uuvodna revodna reČ 09/srpski.pdfnizuje na uns. ova škola pruža polaznicima uvod u nauku o...

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Jovana Davidović,

srpska književnost i jezik - master

Redakcija:Dragana Dimitrov, dipl. prof.

Marija PetkovićRužica Nikolić

Igor DimićPetar Miler, dipl. ing. mehatronike - master

Snežana Dimić, dipl. pedagog

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Zita Farkaš, dipl. ph

Fotograf:Vitomir Dimić

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČUVODNA REČ

Međunarodna Dekada Roma, svečano progla-šena 2005. godine u Sofi ji, predstavlja najveći projekat na međunarodnom planu, koji je namenjen Romima. Potpisnice ovog dokumenta su vlade zemalja centralne i jugoistočne Evrope. U zeml-jama potpisnicima Dekade živi oko 6 miliona Roma koji se nalaze na socio-ekonomskoj margini. Ovoj međunarodnoj inicijativi su pristupile države: Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, a kasnije se pridružila i Španija.

Cilj Dekade Roma je unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne zajednice u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstva. U tom cilju su doneti i usvojeni određeni strateški dokumenti i akcioni planovi, čijom primenom bi se direktno uticalo na unapređenje položaja Roma.

Republika Srbija je takođe prihvatila Dekadu Roma, donela Strategiju za integraciju Roma i usvo-jila akcione planove za obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvo.

Imajući u vidu činjenicu da je šesta godina Dekade u toku i da, na žalost njeni rezultati nisu vidljivi u onoj meri u kojoj se očekivalo, kao i to da su Romi u naseljima vrlo malo ili nisu nimalo informisani o onome što se čini na tom planu, cilj izdavanja ovog lista jeste da se pre svega institucije od lokalnog do pokrajinskog nivoa, međunarodne institucije i nevladine organizacije, upoznaju sa akti-vnostima koje se sprovode u AP Vojvodini. Iskustva u rešavanju određenih problema u pojedinim sredi-nama mogu i treba da posluže kao primer drugim sredinama u rešavanju istih ili sličnih pitanja.

Mi danas s ponosom ističemo vojvođanske modele rešavanja pitanja Roma, jer je upravo u AP Vojvodini najviše učinjeno po pitanju integracije pripadnika romske nacionalne zajednice. Upravo te modele i informacije želimo da predstavimo javnosti, ali i da pratimo sve ono što se čini ili ne čini u okviru Dekade Roma.

Redakcija

DAJ SVOJ GLASDAJ SVOJ GLAS11 22

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Biram obrazovanjeTema broja: Biram obrazovanje

IZMEĐU STRATEGIJA I PRAKSEIZMEĐU STRATEGIJA I PRAKSEOd početka Dekade Roma, obrazovanje je jedna od prioritetnih oblasti delovanja. Problemi obrazovanja

Roma postali su deo državne politike, romsko pitanje ušlo je u strateška dokumenta koja se tiču obrazovanja, kao i opštih i sektorskih strategija i akcionih planova koji se tiču razvoja Srbije i procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Međutim, raskorak između njihovih ciljeva i implementacije u praksi vidljiv je i neosporan. Identifi kovan je niz prepreka čijem se rešavanju ne pristupa na adekvatan način. U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, o Romima u sistemu obrazovanja nedostaju pouzdani podaci. Iako je prošlo već šest godina od početka Dekade Roma još uvek nije uspostavljena sistemska metodologija praćenja postignutih rezultata u svim oblastima Dekade, uključujući i obrazovanje.

Prepreke i problemi

Postoje brojni problemi i prepreke sa kojima se romska deca suočavaju i koji većini romske dece otežavaju i onemo-gućavaju obrazovanje. Neki od njih su: ograničen pristup obrazovnom sistemu, visoka stopa osipanja i ranog napu-štanja obrazovnog sistema slabiji kvalitet obrazovanja, prevelika uključenost u specijalne škole ili odeljenja, prevelika zastupl-jenost u školama za obrazovanje odraslih, izloženost različitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije i segregacije, nepoštovanje romskog identi-teta.

Nisko obrazovno postignuće je najizraženije kod pripad-nika romske populacije, a ono kasnije postaje jedan od osno-vnih razloga siromaštva, koje se prenosi sa generacije na gene-raciju. Prema podacima popisa iz 2002. godine 61,9% Roma nije završilo osnovnu školu, 29% je završilo osnovnu školu, 7,8% je završilo srednju školu, a samo 0,3% je steklo visoko obrazovanje. Predpostavlja se da je obrazovna struktura i niža, s obzirom da su u najmanjem broju popisom obuhvaćena lica iz romskih naselja.

Prosečna dužina školovanja Roma iznosi 5, 5 godina(po-daci na osnovu ankete kojom

je obuhvaćeno 1508. Roma, UNDP, 2004). Obrazovna struk-tura Roma je niža u odnosu na većinsku populaciju i druge zajednice, a niže obrazovanje žena u odnosu na muškarce je još izraženije (Svetska banka, 2004). Romkinje predstavljaju najmanje obrazovanu grupu žena, sa procentom nepismenosti od čak oko 80%, sa gornjom granicom od četiri razreda osnovne škole, bez bilo kakve kvalifi kacije.

Nedostatak relevantnih i pouzdanih podataka o nacio-nalnoj pripadnosti je problem koji se naglašava u većini strateških dokumenata i izveštaja. Teško je i proceniti koliko se romske dece nikad ne upiše u škole, a koliko njih napusti započeto školo-vanje, ali je izvesno prema poda-cima iz različitih izvora da je taj broj izrazito veliki. Razlozi za neuključivanje ili kasnije napu-štanje škole su mnogobrojni i raznovrsni i uključuju porodičnu i materijalnu situaciju, neprila-gođenost obrazovnih institucija i visok nivo diskriminacije u njima, kao i nedostatak pomoći deci za savladavanje gradiva. Isključenost iz obrazovnog sistema samo je jedan od poka-zatelja opšte marginalizacije romske zajednice.

Diskiriminacija

Rezultati istraživanja Javno mnjene o diskriminaciji i nejed-

nakosti u Srbiji pokazuju da je diskriminacija Roma u Srbiji prisutna i da je javnost toga svesna(Projekat Podrška sporo-vđenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji, Ministarstvo rada i soci-jalne politike i UNDP, 2009). U Strategiji za unapređivanje obra-zovanja Roma u Srbiji navodi se da je diskriminacija jedna od glavnih prepreka jednakoj dostupnosti kvalitetnog obrazo-vanja za Rome. Romi su izloženi različitim oblicima diskrimi-nacije, kao što su neopravdano upućivanje u specijalne škole, nejednak tretman od strane nastavnika i uprava škola, pa čak i uznemiravanje ili zlostavljanje od strane druge dece i roditelja neromske nacionalnosti. Ovo su neki od vidljivih i očiglednih primera diskriminacije romskih učenika, međutim postoje i oni koji nisu tako otvoreni, a koji su još zastupljeniji. Nastavnici često ne podstiču romsku decu da uče i napreduju, imaju manja očeki-vanj od njih u odnosu na druge učenike, a sve to utiče da oni imaju slabije rezultate. Diskrimi-nacija prema Romima svakako je jedan od osnovnih razloga zašto su mnoga romska deca isključena iz obrazovnog sistema i zašto mnoga od njih rano napuštaju školovanje ili završavaju školu sa niskim obrazovnim postignu-ćima.

4 Dekada Roma u AP Vojvodini

Zašto romska deca napuštaju školu?

Što se tiče razloga zbog kojih romska deca napuštaju školu visoko se rangiraju siromaštvo i troškovi za obrazovanje, zatim tu je loše ponašanje druge dece i nastavnika prema njima, kao i to da ne govore srpski jezik. Većina njih ne želi da ide u školu i misli da čak i ako završi školu neće dobiti posao. Ima i onih kojima je škola daleko. Osim toga jedan od najfrekventinijih razloga je i nedostatak pristojne odeće, koji utiče na vrlo slabo samopouz-danje koje imaju u školi. Što se tiče romskih devojčica one u većini slučajeva nemaju prava da samostalno odlučuju o svom obrazovanju. Iako postižu bolji školski uspeh u pubertetu neretko napuštaju školu pod pritiskom patrijahalne tradicije i stereotipa da devojčicama ne treba obrazo-

vanje, pogotovo ne ono na višim stepenima. Od njih se očekuje da se rano udaju i brinu o porodici i domaćinstvu.

Socijalna distanca prema romskoj deci

Podaci istaživanja Socijalna distanca i steretipi o Romima kod dece novosadskih osnovnih škola, sprovedenog u okviru projekta Integracija romske dece u školski sistem Srbije pokazuju da su Romi još uvek etnička grupa prema kojoj postoji najviša socijalna distanca kod dece. Više od polovine dece-ispitanika ne bi voleli da imaju Rome u svojoj ulici, svojoj školi, a naročito ne bi voleli da sede sa njima u klupi. To se dovodi u vezu sa lošim uspehom romske dece u školi, kao i stereotipima o Romima kao prljavim i nevaspitanim.

Najzanimljiviji i najzabrin-

javajući rezultat ovog istraži-vanja jeste da postoji socijalna distanca prema Romima čak i među samim Romima. Ovaj podatak dosta govori o statusu Roma kod nas. On se može obja-sniti time da osobe iz manjinske grupe koje u susretu sa većin-skom razvija nisko samopošto-vanje, između ostalog, mogu napustiti svoju primarnu grupu i time izgubiti jedan od svojih socijalnih identiteta i preći u neki drugu grupu koja mu omogućuje bolji socijalni stutus. Veliki broj romske dece se izjašnjava po etničkoj pripadnosti roditelja koji nije Rom.

U zaključku istraživanja stoji da samo ravnopravan kontakt sa romskom decom omogućiće smanjenje socijalne distance. U specifi čnoj situaciji kakvu čini školsko odeljenje rad na prevazi-laženju predrasuda lakše je rešiv, naravno uz veliko zalaganje i trud

O romskim studentima izjavu za naš list dala je i prof. dr Olivera Gajić, prodekan za nastavu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu:

- Studenti - pripadnici romske nacionalne manjine, veoma su dobro prihvaćeni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Filozofski fakultet je visokoškolska institucija u sastavu našeg univerziteta na koju se, iz godine u godinu, upisuje najveći broj romskih studenata na osnovne, ali i na master akademske studije. Moramo spomenuti i Školu romologije koja se već tradicionalno orga-nizuje na UNS. Ova škola pruža polaznicima uvod u nauku o jeziku, književnosti, istoriju i kulturu Roma ne samo kod nas, već i u svetu. Iskustva u radu sa romskim polaznicima na ovom planu su izvanredna.Na UNS postoji veoma kompetentan profesorski kadar. Ovde već godinama rade, vrlo predano profesorke i profesori koji se pitanjima Roma bave na različite načine i iz različih uglova (kulturoloških, istorijskih, socioloških, obrazovnih, leksikoloških, medijskih i mnogih drugih). Treba istaći da je Univerzitet u Novom Sadu do sada uvek bilo mesto susreta studenata romske etničke zajednice sa različitim neromskim studentima i studentkinjama – pripadnicima različitih nacionalnih zajednica – što predstavlja SUSRET RAZLIČITIH KULTURA u najširem smislu.Studenti romske nacionalnosti veoma su istrajni i motivisani za rad kada se prepoznaju njihove potrebe, motivi i želje. Važan cilj škole u Dekadi Roma (2005-2015) – formulisan kao pružanje šanse svima na visoko obrazovanje – usmeren je ka intencijama Bolonjske deklaracije. Prema analizama međunarodnih organizacija i institucija (OECD, UNICEF i dr.), obrazovanje ima strateški značaj za ekonomski i društveni razvoj društva zasnovanog na znanju. Ono je, takođe, i značajan segment kampanje poznate kao „Milenijumski ciljevi razvoja“. Da bi obrazovanje u celini doprinelo produktivnosti, inova-tivnosti, demokratičnosti i društvenoj koheziji – ono mora biti kvalitetno, konkurentno, efi kasno i, što je najvažnije, DOSTUPNO svima!



*Kada ste znali da će Vaš životni izbor biti nauka?

- Ljubav prema nauci, tačnije hemiji, rodila se tek kada sam Srednju medicinsko-hemijsku školu. Odmah sam zavoleo rad u labaratoriji i tako je zapravo sve počelo.

Inače, kao dečak nisam mogao ni da zamislim da će to biti moj izbor. Maštao sam da budem nešto sasvim druga-čije a to je vozač šlepera. Dok su se moji vršnjaci okretali za dobrim automobilima, ja sam se divio šleperima. Kako je smer za vozača svake druge

LJUBAV PREMA NAUCI LJUBAV PREMA NAUCI BEZ KONKURENCIJEBEZ KONKURENCIJE

Student Mirko KaldarašStudent Mirko Kaldarašsvih onih koji mogu dati doprinos rešavanju ovog problema. Profe-sori razredne nastave su jedan od moćnih agenasa socijalizacije, naravno pored roditelja.

Afi rmativne mere za romske učenike i studente

Kao najdelotvornije, u procesu integracije Roma u obra-zovni sistem pokazale su se Afi r-mativne mere za upis romskih učenika u srednje škole i stude-nata na Visoke škole i fakultete.

U skladu sa Okvirnom konvencijom za zaštitu nacio-nalnih manjina, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava zajedno sa Ministarstvom prosvete od 2003 godine spro-vodi afi rmativne mere kako bi se što više povećao broj romske dece u srednjim školama. Broj učenika romske nacionalnosti u 2003. godini na teritoriji Republike Srbije bio je svega trideset, dok je 2010. godine taj broj iznosio 250. Što se tiče AP Vojvodine, afi rmativnim merama se povećao broj učenika četvrtog stepena srednjih škola, pa je tako 2010 upisano njih 90.

Afi rmativne mere za upis studenata na visoke škole i fakul-tete već šestu godinu za redom sprovodi se i na Univerzitetu u Novom Sadu. Ove godine, tim putem upisano je 14 studenata na fakultete i 7 studenata na Visoke škole ovog Univerziteta. Studentima romske populacije na osnovu pomenutih mera i kapaciteta Studenskog centra Novi Sad omogućen je i smešaj u studentske domove.

Jovana Davidović

Mirko Kaldaraš je student druge godine departmana za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U intervjuu za naš list govori o tome kako se odlučio da upiše Srednju medicinsko-hemijsku školu. Ispričao nam je priču i o svom boravku i istraživačkom radu u Istraživačkoj stanici Petnica, koji smatra svojim najdragocenijim iskustvom. Osim toga podelio je sa nama svoje mišljenje o tome kako Romima pomoći da razviju svest o prioritetnosti obrazovanja.

Dr Ljiljana Vojinović- Ješić o Mirku Kaldarašu

- Mirko je prvi student romske populacije, sa kojim sam ja imala prilike da sarađujem. Naša saradnja nije ostala samo na odnosu profesor-student. Trudila sam se da razumem njegove probleme i potrebe i da mu pomognem, koliko god je u mojoj moći. Jasno je da ja u svemu tome nisam najvažnija. Naprosto, Mirko je neko ko ima dobro predznanje sa kojim je došao na fakultet i neko ko želi da uči i da napreduje, a pritom je otvoren za saradnju i maksimalno posvećen tome što radi. Kad se sve te kockice sklope, uspeh je neizbežan. Mirko je pravi dokaz za to i verujem da će tako biti i ubuduće.

Mirko Kaldaraš u laboratoriji


Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

godine bio otvoren, te godine, kada sam ja upisivao srednju školu, nije postojala mogućnost da ostvarim svoju dečačku želju i ja sam se odlučio da upišem hemijsku školu.

*Kako je okolina reagovala na Vaš izbor?

- Na moj izbor niko nije posebno uticao. Roditelji, s obzirom na to, da su neobra-zovani, nisu imali predstavu o

kakvoj školi je reč, ali su me podržali. Što se prijatelja tiče ni njihova podrška nije izostala. Jedno je sigurno, zahvaljujući podršci svih ljudi, ja uspevam da se izborim sa svim proble-mima na koje nailazim.

*Sada ste student Prirod-no-matematičkog fakulteta, departmana za hemiju. Kakav je Vaš odnos sa kolegama i profesorima sa fakulteta?

- Ni u srednjoj školi, a ni sada na fakultetu, nisam imao romske kolege. Međutim, sa svima sam uspevao da u kratkom roku ostvarim dobru komuni-kaciju. Kolegama pomažem u spremanju ispita. Tako da, što se tiče odnosa sa kolegama, to je zaista u najboljem redu. Nikada nisam imao problema po tom pitanju.

Na odnose sa profesorima sam takođe ponosan. Izdvojio bih profesoricu Organske


Rom ″iz Afrike″ u istraživačkoj stanici

Kako jedan ciklus predavanja u Petnici košta zaist mnogo, jasno je da su tamo ljudi koji su u mnogo boljem položaju od mene. Bilo je naravno i onih koji su najbolji u svom odeljenju, u svojoj školi i koji su boravak tamo obezbedili kao stipen-disti, svoje opštine ili škole. Među ovim drugima bio sam i ja. Iako su svi tamo visokoobrazovani ljudi, otvoreni za saradnju sa drugima, kada sam prvi put pojavio tamo samo od sebe se nekako nametnulo pitanje „Šta radi jedan Rom u istraživačkoj stanici?” I to je i sasvim prirodno, ako uzmemo u obzir opštu sliku koja vlada o Romima. Međutim, već posle prvih preda-vanja, to pitanje je naprosto isparilo, nestalo je.

Postoji jako zanimljiva priča o mom prvom održanom predavanju u Petnici. Jedna devojka koja je slušala moje izla-ganje, nakon predavanja, prišla je mom kolegi i pitala da li sam ja možda iz Afrike, jer joj je bilo neverovatno, da joj zapravo Rom drži predavanje. To je recimo meni bilo jako simpatično.

Mirko Kaldaraš sa kolegama u laboratoriji


Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


hemije, dr Nadežda Višnjevski, koja mi je u prošlom semestru dala šansu da održim preda-vanje umesto nje. Osim nje tu je i profesorica Opšte i neor-ganske hemije, Ljiljana Vojino-vić-Ješić, koja je u potpunosti razumela sve moje probleme i izlazila mi u susret koliko god je mogla i zaista sam joj na tome zahvalan. Od profesora iz srednje škole izdvojio bio profe-soricu Nadeždu Višnjevski sa kojom sam radio naučno-istra-živački rad.

*Što se tiče vašeg istraživa-čkog rada, on se vezuje za Vaš boravak u Istraživačkoj stanici Petnica. Koliko Vam je to isku-stvo značilo?

Pre nego što sam započeo taj svoj samostalni istraživači rad, prošao sam ciklus od četiri predavanja u Petnici, na kojima sam imao prilike da se upoznam sa osnovim nekim osnovnim stavkama vezanim za istraži-vanje. Pre svega, naučio sam da koristim literaturu, a to je neophodan preduslov za svako istraživanje.

Moj istraživački rad bio je iz oblasti farmacije. Pokušaću

da Vam to što jednostavnije objasnim. Što se tiče lekovitih supstanici, bilo da se one unose putem tableta ili injekcije u organizam, njihova koncetracija u našem organizmu vremenom opada. Međutim, postoje one bolesti koje zahtevaju njihovu konstantnu koncentraciju u organizmu. To je naučni-cima predstavljalo problem. U organskoj hemiji postoji jedna grupa organizama koji se nazi-vaju hidrogelovi. Imaju umre-ženu strukturu i tako su nekako napravljeni da u njih može da se ugradi neka supstanca i onda će oni pod određenim uslo-vima da da se šire i propuštaju ili se skupljaju i zadržavaju tu supstancu. Moja ideja bila je da u jedan hidrogel ugradim enzim, koji je deo proteinskog leka, potom da simuliram uslove gastrointesivnog trakta i da vidim koliko će taj hidrogel pomoći u održavanju koncen-tracije.

Moje istraživanje trebalo je da pokaže da šta se desi sa onim što smo zamislio i napisao, kada se sve to primeni u laba-ratoriji. Često se desi da se ono što se zamisli, u labaratoriji ne ostvari. I šta tada? Dakle, istra-

živački rad je trebalo da nas nauči kako se zapravo problemi rešavaju u hodu. I to je je jedino mesto gde se takva iskustva mogu steći. To je nemoguće čak ni na fakultetu, zbog toga što čak asistenti, pa i profesori imaju problem sa obezbeđi-vanjem sredstava potrebih za njihova istraživanja. Tako da teško je da ćemo kao studentim imati priliku da se bavimo istra-živačkim radom.

*Da li su postojali oni trenuci kada ste pomislili da ne možete dalje?

Nikada mi se nije desilo da dodjem do toga da kažem „Sada odustajem!”. S obzirom, na moj karakter, da mi se to i jedan jedini put desilo, ja bih zaista i odustao. Takav sam, pre neko što donosem neku odluku, ja najpre dobro razmi-slim, a kada je donesem ja je nikad ne prekršim. Dešavalo mi se kao i svim drugim ljudima, da mi bude jako teško. Recimo, nekad mi se desi da imam neke druge probleme, i jednostavno ne mogu da učim. Međutim, sačekam malo, i kad se ti problemi reše, sednem i učim. Sa nekim problemima koji me prate, ja sam se prosto naučio da živim, tako da ih i ne vidim. Usmeravam se na one koje mogu da rešim i to je to.

* Ko Vam je u tim ″kriznim trenucima″ bio najveća podrška?

Pre svega to su moja majka, moja bivša škola i Kancelarija za inkluziju Roma. Ono što me je posebno iznenadilo kada sam upisao prvu godinu jeste to da se

Ponosni na svoje prijateljstvo

Mirko Kaldaraš za vreme studiranja živi u studenskom domu „Veljko Vlahović”. U istom ulazu sa njim je i Dušan Sivković, student Fakulteta tehničkih nauka. U razgovoru sa njim saznali smo da veliki broj studenata neromske popula-cije, sudi o romskim studentima samo na osnovu streotipne slika koja o njima vlada. Srećom, većina njih, spremna je i otvorena da ih upozna, jer tek na taj način, prema Dušanovim rečima, moguće je stereotipe zameniti pravom slikom. Isto se desilo i njemu samom. Sa Mirkom ulaz deli već godinu dana i kroz osmeh govori da su na prijateljski odnos, koji su izgra-dili obojica podjednako ponosni.



direktor departmana za hemiju, dr Božo Dalmacija, ponudio da mi pomogne oko nabavke potrebne literature. Tako da podrška stiže sa svih strana.

* Šta je ono što Vas vodi dalje, što Vam ne da da odusta-nete?

Pre svega tu je ljubav prema hemiji. Ja bih želeo ovim da se bavim i dalje u životu. Jasno je da ako budem to radio dobro, da ću uspeti i da sebi obezbedim normalan život, ali nikako necu raditi samo zbog para. Kada bih trebao da biram između toga da budem profesor u školi i da se bavim istraživačkim radom uvek bih izabrao ovo drugo.

*Šta mislite zašto Romi i dalje ne biraju obrazovanje kao primarno?

Kada sve sagledam, vero-vatno da je razlog zašto ne biraju obrazovanje siromaštvo. Proces obrazovanja nije krat-kotrajan. Zahteva minimum

dvanest godina(osnovni i srednju školu) i na kraju se desi da ne možete da se zaposlite. Kada govorimo o faklutetu, ako kojim slučajem niste na budžetu i treba da plaćate školarinu i iznajmljujete stan, to iziskuje velike troškove. I na kraju opet i sa tom diplomom ne možete da se zaposlite.

Obrazovanje i školovanje je zaista velika investicija u našoj zemlji. Osim toga Vi imate zajednicu u kojoj je ko zna koliko kolena unazad uspe-valo da preživi i da se snađe i bez obrazovanja, čak su se neki od njih i obogatili. Jako je teško ubediti njihove potomke da se obrazuju. Jasno je da je većina rešenja koja oni pronalaze samo kratkotrajno, ali njima je to mnogo brži i lakši način.

*Kako uticati na to da se situacija po tom pitanju promeni?

Za to je neophodna pre svega edukacija romske popula-cije. Međutim, ono što Romima

nedostaje jeste i podrška. Pri tome ne mislim samo na fi nan-sijsku podršku. Romi su kao zajednica u jednoj specifi čnoj situaciji, često su i psihički slabiji i manje borbeni, te stoga vrlo lako odustaju. Iz svih tih razloga mora postojati neko ko će biti tu da im pomogne u tim kriznim situacijama.

Bilo bi dobro da se na nivou svakog grada, recimo u okviru Centra za socijalni rad, otvori kancelarija kojoj bi romska deca mogla da se obrate u slučaju da imaju problema vezanih za obrazovanje. Sa druge strane zaposleni u toj organizaciji bi trebalo da vrše edukacije romske dece na terenu, kako bi im razvili svest o bitnosti obra-zovanja.

Ono što bih ja poručio svim mladim Romima, to je da iako im je nekada teško ne odustaju od svog obrazovanja, jer trud na kraju uvek isplati.

Snežana DimićJovana Davidović


Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Modest DulićPokrajinski sekretar za sport i omladinu, Modest Dulić

OTVORENA VRATA ZA ROMEOTVORENA VRATA ZA ROME

* Predstavite nam ukratko Vaš sekretarijat-nadležnosti i aktivnosti?

- Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, u okviru zakonskih nadležnosti, bavi se oblastima koje su od najvećeg značaja za Vojvodinu. Preva-shodni zadatak je da sagledava interese i potrebe građana u oblasti sporta i omladine na teritoriji AP Vojvodine i da se za ostvarivanje tih potreba i inte-resa obezbede potrebna sred-stva u pokrajinskom budžetu. Jedna od značajnih nadležnosti ove institucije je inspekcijski nadzor nad radom organizacija i pojedinaca u oblasti sporta, što je novina u odnosu na predhodne zakonske propise i praksu po kojima je postojao samo nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta.

Ja bi sad samo nabrojao neke od redovnih aktivnosti koje sekretarijat obavlja a to su: programske aktivnosti pokra-jinskih granskih saveza, učešće u sufi nansiranju manifestacija od interesa za AP Vojvodinu, dodela godišnjih priznanja, sufi nansiranje projekata kojima se doprinosi razvoju sporta, sanacije i adaptacije itd.

U sektoru omladine to je svakako Akcioni plan politike za mlade za period 2011-2014, čija je realizacija upravo u

toku, a podrazumeva projekte za mlade u devet oblasti: obrazovanje mladih, zapošlja-vanje mladih, zdravlje mladih, kultura i slobodno vreme, aktivno uključivanje mladih u društvo, izgradnja civilnog društva, volonterizam, mobil-nosti i informisanje mladih, zaštita životne sredine i održivi razvoj, socijalna politika prema mladima i bezbednost mladih.

* Koji projekat, u kome ste učestovali, biste izdvojili kao najznačajniji?

- Na ovo pitanje je jako teško odgovoriti. Ne mogu da izdvojim nijedan projekat kao najznačajniji jer Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sve svoje projekte koje spro-

vodi odrađuje ciljno i sa velikim značajem za stanovništvo AP Vojvodine. Naravno od samog osnivanja moralo se krenuti od samog starta a to znači ciljno ulaganje u infrastrukturu da bi se stvorili uslovi za bavljenje sportom (kako vrhunskim tako i rekreativnim sportom), a nakon toka sledi sva dalja nadgradnja sporta. Ali kako se ne bi iskl-jučio sa pitanja nabrojaću Vam neke od projekata: Staze zdra-vlja, Zapošljavanje pripravnika u sportu, Unapredimo sport u Vojvodini, Budi fer – pokreni igru, Web aplikacija eSavezi (www.sportal.org.rs), Afi rma-cija ženskog sporta.

Ono na čemu sada ubrzano radimo je Vojvodjanski omla-dinski centar, čije otvaranje uskoro očekujemo. Ovo je

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Modest Dulić u intervjuu za naš list govori o nadle-žnostima, aktivnostima i projektima sekretarijata na čijem se čelu nalazi. Takođe sa nama je podelio svoje mišljenje o tome na čemu treba više raditi kada je reč o procesu romske integracije i ko u njemu igra glavnu ulogu. Pripadnicima romske populacije poručio je da su vrata njegovog sekretarijata za njih uvek otvorena, kao i da su spremni da u budućnosti sa njima još više i češće sarađuju.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu, Modest Dulić

IntervjuIntervju

Foto

: Vla

da A

PVFo

to: V

lada

APV

IntervjuIntervju

objekat koji ce biti na usluzi svim nevladinim organizaci-jama, Kancelarijama za mlade, lokalnim samoupravama i usta-novama koje se bave mladima radi održavanja seminara, treninga, okruglih stolova, a posebno je pogodan za realiza-ciju višednevnih projekata.

* Da li su u neki od dosa-dašnjih projekata bili uključeni i pripadnici romske populacije, i da li su neki od njih bili iskl-jučivo vezani za romsku popu-laciju?

- Naravno da su bili uklju-čeni, kako u okviru sektora za sport tako i u okviru sektora za omladinu. U okviru projekata koje smo podržali u oba sektora, podrazumevaju se pripadnici svih, pa i romske populacije. Istovremeno, podržavali smo i projekte koji su se odnosili isključivo na romsku popula-ciju, sto podrazumeva da ih direktno i neposredno realizuju pripadnici romske populacije, sa ciljem rešavanja njihovih

problema. Osim toga pripadnici romske populacije su obuhva-ćeni posredno i indirektno.

* Ko su Vam bili partneri u tim projektima?

- Kada se radi o projek-tima koji su vezani isključivo za romsku populaciju, najčešće smo podržavali romska udru-ženja gradjana. Romi ih osni-vaju, u okviru rada u njima osmišljavaju projekte i reali-zuju ih. Ovakve organizacije i njihovi projekti su vrlo važni, jer se radi o populaciji, koja ima specifi čne probleme i potrebe.

* Kakva su Vaša iskustva u tom pogledu i koliko je do sada urađeno na afi rmaciji romskih sportista?

- Iskustva su u svakom slučaju pozitivna. Medjutim, nema dovoljno omladinskih romskih organizacija, nisu dovoljno obučeni i izverzirani za izradu i realizovanje proje-kata. Sve ovo se može prevazići

samo njihovim radom, anga-žovanjem, edukacijom, većim uključivanjem u društvene tokove i informisanjem o mogućnostima koje im pruža država.

* Šta mislite, koji je najveći problem mladih Roma u procesu njihove integracije?

- Navešću Vam jedan primer. Kada smo imali konkurs za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvo-dini ove godine, imali smo konkursne zadatke koji su se odnosili isključivo na romsku populaciju, izmedju ostalih i na zapošljavanje mladih Roma i Romkinja. Medjutim, javio se jako mali broj organzacija i bilo je dosta nekvalitetnih projekta. Dakle, opet ću ukazati na potrebu da se više angažuju, edukuju za pisanje projekata i generalno da koriste svaku priliku da se uključe u društvene tokove. Osim toga, ono što smo identifi kovali tokom saradnje sa ovim organizacijama, to je činje-nica da je njihova medjusobna komunikacija i saradnja na vrlo niskom nivou. Bez njihove medjusobne saradnje i umre-žavanja, sistemski gledajući, teško se mogu postići konkretni efekti. Takodje, romska popu-lacija nije dovoljno uključena u političke tokove, a to u najvećoj meri zavisi od njih samih i od toga koliko će se oni angažo-vati i na neki način nametnuti u političkom životu svoje lokalne sredine.

* Da li glavnu ulogu po Vašem mišljenju u tom procesu imaju institucije ili sami Romi?


Vlade Divac u poseti Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu

Foto

: Vla

da A

PVFo

to: V

lada

APV

IntervjuIntervju


- Uloge su podjednako važne, odnosno država i njene institucije defi nitivno moraju da sprovode politiku koja se odnosi isključivo na romsku populaciju, a sa druge strane neophodan je kvalitetan odaziv i saradnja ove populacije sa državnim institucijama.

*Kakva je Vaša saradnja sa Kancelarijom za inkluziju Roma na polju integracije Roma?

- Postoji dobra medjusobna komunikacija i dogovor. Do sada nismo imali zajednickih

projekata, ali smo naravno otvoreni za svaku njihovu inici-jativu i saradnju.

* Koji su planovi Vašeg sekretarijata za budući period, a tiču se romske populacije?

- Kada je u pitanju sektor za omladinu, romska populacija je obuhvaćena Akcionim planom politike za mlade u naredne četiri godine konkretnim akti-vnostima i merama. Osim toga, romska populacija je jedna od onih koja je stavljena kao prio-ritetna prilikom odobravanja projekata.

* Šta biste sa mesta pokra-jinskog sekretarijata za sport i omladinu poručili mladim Romima?

- Pripadnici romske popu-lacije važni su nam podjed-nako kao i svi ostali, u svim segmentima. Vrata Pokrajin-skog sekretarijata za sport i omladinu su uvek otvorena i nadamo se da ćemo, u skladu sa našom programskom politkom i planom i u skladu sa našim mogućnostima, u budućnosti jos više saradjivati.

Jovana Davidović

Modest Dulić sa saradnicima na terenu

Modest Dulić sa novinarima na Letenci


IntervjuIntervjuPredsednica Opštine Šid, Nataša CvjetkovićPredsednica Opštine Šid, Nataša Cvjetković

MALOBROJNI, A ZBRINUTIMALOBROJNI, A ZBRINUTI

Predsednica Opštine Šid Nataša Cvjetković odličnom saradnjom sa pokrajinskom Kancelarijom za inkluziju Roma i lokalnim ustano-vama obezbeđuje bolje uslove za obrazovanje, stanovanje i zapošljavanje Roma. Tim povodom smo porazgovarali sa njom i saznali na koji način njen tim i ona to čine, ali smo se prvo upoznali sa opštinom čija je ona predsednica.

* Predstavite opštinu Šid – njene karakteristike, potenci-jale i resurse.

Opština Šid se nalazi na jugozapadu Vojvodine i pripada Sremskom okrugu. Na severoistoku se graniči sa opštinom Bačka Palanka, a na istoku i jugoistoku sa opštinom Sremska Mitrovica. Na jugu i jugozapadu se nalazi granica sa Republikom Srpskom, a na zapadu i severu sa Republikom Hrvatskom.

Prostire se na površini od 687km² i ima 38.973 stanovnika. U poređenju sa drugim opštinama, Šid je jedna od deset najvećih opština u AP Vojvodini. Na njenoj teritoriji se nalazi devetnaest naseljenih mesta. Stanovništvo opštine se bavi najčešće poljoprivredom, delatnostima vezanim za prerađivačku industriju, trgovinu, opravku motornih vozila i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. godine, u etničkoj strukturi opštine Šid dominirao je srpski živalj (77,6%), potom sledi slovački (6,5%), hrvatski (5,4%) i rusinski (3,4%). Teri-torijom opštine Šid pruža se 187.492 km puteva različite kategorije – državni putevi prvog reda i državni putevi drugog reda (regionalni putni pravci). Najveću opštu vred-nost i turistički značaj imaju životinjski svet lovišta, kao i hidrografske vrednosti, a

pre svega akumulacije Bruje, Moharač i Sot. Veliki doprinos kulturnom turizmu pred-stavljaju Arheološki loka-litet Gradina, Galerija Sava Šumanović i Muzej naivne umetnosti Ilijanum.

* Tokom predstavljanja podataka popisa stanovništva, niste pomenuli Rome. Koliko njih živi na teritoriji opštine Šid i kakav je njihov položaj?

U opštini Šid danas živi stotinu trideset Roma, dok polovinu ukupnog broja čine deca koja pohađaju osnovne škole. Osim u Šidu, najveći broj Roma živi u naseljenim mestima Molovin, Bačinci i Adaševci. Većina Roma ostvaruje prihode od sakupljanja i prodaje materi-jala za reciklažu, a jedan deo je zaposlen u komunalnim preduzećima opštine Šid.

* Šta je do sada urađeno u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstvene zaštite kako bi se poboljšao položaj Roma u opštini Šid?

U saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, opština Šid je reali-zovala projekte koji se odnose na poboljšanje uslova stano-vanja Roma. Tom prilikom su otkupljena seoska imanja, čime je omogućen novi početak pojedinim romskim porodi-cama. Zapošljavanja pripad-nika romske populacije reali-zovano je u saradnji sa Pokra-

Foto

: Opš

tina

Šid

Foto

: Opš

tina

Šid

Dekada Roma u AP Vojvodini 13

IntervjuIntervju

jinskim sekratarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

* U budžetu opštine Šid su planirana sredstva za imple-mentaciju akcionih planova koji se odnose na rešavanje problema Roma. Na čega se ona troše?

U budžetu opštine Šid planirana su sredstva za unapređenje položaja socijalno ugroženih porodica na teri-toriji opštine Šid u iznosu od 4.500.000.dinara. To, između ostalog, podrazumeva besplatne udžbenike, poklone za đake prvake, besplatan prevoz i užinu, kao i novogodišnje

pakete za decu iz socijalno ugroženih romskih porodica. Kancelarija za inkluziju Roma je obezbedila 500.000 dinara u svrhu implementacije akcionih planova koji se odnose na rešavanje problema romske populacije.

* Ko su vaši partneri u ovom procesu?

Naši partneri su Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, osnovne škole i vrtići opštine Šid, Dom zdravlja Šid i Centar za socijalni rad Šid.

* Kakvi su planovi Opštine za naredni period?

Zahvaljujući kvalitetnoj saradnji institucija koje se bave pitanjima socijalne zaštite, učinjen je veliki korak u pogledu unapređenja položaja Roma, kao i u pogledu njihovog stam-benog zbrinjavanja. Verujemo da će se takva praksa nastaviti i u buduće, te da će se pripadnici romske populacije u potpunosti integrisati u društvo čiji aktivan deo predstavljaju. Značajan doprinos ovom cilju predstavlja i formiranje Kancelarije za inkluziju Roma, koja između ostalog, predstavlja i mesto gde se pripadnici romske populacije mogu informisati o svojim pravima i mogućnostima.

Dragana Dimitrov

Predsednica Opštine Šid Nataša Cvjetković, sa decom

Foto

: Opš

tina

Šid

Foto

: Opš

tina

Šid


Koordinator za romska pitanjaKoordinator za romska pitanja

POSAO KOJI SE RADI SRCEMPOSAO KOJI SE RADI SRCEM

Roditelji su mu poverili obrazovanje svoje dece. Njemu se obraćaju kada nemaju novca da kupe knjige i školski pribor ili plate mesečnu kartu. Od njega očekuu da ih informiše o Merama afi rmativne akcije kako bi im pomogao da se upišu na visoke škole i fakul-tete. Obraćaju mu se kada žele da se dodatno stručno usavrša-vaju kroz različite vrste kurseva i seminara, kada žele da se zaposle ili ostvare određeno pravo. Starijim, nepismenim osobama pribavlja dokumenta-ciju za razne svrhe. Pored toga što želi pažnju koordinatora, romska populacija je spremna i da je uzvrati.

Koordinator prvi saznaje za radosne događaje – ponosni roditelji ga informišu o uspehu svoje dece – đaka ili studenata, pohvale se ukoliko se zaposle ili dobiju neku subvenciju. Njega doživljavaju kao člana porodice.

Posao koordinatora može da radi samo plemenita osoba jer, kako svedoči koordi-nator, on se radi srcem: „Mene obuzme ono lepo osećanje kada znam da sam nekome pomogao

i kada u ovim teškim vreme-nima ipak uočim osmeh na licu deteta ili odraslog čoveka. To je ona pokretačka energija koja me bodri da radim i da se borim. Trudim se da ne zaboravim to osećanje svaki put kada neko pokuca na moja vrata”.

S obzirom na to da znamo da je čovek koji je u problemu i nesreći često netolerantan,,

nestrpljiv, nervozan, ali i agre-sivan, tražili smo od njega da nam govori o situacijama na poslu, iz rada sa ljudima, koje mu nisu bile prijatne, kako bismo sagledali i drugu stranu „medalje”.

„Kada iz određenih razloga nisam u mogućnosti da izađem u susret čoveku koji traži moju pomoć, dogodi se da on to ne želi da prihvati. Neretko Romi koji žele da dobiju pomoć dođu ljuti, u alkoholisanom stanju, često su vrlo agresivni, znaju i da mi prete, ali ja se kontrolišem i koncentrišem na to da im ipak pomognem i ostanem miran”, otvoreno će koordinator.

Iz mnoštva ispričanih slučajeva, izdvajamo jedan za koji je koordinator rekao da je specifi čan:

„Najstresniji slučaj koji sam imao do sada jeste slučaj sedmo-člane porodice koja je iz odre-đenih razloga došla u Opštinu Bač. Do tada su živeli u Šidu, u nekoj napuštenoj fabrici. Neću da imenujem tu porodicu, iako sam dobro zapamtio njihovo prezime. Muž i žena sa petoro dece uzrasta od četiri do deset – jedanaest godina, „sve jedno drugom uvo do uva”. Kao da ih sada gledam: po prohladnom i kišovitom vremenu izlaze iz kombija, otac vidno alkoho-lisan, agresivan, traži od mene da mu pronađem kuću, jer je njemu neko lažno obećao da treba samo da dođe u Bač i

Romi iz opštine Bač već tri godine imaju posrednika u komunikaciji sa vladinim i nevladinim sektorom i nekoga ko nastoji da korenito i sistemski reši njihove probleme. Najzad imaju vrata koja su uvek otvorena za njih i znaju na kojoj adresi se nalazi lice koje je uvek spremno da sasluša svako njihovo pitanje, ali i pronađe odgovor i rešenje ili barem pokuša da pronađe. Koordinator za romska pitanja Dragan Jovanović je zaslužio njihovo poverenje.

...Deca i supruga iznose stvari iz auta, koje su spakovane u desetak džakova vezanih jedan za drugi. Prebacuju ih preko ramena i spuštaju pred stepenište opštinske zgrade, gde i sami sedaju.

Otac porodice mi preti i galami dok mu objašnjavam da Opština nema obezbeđen smeštaj za ovakve slučajeve...

Koordinator za romska pitanja Dragan Jovanović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Dekada Roma u AP Vojvodini 15

da će ga ovde čekati smeštaj. Deca i supruga iznose stvari iz auta, koje su spakovane u desetak džakova vezanih jedan za drugi. Prebacuju ih preko ramena i spuštaju pred stepe-nište opštinske zgrade, gde i sami sedaju.

Otac porodice mi preti i galami dok mu objašnjavam da Opština nema obezbeđen smeštaj za ovakve slučajeve i da ni na koji način ne mogu da im pomognem, osim da tražim od Centra za socijalni rad da im obezbedi novčanu pomoć za putne troškove kako bi se vratili u Šid. Nakon mučnog i dugo-trajnog pregovaranja sa poro-dicom, njihove bezizlaznosti i pristanka na ponuđeno rešenje, ali i „cenkanja” sa socijalnim radnicima koji su umesto deset hiljada, na kraju jedva ponudili osam, mi odlazimo zajedno do autobuske stanice. Pomažem im pri nošenju džakova, pošto nam ni jedan opštinski auto nije bio dostupan. Kupujem im auto-buske karte i uručujem kusur od kupljenih karata. Otac je i dalje ljut, preti, psuje, a onda se odjednom umiri, nasmeši i ponudi dvesta dinara za kafu. Ostao sam zatečen. Zamislite vi to, on meni nudi novac, a toliko malo ima, odnosno toliko toga nema... Sada neka neko kaže da romska duša i romsko srce i u bedi, i u siromaštvu nisu tako veliki... Podelili bi sa vama i koru hleba.”.

Kao da su sva romska deca moja

S obzirom na to da koordi-nator Jovanović radi i kao nasta-vnik u školi u predaje Romski jezik sa elementima nacionalne

kulture Roma, rekao nam je da čini sve što je u njegovoj moći kako bi pomogao romskoj deci da izađu na pravi put, put obra-zovanja i rada i da im pomaže da izrastu u vredne i moralne ljude. Posebnu pažnju obraća na decu koja su lošijeg materi-jalnog stanja i čiji roditelji nisu u dovoljnoj meri zainteresovani za to da njihova deca žive kvali-tetnije od njih.

„Kada se moje kolege u školi žale na pojedinu romsku decu da ne uče, ne pohađaju nastavu ili imaju problem sa disciplinom ili higijenom, verujte mi da se osećam prozvanim. Osramotim se kao da sam odgovoran i istog trenutka intervenišem i rešavam problem. Zamislite onda koliko sam srećan i ponosan na njih kada ih pohvale. I... deca mene vole i doživljavaju me nekako... kao roditelja”, drhtavim glasom je rekao.

Svakog dana koordinator vrši svoju ulogu vođen vizijom da će romska populacija postati ravnopravni član društva. Zna da nije lako promeniti

odrasle, zbog toga najveću pažnju poklanja deci. Kaže da na mlađima svet ostaje. Oni treba da povedu romski narod napred.

Rušenje stereotipa i predra-suda jeste deo njegovog posla. Koordinator kaže da ličnim primerom doprinosi tome da neromi vide da su kapaciteti neroma i Roma podjednaki i da je jedina razllika među njima u boji kože. Ponekad i ta razlika izostane, jer ima mnogo belo-putih Roma.

Podrška inkluzivnom obrazovanju

Koordinator Jovanović je učestvovao u izradi Lokalnog akcionog plana za obrazo-vanje Roma iz opštine Bač, uz stručnu pomoć Novosadskog humanitarnog centra i oforml-jene radne grupe koja se bavila ovom tematikom.

Tekuće godine je Opština Bač učestvovala na konkursu za inkluzivno obrazovanje Roma.


Foto

: D. J

ovan

ović

Foto

: D. J

ovan

ović


Ovaj konkurs je raspisalo Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo zdravlja i DILS, pružanje usluga na lokalnom nivou uz podršku Vlade Repu-blike Srbije, iz sredstava zajma Svetske banke, gde je opštini Bač odobren projekat u vred-nosti od 35.000 evra.

Partneri na projektu su OŠ „Jan Kollar“ iz Selenče, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Bača i OŠ „Aleksa Šantic“ iz Vajske, predškolska ustanova „Kolibri“ iz Bača i romska nevladina organizacija „Mladost“ iz

Vajske. Nosilac projekta je Opština, a koordinator projekta jeste gospodin Jovanović. Cilj ovog projekta je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje za svaku devojčicu i svakog dečaka pod jednakim uslovima za sve.

Realizacija ovog projekta je otpočela i trajaće do avgusta 2012. godine.

Učimo na greškama naših predaka!

Na pitanje da li je zado-voljan postignutim rezultatima,

zaštitnik Roma iz opštine Bač je tužan:

„Koliko god pomagao ljudima koje je pritisnulo teško breme života, znam da to nije dovoljno. Trajno rešenje problema može doći jedino kada bi se pristupalo sistemski, uz volju lokalnih samouprava i angažovanje države. Kada kolege koordinatori i ja ne budemo imali posla, znaćemo da je Romima dobro”.

Koordinator primećuje da Dekada Roma još uvek traje i da je stanje u mnogim obla-

stima života Roma unapređeno, ali smatra da je najviše zapo-stavljeno zapošljavanje Roma i smatra da je to najbitnija karika u lancu koji se zove Inkluzija Roma.

„ Iako su se dodeljivale subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje Roma, broj zainteresovanih bio je mali, a uspešnih još manji”, razočarano će Jovanović.

Odgovornost za zapošlja-vanje Roma preuzele su pokra-jinske institucije, ali nisu oni kojima je ono namenjeno. To

je jasan pokazatelj da je veliki deo romske populacije još uvek zainteresovan da bez muke dođe do materijalne i fi nan-sijske pomoći.

Ova pojava ne treba da nas začudi i razočara ukoliko imamo na umu činjenicu da su Romi vekovima živeli na rubu svega što se uopšte može zami-sliti (školovanja i obrazovanja, zdravstva i higijenskih navika, materijalnog blagostanja) i da su bili u mnogim slučajevima žrtve običaja – uloga i položaj Romkinje bio takav da je bila prodavana suprugu i nakon toga korištena kao posluga i u svrhe reprodukcije – imala je obavezu da rađa.

Od svojih predaka su mogli da usvoje modele ponašanja koji nisu reprezentativni i koji su doprineli izgradnji predra-suda o Romima. Treba pobeći od navika koje su ukorenjene u svest romske populacije i umesto ispružene ruke koja moli za milost i koru hleba, istom rukom zaraditi za hleb. Romi to mogu! To su pokazali i potvrdili mnogi čiji roditelji potiču iz čerge, koji su siro-mašni, neobrazovani i neuki. Nisu poslužili kao dobar primer svojoj deci, koja su se obrazo-vala i zaposlila i danas pripadaju romskoj intelektualnoj eliti.

Hajde da prepoznamo greške svojih roditelja i učimo na njima! Znamo da nije lako, ali su mnogi pokazali da je izvodljivo!

Dragana Dimitrov

Aktivnosti za 8. april


Foto

: D. J

ovan

ović

Foto

: D. J

ovan

ović


* Da li možete da podelite sa nama karakteristike Vaše škole, broj đaka kao i nacio-nalnu strukturu Vaših učenika?

– Osnovna škola Đuro Salaj u Subotici radi u dva objekta, gde se nastava odvija na srpskom i mađarskom jeziku. Škola je propoznatljiva po svojoj otvorenosti i razume-vanju za svu decu, bez obzira na međusobna razlikovanja. Ove školske godine imamo 445 učenika koji su raspoređeni u 24 odeljenja, od toga je 16 na srpskom, a 8 na mađarskom jeziku. Nacionalna struktura učenika je veoma raznolika. Bitno je napomenuti da je naša škola bila prva u gradu koja je primila veliki broj romske dece, koja su raseljena sa Kosova, čak i sa teritorija drugih škola.

* Iako je nacionalna struk-tura raznolika, koliko romske dece pohađa ovu školsku godinu?

– Ove školske godine imamo od prvog do osmog razreda upisano stotinu trideset i jedno dete koje se izjasnilo da je romske nacionalnosti.

* Kakvu saradnju imate sa lokalnim romskim NVO?

– Škola ima izuzetno dobru saradnju sa lokalnom romskom NVO Edukativnim centrom Roma i sa njenim direktorom Stevanom Nikolićem. Oni su nam bili od pomoći od perioda kada je u našu školu, preko noći, došao veći broj romske dece. Neophodno je da imamo saradnike iz romske zajednice, jer za prevazlilaženje prepreka je bitno da što veći broj subje-kata prati uspeh učenika. Na taj način se situacija realno sagle-dava i može se blagovremeno reagovati. Edukativni centar Roma. je organizacija na koju se možemo uvek osloniti. Inače, zajedno smo u Timu za inklu-ziju romske dece, pri školskoj upravi Sombor.

* Na kakve probleme naila-zite u procesu inkluzije Roma i na koji način rešavate iste?

– Problem je u tome što deca nedovoljno poznaju jezik

na kome se odvija školska nastava. Poseban problem je taj što neka deca neredovno pohađaju nastavu. Kao učestala pojava dešava se da se neke porodice često sele, što sa druge strane nepovoljno utiče na obrazovanje njihove dece. Ovaj problem pokušavamo da preva-ziđemo dopunskom nastavom i radom u produženom boravku. Međutim, ako deca izostaju iz škole u periodu 2–3 meseca, problem je vrlo teško rešiv.

* Vaša škola je prva u gradu koja je primila romske đake. Kao takva, da li je škola imala učešće u projekte i seminare, a da su vezani za inkluziju?

– Osnovna škola Đuro Salaj, u procesu inkluzije Roma u obrazovni sistem, je bila deo projekta koji je fi nansirala orga-nizacija Save the Children, uz pomoć NVO Edukativni centar Roma. Škola je dobila sredstva za proširenje kapaciteta produ-ženog boravka. Imala je i učešće u projektu Obrazovanje za sve, a sa grupom Most iz Beograda je učestvovala na seminaru koji je organizovan na temu Parti-cipacija roditelja iz manjinskih i marginalizovanih grupa u nastavnim i vannastavnim akti-vnostim.

* Da li u školi imate peda-goškog asistenta, i koliki je njihov doprinos za školu i romsku decu?

OSNOVNA ŠKOLA „ĐURO SALAJ” SUBOTICAOSNOVNA ŠKOLA „ĐURO SALAJ” SUBOTICANakon bombardovanja Srbije 1999. godine, u Suboticu dolazi veliki broj romskih porodica sa

Kosova. Prve školske dane deca tih porodica provode u Osnovnoj školi Đuro Salaj. Mnogo učenika romske nacionalnosti uzrasta 7–13 godina nije nikada pohađalo školu, dok su srpskim jezikom retko govorili dok su živeli na Kosovu. Od direktorke škole Mimice Andrić saznajemo sa kojim proble-mima su se deca u to vreme sretala i kakav je njihov položaj danas.

Mimica Andrić

ObrazovanjeObrazovanje

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


– Od 2005/2006. školske godine u ovoj školi postoji pedagoški asistent, koji radi u produženom boravku. Peda-goški asistenti su kroz svoj rad najveći doprinos dali u produženim boravcima, kao i u jačanju saradnje sa roditel-jima na terenu. U njima romska deca vide neku vrstu sigurnosti i poverenja.

* Da li biste mogli da izdvojite dva romska učenika koja odstupaju od drugih prema svojim školskim dostignućima? Na kakve probleme su oni naila-zili?

– Neka romska deca su, pored osnovne škole, završavala uporedo i nižu muzičku školu.

Ona su dobitnici značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Ta deca su nosioci Vukove diplome i značajnih nagrada na takmičenjima, koje organizuje Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Svi učenici imaju maksimalno razumevanje i podršku od strane zaposlenih, a posebno učenici koji su dobri đaci. Na početku je bilo nego-dovanja od strane roditelja prema romskoj deci, škola im je jasno stavila do znanja da svi imaju pravo na obrazovanje i da je škola u obavezi da primi svu decu.

* Podelite sa nama neko Vaše sećanje ili iskustvo koje

je vezano za rad sa romskom decom?

– U toku školske 2002/2003. godine se u Suboticu doselio veliki broj romskih porodica, pretežno sa Kosova. Došlo je oko 60 učenika koji su bili uzrasta od 7 do 13 godina i koji nikada nisu pohađali školu, a mnogi su bili sa lošim znanjem srpskog jezika. U saradnji sa predstavnicima Ministar-stva i uz podršku NVO bila su oformljena dva odeljenja. Neka deca su još u toku te školske godine bila integrisana u ostala odeljenja, s tim da je svima bila otvorena mogućnost da to urade kad god požele. Starijim učenicima je bilo omogućeno da osnovnu školu pohađaju do svoje 17 godine. Neki su završili samo 4. razred, dok drugi nastavili školovanje u školi za obrazovanje odraslih. Od strane učenika je postojala težnja da se zadrži odeljenje u kom će nastavu slušati samo Romi. Kako je u razredu ostalo samo 9 učenika, nismo bili u mogućnosti da to uradimo, a bilo je i pritisaka da sva deca budu integrisana, a ne segreri-rana. Da li je to bio razlog ili povod, ne znam, ali 6 devojčica je nakon šestog razreda prestalo da dolazi u školu.

* Iz Vašeg iskustva kao nastavnika, kako bi se situacija po pitanju inkluzije romskih učenika mogla poboljšati?

– Sa stanovištva prosvetnog rada, proces inkluzije Roma bi se poboljšao i problemi koji se provlače prevazišli, kada bi deca redovno dolazila u školu. Vrlo je bitna i edukacija rodi-

telja o tome koliko je značajno da je njihovo dete obrazovano, u cilju njihove buduće egzi-stencije i socijalnog statusa. Uglavnom muška romska deca završe osnovnu školu i nastave školovanje u srednjim školama, dok nažalost takav slučaj nije kod devojčica. U poslednjih nekoliko godina je bilo sluča-jeva da devojčice budu nosioci Vukove diplome i nastave obra-zovanje.

* Podelite sa nama buduće planove škole, a da se odnose na proces inkluzije Roma?

– Planovi Osnovne škole Đuro Salaj će se odnositi na pružanje maksimalne pomoći đacima, u cilju poboljšanja njihovog uspeha. Kako je ove školske godine upisano desetak učenika iz inostranstva, sa slabijim znanjem srpskog jezika, nastavnici će im pružati dodatnu podršku u učenju jezika u vannastavnim aktivno-stima. Škola će raditi na jačanju sopstvenih kapaciteta, perma-nentnom stručnom usavrša-vanju, kao i učešću u različitim projektima.

Ova osnovna škola služi kao primer dobre prakse koji govori kako se treba organizo-vati da se pomogne učenicima kada se pojave situacije koje obrazovni sistem nije mogao da predvidi. Inkluzija, koja se odomaćila u ovoj školi, dala je rezultate. Učenici, i pored toga što su razičiti po više osnova, uz otvorenost za primenu inova-tivnih metoda u nastavi, dobili su školu u kojoj su svi dobro došli.

Ružica Nikolić


Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


PREDSTAVLJEN PROJEKAT PREDSTAVLJEN PROJEKAT SVI RAZLIČITI, SVI JEDNAKISVI RAZLIČITI, SVI JEDNAKI

Novosadski humanitarni centar, u saradnji sa Pokrajin-skim sekretarijatom za obra-zovanje, upravu i nacionalne zajednice, predstavio je, 30. avgusta u pres sali Vlade AP Vojvodine, projekat Svi različiti, svi jednaki, koji fi nansira Dele-gacija Evropske unije u Repu-blici Srbiji, u okviru projekta Podrška civilnom društvu. Predviđeno je da projekat traje godinu dana, od 29. juna ove, do 29. juna naredne godine, sa ciljem da se podstakne stvaranje inkluzivne kulture, politike i prakse u osnovnim školama u Vojvodini, kako bi sva deca, bez obzira na pol/rod, invalidnost, socijalno ili etničko poreklo, imala jednak pristup obrazovanju. Time se, kako je istaknuto, doprinosi stvaranju povoljnog nediskri-minatorskog okruženja u AP Vojvodini, poštovanju razli-čitostii drugih kultura, jezika, socijalnog porekla, nacional-nosti i religija. Projekat se spro-vodi u tri osnovne škole, Šamu Mihalj u Bečeju, Žarko Zren-janin u Apatinu i Vuk Karadžić u Novom Sadu. O projektu su ovom prilikom govorili dr

Zoltan Jegeš, zamenik pokrajin-skog sekretara za obrazovanje, upravu i nacionalne zajed-nice, Danijela Korać-Mandić, programska koordinatorka u Novosadskom humanitarnom centru i predstavnice osnovnih škola iz Bečeja i Apatina.

Inkluzija romskih učenika

Na samom početku izla-ganja, Zoltan Jegeš je naglasio, da je jedan od osnovnih problema obrazovno sistema inkluzija romskih učenika. Takođe je najavio je i da će projekat Inkluzija romskih učenika u srednjim školama biti nastavljen, pa će i od ove jeseni trista osamdeset romskih učenika primati stipendiju. Zamenik pokrajinskog sekre-tara za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatima inkluzije romskih učenika u srednjim školama, na visokim školama i fakultetima, ali ne i inkluzijom u osnovnim školama.

Ovaj projekat vredan je pažnje, jer istražuje moguć-nosti kako razrešiti inkluziju u

osnovnim školama. Sekretarijat je zadovoljan što može da da svoj doprinos da se on u potpu-nosti realizuje. Moja lična želja je da to ne budu samo ove tri škole, nego sve osnovne škole na teritoriji AP Vojvodine, dok je krajnji cilj da za ovakvim projektima, uopšte više i ne bude potrebe, rekao je Jegeš.

Inkluzivno obrazovanje-evropska vrednost

Danijela Korać-Mandić prisutne je upoznala sa projektom, partnerima na projektu i njegovim ciljevima. Prema njenim rečima, inkluzija znači smanjivanje svih prepreka u obrazovanju, za sve učenike, kao i obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svakog učenika pod jednakim uslovima.

Istakla je, da je inkluzivno obrazovanje jedna od vrednosti EU, koja promoviše antidiskri-minaciju, kulturnu različitost i poštovanje prema drugima, i kao takva direktno utiče i podstiče na uključivanje socijalno ugro-ženih i drugih marginalizovanih grupa u naše društvo.

Inkluzivno obrazovanje može postati stvarnost u našem obrazovnom sistemu jedino ukoliko se promeni školska kultura, politika i praksa u ovom pogledu, rekla je Koraćeva.

Takođe je navela da postoje osnove u zakonima i društvenim reformama koje pomažu uvođenje modela inkluzivnog obrazovanja. Zakon o osnovama sistema obrazovanja, usvojen pre dve godine, je doneo nova pravila vezana za promociju

Predstavnici projekta


Foto

: Vla

da A

PVFo

to: V

lada

APV


jednakosti i pravednosti, na osnovu kojih je omogućeno lakše učešće marginalizovanih grupa u obrazovnom sistemu.

Međutim, prema njenim saznanjima u praksi, inkluzivni model obrazovanja vezan je samo za pojedinačne slučajeve, tj učenike, kojima je potrebna dodatna podrška u obrazo-vanju.

Projekat, prema njenim rečima, doprinosi razvoju planova inkluzivnog obra-zovanja u ciljnim školama, podizanju kapaciteta školskog

osoblja, đaka i roditelja, kao i u povećanju svesti mladih o prihvatanju različitosti kao resursa u obrazovanju.

Reč partnerskih škola

Klara Kurin Barta, direk-torica Osnovne škole Šamu Mihalj iz Bečeja pozdravila je prisutne u ime kolektiva njene škole i zahvalila se Novosad-skom humanitarnom centru na poverenju, koje su im ukazali, kada su ih prihvatili za part-nera na ovom projektu. Barta je

naglasila da se nastava u ovoj školi odvija, i na srpskom, i na mađarskom jeziku, kao i to da učenici ove škole potiču iz najrazličitijh sredina, te je ova škola kao takva, prema njenom mišljenju, dobar izbor za učešće na ovom projektu. Na kraju je dodala da je ovaj projekat dobra osnova za stvaranje inkluzivne kulture, ali period od jedne godine, nije dovoljan da se to u potpunosti ostvari, pa će i nakon projekta ova škola nastaviti aktivnosti na izgradnji škole otvorene za sve.

Predstavnica Osnovna škole Žarko Zrenjanin iz Apatina u ime svog kolektiva pozdra-vila je ovaj projekat i izrazila zadovoljstvo, što je deo njega. Projekat će, prema mišljenju njenog kolektiva, učenicima i roditeljima dati važne o tome kako živeti zajedno i poštovati jedni druge.

Jovana Davidović

Inkluzivna kultura i nežniji oblik inkluzijeInkluzivna kultura i nežniji oblik inkluzije

Jedno od pitanja prisutnih novinara bilo je:* Šta će kod najtežih oblika inkluzije, u smislu pojedinačnih individualnih planova,biti učin-

jeno, s obzirom na niz do sada negativnih iskustva po tom pitanju? - Danijela Korać-Mandić: U vezi sa individualnim planovima prema našim saznanjima

škole su formirale timove za inkluzivno obrazovanje. Ti timovi su prošli potrebne obuke. Ovaj naš projekat se ne bavi specifi čno tim vidom inkluzije, nego se pre svega bavi inkluzivnom kulturom. Mi želimo da inkluzivnost postane integrativni deo obrazovnog sistema, da se o njemu misli na jedan sveobuhvatan i širi način. Rad sa đacima kojima je potrebna dodatna podrška je samo jedan segment ovog procesa. Trudićemo se da dodatno motivišemo I ljude koji se bave inkluzivnim obrazovanjem u ovim školama kako bi to doprinelo ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

- Dr Zoltan Jegeš: Imamo problema sa inkluzijom, zato što se pod ovim terminom najčešće podrazumevaju oni slučajevi, kada je dete u takvom stanju da apsolutno ne može da prati nastavu. Ovaj projekat obuhvata onu nežniju stanu inkluzije, kada nema nikakve fi zičke smetnje kod učenika, nego su u pitanju vaspitni nedostaci ili neki poneti moralni principi. Na ovaj način će se izgraditi opšta kultura inkluzije, koja nedostaje u našem društvu. U škole za obrazovanje dece sa posebnim potrebama, koje postoje u našoj zemlji, rade vrhunski stručnjaci, i po mom mišljenju ne treba ih ukinuti. Oni treba da nastave da rade sa teškim slučajevima i situacijama.

Predstavnici projekta sa novinarima


Foto

: Vla

da A

PVFo

to: V

lada

APV


ŠANSA ZA OBE STRANEŠANSA ZA OBE STRANEU Srbiji više od 20.000 osoba sa invaliditetom nema posao, te im nove zakonske odredbe daju

mogućnost da lakše dođu do zaposlenja.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen u maju 2009. godine, nalaže poslodavcima da na određeni broj zaposlenih moraju zaposliti i osobu sa invaliditetom, dok će im država pomoći pružanjem različitih subvencija.

Zakon propisuje da je poslodavac, koji ima više od dvadesetoro, a manje od pede-setoro zaposlenih, u obavezi da zaposli jednu osobu sa invali-ditetom. Poslodavac koji ima više od pedesetoro, a manje od stotinu zaposlenih, dužan je da zaposli dve osobe sa invali-detom, kao i da obezbedi jedno radno mesto na svakih narednih pedesetoro zaposlenih.

Potrebna im je stručna

kvalifi kacija

Direktor Sektora za posre-dovanje u zapošljavanju Nacio-nalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić izjavio je na temu zapošljavanja invalida:

– Stupanjem ovog zakona na snagu, postignuti su mnogo bolji rezultati, kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa inva-

liditetom, u odnosu na period pre toga, zahvaljujući pre svega kvotnom sistemu, ali i paketu mera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

U toku 2010. i 2011. godine, u različite mere profesionalne rehabilitacije i programe za podsticanje zapošljvanja za osobe sa invaliditetom, uklju-čeno je približno 6.000 osoba sa invaliditetom, dok je do posla došlo preko 5.000. To je značajno više u odnosu na period pre stupanja Zakona na snagu.

U 2011. godini imamo budžetski fond od 800 miliona dinara za različite programe za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U ovom trenutku imamo približno 20.000 nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Ako posmatramo nivo obrazovanja osoba sa invalidi-tetom, vidljivo je, a i zabrinja-vajuće, da je bez stručnih kvali-fi kacija oko 50%, a samim tim su njihove šanse za dobijanje posla manje. Mi ćemo u ovoj i u narednoj godini, u saradnji sa partnerima, pre svega sa poslodavcima i organizacijama osoba sa invaliditetom, učiniti dodatne napore kako bi lepeza obrazovnih programa bila što kvalitetnija, kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Mislim da bi i Ministarstvo prosvete imalo šta da kaže na tu temu, u smislu osmišljavanja modernih programa prekvalifi kacije i dokvalifi kacije, koji bi bili prilagođeni osobama sa inva-liditetom, kako bismo zajedno podigli nivo obrazovanja, a

samim tim i povećali šanse za dobijanje posla.

Izvršni direktor Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije Momčilo Stanojević kaže:

–Porasla je zainteresova-nost osoba sa invaliditetom i poslodavaca, što je rezultat kvalitetnog Zakona. Poslo-davci koji se još nisu osmelili, koji još razmišljaju, treba da se osmele i da uđu u proces zapošljavanja osoba sa invali-ditetom, a osobama sa invalidi-tetom poručite da postoji neko na toj drugoj strani, ko ih čeka i pruža im ruku, i od njih očekuje kvalitetan rad, i koji im pruža sve uslove kako bi se mogli dokazati i prikazati svoje kapa-citete.

Aktivnim programima smo zaposlili šezdeset i pet osoba iz pet gradova u kojima se koali-cija nalazi. Naš interes je da ubrzamo proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom i da one koji imaju dilemu i razmišljaju da li da ih zaposle, privolimo da se odluče na taj korak”.

Dragan Đukić

Momčilo Stanojević

ZapošljavanjeZapošljavanje

Foto

: Med

ia c

enta

rFo

to: M

edia

cen

tar

Foto

: Med

ia c

enta

rFo

to: M

edia

cen

tar


Ispunjene potrebeIspunjene potrebe

Marko Milanović, istraživač u Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom, pred-stavio nam je rezultate istraživanja koji se tiču zadovoljstva poslodavaca, odnosno osoba sa invaliditetom.

– Poslodavci su u 86% slučajeva zadovoljni, odnosno oni su potpuno zadovoljni radnim učinkom osoba sa invaliditetom. Rezultati istraživanja na tu temu su sledeći:

* Da li osoba sa invaliditetom može da se prilagodi uslovima rada u otvorenoj privredi?

– Ukupno 88% poslodavaca misli da osoba sa invaliditetom to može i da to ostvaruje.

* Da li poslodavci namera-vaju da nastave zapošljavanje osoba sa invaliditetom?

– Približno 70 % posloda-vaca daje potvrdan odgovor, dok 15% još uvek nije razmišl-jalo na tu temu.

* Da li poslodavci imaju paternalistički odnos prema osobama sa invaliditetom?

– Odgovor je negativan, jer je u jednoj trećini fi rmi došlo do fl uktuacije osoba sa invali-ditetom, došlo je do otkaza, odnosno do prekida radnog odnosa.

Milanović zaključuje: „Prema odgovorima poslodavaca možemo primetiti da zaposleni imaju prema osobama sa invaliditetom potpuno isti odnos kao prema drugim zaposlenim licima i da od njih očekuju isto što i od bilo koje druge zaposlene osobe. Na taj način, osobe sa invaliditetom zarađuju svoju platu.

Istražovanje sprovedeno među osobama sa invaliditetom nosi sl. pitanja i odgovore:

*Šta misle osobe sa invaliditetom o uslovima rada?– Prilagođenošću radnog mesta je zadovoljno 93% ispitanika, 86% smatra da su psiho-

socijalni uslovi, koji su važni za lični razvoj, dobri, 94% smatra da je zapošljavanjem došlo do poboljšanja njihovog životnog standarda i 70% osoba smatra da su prilike na tržištu rada bolje nego ranije.

Rezultati istraživanja, sprovedenog među osobama sa invaliditetom, govore da najveći broj osoba sa invaliditetom radi veoma teške fi zičke poslove. Međutim, oni su ipak zado-voljni.

Petar Miler

Marko Milanović

ZapošljavanjeZapošljavanje

Foto

: Med

ia c

enta

rFo

to: M

edia

cen

tar


ROMI U JAVNOSTIROMI U JAVNOSTI

Nosilac projekta je nevla-dina organizacija „Transitions” iz Češke, uz podršku sarajevskog „Media-centra”, Romskog infor-macionog centra, Makedonskog instituta za medije i Novosadske novinarske škole.

Projekat ima za cilj da u zemljama u kojima se realizuje

unapredi izveštavanje medija o romskim zajednicama. Cilj ove konferencije je predstavljanje i kritičko preispitivanje rada romskih medija na području zapadnog Balkana, posebno u Srbiji, BiH i Makedoniji. Konfe-rencija je ponudila moguće modele budućeg razvoja romskih medija, čiji je opstanak od kruci-jalnog značaja za vidljivost romske zajednice u javnosti, kao i modele menjanja svesti javnosti o položaju i potrebama Roma.

Ispred Novosadske novi-narske škole smo razgovarali sa

prof. dr Dubravkom Valić: „Privatni kapital stalno

napada javni servis, jer ga smatra nelojalnom konkurencijom, što nije tačno. Jasvni servisi su javni interesi. Odgovorna država mora da pomaže javni interes, ako nikako drugačije, ono bar zakonodavno. Znači, neodgo-

vorna država će doprineti da javni servisi umiru prirodnom smrću, što je najbezbolniji način umiranja. Ali, čini mi se da mi ipak nećemo to dočekati. Povećava se u svetu broj javnih servisa, sada ih po nekim poslednjim poda-cima iz 2009. godine ima negde oko osamdeset i devet u svetu, nemojte me baš hvatati za reč, jer je to promenljiva kategorija. Ono što je meni najviše zaniml-jivo jeste da medijska struka i nauka postaju sve glasnije u tome da je, nažalost, taj neolibe-ralni pristup gde je informacija

roba, doprineo da u vrlo razvi-jenim demokratskim zemljama demokratija opada. Ljudi ne idu više na izbore, ne žele da koriste svoja prava, ali i odgovornosti za svoje predstavnike. Želim da se pozovem na Jirgena Habermasa, kojeg većina od vas zna kao jednog od najpoznatijih teoreti-čara društva, medija, javnosti itd, koji je još pre tri godine objavio jedan ogroman esej u kojem je obrazložio i zahtevao, zamolio da ukoliko Evropa želi da nastavi demokratskim putem, mora da počne da osniva i štampane javne servise, i tu je dao statističke podatke i fi lozofske podatke, kao i argumentaciju, u kojoj je pokazao da rastom kapitala u medijima, iz medija izlazi javni interes, i da vi uopšte ne možete da budete sigurni da informacija koja je objavljena jeste spino-vana od strane kapitala ili nije spinovana od pojedinih centara moći. Ja ću citirati, ali neću reći izvor, jer imam pravo na to po Zakonu o javnom informisanju, koji mi je pre neki dan, u jednoj poluzvaničnoj komunikaciji rekao ovako: „Meni je najjed-nostavnije, kao političaru, - bilo je reči o predizbornoj kampanji - da se nagodim sa privatnim vlasnikom medija.“ Svi znamo da je najlakše napraviti dogovor sa vlasnikom medija, prvo jer je jeftinije, drugo, nema nikakvih stepenica koje sada treba da se zaobiđu, platiš, pa možeš da objaviš šta hoćeš. Možda ovo nije lepo što sam rekla, ali nažalost to je činjenica na Balkanu, sve više

U Skupštini AP Vojvodine je polovinom oktobra tekuće godine održana regionalna konferen-cija pod nazivom „Romi u javnosti”. Konferencija je sastavni deo regionalnog projekta „Romi u javnosti”, koji se paralelno odvija u nekoliko zemalja: Republici Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

MedijiMediji

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Posetioci skupa


MedijiMediji

u Evropi, a da ne kažemo u tamo nekim medijskim zemljama. Građani postaju sve više toga svesni. Medijska teorija i praksa postaju toga jako svesni, sve je glasnije zalaganje za jačanje javnih servisa, pogledajte samo sva evropska medijska doku-menta Saveta Evrope. U svim tim dokumentima stoji alineja: Hitno se mora jačati snaga javnih servisa, jer informacija više nije informacija, to je roba. Mislim da postoji kritička javnost u Evropi, ali i u našoj zemlji, koje će nam, određene načine, barem kroz zakonodavstvo, neću da kažem da praksa neće na svaki način pokušati da nađe kreativna rešenja u suprotnom pravcu, ali ako bude ovo što se sada dešava u Evropi, ne kažem da se možda za pet godina neće promeniti, mislim da će jačati javni servisi, jer javni interes je ono što svima odgovora.”

Sanela Bešić iz BiH, koja dolazi ispred Romskog infor-mativnog centra, upoznala nas je sa izveštavanjem o Romima u zemlji iz koje dolazi:

„Nemamo ni jedne emisije koja pokriva pitanje nacionalnih manjina. Zahvaljujući dvema emisijama koje se trenutno rade

na radiju VH1 i RTRS, imamo određenu minutažu koja pokriva samo pitanje nacionalnih manjina. Ne možemo da kažemo da imamo neke programe, televi-zijske ili radijske, koji jesu su na jeziku nacionalnih manjina.

Ja se osećam jako siromašno i nekako vrlo nezgodno kada treba da kažem da u Bosni i Hercego-vini imamo samo desetoro stude-nata, meni je tako drago da vi ovde imate tri stotine studenata, to je pojam za mene, za Bosnu i Hercegovinu. Mi nemamo novi-nara Roma, koji mogu da rade na javnim servisima, jer nažalost, ovo jeste činjenica, da je obra-zovna struktura Roma u Bosni i Hercegovini možda najgora od kompletne regije, a ja znam, jer je vaša sekretarka bila u Sara-jevu pre nekoliko dana, i ona je rekla da na teritoriji Srbije imate oko hiljadu studenata. Ja mogu odmah da kažem naša iskustva u zadnjih par godina, jer ja ovde dolazim ispred „Romskog infor-mativnog centra”, bolje rečeno projekta. Mi smo ovaj projekat i uspostavili zato što na javnim servisima, u štampanim medi-jima, nema ništa što se prika-zuje na način na koji mi u stvari želimo da se prikaže.

Znači, uspostvaili smo „Romski informativni centar” 2007. godine, i to zahvaljujući međunarodnim organizacijama, pre svega, tu je bila međunarodna organizacija „Gold vision“ koja nam je omogućila da zajedno u partnerstvu sa nama, započnemo jedan projekat. Tad smo poku-šali da istreniramo, da eduku-jemo predstavnike Roma, mlađe osobe, obrazovane da nauče ono osnovno, da napišu vest, i mi smo od 2007. do danas, naučili te stvari, kako da komuniciramo sa medijima. Nažalost, ja mogu da pričam o ovim stvarima, ne o

ovom što su moje kolege pričale prethodno, da imamo mladi kadar koji danas komunicira sa predstavnicima medija, i da imamo možda malo poboljšanu komunikaciju sa medijima.

„Media sign institut” i „Media Centar” jesu u prethodnih nekoliko godina uspeli da održe raznorazne treninge, da poku-šaju da stvore neki kadar barem u nevladinom sektoru, da te osnovne inforamcije možemo da širimo zajedno sa medijskim kućama.

Mi smo imali mogućnost da u razgovoru sa njima dobijemo jednu od frenkvencija, međutim, ono što svima nama prestavlja problem, jeste novac, te je to neodrživo.

Nažalost, priča oko romskog jezika u Bosni i Hercegovini je takva da mogu da kažem da veoma mali postotak Roma u Bosni i Hercegovini govori romski. Nažalost, nama predstoji jako puno posla i pregovorima sa javnim institucijama, sa javnim servisima, kako da ovu situaciju promenimo.

Nažalost, mi smo po polo-žaju daleko iza svih i nama pred-stoji težak period.”

Petar Miler

Prof. dr Dubravka Valić

Sanela Bešić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


BRATSTVOM DO USPEHABRATSTVOM DO USPEHA

Bratski su se skupili i bratski sarađuju. 2013. proslaviće deseti rođendan. Mi im bratski česti-tamo na tome, a ovaj članak je naš poklon njima.

Udruženje građana Pharli-pe-Novi Sad registrovano je 2. aprila 2003. godine pri Mini-starstvu za ljudska i manjinska prava u Beogradu. U vreme registrovanja postojalo je deset osnivača, iz Loka, Žablja i Novog Sad. Sava Aleksan-drović, jedan od pokretača inci-jative za njegovo osnivanje, kaže da je on lično izabrao naziv ovog udruženja. Phar-

lipe u prevodu na srpski znači bratstvo. Svojom pozitivnom konotacijomova reč našla se kao najpogodnija za naziv udruženja, koje je podrazume-valo okupljanje, koje za cilj ima zajedničko pružanje pomoći ugroženima.

Na samom početku osni-vačima je značajno pomogla Ekumenska humanitarna orga-nizacija, koja ih je kroz dva

trodnevna seminara upoznala sa pisanjem projekata, sa logi-stičkim stablom i upravljanjem projektima. To im je pomoglo da dotadašnja znanja i iskustva upakuju u projekat.

Prvi projekat

Prvi projekat udruženja, takođe, je dobio značajnu podršku Ekumenske humani-tarne organizacije, ali i Fonda za razvoj neprofi tnog sektora AP Vojvodine. Projekat je bio iz oblasti ljudskih prava, a podra-zumevao je edukaciju dece o njihovim pravima. Učesnici projekta bila su dece iz razli-čitih nacionalnih i konfesio-nalnih zajednica(Srbi, Mađari, Slovaci, Rusini, Romi).

Poverenje domaćih donatora

Udruženje je svojim dosa-dašnjim radom steklo pove-renje donatora, na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Na konkursima koji

Priča o srebrnoj fl autiPriča o srebrnoj fl auti

Na jednom od koncerata mladih talenata, učestvovala je mlada devojka, Romkinja iz okoline Obrenovca. Ona je završila osnovnu muzički školu, smer fl auta, i pokazala izuzetan talenat i rezultate. Kako je fl auta kao instrument skupa, a njena porodica siromašna, devojka nije mogla dalje da nastavi svoje muzičko obrazovanje. Na pomenutom koncertu je oduše-vila publiku. Među publikom se tada našla i engleska delegacija, koja je bila u poseti gradu. Na mini koktelu koji je priređen posle koncerta, jedan gospodin iz ove delegacije prišao je devojci, tražio je da se upoznaju. Tom prilikom rekao joj je da je i sam u mladosti svirao fl autu, ponudio se da joj pomogne u ostvarivanju njenog cilja i zatražio njenu adresu. Nakon izvesnog vremena, gospodin joj je na kućnu adresu lično isporučio svoju srebrnu fl autu.

Sava Aleksandrović

NVONVO

Foto

: I. D

imić

Foto

: I. D

imić


su raspisivali strani donatori, njihovi projekti nisu prolazili. Koji je zapravo razlog za to, ne zna se. Aleksandrović misli da su pri tim konursima lobiranja jako velika, pa zbog neuspeha na njima i ne žali.

Za uspešan projekat potrebno je...

Za uspešan projekat, prema rečima Aleksandrovića, najbit-nije je kako formulišeš cilj. Osim toga potrebno je napraviti balans i sklad između vremena i sredstava koje imate na raspo-laganju. Iako su nekad sredstva daleko manja od potrebnih, ne treba odustati od projektnih akti-vnosti, treba ih samo prilagoditi novim uslovima. I to je upravo što ono što čini ovo udruženje i to ga je održalo sve ove godine. Od mora drugih udruženja koja su se pre ili kasnije javila, Brat-stvo je jedno od retkih koje nije posustajalo na svom putu, pa tako danas slovi za jedno od najuspešnijih.

Edukacija mladih

Pre svega, bavi se eduka-cijom, mlade socijalno i ekonomski marginalizovane populacije, uglavnom romske. Međutim, kako saznajemo od Save Aleksandrovića u svim dosadašnim projektima, prema nekom nepisanom pravilu, uvek je 30% učesnika činila neromska populacija. Eduka-cija podrazumeva neformalno obrazovanje u oblasti zdravstva,

kulture, sporta, ekologije, infor-misanja.

Promocija romske kulture i romskih talenata

Promocija romske kulture i talenata razvija se u neko-liko grana: folklor, amatersko pozorište, afi rmacija muzičkih talenata. Pored njih u okviru udruženja postoje i radionice za savremene igre hip-hop, brejk dens, džez balet. Najviše pažnje

Romska porodica sa salašaRomska porodica sa salaša

Iako se ovo udruženje prema Aleksandrovićevim rečima ne bavi socijalnim davanjima i pomaganjima, postoji zanimljiva priča vezana za to.

Naime, Savu je jedan njegov sunarodnik Rom, gledao prilikom njegovog gostovanja na televiziji, pa ga je tako prepoznao. Kada ga je sreo, pozvao ga je da dodje da poseti njega i njegovu porodicu. Naime, u pitanju je bila porodica izbeglica iz Aleksinca, koja je živela na salašu u blizini Novog Sada. Aleksandrović ih je obišao. Slika jednog tek rodjenog deteta i devojčice, kojoj je iz očiju vrcalo zdravlje, na salašu, u strašnim uslovima, nikako ga nije mogla ostaviti ravnodušnima. Nije im ništa obećao, ali je na razne načine pokušavao da pronađe rešenje za probleme ove porodice. I uspeo je.

Naime, jedna gospođa iz Futoga, menjala je nameštaj u kući, i stari nameštaj, koji je bio izuzetno očuvan, rešila je da nekom pokloni. Aleksandrović je čuo za tu priču, pozvao gospođu, koja je pristala na saradnju, i zajedno sa članovima udruženja omogućio je da nameštaj uskoro stigne u kuću romske porodice. Na predlog Aleksandrovića gospođa je pristala, da joj ova romska porodica, naredne dve godine održava kuću i pokućstvo.

NVONVO

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Promocija mladih talenata


udruženje posvećuje promociji mladih muzičkih talenata, kako bih ih izvukli iz nevidljivosti i skrenuli pažnju na njih.

Postoji mnogo zanimljivih i dirljivih priča vezanih za ovu afi rmaciju. Za naš lista Aleksan-drović je izdvojio onu koja je na njega ostavila najjači utisak.

Dani Trifuna Dimića

Već četvrtu godinu za redom udruženje organizuje Dane Trifuna Dimića. Tom prilikom deca koja uče romski jezik, izvode svoje recitale ili reci-tale poznatih romskih pesnika, koje su uvežbali na časovima

romskog sa svojim nastavni-cima. Osim toga od ove godine, objavljuje se Dečija pesmarica, koja će uskoro prema dobiti svoje mesto u lektiri.

Afi rmacija sporta

Osim afi rmacije kulture, značajno polje u radu udru-ženja predstavlja organizacija sportskih aktivnosti. Na njima osim dece i mladih iz Novog Sada učestvuju i oni iz okolnih mesta. Aleksandrović kaže, da je interesovanje za sportske igre među decom i omladinom izuzetno veliko, i da njega lično to izuzetno raduje. Za poslednje

sportske igre, udruženje je obezbedilo za prva tri mesta pehare, što je decu posebno obradovalo. Sportske igre su do sad uglavnom bile muške, jer su dečaci izrazili daleko veće interesovanje za njih. Međutim, poslednje sportske igre su pratile devojčice i izrazile želju da se ovakve aktivnosti organi-zuju i za njih. Tako da udruženje sada ima u planu realizaciju ove njihove želje.

O planovima za budućnost i desetogodišnjicu

Što se tiče planova, oni podrazumevaju da udruženje nastavi istom dinamikom, ali da se uključe i mlađi nosioci u projekte. Na taj način bi se projekti dopunili i osavreme-nili.

Na desetogodišnjicu udru-ženje ima u planu da organizuje proslavu i izložbu na kojoj bi se kroz fotografi je predstavio rad udruženja. Udruženje inače veliku pažnju posvećuje arhivi svojih fotografi ja, kako bi sve što se desilo ostalo i zabele-ženo. Što nije zabeleženo, kao da se nije ni dogodilo.

Jovana Davidović

NVONVO

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Foto

: Iz

arhi

ve u

druž

enja

Promocija mladih talenata

Nagrađeni u sportskim igrama


ZdravstvoZdravstvo

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STUDENATAZDRAVSTVENA ZAŠTITA STUDENATA

Zdravstvenu zaštitu studenti Univerziteta u Novom Sadu mogu ostvariti u Zavodu za zaštitu zdra-vlja studenata. Zavod se nalazi na adresi dr Sime Miloševića 6 u okviru univerzitetskog kampusa, u blizini skoro svih fakulteta, studentskih domova i studentske menze. Zaposleni su dobro upoznati sa zdravstvenim problemima studenata i spremni da pacijentima im izađu u susret. Usluge Zavoda mogu koristiti sve studentkinje Univerziteta u Novom Sadu do navršene 26. godine i svi studenti do navršenih 27. godina života. Za pregled u Zavodu je neophodno poneti overenu zdravstvenu knjižicu i indeks. Pregledi su besplatni.

Zdravstvena zaštita stude-nata obuhvata program primarne i sekundarne prevencije. Program preventivne zaštite studenata obuhvata: sistematski pregled studenata I I III godine studija, zdravstvene preglede pre useljenja u studentske domove, savetovališni rad, kontrolu vakcinacije i revakci-nacije, praćenje epidemiološke situacije i zdravstveno-vaspitnu delatnost.

Kroz redovne sistematske preglede Zavod stiče uvid u celokupno zdravstveno stanje studenata. Sistematski pregledi organizuju se u dogovoru safa-kultetima, na kojima studenti mogu da se informišu o zaka-zanim terminima.

Primarna prevencija podra-zumeva rano postavljanje dijag-noze, rano otkrivanje bolesti, ali

na prvom mestu prepoznavanje rizičnih faktora, pogrešnih stilova života koji svemu prethode. U okviru Zavoda rade sledeće službe: za laboratorijsku dijagnostiku, za unapređenje i očuvanje zdravlja, za opštu medicinu, ginekologiju, internu medicinu, stomatologiju, fi zikalnu medicinu i akupunk-turu sa sportskom medicinom,

kožne i polne bolesti, uho-grlo-nos, mentalno zdravlje i očna ambulanta.

Savetovališta koja rade u okviru Zavoda su: za seksual-no-prenosive bolesti, za odvika-vanje od pušenja, za kontracep-ciju i planiranje porodice i za zdrave životne stilove.

Radno vreme službe Opšte prakse je od 7 do 20 časova, svakog radnog dana, u dve smene. Za hitne slučajeve (noć, vikend) studenti se mogu obra-titi dežurnoj ambulanti na teri-toriji grada. Pregledi i interven-cije u službama Hitne pomoći se ne naplaćuju.

Sve potrebne dodatne infor-macije o Zavodu studenti mogu pronaći na sajtu www.zzzzsns.co.rs ili pozivom na brojeve telefona 021/454 888 i 021/450 016.

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


ZdravstvoZdravstvo

Kafe SavetovališteKafe Savetovalište

Kafe Savetovalište je projekat pokrenut od stane Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad, gde vršnjački edukatori pružaju svim studentima Univerziteta u Novom Sadu kvalitetne informacjie o reproduktivnom zdravlju mladih, ishrani, fi zi-čkoj aktivnosti, mentalnom zdravlju(emocionalna podrška) i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci (uključujući alkohol i pušenje duvana). Kancela-rija Kafe Savetovalište nalazi se u zgradi novog studentskog Doma C na prvom spratu, a uskoro i na dodatnim lokacijama i otvorena je za posete svake srede u periodu od 17-19h.

Vršnjačko savetovalište daje mogućnost studen-tima da podele svoje brige, strahove, postavljaju pitanja i dođu do efi kasnijeg rešenja problema vezanog za zdravlje putem savetovanja sa svojim vršnjakom.

Vršnjačko savetovalište ima pre svega cilj da unapredi zdravlje studenata, a time i kvalitet života, sticanjem zdravih stilova života, napuštanjem starih, štetnih navika i obrazaca ponašanja.

Savetnik/ca će slušati probleme otvoreno, na topao i prijateljski način. On/ona koristi svoje veštine i iskustvo da pomogne studentima, pri tome im ne nameće svoje mišljenje šta treba ili ne treba da čine. Zahvaljujući savetniku koji daje punu podršku pronađeš snagu i samopouzdanje za pozitivne promene.

Kafe Savetovalište će u narednom periodu organizovati niz zanimljivih radionica, promocija, prezentacija i predavanja na pomenute teme.

Zita Farkaš

Izvo

r: w

ww.

zzzz

sns.c

o.rs

Izvo

r: w

ww.

zzzz

sns.c

o.rs

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Studenti u čekaonici


Uspešni RomiUspešni Romi

UZOR ROMSKOJ OMLADINIUZOR ROMSKOJ OMLADINI

Danijela Boganović je mlada, obrazovana i uspešna Romkinja. Njena misija je, kako i sama kaže, da svojim radom i trudom romskoj omladini da jedan novi uzor, po kome treba da se vladaju. „Mladi Romi, moraju da shvate, da je obrazovanje jedini pravi put do boljeg životnog i društvenog standarda”, kaže Danijela.

Obrazovanje na prvom mestu

Još kada je kao četvoro-godišnjakinja sa ocem posetila Studenski grad u Novom Sadu, Danijela je znala da će jednog dana u njega ušetati kao studen-tikinja. I tako je i bilo.

Nakon završene Srednje ekonomske škole Svetozar Miletić u Novom Sadu, 2001. godine upisala je Višu poslovnu školu, smer menadžment unutrašnje i spoljne trgovine. Nakon tri godine, diplomirala je i dobila zvanje ekonomste-VI stepena. Međutim, tu priča o njenom obrazovanju nije završena. Danas, Danijela nosi zvanje strukovnog ekonomiste, jer je završila VI/2 stepen, na smeru trgovina i međunarodno poslovanje.

Osim toga, Danijela je 2004. godine dobila Sertifi kat za pisanje predloga projekata od Ekumenske humanitarne organizacije. Poseduje aktivno znanje engleskog i slova-

čkog jezika i informatički je pismena.

Na putu obrazovanja njena najveća podrška bili su joj rodi-teljski saveti, ali nije izostala ni podrška profesora. Motiva-ciju je pronašla u šansi za bolje zaposlenje i stvaranju romske intelektualne elite.

Poslovni uspesi

Od 2007. godine, Danijela radi u svojoj struci. Prvo je radila kao blagajnik Meridian banke u Novom Sadu, zatim kao komercijalista A. D. Kultura Bački Petrovac, a potom kao supervisor Alpha banke, u ekspozituri Bački Petrovac.

Danas radi na mestu Poreskog inspektora lokalne poreske administracije Opštine Bački Petrovac. To, da jedna

Danijela Boganović

Likovna kolonija

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


Uspešni RomiUspešni Romi

Romkinja obavlja ovako važnu funkciju u jednoj državnoj instituciji, jasan je pokazatelj da društvo ima sluha za romsku integraciju. Prema Danijelinom mišljenju prisustvo Roma u institucijama je važno upravo zbog njihove brže i bolje inte-gracije u sve pore društva.

Danijela kaže, da ima odličnu saradnju sa svim svojim kolegama. Ni na poslu, ni u školi nikad nije bila žrtva diskrimina-cije. Prema njenom mišljenju, situacija se po pitanju diskrimi-nacije može promeniti jedino aktivnom uključenošću Roma u savremene tokove života.

Rad sa nevladinim organizacijama

Danijela je učestvovala kao edukator na projektu Romska škola u romskom naselju Veliki

Rit u Novom Sadu (2004). Projekat je fi nansiran od strane UNHCR-a i ICS-a. Bila je član Udruženja romskih studenata u Novom Sadu (2007-2008), član Saveta za integraciju Roma u Izvršnom Veću AP Vojvodine (2009).

Od 2010. godine predsed-nica je Udruženja Čiriklji Bački Petrovac.

Rad sa decom i omladinom

U radu sa decom i omla-dinom prema Danijelinom mišljenju najbitnije je svojim primerom biti im uzor. I ona to upravo i čini. Animaciju omla-dine postiže organizacijom radionica, tribina i seminara za njihovu edukaciju. Promovi-sanje obrazovanja kao jedinog pravog izbora, koji donosi posao, veću sigurnost i bolji

životni standard, Danijelina je najveća, ali ujedno i najdraža obaveza. Ponosna je na svoje dosadašnje rezultate i sve mlade ljude koje je podržala i pomogla. Danas su oni uspešni u svom poslu i pomažu joj u njenoj misiji, a to joj je najveća nagrada.

Danijela Bogdanović primer je da trud i rad ispisuju stranice uspeha. U prilog tome govore njeni poslovni uspesi, ali i sve one aktivnosti koje sprovodi na polju integracije Roma. Iako ponekad nije lako, Danijela ne odustaje. Njen svakako najvažniji cilj je stva-ranje romske intelektualne elite. Na taj način integracija Roma dobiće svoje prave dimenzije i okvire, i zato je Danijelin moto Samo napred!

Jovana Davidović

Danijela sa svojim učenicima

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

32 Dekada Roma u AP Vojvodini32 Dekada Roma u AP Vojvodini

uuvodna revodna reČ 09/srpski.pdfnizuje na uns. ova škola pruža polaznicima uvod u nauku o...

Documents