...........................................Slavuja tvojih da nijeVrbe ne bi nikadNežne preko praga prešle............................................

Vasko Popa (1922 – 1991)

Upotreba biljaka u lečenju bolesti stara je koliko i čovečanstvo.Pisani dokumenti o upotrebi biljaka u lekovite svrhe postoje7000 godina.

Najstariji pisani dokument o upotrebi lekovitog bilja za izradulekova i za lečenje je pronađen na sumerskoj glinenoj pločici izNipura, staroj skoro 5000 godina, u kojoj se nalazi 12 recepataza izradu lekova.

Grci počinju sa upotrebom lekovitih biljaka oko 400 god. p.n.e.Dok Rimljani oko 50 godine nove ere šire kulturno gajenje iupotrebu lekovitih biljka kroz celu imperiju.

Jedna od najpoznatijih biljaka koja se u prošlosti koristila zaublažavanje bolova bila je vrba. Zbog lekovitih svojstava njenaupotreba je i danas, i u tradicionalnoj medicini i farmaceutskojindustriji, veoma zastupljena.

Lekovito bilje

Kora vrbe

Vrba se vekovima koristila u tradicionalnoj medicini, jernjena kora sadrži salicin koji u organizmu prelazi u salicilnukiselinu-supstancu koja je po lekovitosti veoma sličnaaspirinu, a pri tom ima dugotrajnije dejstvo.

Kod antičkih Grka je zabeleženo da je kora bele vrbe (Salixalba) korišdena kao sredstvo za lečenje groznice.

Poznato je da je oko 400 god. pren.e. Hipokrat (440-377 pre n.e.), začetnikmedicine, preporučivao korišdenjegorkog praha dobijenog iz kore ilistova vrbe radi olakšavanja bolova,umanjenja groznice i bolova kodporođaja.

Beli gorki prah se kao lek spominje u tekstovima antičkogSumera, Libana i Asirije, a koristili su ga i Čiroki indujanci idrugi američki starosedioci. Unutrašnja kora vrbe sekoristila za smanjivanje bolova kod različitih bolesti

Edvard Ston (1702–1768) je 1763. godine uspeo da otkrijeaktivni sastojak aspirina iz kore vrbe.

Francuski farmaceut Henri Leru i italijanski hemičar RafaelePirija su 1828. godine izolovali aktivni sastojak vrbine kore,nazvan salicin (prema latinskom nazivu za belu vrbu - Salixalba).Pirija je dobijenu kristalnu supstancu uspeo da prevede ušeder i drugu komponentu, koja je oksidacijom dala salicilnukiselinu.

1839. godine iz biljke Filipendula ulmaria nemači hemičari suizolovali salicilnu kiselinu. Iako je njihov ekstrakt imao nekepozitivne učinke, izazivao je stomačne probleme kao što suiritacija, krvarenje, dijareja i smrt ako je konzumiran u velikimdozama.

1853. godine francuski hemičar Čarls Frederik Gerhardt je prvinapravio acetilsalicilnu kiselinu - Pomešao je acetil hlorid sanatrijumovim solima salicilne kiseline (natrijum salicilat).Usledila je burna reakcija, a rezultirajuda tečnost je brzootvrdnula. Gerhardt je dobijenu supstancu nazvao salicil-acetnianhidrid.

STRUKTURNA FORMULA

1859, von Gilm je uspeo da dobije analitički čistuacetilsalicilnu kiselinu (koju je nazivao acetilisana salicilnakiselina) putem reakcije salicilne kiseline i acetil hlorida.

salicilna kiselina acetil hlorid

STRUKTURNE FORMULE

1859. godine nemački hemičar Herman Kolbe je osmisliopotupak dobijanja salicilne kiseline i uveo je u hemiju pojamSINTEZA.

KОЛБЕОВА РЕАКЦИЈА АСПИРИНА

natrijumov

salicilat

salicilna

kiselina

salicilna kiselina acetanhidrid acetilsalicilna kiselina

ASPIRIN

1869, naučnici Šroder, Prinzhorn i Kraut ponovili su sinteze kojesu izveli Gerhardt (sa natrijum salicilatom) i von Gilm (sasalicilnom kiselinom) i došli su do zaključka da obe reakcije dajuistu supstancu - acetilsalicilnu kiselinu C9H8O4

Proizvodnja salicilne kiseline Kolbe-Šmitovom sintezom

1897. godine Feliks Hofman je uspeo da sintetičkim putemdobije supstancu (sintetizovao je stabilnu formu praha ASA)koja je vremenom postala najviše korišden lek u istoriji.

Jedinjenje je kasnije nazvano aspirin:a - od acetline grupe,spir - od spiraea - cvetam, iin - uobičajeni završetak imena lekova u to vreme

6. marta, 1899 Bayer je ovo ime registrovao kao robnu marku.

1915. godine aspirin je postao je dostupan za upotrebu bezrecepta i počeo se proizvoditi u tabletnoj formi

1917. godine istekao američki patent na aspirin u posedu Bayer-a

1918. godine je masovno korišden u vreme izbijanja pandemije španskog gripa

1920-tih godina koristi se za lečenje bolova koji potiču odreumatizma, neuralgije i lumbaga

1948. godine doktor Lorens Krejven je zapazio da 400 muškaracakoji su koristili aspirin nisu doživeli srčani napad (1 tabletaaspirina dnevno kao prevencija od mogudeg srčanog udara)

HRONOLOGIJA XX VEKA

1952. godine dozvoljeno je deci da žvadu aspirin

1969. godine aspirin se našao u setu lekova koje su koristiliastronauti “Apola”

Ranih 1970-tih godina svet medicine počeo je da shvata kakofunkcioniše aspirin ( inhibira prostaglandin)

1984. godine primena Toleraid® sloja (glatki sloj) omogudila je

da se tableta aspirina lakše proguta

1988. godine FDA (Food and Drug Administration - Administracijaza hranu i lekove) je prdložila da se aspirin uvede kao prevencijaza sprečavanje infarkta miokarda i kao prevencija u lečenju drugihsrčanih oboljenja

***Od 1988. do danas - proširen je i komercijalizovan spektarupotrebe aspirina u prevenciji i lečenju različitih bolesti

Bezbroj je priča o vrbi, lepih i ružnih, veselih i tužnih.

Što je kod naroda na obalama Sredozemnog mora maslina, kodArapa palma, to je kod severnih naroda Evrope vrba.

Jedna od bezbroj priča se vezuje i za crkveni praznik Cveti,odnosno Vrbicu, kada se od grančica dobijenih u crkvi plete venackoji stoji do ikone sve do naredne godine.

Jedno je sigurno, i u prošlosti i danas, i kod drugih i kod nas, onaje korišdena, i koristi se ne bi li se ljudi oslobodili groznice,glavobolje i ostalih muka.

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/bela-krhka-i-zalosna

Sama vrba stoji nad morem na steniRasplela je kosu zelenu i dugu,Naliči na nimfu koja je prokleta,Da postane drvo i da šumi tugu.

Jovan Dudič (1871 – 1943)

http://tesla.rcub.bg.ac.rs/~mrsasha/muzika/muzika.html

SPASONOSNI BELI PRAH

VRBINE KORE

ASPIRIN

Fabrički zaštideni nazivi: Bospyrin 100, Acisal, Andol, Aspirin, Nibol

http://inventors.about.com/library/inventors/blaspirin.htm