uvod u nauku medicinski fakultet banja luka

8/17/2019 Uvod u nauku medicinski fakultet banja luka

1/23

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

MEDICINSKI FAKULTET

UVOD U NAUKU

Boban Milanović

POJAM I VRSTE NAUČNOSTRUČNOG RADA

SEMINARSKI RAD

Bana L!"a# $%&'(

1


2/23

Univ)*+i,), ! Bano L!-i

M).i-in/"i 0a"!l,),

Uvo. ! na!"!

Poa1 i v*/,) na!2no/,*!2no3 *a.a

S)1ina*/"i *a.

P*).1),4 Uvo. ! na!"!

P*).1),ni 5*o0)/o*4 A"a.)1i" 5*o0( .* D*a3ol!b Mi*anić

S,!.)n,4 Boban Milanović

2


3/23


4/23

1.Uvod

"od nau$om *e +odrazum&eva *reeno' *i*tematizovano i +rov&ereno *aznan&e o nečemu'

+o*tinuto +a#&ivim i *av&e*nim i*traivan&em i razmatran&em. I*traivan&e +red*tav#&a

*i*temat*$o traan&e za čin&eni%ama iza $o&i- *e mou izve*ti izv&e*ni naučni +rin%i+i i

za$onito*ti. "rema tome' nau$u čine rezu#tati i za$oni do $o&i- *e do#azi +utem i*traivan&a.

U na&$raem' bav#&en&e nau$om +red*tav#&a traan&e za i*tinom.

6i#& nau$e &e*te7

8 Da +ro,iri znan&e o 9izič$om' bio#o,$om i *o%i&a#nom *vi&etu' van o$vira onoa ,to *e ve

zna

8 Da ob&a*ni *vi&et u $ome čov&e$ ivi' da ob&a*ni čov&e$a : da +rui znan&a $o&a e čov&e$ $ori*titi ;etič$a odovorno*t


5/23

2. Naučni rad

Rezu#tat naučno : i*traivač$o rada &e naučno d&e#o. )no *e +rema vr*ti i obimu moe

označiti $ao naučni č#ana$' naučna monora9i&a' naučna $n&ia' itd. "o&am naučni rad &e ,iri

;+red*tav#&a d&e#atno*t< od +o&ma naučno č#an$a' +a emo $ori*titi +o&am naučni č#ana$ da bi

izb&r#i $on9uzi&u. Sva +i*ana naučna d&e#a *e naziva&u &o, i naučni na+i*i' &er inače u tom

+o#edu ne +o*to&i +ri-vaena termino#oi&a.

Naučna d&e#a *e ob&av#&u&u u naučnim +ub#i$a%i&ama. Naučne +ub#i$a%i&e *e di&e#e na

+rimarne' *e$undarne' ter%i&arne' +eriodične i $n&ie.U +rimarne +ub#i$a%i&e *e ubra&a&u $n&ie' ča*o+i*i' novine' naučni i te-nič$i izv&e,ta&i'

mai*tar*$i radovi' do$tor*$e di*erta%i&e i *eri&*$e i drue +ub#i$a%i&e. )ne *adre nova i

oriina#na naučna *aznan&a i#i na nov način +ri$azu&u +oznata znan&a' *tavove' čin&eni%e i#i ide&e.

U *e$undarne +ub#i$a%i&e ubra&a&u *e bib#iora9i&e' bib#iora9*$i i#i re9erentni ča*o+i*i'

inde$*i' bib#ioteč$i $ata#ozi' en%i$#o+edi&e' bibora9*$i r&ečni%i' r&ečni%i +o&mova' +re#edi'

vodiči i drue +ub#i$a%i&e. )ve +ub#i$a%i&e na*ta&u obradom +rimarni- +ub#i$a%i&a. N&i-ov

zadata$ &e da +omau i*traivačima u +rona#aen&u i ot$riva&u *adra&a +rimarni- do$umenata.

Ber%i&arne +ub#i$a%i&e *u razni +riručni%i' naučno : +o+u#arne ra*+rave u monora9i&ama'

ča*o+i*i o novinama' razni adre*ari u*tanova' %entra#ni $ata#ozi bib#iote$a' biora9*$i inde$*i i

*#ično.

"eriodične +ub#i$a%i&e *u ,tam+ana d&e#a $o&a iz#aze u odreenim vremen*$im

razma%ima. )vd&e *+ada&u ča*o+i*i' novine' a#mana*i' zborni%i' odi,n&a%i' +eriodične *tati*ti$e'

+eriodične *tati*ti$e' +ub#i$a%i&e naučni- i *tručni- te#a i *#. Kn&ia &e ;+rema +re+oru$ama

UNES6) : a< ,tam+ana +ub#i$a%i&a $o&a iz#azi +ovremeno i $o&a *adri na&man&e 4( *trani%a ne

bro&ei $ori%e. ?ro,ura ima $ara$teri*ti$e $n&ie a#i +o obimu obu-vata od 5 do 4( ,tam+ani-

*trani%a.

5


6/23

U naučnim i *tručnim +ub#i$a%i&ama mou *e +o&aviti *#edee vr*te č#ana$a7

1. )riina#ni naučni č#ana$

2. "ret-odno *ao+,ten&e3. "re#edni č#ana$

4. Stručni č#an%i

Naučni č#ana$ &e +rvo ob&av#&ivan&e oriina#ni- rezu#tata naučni- i*traivan&a u

+ub#i$a%i&i $o&a &e #a$o do*tu+na meunarodno& naučno& &avno*ti' a na+i*an &e ta$o da *e

i*traivan&a mou +onoviti i za$#&uč%i +rov&eriti. )vo &e u *tvari *amo $rat$o obav&e,ten&e o

rezu#tatu $o&i &e +o*tinut' bez navod&en&a +o*tu+$a $a$o &e do toa do,#o' ta$o da ni&e moue

*+rove*ti +onav#&an&e rezu#tata. "re#edni č#ana$ u +rin%i+u ni&e oriina#ni naučni č#ana$. )n

dono*i +ri$az rezu#tata vezani- za odreenu +rob#emati$u' temu i#i e$*+erimenta#nu te-ni$u.

"re#edni č#ana$ ima za %i#& da *umira' ana#izira' eva#uira i#i *inteti,e +odat$e $o&i *u ve

+ub#i$ovani. "one$ad +re#edni č#an%i dono*e i nove rezu#tate autora' a#i oni ne čine bitan dio

č#an$a. Dobro na+i*ani +re#edni radovi' ia$o ne dono*e ni,ta novo' mou da $od čita#a%a

+roizvedu nove ide&e' *inteze' teori&e. Kon9ere%i&*$a *ao+,ten&a ne *+ada&u u naučne č#an$e.

Meutim' a$o radovi $o&i *u re9eri*ani na naučnom *$u+u budu eva#uirani $roz re%enzent*$i

+ro%e* i a$o budu +ri-vaeni i +ub#i$ovani u zborni$u radova *a naučno *$u+a $o&i &e ,iro$o

do*tu+an &avno*ti i#i &o, bo#&e' budu +ub#i$ovani $ao dio ve +o*to&eče naučno ča*o+i*a onda

*e i oni ubra&a&u u naučne č#an$e. C#ana$ čini naučnim n&eova oriina#no*t i mouno*t

+rov&ere o+i*ani- rezu#tata i *tavova.


7/23

3. Izbor za temu naučnog rada

a u*+e,an rad u nau%i i*traivač mora da +o*&edu&e niz vr#ina meu $o&ima *e izdva&a&u7

inte#ien%i&a' mo za+aan&a' *+o*obno*t ana#ize i *inteze' vo#&a' i*tra&no*t' $reativno*t' intui%i&a'

odovorno*t' mar#&ivo*t i tačno*t' $ritično*t i *amo$ritično*t. U na&veem bro&u *#uča&eva naučni

radni$ ni&e eni&e' ve o*oba +ro*&ečne +ameti' nat+ro*ečne vrednoe i *$on%entri*ana na ono

čime *e bavi. N&eov o*novni zadata$ *u dubo$a i *ve*trana i*traivan&a u naučno& ob#a*ti $o&om

*e bavi. )t$rie &e *amo *+oredan +roizvod' $o&i +red*tav#&a *u,tin*$i *$o$ u razum&evan&u +rirode. Naučni%i *u deo dru,tva za*novano na idea#ima +ov&eren&a i *#obode' d&e *e tea$ rad i

do*tinua +rizna&u i zavreu&u na&vi,e narade. N&i-ov rad moe imati dire$tan i brz uti%a& na

dru,tvo' ,to obezbeu&e da &avno*t ima intere*a za rezu#tate i*traivan&a i n&i-ovu +rim&enu.

Kad tad rezu#tat' t&. e$*+eriment moe biti neu*+eo iz bi#o $o raz#oa. Bo *e de,ava zbo

toa ,to &e nau$a vi,e*#o&na i ,to &e individua#izam u +ri*tu+u r&e,avan&a +rob#ema &a$o izraen'

ne moe *e *troo drui- naučni$a' +ri$azu&u i $riti$u&u rezu#tate drui- $o#ea' +odučava&u

$o#ee i *tudente' odno*no anaovani *u u *vi *9erama naučne d&e#atno*ti. "ri#i$om ne$o

e$*+erimenta +otrebno de9ini*ati metod $o&i e *iurno dove*ti do rezu#tata. I*traivači

*a$u+#&a&u i ana#izira&u +odat$e' razvi&a&u -i+oteze' +onava#&a&u i +ro,iru&u +ret-odne radove'

razm&en&u&u *vo&e rezu#tate *a rezu#tatima &e +ot+uno +oznavati metod $o&i *e $ori*ti za dobi&an&e

i ana#izu +odata$a' zbo toa ,to drui naučni%i e o%&en&ivati ne *amo rezu#tate $o&i *u

+o*tinuti' ve i metod $o&im *u dobi&eni rezu#tati. Naravno' metod $o&i &e izuzetno vaan u

nau%i ni&e bez re,a$a. Nove metode *e +o&av#&u&u i zam&en&u&u *tare' metodi i naučno znan&e

razvi&a&u *e +ara#e#no' +ri čemu *va$i na+reda$ u &edno& ob#a*ti do+rino*i na+ret$u drue ob#a*ti.

Naučni%i ne $ori*te *amo $om+#et te-ni$a. )ni dono*e $om+#e$*ne od#u$e vezane za

inter+reta%i&u +odata$a' o tome $o&im +rob#emom da *e bave i $ada da za$#&uče i*traivan&a

;e$*+eriment


8/23

intera$%i&u *a druim naučni%ima. Na naučna ot$ria na&vei uti%a& ima&u -rabro*t' intui%i&a i

$reativno*t' ,to *va$i i*traivač' +o&edinačno dono*i *vom radu.

Mnoi naučni%i di*$utu&u *vo&e +re#iminarne teori&e i#i rezu#tate *a $o#eama' a ne$i ča$ i

do*tav#&a&u $o+i&e neobraeni- +odata$a druima +re +ub#i$ovan&a. )vo *e ne +ra$ti$u&e u *vim

9azama rada na odreenom +rob#emu. Naime' *va$i naučni$ ima +ravo na +rivatno*t u +o#edu

mi,#&en&a i tačno*ti *tava $o&i za*tu+a.

"ub#i$ovan&e naučno rada moe *e vr,i na raz#ičite načine7 +ub#i$ovan&e č#ana$a u

ča*o+i*ima' *eminari i $o#o$vi&umi' +redavan&a na +ro9e*iona#nom nivou' zborni%i č#ana$a *a

naučni- *$u+ova' itd. C#an%i $o&i *u *ve če,e do*tu+ni na računar*$im mreama' a$o ni*u +ro,#i

re%ezent*$i +o*tu+a$ $o&i *e +ra$ti$u&e za +ub#i$ovan&e u ča*o+i*ima' mou da +red*tav#&a&u

rizi$ $a$o za autore ta$o i za u#ed nau$e uo+,te. Bo *e de,ava $ad naučni%i *vo&e vane' a#imoda $ontroverzne rezu#tate *ao+,tava&u &avno*ti +re neo ,to *u i*ti +ri-vaeni za

+ub#i$ovan&e. I*traivač moe da +ori&e,i' i#i ,to &e &o, v&erovatni&e' da od medi&a bude +ore,no

inter+retiran' ta$o da &avno*t moe da reau&e neativno. A$o *e ta$vo ot$rie *ao+,tava

&avno*ti' to bi treba#o činiti te$ na$on +ub#i$ovan&a u ča*o+i*u. "ub#i$ovan ča*o+i* odraava

autorov +ri#az nau%i' ,to ima mnoo vei znača& neo čin&eni%a da č#ana$ mora biti &a*an'

+ov&er#&iv i tačan.

Da$#e' +ri&e +ub#i$ovan&a i*traivač *e obavezu&e da dobi&ene +odat$e dovode u vezu *a

+o*tav#&enim -i+otezama i u*tanovi da #i i- ti +oda%i +otvru&u i +obi&a&u' da dobi&ene +odat$e

dovode u vezu *a *#ičnim i*traivan&ima' a time i o*nai n&i-ovu va#&ano*t i#i izrazi *umn&u u

n&i-ovu vri&edno*t' da dobi&ene +odat$e dovode u vezu *a +rim&en&enim +o*tu+%ima u

i*traivan&u i da +otvrenu -i+otezu dovode u vezu *a * teori&om od $o&e &e +o,ao u i*traivan&e.

0


9/23

4. Publikacija, autori, recezenti

)b&av#&ivan&e naučno d&e#a ;č#an$a< u naučnim ča*o+i*ima &e rezu#tat intere$%i&e izmeu

autora' uredni$a ča*o+i*a i re%ezenata. Ana#iza a$tivno*ti *va$o od navedeni- čini#a%a u

+ro%e*u +ub#i$ovan&a naučno č#an$a bie +redmet razmatran&a u ovom +o#av#&u.

U +ro%e*u izrade i +ub#i$ovan&a naučno č#an$a na&vani&u od#u$u $o&u dono*i autor &e$ada +očeti +i*an&e č#an$a. "ravo vri&eme za +i*an&e č#an$a &e $ada &e dio i*traivan&a zavr,en i

$ada *e ana#izom rezu#tata $o&i *u dobi&eni' mou izve*ti &a*ni za$#&uč%i. Meutim' da bi *ebi

obezb&edi#i +rimat nad odreenim rezu#tatom i#i ot$riem' autori če*to ,a#&u ru$o+i* +ri&e

vremena na +ub#i$ovan&e. Ka*ni&e' u druom radu ;i#i u ne$o#i$o naredni- radova


10/23

+ootovo u *#uča&evima $ad &e +ro#azno*t *amo 5F. Ba$oe ne bi treba#o da in*i*tira&u da autori

mora&u da zadovo#&e *ve +rim&edbe re%ezenta' ve da *ami *te$nu uti*a$ ,ta ima' a,ta nema

*mi*#a u re%ezentovanom in*i*tiran&u. nači' re%ezent bi treba#o *amo da *av&etu&e uredni$a' a ne

da +reuzima $ontro#u nad autorovim ru$o+i*om.

Re%ezent*$i +ro%e* &e $#&učni dio nau$e. a-va#&u&ui n&emu mi imamo +ov&eren&a u$va#itet naučni- ča*o+i*a. adata$ re%ezenata &e o%&ena ide&a i rezu#tata $o&i *e u ru$o+i*u

+ri$azu&u' metodo#oi&e i $on%eo%i&e $o&om *e oni *ao+,tava&u. ) re%ezent*$om +ro%e*u nema

mnoo *i*temat*$i- i*traivan&a &er *u uredni%i vr#o ret$o *+remni da otvore *vo&e ar-ive za

ta$ve vr*te i*traivan&a.

)*novna 9un$%i&a re%ezent*$o +ro%e* &e da o*iura da od#u$u o +ri-vatan&u ru$o+i*a za

ob&av#&ivan&e dono* o*oba $o&a &e na&$va#i9i$ovani&a da o%&eni $va#itet i ade$vatno*t ru$o+i*a za

,tam+u. Re%ezenti *u autori' a#i u druo& u#ozi. Bo *u +ro9e*iona#%i $o&i *u +o*veti#i do*ta

vremena ob#a*ti i*traivan&a $o&om *e bave' $o#eama *a $o&ima *u radi#i' obučava&ui i- $a$o *e

+i,u i +ub#i$u&u naučni radovi. )ni *u ,eri9i $o&i uvode red i za$on i nezam&en&ivi *u u

+ro%e*u o%&ene i +ub#i$ovan&a rezu#tata i*traivan&a. Re%ezent*$i +ro%e* ni&e *avr,en' a#i &e to do

*ada na&bo#&i *i*tem $o&i obezb&eu&e $va#itet i +ov&ren&e u ob&av#&ene rezu#tate.

"o*to&e dvi&e vr*te re%ezenata7 in*tru$tori i $ritičari. "rvi' a9irmi,u *ve ono ,to &e

dobro u va,em ru$o+i*u. Kad u$azu&u n are,$e' +red#au način $a$o bi i- treba#o u$#oniti.

Kritičari *e *amo bave *#abim tač$ama u va,em ru$o+i*u' za$#&uču&ui da zbo n&i-' ru$o+i* ni&e

+ri-vat#&iv za ,tam+u.

U re%ezent*$om +o*#u ima re,a$a. )ne mou biti i#i ti+a I $ada *e ru$o+i* dobro

$va#iteta +re+oruči za +ub#i$ovan&e i#i ti+a II $ada *e ru$o+i* dobro $va#iteta ne +re+oruču&e za

+ub#i$ovan&e. Smatra *e da *e na+ravi o$o 1=F re,a$a oba ti+a. eina ča*o+i*a ,a#&e ru$o+i*

na o%&enu bar dvo&i%i re%ezenata. Re%ezenti *e če*to *#au u o%&enu ru$o+i*a' a#i izv#ače raz#ičite

za$#&uč$e o tome da #i bi ru$o+i* treba#o +ri-vatiti za +ub#i$ovan&e i#i ne.

1=


11/23

4.1. Objektivnot naučnog aznanja

Sva$o ono #&ud*$o *aznan&e $o&e +retendu&e da bude naučno treba da bude ob&e$tivno. A da bi

bi#o ob&e$tivno' da bi zadovo#&i#o $riteri&ume ob&e$tivno*ti' ono mora da bude7

1. Nepristrasno – lišeno ličnih sukoba, emocija, predrasuda, pojedinačnih i

grupnih interesa;

2. Intersubjektivno provjerljivo – svih naučnih iskaa, hipotea i teorija.

Druim ri&ečima' *va$o ono*aznan&e $o&e +retendu&e da bude naučno mora +ruiti mouno*t da

a +rov&ere nezavi*ni i za to $om+etentni +o&edin%i. A' da bi *e o*tvari#a ova +rov&er#&ivo*tneo+-odno &e7

1. da svi naučni iskai, da svi naučni nalai, odnosno naučno sananje bude

iskaano jasno i precino tako da jeički termini i simboli budu raumljivi

članovima naučne ajednice;

2. obebjediti javnostsananja –javnost svih !aa istra"ivanja;

#. da naučno sananje po svom karakteru bude hipotetičko, relativno.

)vo zbo toa ,to u nau%i nema $onačni- ri&e,en&a i i*tina.

nači7 +o,to naučno *aznan&e mora biti inter*ub&e$tivno +ov&er#&ivo' di&e#atno*t *ti%an&a ta$vo

*aznan&a &e očito +ro%e* $ome nema $ra&a. GSva$o naučno ot$rie &e +rivremeno' neizv&e*no i

+rob#ematično' &er uve$ moe biti obe*nan&eno' +revazieno i zami&en&eno ne$im novim

ri&e,en&emG. Nau$a $ao +o*ebna vr*ta du-ovne a$tivno*ti čov&e$a' za-va#&u&ui u+ravo

11


12/23

metodo#o,$om +o*tu#atu ob&e$tivno*ti' *ta#no *ama *ebe i*+rav#&a i time *e *ve +ot+uni&e

+rib#iava i*tini o *tvarno*ti

4.2. Pouzdanot i o!"tot naučnog aznanja

Sva$o ono *aznan&e $o&e +retendu&e da bude naučno' +ored ob&e$tivno*ti'

mora biti +ouzdano. Bo znači da ono u *vo&o& o*novano*ti mora da ima odovara&ue em+iri&*$e

do$aze. Meutim' to ne znači da *vi naučni i*$azi' -i+oteze i teori&emora&u *tri$tno da *e teme#&e

na em+iri&*$im čin&eni%ama.

Naučna di&e#atno*t ne tr+i7

1. nikakvo proivoljno i neosnovano domišljanje i imišljanje, i2. ona ne gaji ni kult slepe privr"enosti činjenicama.

Na+omena7 +ri*utni za-t&evi *tri$tni- ob&e$tivi*ta' $o&i o*+orava&u naučnu +ouzdano*t *va$o

naučno i*$aza' -i+oteze i#i teori&e $o&i *e ne teme#&e na izvornim +oda%ima $o&e ne mou

+o*matrati nezavi*ni +o*matrači' $ao i na +o&movima či&i *e *adra& ne moe ču#no o+aati'

ob&e$tivno *+utava&u razvo& nau$e. Ba$viza-t&evi onemouava&u *mi&e#o*t i

oriina#no*t u nau%i' bez $o&i- &e naučna di&e#atno*t i*to ta$o nezami*#&iva $ao

i bez +ouzdano*ti *vo&i- rezu#tata. Razume *e' za#aan&e za *me#o*t i oriina#no*t u nau%i ne

treba *-vatiti $ao za#aan&e da *e +ouzdano*t naučno *aznan&a zam&eni ne$a$vim intuitivnim

o*ean&em izve*no*ti.

Ub&een&e u o*novano*t ne$o i*$aza i#i -i+oteze' ma $o#i$o bi#o intenzivno' ni&e u *tan&u da bi#o

,ta do$ae.

Nau$a &e u*m&erena na ot$rivan&e o+,ti- veza i odno*a meu +o&avama'

+ro%e*ima i +redmetima u ob&e$tivno& *tvarno*ti. a raz#i$u od zdravorazum*$o *aznan&a $o&e

*e *vodi na ot$rivan&e *+o#&a,n&i- $ara$teri*ti$a i veza i odno*a meu +o&avama'nau$a tei da do$uči unutra,n&u' *$rivenu *u,tinu +o&ava $o&e i*+itu&e i da

utvrdi o+,te i re#ativno *ta#ne odno*e i veze $o&e *e meu n&ima u*+o*tav#&a&u.

Da bi to +o*ti#a' ona *e *#ui7

1. apstrakcijom,

12


13/23

2. analiom, i

#. sinteom.

nači' nau$a boatu i be*$onačno *#oenu *tvarno*t na&+re ra*tav#&a i

ra,č#an&u&e na n&ene +ro*ti&e e#emente' da bi' +otom' +roučava&ui te e#ementeodvo&eno' do,#a do ono ,to &e u n&ima za&ednič$o' tra&no i re#ativno ne+romen#&ivo.

#. Izvori metodolo"ki$ aznanja

Metodo#oi&a' odno*no metodo#oi&a naučno rada &e za*novana na mnoim'

mnoo +uta na raznim m&e*tima' od mnoi- i*traivača *ti%anim' +rov&eravanim'

*i*tematizovanim i +romi,#&anim' i*$u*tvenim i teori&*$im *aznan&ima. Ni&e bi#o em+iri&*$o i#i

teori&*$o i*traivan&a a da ono ni&e vr,eno na ne$i način' da ni&e $ori,ena ne$a $on%e+%i&a o

i*traivan&u' da na ne$e načine ni*u +ri$u+#&eni +oda%i' da oni ni*u obraivani i da na o*novu

n&i- ni*u 9ormirani ne$a$vi naučni za$#&uč%i.

Sva$a #&ud*$a i +rirodna tvorevina na*ta#a &e na ne$i način i i*traivan&em te tvorevine moue &e

doi do odovora $a$o &e ona na*ta#a. A' *u,tin*$a odredba +redmeta metodo#oi&e u+ravo &e

na*to&an&e da *e meritorno odovori na +itan&e $a$o naučno *aznati i*tinu. "itan&e da #i &emoue *aznan&e i*tine i da #i &e i*tina uo+,te moua'

čime *e 9i#ozo9i&a ;+o*ebno no*eo#oi&a< veoma duo bavi' metodo#oi&a uo+,te ne +o*tav#&a.

)na +o#azi *a *tanovi,ta da čim +o*to&i *mi*#eno +itan&e verovatno &e da +o*to&i i i*tinit odovor

na n&ea' čim +o*to&e mani9e*ta%i&e +o&ava i +ro%e*a' dire$tne i#i indire$tne' mouno &e i i*tinito

13


14/23

*aznan&e o n&ima' *amo treba nai +ravi način da *e doe do n&ea. Bo *tanovi,te o+rede#&u&e i

izvore metodo#oi&e. "rvi o+,ti izvor metodo#o,$i- *aznan&a &e

9i#ozo9i&a$ao *i*tematizovano o+,te +romi,#&an&e %i&e#o$u+no i*$u*tva i +redvian&a razvo&a

čove$a' +rirode i #&ud*$o dru,tva. ) #&ud*$om dru,tvu' o +ro%e*ima i odno*ima u n&emu' uve$

*e mi*#i#o +o#azei od ne$i- +remi*a i u o$virima ne$i- +o*tav$i i ne$i- *i*tema mi,#&en&a' da$#ena ne$i način. I*$azivana mi,#&en&a *u uve$ do$azivana i#i +obi&ana ne$a$vim arumentima' a

*tan&e i *itua%i&e *u o+i*ivani' u+oreivani' $#a*i9i$ovani i

ob&a,n&avani odreenim +ro%edurama. U+ravo ta čin&eni%a čini 9i#ozo9i&u nezamen&ivim izvorom

metodo#o,$i- *aznan&a' a +o*ebno n&enu di*%i+#inu e+i*temo#oi&u.Drui neizb&ean izvor

metodo#o,$i- *aznan&a &e #oi$a' $o&a *adri znatne $om+onente o*nova metodo#oi&e. "ravi#a i

$riteri&umi i*tinito mi,#&en&a *adrani i izraeni u #oi%i *u nezaobi#azni *tru$turni činio%i

metodo#o,$i- *aznan&a. Brei izvor metodo#o,$i- *aznan&a &e *o%io#oi&a *aznan&a$o&a *e bavi

meuzavi*no*tima izmeu *vo&*tava dru,tva' *vo&*tava oraniza%i&a i dru,tveni- *aznan&a

u$#&uču&ui i naučno *aznan&e o oraniza%i&i i u+rav#&an&u.Cetvrti izvor *u +o*to&ea naučna

*aznan&a o raznim +redmetima nau$e i o metodama *aznan&a u o$virima razni- nau$a. a naučni

rad+o*ebno *u vana naučna *aznan&a u dru,tvenim nau$ama. "eti izvor *u *i*tematizovana i

ne*i*tematizovana i*traivač$a i*$u*tva' odno*no evidentirana +ra$*a i*traivan&a *adrana i

i*$azana u mnoim rea#izovanim i*traivač$im +ro&e$tima *a raznim +redmetima i metodama

i*traivan&a u o$viru razni- nau$a.

He*ti izvor *u *+e%i&a#na metodo#o,$a i*traivan&a. "redmet ovi- i*traivan&a

*u +ro%e*i' t&. +ro%edure $on%e+tua#iza%i&e izrade +ro&e$ata i*traivan&a i *tru$tura i 9orme ti-

+ro&e$ata' to$ovi rea#iza%i&e i*traivan&a' $ara$teri*ti$e' mouno*ti i +ra$ti$ovan&e odreeni-

metodo#o,$i- $on%e+ata i metode i*traivan&a' itd.

Svi ovi izvori *e $ori*te i*tovremenou razvo&u metodo#oi&e naučno rada i metoda nau$e' a#i *e

mou $ori*ititi i u raznim *+reama i +o&edinačno.U na* *u veoma za+o*tav#&ena metodo#o,$a

i*traivan&a mada *u ona na&+rodorni&a i +o *vo&im *vo&*tvima *u *intetič$a. )na nuno u *ebe

u$#&uču&u metodo#o,$a *aznan&a iz *vi- ob#a*ti i izvora.U +itan&e odno*a metodo#oi&e naučno radai dru,tveni- nau$a *+ada'

ne*umn&ivo i +itan&e n&ene *amo*ta#no*ti. "ored do*ada $azano nuno &e &o, &ednom u$azati7

metodo#oi&a &e *rodna 9i#ozo9i&i ;e+i*temo#oi&i< i #oi%i' a#i *e ne moe *matrati n&i-ovim

di*%i+#inama.

14


15/23

%. &ogičke vrijednoti

U nau%i +o*to&i vi,e u*m&eren&a i *i*tema #oi$e. edan od bitni- o*nova +odi&e#e *u moda#iteti

i*tine' ;$ao ob#i%i +o*to&an&a< i va#en%i&e i*tine $o&e izraava&u *u,tinu #oi$e time ,to *adre

izve*ne bitne o*obine #oič$i- a$*ioma i #oič$e a$*iomati$e $ao *u,tine #oič$o *i*tema. Na

o*novu #oič$i- va#en%i&a ;$o&e de9ini,emo $ao *azna&ne vredno*ti *tavova i *udova *aznan&a


16/23

#oič$a v#aen%i&a *aznan&a u+ravo v&erovatnoa. Svi *tavovi o em+iri&*$o& *tvarno*ti oraniza%i&a

materi&e i materi&a#ne oraniza%i&e' +o ovom *-vatan&u' *amo u man&em i#i veem *te+enu

verovatni' a#i ni$ada +ot+uno verovatni' odno*no i*tiniti. )*novni raz#o za ova$av +ri*tu+ &e*te

*-vatan&e da +o*to&e i*$azi za $o&e *e ne moe tvrditi ni da *u i*tiniti ni da *u #ani. Naravno'

+o*tav#&a *e +itan&e $a$va &e n&i-ova *azna&na vredno*t' $o&a &e n&i-ova va#en%i&a "o +robabi#i*tič$om *-vatan&u odovor na to +itan&e &e u tome ,to ova$ve i*$aze ne moemo

*matrati *udovima i#i tvren&ima ;$o&i bi mora#i biti i*tiniti i#i #ani


17/23

'. &ogičke metode

)*novne metode *u *a*tavni deo *va$o #oič$o mi,#&en&a i u o*novi *u *vi- metoda naučno

rada. N&i-ova o*novno*t čini i- o+,tim. Samim tim ,to *u o*novne metode u o*novi *va$o

#oič$o mi,#&en&a' *va$o ob#i$a *mi*#eno mi,#&en&a i *aznan&a' u$#&uču&ui i naučno' one *u io+,te metode naučno rada.Iz metodo#o,$e #e$tire +roiz#azi da *e u o*novne metode ubra&a&u7

ana#iza i *intezaJ a+*tra%i&a ;a+*tra-ovan&e< i $on$retiza%i&aJ *+e%i&a#iza%i&a i enera#iza%i&aJ

dedu$%i&a i indu$%i&a. A' ne$i autori u ove metode ubra&a&u I do$azivan&e i o+ovravan&e.Breba

u$azati da *u u metodo#o,$o& #iteraturi +ri*utne nedo*#edno*ti u

1!


18/23

+ri+i*ivan&u *vo&*tava i naziva ovim metodama. o, uve$' ča$ $od i*ti- autora' one *e ča*

naziva&u o*novnim +o*ebnim metodama' ča* metod*$im +o*tu+%ima' ča* ob#i%ima

mi,#&en&a. Ni odno*i meu n&ima ni*u do $ra&a ra*+rav#&eni. Ba$o *e &ednom ovori o

*va$o& metodi $ao o +o*ebno&' drui +ut o &edno& ;ana#itič$o 8 *intetič$o&< metodi $o&a

ima vi,e metod*$i- +o*tu+a$a ;+omenute drue o*novne metode


19/23

odno*i izmeu +o&edini- o*novni- metoda *u znača&ni za n&i-ovo odreivan&e.)no ,to zada&e

dodatne te,$oe u *-vatan&u o*novni- metoda &e*te i čin&eni%a da *e *tav' *ud i za$#&uča$

odno*no obrazovan&e +o&mova' *udova i za$#&učivan&e +oima&u $ao o*novni ob#i%i mi,#&en&a.

Ka$o &e de9ini*an&e u naučnom obrazovan&u +o&mova bitan +o*tu+a$' ča$ naučna +ro%edura

$o&om *e 9ormira *i*tem *udova o bitnim odredbama +redmeta +o&ma i da *u o*novne vr*te za$#&učivan&a indu$tivno i dedu$tivno

za$#&učivan&e' *ta#no *e obnav#&a +itan&e raz#i$ovan&a indu$%i&e i dedu$%i&e

(. )rte radova

Sao+,ten&e +red*tav#&a *aetu in9orma%i&u o rezu#tatima odreeno i*traivan&a u %i#&u

+obuivan&a intere*a o i*traivač$om +rob#emu. E$*+oze ima ob#i$ +ri$aza * obraz#oen&em o

ne$om i*traivač$om +rob#emu u vidu *+e%i&a#iza%i&e' mai*ter*$o rada i#i do$tor*$e

di*terta%i&e. E$*+oze *e i*$azu&e u*meno i#i +i*menim +utem uz $ori,ten&e ra*+o#oivi- te-nič$i-

mouno*ti ;*$i%e' *#i$e' tabe#e' ra9ič$i +ri$azi i *#ično


20/23

+ra$*e. un$%i&a *tručno č#an$a ima dida$tič$o8

+*i-o#o,$e $ara$teri*ti$e * o*novnim %i#&em

+o+u#ariza%i&e ne$o a$tua#no +rob#ema iz ob#a*ti ne$e znano*ti. Stručna monora9i&a

+red*tav#&a ne,to obimni&i rad u *vezi * ne$im a$tua#nim teori&*$im i#i +ra$tičnim +rob#emom iz

+odruč&a ne$e znano*ti.

Udbeni$ +red*tav#&a rezu#tat *tvara#ač$o rada i ima vi,eznačnu 9un$%i&u7 *#ui $ao izvor

*aznan&a i *ti%an&a novi- znan&a' izvor &e *tručni- in9orma%i&a' omouu&e *tručnu edu$a%i&u

$adrova i druo'. "riručni$ +red*tav#&a dida$tič$o8metodič$u nado+unu udbeni$a u 9un$%i&i

ra%iona#iza%i&e rada iz +odruč&a odreene *tručne d&e#atno*ti.

nan*tveni radovi za*novani *u na naučnim čin&eni%ama i za$onito*tima $o&e v#ada&u

u +odruč&ima teori&e i +ra$*e +o&edini- znano*ti $ao n&ezini *tru$tura#ni e#ementi. nan*tveni

radovi +od#i&eu i u*#ov#&eni *u odreenim +o*tu+%ima *tvara#ač$o $ara$tera' ,to e rei da

*u *troo *tru$turirani. U ovu ru+u radova ubra&a&u *e7 naučni č#ana$' naučna monora9i&a'

mai*ter*$i rad i do$tor*$a di*terta%i&a.

Naučni č#ana$ *e raz#i$u&eod *tručno č#an$a &er &e u n&emu iz#oeno iz#aan&e * eventua#ni-

te-ni$a. Dida$tič$o8+*i-o#o,$i na#a*a$ ovo znan*tveno *ao+,ten&a &e na znan*tveno&veri9i$a%i&i odreeno znan*tveno +rob#ema u 9un$%i&i da#&n&e razvo&a odreene znano*ti.

Mai*ter*$i rad +red*tav#&a *amo*ta#an znan*tveni +ri#o. Beza ovo rada moe biti

ne$o nei*traeno odno*no nedovo#&no ri&e,eno znan*tveno +itan&e ue obima. a ovu vr*tui*traivan&a neo+-odna &e odovara&ua *+o*obno*t za *amo*ta#an rad $ao i *+o*obno*t

$ori,ten&a odovara&ue *tandardne metodo#oi&e i*traivan&a. I*traivan&e &e uteme#&eno na

va#&anom oraniza%iono8te-nič$om +ro&e$tu.

Naučni č#ana$ *e raz#i$u&e od *tručno č#an$a &er &e u n&emu iz#oeno iz#aan&e * di*$u*i&om i

ob&a,n&en&a raz#ičiti- 9enomena iz +odruč&a ne$i- znano*ti. Dida$tič$o8+*i-o#o,$i na#a*a$

odno*i *e na do$azivan&u odreeni- za$onito*ti ne$e +o&ave u o$viru odreene znano*ti.

Naučna monora9i&a +red*tav#&a eza$tno u*+oreivan&e +ri$u+#&eni- +odata$a +utem

eventua#ni- te-ni$a. Dida$tič$o8+*i-o#o,$i na#a*a$ ovo znan*tveno *ao+en&a &e na

znan*tveno& veri9i$a%i&i odreeno znan*tveno +rob#ema u 9un$%i&i da#&n&e razvo&a odreene

znano*ti.

Do$tor*$a di*erta%i&a' $ao na&vi,i ob#i$ *amo*ta#no i*traivan&a' obu-vaa *#oen

2=


21/23

nei*traeni +rob#em u o$viru odreene znano*ti. U vremen*$om +o#edu ovo i*traivan&e tra&e

due i +o obimu &e *#oeni&e. a ovu vr*t rada neo+-odna &e *+o*obno*t za *amo*ta#no

i*traivan&e i obradu odreeno +rob#ema uteme#&eno na odovara&uo& te-no#oi&i

i*traivan&a. U*#ovi za +ri*tu+ ovo& vr*ti rada utvru&u *e za$onom i druim normativnim

a$tima. nan*tveni do+rino* ove vr*te i*traivač$o rada &e veoma znača&an.Iz *vea iz#oeno moe *e za$#&učiti da &e *tručni i znan*tveni i*traivač$i rad veoma

*#oen +ro%e* $o&i &e uteme#&en na znan*tvenom metodu $oa čine vi,e *mi,#&eni- o+era%i&a

$o&e vode i*traivan&u odreeno %i#&a' odno*no r&e,avan&u +o*tav#&eno +rob#ema

i*traivan&a. Ka$o neo+-odne čin&eni%e izviru iz +odruč&a em+iri&e' +roi*tiče i drui

za$#&uča$' a to &e da *va$i +o*#eni$ iz domene *voa rada treba biti o*+o*ob#&en da moe

+ruiti odreen do+rino* iz +odruč&a *tručno i znan*tveno una+reen&a d&e#atno*ti $o&u

obav#&a. U tom *mi*#u i*traivan&a u ob#a*ti +ravni- znano*ti ima&u +o*eban znača&.

Do$tor*$a di*etra%i&a' $ao na&vi,i ob#i$ *amo*ta#no i*traivan&a obu-vaa *#oen'

nei*traeni +rob#em u o$viru odreene znano*ti. U vremen*$om +eriodu ovo i*traivan&e tra&e

due i +o obimu &e *adra&ni&i. a ovu vr*tu znan*tveno rada neo+-odna &e *+o*obno*t za

*amo*ta#no i*traivan&e i obradu odreeno +rob#ema uteme#&eno na odreeno& metodo#oi&i

i*traivan&a. U*#ovi za +ri*tu+ ovo& vr*ti rada utvru&u *e za$onom i druim normativnim

a$tima. nan*tveni do+rino* ove vr*te i*traivač$o rada &e veoma znača&an.

*aključak

Iz *vea iz#oeno moe *e za$#&učiti da &e *tručni i znan*tveni i*traivač$i rad veoma

*#oen +ro%e* $o&i &e uteme#&en na znan*tvenom metodu $oa *ačin&ava&u vi,e *mi,#&eni-

o+era%i&a $o&e vode o*tvarivan&u odreeno %i#&a' odno*no r&e,avan&u +o*tav#&eno +ro

b#ema i*traivan&a. Ka$o neo+-odne čin&eni%e izviru iz ob#a*ti em+iri&e' +roi*tiče i drui

za$#&uča$' a to &e da *va$i +o*#eni$ iz domena *voa rada treba da &e o*+o*ob#&en da moe +ruiti

odreen do+rino* iz domena *tručno i znan*tveno una+reivan&a d&e#atno*ti $o&u obav#&a. U

tom *mi*#u i*traivan&a u ob#a*ti medi%in*$i- znano*ti' zbo -umani*tič$o $ara$tera' ima&u

+o*eban znača&.

21


22/23

&iteratura

R. e#eni$a' Metodo#o#i&a i te-no#oi&a izrade znan*tveno i *tručno di&e#a' EKonom*$i 9a$u#tetu Ri&e%i' Ri&e$a ;2===<

D. Ri*tanovi' M. Dači' )*novi metodo#oi&e naučnoi*traivač$o rada u medi%ine' e#arta'?eorad ;2==3<

22


23/23

M. Maru,i' Uvod u znan*tveni rad u medi%ine' Medi%in*$a na$#ada' areb ;2==0<

. Savi' Ka$o na+i*ati' ob&aviti i vrednovati naučno d&e#o u biomedi%ini' ?eorad ;1((<

". Mandi' MEtodo#oi&a naučno rada' ANURS' ?an&a /u$a ;2==4<

23

uvod u nauku medicinski fakultet banja luka

Documents