Upravljanje rizikom preduzeća(Enterprise Risk Management – ERM)

Sistem upravljanja rizikom preduzeća

Sistem upravljanja rizicima je proces je kojim organizacije metodološki vode računa o rizicima povezanim s njihovim aktivnostima radi postizanja kontinuirane dobiti, kako unutar svake aktivnosti, tako i u celokupnom portfelju aktivnosti.

Cilj sistema upravljanja rizicima u preduzećima je stvaranje vrednosti i smanjenje posledica rizika.

proces, koji se odvija i teče unutar preduzeća1

upravljan od strane ljudi na svim nivoima organizacije2

primenjen u postavljanju strategije3

primenjen širom preduzeća, na svakom nivou i u okviru svake poslovne jedinice4

dizajniran da identifikuje potencijalne događaje koji, ukoliko se dogode, utiču na preduzeće5

obezbeđuje prihvatljivu garanciju menadžmentu i upravi preduzeća6

sposoban za postizanje ciljeva u jednoj ili više odvojenih ali preklapajućih kategorija7

Okvirna načela upravljanja rizikom preduzeća:

Trodimenzionalni model sistema upravljanja rizicima u preduzeću

Komponente upravljanja rizikom preduzeća:

Komponente upravljanja rizikom preduzeća:

Analiza poslovne aktivnosti

Identifikacija rizika

Analiza rizika

Određivanje reakcije na rizik

Praćenje rizika

Fazeupravljanja rizikompreduzeća

FazeFaze

upravljanja upravljanja

rizikomrizikom

preduzepreduzeććaa

Izveštavanje o riziku

Prema Chapman-u, proces upravljanja rizikom preduzeća sastoji se iz šest faza:

Analiza poslovne

aktivnosti je prvi korak u ukupnom

procesu upravljanja

rizikom preduzeća.

Analiza poslovne aktivnosti

Osnova je za sve

naredne faze koje

slede.

Osnovni cilj je

razumevanje poslovnih procesa,

te informisanje ostalih faza procesa upravljanja

rizikom.

Neophodna je zbog

razumevanja pozadine posla, specifičnih poslovnih aktivnosti, procesa ili projekata koji

predstavljaju

predmet

razmatranja rizika.

1. Analiza poslovne aktivnosti

2. Identifikacija i opis rizika

Identifikacija rizika je proces kojim se identifikuju i dokumentuju potencijalni rizici.

To zahteva temeljno poznavanje organizacije preduzeća, tržišta na kojem ono posluje, pravnog, društvenog, političkog i kulturnog okruženja u kojem egzistira, kao i zdravo razumevanje njegovih strateških i operativnih ciljeva, opasnosti i pretnji povezanih s postizanjem tih ciljeva.

Da bi se rizici prepoznali i da bi se pripremilo iznalaženje odluka, potrebne su odgovarajuće strukture i metode identifikovanja rizika.

Prema „Metodu 123“, jednom od najprihvaćenijih metoda za upravljanje

rizicima, rizici nekog projekta se mogu kategorisati na sledeći način:

•Zahtevi nisu jasno specifikovani

•Specifikovani zahtevi ne zadovoljavaju potrebe

klijenata

•Zahtevi nisu merljivi

•Nisu identifikovana poslovna očekivanja

•Poslovne korisnosti nisu merljive

•Konačno donešeno rešenje ne ispunjava

poslovna očekivanja

•Planirani rok projekta je prekratak

•Nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti i zadaci

•Nisu tačno isplanirane međuzavisne aktivnosti

•Nisu jasno definisani zahtevi isporuka

•Nisu jasno definisani zahtevi u vezi kvaliteta

•Isporučeni proizvodi ne odgovaraju traženom

kvalitetu

•Obim projekta nije jasno određen

•Projekat se ne sprovodi u okviru planiranih

granica

•Promene u projektu negativno utiču na projekat

•Problemi tokom projekta nisu na vreme rešavani

•Slični problemi se kontinuirano javljaju u

projektu, nerešeni problemi pretenduju da

postanu novi rizik projekta

•Troškovi projekta premašuju dodeljena sredstva

•Postoje neplanirani izdaci na projektu

•Nejasno su definisani kriteriji za isporuku

projekta

•Klijenti ne prihvataju isporuku projekta

•Kupac je nezadovoljan načinom isporuke

•Nekontrolisana komunikacija stvara probleme u

projektu

•Ključne interesne grupe (stakeholder-i) nisu

upoznate sa napredovanjem projekta

•Osoblje koje radi na projektu nema

odgovarajuću kvalifikaciju

•Evidentan je nedostatak opreme neophodne za

projekat i manjak neophodnog materijala

•Nisu definisana očekivanja prema dobavljačima

•Dobavljači ne zadovoljavaju očekivanja

•Problemi s dobavljačima negativno utiču na

projekat

• obrada svakog identifikovanog rizika,

• analiziraju se postojeće kontrolne mere u sistemu,

• kvantifikacija rizika radi odabira najboljeg načina zaštite,

• procenjuje se opravdanost uvođenja dodatnih protivmera.

3. Analiza rizika

Analiza rizika je često složen postupak, u okviru kojeg se vrši:

Načelno, analiza se može podeliti na kvalitativnu i kvantitativnu analizu, iako navedene etape variraju u detaljima, zavisno od odabranog metoda analize rizika.

Rizik se procenjuje na

temelju verovatnoće nastanka

događaja i pretpostavljne

visine gubitka tj. štete

Kvantitativna

analiza

Kvalitativna

analiza

Nepostojanje i nepouzdanost

podataka o verovatnoći

nastanka događaja

Događaji koji se analiziraju

često su međusobno zavisni i

u određenoj korelaciji

Najrašireniji pristup analizi

rizika

Nisu potrebni podaci o

verovatnoći, već se koristi

procena mogućnosti gubitka

(štete)

Ne uvažava apsolutne

vrednosti parametara, nego

kvalitativno uzima njihov

uticaj na rizik

Ocena verovatnoće i uticaja rizika predstavlja osnovu za rangiranje rizika i mogućnosti preduzeća.

Verovatnoća rizika predstavlja mogućnost ostvarenja rizičnog događaja, dok je uticaj rizika posledica nastanka rizičnog događaja na ciljeve preduzeća.

Efekti rizika:

•negativni (opasnosti) i

•pozitivni (mogućnosti).

Matrica nivoa rizika

4. Određivanje reakcije na rizik4. Određivanje reakcije na rizik

Izbegavanje Smanjenje Prenos Prihvatanje

• analizom odstupanja od planiranih veličina

i trendova razvoja,

• merenjem tehničkih performansi

tokom izvođenja,

• kontinuiranim analiziranjem raspoloživih rezervi,

• održavanjem redovnih sastanka na kojima se

kontroliše stanje aktivnosti,

• druge tehnike.

5. Praćenje rizika

U okviru procesa upravljanja rizikom obavlja se sistematsko praćenje i evaluacija rezultata primenjenih strategija i njihovo poređenje sa postavljenim kriterijumima.

Sprovođenje postupka:

Registar rizika

6. Izveštavanje o riziku

Komunikacija

Izveštavanje Dokumentovanje

• stvara okosnicu koja omogućuje organizaciji dosledno i kontrolisano

odvijanje aktivnosti,

• poboljšava proces donošenja odluka,

• povećava transparentnost poslovanja, poboljšava planiranje i

određivanje prioriteta kroz svobuhvatno i strukturirano

razumevanje poslovnih aktivnosti promenljivosti prilika,

• pridonosi efikasnom korišćenju/raspodeli kapitala i sredstava u

organizaciji, smanjujući promenljivost u manje važnim područjima

organizacije,

• štiti i uvećava imovinu i imidž preduzeća, razvija i pruža potporu

ljudima na bazi znanja,

• povećava mogućnost privlačenja potrebnih kadrova, jer se preduzeće

percipira kao manje rizično te optimizira operativnu efikasnost.

Zaključak

Sistem upravljanja rizicima štiti preduzeće i interesne grupe dodajući im vrednost na način da:

Hvala na pažnji!