Ujka Vanja Antona Pavlovia ehova Milosav Babovi Povodom izvoenja Ujka Vanje, ehov je govorio glumici Burovoj: Sav smisao i svadrama ovekova je u njemu, a ne u spoljanjim manifestacijama. Autorskim iskazomformulisan je jedan od osnovnih principa nove drame: razotkrivanje oveka i sveta netoliko zbivanjima, ve doivljavanjem, osvetljavanjem iznutra. U Ujka Vanji semanifestovalo autorovo traganje za novim izvorima dramatizma. Drutveni problemi se ne postavljaju nominalno, ali se iz iskaza aktera i njihovih odnosa osea njihova imanentna prisutnost. Ve u prvoj sceni, Astrov se ispoveda: Tree nedelje velikog posta otiao samu Malicko, gde je vladala epidemija... Pegavac... U kuama svi lee... Prljavtina, dim,smrad, telad na podu sa bolesnicima... tu su i svinje. Ceo dan sam radio, nisam seo, nitanisam okusio, a kad sam doao kui - dovezli sa pruge skretniara. Stavio sam ga na sto daga operiem, a on mi umre pod opijumom. Bizarnost slike ne nastaje od izuzetneatmosfere - epidemije - ve od opisa seljake kue: gde su ljudi i stoka zajedno. Poredtoga, umrli pacijent optereuje Astrovljevu savest. Od saoptenih podataka misao idezakljucima: da je postojala bolnica, obe drame bile bi izbegnute. Tako se konstituieProblem seljatva, staro pitanje, na nov nain postavljeno: ehovu je dovoljna replika zaono emu su posveivana dela u celini! Isto ovako koncizno tretira se u drami i problem inteligeicije. Astrov govori Vojnickom:U celom srezu bila su dva dobra, inteligentna oveka, ja i ti. Ali za nekih deset godina prezreni malograanski ivot i nas je povukao na dno... i mi smo postali isto tako banalnikao i svi ostali. Meutim, prava drama je u tome to Astrovi, kako sam kae nemaju pred sobom plamika, naime, nemaju vie ideala. A imali su ga. Nalije ove drame je -Ujka Vanja, u kome razoarenje u ideal izaziva oseanje besmisla ivljenja i samoubilakaraspoloenja. Ja noima ne spavam od besa to sam tako glupo proerdao vreme, kad sammogao imati sve to mi sada onemoguava starost, kae on majci. U kontekstu sa ovimfaktima treba posmatrati i njegov sukob sa Serebrjakovim. Naime, konflikt nema karakter idimenzije klasnog sukoba, jer ne goni spahija sa imanja upravnika, ve zet ugroavaegzistenciju urakovu. Pa ipak, u ovoj porodinoj svai drama ljudska ne gubi od svog bola, ni dramski konflikt od intenziteta.Trei problem drutvenog plana je brak Serebrjakova. U tradicionalnom tretmanu,tragizam Tatjana i Ana nastajao je od neslobode izbora i drugih okolnosti koje suuslovljavale brak bez

ljubavi. ehovljeva Jelena, meutim, kae: Kunem ti se udala samse za njega iz ljubavi. A njena drama nije manja nego da se udala od bede ili protiv svojevolje. ak deluje tegobnije, jer nema oreola rtve. A line drame postaju i drutvene, jer nemoe biti spokoja drutvenog, ako su ljudi nesreni, makar i zbog subjektivnih razloga.Etniko-filozofski plan konstituie niz pitanja: sudbina lepote, korelacije lepote i sree, istote, truda, sree, i koncepcije ljudske prirode. Mnoga pitanja su vezana za Sonjin lik. NJena drama je tea od neravnopravnosti drutvenih. Jer porobljeni su se u istorijioslobaali tiranije. A runa devojka je u svakom sistemu ljudskih odnosa imala manjeansi na sreu od lepe! ehov je konfrontira Jeleni: lepotu due - lepoti lica. PonaanjemAstrova, autor je izrazio neke misli o ljudskoj linosti: zato lepota tela ima takvu vlast nadovekom; kakva je naa moralna vrednost ako samo zbog lepote lica biramo sve gore, aodbacujemo bolje samo zbog runog lica? Kakve su mogunosti za menjanje uslovaostvarenja ljudske sree u ovakvoj datosti ovekove prirode?Ujka Vanja je prvenstveno psiholoka drama. I osnovni konflikt i suma tragike ostvaruju sena psihikom planu. I pored ljudske raznovrsnosti, i umetnike individualizacije, gotovosvi junaci imaju zajedniku crtu: kompleks promaenosti. Na Sonjino pitanje: Jesi lisrena, Jelena kategoriki odgovara: Ne. Gotovo svi junaci bi mogli da odgovoreovako, i sa vie razloga, jer Jelenu smatraju srenom zato to je lepa. Od dolaska Jeleninog,za ostale nastaje trenutak saznavanja vlastite promaenosti. A iz zbira individualnihnesrea izrasta globalna tragika drame. Jelenina drama se slae iz nekoliko komponenata,od kojih su dominantne: kompleks inferiornosti, nesrean brak i strepnja od odlunogkoraka. Inferiornost otkriva priznanjem da je u svim romanima, svuda, bila epizodnalinost. To oseanje je verovatno i postalo jedan od faktora koji su je naveli da se uda zaSerebrjakova jer je on svojim drutvenim poloajem izgledao siguran oslonac. Meutim, brak je samo pojaao traumu: postala je predmet saaljenja - nesrenica, ima starogmua. Interesantno je da njoj ni lepota ne pomae da savlada oseanje nie vrednosti.Potajno ona eli da promeni ivot, i Astrov je privlai, ali ne moe da ostvari sa njim bekstvo: Ja se evo osmehujem, kad mislim na njega... Ali ja sam plaljiva, stidljiva... Namuie. me savest. Postoji jo jedan motiv: ona je eznula da u njoj gledaju ne samolepo lice, ve i duhovno sublimnu enu; priroda joj meutim sem fizike lepote drugo nijedala. Zato ono to Astrov nudi svedoi da u njemu budi samo strast, ali ne pravu ljubav.Sonjina linost se najkompletnije razotkriva u odnosima sa Astrovom i Jelenom. SaAstrovom su povezani njeni devojaki snovi; srea - to je biti njegova

ena. U maehi vidiopasnost po svoje nade, jer intuitavno sluti ono to e Astrov netaktino priznati: da biJelena mogla za jedan dan da mu zavrti mozak. Sonja nastoji da odredi Astrovljev odnos prema sebi i da ga pretvori u izvesnu moralnu obavezu. To je smisao dijaloga, ija susutina replike: Kada bih imala sestru ili drugaricu i kada biste znali da vas voli, kako biste to primili? - Verovatno, nikako... Dao bih joj do znanja da ja ne mogu zavoleti.Iako se dijalog vodi u aluzijama, smisao je jasan. Meutim, u Sonjinom monologu, kojisledi posle Astrovljeva odlaska, najbitniji je iskaz: On me nije razumeo, to u sutiniotkriva njeno bekstvo od istine. Jer, Neizvesnost je bolja... Ipak postoji nada.Ujka Vanja ima primernu strukturu psiholoke, lirske drame. ehov je na nov nainreavao probleme zapleta, toka scenskih zbivanja i raspleta. Za klasike je karakteristina briga o efektnom poetku i dinaminom otvaranju radnje. Nasuprot tradiciji, ne moe bitinita obinije od prve replike dadiljine upuene Astrovu: Pij, bauka, i njegovogodgovora: Neto mi se ne pije. Od samog poetka kazivanje uronjava u svakodnevnost. Tome doprinosi i ambijent prve scene: sto sa samovarom i priborom za aj. Prva replika,dakle, nije poetak u Aristotelovskom smislu. Ve kao da se zavesa iznenada podigla izastajemo junake u svakodnevnom, obinom razgovoru. Klasici su se starali da zavrnascena ostavi trajan utisak: Revizor se zavrava znamenitom nemom scenom. ehov je ufinalnoj sceni primenio nov postupak: rasplet bez reenja problema iz kojih rezultirakonfliktnost drame. Umetnik je izbegao svako sredstvo koje bi vodilo efektnosti. Kao to poinje replikom o aju, autor u finalu razvija razgovor o kai, da naglasi prozainost.Prividno sve ostaje po starom, ali pod prividom se osea da se sve nepovratno izmenilo i dasu se tiho odigrale sudbonosne stvari. Nikada se vie Sonja nee ponadati da e je Astrovzavoleti, ili da e se bar udati za njega. Ujka Vanja ne samo to nee vie imati ideala veni smisla da ivi. Astrov vie nikada nee sresti Jelenu. I nisu se izmenili samo njihoviodnosi ve su se izmenili i sami. I ne samo to niko ne moe poeti ivot iznova ve se nemoe ni vratiti na stanje sa poetka prvog ina! U ovom tihom ali sutinskom menjanjuodnosa i ljudi i jeste osobenost koju je Stanislavski nazvaopodvodnim tokom. Ako na povrini i izgleda da se nita dramatino ne zbiva - nita vie nije kao na poetku dramskogkazivanja.Tradicionalna drama smatrala je za uslov sine qua non bogatstvo radnje. ehovljevimdramama kritika je zamerala siromatvo radnje. U sutini ehov je bogatstvo zbivanjazamenio bogatstvom doivljavanja, emocija, raspoloenja. Ovo prenoenje teita naintimni svet ovekov ini dramu lirskom. U

2. sceni IV ina, prividno statinoj, u tokudijaloga Ujka Vanjinog sa Astrovom, za nekoliko minuta smenjuju se kajanje, gnev, zavist,samoosuda, stid, oajanje, bezumni san. Ujka Vanjinim replikama odgoaraju reagovanjaAstrova, iju smenu raspoloenja je autor oznaio remarkama: srdito; toplije; uzdiui;ivahno.ehov je govorio: Ako puka u prvom inu visi na zidu, u sledeem mora da opali.Ovim je konstituisan princip sveopte funkcionalnosti i povezanosti svih komponenatadramskog kazivanja. Tako i stvari postaju sredstvo izraza. Tipian primer je geografskakarta u ujka Vanjinom kabinetu. U remarki se kae: Na zidu karta Afrike, oevidno ovdenepotrebna. Kvalifikativ nepotrebna najverovatnije ima cilj da ostvari prevarenooekivanje. Jer karta ima smisao i u ovoj sceni i celom inu. Izvesno je da Astrov preialjava teak trenutak. Pometnja duevna se osea u smenjivanju motiva razgovora. OAfrici, meutim, nije poeo da govori zato to mu se sluajno nala pred oima. On morada napusti Sonjin dom, gde je toplo i prijatno, gde je okruen ljubavlju. A napolju jehladna jesenja no i eka ga ledeni kutak neenje. Posle Jeleninog odlaska i razgovora saSonjom u njemu se umnoava oseanje usamljenosti, ledene pustoi oko sebe i u sebi. Iodjednom je karta Afrike izmamila misao o toplini i sunanosti. Afrika vrelina setransformie u znak vene ovekove enje za neim ega nema i to se nee ostvariti.U strukturi Ujka Vanje muzika ima znaajnu funkciju. Autor je savetovao reditelju: Zaulogu Teljegina potreban je dobar gitarist: Iako je gitara naporedo sa samovarom, muzikau globalnoj tonalnosti scenskog kazivanja ostvaruje kontrapunkt. Jer ne moe biti nitadalje od proze svakodnevnosti i muzike, i kada uronjava u svakodnevnost. Meutim,muzika ni u jednom trenutku ne zvui due. Jer lepoti nije sueno da potraje. I njuzarobljavaju nesloboda i banalnost: ili dadilja vabi pilie, ili fabriki radnik upada i trailekara, ili Serebrjakov zabranjuje Jeleni da svira.Za ehova je daleko znaajnije i tipinije to pored instrumentalnog i vokalnog vida prisustva muzike, zapaamo da su izvesni pasai teksta organizovani po muzikim principima. Replike imaju simetrinost. I to ne samo jedne linosti, to bi se moglo shvatitikao sredstvo individualizacije, ve mnogih junaka. Umetnik time nije hteo samo da naglasiizvesne iskaze, ve i da sugerira misao da je u takvim replikama eufonija ravnoznanasemantici. To je osobenost stiha i poezije, posebno lirike. Takvi elementi u scenskomkazivanju i jesu tipian kvalitet lirske drame.