Bulgaria –Serbia IPA Cross-border Programme

Projekat TABLE: istraživanjeKonkurentna sposobnost projekta o saradnji između bugarskog i srpskog klastera nameštaja na tržištima EU, CEFTA i Ruske federacije

Izradio:Stojkov Konsulting

ul. Haralan Angelov 4Šumen 9700, Bugarska

Avgust 2014

1

SadržajUvod.......................................................................................................................................................2

Fokus Studije..........................................................................................................................................3

Bugarska.............................................................................................................................................3

Srbija...............................................................................................................................................5

1. Makro pregled tri tržišta.................................................................................................................6

a) EU..................................................................................................................................................6

Bugarska.............................................................................................................................................8

Nemačka.............................................................................................................................................8

Italija...................................................................................................................................................9

Rumunija..........................................................................................................................................10

Rezime..............................................................................................................................................12

b) Rusija i ostale dve bivše zemlje SSSR...........................................................................................15

c) Srbija............................................................................................................................................17

2. Analiza Trendova na tržištu.........................................................................................................20

10 najvećih hotelskih grupa u svetu, januar 2013........................................................................20

Drugi trendovi na nivou EU...........................................................................................................23

Trendovi pre recesije........................................................................................................................23

Pokazatelji za industriju nameštaja u odnosu na šest država...........................................................23

Tekući oporavak od recesije.............................................................................................................25

Ukrajina i Bjelorusija.........................................................................................................................28

3. Trenutni status i aktivnosti vođene tržištem za BKN i SKN...........................................................30

5. Tržište nameštaja u Rusiji i pridruženim državama bivšeg SSSR.......................................................32

6. Analiza..............................................................................................................................................45

a) Rusija:...........................................................................................................................................45

b) EU tržište......................................................................................................................................46

b) Srpsko tržište............................................................................................................................49

7. Zaključci............................................................................................................................................51

7.1. Preporuke..............................................................................................................................51

7.2. Akcioni plan...........................................................................................................................53

Prilozi :..................................................................................................................................................56

Reference.............................................................................................................................................63

2

Uvod

Ovaj izveštaj deo je evropskog projekta prekogranične saradnje između Bugarske i Srbije. Njegov je cilj da ponudi podatke i preporuke potrebne za klastere nameštaja u dve države – nacionalnom izvozno orijentisanom klasteru u Bugarskoj i nedavno osnovanoj grupi proizvođača nameštaja u južnoj Srbiji.

Industrija nameštaja je u suštini montažna industrija koja koristi sirovine za proizvodnju svojih artikala koji variraju od drveta i drvenastih ploča do metala, plastike, kože i stakla. Za različite vrste nameštaja, recimo stolice, kauče, stolove, ormare, kuhinje, madrace, postoje i puno različitih krajnjih korisnika – kuće, škole, kancelarije, hoteli i izložbene dvorane, maloprodajni objekti.

3

Kratak osvrt na svetski razvoj

Internacionalizacija privrede i međusobna povezanost tržišta povećali su obim izvoza u svetu.

Evropa je najveći izvoznik delova za nameštaj u svetu, ali je takođe izgubila tržišne udele u odnosu na svetsku konkurenciju. Drugim rečima, Evropa je u porastu, ali ostali rastu bržim tempom.

Drugi važni izvoznici su Azija (Kina, Malezija, Vijetnam), kao i Kanada i Meksiko za tržište SAD, a takođe i nove države-članice EU poput Poljske, Rumunije i Češke sa izvozom u EU-15 (60 do 80% proizvoda ovih država izvozi se u Zapadnu Evropu).

Kina je najveći svetski izvoznik nameštaja (nedavno je oduzela Italiji prvo mesto) u većinu evropskih država. Danas je Kina među najvažnijim dobavljačima nameštaja među zemljama izvan EU.

U svetskim razmerama najvažniji regioni uvoza su SAD, Zapadna Evropa i Japan; najvažnije države uvoznice su SAD, Nemačka i Velika Britanija.

Udeo uvoznog nameštaja u potrošnji nameštaja u EU predstavlja između 30 i 80% u različitim državama.

Za zapadnoevropske proizvođače tržište u EU-15 postalo je manje pristupačnjie. Promet i potrošnja beleže ozbiljan pad.

Proizvodnja, promet i unutrašnja potrošnja nameštaja rastu bržim tempovima u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi u odnosu na „stare” države EU-15; u unutrašnjoj trgovini među državama-članicama EU-27 nove države-članice iz Istočne i Jugoistočne Evrope imaju najveće i stalne tempove rasta (kako uvoza, tako i izvoza).

Fokus Studije

Za industriju nameštaja Evropske unije karakterističan je visok nivo kvaliteta proizvoda sa tačke gledišta tehničke izvedbe, estetske vizije, dizajna i modernosti i ona poseduje visok ugled u svetu.

Evropski sektor nameštaja sastoji se od oko 150.000 firmi. On generiše promet od skoro € 126 milijardi i dodatu vrednost od € 38 milijardi. U njemu je zaposleno 1,4 miliona ljudi (EU-27, 2010.). Osnovni proizvođači (prema vrednosti proizvodnje) su Italija i Nemačka, slede Ujedinjena kraljevina, Francuska i Španija (i u manjoj meri Poljska).

U sektoru proizvodnje preovlađuju mikro preduzeća (86% preduzeća nameštaja u EU imaju do 10 zaposlenih), ali svaka država ima veće proizvođače. Male firme često posluju kao podizvođači većih i proizvode delove i polugotove elemente za konačno opremanje i montažu nameštaja.

38% vrednosti proizvoda otpada na drveni nameštaj koji se koristi u spavaćim sobama, trpezarijama, dnevnim sobama i ostaim prostorijama. Drugi važan podsektor proizvodnje je nameštaj za sedenje i kancelarijski nameštaj (odnosno 29% i 17%), kao i kuhinjski nameštaj (12%).

Osnovni činilac konkurentnosti sektora su istraživanja i inovacije, veštine i kvalitet, dizajn i dodata vrednost, znanja i nou-hau, kao i bolji pristup tržištima trećih zemalja.

BugarskaDa bi se stekao jasniji

uvid u opšte stanje i

specifiku osnovnih

istraživanih eksportnih

tržišta Bugarske za izvoz

proizvoda sektora,

nudimo opšti pregled pet

vodećih država u ovoj

klasaciji, koje su deo

evropskog tržišta, i pet

vodećih država izvan

njegovih granica.

4

Stanovništvo 6.924.71625-54 godina starosti 52,50%0-14 14,2%65+ godina starosti 18,9%Gradsko stanovništvo 73,1% (2011)Osnovna gradska područja Sofija (glavni grad) 1.174 miliona

(2011.)BDP (paritet kupovne moći) $104,6 milijardi (procena iz 2013.)BDP (zvanični devizni kurs) $53,7 milijardi (procena iz 2013.)BDP po glavi stanovnika $14.400 (procena iz 2013.)Nezaposlenost 11,6% (podaci iz 2013.)

28,1% mladi ljudi, 15-24 godineGrane Struja, gaz, voda, pića, hrane, duvan,

mašine i oprema, hemijski proizvodi, neplemeniti metali, koks, naftni derivati, nuklearno gorivo

Izvoz $27,9 milijardiOdeća, obuća, gvožđe i čelik, mašine i oprema, goriva

Uvoz $32,88 milijardiMašine i oprema, metali i rude, hemikalije i plastika, goriva, minerali

Izvor CIA (podaci iz 2013.)

Najvažnija tržišta sa najvećim rastom izvoznih ekspozicija bugarskih malih i srednjih preduzeća u

sektoru „Proizvodnja nameštaja” su:

U okvirima EU: Grčka, Italija, Francuska, Nemačka, Češka i Poljska;

Tržišta izvan EU: Rusija, Srbija, SAD, Ukrajina, Turska i Makedonija.

Aktuelni podaci i karakteristike većeg dela razvijenih tržišta mogu da se pronađu na

Nacionalnom izvoznom portalu koji podržava Izvršna agencija za podsticanje malih i srednjih

preduzeća.

Izvoz nameštaja beleži stalan porast do 2007. – godine pre krize. Efekti svetske finansijske i

ekonomske krize i smanjenje potražnje na međunarodnom tržištu doveli su do smanjenja izvozа

nameštaja do 145,5 miliona evra u 2009. godini. U 2010. došlo je do oživljavanja i izvoz se povećao do

177,8 miliona evra, ali ostaje na nivou ispod onog pre krize. Udeo izvozа sektora „Proizvodnja

nameštaja” u opštem izvozu zemlje varira od 1,1% u 2000. do 1,7% u 2003.-2004. godini.

Tabela 1. Pokazatelji stanja izvozа MSP u sektoru „Proizvodnja nameštaja”

CEA Grupe društva Izvoz (hiljade leva)

Izvoz (hiljade leva)

Izvoz Strukturaizvozа %

Izvoz po zaposle-nom licu

Izvoz po zaposlenom licu

2009. 2010. 2010/2009 2009. 2010. 2009. 201031 Proizvodnja

nameštaja111.034 127.390 114,73 100,00 5.187 6.764

31.0 Proizvodnja nameštaja

111.034 127.390 114,73 100,00 100,00 5.187 6.764

31.01 Proizvodnja nameštaja za kancelarije i prodavnice

.. .. .. .. .. .. ..

31.02 Proizvodnja kuhinjskog nameštaja

9.242 8.879 96,07 8,32 6,97 3.548 4.491

31.03 Proizvodnja madraca

.. .. .. .. .. .. ..

31.09 Proizvodnja drugog nameštaja

92.886 95.234 102,53 83,66 74,76 6.221 7.090

Izvor: Nacionalni zavod za statistiku

5

Srbija

Privreda

Srbija ima tranzicionu privredu kojom dominiraju pre svega tržišni mehanizmi, ali državni sektor ostaje značajan u nekim oblastima i potrebne su mnoge institucionalne reforme. Privreda računa na prerađivačku industriju i izvoz koga pokreću uglavnom strane investicije. Nepravilno upravljanje privredom u eri Miloševića, dugotrajno razdoblje međunarodnih ekonomskih sankcija, građanski rat i štete nanete infrastrukturi i industriji Jugoslavije za vreme vazdušnih napada NATO 1999. godine smanjili su privredu do polovine obima u 1990. godini. Srbija je ostvarila napredak u liberalizaciji trgovine i u prestrukturiranju i privatizaciji preduzeća, ali su veoma velika preduzeća, uključujući snabdevanje strujom, telekomunikacionu kompaniju, gasnu kompaniju i druge, ostala u rukama države. Činioci koji pogoduju ekonomski rast Srbije uključuju njen strateški položaj, relativno jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu i sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i državama članicama CEFTA (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini).

Srbija je značajan prerađivač drveta. 2.25 miliona hektara (ili 29% teritorije Srbije) je pod šumom. 90% šuma je pod upravom državnog preduzeća "JP Srbija Šume" – 45% su u privatnom vlasništvu a 55% u državnom. Značajno je i to da je 30% šuma sertifikovano po FSC standardima i ovaj procenat je u stalnom porastu.

Srbija ima godišnju proizvodnju od 3 miliona kubnih metara koja je vredela 163 miliona evra u 2011. godini. Izvoz nameštaja za istočnu Evropu bio je 124 miliona evra.

6

Srbija:

Stanovništvo: 7.209.76425-54 godine 41,6%1-14 godina 14,8%65+ godina 16,9%Gradsko stanovništvo 56,4% (2011.)Glavna gradska područja Beograd, 1.135 miliona (2011.)BDP (paritet kupovne moći) $ 80,47 milijardiBDP (zvanični devizni kurs) $43,68 milijardiBDP po glavi stanovništva $ 11.100Nezaposlenost 20,1%Grane Automobili, neplemeniti

metali, nameštaj, prehrambena industrija

Izvoz $ 14,61 milijardiHemikalije, šećer

Uvoz $ 20,54 milijardiLekovi

Izvor: CIA (procena za 2013.)

1. Makro pregled tri tržišta

a) EU

Industrija nameštaja u 27 država-članica EU (ЕU-27) najveći je region za proizvodnju i potrošnju nameštaja u svetu. I pored opadanja proizvodnje i trgovine za period od deset godina od 1996. do 2006., EU-27 još uvek se nalazi na vodećoj poziciji u proizvodnji nameštaja, s tim da vrednost produkcije iznosi 99,3 milijardi evra u 2006. Porast je +6,3% u odnosu na prethodnu godinu. EU-27 zauzima udeo od oko 36,5% u svetskoj proizvodnji nameštaja (272,3 milijardi evra) u 2006., koji se međutim smanjuje (sa 50% u 1998.). I pored toga, ukupna vrednost proizvodnje je u porastu. U 2006. godini vrednost proizvodnje se povećava tri godine uzastopno u odnosu na niski nivo od 79,5 milijardi u 2002. godini. Najveći deo ovog porasta otpada na nove države-članice EU. U periodu između 2003. i 2006. one su povećale proizvedenu robu za 4,1 milijarde evra, što je preko jedne trećine ranije vrednosti.

U sledećim godinama svetska proizvodnja nameštaja i dalje će rasti. Prema podacima iz 2008. ona iznosi 307 milijardi evra. Još uvek nije jasno u kakvoj meri EU-27 može da iskoristi ovakav razvoj. Proizvođači u EU-27 suočeni su sa snažnom konkurencijom azijskih država na svetskim i domaćim tržištima. Za sada evropska industrija nameštaja jе u procesu dubokih strukturnih promena sa dugoročnim posledicama po mesto sektora u Evropi.

Premda se tradicionalno vezuje za proizvode od drveta, evropska industrija nameštaja koristi raznovrsne materijale za proizvodnju svojih artikala, uključujući metal, kožu, staklo i sintetičke materijale. Kako bi se snašla u konkurenciji država sa niskim troškovima rada, ona u sve većoj meri računa na dizajnerske veštine i na proizvode sa visokom dodatom vrednošću.

STRUKTURNI PROFIL(slika: Proizvodnja nameštaja /grupa 36.1 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE/. Raspodela zaposlenosti u sektoru, EU-25, 2003. /%/ Proizvodnja lateks dušeka 3.5%, proizvodnja stolica i nameštaja za sedenje 23.8%, proizvodnja drugog nameštaja za kancelarije i prodavnice 13.4%, proizvodnja drugog kuhinjskog nameštaja 9.6%, proizvodnja drugog nameštaja 49.7%)

7

U 2003. proizvodnja nameštaja u EU-25 (Grupa 36.1 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE) generisala je dodatu vrednost u iznosu od 33,9 milijardi evra, što je jednako ukupno 2,0% industrijske proizvodnje i 69,2% ukupne vrednosti proizvodnje nameštaja i drugih proizvodnih aktivnosti (raspodela 36 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE). Zaposlena lica u sektoru „Proizvodnja nameštaja” u EU-25 bila su 1,25 miliona ljudi, što predstavlja znatno veći udeo od 3,6% radne snage u industriji. Polovina (49,7%) zaposlenih su u proizvodnji drugog nameštaja (Kategorija 36.14 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE), a skoro četvrtina (23,8%) je u proizvodnji stolica i nameštaja za sedenje (kategorija 36.11 prema Statističkoj klasifikaciji ekonomskih delatnosti, NACE), v. sliku 11.4.

Nemačka je sa najvećim udelom u dodatoj vrednosti za EU-25 u sektoru „Proizvodnja nameštaja” u 2003. sa udelom od 19,9%, sledi Italija (18,6%), Ujedinjena kraljevina (14,2%), Francuska (11,0) i Španija (10,1%). Analiza zaposlenosti pokazuje razliku u strukturi: na Italiji otpada najveći udeo (16,9% od ukupno za EU-25) među državama-članicama, na Poljsku takođe otpada preko jedne desetine radne snage za EU-25 (11,7%).

U 2003. godini relativni značaj sektora „Proizvodnja nameštaja” u okvirima nacionalnih privreda država-članica najveći je u Estoniji, gde na nameštaj otpada 5,5% dodate vrednosti u industriji. Litvanija, Malta (2002.), Kipar, Danska, Letonija i Slovenija takođe su relativno specijalizovane u toj delatnosti, jer nameštaj zauzima udeo od preko 3,0% dodate vrednosti u industriji u svakoj od ovih država-članica.

Godišnja kratkoročna statistika pokazuje da se indeks proizvodnje nameštaja u EU-25 povećava prosečno za 2,4% godišnje između 1995. i 2000., posle čega, u svakoj od sledeće tri godine, proizvodnja te poslovne delatnosti znatno opada, najviše u 2002. – za 4,3%. Proizvodnja beleži slabu obnovu u 2004. (0,8%), ali ostaje bez promene u 2005. Domaće proizvodne cene u EU-25 u proizvodnji nameštaja u stalnom su porastu od 1995. do 2005. Za razliku od cena prosečno u industriji, koje beleže pad u 1998., 1999. i 2002. u razmatranom periodu cene se povećavaju prosečno za 1,6% godišnje, koliko i one u industriji u celini gledano. Poslednje dve godine, za koje postoje podaci, proizvodne cene u proizvodnji nameštaja beleže relativno umeren porast od 1,3% u 2004. i 1,7% u 2005. u odnosu na 2,8% i 5,2% prosečno u industriji.

8

Bugarska

Bugarska ima dugu tradiciju izvoza stolica i sofa u ostatak Evrope i na ruskom tržištu. U periodu do 2011 gotovo 23% prometa ostvaren je na međunarodnom tržištu u odnosu na 20% u 2009. Sektor "Proizvodnja namještaja" je registrovao 30% rasta u odnosu na 2009 u smislu "obim izvoza po 1 zaposlenom" u 2010.

Grupa sa najznačajnijim učešćem je "Proizvodnja ostalog nameštaja", uključujući proizvodnju sofa, sofa kreveta i kauč garnitura, vrtne stolice i sedišta, nameštaj za spavaće sobe, dnevne sobe, vrtove itd, ormari za šivaće mašine, televizore itd, presvlake i završnu obradu nameštaja (84% izvoza u sektoru u 2009 i 75% u 2010). Najveći rast cena je registriran u izvozu proizvoda od strane kompanija proizvođača madraca. MSP u ovom sektoru stvaraju više od 50% proizvodnje namijenjene za izvoz.

Izvor:

ITC

Nemačka Izvoz i uvoz nameštaja

U 2007. Nemačka je izvezla nameštaj u vrednosti 7,47 milijardi evra. To predstavlja povećanje vrednosti za 53% posle 2001. godine. Nemačka je drugi po veličini izvoznik posle Italije u pogledu vrednosti, ali treći u pogledu obima, gde je ispred nje Poljska, koja je takođe vodeći izvoznik u pogledu obima. Skoro 80% nemačkog izvoza je unutar EU (od čega 63% za EU-15). Osnovne destinacije izvozа u 2007 su: Holandija (969 miliona evra), Francuska (854), Austrija (745), Švajcarska (725) i Ujedinena kraljevina (601).

9

Slika 11: Izvoz/uvoz nameštaja – prvih pet država u 2007. Izvoz: Holandija 13%, Švajcarska 10%, Francuska 12%, Austrija 10%, Ujedinjena kraljevina 8%, druge države 47%; Uvoz: Poljska 21%, Kina 12%, Italija 10%, Češka 7%, Austrija 6%, Druge države 44%

U pogledu grupa proizvoda, drugi nameštaj i delovi za nameštaj zauzimaju udeo od 39,3% u pogledu vrednosti (2,94 milijardi evra). Sledeća velika grupa u izvozu je nameštaj za sedenje sa udelom od 31,4% u ukupnom izvozu (2,35 milijardi evra), kuhinjski nameštaj predstavlja 18,4%, a kancelarijski nameštaj 8,3% ukupnog izvoza (1,38 milijardi evra i 620 miliona evra).

U 2007. Nemačka je uvezla nameštaj u vrednosti 7,56 milijardi evra. To predstavlja skoro 22% celog uvoza EU za godinu. Vrednost uvozа se povećava za 13% posle 2001., kada je iznosila 6,68 milijardi evra. Nemačka je najveći uvoznik nameštaja u Evropi. Na visokom nivou uvoz se povećava sporijim tempovima od izvozа. Postoji šansa da se nemačka trgovinska bilansa u pogledu nameštaja koriguje u 2008. godini.

Italija

Sistem drvenog nameštaja/nameštaja za kuću od velikog je značaja za Italiju. Krajem 2007. procenat industrije prerade drveta (prerada drveta i nameštaja) u okvirima proizvodnog sektora je 13,83% od firmi i 8,14% od ukupne zaposlenosti. Ukupno u 2007. preko 74.000 preduzeća posluje u italijanskoj industriji prerade drveta i industriji nameštaja, a u njima je zaposleno oko 383.000 ljudi. U 2005. proizvedena je roba u vrednosti 37 milijardi evra što predstavlja 5,1% ukupne produkcije italijanskog industrijskog sektora. Sektor prerade drveta i nameštaja zauzima važan položaj u strukturi italijanske industrije. U pogledu broja firmi on je na drugom mestu po broju zaposlenih posle sektora metalstva; meren sa tačke gledišta ukupne zaposlenosti, on je šesta najveća grana industrije. Industrija nameštaja najvažniji je i najpoznatiji podsektor. U 2007. godini Italija je ponovo vodeća zemlja u nameštaju u Evropi – kako u pogledu obima proizvodnje, tako i u pogledu izvozа. Ona je treća u svetu po proizvodnji nameštaja i druga po izvozu nameštaja.

10

Slika 1. Proizvodnja nameštaja po grupama proizvoda, 2007. (udeo u prometu) Kancelarijski nameštaj 7%, tapiciran nameštaj 14%, kuhinjski nameštaj 15%, ostali nameštaj 46%, delovi za nameštaj i nameštaj za sedenje 18%

Proizvodnja nameštaja u Italiji veća je od potreba domaće potrošnje. Posle 1995. potrošnja domaće proizvodnje smanjuje se sa 95% na 86%, a udeo izvozа povećava se za 9%. Danas skoro 45% ukupne proizvodnje odlazi za izvoz. Italija proizvodi sve vrste nameštaja i opreme za kuću u čitavoj lepezi jedinstvenih rešenja i proizvoda. Italija je specijalizovana i ima odlična dostignuća u četiri područja proizvodnje: tapiciran i netapiciran nameštaj (kaučli, naslonjači, stolice idr.); kancelarijski nameštaj; kuhinje; nameštaj za kuću (spavaći kreveti, dnevne sobe). Proizvodna specijalizacija skoro uvek je povezana sa određenim regionom: kuhinje u Pesaru i Trevizu, tapicirani nameštaj u Bariju-Materi i kancelarijski nameštaj u Brijanzi i Trevizu-Pordenoneu.

Rumunija

Pozicija sektora prerade drveta/nameštaja u rumunskoj privredi. Procenat industrije prerade drveta (prerada drveta i nameštaja) u okvirima rumunske industrije prerade drveta krajem 2007. je: 10,3% obima industrijske proizvodnje, 11% obima izvozа industrijskih proizvoda i 5% obima ukupnog izvoza, 11% zaposlenih u industriji. Industrija nameštaja predstavlja 3,5% industrijske proizvodnje zemlje, 4% obima izvozа, 0,7% obima uvozа i 7% zaposlenih. Ukupan obim proizvodnje u industriji prerade drveta u 2000. je 1,523 milijardi evra, а u 2007. je 4,620 milijardi evra, beležeći trostruki porast. Rumunija je na 27. mestu u svetu po proizvodnji nameštaja, na 22. mestu po izvozu nameštaja i na 36. mestu po uvozu nameštaja. Za razliku od niza država EU, industrija nameštaja u Rumuniji je relativno snažna, sa mogućnostima orijentisanim prema budućnosti u uslovima unutrašnjeg tržišta u porastu.

Podsektori i proizvodi

Raspodela proizvodnje nameštaja po vrednosti proizvoda u 2006. (1.650 miliona evra) je sledeća: sitan nameštaj 21% ili 363 miliona evra; ostali nameštaj 20% ili 328 miliona evra; nameštaj za trpezarije 21% ili 361 miliona evra i nameštaj za spavaće sobe 13% ili 206 miliona evra. Na ova četiri segmenta otpada 76% ukupne proizvodnje nameštaja u 2006 godini.

11

Slika 1. Struktura rumunske industrije nameštaja, 2006. (udeo proizvodnje po grupama proizvoda)

Spavaći kreveti 13%, trpezarije 21%, kancelarijski nameštaj 3%, tapicirani nameštaj 8%, kuhinjski nameštaj 3%, stolice 11%, sitan nameštaj 21%, ostali nameštaj 20%

Proizvodnja nameštaja u Rumuniji je veća od potreba domaće potrošnje. Oko 75% rumunskog nameštaja se izvozi, s tim da se obim udvostručio u periodu od 2000. do 2007 godine. Proizvodnja nameštaja zauzima udeo od 3,5% vrednosti industrijske proizvodnje i 4,5% obima industrijskog izvoza u 2004. Obim proizvodnje povećava se za 154% u periodu 2000-2007. Prema prognozama razvoja do 2010. proizvodnja nameštaja trebalo bi da se poveća 1,8 puta na domaćem tržištu, 1,15 puta na zapadnim tržištima i 6,3 puta na tržištima Ruske federacije. I pored toga, zbog slabog evra i snažne lokalne valute sektor nameštaja – jedna od grana koje su ranije živele od izvoza – počinje da gleda blagonaklono prema domaćem tržištu.

Veličina firmiOd 12.633 trgovačka društva 253 su klasifikovana kao velika, 1.011 kao srednja, 2.399 kao mala i 8.970 kao mikro preduzeća. Strani investitori imaju veoma važnu ulogu u ekonomskom jačanju firmi. Mnoge od njih su stariji klijenti i kupci proizvoda od drveta i nameštaja. Postajući vlasnici ili većinski deoničari, oni se pretvaraju takođe u proizvođače i prodavce proizvoda u svojim zemljama porekla. Usled ove promene proizvodnja u dva sektora započela se razvijati. Između 2000. i 2007. grana je doživela bitne strukturne promene, od kojih je najvažnija promena strukture zaliha. U 2007. godini u Rumuniji je bilo oko 3.800 firmi proizvođača nameštaja (važan udeo imaju mala i srednja preduzeća), u industriji nameštaja je zaposleno oko 90.000 ljudi ili 7,2% ukupnog broja zaposlenih u industriji, od čega je 40% zaposleno u MSP.

Proizvođači proizvoda od drveta sa visokom dodatom vrednošću i konkretnije proizvođači nameštaja suočavaju se sa nizom problema koji proističu iz porasta cena sirovina i energije. Poskupljenje domaće valute (leja – RON) u odnosu na dolar ($) i evro (Є) izazvalo je ozbiljne teškoće za izvoz. Ako je porast vrednosti izvozа iskazan u evrima 17,4% u 2007., u istom periodu vrednost izvozа iskazana u domaćoj valuti po usporedivim cenama predstavlja svega 98,7% vrednosti ostvarene u 2006. godini.

12

Vrednost ukupnog izvoza nameštaja iz Rumunije je 1.133 miliona evra u 2006. Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Holandija su destinacije za skoro 60% ukupnog izvoza. Izvozna usmerenost rumunskih proizvođača ojačala je naročito posle pristupanja EU. Između 2002. i 2006. prosečno godišnje povećanje izvozа je 11,3% u pogledu vrednosti.

Rezime

Za sve opisane zemlje, izvozna tržišta su koncentrisana na EU i / ili susedne zemlje.

Korisno je u bilo kojoj analizi evropskih proizvođača i izvoznika proceniti sve snažniju moć turskih proizvođača namještaja. Radeći na Istoku, kao i na zapadnim tržištima oni stalno povećavaju svoj prodor na svetska tržišta preko 20 godina. Zemlje u okruženju Turske, kao i nemačko tržište videli su ogromne dobitke.

13

Glavna Izvozna tržišta za Tursku Industriju Nameštaja )Vrednost: US $ 1,000)

Evropa zajedno sa SAD i Kanadom je pokretač svetske proizvodnje nameštaja. Ona je takođe najveće svetsko tržište nameštaja. Industrija je opstala posle finansijske krize. Još uvek nema zvaničnih statističkih podataka o tome koliki je proizvodni kapacitet koji je napustio sektor. Prema nepotvrđenim podacima između 10% i 25% u zavisnosti od razvoja tehnologija i tržišta pojedinih država i firmi EU.

U pomoć analizi razrađen je detaljan SWOT.

Stanje i perspektive evropske industrije prerade drveta/nameštaja(SWOT analiza)

Jake strane Evropa je najsnažniji region u svetu u pogledu nameštaja (proizvodnje i potrošnje) Visoki standardi dizajna, kvaliteta, funkcionalnosti i usluga (u celom svetu tražene marke i

kvalitetni proizvodi) Visoka proizvodnja sektora (regionalni klasteri u preradi drveta i proizvodnji nameštaja,

mreže dobavljača, sredina pogodna za naučno istraživačku i razvojnu delanost) Vlastite sirovine i bliskost susednim (evropskim) tržištima resursa Međunarodna konkurentnost – porast izvozа Potencijal za naučno istraživačku i razvojnu delanost (NIRD) Tehnološki nou-hau – visoki standardi tehnike i fleksibilnosti proizvodnje

14

Potencijal i osposobljenost radnika Pravni standardi (u pogledu životne sredine, zdravlja, tehnologije) Evropske proizvodne mreže i distributerski lanci

Mane Nedostatak dugoročnih strategija – orijentacija na konkurentne prednosti preko strategija

smanjenja troškova za plate i radne standarde Nedovoljno aktivnosti sa ciljem edukacije, kvalifikacije, delatnosti usmerenih na dalje

usavršavanje (novi službenici/atraktivnost) Mane u pogledu inovacija (troškovi za NIRD, razradu proizvoda, nove materijale i materije,

proizvodne tehnologije, energetski efikasnu proizvodnju) Nedostatak vlastitih kanala distribucije i tržišnog uticaja na trgovinu (mali potencijal za

nametanje cena) Odsustvo kapitalne baze – konkurentno slabe strukture malih i mikro firmi – investicione

mane (MSP) Međunarodna tržišta, posebno MSP, slabo su razvijena (mane u pogledu izvozа/nedostatka

distributerskih struktura/marketinga) Nedovoljno specijalizovanih proučavanja, saradnje i prenosa znanja – postoji mogućnost za

razvoj unutarevropske saradnje Zapostavljanje radnih inovacija poput kvaliteta ili konkurentnih prednosti Nedostatak koncepta i aktivnosti u industrijskoj politici zaštite objekata i zaposlenosti

Mogućnosti Strateška usmerenost firmi (prema liderstvu osnovanom na kvalitetu, specijalizaciji, tržišnoj

niši) Novo pozicioniranje u svetskoj privredi – pristup neevropskim spoljašnjim tržištima – razvoj

dodatnih marketinških i distributerskih struktura Sistemski razvoj osoblja (prenos znanja, potreba za obukom na radnom mestu i za

kvalifikacijom, novi zahtevi, pre i posleprodajno servisiranje) Dugoročne investicije u bazično i dodatno obrazovanje (kvalifikovano osoblje, inženjeri, IT

stručnjaci / servis / marketing) Jača povezanost proizvodnje i usluga Stalno usavršavanje proizvoda, funkcionalnosti, tehnika, materijala i dizajna Sektorska saradnja i mreže (regionalne, vertikalne i horizontalne) – specijalizovana

istraživanja – saradnja i transfera nou-hau sa akademskim krugovima, stručnim školama i istraživačkim organizacijama

Dostojne plate, isti standardi i dobri uslovi rada

Pretnje Sve veći pritisak uvozа iz Azije/Kine Odsustvo zaštite marke, piratski proizvodi i lažnjaci Zasićenje evropskog tržišta nameštaja Dodatni gubici radnih mesta preko koncentracije (pripajanja, spajanja – nacionalne i

transnacionalne) i automatizacija Strukturne promene, jer žestoka konkurencija ugrožava srednja, mala i mikro preduzeća Slabljenje sektora zbog izmeštanja kompetentnosti i proizvodnje Gubitak kvaliteta i kompetentnosti zbog nedostatka radnih standarda, nedovoljne

kvalifikacije i starenja osoblja Momentalna slabost domaćeg tržišta / nedovoljna kupovna moć Inovacione prednosti (tehnološke i u kvalitetu) se smanjuju

15

Pretnja materijalnoj bazi – postojanje drvnog materijala, cena, podudarnost industrija Zapostavljanje faktora „rad i kvalifikacija” za napredak preko inovacija

Kombinacija analize svetskih trendova, specifična pozicija opšteevropskog tržišta i unutrašnja analiza zemlje za Srbiju i Bugarsku će se uvrstiti u zaključke i preporuke ovog izveštaja.

b) Rusija i ostale dve bivše zemlje SSSR

Za ciljeve celokupne analize posle raspada SSSR, u izveštaj su uključene one države koje su geografski razmeštene između država EU i Ruske federacije. Zapadno od Urala su Ukrajina, Belorusija i velika proizvodnja i tržište Ruske federacije.

Demografska analizaStanovništvo Rusije je 143.700.000 ljudi1 i to je deveta po broju stanovnika zemlja u svetu,

premda i sa najvećom teritorijom. Skoro polovina svih Rusa živi u samo dve oblasti: centralnom i volškom federalnim okruzima. Što istočnije se odlazi prema Sibiru i posle njega, toliko je manja gustina naseljenosti. Rusija je jedna od najslabije naseljenih država u svetu, delimično zbog surove klime. Gustina stanovništva u zemlji je svega 8,4 ljudi po kvadratnom kilometru (22 ljudi po kvadratnoj milji), i najveća je u evropskom delu zemlje oko Sankt Peterburga i Moskve.

Starosna struktura zemlje je stabilna, jer radnosposobno stanovništvo (25-54 godine) predstavlja skoro polovinu ukupnog stanovništva (oko 46%). Stanovništvo do 24 godine je 27%, a preko 65 godina – svega 13%.2

Moskva je najveći grad u Rusiji, sa stanovništvom od 11,5 miliona ljudi, što je čini šestim po veličini gradom u svetu. Sankt Peterburg je drugi po veličini grad Rusije sa stanovništvom od 4,8 miliona ljudi, što ga čini 40. po veličini gradom u svetu. Zanimljivo je što je Rusijia pretežno gradska zemlja; prema rezultatima popisa stanovništva 74% Rusa živi u urbanim područjima – malim ili velikim gradovima. (V. Tabelu 1. „Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko milion stanovnika u Prilogu)

PrivredaPosle raspada Sovjetskog saveza Rusija je pretrpela znatne promene od globalno izolovane

privrede sa centralizovanim planiranjem ka tržišno orijentisanoj i globalno integrisanoj ekonomiji, ali je zastala u položaju delimično reformisane državne ekonomije sa visokom koncentracijom bogatstva u rukama dužnosnika. Usled ekonomskih reformi u 1990-im godinama prošlog veka, privatizovan je veći deo industrije sa izuzetkom energetike i sektora vezanih za odbranu. Zaštita imovinskih prava je još uvek slaba, a privatni sektor je objekat snažne državne intervencije. Ruski proizvodni sektor je ukupno gledano nekonkurentan na svetskim tržištima i usmeren je na domaću potražnju.

Krajem 2008. i početkom 2009. Rusija je doživela prvu recesiju posle desetogodišnjeg uzlaznog razvoja privrede, a stabilan rast je obnovljen krajem 2009. i 2012.

Osnovni podaci:- BDP Rusije je $ 2.556 triliona (2013.) (PKM)3, na šestom mestu (prema PKM)4

1 Državna statistička služba Ruske federacije, prema proceni za mart 2014.2 Prema proceni za 2014. godinu.3 MMF, prema procenama za april 2014.4 „Izveštaj o izabranim državama i temama (Ocena BDP zemlje u pogledu pariteta kupovne moći)”. MMF. April 2014.

16

- BDP po glavi stanovnika je $ 17.884 (2013.) (PKM) 5

- Radna snaga je oko 50% ukupnog broja stanovnika a njena je brojčanost 75,5 (2013.) miliona ljudi6

- Nezaposlenost je u normalnim granicama – 5,4% (jun 2013.)7

- Odnos izvoz/uvoz je pozitivan - $ 184,4 milijardi. Izvoz Rusije je $ 542,5 milijardi (prema procenama iz 2012.)8

- Pored nafte, drvni materijal i proizvodi od drveta jedna su od osnovnih izvoznih roba (Drvni materijal: $ 7.324.251.000 (1,4%) 2013.)

- Uvoz Rusije je $ 358,1 milijardi (prema procenama iz 2012.)9

-Trgovinske organizacije – STO (2012.), ZND, APEC, Organizacija za evroazijsku ekonomsku saradnju EURASEC, G-20, G-8

- Klasacija prema olakšicama za biznis - 92. mesto10

Vladavina zakona i efikasnost regulativeKorupcija u upravljanju i poslovanju masovna je praksa, a sve veće odsustvo evidencije

omogućuje birokratama da prolaze nekažnjeno. Vlada često najavljuje kampanje borbe protiv korupcije, ali su one obično na površini. Vladavina zakona se ne primenjuje jednako u celoj zemlji, a sudska vlast je podložna političkom pritisku i nedosledna je u primeni zakona. Zaštita prava na privatno vlasništvo je slaba. Vrednost pokazatelja slobode od korupcije je 22,1 – puno više ispod granice kategorije „represirani“ (vrednost ispod 50 prihvata se za „represiju”).

Birokratske prepreke i nedosledna primena zakona i dalje generišu značajnu nesigurnost za preduzetnike kod donošenja odluka. Ostareli Zakon o radu i dalje ograničava rast zaposlenosti. Vlada koristi velike subvencije, brojne državne firme, poreze na izvoz naftnih derivata i druga sredstva kako bi uticala na domaće cene. Vrednost pokazatelja poslovne slobode je 70, što je kategoriji „umereno slobodnih“.

Opšti osvrt na rusko tržište nameštajaRusko tržište nameštaja jedno je od svetskih tržišta sa najbržim porastoim i najvećom

konkurencijom. Međutim, njegov je udeo na svetskom tržištu nameštaja još uvek prilično mali (ispod 3%).

Prema klasaciji CSIL11 Rusija je jedanaesto najveće tržište nameštaja u svetu (u 2002. bila je 16.), 9. po uvozu nameštaja (15. u 2002.) i 15. po proizvodnji nameštaja.

U poslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno, s tim da od 653 miliona dolara u 2000. ruska proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko i dostigla je 4 milijarde dolara u 2008. godini. Ovaj ubrzani rast tržišta rezultat je ukupnog poboljšanja ruske privrede i pozitivnog razvoja izgradnje nekretnina. Finansijska kriza dovela je do blagog smanjenja obima tržišta sa 4 na 3,9 milijardi dolara u 2009.

Aktuelna zvanična vrednost tržištа je 4-4,5 milijarde dolara prema podacima ruskog Biznis žurnala. I pored toga, stručnjaci časopisa priznaju da su realne brojke puno iznad zvaničnih i pretpostavljaju da će se stvarna slika oformiti ukoliko se zvanične brojke pomnože sa dva, kako bi se uzela u obzir produkcija velikog broja manjih firmi i preduzetnika koji nisu precizno obuhvaćeni zvaničnim podacima.

Ruska proizvodnja orijentisana je uglavnom na domaće tržište: samo neznatan deo odlazi na spoljašnja tržišta (ispod 5%). Što se tiče budućih perspektiva, rusko tržište nameštaja postaje još

5 MMF, prema procenama za april 2014.6 „Radna snaga krajem meseca u Rusiji”. Federalna državna statistička služba. Sa danom 26. jula 2013.7 „Radna snaga krajem meseca u Rusiji”. Federalna državna statistička služba. Sa danom 26. jula 2013.8 „Centralna obaveštajna uprava”. Cia.gov. Mesec 12.2012.9 „Centralna obaveštajna uprava”. Cia.gov. Mesec 12.2012.10 „Biznis”. Svetska banka. Mesec jun 2013.11 CSIL- Centar za industrijska istraživanja

17

privlačnije u poređenju sa ostalim osnovnim evropskim tržištima, gde prema proceni CSIL prodaja će biti skoro stabilna ili će zabeležiti slab porast u doglednoj budućnosti.

Potencijalni obim tržišta u više navrata nadmašuje sadašnje prodaje nameštaja. U odnosu na tržišta nameštaja Zapadne Evrope i Severne Amerike, rusko tržište nameštaja karakteristično je po velikoj potražnji i zavisnosti od uvozа.

Očekuje se da tržište i dalje raste prosečnim tempom od 9% do 2014.

c) Srbija

Proizvodnja nameštaja u Srbiji ima dugu i bogatu istoriju. Pre Drugog svetskog rata industrija je bila razvijena do nivoa da zadovolji potrebe lokalnog tržišta. Nakon rata, zahvaljujući činjenici da je država prilično bogata sirovinama – 27% teritorije je pokriveno šumom (od čega je 80% bukva, 11,5% četinari i 8,5% hrast) – i zahvaljujući intenzivnom procesu industrijalizacije, industrija nameštaja je počela da zauzima zaista značajno mesto u srpskoj privredi. Od početka 50-ih godina pa do kraja 80-ih industriju nameštaja su uglavnom predstavljala velika preduzeća koja su praktično pokrivala sve proizvodne faze osim obrade drveta. Tokom tog perioda su osnovana velika preduzeća poput Simpa, Jasena, Šipada, itd. Ekonomska kriza 90-ih i proces privatizacije u 2000. godini su rezultirali postepenom dezintegracijom državnog sektora. Većina preduzeća je bankrotirala ali su u isto vreme ona postala osnova za razvoj ogromnog MSP sektora. Nekadašnji veliki industrijski centri poput Vranja, Kraljeva i Kragujevca su postali mesta u kojima je na stotine malih zanatskih radionica počelo sa radom i uskoro su formirale sektor u kome dominiraju MSP. Premeštanje kvalifikovane radne snage iz velikih preduzeća u mnogo fleksibilnija MSP je imalo naročito pozitivan efekat na početku procesa. Međutim, sa druge strane, mali kapaciteti, ogromna konkurentnost na lokalnim tržištima, nedostatak marketinških veština, prilično zastarele tehnologije i nemogućnost izvoženja na atraktivnija tržišta kao što je EU i Rusija ograničili su aktivnosti preduzeća samo na domaće tržište.

Većina privatnih kompanija se može svrstati u mala preduzeća (91.7%). Srednja preduzeća čine svega 7.1% a velika preduzeća 1.3% od ukupnog broja kompanija. Kompanije nameštaja u privatnom vlasništvu proizvode pretežno unutrašnji nameštaj i nameštaj pravljen po narudžbini (male jedinice nameštaja, spavaće sobe, kuhinje). Neke privatne kompanije, koje pripadaju grupi srednjih preduzeća, su veoma poznate po proizvodnji kvalitetnog nameštaja i uspešno izvoze na EU tržište. Udeo stranih i mešovitih kapitalnih investicija u srpsku industriju nameštaja je relativno mali. Većinu prihoda od proizvodnje nameštaja ostvaruju velike kompanije, sa udelom ukupnog prometa od 47.05%, slede mala prduzeća sa 28.5% i srednja preduzeća sa 24.5% (2001). Najveća koncentracija malih i srednjih preduzeća koja proizvode nameštaj je u privrednim centrima. Ovo je razumljivo zbog blizine potrošača. Velike kompanije, u dobroj meri, su orijentisane pretežno na izvoz. Domaća prodaja ovih kompanija je orijentisana na velike gradove i regione u Srbiji. Gotovo sve kategorije nameštaja se proizvode u Srbiji: nameštaj za domaćinstvo, kao i za prodavnice, hotele, restorane, obdaništa i škole, itd. Postoji veliki broj različitih vrsti nameštaja u svakoj od ovih kategorija. Najzastupljeniji je nameštaj za spavaće sobe. Vodeća pozicija nameštaja za spavaće sobe u poređenju sa drugim kategorijama je rezultat intenzivne potražnje od strane hotela u Srbiji i takođe u Rusiji. Takođe se proizvode stolice i sofe, garniture za trpezariju i kuhinju i nameštaj za predsoblja.

18

Srbija ima potencijal da postane željena destinacija za strane investicije u sektor drveta i nameštaja. Postoji oko dva miliona zaposlenih u Srbiji a jedna trećina od njih radi u proizvodnim sektorima. Industrije obrade drveta i nameštaja obuhvataju 2,365 kompanija, od čega je 96% u privatnom vlasništvu i pretežno su locirane u centralnim oblastima Srbije. Većina ovih kompanija se bavi drvenom građom (1,491) i nameštajem (402). Ovaj sektor formira 1.24% udela u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP) i predstavlja 3.95% ukupne industrijske proizvodnje sa kontinuiranim pozitivnim trendom rasta tokom poslednjih godina.

Nekoliko ključnih članica prekogranične organizacije su već sarađivale sa kompanijama u centralnoj i južnoj Srbiji. Istraživači su za ovaj izveštaj ažurirali svoju analizu iz 2011. godine.

Zaključci sa 1 na 1 sastanaka sa kompanijama za nameštaj iz centralne i južne Srbije:

Kompanije se mogu podeliti u dve jednostavne kategorije koje se još mogu podeliti na podkategorije a njihov presek naročito može biti koristan za razvoj strategije klastera. Tako da se kompanije u osnovi mogu podeliti na:

o Kompanije orijentisane na izvozPrimeri : GIR, Kolarević

o Kompanije orijentisane na domaće tržištePrimeri: NETWOOD group – Blažeks, Jelovica, Paviljon T, Ćuković – sve iz Kragujevca, Hanibal – iz Vranja

o Kompanije koje posluju na oba tržištaPrimeri: Ginko, Domis, Pegasus, DN Company.

U zavisnosti od tržišne orijentacije, kompanije su razvile sopstvene sisteme trgovine koji se značajno razlikuju a prvi pregled ukazuje da kompanije ne mogu da proizvode zajedničke aktivnosti. Njihovi sistemi trgovine i prodaje su sledeći:

o Kompanije orijentisane na izvoz imaju prilično jednostavan pristup tržištu. Njihove glavne aktivnosti na tržištu su da nađu dobrog kupca koji posluje na određenom državnom ili regionalnom tržištu I da postanu njegov proizvođač. Osnovne karakteristike ovih kompanija u oblasti trgovine su sledeće:

Prilično mala marža – 10 -12% Niske cene (maloprodajna cena je uglavnom 4 puta veća od velikoprodajne

cene) Potpuna zavisnost od velikog kupca Precizni rokovi proizvodnje, isporuke i plaćanja Stalna zavisnost od kredita zbog nedostatka sopstvenog investicionog

portfolia – zbog malih marži Mali asortiman proizvoda Nedostatak kreativnosti i razvoja sopstvenog dizajna Nedostatak održivosti sistema tehnologije i kontrole Odlično iskustvo i velika odgovornost u izvoznom poslovanju Nizak nivo stresa

19

Fleksibilnost ovih kompanija nije toliko velika zbog stabilnog pozicioniranja na profitabilnim tržištima

o Kompanije orijentisane na domaće tržište imaju potpuno drugačije iskustvo i logiku poslovnog razvoja. Njihova najprofitabilnija tržišta su veliki državni sistemi poput bolnica, administrativnih institucija, škola i drugih državnih ustanova koje mogu da daju ozbiljne porudžbine. Pojedinačni kupci, male kompanije, privatne ustanove su praktično u “drugoj zoni” interesovanja zbog male potrošačke moći. U skladu sa svim ovim činjenicama, kompanije koje su orijentisane na domaće tržište razvijaju potpuno drugačiji system trgovine, na osnovu sledećih karakteristika:

Poslovanje na javnim tenderima (što znači suočavanje sa korupcijom u skoro svim slučajevima)

Zavisnost od ekonomske održivosti kupca Investiranje u sopstveni imidž u lokalnoj zajednici i u kupce što često

podrazumeva opremanje određenih tačaka interesovanja ili pod prilično lošim uslovima ili besplatno (poput investiranja u moguće kupce)

Stalno odlaganje naplate od glavnih kupaca što često dovodi do definisanja naplate na rate

Igranje sa instrumentima sivog tržišta – naročito sa pojedinačnim kupcima Nedostatak sredstava za investiranje u kvalitet Nepristrasnost redovnih marketinških instrumenata – sajmovi, izložbe, itd.

(ovi instrumenti su isključivo u svrhu postizanja prestiža među lokalnim konkurentima što može dobro pozicionirati kompaniju na tržištu ali su efekti ovih instrumenata prilično nemerljivi)

Nizak nivo odgovornosti u realizaciji ugovora – rokovi su kritične tačke Strah od gubitka pozicije na postojećim tržištima – strah od rizika (ovo je

problem odsustva sopstvenih sredstava za upravljanje rizicima ili nekih mogućih garantnih sredstava koja ih mogu spasiti potpune likvidacije). U ovoj karakteristici je osnova razloga za prethodnu – nizak nivo odgovornosti.

Konstantno igranje na ivici profita i jaz zbog predstavljene situacije na njihovom tržištu

Veći i kreativniji asortiman proizvoda uključujući i dizajn Nivo fleksibilnosti ovih kompanija je prilično visok zbog konstantnih namera

za pozicioniranjem na manje stresnim tržištima.

o Kompanije koje posluju na oba tržišta imaju iskustva i na domaćim i na međunarodnim tržištima a ova pozicija im omogućava prilično opuštenu situaciju zato što su u mogućnosti da odbiju određenu poslovnu ponudu ako deluje rizično. Ali kompanije imaju prilično dobar finansijski portfolio što im omogućava ovu vrstu “plesa”. Osnovne karakteristike njihove trgovine su:

Postojanje nekoliko kanala prodaje: Njihove sopstvene kancelarije na stranim tržištima Efikasno ciljanje sajmova

20

Razvijena mreža partnera na stranim tržištima a koje nisu pokrile prethodne dve grupe kompanija

Poštovanje rokova Različiti standardi proizvodnje za različita tržišta Veća orijentacija na izvoz nego na lokalno poslovanje ali u isto vreme

pokušavaju da ne izgube pozicije na domaćem tržištu – ovo tržište pruža određene mogućnosti za poslovanje u sivoj zoni – gotovinu, direktne uslove, atraktivne državne tendere.

Zahvaljujući činjenici da su ove kompanije prilično održive na polju trgovine njihove pregovaračke sposobnosti su znatno veće od prethodne dve grupe kompanija

Ove kompanije su obično pripremljenije za rizike zbog njihovog finansijskog i iskustvenog portfolia

Asortiman proizvoda ovih kompanija je prilično veliki ali je nivo fleksibilnosti između prve i druge grupe kompanija zbog zaista jake pozicije na tržištima.

2. Analiza Trendova na tržištu

Kratak osvrt na globalne trendove i razvoj u sektoru nameštaja: Od 2003. do 2006. svetska proizvodnja nameštaja povećana je za skoro četvrtinu. Svetski rast će se nastaviti – u 2008. do skoro 307 milijardi evra proizvodne vrednosti. Evropa je vodeći svetski proizvođač nameštaja (+9.3 milijardi evra), ne na poslednjem mestu

usled proširenja EU Proizvodnja u Evropi je u porastu, ali znatno sporije

(EЕС +10%, ali u Aziji +47%) U pogledu proizvodne vrednosti Evropa je izgubila

udele u odnosu na druge svetske regione, pri čemu je ova vrednost smanjena sa 41.6% svetske proizvodnje nameštaja u 2003. na 36,5% u 2006. godini.

Region sa najbržim razvojem nameštaja u svetu je Azija

Svetski rast proizvodnje između 2003. (216,6 milijardi evra) i 2006. (273,3 milijardi evra) otpada pre svega na Aziju sa 42%. Rast u ЕU-27 je znatno sporiji - svega 16,7%.

Pomeranje proizvodnje i rasta iz industrijskih država prema tzv. „novim područjima rasta” (udeo zemalja u razvoju se povećava); u 2007. odnos je već 64 prema 36. To znači da se samo 64% svetske proizvodnje nameštaja ostvaruje u vodećim industrijskim državama. U 2003. ovaj udeo je još uvek 77%.

Evropa je u direktnoj konkurenciji sa Azijom / Kinom, dakle pritisak na evropske objekte – kako u starim, tako i u novim državama-članicama – stalno se povećava.

Konkretno u Zapadnoj Evropi to je dovelo do delimičnog smanjenja proizvodnje, zatvaranja preduzeća i iznošenja proizvodnje u inostranstvo, a time i do zatvaranja radnih mesta.

21

10 najvećih hotelskih grupa u svetu, januar 2013.

1. IHG2. Hilton Hotels3. Marriott International4. Wyndham Hotel Group5. Choice6. Accor7. Starwood Hotels and Resorts 8. Best Western9. Home Inns10. Carlson Rezidor Hotel Group

Izvor: http://www.hospitalitynet.org/news/4060119.html

U EU preovlađuju veliki hotelski lanci (vidi Tabele ispod). Svi sa izuzetkom Starwood Hotels i Home Inns su veliki učesnici na evropskom nivou i izuzetno su važni investitori u svoja hotelska portfolija.

Razvoj globalne hotelijerske ponude održava sve veća dinamika međunarodnih hotelskih grupa. Evropska hotelijerska industrija pokrenula se bržim tempovima od početka 2014.

U pogledu ponude soba plasman lidera u 2014. je sledeći: IHG je ispred Hilton Worldwide, Marriott International, Wyndham Hotels Group, Choice Hotels, Accor i Starwood Hotels. I pored toga, ekonomski modeli ovih sedam vodećih grupa veoma su različiti.

Brzi razvoj modela “asset light” (olakšanje aktive) poslednjih godina pretvorilo je sve grupe u velike franšizere. U toj oblasti Wyndham Hotels Group, na četvrtom mestu u svetskoj klasaciji, sa razlogom pretenduje za mesto franšizera broj 1 u svetu. Njegova snaga u toj oblasti je još uvek pre svega u Severnoj Americi, ali trenutno grupa se diversifikuje geografski preko važnih investicija u Aziju i Evropu. Iza Wyndham u plasmanu, čisti franšizer Choice Hotels i IHG takođe prelaze prag od 500.000 soba, koje su brendirane pomoću franšizatora.

Obrnuto, francuska grupa Accor izdvaja se snažnim udelom vlastitih hotela i lizinških hotela: njena težina u toj oblasti (preko 190.000 soba) daleko nadmašuje onu svih ostalih grupa, od kojih sve imaju manje od 30.000 vlastitih soba ili lizingovanih soba. To objašnjava zašto Accor integriše ovu sopstvenu imovinu ili lizingovanu imovinu u posebnu podružnicu HotelInvest, dok druga njena podružnica HotelServices ujedinjuje franšiziranu imovinu i upravljanu imovinu, čiji se model pre može usporediti sa ovim ostalih nabrojanih hotelskih grupa.

Marriott International je lider sa najviše soba, kojima se upravlja saglasno ugovorima o upravljanuju (preko 280.000), pretičući Starwood Hotels, Hilton Worldwide i IHG, svaki od kojih ima između 180.000 i 190.000 soba kojima se upravlja saglasno ugovorima o upravljanju. Snaga tih učesnika u toj oblasti rezultat je takođe njihovih portfolija maraka i konkretnije značaja maraka na visokom i još višem nivou u okvirima ovih grupa. Ugovori o upravljanju zaista se koriste u širokim razmerama u ovom segmentu.

To takođe dovodi do dominacije ugovora o upravljanju u Starwood Hotels & Resorts (preko 55% upravljanih soba): za razliku od konkurenata grupa nema maraka koje su pozicionirane u ekonomskim segmentima, gde su drugi načini zaštite, konkretnije franšiza, sire zastupljeni.

Različiti režimi zaštite direktno utiču na promet koji ove grupe generišu. Operateri koji rade pre svega preko franšize, naprimer Choice Hotels, Wyndham Hotels Group ili IHG, generišu znatno manji promet po sobi u odnosu na grupe sa većim udelom vlastitih hotela, lizingovanih hotela ili upravljanih hotela.

U stvari franšizirani hoteli generišu pre svega takse za usluge koje grupa pruža „neto” od operativnih troškova (plata, kupovina…) koje preuzimaju franšizatori. Obrnuto, grupa poput Accor, koja direktno eksploatiše hotele, ubire sve prihode koji se generišu u prometu i preuzima sve za to vezane operativne troškove. Na isti način, naročito visoki ukupni promet od prodaja Marriott International može da se objasni integrisanjem prometa i troškova njenih preko 280.000 upravljanih soba. Ovaj

22

opis, konkretnije Marriott International, opravdava njenu poziciju broj jedan u svetu u pogledu prometa, pretičući Hilton Worldwide, Accor i Starwood Hotels.

Drugi trendovi na nivou EU

Potpredsednica Evropske komisije Tajani najavila je prilikom posete I Saloni del Mobile u Milanu usvajanje nove evropske strategije za industrije prerade drveta i nameštaja, koja će biti objavljena do kraja juna. Zajedno sa merama usmerenim na poboljšanje konkurentnosti sektora, komesar Tajani je predstavila predstojeće istraživanje o usvajanju „identifikacione karte” za nameštaj.Potpredsednik Tajani takođe je najavila predstojeći

start istraživanja u vezi sa usvajanjem identifikacione karte za nameštaj – instrumenta, usmerenog

23

Inter Continental

Hotel Group Inter Continental Hotel Group (ICHG) je engleska firma, počela sa radom 2003.ICHG Centrala se nalazi u Denham-u, Buckinghamshire.ICHG ima 4.700 nekretnina u 100 okruga širom sveta. 635 hotela s kapacitetom od 102,433 soba se nalaze u Evropi.I.C.H.G zapošljava više od 350.000 ljudi u 2013.ICHG je vlasnik 11 brendova u svetu, a među brendovima su: Intercontinental Hotels and Resorts, Crowne Plaza Hotel and Resorts, Huaxluxe Hoteli i odmarališta i Holliday Inn.

ZemljaBroj Hotela

Belgija 13

Velika Britanija 298

Francuska 55

Španija 37

Holandija 19

Nemačka 61

Ukraina 2

Italija 34

Finska 8

Danska 1

Litvania 2

Russa 15

Turska 19

Austria 6

Grčka 4

Druge zemlje 61

Ukupno 635

Marriott International Marriott International je Američka firma.Marriott International sedište se nalazi u Bethesda, Maryland.Marriott International osnovana je u Washingtonu 1927, od strane Willard i Alice Marriot. Danas kompanija ima 3.900 nekretnina u sveta.298 hotela s kapacitetom od 20,806 soba proširilo se preko 12 brendova u Evropi.Zajedno ovi hoteli zapošljavaju 199,929 ljudi u 2013.Marriott International je vlasnik 15 brendova u svetu, među brendovima su: Marriot, Bvlgari Hoteli i odmarališta, AC hoteli, dvorište, Springhill Suites, Fairfield Inn and Suites.

ZemljaBroj Hotela

Belgija 5

Velika Britanija 63

Francuska 25

Španija 75

Holandija 3

Nemačka 29

Danska 1

Švedska 2

Rusia 16

Italija 23

Austria 8

Ostalo 48

Sve 298

na poboljšanje informacije za korisnike, transparentnosti tržištа i podsticanja kvalitetnih proizvoda koji zadovoljavaju najviše standarde. Po njoj ova mera će dopuniti nedavno usvojeni od strane Komisije paket sigurnosti proizvoda i nadzora tržištа.„Identifikaciona karta nameštaja će biti instrument sa neverovatnim potencijalom za potrošače i tržište. Visoko ocenjujemo nameru Komisije da pretvori takav važan sektor poput našeg u cilju sistematizovanja politike, kao što je to već učinila sa mnogim drugima”, izjavio je Markus Visner, predsednik Konfederacije evropskih industrija nameštaja EFIC.

Trendovi pre recesije

Pokazatelji za industriju nameštaja u odnosu na šest država

24

Izvor: Gisbert Brenneke: Posmatranje evropskih grana prerade drveta/nameštaja (januar 2009.)

Slika: Zaposlenost (promena u odnosu na prethodnu godinu, %) Bugarska, Italija, Danska, Nemačka, Rumunija, Češka; Promet (promena u odnosu na prethodnu godinu, %) Bugarska, Italija, Rumunija, Nemačka, Danska, Češka; Izvozne kvote (kao udeo godišnjeg prometa, %) Bugarska, Italija, Rumunija, Nemačka, Danska, Češka

Tekući oporavak od recesije

a) Evropa Kao najveće tržište nameštaja na svetu – kako za proizvodnju, tako i za dizajn i potrošnju, evropsko tržište je kompleksno.

Maloprodajno tržište se može podeliti na 3 vrste prodaje:

Hiper-tržište – na kojem je najveća IKEA i njen lanac snabdevanja; Lokalni i regionalni lanci, obično ograničeni na određenu državu ili region u državi, sa

do 50 ogranaka (uglavnom manje od 4). U Srbiji je to SIMPO. Prodavci dizajnerskog nameštaja, koje predvode italijanske kompanije ili stilizovane

kompanije. Tu spadaju Habitat (Velika Britanija), Marinelli (Bugarska), Natuzzi (Italija) i Hoffner (Nemačka).

25

Dizajnerski nameštaj je još uvek po ukusu manjine a iako postoji interesovanje širom Evrope, trend prodaje u svim segmentima je još uvek slab.

U modernim domovima kuhinja je sada mesto za druženje! Glavna motivacija za kupovnu novog nameštaj je da se zameni postojeći nameštaj zarad zadovoljavanja promene ukusa, ili sve veća dominacija multimedija. Međutim, za razliku od hotela, životni vek svih vrsti nameštaja je izuzetno dug:

Nameštaj za dnevnu sobu – do 12 godina Kreveti i spavaće sobe – 15+ godina Kuhinje – do 20 godina

Kada potrošači kupuju novi nameštaj to je obično propraćeno i novim konceptom unutrašnjeg dizajna – ponekad kopirajući hotelski dizajn. Akcenat je sada stavljen na funkcionalnost, mobilnost, fleksibilnost i komfor – bolje nameštaj bez barijera nego težak nameštaj. Standardi estetike i kvaliteta su u porastu.

8 hotelskih grupacija od 10 najvećih na svetu. Samo Home Inn i Choice hoteli su izvan Evrope.

Jasno je da, pošto ovi lanci obuhvataju hotele od 3* do 5*, su oni osnovni cilj oba klastera i kao što se može videti iz trenutne analize Bugarskog klastera nameštaja, to je već velika uspešna priča.

Zaključak:

Iako je oporavak od finansijske krize već počeo, veoma je postepen i vodi ka nivou pre krize. Pošto je period od 2003. do 2008. godine imao tako eksplozivan rast, to znači da je tržište još uvek na zadovoljavajućem nivou.

IKEA prodaja i dalje raste; Stopa bankrotstva kompanija se dramatično usporila; Online trgovina je porasla na 3% od ukupne prodaje, i povećava se za 25% svake

godine. Koncept kvalitetnog života je postao esencijalan za način života Britanaca, Francuza i

Nemaca (kopirajući skandinavske trendove); Hotelski trendovi u dizajnu, koji se menjaju mnogo brže od trendova za kućni

nameštaj kreiraju ukuse, stilove i kvalitet. Svi ovi faktori ostavljaju dosta prostora za razmišljanje kako da jugoistočna Evropa proširi poslovanje i da razvije nova tržišta. Ali tržište je izgleda bilo organskog rasta a ne ekperimentalnog rasta u prethodnim periodima.

26

b) Rusija

Tempovi rasta i trendoviPoslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno i od 653 miliona dolara u

2000. godini proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko dostižući 4 milijarde dolara u 2008. godini. Trenutna zvanična vrednost tržišta je 4-4,5 milijarde dolara prema podacima ruskog Biznis žurnala. I pored toga, stručnjaci časopisa priznaju da su realne brojke daleko veće u odnosu na zvanične i pretpostavljaju da bi slika bila realnija ukoliko se brojke pomnože sa dva, kako bi se uzela u obzir produkcija velikog broja manjih firmi i preduzetnika koji nisu precizno evidentirani od strane zvanične statistike.

Jedan od činilaca rasta je stabilan razvoj i rast privrede u periodu posle 2000. godine. Drugi činilac koji je doprineo značajnom razvoju je poboljšanje stanja nekretnina/rast građevinarstva, pri čemu je u 2012. broj novih stambenih zgrada dostigao 219.000, beležeći povećanje za 9% u odnosu na 2010.

Poslednjih 10 godina ruska industrija nameštaja razvija se uspešno i od 653 miliona dolara u 2000. godini ruska proizvodnja nameštaja povećana je šestostruko dostižući 4 milijarde dolara u 2008. godini. Ovaj ubrzani rast tržišta rezultat je celokupnog poboljšanja ruske privrede i pozitivnog razvoja izgradnje nekretnina.

Finansijska kriza dovela je do blagog smanjenja obima tržišta sa 4 na 3,9 milijardi dolara u 2009. godini.

Prema tekućim prognozama očekuje se da se rast tržišta nameštaja nastavi prosečnim tempom od 9% do 2014. Obim uvozа u stalnom je porastu posle opadanja u 2009. godini. Njegov rast (+35% godišnje) veoma je ubrzan, u odnosu na rast domaće proizvodnje.

I pored velikih uvoznih carina, obim uvozа jeftinog nameštaja beleži čak brži porast u (+58% za nameštaj po ceni ispod 1.8 evra/kg). Uvoz nameštaja povećan je skoro 4 puta u periodu od 2005. do 2011. (sa 783 na 2.963 miliona dolara). Posle pristupanja STO carine su pale.

Jeftini nameštaj (uglavnom iz Kine, na koji otpada preko 20% ukupnog uvoza nameštaja u Rusiju) u direktnoj je konkurenciji sa nameštajem većine domaćih proizvođača.

- Visoke carine čiji je cilj da štite domaće tržište od uvoza, smanjiće se posle prelaznog perioda prema STO sa 41,7% na 12,8% prosečno za zaštićene pozicije i sa 15% na 10% za nezaštićene pozicije

- Nameštaj se uvozi uglavnom iz Italije, Kine, Belorusije, Nemačke i Poljske. - Italija je glavni dobavljač Rusije sa tržišnim udelom od skoro 23%, ali njena pozicija je u

opadanju (sa 38% u 2007.) zbog brzog povećanja udela kineskog uvoza: od 2007. do 2012. uvoz kneskog nameštaja povećan je za 24% godišnje, s tim da to ne uključuje obime na sivom tržištu.

Potrošački trendovi:- Minimalizam u kancelarijskom nameštaju koji je kompaktniji i prenosiv: razvojem računarskih

tehnologija sa pisaćeg stola u kancelarijama „nestale” su gomile papira i eliminisana je potreba za velikim nameštajem. S obzirom da ruski dizajneri kancelarijskih prostora prihvataju zapadnu modu kancelarija sa otvorenim prostorijama, kancelarijski nameštaj postaje kompaktniji i lakše prenosiv.

- Jedinstven dizajn stvara imidž određene firme ili lica: kancelarijski nameštaj nije više samo potreba, već nedeljivi deo celokupnog imidža firme. Klijenti počinju da posvećuju veću pažnju konstrukciji i dizajnu kao načinu iskazivanja firmenog stila i originalnosti.

27

- Obrazovanje preko igre (obrazovanje + razonoda) razdvaja kancelarijski prostor na različite zone sa ugodnim nameštajem za odmore, ručke, sastanke idr.

- Spoj luksa, elegancije i funkcionalnosti.- Klasika za šefove: Što se tiče kancelarija viskorangiranog osoblja i direktora, neke su se ruske

firme preusmerile na „lagan” visoko sofisticiran nameštaj. I pored toga, mnogi još uvek ostaju privrženi klasičnim drvenim komodima. Ipak, Rusi smatraju da je uvozna roba bolja od domaće.

- Visoka cena mora da bude vidljiva- Rusi još uvek više vole tamne boje, ali i prirodne (svetlo drvo, pesak, bež i dr.) postaju sve

popularniji- Eko-dizajn ima sve više pristalica, ali ga većina klijenata pre svega razume kao upotreba

prirodnih materijala i biljaka u dizajnu prostorija kod kuće i u kancelariji- Nordijski stil stekao je izvesnu popularnost, posebno u Sankt Peterburgu, iz mnogih razloga

(popularnost Ikea, povećanje životnog prostora). I pored toga, za Ruse nordijski stil znači pre svega lakoničnost i fine linije, a ne uobičajenost ili preterano pojednostavljenje.

Dodatni podaci- Švedski proizvođač nameštaja IKEA najpoznatija je marka na ruskom tržištu- Većina Rusa još uvek smatra da je uvozna roba bolja od domaće proizvodnje; taj odnos datira

sa vremena komunističke epohe u Sovjetskom savezu, kada je obim proizvodnje imao veći značaj, nego kvalitet i raznovrsnost proizvoda

- Kada kupuju nameštaj domaće proizvodnje, ruski kupci obično preferišu nameštaj koji je proizveden prema individualnom projektu.

Ukrajina i Bjelorusija

Kako su oba tržišta mlada i znatno manja od ruskog, definisali smo sledeće glavne stope rasta i trendova:

a) za Ukrajinu• Tržište nameštaja iznosilo je 650 mln USD$ u 2011• 25-30% godišnja stopa rasta tržišta nameštaja u periodu 2007-2013• 40% od nameštaja u Ukrajini je proizvedeno od strane domaćih kompanija• Trendovi ka smanjenju količine jeftinog namještaja i podizanju nameštaja srednje cenovne kategorije• Uvoz je bio 446 mln USD$ u 2011• Uvoz nameštaja se godišnje povećava - sa 31,2% u 2011• Izvoz nameštaja iznosio je 445 mln USD$• Rast izvoza je 43% u 2011

b) Za Bjelorusiju• Tokom 2013 kapacitet Beloruskog tržištu nameštaja porastao je za 3,5%

28

• Udeo nameštaja proizvedenog u Belorusiji je 70-80%• Rastući trend je da sve više potrošača preferira Beloruski nameštaj• Tržište ima trend rasta u poslednjih nekoliko godina. Prema zvaničnim podacima, dinamika potrošnje nameštaja je porasla sa 319 (m, USD$) u 2007 - 519 (m, USD$) u 2012• Neformalni sektor je relativno stabilan (od 106 (m, USD$) u 2007 ide do 130 (m, USD$) u 2012• Ukupna potrošnja nameštaja uključujući i neformalni sektor u 2012 iznosi 649 (m, USD$)• Oko 95% domaćeg tržišta je nameštaj i pokućstvo, od kojih 78% su kabineti i tapacirani nameštaj• Svake godine oko 45-60% nameštaja proizvedenog u Bjelorusiji se izvozi u 31 zemlju širom sveta. Izvoz u Rusiju predstavlja 101.500.000 dolara, ili 71,8%, u Kazahstan - 27.300.000 dolara (19,3%).

c) Srbija

Uobičajena šala je da je Srbija uvek u krizi, tako da nedavna finansijska kriza nije bila ništa novo!

Od raspada Jugoslavije država Srbija je pretrpela pad BDP unazad 20 godina. Stalno odlivanje populacije, veličina države i proizvodni kapaciteti su smanjili privredu za više od trećine.

Tokom 2008. godine privreda se oporavila u mnogo čemu:

Rezultati stranih investicija su veoma obećavajući; Državne rasprodaje su rezultirale novim igračima i prilikama; Politika vlade je počela da prati EU pristupe.

SIEPA – Agencija za strana ulaganja za Srbiju je imala velikih uspeha.

Nedavne strane investicije u Srbiji – Industrija drveta i nameštaja

29

Ove investicije su u velikoj meri bile izvan glavne zone Srpskog klastera nameštaja u južnoj Srbiji – Niš, Leskovac i Vranje.

Kao rezultat studije istraživanja razgovarano je sa nekih 15 kompanija nameštaja u južnoj Srbiji tokom perioda od 3 meseca u 2014. godini.

Nameštaj je veoma važan u Srbiji i privlačniji je za strana ulaganja. Trenutno postoji 2,578 kompanija koje se bave obradom drveta, a većina njih su MSP. One ukupno zapošljavaju 31,550 radnika, od kojih je 53% zaposleno u industriji nameštaja, 30% u primarnoj proizvodnji drveta i 17% u šumarstvu. Karakteristično za domaće tržište je da proizvođači imaju sopstvene maloprodajne objekte i mrežu veleprodaje, a većina malih trgovinskih radnji (kapaciteta od 700 m2) prodaje različite brendove nameštaja. Direktna kupovina između proizvođača i krajnjeg kupca može se desiti u maloprodajnim objektima.

3. Trenutni status i aktivnosti vođene tržištem za BKN i SKN

30

Cilj prekograničnog projekta je da se prenese znanje i iskustvo bugarskih stručnjaka njihovom srpskom ekvivalentu. U smislu razvoja klastera ovo je veoma značajno.

Bugarski Klaster nameštaja

Za postojanje od 6 godina i sa 33 članice BKN je počeo da postiže zavidne rezultate kada je u pitanju izvoz. Kreirao je lanac isporuke sa sposobnošću da proizvede visoko kvalitetan nameštaj po narudžbi za međunarodna tržišta.

Članice klastera su 25 MSP, proizvođači nameštaja, 5 dizajnerskih studija, 2 NVO i 2 obrazovne institucije.

Rezultati:

2006-125,685 hotelskih soba

Željeni dobavljač za dve nemačke hotelske grupacije

2012-132,600 Citroen izložbenih salona, Francuska

Proširenje na Veliku Britaniju / Skandinaviju i Kaspijsko more

2013 Premeštaj u novu kancelariju klastera i prekogranični projekat

2011-13 Promet klastera: €1.5 miliona, €3.5 miliona, €5 miliona

Do 2014. godine promet od izvoza – pretežno u Francusku, Nemačku, jugoistočnu Evropu i Veliku Britaniju je dostizao 6 miliona evra. Ukupan promet 25 MSP je dostizao 65 miliona evra (50 miliona evra u 2010. godini). 6 MSP su ostvarila preko 50% prometa od izvoznog marketinga klastera. Ukupno zaposlenje je 3000+ ljudi. Privredni rast od 14% godišnje čak i u godinama finansijske krize – rast veći od 18% u 2013. godini.

Faktori uspeha:

Korišćenje usluga kompanije za upravljanje projektima, Ligna Group koja rukovodi marketingom i ispunjenjem porudžbina

Počeo je kao izvozno udruženje sa jednostavnim akcionim planom; a zatim je razvio druge agende sa kompanijama članicama

Bez ometanja od sredstava iz EU! Početni uspeh u Nemačkoj u 2006. godini praćen uspehom iz 2010. godine sa Citroen

izložbenim salonima u Francuskoj.

Srpski Klaster nameštaja

SKN je načinio samo ograničeni napredak i nastavlja da trpi zbog nedostatka koordinacionog tela.

31

Preliminarna istraživanja na ovom polju (posredstvim SECEP projekta) tokom 2010/2011. godine identifikovala su 17 budućih kompanija, 3 regionalne razvojne agencije i 2 stručne škole kao početne tačke za razvoj SKN.

Postoje dve osnovne grupe:

Proizvođači ormana, uglavnom smešteni u centralnoj Srbiji Proizvođači tapaciranog nameštaja – uglavnom smešteni u južnoj Srbiji

Do sada je preko 50% ovih kompanija i sve institucije podrške bilo uključeno u prekogranični projekat. Industrija nameštaja je poslednja od tradicionalnih industrija koja još uvek živi. Njen predvodnik, SIMPO Grupa, posustaje kako se uloga države smanjuje pred ulazak u EU ali kompanija ima mnogo primera kako su njeni radnici osnovali nova MSP.

Da bi se procenilo poređenje razmera i kompleksnost u južnoj i centralnoj Srbiji, izuzev 2 velike kompanije – SIMPO i Kronospan (proizvođač pločastih materijala) – ostatak u većoj meri mikro preduzeća, nekih 1,300, imaju godišnji promet od 64 miliona dolara (oko 50 miliona evra) a izvoze van Srbije nekih 60% prometa ali uglavnom u države bivše Jugoslavije, naročito u Crnu Goru. Poređenja radi, Kronospan ima promet od 80 miliona dolara.

Izgleda veoma moguće da čak i sa 10% učešća može da stvori održivi klaster. Potrebno je pronaći sredstvo koje će to omogućiti i pravi asortiman proizvoda za tržišta izvan bivše Jugoslavije.

Obratite pažnju na sledeće

SECEP EU projekat je u 2011. godini došao do drugih cifara:

Početna tačka klastera: 14 kompanija Broj zaposlenih: 1087 Promet u 2009. godini: € 17 miliona Radni prostor: 40,500 m2

5. Tržište nameštaja u Rusiji i pridruženim državama bivšeg SSSR

a) Osvrt na nacionalno tržište

32

Ruska industrija nameštaja uspešno je prevladala recesiju: u 2011. godini obim proizvodnje premašio je nivo iz 2008. pre krize prema tekućim cenama. Prema podacima nacionalnog udruženja za nameštaj AMEDORO (Udruženje preduzeća u industriji nameštaja i prerade drveta Rusije), povećanje na godišnjoj bazi je oko 13%, a obim proizvodnje je 6% veći od onog pre krize. Važno je navesti da se za rusku makroekonomiju koriste dve vrste izračunavanja. Prva se baziraju na zvaničnim podacima. Međutim, s obzirom da je udeo tzv. proizvodnje u senci na ruskom tržištu i dalje stalno visok (u mnogim granama, uključujući nameštaj), važno je da se i on uzme u obzir. AMEDORO vrši svoje procene preko određenih indirektnih delatnosti, kao što su recimo ostvareni rezultati u grani proizvoda od iverice, i objavljuje rezultate zajedno sa zvaničnim obrađenim podacima. Kod upoređivanja brojki može da se dođe do zaključka da s ektor privrede u senci na ruskom tržištu nameštaja raste sa mnogo bržim tempovima , nego „ zvanični ”. Na taj način obim proizvodnje nameštaja dostiže 107,22 milijardi rubalja u 2011. po tekućim cenama prema zvaničnim podacima, dok prema proceni sektor u senci dodaje tome oko 80 milijardi rubalja. Obim uvozа u stalnom je porastu posle 30% pada u 2009. i dostiže 2,963 milijardi dolara u 2011. prema podacima zvanične statistike. On raste sa mnogo bržim tempom (+35% na godišnjoj bazi) nego domaća proizvodnja. Prošle godine uvoz je zauzeo više od polovine (54,9%) ruskog tržišta nameštaja ili 40,2%, ako se uzme u obzir proizvodnja u senci. I pored visokih uvoznih carina, obim uvozа jeftinog nameštaja je u porastu, čak sa još bržim tempom (+58,5% za nameštaj čija je cena ispod 1,8 evra/kg) (v. Sliku 1. Uvoz i izvoz nameštaja, 2005.-2011., u milionima dolara)

Ovi proizvodi (uglavnom iz Kine na koje sada otpada preko 20% ukupnog uvoza nameštaja u Rusiju) konkurišu se direktno sa nameštajem velikih domaćih proizvođača. Kao što se vidi iz dinamike, u igri dobija uvoz. Kada se radi o nameštaju, a ne o nafti, Ruska federacija nije izvozno orijentisana država. Trenutno većina lokalnih učesnika nije spremna da uđe na spoljašnja tržišta, naročito na udaljena strana tržišta. Zbog toga obim izvozа je mali (214,5 miliona dolara u 2011.), a trgovinska bilansa je izrazito negativna. Sada je upravo to jedan od ključnih problema za ruske proizvođače nameštaja, а razvoj izvoznog potencijala ostaje izuzetno važno pitanje za njih.

b) Osvrt na regionalna tržišta(Slika: Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. – raspodela po regionima)

Centralni federalni okrug je sa najvećim udelom (38,6%) u domaćoj proizvodnji nameštaja u prošloj godini, sledi Volški federalni okrug (27%) i Severozapadni federalni okrug (11,3%). To je uobičajena raspodela snaga geografskih regiona u ruskoj industriji nameštaja. U celini gledano, plasman regionalne proizvodnje odraz je trendova u potrošnji nameštaja. Upoređivanje ovih brojki sa dijagramima stanovništv a ukazuje na još uvek nerazvijeni potencijal određenih područja . Naprimer, Sibirski federalni okrug je treći po broju stanovništva, ali tek peti po proizvodnji nameštaja. U 2011. godini najveća dinamika proizvodnje zapaža se u Severnokavkaskom području (+30,9%). Tempovi rasta ovde rezultat su subvencionisanog karaktera regionalne privrede (ova područja dobijaju pomoć pre svega iz federalnog budžeta zemlje) i opšteg procesa industrijalizacije Kavkaza. Područje Volge demonstrira uobičajeni pozitivan trend sa 22,2%. Ostali okruzi dostižu skoro prosečan rast za zemlju. U međuvremenu rezultati regiona Južnog okruga, koji moraju da opslužuju predstojeće Zimske olimpijske igre u Sočiju u 2014., još uvek nisu toliko jasno izraženi: +3.3% u 2011. U nastojanju da dopru do više lokalnih potrošača, proizvođači nameštaja proširuju prodajnu mrežu na veliko, posećujući nove distributere u određenim gradovima. Posle Moskve oni obično nastavljaju sa najvećim gradovima sa stanovništvom preko milion ljudi: Sankt Peterburg, Novosibirsk, Ekaterinburg, Nižni Novgorod, Samara, Kazanj, Omsk, Čeljabinsk, Rostov na Donu, Ufa, Volgograd, Perm i Krasnojarsk. Vidi Tabelu 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima u Prilogu

Istovremeno, regionalno orijentisani proizvođači ulažu maksimnalne napore da ponude bolju logističku uslugu otvarajući regionalna skladišta na najpristupačnijim lokacijama. Akcenat na

33

distribuciji preko različitih po veličini distributera ( nezavisni trgovci na malo sa jednim ili dva prodajna objekta ; lokalne prodajne mreže sa nekoliko prodavnica u regionu ; velike federalne mreže koje posluju u celoj zemlji ) je uobičajeni način marketinga za ruske proizvođač e . Neki proizvođači održavaju vlastite maloprodajne objekte u blizini industrijske baze i koriste ih kao platformu za ispitivanje novih proizvoda ili za pronalaženje bolje ravnoteže između trenutnih sezonskih pikova i padova. Što se tiče ostalih regiona, fabrika može da se usredsredi na razvoj vlastite maloprodajne mreže tamo, ali samo kada je njen proizvod previše komplikovan ili ciljna grupa je premala za prosečnog prodavca nameštaja među mnogim markama. U svakom slučaju ovi regioni koji su zanimljivi udaljeni su od sedišta proizvođača.

c) SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO)

Očekuje se da se u narednih 6 godina carine smanje : prema procenama AMEDORO današnja carina od 41 , 7% za jeftin uvoz ni nameštaj postupno će se smanjiti na 12 , 8% u 2018 . godini . Nova pravila igre će biti izazov kako za ruske firme koje će se prvi put otkako postoje naći na otvorenom tržištu, tako i za strane učesnike koji ulaze na ovo područje u razvoju sa velikim potencijalom.

d) Potražnja

Potražnja robe široke potrošnje znatno je porasla poslednjih nekoliko godina.

Vidi Sliku 2. Obimi prodaje nameštaja u Rusiji, 2001.-2012., milion dolara, u Prilogu

Potražnja je glavni pokretač rasta na ruskom tržištu nameštaja, postoji potražnja nameštaja u svakom sektori i u svakoj kategoriji cena. Rast građevinarstva isto tako je značajan činilac razvoja. U 2012. godini broj novih stambenih zgrada dostigao je 219.000, sa porastom od +9% u odnosu na 2010. godinu. Domaća proizvodnja nije u stanju da zadovolji potrebe lokalnih potrošača i to dovodi do većeg uvoza. Udeo evropskih proizvođača je prilično mali u odnosu na onaj njihovih konkurenata iz Belorusije i Kine.

Potrošnja nameštaja po glavi stanovnika u Rusiji je još uvek mala u odnosu na prosek u zemljama sa višim dohocima – u 2012. potrošnja nameštaja kod Rusa je manja za 30% u odnosu na onu potrošača iz zemalja sa visokim primanjima. Srednjoročno gledano, očekuje se da se potrošnja poveća zahvaljujući poboljšanju životnog standarda i velikom udelu mladih potrošača.

Vidi Sliku 3. Segmentacija tržišta u Prilogu

e) Proizvodnja

Uloga domaće proizvodnje raste stabilno posle krize u 2009. Početkom 2013. udeo domaće proizvodnje nameštaja u Rusiji je 42%, premda skoro trećina svih uloženih detalja je iz uvoza. Obim proizvodnje je 3,9 milijardi evra. Ruska proizvodnja orijentisana je uglavnom na domaće tržište.

Postoje tri različite kategorije proizvođača nameštaja na tržištu: ogromna preduzeća koja kontrolišu veći deo tržišta (150-200) i isporučuju robu po celoj Rusiji, srednje firme koje posluju na regionalnom nivou i mali preduzetnici koji pokrivaju domaću potražnju i/ili specifične tržišne niše.

Oko 93% proizvođača nameštaja u Rusiji nalaze se u evropskom delu. Prema izdanju „Furniture and Furnishing Export International” oko 93% ruskih preduzeća proizvođača nameštaja nalaze se u evropskom delu zemlje (uključujući područje Urala). Oko 2% su u Dalekom Istoku i 5% su u Sibiru.

34

Od skoro 2.500-6.000 domaćih proizvođača nameštaja u Rusiji svega 150-200 su velike firme, a ostali su mali/privatni preduzetnici.

Vidi Tabelu 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (u hiljadama jedinica) u Prilogu

Ruski lideri na tržištu snabdevaju tržište preko dobro uspostavljenih distributerskih mreža, kontrolišu njegov veliki deo i ulažu značajna sredstva u dalji razvoj. Jedan nivo ispod njih srednja preduzeća su u ulozi regionalnih proizvođača čija je proizvodnja namenjena za zadovoljavanje lokalne potražnje. Na kraju, još uvek najbrojnija grupa u brzom porastu su male firme koje pokrivaju lokalne potrebe i/ili specifične tržišne niše.

Najveći proizvođači nameštaja u RusijiNajveći proizvođači nameštaja u Rusiji su sledeće 4 firme koje daju dobar uvid u ono što

zemlja može da ponudi:- Elektrogorskmebel – već 45 godina firma proizvodi i nudi nameštaj u celoj Rusiji i ZND,

uključujući kancelarijski nameštaj, kuhinje, spavaće sobe, dnevne sobe i dečje sobe.- Šatura mebel OAO – Proizvodnja nameštaja od 1961. godine; proizvodi nameštaj za dnevne

sobe, spavaće sobe, kuhinje, kao i kancelarijski nameštaj za mala i srednja preduzeća.- Prema proceni firme za proizvodnju nameštaja u Šaturi i Elektrogorsku kontrolišu zajedno

oko 10% ruskog tržišta nameštaja.- Černozemije mebel OAO – Osnovana 1966., ova firma poseduje široku lepezu proizvoda za

sve segmente tržišta.- Miasmebel GAO – Osnovana 1941., firma proizvodi nameštaj u italijanskom stilu za hodnike,

dnevne sobe, trpezarije, spavaće sobe, kabinete idr. Proizvodna fabrika Miasmebel GAO, Mias, Čeljabinski region, Rusija

f) Uvoz nameštajaRusko tržište nameštaja u mnogome zavisi od uvozа. Udeo uvozа u obimu prodaja na malo je

skoro 60%. Glavni akcenti:- Povećanje sa 1,9 miliona dolara u 2006. na 3,3 miliona dolara u 2012. - Visoke carine za zaštitu domaćeg tržišta od uvoza > smanjiće se posle prelaznog perioda

prema STO sa 41,7% na 12,8% prosečno za zaštićene pozicije i sa 15% na 10% za nezaštićene pozicije.

- Uvoz nameštaja iz Evrope > uglavnom za elitni tržišni segment; lokalne firme proizvode pretežno jeftin nameštaj srednje kategorije. Sada se situacija menja, jer se kvalitet i konkurentnost domaćeg nameštaja poboljšavaju.

- Nameštaj se uvozi uglavnom iz Italije, Kine, Belorusije, Nemačke i Poljske.- Italija je glavni dobavljač Rusije sa tržišnim udelom od skoro 23%, ali se njena pozicija

smanjuje (sa 38% u 2007.) zbog brzog povečanja udela kineskog uvoza: od 2007. do 2012. uvoz kineskog nameštaja raste za +24% godišnje, pri čemu tu nisu evidentirani obimi na sivom tržištu.

- U Rusiju se uvozi finski nameštaj, ali su obimi mali i smanjuju se i dalje. Od 2010. do 2011. izvoz nameštaja iz Finske u Rusiju se smanjuje za 2% (sa 22.900 evra na 22.400 evra), а u prva tri meseca 2012. pad je 5%.

Ruski uvoz kancelarijskog nameštaja je desetostruko veći od izvozа. Rusija ima negativnu bilansu u međunarodnoj trgovini nameštajem, dakle uvoz je veći od izvozа. Kao što se vidi iz sledećih tabela, konkretno kod kancelarijskog nameštaja ruski uvoz je skoro desetostruko veći od izvozа.

Glavni uvoznici u Rusiju su Nemačka, Kina, Belorusija, Italija i Poljska. Belorusija je glavni dobavljač jeftinog nameštaja čija je potražnja u Rusiji velika, nezavisno od njegovog relativno niskog

35

kvaliteta. Nedavno je zabeležen značajan rast legalnog i ilegalnog uvoza iz Kine, konkretnije u ruskom Dalekom istoku. Vidi Sliku 4. Glavni uvoznici u Prilogu

I pored toga, poslednjih 10 godina došlo je do promene u tržišnoj strukturi, s tim da je domaća proizvodnja povećala svoju ulogu na domaćem tržištu. U 1998-1999. uvozni nameštaj imao je najveći tržišni udeo, dok danas 50-60% nameštaja u Rusiji je iz domaće proizvodnje. I pored toga, 30% delova koji ulažu ruski proizvođači je iz uvoza.

Vidi Tabelu 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006-2010. (milioni dolara) u Prilogu

g) Izvoz nameštajaU 2009. uvoz drvenog i metalnog kancelarijskog nameštaja smanjen je za skoro 40% u odnosu

na 2008. godinu zbog krize. Već u 2010. on se povećao za 10%, ali ostaje ispod onog pre krize.Izvoz ruskog nameštaja smanjuje se bitno od 2008. do 2010. Naročito je veliko smanjenje u

segmentu kancelarijskog nameštaja – za 52% za kancelarijski nameštaj od metala i za 68% za drveni.

Vidi Sliku 5. Glavni izvoznici iz Rusije, u PriloguVidi Tabelu 5. Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006-2010. (milioni dolara), u Prilogu

h) Kancelarijski nameštajDalje su predstavljeni najveći proizvođači i distributeri kancelarijskog nameštaja u Rusiji:

- Fabrika za preradu drveta #17 – Osnovana 1928., firma proizvodi široku lepezu nameštaja, uključujući za kancelarije i radne sobe

- Feliks GAO – najveći ruski proizvođač i dobavljač kancelarijskog nameštaja (2 fabrike koje proizvode nameštaj za kancelarije i hotele; skladište 30.000 m2; mreža od 13 prodavnica u Moskvi, 3 u Sankt Peterburgu, 40 u drugim delovima Rusije, 3 u Kazahstanu); zauzima udeo od 50% tržišta kancelarijskog nameštaja u Moskvi

- Fronda DOO – distributer kancelarijskog nameštaja iz Nemačke, Italije, Francuske, Belgije, Švedske, Finske, Belorusije, Ukrajine, Kine, Malezije i dr.; distributerska mreža od 50 prodavnica u Rusiji

- Kambio GAO – proizvodi kancelarijski nameštaj od 1993. godine; dilerska mreža od preko 400 partnera/distributera u Rusiji i u inostranstvu

- Trgovačko-industrijsko preduzeće KRAFT – distributer kancelarijskog nameštaja iz Italije, Španije i Nemačke; vlastita proizvodnja od 2001. (fabrika EFES)

- Solo DOO – distributer kancelarijskog nameštaja u 10 velikih ruskih gradova; osnovano 1993.- Centar za kancelarijski nameštaj UNITEKS – proizvođač nameštaja za kancelarije i hotele;

distribucija u preko 100 objekata u Rusiji; oko 12% tržišta kancelarijskog nameštaja u Moskvi

i) Trgovina na maloTržište nameštaja na malo veoma je fragmentirano: svega 7-10% su velike firme, ostale su

mala preduzeća.- Glavni kanali prodaje su prodajni centri koji prodaju mnoštvo maraka, prodavnice za prodaju

jedne marke i mali nezavisni trgovci na malo. 36,5% celog nameštaja prodaje se u Centralnom federalnom okrugu gde se nalaze najveće prodavnice nameštaja. Moskva je svakako najveće tržište nameštaja svih kategorija.

- Najveće prodavnice nameštaja u Rusiji su:Veliki prodajni centar nameštaja, MoskvaVeliki centar nameštaja, Sankt PeterburgProdajni centar „Tri kita”, MoskvaMegamebel – mreža supermarketa nameštaja u nekoliko ruskih gradova.

36

- Pored navedenih, u Rusiji je veoma popularna švedska kompanija nameštaja IKEA, a marka je jedna od najpoznatijih na ruskom tržištu. Firma ima nekoliko prodavnica u Rusiji, uključujući Moskvu, Sankt Peterburg, Rostov na Donu, Ekaterinburg, Novosibirsk, Omsk, Samaru i mnogo drugih.

- Onlajn trgovina nametnula se na ruskom tržištu nameštaja uglavnom u Moskvi i Sankt Peterburgu.Mali učesnici zauzimaju oko 90% ruskog tržišta trgovine nameštajem na malo. Tržište

trgovine na malo snažno je fragmentovano, jer svega 7-10% svih učesnika na tržištu su velike firme. Centralni federalni okrug (centar evropskog dela Rusije), u kojem je moskovski region, zauzima 36,5% svih prodaja nameštaja prema podacima Rosbizneskonsulting medija grup (RBK). Taj region je vodeći i po broju velikih prodavnica nameštaja. Prema poslednjim proučavanjima u 2011. oko 47% svih prodavnica nameštaja su u tom okrugu (39% u 2008.), od čega 31% u Moskvi.

Volški federalni okrug (gradovi: Ufa, Nižni Novgorod, Samara, Kazanj, Čeboksari) je na drugom mestu po trgovini nameštajem na malo sa 19% u 2008. i 22% u 2011. od ukupne prodaje nameštaja u Rusiji. Najniži je nivo trgovine nameštajem na malo u Dalekoistočnom federalnom okrugu (Habarovsk, Vladivostok, Južno-Sahalinsk) i Severnokavkaskom federalnom okrugu (Grozni, Vladikavkaz, Stavropolj, Nalčik), odnosno sa 3,4% i 2,0%.

U Rusiji postoje 3 glavna kanala prodaje nameštaja: mreže molova koji prodaju mnoštvo maraka; prodavnice koje prodaju robu jedne marke i mali nezavisni trgovci na malo. Prema RBK mreže koje prodaju mnoštvo maraka zauzimaju 30-40% svih prodajnih objekata nameštaja u Rusiji. Važan udeo na tržištu imaju prodavnice za prodaju jedne marke koje poseduje proizvođač.

Najveće prodavnice nameštaja u Moskvi:- Veliki prodajni centar nameštaja – jedan od najvećih prodajnih centara nameštaja u Evropi;

ukupne površine 140.000 m2; 800 domačih i stranih maraka i proizvođača - Centar nameštaja „Gromada” - 3 sprata sa prodavnicama nameštaja i aksesoara- Centar nameštaja „Tri kolone” - 5 spratova sa prodavnicama nameštaja, svetiljki, kućne

potrepštine idr. - Kontinent nameštaja – ukupne površine 63.000 m2; 4 sprata sa prodavnicama nameštaja i

opreme za enterijer

Najveće prodavnice nameštaja u ruskim regionima- Veliki centar nameštaja (Sankt Peterburg) – ukupne površine 12.000 m2, preko 60

proizvođača nameštaja - Mebel siti (Sankt Peterburg) – dva prodajna centra nameštaja ukupne površine 30.000 m2 - MebelGrad – mreža od 57 prodajnih centara nameštaja - MegaMebel (mnoštvo gradova) – mreža supermarket nameštaja u nekoliko gradova Rusije

ukupne površine 15.000-60.000 m2. - Mebelvud (Sankt Peterburg) – ukupne površine 21.000 m2, 5 spratova - Mebelvil (Tjumen, Išim, Surgut) – mreža od tri mola - SBSMegamol (Krasnodar) – ukupne površine 180.400 m2.

Pregled podataka međunarodnih hotelskih operatora - - Rusia12

Operator

Postojeći

(October 2013)

Budući

(do 2017)

Total iznos do 2017 (postojeći + budući)

Hoteli Sobe Hoteli Sobe Hoteli Sobe

The Rezidor Hotel Group 22 6 871 22 4 659 44 11 530

12 Source: hotel operators data, EY analysis 201337

Accor 16 3 311 51 9 337 67 12 648

InterContinental Hotels Group 14 3 900 9 2 537 23 6 437

Marriott International 14 3 494 11 2 517 25 6 011

Hilton Worldwide 5 868 21 4 127 26 4 995

Kempinski Hotels 4 1 017 3 665 7 1 682

Starwood Hotels & Resorts 4 897 8 1 715 12 2 612

Wyndham Hotel Group 3 447 5 797 8 1 244

Sokos Hotels 3 927 - - 3 927

Golden Tulip Hotels, Suites & Resorts 2 310 4 805 6 1 115

Hyatt Hotels Corporation 2 502 6 1 324 8 1 826

Rocco Forte Hotels 2 361 - - 2 361

Vienna Internationsl Hotels & Resorts 2 348 1 184 3 523

Orient Express 1 275 - - 1 275

Corinthia Hotels 1 388 - - 1 388

Domina Hotels 1 109 5 879 6 988

Fairmont Raffles Hotels International 1 233 5 952 6 1 185

Four Seasons Hotels and Resorts 1 177 1 180 2 357

Lotte Hotels & Resorts 1 304 - - 1 304

MaMaison Hotels & Apartments 1 84 - - 1 84

Mandarin Oriental Hotel Group - - 1 262 1 262

Capella Hotel Group - - 3 902 3 902

Morgans Hotel Group - - 1 160 1 160

Total: 100 24 823 157 32 002 257 56 825

Postoji nekoliko nacionalnih lanaca hotela u Rusiji - Anabel Hoteli, Confi Hoteli i odmarališta, Eurasia Hotel Group, Nevski Hotel Group i Turris Hotel Group svi oni nalazi se uglavnom u St. Petersburgu.Hotelski lanci locirani u Moskvi su - Hotel Complex, Maxima Hotels, Katerina Hoteli, Eridan Hotel Complex.

Hotelskih lanac prisutnih izvan dva velika grada je malo - Amaks Hoteli i odmarališta, i nekoliko manjih, sa sedištem u manjim gradovima i odmaralištima.Ukupni nalaz našeg opsežnog istraživanja pokazuju da je tržište fragmentirano ozbiljno i sastoji se od malih, hotela u porodičnom vlasništvu, pre nego od velikih lanaca hotela, prisutnih na više lokacija.

38

Više od 2,3 miliona m2 kvalitetnog prodajnog prostora najavljeno je za završetak u Rusiji 2014. Godini. Međutim, imajući u vidu kašnjenja u izgradnji i vreme potrebno za zakup šeme, ukupno završena maloprodaja iznosiće 1,6-2.000.000 m2 GLA.Većina maloprodajnih projekata se gradi u Moskvi, gradovima s populacijom od 500.000 do 1 milion i u manjim gradovima sa 200.000 do 350.000 ljudi. U 2014, između gradova s populacijom od preko 1 milion ljudi, najveći obim završetka se očekuje u Jekaterinburgu, Nižnji Novgorodu i Novosibirsku, s više od 100.000 m2 GLA u svakom gradu.Značajan rast u završetku se očekuje i u Permu i Ufa, i gradovima s populacijom od 200.000 do 350.000 ljudi i u gradovima sa resursima i industrijskom bazom u naredne dve do tri godine.

UKRAJINA

a) Tržište nameštajaUkrajinsko tržište nameštaja je potpuno novo tržište koje je prošlo kroz nekoliko stadijuma

razvoja. U peridu pre 1987. godine tržište nameštaja je predstavljao samo jedan segment, pretežno nameštaj za domaćinstvo i ponude posebnog nameštaja za razne organizacije i institucije uz kampanju distributivnog karaktera.

Trenutna situacija na tržištu nameštaja može se nazvati konzistentno progresivnom. Po mišljenju stručnjaka u periodu između 2007. i 2012. godine tržište se uvećalo tri puta a njegov godišnji rast je 25-35%. Svake godine, sve više i više raste obim prodaje nameštaja. Prema segmentu tržišnih operatera modularni nameštaj je u 2007. godini značajno prevazišao čitavu industriju. Prodajni timovi nameštaja su se povećali za 40% pri čemi je prosečan rast industrije bio 25-30%, što je više od osnovne potražnje na tržištu jeftinog nameštaja brze montaže.

b) Uvoz i izvozOsnovna uvozna država ukrajinskog nameštaja ostaje Rusija – oko polovine ukupnog izvoza.

Međutim, domaći nameštaj je u ZND zemljama i zapadnoj Evropi. Izvoznici proizvedenog nameštaja čine oko četvrtine ukrajinskih proizvođača, u osnovi, to su velika preduzeća nameštaja. Ako govirimo o uvozu, trebalo bi obratiti pažnju na to da obim uvezenog nameštaja, predstavljenog na ukrajinskom tržištu, godišnje opada.

c) ProizvodnjaDomaći proizvođači premeštaju strani nameštaj u segmente sa nižom i srednjom cenom.

Međutim postoji zabrinutost za količinu azijskog nameštaja, čiji se godišnji uvoz gotovo duplirao. Najefektivnije prodavnice nameštaja su one koje posluju sa maksimalnim asortimanom modernog nameštaja i sa dobrim marketingom, dok mala preduzeća i prodavnice bez jasnog koncepta postepeno nestaju sa tržišta. Prema mišljenju Aleksandra Beljaeva, predsednika ukrajinskog Udruženja nameštaja, ukrajinsko tržište nameštaja trenutno upošljava 8,000 prodavnica nameštaja i specijalizovanih kompanija. Nameštaj proizvodi više od 4,500 preduzeća, pri čemu skoro 300 njih spada u 50% do 60% obima koji se proizvede u Ukrajini. Prema ukrajinskom Udruženju nameštaja, među velikim igračima na tržištu nameštaja mogu se izdvojiti TM "New Style" (CJSC "New Style" i "Mebli Trade"), LLC "Gerbor Holding" (kompanija Brovarskyi fabrika nameštaja), "League Nova" "Furniture Progress", LLC "ENO Mebli Ltd".

Trenutno, kompanije koje su specijalizovane za proizvodnju nameštaja se mogu podeliti u tri grupe: - Velike sa mesečnim prihodom od 220 hiljada dolara i iznad (njihov udeo je 3-5%);

39

- Srednje, koje proizvode nameštaj za 25-35 hiljada dolara mesečno, što je oko 60-65% ukupnog broja proizvođača;

- Male sa prihodom manjim od 25 hiljada dolara mesečno (30%). Segmenti tržišta nameštaja se klasifikuju u zavisnosti od vrste proizvoda (za kuće, kancelarije i

po narudžbi), kao i po ceni (mala, srednja, visoka). Najveća potražnja među ukrajinskom populacijom je za nameštajem prosečne cene.

d) UgostiteljstvoTokom 2013. godine, tržište hotela u Kijevu nije imalo nijedno novo otvaranje. Na kraju

godine, kijevsko hotelsko tržište je sačinjavalo oko sto hotela različitih kategorija sa oko 10,000 soba. U 2013-oj, nivo potražnje i posećenosti je ostao uglavnom nepromenjen. Godišnji prosečni ADR indeks za hotele vrhunske kategorije je opao za 10-15% i bio je u opsegu od 180 do 260 američkih dolara, za srednju kategoriju ovaj indeks se nije značajno promenio i ostao je u opsegu od 70-130 američkih dolara.

Kijevsko hotelsko tržište je na kraju 2013. godine bilo sastavljeno od oko 100 hotela različitih kategorija sa 10,000 soba, primajući u proseku million posetilaca. Prema našem istraživanju, na kraju godine u Kijevu je bilo 25 hotela kategorije 4-5 zvezdica, 50 hotela kategorije 2-3 zvezdice, i oko 30 hotela sa jednom ili nijednom zvezdicom. Hoteli sa 3 zvezdice su najbrojniji, i čine oko 47% ukupnog broja soba. Ipak, jedva polovina od 50 hotela srednje kategorije u Kijevu ispunjava evropske standarde. Na primer, samo 30% soba srednje kategorije su pod upravom lokalnih i međunarodnih profesionalnih kompanija u Kijevu. Trenutno, 8 hotela visoke i srednje kategorije u Kijevu su pod upravom međunarodnih hotelskih operatera.

2013. godina je obeležena promenom u planovima preduzimača u pogledu završetka hotela. Otvaranje sledećih hotela visoke kategorije je odloženo za kasnije: Hilton Kijev se očekuje da bude otvoren u 2014-oj, Renesans Kijev Hotel – u 2015-oj, dok je otvaranje Šeraton Kijev Olimpijski hotela odloženo do daleke 2016. godine.

Segment hotela visoke kategorije je prilično zasićen u Kijevu i ne postoji potpuno poverenje da će svi hotelski projekti predviđeni da se završe u sledeće tri godine biti završeni i otvoreni.

Najveća aktivnost u ovom trenutku je uočena među preduzimačima koji nameravaju da izgrade hotele srednje kategorije. Park In od strane Radison Kijev Trojicka je predviđen da se otvori u 2014-oj. Takođe, novi hotel srednje kategorije se očekuje da bude završen pod ALOFT brendom od strane menadžment kompanije Starvud Hoteli i Rizorti Vorldvajd u Esplanadna ulici u 2015-oj.

Međunarodni i nacionalni lanci hotela

Međunarodni lanac Ime hotelaBudući razvoj Grad Kategorija

Broj soba

Ukupan broj

hotela

Ukupan kapacitet

soba

Accor Hotels Ibis Kiev City Center KijevSrednja- 3 *

i ispod 212 1 212

The Rezidor Hotel Group

Radisson Resort & Spa Alushta Alušta 4-5 * 209

5 1051Radisson Blu Resort Bukovel 4-5 * 252

40

Park Inn by Radisson Donetsk Donjeck 4-5 * 171Radisson Blu Hotel Kiev Podil Kijev 4-5 * 164

Radisson Blu Hotel Kijev 4-5 * 255Park Inn by Radisson Troyitska

Otvaranje uskoro Kijev 4-5 * 199

Fairmont Hotels & Resorts Grand Hotel Kiev Kijev 4-5 * 258 1 258

Hilton Worldwide Hilton Kiev Kijev 4-5 * 262 1 262

Hyatt Corporation Hyatt Regency Kiev Kijev 4-5 * 234 1 234

Inrecontinental Hotel Group

InterContinental Kijev 4-5 * 272

2 480Holiday Inn Kijev 4-5 * 208

Starwood Hotels & Resorts

Bristol Hotel Odesa 4-5 * 113

2 277

Four Points by Sheraton Zaporozhye Zaporožje 4-5 * 164

Aloft 2015. godine Kijev 4-5 * 310

Sheraton Kiev Olympiysky Hotel

Otvaranje 1. januara,

2016. godine Kijev 4-5 * 196

The Leading Hotels of the World

Donbass Palace Hotel Donjeck 4-5 * 124

3 309

Superior Golf&Spa Resort Harkov 4-5 * 45

Opera Hotel Kijev 4-5 * 140Warwick International

Hotels Cosmopolite Hotel Kijev 4-5 * 160 1 160

Wyndham Worldwide

Ramada Donetsk Donjeck 4-5 * 165

3 532

Ramada Encore Kiev Kijev 4-5 * 264

Ramada Lviv Lavov 4-5 * 103

Ukupno 20 3775

Izvor: Stojkov Konsulting, Avgust 2014

Međunarodni hotelski operateri u Ukrajini formiraju relativno malo tržište. Postoji 10 međunarodnih operatera koji vode 20 hotela sa kapacitetom od 3775 soba. Hoteli su smešteni pretežno u Kijevu, koji je najrazvijeniji grad u Ukrajini a brendovi predstavljaju hotele visoke klase (osim Ibis Kijev), i to je uobičajena hotelska praksa da se ima prisustvo na novom tržištu i/ili nerazvijenom/malom tržištu.

Rezidor Hotel Grupa, jedna od najbrže rastućih kompanija na svetu je lider na tržištu sa 5 hotela i 1051 sobom u Kijevu (gotovo 30% od udela međunarodnog hotelskog tržišta u Ukrajini). Hotelski operator je otvorio prvi međunarodno brendirani hotel u Kijevu i Ukrajini u 2005-oj. U to vreme planovi ove ugostiteljske kompanije su bili čak da se ojača pozicija na rastućem tržištu Kijeva, otvaranjem još jednog hotela u 2014-oj. I to neće biti sve – prema saopštenju za javnost iz

41

2012. godine, gospodin Volfgang Njuman, predsednik i izvršni direktor Rezidora spomenuo je da su u planu još dva hotela.

Rezidor prate Vindem Vorldvajd sa 3 hotela i kapacitetom od 532 sobe, Interkontinental Hotel Grupa sa 2 hotela, ali sa 480 ključeva. Ugostiteljski lanac Starvud Hoteli i Rizorti ima dva hotela u Ukrajini i 2 u planu. Nakon finalnog završetka u 2016-oj ovaj hotelski operater imaće 783 sobe i biće na drugoj poziciji odmah iza Rezidor Hotel Grupe u Ukrajini.

Postoji nekoliko nacionalnih hotelskih operatera u Ukrajini: Reikarc Hotel Menadžment Grupa je trenutno najveći hotelski operater u Ukrajini.

Postoje tri brenda sa 26 hotela sa 2, 3 i 4 zvezdice kojima upravlja ova kompanija i smešteni su u velikim gradovima i odmaralištima širom Ukrajine.

Blek Si Hotel Grupa sadrži 10 hotela u Kijevu, Odesi i regionu Odese i u Jevpatoriji (Krim).

Premijer Internešnl Hotel Grupa – tri hotelska brenda: Premijer hoteli, Akord hoteli, Kompas hoteli, predstavljajući 12 gradova širom zemlje.

Grupa Kompanija Rojal Hospitaliti S.A. je jedan od vodećih lanaca hotela u Ukrajini. Ova grupa se geografski skoncentrisala na zapadnu Ukrajinu i na grad Kijev.

e) PoslovniceUkupan broj konkurentskih poslovnica u Kijevu se povećao za 8% u 2013-oj, u poređenju sa

2012-om, premašujući 1.5 miliona m2. Uprkos teškim ekonomskim uslovima, ukupan prostor koji zauzimaju poslovnice je dostigao 145,000 m2 u 2013-oj, čineći 7% porasta u poređenju sa prethodnom godinom. U 2013-oj, ukupan broj konkurentskih poslovnica u Kijevu se povećao za 8%, dostižući približno 1,540,000 m2. Nove izgradnje u Kijevu će po završetku zauzimati 128,000 m2. Među velikim poslovnim zgradama isporučenim tržištu su: Guliver (GLA – 64,000 m2), Silver Briz (GLA – 26,000 m2), SP Hol (GLA – 23,000 m2), i MERX-2 (faza 2) (GLA – 15,400 m2). Polovina nove isporuke sadrži prvoklasni kancelarijski prostor, što je rezultiralo porastom udela prvoklasnih kancelarija na celokupnom tržištu sa 19% u 2012-oj na 20% u 2013-oj.

U 2014-oj, značajan obim nove isporuke se očekuje na Kijevskom tržištu poslovnica. Ako se sve poslovne zgrade najavljene za ovaj period završe u roku, približno 242,000 m2 novog kancelarijskog prostora biće dodato na tržištu. Među velikim poslovnim zgradama zakazanim za isporuku su: Skaj Tauers (GLA – 80,000 m2), Senator (GLA – 48,000 m2), i IQ (GLA – 38,000 m2). Ovim se očekuje da će i tržište zadržati svoj trend širenja udela prvoklasnog kancelarijskog prostora na celokupnom tržištu, rastući sa 20% u 2013-oj na 29% u 2014-oj i 2015-oj.

Uzimajući u obzir date makro-ekonomske prognoze, ne očekuje se značajan rast potražnje za poslovnicama u 2015-oj.

Kao i u 2013-oj, sa obzirom na trenutnu i očekivanu isporuku za 2014-2015. godinu, tržište poslovnica u Kijevu može zadržati svoj status „stanarskog tržišta“.

f) MaloprodajaUkrajinsko maloprodajno tržište nekretnina se stabilno razvija. Oko 126,000 m2 modernog

maloprodajnog prostora je isporučeno tržištu tokom 2013. godine, tako povećavajući ukupan prostor šoping centara u Kijevu za 15% na 916,000 m2, u poređenju sa 2012. godinom. Postoji oko 520,000 m2 modernog maloprodajnog prostora u izgradnji što predstavlja oko 57% trenutnih zaliha. Ukoliko kratkoročna gradnja bude završena na vreme, Kijev će se naći među najvećim maloprodajnim tržištima u istočnoj Evropi.

Potražnja za maloprodajnim prostorom ostaje umerena, zajedno sa privremenim porastom u stopi slobodnog prostora na 3.9% i malim padom u udarnim zakupninama. Od decembra 2013. godine, zakupnine u udarnim ulicama dostižu cifru od 240 američkih dolara po m2 mesečno, a zakupnine u tradicionalnim šoping centrima – 105-110 američkih dolara po m2 mesečno.

42

Sa ekonomskom osnovom koja je ostala ublažena, organizovani maloprodajni promet u Kijevu je i dalje rastao umerenim korakom zahvaljujući izuzetno maloj inflaciji i umereno rastućim platama tokom 2013. godine. Međutim, stopa rasta maloprodajnog prometa je pokazala opadajući trend, usporavajući sa + 12,9% u odnosu na prethodnu godinu u 2012-oj na + 6,4% u odnosu na prethodnu godinu 2013-oj.

Prema Koliers istraživanju, 8 novih šoping centara se očekuje da bude isporučeno tržištu tokom 2014-2015. godine, dodajući procenjenih 522,000 m2 postojećim maloprodajnim objektima u Kijevu. Većina projekata predviđenih za isporuku u Kijevu u toku sledeće dve do tri godine su veliki ili veoma veliki: prosečna površina za izdavanje ovih šoping centara iznosi 60,000 m2 nasuprot 20,000 m2 već postojećih. Neki od velikih završetaka najavljenih za isporuku u 2014-oj su Respublika (GLA ~ 135,000 m²), Prospekt (GLA ~ 40,500 m²), i Atmosfera (GLA ~ 30,000 m²), i u 2015-oj – TSUM (GLA ~ 22,500 m²), Lavina Mol (GLA ~ 115,000 m²), Blokbaster Mol (GLA ~ 66,400 m²), i Retrovil (GLA ~ 83,000 m²).

Kijev takođe karakteriše više od 200,000 m2 u aktivnom planiranju. Izgradnja nekoliko velikih šoping centara će početi u 2014-oj. Ovi planovi uključuju šoping centre u Zdolbunivska ulici (GLA ~ 58,000 m²), u Dehtiarivska ulici (GLA ~ 45,400 m²), HARTZ u Zlatoustivska ulici (GLA ~ 58,000 m²), i šoping centar u Paladina ulici (GLA ~ 55,300 m²).

BELORUSIJA

a) Tržište nameštaja Belorusko tržište nameštaja, isključujući neformalni sektor u 2013 iznosilo je više od 500 miliona dolara. Struktura tržišta je: 20-25% neformalnom sektoru, a 75-80% zvanične tržišne. Tokom prošle godine kapacitet Beloruskog tržišta nameštaja porastao je za 3,5%. Oko 80% od Beloruskog tržišta je kućni I tapacirani nameštaj. Najveća potražnja među Belorusima u 2013 su kolekcije nameštaja za dečije sobe i spavaće sobe, a postoao je mali interes za promenom unutrašnjosti sobe. Tipični problemi za proizvođače nameštaja u Belorusiji su nedostatak vlastitih, svežih ideja dizajna, nedovoljna stručnost osoblja, stari objekti i loša reklame. Od trenutka prelaska na tržišnu ekonomiju, problem za proizvođače nameštaja je intenzivna konkurencija, kao rezultat sve većih proizvođača. Privatni udeo je značajan segment koji se ne može kontrolisati. Sektor nameštaja karakteriša visok postotak sive ekonomije, koja se često javlja u licu malih biznisa.

b) Uvoz i izvozUčešće Beloruskog nameštaja, prema stručnjacima, je 70-80% (bliže 80%), a uvoz je oko 20-30%. Sve veći trend je da potrošači preferiraju kupovinu Beloruskog nameštaja. Iako je dobro zastupljena uvezena roba, potražnja za Beloruskim nameštajem je 2-2.5 puta veći. Moguće objašnjenje je da je izrazito povećana proizvodnja kvalitetnog nameštaja proizvedenog u Belorusiji , a cene su znatno niže nego kod njihovih inostranih kolega, "- rekao je predstavnik" Involux ". Industrija namestaja u Belorusiji ima izvoznu tradiciju. Svake godine oko 45-60% nameštaja proizvedenog u Belorusiji se izvozi. Lavovski deo izvoza što je prosečno 74% (2007-2012) ide u Rusiju. Jedan od najvećih proizvođača nameštaja je Bellesbumprom Koncern (ujedinjuje oko 60 entiteta). Volumen nameštaja u 2011 je 1175 milijardi BYR. U 2011-toj , izvoz "Bellesbumprom" je bio 141.300.000 $. Nameštaj se izvozi u 31 zemlju širom sveta. Izvoz u Rusiju iznosi 101.500.000 dolara, ili 71,8%, u Kazahstan - 27.300.000 dolara (19,3%).

c) Proizvodnja i potrošnja

43

Tržište ima trend rasta poslednjih godina. Prema zvaničnim podacima, dinamika potrošnje nameštaja je porasla sa 319 (m, USD) u 2007-519 (m, USD) u 2012.Neformalni sektor je relativno stabilan (od 106 (m, USD) u 2007 ide do 130 (m, USD) u 2012 . Ukupna potrošnja nameštaja uključujući i neformalni sektor u 2012 računa se 649 (m, USD)Oko 95% domaćeg tržišta je kućni nameštaj, od kojih 78% su kabineti i tapacirani nameštaj. d) UgostiteljstvoU rezultatima poslednjih godina videli smo početak aktivnog razvoja sličnog svetskoj tendencija razvoja hotela održavanjem sportskih događaja sa svetskim značaja, tržište hotelskih nekretnina / hotelsko tržište u Minsku (od 2009) je veyano sa pripremama grada za Hokejsko Svjetsko prvenstvo 2014.U 2012. dva međunarodna vodeća hotelska operatera, Marriot i Accor lanac zvanično su potvrdili svoje namere da rade na beloruskom tržištu. Marriot je pokazao interes, ne samo za tržište Minsku, vec i za tržišta regionalnih gradova poput Bresta.Lokacije utvrđene od strane Izvršnog odbora grada Minska za izgradnju hotela ostaju rezervisane i investitori su i dalje zainteresirani za njih. Zbog toga, razvoj novih projekata koji će biti završeni u 2015-2016 može se očekivati u budućnosti. Do 2012. ukupan broj tekućih i potencijalnih projekata u Minsku se procenjuje na 46.

Tendencije i prognoze u 2012:• Kreatori će i dalje privlačiti velike međunarodne operatera u projektima;•Očekuje se da međunarodni operateri pokazu interes za projekte razvijene u regionalnim

gradovima Republike Belorusije;• Integracija Beloruskih hotela u međunarodni booking sistem će se nastaviti

Danas postoji više od 350 hotela i oko 120 drugih smeštajnih objekata u Belorusiji. Jedan od deset hotela u Belorusiji ima kategoriju sa zvezdicom. To su uglavnom hoteli sa 3 zvezdice. Međutim, postoje hoteli sa 4 * i 5 * a na raspolaganju su u Minsku. Najveći broj hotela moze se naći u Minsk-u, 43 hotela koji mogu primiti više od 9.000 gostiju. Većina hotela u Belorusiji (posebno u okrugu prestonice) nisu rangirani.

Belorusija trenutno uzurbano unapređuje postojeće hotele i gradi nove. Neki od hotela su izgrađeni od strane poznatih svetskih hotelskih operatera Kempinski, Mаrriott i Hilton.

Prisustvo međunarodnih hotelskih operatera u zemlji je snažno ograničeno na 5 kompanija - InterContinental Hotels Group, Warwick International Hotels, Marriot i dolazeci Kempinski (2014) i Hyatt International (2015). Svi oni se nalaze u Minsku i svi (osim Marriot sa 2 hotela-jedan u Minsku i jedan u Brestu) se predstavljaju sap o 1-im hotelom u luksuznim kategorijama 4 i 5 zvezdica.

44

Operater Hotel GradGodina

zavrsetkaKategorij

aBroj soba

InterContinental Hotels Group Crowne Plaza Minsk Minsk 4 151Warwick International Hotels Europe Minsk 5 67Marriot Marriott Renaissance Minsk 5 237Marriot Marriott Courtyard Brest 214 4 150Kempinski Kempinski Minsk 2014 5 250Hyatt International Hyatt Regency Minsk 2015 5 243

Hilton Hilton ?

the first hotel

brand c 3 120

Source: Stoykov Consult, August 2014

e) Kancelarije

Tokom 2012, struktura na tržištu kancelarija u Minsku nije bitno promenjena, jer samo mali volumen novog poslovnog prostora je bio naručen, a oni nisu imali ozbiljan uticaj na tržištu. Sa izuzetkom jednog poslovnog objekta, svi naručeni poslovni centri su pripadali B2 klasi. Kao rezultat toga, učešće A klase kancelarija, što je najnerazvijenije segmentu u Minsku, blago je smanjen, dok je klasa B2, najrazvijeniji segment na tržištu, porasla. Samo četvrtina svih poslovnih centara planirano te godine su zapravo pokrenuta: samo 7 od ukupno 23 objekata je ušlo na tržište. Glavni razlog za niži rejting kvaliteta takvih kancelarijskih objekata je metod gradnje: developeri obično koriste izgradnju sa zajedničkom shemom kapitala. Kao rezultat toga, objekti imaju desetine ili čak stotine vlasnika i nizak nivo upravljanja i usluga.

Tržište izgradjenih-po-meri objekata je bilo dinamično i zanimljivo u 2012. Novi veliki poslovni objekati su razvijeni kao rezultat aktivnosti banaka. U dva objekta tog tipa smeštena su sedišta banke. Ti objekti predstavljaju visokokvalitetne poslovne zgrade i, baš kao i komercijalni poslovni centri, odgovaraju B1 klasi.

Po broju zahteva, učešće kompanija koje zahtevaju prostor do 100 m2 smanjen je u 2012, iako je potražnja za malim prostorima u Minsku bila najviša u prethodnoj godini. Potražnja za kancelarije srednje veličine od 100-250 od 500 i 1.000 m2 je gotovo jednaka. Potražnja za velikim prostorima je povećana. Do takvih promena je došlo bez obzira na činjenicu da je učešće kompanija u zajedničkom kapitalu-građevinskih projekata tipično za Belorusko tržište. Kompanije koje zahtevaju kancelarije od nekoliko stotina ili hiljada m2 dominiraju u zajedničkom kapitalu-građevinskih projekata. Prognoza je da će se novi poslovni centri puniti kao rezultat odgođene potražnje.

f) Maloprodaja

Devet novih maloprodajnih nekretnina važnih za tržište su naručena u 2012. Među njima je bio Zamok, veliki shopping i zabavni centar. Drugi cilj je bio pokretanje trgovačkog i zabavnog centra Galileo. Tržište nekretnina u maloprodaji se vrlo aktivno razvija u nekim regionalnim gradovima u poslednjih nekoliko godina. U takvim područjima uglavnom su uključeni gradovi s više od 100 hiljada stanovnika. Stopa razvoja modernog tržišta maloprodaje nekretnina u regionalnim gradovima je relativno uniformna. Prodajni prostori su nešto veći u Vitebsku kao rezultat puštanja u rad velikih objekata poput trgovačkog centra Korona i Marko-City višenamenskog kompleksa.

Potražnja za malim površinama u maloprodajnim galerijama (do 50 m² i 50 do 100 m) i dalje ostaje visoka. Prognoza za maloprodajno tržište u Belorusiji je da nove strane lanca operateri će ući u bjeloruski tržištu. Geografija prisutnosti nekih trgovačkih lanaca će biti proširen. Maloprodajni operateri će biti aktivni na tržištima regionalnih gradova i obim investicija u sektoru maloprodaje i maloprodajnih nekretnina će se povećati.

6. Analiza

Ključni trendovi izloženi tokom 2013/14:

Povećanjem troškova rada proizvodnja u Kini možda neće biti više najefikasnija varijanta za proizvođače nameštaja iz SAD.

45

Dinamika tržišta stanova u SAD i dalje će uticati kako pozitivno, tako i negativno na proizvodnju nameštaja.

Izlaskom sa tržišta ljudi iz bejbi-bum generacije i ulaskom mlađih generacija dolazi do nagle promene potrošačkih raspoloženja.

Potrošači kontrolišu kanale distribucije na malo, nezavisno od toga što proizvođači pokušavaju da diktiraju kako da se odvija kupovina nameštaja.

Kvalitet je izuzetno važan, ali više nije najbitnija promenljiva u procesu proizvodnje. Povećava se značaj tehnologija, logističke efikasnosti i sposobnosti za brzo reagovanje.

Izvozna tržišta se možda otvaraju za one koji žele da ulože vreme i napore. Neodgovarajući marketing i brendiranje i dalje štete industriji, naročito u oblasti novih

medija.

a) Rusija:

Rusko tržište nameštaja svakako ima svetlu budućnost. Ruska vlada planira velika ulaganja u modernizaciju i proširenje infrastrukture u zemlji, dakle, očekuje se da će tržište nameštaja biti u porastu do 2020. godine.

- Centar za industrijska istraživanja prognozira +4% rasta potrošnje nameštaja u realnom izražaju za 2013. i 2014.

- U celini gledano, Rusija ima veliko tržište nameštja koje se brzo razvija i sa velikim je potencijalom za strane firme. Ono je još privlačnije u odnosu na ostala glavna evropska tržišta koja polako stagniraju.

- Moskva je najveće regionalno tržište nameštaja. Pored Moskve, strane učesnike privlače isto tako Sankt Peterburg, Samara, Kazanj i Nižni Novgorod sa privredama u usponu.

- Najbolji način za uvoz nameštaja u Rusiju je preko lokalnog distributera i većina stranih proizvođača posluje na taj način. Druga mogućnost za ulazak na tržište je osnivanje ruske podružnice ili predstavništva.

- Rusija je poznata po izuzetno birokratizovanim carinskim postupcima, stoga carinske formalnosti treba prethodno pažljivo da se prouče. Carinski postupci uključuju takođe plaćanje carine (15-45% za nameštaj) i PDV (18%). Očekuje se da se carine postupno snize zbog članstva Rusije u STO, što će pomoći prodor na rusko tržište.

Ulazak na tržište i carinski postupci – put ka tržištu

Uvoz nameštaja u Rusiju ostvaruje se uglavnom preko lokalnih distributera (registrovanih ruskih firmi) koji moraju da poseduju iskustvo u radu sa lokalnim državnim službenicima, kao i sa velikim maloprodajnim lancima, kako bi razvili distributerскu mrežu.

Najprivlačnije mesto za poslovanje je Moskva koja je najveći i najrazvijeniji grad u Rusiji. Druga ekonomski snažna područja koja se brzo razvijaju su Sankt Peterburg, Samara, Kazanj, Nižni Novgorod, Krasnodar (Soči), Sahalin i Rostov na Donu.

Glavne mogućnosti za nastup stranih firmi na tržištu

46

- Uspostavljanje saradnje sa lokalnim uvoznikom/trgovcem na veliko koji dobavlja prodavnicama i maloprodajnim lancima u zemlji; često puta to je najefikasniji način za nastup na ruskom tržištu.

- Isporuka direktno maloprodajnim lancima - Osnivanje ćerinskog društva u potpunom vlasništvu:

Akcionarsko društvo – najčešće korišćeno pravno lice u Rusiji, može da bude „otvorenog tipa” („ОАО”), što znači u javnom vlasništvu, ili „zatvorenog tipa”, tj. u privatnom vlasništvu („ZAO”)

Društvo sa ograničenom odgovornošću – često ga koriste strane firme za potrebe poslovanja u Rusiji

- Osnivanje predstavništva ili podružnice – ne smatra se ruskim pravnim licem

Rusija ima 15 specijalnih privrednih zona sa povoljnom poslovnom regulativom.

a) Specijalni carinski režimi i postupciRusija ima 15 specijalnih ekonomskih zona (SEZ) – područja sa specijalnom poslovnom

regulativom stvorena sa ciljem privlačenja investicija u regione. SEZ propisuje federalni Zakon o specijalnim privrednim zonama Ruske federacije #116-FZ od 22. jula 2005. godine.

b) EU tržište

Oporavak od krize je bio spor i predviđen na samo 2 do 3%, tako vraćajući sektor na nivo iz 2008. godine tokom naredne 2 godine. Potrošnja nameštaja je neograničena – EU tržište se smanjuje i konkurentnost na tržištu raste.

Zaposlenje je smanjeno za 2% širom EU28 pri čemu neke države zaostaju, dok je komparativna prednost prenesena na istočnu Evropu – Poljska, Rumunija i Bugarska su sve na dobitku zbog cenovne prednosti. Troškovi po zaposlenom su i do 5 puta manji u centralnoj istočnoj Evropi. Mada je to delom kompenzovano većom dodatom vrednošću generisanom u vodećim zapadno-evropskim zemljama poput Nemačke, Skandinavije i (u manjoj meri) Italije zbog 10 puta veće produktivnosti.

Poslovanje u nišama je dragocena strategija. Kompanije koje najbrže rastu bave se izradom nameštaja po meri i snabdevanjem dušecima – što je značajno kako za BKN tako i za SKN.

Sposobnost svake kompanije da u proizvodni process uključi inovaciju, dizajn, kvalitet i efikasnost je bila veoma važna. Kao što je značajna i finansijska kontrola, odabir pravih klijenata i investitora kako bi se postigla veća profitabilnost. U Nemačkoj je bila posebno loša situacija tokom 2013. godine, beležeći pad u prometu od 3.7%. Broj proizvođača nameštaja se smanjio za 0.5%.

Nemačka je i dalje vodeći proizvođač nameštaja (preko 16 milijardi evra) ali se predviđa da će se izvoz smanjiti. Uvoz i opšta potražnja će se povećati – što je velika prilika za istočnu Evropu.

47

Proizvodnja stolica u Italiji

650 kompanija

Promet od € 450 miliona u 2013.

godini

Grupa kompanija radi zajedno na

tržištima u razvoju:

o Saudijska Arabija

o Južna Afrika

Snažno izložbeno prisustvo u Kelnu,

Briselu, Rijadu i Kejptaunu.

Konkurentnost u EU i izvan EU (naročito Kina) su ključna pitanja. Performanse variraju u zavisnosti od segmenta (videti u prethodnom tekstu) sa pozitivnim trendom posebno u oblasti kuhinja.

U Švedskoj je nameštaj popularan zahvaljujući uspehu njihovog proizođača IKEA (promet u 2013. godini od 27.9 milijardi evra); zahvaljujući standardima za dizajn; i produktivnosti mnogih MSP – sa jakom koncentracijom u južnoj Švedskoj. Švedska industrija nameštaja je porasla za 24% tokom zadnjih 10 godina.

Švedska je jedna od samo tri zapadno-evropske zemlje koja je povećala proizvodnju u poslednjoj dekadi kao i svoj udeo u celokupnoj proizvodnji u EU. Švedska se oporavila brže od bilo koje druge članice EU u zapadnoj Evropi.

Turska je pokazala da je dinamični izvoznik. U 2014. godini se očekuje izvoz od preko 2 milijarde evra, usmeren uglavnom na Irak, Libiju, Nemačku, Azerbejdžan i Francusku. Proizvodnja brendova i aktivnost klastera su prioriteti u podsticanju razvoja sektora nameštaja.

Italija je prošla kroz ozbiljan napredak kada je u pitanju sticanje i zatvaranje kompanija u prethodnim godinama. Italijanska regija u kojoj se proizvode stolice, koja se nalazi u pokrajini Furlanija – Julijska krajina (na granici sa Slovenijom i Austrijom) počinje da se oporavlja. Ona ovo čini uz pomoć internacionalizacije i inovacija. Pojava novih softvera i doba “3D štampanja” su prihvaćeni sa puno

entuzijazma, npr. 3D konfiguracija da bi se stolica personalizovala za korisnika, kao i da bi se prikazale različite fine obrade i tkanine. Njenim predtavljanjem kompanijama klastera sada i one imaju pristup naprednim tehnologijama koje su obično bile rezervisane za veće kompanije.

Rast će ostati skroman što se tiče potrošnje nameštaja u Italiji (manje od 15 za naredne 2 godine). Situacija italijanskih kompanija ostaje kritična. Različite performanse italijanskih regija uglavnom zavise od različitosti proizvoda i ciljanih tržišta za izvoz. Italijanske kompanije zaista pokazuju veću sposobnost i interesovanje da napadnu kako BRIK tako i “Next 11” tržišta.

Još jedan ugao razlikovanja je i to da je tražnja potrošača više zasnovana na gradovima nego na državi. www.worldfurnitureonline.com predviđa da će u određenim gradovima u budućnosti potražnja porasti i do 20% u narednih 5 godina.

Trenutno se smatraju gradovima “srednje kategorije” – Oslo, Amsterdam, Talin i Riga ali se očekuje da prevaziđu mega gradove poput Londona i Pariza. Predviđa se da će buduća potražnja u ova 4 grada biti i do 30 milijardi evra u 2020. godini a da će rast BDP po glavi stanovnika biti veći od 100% u istom periodu. To mora da izazove porast potrošnje. Drugi gradovi – Bon, Frankfurt, Varšava i Vilnjus će se takođe suočiti sa istim prosečnim stopama rasta. Nasuprot tome, gradovi kao što su Pariz, Dablin, Madrid i Stokholm pokazuju konzervativniji rast BDP.

Sve starija populacija u Evropi do 2020. godine je u suprotnosti sa mladim, dinamičnim i kosmopolitskim profilom drugih.

48

Kanali distribucije

Maloprodaja:

Putem velikih maloprodavaca

IKEA lanac snabdevanjaPo narudžbi:

Putem FF&E Putem preduzimača Putem “centralnih”

grupacija

London, Barselona, Berlin, Amsterdam i Atina imaju sve mobilnije, radno sposobno stanovništvo. Ovo će takođe prouzrokovati veću potražnju za razvojem hotela i modernim kancelarijskim dizajnom.

Mlad i multi-etnički profil ovih gradova će doneti različite ukuse, želje, potrebe i raspoloživi prihod tržištu nameštaja.

b) Srpsko tržište

Svaka analiza trgovinske perspektive za Srbiju mora uključivati teritoriju i države bivše Jugoslavije. Sve novo formirane države bivše Jugoslavije su zadržale značajne veze jedna sa drugom.

Trenutna izvozna tržišta

49

Austria

Italy

German

y

Ex-Yu

gosla

via, C

EFTA

Russia,

ex-USSR Asia USA UK

France

Switze

rland

Swed

en

Holland

01020304050607080

U Južnoj Srbiji nameštaj/obrada drveta je najveći sektor privrede, ispred proizvodnje mleka i mesa. Tako da je u pogledu regionalnog razvoja konkurentnost obrade drveta i proizvodnje nameštaja od vitalnog značaja za privredu i poboljšanje životnih standarda.

U smislu konkurentnosti:

Geografska pozicija je dobra – za Makedoniju, Grčku i Bugarsku Svaki pad ili prodaja kompanije SIMPO će najverovatnije dovesti do novog talasa osnivanja

kompanija nameštaja od strane bivših zaposlenih sa tehničkim veštinama Jezgro od 500+ kompanija u regionu Pčinje i 281 u regionu Jablanice, logično može dovesti do

25 do 50 aktivnih kompanija – spremnih za izvoz sa energičnim preduzetnicima. Državne mere su trenutno progresivne za početnike.

Postojanje uspeha SDI SIEPA treba da se nadogradi uz pomoć lokalnih kompanija i agencija Sektor je potencijalni „rezervoar“ za apsorpciju prekvalifikovanih radnika iz drugih sektora Kompanije iz južne Srbije proizvode gotovo sve kategorije nameštaja, za ugostiteljstvo,

bolnice i škole – kao i za hotele u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji Stolice, sofe, nameštaj za trpezarije i kuhinje proizvodi veliki broj kompanija. Tehnologija i

inženjering procesa nije po EU standardima. Najveći izvozni proizvodi su nameštaj (39%) i rezana drvena građa. Postoji značajan lanac vrednosti za formiranje potpuno integrisanog sistema proizvodnje, uključujući i izradu pribora za nameštaj (stege, igle, brave, itd.)

Glavni tržišni kanali:

50

Najveći potencijal je izgleda preko kanala susedskih tržišta (MSP, velike kompanije i izgradnja). Ovo uključuje strana tržišta poput zapadne Bugarske i južne Rumunije.

Postoji faktor „privlačnosti“ velikog potencijala – proizvodi boljeg kvaliteta, nova tehnologija i artikli veće vrednosti i profita.

CILJANA TRŽIŠTA – kao i većina jugoistočnih evropskih zemalja težiće da sarađuje sa susedima a plus i sa Grčkom, Rusijom i Italijom.

Razvoj klastera treba da se pozabavi ključnim slabostima:

Novi dizajn Tehničke veštine, veštine menadžmenta i veštine upravljanja procesom Uvođenje istraživanja, zajedničkog delovanja i sarađivačkog pristupa Injekcije preduzetništva putem klastera kako bi se razvila veća ambicija u sektoru.

MOGUĆNOSTI su očigledne na ruskom tržištu i u sklopu lanca snabdevanja italijanskih kompanija kao i u kompaniji IKEA.

Klaster mora da definiše svoje osnovne proizvode, ključna ciljana tržišta i gde može da sarađuje. Sektor treba podići na „vitalan“ status u regionu pre nego SIMPO smanji broj svoje radne snage. Mere sada spasavaju hitne slučajeve kasnije.

51

7. Zaključci

7.1. Preporuke

Nezavisno od toga što proizvodnja u inostranstvu obezbeđuje značajne uštede troškova, proizvođači preispituju mesta gde če poslovati. Ima nekoliko novih problema sa proizvodnjom u Kini i ostalim zemljama Dalekog Istoka. Prvo, troškovi rada su u porastu, plate se povećavaju za 15-20% godišnje. Transatlantske prevozne tarife su u porastu. Nameštaj je uvek bio skup za trasnsportovanje zbog veličine i težine, ali sve veće cene nafte i stagnacija u brodogradnji doveli su do povećanja troškova transporta za 71% u poslednje četiri godine. Treće, postoje valutni izazovi kada se posluje sa tajlandskim batovima, vijetnamskim dongama, kineskim juanima idr. Poskupljenje juana i dalje smanjuje profit, smanjujući još više korist koja je donedavno ostvarivana. Na kraju, lanac isporuka koji obuhvata polovinu sveta, pun je izazova, uključujući kontrolu kvaliteta, smetnje u snabdevanju, jezičke barijere i još puno toga.

Zajednički rast potražnje za nameštajem u 70 zemalja proizvođača se procenjuje na više od 3% u 2015. godini.

Izgledi su za:

Izuzetno ograničen rast u zapadnoj Evropi; Slab rast u Severnoj Americi ; Brzi rast na mnogim privrednim tržištima u nastajanju, posebno u Aziji; Fokusirani rast u brzo rastućim gradovima kao što su Singapur, Talin, Dubai, Abu Dabi, itd.; Kontinuirani rast u svetskim gradovima u kojima je izražena kontinuirana potreba za

nekretninama i za hotelima poput Londona, Hong Konga, Berlina. Postoje i značajne razlike u zavisnosti od sektora:

Još uvek nestabilno tržište nekretnina, što utiče na maloprodaju; Prihodi po domaćinstvu koji nisu u značajnom porastu u G7 privredama, što utiče na

maloprodaju; Stambeno održavanje i sektor održavanja bi generalno

trebalo da reaguju na starenje populacije; Hotelska i ugostiteljska tržišta nastavljaju da se šire dok

količina turista raste više od privrednog rasta. Geopolitički ovo je takođe period velike nesigurnosti:

Turbulencije na Bliskom Istoku nastavljaju da utiču na neke države koje su fokusirane na ovo tržište, npr. Turska. One mogu povećati napore u Evropi i UAE;

52

Strategija ulaska na tržište

EU:

FF&E Kompanije Medjunarodne Hotelske grupe B2B dogadjaji Manje Country Hotel Grupe

Rusia:

Velike trgovinske grupe Medjunarodne Hotelske grupe IKEA lanac nabavke Veleprodavci

Ruske „sankcije“ i turbulencija između Zapada i Rusije oko nezavisnosti Ukrajine će ozbiljno ugroziti svaku inicijativu za EU izvoz ali to može stvoriti priliku za srpske proizvođače (i takođe za turske izvoznike);

Za Srpski klaster nameštaja i druge proizvođače ovo je vreme da se iskoriste sporazumi Srbije o slobodnoj trgovini, posebno sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.

Za Bugarski klaster nameštaja, koji već ima iskustvo od 8 godina u izvozu, Rusko tržište je verovatno zatvoreno, ali Skandinavija, Velika Britanija i gradovi UAE još uvek nude mnoge prilike – posebno one zasnovane na principu grad po grad.

Pitanje proširenja na druge zone tržišta može da se više fokusira na ključna pitanja o lancu snabdevanja:

Logistika, posebno transport Važne carine nasuprot EU strategiji Kvalitet, konzistentna proizvodnja u sklopu

lanca snabdevanja Marketinška sofisticiranost, u poređenju sa

nastavljanjem sa „Poznatim“ Težnja je da se ovaj Izveštaj iskoristi da utiče na buduće strategije BKN i da poveća napore da se izgradi održivi SKN.

Ukratko "Ključni faktori uspeha" su:

Grupni pristup; Upravljanje projektima, npr. logistika, kvalitet; B2B; Sposobnost da se efikasno izađe na tender.

7.2. Akcioni plan

Tokom narednih 12 meseci mi smo uključili 3 specifična segmenta Akcija koje će unaprediti razvoj klastera.

Za BKN Do kada?

AA1: Sastanak klastera o ulasku na rusko tržište Decembar 2014

AA2: Saradnički pristup kompaniji IKEA kako bi se podstaklo više preduzeća Decembar 2014

Uključivanje srpskih kompanija u „jaz“ oblasti BKN Februar 2015

53

Faktori rizika

EU

Sofisticirano tržište Ne samo cena – logistika, kvalitet,

itd. Ispunjavanje kvaliteta i vremenskih

periodaRusija

"Etika" na različitim slojevima Biti plaćen Logistika

11 Review11 Osvrt7 Immediate

Action7 Neposredna

akcija

6 SteppingStones

6 Oslonci

1 Introducing Relevance

1 Predstavljanje značaja

2 Identifying Clusters

2 Identifikovanje klastera

© Cluster Navigators Ltd 2003

3 Initial Analysis3 Polazna analiza

5 Preferred Future

5 Željena budućnost

8 Launch8 Pokretanje

12 Broadening Agenda

12 Proširivanje agende

Početak

4 Building Leadership Group

4 Formiranje liderske grupe

9 Formalising the Cluster

9 Formalizovanje klastera

10 UpgradingStrategic Agenda

10 Poboljšanjestrateške agende

The 12 Stage JourneyPutovanje u 12 etapa

Preispitati 10

AA3:

AA4: BKN da konkuriše za više projekata za dunavski region Mart 2015

Za SKN Do kada?

AB1: Potrebno je da se kreira osnovna grupa preduzeća Oktobar 2014

AB2: Dogovoriti se o nišama i 3 ciljana tržišta Novembar 2014

AB3: Istražiti ugovoreno tržište i pristupiti kompanijama putem B2B Januar 2015

AB4: Odabrati maloprodajnu grupu da pristupi kao predstavnik klastera velikom regionu Moskve Mart 2015

54

Za oba klastera (u saradnji) Do kada?

AC1: Izaći na tendere za ugovore kao BKN/SKN Januar 2015

AC2: Zajednička obuka za menadžere izvoza Mart 2015

AC3: Srpske kompanije se zajedno sa BKN priključuju tenderu istočne Evrope Mart 2015

AC4: Ustanoviti B2B aktivnost ili sajam trgovine u Nišu, Srbija Jun 2015

Podaci o rezultatima Do kada?

AD1: Stojkov Konsulting da zatraži povratne informacije od Izveštaja Oktobar 2015

AD2: Izveštaj da ide u BSMEPA i u srpsku agenciju za MSP Oktobar 2015

AD3: BKN/SKN da ocene napredak tokom godinu dana Septembar 2015

55

56

Prilozi :

Tabela 1. Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko million stanovnika

Slika 1. Uvoz i izvoz nameštaja u 2005.-2011., milioni dolara

Tabela 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima

Slika 2. Obimi prodaje nameštaja u Rusiji u 2001.-2012., milioni dolara

Slika 3. Segmentiranje tržišta

Tabela 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (u hiljadama komada)

Slika 4. Glavni uvoznici

Tabela 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006.-2010. (milioni dolara)

Slika 5. Glavni izvoznici iz Rusije

Tabela 5. Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006.-2010. (milioni dolara)

57

Projekat TABLE: Prilog istraživanju

Tabela 1. Stanovništvo Rusije po gradovima sa preko milion stanovnika

Plasman Grad Stanovništvo1 Moskva 11.514.3302 Sankt Peterburg 4.848.7423 Novosibirsk 1.473.7374 Ekaterinburg 1.350.1365 Nižni Novgorod 1.250.6156 Samara 1.164.8967 Omsk 1.153.9718 Kazanj 1.143.5469 Čeljabinsk 1.130.273

10 Rostov na Donu 1.089.85111 Ufa 1.062.30012 Volgograd 1.021.244

Izvor: worldpopulationreview.com

Slika 1. Uvoz i izvoz nameštaja u 2005.-2011. (milioni dolara)

Uvoz Izvoz Izvor: AMEDORO

58

Tabela 2. Rusija. Proizvodnja nameštaja u 2011. Raspodela po regionima

Vertikalno: Obim proizvodnje, milijardi rubalja (bez PDV),tempovi rasta 2011/2010., %, tržišni udeo, %

Horizontalno: Ruska federacija, ukupno; Centralni federalni okrug, uključujući Moskvu; Severozapadni federalni okrug, uključujući Sankt Peterburg; Južni federalni okrug, Severnokavkaski federalni okrug; Volški federalni okrug; Uralski federalni okrug; Sibirski federalni okrug; Dalekoistočni federalni okrug

Izvor: AMEDORO

59

PotrošnjaSlika 2. Obim prodaje nameštaja u Rusiji, 2001.-2012., milion dolara

Potrošnja

Slika 3. Segmentiranje tržišta

Gornji segment 10%, srednji i gornji srednji segment 60%, donji i donji srednji segment 30%

60

Proizvodnja

Tabela 3. Proizvodnja nameštaja u Rusiji (milion komada)

Nameštaj 1990. 2000. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.Stolice i naslonjači

20,400 3,900 4,800 5,000 5,300 6,800 5,000

Komodi& ormani

9,457 2,709 4,244 4,662 5,156 6,004 5,308

Stolovi 12,100 3,600 3,900 4,200 4,800 5,600 3,700Kreveti, drveni 3,420 653 993 1,065 1,209 1,379 1,142Sofe, kauči 245 73 322 43 592 701 560Kauči-kreveti 3,007 180 303 373 423 470 360

Izvor: Federalna statistička služba

Uvoz

Slika 4. Glavni uvoznici

Glavni uvoznici u Rusiju: Nemačka, Kina, Ukrajina, Italija, Belorusija

Tabela 4. Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006.-2010. (million dolara)61

Uvoz nameštaja u Rusiju, 2006. - 2010. (million dolara) 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Nameštaj, rasveta, oznake, sklopive kuće idr. 1,301.4 2,167.5 3,009.7 1,998.1 2,826.9U tom broju:Nameštaj za sedenje, koji se pretvara u krevete ili ne, i delovi za njega

285.4 523.8 729.5 497.3 822.0

Medicinski ili veterinarski nameštaj, frizerske idruge slične stolice

36.8 61.9 97.3 48.5 80.1

Lampe i delovi za svetiljke, osvetljene oznake idr. 231.4 329.4 436.7 294.5 584.0Ostali nameštaj i delovi za njega 606.4 899.1 1,219.6 936.5 1,128.8U tom broju:Kancelarijski nameštaj – od metala 21.7 25.9 38.5 23.8 26.2Kancelarijski nameštaj – od metala 76.6 112.4 133.5 94.8 125.6Kancelarijski nameštaj – drveni 57.5 73.1 99.3 62.8 69.9Kuhinjski nameštaj – drveni 33.5 68.7 86.2 73.5 74.0Nameštaj za spavaće sobe – drveni 80.8 104.4 133.4 112.0 113.3Ostali nameštaj – drveni 218.3 316.7 437.6 354.2 419.4Ostali nameštaj – od plastike 13.3 26.5 29.8 26.8 27.7Delovi za nameštaj 91.0 144.4 218.0 158.6 233.5

Izvoz

Slika 5. Glavni izvoznici iz Rusije

Nemačka, Holandija, SAD, Kina, Turska

62

Tabela 5. Izvoz nameštaja iz Rusije 2006.-2010г. (million dolara)

Izvoz nameštaja iz Rusije, 2006.-2010. (milion dolara) 2006.

2007. 2008. 2009. 2010.

Nameštaj, rasveta, oznake, sklopive kuće i dr.

378.9 475.0 471.3 351.4 346.2

U tom broju:Medicinski ili veterinarski nameštaj, frizerske stolice i dr. slične stolice

3.0 3.2 5.0 2.6 1.3

Ostali nameštaj i delovi za njega

216.3 280.6 278.7 201.9 165.9

U tom broju:Kancelarijski nameštaj – od metala

4.9 7.5 10.4 6.2 5.0

Ostali nameštaj – od metala 8.9 10.9 12.3 9.6 8.6Kancelarijski nameštaj – drveni

12.0 14.5 16.4 8.7 5.3

Kuhinjski nameštaj – drveni 19.5 25.0 19.8 12.9 5.7Nameštaj za spavaće sobe – drveni

25.2 32.2 31.2 21.8 12.0

Ostali nameštaj – drveni 80.6 103.7 99.7 77.7 71.2Ostali nameštaj – od plastike 0.7 0.5 1.3 0.7 0.9Delovi za nameštaj 63.7 85.5 87.0 63.0 56.6

63

Reference

International Monetary Fund www.imf.org

Central Intelligence agency www.cia.gov

“Market Sector Review Furniture Russia 2012” EasyLink Business Services,www.easylink-cee.eu

“Russian Furniture Market Overview”, Olga Makeeva, Senior Consult at Finpro ry, Life sciences, November 2013 http://www.finpro.fi/

Association of furniture and woodworking enterprises in Russia, AMEDORO“World Furniture, International Markets Review”, CSIL, 56-December 2012- Year 2014

“Every player on the Russian furniture” Article by Artem V. Vasiliev, chief of News/Foreign Relations at MÖBELMARKT‘s partner magazine „Mebelny Biznes“, Moscow 2012

“International hotel chains in Russia”, Ernst &Young 2013“International Hotel Operators in Russia”, KPMG, 2012

Russia Year-End Review 2014, Russia Real Estate, Colliers International 2014

10times com Trade Fairs Russiawww.10times.com

World of Furniture online – Trade fairs Calendarwww.worldfurnitureonline.com

“Branded Hotel Market Russia, CIS and Georgia”, Report, Richard Chancellor, 2011

Research Forecast Report, Year-End Review, Annual Report, Colliers International, Ukraine 2014

“Furniture market trends in Ukraine”, Article, Mebeli-Opt magazine 2012www.mebli-opt.com/

“Potential of Ukraine Hospitality Market”, Article by Yevgeniya Kulyk, Expert of Hotel Department of MAYGER LLC , 2012 www.hotelexecutive.com

64

“Problems and prospects of development of the furniture industry in Ukraine”, Association of furniture and woodworking enterprises of Ukraine "Mebelderevprom, 2012www. assomebli . wordpress . com

Belarus Real Estate Market Review, Annual Report, Colliers International, 2013

Belarus.by – Official website of Republic Belarushttp://www.belarus.by/en/

“The volume of the market for legal furniture”, Article, Tut. by, May 2014http://www.tut.by/

National Statistical Committee of the Republic of Belarus, The National Bank of the Republic of Belarus, UN Comtrade

CIA = Central Intelligence Agency: https://www.cia.gov/index.html

NSI = National Statistical Institute, Bulgaria: http://www.nsi.bg/

Structural Business Statistics – Eurostat: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home/

Export strategy for sector “MANUFACTURE OF FURNITURE”, Bulgarian Small and Medium Enterprises Promotion Agency, 2012:

http://export.government.bg/ianmsp/docs/strategii-en/2012/10/03/FURNITURE-strategy_ENG.pdf?Status=Master

General Info: Serbian Furniture Cluster: SECEP internal report:2011 (G. Christova – External Expert)

Sector Analysis: Serbia: SECEP Report, Belgrade

Experts Needs Analysis: SECEP Project, Belgrade

Wood Industry: Market Report: Serbian Chamber of Commerce: 2009

World Ranking 2013 Of Hotel Groups And Brands: http://www.hospitalitynet.org/news/4060119.html

Gisbert Brenneke: European Sector monitor wood/furniture (January 2009): http://www.fsogsdp.bg/images/docs/inno2/branchenmonitor_update%202010_englisch.pdf

World Furniture: www.worldfurnitureonline.com

65

Овај пројекат се кофинансира од стране Европске уније кроз ИПА Програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија.

Ова публикација је направљена уз помоћ средстава Европске уније кроз “ИПА Програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија” под бројем CCI No 2007CB16IPO006. Јединствено

одговорно лице за садржај ове публикације је Бугарски намештај кластери ни на који начин не може бити тумачен као став Европске уније или Управљачког тела програма.

66