstavlja pravu riznicu vitamina i daje se bolesnicima, slabunjavoj deci i malokrvnim osobama.Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduhu posmee, pocrne i oboje prste tamnom, mrko-crnom bojom koja se teko skida. Na toj osobini se osniva izrada takozvanog orahovog ulja za mazanje koe pre sunanja. Svakodnevno konzumiranje oraha u malim koliinama sniava nivo holesterola, titi od kardiovaskularnih bolesti, podie imunitet i oputa organizam. Kotunjavo voe mnogi izbegavaju jer obiluje kalorijama, a veoma je zdravo i vrlo je vano da redovno bude u ishrani, tvrde strunjaci.To se posebno odnosi na orah, koji sadri proteine, ugljene hidrate, nezasiene masne kiseline i bogat je mineralima, pre svega selenom, bakrom, cinkom, magnezijumom, kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvoem, manganom, hlorom, vitaminima A, C, E i B grupe (naroito folnom kiselinom). Ako se svakodnevno pojede aka oraha, to ne moe da ugrozi stas, a znatno sniava nivo holesterola i titi od kardiovaskularnih bolesti. Folna kiselina u ovom vou spreava taloenje masti u organizmu, dok esencijalne masne kiseline ine krvne sudove elastinijim. Mineral selen, zbog kojeg se najee pripremaju ne ba svima dostupni morski plodovi, veoma je jak antioksidans, podie imunitet i doprinosi boljem raspoloenju.Orah sadri i melatonin, supstancu koja oputa organizam. Stare civilizacije su ga smatrale jakim afrodizijakom i preporuivali su ga i mukarcima i enama da pojaaju plodnost. I danas se u kombinaciji sa medom savetuje u iste svrhe. U narodu je orah poznat jo i kao arh, ora, oraj, orak, orev, oreh, orih, orjeh, urev.

Orah je veoma, ali ipak nedovoljno rasprostranjena vrsta drveta u Srbiji. Velikog je znaaja kao vrsta to proizilazi iz njegove vienamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50-80%), belanevinama (12-25%), a kaloriniji je od goveeg mesa vie od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi meu najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omot, kao i list i kora oraha. Plantae oraha daju 1.500-2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, to njegovo gajenjenininveomanrentabilnim.

2. Agroekoloki uslovi za gajenje

Toplota, svetlost, vlanost i strujanje vazduha su faktori koji odreuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha.Temperatura.

Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno vea suma godinjih temperatura nego drugim vonim vrstama . U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najvie utiu mrazevi, a manje visoke temperature (kasni proleni mrazevi unitavaju mlade plodove ve na 1C, mladare u prvoj fazi porasta na 2C, a otvorene muke cvetove na 3C, polen izdrava temperaturu do 8C). Izmrzavanje debala mladih stabala moe se spreiti privrivanjem kolca sa june strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i kreenjem u kasnijim godinama.

Svetlost:

Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izduuje i orah vie raste u visinu (to je sa umarskog aspekta korisnainjenica).

Voda:

Sa manjkom vlage u zemljitu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijacija cvetnih zaetaka (posebno je nezgodno ako se sua javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250-300 mm vode (tj. 2.500-3.000 m3 vode/ha) u vreme sue. Takoe su tetne visoke podzemne vode i stajae vode. Optimalna vlanost vazduha za orah je 50-60%.

Vetar:

Orahu odgovaraju promajna mesta (radi opraivanja i spreavanja gljivinih i drugih oboljenja).

Vegetacija, u zavisnosti od ekolokih uslova, tipova i sorti oraha, poinje u martu (kod veine u aprilu ili poetkom maja), a zavrava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduivanja i otvaranja resa (mukih cvetova), poinje u toku aprila (poetkom maja) i traje 5-7 dana (za muke cvetove), tj. 7-10 dana (za enske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 2-3 nedelje. Oplodnja nastaje 2-4 dana nakon opraivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130-150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon ega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa ak i u junu, i da je jako izraena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se meusobno dobro oprauju.

3. Sorte oraha i njihove karakteristike

Nae sorte:

Baka - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraa, relativno kasne vegatacije, srednje bujnosti i visoke rodnosti. Srednje krupan plod radmana oko 52 %.Rasna - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraa, pre svega karekteristika je kratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican opraivac za veinu sorti cveta homogamo, vec u prvim godinama u rastilu kree sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti, plod veoma krupan (14 g), randman jezgra oko 52%.

Kasni Rodni - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), autori M. Kora, S. Serovi, B. Golsin.Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju proleni mrazevi. Cvetahomogamno. Malo bujna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan (12 g). Ne dostatak sorte nizak randman jezgra.

Francuske sorte:

Franquette - Stara sorta koja se najvie uzgaja u Francuskoj, odlikuje se kasnim poetkomvegetacije, tako da se smanjuju tete od mogueg mraza, odlikuje se srednje bujnim i relativno rodnim stablom. Muki cvetovi se razvijaju 10 - 12 dana pre enskih, plod jesrednje krupan, izduen sa neto hrapavijom ljuskom, znaajno za ovu sortu je da jejezgro ploda svetle boje..Parisienne - Vegetacija ove sorte poinje i zavrava vrlo kasno, muki cvetovi se razvijaju10-15 dana pre enskih, ima neto sitnije plodove, lepog oblika, jezgra je malo tamnija.

Mayette - vegetacija poinje 10 dana pre sorte Franquette ali se zavrava ranije, plodovi suizdueni s tankom ali neravnom ljuskom, jezgra je svetle boje, manje je rodna od sorteFranqutte

Amerike sorte:Hartley - Vodea je amerika sorta, vegetacija poinje malo kasnije, ali pre Franqutte,. Drvo je srednje bujno i relativno rodno, plod je srednje krupan, jezgra je svetle boje. Najee se prodaje u ljusci.

Payne - Vegetacija poinje znatno prije Hartley ali se neto ranije i zavrava,spada u manjebujne sorte,u toplijim krajevima spada u grupu najrodnijih sorti. Plod je srednje krupan, sizraenim vrhom, ljuska je deblja ali je dobro ispunjena jezgrom.

Serr - Novija amerika sorta, vegetacija poinje dosta rano, mana joj je prerano opadanjeplodia tako da nema veliku rodnost, a plod je srednje krupan s izraenim vrhom, jezgro jevrlo svetle boje.

Lompoc -Novija amerika sorta, vegetacija poinje dosta rano, spada u rodnije sorte, a plodje srednje krupan do krupan s izraenim vrhom.Pedro - Amerika sorta s kraom vegetacijom, koja poinje 15-18 dana posle sorte Payne,tako da se izbegavaju tete od mraza, srednje je do slabije bujnosti, a plod je srednjekrupan do krupan (13g), s malo izraenijim vrhom.

Bugarske sorte:

ejnova - Najstarija Bugarska sorta, od svih Bugarskih sorti najkasnije poinje vegetaciju, a neto je kasnije i zavrava - srednje je bujna i dosta rodna. Obino su u grupi po 2 ploda, dobra rodnost ove sorte dolazi zbog njenog visokog koeficijenta grananja, skeletne grane prave iroki ugao, postoje dokazi da je prinos ove sorte stare 12-15 godina iznosio 64,2 kg po stablu. Kod nas za dobar urod ove sorte potreban je jedan opraiva jo kasnijeg resanja. Ova je sorta otpornija prema bolestima, plod je srednje krupan (12g),obrnuto krupastogblika, lepe ravne ljuske, jezgra je tamnije boje to se smatra nedostatkom, ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, koliina ulja je dosta velika a koliina belanevina relativno mala.Ovu sortu preporuujemo za uzgoj u naoj zemlji.

Dinovski - Otkrivena u selu Dinovo po kome i nosi ime, vegetacija poinje 3-4 dana presorte Drjanovski, nekih godina strada od mraza, srednje je bujnosti i u toplim krajolicima vrlo rodna. Kod nas u vinogradarskoj zoni.

Drjanovski - Sorta nastala je selekcijom iz domaih populacija oraha, odlikuje se relativno kasnom vegetacijom koja poinje 3-4 dana pre sorte ejnove, prema bolestima je manje otporna. Plod je krupan (14-16 g), okruglastog oblika, s relativno debelom ljuskom, jezgro ima veliku koliinu ulja i malo belanevina. U naim predelima treba ga gajiti samo kao opraivaa.

Plovdivsk - Sorta stvorena u institutu za voarstvao, odlikuje se velikom bujnoudrveta, ali i visokom rodnou, vegetacija poinje kao i u sorte Drjanovski ili dan-dva ranije, ima krupne plodove lepog oblika, ljuska je glatka, ali neto deblja, jezgro odlino ispunjava ljusku, i ima izuzetno veliku koliinu ulja, bolji rezultati uzgoja ove sorte seoekuju u toplijim krajevima.

Rumunske sorte:

Sibisel precoce - Odlikuje se bujnim i rodnim drvetom u vinogradarskoj zoni, rese se javljaju 8-10 dana pre enskih cvetova, plod je krupan oko 14 g

Geoagiu 65 - Odlikuje se neto kraom vegetacijom, drvo je srednje bujno i rodno, plod jekrupan 13 g, malo duguljast s neto tamnijom i manje ravnom ljuskom.

Sibisel N44 - Odlikuje se kasnom vegetacijom i velikom otpornou na parazitnu gljivu, drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan oko 14g s glatkom ljuskom i izraenim vrhom. Ova se sorta moe preporuiti i za gajenje u naim uslovima.

Ostale poznatije sorte:

Jupiter -ehoslovaka sorta, odlikuje se kraom vegatacijom, srednje je bujna i rodna, plod je srednje krupan oko 12 g, ovalnog oblika, ljuska je glatka i dobro ispunjena jezgrom, jezgro je neto tamnije, ova se sorta moe preporuiti za uzgoj u naim uslovima.

Esterhazi I - Stara maarska sorta koja se odlikuje relativno ranim poetkom vegetacije,zbogega spada u grupu sorti osetljivih na mrazove, ima izuzetno krupne plodove, umereno je bujna i srednje rodna, rano resa, plod je vrlo krupan 15-16 g, jajastog je oblika, ljuska je ravna i svetle boje, jezgro je svetlomrke boje i odlino ispunjava ljusku.

Esterhazi II - Stara maarska sorta koja se uzgaja i u Austriji i Nemakoj, vegetacija poinje neto kasnije, ali i nju esto otete mrazovi. Drvo joj je srednje bujno i rodno, a plod je srednje krupan do krupan od 13-14g, okruglastog oblika, jezgro je svetle boje i dobro ispunjava ljusku koja je neto deblja. Ova sorta se moe preporuiti za uzgoj u vinogradarskim predelima.

4. Osnivanje plantae

Priprema zemljita:

Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka poetna ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima sa meu kulturom i 9 godina u zasadima bez meu kulture. S obzirom da je jesen idealno vreme za podizanje novih zasada, u ovom periodu posebnu panju treba posvetiti izradi plana zasada i pripremi zemljita za sadnju. Proizvoai moraju imati na umu da se sve greke napravljene prilikom podizanja vonjaka vie nikada ne mogu popraviti i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku tetu. Izrada plana podrazumeva odreivanje rednog i meurednog rastojanja, a u zavisnosti od odabrane sorte i podloge, kao i raspoloive mehanizacije. Sadnjipredhodi i izrada sortne kompozicije, pri emu treba voditi rauna o vremenu cvetanja, kao i odnosima opraivanja i oploenja pojedinih sorti.Priprema zemljita podrazumeva ureenje zemljita i obradu sa ubrenjem.Ureenje zemljita podrazumeva krenje rastinja, vaenje panjeva, uklanjanje velikog kamenja, nivelaciju terena ukoliko je potrebno, ureenje puta. Zakorovljene povrine treba u drugom delu vegetacije tretirati herbicidima, a zatim kroz dvadesetak dana izvriti duboko oranje. Ukoliko se sade bujnije sorte na bujnijim podlogama, neophodno je odraditi rigolovanje zemljita. Kod slabo bujnih podloga nije neophodno raditi rigolovanje. Pre meliorativnog ili osnovnog ubrenja treba izvriti analizu zemljita. Osnovno ubrenje se vri neposredno pred sadnju. Pre dubokog oranja zemljita (50 cm) vri se agro meliorativno ubrenje, kako bi se u zemljitu obezbedio optimalni sadraj hranljivnih materija do nivoa sledee zastupljenosti: 2,5-3,0% humusa, 250-300 ppm, lako pristupanog K2O, 80-100 ppm mlako pristupanog forfora (P2O5), 6-8 ppm lako pristupanog gvoa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3, ), 80-120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne koliine mikroelemenata.Zgorelo stajskoubrivo, i to polovina od predviene koliine, unosi se neposredno pred oranje i rastura se u trake irine 1,0-1,2 m u rednom prostoru. Preko stajnjaka se rastura i polovina predviene koliine mineralnog ubriva i pristupa se oranju cele povrine. Preporuena dubina oranja je do 35 cm. Ukoliko se prilikom oranja primete larve gundelja ili injaka potrebno je dodati zemljini insekticid. Nakon oranja povrinu je potrebno istanjirati ili izfrezirati. Neposredno pred sadnju treba uneti preostalu koliinu stajnjaka i mineralnog ubriva i freziranje samo rednog prostora, odnosno trake sa razbacanim ubrivom. Sadnja poinje otvaranjem brazdi u pravcu pobijenih kolaca(vizirki) plugovima do dubine 20-25 cm. U pracu redova pobijaju se koii za koje se vee kanap na visini od 20 cm koji odreuje pravac redova. Sa korena sadnice se odstrane sve polomljene ili oteene grane, a zatim se koren uranja u meavinu svee govee balege, ilovae i vode u odnosu 1:2:1. Dubina sadnje treba da bude na istoj visini kao to su sadnice bile u rastilitu. Zemlju oko sadnice dobro ugaziti i pri tome drati sadnicu uz postavljeni kanap u pravcu reda.

Sadnja:

Kada se plantani zasad podie na veoj povrini, vrlo je vano da se ta povrina podeli na parcele. Kroz sredinu oraara, u pravcu koji je najkomunikativniji treba izgraditi glavni put. U tom sluaju kroz sredinu vonjaka mora se ostaviti razmak od 25 do 30 m. Meutim, ako se orah gajiu istoj kulturi, parcelisanje nije neophodno, jer se meuredni prostori mogu koristiti za puteve. Ako se sade meukulture, potrebno je izvriti parcelisanje. U tom sluaju od glavnog puta pruae se od njega desno i levo pomoni putevi.Veliina parcele je veoma vana za buduu organizaciju rada i primenu savremene agrotehnike i esto varira zbog reljefa. Na osnovu iskustva preporuuje se da povrina parcele ne bude vea od 8 do 10 ha. Pri tome duina parcele treba da iznosi 300-500 m, a irina 200-300 m. Parcele treba da su orijentisane popreko na pravac najeeg vetra. Ako je nagib terena 2-30 i vie, parcele treba tako rasporediti da se osnovna obrada moe vriti popreko. Na poloaj ima koji su izloeni jakim vetrovima, ili su sa veim nagibom, parcele treba da budu manje nego obino. Treba nastojati da veliina parcela bude ujednaena. U tom sluaju treba na osnovu najmanje parcele ndrediti veliinu ostalih.

Raspored sadnica:

Pravilan raspored sadnica treba pre svega da obezbedi dovoljno ivotnog prostora (hrana, svetlost i voda), sigurno opraivanje, odnosno oploenje i primenu mehanizacije.U zasadima oraha sadnice mogu biti rasporeene u kvadrat, pravougaonik, trougao i po izohipsama.Po kvadratnom rasporedu sadnice su posaene u pravim redovima, sa podjednakim rastojanjem izmeu redova i u redovima tako da se redovi prua ju i uzdu i popreko, i to pod pravim uglom. Zahvaljujui takvom razmetaju voke su podjednako izloene svetlosti i imaju podjednak hranljivi prostor. Taj raspored obezbeuje najlaku obradu zemljita u oba pravca. Redovi su pravi i oraar ima lep izgled, lako se izvodi zatita od bolesti i tetoina i lako se komunicira kroz vonjak.

Pravougaoni razmetaj sadnica se razlikuje od prethodnog po tome to je rastojanje izmeu redova vee i to je rastojanje izmeu stabala u redovima manje, tako da se krune voaka kad odrastu u redovima esto dodiruju. Taj nain rasporeda sadnica omoguava meurednu obradu u jednom pravcu. Zbog toga se pravac redova podeava prema izvodljivosti mehanizovane obrade zemljita i borbe protiv biljnih tetoina i izazivaa bolesti. Ako terenski uslovi dozvoljavaju, pravac redova se prilagoava prema najboljem osvetljenju, tj. u pravcu sever - jug.

Trougaoni (ahovski) razmetaj sadnica primenjuje se kada se formira kotlasta piramidalna kruna. Stabla imaju podjednako rastojanje u svim pravcima i mogua je obrada zemljita u mladim zasadima u tri pravca. Ovde se voke sade na temenima ravnostranog trougla. Stabla svakog drugog reda nalaze se u meuprostorima naizmeninih redova. Na taj nain stane 15% sadnica vie na istoj povrini, ali to razume se ide na utrb hranljivog prostora.

Raspored voaka po izohipsama primenjuje se na strmim terenima, gde preti opasnost od erozije. Kod tog rasporeda razmak izmeu redova je nejednak. Raspored sadnica po izohipsama prilagoava se padu terena, ali tako da se izbegne umetanje kratkih redova- suredica. Zbog toga je mnogo bolje da se redovi lome na izvesnim takama i prilagoavaju geometrijskim terasama, umesto da se umeu kratki redovi.Prilikom rasporeda sadnica u zasadu treba nastojati da redovi budu pravi i da se . pruaju u pravcu sever - jug. Na taj nain vocke su najbolje izloene sunevoj svetlosti. Kakvi e redovi biti zavisi naroito od reljefa, erozionih procesa, unutranjih komunikacija i dr. Odreivanje rastojanja i broja stabala po hektaru:

Rastojanje izmeu voakaje razliito, kako izmeu redova, tako i u samom redu.Ono uglavnom zavisi od osobina sorte i podloge, njihove bujnosti, osobina zemljita, klimatskih uslova, naina obrade, mogunosti primene mehanizacije i dr. Voke treba saditi na dovoljnom rastojanju, tako da na jedinicu povrine stane najvei mogui broj sadnica, ali da se time ne stvori zasenjivanje koje bi nepovoljno delovalo na prinos. Razmak treba da obezbedi normalan i maksimalan razvitak krune, tako da bude dovoljno osvetljenja, a zatim da stablo ima zadovoljavajui hranljivi prostor.Od mnogihinilaca zavisi koje e rastojanje biti izmeu stabala. U tome ne moe biti nikakvog ablona. Ipak su od najveeg uticaja oblik krune koji treba da ima stablo, podloga i tip plantae.

Uzimajui u obzir ove inioce, u sledeoj tabeli su navedena orijentaciona rastojanja.

Tabela 1

Ranije je preporuivano da razmak izmeu stabala bude takav da voke mogu ne samo da se nesmetano razvijaju dostiui maksimalne razmere krune, ve i da im se grane na periferiji nikad ne dodiruju. Meutim, u savremenoj proizvodnji oraha sa primenom mehanizovanih procesa odstupa se od tradicionalnog shvatanja da je orah voka koja zahteva znatno vei prostor nego druge vrste voaka. Zbog toga pri odreivanju razmaka oraha, odnosno broja stabala po jedinici povrine treba voditi rauna o primenjenom stepenu intenzivnosti li gajenju i o nameni proizvodnje. Naroito voditi rauna o iniocima koji utiu na razmak, kao to su podloge, osobine zemljita, oblik krune, genetsko-bioloke osobine sorte i odlika rejona gde se zasad podie.Izraunavanje broja sadnica po jedinici povrine (po ha) vri se tako to se prvo izrauna povrina koju zauzima jedna sadnica, pa se s tom povrinom podeli povrina jednog hektara. Na primer, razmak izmeu sadnica je 6 x 5 m. Znai sadnica zauzima povrinu od 30 m2. Za povrinu od 10.000 m2 bie potrebno 333 sadnice, jer je 10.000 : 30 = 333.Postupak iznalaenja broja sadnica u kvadratu i pravougaonom obliku je isti, tj. pomnoi se rastojanje izmeu redova sa rastojanjem izmeu vocaka. Pri saenju u trougao (ahovski raspored) stane 15% vie sadnica nego saenjem u kvadrat, odnosno pravougaonik. Tako, na primer, umesto 333 sadnica koliko stane na jedan hektar kvadratnog rasporeda, pri saenju u trougao stae 383 sadnice.

5. Mere nege i zatita plantae oraha

Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odrzavanju zemljista, gajenju potkultura, djubrenju zemljista i zastiti od bolesti stetocina. Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se krece u prolece, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako sto se sadnica skrati na zeljenu visinu, pri cemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleca i leta iz ovih pupoljaka ce se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, sto se prema potrebi, skracuju jace razvijene bone grane, radi ubrzavanja rasta.

Odrzavanje zemljista: Odrzavanje zemljista u vidu ledine je najnepovoljnije, zato sto trave izvlace dosta vode, pa orah krzlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva.Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato sto mu ova dva elementa pojacavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lisca rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, ciji je odnos 0:15:30. Rano s proleca, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, ciji je odnos 20:5:5. Krajem proleca - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah ce redovno i obilno radjati svake godine.

Uopteno o zatiti:

Orah, u odnosu na druge vocne vrste manje napadaju bolesti i stetocine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Opisano je oko petnaestak raznih oboljenja oraha biotske (izazivaju ih ivi organizmi) prirode. Medu najznacajnijim bolestima oraha je antraknoza, a zatim jo neke mikoze i bakterioze ove biljke.Sve bolesti se uspesno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje se izvodi u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam pocetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Trece prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah ce se u potpunosti zastititinodonajcescihobolestioiostetocina.

Fitopatolokaoobolenjaooraha

Antraknozaooraha:

Antraknoza oraha je jedna od najdestruktivnijih bolesti ove biljke. Izaziva je gljiva ciji je strucni naziv Gnomonia leptostyla. Napada vrste roda Juglans, a medu njima je posebno znacajna Juglans regia (obini orah). Bolest je rasprostranjena gde god se orah gaji. Medutim, znacaj ove bolesti varira po regionima i po godinama. U naoj zemlji antraknoza se javlja svake godine, a ceste su i epidemije. Posledice pojave ove bolesti su direktno smanjenje prinosa, nedovoljna dozrelost letorasta zbog prevremenog opadanja lista. Oboljenje je narocito tetno u rasadnicima u kojima dolazi do defolijacije, umanjenog porasta, nedovoljnog zbrinjavanja sadnica i njihovog izmrzavanja u toku zime.

Opisobolesti:

Antraknoza se ispoljavana svim zeljastim delovima oraha: list, lisna drka, letorasti i plod. Prvi znaci bolesti se javljaju u prolece (krajem maja), na licu u obliku pega razlicitog oblika i velicine (sl.1). Pege su u srednjem delu sivkaste boje, dok im je obod zagasit. Sa nalicja se, u okviru pega, razvijaju organi za razmnoavanje gljive. U vlanim uslovima patogen se iri kinim kapima, broj pega se povecava u toku vegetacije i znatna povrina lista biva sasuena (sl. 2). Jaka pojava bolesti dovodi do opadanja listova jo tokom leta, pa tako kronje osetljivih sorti ostaju ogoljene vec u avgustu. Na letorastima takode se javljaju ovalne ili nepravilne uglaste pege sa svetlijim centrom i tamnijim rubom. Na mladim plodovima nastaju pege u okviru kojih epikarp i mezokarp pocrni i izumire, usled cega dolazi do deformacija i neujednacenog porasta ploda. Tako zahvaceni plodovi, narocito ako su rano zaraeni, opadaju. U slucaju jake zaraze, preko 80% plodova moe biti izgubljeno. Plodovi koji su dostigli svoju normalnu velicinu takode mogu biti zaraeni. Pozne zaraze su manje tetne, ali, ipak, u znatnoj meri, kod obolelih plodova, jezgro pocrni, sasui se i neupotrebljivo je za ishranu. U narodu je ovaj simptom poznat kao kvaran orah. Slika 1 i 2

Gljiva prezimljava u opalim zaraenim listovima i plodovima na povrini zemljita i u letorastima zaraenim prethodne godine. Peritecije sa askosporama se formiraju u prezimelim listovima, dozrevaju u prolece, oslobadaju se i raznose vetrom. Askospore kada dospeju na mlade listove oraha, vre infekciju. Formiranje askospora naglo nastupa u naim uslovima u II i III dekadi marta, a njihovo dozrevanje se zavrava polovinom aprila. Period infekcije traje od kraja aprila do kraja juna. Izbacivanje askospora iz askusa pocinje za 10 minuta ili u toku prvog casa od pocetka vlaenja lista.Kada se na listovima i plodovima jave pege, u njima se formiraju konidije koje slue za sekundarno irenje zaraze tokom proleca i leta.

Suzbijanje:

Kako patogen prezimljava u opalim listovima korisno je sakupljati ih i spaljivati u jesen. Medutim, to nije dovoljno, jer se zaraza odrava i na jednogodinjim izbojcima, pa je potrebno orah tititi i hemijskim putem tokom vegetacije.
Najbolje je izvesti dva prskanja, po jedno u maju i junu, jer se tada infekcija ostvaruje. Najbolje rezultate u zatiti daje fungicid benomil, mada se i bakarnim krecom, bordovskom corbom, manebom i dodinom postiu dobri rezultati.

Pegavost nalicja lista oraha:

Pegavost nalicja lista oraha je ekonomski znatno manje znacajna bolest za nau zemlju od antraknoze. Opis bolesti - Na licu lista javlja se hloroza a na nalicju pamucasto - bela prevlaka kao kredom prevuceno usled sportulacije patogena. Pege su poligonalne i ogranicene nervaturom lista . Pege starenjem nekrotiraju, mogu se spajati i izazvati suenje lista. Neki listovi opadaju, ali u celini ne dolazi do defolijacije. Pri jakoj pojavi bolesti moe doci do propadanja veoma mladih listova. Prvi simptomi na plodovima su u vidu sitnih, skoro krunih zona, kao kredom presvucenih na egzokarpu, mada se retko uocavaju. Sa porastom plodova pege se povecavaju i dostiu do 3 cm u precniku. Obod pege je u pocetku prekriven pamucastom prevlakom gljive, a kasnije potamni ili pocrni formirajuci crni krug oko svetlozelenog centra. Obod pege je malo ulegnut, a centar izdignut i hrapav. Zahvacena strana ploda moe ostati ravna. Zaraeni plodovi su sitniji, ali kvalitet nije znatnijeoumanjen.

Slika 3 i 4Prouzrokovac pegavosti nalicja lista oraha je gljiva Microstroma juglandis (slika 3 i 4) Ciklus razvoja ove gljive je nedovoljno prouen. Bolest se jae javlja u vlanim godinama i u vonjacima u kojima je cirkulacija vazduha slaba. Suzbijanje ove bolesti se ne obavlja u naim uslovima. Ukoliko se suzbijaju druge bolesti oraha, istovremeno se suzbija i ova.

Bakterioznaopegavostooraha:

Bakteriozna pegavost je pre svega bolest oraha (Juglans regia), mada se moe javiti i na drugimovrstamaorodaoJuglans.

Opis bolesti:

Bakteriozna pegavost oraha se javlja na svim nadzemnim organima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, uglaste ili okruglaste pege, koje se cesto spajaju u vece nekroticne povrine mrke boje. Pege su u pocetku bezbojne, zatim mrke, a na kraju razvoja potpuno crne. Rasporedene su du nerava, ali se ispoljavaju i na nervima koji menjaju boju i pocrne skoro po celoj duini. Jace oboleli mladi listovi se sue, ali ne otpadaju odmah.
Na letorastima se promene ispoljavaju u vidu elipticnih i neto ulegnutih pega ili uzdunih crnih pruga. Oboleli letorasti venu. Uvenuce pocinje od vrha i iri se ka osnovi, usled cega ksilem dobija mrku boju. Narocito su znacajne tete od ove bolesti na plodovima oraha. Gubitak prinosa moe ponekad dostici i 80%. Na plodovima patogen dovodi do pojave sitnih, okruglastih pega koje su u pocetku vodenaste, kasnije postaju ugnute i mrke, a na kraju skoro crne (slika 5). irenjem i spajanjem pega biva zahvacena sve veca povrina tkiva, usled cega se plod smeura, sasuuje i opada. Bakterije prodiru i u unutranjost ploda, sve do jezgri, koje postaju sluzave, a kasnije se sasue, pocrne i propadaju (sl.8). U starijih plodova promene se uglavnom zadravaju u zoni epikarpa.
Karakteristican znak bolesti je pojava bakterijskog eksudata, koji se, osuen na obolelim organima oraha, uocava u vidu sivkaste skrame. Zbog toga oboleli plodovi cesto dobijaju sluzastoizgled.

Slikao5

Bakterioznu pegavost oraha izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. juglandis (slika 5). Bakterija uglavnom prezimljava u spavajucim pupoljcima. Populacija bakterija u pupoljku se povecava do pred otvaranje pupoljka na pocetku vegetacije. Patogen se ponekad nalazi i u lezijama na letorastima. U povoljnim uslovima X. campestris pv. juglandis se umnoava na pupoljcima i kasnije na listovima i mladim plodovima na koje dospeva s kinim kapima i insektima. Bakterije se mogu prenositi polenom koga raznosi vetar. Kia je glavni cinilac koji doprinosi irenju bolesti zbog cega je bolest uvek jaca u kinim godinama. Patogen moe prodreti kroz stome ako se na njima nalazi slobodna voda, i kroz povrede na osetljivim organima oraha donetim insektima.

Suzbijanje:

Za sadnju oraha neophodno je koricenje zdravog sadnog materijala. Tokom rezidbe potrebno je odstraniti sve zaraene delove oraha i spaliti. Korisno je i sakupljanje ostalih zaraenih delova, kao to su zaraeni plodovi i listovi i njihovo spaljivanje.

Za zatitu oraha se preporucuje bordovska corba, bakarhidroksid ili bakaroksihlorid. Ova sredstva se koriste nekoliko puta, zavisno od padavina u toku infekcionog perioda. U nekim vocnjacima obavljaju se tri tretiranja, do pojave resa da bi se smanjila kolicina inokuluma. Zatita se obavlja i u toku cvetanja i tri sedmice posle cvetanja. Ako je vreme kiovito, mlade plodove je potrebno zatititi u fazi intenzivnog porasta.

6. Prikaz projekta revitalizacije naputenog povrinskog kopa opekarske gline u Titelu

Nakon zavretka eksploatacije opekarske gline za posledicu je ostavilo potpuno zaputen degradirani prostor, zarastao u korov, na kome se povremeno odlae ut.Eksploatacijom gline promenjena je topografija terena, priemu su narueni prirodni uslovi ivota i pejsane karakteristike. Predmet ovog projekta je sanacija degradiranog prostora i njegovo vraanje u poljoprivredno zemljite sadnjom oraha. Ukupna povrina degradiranog prostora je 4,1802 ha.Slika 6

Sanacija degradiranog prostora sprovedena jeienjem terena, ravnanjem, nanoenjem zavrnog sloja humusa debljine 0.4 m i sadnjom oraha. realizacijom projekta celokupan prostor je ogradjen. Postupak rekultivacije degradiranog prostora, u ovom sluaju, podrazumeva postupak potpunog obnavljanja zemljita i njegovog vraanja primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji kroz tehniku i bioloku etapu.a) Tehniku ib) Bioloku etapu.

Tehnika etapa obuhvata korekciju reljefa, nivelisanje terena, i nanoenje povrinskog sloja plodnog zemljita, kao skup meliorativnih i agrotehnikih mera.Bioloka faza rekultivacije obuhvata pripremu zemljinog supstrata i gajenje odredjenih kultura uz primenu fitomeliorativnih mera (setva, sadnja , nega)

Obim i vrsta tehnikih mera rekultivacije:

Projektom je predvidjeno da se celokupan prostor koji se uredjuje ogradi ianom ogradom sa ciljem zatite povrine. Troak ogradjivanja skoro da je jednak troku nabavke, prevoza i sadnje sadnica.

Slika 7

Pored ograivanja, kao mere tehnike rekultivacije izvreno je ureenje i ienje terena, prilikom ega je sa ove povrine odneto 9.600 mgraevinskog otpada i ostalog uta, i oko 3.500 m zemljanog materija nastalog povrinskim skidanjem sloja od 0,2 m.

Nasipanje zavrnog sloja - supstrat stajskog djubriva je sledea operacija u fazi pripreme zemljita, i izvodi se nakon potpunog uklanjanja otpada i nivelisanja terena. Kao supstrat u ovom projektukoriena je smea plodne zemlje i stajskog djubriva, pri emu je upotrebljeno 200 m stajskog djubriva i 3.800 m plodne zemlje sa oblinjeg pozajmita(u koliinu uraunat i supstrat za zagrtanje rupa i finalno ravnanje u koliini od 800 m)Sadnja oraha - Rupe za sadnju oraha kopane mainski, dimenzija 0,8x0,6x0,6 m. Na strmom delu, zbog nagiba od 30 , nije izvreno razastiranje sloja supstrata zbog erozionih pojava, i kopanje rupa je vreno runo u dubini od 1 m.

Obim i vrsta biolokih mera rekultivacije:

Bioloke mere rekultivacije pretstavljaju zavrnu meru rekultivacije degradiranog prostora i neophodno ih je primeniti radi privoenja (vraanja) zemljita prirodnim uslovima posmatranog podruja. Uzimajui u obzir prirodne karakteristike podruja, kao i rentabilnost uzgoja, izvreno je formiranje zasada oraha, imajui u vidu privredni znaaj ove vrste u drvnoj industriji, kao i u proizvodnji hrane.Opte poznate metode podizanja zasada oraha su obraena u poglavljuxxxS obzirom da je glavni cilj uzgoja dobijanje industrijskog oraha za proizvodnju drvne mase, preporuena sadnja je 5 x 5, odnosno 380 sadnica /ha. Zbog relativno ranog perioda vegetiranja, preporuena je jesenja sadnja, sa sadnim materijalom nabavljenim od ovlaenog proizvoaa ija je proizvodnja pod kontrolom.

Slika 8

Slika 99. Berba iuvanje oraha

Berba oraha se vri kad se na veini plodova, zeleni omota raspukne i plodovi ponu da ispadaju iz nje. Pucanje omotaa ubrzavaju kia, magla i uopte vlanije vreme.uvanje oraha: Za uvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladita. Manje koliine se mogu uvati u obinim skladitima, ali se moraju razastrati u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se moe uvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se uvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu krae vreme odrati u ispravnom stanju, jer se isuuju i na njih jae deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetiku ambalau, mogu se due ouvati, jer se time spreava isuivanje i dejstvo drugih nepoeljnih faktora. Poto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladititi zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao sto su limun, pomoranda, jabuka krompir i sl.

Plasman oraha:

Najveci otkupljivaci oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajom konditorskih proizvoda