INICIJATIVNI ODBORPredsednik KOCA POPOVIC lanovi : Vera ACEVA, Spasenija Cana BABOVI, Marko BELINIC, Anka 3ERUS, Petar BRAJOVIC, Savo BRKOVlC, Krste CRVENKOVSKI. Ugljea DANILO VIC. Peko DAPCEVlC, Milinko UROVIC, Vinko HAFNER, Fadii HODZA Vlado JANJIC, uro KLADARIN. Slavko KOMAR. Voja LEKOVIC, Cvijetin MIJATOVIC, Dragi MILENKOVIC, Kota NAD, Gojko NIKOLIS, Slobodan PENEZIC, Petar RELIC, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNIC, Lidija SENTJURC. Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

PIU

UESNICI

USTANAK NARODAJUGOSLAVIJEZBORNIKKNJIGA DRUGA

19 4 1

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO BEOGRAD 1 96 4.

REDAKCIJA Petar BRAJOVI, Milinko UROVI. Drago GIZDI. Svetozar KOSTIC. Voja LEKOVI, Joco MARJANOVIC, Dragi MILENKOVIC. Pero MORACA, Svetislav SAVKOVIC, Kemal SEJFULA. Janez VIPOTNIK Glavni urednik MILINKO UROVIC

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE1941.

DO ODLASKA IZ BEOGRADA

P osle kapitulacije kraljevine vratio sam se u Beograd. Rasporeen sam na partijski rad kao lan Mesnog komiteta KPJ u Beogradu. Prvih dana posle okupacije vladalo je neko udno, neobino zatije. Nemci su taktizirali. Nisu preduzimali neke drastinije mere protiv komunista. inilo se kao da je i beogradska policija zaboravila na nas. Bilo je jasno o emu se radilo. Partija je upozoravala na krajnju budnost. Udar i masovni napad na nas mogli su otpoeti svakoga asa. To zatije trajalo je do naih prvih akcija. U meuvremenu je Partija vrila intenzivne pripreme, pregrupisavala snage. Spremala se za odluujuu borbu na ivot i smrt. U gradu su stvarane manje vojne formacije i udarne grupe. Nabavljano je oruje, sakupljan sanitetski materijal, simpatizeri i prijatelji davali su novane priloge. Valja napomenuti da je odziv graana bio neobino velik. Bilo je ak i imunih ljudi koji su nam davali: revolvere, municiju i znatna novana sredstva. Odlukom Partije veliki broj kadrova iz beogradske organizacije upuen je u unutranjost za pripremanje ustanka. Nae prve akcije delovale su kao signal za uzbunu. Pokazalo se da je ponaanje okupatora i policije bilo sraunato da umanji nau budnost. To je bilo zatije pred veliku buru to se prolomila kao ve zakasneli odgovor na igru koju smo mi otvorili prvim akcijama. Gestapo i beogradska policija kidisali su svom snagom na komuniste. Nisu nas iznenadili. U borbu smo ulazili i dalje taktiki, postepeno na sve irem planu, po ve unapred utvrenim metodama.9

U prvom naletu pao je relativno mali broj drugova. Ve 18. juna izjutra nai aktivisti su napali i noevima izboli nemakog oficira Juraja Kutnja. Kada je stigla policija, nala ga je onesveenog. Izvrioci napada bili su ve van domaaja Abvera, Gestapoa i specijalne policije. Sedmog jula zapucale su prve puke partizana u Beloj Crkvi. Iako je to bilo prilino daleko, njihov odjek stigao je jo istog dana u Beograd. Znalo se i ko je pucao i ko je pogoen. Poeo je ustanak. Poeo je obraun. Svak e svoje da okaje grehe, pravile su se ale. Spremanje za borbu se produavalo. Tih dana, van nae zemlje, besneo je rat. Nemci su sa svih strana prebacivali snage na istoni front i nadirali svom silom. Jedinice Crvene armije povlaile su se sve dublje prema istoku. Nije nam to bilo jasno i veoma nas je zabrinjavalo. Novo vreme i Obnova svakodnevno su objavljivali fantastine vesti sa istonog fronta. Radio-stanica je inila to isto. itajui novine i sluajui emisije dobijao se utisak da faistike jedinice nastupaju trijumfalno, tako rei bez otpora. Beogradska tampa i radio postali su ve nesnosni trubei o velikim nemakim pobedama. Svaki dan su objavljivali o zauzimanju novih sela i gradova, o osvajanju irokih podruja. Komunisti iz Beograda, kao i ostali komunisti nae zemlje, nisu verovali nemakim vestima. Nismo hteli. Bili smo svesni da u to ne smemo verovati. Ne verovati znailo je boriti se. Verovati znailo bi poloiti oruje, pomiriti se sa sudbinom.BAKLJE NA ULICAMA

No, i pored toga to nismo verovali, nemaka hvalisanja su nas draila. Dosaivala su nam, jer smo oseali da su takve vesti poele demoraliui da deluju na neke nae dalje simpatizere i prijatelje. Postalo je jasno da vie nije dovoljno samo preporuivati graanima da ne itaju takvu tampu. Okupa torska vlast je ve zabranila svako sluanje radija, poto se plaila da ljudi nee sluati nemake zondere. Iako se tira beogradskih listova smanjivao, nametala se potreba direktne borbe protiv dezinformacija koje su sejali Novo vreme i Obnova.10

Prvih dana jula Mesni komitet doneo je odluku da se prie organizovanom unitavanju beogradske okupatorske tampe. Sprovoenje tog zadatka preuzeo je Savez komunistike omladine Jugoslavije. Poelo se sa pripremama. Prvo se razgovaralo sa prodavcima novina. Veliki broj njih se odmah pridruio naoj akciji i prestao da rastura Novo vreme i Obnovu. Neki su i dalje prodavali, izgovarajui se da to moraju da ine, da se nalaze na spiskovima, da ih pozivaju i prisiljavaju. Ve 12. jula skojevci su kod Karaorevog parka presreli neke od njih, oteli im sve to su nosili i spalili. Bilo je jo nekoliko slinih akcija, posle kojih je i onaj deo prodavaa koji je nastavio sa rasturanjem prestao da izvikuje naslove prvih strana koji su govorili o nemakim pohodima, to to je nama najvie smetalo. Skojevci su, svaki na svom terenu, pratili ima li jo takvih prodavaa i koji su to to izvikuju naslove. Ponovo se prelo na razgovore i ubeivanja. Ako i to ne bi pomoglo, zapretilo bi se. Neki su od njih i premlaivani. Nae mere prema prodavcima nisu ostale bez uticaja. Oni su otada utke raznosili novine i davali ih samo onima koji bi sami zatraili. Tiho se gubila jutarnja i veernja vika prodavaa novina po beogradskim ulicama. Po kioscima su prodavci, mahom invalidi iz prolih ratova, prodavali mirno i nesmetano. Odsustvo galame inae glasnih i uurbanih uzvikivaa i njihov sve manji broj na alterima Novog vremena i Obnove morali su pasti u oi vlastima. Gestapo i Nedieva policija poeli su da preduzimaju mere. Pozivali su ih, pretili im i prisiljavali ih. Uzalud. Najvei broj listova rasturao se preko prodavaa po kioscima. Skojevci su organizovali direktan napad na njih. Za svaki kiosk odreena je grupa koja je imala zadatak da spali svaki broj Novog vremena i Obnove. Napravljen je poseban plan akcije za svaku prodavnicu. Akcione grupe je sainjavalo po pet-est omladinaca i omladinki. Dvoje od njih prili bi da kupe novine. Dok bi ih prodava posluivao, oni bi zgrabili celu gomilu i bacili je pored kioska. Drugi koji bi stajao pored njih polio bi novine11

benzinom i zapalio. Ostali su po uglovima susednih ulica uvali strau i priticali u pomo, ukoliko bi se ukazala potreba. Svi su bili naoruani revolverima. Prva akcija je potpuno uspela. Tog nedeljnog prepodneva Beograd je ostao, tako rei, bez novina. Naa akcija ne samo to je iznenadila, nego je prosto zbunila i gestapovce i beogradsku policiju. Po zavretku zadatka omladinci su se razilazili kuama. Niko nije pao. Kasnije smo organizovali jo dve isto tako uspele akcije. Policija je poela preduzimati mere. Ve u treoj akciji pali su nam neki omladinci. Uskoro smo posle akcije primeivali kako se agenti beogradske policije unjaju pored prodavnica. Mi smo ih gotovo sve poznavali i znali smo zato su tu. Uporedo s tim, a i ranije, izvoen je itav niz drugih grupnih akcija. Na sve strane po Beogradu goreli su nemaki kamioni, paljene garae, ubijani agenti i nemaki oficiri, vrena iroka sabotaa u proizvodnji. Dobijao se utisak da se itav rodoljubivi Beograd digao u borbu. U toj kampanji, drugom polovinom jula, za nedelju dana upaljeno je na beogradskim ulicama 86 nemakih kamiona. Seam se jednog popodneva: Grobljanskom ulicom prolazio je nemaki kamion natovaren slamom. Pirkao je vetar. Neko od aktivista bacio je ibicu. Slama je buknula. Nemac je i dalje vozio. Ne znam zato nije stao. Sto je kamion bre jurio, to je vatra vie besnela. Kamion se pretvorio u pravu baklju. Prolaznici su zastajkivali i sa zadovoljstvom se smekali. Najzad Nemac je stao. Izaao je iz kola, izvadio pitolj i poeo da puca: levo, desno. Kamion je i dalje goreo, zapaljene bale, pothvaene reskim vetrom, padale su po kolovozu i trotoaru. Upalio se i asfalt. Poeo je da smrdi. Prolaznici su urili osvrui se s oseanjem gordosti.SABOTA25 I DIVERZIJE NA SVE STRANE

Tih su dana nai aktivisti pronali glavni podzemni telefonski kabl koji je vezivao Beograd sa unutranjou i presekli ga. Nastala je trka. Unutranjost je bila odseena. Teko je bilo pronai mesto gde je diverzija izvrena. Tek posle nekoliko dana pronaen je aht na sektoru kod Crvenog krsta gde je izvrena akcija. U Masarikovoj ulici br. 3 bila je velika garaa Krajsler u kojoj su Nemci opravljali svoje luksuzne automobile. Odluka12

0 unitavanju garaa u Beogradu zahvatila je i nju. U garai nismo imali partijsku eliju, ali je bilo skojevaca i simpatizera. Meu skojevcima je najvredniji i najhrabriji bio Adolf Nekvasil, egrt star 17 godina, rodom iz Daruvara. Jedan na drug koji je dobio zadatak da organizuje akciju dao mu je zapaljive pilule. Adolf je uzeo da sve ostalo sam organizuje. Dvadeset sedmog jula Adolf se sam zatvorio u garau i postavio pilule na upaljivu materiju. Poar je buknuo i zahvatio garau. Adolf je i dalje ostajao unutra. Stigla je policija i poela da lupa u vrata. Mladi nije hteo da otvori. Bojao se da ne ugase poar. Zandarmi i poarnici razvalili su vrata i upali u garau. Adolf je bio sakriven. Kad je poelo gaenje, on se izvukao na ulicu, ali su ga agenti uhvatili. Odveli su ga u logor na Banjici i 15. avgusta streljali. Tih dana upaljeno je i skladite nafte i benzina koje se nalazilo na Tamajdanu blizu crkve sv. Marka. Skladite je bilo prilino veliko. Tu je bilo na stotine naslaganih buradi punih nafte i benzina. Poar je za tren oka zahvatio skladite 1 ceo prostor. Gorela je i zemlja oko skladita natopljena naftom i benzinom. Prvo su se upalila burad koja su leala na zemlji. Poto su bila zatvorena poela su da eksplodiraju. Nastao je pakleni vatromet. Sruila se cela gomila. Bilo je buradi koja su se izvijala do 20 metara uvis i tad bi se raspukla, a ogromne zavese plamena su padale prema zemlji, dok su se druge dizale u oblake. Nemaki vojnici koji su bili tu i sluili kao osiguranje dohvatili su pukomitraljeze i rafalima tukli po buradima. Onda nismo mogli da shvatimo zato su to radili. Tek kasnije nam je to postalo jasno. Tih dana dolo je do eksplozije u Smederevu. Detonacije su trajale blizu dva sata. Tutnjava je bila strana. Tresao se Beograd. Ljudi zateeni na ulicama zgledali su se utke. Znali su ta je. Partizani. Na putu za Panevo izvrena je akcija na nemakog oficira Kurta Valdmana. Nai aktivisti izreetali su ga revolverskim zrnima, ali ga je njegova pratnja uspela da izvue i u nesvesnom stanju odnese u Panevo. Sabotae su vrene na sve strane. Privreda je na mahove bila paralisana. Vlada Ili, koji je ranije bio napravio ugovor s Nemcima o isporuci velikih koliina materijala za Hitlerovu armiju, otpoeo je sa proizvodnjom najboljih tofova. Radnici su brzo doznali za to i stupili u akciju. U odeljenje za apreturu su uneli neku kiselinu koja je strano razarala tkanine. Nekoliko dana po izlasku iz apreture tofovi su se jednostavno raspadali. Nastala je guva. Ekipe strunjaka dovedenih iz13

Nemake nisu izlazile iz fabrike. Pretpostavljali su da je sabotaa izvoena u odeljenju za farbanje. Nastala su hapenja i ispitivanja. Tek kasnije, kada su ve bile upropaene hiljade i hiljade metara tofa, ustanovljeno je mesto sabotae, ali nikoga nisu mogli otkriti i uhapsiti. Osmog avgusta izbila je vatra ak i u kasarni Autokomande u Zveanskoj ulici. Poar je bio tako straan da je unitio celu zgradu uprkos intervenciji vatrogasaca i nemakih vojnika. Tek to je oganj oko kasarne legao, istoga dana buknuo je novi. I to u nemakoj koli Apvic komande. U Garaaninovoj ulici br. 47 nalazila se stolarska radionica Globus koja je proizvodila skupoceni nametaj iskljuivo za okupatora. Skojevci Krsta etkovi i Ivan Blai podmetnuli su eksploziv i upalili radionicu koja je do temelja izgorela sa ogromnom koliinom materijala i ve proizvedenog nametaja spremnog za transport u Nemaku. Ve sutradan, 9. avgusta, Beograd je osvanuo izlepljen antifaistikim plakatama koje su pozivale narod na borbu protiv okupatora i njegovih slugu, nedievaca. Tih dana je stigla vest da su nai drugovi, zatvoreni u kazamatu Mitrovice, provalili robijanicu i pobegli. Ta vest zaprepastila je beogradsku policiju. Sta se sve prialo povodom ovog bekstva nije lako opisati. Ocenjivali su, i to nisu krili, da e komunisti robijai, koji su pobegli iz Mitrovice, znaiti nov podstrek za borbu i akciju, da su oni najopasniji i najbeskompromisniji. U policiji je nastao lom. Sumnjalo se na sve i svakoga. Mi smo likovali. Tih dana sve nam je nekako ilo od ruke.BILTEN

Kasnije, Centralni komitet i Vrhovni tab poeli su sa izdavanjem biltena. Bilten je tampan u Beogradu. Izlazio je redovno. Mi, komunisti, dobrjali smo ga redovno. Poto bismo proitali, davali smo ga simpatizerima. U svakom broju bilten je donosio nove, ohrabrujue vesti o akcijama partizana. Javljao je o formiranju novih odreda, o napadu na nemake kolone, o zaplenjivanju oruja i municije, o ustanku u Crnoj Gori, Bosni i Sloveniji, o borbama u Hrvatskoj, o stvaranju narodnooslobodilakih odbora, o aktivnosti tih odbora i pomoi koju pruaju partizanskim odredima itd. Bilten je javljao o akcijama u Vojvodini. Partizani su na prostranim ravnicama Vojvodine palili i unitavali itava podruja pod zrelim itom. Nita ne sme pasti u ruke okupatora to bi mu olakalo poloaj, javljao je bilten.14

Smrt faizmu sloboda narodu! To je bila parola koju smo prvi put proitali u biltenu i kroz celu borbu je ponavljali, sve do pobedonosnog zavretka narodnooslobodilake borbe i revolucije. U jednom broju biltena objavljena je vest o osloboenju Krupnja i poetku stvaranja slobodnih teritorija. U sledeem broju pisalo je da je na osloboenoj teritoriji odrano savetovanje partizanskih komandanata i politikih rukovodilaca.VESTI IZ KRUPNJA

PK KPJ za Srbiju odravao je vre veze sa partizanskim odredima na svom podruju. Kurir za vezu sa Posavskim partizanskim odredom bila je drugarica Tadi. Prvih dana septembra kada se vratila sa potom iz odreda, ona nam je sva uzbuena ispriala: Krajem avgusta i poetkom septembra nartizanski odred pripremao je napad na Krupanj. Ja sam stigla u tab 29. avgusta. Potu sam predala Vladi Zeeviu. Rekao mi je da ostanem do sutra u podne. U podne mi je opet rekao da priekam jo tu no. moda u imati ta da priam kad se vratim u Beograd. Ja sam ga zapitala da li se moda radi o napadu. Kakvom napadu? Mi svakog dana vrimo napade. Mislila sam o napadu na Krupanj. ekaj, pa e videti, drugarice! Moe odista biti i nekih napada. Ali o njima se ne govori pre vremena. Uvee 1. septembra nareen je pokret prema Krupnju. Cete su polazile sa svi strana. Ja sam se takoe kretala sa jednom etom. Tokom noi Krupanj je bio opsednut. Pred zoru, negde oko 3 asa, otpoeo je napad. Razvila se otra borba, koja je trajala sve do 4. septembra. U zoru tog dana Nemci su napustili varoicu, izvukli se i pokuali da pobegnu. Kad smo ulazili u grad, pucnji su dopirali sleva, s puta koji vodi prema Valjevu. U osloboenoj varoici partizani su ostali oprezni, oekivao se i napad iz vazduha. Izdato je nareenje da se iz grada izvue sve to bi moglo biti oteeno bombardovanjem. Vojska je povuena. Zadran je samo jedan vod za odravanje reda. Veina graana takoe je izbegla. Tokom prepodneva dva puta su nailazili nemaki avioni i zasipali Krupanj bombama. Mnoge su kue poruene, mnoge oteene. Izginuli su neki graani koji su ostali u gradu. Uvee su sakupljeni leevi i odneti u oblinju crkvu. Pored leeva izginulih graana doneta su tela i one etvorice partizana koji15

V

su poginuli u borbi za Krupanj. U crkvi je bilo poredano 11 sanduka. Trebalo je odrati pomen izginulim. Pored partizana bilo je jo dosta naroda. Neke ene su kukale naglas. No. U crkvi, za oltarom, pojavio se partizan-svetenik Vlada Zeevi i poeo snanim glasom koji je odjekivao kroz no da ita upokojenije. Sve je bilo neobino, neoekivano: Jedanaest mrtvakih sanduka. Poasna desetina partizana. Mukla, nalegla no bez meseine. Ljudi koji apuu. Zene koje jecaju. Crkva to odjeku e. Partizan koji peva upokojenije. Kada je zavreno opelo, jedna ena, ijeg su mua toga dana ubili partizani kao nemakog ofera. prila je sveteniku i zamolila da i njega opoju. Svetenik partizan je odgovorio: Ja opajam tela svojih drugova, boraca i estitih graana. Tvoj mu je sluio Nemcima i u borbi protiv nas poginuo, neka ga oni i opoju. Nosi ga njima. Ja sam sve to sluala i gledala. Kako je sve u toj noi izgledalo daleko od svakodnevnog. Kako je sve bilo puno neme strave! Zar je takva revolucija? nastavljala sam da se pitam i tokom sutranjeg dana. Pop mi je nekako neobino izgledao; pitala sam se da li moe biti ovakav pop. Izgledao je udno u crkvi: ajkaa, koporan, pitolj, bombe, sve je to bilo na njemu, a pred njim otvoreno jevanelje. itao je. Pevao. Neobino je lepo pevao molitve. Glas mu je bio jak i prodoran. Tako sam, drugovi, doivela tu jednu no u revoluciji. I revoluciju u toj jednoj noi. Te noi 4. septembra u Krupnju su sahranili 11 partizana. U Beogradu se odmah saznalo za sve i prepriavalo kako su partizani oslobodili Krupanj i kako su ga Nemci napustili i pobegli. Uskoro se ulo i za nonu slubu u crkvi i za sve ostalo. Reakcija i etniki elementi tumaili su to kao svoju akciju, a Vladu Zeevia nazivali svojim ovekom. Meutim, nije trebalo dugo ekati pa da ti isti elementi ponu proklinjati Vladu Zeevia i nazivati ga najokorelijim zlikovcem i komunistom.16

ODJECI

Akcije protiv saobraajne mree bile su svakodnevne. Bilten je nabrajao napade na eleznice, navodio mesta gde su dizane u vazduh itave kompozicije vagona punih okupatorske vojske. Posavski partizanski odred izvrio je napad na jedan parobrod koji je plovio Savom. Nemci i andarmi koji su se nalazili na brodu odmah su likvidirani. Na brodu su se nali i neki trgovci koji su nabavljali namirnice za Nemce. Njih je snala ista sudbina. Kad su prispeli u Beograd, putnici koji su bili na brodu nisu prestajali da priaju kako su se partizani korektno i vie nego korektno poneli prema njima i kako su samo tri trgovca, koja su ustala u zatitu Nemaca, bila prinuena da zajedno sa hitlerovcima napuste brod. Uskoro zatim usledila je akcija Radivoja Jovanovia Bradonje koji je sa svojim odredom napao na elezniku stanicu Laj kova. O tim i drugim akcijama brujalo je onih dana po Beogradu. Jedne veeri partizanski odredi zakucali su, tako rei, na vrata samoga grada. Izvrili su akciju na elezniku prugu ispod Avale, kod sela Beli Potok. Poruili su neke propuste i prekinuli saobraaj. To su bili Kosmajci. Beogradska reakcija bila je kao pokisla. Jedini izvori iz kojih su se Beograani tih dana mogli tano obavestiti kako o prilikama u zemlji tako i o stanju na frontovima bili su komunisti. Ljudi su s njima vrlo rado stupali u kontakt i kad god im se ukazivala prilika razgovarali traei obavetenja, nudei usluge. Ugled komunista naglo je rastao. Oni sve znaju! Njima se verovalo, vesti dobijene preko njih nairoko su prepriavane. Oni sve mogu! Mi nismo bili svemogui ni sveznajui. Vesti sa istonog fronta bile su teke. Spiker Radio-Beograda, promukao bariton, saoptavao je redovno vest. Rede se javljao i neki enski alt. Bariton je redovno zvuao nekako tuno, nevoljno. Dobij ao se utisak da taj ovek trpi, da je nesrean to mora i ove veeri da proita izvetaj nemake komande sa frontova. Glas spikera poklaoao se sa sadrinom vesti i upotpunjavao ono teko stanje koje je preivljavao Beograd. Mnogima, iako ga nisu poznavali, taj ovek nije bio antipatian. Neki su2 U s t a n a k 1941.

17

govorili da ga poznaju, ili da su uli da je dobar ovek, a neki da je na simpatizer. On je radio svoj posao, izgleda, bez volje, moda nesrean to je prinuen da se njime bavi. Hteli smo da ga liimo tog posla. Spremala se akcija na radio-stanicu. Oekivali smo da njena postrojenja uskoro polete u vazduh. Meutim, do te akcije nije dolo. Osujetili su nas i spreili. Beogradska radio-stanica ostala nam je van domaaja. Neoteena.TREBALO JE OBJASNITI

Ba tih dana kad je pao Kijev i kad su Nemci besomuno grabili napred, jedan lan naeg komiteta obratio se sekretaru: Molim te, drue, moe li mi ti neto vie rei o tome da li se zna kakav je ovo avo s Nemcima da tako brzo napreduju i osvajaju ogromne teritorije Sovjetskog Saveza? Sto je s Crvenom armijom? Ima li i trunke istine u onome to piu Novo vreme i Obnova? Seam se dobro, sekretar se zamislio i poeo da iznosi razloge koji su se njemu inili uverljivi i realni. Tekoe su velike! rekao je. Kominterna nije jo u mogunosti da se u ovim uslovima sastane. Treba ipak oekivati da e se uskoro sastati, pa kada ona prodiskutuje i izanalizira situaciju, preduzee se svuda pravilne mere i to e ujedno biti i kraj rata. Mi smo se pogledali i svi uglas graknuli: Dobro, ali zato se onda ta Kominterna ve ne sastane jednom! Tri meseca kako traje rat protiv Sovjetskog Saveza. Sloili smo se, ipak, da sve zavisi od skorog sastanka Kominterne. Verovali smo u to. Poginuli bismo za to svoje uverenje.KAKO SMO STICALI SARADNIKE

Bilo je potrebno da, pored brzih, leteih vienja, izmena obavetenja, instrukcija i prenoenja direktiva u prolazu, odravamo ee i sastanke Mesnog komiteta. Uprkos velikom broju simpatizera i prijatelja koji su nam ustupali svoje stanove za sastanke, nije bilo lako organizovati redovne sastanke Komiteta. Bilo je ljudi koji su pristajali da nam daju svoje stanove, ali sa velikom zebnjom i strahom. Tako smo jednom prilikom zakazali sastanak na Vodovcu kod jednog simpatizera, stolarskog radnika. Ranije smo s njim utvrdili tano vreme i obavestili drugove kojim redom treba da ulaze, neprimetno, u razmaku jedan po jedan.18

Stigli smo prvo nas dvojica pred tu malu kuu od sobe i kuhinje, sa batom i dvoritem. Dok smo prilazili, primetili smo naeg domaina kako nervozno eta ispred kue. Kad smo stupili u dvorite, on nam se pribliio. Drugovi, ne moe nita danas, ne smemo. Mi smo bez rei proli pored njega i uli u kuu da se ne bismo zadravali u dvoritu. Pravili smo se da nismo uli ni razumeli ono to nam je rekao. Uao je za nama i on. Bio je preneraen. Drugovi! Ja ne smem! Prekjue je bila blokada, pobijeno je toliko ljudi. Bojim se. Moe ko primetiti. U sobici se nalazio omanji sto. S jedne strane klupa, s druge dve stolice. Moj drug je seo na klupu. Izvadio je revolver, ostavio ga ispred sebe i rekao domainu. Uzmi tu stolicu i sedi! Domain je izvrio nareenje. Tresao se kao u groznici. Moj drug mu je objasnio da mi danas moramo odrati ovaj sastanak, i to ovde, i da ne smemo ljude zadravati na ulici i objanjavati im da se on, domain, uplaio, prepao i otkazao. Rekao je da e najbolje biti da oni, uprkos svemu, uu neprimetno kako je dogovoreno. I da je to jedini nain da se sve dobro svri. Dalje je rekao domainu da ostane sve vreme tu s nama, a bude li pokuao da izae da vie pucae se. Domain je posle ovog slegao ramenima. Pa dobro, ta bude s vama, neka bude i sa mnom. Drugovi su poeli pristizati. Kad smo se svi skupili, utvrdili smo dnevni red i poeli sastanak. Domain je sedeo i nemo gledao. Onda poe da se vrpolji dok najednom ne ree: Drugovi, ja nisam lan Partije. Hou to da vam kaem, da znate. Znamo mi odgovori mu moj drug i pogleda ostale. Ti ne mora da slua ta mi govorimo, sedi tu i budi miran kao to sam ti ve rekao. Posle dva sata sastanak je zavren. Drugovi su po utvrenom redu izlazili jedan po jedan. Ostali smo opet nas trojica. Vidi da se sve dobro svrilo. Znam, ali zamislite, drugovi, da se neto dogodilo. U redu sad. Ti nisi nita uo ni video. A ako misli da jesi, najbolje je da odmah sve zaboravi. Nemoj da se prevari pa da ma kome i ma kada o svemu tome ita kae, sve 219

dok traje ova borba, dok ne izvrimo revoluciju i ne osvojimo vlast. Znaj da bi to bila izdaja. Mi ti je ne bismo oprostili. Jesi li razumeo. Domain je kroz pla ponavljao: Drugovi, pogreio sam, izvinjavam se, vidim da sam pogreio. Sada mi je jasno da se ovaj sastanak morao odrati. Nemojte posumnjati. Ja i moja kua stojimo vam na raspoloenju kad god vam bude potrebno. Neu aliti nita. Ni sebe, ni kuu, ni porodicu. A to se tie one akcije oko paljenja garae na Novom groblju koju ste odluili da organizujete, eto, ja u primiti na sebe da to izvrim. Imam dva druga koji rade u garai. Moemo je unititi kad god to elite. Ti ne sme ii u takvu akciju. Ne sme da kompromituje ni sebe ni ovaj stan. On ie na pogodnom mestu. I zasad nam je potreban. Raunajte, drugovi, slobodno na mene. Pozdravili smo se i otili. Ipak, nekoliko dana kasnije, obratili smo se naem stolaru da bi nam organizovao izradu kundaka za puke. Prihvatio je zadatak bez pogovora. Ve sutradan nali smo koijaa koji je bio kandidat Partije. Dali smo mu pare da kupi pola metra drva, pa da ispod drva postavi 18 puaka sa polomljenim kundacima. Kasno po podne od vezena su drva s pukama i sve je istovareno u dvoritu stolareve radionice. Petnaest dana kasnije dao nam je puke sa novim kundacima. Na eleznikoj stanici u Beogradu u to vreme su se jo nalazila itava brda peadijskog oruja bive jugoslovenske vojske. Potpuno novim pukama Nemci su polomili samo k u n dake i spremili da ih kao staro gvoe transportuju u Rajh. Skojevci su otkrili to skladite i organizovali krau puaka. U jednoj akciji uestvovao je i na stolar. U trenutku kad je bilo sve utovareno i kad je trebalo da kola krenu pojavio se, na nesreu, jedan nemaki vojnik i naredio da se kola poteraju u policiju. Nije se imalo kud. Koija je morao postupiti po nareenju. Poli su prema izlazu teretne eleznike stanice, preko puta Karaoreve ulice. Na kapiji, kao uvek, guva. Puno kola. Puno ljudi. Koija je mirno vozio. Za kolima je iao stolar, a za njim Nemac sa uperenom pukom. U guvi, na samoj kapiji, stolar se munjevito okrenuo i snano udario Nemca pesnicom u vilicu. Puka je tandrknula. Vojnik je pao kao pokoen, koija je snano poterao napred. Dvojica nemakih vojnika koja su stajala pedesetak metara20

ulevo, ispred magacina, pripucala su. Jedan je pogodio levog konja. Kola su stala. Stolar i koija su jurnuli meu prolaznike i izgubili se u masi. Posle tog incidenta vie se nije moglo prii brdu puaka na eleznikoj stanici.OEKIVALI SMO VISE

Pored puaka, tamo na stanici su leale naslagane ogromne koliine svih vrsta municije. Partijska organizacija u Sava-mali odluila je da tu municiju uniti. Primio se da taj zadatak izvri Vladislav Nikoli. U to vreme je radio kao troarinski slubenik na stanici. Bio je jedini lan Partije meu troarincima. U uniformi, kretao se svuda slobodno. Okupatorski vojnici nisu sumnjali u ljude sa uniformama. Vlada je ovu okolnost umeo da iskoristi. Nabavio je dva kilograma eksploziva. Zapakovao ga i stavio u tanu. Pored eksploziva stavio je flau benzina. Sve je to trebalo postaviti na najveu gomilu municije. Problem je bio kako upaliti fitilj postavljen na eksploziv. Naeno je reenje. Jedan na drug, inenjer, ne seam mu se vie imena, ali znam da je radio u fabrici eera na Cukarici, pravio je neke kolaie koji su se sami palili i izazivali poar kada bi se ostavili na vazduhu. Tu zapaljivu masu smo uvali u epruvetama hermetiki zatvorenim. Vlada je tog jutra 24. jula otiao na slubu sa nahranjenom tanom. Dogovorili smo se da se vrati kui im postavi tanu. Nas dvojica smo ekali u njegovom stanu u Crnogorskoj ulici br. 2. ekali smo svakog asa da otpone eksplozija. Oekivali smo da e detonacija biti slina onoj u Smederevu. Uporno smo ekali. Eksplozija je kasnila. Stigao je Vlada. ta se desilo? upitali smo ga. Ne znam ta je sve sam uradio ta je trebalo. Stavio sam tanu na najveu gomilu i otiao. Ne znam zato nije eksplodirala. Idem da vidim. Vlada se izgubi. Mi smo ostali i dalje ekali. Prolo je oko 20 minuta. Tiina. Najednom je zagrmelo. Oekivali smo da e se eksplozija nastaviti, rairiti po celoj stanicj i zahvatiti svu municiju kao u Smederevu. Ali posle one prve eksplozije nastalo je neko lako puckaranje. Ono je trajalo izvesno vreme. Zatim tiina. Ekplozija vie nije bilo. Opet se pojavio Vlada. ta je, ovo se neto slabo uje!21

Ne znam ree oajno. Izgleda da sam ravo postavio, umesto na artiljerijsku municiju, stavio sam je na puanu. Ono puckaranje mora da je bilo od puanih metaka. Zavelo me je to je to bila najvea gomila. To se zbilo 24. jula. Sa tom akcijom se vie nije moglo pokuavati. Nemci su odmah blokirali ceo stanini prostor. Ni troarinci nisu mogli prii blie municiji.I POSLEDNJA GAB AZA GORI

Na sve strane, po elom Beogradu, tekao je proces neprekidnih akcija. Ubijani su nemaki oficiri i agenti, paljeni kamioni i druga vozila, kidane telefonske veze i instalacije, paljene garae i druga slagalita ratnog materijala, rasturani antifaistiki leci, pisane parole po zidovima kua. Akcije su bile uzele velikog maha, u njima su uestvovale hiljade naih aktivista. Nemce i beogradsku policiju inili su smenim i nemonim naroito one mnogobrojne sitne akcije, tako rei na svakom koraku, koje su ponekad izvodile i beogradski maliani, deca osnovne kole, poneti primerom svoje starije brae. Teko je sada nai odgovarajue rei, izraziti ono nevieno oduevljenje sa kojim je omladina ila u akcije. Svi su hteli da se bore, da doprinesu borbi. Bilo je akcija koje su izvoene bez naeg znanja. Nai aktivisti bili su snabdeveni samo zapaljivim pilulama koje su davali omladincima, upuujui ih kako da ih upotrebe. Deca su ih ponekad dobij ala, na ovaj ili onaj nain, od skojevaca i vesto ih postavljala tamo gde je trebalo izazvati poar. Najee su paljeni kamioni. Stavljali su pilule na gume nemakih vozila parkiranih u dugim kolonama po beogradskim ulicama. Tek to bi ih u prolazu postavili, one bi se uarile i arile u gume. Deca bi brzo zamakla za ugao prve ulice i ozarena gledala kako bi planuo kamion. Grupe nemakih vojnika pokuavale su da izguraju kamione iz kolone kako se poar ne bi preneo i' na ostala vozila. Nae akcije su naizmenino tekle gotovo svaki dan. Borba, se sve vie razgorevala. Akcija na garae bila je pri kraju. Izgorele su gotovo sve i u njima ko zna koliko stotina nemakih automobila i drugog materijala. Hitlerovci su otad mogli samo delimino i sporo da vre popravke svojih vozila, i to jedino zahvaljujui pokretnim garaama koje su vukli sa sobom.22

Ostala je jedna jo nelikvidirana garaa. Vodili smo je u evidenciji. To je bila garaa Ford u Grobljanskoj ulici. Doneta je odluka da se i ona uniti. Gradski komitet je insistirao da se uniti ta garaa jer je bila prepuna vozila. Zadatak je dobila partijska organizacija koja je delovala na podruju Novog groblja. Naao sam sekretara te organizacije Diklia, metalskog radnika, i upoznao ga sa direktivom koju je radosno primio obeavi da e je odmah ostvariti. Vreme je teklo, prolazio je dan za danom, a garaa je radila. Ponovo sam se sastao sa Dikliem. On mi je rekao da su Nemci preduzeli sve mere i utrostruili obezbedenje, jer im je stalo da sauvaju bar tu garau. Razgovarao je, kae, sa drugovima koji rade tamo, oni su mu rekli da je kontrola Nema ca takva da je zasad teko ita preduzeti. Produili smo rok. Ponovo smo se nali. Rekao mi je da su u meuvremenu nekoliko puta pokuavali, da su ti pokuaji ostali neotkriveni, ali i bez rezultata. Gradski komitet je odluio da na licu mesta izvidi situaciju. Reeno mi je da Pokrajinski komitet trai neodlono unitenje ove garae. Ponovo sam se naao sa Dikliem. Dogovorili smo se da predvee odemo u garau. Tamo e nas ekati dva druga i s njima emo zajedno pogledati i videti ta se sve moe uiniti. Jo se nije bilo smrklo kad smo stigli. Dva druga s kojima je bio ugovoren sastanak zavravala su opravku nekog nemakog vozila za koje je reeno da mora biti osposobljeno do sutra. Jedan od njih nas je saekao pred garaom i brzo uveo unutra. Nemci te noi nisu dolazili u garau. Verovali su u efikasnost svog policijskog asa. Danju su kontrolisali ko tu dolazi i ta se sve radi u garai. Garaa je bila krcata vozilima. Bilo ih je preko stotine. Proli smo kraj njih i izali u dnu na vrata koja su vodila levo u dvorite. Tamo je, pored zgrade, leala, postavljena na dva betonska praga, velika vagonska cisterna puna benzina. Svuda okolo, u preniku od dvadesetak metara, bio je rasut sitan, zamaen, goli pesak, natopljen naftom i benzinom. Tu je sve intenzivno mirisalo na naftu. Okolo su se haotino dizala brda gvourije i drugog materijala. Ova garaa je inila velike usluge Nemcima, zato je morala biti unitena. Vratili smo se u halu i prodiskutovali o detaljima akcije. Uinilo nam se da e biti najsigurnije ako se usmerimo prema cisterni s benzinom. Cisterna se mogla otvarati. To je bilo dovoljno da napravimo plan.23

Reenje je bilo vrlo jednostavno i odmah smo se svi sloili: uzeti kanap od dva do tri metra, jedan kraj e se gurnuti i zamoiti u cisternu, a drugi postaviti u pesak, zatim treba zapaliti sveicu i zabosti u pesak. Kada sveica dogori do masnog peska, sve e planuti i poar e se preko kanapa preneti u cisternu. Da bi stvar bila sigurnija, dogovorili smo se da se svea stavi pod neku uplju konzervu kako se ne bi sa strane primetio plamen. Smatrali smo da je time sve bitno predvieno i da se u toku narednih dana moe prei na izvrenje akcije. Pozdravili smo se i otili. Drugovi su nas na rastanku uveravali da e uskoro garau pretvoriti u krematorijum. Poto je blizu groblje! Smejali su se. Usput, vraajui se, razgovarali smo Dikli i ja o tome kako ovi mladii deluju nekako uverljivo i sloili smo se da nam garaa nee izmai. Ovo su skojevci govorio je Dikli i teta je to se odmah nismo na njih orijentisali. Imamo tu i nekih lanova Partije, ali ja sam prvo govorio s jednim starijim drugom, a on je, eto, petljao, nije smeo da se poveri ljudima, a sam nije mogao da uini ta je trebalo. Da je rekao ovoj dvojici, oni bi garau, kakvi su, zapalili i usred dana. Treba obavestiti Mesni komitet da e akcija biti brzo izvedena i da e zadatak ovih dana biti izvren zavrio je Dikli. Rastali smo se. Ja sam morao te veeri da se vidim sa Mrom. Naao sam ga i ispriao mu odakle dolazim. Dobro je, ukoliko nisi sve upropastio dodao je on ozbiljno. Zar nisi mogao pretpostaviti da gestapovci paze na garau. Mislim da e sve biti u redu! To emo io videti. Ako je ita primeeno, noas e pohvatati onu dvojicu skojevaca. Ali produi on ta da sad saoptim Pokrajinskom komitetu? Oni se ve ale na nau sporost. Mislim da se moe sa sigurnou oekivati akcija narednih tri-etiri dana, razume se, ukoliko se noas nita ne desi skojevcima. On se morao videti sa Canom, pa ode prema Kalenia pijaci. Vraao sam se sam i razmiljao, je li mogue ono to Mra kae? Ako bi ih pohvatali, siguran sam da bi ih streljali. Nisam mogao da se oslobodim te misli. Da li smo veeras upropastili celu akciju? Jo ranije sam dobio, zadatak da sutradan prisustvujem partijskom sastanku jedne elije u Kosmajskoj ulici. Proveo sam no mislei na garau i skojevce.24

Izjutra sam pravo otiao kod jednog trgovca na Savi, ini mi se da se zvao Delebdi. Bio mi je ranije obeao neki vei prilog. Zadrao sam se due u razgovoru s njim. U zasebnoj sobi pored duana zajedno smo dorukovali. Zatim mi je dao 65 hiljada dinara i obeao da e jo sakupiti od nekih trgovaca. Tokom dana se nita znaajno nije desilo. Predvee sam otiao na sastanak u Kosmajsku ulicu, a posle kui, nedaleko od savskog mosta u Crnogorskoj ulici. Drugarica, na simpatizer, kod koje sam stanovao, odlazila je rano na pijacu da bi to kupila. Najee s^ vraala bez iega. Pijace su bile potpuno prazne. Nita se nije moglo kupiti. Niti su seljaci dolazili u grad, niti se prodavalo po piljarnicama. Svakodnevno su kolone graana, mahom ene i deca, odlazile sa korpama i dakovima u sela da bi to kupili za hranu. Seljaci nisu hteli da prodaju za novac. Znalo se da nemake pare ne vrede nita, da su obian papir koji oni po volji tampaju. Govorilo se kako Nemci u kamionima nose maine i na ulicama tampaju pare. I tog jutra, tek to je s praznom kotari com ula u nau sobu, ena je poela da pria ta je ula na pijaci. Govorila je da ceo Beograd pria kako je noas upaljena neka garaa kod Novog groblja, da su izgorele hiljade nemakih kamiona, vagoni nafte i benzina, da su Nemci blokirali itav kraj i poinili strane zloine; priaju, veli ona, da su bacali decu sa treeg sprata kroz prozore i niz stepenice. To je bilo 16. jula. Te noi Nemci su napravili prvu totalnu blokadu itavog jednog kraja, upadali u stanove, detaljno pretraivali, odvodili sumnjive i vrili masovnu odmazdu, ovog puta ne samo nad Jevrejima i taocima, nego nad celokupnim stanovnitvom. Oko podne, ni Dikli ni ja nismo mogli izdrati, a da u prolazu Grobljanskom ulicom ne pogledamo kako izgleda garaa. Tamo gde je jue bila garaa, trali su samo opaljeni zidovi i veliki broj olupina nemakih vozila. Cisterna je zjapila rascepljena i razneta eksplozijom. Posle ove akcije Nemci su pomerili poetak policijskog asa od 8 na 7. Bio je jul. Sunce je jo uveliko grejalo, a beogradske ulice bile su ve prazne, bez ljudi. Moglo se videti kako nemaki vojnici u grupicama po tri-etiri idu ulicom i pucaju iz majsera. Retko se tih dana mogao videti usamljeni nemaki vojnik ili oficir. Nai aktivisti su uporno vrebali takve i redovno ih likvidirali.25

PRVI LOGOR

lanovi Partije su bili manje-vie naoruani, nosili, su pitolje da bi u sluaju hapenja na ulici ili ma gde mogli da se brane. Seam se jednog popodneva na Terazijama. Ispred kafane Atina ila su naa dva druga. Jedan je nosio pitolj u depu od pantalona. Drei prst na okidau verovatno ga je nehotice povukao. Pitolj je iznenada opalio. Zrno je udarilo u asfalt, odbilo se, zvrknulo i nekuda nestalo. Njegov drug, snaavi se odmah, poeo je da vie i pokazuje rukom na prozore drugog sprata iznad kafane. Odmah su se stvorila dva andarma. Jedan je utrao u zgradu. Drugi je rasterivao ljude, mada nikom od prolaznika nije padalo ni na kraj pameti da se tu zadrava. Dvojica aktivista su nestala meu prolaznicima. Jedan je spretno zaklanjao rupu i izgoretinu na pantalonama. Nae akcije su naizmenino tekle, gotovo svaki dan. Nemake odmazde, streljanja pojedinaca i itavih grupa, nisu nas zastraivale. Obrnuto, izazivale su otpor i gnev. Borba se sve vie razgarala. Gestapo i beogradska policija odluili su da organizuju koncentracioni logor. Smestili su ga na Banjicu. Raunali su da e masovnim interniranjima spreiti dalje akcije. Hiljade naih ljudi uskoro su odvedene u taj logor. Mnogi su mueni. Mnogi streljani. Za prvog upravnika logora postavljen je zloglasni agent beogradske policije Vujkovi. Tek to je preuzeo novu dunost, jedna grupa naih aktivista saekala ga je na ulici kod Topovskih upa i teko ranila u glavu. Razgovarali smo sa drugovima koji su uestvovali u napadu na Vujkovia i pitali kako im je umakao i kako ga nisu dotukli. Mladi koji je pucao rekao nam je da je sigurno mogao tog gada dokusuriti, ali se bojao da ne pogodi nekog od one dvojice koja su se nalazila pored njega. Nikakva teta! To su njegovi pomonici. Gadovi i izdajnici kao i on! Mladiu su zaigrale viline kosti. Bilo mi je ao, mislio sam obini ljudi; nisam znao. Bili smo jo u poneem naivni i sentimentalni. Na Karaburmi je ivela jedna Nemica koja je od prvih dana okupacije bila u slubi Gestapoa. Potkazivala je nae drugove i drugarice koji su radili u fabrici Vlade Ilia. Nemci su ih hvatali i odvodili u logor. Rejonski komitet doneo je odluku da se ta ena likvidira. Zadatak je preuzeo jedan srednjokolac. ijeg imena ne mogu da se setim. Nosio je naoare. Nao26

ruali smo ga pitoljem dobijenim od jednog veletrgovca sa Save koji se, ini mi se, zvao Zdravkovi. Omladinac je saekao tu enu na pijaci. Bila je nedelja i puno sveta. Bilo je, dabome, gestapovaca i domaih agenata. Ugledavi potkazivaicu, priao joj je mirno i svu je izreetao. Zatim se okrenuo i probio kroz masu koja se sklanjala pravei mu prolaz. Policija je bila nemona.IZBAVLJENJE DRUGA MARKA

U akcijama izvoenim u Beogradu uzimali su neposredno uea i nai najvei rukovodioci, najodgovorniji ljudi Partije i pokreta. Tako je dolo i do hapenja druga Marka (Aleksandra Rankovia). Na sve nas je kao grom iz vedra neba delovala injenica da se policija doepala druga Marka. Reeno nam je da o ovome ne treba nigde van komiteta govoriti, jer bi tako Nemci mogli moda doznati koga su uhvatili. Beogradski komunisti koji su to znali preivljavali su hapenje druga Marka kao najvei udar. Kad bi smo se negde sastali, samo bi smo se nemo pogledali kao da se svako utke pitao zna li njegov drug za ono, za ono o emu nismo govorili jer nije trebalo da se govori, ali o emu nismo prestajali da mislimo s gorinom i bolom. Kakva su naa oseanja bila tada, ne mogu ni pokuati da opiem. Znam da je to bio najtei trenutak za nas komuniste koji smo tu stvar znali, i to ne samo tada nego kroz celu narodnooslobodilaku borbu. Seam se susreta s Canom Babovi. im mi se pribliila, zapitala me je: Jesi li uo? Okrenula je glavu na drugu stranu da sakrije oi pune suza. Pokrajinski komitet za Srbiju doneo je odluku da se drug Marko mora spasiti po svaku cenu. Sam Pokrajinski komitet je neposredno organizovao otmicu druga Marka. Cana je organizovala pripremu. U to vreme bio sam sekretar rejonskog komiteta za Karaburmu. Pitali su me kakvim orujem raspolaemo. Odgovorio sam da imamo, pored onih koje mi nosimo, jo nekoliko pitolja i dve puke. Te dve puke nalazile su se kod partijske elije Panevaki rit. Rezervne pitolje smo uvali na obali Dunava, kod Vilinih voda, gde je sada fabrika Duga. Tu je postojala neka radionica za preradu koe, iji je vlasnik bio jedan na27

lan. Zvali smo ga Lala. Video sam ga u petoj ofanzivi, mislim da je iv. Nosilac je Spomenice. Ustupili smo dva pitolja drugovima koji su izvodili akciju. U osiguranju akcije uestvovao je jedan lan naeg komiteta. Bio je graevinski radnik. Akcija je dobro organizovana i sve se dobro svrilo. Drug Marko je osloboen. Tek to je spasen iz zatvorskog odeljenja bolnice, dok se jo nalazio u prvom sklonitu, drug Marko je uputio pismo Pokrajinskom komitetu u kome je traio da se jednom od odreda u Srbiji hitno poalje 45 hiljada dinara po kuriru koji treba da prenese i direktive koje su stajale u pismu. Seam se, to mi je pismo pokazala Cana: Na Leka! Bila je srena. Posle otmice druga Marka postalo je jasno i Gestapou i beogradskoj policiji da smo ih nadmudrili i da su ispustili iz ruku veoma znaajnu linost. Ali, bilo je kasno. U akciji za osloboenje druga Marka poginuo je jedan andarm. Videi da je omrznut od naroda, Nedi je uz pomo Nemaca hteo da iskoristi ovaj sluaj i da od nemakog sluge napravi narodnog muenika. Objavljen je dan nacionalne alosti za izgubljenim andarmom. Nareeno je isticanje crnih zastava, zatvaranje duana. Narod je od svega ovoga napravio novu poalicu.I AGENTI SE KOLEBAJU

Petu kolonu je, i pored mera koje je preduzimala, obuzela neizvesnost. Uprkos nemakim uspesima i pobedama, prie o partizanima, koje su se neodoljivo irile, uteri vale su im strah u kosti. Vie su priali o partizanima oni nego mi. Nemci su poeli otvoreno da prigovaraju Nediu da je nemoan, neefikasan. Istovremeno su pribegavali novim i novim merama zastraivanja. Poela su da vre blokade svake noi. Obino su vrili blokadu oko dva sata po ponoi. Dok su agenti beogradske policije strano lupajui upadali u stanove, dotle su nemaki vojnici pucali, jurili kolima opustelim ulicama i dizali jezivu nonu larmu. Tih dana Beograd je bio pun ilegalaca. Deavalo se da nekog za tee policijski as daleko od stana. Tada se urio najbliem poznaniku, no kako je tokom noi moglo doi do blokade, trebalo je snabdeti se policijskim prijavama. Kako smo dolazili do prijava?28

Tih dana se otpoeo kolebati i jedan broj policijskih agenata. Neki su nam ak i inili usluge. Jedan od njih je uspeo da nam donese ceo tos od nekoliko stotina policijskih prijava snabdevenih peatima Centralne prijavnice. Svaki od nas je imao jednu u depu i popunjavao je prema mestu gde bi se to vee zatekao. Jednog dana predvee prolazio sam Deanskom ulicom. Na uglu Nuieve stajao je policijski agent Torbica. Iao sam drugom stranom ulice i primetio sam ga tek kad sam mu se pribliio. Neoekivano, skinuo je eir. Dobro vee, gospodine. vrsto sam stegao pitolj u depu i zastao. Prilazio mi je. Gotov sam, pomislio sam. Moramo se obraunati, sevnu mi kroz glavu, jer sam znao da je Torbica pre rata bio zaduen da prati rad i aktivnost sindikata. Svima nam je tada dozlogrdio. Mrzeli smo ga kao skota. Meutim, jo mi se nije sasvim ni pribliio, a ve je otpoeo: Gospodine, pretpostavljam da se i ja nalazim na listi onih koje vi elite da likvidirate. Ja sam hteo da vam kaem i da vas zamolim da obavestite vae drugove da ja neu vie da ostanem u policiji. Meni je jasno da se ne radi vie o borbi protiv komunista. Re je o unitenju Srba. Ja sam Srbin iz Like, pa ne bih hteo vie da uestvujem u ovom stradanju moga naroda. Molim vas recite to vaim drugovima, a moete jo dok sam ovde raunati na mene, ukoliko vam budu potrebne neke usluge. Ja u, inae, otputovati kui. Gledao sam ga zaprepaeno. Rekao sam mu da nita ne brine. On mi je pruio ruku. Rukovali smo se i razili. Razmiljao sam: doli su dani kada i oni trae zatitu od nas. Posle rata su mi rekli da je Torbica otiao u partizane i da je poginuo. To nisam mogao proveriti. Sluaj Torbice nije bio usamljen. Bilo je i drugih agenata i andarma koji su nam se poeli pridruivati i initi razne usluge. Tako je lan naeg rejonskog komiteta za Karaburmu Mitra Mitrovi uspela da pridobije jednog andarma koji joj je i omoguio bekstvo iz zatvora.BLOKADE I LEGITIMACIJE

Nemci su sve vie usavravali sistem zastraivanja. Neko vreme bili su uobiajili da u popodnevnim asovima, kad narod izlazi na ulicu, puste itave rojeve aviona koji su izvodili akrobacije nad gradom. tuke su jezivo zavijale obruavajui se direktno prema ulicama. Graani su ostajali nemi.29

Nemci su blokiranje pojedinih rejona usvojili kao svoj' stalni metod. Za sluaj blokiranja moga stana napravio sam novu legitimaciju na ime Sime Taslaka iz Foe, inovnika Ministarstva za ishranu. Tako je jedne noi, nekako ubrzo posle akcije na nemake oficire kod Vukovog spomenika, blokada zahvatila i na stan u Crnogorskoj broj 2. Tamo smo se nalazili Vladislav i ja. Oko dva asa posle ponoi agenti su estoko zalupali i probudili nas. Rasanivi se u tren, ustao sam i otvorio vrata. Upala su trojica. Legitimacije, razdrao se jedan. Pokazali smo im legitimacije. Dok su gledali legitimacije, na ulici su odjeknuli pucnji. Najzad me jedan zapita: Jeste li vi bili kod nas? Ne razumem, gde kod vas? U policiji!? Nisam, nikad nisam bio u policiji. Ispreturali su stvari, prelistali neke knjige i otili. Ala smo im podvalili!, smejao se Vlada. Iz susedne kue izvukli su dvojicu, strpali u kola i odvukli sa sobom. Nismo znali ko su ti ljudi. Znali smo da nisu bili komunisti sa naeg terena. Posle smo utvrdili da su to bila dva Jevrejina iz Novog Sada. Sutradan su o elektrine stubove na Terazijama obesili pet naih drugova.PERIVOJ

Kad je Gestapo usvojio blokiranje i detaljne pretrese kua kao sistem, uslovi za opstanak ilegalaca bili su znatno oteani. Trebalo je sauvati kadrove za kojima su intenzivno tragali i Gestapo i beogradska policija, a istovremeno obezbediti kontinuiran rad Partije u ustanku kojim je rukovodila. Spisak drugova za kojima je policija tragala po Beogradu bio je vrlo velik. Tih dana pao je u ruke policije Ratko Mitrovi Silja, slabo se drao i taj se spisak znatno proirio. Silja je provalio i mene. Drugovi su mi preporuili da naem neki stan na periferiji, blizu seoskog atara, kako bih se nou u sluaju blokade mogao lake izvui. Razume se, zbog potrebe ilegalnog boravka u Beogradu, nisam mogao uzeti stan na svoje ime. Pokuao sam da to reim preko Vladislava Nikolia kod koga sam do tada stanovao. Vlada je naao jednu kuicu na krajnjoj periferiji Beograda prema Mokrom Lugu. Ne znam kako se ta ulica zvala. Kua je bila mala: dva stania od sobe i kuhinje. Malo dvorite. Napred bunar. Odmah iza kue poinjale su njive kuku30

rua. Kuicu smo prozvali Perivoj. Prvo smo se uselili Vlada i ja. Zatim je doao Milo Matijevi Mra sa svojom drugaricom. Stan je zaista bio na pogodnom mestu, ba kakav smo eleli. Drugovi iz Pokrajinskog komiteta rekli su nam da ga treba dobro uvati: neka za nje^a zna to manji broj ljudi. I pored tog upozorenja, lista stanara se proirivala. Bilo je tu mnogo susreta, mnogo kratkih sastanaka. Prilike su zahtevale da se taj stan iroko koristi ne samo za sastanke i vienja, nego i za prenoite. inilo nam se jedno vreme da svi putevi vode u Perivoj. Koji put bi zanoilo i predanilo po sedam, osam pa i devet drugova. Jedne se veeri tako okupilo u Perivoju puno nas. Cana i Vukica uzele su da spreme veeru. Seam se, pravile su palainke. Smejali smo se i jeli. Mra se alio. Trebali smo pozvati i Vujkovia na veeru. U Perivoj su dolazili na prenoite ili svraali drugovi: Marko, Cana, Ivan Milutinovi i jo puno drugih. Budui da su u Perivoj dolazili i rukovodei drugovi, Mesni komitet je doneo odluku da se stan to manje i to obazrivije koristi. Napravljena je lista ko moe dolaziti u Perivoj koji je prestao da bude svratite. Vlada i ja smo ostali i dalje da stanujemo u njemu. Tako je to i ostalo do polovine septembra. Ja sam osmog septembra otputovao u Sandak. Uskoro zatim, moda samo desetak dana kasnije, jedna blokada zahvatila je i Perivoj. Upad policije u Perivoj usledilo je posle hapenja Luke unke. Luka se slabo drao pred policijom. Perivoj je provaljen. U stanu su bili Mra i Vladislav, Mrina drugarica i Mile Radosavljevi, lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Nastala je pucnjava. Mile je iskoio kroz prozor i umakao u no. Nemci su za njim pucali i sedam puta ga pogodili u kaput. Iako je kaput bio izreetan, jedinu ozbiljniju povredu dobio je ispod ramena na levoj ruci. Tu sam mu ranu video kasnije kada je doao u Uice. Ostale drugove gestapovci su pohvatali i posle strahovitih muenja u Glavnjai ubili. Perivoj je tako prestao da bude naa baza. O njemu je Novo vreme posle nairoko pisalo.PSIHOLOKI RAT

Nemake jedinice prolazile su svakog dana beogradskim ulicama riui jednu istu i svakom dosadnu pesmu. Ko pomahnitali, tukli su cokulama o beogradske ulice. Mislili su da nas time uveravaju u svoju disciplinovanu snagu i nepobedivost.31

Ogroman broj kua oteenih bombardovanjem bio je sklon padu. Nemci su bili prinueni da te kue miniraju da se ne bi same sruile. Ove poslove su bile prinuene da rade kolone Jevreja, koje su Nemci sprovodili ulicama na rad i s rada. Tako je po ceo dan pucalo. Beogradskim ulicama su odjekivale detonacije. esto je naa pucnjava na Nemce ili agente beogradske policije ostala zagluena snanim eksplozijama mina. Opta atmosfera zbog svega toga bila je neverovatno muna i napeto teka. Neto se vano mora desiti 18. avgusta uporno su ponavljali engleski radio i cela engleska tampa. Slom nemakog Rajha. Hitler mora propasti, zapamtite 18. avgust. Hiljade puta ponovljeno tvrenje da se neto mora desiti tog dana ostavilo je traga. Mnogi graani su poverovali. Poelo se javno govoriti da se neto mora desiti 18. avgusta. Te prie su bile neprijatne gestapovcima, pa dabome i nedievskoj policiji. Svako ko bi se zadravao na ulici i ma o emu razgovarao bio je progonjen. To nije bilo dovoljno. Hitlerovci su preli u kontranapad na planu psiholokog ratovanja. Nasuprot Englezima istakli su svoju parolu Viktorija. Uskoro je cela zemlja bila prekrivena parolama V Viktorija. U nadletvima, na plakatama, pored Hitlerovih slika, svuda je isticana parola V. Na dan 18. avgusta Nemci su snano bombardovali London i poveli estoku ofanzivu na svim frontovima. Tako je u nadmonim napadima Nemaca proao 18. avgust. Drugo se nita znaajno nije desilo. Kod onih koji su verovali u uda nastupila je izvesna malaksalost. Poklonici londonske izbeglike vlade ostali su bez aduta, gotovo praznih aka. Preostala im je jo jedino parola: ekati! Nemce ne treba za sada napadati.HAJKA NA LJUDE

etnici su poeli otvoreno da se protive partizanskim akcijama i da ih ometaju gde god su to mogli. Nemci i Nedieva policija nastavili su sa svojim udovinim represalijama, ubijali su i palili na sve strane. Kao odmazdu za akcije Posavskog partizanskog odreda, spalili su selo Skelu i poubijali veliki broj graana. Preko tampe i ra32

dija stalno su ponavljali da e za svakog ubijenog Nemca ubiti 100 Srba. inili su to. Ubijali. Teko je Srbin biti! nastala je uzreica koja se nije zavravala tom konstatacijom. Dodavalo se obavezno: Ali i lepo!. Seam se kako je Beograd bio revoltiran toga dana kada su nai drugovi bili obeeni o elektrine stubove na Terazijama. Mrki, prolazili su ljudi. Demonstrirali su utanjem. Njihovi pogledi pokazivali su koliko preziru Nemce. Vozio sam se tramvajem od Terazija, Aleksadrovom ulicom prema Lipovom ladu. Niko u tramvaju ni re nije progovorio. Kondukter bi utke zastajao pored putnika i bez rei, mukom traio pare za karte. Dva andarma stajala su napred pored koniara. Kondukter je i pred nas stao i pogledom, kao po sporazumu, traio novac za karte. Jedan andarm se razdera: Jesi li mutav? Sto ne ite pare za karte? Kondukter dugim zauenim pogledom pree preko andarma i okrenu glavu na drugu stranu. Traim, traim, gospodine. Evo gospoa priprema novac. Svi smo prezrivo pogledali andarme. Na susednoj stanici oni su napustili tramvaj. Nae gnevne poglede koji su se ubadali u njih nisu mogli da podnesu. Tramvaj je krenuo. Zgadija prljava, ne mogu vie da ih vidim! gnevno je protestovala jedna starija ena. Svi smo se okrenuli prema njoj. Sreli su se pogledi ljudi koji se nisu poznavali, no koji su bili jedinstveni u mrnji i nadi. Ogromna veina Beograana podravala je komuniste i radovala se njihovim podvizima. Nemcima, Nediu i njegovoj policiji bilo je jasno da uticaj komunista raste iz dana u dan. im su toga postali svesni, zapoeli su politiku akciju, ne naputajui da mue, streljaju i teroriu. Njihova zamisao bila je da skupe to vei broj potpisa najuglednijih ljudi: politiara, drutvenih i javnih radnika, knjievnika, naunika i umetnika, da sa njihovim potpisima izdaju proklamaciju u kojoj bi osudili pokret otpora, akciju komunista. Poela je hajka na ljude. Tekao je proces sakupljanja potpisa. Kako Nediu, tako i Nemcima bilo je mnogo stalo do potpisa Koste Peanca. Izgleda i njemu do njihove blagonaklonosti. Tek, odmah je pristao da potpie antikomunistiki apel. Samim tim je postao i njihova zastava u toj akciji. Bio je ne mali broj i drugih vienih ljudi koji su glatko davali3 U f t a n a k 1941.

33

potpise. O njima neu da govorim. Hou o onima koji su odbili da potpiu ovaj papir. Nema sumnje da su ljudi koji su onda, u onim uslovima i pod onakvim pritiskom, odbili da uestvuju u toj akciji i da se potpiu bili od velike moralne vrstine i vrednosti. Ministar prosvete u Nedievoj vladi bio je Joni. On je organizovao tu akciju, njome rukovodio, neposredno razgovarao s pojedincima primoravajui ih svim sredstvima da je podre. Pritisak koji je vren na Isidoru Sekuli bio je karakteristian. Poto je odbila da se odazove na prvi opti poziv, Joni joj je uputio posebno pismo, pa kada je i to odbila, pozvao je kod sebe u kabinet i poeo da je uverava kako je srpstvo u opasnosti, kako je narod neobaveten i zaveden, kako danas treba vie nego ikada pomoi narodu, da to i ona treba da uradi kao dobra Srpkinja . . . Isidora Sekuli je sve to odluno odbila i ostala pri svome. Najzad je Joni, otputajui Isidoru, rekao neka dobro razmisli, pa e je on za koji dan opet pozvati. U nedelju pre podne zazvonio je telefon u Isidorinom stanu. Podigla je slualicu. Ovde ministar prosvete Joni, molim gospou Sekuli. Gospoa Sekuli nije kod kue! odgovorila je Isidora. Ah, vi ste to, gospoo! Kako to niste kod kue kad vam prepoznajem glas? Gospodine Joniu, urazumite se, ja za vas nisam kod kue! odgovorila je Isidora i spustila slualicu. Joni je odreenog dana pozvao sve one koji su dotle odbijali da potpiu. Pozluitelj ministarstva raznosio je pozive po kuama i davao ih uzimajui potvrdu o prijemu. Odreenog dana, uz najuglednije ljude koji su ve dali svoj potpis za apel, nali su se u Jonievom kabinetu i oni tvrdoglavi koji to nisu hteli da uine. Zao mi je to u se ogreiti o sve one koji nisu dali svoje potpise, jer ne raspolaem njihovim imenima, ali zna se da se tamo kod Jonia nije toga dana nalazio, pored Isidore Sekuli, ni knjievnik Ivo Andri. Profesor Beogradskog univerziteta Milo uri bio je doao. Prisutne su prozivali. Ulazili su kod ministra. On je traio potpise. To je bio ritual. Pre nego to e biti prozvan da doe ministru jedan muziar, zabrinut za urievu sudbinu u sluaju da ostane kod svoga i ne potpie apel, nagovarao ga je da se ne ali glavom, gde moe ut sa rogatim itd.34

Na taj va detinjasti i tvrdoglav nain nee se izii na kraj sa velikom nemakom silom. Profesor uri je uporno odbijao. Prozvan, muziar je uao i potpisao, pa kada je iziao, ponovo se obratio Duriu: Kolega, ja vas ponovo molim, nemojte srljati u propast, oni vam nelojalnost nee oprostiti. Ta upornost moe da vas stane ivota. Urazumite se, ugledajte se na mene. Ja sam potpisao. Profesor Milo uri hladno je odmerio svog sabesednika i rekao: Gospodine vi ste potpisali, u redu. Lako je vama potpisivati, vi ste celog ivota uili decu da sviraju u diple, a ja sam ih uio moralu i drutvenoj etici. Zato ja neu i ne mogu da potpiem. Molim vas da me razumete. Poetkom septembra pojavila se nemako-nedievska proklamacija sa potpisima mnogih, ali bez imena i prezimena Isidore Sekuli, Ive Andria, Miloa uria i mnogih drugih. Apel je pretio, osuivao i anatemisao narodnooslobodilaki pokret, kao najveu opasnost za srpstvo. No, ni ta proklamacija, kao ni mnoge druge, nije imala nikakvog dejstva na pokret i ljude privrene slobodi. Traili su i od patrijarha srpske pravoslavne crkve Gavrila Doia da i on potpie apel. Tih dana, kada su traili da potpie apel, patrijarh se nalazio kao zatoenik u manastiru Rakovici. Nemci su mu obeavali da e ga osloboditi ako potpie. Na poziv da potpie proklamaciju patrijarh je odgovorio: Sunji ne potpisuju. To je bio dovoljan razlog da ga kao zatoenika ostave dve godine u manastiru Rakovici. Kada se pokret razvio i kada su partizanski odredi krstarei po Srbiji dolazili do periferije Beograda, Nemcima se uinilo nesigurnim mesto u Rakovici, pa su patrijarha premestili u manastir Vojlovicu kod Paneva. Sredinom 1944. godine kada je i to mesto bilo ugroeno, oni su ga internirali u Nemaku, u koncentracioni logor Dahau, gde je ostao sve do kraja, rata i propasti Nemake.ODLAZIM U SANDAK

U to vreme dobio sam zadatak od Pokrajinskog komiteta za Srbiju da obiem uiki Okruni komitet Partije u vezi sa nekim problemima koji su se tamo javili. Snabdeven legitimacijom inovnika Ministarstva za ishranu, otiao sam na elezniku stanicu. Na stanici su mi rekli da3*

35

vozovi ne rade i da ve nedelju dana nije doao nijedan voz iz Uica. Sest dana uzastopce dolazio sam na stanicu i dobij ao isti odgovor. Sedmog dana stigao je konano voz iz Uica. Znai, pomislim, veeras se moe putovati. Tek to sam kupio kartu, pogled mi je pao na peron kojim je nailazio moj drug Moa Bokovi. Pokazao sam mu se i dao znak da bez zadravanja izie na ulicu, to je on i uinio. Zali smo u onu, obino praznu uliicu iza uredske zgrade. Priao sam Moi i zgrabio ga. Ljubili smo se. Nismo se videli od maja meseca. Moa je ostao u Sandaku, a mene su pozvali drugovi u Beograd. Sta je? Zato si doao? Kako si doao? Doao sam peice iz Radoinje do blizu Beograda. U Ugrinovcima sam tek mogao sesti u vagon. Sve su pruge potrgane irom Srbije, takorei nema vie vozova. I ono malo to ima nesigurno je. Ljudi izbegavaju da putuju eleznicom, jer esto leti u vazduh iako nema krila . .. Zato si doao? Doao sam za vezu. Usput mi je priao ta je sve uo i video idui peke iz Sandaka do Beograda. Srbija je cela u vatri borbe. U Sandaku je takoe poela borba. Bilo je lepih akcija. Narod je spreman da se bije. Jedan broj ljudi preao je u Srbiju i stupio u partizanske odrede. Oblasni komitet za Sandak nema nikakvu vezu. Zato smo se i dogovorili da ja doem ovamo kako bih se povezao sa Centralnim komitetom. Priao mi je dalje da su na prve njihove akcije ustae odgovorile stranim represalijama. Pohapena je masa ljudi, popaljena mnoga sela. Pod tim represalijama veliki broj ljudi koji je poao u borbu i uestvovao u akcijama vratio se kui. I drugi se vraaju. Sa Pokrajinskim komitetom za Crnu Goru celo leto takorei nema nikakve veze. Oblasni komitet za Sandak organizovao je 22. juna save to van je na kome su uestvovali i neki drugovi iz naeg sreza. Savetovanju je prisustvovao i jedan lan Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru. Ceo dan se zasedalo i diskutovalo. Analizirajui optu svetsku situaciju, najvie se diskutovalo o mogunosti napada Nemake na Sovjetski Savez. Ocena Oblasnog komiteta bila je da Hitler nee smeti da napadne SSSR. Meutim, pred sam zavretak savetovanja dola je jedna ena koju je poslala naa organizacija iz Prijepolja i javila da su prole noi Nemci napali Sovjetski Savez.36

Tada je odlueno da se pristupi organizovanju oruanog ustanka. Tako su poele akcije. Rekao sam ti kako su se razvijale i kakvo je stanje sada. Nama je potrebna hitna pomo. Cini mi se da je najpotrebnije stvoriti partijsko rukovodstvo za to podruje, jer toga nema. Ono rukovodstvo to ga mi tamo nazivamo Oblasni komitet nije, u stvari, Oblasni komitet. Pokrajinski komitet za Crnu Goru jednom odlukom je proglasio rukovodstvo bjelopoljske organizacije za Oblasni komitet KPJ za Sandak, ali taj se Oblasni komitet van Bijelog Polja i ue okoline ne osea. Osim onog savetovanja, druge aktivnosti sa njihove strane mi nismo kod nas osetili. Eto, zbog ega sam doao. Ne znam da li u se moi ovde povezati sa rukovodstvom. To nekako moram reiti. Inae, nemam kud da se vraam. Tamo me drugovi jedva ekaju. Iste veeri povezao sam u Perivoju Mou sa Ivanom Milutinoviem. Moa je referisao. Ivan se ljutio. Zato nije ostvarena vra veza sa Pokrajinskim komitetom za Crnu Goru? Ni mi ovde ve dugo nemamo vezu sa Crnom Gorom. Najzad se Ivan obratio meni: Gde ste se vas dvojica nali? Odakle se vi poznajete? Kada smo mu objasnili da smo odrasli zajedno i da smo iz istog sela, Ivan ree: Nismo znali da si ti iz Sandaka. Mi ba ovih dana traimo nekoga koga bismo poslali tamo. Sutra u 9 sati da se opet vidimo ovde, pa da se vas obojica pripremite da idete tamo. Tamo treba stvarati pokret. To je podruje koje moe biti veoma znaajno za razvitak borbe. i Sutradan smo se opet sastali. Ivan nam je davao detaljna uputstva. Videli smo da dosta dobro poznaje teren. On je naroito pridavao veliki znaaj naem stavu prema muslimanima. Govorio je o mogunim tekoama ukoliko bismo nepravilno postupali. Na tim podrujima gde postoji ta nacionalna meavina vie su nego povoljni uslovi za razvijanje etnikog i ustakog pokreta, zato morate biti veoma obazrivi i stvarati politiki vrlo iroku platformu pokreta. Naglasio nam da moramo shvatiti kao posebno vanu stvar da stalno drimo vrstu vezu sa Centralnim komitetom, da redovno aljemo izvetaje o razvitku pokreta i o akcijama, da prenesemo njegovu poruku Pokrajinskom komitetu za Crnu37

Goru i da kaemo da Centralni komitet trai to hitnije uspostavljanje vrste veze, da Pokrajinski komitet odmah poalje detaljan izvetaj o stanju i prilikama u Crnoj Gori. Dao nam je 10 hiljada dinara i rekao da odmah otputujemo, koliko jo sutra, kako bismo to pre bili tamo. Na rastanku je meni rekao: Pazite uvajte ljude, mnogo smo kadrova izgubili u prvim borbama, a bez kadrova se ne moe organizovati i uspeno voditi borba. Mi te aljemo kao delegata Vrhovnog taba. Zadaci su zamani, odgovornost velika. Ti e jedno vreme tamo iveti ilegalno. Kada bude dovoljno ojaao pokret, videe, prestae potreba za ilegalstvom, ali mora shvatiti da mi tebe aljemo da pomogne organizaciju ustanka, a ne da pogine. Zato mora shvatiti da sve zadatke koji ti se postavljaju mora izvriti i pametno uraditi. Ne sme poginuti. Ovlaen sam da ti kaem da e te Partija mrtvog iskljuiti iz svog lanstva ako pogine. A to je najvea kazna za jednog komunistu, ti to zna.Voja LEKOVIC

2 U P 0 P I V S K I PARTIZANSKI BATALJON U USTANKU 1941.

OKUPACIJA 2 UPE PIVE

P red ustanak 1941. godine na teritoriji Pive nije bilo partijske organizacije, ali su ljudi znali za Partiju, cijenili su je i u ustanku se odazvali njenom pozivu1. Poslije kapitulacije bive vojske u Pivi za izvjesno vrijeme nije bilo okupatorskih trupa. Mogli su se vidjeti samo bivi vojnici koji su se vraali iz raznih jedinica sa fronta. Nosili su puke, a ponekad i poneto stvari do kojih je mogao doi u razbijenim magacinima prilikom naputanja svoje ratne jedinice. I mnogi seljaci su nabavili puke, bilo da su ih nali ili kupili za hranu ili novac. Biva vlast po selima je jo uvijek funkcionisala Zandarmi, finansi i optinari ostali su na svojim mjestima i ekali novog gospodara. Kad su krajem aprila Italijani okupirali Pivu i uspostavili svoju vlast, ostavili su na svojim mjestima one koji su dotada1 Prije drugog svetskog rata u upi Pivi (Pivska upa) su bile tri optine: Stabna, Goransko i Miljkovac (a ponekad je cijela teritorija obrazovala samo jednu optinu sa sjeditem na Goransku). Sve tri optine prostirale su se izmeu Vojnika, lijeve obale Komarnice i Pive, Maglica, Lebrnika i Golije. Bile su administrativno vezane za sresko mjesto avnik, a vie su gravitirale sjeditima graninih srezova: Nikiu, Gacku i Foi. Od jula 1941. godine do januara 1942. upa Piva je inila vojnoadministrativnu cjelinu. U vojnom pogledu imala je jedan partizanski bataljon od 6 eta, a u administrativnom jednu optinu. Bataljon je bio neposredno potinjen Durmitorskom narodnooslobodilakom odredu, a optinski narodnooslobodilaki odbor Sreskom narodnooslobodilakom odboru. Ona je i u partijsko-politikom smislu inila jednu cjelinu, jer je Optinski komitet KPJ bio posredno vezan za Mjesni, odnosno Sreski komitet Partije preko RK KPJ za Pivu. Sa teritorije upe Pive u toku NOR-a poginulo je oko 200 boraca, a bilo je preko 1000 rtava faizma.

39

uvali red i poredak za bivi reim. Radi kontrole teritorije utaborili su se na Goranskom i u Breznama. U prvo vrijeme inili su se bezazleni, ak i dobronamjerni. Odmah su obnarodovali da u Savniku daju po 8 kg ita na lana onih porodica koje ga nemaju, a takvih nije bilo malo. Popis su vrili u optini preko kmetova. Prvi utisci seljaka, posebno onih koji su bili gladni, nijesu bili loi. Treba hljeba. Stari inovnici su se razmahali kao da se nije nita dogodilo. Oni koji su otili u rat vratili su se. Malo je ko ostao na bojnom polju. Stari ljudi su se pitali kakav li je to rat. Govorili su da to nee tako dugo ostati, dola je tua vojska, zato se naa vojska nije tukla kao u prvim ratovima, prodali su nas za pare itd. U takvoj situaciji stupili su u akciju komunisti i drugi naredni ljudi. Od KPJ dobili su direktivu za rad. Mjesni komiteti avnikog i nikikog sreza poeli su da ispoljavaju svoj uticaj na stanovnitvo Pive i da pomau komuniste koji su se poslije sloma bive vojske vratili u svoja rodna mjesta, te se borbeno raspoloenje brzo irilo. Poinju se drati razni omladinski i drugi sastanci. Na njima se razjanjava situacija i ukazuje na sramnu kapitulaciju bive jugoslovenske vojske i vlasti. Skree se panja na zbrinjavanje izbjeglica koje su ostale bez hljeba. Ukazuje se na borbu protiv pijuna, govori se o sakupljanju oruja itd. Sve to narod shvata i vrlo rado prima. Od komunista prvi je na ovu teritoriju doao Veljko Mianovi2, student druge godine na Pravnom fakultetu. Poslije povratka u Pivu Veljko se povezao sa Radojem Dakiem2 Njegova borbenost i revolucionarnost poznata je i iz gimnazije u Pljevljima i drugim mjestima. Potie iz vrlo siromane porodice sa Goranska. Njegov otac Boo sluio je kod Muja Soice, a njegova mala skromna majka Miluka podizala je i odgajala Veljka i Olgu. Nalazei se neposredno uz domainstvo koje je imalo svega u izobilju, Veljko je kao dijete gledao rasko drugih i siromatinu svoga oca uporeivao sa bogatstvom onih kod kojih je njegov otac sluio. Nije to ostalo bez odraza na njega. Zbog toga je jo u mladim danima stupio na pozornicu revolucionarnog pokreta, u borbu za radnika prava, zbog ega je kao organizacioni sekretar Sreskog komiteta u ilegalstvu 1942. godine i svoj ivot poloio. Ubili su ga domai etnici usred Pive. Opkoljen u peini, nije se htio predati. Izdali su i njega i Milana Mianovia, predratnog lana KPJ, seljaka roenog na Goransku koji je prije rata ivio na Kosmetu. Milan je prvi na vratima peine pao od etnikih kuruma, o Veljko nije saekao da ga rane, ubiju i moda iva uhvate, ve je na oigled svih skoio iz peine niz strme litice prema r. Pivi i sebi oduzeo ivot. Tako je ostavio oca i majku bez jedinog sina, a Partiju bez lana koji je njene direktive i zadatke izvravao mladalaki i bez kolebanja.

40

Brkom 3 , a preko Brka sa Mjesnim komitetom, u koji su i Veljka kooptirali. Odmah je pristupio izvrenju postavljenih zadataka i pripremama naroda za otpor protiv okupatora. Sa starim lanovima Partije Gojkom Durutoviem i Milanom Mianoviem stvara prvu partijsku eliju, a na prvom sastanku Mjesnog (kasnije Sreskog) komiteta kome je Veljko prisustvovao imenovan je za sekretara RK KPJ za Pivu. Bilo je mnogo zadataka. Trebalo je prikupljati, evidentirati i uvati oruje i formirati gerilske grupe. Tako su krajem maja na teritoriji upe Pive formirane etiri takve grupe, koje su imale i po 30 boraca. Jednom grupom rukovodio je Zivko Jovovi 4 . Grupom u Goransku rukovodio je Laie Bakra 5 , veoma vrst omladinac koji je zbog svoje aktivnosti meu prvima postao lan KPJ u upi Pivi. Druga dva rukovodioca grupa Obren Vukosavljevi iz Seljana i Radoje Tadi iz Smrijena zavrili su tragino. U drugoj nolovini maja Mjesni komitet u avniku je donio odluku da se formira Optinski komitet za upu Pivu i imenovao Re jonski komitet, koji su sainjavali Veljko Mianovi, Radivoje Daki,6 Pero Zarkovi 7 i Radoje Tadi (poslije prijema u Partiju). Osim toga, Mjesni komitet je postavio zadatak da se prime u Partiju Jago urkovi, Laie Bakra, Radoje i Tadija Tadi 8 . U novoformirani Optinski komitet SKOJ-a uli su Radoje Tadi, sekretar, Blagoje Tadi9, Solumija Blagojevi 10 , Ratko Ljeevi 11 i Milorad Tasovi12, a u Optinski komitet: Veljko Mianovi, Gojko Durutovi i Radoje Tadi. Neposredno poslije toga u Partiju je primljeno jo nekoliko aktivnijih drugova, tako da su formirane tri partijske elije i to: u Breznama3 Roen u Crnoj Gori (Piva). Kao siromano dijete otiao je na izuavanje zanata u Beograd. Svojim revolucionarnim radom istakao se i vrlo rano postao lan KPJ i rukovodilac. Rukovodio je partijskom organizacijom u Beogradu, a po dolasku u Crnu Goru odmah postaje lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru. Poslije rata odlazi na lijeenju u Moskvu, gdje je i umro. 4 Seljak iz Bajova Polja, strijeljan u Nikiu od strane Italijana i etnika (uhvaen prilikom bjekstva iz zatvora). Iako nije bio lan Partije, imao je odlino dr-inje u nikikom zatvoru i na strijeljanju, kao pravi revolucionar. 5 Roen na Goransku. Strijeljan na Zabljakr od strane etnika. ' Radnik iz Beograda, rodom iz Crne Gore. 7 Student iz Beograda, rodom iz Nedajne. 8 Pravnik iz Smrijena, doao iz Subotice. * Student iz Smrijena, doao iz Beograda. 10 Seljanka iz Bukovca. " ak iz Brljeva, strijeljan od strane etnika. " ak iz Miloevia Pluine.

41

(Gojko Durutovi, Jago urkovi, Mihajlo Bajagi 13 i Obren Blagojevi14), na Goransku (Veljko Mianovi, Laie Bakra i Milan Mianovi) i u Smrijenu (Radoje, Tadija i Blagoje Tadi).ORUANE BORBE PIVLJANA

U maju i junu su vrene intenzivne pripreme za oruanu borbu. Naroita panja je poklanjana prikupljanju oruja, formiranju skojevske organizacije i pripremi najboljih ljudi za prijem u Partiju. Radi toga sam 6. juna, u dogovoru sa Veljkom, otiao u Avtovac kod svoga druga Veli je Paia, stolarskog radnika, koji je prije rata preko nekog poznanika iz vojnog magacina izvukao jedan puko mitraljez sa municijom i zakopao ga do zgodne prilike. Poto smo u Avtovcu zajedno radili dogovorili smo se o borbi protiv bive vlasti, mislei da tako komunisti treba da rade. Tamo je bio i obuar Raid Pai, za koga mi je Velja priao da je komunista. Sve je trebalo raditi u strogoj konspiraciji. Da bih doao do pukomitraljeza trebalo je prethodno uhvatiti vezu sa Velijom i vidjeti da li i oni prikupljaju oruje i ta rade. Kad sam doao u Lipnik, do kue seljaka Obrena i Milorada Bjelogrlia, kazali su mi da su ustae u Avtovcu. Odvraali su me da ne idem tamo, jer e me ustae ubiti. Ne sh va taj ui opasnost koja mi prijeti, ni jesam ih posluao, samo sam puku ostavio i produio prema Cengia kuli u Avtovcu. Kad sam se na putu preko Gatakog polja srio sa dva konjanika nije mi bilo ni malo prijatno. Po slovu U na njihovim kapama vidio sam da su ustae. Odmah se sjetih i onoga to mi rekoe pri prolazu kroz Lipnik. Vjerovatno su bili sa ustake stanice u Jaseniku. Tek kad sam preao most na raskrsnici puta koji vodi od Mulja prema Avtovcu srio sam se sa Velijom. Poznao me, iako se nijesmo vidjeli ve nekoliko godina, jer sam ja radio u akovici, a on u Avtovcu. Zauen, odmah me je upitao zato sam doao. Kad sam mu odgovorio, ree mi da su pukomitraljez i municija spremni, ali da treba to prije da se udaljim iz Avtovca. Na rastanku me je upozorio da prijeti opasnost Lipniku i Samoboru i da su neki ve poubijani. Povezujui to sa onim to su mi u Lipniku kazali nije mi bilo svejedno, ali se nijesam htio odmah vratiti. Kad sam uao u radnju trgovca Muma Hasanbegovia, njegov sluga i nekoliko ena su me zaueno gledali. Vjerovatno su i ove ene dole da vide ta ima novog u Avtovcu. Sigurno su i one ule za pri14

" Uitelj iz Brezana. Pravnik iz Bukovca. 42

preme i izvrenje pokolja. Na ulici nije bilo ljudi vjerovatno su neki otili da vre pokolj, a drugi su oajavali kod svojih kua. Ubrzo sam izaao iz radnje i poao nazad prema Lipniku. Kad sam doao tamo gde sam ostavio puku, rekao sam im ta sam uo. Izgleda da su oni to isto saznali i od nekog drugog. Ustae su tih dana naredili Lipnianima da predaju oruje koje su donijeli iz bive vojske. Kolebali su se ta da uine, ali, kad su saznali ta im se sprema, odluili su da ga ne predaju ve da saekaju da vide ta e biti. Dogovorili smo se da postave strau ispred sela, a ja sam produio u Ravno u katun Pjeice (teritorija Pive), gdje sam krajem dana naao nekoliko poznatih Pjeia. Rekao sam im ta se sve sprema, te su na moj predlog postavili strau na brdo Kovioc ispred Grgurske bare. Razgovarali smo i o prikupljanju puaka i njihovoj nabavci. Bio sam umoran. Veerao sam u kolibi Obrena Pjeia (seljaka iz Ravnog) i legao da se odmorim. Kad sam pred zoru, 7. juna 1941. godine, poao sa nekoliko Pjeia prema strai na Koviocu, na putu niz Grgursku baru sretosmo jednog seljaka iz Lipnika koji je evakuisao djecu prema Pivi. Ree mi da je borba poela, a i mi smo uli pucnjavu. Znali smo o emu se radi. Zato sam ga uputio da sa Glasovite to prije ispali nekoliko metaka iz puke i zove bilo koga iz Lisine da kae seljacima da odmah idu u pomo na Ravno. im se uo pucanj na granici Pive i Hercegovine, narod je sa svih strana hitao prema mjestu gde se vodila borba. Sa Kovioca su se uli urlici, borci su jurili prema Pastini Brzo sam izbio na Grebnice i vidio kako ustae bjee prema Jaseniku i Avtovcu. Dva su mrtva leala u Pastini. Glavni napad je usmjeren prema Jaseniku ustakoj stanici. Napad je bio munjevit, stanica je brzo zauzeta. Ustae su se povukle prema Avtovcu, ostavljajui jo jednog mrtvog. U ustakoj stanici bile su izvrene pripreme za dalja hvatanja i ubijanja nevinih ljudi. Spremili su konopce i lance za vezivanje, motke i maljeve za ubijanje. No, nije bilo kako su mislili. Otpor nasilju je dat i prva pobjeda je odnesena. Bilo je tu i slavlja i straha, mnogi su se ponosili na podvige, a neki seljaci su se plaili ta se uradilo. Pomo pristie. Alarm je preko cijele Pive munjevitom brzinom proao glasom ovjeka i puke. 7. juna uvee nalo se na Ravnom 250300 Pivljana, sa onima koji su u toku dana vodili borbu. Bilo ih je sa i bez puaka. Komandu nad njima jo niko nije imao. Doli su i neki andarmi koji su bili u slubi Italijana, a bilo je i penzionera. Kasnije sam saznao da su i Italijani sa Goranska doli do Jezeraca. Na Ravnom je nastala43

diskusija ta dalje raditi neki penzioneri i andarmi bili su protiv daljih napada i zgraali su se ta je tog dana uinjeno. Poslije izvjesnog vremena i raspravljanja jedan dio se vratio kuama, a drugi je prihvatio predlog da se ide dalje u napad. Mnogi iz pograninih sela Gacka ve su bili na poloaju prema Avtovcu, od Jasenika do Kazanaca, sa glavninom prema Cengia kuli i Avtovcu. Mi, koji smo bili za dalje akcije, spustili smo se do Gatakog polja, ali smo se vratili prema Pivi kad su Boo Bjelogrli (trgovac) i Milan Slijepevi 15 , oba iz Avtovca donijeli spisak zatvorenika u Avtovcu i molbu da se odustane od borbe, jer bi svi ovi zatvorenici bili poubijani ako bi i jedan metak bio ispaljen. U takvoj situaciji stigla je grupa ljudi iz okoline Jugovia Nevesinja da trai pomo i oruje, jer im je prijetila opasnost od ustaa iz Bora. S njima se nalazio i Vule Skoko1", stariji ovjek, krupan i odvaan poput starih junaka. Na 50 iz Pive i nekolicina iz sela oko Avtovca poli smo prema Brajieviima, s ciljem da se neprimjetno provuemo izmeu s. Bahori i Graanice. Kad smo stigli u Brajievie preduzeli smo mjere da naredne noi prikupljeni narod i stoku iz perifernih sela koja su bila ugroena od Bora evakuiemo preko Graanice u pravcu Pive. Poto je to uspjeno izvreno uputili smo se prema Pivi. Negdje oko 25. juna pronosili su se glasovi da treba ii u napad na Avtovac i Gacko. Prethodne dvije uspjene akcije, zatim saznanje o zloinstvima ustaa u Koritima (u jamu su bacili oko dvije stotine maljem ubijenih ljudi), napad Njemake na Sovjetski Savez, prikupljanje oruja, formiranje udarnih grupa, slobodarske tradicije i mrnja prema okupatoru sve je to doprinijelo da se okupi masa ljudi za dalje akcije. Tako je 27. juna uvee iz Pive krenulo oko 250300 boraca. Oni su 28. juna nou, zajedno sa Gaanima, Golijanima, Banjanima i Korianima sa uspehom izvrili napad na Avtovac. Iako nije bilo jedinstvene komande, zloinstva ustaa u Hercegovini prethodnih dana ogorila su mase i podstakle ih na borbu, tako da su ustanici bili jedinstveni i idejno spremni za obraun sa njima. U ovom napadu na Avtovac poginuli su Pivljani: Jakov Adi, seljak iz Lisine, Milovan Blei iz Seljana, Vojin i Gavrilo Doder, seljaci iz Ravnog, dok je, prema raspoloivim podacima ubijeno 14 i ranjeno oko 50 ustakih i italijanskih vojnika i oboren jedan avion. Poto su Italijani poslije ovogBivi djelovoa optine Avtovac. " Seljak iz Jugovia. poginuo kao komesar ete na Boru 1942. godine. 4415

napada brzo intervenisali jednom motorizovanom kolonom, morali smo se povui. Kolika je panika uhvatila ustae vidi se i iz njihovog izvjetaja o ovim borbama koji su poslali Orunikoj pukovniji u Sarajevu, u kome se ale kako je na njih napalo 1500 ustanika, kako su se nalazili u vrlo tekoj situaciji itd. Poeli su i Gacko da evakuiu i nije trebalo mnogo pa da i ono bude likvidirano.USTANAK U ZUPI PIVI

Dok su se vodile borbe u Hercegovini, lanovi Partije na teritoriji upe Pive su povezivali one koji su u tm vremenu doli iz drugih mjesta i najaktivnije ljude sa terena. Po selima se dre konferencije, formiraju skojevske grupe i prikuplja oruje. Na zboru Pivljana i Gaana 18. jula na Ravnom 17 , ljudi naklonjeni bivem reimu, kao to su bili Marko i Milorad Popovi i njima slini, pokuali su da raspiruju mrnju Srba prema muslimanima i da izazovu bratoubilaku borbu. Poto su osjetili ustanak u Srbiji i Crnoj Gori i borbeno raspoloenje naroda, oni su na neki nain htjeli da privuku panju na sebe i da se stave na elo naroda. Meutim, komunisti iz upe Pive i simpatizeri Partije prozreli su ovu namjeru i preduzeli mjere da se sprijei raspirivanje bratoubilakog rata, ali da se u isto vrijeme i ne otupljuje otrica ustanka. Zato su na zboru u ime Partije govorili Veljko Mianovi i Obren Blagojevi. Poto su seljaci pozdravili stav Partije, na zajednikom skupu je upuen proglas muslimana sa zahtjevom da se prekine bratoubilaka borba i da se vodi borba protiv okupatora i ustaa koji su pobili toliko nevinog naroda. Toga dana je stigla direktiva za dizanje ustanka. Poto je dan bio na izmaku, komunisti i ostali koji su se vratili sa Ravnog u Smrijeno morali su brzo da rade. Gojko i Obren su sa drugovima iz Brezana odmah poli preko Ledenice, kako bi je preli za vidjela, a ostali su se razili po svojim selima da obavjetavaju narod da ide na odreena zborna mjesta, odakle je po planu trebalo krenuti u napad na Italijane u Goranskom. Na zbornom mjestu Presjeka okupilo se 100150 ljudi sa pukama i bez puaka. Obren Vukosavljevi je dobio zadatak da okupi Seljane i Sinane (oko 50 boraca) i udari na Goransko od Oljika, dok su Veliko i Milun Gagovi18 otili da sa Pluinj anima i drugima preko Okrajnika napadnu andarmerijsku17

Po miljenju nekih drugova zbor je odran 12. jula. Pravnik iz Bezuja. 45

stanicu. Tamo je bio i Vukosav Topalovi19, oficir bive vojske iz Pluina. Najjaa grupa sa Presjeke, koju su sainjavali seljaci iz Smrijena, Stolca, Zabra, Kovaa i drugih sela prema Hercegovini, napala je preko Zavadita italijansku kasarnu i brzo likvidirala njenu posadu. Italijani su pokuali da odstupe prema Nikiu, ali su ih na Oljaku doekali Seljani, Sinani i drugi i razoruali 31 karabinijera, biveg andarma i finansa. Tu je zaplijenjeno: jedan mitraljez fijat, 2 pukomitraljeza, 40 puaka, bombi, pitolja, municije i dr. Sjutradan ujutro (19. jula) Goransko je bilo slobodno. Ovoga dana je i na Breznama razoruano 6 karabinijera, a 8 andarma se predalo i prikljuilo ustanicima, dok je ranjen samo jedan na drug. Nastalo je opte veselje, a Petar Dobrilovi, trgovac iz Goranska kada je vidio da ga niko nije napao iznio je vreu cigareta, paklie duvana i bure rakije i podijelio ustanicima. Toga dana je na Izvijetnjaku odran sastanak lanova Partije i istaknutijih ustanika kome su pod rukovodstvom Veljka Mianovia, pored ostalih, prisustvovali Radoje i Tadija Tadi, Obren Vukosavljevi, Vukosav Topalovi i Janko Tadi. Poslije kratke diskusije postavljeni su sledei zadaci: da se uhvati veza sa Pivskom planinom, Golijom, avnikom i Nikiem i da se ispita tamonja situacija; da se uva plijen i da se nau pouzdani drugovi kojima e se predati mitraljez i pukomitraljez; da se pregleda i spali arhiva u optini i andarmerijskoj stanici; da se po selima formiraju strae i pojaa budnost prema Hercegovini i Bosni; da se popie oruje i ljudstvo po selima; da se formiraju narodni odbori i pomognu izbjeglice,. da se zakae zbor na Goranskom, na kome e se objasniti politika situacija i izabrati Vukosav Topalovi za komandanta bataljona, a nikako Mitar Pejovi 20 , poto je radio u obavjetajnoj slubi u Beogradu; da se u radnji trgovca Dobrilovia normiraju cijene po kojima e se roba ubudue prodavati; da se od Muja Soice uzme radio-aparat, itd. Poto su zauzete pota i optina, Tadiji Tadiu je povjereno da preuzme vlast u optini i uniti arhivu. Istog dana je" Poginuo na Sutjesci. ->0 Oficir bive vojske iz Beograda, ubijen kao etniki komandant bataljona. 4b

odreena komisija koja je normirala cijene svih artikala u radnji Petra Dobrilovia. Spisak artikala istaknut je na vidnom mjestu. Seljaci su to pozdravili. Zatim su Veljko i Radoje bez tekoa dobili radio-aparat od Muja Soice.ZBOR NA GORANSKOM I PRVA KOMANDA PARTIZANSKOG BATALJONA

Na zboru, koji je 2. avgusta 1941. godine odran na Goranskom, pod rukovodstvom komunista, prisustvovalo je oko 500 Pivljana iz upe Pive, zatim Radoje Daki Brko, Obrad Cicmil21 i Radivoje Daki sa Pivske planine i jo nekoliko drugova iz Hercegovine. Poslije govora Veljka Mianovia, Obrada Cicmila, Obrena Blagojevia i Dura Vukotia (senator iz Beograda), uzeo je rije Danilo Radoji (poslanik iz Stabana). On se u poetku svog govora pozvao na kralja i vladu, ali je odmah bio uutkan i zamalo to nije jo gore proao. Zatim je na zboru odlueno da se Zupopivski bataljon formira na plemenskom teritorijalnom principu, kako je to raeno u vrijeme stare Crne Gore. Pored Vukosava Topalovia, koji je izabran za komandanta bataljona, u tab su uli: Janko Tadi kao zamjenik komandanta, Obren Blagojevi kao komesar i Veljko Mianovi kao zamjenik komesara (lice za vezu sa narodom). Bataljon je imao est partizanskih eta: Brezansku, pod komandom Pera Radojevia (iz Brezana), Mihajla Bajagia, Luke Jovovia (seljaka iz Bajova Polja) i Vasilija Pejovia 22 ; Goradansku, pod komandom Milutina Mianovia (uitelja iz Goranska) Lala Bakraa, Obrena Vukosavljevia i Mija Adia (seljaka iz Sinca); Muratovaku pod komandom Rado ja Tadia, Janka Cicmila23, Jovana Jovovia i Raka Radoiia 24 ; Glasovitsku, pod komandom Vukaina umia 25 , Radosava Bajagia (studenta iz Zukve) i Nikole Pejovia 26 , Mutapa Lazara, pod komandom Blagoja Adia (seljaka iz Pluina), Milorada Tasovca, arka Ljeevia (seljaka iz Budnja) i Radivoja Kandia 27 i Mratinjsku etu pod komandom Milete alasana 28 , Mihajla Mandia (seljaka iz Mratinja) i Ratka Ljeevia. I ete su podi81 e

Profesor iz Pia, doao iz Makedonije. ak iz MiJjkovca, poginuo u NOB. a Poginuo u NOB. 84 Iz s. Kovaki, poginuo poslije rata. 15 Pravnik iz Jasena, umro poslije rata. " Seljak iz Oraha, poginuo u etnicima. " Oficir bive vojske, poginuo u NOR-u. a Podoficir bive vojske iz Mratinja. 47

jeljene na vodove na teritorijalnom principu. U komande eta u to vrijeme su uli najodaniji i najugledniji ljudi sa dotine teritorije (od kojih su samo neki kasnije otili u izdaju). Bataljon je imao oko 800 boraca, 1 mitraljez, 2 pukomi trai jeza i oko 500 puaka. Iz njegovog sastava formirana su i odlazila van Pive i po dva bataljona, jaine 200300 ljudi. On je u osnovi imao svu vlast na teritoriji upe Pive. Iako su se njegovi borci nalazili u formacijskom sastavu eta, vodova i desetina, ipak se njegovo ljudstvo nikad nije u cjelini nalo na jednom zbornom mjestu. Naprotiv, na odreenom zbornom mjestu se prikupljalo onoliko boraca koliko bi se odredilo za izvrenje predstojeeg zadatka ili koliko se dobrovoljno javi za neku akciju. Zbog toga su se privremeno formirale jedinice sa drugim nazivima, kao na primjer: bataljon Bajo Pivljanin, Pivski bataljon, samostalne ete itd., najee kombinovano iz Zupe i Pivske planine. Po izvrenom zadatku borci su se u odreenom vremenu vraali u matini bataljon, a na njegovo mjesto su odlazili drugi i si. Iz matinog bataljona vrena je popuna i drugih jedinica u sastavu Durmitorskog ili Nikikog NOPO koje su dejstvovale van teritorije Pive. Ovakvo formacijsko stanje potpuno je odgovaralo za ono vrijeme. Sve to se nalazilo na slobodnoj teritoriji bilo je pod upravom komande bataljona i odbora. Stoka, ito, odjea i obua seljaka sluili su za izdravanje bataljona i drugih jedinica i bolnica. Zbog toga su i borci morali raditi sa ostalim ukuanima. A im bi im bio uruen poziv, ostavljali bi rad; uzimali puke u ruke i ili u borbu. Nai magacini su se nalazili u kuama seljaka, a seljaci su bez ikakve nadoknade dobrovoljno ili po razrezu davali za vojsku ono to je bilo nuno. U stvari, tu je bila u punom smislu sprovedena opta mobilizacija. Djeca su uvala ovce, a ene i djevojke su plele arape i dempere i tkale platno i sukno za odijelo. Sa teritorije ete, odnosno bataljona, niko se nije smio udaljiti bez propisne dozvole, jer se redovno moralo znati ko je na licu a ko odsutan. Vojna nastava se izvodila samo sa onima koji ni jesu sluili vojsku, naroito u rukovanju pukom, dok su lanovi KPJ i izgraeniji drugovi redovno obavjetavali ljudstvo o situaciji. Najvie je govoreno o pravilnosti nae borbe, o tome kakvo e drutveno ureenje biti poslije rata, kako napreduje Crvena armija, kakav je cilj Hitlera i faista itd. Onima koje nijesmo mogli ubijediti oduzimali smo prehrambena sredstva, a onima koji bi se otvoreno suprotstavljali sudio je narodni sud. Prema jednoj direktivi koja je dobijena krajem jula formirana je jedna kombinovana eta pod komandom Veljka Mianovia i Janka Tadia, sa zadatkom da uspostavi vezu sa48

Branko

Sotra:

KOLONA

(linorez)

Gornjim Poljem, a eventualno da zajedno sa drugim jedinicama napadne na Niki, ili da pripremi odbranu Pive ukoliko bi Italijani krenuli prema Javorku. A da ne bi prodrli ovim pravcem trebalo je razruiti put preko Javor ka, na emu je Brezanska eta ve radila. Meutim, kombinovana eta nije otila u Gornje Polje, poto je Veljko Mianovi, koji je prethodnog dana iao u Savnik, po povratku na Brezna preporuio da se jo saeka i da se i dalje zapreava put preko Javorka. Do zadravanja u Breznama dolo je zbog prodora Italijana od Nikia prema Savniku. Sjutradan nas je jedan kurir iz Savnika obavijestio da Italijani ve prodiru u Savnik i saoptio nam da se vratimo u sela i saekamo dok se vidi da li e Italijani krenuti od Nikia prema upi Pivi. I dok se eta vraala prema Goransku tri italijanska aviona su skoro itav sat bombardovala Goransko. Tom prilikom su poginuli Petar Dobrilovi i jo jedan drug, a trojica su ranjena. Poslije prodora Italijana od Nikia i Pljevalja u Savnik i Zabljak i bombardovanja Goranska, oekivao se njihov pohod i na upu Pivu. Ali poto do toga nije dolo, ovdje se ranije no u drugim mjestima popravilo nepovoljno stanje koje su izazvali italijanski uspjesi. Tako smo ubrzo organizaciono sredili ete i izabrali i aktivirali narodnooslobodilake odbore. Narednih dana seoski odbornici su za predsjednika optinskog narodnog odbora u upi Pivi izabrali Beka Jovovia 29 , a za sekretara Gojka Durutovia. Izboru komande teritorijalnog bataljona i optinskog narodnooslobodilakog odbora prethodio je aiktivan rad komunista po selima, u kojima su birani komandiri vodova, eta i odbornici. Moral naroda bio je na visini. Mnogi su se isticali aktivnou i nepokolebljivou. U partijsku organizaciju su primljeni novi drugovi (Rade Tadi, Rado Radojevi, Solumija Blagojevi, Jovan Jovovi), a irila se i skojevska organizacija. Optinski komitet SKOJ-a bio je veoma aktivan. Omladina se sasta jala i radila u svakom selu. Ona je bila nosilac poleta i rada na irokom frontu. Meutim, organizaciono se nije dobro radilo. Za prijem u SKOJ bio je vrlo otar kriterij, a za prijem u Partiju jo otriji. Iako su postojali realni uslovi da se u Partiji i SKOJ primi vei broj aktivnih i narodno