upravljanje e-otpadom u srbiji

Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.


Sadržaj

Uvod .................................................................................................................................................... 2

1. Metodologija ................................................................................................................................. 42. Definisanost ................................................................................................................................ 5

2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5

2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5

2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6

2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6

2.3.2. Stanovništvo .................................................................................................. 6

2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6

2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7

2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9

2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11

2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 123. Zakonodavstvo RS .................................................................................................................... 14

3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14

3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim

otpadom) ................................................................. 143.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-

otpad ................................................................ 183.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju

1


uticaja na oblast e-otpad ......................................................................... 234. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28

4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28

4.1.1.Proizvođači ................................................................................................. 28

4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29

4.2. Potrošači .................................................................................................................... 32

4.3. Sakupljači ................................................................................................................... 33

4.5. Recikleri ..................................................................................................................... 35

4.6. Refabrikovanje .......................................................................................................... 41

4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42

4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 445. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45

5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45

5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46

5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48Zaključak ....................................................................................................................................... 51Literatura ........................................................................................................................................ 54

2


UVOD

Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. Predviđen je rast do 2% do 2010. godine. U SAD-u, on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. U EU, WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje. U zemljama u razvoju on iznosi od 0.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje, otpad raste eksponencijalno. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju, tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je e-otpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. U širem smislu reči, on sadrži metale koji u svom sastavu imaju, ali i ne moraju da imaju, gvožđe, metale, plastiku, staklo, drvo i ivericu, štampane ploče, beton i keramiku, gumu i drugo. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE, zatim sledi plastika (21%), metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker, aluminijum i plemenite metale kao što je srebro, zlato, platina, paladijum... Prisustvo elemenata kao što su olovo, živa, arsen, kadmijum, selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad, a koji premašuju propisane količine, se vode kao opasan otpad. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/e-otpada se smatra otrovnim.

Zato su namenjeni ponovnom korišćenju, popravci ili odlaganju. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom, prekograničnom i globalnom nivou. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja, njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima.

U poslednjoj deceniji, razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona, uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. Kao rezultat svega, količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu.

Kao i u celom svetu, region Balkana uključujući R.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada.

Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem e-otpada vrlo velik, kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih

3


regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada.

Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS, jer preciznih podataka nema, na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima, ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv, radio i komunikacione opreme) u 2009. godini iznosio je 413.1 miliona evra.

Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. god), kao i 2006. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti, kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. Međutim, problem je svakako monitoring, prikupljanje, odlaganje i reciklaža e-otpada.

Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS, nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada, nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama, postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada, nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS.

U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK), ComputerAid International (UK), ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira, ali što je najvažnije, da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji, tako i u ostalim balkanskim zemljama. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje, Makedonija, Hrvatska, Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje).

4


1. Metodologija

Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona, obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama, fokus grupama i urađeni upitnici.

Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. vladine i komercijalne), izveštaje o e-otpadu, baze podataka, nacionalne statistike... održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća), operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji.

Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji, odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje), povraćaju sredstava po kompaniji i sl. Čak i podaci koji su dostupni variraju, ali ne postoje konkretni podaci, što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama!

Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. Pitanja koja smo im postavili su:

1. Koliko tona EE otpada godišnje preradite?2. Broj zaposlenih u Vašoj firmi?3. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i

koje količine mislite da se tim putem recikliraju?4. Koje materijale izdvajate iz EE otpada?5. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na

deponije)?6. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i

ukupno)?7. Utrošak el. energije u KWh po toni EE otpada?8. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima?

Međutim, od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada, predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke, samo neke okvirne cifre i odgovore.

Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca, PLANT Plus iz Niša, Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota, Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA. Za potrebe istraživanja, zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači, distributeri, potrošači, prerađivači, urađeno je:

Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija Minimum 5 fokus grupa Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem e-otpada

je popunilo upitnik

5


Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca, distributera i sakupljača, kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme, građanima i preduzećima

OgraničenjaZa ovo istraživanje važe sledeća ograničenja:

- Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka, tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora

- Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno

6


2. Definisanost

2.1. Prostorni obuhvat istraživanja

Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije. Shodno cilju, studija je sprovedena na nacionalnom nivou, fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika. Po dostupnim podacima, saradnja u oblasti prekogranične trgovine e-otpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.). Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou, tj. unutar zemlje.

2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehničke karakteristike

Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad, u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad, fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda:

- Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati)- Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV, radio, DVD, telefonski

aparati...)- IT oprema (desktop i laptop računari, tastatura, miš, ekran....)- Klima uređaji

Tabela 1. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda.

Tip proizvodaProsečna težina

proizvoda

Prosečna starost aparata pri

odlaganju u otpadKombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l

76 kg 15 god

Električni šporet 47 kg 12-15 godVeš mašina kapaciteta 6 kg 57 kg 10 godKlima uređaj 43 kg 5 godTV aparati 20 kg 10-12 godLCD televizori 7.1 kg 8 -10 godDesktop računari 16 kg 3-5 god

7


(uključujući monitor, tastaturu, miš i kućište)Mobilni telefon 0.094 kg 1-3 god

Izvor: internet stranice vodećih distributera; istraživanje na terenu

Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina, nakon čega se odlažu kao otpad. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni, čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine, uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije.

2.3 Indikatori razvoja

2.3.1. Fizički kontekst

Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi, u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88.361 km2. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine, Vojvodina (21.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10.887 km2) koja se nalazi na jugu. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom, 114 km), Bosna i Hercegovina (granica, 312 km), Bugarska (granica, 318 km), Hrvatska (granica, 241 km), Mađarska (granica, 151 km), Crna Gora (granica, 211 km), Rumunija (granica, 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica, 221 km). Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. Dunav, koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske, preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km), Drina (220 km), Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km). Velika Morava (185 km), pritoka Dunava, teče kroz južne planinske krajeve. Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. Pejzaž je raznovrstan; od ravnica do visokih planina. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2,656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2.000 metara. Vojvodina, koja se nalazi na severu, je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica, planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C. Prosečna temperatura u julu u Beogradu, u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C.

U planinskim krajevima, sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre, sa niskim temperaturama i jakim snegom. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom, koje je

8


pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije. Osnovni usevi su zitarice (npr. kukuruz i psenica), stocna hrana (npr. lucerka) i industrijska hrana (npr. šećerna repa i duvan). Srbija je takođe bogata mineralnim resursima. Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona. U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra.

2.3.2. Kontekst stanovništva

Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7.500.000 (prema podacima iz 2006.). Kosovo i Metohija, koja je pod UNMIK-om od 1999. godine ima 1.900.000 – 2.300.000 (procene iz 2001/2002). Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo. Veći gradovi obuhvataju glavni grad, Beograd (1.576.124 stanovnika); komercijalni centar Novi Sad (299.294 stanovnika); sabraćajni i industrijski centar Niš (250.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.802 stanovnika). Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti. Svi indikatori, za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. Životni vek se blago povećao, ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta.

2.3.3. Ekonomski kontekst

Imajući u vidu BDP koji je za 2010. godinu procenjen na $80,602 milijardi ili $10.897 po glavi stanovnika, Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede.Direktna strana ulaganja u 2006. godini su bila $5,85 milijardi ili €4,5 milijardi. Direktna strana ulaganja u 2007. su dostigla $4,2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. procenjen na $6.781. Stopa rasta BDP je povećana za 6,3% u 2006. i dostigla 7,5% u 2007. i 8,7% u 2008. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta. BDP u Srbiji je 2008. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji.

Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6,6% u protekle 3 godine, strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom”

Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik, Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel, Philip Morris, Microsoft, Fiat, Coca-Cola, Lafarge, Siemens, Carlsberg i druge. Na polju energetike, ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije, Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske, HVB Bank iz Nemačke, Erste Group iz Austrije, Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché, nemački Metro Cash and Carry, grčki Veropoulos, i Slovenački Mercator. Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća.

9

http://en.wikipedia.org/wiki/Mercator_(retail)

http://en.wikipedia.org/wiki/Veropoulos

http://en.wikipedia.org/wiki/Metro_Cash_and_Carry

http://en.wikipedia.org/wiki/Intermarch%C3%A9

http://en.wikipedia.org/wiki/Piraeus_Bank

http://en.wikipedia.org/wiki/Eurobank_EFG

http://en.wikipedia.org/wiki/Erste_Group

http://en.wikipedia.org/wiki/Erste_Group

http://en.wikipedia.org/wiki/HypoVereinsbank

http://en.wikipedia.org/wiki/Soci%C3%A9t%C3%A9_G%C3%A9n%C3%A9rale

http://en.wikipedia.org/wiki/Cr%C3%A9dit_Agricole

http://en.wikipedia.org/wiki/Cr%C3%A9dit_Agricole

http://en.wikipedia.org/wiki/Carlsberg_Group

http://en.wikipedia.org/wiki/Siemens

http://en.wikipedia.org/wiki/Lafarge

http://en.wikipedia.org/wiki/Coca-Cola

http://en.wikipedia.org/wiki/Fiat

http://en.wikipedia.org/wiki/Microsoft

http://en.wikipedia.org/wiki/Philip_Morris_International

http://en.wikipedia.org/wiki/US_Steel


2.3.4. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu

Energija

Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje.

Srbija je nekada proizvodila 65,5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit, 33% dolazi od hidro-elektrana i 1,5% od kombinovanih i drugih elektrana. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja, dok se 33% greje na struju, 7% na drvo, 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja.

Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Sve u svemu, postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije. Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1.800 hektara zemljišta. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac, već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina). Gubici u prenosu i distribuciji su 3,2% i 7% redom. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7,8 miliona tona godišnje – 4,8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu.

Rudarstvo

Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0,5% – 1,3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. Sadržaj bakra iz rude varira od 0,35% - 0,7%. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa.

Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1,4 – 1,7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja. Oko 40.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta.

Industrija

Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića, hemijske proizvode i hemikalije, obradu metala, naftne derivate, proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale, mašine i uređaje i električne aparate. Glavni industrijski centri su Bor, Kragujevac,

10


Pančevo i Šabac. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan, živu i druge teške metale, ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan. Ovo se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima, dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača, ali ne postoje u praksi. Sve ovo, u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja, za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu.

Poljoporivreda

Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19,2% BDP Srbije. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. Prinosi useva, narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. Drugi regioni u zemlji, narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1,78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. Oko 1,57 miliona hektara, pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka, je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava, ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna.

Transport

Tokom prošle decenije, Srbija je naglo postala motorizovana. Trenutno postoje 2,4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1.000 stanovnika, ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. Samo 1,3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke, da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile.

Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte, a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova, čađi, sumpor-dioksida (SO2) i azot-oksida (NOx). Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope

11


(izuzev Crne Gore). Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. Međutim, Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. godine.

2.3.5. Kontekst životne sredine

Voda

Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav, Savu, Tisu i druge vodene tokove. Godine 2008. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. 55,4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora, 42% od površinskih voda kao što su izvori, vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2,7% iz drugih javnih zaliha vode.

Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene, kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode, uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Prema poslednjim podacima UNICEF-a, 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Kao prvi se navodi gubitak vode, npr. 30% snabdevene vode. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom. Naime, u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde, dok 6,5% nije ispunilo bakteriološke standarde. Naposletku, upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode, tokovi nastali navodnjavanjem, vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina, kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. U procentima, 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Najveći gradovi – Beograd, Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. Pored toga, neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje

12


otpadnih voda. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji.

Vazduh

Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane), saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac, Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu, sumpora i azot-oksida. Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. Nepostojanje opreme, zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, fabrike cementa u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu, Šapcu i Smederevu. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija, nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera, slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje.

Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti, neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0,45 milijardi evra do 1,37 milijardi evra, ili 1,8 – 5,5% BDP.

Biodiverzitet

U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska, srednjeevropska i pontsko- južnosibirska. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore, od čega 8,06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1,5% (59 vrsta). Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim. Oko 6,5% (5.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. Srbija ima 5 nacionalnih parkova, 98 prirodnih rezervata, 16 zaštićenih pejzaža, 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka. Pored svega ovoga, 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima. Šest oblasti - Labudovo okno, Liduško Lake, Obedska Bara, Peštersko polje, Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine.

Šume

Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19,3%). Geografski položaj zemlje,

13


klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća.

Međutim, ekonomski potencijal šuma je ograničen. Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume. Pored toga, nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma, procenat pokrivenosti šume, mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2). Država poseduje nešto preko 56% šuma, a ostatak (44%) je u privatnom vlasništvu. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite, ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše.

Zemljište

Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima, eroziju uglavnom stvara voda. Ravna, poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0,9 tona površinskog zemljišta po ha. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta, naročito u basenima Kostolac i Kolubara, gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta.

Otpad

Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2,2 miliona tona godišnje). Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima, ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Opštinski otpad, uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija. Pored registrovanih deponija, postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci, dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama, površinskim vodama i zemljištu. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom, u praksi se ono ne odvija. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. Procena je da 460.000 tona opasnog industrijskog i

14


medicinskog otpada se stvara godišnje. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600.000 m3). Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada, te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja.

2.3.6. Upravljanje otpadom

Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. Ali u proseku, Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0,3% rashoda u domaćinstvima u 2004. godini.

Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća), umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća, što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova.

Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje.

Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni). Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove. U svakom slučaju, sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. ali još uvek nisu stupile na snagu. Ideje o depozitu i refundiranju, koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada, su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše, i to u nekoliko opština.

15


Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada.

Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom, neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva, ekonomska razvijenost, socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta.

Republika Srbija pripada regionu Balkana, prostire se na površini od 88.361 km² i naseljava je preko 7.000.000 stanovnika. Na osnovu površine koju zauzima, Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana, izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja.

Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva, lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća.

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4.138 eura u 2009. godini, dok je prosečna neto zarada iznosila 337,16 eura; inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine, prema potrošačkim cenama iznosila je 4,5%.

Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom, predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku.

2.4. Statistički podaci

2.4.1 Struktura stanovništva

Broj stanovnika 7 320 807 ( 2009. god )Gustina naseljenosti 78 st. / kmProsečna starost stanovništva 40.2 godStopa priraštaja -0.469%.Stopa nezapošljenosti (15-64 god.%)1 20.1 (Jan-Jun 2010.)Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% )

42.5

GINI index 29.21 (2009. god.)Broj domaćinstava 2 521 190 (2002. god)Broj članova domaćinstava 3 (2002. god)Stanovništvo na rubu siromaštva2 9.20% (700 000 )

Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009

2.4.2 Socio-ekološki pokazatelji

Površina države 88 361 km²Vodene površine 0.13% površine države

1 Ministarstvo finansija, http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori.pdf2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god

16


Potrošnja el.energije po stanovniku ( kWh)3 3716 (2008. god)

Gradsko stanovništvo4 57%Seosko stanovništvo5 43%Broj opština 150Gradovi sa milion i više stanovnika 1 (Beograd- prestonica

)Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja)

15,806.0 (2007)

BDP po jedinici utroška energije 4.5 (2007)

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010); Ministarstvo finansija RS, Svetska banka

2.4.3. Ekonomski pokazatelji

Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 30 916 (2009)

Bruto domaći proizvod, po glavi stanovnika (u EUR)

4 138 (2009)

Stopa rasta - 3 (2009)Inflacija (prema potrošačkim cenama) 4.5% (jun 2010)Prosečna neto zarada u 2009. godini 31 773 dinara

(337.16 evra)Izvoz (% u odnosu na BDP) 19.4Uvoz (% u odnosu na BDP) 3.8Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta

0.5 (2009)

Poljoprivreda (% BDP) 13 ( 2009 )Industrija (% BDP ) 28 ( 2009 )Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) 59 ( 2009 )Indeks potrošačke cene 144.6Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti)

25.1 (2008)

Prihodi, isključujući grantove (% of BDP) 38.5 (2008)

Izvor podataka : Ministarstvo finansija, finansijski izveštaj za period Januar- Jun 2010; Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010); Svetska banka

2.4.4 Telekomunikacija i internet

Broj domaćinstava sa telef. priključkom %

86,9 (2009.)

Broj korisnika mobilnih telefona 9 912 339% korisnika interneta7 24.9

3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-20195 Ibid6 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS 7 Ratel

17


% domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 56

% domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 98.7

% domaćinstava koja poseduju radio prijemnik

68.9

Broj preduzeća (malih, srednjih…) 359 286 (2010.)

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010); RATEL

8 Ibid9 Ibid

18


3. Zakonodavstvo RS

3.1. Vlada i administrativni sistem

Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne. Od 3 regiona u Srbiji, Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. Na podregionskom nivou, Srbija je podeljena na okruge i opštine. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Srbija je podeljena na 29 okruga, od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji, 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. Glavni grad Beograd je okrug za sebe.

Administrativno gledano, Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Od 150 opština, 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji, 39 u AP Vojvodina (21.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10.887 km2). Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće, Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast.

Opštine imaju svoje predsednike, imovinu, budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština, Kragujevac 5, Nis 5, Novi Sad 2. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima, institucijama, organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute, odluke i opšta akta. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Lokalne samouprave uključuju opštine, gradove i Grad Beograd. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta, usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom, urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države.

19


3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom)

Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu, kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji, čini veliki broj zakona i drugih propisa . Zakonodavna, izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Zakonima su utvrđene, odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja

Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja:

Priprema strateških dokumenata, planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za

geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije, hemijskih

supstanci, otpada i opasnih supstanci u proizvodnji, transportu, skladištenju i odlaganju

Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih

transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog

planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i

zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja

usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda

Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode

Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz, uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune, supstance koje osiromašuju ozon, hemijske i radioaktivne supstance

Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući industriju), Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu), Ministarstvo za

20


kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski, avio, železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost, dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine, preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. Na primer, slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije, br. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. (Službeni Glasnik Republike Srbije, br. 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki, kapaciteti za formulaciju politike i procenu, za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU.

Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom, a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine, jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva, jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU.

Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. Ne postoji trajni sekretarijat. Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj.

Autonomne pokrajine i lokalni nivo

Usled postojećih zakona, određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje, zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća.

21


Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti.

Druge institucije koje se bave životnom sredinom

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata:

Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.);

Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine;

Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu;

Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine;

Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine.

Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog

22


posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom.

Opštinski i republički Fondovi

Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda.

Privredna komora Srbije

Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu.

MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i.

U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10

Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10 www.srbija.gov.rs/

23


3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad

U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to :

Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009)

Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009)

Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009)

Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine:

• lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen• lista opasnog otpada koji se može uvoziti• lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i• lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen.

Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009)

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009).

- Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje

upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine.

U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajući način. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente

24


tih proizvoda. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju , kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. Lice koje vrši sakupljanje, tretman, ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu, olovo, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromovame bifenile (PBB), polibromovane difenil etre (PBDE). Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda , mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda

Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadomNovim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada, prevoznike otpada, operatere postrojenja za skladištenje otpada, tretman otpada i operatera na deponiji.

Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada, pribavi izveštaj o ispitivanju otpada, primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom, kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja, skladištenja ili predaje otpada i dr.

Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja, skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada.

Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu.

Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama, vodi evidenciju o otpadu koji skladišti.

Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, izradi radni plan postrojenja za tretman, odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje, objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen, upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada, obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja, vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže, naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada, odredi kvalifikovano odgovorno lice, obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina.

- Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS'', br. 60/09).

Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine:

25


- lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen,- lista opasnog otpada koji se može uvoziti,- lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen

Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz, izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove, releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum,olovo,živu, PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije.

Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti,izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče, elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju; otpadne baterije koje ne sadrže olovo, kadmijum ili živu.

- Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl. glasnik RS", br. 8/2010)

Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja, obveznici plaćanja naknade, kriterijumi za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Članom br.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja, za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju.

Član br.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače, odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih.

Kriterijumi za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. Naknada se plaća prilikom uvoza ,odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda.

- Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl. glasnik RS", br. 92/2010)

Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije, tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada, vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno, količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti, kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, način i procedure rada i zatvaranja deponije, sadržaj i način monitoringa rada deponije, kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije. Na deponijama je zabranjeno odlaganje. Po članu 9. ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda; otpadnih baterija i akumulatora; otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd.

26


- Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i transport otpada („Sl. glasnik RS“, br. 60/2009 i 101/2010)

Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i transport otpada. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada, Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije.

Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način; podatke o vrsti,količini,sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad, kao i razloge izvoza; odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit; podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača.

Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada; nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada;

- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. glasnik RS“, br. 86/2010)

Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija, način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje,transport, skladištenje, razvrstavanje, tretman, reciklažu istrošenih baterija i akumulatora,kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana, odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora.

Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada.

- Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009)

Propisuje katalog otpada, lista kategorija otpada, lista kategorija opasnog otpada, lista komponenti otpada koji ga čine opasnim, lista postupaka i metoda odlaganja otpada, granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla.Utvrđivanje sastava,tj.

27


opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada (uzorkovanje otpada; karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada; određivanje fizičko-hemijskih karakteristika; određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje; utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom .

Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16.

- Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. glasnik RS“, br. 55/2001)

Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja, pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom, a potiču iz tehnoloških procesa, reciklaže ili prerade opasnih materija.

Članom br. 3 određuje se da preduzeće, pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu, kategoriji i karakteru. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća.

Članovi br. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja, materijala koji se koristi za pakovanje). Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje, bude sveden na minimum.

Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada, naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi, sadržaj nečistoća, količinu, kontrolni broj, datum otpreme i potpis odgovornog lica.

Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada - sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina.

- Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. ("Sl. glasnik RS", br. 99/2010)

Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. godine.

Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za:

1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda;2) ponovnu upotrebu, reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada, kao i smanjivanja odlaganja otpada;3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača, uvoznika, distributera, prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda, a posebno pri

28


tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda.

Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja.

- Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 –

Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU.

Prerađena je 2009. pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije; upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU, prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva.

Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija.

NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada, od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji.

Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. Strategija definiše i klasifikuje otpad, određuje pravni okvir za upravljanje otpadom, analizom postojeće prakse upravljanja otpadom, upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama.

Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom

Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. Zatim, ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad.

U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom, Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. Najzad, konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije .

U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu.

29


U okviru tehničko-operativnih mera, predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe.

U okviru ekonomskih mera predlaže se: - Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa

ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU.

- Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima, pre svega, za poslove sakupljanja i odlaganja otpada.

- Liberalizovati sektor, uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge, te deregulisati cene.

- Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano.

- Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom.

PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom , na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada, izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou, i one iznose za 2010. 30 hiljada tona, 2014. 35 hiljada tona, i 2019. 40 hiljada tona.

Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. i srednjeročnom periodu 2015-2019., definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom, potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda.

Za svaku prioritetnu meru, procenjeni su vrsta, broj, veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom, koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010- 2014., uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019. Broj, obim, opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko, mešovito i ruralno područje. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom, uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme.

Tabela 2. Procena kapitalnih ulaganja

Godina 2010 - 2014. 2015 – 2019 2010 - 2019.Direktiva o otpadu od

električne i elektronske opreme

8 8 15

Prema akcionom planu od 2011-2013. godine je predviđeno uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada među kojima je električni i elektronski otpad, kao i izgradnja postrojenja za tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja postrojenja za tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda.

30


3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad

Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna, nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu.. Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi.

Tabela 4.Zakon ili regulativa

SadržajUticaj na upravljanje

e-otpadomStatus / datum

Zakon o zaštiti životne sredine

Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine

Regulišu obaveze subjekata, jedinica lokalne samouprave, fizičkih i pravnih lica, za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine, regulišu uvoz, izvoz i transport otpada, mere zaštite od opasnih materija, standarde kvaliteta

("Sl. glasnik RS", br. 135/2004)

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine

Član 7. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji, tretmanu, transportui skladištenju


Zakon o upravljanju otpadom.

Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad

Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu, određuje načine upravljanja: sakupljanje, tretman,odlaganje

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

Zakon o zaštiti vazduha

Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite

Definiše granične vrednosti emisije polutanata usled odlaganja električnog i elektronskog otpada


31


i poboljšanja kvaliteta vazduha.

Zakon o vodama Uređenje zaštite voda, zaštita od štetnog dejstva voda, korišćenje i upravljanje vodama. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Određuje granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda)


Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu

Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. Uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova.

Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu

("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 88/2010)

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije, sprečavanje ili

Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e-otpada

("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 )

32


smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom.

Strategija upravljanja otpadom za preiod 2010-2019.

Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom.

Podrazumeva jasno definisanu strategiju upravljanja e-otpadom

Doneta 15.04.2010

Uredba o odlaganju otpada na deponije

Uredba definiše kriterijume lokacije deponije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije,sadržaj i načinmonitoring rada, zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja.

Jasno definiše elektronski i električni otpada kao vrstu otpada koja se ne može odlagati na deponiji


Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje

Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen, lista opasnog otpada koji se može uvoziti, lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen, sadržinu, izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.

Omogućava izvoz otpadnih električni i elektronski sklopova,otpadnih kablova, šestovalentnog hroma, jedinjenja hroma, živa , jedinjenja žive i drugo


Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada

Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, način i rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja,

Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za proizvode koji posle upotrebe postaju otpad: električni i elektronski otpad, akumulatori, baterije, otpadna ulja i azbest.


33


obveznici plaćanja naknade, kriterijumi za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i transport otpada

Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i transport otpada. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva .

Pravna forma dokumenta("Sl. glasnik RS", br. 101/2010)

Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije

Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda, mere zabrane iograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, način ipostupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda


Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja,transporta i tretmanaotpada koji se koristikao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja, transporta, skladištenja itretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

Propisuje načine postupanja sa sekundarnim sirovinama dobijenim reciklažom (plastika,bakar,aluminijum, živa,hrom i drugo)


Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i

Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i

Pravna forma dokumenta("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)

34


akumulatotima akumulatorima prema sadržaju opasnih materija, način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima.

Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada

Bliže se propisuje sadržina i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Pravna forma dokumenta ("Sl. glasnik RS", br. 96/2009)

28.5.2010.

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

Propisuje katalog otpada, lista kategorija otpada, lista kategorija opasnog otpada, lista komponenti otpada koji ga čine opasnim, lista postupaka i metoda odlaganja otpada, granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.

Sadrži izveštaj o ispitivanju otpada(obrazac br.1) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br.2) čime je omogućena kontrola kretanja,vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države


Pravilnik o sadržini,načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom

Pravilnikom se propisuje sadržina, način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom

Pravna forma dokumenta ("Sl. glasnik RS", br. 95/2010)

Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnimfluorescentnim cevimakoje sadrže živu

Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu

Određuje tip fluorescentnih cevi,načine prikupljanja,tretmana i transporta


Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o

Pravna forma obrazaca

Omogućava praćenje tokova i količina e-otpada na godišnjem i dnevnom nivou


35


otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanjePravilnik o načinu skladištenja,pakovanjai obeležavanja opasnog otpada

Pravilnikom se uređuje način skladištenja,pakovanja i obeležavanja opasnogotpada

Obavezuje na upotrebu jasnih,vidljivih i stadnardnih obeležja koja su zakonom predviđena za opasan otpad.


36


4. Procena zainteresovanih strana

Glavne zainteresovane strane

U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači, prodavci (preduzeća/ vlada/drugi), potrošači (pojedinačna domaćinstva, preduzeća, vlada i drugi), trgovci, trgovci starim gvožđem, rastavljači i recikleri. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda, poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku. U mnogim zemljama u razvoju, većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku.

Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu, ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu.

Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem.

4.1. Proizvođači i distributeri

Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje, sklapanja i/ili uvoza EEO. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici, potrosači elektronskih uređaja, elektronske komponente...) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana.

4.1.1.ProizvođačiŠto se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji,

ima ih veoma malo. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike, odnosno malih i velikih kućnih aparata, i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji, ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira, komponenete se uvoze, mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju, tu opremu nazivaju svojim proizvodom. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš, što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode.

Tabela 5. Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji:

Proizvodnja električnih mašina i aparata

2,41%;

Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme

0,31 %;

Tabela 6. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike

IT oprema Bela tehnikaImporters 95% 80%Local manufacture 5% 20%

37


Domaći proizvođači:AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto, tečno i gasovito

gorivo, štednjake na struju, kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i struja-gas. Proizvodi „Alfa-Plam“-a, prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Po obimu proizvodnje, plasmanu i kvalitetu, vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160.000 jedinica. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%).

Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. godine u sklopu Magnohrom d.p. i zapošljava 870 radnika. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći, električni grejači vode (bojleri), grejalice, grilovi i roštilji itd.

Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije.Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. Fabrika je osnovana 1923 god. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. Ostvarene su saradnje sa francusko - belgijskom firmom ARTUR-MARTIN, korporacijom CANDY, HOOVER, ROSIERES, ZEROWATT, IBERNA, KELVINATOR, OTSEIN I GASFIRE.

4.1.2. Distributeri

Ono što je u Srbiji, a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju, naročito kada je reč o beloj tehnici. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE, BEKO, ALFA-PLAM, Milan Blagojević Smederevo, Electrolux, Ariston, AEG, Zanussi, Bosch, međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia, Samsung, LG, Sony-Ericsson, Neo, Vox, Pioneer, Kenwood, Sony, Philips, Panasonic, Indesit, Bira, Midea, Nikon, Moulinex, Braun, Tefal, i mnoge druge. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki, kao sto su LG, Panasonic itd. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi, sa tradicijom dugom preko 50 godina, centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji.

U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. i 2009. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju.

Tabela 11.Tabela 9.

38


Tabela 13. Kupovina proizvoda u Srbiji

Maloprodaja 75%Tržište polovne robe 7%Online kupovina 18%

U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba, preko raznih servisa, i putem interneta. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. Iako klasične prodavnice i dalje imaju

prednost u odnosu na online šopove, ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve, i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. Sve je očiglednije da su široka ponuda, povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar". Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika, muzička i video izdanja, kancelarijski pribor, odeća i obuća, nameštaj i pokućstvo, igračke, knjige i sportska oprema. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore, mobilne telefone, laptop računare i opremu za računare, knjige, sportsku i fitnes opremu, kućne aparate, dečije igračke i hobi alat. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu.

Distribucija IT i telekomunikacione opreme

U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. Moramo reći sasvim neopravdano, s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. Primera radi, naš uvoznik ComTrade je u 2003. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra.

Međutim, treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. Vlada Srbije je u decembru 2007. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina, a ne može da se obezbedi u Srbiji. Polovna roba, naročito tehnički uređaju, ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad, a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja, za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi.

Prema strukturi ulaganja, IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. godini, slede IT usluge sa 24 odsto i

39


paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta, pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).

U Srbiji je 2009. godine prodato 368.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009. godini porastao za 100%. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1.000 računara.

U prvom tromesečju 2010. godine u Srbiji je isporučeno 97.166 personalnih računara. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010. povećane su za 5,2% u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je vrednost manja za 7,4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima.

Desktop računari sa 60.589 prodatih jedinica drže 62,4% ukupnog PC tržišta. Slede notebook računari sa 31.654 prodatih jedinica i 32,6% tržišta. Isporučeno je 4.029 netbook računara (4,1% tržišta). x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0,9% tržišnog učešća. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara.

Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48,8% „žutih“ računara, dok preostalih 51,2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP, Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69,5% u ukupnim isporukama.

Na tržištu notebook računara, HP je na prvom mestu sa 18,1% tržišta, Asus je drugi sa 14,9%, dok je na trećem mestu Dell sa 14,2% tržišnog učešća.

Tabela 14.

Tabela 10. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. godine

40


Distribucija mobilnih telefona

Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina, državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.400.000 miliona evra. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen. Domaćem tržištu potrebno čak 1.500.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija", "Telenor" i "Vip mobile", a prošle godine legalno uvezeno tek 1.038.206, može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone, postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača, među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni.

U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2.780.000 mobilnih telefona, a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika. U prvom kvartalu 2010. godine isporučeno je 294,9 miliona uređaja, odnosno 21,7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola, ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM, kreator Blackberry uređaja. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima.

Listu opet predvodi Nokia sa 36,6 odsto tržišta. Samsung je snažan drugi sa 21,8 odsto, dok ih prati LG sa 9,2 odsto. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3,6 odsto, uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja. Više od četvrtne tržišta (25,3 odsto ili 74,6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC.

4.2 Potrošači

Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka. Potrošači se uglavnom dele na:

privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). Kod poslovnih

potrošača mora postojati razlika između:

41

http://www.htc.com/

http://www.lge.rs/

http://www.samsung.rs/

http://www.nokia.rs/

http://www.rim.com/

http://www.motorola.com/


mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i

velika preduzeća

DomaćinstvaInformacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču

domaćinstva u Republici Srbiji su :

98,7% domaćinstava poseduje TV a 42,6% kablovsku TV. 50,4% domaćinstava poseduje računar

50,4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 3,6% u odnosu na 2009. godinu, 9,6% u odnosu na 2008. godinu, a 16,4% u odnosu na 2007. godinu.

11,2% domaćinstava poseduje laptop, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na 2009. godinu, 5,4% u odnosu na 2008. godinu, a 7,4% u odnosu na 2007. godinu.

39% domaćinstava poseduje Internet priključak

broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009. godinu

82,7% stanovništva koristi mobilni telefon, dok je taj podatak za 2009. godinu iznosio 82,3%.

preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon u odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila mobilni

telefon povećao se za nešto više od 25 000. preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge

putem Interneta u poslednjih godinu dana u odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su kupovala ili

poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000.

Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini, a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže, a neretko i ostaje u samim domovima građana. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada, najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima), koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove, pri tome se ne zna ,šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada.

Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova.

Preduzeća

42


Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine elektronskog otpada. Najveći broj preduzeća, realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije, što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad , ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari , audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike, što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu.

Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv. „tanki“ ili „ravni“ monitori. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji , tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora.

Nivo znanja , kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali, pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način, bez ikakvih preventivnih mera. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala.

Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu.

Ono što je još bitno napomenuti, a tiče se našeg istraživanja je da 97,8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju, što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. godinu. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%, dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97,1%.

Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98,7%, u Vojvodini 98,3%, a u centralnoj Srbiji 96,5%. U Republici Srbiji, 96,8% preduzeća ima Internet priključak, što je za 2,3% više u odnosu na 2009. godinu, 5,3% više u odnosu na 2008, a 6,2% više u odnosu na 2007. godinu. 23,3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009. godine proizvode/usluge putem Interneta.

4.3. Sakupljači

Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30.000 t/god. Oko 40.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima, raznim

43


skladištima ili divljim deponijama. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85.600 t. (izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/314087)

Prema izvoru http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-od-eko-taksi_201540.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju, dok smatraju da će u 2010. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza). To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda!

Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja, od čega se reciklira 3% (izvor http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskog-otpada_226026.html)

Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina, koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce, pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja.

Tokom sakupljanja elektronskog otpada ,sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično.) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar, aluminijum, govžđe), a to ima svoje negativne posledice jer se npr. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo,živa ili kadmijum.

Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice, međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije, što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja, pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini.

Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu, a od njih koriste veoma mali procenat sirovina.

Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja , pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada.

Elektronske tzv. štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde.

Računarski štampači i repromaterijal (ketridži,toneri, riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo

44

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-od-eko-taksi_201540.html


http://www.ekapija.com/website/sr/page/314087


može staviti u upotrebu, najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika.

U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu, pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično.

Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje, mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada.

Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela , cipele i rukavice, dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata.

Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna ,i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“

Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP)

Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET), u manjoj meri papira i kartona, i veoma malo ostalih materijala. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala, ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika, izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. Ponekad to urade samo jednom, npr. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada; ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni, prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca, ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca, i znanje.

Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23.05.2010. da se registruju po kriterijumima novog zakona, što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7,6% od ukupnog broja firmi.

Klaster Galenit

U Beogradu je 20.02.2008. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“, jedini ove vrste u našoj zemlji. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova , predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje, prevoz i reciklaža ove vrste otpada.

45


Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora. Takođe, bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom, prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama, a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport, skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada, među kojima je i električni i elektronski otpad.

Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima, preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti, za sada je procenat iskorišćenja svega 20%.

4.5. Recikleri

Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. U ovom trenutku, sakupljanje, rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora.

Uzimajući ove informacije u obzir, kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina, sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije, koji predstavljaju PC otpad a preko 1.6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi, koji predstavljaju latentni računarski otpad.

Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran. Brza promena tehnologije, mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi poput televizora, mobilnih telefona, kompjutera i srodne kompjuterske opreme, fotoaparata, štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe:

pojedinci i mala preduzeća, velika preduzeća, institucije i vladine organizacije i proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs).

46


Preduzeća (“S.ET. TRADE” Beograd, "EKO METAL" Vrdnik, "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo, "JUGO-IMPEKS E.E.R" d.o.o. Niš, ’’Perihard inženjering’’, Beograd, ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom, imaju dozvolu za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda.

Ove firme nude/pružaju usluge:

reciklaže elektronskog otpada, reciklaže računara, reciklaže rashladnih uređaja, reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica, preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i

fluorescentnih cevi i sijalica, bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog

otpada i fluorescentnih cevi, prodaje sekundarnih sirovina, izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada, refabrikovanja, konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom,

Reciklaža elektronskog otpada

Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala.

Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa, odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo, zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti.

Oprema koja je kategorisana kao neispravna, rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe:

Plastika (ABS, PET, PVC, PC, HDPE, LDPE, HIPS, PP, PE, neobeležena plastika i dr.) i delovi od plastike

Metali i delovi od metala

Napajanja

Gume

Kablovi

47

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/Konsalting-u-oblasti-upravljanja-otpadom.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/refabrikovanje.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/izvoz-nereciklabilnog-elektricnog-otpada.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/prodaja-sekundarnih-sirovina.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/bezbedno-i-legalno-skladistenje-elektricnog-otpada.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/bezbedno-i-legalno-skladistenje-elektricnog-otpada.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/preuzimanje-i-transport-elektronskog-otpada.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/preuzimanje-i-transport-elektronskog-otpada.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-fluorescentnih-cevi-i-sijalica.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-rashladnih-uredjaja.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-elektronskog-otpada/reciklaza-racunara.aspx

http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-elektronskog-otpada.aspx


Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium), Ni-MH(Nickel Metal Hydride), Li-ion(Lithium-ion), Pb(olovne) Li-Po, piralenske baterije, alkalne baterije)

Ekrani (katodne cevi CRT, LCD i plazma ekrani)

Elektronske komponente (štampane ploče, otklonske jedinice, optičke jedinice, kartice, procesorske i memorijske jedinice i dr.)

Toner kasete i kertridži

Tekstil

Elektromotori

Drugi materijali

Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala, vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike, papira i kartona, kao i kablova. Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija, a zatim se melje, odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin, dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala, dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman.

Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe, plastika, bakar, aluminijum, prohrom, staklo, guma, kablovi i dr.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća.

Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente

Reciklaža računaraRačunarska oprema sadrži različite komponente kao što su

štampane elektronske ploče, prekidači, monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) , baterije, hard diskove, generatore svetlosti (lampe), kondenzatore, otpornike, releje, senzore, konektore itd. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Uglavnom su to teški metali poput žive, kadmijuma i hroma, halogenovane materije (PCB), PVC materijali, bromovani usporivači gorenja, arsen, azbest, nikl i sl. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje, prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima, a odatle se donira ili vraća na tržište. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente, odvija se i

48


proces separacije, gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne.

Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se, kada se sakupi dovoljna količina, izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada.

Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija):

- 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje)- 26.1% obojeni metali (potpuno recikliranje)- 13.4% plastika i staklo (ograničena primena)- 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi, memorijski

blokovi i dr.)- 3.4% aluminijum i plemeniti metali- 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr.

osnovna ploča- 0.8% posebne grupe plastike- 0.3% specijalni materijali kao što su ulja, masti, baterije,

kondenzatori koji se delimično recikliraju, sagorevaju ili posebno lageruju

Na osnovu raspoloživih podataka, količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16.

Tabela 11. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008. god).

Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kgGvozdeni materijali 256 405Obojeni metali 139 420Plastika i staklo 71 580Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi,memorijski blokovi)

26 709

Aluminijum i plemeniti metali 18 162Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025Posebne grupe plastike 4 273Specijalni materijali kao što su ulja, masti,baterije, kondenzatori koji se delimično recikliraju,sagorevaju ili posebno lageruju

1 602

Reciklaža monitora

Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata, odnosno katodna cev CRT ekrana. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja, velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće, sa unutrašnje strane obloženo je

49


barijum oksidom, sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova.

Tabela 12. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji

Materijal Maseni udeo (%)

CRT ekran 63.22

Plastika 17.45

Metali 5.50

Trafo 2.96

Kablovi 2.78

Štampana ploča 2.55

Ostalo 2.54

Tabela 13. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana

Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje

mogu naškoditi ljudskom zdravlju. Kako bi se to izbeglo, neophodno je

Supstanca

Težinski udeo (mas %)

Panel staklo Konusno staklo

Min Max Min Max

SiO2 60 63 53.5 55.3

Al2O3 2.2 3.4 1.1 5.2

CaO 0.1 3.2 0.9 3.8

MgO 0.0 1.2 0.6 2.2

Na2O 6.6 9.4 5.8 6.7

K2O 6.6 8.4 7.8 8.1

BaO 8.3 13.0 0.1 2.5

PbO 0.0 2.8 21.6 23.5

SrO 2.2 8.8 0.1 0.5

ZnO2 0.0 2.2 0.0 0.2

50


monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima.

Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica

Prateći svetske trendove reciklaže, jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima, opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom. Naime, Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl. glasnik RC br. 36/09), nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.

Krašer-mašina, uvežena je iz Velike Britanije, 2009. godine. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada.

Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša, ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg. Ovako sakupljen, stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu.

Reciklaža rashladnih uređaja

Takođe je Reciklažni centar jedne firme, prateći svetske trendove reciklaže, nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji.

Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. glasnik RC br. 36/09), nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana. Takođe, sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. Shodno tome, vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje, tretman i odlaganje ove vrste otpada, dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu.

Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude), moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje.

51


Reciklaža rashladnih uređaja

Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. U ovoj fabrici, jedinstvenoj u Srbiji, projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije, moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova, tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama, sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra, moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora, a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost, ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije, jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona.

Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja

Prevoz odbačene elektronske i električne opreme, kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz, prevoz opasnih meterija. Takođe, vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. Pripremu za prevoz, utovar, pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada

Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija, a zatim se melje, odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin, dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike, metal i delovi od metala, kablovi i dr.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. Komponente koje se ne recikliraju, (baterije, CRT ekrani, štampane ploče, procesori i dr.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente.

52


Prodaja sekundarnih sirovina

Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. EE oprema dopremljena u reciklažni centar, po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti, podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika, metal, staklo. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. U reciklabilnom delu, plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla, plastike i metala.

Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada

Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali, koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče, baterije, CRT ekrani, hard diskovi, flopi diskovi i ostali optički uređaji. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom.

4.6. Refabrikovanje

Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. Posebnu pažnju u okviru servisne službe, posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna, preko naše servisne službe, pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama.

53


MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci, mala preduzeća, obrazovne ustanove, dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. Community MAR :

produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog

otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža

kvalitetnih partnera

Kompanija Božić i sinovi, deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa, rasprostranjenog širom planete. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu, naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim, neprofitnim i obrazovnim ustanovama.

Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje, predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije, prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad, već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale.

Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija, pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju, ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu, a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom, donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način.

A kako je što se tiče servisa ?

Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova . Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora.

Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnjeniko od anketiranih nema tačan podatak o količini, već su odgovori davani po slobodnoj proceni

54


Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina, ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina.

Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali, naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila, od 1-4 godine.

Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura

Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme, to su uglavnom distributeri. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo, naravno uz odgovarajuću nadoknadu.

4.7. Konačno odlaganje

Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi. Visoka cena, neisplativa organizacija, nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom.

Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. Međutim, ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih, tako da se rešenja očekuju od države, njenih agencija, lokalne vlasti, industrije...

Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije; metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise, kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga, neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma.

NSUO usvojena 2003. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine.

Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS:

Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS

Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji, broju, tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije.

55


Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima.

Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS).

Od ukupnog broja opština, 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština.

Prema podacima iz ovog projekta, Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada.

Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. Starost deponija varira jako, od onih koje su osnovane u 2005. (Bačka Palanka – Obrovac, Bela Palanka, Malo Crnice, Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu, opština Bačka Palanka, koje su osnovane 1956. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji.

Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština.

Od ukupnog broja deponija, njih 12 ili (7,3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi, miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama.

Tabela 14. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama

Vrste otpadnog materijala Broj deponija

Komunalni otpad (domaćinstva) 163

Metalni otpad i kućni aparati 138

Auto-otpad 82Staklo 160Plastika 159Papir 158Karton 157Limenke 156Poljoprivredni otpad 82Građevinski otpad 134Elektronski otpad 52Opasan otpad 60Medicinski otpad 84Životinjski otpad (mrtve životinje, klanice) 83Otpadne gume 117Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova 134

56


Otpad nastao obradom šuma i drveća 48Industrijski i rudarski otpad 30Pepeo/ostaci/blato 95

Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama, uglavnom onog opasnog, medicinskog i životinjskog, auto-gume... Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97,6%) nema nikakav proces obrade otpada.

Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu. Činjenica da samo 30 deponija (18,3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog.

Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada.

4.8. Druge zainteresovane strane

NVOi i Međunarodne organizacije

Organizacije civilnog društva (OCD)

Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU, što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive, 2002/95/EC).

NVO-i pružaju različite usluge kao sto su:

Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti

Podizanje svesti i komunikacija Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za

proizvođače Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i

osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-

otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi, USAID i REC

57


Naučne institucije

Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu

Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila

Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi:

Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme e-otpada Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom

nivou Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona

Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne. Trebalo bi da pružaju informacije, povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni).

58


5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo

5.1. Uticaj na društvo

Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju; tamo gde živi manji broj Roma, posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004.godini, 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće, bez zaštite, odnosno uz zdravstveni rizik; prodaje se po niskim cenama.U nekim slučajevima, sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta, frižidera, TV i radio aparata i sl). U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada. Okarakterisan kao prljav posao, upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika, čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost.

Zaposleni u velikoprodaji, maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu, neki rade i noću (leti), koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. Upotreba maski, rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike.

Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme, ne postoji pritisak za normu, nezavisnost...) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi. Međutim, ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice.

Sakupljanje, opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo.

Formalni sektor

Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim e-otpadom:

Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama)

Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama, gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede)

Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u

procesima opremanja)

59


Neformalni sektor

Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton, staklo, bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika)

Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti:

Otvoreno spaljivanje plastike, što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar, što zbog toplote

Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar Izloženost opasnim materijama Nedostatak osnovne sigurnosne opreme Manjak osnovnih informacija o e-otpadu Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično

ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa)

Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike

Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada)

Nezakonita trgovina

5.2. Uticaj na životnu sredinu

Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada, dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada, po nekim procenama to je 70000 tona godišnje, reciklira se manje od 10 %. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira,može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka, napušteni objekti, priobalna područja..) što je veliki problem u Srbiji. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji

60


se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija, niska ekološka svest građana, neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada.

Toksicni sadržaj e-otpada

Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo, živa, kadmijum i hrom, inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. Zagađenje zemljišta se može razmatrati:

- Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo

- Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta

Navedimo samo neke od primera:

Chlorofluorocarbon - CFC i Hydrochlorofluorocarbon - HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača.

Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale, naročito živu, kadmijum i olovo. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive.

CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova, što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike.

Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata, litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri).

Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. Prilikom neadekvatnog prikupljanja, skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama, kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ), dolazi do oslobađanja toksičnih materija,

61


zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa e-otpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže.. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja , praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja:

Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, bubrega i reproduktivnih organa. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama.

Kadijum ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Nalazi se u raznim čipovima, a takođe je i stabilizator za plastiku.

Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. Klasifikovan je kao kancerogen, usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća.

Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa, uključujući mozak i bubrege. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane, najčešće preko ribe. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. Korisiti se u LCD ekranima, mobilnim uređajima, termostatima i dr.

Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK.

Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu e-otpada (nesigurni procesi reciklaže)

Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova, štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal.

Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala, naročito zlata, srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažno-hemijskih procesa. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina, žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi.

Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji, recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi.

Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani:

Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT)

Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja

62


Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake, udarci cekicem, sekaci)

Devijacije iz standarda zaštite na radu.Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravljeIndirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani:

Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama

Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini

deponija Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog

zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije.

Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji:

Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima Nebezbedan rad sa CRT monitorima Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka, povrede leđa i

elektro-sokova Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji

stoje na otvorenom) Mnogo radnika na relativno malom prostoru Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u

sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom)

Nedostatak prostorija za skladištenje Fizička opasnost od pada Zagađenje od sagorevanja Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da

imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje

5.3. Ekonomski aspekt

Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna, da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu, da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada, tj. razvijena berza otpada. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010.god. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača, sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama, uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. Tu su i smanjene cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom, smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, kompleksne, spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru.

Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno.

63


Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona, električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0.18 %.

Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou, prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom, iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0.4-1.1% BDP-a.12

Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. Na primer :

- cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1.5 eura);

- veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura);

- akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura);

- tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram, itd.1314

Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . god. .

Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda, način i rokove dostavljanja izveštaja, obveznike plaćanja naknade, kriterijume za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din, tj. približno 10 eura), zamrzivač ( taksa je 1200 din.,tj. približno 12 eura), dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. Na primer, taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura).1516

Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane, otvaranje novih radnih mesta, sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom, podsticanje odvojenog sakupljanja otpada, podsticanje tržišta recikliranih materijala, programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne.

11 Izveštaj o stanju životne sredine, 200912 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom, 2006, http://www.google.com/search?q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu, praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača, za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada.14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja.15 www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja

64

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse

http://www.google.com/search?q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a




Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje. Na ovaj način,smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama, građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima, preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog.

Jedan od primera dobre prakse, nažalost zastupljen u manjem obimu, je zamena “staro za novo”. Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima, proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja.

U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada, nažalost, samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada ,to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god.

65


Zaključak

Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji, definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. Ono što nedostaje u Srbiji, a tiče se upravljanja e-otpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje, kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati uočavanje problema, obezbediti tačne i potpune informacije, promovisati principe, podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način, kao što je, ponovno korišćenje otpada, reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti, tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji.

SWOT analiza

SNAGE1. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom;2. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama;3. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija - regionalnih centara za upravljanje otpadom;4. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada5. Mogućnost insineracije otpada u fabrikama cementa, termoelektranama

SLABOSTI1. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom, postrojenja za reciklažu,kompostiranje itd.);2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada, e-otpada;3. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad;4. Zagađenje voda, zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom;5. Degradirani prostori usled neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija;6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim

66


oblastima;7. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje;8. Ograničeni kapaciteti za reciklažu e-otpada• Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola.• Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine.• Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave, uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine.

MOGUĆNOSTI1. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom;2. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova3. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta;4. Smanjenje nastajanja otpada 5. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta;6. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada

PRETNjE1. Sporost zakonodavno- institucionalnih reformi;2. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanjeotpadom;3. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima;4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa e-otpadom;5. Princip „ne u mom dvorištu”;

Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere:

1) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada;

2) Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom

3) Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadnim baterijama i akumulatorima);

4) Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije;

5) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom;

6) Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;

67


7) Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama;

8) Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada;

9) Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom.

Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010.-2019. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen, što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada.

Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu, okrećući se ulogama proizvođača, potrosača i možda maloprodaji.

Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da:

Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača, sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje

Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača.

Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme, što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače.

Pored nacionalnog nivoa, lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije.

Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada.

Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke, obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. Ovo može uključiti upisivanje količina e-otpada na deponijama, tokom inicijativa za sakupljanje i od strane reciklera.

68


Literatura

1. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf

2. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“, http://www.ekomrezabih.net.pdf

3. Chamber of Commerce of Serbia, http://www.pks.rs/ 4. Commission of the European Communities, SEC(2009) 1339,

working document, Serbia 2009 Progress Report.5. Constitution of the Republic of Serbia (Off. Jour. Of the Republic of

Serbia, No. 83/06), 6. Council Decision 2008/213/EC.7. Environmental Performance Review Republic of Serbia, Second Review,

UNECE, 2007; http://www.unece.org/env/epr/epr_studies/serbiaII.pdf

8. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice, 2006, http://www.google.com/search?q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a

9. Integralni katastar zagađivača, Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, 2008.

10. Law on Environmental Protection (Off. Journal of the Republic of Serbia No. 135/04) http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=181&t=Z

11. M. Ilić, M. Trumić, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.

12. Marković Nikola, Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, Tehnički fakultet, Bor 2007

13. Ministry of Economy and Regional Development, http://www.merr.gov.rs

14. Ministry of Environment and Spatial Planning, Environmental Protection Agency (SEPA), Republic of Serbia, http://www.sepa.gov.rs/

15. Ministry of Environment and Spatial Planning, Environmental Protection Agency, Republic of Serbia, Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007, http://www.sepa.gov.rs/

16. Ministry of Environment and Spatial Planning, Environmental Protection Agency, Republic of Serbia, Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008, http://www.sepa.gov.rs/

17. Ministry of Finance, http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori.pdf

69

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori.pdf

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori.pdf

http://www.sepa.gov.rs/



http://www.merr.gov.rs/

http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=181&t=Z





http://www.unece.org/env/epr/epr_studies/serbiaII.pdf

http://www.pks.rs/

http://www.recyu.org.yu.pdf/


18. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia, http://www.mem.gov.rs/

19. Municipalities in Serbia, Republic Statistics Office, 2007, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/ops.htm

20. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003

21. Način i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010.

22. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia, Serbian Goverment, 2006 http://www.prsp.gov.rs/download/MDG%20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.pdf

23. National Sustainable Development Strategy, 2008, Republic of Serbia, http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf

24. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača, Ministarstvo zaštite životne sredine, Beograd, 2007.

25. Report on Development of Serbia 2008, Republic Development Bureau, 2009, http://www.razvoj.gov.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj_o_razvoju_srbije_u_2008.pdf

26. Report on development of Serbia from 200927. Report on the state of the environment and development in

the Federal Republic of Yugoslavia 2002, Federal Republic of Yugoslavia, 2002.

28. Republic Development Bureau (RDB), http://www.razvoj.gov.rs/English/

29. Republic Hydrometeorological Service of Serbia, http://www.hidmet.gov.rs/

30. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree House, Krusevac, 2010.

31. Serbian Economic Diagram, Republic Development Bureau, January 2009, http://www.razvoj.gov.rs/English/index.htm

32. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia, draft version, 2009. Republic of Serbia http://www.rapp.gov.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS.pdf

33. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/

34. Statistical Yearbook of Serbia, 2009. Statistical Office of the Republic of Serbia, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/god.htm

35. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010.

36. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org

37. The Law on Planning and Construction (Off. Jour. of the Republic of Serbia, No. 72/09), http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=689&t=Z#

70



http://webrzs.stat.gov.rs/axd/god.htm

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/

http://www.rapp.gov.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS.pdf

http://www.razvoj.gov.rs/English/index.htm

http://www.hidmet.gov.rs/

http://www.razvoj.gov.rs/English/

http://www.razvoj.gov.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj_o_razvoju_srbije_u_2008.pdf

http://www.razvoj.gov.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj_o_razvoju_srbije_u_2008.pdf

http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf

http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf

http://www.prsp.gov.rs/download/MDG%20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.pdf

http://www.prsp.gov.rs/download/MDG%20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/ops.htm

http://www.mem.gov.rs/


38. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research

39. Tourism Development Strategy, 2006, http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/en/documents/sector-for-tourism/strategy

40. www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskog- otpada_226026.html

41. Z. Isoski, D. Todić, D. Dodić, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.

42. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004).

43. Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. godini, Republička agencija za telekomunikacije. RATEL, Beograd, 2010.

44. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2009. ,Republički zavod za statistiku Srbije, Beograd, 2009.

45. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2010. ,Republički zavod za statistiku Srbije, Beograd, 2010.

Internet stranice:http://www.ekapija.com/website/sr/page/314087http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asphttp://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-od-

eko-taksi_201540.htmlwww.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295361-U-Srbiji-od-

subote-nize-ekoloske-takse

71





http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp

http://www.ekapija.com/website/sr/page/314087

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskog-otpada_226026.html

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskog-otpada_226026.html

http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/en/documents/sector-for-tourism/strategy

http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/en/documents/sector-for-tourism/strategy

upravljanje e-otpadom u srbiji

Documents