ugovori u poslovanju 4.pdf

7/25/2019 Ugovori u poslovanju 4.pdf

1/12

Ponekad, medutim,

to

mesto se

ne

odreduje

ugovorom

izridito

pa

se

onda

javlja

problem

utvrtlivanja tog

mesta.

Dosta desto se u ugovorima o medunarodnoj kupovini

i

prodaji

robe

ostavlja

da

stranke

ugovora

naknadno odrede

to

mesto;

u tom

sludaju,

to

mesto isporuke

odretluje se neposredno

pre

isporuke. Medutim, obidno se rezervi5e

pravo

da

se

precizno

odredi mesto

isporuke,

ali se

na neki nadin

odrecluje Sire

podrudje

u kome

se

nalazi to mesto:

na

primer,

odretluje

se

Sire morsko

podrudje

ili

neki

krug

luka.

Prodavac

ieli

da

naknadno

odredi

mesto

isporuke

zbog

toga

Sto

u trenutku

zakljudenja

ugovor nije siguran, na

primer,

koja

6e od

mogu6ih luka biti najpovollnijaza tu isporuku,

imajudi

u

vidu brod

koji

6e

angaiovati, a kupac

zbog

toga

Sto

u trenutku zaklju6enja ugovora

nije

siguran

koje ie

mu

mesto

isporuke

ekonomski biti

najisplativije za isporuku;

gde

6e

najam

luke

biti

najisplativiji,

koja

od luka

pruZa

najpovoljnije

uslove

za

tu

wstu

tereta,

saobraiajne veze

luke

sa

konadnim

odredi5tem

itd.

U

medunarodnom

privrednom praw

je

pretpostavka

da

ako

se

ugovorom ne odredi

mesto

isporuke robe,

pravo

izbora

mesta

isporuke pripada kupcu. Ovo

je

znadajno

i

zbog

toga

Sto

kupac robu

koju

je

kupio

moZe

pre

isporuke

da

preproda

nekom drugom kupcu,

pa

se

naknadnim

izborom mesta

isporuke

postiZu

ozbiljne u5tede

i

ubrzava

transport

robe

do

konadnog

odredi5ta.

Danas

nije

retkost

da

roba

deka

ukrcana

na

brodovima da

bude

prodata,

pa

se

brodovi

posle

zakljudenja

ugovora

o

medunarodnoj

kupovini i

prodaji

robe usmeravaju

prema

luci

koja

je

odredena

kao mesto isporuke. Ovo

pravo

izbora mesta isporuke se naziva i

,,pravom

naknadne otpremne

dispozicije .

U

svakom

sludaju, kad

je

predvideno

da se

mesto isporuke naknadno

odredi,

strana kojaje

zadr1ala

to

pravo

mora da

to

udini

blagowemeno;

u

protivnom,

ta strana

je

duZna da

snosi

odgovornost

i

nadoknadi

Stetu

koja

iztogzakainjenja

proiza


2/12

Za

isporuku

su

od znadaja i

sporazumi ugovornih

strana o

ambalaii

u

kojoj

se

vr5i isporuka

robe, kad

je

ambalaLa neophodna. U medunarodnom

privrednom pravu

vaii

pravilo

da

je

prodavac

dulan

da

obezbedi odgovarajudu

ambalaZu

za isporuku robe.

Odgovaraju6om

se

smatra

ona

ambalaia koja Stiti robu

u toku

transporta

i manipulacije, od

fizidkih

o5tedenja.

Ambalaia treba

da

obezbedi i

jednostavnu

identifikaciju robe.

Vrstu

ambalaZe ugovaraju

stranke ugovora, ali ako

ne

postoji

sportvum smatra se da

je

prodavac

du1an da obezbedi

odgovaraju6u

ambalaZu. U nekim sludajevima,

prodavac

obezbetluje ambalaZu samo na

poslugu

kupcu, za isporuku robe, a

kupac preuzima

obavezu da

tu

ambalaLu

t

odredenom

roku

wati

prodavcu

ili

da mu

je

plati,

ako

je

tako

predvideno

ugovorom. Naravno, u nekim

sludajevima se

zahteva i

posebna

ambalaia,

kad

je

roba

u

transportu izloilena

prekrcavanju

ili

dugom

putovanju preko

mor4

pa

je

izloLena uticaju vlage, atmosferskih

prilika

i

sl.

U

medunarodnom

privrednom pravu predvitleni

su i odredeni

uslovi

koje

ambalaZa mora da

zadovolji: da obezbedi

za5titu

upakovane robe;

da

bude

pogodna

za manipulaciju, odnosno

preno5enje; da

omogudi najniZu vozarinsku

tarifu

u prevozu;

da obezbeduje

najniZu carinsku

tarifu,

ako se

pla6aju

carinske

dalbine; da

obezbeduje

propisane

sanitame i zdravstvene

uslove u zemlji

odredi5ta.

Po5tovanje

pravila

o

kvalitetu

ambalaie

je

posebno

va fuio za

prodavca.

U

sludaju da

ambalaia

nije

odgovarajula

robi,

odnosno

da

je

o3tedena,

prodavac

ne

moZe

da dobije Eistu

teretnicu-konosman, abeztoga neie

mo6i

da

naplati dokumentarni akreditiv otvoren

zarobu.

Uzto, teZa

o5te6enja

ambalaie

mogu biti

osnov

za

prigovor

na

kvalitet

robe.

U takve

bitne

i

teZe

mane ambalaie spadaju ona

o5tedenja

koja

(,e

oteLati dalju

prodaju

robe ili

ona

o5te6enja

koja se

odnose

na

ugovoreni kvalitet

ambalaile. Takode, teZe

povrede pravila postoje

i

onda

kad

je

kvalitet ambalaLe

neposredno vezan

sa

robom; na

primer,

neodgovarajude limenke za

hranu,

veia

teLina

ambalaie

itd. U

takvim

sludajevim4

kupac

je

ovla56en

da

podnese

prigovor

na

kvalitet

robe,

ali

taj

prigovor

je

formalne

prirode

i

vezan

je

odredenim rokovima.

Ukoliko se

radi

o

manjim nedostacima

u

pogledu

ambalaie, onda kupac moZe da zahteva

naknadu

Stete u

vidu bonifikacije, odnosno

nekog

odgovaraju6eg

procenta

od

ugovorene

prodajne

cene, ali nema

prigovora

na kvalitet

robe.

Deo

obaveze

prodavca

u vezi

sa isporukom ugovorene robe

je

i

duZnost

da uz

isporudenu

robu

preda

odredena

robna

dokumenta, odnosno

dokumenta

koja

prate

robu.

Ukoliko

prodavac

ne obezbedi

predaju

odreitenih dokumenata,

kupac ima

sva

prava

kao da

isporuka

nije izvr5ena.

Pre

svega,

prodavac

treba da obezbedi kupcu sva transportna dokumenta koja

se

sastde od

konosmana, sa oznakom broda,

potwde

da

je

roba primljena

na ulrcaj,

koju

je

potpisao

zapovednik

ili

predstavnik

broda,

tovarnih listova

ili

prevoznih listova, otpremnica

i

sl.

U medunarodnoj kupovini

i

prodaji

desto

je

wlo vaZan dokument

uverenje

o

poreklu

robe,

koje najde5de

predstavlja

osnovni

dokument za carinske vlasti,

ukoliko se

za robu

pladaju

odredene carinske

daZbine.

Na

osnovu

tog

dokumenta se

odretluju

visine

carinske stope,

ali one

mogu

biti

i

osnov za

priznavanje

odreclenih carinskih olak5ica. Takode, uverenje o

poreklu

je

dokument kojim se

kontroli5e realizacija dozvola za uvoz lli izvoz, odnosno realizacija kontigenata.

Uverenjem

se

dokazuje i da roba

potide

izzemlje

u kojoj

je

roba

proizvedena.

Uverenje treba

da

sadrZi

naziv

i

sedi5te

subjekta kome

se

roba upuiuje, naziv i

sedi5te

po5iljaoca,

odnosno

prodavc4

Speditera,

transportef,kolid'i-nu

ispecifikaciju robe,

broj

i oznake

priketa,

tdiltr

robepo

merama koje

se

primenjuju

u

drZavi

odrediSta.

UGOVORI U B ZNlsu-hrestomatij

a92


3/12

Ponekad

se kao

prateii

dokument

robe koja

se

uvozi zahtevaju

konzularnefakture,

odnosno

fakture koje

sadrZe

vizu konzularnog

predstavnikadrLave,

kojom se

potvrduju podaci

o

robi:

zemlja

porekla,

cena

robe

i

drugih tro5kova.

Takvim

fakturama

se

olak5ava

kontrola

uvoza

i

naplata odretlenih taksi koje drLavaubiraiz uvoznih

poslova.

Trgovinske

fafuure

su

dokumenti koji

su

namenjeni

kupcu

i

sadrZe

neophodne

podatke

kojima

se

utwduju svi

podaci

znalajni

za

plafianje.

Ne

postoje

posebna pravila

o

sadrZaju

ovih

faktura, ali one, odnosno

podaci u

njima

ne mogu

da se

razlikuju od

zakljudenog

ugovora.

8.

3.

1.

Obaveze

prodavca

u

pogledu

koliEine

i

kvaliteta

ugovorene

robe

Ugovorom

o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji

robe

prodaje

se, odnosno

kupuje

odredena

kolidina i kvalitet

robe

i

prodavac

je

duZan

da

tu

kolidinu

robe

i

isporudi. Medutim,

med.unarodno

privredno pravo

dopu5ta i manja

odstupanja

od te

kolidine

u

nekim

sludajevima. Pravila

autonomnog medunarodnog trgovinskog

prava

ta odstupanja u

kolidini

smatraju nekad dozvolj enim odstupanjima.

Tipski

i standradni

ugovori o medunarodnoj kupovini

i

prodaji

robe

ta

odstupanja

nekad

predvitlaju

u minimalnim

procentima

(npr.

do

lYo),

a

u

pojedinim

sludajevima dozvoljavaju

odstupanja

i

u

znatno ve6oj kolidini

(npr.

do

10%), i

to

iznad

ili

ispod

ugovorene

kolidine.

Velidina odstupanja

zavisi, pre

svega,

od vrste robe

kojaje u

pitanju, pa

su ve6a odstupanja

dopu5tena,

na

primer,

kod Zitarica, ali

zavise

i

od

nadina transporta; u sludaju, na

primer

prevoza

sa

vi5e

brodova, ukupna

kolidina moie

da

odstupa

do

l0%o,

a

u

pojedinadnim

brodovima

tolerancija

mo1e

da

bude do 5%.

Op5te

pravilo

u medunarodnom

privrednom pravu

je

da odstupanja

u

granicama

tolerancije

ne utidu

na

cenu

isporudene

robe; ona

se

obradunava

po

stvarno

ugovorenoj

kolidini i

ugovorenoj ceni. Ako

su

odstupanjavela

i

ako

se

radi o kolidini iznad ugovorene, kupac te

vi5kove stavlja na raspolaganje

prodavcu,

a ako

je

kolidina

isporudene

robe

manja,

kupac

moZe da zahteva

naknadnu isporuku razlike, ali i naknadu

Stete koja

mu

je

izazvana

nedostatkom

ugovorenih

kolidina.

Mogudnost

prigovora

na

kolidinu isporudene

robe,

naravno,

postoji

ukoliko

je

roba

ugovorena

u

odredenim

jedinicama

mere.

Ali,

ako

se

roba ugovora u

globalu,

ili

duture,

nema

mogudnosti

za takve

prigovore,

jer i

kolidine

nisu

precimo

ugovorene.

Ponekad,

do razlike u

ugovorenim

i

isporudenim kolidinama robe dolazi

i zbog

kapaciteta broda

ili

drugog

transportnog

sredstva. U

takvim

sludajevima,

ako

su

upitanjtfob

ugovori

(ugovori

kojima

je

predvitleno

da

kupac

odreiluje

prevoznika)

kupac moZe zadrLati

pravo

da se koliEina robe

uskladi

sa

kapacitetom

transportnog sredstva.

To

pravo

moLe

da

rezervi5e

i

prodavac,

ako

se

radi

o ugovorima

u

kojima

je

ugovorena

caf

transportna klauzula,

odnosno

ako

je

cena

odredena

zajedno sa

tro5kovima

vozarine. U svakom sludaju, ova moguinost se

izrllito

predvitla

ugovorom

o

medunarodnoj kupovini

i

prodaji

robe

i

ona

je

nadin

da se ekonomidno

koriste

transportni

kapaciteti.

---*

UGOVORI

U BlzNlsu-hrestomatij

a93

-.--*


4/12

U nekim

ugovorima

o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji

kupac

moZe

biti

naknadno ovla5den

da odredi

oblik,

meru

ili

druge osobine stvari

posebnom

specifikacijom

(speci/ikaciona

prodaja).

U

tom sludaju

se

ugovorom

utvr


5/12

ugovori

i

pregled

od

strane

ovla5dene organizacije

za

kontrolu

kvaliteta i kolidina,

ali, takode,

bez odlagarja

treba

da dostavi

robu na

taj

pregled.

Ako

se

roba dalje

transportuje u neko

drugo

mesto bez pretovara, onda

se

pregled

moZe

odloZiti

do pristizanja robe

u

to

mesto, ako

je

prodavac

bio

unapred

obave5ten o

reekspediciji robe.

U

svakom

sludaju,

krajnji

rok za

isticanje

prigovora

na kolidinu i kvalitet

je

dve

godine

od

dana

predaje

stvari.

lzuzetak

od

ovog

pravila postoji

kad

na

odredenu

robu

postoji garancija

u

roku

duZem

od

dve

godine;

u

tom sludaju rokza

prigovor

je

vreme do

isteka

te

garancije.

Ukoliko

postoji

nedostatak saohraznosti izmedu

ugovora

i robe koja

je

isporudena,

prodavac

moZe da

trpi

odredene sankcije,

a

kupac

moLe

da

se odludi

da zahteva od

prodavca

da

izw5i

ugovor, da obavesti

prodavca

da raskida ugovor ili

datraii

smanjenje

cene.

Bilo koji

od ovih

zahteva

ne utide na

pravo

kupca

dazahteva naknadu Stete koju

je

pretrpeo

zbog

nedostatka

saobraznosti.

Kupac

moLe

dazahteva

da

prodavac izvr5i ugovor,

ako

je

prodavac

istovremeno

i

proizvo


6/12

dokumenata,

onda

se

pla6anje

vr5i

u

mestu

u

kome

se

obavlja

predaja.

Ako

prodavac

posle

zakljudenja ugovora

promeni

sedi5te

ili

boravi5te,

dulanje

da

snosi

povedane

tro5kove

plal,ania

koji

iz

te

promene proizlaze.

Mesto

plaianja

je

valno i

zbog sporova

i

prava

koje se

primenjuje

u sludaju

sporova;

sporovi

koji

proistidu

izplacanja

se re5avaju

prema

zakonima

koji vaZe u mestu

plaianja.

Cena, kao osnov za

pla(,anje,

se

moZe

odrediti

na

vi5e

nadina. Najde56e,

i

najjednostavnije,

je

da strane ugovorom odrede cenu u tadnom

iznosu. Medutim,

strane se

nekad

saglase da se

cena

utvrdi

prema

nekim

merilima koja se

mogu utvrditi i

prema

okoLnostima

konkretnog

posla.

Ovakvom nadinu odreclivanja cene

se

pribegava,

na

primer,

kad izmedu

ugovaranja

posla

i isporuke,

kao

osnova za

placanje, prode

duZe vreme. Takode,

cena

moZe

da se

ugovori tako Sto

se

vezuje

za

tro5kove

proizvodnje

odredene

stvari ili za

vrednost odredene

valute. Takve cene

koje

nisu tadno odredene, nazivaju se kliznim

cenama. Ove cene

se,

uglavnom, ugovaraju onda

kad

se

radi

o

kupovini

i

prodaji

sloZenijih stvari,

na

primer,

industrijskih

maSina

ili

sloZenijih

sistema,

koje

tek

treba

da se

proizvedu

da bi bile

isporudene.

Normalno

je

da

se

utvrdivanjem

cena

na ovaj nadin

prodavac

Stiti od

promena

ulaznih eiemenata

koji

utidu

na

proizvodnju ugovorenih

stvari;

promena

cena sirovina,

energije,

pove6anje

tro5kova radne snage

itd.

Kupac

je

obavezan

da

plati

cenu u

roku

plaiunja

predvidenom

ugovorom. Rok

plaianja

se

moZe

ugovoriti

na

viSe

nadina:

pladanje pre

isporuke, pla6anje

u

vreme

isporuke

i

plaianje

posle

isporuke

robe.

Uobidajeno,pre

isporulre se

najdeiie

plaia

deo cene, ali

je

mogu6e

ugovoriti

ipla6anje cene

u

celini.

Pla6anje

u

vreme

isporuke

podrazumeva

da

kupac

plati

cenu

u

celini ili

pri efektivnoj

predaji

robe ili

pri

isporuci

predajom

robnih

dokumenata. Kad se

platauz

efektivnu isporuku robe,

to zna(,i

da

je

kupac

pla6a

onda

kad primi robu

i kad

je

pregleda.

Sa stanovi5ta

kupca

ovo

je

povoljan

vid

plaianja,

jer

zadrLava

pravo

da

istakne

eventualne

prigovore

na nedostatke robe.

Kod

plaianja

pri

isporuci

dokumenata o robi, kupac

plaia

robu pre pregleda

i

prijema

same

robe;

osnov

za

pla(,anje

je

predaja

robnih

dokumenata. Predaja

dokumenata

se vrSi

neposredno

kupcu,

alije de56i sludaj da se

dokumenta

predaju preko

banke

preko

koje

se

vrii

pladanje.

iesto

se

plaianje pri

isporuci dokumenata

uslovljava, na

primer

l


7/12

ugovora,

prodavac

moLe, bez odlaganja,

ili zahtevati od kupca

da

plati

cenu ili izjaviti

da

raskida ugovor.

Ako

prodavac

i

kupac

nisu

nepla6anje

po

ugovoru

utvrdili

kao bitnu

povredu

ugovora,

prodavac

moLe da

kupcu odredi

novi rok

zaplalanje.

Ako

kupac

ni

u tom roku

ne

plati

ugovorenu

cenu,

prodavac

moie da zahteva

pladanje

cene

ili

da raskine ugovor.

U

svakom sludaju,

prodavac

ima

pravo

da

od

kupca zahteva naknadu

Stete

koja

je

nastala

nepla6anjem

cene robe u ugovorenim rokovima. Zenevski tipski ugovori

o

kupovini i

prodaji

Litarica,

u

sludaju nepladanja cene

pruZaju prodavcu

vi5e mogu6nosti;

on

moie da

raskine

ugovor, da

proda

robu ili

da

pred

arbitraiomzahteva

utvr


8/12

Ako

ugovorom

nije

ni

na

jedan

od

nadina odredeno

vreme

isporuke,

onda

6e

se isporuka

izwSiti

u

nvumnom roku

posle

zakljudivanja ugovora,

a

taj

razuman

rok

se odreduje

na

osnovu

poslovnih

obidaja

u

skladu sa

prirodom

ugovora.

Neispunjavanjem ugovora

u

pogledu wemena isporuke,

prodavac pada

u

docnju. Pretpostavlja

se

krivica

prodavca

ukoliko

doile do

povrede

vremena

isporuke,

tako da

bi

on

morao

da dokaZe krivicu

da nije

Wv

za docnju

da

bi se oslobodio odgovomosti.

Kao

razlozi

za eliminisanje krivnje

prodavca

mogu

posluiiti

krivnja

kupca,

tredeg

licq

ali i

neki

razlozi

koji

su van uticaja

i kontrole

prodavca.

Ako

prodavac

ne izvr5i isporuku

u

odredenom

roku,

to

predstavlja

bitnu

povredu

odredaba

ugovora

i

kupac

mole zatraiiti raskid

ugovor4

ako

je

rok isporuke takvog

znadaja

zakupca.

Medutim, moZe se

pretpostaviti

da

kupac,

uprkos

powede

odredbe ugovora

o

vremenu

isporuke,

ima

interes

da

odrti ugovor. Zbogtoga

Konvencija Ujedinjenih nacija

o

ugovorima

o

medunarodnoj

prtodaji robe predvida

mogudnost

da

kupac

produZi

rok

prodavar

za

isporuku.

-Ll-okviru-obaveze

kupca

da'primi

isporuku

je

i njegovo

pftrvo,

i obaveza,

dzr

izvrii

pregled

isporudene robe

i

da

prodavcu

blagovremeno

dostavi

obave5tenja

o

eventualnim

nedostacima.

Pregled

prvenstveno, podrazumerra

kontrolu robe da

bi se

konstatovala

da

li ona zadovoljava

uslove

predvitlene

ugovorom.

To

jeste

pravo

kupca, koja

odgovara

njegovom

interesu da

dobije

robu

kvaliteta

i

kolidine

koju

je

ugovorio, ali

je

takocle i

pravo

prodavca

da bude

blagowemeno obave5ten

o

evenfualnim nedostacima.

O eventualno uodenim

nedostacima robe, kupac

je

dvLan da

pismeno

obavesti

prodavca.

Ako

to

propusti

da udini

ne

moZe se

pozivati

na

te nedostake. Prema

Konvenciji Ujedinjenih

nacija o

ugovorima

o

medunarodnoj

prodaji

robe,

kupac

ima

rok

od,

najvi5e,

dve

godine

da

obavesti

prodavca

o nedostacima

robe.

Ukoliko

se

konstatuju nedostaci,

onda kupac ima

pravo

da zahteva sniZenje cene

ili

dazahtevanaknadu

Stete

koju

je

pretrpeo

zbog nedostataka

robe,

ali u tu naknadu

ne moZe da

uraduna eventualnu izgubljenu dobit.

Ugovorom o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji

moguie

je

ugovoriti

i druge obaveze kupca u

konkretnom

poslu, posebno

u

pogledu priprema

i

garancije

za

pladarye

ugovorene cene.

Te

pripreme

se

sastoje

u sadinjavanju odretlenih dokumenata

koji

treba

da obezbede i olak5aju

pla6anje:

akceptiranje

menica,

otvaranje akreditiva,

polaganja

bankarske

kaucije itd.

U autonomnom

medunarodnom trgovinskom

pravu

jedna

od mera koja

se

desto

primenjuje

jeste

zabrana reeksporta,

odnosno

izvoza

kupljene robe u

tre6u

zemlju.

Ta zabrana

se

posebno predvida

kao odredba ugovora i

sastdi se

u zabrani

kupcu

da robu

preproda

u

neku

tre6u drZavu,

koja nije

predvitlena

ugovorom

kao zemlja \voza. Pri ugovaranju ovakve

odredbe

u

ugovoru, obidno

se

predvi


9/12

8.4

Prelaz

svojine,

rizika i tro5kova

kod

ugovora

o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji

robe

O

prenosu

svojine

postoji

viSe shvatanja

i

u teoriji i u

praksi

medunarodnog

privrednog

prava.

Sredrf

ewopsko

shvatanj e

preLaza

svojine

se

zasniva

na tradiciji

rimskog

prava.

Po

tom

shvatanju

sklapanje ugovora

o

kupovini

i

prodajije

zasnivanje

obligacionog

odnosa izmedu

ugovornih

strana.

To znadi

da

prodavac

ostaje vlasnik

stvari do njene

predaje

kupcu.

Po

anglosaksonskom

pravu

prelaz

svojine i

nadin

tog

prenosa

se moZe

urediti

ugovorom

o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji,

jer

je

za

prelaz

svojine

od

odluEujudeg ntaEaja

volja

ugovornih

strana. Prema

tom

shvatanju

prelaz

svojine nad

pojedinadno

odredenim stvarima

se moZe vr5iti u

trenutku

zakljudenja

ugovora,

ali

stranke

ugovora

mogu

predvideti

da

se

to

udini i kasnije.

Francusko shvatanje prelaz

svojine vezuje

za momenat

zakljudenja ugovora,

odnosno

vlasnik

postaje

kupac trenutkom zakljudenja ugovora, akoje

ugovorom

predvidena

cena, makar

i

da

nije

dodlo.do isporuke

robe.

Medutim, u

praksi

ova

teorijska

stanoviSta

i nisu

od

presudne

vaZnosti. I

za

kupca i za

prodavca

je

mnogo

vaLnije

od

pitanja prelaza

svojine

prelazak

rizika

i

troikova

u

vezi sa

robom. Zbogtogaje mnogo

vaLnije

prethodno

razmatrano

pitanje

isporuke

robe, za

koji

se

vezuje

prelazrizika

i

tro5kova.

Zbog toga i

Jednoobraznim

zakonom

o

kupovini

i

prodaji

se

ne

urecluje

pitanje prelaza

svojine,

nego se samo ureduje

obaveza

prodavca

da

kupca zaititi

od evikcije,

odnosno od

pravnih

nedostaka

stvari.

Ako

je

prodavac

znao

za

pretenziju

tredeg lica

na

stvari

koja

je

predmet

kupovine

i

prodaje

duZan

je

da o

tome

obavesti

kupca, koji

moZe

odluditi

da

je

kupi

i

pod

tim

uslovom. Ako

prodavcu

nije

bilo

poznato

da

neko

tre6i

ima

pravo

ili

pretenziju

nad

stvarima

koje

su

predmet

kupovine i

prodaje,

kupac moZe

da

ga

o

tome

obavesti

Eim

za

it

dinjenicu saznai

da od njega zahteva da

otkloni te

pravne

nedostatke

u

razumnom

roku i da

mu

preda

druge stvari koje

su

slobodne od

takvih

nedostataka. Takode,

u takvim

sludajevima,

kupac

ima

pravo

i

dazahteva naknadu

Stete

zbog

gubitka

kupljenih

stvari

i

zbog

izgubljene

dobiti.

Ako

prodavac

ne

odgovori

ovim

zahtevima,

kupac ima

pravo

dazahteva naknadu

Stete ili

da

raskine ugovor. Kupac ne moZe da se

poziva

na ova

prava

ako

u

razumnom

roku

od

kad

je

ustanovio

ili bio fifian

da ustanovi

postojanje

prava

ili

pretenzija

tredeg

lica

na

stvarima

nije

o

tome

obavestio

prodavca.

Prelaz rizika

i

troikova

je

desto vezan

za

pravo

svoj

ine,

pa

se smatra da vlasnik

stvari snosi

i

rizik i

tro5kove u

vezi

sa stvarima.

To

je

op5te

pravilo

obligacionog

prava,

ali

je

mogude

po

pravilima

tog

prava

da ih snosi

poverilac

ili

duZnik. Ali,

u medunarodnom

privrednom pravu

napu5teno

je,

kao Sto

je

navedeno,

vezivanje

prelaza

rizika i tro5kova

za

pravo

svojine

i

vezano

je

za

isporuku robe.

Prema

Jednoobraznom

zakonu

o

medunarodnoj

kupovini

i

prodaji

robe

rizik

prelazi

na

kupca

kad

je

izvr{5gaiRoruka

pod

uslovima

predvicfenim

ugovorom

o kggvinllprodaji. Od

trenutka

prelazarizik4

kupac

je

duZan da

plati

cenu,

bez

obzira na eventualno

o5teienje

ili

UGOVORI

U BlzNlsu-hrestomatij

a99


10/12

gubitak

stvari, osim ako

je

za

o5te6enje ili

gubitak

nesumnjivo kriv

prodavac.

Ako do

predaje

stvari

nije

do5lo

u skladu

sa

ugovorom,rizikprelazi

na

kupca

onda

kad se

izvrSi

predaja pod

uslovima

predvitlenim

ugovorom, ako kupac

ne

izjavi

da

raskida

ugovor.

Ako

je

do zadocnjenja

isporuke

doilo

zbog

toga

Sto

kupac

nije izvr5io

svoje

obaveze,

rizik

prelazi

na kupca

poslednjeg

dana

kad

je

trebalo da dotle

do isporuke

prema

ugovoru.

Ali,

ako

su

u

pitanju

stvari

koje

su odredene

po

rodu, rizik

prelazi

na kupca samo

ako

je

prodavac

izdvojio

i

priprernio

stvari za

isporuku

i o

tome

obavestio

kupca.

Ako

je

priroda

robe takva

da

prodavac

ne

moZe

da

je

posebno

izdvoji, onda

je

dovoljno

da

prodavac

izvr5i radnje koje

su

neophodne da kupac

primi

isporuku

robe.

Ako

se

roba

transportuje

morskim

putem,

onda

rizik

prelazi

na

kupca u trenutku kad

je

prodavac preda

transporteru. Medutim,

ako

je

prodavcu

bilo

poznato

da

je

stvar izgubljena ili o5te6ena, on snosi

rizik

od

momenta

zakljudenja ugovora.

Navedena

pravila su

op5teg karaktera;

medutim,

u

savremenoj

kupovini

i

prodaji

postoji

mnogo

posebnih

situacija

u

kojima

se

prelaz

rizika odreduje na

poseban

nadin.

Posebno

je

to

sludaj

kad

se radi o distancionoj

prodaji,

kad

se

prelaz

rizika

vezuje

za

odredeni

nadin

transporta robe. Problem

u

odredivanju

vremena

prelaza

rizika

i

tro5kova

se

javljao,

pre

svega,

u razliditom tumadenju

pojedinih

uobidajenih trgovinskih termina.

Pored

toga,

do5lo

je

do

razvoja

tehnika

transporta, kori56enjem kontejnera, roll on i roll

off

prevoza

u

drumskom

saobradaju

i

Zeleznicom.

Pitanjem ujednadavanja trgovadkih termina se

posebno

bavila Medunarodna

trgovinska

komora

u

Parizu,

koja

je

joS

1936.

godina

usvojila

Medunarodna

pravila

za

tumadenje

ugovornih

termina uobidajenih

u

trgovini.

Ta

pravila,

pod

uobidajenim

nazivom

INCOTERMS, revidirana su nekoliko

puta, poslednji put

2000.

godine.

ZnaEenja termina

su

yezanaza

Eetii

osnovna nadina

predaje robe kupcu,

koja

se

prikazuju u

odredenim

tabelama

i imaju tadno

odredena

znaienja.

Pravila INCOTERMS

sadrZe

u osnovi

detiri

nadina

isporuke robe kupcu.

Prvi

nadin

je

predviilen

u tzv.

E

grupi

i

znadi

predaju

robe kad

je

prodavac

robu stavio na

raspolaganje kupcu u

svojim

prostorijama

ili na nekom drugom mestu koje

je

oznadeno.

Grupa F

podrazumeva

daje

prodavac

robu

isporudio

onda

kadje

robu

predao prevozniku

u

ugovorenom mestu, kad

je

robu

stavio

na raspolaganje prevoznil


11/12

Neke od navedenih

klauzula

se mogu

koristiti

sarno

za

pomorski prevoz

i

to

je

vidljivo

iz

same

klauzule;

kad

je

u njoj

sadrZan

brod

kao

prevozno

sredstvo.

U

ostalim sluEajevima,

klauzule se mogu

primenjivati

za sve uslove transporta.

Transportne klauzule

su

znadajno tehnidko

pomoino

sredstvo

i one odreduju mesto

i

vreme

prelaska

rizika i troSkova

sa

prodavca

na kupca. Medutim, ugovorne strane mogu

te

transportne klauzule

i da

modifikuju, dodavanjem

odretlenih

odredbi za konkretni

posao.

Dakle,

i

pored

postojanja

razlllitih transportnih klauzula,

kojima

se na op5ti nadin

odreiluje

mesto

i

vreme

prelaska

rizika

sa

prodavca

na kupca,

stranke

ugovora desto mogu da menjaju

te klauzule;

to

znaEi da,

u su5tini,

mesto i

vreme

prelazarizika

sa

prodavca

na kupca ostaje

na

volju stranama ugovornicama- To

ne

znaEi

da strane ne koriste navedene transporte klauzule.

Naprotiv,

one se

koriste

desto,

jer

obezbeduju izvesnost i

pravnu

sigumost u obavljanju

trgovadkih

poslova.

Pored

toga,

mnoge

od

tih

klauzula

su

postale

sastavni deo tipskih

ugovora,

pa

se

i

na

taj nadin

obilato koriste

u

medunarodnoj trgovini.

Pored

transportnih klauzula,

u

mnogim

tipskim ugovorima

mogu

se

na6i

i klauzule druge

vrste: klauzule neodgovornosti

(klaazule

egzoneracije),

diji

je

cilj da u

odredenim

sludajevima oslobode

od

odgovomosti ugovornu stranu:

Po

svojoj suStini, klauzule

neodgovornosti

su

povreda

ravnopravnog

poloZaja

ugovomih

strana;

obidno ekonomski

jada

strana

namede

uno5enje

takvih

odredaba

u ugovor, a slabija

strana

je

prinutlena

da takve

odredbe

prihvati.

Klauzule o

neodgovomosti

mogu biti

wlo razliEite

i

po

sadrZaju

i

po

pravnim posledicama

koje

izazivaju. Neke

od

tih

klauzula

su usmerene na iskljudenje i

suZavanje

ugovornih

obaveza.

Naime,

kod takvih klauzula se

ili izostavlja

ili modifikuje

odredena

ugovoma

obaveza,

koja

je

normalan

sastavni

deo ugovora.

Promenom

sadrLaja

obaveza menja

se

zapravo odgovornost ugovorne

strane

i

ona

se

oslobatla odgovornosti

ili

se

njena odgovornost

znatno

ublaiava.

Stavi5e,

pojedini

tipski

ugovori idu

u

ovom

pravcu,

iskljudenjem

odrettenih obaveza, dime onemogudavaju nastupanje

odgovomosti.

Druge klauzule

sadrZe

okolnosti

koje

spredavaju izvr5enje ugovora

i

istovremeno

spredavaju

odgovomost.

Ove okolnosti

su

vrlo brojne i

ne mogu

se

precizno

ni nabrojati.

One

su

desto

formulisane na

op5ti nadin,

kao viSa

sila ili

klauzula

promenjenih

okolnosti

(clausula

rebus

sic

stantibus). Klauzule o

oslobodanju

od

odgovornosti

zbog krivice

za

neizvrsenje ili

neuredno izvrSenje ugovora su takode

klauzule

neodgovornosti. Sudska

praksa

smatra

da

se

ove klauzule mogu prihvatiti

kao

osnov za iskljudenje odgovornosti samo u sludaju

odgovornosti do

kojeje

do5lo

usled nepaZnje

ili

nehata, ali

ne

i

kadje krivica nastala

grubom

nepaZnjom i zlom namerom.

5.

Povrede

ugovora

o

medunarodnoj

kupovini

i prodaji

robe

Povreda

ugovora

moZe

biti

razliditog

interuiteta, od njegovog

neizvr5enja

do

povrede

nekih

od ugovorenih odredba.

Pri

tome, i zavisno

od toga,

Stetu

od

povrede

ugovora mogu

trpeti i

prodavac

i

kupac. Takode,

do

powede

ugovora

moZe doii

iz razlilitih

razloga.

Razlozi

za

powedu

ugovora mogu

biti

objektivne

prirode

i

u tom sludaju dolazi do oslobaclanja

od

odgovornosti, ali mogu biti

u

sibjektivne

prirode,

odnosno

zasnivati

se

na krivici

neke od

odgovornih strana

i

u

tom

sludaju

se

postavlja pitanje

odgovornosti za nastalu

Stetu i

sankcija

odgovornoj strani.

Strane mogu da

samim

ugovonfted-viG

nadin re5avanja

problema

u

sludaju

neizvr5avanfi

-P

ugovora

ili

izvr5avanja ugovora

sa

odredenim nedostacima.

Ako

stranke u tom

pogledu

nisu

UGOVORI

U BlzNlsu-hrestomatijal

0

I


12/12

niSta

predvidele

ugovorom,

za re5avanje

takvih situacija

se

primenjuju

pravila

medunarodnog

prava,

pre

svega

Konvencije Ujedinjenih

nacija

o ugovorima o

medunarodnoj

trgovini i

Zenevskih opstih uslova.

Konvencija UN

pri

re5avanju ovog

pitanj

a

pravt

razliku

izmedu

bitne

povrede

ugovora

i

powede

koja se ne

smatra

bitnom.

Ako

se

radi

o bitnim

povredama

ugovora,

strana

koja ima nameru

da

raskine ugovor

pozivom

na

tu

povredu,

mora

da

drugoj

strani

uputi obaveStenje

o tome,

ako

to dopu5ta

raspoloZivo

vreme.

Ovo obave5tenje se ne

zahteva ako druga strana

izjavi da nema

nameru da izvr5i svoju obavezu.

Treba

imati

u

vidu

da do

povrede

ugovora

moZe doii u

razliditim

fazama

spoljnotrgovinskog

poslovanja.

Ugovori se

mogu

povrediti

i

pre

dospeia ugovora,

u

toku njegovom

izvr5avanja i

protekom

rokaza

njegovo

izvr5enje.

Strana ugovora moZe da raskine ugovor

pre

njegovog

dospeia ako

je jasno

da

6e druga

strana

izvr5iti

bitnu

povredu

ugovora.

Da

bi

,,stekla

pravo

na ovakav raskid ugovora mora

postojati

jasna

verovatnoda

da

6e

dodi do

bitne

povrede

odredaba

ugovora druge

strane.

Ta verovatnoia

moZe

da

proizlazi

iz

pona5anja

druge

strane

ili

iz

objektivnih

dinjenica,

na

primer

uvodenja embarga

ili

deviznih

ogranidenja

koji

spredavaju

izvrlavanje ugovora, stedaja

druge strane i

sl.

Strana

ugovornica koja

namerava

da

koristi

jedan

od navedenih

mehanizamaza

raskid

ugovora

pre

njegovog

dospeda

mora

o

tome

da obavesti

drugu

stranu.

Ponekad

se

zakljudeni ugovori izvrSavaju sukcesivno; na

primer,

sukcesivnim

isporukama

roba

pod

uslovima odredenim ugovorom.

Postavlja

se

pitanje

da li

je

osnov za raskid

ugovora

neizvr5avanje

jedne

od

tih

isporuka. Prema

Konvenciji

Ujedinjenih nacija

o ugovorima o

medunarodnoj

trgovini, mogu6a su

razlidita

re5enja,

pri

demu

je

izbor na drugoj

strani.

Ona

moLe

da raskine ugovor u

odnosu

na

pro5le

i

budude isporuke, ako

izvrSene

isporuke ne

bi

mogle

da

obezbede

izvr5avanje osnovne svrhe

koja

je

dovela

do

zakljudenja

ugovora.

Medutim,

ta strana, takode, moZe da

raskine

ugovor u odnosu samo na spornui isporuku,

ali

i

da raskine

ugovor

u

pogledu

svih

buduiih

isporuka,

ako

postoji

osnov da

se

smatra

da ie dodi

do

bitne

povrede

ugovora u

odnosu

na

njih.

Pored raskida

ugovora, medutim, moguie

je

i odlaganje

izvrienja

ugovora, ako

se

za to

stvore uslovi.

Prema

Konvenciji

Ujedinjenihn

nacija

o ugovorima o medunarodnoj

trgovini,

ti

uslovi

su da

je

postalo

jasno

da druga strana

nece

izvr5iti

ugovor zbog ozbiljnog

nedostatka

sposobnosti

zaizvrienje

ili

zbog

pona5anja

druge

strane

u

postupku priprema

za

izvrSenje

ili

u

toku

samog

izvrSavanja

ugovora.

Strana koja Zeli

odlaganjc

izvr5avanja

ugovora mora

da

odmah o

tome

obavesti

drugu

stranu.

Ali,

takode,

ta

strana

mora

da

nastavi

izvr5avanje

svojih

obaveza

po

ugovoru,

ako

druga strana

pruZi

dovolojno

obezbedenje

da 6e

izvr5iti

svoje

obaveze

po

ugovoru.

Nedostatak sposobnosti

strane

da izvr5i ugovor

se

moZe

ogledati,

na

primer, u

smanjenoj

kreditnoj

sposobnosti

kupca

ili

u osnovanoj sumnji

kupca

da

6e

prodavac

mo6i

da

isporuidi robu

koja

po

kvalitetu

odgovara

ugovorenim

uslovima.

6. Mere

zbog

povreda

ugovora mealunarodno

o

kupovini i

prodaji

robe

Zaneizvriavanje

ugovora krivicu snosi strana

koja nije

izvr5ila svoje

obaveze a druga strana

stide

ovlaSienje na razli(,ita

pravna

sredstva,

od

raskida

ugovora do

blaZih.sankcija

koje

se

mogu

ogledati u drugim

merama.

Razume

se,

raskid

ugovora

je

najteLa

sankcija

i, na.ideiie,

nije

u interesu ni

jedne

ni

druge strane,

jer

su obe

zakljudile

ugovor

sa

namerom

da

ostvare

neke interese, koji

sasvim

jasno

postaju neostvarivi

ako

dode

do raskida

ugovora.

Zbogtoga

se

ovoj meri relativno

ilko

pfiiiupa,

nego

se

nastoj

i

da se eventualnma

Steta

oikl'tJkna

neli

drugi

nadin,

a da se

ugovor

odrZi.

UGOVORI

U

BlzNlsu-hrestomatijal

02

ugovori u poslovanju 4.pdf

Documents