1

2

U»IMO O EVROPI

Urednik:Ivana RadiÊ

Autori:Danka VasiÊIvana RadiÊMarijana SimiÊMiloπ HrnjazMiodrag MilosavljeviÊ

IzdavaË:Centar za slobodne izbore i demokratiju

Za izdavaËa:prof. dr Zoran LuËiÊ

Oblikovanje:SW4I

Beograd, septembar 2005. godine

©tampanje publikacije omoguÊeno donacijom Fonda za evropske inte-gracije, sredstvima Evropske unije uz realizaciju Evropske agencije zarekonstrukciju i Evropskog pokreta u Srbiji.

Centar za slobodne izbore i demokratijuLomina 9/III, 11000 Beograd

web: http://www.cesid.orge-mail: cesid@bitsyu.net

3

4

SADRÆAJ

ReË unapred

I Evropska unija: pojam, nastanak i razvoj1. ©ta je Evropska unija i kako je nastala?1.1 ©ta je EU?1.2 Kako je nastala EU?2. Organi Evropske unije2.1 Glavni organi2.2 Ostali organi

II Oblasti saradnje u Evropskoj uniji1. ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika1.1 Kako je doπlo do saradnje u oblasti zajedniËke spoljne i

bezbednosne politike?1.2 Koje vrste odluka postoje u oblasti zajedniËke spoljne i

bezbednosne politike i na koji naËin se donose?1.3 Koji organi i tela EU uËestvuju u kreiranju i sprovoenju

zajedniËke spoljne i bezbednosne politike?1.4 Ciljevi ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike2. Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova2.1 Razvoj saradnje u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova2.2 Sporazum iz ©engena2.3 Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova posle

Ugovora iz Mastrihta2.4 Reforma u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova2.5 Koje su prednosti saradnje i integracije evropskih dræava

u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova?

III Proπirenje Evropske unije1. Pristupanje i pridruæivanje Evropskoj uniji1.1 Istorijat proπirenja Evropske unije1.2 Nova politika proπirenja1.3 „Kopenhagenπki kriterijumi“

6

999

12272735

3939

39

43

4547494950

5253

56

6060606162

5

1.4 ©irenje EU ka istoku1.5 Pojam i vrste pridruæivanja1.6 Pojam pridruæivanja Evropskoj uniji1.7 Razlike izmeu ,,prijema” i ,,pridruæivanja”1.8 Vrste pridruæivanja1.9 Karakter EU pridruæivanja1.10 Postupak pridruæivanja2. Proces pridruæivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji2.1 Uvod2.2 Istorijat odnosa Zapadnog Balkana i Evropske unije2.3 Kratak istorijat odnosa Srbije i Crne Gore i EU2.4 Priroda Dræavne zajednice i administracija zaduæena za

proces pridruæivanja2.5 Faze u procesu zakljuËivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju2.6 Umesto ZakljuËka

IV Prilozi

Faze u Procesu stabilizacije i pridruæivanja

Simboli Evropske unije

Korisne Internet adrese

Povratna informacija

6364656567707074747576

777980

83

83

84

86

87

ReË unapredPoπtovani,

pred Vama se nalazi izdanje Centra za slobodne izbore i demokratiju „UËimo oEvropi“ koje je nastalo kao rezultat istoimenog projekta CeSID-a i KonradAdenauer Fondacije kao partnera na projektu. Bræe pribliæavanje Evropskoj uniji,ispunjavanje uslova za status pridruæene dræave, a kasnije i status Ëlanice EU,osnovna je potreba i prioritet Srbije i Crne Gore, πto je istaknuto i u Ustavnojpovelji. U javnosti, meutim, ne postoji Ëvrsto izgraena svest o vaænosti ukljuËi-vanja Dræavne zajednice u evropske integracije. Kao veliki problem javlja se nedo-voljna informisanost graana, pa i ljudi zaposlenih u dræavnoj administraciji otome πta je uopπte Evropska unija i πta podrazumeva Ëlanstvo u njoj.

Stoga se kao urgentna potreba nameÊe obrazovanje πto πireg kruga ljudi, a poseb-no onih koji bi u skorije vreme mogli da uzmu uËeπÊe u donoπenju odluka vezanihza pribliæavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Kao ciljna grupa projekta„UËimo o Evropi“ izabrani su, zato, uËenici zavrπnih razreda srednjih πkola u Srbijikao grupa najmlaih glasaËa i potencijalnih buduÊih odluËilaca u naπoj zemlji.

Broπura „UËimo o Evropi“ sadræi teme iz oblasti nastanka, razvoja ifunkcionisanja EU za koje su autori smatrali da su neophodne za razumevanjeEvropske unije. Na kraju svakog teksta nalaze se pitanja koja treba da ukaæu nanajvaænije segmente svake teme. Broπura je namenjena prvenstveno uËenicimazavrπnih razreda srednjih πkola, ali je pisana tako da moæe biti od koristi svimakoji imaju potrebu da saznaju viπe o Evropskoj uniji.

U dodatku broπure nalazi se spisak internet adresa koje vode na stranice institu-cija koje pruæaju viπe informacija o razliËitim aspektima funkcionisanja Unije, kaoi pridruæivanju Srbije i Crne Gore EU.

Sa nadom da Êete uæivati u naπem izdanju,

Predsednik upravnog odbora CeSID-aProf. dr Zoran LuËiÊ

6

7

I Evropska unija:pojam, nastanak i razvoj

1. ©ta je Evropska unija i kako je nastala?

1.1 ©ta je EU?

Evropska unija je jedinstvena tvorevina na istorijskoj sceni. Ona zauzimaveliki deo evropskog kontinenta, od arktiËkog pojasa do Mediterana i odAtlantika do Bliskog istoka. Evropska unija predstavlja rezultat dugogo-diπnjeg procesa saradnje i integracije evropskih dræava koji je zapoËeo1951. godine izmeu πest zemalja (NemaËka, Francuska, Italija Belgija,Holandija i Luksemburg) i u stalnom je procesu menjanja i razvoja. Danas,nakon pet krugova proπirenja, EU broji 25 dræava Ëlanica (πest dræavaosnivaËa, Velika Britanija, Irska, Danska, GrËka, ©panija, Portugal,Austrija, Finska, ©vedska, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, SlovaËka,»eπka, Maarska, Slovenija, Malta i Kipar).

Dræave okupljene u EU povezuje posveÊenost zajedniËkim naËelima:slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, poπtovanju ljudskih prava iosnovnih sloboda i poπtovanju nacionalnih identiteta dræava Ëlanica.

Pojam „Evropska unija“ usvojen je Ugovorom o Evropskoj uniji koji jepotpisan u Mastrihtu 1992. godine. EU predstavlja jedinstvenu institu-cionalnu strukturu sastavljenu od tzv. tri stuba. Prvi stub Ëine tri zajednice- Evropska zajednica za ugalj i Ëelik (EZU»), Evropska ekonomska zajednica(EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom). Drugi stubpredstavlja ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika EU (ZSBP), dok treÊistub Ëini Policijska i pravosudna saradnja u kriviËnim stvarima (PPSKS).

9

STRUKTURA EUPrvi stub je stub integracija i Ëine ga triEvropske zajednice - Evropska zajednicaza ugalj i Ëelik (EZU»), Evropska ekonom-ska zajednica (EEZ) i Evropska zajednicaza atomsku energiju (Euroatom). Drugi itreÊi su, za razliku od prvog stuba,stubovi saradnje dræava Ëlanica. Drugistub se odnosi na ZajedniËku spoljnu ibezbednosnu politiku, a sadræaj treÊegstuba Ëini Policijska i pravosudna saradnjau kriviËnim stvarima.

10

SUD NAJVI©E INSTANCEPravosudni organ na Ëije odluke ne pos-toji moguÊnost æalbe nekom viπemorganu, tj. njegove odluke su konaËne.

©TA JE NADNACIONALNOST?

Ono πto Evropsku uniju Ëini jedinstvenom tvorevinom, izmeu osta-log, je posedovanje elemenata nadnacionalnosti u prvom stubu kogaËine Evropske zajednice. U drugom i treÊem stubu, koji su stubovi sarad-nje, EU funkcioniπe kao tipiËna meunarodna organizacija (bez eleme-nata nadnacionalnosti).1. EZ/EU ima organe u kojima sluæbenici rade iskuljuËivo u interesuorganizacije, tj. ne predstavljaju dræave Ëlanice iz kojih dolaze i u svomradu su nezavisni od njihovog uticaja;2. Odluke koje donosi organizacija obavezujuÊe su, kako za dræave Ëlanicekoje su za njih glasale, tako i za one koje su glasale protiv, u situacijamakada se glasa veÊinski;3. Odluke koje donosi organizacija direktno obavezuju fiziËka i pravnalica u dræavama Ëlanicama, bez donoπenja posrednih akata dræava Ëlanica;4. EZ ima sudski organ Ëija je nadleænost obavezna (dræave Ëlanice nemogu birati da li Êe svoje sporove reπavati pred ovim sudom), a presudeobavezujuÊe i konaËne (to je sud najviπe instance).

11

©ta su osnovni ciljevi EU?

• Odræavanje privrednog i druπtvenog razvoja;

• Potvrivanje vlastitog identiteta na meunarodnoj sceni voenjem zajedniËke spoljne i bezbednosne politike(i postepeno stvaranje zajedniËke odbrambene politikekoja moæe dovesti do zajedniËke odbrane);

• Zaπtita prava i interesa dræavljana dræava Ëlanica uvoenjem graanstva EU;

• OËuvanje i dalji razvoj unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno;

• OËuvanje tekovina Zajednica.

1.2 Kako je nastala EU?

PreteËe ideje ujedinjene Evrope

Ideje o ujedinjenoj Evropi su se javile joπ u 17. veku. Vrhunski mislioci idræavnici poslednjih nekoliko stoleÊa razmatrali su ideju ujedinjeneEvrope u kojoj bi vladao trajni mir i ekonomski prosperitet.

Joπ je filozof Imanuel Kant u svom delu „VeËni mir“ govorio o teπkoÊa-ma koje rat prouzrokuje i da je ekonomska aktivnost potencijalni garantstabilnog mira. Francuski mislilac Viktor Igo je, voen najdubljim human-istiËkim idealima, govorio o potrebi stvaranja Sjedinjenih dræava Evrope.

Veliki broj oruæanih sukoba u kojima su se evropske zemlje naπle tokom19. i 20. veka samo je dodatno podstakao razmiπljanja o potrebi mira kaouslovu (ali i posledici) povezivanja dræava i njihove meusobne saradnje.

U osnovi razvoja danaπnje Evropske unije nalaze se razliËiti evropski pokreti.U svrhu prevazilaæenja podeljenosti meu evropskim dræavama i podsti-canja saradnje sredinom 19. veka oformljen je pokret „Mlada Evropa“,a stvorena je i „Meunarodna liga za miri slobodu“ Ëiji cilj je bio stvaranjeSjedinjenih dræava Evrope.

Svoj puni procvat pokreti koji su teæiliujedinjenju Evrope dobijaju, ipak, uperiodu posle Prvog i Drugog svetskograta. Panevropski pokret, koji je okupljaoveliki broj intelektualaca i dræavnika,zalagao se, u periodu izmeu dva rata,za saradnju i povezivanje evropskih dræava upravo na ekonomskim osno-vama, na kojima Unija i danas poËiva. Nakon Drugog svetskog rata naplanu ujedinjenja evropskih dræava aktivno deluju, pored Panevropskogpokreta, njemu srodna Evropska parlamentarna unija, Evropska unijafederalista, SocijalistiËki pokret za Sjedinjene dræave Evrope i Novemeunarodne ekipe.

Paralelno sa pokretima, veliki doprinos razvoju ideje o ujedinjenojEvropi dali su i uticajni pojedinci - Konrad Adenauer, Vinston »erËil, Æan

12

PANEVROPSKI POKRETNajistaknutije pristalice i ËlanoviPanevropskog pokreta bili su ©arl DeGol, Konrad Adenauer, Aristid Brijan,Albert Ajnπtajn, Tomas Man i dr.Panevropski pokret posmatrao jeEvropu kao kulturoloπki, a ne kaogeografski pojam koji se zasniva navrednostima kao πto su mir, sloboda inapredak.

Mone, Robert ©uman, Alkid de Gasperi, Valter Halπtajn,Pol Anri Spak i Altiero Spineli.

Razlozi ujedinjavanja evropskih zemalja

• Miroljubivo ili nasilno ujedinjavanje

Do pedesetih godina 20. veka na ter-itoriji Evrope bilo je viπe pokuπaja stvaranjajedne velike dræave ili carstva koje biobuhvatalo sve narode Evrope. Meutim,dotadaπnje teænje za ujedinjenjem karakter-isala je Ëinjenica da su ti pokuπaji ostvari-vani nasilnim sredstvima. Evropskazajednica za ugalj i Ëelik, kao i Evropskezajednice koje su kasnije osnovane predstavljaju prvi uspeπan pokuπaj ujed-injavanja Evrope na miroljubiv naËin.

• Evropa posle svetskih ratova: ZajedniËki interes - mir

Evropa je posle dva razorna svetska rata u vrlo kratkom vremenskomperiodu na svojoj teritoriji bila potpuno demografski i ekonomskiuniπtena. Ratno suparniπtvo evropskih dræava je dovelo do otuenja imrænje izmeu suseda.

I pored meusobne netrpeljivosti koja je postojala zbog borbe narazliËitim stranama, graani evropskih zemalja viπe nisu æeleli da ratuju.Postojala je nada za saradnju koja se ogledala u zajedniËkom interesusvih evropskih zemalja - oËuvanju teπko steËenog mira.

• Ekonomski interes

Ekonomski potpuno uniπtene, sa opustoπenom privredom nakon dvarata, Evropske dræave nisu mogle da pokrenu proizvodnju u strateπkimprivrednim granama sopstvenim resursima. Evropske zemlje su ubrzouvidele da samo zajedniËkim snagama mogu da pokrenu privredne poten-

13

KONRAD ADENAUER (1876-1967)

Prvi kancelar novoformirane SavezneRepublike NemaËke. Na toj funkciji jebio od 1949. do 1963. godine. Temeljnjegove spoljne politike bilo je pomirenjesa Francuskom.

cijale, ne samo regiona u celini, veÊ i sopstvenih ekonomija. ZnaËajan pod-sticaj razvoju Evropskih dræava dale su Sjedinjene AmeriËke Dræave otvara-juÊi svoj program pomoÊi za obnovu privrede ratom razruπenih zemalja -Marπalov plan. Zemlje Zapadne Evrope su ovaj plan prihvatile i na taj naËinjoπ jednom potvrdile svoje svrstavanje uz SAD, dok su zemlje IstoËneEvrope, koje su potpale pod uticaj SSSR-a, ovaj plan odbile. Marπalov planje uputio evropske zemlje koje su ga prihvatile na meusobnu saradnju iujedinjavanje privrednih resursa.

Tokom Drugog svetskog rata evropske zemlje su izgubile svoje koloni-je, a samim tim su izgubile i slobodan pristup jevtinim sirovinama, radnojsnazi i træiπtima kolonija. Kolonije su nakon rata postale nezavisne ili suukljuËene u teritorije postojeÊih dræava.

• Ideoloπki momenat

Evropa je posle Drugog svetskog rata bila potpuno marginalizovana.Ona je izgubila svoju viπevekovnu ulogu glavnog kreatora meunarodnepolitike. Na meunarodnoj sceni pojavile su se dve nove supersile -Sjedinjene AmeriËke Dræave i Sovjetski Savez. Dræave su se podelileizmeu dva ideoloπki razliËita bloka na Ëijem Ëelu su bile ove dve sile.

I SAD i SSSR su se borile za svoj uticaj u evropskim zemljama. SjedinjeneAmeriËke Dræave su pokuπale pruæanjem finansijske pomoÊi da dræaveEvrope ËvrπÊe veæu za sebe. Smatrale su da je Evropa prva linija odbraneod komunizma. One dræave koje su pomoÊ prihvatile potvrdile su svojuspremnost da se svrstaju na stranu SAD. S druge strane, one dræave kojesu pomoÊ odbile ostale su pod uticajem Sovjetskog Saveza. Evropa jeponovo bila podeljena, sada izmeu komunizma i kapitalizma.

Prvi koraci u stvaranju Evropske unije

Prvi korak u stvaranju onoga πto danas poznajemo kao Evropsku unijubilo je stvaranje tri evropske zajednice. Najpre je osnovana Evropskazajednica za ugalj i Ëelik.

• Evropska zajednica za ugalj i Ëelik

14

Samo pet godina nakon II svetskog rata, Æan Mone je Robertu ©umanu,francuskom ministru spoljnih poslova, i Konradu Adenaueru, nemaËkomkancelaru, predloæio plan o stavljanju proizvodnje i prometa uglja i Ëeli-

ka pod kontrolu jedinstvene meunarodne uprave. Na ovaj naËin bi sestvorio zajedniËki interes zemaljakoje su se nekada borile jedna pro-tiv druge, koji bi, pored ekonom-skog napretka, doprineo i smanjen-ju moguÊnosti izbijanja rataizmeu dojuËeraπnjih neprijatelja.

15

ÆAN MONE (1888-1979)Francuski ekonomista i politiËar, visokisavetnik u francuskoj vladi i zagovornikujedinjenja Evrope. Bio je prvi predsednikVisoke vlasti EZU».

ZvaniËno je predlog o formiranju Evropske zajednice za ugalj i Ëelik pred-stavio Robert ©uman 9. maja 1950. godine, zasnovan na ideji ÆanaMonea. Njegov predlog je prihvaÊen od strane vlada NemaËke, Italije,Belgije, Holandije i Luksemburga.

• Zaπto ugalj i Ëelik? Zaπto Francuska i NemaËka?

Francuska i NemaËka su bile dræave koje su se u oba svetska rata borile narazliËitim stranama, a kao susedi bile su upuÊene na meusobnu saradnju.

Opasnost od SSSR-a je iziskivala povratak NemaËke u meunarodnuzajednicu i njen oporavak, πto je bilo nemoguÊe bez obnove njene teπkeindustrije. Teπka industrija je bila najjaËa grana nemaËke privrede, a ugalji Ëelik - njeno pogonsko gorivo, bili su glavne sirovine za proizvodnjunaoruæanja. Stavljanjem proizvodnje uglja i Ëelika pod zajedniËku kon-trolu, potencijalna opasnost od naoruæavanja NemaËke i novog rata bilabi predupreena.

S druge strane, na taj naËin bi se omoguÊio slobodan pristup sirovinamaza obe dræave, jer NemaËka nije imala gvozdenu rudu neophodnu zaproizvodnju Ëelika, a Francuska je morala da uvozi ugalj.

16

ROBERT ©UMAN (1886-1963)

Francuski ekonomista i politiËar, visokisavetnik u francuskoj vladi i zagovornikujedinjenja Evrope. Bio je prvi predsed-nik Visoke vlasti EZU».

Na ovaj praktiËan naËin sirovine koje su koriπÊene kao pogon ratapretvorene su u instrumente mira i uzajamne saradnje, a osovinaNemaËka-Francuska postala je nosilac razvoja Evropskih zajednica i, kasnije,Evropske unije.

Evropska zajednica za ugalj i Ëelik (EZU») je stvorena 18. aprila 1951.godine u Parizu, gde su predstavnici vlada Francuske, NemaËke, Belgije,Holandije, Luksemburga i Italije potpisali Ugovor o osnivanju EZU».

Organi EZU» su bili: Visoka vlast (kasnije Evropska komisija),Savetodavna skupπtina, Sud pravde (nadnacionalni organi) i Savet ministara(predstavnici dræava Ëlanica).

• Evropska ekonomska zajednica

Evropska zajednica za ugalj i Ëelik sa svojim mehanizmima za donoπenjeodluka se od samog starta pokazala vrlo uspeπnom, meutim, ona jepokrivala samo oblast proizvodnje i prometa uglja i Ëelika.

Ponete uspehom ove zajednice, dræave su pokazale teænju da oblastsaradnje proπire i na oblast odbrane i politiËka pitanja, kao odgovor nahladnoratovske izazove. Meutim, nije postojala politiËka volja dræava zadalji korak u procesu ujedinjavanja Evrope. Evidentan je bio strah odpoveravanja dela suvereniteta dræava nadnacionalnoj tvorevini kada su upitanju tako vaæne oblasti. Umesto toga, πest dræava Ëlanica su se opre-delile za razvoj integracionih procesa u sferi ekonomije. Cilj je biostvaranje zajedniËkog træiπta, πto je bio direktan povod za stvaranjeEvropske ekonomske zajednice koja je nastala 26. marta 1957. godine uRimu, potpisivanjem Ugovora o osnivanju EEZ od strane istih πest dræavakoje su bile Ëlanice EZU».

Ugovor o EEZ je predviao odredbe o uklanjanju svih prepreka u trgovi-ni izmeu dræava Ëlanica i uspostavljanjejedinstvenog sistema carina na uvoz iztreÊih zemalja (carinsku uniju), ali iodredbe koje se odnose na slobodnokretanje rada i kapitala, slobodno pre-duzetniπtvo, zajedniËku politiku u

17

POKRETA»I INICIJATIVA1955. Æan Mone je predloæio plan oproπirenju integracionih procesa naoblast atomske energije, a nezavisno odnjega predstavnici Holandije su pred-loæili plan o stvaranju carinske unije.

oblasti poljoprivrede, transporta i konkurencije, kao i na socijalnu poli-tiku.

Organi EEZ su bili: Savetodavna skupπtina i Sud pravde (zajedniËki saEZU»), Savet ministara i Komisija.

• Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom) osnovana je 26.marta 1957. godine, zajedno sa EEZ, u Rimu, potpisivanjem Ugovora oosnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju od strane predstavni-ka vlada πest dræava osnivaËa EZU».

Cilj osnivanja ove zajednice bilo je praÊenje procesa proizvodnje atom-ske energije, promovisanje nuklearnih istraæivanja i investiranja u ovaistraæivanja i infrastrukturu, stvaranje zajedniËkog træiπta za ovaj sektor,kao i bezbedna upotreba nuklearnih materijala u miroljubive svrhe.

Organi Euroatoma su bili: Savetodavna skupπtina i Sud pravde (zajed-niËki sa EZU» i EEZ), Savet ministara i Komisija.

• Zaπto atomska energija?

Tokom Drugog svetskog rata proizvedena je prva atomska bomba, kojaje i upotrebljena za okonËanje rata sa Japanom. Trka u proizvodnji atom-skog naoruæanja je poËela odmah nakon rata i u kratkom vremenskomperiodu poprimila zabrinjavajuÊe razmere.

Evropa je bila mesto dodira blokova, a zbog njene ideoloπke podeljenostipostojale su velike πanse za izbijanje nuklearnog sukoba upravo na njenojteritoriji. Dugotrajni mir kome su stremile evropske zemlje je lako mogaobiti ugroæen intervencijom jedne od dve supersile.

Ti razlozi su naveli evropske dræave okupljene u Evropske zajednice da

18

CARINSKA UNIJAPodrazumeva uklanjanje prepreka (cari-na i koliËinskih ograniËenja) u meusob-noj trgovini dræava Ëlanica, kao iuspostavljanje jedinstvenog sistemacarina na uvoz iz treÊih zemalja.

ZAJEDNI»KO TRÆI©TEPredstavlja dalji razvoj carinske unije,time πto osim slobodnog kretanja robaobezbeuje slobodno kretanje radnesnage, kapitala i usluga meu zemljamaËlanicama.

promoviπu upotrebu atomske energije u miroljubive svrhe i kontroliπunjenu proizvodnju.

Korak napred...

Poπto se pokazalo da eksperiment nazvan Evropske zajednice (EZ)funkcioniπe uspeπno i druge zemlje Evrope su æelele da se ukljuËe u inte-gracione procese. Pre svih, to je æelela Velika Britanija, koja je podnelaprijavu za Ëlanstvo 1961. godine. Meutim, u njenom prvom pokuπaju zaulazak u EZ spreËio ju je francuski veto 1963. godine, koji je ponovljen i1967. godine.

Prvi veto Francuske na ulazak Velike Britanije u Ëlanstvo nagovestio jeprvu ozbiljnu krizu u Evropskim zajednicama. Glavna taËka sporenjaunutar EZ, pored pitanja Velike Britanije, bilo je pitanje finansiranjazajedniËke poljoprivredne politike.

Kriza je prevaziena 1966. godine sklapanjem tzv. Luksemburπkog

kompromisa. Francuska, koja je jedno vreme vodila tzv. politiku „praznestolice“ (povukla je ministra iz Saveta), prihvatila je da ponovo uËestvujena sastancima Saveta u zamenu za saglasnost da se zadræi pravilo jedno-glasnosti prilikom odluËivanja kada se radi o „vitalnim nacionalnim

19

HRONOLOGIJA OSNIVANJA EVROPSKIH ZAJEDNICA• 18. april 1951. - Evropska zajednica za ugalj i Ëelik• 26. mart 1957. - Evropska ekonomska zajednica• 26. mart 1957. - Evropska zajednica za atomsku energiju

KRIZA EVROPSKIH ZAJEDNICA Dotadaπnji naËin finansiranja zajedniËke poljoprivredne politike na osnovu doprinosa dræava Ëlanica, kojije mogao biti jednostrano smanjen, nije bio odgovarajuÊe reπenje. To se moglo prevaziÊi jedinoprelaskom na finansiranje iz sopstvenih izvora Zajednice, tj. direktnim ubiranjem poreza od strane EEZ.Ovo je zahtevalo od EEZ da ustanovi mehanizme demokratske kontrole budæeta, tj. podvrgavanjetroπkova Zajednice odobrenju od strane Parlamenta sa Ëime se nisu mogle saglasiti sve dræave Ëlanice.Pitanje finansiranja iz sopstvenih izvora je reπeno tek 1971. godine potpisivanjem Ugovora o budæetu.

interesima“, odnosno da svaka dræava Ëlanica, kada su njeni vitalnidræavni interesi u pitanju, moæe da traæi da se u Savetu, umesto kvalifiko-vanom veÊinom, odluke donose konsenzusom. Na ovaj naËin jeFrancuska, ali i ostale dræave Ëlanice, dobila pravo da spreËi donoπenjeodluke koje su pogaale njene nacionalne interese.

U meuvremenu, 8. aprila 1965. godine doπlo je do potpisivanjaUgovora o stvaranju jedinstvenog Saveta i jedinstvene Komisije, Ëime jestvorena jedinstvena organizaciona struktura za sve tri zajednice, iakonije formirana jedna jedinstvena organizacija. Evropske zajednice su inadalje funkcionisale kao tri organizacije.

©ezdesetih godina je na polju integracionih procesa uËinjeno par velikihkoraka. Uvedena je zajedniËka poljoprivredna politika i politika u oblastitrgovine, ukinute su preostale carine meu dræavama Ëlanicama i uve-dene zajedniËke carine prema treÊim zemljama. Tako, od 1968. godineprostor EEZ funkcioniπe kao carinska unija.

Sedamdesetih dolazi do prvog proπirenja Evropskih zajednica. Naime, uËlanstvo su 1973. godine primljene tri nove Ëlanice - Velika Britanija, Irskai Danska - tako da su Evropske zajednice od tada pokrivale prostor devetevropskih dræava. Zanimljvo je napomenuti da su u tom periodu graani

Norveπke odbili na referendumu Ëlanstvo u Evropskim zajednicama.Norveπka ni danas nije Ëlanica EU.

PoËetkom sedamdesetih godina, lideri dræava Ëlanica Evropskih zajedni-ca shvataju da je za usklaivanje nacionalnih privreda neophodno da sekostituiπe monetarna unija. Tako poËinju da se prave i prvi koraci kazajedniËkoj valuti, koje, meutim, remete dogaaji na meunarodnomekonomskom planu. Evropski monetarni sistem (EMS) se uspostavlja1979. godine. Cilj uspostavljanja EMS bio je postizanje veÊe kontrole i sta-bilnosti kurseva valuta dræava Ëlanica, kao i ohrabrenje dræava Ëlanica da

20

PREDNOSTI KOJE JE CARINSKA UNIJA DONELA DRÆAVAMA »LANICAMA EEZ

U tom periodu trgovina meu dræavama Ëlanicama je πestostruko poveÊana, a bruto nacionalni doho-dak je porastao za 70 procenata. Prvi put su kompanije bile u moguÊnosti da osete prednostiotvorenog unutraπnjeg træiπta i imale pristup træiπtu πirom kontinenta. Carninska unija je pruæala pred-nosti i za obiËne graane, na taj naËin πto su imali πiri izbor proizvoda na raspolaganju zahvaljujuÊi slo-bodnom uvozu iz drugih dræava Ëlanica EZ.

sprovode strogu politiku radi odræavanja privredne stabilnosti. Neki odneposrednih ciljeva EMS-a bili su suzbijanje inflacije, poveÊanje obimainvesticija i ekonomska stabilizacija unutar Evropske ekonomske zajednice.Dve vaæne institucionalne reforme uËinjene su u ovom periodu.Dogovoreno je da se Evropski parlament bira na direktnim izborima odstrane graana dræava Ëlanica Evropskih zajednica, koji su prvi put i sprove-deni 1979. godine. Do tada su poslanike u Evropski parlament dræaveËlanice delegirale iz sastava nacionalnih parlamenata. S druge strane, 1974.

godine odluËeno je da se konstituiπe Evropski savet, tj. da se sastanci nanajviπem nivou uËine redovnim, πto je znaËilo da se πefovi dræava i vladasastaju najmanje dva puta godiπnje.

Osamdestih se desilo joπ jedno proπirenje Evropskih zajednica, ovog putana jug Evrope. GrËka ulazi u Ëlanstvo 1981. godine, dok ©panija iPortugalija postaju Ëlanice EZ 1986. godine. Evropske zajednice od togtrenutka imaju dvanaest Ëlanica. Meutim, one nisu bile na istom nivouekonomskog razvoja, tako da je bilo nuæno raditi na usklaivanjuprivrednog razvoja i smanjenju razlika u ekonomskom razvoju dræavaËlanica.

Pored toga, nastavlja se proces integrisanja potpisivanjem ©engenskogsporazuma 1985. godine, po kome se na granicama izmeu dræava Ëlanicauklanja kontrola, a na znaËaju dobija osiguranje spoljnih granica Evropskihzajednica. Ovaj sporazum ukljuËuje i saradnju organa unutraπnjih poslova i

21

EVROPSKI MONETARNI SISTEMEMS je baziran na mehanizmu fiksnih deviznih kurseva i Evropskoj novËanoj jedinici - EKU, koja Êe kas-nije prerasti u evro, valutu dræava Ëlanica EU. Mehanizam fiksnih deviznih kurseva uveden je da bi sesmanjila variranja u deviznim kursevima valuta zemalja Ëlanica. Ovaj mehanizam dozvoljava maksimal-no meusobno fluktuiranje valuta u rasponu od 2.5% do 6%. Delovanje EMS podræano je saradnjomcentralnih banaka dræava Ëlanica.

©ENGENSKI SPORAZUM

©engenski sporazum, iako ga nisu potpisale sve dræave Ëlanice, je znaËajan i za institucionalni razvojEZ/EU jer omoguÊava kretanje u dve brzine, tj. unapreenu saradnju samo nekih dræava Ëlanica: prviput je omoguÊeno da neke dræave Ëlanice u odreenim oblastima zakljuËuju posebne aranæmane,nezadovoljne brzinom drugih. ©engenski sporazum je dopunjen 1991. godine kada ga je potpisao joπjedan broj dræava Ëlanica.

pravosua onih dræava koje su potpisale sporazum.U ovom periodu dalje je raeno na reformi institucija i podsticanju daljih

integracionih procesa. Godine 1986. usvojen je Jedinstveni evropski aktkoji predstavlja prvu izmenu osnivaËkih ugovora. Ovim dokumentom jeEvropski savet institucionalizovan, tj. ukljuËen u osnivaËke ugovore, a pred-vieno je i stvaranje Prvostepenog suda.

Pored toga, utvren je rok do kog je zajedniËko træiπte trebalo da budeformirano - 31. decembar 1992. godine. Da bi se to ostvarilo bilo jepotrebno usvojiti mnoπtvo akata, tako da je Jedinstvenim evropskim aktomutvren i veÊi broj oblasti u kojima se odluËivalo veÊinski, a Evropski parla-ment dobija veÊu ulogu u procesu odluËivanja uvoenjem tzv. postupkasaradnje. Reforme u pravcu jaËanja uloge Parlamenta, kao institucije kojubiraju graani i koja daje demokratsku legitimaciju odlukama EZ/EU, iproπirenja veÊinskog nasuprot jednoglasnom odluËivanju, su nastavljene i unarednom periodu.

Jedinstvenim evropskim aktom prvi put se politiËka saradnja pominje uugovorima kao oblast zajedniËkog delovanja. Meutim, nema govora onadnacionalnosti u ovoj oblasti, veÊ politiËka saradnja funkcioniπe kao i udrugim meunarodnim organizacijama.

Kraj osamdesetih godina su obeleæili dogaaji koji Êe znaËajno uticati nadalju buduÊnost Zajednica, a kasnije i Evropske unije. Doπlo je do slomakomunizma, prestanka blokovske podele Evrope i sveta, a sruπen je iBerlinski zid 1989. godine, koji je delio NemaËku na dve dræave. NemaËkaje 1990. godine ujedinjena, πto je znaËajno uticalo na ravnoteæu unutarzajednica.

Takoe, pojavilo se niz pretendenata na Ëlanstvo uEvropskim zajednicama iz tabora istoËnoevropskihzemalja koje su se oslobodile komunizma i kontroleSovjetskog saveza, koji je 1991. godine prestao dapostoji.

Sve ove promene kako na meunarodnom, tako ina unutraπnjem planu, stavile su Evropske zajednicepred nove izazove. Bilo je potrebno sprovesti novereforme unutar Zajednica, πto je uËinjeno potpisi-vanjem Ugovora iz Mastrihta i stvaranjem Evropske

22

unije.

Evropa posle Mastrihta - godine reforme

Ugovorom koji je potpisan u Mastrihtu 1992. godine, stvorena jeEvropska unija, koja se sastoji od jednog stuba integracija, koji se moæenazvati noseÊim, i dva stuba saradnje. Strukturom tri stuba se u EU, osimekonomskog sadræaja, uvode dva nova elementa, Ëime je ponovo stavljenona dnevni red pitanje oko koga su se pedesetih godina lomila koplja -pitanje evropske odbrambene i politiËke zajednice.

Ugovorom iz Mastrihta je Evropska ekonomska zajednica promenilasvoj naziv u Evropska zajednica, postavljen je cilj uspostavljanja Evropskemonetarne unije do 1. januara 1999. godine, a uveden je i institut evropskoggraanstva.

Tri godine nakon potpisivanja Ugovora u Mastrihtu, 1995. godine,doπlo je do joπ jednog kruga proπirenja - Finska, ©vedska i Austrija postalesu Ëlanice Evropske unije.

Meutim, bivπe komunistiËke dræave su pokazale spremnost i teænju zaËlanstvom u Evropskoj uniji. Institucije EU, koje su uspeπno funkcionisaledok je u Ëlanstvu bio manji broj dræava, morale su biti reformisane i pri-lagoene za prijem novih deset ili Ëak i viπe dræava bivπeg istoËnog bloka.VeÊ 1993. godine uspostavljeni su kriterijumi koje je trebalo da ispunedræave, pre svega istoËnoevropske, koje su pretendovale na ulazak u EU,poznatiji kao Kopenhagenπki kriterijumi, po gradu u kom su dogovoreni.I danas su na snazi ovi kriterijumi kada je u pitanju prikljuËivanje bilo kojedræave Evropskoj uniji.

Problem reforme institucija koje je trebalo prilagoditi za novi krugproπirenja trebalo je da reπi Ugovor iz Amsterdama, potpisan 1997.

23

EVROPSKO GRA–ANSTVOInstitucija „na pola puta“ do dræavljanstva. Pravo graanstva imaju oni pojedinci koji su dræavljanineke od dræava Ëlanica EU. Pojedinci, na ovaj naËin, ostaju dræavljani svojih zemalja, ali istovremenopostaju i graani EU (imaju izvesna izborna prava, diplomatsko-konzularnu zaπtitu u treÊim dræavamau predstavniπtvu ma koje Ëlanice EU...).

godine. Ovim ugovorom je izmenjen Ugovor iz Mastrihta. Njime su uve-dene promene u postupku odluËivanja, ojaËana je uloga Evropskog par-lamenta, a broj oblasti u kojima se odluËuje veÊinski je poveÊan. Ovimugovorom je stvorena nova institucija - Visoki predstavnik za spoljnu ibezbednosnu politiku. Ugovor iz Amsterdama predvia moguÊnost bliæesaradnje u odreenim oblastima dræava koje su spremne u tom trenutkuda uu u takve aranæmane (Evropa u viπe brzina).

Meutim, Ugovorom iz Amsterdama veliki broj pitanja je ostao nereπen(„ostaci iz Amsterdama“), tako da je bilo neophodno sazvati novumeuvladinu konferenciju na kojoj bi se razmatralo buduÊe ustrojstvoEvropske unije.

Nova izmena osnivaËkih ugovora uËinjena je 2000. godine potpisivanjemUgovora iz Nice, koji nije uspeo da u potpunosti odgovori na izazove koji

su stavljeni pred petnaestoricu. Institucije su privremeno osposobljene zaprijem novih deset dræava sa kojima su pregovori o ulasku u Ëlanstvo veÊuveliko trajali. Ni sastanak u Nici, niti Ugovor koji je iz njega proistekao,nisu uspeli da do kraja ispune svrhu - pripremu EU za predstojeÊi period iizazove koje on donosi.

Decembra 2001. godine na samitu Evropskog saveta u Laekenu donetaje odluka o sazivanju Evropske konvencije o buduÊnosti Evrope. Cilj kon-vencije bio je razmatranje buduÊeg funkcionisanja i razvoja EU.Konvencija predstavlja novi naËin za reviziju osnivaËkih ugovora, jer oreviziji ne raspravljaju samo πefovi dræava i vlada. KonaËan rezultat kon-vencije je Nacrt ugovora o ustavu za Evropu, koji je predstavljen πefovimadræava i vlada u Solunu 2003. godine. Evropski savet je usvojio Nacrt (pot-pisan u Rimu 2004. godine) i trenutno je u procesu ratifikacije od stranedræava Ëlanica.

24

ME–UVLADINA KONFERENCIJAMeuvladina konferencija predstavlja pregovore „na najviπem nivou“ - izmeu πefova dræava ili vladadræava Ëlanica EU. Kao rezultat ovih konferencija najËeπÊe proizilazi izmena osnivaËkih ugovora, tj. onenajËeπÊe dovode do promene u pravnoj i organizacionoj strukturi EU.

U meuvremenu se Evropska unija znaËajno proπirila jer je 2004. godineu Ëlanstvo Unije stupilo novih 10 dræava. To je najveÊe proπirenje u istorijirazvoja ove integracije. Evropska unija sada broji 25 dræava Ëlanica, ali se tabrojka neÊe dugo zadræati jer se novi rast EU oËekuje veÊ u narednih pargodina.

Kako Êe Evropska unija izaÊi na kraj sa izazovima koje joj nameÊu novakretanja kako na meunarodnom, tako i na unutraπnjem planu, ostaje dase vidi.

25

Sastav Konvencije o buduÊnosti Evrope bio je sledeÊi:

• 15 predstavnika πefova dræava ili vlada dræava Ëlanica;• 13 predstavnika πefova dræava ili vlada dræava kandidata za Ëlanstvo;• 30 predstavnika nacionalnih parlamenata dræava Ëlanica;• 26 predstavnika nacionalnih parlamenata dræava kandidata.

PredsedavajuÊi Konvencije bio je Valeri Æiskar D'Esten

EVROPSKA KONVENCIJA O BUDU∆NOSTI EVROPE

Autor: Marijana SimiÊ

26

PROCES RATIFIKACIJE UGOVORA O USTAVU ZA EVROPUPlanirano je da deset dræava Ustav ratifikuje putem referenduma, dok Êe preostalih petnaest to dauËini u nacionalnim parlamentima. Do sada je u ©paniji i Luksemburgu na referendumu Ustav usvojen,dok je u Francuskoj i Holandiji odbijen. U parlamentu ga je do sada ratifikovalo 11 dræava Ëlanica:Italija, GrËka, Maarska, Litvanija, Letonija, Malta, Slovenija, Austrija, SlovaËka, Belgija i Kipar. OUstavu EU u nacionalnim parlamentima odluËivaÊe joπ Estonija i Finska, a na referendumu Êe odluËi-vati graani »eπke, Danske, Irske, Portugala i Velike Britanije. U ©vedskoj, NemaËkoj i Poljskoj tek trebada se donese odluka o naËinu ratifikacije.

PITANJA

1. Zaπto je proizvodnja uglja i Ëelika odabrana kao oblast oko koje Êe se najpre ujediniti dræave Evrope?

2. Kada je i kojim ugovorom osnovana Evropska unija?

3. Objasnite strukturu EU: πta podrazumeva svaki od stubova?

4. Kako se menjaju osnivaËki ugovori?

5. Zaπto Ugovor o ustavu za Evropu nije stupio na snagu?

27

2. Organi Evropske unije

Na osnovu osnivaËkih ugovora dræave Ëlanice su deo svojih nadleænosti,a samim tim i deo suvereniteta, prenele na institucije Evropskih zajedni-ca, odn. Evropske unije. Tako organi Unije imaju odreena ovlaπÊenja udonoπenju odluka koje, kada je prvi stub integracija u pitanju, obavezu-ju, pored organa EU i dræava Ëlanica, i fiziËka i pravna lica.

U okviru institucionalne strukture Evropske unije ne postoji strogapodela na zakonodavnu, izvrπnu i sudsku vlast kao πto je to sluËaj sadræavom, veÊ je zastupljen princip institucionalnog balansa, tj. svaka insti-tucija vrπi funkcije iskljuËivo u okviru svoje nadleænosti i nema prava daugrozi nadleænosti neke od ostalih institucija. Tako Evropski parlamentnema iskljuËivu zakonodavnu ulogu, veÊ je deli sa Savetom EU, dokizvrπnu vlast sa Savetom EU deli Evropska komisija. Ovakva raspodelanadleænosti vaæi samo za prvi stub - stub integracija. U druga dva stuba,u kojima EU funkcioniπe kao klasiËna meunarodna organizacija, glavnuulogu u donoπenju odluka imaju Savet EU i Evropski savet.

O poπtovanju principa institucionalnog balansa, kao i uopπte o primenikomunitarnog prava, stara se Evropski sud pravde.

2.1 Glavni organi

Glavni organi EU su Evropski savet, Savet Evropske unije, Evropski par-lament, Evropska komisija i Evropski sud pravde.

28

• Evropski savet

Evropski savet je organ koji okuplja najviπe predstavnike dræava Ëlanica- πefove dræava ili vlada, kao i predsednika Evropske komisije.

Od 1974. godine uspostavlja se redovna praksa sastajanja politiËkih liderazemalja Ëlanica, ali je ovo telo institucionalizovano tj. uvedeno u Ugovoretek 1987. godine Jedinstvenim evropskim aktom.

Ovaj organ se sastaje najmanje dva puta godiπnje, ali se ustalila praksasastajanja Ëetiri puta godiπnje. Sednicama Evropskog saveta predsedavapredsednik ili premijer zemlje koja je u tom trenutku predsedavajuÊa uEU. Predsedavanje je rotirajuÊe na period od 6 meseci. Dræave se na mestupredsedavajuÊeg smenjuju po odreenom redosledu, a kada sve proupo jedan period predsedavanja ciklus kreÊe iznova.

Zadatak Evropskog saveta je da daje podstrek i impuls integraciji iutvruje smernice razvoja. On je inicijator najznaËajnijih politika EU i imaovlaπÊenja da razreπava sporna pitanja oko kojih nije moguÊe postiÊidogovor u Savetu EU. Na sastancima Evropskog saveta se menjaju i osni-vaËki ugovori.

Evropski savet na svojim sastancima, takoe, raspravlja o najbitnijimpitanjima vezanim za spoljnu, bezbednosnu i unutraπnju politiku, zauzi-ma zajedniËke stavove i izdaje saopπtenja koja sluæe kao smernice za daljirad ostalih organa EU.

• Savet Evropske unije

Savet Evropske unije Ëine ministri dræava Ëlanica. On je najvaænija insti-tucija u kojoj se donose odluke. Za ovaj organ koriste se i nazivi “Savetministara” ili samo “Savet”. Savet je, kao organ, uspostavljen joπ u osni-vaËkim ugovorima sve tri evropske zajednice.

Savet se sastaje kao Opπti savet i posebni saveti. Opπti savet Ëine min-istri spoljnih poslova dræava Ëlanica, dok posebne savete Ëine resorni min-istri u oblastima kojima se EU bavi. Postoji devet resora kojima se Savetbavi. Svakom sastanku Saveta prisustvuje po jedan ministar iz svake oddræava Ëlanica, a koji Êe ministar biti prisutan zavisi od teme koja je nadnevnom redu Saveta. Pored ministara, sednicama Saveta prisustvuju i

29

resorni komesari (Ëlan Evropske komisije zaduæen za oblast o kojoj seraspravlja).

Bez obzira o kojoj „konfiguraciji“ Saveta da se radi, donete odluke suuvek odluke Saveta, kao organa EU.

Savetom predsedava svaka dræava Ëlanica u periodu od πest meseci.U pripremi odluka Saveta uËestvuje oko 250 radnih grupa i komiteta u

kojima su predstavljene dræave Ëlanice. Posle tehniËke pripreme, doku-menti se πalju Komitetu stalnih predstavnika (COREPER - PermanentRepresentatives Committee), koga saËinjavaju ambasadori dræava Ëlanicau EU i koji ima zadatak da pripremi sednice Saveta.

Savet EU ima i svoj Generalni sekretarijat, administrativno telo na ËijemËelu se nalazi Generalni sekretar koji ujedno vrπi i funkciju Visokog pred-stavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Savet vrπi funkciju glavnog zakonodavca u Evropskoj uniji. On zajednosa Evropskim parlamentom usvaja budæet EU i zakljuËuje meunarodneugovore sa dræavama neËlanicama ili meunarodnim organizacijama.Savet EU koordinira ekonomskim politikama dræava Ëlanica, donosiodluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajedniËke spoljne ibezbednosne politike i usvaja standarde u policijskoj i pravosudnoj sarad-nji u pitanjima meunarodnog kriminala.

U veÊini sluËajeva Savet EU svoje odluke donosi kvalifikovanom veÊinom,osim kada se odluËuje o vaænim pitanjima - tada odluËuje jednoglasno (npr.kada odluËuje o prijemu nove dræave Ëlanice). Vaæno je naglasiti da glasovidræava Ëlanica, prilikom veÊinskog glasanja, nemaju jednaku vrednost, veÊ se

„KONFIGURACIJE“ SAVETA EU Savet se sastaje u devet „konfiguracija“: 1. Opπti i spoljni poslovi;2. Oblast saobraÊaja, telekomunikacija i energije;3. Oblast zaπtite æivotne sredine;4. Ekonomski i poslovi finansija; 5. Pitanja konkurencije;6. Pitanja pravosua i unutraπnjih poslova;7. Pitanja zapoπljavanja, socijalne politike, zdravstva i zaπtite potroπaËa;8. Poljoprivreda i ribarstvo;9. Obrazovanje, omladinska i kulturna politika.

30

radi o, takozvanim, ponderisanim glasovima.

Za donoπenje odluke kvali-fikovanom veÊinom je potre-ban minimalan broj od 232pozitivna glasa (72.3%) odukupno 321 glasa. Pored toga,potrebno je da za predlogodluke glasa viπe od polovine

VRSTE ODLUKA KOJE SE DONOSE U PRVOM STUBUOdluke koje donose organi EU mogu biti pravno obavezujuÊe i neobavezujuÊe.

• ObavezujuÊe:

1. Uredbe (regulative) - imaju neposrednu i opπtu primenu, a primenjuju se na sve dræave Ëlanice naceloj teritoriji EU. Uredbe se primenjuju u celosti, a dræave nemaju moguÊnost izbora da li Êe i kako daih sprovode, kao ni ovlaπÊenja da donose akte koji su u suprotnosti sa uredbama, niti mogu sprovodi-ti praksu koja bi bila u suprotnosti sa uredbom. NajsliËniji su zakonima koje donose nacionalni parla-menti.

2. Uputstva (direktive) - imaju za cilj usaglaπavanje zakonodavstava unutar Zajednica. Obavezuju poje-dinaËne dræave Ëlanice u pogledu æeljenog cilja, a same dræave biraju naËin na koji Êe ih sprovoditi uokviru svojih nacionalnih zakonodavstava.

3. Odluke - obavezujuÊe su u celosti i direktno primenjive na subjekte na koje se odnose. Primenjujuse na celoj teritoriji EU, ali se njima reπavaju pojedinaËni sluËajevi.

• NeobavezujuÊe

1. Miπljenja - izraæavaju stavove neke od institucija u pogledu odreenog problema. Mogu imati uti-caj prilikom izrade nacrta ili donoπenja same odluke.

2. Preporuke - pomoÊu njih institucije EZ iskazuju svoje vienje vaænijih problema. Iako su neobavezu-juÊe imaju znaËajnu ulogu jer utiËu na buduÊe zakonodavstvo time πto sluæe kao njegova priprema, abuduÊi propisi se moraju donositi u njihovom duhu.

PONDERISANO GLASANJEPodrazumeva da dræave Ëlanice nemajujednaku glasaËku snagu veÊ je brojglasova raspodeljen pribliæno veliËinistanovniπtva date dræave.

31

dræava Ëlanica, a svaka dræava Ëlanica moæe, kao dodatni kriterijum, da traæipotvrdu da broj glasova u prilog odreenoj odluci predstavlja najmanje 62%ukupnog broja stanovnika EU.

• Evropski parlament

Evropski parlament je organ Evropske unije u kom su predstavljeni graani.Ovaj organ je predvien u osnivaËkim ugovorima sve tri Evropske zajednice,meutim, tada se zvao Savetodavna skupπtina. Prvih godina sastav Evropskogparlamenta su Ëinili poslanici nacionalnih parlamenata koje je svaka dræavadelegirala. Meutim, od 1979. godine poslanike u ovaj organ biraju graaniEU na direktnim izborima. Mandat poslanika Evropskog parlamenta traje petgodina. Sa zadnjim proπirenjem iz 2004. godine on broji 732 poslanika.

Ono πto je specifiËno za Evropski parlament jeste Ëinjenica da se u njemu

32

poslanici grupiπu po partijskoj, a ne ponacionalnoj pripadnosti.

Upravo ova specifiËnost Parlamenta,pored Ëinjenice da on moæe uËestvovati udonoπenju obavezujuÊih odluka, Ëini,izmeu ostalog, Evropsku uniju nadna-cionalnom tvorevinom. Evropski parlamentima sediπte u Strazburu, gde se odræavajuplenarna zasedanja, dok se vanredna odræavaju u Briselu.

Evropski parlament deli sa Savetom EU zakonodavnu vlast na taj naËin πtouËestvuje u donoπenju pojedinih zakonodavnih akata.

Pored toga, Parlament zajedno sa Savetom EU deli odgovornost za usvajanjebudæeta. Kada Evropska komisija predloæi nacrt budæeta Savet EU i Evropski

parlament o njemu raspravljaju, a na kraju procedure Evropski parlamentusvaja budæet u celini, tj. ima pravo da ga odobri ili odbaci. Ako ga odbaci Ëita-va procedura usvajanja budæeta mora biti ponovljena. Parlament koristi svojaovlaπÊenja u pogledu odobravanja budæeta kao mehanizme za uticaj nakreiranje politika EU. Funkcija Evropskog parlamenta je i vrπenje demokratskekontrole i nadzora nad Evropskom komisijom i drugim organima. Evropskiparlament, naime, daje konaËno odobrenje za imenovanje Ëlanova Komisijeu celini. On moæe da pokrene pitanje poverenja Komisiji, a ako joj izglasanepoverenje (odluka se donosi dvotreÊinskom veÊinom) Komisija u celini moradati ostavku.

POSTUPCI ODLU»IVANJA U OKVIRU EUU procesu donoπenja odluka u EZ uloge su podeljene tako da je Evropska komisija jedini ovlaπÊenipredlagaË, dok su odluËioci Savet EU ili Savet EU i Evropski parlament zajedno. Postoje Ëetiri naËina zadonoπenje odluka:

• Osnovni postupak - Na predlog Komisije Savet EU, uz konsultovanje Evropskog parlamenta, donosiodluku. Parlament moæe samo davati miπljenja koja nisu obavezujuÊa za Savet;

• Postupak davanja saglasnosti - Komisija predlaæe odluku koju Savet usvaja, a Parlament dajesaglasnost na odluku u celini. Parlament nema pravo da utiËe na sadræaj odluke;

• Postupak saradnje - Komisija predlaæe odluku koju Savet usvaja, meutim, Parlament u ovom pos-tupku ima, pored davanja saglasnosti, moguÊnost da utiËe na tekst tj. sadræaj odluke;

• Postupak saodluËivanja - Komisija predlaæe odluku, a Savet EU i Evropski parlament su stavljeni uravnopravan poloæaj u postupku odluËivanja. Parlament ima ovlaπÊenja da odbaci predlog odluke, Ëakiako je ona usvojena u Savetu EU.

NajveÊe partijske grupe u Evropskomparlamentu su:

• Evropska narodna partija(DemohriπÊani) i Evropske demokrate - ENP-ED,

• Partija evropskih socijalista - PES

PARTIJSKE GRUPE U EP

33

Parlament proverava i pravilnost sprovoenja politika EU tako πto upuÊujepismena i usmena pitanja Savetu i Komisiji, razmatra izveπtaje Finansijskogsuda, dobija izveπtaje od predsednika Evropskog saveta o odlukama kojedonosi ovaj organ...

• Evropska komisija

Komisija je jedna od kljuËnih institucija Evropske unije jer odraæava njennadnacionalni karakter u najveÊoj meri. Ona podupire i predstavlja intereseEvropske unije. Njen rad je politiËki nezavisan, poπto zastupa interese EU ucelini i ne sme da prima instrukcije ni od jedne vlade dræava Ëlanica.

Komisija se sastoji od 25 Ëlanova, pojedan iz svake dræave Ëlanice, imenovanihna period od pet godina. Predsednik iËlanovi Evropske komisije se biraju odstrane dræava Ëlanica, a konaËno odobren-je za njihovo imenovanje daje Evropski par-lament.

Evropska komisija je glavni predlagaËzakonodavnih akata i „Ëuvar ugovora“.Komisija ima ekskluzivno pravo da pred-laæe nacrte novih zakonskih akata koje kas-nije razmatraju Savet EU i Evropski parla-ment. Kao „Ëuvar ugovora“ Komisija vodiraËuna o tome da se odluke koje drugiorgani Evropske unije donose sprovode upraksi, a ukoliko utvrdi da je neko prekrπioodluke organa EU moæe prekrπioca daizvede pred Sud pravde.

Evropska komisija je i izvrπni organ. Ona sprovodi odluke koje je doneoSavet EU i u velikoj je meri odgovorna za sprovoenje zajedniËkih politika EU.Za svoj rad Komisija odgovara Evropskom parlamentu, koji joj moæe izglasatinepoverenje, πto povlaËi za sobom ostavku celokupne Komisije. Evropskojkomisiji u radu pomaæe administracija koju Ëini 36 generalnih direktorata isluæbi koje su smeπtene u Luksemburgu i u Briselu, gde je sediπte Komisije.

Do poslednjeg proπirenja 2004. godineEvropska komisija je imala 20 Ëlanova.Deset manjih dræava je imalo po jednogpredstavnika, dok su Francuska,NemaËka, Velika Britanija, Italija i ©pani-ja imale po dva predstavnika. Evropskakomisija deluje kao kolektivni organ.Ukoliko jedan od Ëlanova Komisije svojeduænosti ne obavlja u skladu sautvrenim pravilima i principima EU, pase postavi pitanje njegove odgovornosti,pokreÊe se pitanje poverenja Evropskojkomisiji u celini. Komisija se saizvesnoπÊu izglasavanja nepoverenjasuoËila 1999. godine kada je na njenomËelu bio Æak Santer. Zbog predloga zaizglasavanje nepoverenja u Parlamentu,Santer je sam podneo kolektivnuostavku svoje Komisije.

EVROPSKA KOMISIJA

34

• Evropski sud pravde

Evropski Sud pravde je najviπi sudski organ Evropske unije i Ëini ga 25 sudi-ja, po jedan iz svake dræave Ëlanice, i 8 opπtih pravobranilaca. Svaki od njih seimenuje na period od 6 godina uz saglasnost svih dræava Ëlanica.

Sudije su liËnosti koje imaju struËne kvalifikacije za vrπenje najviπih sudskihfunkcija u svojim dræavama i Ëija se nezavisnost i nepristrasnost ne dovodi upitanje. Uloga opπtih pravobranilaca je da pomaæu sudijama, tako πto dajusvoje miπljenje o svim sluËajevima, poπtujuÊi princip nepristrasnosti i nezavis-nosti.

Sud pravde se stara o tome da odluke EU budu adekvatno interpretirane iprimenjene, tako da mu je glavna nadleænost zaπtita i tumaËenje komuni-tarnog prava.

Sud zaseda u punom sastavu (kada su izuzetno vaæni sluËajevi u pitanju) iliu veÊima saËinjenim od tri ili pet sudija. Sediπte mu je u Luksemburgu.

Pred Sudom pravde moæe se naÊi svako pojedinaËno pravno ili fiziËko licekoje ne poπtuje ugovore ili odluke koje donose organi EU, ali i dræava Ëlanicaili organ EU ukoliko krπi odredbe komunitarnog prava. Sud je jedina instituci-ja koja, na zahtev nekog od nacionalnih sudova dræava Ëlanica, moæe datumaËi osnivaËke ugovore. Sud pravde presuuje i u sluËaju æalbi na odlukeSuda prve instance. Sud pravde je sud najviπe instance, tj. njegove odluke sukonaËne i obavezujuÊe.

Sud prve instance ili Prvostepeni sud formiran je 1988. godine jednoglasnomodlukom Saveta EU, kao jedna od posledica odredaba Jedinstvenog evrop-skog akta. »ine ga po jedan sudija iz svake dræave Ëlanice i ima 25 Ëlanova, azaseda u punom sastavu, u Velikom veÊu ili u veÊima od po pet, tri ili Ëakjednog sudije.

KOMUNITARNO PRAVOKomunitarno pravo ili pravo Evropskih zajednica je pravo koje je nastalo u okvirima tri zajednice.Subjekti komunitarnog prava su dræave Ëlanice EZ, organi tj. institucije EZ, kao i fiziËka i pravna licakoja imaju dræavljanstvo, odnosno sediπte u nekoj od dræava Ëlanica. Izvori komunitarnog prava se delena primarne i sekundarne. Primarne izvore predstavljaju osnivaËki ugovori i meunaroni ugovori kojeZajednice sklapaju sa treÊim dræavama. Sekundarne izvore komunitarnog prava Ëine pravni akti donetiod strane organa EU.

35

Prvostepeni sud ima nadleænosti u odreenim vrstama sluËajeva - sporovimakoje preduzeÊa ili privatna lica pokreÊu protiv organa EU, kao i u sporovima

izmeu institucija i njihovih zaposlenih.Æalbe na odluke Prvostepenog suda semogu podnositi Sudu pravde. Svrha osni-vanja ovog suda je da rastereti Sud pravdeevropskih zajednica odreenog brojasluËajeva.

2.2 Ostali organi

Evropski raËunovodstveni sud Evropski finansijski sud je uspostavljen 1977. godine i Ëine ga po jedan Ëlan

iz svake dræave Ëlanice. Njegova nadleænost se prostire na oblasti kontroleprikupljanja prihoda Unije, troπkova i rukovanja budæetom EU. On ima pravoda, u sluËaju krπenja finansijskih propisa, pokrene postupak pred Sudompravde.

Evropski ekonomski i socijalni komitet - ECOSOCEvropski ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog

druπtva prilikom donoπenja odluka u oblastima obuhvaÊenim Ugovorima o EZi Euroatomu. Komitet, kao savetodavno telo, mora biti konsultovan prilikomdonoπenja odluka u oblasti ekonomske i socijalne politike, a moæe i da dajemiπljenja o pitanjima koja smatra znaËajnim. Njegova miπljenja, meutim, nisuobavezujuÊa za Savet EU.

Komitet regionaRegionalni komitet vodi raËuna da se poπtuju regionalni i lokalni identiteti,

a Ëine ga predstavnici lokalnih i regionalnih vlasti predloæeni od strane dræa-va Ëlanica. Konsultuju ga Savet EU i Evropska komisija u pitanjima koja se tiËuregiona i regionalnih politika.

Evropska investiciona bankaEvropska investiciona banka je finansijska institucija EU koja se bavi

Razlika u odnosu na Sud pravde je utome πto Prvostepeni sud nema opπtepravobranioce. Na njegove presude pos-toji moguÊnost æalbe Sudu pravde, anadleænost mu je uæa od nadleænostiSuda pravde.

PRVOSTEPENI SUD

36

finansiranjem kapitalnih projekata koji doprinose uravnoteæenom razvojumanje razvijenih regiona EU i poveÊanju konkurentnosti i socijalne kohezijeunutar EU. Sediπte joj je u Luksemburgu.

Evropska centralna bankaEvropska centralna banka je zaduæena za sprovoenje evropske monetarne

politike i upravljanje evrom kako bi odræala njegovu stabilnost. Sediπte joj jeu Frankfurtu. Evropska centralna banka i centralne banke dræava Ëlanica ËineEvropski sistem centralnih banaka.

Autor: Marijana SimiÊ

PITANJA

1. Koji su glavni organi EU?

2. Koji organi uËestvuju u donoπenju odluka EU?

3. Ko se stara o poπtovanju komunitarnog prava?

4. Koje vrste odluka se mogu donositi u okviru prvog stuba integracija?

5. Nabrojte koji su ostali organi EU i Ëime se bave.

37

39

II Oblasti saradnje uEvropskoj uniji

1. ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika

1.1 Kako je doπlo do saradnje u oblasti ZajedniËke spoljne ibezbednosne politike?

Jedan od osnovnih principa sektorske integracije, na kojoj su EZ/EU zas-novane, jeste da se dræave Ëlanice ujedinjuju oko onih oblasti u kojima jeto u datom trenutku moguÊe. Kada su pedesetih godina osnovane

Evropske zajednice, jedina oblast oko koje su tadaπnjih πest dræava Ëlani-ca mogle da nau zajedniËki jezik bila je ekonomska integracija. Uspeh uformiranju jedinstvenog træiπta i jedinstvene valute nije pratio istovre-meno i uspeh u formiranju zajedniËke spoljne i bezbednosne politike.Saradnja u oblasti spoljne i bezbednosne politike u okvirima EZ/EU prviput je ostvarena 1993. godine stvaranjem Evropske unije Ugovorom izMastrihta. Tada je u strukturu EU, pored tzv. prvog stuba (Evropskezajednice) i treÊeg stuba (Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjihposlova), uvrπten i drugi stub - ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika.Odluka da dræave Ëlanice uvrste u osnivaËke ugovore ovu oblast nije biladoneta odjednom, niti bez problema. Tome su prethodile desetine godi-na povremenog pregovaranja i razliËitih ideja koje su uglavnompropadale. Glavni razlog tome je bila nespremnost dræava Ëlanica da se uovakvim oblastima (spoljna politika, a posebno bezbednost) koje se sma-

Sektorska integracija podrazumeva postepeno, korak po korak (sektor po sektor) prenoπenjenadleænosti sa dræava Ëlanica na EZ/EU, i to u onim oblastima tj. sektorima u kojima je to u datomtrenutku moguÊe, odnosno o kojima dræave Ëlanice mogu da se dogovore.

SEKTORSKA INTEGRACIJA

40

traju osetljivim po pitanju suvereniteta, odreknu svoje potpune kontrole.»ak i kada su se odluËile na stvaranje EU i uvoenje II stuba u njenu struk-turu, nije iπlo sve lako. Naime, Danska je upravo zbog odredbi u Ugovoruo odbrani odbila da ratifikuje Ugovor o EU na referendumu 1992. godine,nakon Ëega joj je dozvoljeno da ne uËestvuje u ovoj oblasti.

Kao πto je veÊ napomenuto, ideja o uvoenju ZajedniËke spoljne ibezbednosne politike u okvir delovanja EZ/EU nije nova. Prvi pokuπajipolitiËke integracije zabeleæeni su joπ 50-tih godina kada je potpisanUgovor o Evropskoj odbrambenoj Zajednici (EOZ) i formulisan projekatEvropske politiËke zajednice. Plevenov plan, kako se premanjegovom kreatoru nazivao plan o uspostavljanju EOZ,predviao je stvaranje zajedniËke vojske pod jedinstvenomkomandom. Plan je propao, a sa njim i ideja o EvropskojpolitiËkoj zajednici, nakon odbacivanja u francuskojNacionalnoj skupπtini 1954. godine.

©ezdesetih godina 20. veka ponovodolazi do pregovora izmeu tadaπnjihdræava Ëlanica o pitanjima politiËkesaradnje i zajedniËke spoljne i odbram-bene politike. Pregovori, koji su voenipo ovom pitanju na osnovu dva tzv.Fuπeova plana, propali su 1962. godine.

Prvi „pravi prethodnik” ZajedniËkespoljne i bezbednosne politike bila jetzv. Evropska politiËka saradnja (EPS)koja je pokrenuta ranih 70-tih godina odstrane vlada dræava Ëlanica EZ. EPS jepodrazumevala redovne konsultacijemeu dræavama po pitanjima spoljnepolitike, kao i eventualne koordinacijestavova po odreenim pitanjima. Ministri spoljnih poslova dræava Ëlanicasu odluke donosili jednoglasno, a te odluke su najËeπÊe bile niπta drugodo izraæavanje zajedniËkih stavova o nekim pitanjima.

Odredbe o Evropskoj politiËkoj saradnji prvi put su u osnivaËke ugovoreEZ unete Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine. U njima, meutim

RENE PLEVENRene Pleven je roen13. aprila 1901.godine. Bio je premijer Francuske (1950-51, 1951-52) ministar odbrane (1949-50,1952-54) i ministar pravde (1969-1973).Umro je 1993. godine u Parizu.

KRISTIJAN FU©EKristijan Fuπe, francuski diplomata,predstavio je svoj plan saradnje dræavaËlanica na polju spoljne i odbrambenepolitike. Prvi Fuπeov plan bio je dostakritikovan, te je Fuπe ubrzo predstavio idrugi, znatno manje ambiciozan plan,koji je takoe, odbijen.

41

nije bilo ni govora o nadnacionalnosti, tj.one su imale potpuno meuvladinkarakter. To, izmeu ostalog, znaËi danadnacionalne institucije - Evropskakomisija, Parlament i Evropski sudpravde nisu imale ulogu kakvu inaËeimaju u EZ. Komisija nije imala pravozakonodavne inicijative, EP je bio samoponekad konsultovan, dok Sud pravde nije imao pravo da preispitujeodluke koje se donesu u okviru EPS.

U tom trenutku joπ nije bilo pomena o bezbednosnoj ili odbrambenojpolitici EZ, veÊ je saradnja iskljuËivo svedena na politiËka pitanja.Evropska bezbednost i odbrana ostale su pitanje koje je reπavano uokviru NATO-a (North Athlantic Treaty Organization). Ipak, dræave EZkoje su æelele da bezbednosnu i odbrambenu politiku osamostale od uti-caja SAD i u isto vreme udovolje protivljenju nekih dræava Ëlanica da EZ

pretvore u odbrambeni savez, bile su glavni zagovornici saradnje u ovojoblasti preko Zapadnoevropske unije (ZEU).

Ukupna situacija na meunarodnom planu (kraj Hladnog rata i padkomunizma, ujedinjenje NemaËke, poËetak raspada SFRJ) pokazala je daEZ, kao velika ekonomska sila, ne moæe viπe da stoji po strani dogaaja ida mora odluËnije da se ukljuËuje u reπavanje problema i izazova u

NATO je nastao u aprilu 1949. godine potpisivanjem ugovora o osnivanju u Vaπingtonu. Osnovalo gaje 12 dræava: Kanada, SAD, Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija, Velika Britanija, Danska,Island, Norveπka, Italija i Portugal. Kasnije su mu pristupile i GrËka, Turska, NemaËka, ©panija,Maarska, »eπka i Poljska.

Zapadnoevropska unija nastala je 1954. godine od prethodno stvorenog Briselskog pakta (Briselskiugovor o Zapadnoj uniji, 1948). Osnovna svrha ZEU bila je obavezivanje njenih dræava Ëlanica napruæanje meusobne sveobuhvatne pomoÊi u sluËaju napada na neku od dræava Ëlanica. Dræave osni-vaËi ZEU bile su: Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Italija i ZapadnaNemaËka. Danas ZEU ima 28 dræava koje uæivaju razliËit status: dræave Ëlanice, pridruæene dræave, pos-matraËi i pridruæeni partneri.

NATO (North Athlantic Treaty Organization)

ZAPADNOEVROPSKA UNIJA

Primer jednog zajedniËkog stanoviπtabila je Deklaracija iz Venecije 1980.godine u kojoj su dræave Ëlanice EZ priz-nale pravo Palestinaca na samooprede-lenje i izjavili da Palestinska oslobodilaË-ka organizacija treba da uËestvuje umirovnim pregovorima.

ZAJEDNI∆KI STAV

42

njenom neposrednom, kao i πirem okruæenju. Sa druge strane, nove vrstepretnji bezbednosti (meunarodni kriminal, terorizam, etniËki konflik-ti...) upuÊivale su na Ëinjenicu da su za njihovo reπavanje pogodnija poli-tiËka i ekonomska, a ne vojna sredstva, za πta je EZ, Ëinilo se, imalamoguÊnosti.

Sve ove okolnosti su navele dræave Ëlanice da od EZ naprave neπto viπeod jedinstvenog træiπta, te su Ugovorom o EU iz Mastrihta 1993. godinestvorile Evropsku uniju u Ëiju su oblast delovanja uvrstile i ZajedniËkuspoljnu i bezbednosnu politiku (II stub saradnje).

Ugovor iz Mastrihta oznaËio je ZEU kao vojno krilo EU predvidevπi dajoj EU moæe poveriti da razmotri i sprovede neke aktivnosti i odluke Unijekoje imaju vojne posledice. U to vreme (1992. godine) ZEU je usvojilasvoje poznate Peterzburπke zadatke za koje, meutim, nije imala

kapaciteta da ih sprovede. Zato je naSamitu NATO-a u Berlinu 1996. godineodluËeno da ZEU moæe koristiti tzv.Kombinovane snage za zajedniËkeoperacije NATO-a za potrebe evropskihdræava kada SAD ne æele da uËestvuju unekoj akciji.

Niz neuspeha ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike veÊ odmah popotpisivanju Ugovora iz Mastrihta (nesposobnost ozbiljnijeg uËeπÊa ijedinstvenog nastupa u reπavanju konflikata u Bosni i Hercegovini iHrvatskoj, zatim u Ruandi, kao i u krizi u Albaniji 1996-97) naveo jedræave Ëlanice EU da u ovoj oblasti veÊ Ugovorom iz Amsterdama (1997),pa zatim i Nice (2001) preduzmu neophodne reforme i obezbede Unijiefikasnije delovanje na spoljnom planu.

Ugovorom iz Amsterdama propuπtena je prilika da se ZEU integriπe uEU, ali su u Ugovor (Ëlan 17) uneti Peterzburπki zadaci. Ipak, tek iskustvosa bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine, pokazalo je dræavamaEU da je njihova bezbednosna i odbrambena politika duboko zavisna odSAD i da je neophodno dalje razvijanje sposobnosti EU za samostalnevojne operacije, u kojima NATO, kao celina, ne æeli da uËestvuje.

Na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju (decembar 1999. godine)doneta je odluka o razvijanju bezbednosne i odbrambene politike i o

Petersburπki zadaci podrazumevajuangaæovanje u humanitarnim zadacimai akcijama spaπavanja, akcijama oËuvan-ja mira, kao i oruæanim akcijama pri-likom savladavanja kriza, ukljuËujuÊi imere nametanja mira.

PETERSBUR©KI ZADACI

43

stvaranju moguÊnosti da se u roku od 60 dana na raspolaganje stavekopnene trupe od 60.000 ljudi sposobne da se odræe najmanje godinudana. Ovo bi Evropskoj uniji obezbedilo jaËu i samostalniju poziciju uoviru NATO-a, ali i u odnosu na ZEU. Od Ugovora iz Nice, tako, uloga ZEUu pitanjima bezbednosti Evrope opada, obzirom da ovaj Ugovor ukidamehanizme za upotrebu ZEU za potrebe Evropske unije.

1.2 Koje vrste odluka postoje u oblasti ZajedniËke spoljne ibezbednosne politike i na koji naËin se donose?

NajznaËajnije razlike izmeu tri stuba EU se upravo ogledaju u vrstamaodluka i naËinima na koje se one mogu donositi u svakom od ova tristuba, kao i u nadleænostima koje organi EU imaju u njima.

Odluke se u oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike donosenajËeπÊe jednoglasno ili konsenzusom, dok je u prvom stubu najviπe zas-tupljeno veÊinsko odluËivanje. Obzirom da je jednoglasnost teπko postiÊi,posebno danas kad EU ima 25 dræavaËlanica, joπ je Ugovor iz Amsterdamadoneo novine koje olakπavaju odluËivanjeu ovoj oblasti. Naime, predviena jemoguÊnost tzv. konstruktivnog uzdræa-vanja, πto znaËi da ako neka dræava neæeli da uËestvuje u odluci moæe da seuzdræi od glasanja. Na taj naËin ona neÊespreËiti donoπenje odluke, a ako uzdræa-vanje prati i formalna izjava o tome,dræava o kojoj je reË ne mora ni da pri-menjuje tu odluku. Ipak, ona mora da pri-hvati da odluka obavezuje Uniju. Tadaodnosna dræava Ëlanica mora da se uzdræiod bilo kakvih aktivnosti koje moguugroziti aktivnosti EU zasnovane na tojodluci.

Ugovor iz Amsterdama uvodi imoguÊnost veÊinskog odluËivanja u

Jednoglasno odluËivanje podrazumevada svaka dræava prilikom glasanja imapo jedan glas i da se odluka moæedoneti samo ako sve dræave daju svojpozitivan glas, tj. ne glasaju protivodluke. Ovakvo pravilo se, zbog velikogbroja dræava koje glasaju, Ëesto ublaæa-va tako πto one dræave koje su uzdræaneprilikom glasanja (nisu ni za, ni protiv)ne spreËavaju usvajanje odluke.

Usvajanje odluke konsenzusompodrazumeva da dræave raspravljaju opredlogu odluke, usaglaπavaju se, svedo trenutka dok ne nau reπenje koje jeprihvatljivo za sve dræave. Razlika uodnosu na jednoglasnost je ta πto kododluËivanja konsenzusom ne dolazi doglasanja za odluku, veÊ je ona usvojenaonog momenta kada se ustanovi da senijedna dræava ne protivi takvoj odluci.

JEDNOGLASNOST

KONSENZUS

44

oblast ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike pod odreenim uslovi-ma, ali predvia i tzv. „sigurnosnu koËnicu“. To podrazumeva da nekadræava Ëlanica moæe spreËiti donoπenje odluke veÊinskim glasanjem akosmatra da su joj ugroæeni nacionalni interesi. Tada Savet, kvalifikovanomveÊinom, moæe odluËiti da pitanje prosledi Evropskom savetu koji Êe otome odluËivati jednoglasno.

Vrste odluka, odnosno instrume-nata, koji se donose u drugom stubu raz-likuju se od onih koje su zastupljene uprvom. Za uobliËavanje i sprovoenjezajedniËke spoljne i bezbednosne poli-tike koriste se sledeÊi instrumenti(odluke):

• principi i opπte smernice za zajedniËku spoljnu i bezbednosnu politikukoje usvaja Evropski savet;

• zajedniËke strategije u oblastima gde dræave Ëlanice imaju vaænezajedniËke interese. ZajedniËkim strategijama se utvruju ciljevi, trajanjei resursi koji Êe biti obezbeeni od strane EU i dræava Ëlanica. Takoe ihusvaja Evropski savet jednoglasno, na predlog Saveta, a sprovodi Savettako πto u skladu sa njima usvaja zajedniËke akcije i zajedniËke stavove;

• zajedniËki stavovi ili pozicije koje usvaja Savet, a kao πto i sam nazivnavodi, predstavljaju stav EU o nekom posebnom pitanju ili delu sveta.Dræave imaju obavezu da svoje aktivnosti usklade sa zajedniËkim stavovima;

• zajedniËke akcije utvruje Savet kada je neophodno preduzeti nekeoperativne mere. Savet u okviru zajedniËke akcije utvruje njene ciljeve,domet, sredstva i uslove pod kojima Êe se izvrπiti;

• meunarodni ugovor sa jednom ili viπe dræava koje nisu Ëlanice EU ilisa nekom meunarodnom organizacijom zakljuËuje Savet nakon voenihpregovora i preporuke o tome od strane Predsedniπtva.

Nije redak sluËaj da se za sprovoenje ZSBP koriste instrumenti kojispadaju u domen I stuba tj. EZ. Tako, na primer, Savet da bi ostvario nekicilj ZSBP moæe odluËiti da primeni ekonomske sankcije na neku dræavu

Naslov V Ugovora o EU predvia usvajan-je odluka u oblasti ZSBP kvalifikovanomveÊinom u dva sluËaja: 1. kada se tom odlukom primenjujeZajedniËka strategija koju je veÊ prethod-no usvojio Evropski savet i2. kada su u pitanju odluke kojima sesprovode zajedniÊke akcije ili zajedniËkistavovi koje je veÊ usvojio Savet.

KVALIFIKOVANA VE∆INA

45

neËlanicu.Ugovor iz Nice uveo je moguÊnost

koriπÊenja, pod odreenim uslovima, tzv.unapreene saradnje u oblast ZSBP zasprovoenje zajedniËkih akcija i zajedniËk-ih stavova. Unapreena saradnja se,meutim, ne moæe koristiti za pitanja kojamogu imati vojne ili odbrambeneposledice. Unapreena saradnjaomoguÊava da neke dræave Ëlanice, koje æele i imaju moguÊnosti za to, idudublje u integraciju u nekim oblastima za koje ostale dræave Ëlanice nisuspremne, kao i da za to koriste institucionalnu strukturu Unije.

1.3 Koji organi i tela EU uËestvuju u kreiranju isprovoenju ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike?

U oblasti ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike najπire nadleænostiimaju Evropski savet i Savet, dok Komisija, Parlament i Sud pravde imajudosta manju ulogu od one koju vrπe u prvom stubu. Posebnu ulogu uoblasti ZSBP ima Predsedniπtvo. Osnovni zadatak Predsedniπtva je daUniju predstavlja prema spolja tj. u odnosima sa dræavama neËlanicama ilimeunarodnim organizacijama, kao i da se stara o sprovoenju odluka izdomena ZSBP. Savetu i Predsedniπtvu u radu pomaæe i PolitiËki i bezbed-nosni komitet koji deluje pre svega kao savetodavno telo. Njegova jeuloga da prati situaciju po odreenim pitanjima i daje Savetu miπljenja onjima, kao i da prati sprovoenje usvojenih odluka u oblasti ZSBP. Kao joπjedan pomoÊni organ, Ugovor iz Amsterdama (tj. deklaracija koja mu jedodata) oznaËio je Jedinicu za planiranje i rano obaveπtavanje, koja seformira u okviru Generalnog sekretarijata Saveta. Jedinica je sastavljenaod sluæbenika Sekretarijata, dræava Ëlanica, Komisije i ZEU. Rad Jedinicenadgleda Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, a zadatakjoj je da pomogne u formulisanju strateπkih prioriteta EU, utvrivanjuinteresa EU u odreenim pitanjima i opcija koje su u buduÊe na raspola-ganju Uniji kada je u pitanju ZSBP.

Evropska komisija je ukljuËena u rad na ZajedniËkoj spoljnoj i bezbed-

Na primer, zajedniËkim stavom Saveta(2004) zamrznuti su fondovi i ekonomskiresursi nekim licima na teritoriji Bosne iHercegovine koje traæi Meunarodni kriv-iËni tribunal za bivπu Jugoslaviju u Hagu.Takoe, zajedniËkim stavom Saveta(1996) Bosni i Hercegovini je nametnutembargo na oruæje i propratni materijal.

EKONOMSKI INSTRUMENTI UTICAJA

46

nosnoj politici kako bi se obezbedilausklaenost sa spoljnim odnosima koji sevode u okviru prvog stuba tj. EZ. Radi sepre svega o trgovinskoj politici i pomoÊi urazvoju koju EZ pruæa odreenim regioni-ma sveta. Komisija u oblasti ZSBP nijeiskljuËivi predlagaË odluka, kao πto je to uokviru EZ, veÊ tu ulogu ona deli sa dræava-ma Ëlanicama. Komisija, takoe, uËestvuje

u izvrπavanju odluka i predstavljanju Unije prema spolja, ali ona, takoe,ni ovde nema glavnu ulogu.

Uloga Evropskog parlamenta u ZSBP svodi se na davanje miπljenjaPredsedniπtvu i Savetu koje Êe oni uzeti u obzir, ali ga ne moraju i pri-meniti. Parlament, takoe, moæe postavljati Savetu pitanja, upuÊivatipreporuke, ali i jednom godiπnje mora otvoriti raspravu o pitanjima kojase tiËu napretka u ZSBP.

EU sa treÊim dræavama opπti, takoe, i preko institucija Visokog pred-stavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, Trojke, radnih grupa, itd. Unekim podruËjima, posebno tamo gde postoji neka vrsta konflikta ilikrize, EU obezbeuje svoje prisustvo preko Specijalnih predstavnika ucilju iznalaæenja reπenja za probleme koji tamo postoje.

Institucija Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost uvede-na je Ugovorom iz Amsterdama sa ciljem da se obezbedi kontinuitet iprepoznatljivost u spoljnom predstavljanju Unije. Visoki predstavnik, Ëijimandat traje pet godina, u isto vreme vrπi funkciju Generalnog sekretaraSaveta. Osnovna uloga mu je da pomaæe Savetu i Predsedniπtvu u kreiranju,kao i sprovoenju odluka u oblasti ZSBP. Visoki predstavnik, takoe, na

Na primer, Visoki pred-stavnik za Bosnu iHercegovinu je LordEπdaun, koji je na tu funkciju postavl-jen 2002. godine. Pre njega tu funkci-ju je vrπio Volfgang PetriË koji je,takoe, bio i specijalni predstavnik zaKosovo od marta do jula 1999. godine.

HAVIJER SOLANAHavijer Solana roen je u Madridu 1942. godine, gde je i radio kao uni-verzitetski profesor fizike. Godine 1964. postao je Ëlan SocijalistiËkepartije ©panije, a 1977. Ëlan πpanskog parlamenta. U periodu od 1982.do 1995. godine bio je Ministar kulture, Ministar za obrazovanje inauku i Ministar spoljnih poslova u vladi ©panije. Od 1995-1999. godinevrπio je funciju Generalnog sekretara NATO-a, a 1999. godine poredtoga πto je imenovan za Generalnog sekretara Saveta EU i Visokogpredstavnika, izabran je i za Generalnog sekretara ZEU.

SPECIJALNI PREDSTAVNIK

47

zahtev Saveta ili Predsedniπtva vodi politiËki dijalog u ime Unije sa treÊimdræavama. Funkciju Visokog predstavnika trenutno vrπi Havijer Solanakoji je postavljen 1999. godine.

ZnaËajnu ulogu u predstavljanju Unije u spoljnim odnosima ima tzv.Trojka saËinjena od trenutno predsedavajuÊeg EU, predstavnika dræavekoja Êe u narednih 6 meseci predsedavati EU i Visokog predstavnika zaspoljnu politiku i bezbednost. Komisija je ukljuËena u rad Trojke.

1.4 Ciljevi ZajedniËke spoljne i bezbednosne politike

U Naslovu V Ugovora o EU odreuje se pet ciljeva ZajedniËke spoljne ibezbednosne politike:

1. zaπtita zajedniËkih vrednosti, nezavisnosti i fundamentalnih interesaUnije;

2. osnaæivanje bezbednosti Unije i njenih dræava Ëlanica u svakom pogledu;

3. oËuvanje mira i jaËanje meunarodne bezbednosti;4. promovisanje meunarodne saradnje;5. razvoj demokratije, vladavine prava i poπtovanje ljudskih prava.

Pored Naslova V, Ugovor o EU, u delu u kom se govori o ciljevima Unije,kao jedan od njih navodi: „potvrivanje svog identiteta (Unije, prim.autora) na meunarodnoj sceni, posebno putem sprovoenja ZajedniËkespoljne i bezbednosne politike ukljuËujuÊi postepeno formiranje zajed-niËke odbrambene politike, koja bi mogla dovesti do zajedniËkeodbrane...“.

Rad na bezbednosnoj, a posebno odbrambenoj komponenti ZSBPintenziviran je, meutim, tek nakon dogovora Francuske i Velike Britanijeo tome 1998. godine na sastanku u St. Malou. Posebno su iskustva sabombardovanjem Jugoslavije 1999. godine, teroristiËkim napadima uAmerici 2001. godine i ratom u Iraku koji je usledio, istakla vaænostozbiljnijeg i samostalnijeg bavljenja bezbednosnim pitanjima Evropljana.Ugovor o ustavu za Evropu, iako joπ nije stupio na snagu i joπ je uvek uprocesu ratifikacije, daÊe svoj doprinos dubljoj saradnji dræava u oblastiZSBP, ali i evropske bezbednosne i odbrambene politike. Posebno je

48

znaËajno to πto Ustav po prvi put uvodiinstituciju Ministra spoljnih poslova, ali,takoe, ukida πestomeseËno i predviastalno predsedavanje Unijom u trajanjuod 2,5 godine.

Ono πto je sigurno je da Êe dræave Ëlan-ice dalje morati da produbljuju svojusaradnju u oblasti ZSBP, kao i da jaËajuinstrumente za njeno voenje, ako æeleda se Unija pokaæe kao jedinstven igraËna meunarodnoj sceni. Ovo svakakoneÊe biti lako postiÊi, jer ne treba zabo-raviti da EU Ëini 25 dræava Ëlanica (ubuduÊnosti Êe ih biti i viπe), koje sve dolaze sa razliËitom tradicijom, istori-jskim nasleem, ekonomskim razvitkom, a samim tim Ëesto i potpunorazliËitim interesima. Unija mora biti spremna da, u skladu sa svojomekonomskom snagom, pokaæe i veÊu sposobnost reπavanja meunarod-nih problema, kako se to od nje oËekuje.

Autor: Ivana RadiÊ

PITANJA

1. ©ta je prethodilo stvaranju ZajedniËke spoljne i bezbednosnepolitike? Kad je ZSBP uspostavljena?

2. Koji organi EU imaju najveÊu ulogu u kreiranju ZajedniËkespoljne i bezbednosne politike?

3. Kada je ustanovljena institucija Visokog predstavnika EUza spoljnu politiku i bezbednost? Ko trenutno vrπi ovu funkciju?

4. Koje vrste odluka tj. instrumenata se donose u oblasti ZSBP?

5. Koje ste razlike ZSBP uoËili u odnosu na prvi stub integracija?

Evropska bezbednosna i odbrambenapolitika formulisana je na Samitima uHelsinkiju i Kelnu, a u ugovorima o njojnema reËi. Uvoenje ove politike uUgovore je joπ jedan doprinos Ugovorao ustavu za Evropu. Ustav, za razliku odtrenutno vaæeÊih osnivaËkih ugovora, uoblasti bezbednosti i odbrane dozvolja-va i moguÊnost „stalne strukturisanesaradnje“ samo onih dræava koje za totrenutno imaju moguÊnosti i volje.Ustav, takoe, predvia i dopunuPeterzburπkih zadataka, kao i formiran-je Evropske odbrambene agencije.

UGOVOR O USTAVU ZA EVROPU

49

2. Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova

Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova Ëini jednu od „najm-laih“ politika u okvirima Evropske unije. Ona obuhvata oblasti imigraci-je, azila, policijsku saradnju i saradnju u oblasti pravosua i Ëini treÊi stubEU (prvi stub Ëine Evropske zajednice, a drugi ZajedniËka spoljna ibezbednosna politika). U okvirima ovog stuba ostvaruje se meunarodnasaradnja dræava Ëlanica, iako se poslednjih godina ulaæu snaæni napori dase politike obuhvaÊene treÊim stubom EU komunitarizuju.

2.1 Razvoj saradnje u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova

Potreba za saradnjom u ovim oblastima meu dræavama ËlanicamaEvropske zajednice javila se kao posledica nekoliko Ëinilaca. Naime, veÊ jeu Ugovoru o osnivanju EEZ, potpisanom u Rimu 1957. godine, bilo,izmeu ostalog, predvieno omoguÊavanje slobodnog protoka, presvega, radne snage u okviru Zajednica. Intenzivna ekonomska saradnjameu dræavama Ëlanicama bila je ometana kontrolama i zadræavanjemna granicama. Meutim, intenzivnija saradanja unutar Evropskih zajedni-ca dovela je i do veÊeg broja pojava meunarodnog kriminala Ëije suzbi-janje je zahtevalo saradnju viπe dræava. Pored navedenih razloga, zemljeZapadne Evrope su se, ubrzo posle okonËanja II svetskog rata, suoËile saznaËajnim porastom broja imigranata i stranaca koji traæe azil u nekoj oddræava, posebno u Ëlanicama EEZ. S obzirom na sve dublju saradnjuizmeu dræava Ëlanica u ekonomskoj, pa i politiËkoj sferi, potreba inten-ziviranja saradnje u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova i njenoguvoenja u okvire EZ/EU postajala je sve oËiglednija.

BuduÊi da se ovde radi o vrlo osetljivim pitanjima o kojima dræavenajËeπÊe æele samostalno da odluËuju, bez uplitanja sa strane, saradnja u

Komunitarizacija - premeπtanje nadleænosti EU iz drugog i treÊeg stuba, gde se ostvaruje meuvladi-na saradnja (sliËna saradnji u tipiËnim meunarodnim organizacijama) u prvi stub, u kojem su u pro-ces kreiranja i usvajanja odluka ukljuËeni svi glavni organi EU, tj. primenjuje se komunitarni metoddonoπenja odluka. Komunitarni metod podrazumeva da je Komisija jedini predlagaË odluka, a daodluke donose Savet ili Savet i Parlament zajedno, najËeπÊe veÊinskim glasanjem.

KOMUNITARIZACIJA

50

oblasti pravosua i unutraπnjih poslova teπko se ostvarivala. Prvi korakuËinjen je potpisivanjem Napuljske konvencije kojom je ustanovljenasaradnja meu carinskim sluæbama dræava Ëlanica. ZnaËajan proboj naovom polju uËinjen je formiranjem „Trevi grupe“ odlukom Evropskogsaveta na sastanku odræanom u Rimu 1975. godine.

Iako je struktura grupe bila neformalna, a njene odluke nisu bileobavezujuÊe, formiranje ovakvog tela je bilo od velikog znaËaja. NjegovznaËaj ogleda se najpre u tome πto je veoma vaæna oblast uvedena uokvire EZ. Takoe, kasnije je po uzoru na ovu grupu ustanovljeno joπnekoliko sliËnih radnih tela koja su se bavila ostalim pitanjima iz oblastipravosua i unutraπnjih poslova. Ova tela, iako ustanovljena uzajamnimsporazumom dræava Ëlanica tadaπnjih Evropskih zajednica, funkcionisalasu izvan institucionalnog sistema Zajednica sve do usvajanja Ugovora izMastrihta 1992. kada su postala deo treÊeg stuba EU.

Od 1984. godine ministri pravosua i unutraπnjih poslova dræava Ëlani-ca odræavaju sastanke svakih πest meseci i razgovaraju o razliËitimtemama iz oblasti pravde i unutraπnjih poslova. Usvajanje Jedinstvenogevropskog akta dala je novi impuls razvoju saradnje u oblasti pravde iunutraπnjih poslova πto je rezultiralo formiranjem novih radnih grupakoje su pokrivale pojedine oblasti iz ovog domena.

2.2 Sporazum iz ©engena

Trevi grupa - ime je dobila po fontani Trevi u Rimu buduÊi da je odluka o njenom osnivanju donesenau ovom gradu, ali i zbog prezimena prvog predsedavajuÊeg Grupe, gospodina Fonteijna. Trevi grupaje radila uglavnom u formi radnih grupa koje su pokrivale razliËite teme iz domena meunarodnogterorizma i kriminala (trgovina drogom i oruæjem), a vrlo se retko sastajala na nivou ministara.

©engenski sporazum - ime je dobio po gradiÊu ©engenu u Luksemburgu u kojem je 1985. godine pot-pisan. Pet dræava Ëlanica Evropske zajednice (NemaËka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg)tada je donelo odluku da sklopi sporazum kojim Êe omoguÊiti kretanje ljudi preko njihovih granicabez graniËnih kontrola. Ostale dræave Ëlanice EZ u tom trenutku nisu bile spremne na ovakav korak,pa je Sporazum sklopljen izvan institucionalnog okvira EZ. Sporazum predstavlja jedan od prvihprimera unapreene saradnje dræava Ëlanica voljnih da unaprede meusobne odnose.

TREVI GRUPA

SPORAZUM IZ ©ENGENA

51

©engenski sporazum je jedan od najznaËajnijih dokumenata potpisanihu ovoj oblasti.

Iako je potpisan izvan institucionalnog okvira EZ, sporazum je odizvanrednog znaËaja za funkcionisanje Zajednice. Osnovni cilj Sporazumaje uklanjanje kontrole na unutraπnjim granicama dræava potpisnica radineometanog protoka ljudi. Postizanje ovako ambicioznog cilja zahtevaloje stvaranje uslova predvienih Sporazumom, usmerenih ponajviπe nazaπtitu spoljnih granica teritorija dræava potpisnica.

Pored uklanjanja kontrola na meusobnim granicama, Sporazum pred-via ustanovljavanje jedinstvenih standarda za ulazak dræavljana treÊihdræava na teritoriju dræava potpisnica, izdavanje jedinstvenih ulaznih vizaza sve dræave potpisnice i zajedniËko formulisanje politike azila, te inten-zivniju saradnju nacionalnih policija i pravosudnih organa.

U svrhu efikasnog funkcionisanja ovakvog reæima formiran je ©engenskiinformacioni sistem koji predstavlja bazu podataka dostupnu nacional-nim sluæbama svih dræava potpisnica Sporazuma. Danas je ©engenski spo-razum na snazi u 16 evropskih dræava (Austrija, Belgija, Danska, Finska,Francuska, GrËka, Holandija, Island, Italija, Luksemburg, NemaËka,Norveπka, Portugal, ©panija, ©vajcarska i ©vedska) od kojih tri nisu ËlaniceEU (Island, Norveπka i ©vajcarska), dok ovom sporazumu nisu pristupiledve Ëlanice EU - Irska i Velika Britanija. Deset novih dræava Ëlanica, koje

su u Ëlanstvo Unije primljene 1. maja 2004. godine, joπ uvek ne ispunjava-ju standarde za pristupanje ©engenskom sporazumu. Sve dok ovom spo-razumu ne pristupe biÊe zadræane kontrole na granicama starih i novihËlanica EU. Nove Ëlanice dobijaju znaËajna sredstva iz fondova EU za dos-tizanje standarda koji Êe ih kvalifikovati za pristupanje ©engenskom spo-razumu i omoguÊiti graanima Unije i svima koji u Uniji legalno boraveneometan prelaz njihovih granica.

Azil - je pravo begunca (najËeπÊe politiËkog) na skloniπte u drugoj dræavi u kojoj njegova sloboda,imovina ili æivot neÊe biti ugroæeni zbog njegovih politiËkih ili vereskih stavova. Ovo pravo se, nar-avno, ne odnosi na kriminalce. Mnoπtvo imigranata, koji dolaze iz razliËitih krajeva sveta u zemlje EUu potrazi za boljim æivotom, poziva se na ovo pravo, mnogi od njih neosnovano. ©engenski sporazumspreËava ranije Ëestu pojavu da jedno lice podnese zahtev za azil u viπe dræava Ëlanica EU istovremenoili da, po odbijanju azila u jednoj dræavi Ëlanici, isto lice podnese zahtev u drugoj dræavi Ëlanici.

AZIL

52

Ciljevi koji su Sporazumom iz ©engena predvieni u oblasti saradnjenacionalnih pravosua mnogo su skromniji i tiËu se prvenstveno uklanjanjaprepreka ekstradicijama meu dræavama Ëlanicama Sporazuma.

Sporazumom i prateÊim dokumentima obuhvaÊena je i saradnja u poje-dinim oblastima borbe protiv meunarodnog kriminala.

2.3 Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova posleUgovora iz Mastrihta

Sve do poËetka devedesetih godina dvadesetog veka saradnja dræavaËlanica EZ u oblasti pravde i unutraπnjih poslova odvijala se unutarmnoπtva posebno formiranih tela koja su se bavila razliËitim segmentimaove oblasti. Vaæno je naglasiti da je ovde bila reË o klasiËnoj saradnjimeu dræavama koja se ne razlikuje mnogo od saradnje unutar tipiËnihmeunarodnih organizacija, a odluke su usvajane jednoglasno. Jedandeo dræava Ëlanica je smatrao da bi primena komunitarnog metodaodluËivanja bila neprikladna za odluËivanje o ovim, za svaku dræavuosetljivim, pitanjima.

Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji 1993. godine (potpisanu Mastrihtu 1992. godine) politike iz oblasti pravde i unutraπnjih poslovaobjedinjene su u treÊem stubu Evropke unije. Osnovna razlika procesadonoπenja odluka u okviru treÊeg stuba u odnosu na prvi stub je u tome πtose u okviru treÊeg stuba odluke donose jednoglasno, a osnovni organodluËivanja je Savet nadleæan za pitanja pravde i unutraπnjih poslova(nacionalni ministri za poslove pravosua i unutraπnjih poslova). Ulogaorgana sa nadnacionalnim karakteristikama je znatno manja nego u prvomstubu. To znaËi da Evropska komisija u pitanjima iz treÊeg stuba nije jedinipredlagaË odluka koje se usvajaju, veÊ to pravo imaju i dræave Ëlanice, a utri od devet pomenutih oblasti (sudska saradnja u kriviËnim stvarima, poli-

Ekstradicija - izruËenje poËinioca kriviËnog dela dræavi u kojoj je poËinio delo za koje je okrivljen. Ovaprocedura se pokreÊe kada se poËinilac kriviËnog dela krije u drugoj dræavi, a dræava u kojoj je delouËinjeno zatraæi izruËenje. Zakoni pojedinih dræava brane izruËenje svojih dræavljana drugim dræava-ma bez obzira gde je kriviËno delo uËinjeno.

EKSTRADICIJA

53

cijska i carinska saradnja) pravo predlaganja akata imaju samo dræave Ëlan-ice. Evropski parlament ima ulogu konsultativnog tela u pitanjima iz treÊegstuba, bez prava uËeπÊa u procesu usvajanja odluka, a Evropski sud pravdenema nadleænosti u treÊem stubu, iako je u pitanju pravosudni organ.

Akti koje je Savet za pitanja pravosua i unutraπnjih poslova mogao dausvoji bili su: zajedniËka pozicija, zajedniËka akcija i meunarodna kon-vencija (ugovor). ZajedniËka pozicija predstavlja zauzimanje zajedniËkogstava dræava Ëlanica o nekom pitanju, a zajedniËka akcija se preduzimakada je predviene ciljeve moguÊe postiÊi lakπe kroz kolektivno delovanjedræava Ëlanica nego individualnim naporima. Neke dræave Ëlanice ne sma-

traju ove akte pravno obaveznim. Meunarodna konvencija je klasiËaninstrument meunarodnog prava i obavezuje sve dræave potpisnice.

Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova, definisanaUgovorom iz Mastrihta, naiπla je na brojne kritike. Kritike su bileusmerene ponajviπe na skromne rezultate ostvarene na ovom polju, kom-plikovane procedure usvajanja odluka, kao i iskljuËivanje nekih odkljuËnih organa EU iz procesa donoπenja odluka. Meutim, sasvim je sigurnoda je veÊ i sam pristanak dræava Ëlanica EU da se o pitanjima unutraπnjihposlova raspravlja i odluËuje na meudræavnom nivou, od vanrednogznaËaja za dalji razvoj EU. Na ovaj naËin razna tela koja su funkcionisalaizvan institucionalnog sistema EU, a bavila su se pitanjima iz domenapravde i unutraπnjih poslova sada su uvedena u ovaj sistem, Ëime jestvorena pretpostavka za unapreenje saradnje i oblikovanje celovitijih idoslednijih politika u ovoj oblasti.

2.4 Reforma u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova

Kritike upuÊene na raËun treÊeg stuba uzete su u obzir prilikom

SledeÊih devet oblasti Ëinile su treÊi stub tj. oblast pravde i unutraπnjih poslova: politika azila, reæimprelaska spoljnih granica EU, politika imigracije i politika prema dræavljanima treÊih dræava (dræavakoje nisu Ëlanice EU), borba protiv upotrebe i prometa droga, borba protiv meunarodnih prevara,sudska saradnja u graanskim i kriviËnim stvarima, carinska saradnja, policijska saradnja u prevenciji iborbi protiv terorizma i policijska saradnja u borbi protiv meunarodnog organizovanog kriminala.

TRE∆I STUB SARADNJE

54

naredne revizije Ugovora o EU. Ugovor iz Amsterdama postavio je predUniju vrlo vaæan cilj - stvaranje zone slobode, bezbednosti i pravde. Zaostvarivanje ovog vrlo ambicioznog ciljabilo je neophodno unapreditifunkcionisanje treÊeg stuba EU.Revizijom Ugovora odreene oblasti iztreÊeg stuba preπle su u okvir nadleænos-ti Evropske zajednice (prvi stub). Teoblasti su komunitarizovane. Saradnja uoblastima koje su ostale u okviru treÊegstuba je unapreena ukljuËivanjem idrugih glavnih organa EU, doduπe u veoma skromnom obliku. Vrlo bitnanovina koju donosi Ugovor iz Amsterdama je uvoenje Sporazuma iz©engena u okvire EU.

Obezbeivanje slobodnog kretanja ljudi na teritoriji koju pokriva EUpreπlo je u nadleænost Evropske zajednice zajedno sa politikama viza, imi-gracije, azila i kontrole spoljnih granica Unije. Odredbe Ugovora kojimaje ovo propisano imale su odloæenu primenu (poËetak primene je pred-vien za 1. maj 2004, a Ugovor je stupio na snagu 1999. godine) kako bise obezbedio prelazni period od pet godina neophodan za pripremuorgana EU i dræava Ëlanica za uspeπno sprovoenje politike koja prvi putulazi u nadleænost Evropske zajednice, a ima znaËajne implikacije nabezbednost Unije i dræava Ëlanica.

PraktiËne promene koje su stupile nasnagu nakon isteka prelaznog periodaod pet godina sastoje se u tome πtoiskljuËivo pravo predlaganja odluka uovoj oblasti ima Evropska komisija (do 1.maja 2004. pravo predlaganja su imalesve dræave Ëlanice i Komisija). Dalje, uoblasti politike viza primenjuje se proce-dura saodluËivanja (u ostalim oblastimapremeπtenim u prvi stub Evropski parlament biÊe samo konsultovan), aEvropski sud pravde dobio je u nadleænost da tumaËi odredbe Ugovorakoje reguliπu oblasti premeπtene u prvi stub (Naslov IV Ugovora).

Oblasti koje su Ugovorom izAmsterdama prebaËene iz treÊeg u prvistub su: pitanja standarda i procedurakoji se primenjuju prilikom kontrola naspoljnim granicama Unije, pitanja izda-vanja ulaznih viza, kretanja dræavljanatreÊih dræava u Uniji, pitanja vezana zadavanje azila, izbeglice, imigrante,raseljena lica i prevenciju i borbu prortivmeunarodnog kriminala.

KOMUNITARIZOVANE OBLASTI

55

S obzirom da su kljuËni elementi premeπteni iz treÊeg u prvi stub,izvrπena je redefinicija treÊeg stuba, tj. promenjen je njegov naziv isadræaj. On od stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama obuhvataPravosudnu i policijsku saradnju u kriviËnim stvarima. To znaËi da oblastikoje su ostale u treÊem stubu (saradnja policijskih, carinskih i pravosud-nih organa, pribliæavanje pravnih sistema u oblasti kriviËnog prava isaradnja sa Europolom i borba protiv rasizma i ksenofobije) ostaju udomenu meuvladine saradnje. Dakle, odluke se ovde donose jednoglas-no, a Evropska komisija ima ulogu samo jednog od predlagaËa odluka.Uloga Evropskog parlamenta i Evropskog suda pravde ostaje marginalnau treÊem stubu.

Promene su izvrπene i u vrstama akata koji se usvajaju u okviru treÊegstuba. ZajedniËka akcija je Ugovorom iz Amsterdama zamenjena noviminstrumentima - odlukama i okvirnim odlukama koje su sliËnije aktimakoji se usvajaju u prvom stubu. Meunarodne konvencije usvojene utreÊem stubu sada stupaju na snagu Ëim ih ratifikuje polovina dræava pot-pisnica, πto ranije nije bio sluËaj.

Posebnim protokolom uz Ugovor iz Amsterdama Sporazum iz ©engenauπao je u okvire Evropske unije. Meutim, buduÊi da su Velika Britanija iIrska odluËile da uËestvuju samo u pojedinim segmentima ovogSporazuma (policijska i pravosudna saradnja), te da su Island, Norveπka i©vajcarska (Sporazumu iz ©engena ©vajcarska je pristupila 2005. godine)Ëlanice Sporazuma, a nisu Ëlanice EU, procedure koje se primenjuju na radi donoπenje odluka u okviru pitanja regulisanih ovim Sporazumom nisunimalo pojednostavljene.

Ugovorom iz Nice (trenutno na snazi) predvieno je da se u veÊinipitanja koja su prethodnom revizijim Ugovora (Amsterdam) prebaËena uprvi stub viπe pri odluËivanju ne zahteva jednoglasnost, veÊ da se odlukeusvajaju veÊinskim glasanjem, procedurom saodluËivanja. Ove promenetrebalo bi da ubrzaju i olakπaju donoπenje odluka koje vode ka stvaranjuzone slobode, bezbednosti i pravde i omoguÊavaju nesmetan protokljudi.

Saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova dobila je dodatno naznaËaju usled obavljanja priprema za proπirenje EU, ali i usled teroristiËk-ih napada u SAD od 11. septembra 2001. Ovi dogaaji doveli su do

56

odluËnijih napora za intenziviranje saradnje i unapreenje politika kojeza cilj imaju unapreenje bezbednosti graana Unije i odluËniju borbuprotiv meunarodnog kriminala i terorizma.

2.5 Koje su prednosti saradnje i integracije evropskih dræava u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova?

Æivot u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti njenim granima. Nekeod njih rezultat su saradnje dræava Ëlanica EU na polju pravosua iunutraπnjih poslova. Prelazak granica unutar EU bez zadræavanja i kon-trola jedna je od najoËigledni-jih blagodeti koje uæivajugraani Unije. Od 1995. kadaje ©engenski sporazum stupiona snagu ogroman broj ljudi izUnije i treÊih draæava koristipogodnosti ovog sporazuma.Iako dræavljani Srbije i CrneGore joπ uvek moraju da dobijuulaznu vizu ukoliko æele daposete neku od dræava ËlanicaEU, dobijanjem vize jedne dræave Ëlanice moguÊe je uÊi i u ostale dræaveËlanice koje su pristupile ©engenskom sporazumu.

Dræavljani dræava Ëlanica imaju moguÊnost da slobodno putuju, ali i dase zapoπljavaju i da se nastanjuju u bilo kojoj dræavi Ëlanici. Ukoliko sedræavljanin jedne dræave Ëlanice nastani na teritoriji druge Ëlanice ondobija pravo da se kandiduje i da glasa na izborima za Evropski parla-ment u dræavi u kojoj se nastanio, a u pojedinim dræavama je moguÊe istaprava ostvariti i na lokalnim izborima.

Vrlo znaËajna dostignuÊa na polju pravosua i unutraπnjih poslova su iformiranje Europol-a i Eurojust-a. Iako je osnivanje Europola predvienojoπ 1991. godine, ovaj policijski koordinacioni centar sa sediπtem u Haguzaæiveo je tek 1999. godine. Njegov osnovni zadatak je pruæanje pomoÊinacionalnim policijskim sluæbama u istragama kriminalnih radnji na teri-toriji viπe dræava Ëlanica. Eurojust je Evropska pravna sluæba sa sediπtem u

57

Hagu Ëiji je zadatak koordinacija istraga kriminalnih pojava na meunaro-dnom nivou. Uz Evropski nalog za hapπenje koji se primenjuje od 2004.godine i koji omoguÊava izruËenje kriminalaca koji se kriju u inostranstvuna jednostavan naËin, ove institucije doprinose efikasnijoj borbi protivkriminala i terorizma u Uniji.

EU ulaæe znaËajna sredstva na prevenciju i borbu protiv organizovanogkriminala i terorizma i u podruËjima u njenom okruæenju. Pored togaUnija radi na promociji ljudskih prava i na suzbijanju uzroka pojaËanihmigracija iz tih podruËja. BuduÊi da od 1. maja 2004. Srbija i Crna Goraima i kopnenu granicu sa EU, suzbijanje organizovanog kriminala iobezbeenje granica naπe zemlje predstavljaju znaËajna polja saradnjeSCG i EU, ali i Ëine deo uslova koje naπa dræava mora da ispuni kako bi senaπla na tzv. „beloj listi“ dræava Ëiji dræavljani imaju pristup na teritorijuUnije bez ulazne vize.

Autor: Miodrag MilosavljeviÊ

PITANJA

1. Koji su razlozi koji su doveli do saradnje u oblastipravosua i unutraπnjih poslova?

2. U Ëemu je znaËaj Ugovora iz Mastrihta za saradnju uoblasti pravosua i unutraπnjih poslova?

3. ©ta podrazumeva Sporazum iz ©engena? Koje su koristi od njega?

4. Koji delovi treÊeg stuba su “komunitarizovani”Ugovorom iz Amsterdama?

5. ©ta su Europol i Eurojust?

58

60

III Proπirenje Evropske unije1. Pristupanje i pridruæivanje Evropskoj uniji

Evropsko ujedinjenje poËelo je od integracije u dve kljuËne industrijskegrane, proizvodnji uglja i Ëelika. Ovaj proces trebalo je ubrzo da slede iostale privredne grane i oblasti, s ciljem da se u buduÊnosti postignepostepeno stapanje razliËitih nacionalnih privreda. ©est dræava osnivaËa(NemaËka, Francuska, Belgija, Holandija, Italija i Luksemburg) Evropskezajednice za ugalj i Ëelik, Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajed-nice za atomsku energiju, suoËeni sa pozitivnim iskustvima i rezultatima,za relativno kratko vreme postojanja ove tri zajednice, nisu æeleli dastvore jednu privredno-politiËku zajednicu, koja Êe biti izolovana odostatka Evrope. U cilju prevazilaæenja ove slabosti, zemlje osnivaËi EEZ suu osnivaËkom aktu predvidele proπirenje Zajednice prijemom novihËlanova, kao i Ëitav niz razliËitih oblika saradnje sa treÊim zemljama.

1.1 Istorijat proπirenja Evropske unije

Zajednica evropskih dræava je od samog poËetka bila privlaËna za drugedræave. Ne samo zbog uspeπnog stvaranja jedinstvenog træiπta, veÊ i zbogtoga πto je predstavljala simbol mira i prosperiteta u Evropi. Do sada jeZajednica imala pet talasa proπirenja, dakle, pet puta je doπlo do prijemanovih dræava u Zajednicu. Bugarska i Rumunija bi trebalo da pristupe2007. godine. Hrvatska i Turska su zemlje kandidati sa kojima pregovorio pristupanju joπ nisu otpoËeli.

VELIKA BRITANIJAVelika Britanija je u dva navrata pokuπala da pristupi Zajednici 1961. i 1967. godine. Francuska, na Ëelusa predsednikom ©arl De Golom, oba puta je iskoristila pravo veta kako bi onemoguÊila njen ulazak.

61

1.2 Nova politika proπirenja

Ugovor o Evropskoj uniji istiËe da bilo koja evropska dræava moæe dapodnese zahtev da postane Ëlan EU. Nakon znaËajnih promena koje su seu Evropi odigrale 1989-91. godine, uruπavanjem komunistiËkog sistema,Evropska unija je morala da izgradi novu politiku prema zemljamaCentralne i IstoËne Evrope, koje su izrazile æelju da postanu ËlaniceZajednice. Do tada nisu postojale ugovorne odredbe o uslovima prijema.

DOSADA©NJA I BUDU∆A PRO©IRENJA EU

Dræave osnivaËi tri zajednice:Francuska, NemaËka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg

Velika Britanija, Danska i Irska1973

GrËka1981

©panija i Portugalija1987

Austrija, Finska i ©vedska1995

SlovaËka, »eπka, Poljska, Maarska, Litvanija,Letonija, Estonija, Slovenija, Malta i Kipar2004

Evropsku uniju sada Ëini 25 draæava Ëlanica: NemaËka, Francuska, Belgija, Luksemburg, Holandija,Italija, Danska, Irska, Velika Britanija, Portugalija, ©panija, GrËka, Austrija, Finska, ©vedska, SlovaËka,»eπka, Poljska, Maarska, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Malta, i Kipar.

1957

62

»lanice EU

10 dræave koje su 2004. postale Ëlanice EU

dræave koje su uputile zahtev za pristup EU

1.3 „Kopenhagenπki kriterijumi“

U junu 1993. godine πefovi dræava i vlada dræava Ëlanica EU su se sastaliu Kopenhagenu, kako bi razmotrili pitanje novog proπirenja EU ka istoku.Na ovom sastanku oni su izrazili politiËku spremnost za prijem zemaljaSrednje i IstoËne Evrope, ali su istovremeno odluËili da uspostaveodreene kriterijume, koje dræave moraju da ispune kako bi postalepunopravne Ëlanice EU. To su takozvani “kopenhagenπki kriterijumi”,koji obuhvataju politiËke i ekonomske preduslove za pristup.

63

Dakle, kandidati za Ëlanstvo moraju da ispune ove kruterijume, a istotako moraju usvojiti svu pravnu regulativu EZ, tzv. AcquisCommunautaire sa kojom moraju uskladiti svoje nacionalno zakono-

davstvo. Evropski Savet dodeljuje status kandidata za Ëlanstvo uzimajuÊi uobzir miπljenje Komisije, koje ga, meutim, ne obavezuje.

1.4 ©irenje EU ka istoku

Evropski savet je na zasedanju u Luksemburgu, 1997. godine, odluËio sakojim zemljama mogu da poËnu pregovori o pristupanju. Evropskakomisija je predoæila Parlamentu ,,Agendu 2000” - dokument kojidetaljno opisuje pripremne faze za Ëlanstvo u EU. Poπto je detaljnoprouËila izveπtaje zemalja kandidata za Ëlanstvo, koji su se ticali instituci-ja i trenutnih reformi u svakoj pojedinoj zemlji, Komisija je preporuËilapokretanje pregovora o Ëlanstvu sa Poljskom, Maarskom, Estonijom,Slovenijom i Kiprom. Ovaj prosec pregovora podrazumeva redovne sas-tanke na kojima se raspravlja o pitanjima od opπteg znaËaja za uËesnikeda bi se razvila i produbila njihova saradnja u spoljnoj politici i bezbed-nosti, zakonodavnim i unutraπnjim poslovima, i na drugim poljima odzajedniËkog interesa, posebno u ekonomiji i regionalnoj saradnji. U ceoovaj prosec je ukljuËen ,,program pomoÊi EU”. Krajem 1998. godine EU jeodluËila da otpoËne pregovore sa joπ πest dræava (SlovaËka, »eπka,Litvanija, Letonija, Malta i Turska). Pregovori sa Turskom nisu otpoËeli, jer

„KOPENHAGEN©KI KRITERIJUMI“1. Stabilnost demokratije i njenih institucija (pravna dræava, viπepartijski sistem,

ljudska prava, zaπtita manjina, pluralizam itd.);2. Træiπna privreda koja funkcioniπe, i koja moæe da izdræi pritisak

konkurencije na unutraπnjem træiπtu;3. Sposobnost preuzimanja prava i obaveza koja proizlaze iz tekovina EU;4. Saglasnost sa ciljevima politiËke unije, kao i Ekonomske i monetarne unije.

ACQUIS COMMUNAUTAIREAki Kominoter (Acquis Communautaire) su zajedniËke tekovine EZ. Obuhvataju skup prava i obaveza,tj. svih vaæeÊih ugovora i pravne regulative EZ-a, i zemlje koje æele da pristupe Uniji, moraju ih u pot-punosti prihvatiti i sa njima uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo.

64

je zakljuËeno da ekonomski i politiËki uslovi nisu dostigli nivo koji Unija

zahteva za prijem novih Ëlanova. Nova politika proπirenja zahtevala jepromene u okviru same Evropske unije. Ona je takoe morala da sepripremi za prijem novih dræava, a isto tako je morala da prilagodi svojeinstitucije veÊem broju dræava, πto je i uËinjeno ugovorima izAmsterdama, Nice, Ugovorom o ustavu za Evropu (koji joπ uvek nije stu-pio na snagu).

1.5 Pojam i vrste pridruæivanja

Samo pridruæivanje podrazumeva svojevrstan odnos ili vezu izmeumeunarodne organizacije i treÊe dræave. Bukvalno znaËenje pojma

TURSKAEZ je joπ 1963. godine potpisala sa Turskom sporazum o pridruæivanju, Ëiji je cilj bio uspostavljanjecarinske unije, koja je tek uspostavljena 1995. godine. Turska je 1985. podnela zahtev za pristupanjeEZ. SluËaj Turske je prouzrokovao mnogobrojne rasprave na evropskoj sceni. U Helsinkiju 1999. godineona je dobila status kandidata, a poËetak pregovora, iako su oni joπ uvek neizvesni zbog nepriznavan-ja Kipra, se oËekuje za poËetak oktobra 2005. Ipak je zacrtana posebna strategija, koja predvia pro-dubljivanje ugovora o pridruæivanju sa ovom zemljom.

PROGRAMI FINANSIJSKE POMO∆IEU je omoguÊila razliËite programe finansijske pomoÊi kandidatima za prijem, kako bi se πto bolje izbo-rili sa procesima reformi. Programi PHARE, SAPARD i ISPA predstavljaju finansijsku komponentuunapreane predpristupne strategije odnosno pomoÊ pri pristupanju EU. PHARE program - Teæiπte ovog programa je jaËanje kapaciteta pravosua i uprave (izgradnja institucija),uz pomoÊ nacionalnih struËnjaka iz dræava Ëlanica, kao i podrπka investicijama vezanim za preuzimanje isprovoenje tekovina, npr. izdavanje sertifikata i licenci za proizvode na nivou preduzeÊa.SAPARD - Ovaj program podræava unapreenje i razvoj poljoprivrede i ruralnih sredina.ISPA - Program podrπke regionalnom razvoju, razvoju zaπtite Ëovekove okoline; investiranje u razvojtransporta.EU je za zemlje Zapadnog Balkana ustanovila Proces stabilizacije i pridruæivanja do njihovog eventualnogprijema. Deo ovog procesa je i program CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Developmentand Stabilisation) Ovaj program pomoÊi akcenat stavlja na:

- rekonstrukciju infrastrukture,- razvoj vladinih institucija i pravne regulative, kao i njenog usklaivanja sa pravom EU,- finansijsku podrπku unapreenju demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, civilnog

druπtva, razvoja medija, i razvoja slobodne træiπne privrede,- podrπku oporavku privrede i unapreenje socijalnog razvoja i strukturalnih reformi,- unapreenje saradnje izmeu zemalja Zapadnog Balkana, kao i saradnje u regionu,

sa Ëlanicama EU i sa zemljama kandidatima za Ëlanstvo.

65

,,pridruæivanje” je udruæivanje ljudi ili kapitala radi zajedniËkog delovanjaka ostvarivanju zajedniËkog cilja. Najbitniji element pridruæivanja jeinteres, koji moæe biti politiËke, ekonomske, kulturne ili drugaËijeprirode. Da bi doπlo do pridruæivanja, mora da postoji interes meunarodneorganizacije, interes dræava Ëlanica te organizacije i interes treÊe dræave.

Dva osnovna oblika pridruæivanja su:- pridruæivanje nalik na puno Ëlanstvo u meunarodnim organizacijama,koje karakteriπe pridruæivanje u okviru postojeÊe strukture organizacuje,kao i uËeπÊe u radu organa organizacije, najËeπÊe plenarnih, ali i uograniËenoj meri u radu izvrπnih organa;- pridruæivanje stvaranjem posebnih organa tj. novih, zajedniËkih organa.

1.6 Pojam pridruæivanja Evropskoj uniji

Sam Ugovor o EEZ kaæe: „Zajednica moæe sa jednom ili viπe dræava ili sajednom ili viπe meunarodnih organizacija zakljuËiti sporazum o pridruæi-vanju, kojim ureuje meusobna prava i obaveze, zajedniËko nastupanjei posebni postupak“. Uspeπan razvoj integracionih procesa evropskihdræava uticao je na pojaËan interes Evropske unije da sarauje sa dræavamaneËlanicama, kao i drugim meunarodnim organizacijama.

Pridruæene dræave nemaju uticaj na politiku i samo funkcionisanje EU.Dræave sa ovakvim statusom dobijaju odreene ekonomske povlastice, aimaju i pravo uËeπÊa na jedinstvenom træiπtu. Za neke dræave pridruæivanjepredstavalja prvi stepenik ka Ëlanstvu u EU. Status pridruæene dræave,obiËno sluæi dræavama neËlanicama da preurede svoj politiËki i privrednisistem prema standardima EU.

1.7 Razlike izmeu ,,prijema” i ,,pridruæivanja”

Pristupanje ili prijem u Ëlanstvo je vid ukljuËivanja treÊih dræava u EU,kojim treÊa dræava ulazi u krug dræava Ëlanica (ugovornih partnera) sajednakim pravima i obavezama. Evropska unija pruæa moguÊnost svakojevropskoj dræavi da podnese zahtev za uËlanjenje. Zahtev za prijem uËlanstvo se dostavlja Savetu, koji mora da zatraæi miπljenje Komisije. Oprijemu u Ëlanstvo se odluËuje jednoglasno. Takoe je neophodna rati-

66

fikacija od strane svih dræava Ëlanica prilikom pristupa.Najpre je prijem u Ëlanstvo dolazio u obzir za industrijske evropske

zemlje, kojima nije bilo neophodno postepeno pribliæavanje Zajednici ikoje su bile na takvom stepenu privrednog razvoja da su odmah moglepreuzeti sve obaveze punopravnog Ëlana. Zemlja koja pristupi Zajednicibrzo Êe morati da se suoËi sa velikom ponudom roba iz ostalih zemaljaËlanica, te mora i sama da poseduje izvozne potencijale, kako bi moglada uæiva blagodeti zajedniËkog træiπta.

Nakon pada Berlinskog zida, kada su zemlje Centralne i IstoËne Evropepokazale æelju da postanu deo evropske porodice, pokazalo se koliko jekriterijum privrednog razvoja bitan. Na osnovu ovog kriterijuma ovezemlje su morale da prou „pripremnu fazu“, putem saradnje ili pridruæi-vanja, pre samog prijema u Ëlanstvo.

RazliËite su pretpostavke prijema:

- PolitiËke pretpostavke - OdluËujuÊa pretpostavka za pridruæivanjeevropskih zemalja, kao i za njihov prijem u Ëlanstvo Zajednice, je upravosliËnost u politiËkoj prirodi izmeu Zajednice i zemlje koja joj se pridruæuje.Ovaj kriterijum podrazumeva postojanje viπepartijskog sistema i nanjemu zasnovane ustavne strukture dræave, kao i poπtovanjedemokratskih principa i ljudskih prava. Ovaj kriterijum naroËito je doπaodo izraæaja u ugovorima sa istoËnoevropskim zemljama, koje su moraleda reformiπu svoj politiËki sistem.

- Geografske pretpostavke - Na osnovu Ugovora pridruæivanje jemoguÊe i sa vanevropskim zemljama, ali moguÊnost prijema u Ëlanstvovaæi samo za evropske zemlje. »ak i kada bi jedna vanevropska zemljaispunjavala sve uslove za prijem u EU, u najboljem sluËaju bi moglo dadoe do pridruæivanja.

- Privredne pretpostavke - Razvoj træiπne ekonomije i poπtovanje prin-cipa træiπne ekonomije glavne su pretpostavke prijema. Evropske zemljesa niskim stepenom privrednog razvoja mogu da raËunaju na pridruæivanjeZajednici.

- Institucionalno-pravne pretpostavke - sprovoenje acquis-a i harmo-nizacija nacionalnih zakonodavstava sa njim.

67

1.8 Vrste pridruæivanja

a) Pridruæivanje prekomorskih teritorija i zemalja Afrike, Kariba i Pacifika. Ovakvo pridruæivanje podrazumeva jaËanje ekonomskih veza sa ovimprekomorskim teritorijama, bliæu ekonomsku saradnju, lakπi pristup roba isirovina na træiπte. U ovom sluËaju se stvaraju posebni organi pridruæivanja(Lome konvencija - potpisana sa 69 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika).

b) Pridruæivanje na osnovu posebnog sporazuma• Pridruæivanje evropskih mediteranskih dræava - ova vrsta sporazuma o

pridruæivanju je potpisana sa GrËkom, Turskom, Maltom i Kiprom. To jezapravo trgovinski sporazum kojim je dozvoljen pristup roba iz ovih zemaljana træiπte Evropske zajednice i obratno. Pridruæene zemlje dobijajuodreena prava za promet robe, kapitala i usluga, liberalizaciju trgovine istvaranje carinske unije. Ovaj sporazum o pridruæivanju je otvaraomoguÊnost za ove dræave da u buduÊnosti postanu Ëlanice.

• Pridruæivanje dræava Ëlanica EFTA (Evropsko udruæenje za slobodnutrgovinu) - ovaj sporazum o evropskom ekonomskom prostoru sa ËlanicamaEFTA-e (Island, Norveπka, Lihtenπtajn) zakljuËen je 1992. godine. Cilj je biobliæa eknomska saradnja radi olakπanog prijema ovih dræava u EU. Ove tridræave inaËe danas ne æele da postanu Ëlanice EU.

• Pridruæivanje dræava Centralne i IstoËne Evrope - EZ je sa ovim zemljamazakljuËila specifiËnu vrstu sporazuma, koji se nazivaju Evropski sporazumi.Ono πto je znaËajno za njih je da oni ne podrazumevaju samo ekonomsku itrgovinsku saradnju, veÊ je po prvi put u jedan sporazum ukljuËen politiËkidijalog, kao i kulturna saradnja.

• Pridruæivanje dræava Zapadnog Balkana - EZ sa zemljama ZapadnogBalkana potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruæivanju, Ëiji je bitan ele-ment stabilizacija, i to ne samo bezbednosna, nego i politiËka i ekonomska,πto je posebno znaËajno za region Zapadnog Balkana.

Evropski sporazumi

Zajednica je sa zemljama Centralne i IstoËne Evrope zakljuËila Evropskesporazume. Za razliku od preaπnjih sporazuma o pridruæivanju, oni idu

68

mnogo dalje u pogledu sadræaja i ciljeva. Polaze od æelje ugovornih part-nera za punim Ëlanstvom, utvruju postepeno preuzimanje obaveza izosnivaËkih ugovora od strane pridruæenih dræava i predviaju tehniËku ifinansijsku podrπku Zajednice u procesu reformi koji se odvija u

pridruæenim dræavama. Ovi sporazumipokrivaju politiËku saradnju, trgovinske iekonomske odnose, finansijsku i kultur-nu saradnju i pripremaju zemlje potpis-nice za postepenu integraciju u EU.

Uspostavljanje zone slobodnetrgovine podrazumeva uzajamno uki-danje carinskih i koliËinskih ograniËenja,s tim πto se træiπte EU bræe otvara odtræiπta pridruæene dræave. Dakle, reË je oasimetriËnoj liberalizaciji. Evropski spo-razumi, takoe, predviaju podrπku

privrednom razvoju (saradnja u formi uËeπÊa u kapitalu, „joint ventures“ili uvoza proizvoda radi njihove dorade). Druge ugovorne obaveze seodnose na postepeno obezbeenje slobodnog kretanja usluga, kapitala,rada i platnog prometa. Bitan deo se odnosi na postepenu harmonizaci-ju nacionalnog zakonodavstva sa zakonima i propisima EU.

KljuËne institucije Evropskih sporazuma su:1. Savet pridruæivanja (bilateralno telo u kome se sastaju Ëlanovi

Saveta EU i ministri dræave potpisnice),2. Komitet pridruæivanja (struËno-tehniËko telo),3. Parlamentarni komitet pridruæivanja (zajedniËko parlamentarno

telo saËinjeno od predstavnika Evropskog parlamenta i parlamenta dræave koja se pridruæuje.

Ovi sporazumi su stupili na snagu nakon ratifikacije sporazuma udræavama Ëlanicama, dræavama koje se pridruæuju i davanja saglasnostiEvropskog parlamenta. Nakon zakljuËenja sporazuma ove zemlje su poje-dinaËno podnele zahtev za punopravno Ëlanstvo u Evropskoj uniji.

EVROPSKI SPORAZUMIPotpisani su sa:1991. Maarska, Poljska1993. Bugarska, Rumunija, »eπka,

SlovaËka1995. Estonija, Letonija, Litvanija1996. Slovenija

SPORAZUMI O STABILIZACIJI IPRIDRUÆIVANJU

Potpisani su sa:2001. Makedonijom2001. Hrvatskom

69

Sporazumi o stabilizaciji i pridruæivanju

Regionalna politika EU prema pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija,BiH, Hrvatska, Makedonija i Srbija i Crna Gora) je dobila naziv „Proces sta-bilizacije i pridruæivanja“ - PSP. U junu 2000. godine na Samitu u Feiri petbalkanskih zemalja su dobile status potencijalnih kandidata za Ëlanstvo uEU, πto je i potvreno na Samitu koji je odræan u Zagrebu 24.11.2000.godine. Za Ëlanstvo je neophodno ispuniti „opπte uslove“ (kriterijume izKopenhagena) i „specifiËne uslove“ za balkanske zemlje („politikauslovljenosti“).

Sporazum o stabilizaciji i pridruæivanju je najviπa etapa u dugoroËnomprocesu stabilizacije i pridruæivanja. Nakon zakljuËenja ovog sporazuma,zemlja koja se pridruæuje moæe da postane i zvaniËan kandidat za Ëlanstvou EU. Do zakljuËenja ovog sporazuma zemlja koja se pridruæuje mora da:

- ispuni odreene ekonomske i politiËke preduslove,- realizuje raznovrsne zakljuËke „Konsultativne radne grupe“,- proe pozitivan test u formi „Studije izvodljivosti“ pokretanja

pregovora o sporazumu. - pregovara sve elemente sporazuma.

KljuËne institucije Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju su:- Savet za stabilizaciju i pridruæivanje (ministri inostranih poslova i

sektorski ministri),- Komitet za stabilizaciju i pridruæivanje,- Parlamentarni komitet za stabilizaciju i pridruæivanje (predstavnici

parlamenata dræava koje se pridruæuju, Evropskog parlamenta iparlamenata dræava Ëlanica).

PraÊenje ispunjavanja preporuka (rezultat rada Konsultativne radne grupe), ocena Komisije o godiπnjimizveπtajima o PSP, kao i izveπtaji organa dræava regiona u svakom od sektora privrede, predstavljajuosnovu za izradu Studije o izvodljivosti.

STUDIJA O IZVODLJIVOSTI

70

1.9 Karakter EU pridruæivanja

Pridruæena dræava ne poseduje isti status kao punopravna Ëlanica EU.Dva osnovna elementa koja razlikuju pridruæivanje od punog Ëlanstva su:subjektivni element (nedostaje volja ugovornih strana da zasnuju punoËlanstvo) i objektivni element (pridruæena dræava ne uËestvuje u formiranjuvolje Zajednice). Ugovori o pridruæivanju predviaju formiranje posebnihorgana sa nezavisnom nadleænoπÊu i, bez obzira πto su saglasni sa ciljevimaEU, oni imaju odvojenu odgovornost. Samim pridruæivanjem se ne zasnivaodnos pripadnosti Zajednici. Ono podrazumeva saradnju u odreenombroju oblasti. Odluke novostvorenih organa obavezuju iskljuËivo ugovornestrane - Evropsku zajednicu i pridruæenu dræavu.

1.10 Postupak pridruæivanja

Sporazum o pridruæivanju zakljuËuje EZ. Postupak predvia daKomisija, nakon razmatranja zahteva, daje Savetu svoju preporuku, aovaj dalje ovlaπÊuje Komisiju za poËetak pregovora. U ime EZ Komisijavodi pregovore za zakljuËivanje sporazuma o pridruæivanju na osnovuokvirnih preporuka koje joj je dao Savet. Savet svoje odluke donosijednoglasno u vezi sa pitanjima koja se tiËu sadræaja i postupka pridruæi-vanja.Kada se zavrπe pregovori sledi zakljuËivanje sporazuma koje se odvijakroz nekoliko faza:

a) Parafiranje sporazuma od strane Komisije, EZ izemlje koja se pridruæuje,

ELEMENTI SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUÆIVANJUOvaj sporazum sadræi preambulu, opπte principe i devet poglavlja.Opπti principi su: puno poπtovanje principa demokratije, vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava,meunarodnog prava i principa na kojima se zasniva træiπna ekonomija.Devet poglavlja pokriva sledeÊe oblasti: politiËki dijalog, regionalna sardnja, slobodno kretanje roba, kre-tanje radnika, osnivanje firmi, pruæanje usluga, slobodno kretanje kapitala, usklaivanje i primenazakona, pravosue i unutraπnji poslovi, politika saradnje u raznim oblastima, finansijska saradnja, opπte iinstitucionalne odredbe.

71

b) Potpisivanje sporazuma od strane predstavnika Saveta EU(i Komisije) i pridruæene dræave,

c) Donoπenje odluke o saglasnosti od strane Evropskog parlamenta,d) Donoπenje odluke o zakljuËivanju sporazuma od strane Saveta EU,e) Postupak ratifikacije od strane nacionalnih parlamenata

dræava Ëlanica i dræava koje se pridruæuju,f) Razmena ratifikacionih instrumenata i stupanje sporazuma na snagu.

Autor: Danka VasiÊ

POSTUPAK PRIDRUÆIVANJAOvaj postupak se menjao nekoliko puta. Prvobitno je odluku o zakljuËivanju sporazuma o pridruæivanjudonosio Savet EU, poπto bi sasluπao miπljenje Evropskog parlamenta. Jedinstvenim evropskim aktom(1986) postupak je izmenjen tako da je za sklapanje ovih sporazuma potrabna saglasnost Evropskog par-lamenta, koji donosi odluku apsolutnom veÊinom glasova svojih Ëlanova. Ugovor iz Mastrihta (1992) je zapridruæivanje predvideo dva reπenja: A) za zakljuËivanje sporazuma o pridruæivanju odluka se donosi uSavetu konsenzusom B) u postupku zakljuËivanja ovih sporazuma potrebna je saglasnost Evropskog par-lamenta. Bitna karakteristika ovog postupka je da Sporazum o pridruæivanju sklapa sama Zajednica, adræave Ëlanice nemaju obavezu da uËestvuju, za razliku od postupka pristupanja.

PITANJA

1. Koliko EU trenutno ima dræava Ëlanica? Nabrojte ih!

2. ©ta predstavljaju tzv. „Kopenhagenπki kriterijumi“?

3. Koje se osnovne razlike izmeu pridruæivanja i prijema u Ëlanstvo EU?

4. Na koje dræave se odnosi pojam Zapadni Balkan?

5. Kako se naziva regionalna politika EU prema Zapadnom Balkanu i koja vrsta sporazuma se potpisuje sa dræavama Zapadnog Balkana?

6. ©ta sledi nakon pridruæivanja neke dræave Evropskoj uniji?

72

2. Proces pridruæivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji

2.1 Uvod

Dræave Ëlanice Evropske unije su kaojedan od svojih ciljeva ustanovileobuhvatanje celokupnog evropskogprostora, potvrujuÊi „… evropskuperspektivu zemalja koje uËestvuju uprocesu stabilizacije i pridruæivanja injihov status potencijalnih kandidataza Ëlanstvo…“(Samit u Solunu 2003).Sa druge strane, Dræavna zajednicaSrbija i Crna Gora je u svom najviπem pravnom aktu, Ustavnoj povelji, kaojedan od ciljeva najviπe vrednosti istakla ukljuËivanje u proces evropskihintegracija. »ini se da ova dva izvora potvruju spremnost oba aktera, iEU i SCG, da se proces pridruæivanja, ali i pristupanja uspeπno okonËa.

Da bi neka dræava postala punopravan Ëlan EU, ona mora da ispuni sveuslove koji su, pre svega, propisani kriterijumima iz Kopenhagena, a kojisu precizirani u pregovorima sa nekom konkretnom dræavom kan-didatom. Iako to znaËi da su uslovi prijema precizno odreeni, to ne znaËida svaki region u Evropi (a to vaæi i za pojedinaËne dræave) poseduje istepolazne osnove u pregovorima, odnosno, to ne znaËi da u procesupridruæivanja nema i odreenih specifiËnosti koje odlikuju svaku dræavuili region.

U sluËaju Srbije i Crne Gore postoje dve vrste specifiËnosti: specifiËnostSCG kao dræave Zapadnog Balkana, i konkretni problemi pridruæivanjaSCG Evropskoj uniji. Ono πto je veoma vaæno da razumemo je da posto-janje ovih specifiËnosti ne znaËi zaobilaæenje obaveza, veÊ moæda moæeda nam pomogne (ili u loπijem sluËaju odmogne) u ispunjavanju konkret-nih obaveza.

73

2.2 Istorijat odnosa Zapadnog Balkana i Evropske unije

Region JugoistoËne Evrope je dugo bio od sekundarne vaænosti zadræave Ëlanice Evropske unije. Naime, one su dugo vremena viπe vodileraËuna kako o sopstvenim integracionim problemima, tako i o regionuSrednje Evrope. Taj region je, pre svega zbog veÊe ekonomske snage, a izbog neposredne blizine dræavama Ëlanicama, skoro potpuno bacio usenku prostor Balkana, Ëiji je veÊi deo tih godina bio optereÊen ratnimsukobima. Meutim, okonËanje graanskog rata u bivπoj SFRJ, doveo jedo toga da se taj odnos u velikoj meri izmenio. Ne bi trebalo zaboravitida je upravo na podruËju Zapadnog Balkana prvi put neuspeπno demon-strirana ZajedniËka spoljna i bezbednosna politika Evropske unije, takoda je ona imala motiv viπe da se dodatno angaæuje na ovom delu evrop-skog kontinenta. Naravno, i pre nego πtosu se pomenuti dogaaji desili, Evropskaunija je imala neku vrstu odnosa sa ovimregionom, naroËito sa SFRJ i donekleRumunijom. Dræave Ëlanice EU su bileglavni spoljnotrgovinski partner SFRJ sa45% udela u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu. Godine 1980.izmeu EU i SFRJ je sklopljen Sporazum o saradnji koji je predviao pro-dubljivanje ekonomske saradnje, podrazumevajuæi pri tome finansijsku itehniËku pomoÊ SFRJ. Krajem 1990. godine SFRJ biva omoguÊeno dakoristi i sredstva iz PHARE programa.

Umesto da ovakav, slobodno se moæe reÊi, povlaπÊen status iskoriste nanajbolji moguÊi naËin, republike SFRJ su povele graanski rat koji jezamrznuo sve odnose sa dræavama Ëlanicama EU. Naravno, nisu sve bivπerepublike proπle isto. Slovenija je, zajedno sa Hrvatskom, dobila nezavis-nost 1992. godine i obilato koristeÊi pomoÊ EU, postala njen Ëlan veÊ2004. godine. Hrvatska je imala zahlaenje odnosa sa EU od akcije Oluja(1995. godine) pa sve do 2000. godine. Makedonija je dosta dalekoodmakla u proceduri pridruæivanja, dok je BiH, optereÊena mnogobrojnimunutraπnjim problemima, i dalje daleko od EU. KljuËno pitanje je, ipak,πta se sve to vreme deπavalo sa Srbijom i Crnom Gorom, odnosno ranijeSaveznom Republikom Jugoslavijom.

Phare program je jedan od instrumenatakoji finansira Evropska unija, sa ciljem dapomogne dræavama Centralne Evrope unjihovom pribliæavanju EU.

PHARE PROGRAM

74

2.3 Kratak istorijat odnosa Srbije i Crne Gore i EU

Krajem 1991. godine je doπlo do suspenzije Sporazuma o saradnji. Tasuspenzija je od 1992. godine ustanovljena samo za Saveznu RepublikuJugoslaviju. Do uspostavljanja nove saradnje je doπlo nakon potpisivanjaDejtonskog sporazuma 1995. godine, ali je do novog zahlaenja odnosadoπlo 1999. godine zbog krize na Kosovu. Od 1995. do 1999. godine poli-tika EU prema tadaπnjoj SRJ se odvijala u okviru regionalne strategijeprema regionu Zapadnog Balkana. Jedina pomoÊ koja je tada dolazila izEvropske unije bila je humanitarne prirode. Iste, 1999. godine, napravljenje plan Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju za zemlje ZapadnogBalkana. Novi element pridruæivanja je, dakle proces stabilizacije, koji uisto vreme obuhvata ekonomski, bezbednosni i politiËki nivo. Osnovnielementi Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju su:

• politiËki dijalog,• slobodno kretanje roba, ljudi i kapitala,• saradnja u oblasti pravosua i unutraπnjih poslova,• regionalna saradnja,• posebne politike saradnje,• finansijska pomoÊ

Nakon petooktobarskih promena 2000. godine u Srbiji, doπlo je dopojaËanih kontakata sa zvaniËnicima EU. U sklopu tih kontakata, doπlo jei do samita zemalja EU sa jedne strane, i dræava Zapadnog Balkana, sadruge. Sastanak je odræan novembra meseca 2000. godine u Zagrebu, ajedna od glavnih tema je bila pomirenje dræava Zapadnog Balkana. Poredtoga, dræave Ëlanice EU su obeÊale i veliku finansijsku pomoÊ ovomregionu (preko 4,5 milijarde dolara). Nakon svega ovoga, 2001. godinesastavljena je Konsultativna radna grupa za razgovore. Ona predstavlja

privremeno, politiËko i tehniËko telo, Ëijije osnovni zadatak usklaivanje svihoblasti sa opπtim naËelima i propisimaEU. U sluËaju Srbije i Crne Gore, pre-poruke koje je saËinila ova Radna grupa

Konsultativna radna grupa za pregovoreje sastavljena od jednakog broja pred-stavnika EU i dræave kandidata, a cilj jojje πto lakπi i bræi ulazak zemlje kandidatau EU.

KONSULTATIVNA RADNA GRUPA

75

su se odnosile na demokratizaciju, ekonomske reforme, neke meunarodneobaveze, itd. No, pre nego πto objasnimo πta ovaj proces konkretnopodrazumeva, objasniÊemo, ukratko, πta znaËi regionalni pristup EU pro-cesu pridruæivanja. To znaËi da Evropska unija zemlje kandidate ili poten-cijalne kandidate ne posmatra iskljuËivo pojedinaËno, veÊ ih posmatrakao deo πire teritorijalne celine, regiona. Postoji viπe razloga za ovakavstav. Prvi je krajnje praktiËne prirode. Naime, mnogo je lakπe usvojitijedinstvenu politiku prema veÊem broju zemalja, nego je formirati zasvaku dræavu ponaosob. Drugo, prilikom proπirenja EU, mnogo je lakπeinstitucionalno pripremiti Evropsku uniju za prijem viπe Ëlanica odjed-nom, nego praviti institucionalne reforme za svako pojedinaËno proπirenje.U sluËaju zemalja Zapadnog Balkana ovo nisu bili i jedini razlozi. Poredovih, najvaæniji razlog je bio taj da se ove dræave, nakon decenijskih loπihodnosa, nateraju na neki oblik meusobne saradnje koji bi bio u obostra-nom interesu. Problemi koji su bili primeÊeni u svakoj od dræavaZapadnog Balkana, ne samo da su bili sliËne prirode, veÊ je za njihovoreπavanje bila potrebna bliska saradnja. Ovo, meutim, ne znaËi daizvesne razlike nisu postojale. One su se najviπe ticale nekih konkretnihdræava kandidata, kao i njihovog razliËitog napretka u procesu pridruæi-vanja. Ovo je dovelo do toga da je EU dopustila da dræave ne Ëekajujedna drugu u napretku prema uËlanjenju u Evropsku uniju, veÊ daprilagode brzinu pribliæavanja sopstvenim moguÊnostima. ©to se tiËeSrbije i Crne Gore, ona je pored opπtih uslova propisanih za dræaveZapadnog Balkana, morala da zadovolji i neke dodatne. Ovo se obiËnonaziva politiËkim uslovljavanjima, a svodi se na poπtovanje Dejtonskogsporazuma (ukljuËujuÊi saradnju sa Haπkim tribunalom), zatim priznavanjesvih ostalih dræava nastalih raspadom SFRJ, davanje znaËajne autonomijeKosovu i harmonizaciju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Kao πto Êese videti u daljem delu teksta, od potpune harmonizacije ekonomskihsistema se kasnije odustalo.

2.4 Priroda Dræavne zajednice i administracija zaduæenaza proces pridruæivanja

Da bi se svi ovi uslovi, ili moæda bolje reËeno zadaci, ispunili, potrebno

76

je napraviti πto efikasniju organizaciju dræavne administracije. Naime, kaoπto je veÊ moglo da se primeti, proces pridruæivanja je veoma kompliko-van i zahteva odgovarajuæe, dakle kompetentne, i brojne sluæbenike kojibi tako sloæenim zadacima mogli adekvatno da odgovore. Dræavnaadministracija, takoe, mora da odgovara prirodi Dræavne zajednice.Dræavna zajednica Srbija i Crna Gora jenastala potpisivanjem Ustavne povelje 4.februara 2003. godine. Mnogo jepolemike voeno oko toga kakav je tooblik dræavnog ureenja, ali se na krajuiskristalisao stav da je to oblik dræavneunije koji se sastoji od dve dræave Ëlanice sa nekim zajedniËkimovlaπÊenjima:

• zajedniËka odbrana i bezbednost,• diplomatija,• ljudska i manjinska prava,• spoljni ekonomski odnosi,• unutraπnji ekonomski odnosi.Glavni problemi za SCG ne proistiËu, meutim, iz ovako ograniËenih

zajedniËkih nadleænosti, veÊ iz naËina na koji se ove nadleænosti konkret-no sprovode. Naime, Ëak i u oblastima koje su navedene, posao dræavneadministracije se u najveÊoj meri sastoji u koordinaciji odvojenih politikadræava Ëlanica.

Prema tekstu Ustavne povelje Srbija i Crna Gora „uspostavlja meunar-odne odnose sa drugim dræavama i meunarodnim organizacijama izakljuËuje meunarodne ugovore i sporazume“. ZahvaljujuÊi prirodidræavnog ureenja, pre nego πto doe do ovakve vrste aktivnosti, organidræavne administracije moraju imati saglasnost dræava Ëlanica.

©to se tiËe organa direktno zaduæenih za proces pridruæivanja, tekstUstavne povelje navodi: „Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoranje za sprovoenje spoljne politike Srbije i Crne Gore, pregovara omeunarodnim sporazumima…“. Pored Ministra spoljnih poslova, uPovelji se navodi i „Ministar za meunarodne ekonomske odnose (koji,p.a.) je odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacijemeunarodnih sporazuma, ukljuËujuÊi ugovorne odnose s Evropskom

Potpisivanju Ustavne povelje Dræavnezajednice Srbija i Crna Gora je prisustvo-vao i Visoki predstavnik Evropske unijeza spoljnu politiku i bezbednost, HavijerSolana.

POTPISIVANJE USTAVNE POVELJE

77

unijom…”. Na nivou dræava Ëlanica postoje i Ministarstvo za ekonomskeodnose sa inostranstvom Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomskeodnose sa inostranstvom i evropske integracije Republike Crne Gore, koji,takoe, uËestvuju u procesu pridruæivanja Dræavne zajednice. Na ovommestu su, namerno, pomenuti i organi dræava Ëlanica zaduæenih za pro-ces pridruæivanja, jer je EU prema SCG usvojila tzv. politiku dvostrukogkoloseka. To znaËi da dræave Ëlanice, Srbija i Crna Gora, u odreenimdelovima procesa pridruæivanja mogu imati drugaËiji put ka Evropskojuniji. Isto tako, vaæno je primetiti da je najveÊa odgovornost zasprovoenje procesa pridruæivanja na dræavama Ëlanicama, odnosno nji-hovim administracijama.

2.5 Faze u procesu zakljuËivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju

Svi gore pomenuti organi, bez obzira na svoju raznolikost, imaju predsobom jedinstven cilj: ulazak SCG u Evropsku uniju. Postavlja se,meutim, pitanje: „dokle je Dræavna zajednica doπla u procesu pridruæi-vanja?“ Proces pridruæivanja obuhvata Ëetiri faze:

• formiranje i rad Konsultativne grupe,• izradu pozitivne studije o izvodljivosti,• pregovori i zakljuËivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju,• sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju.

Srbija i Crna Gora je u aprilu 2005. godine dobila pozitivnu studiju oizvodljivosti, a u oktobru 2005. godine se oËekuje poËetak pregovora ozakljuËivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju. Poreenja radi,Hrvatska i Makedonija su ovaj sporazum potpisale 2001. godine. Koliko Êetrajati sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivanju je u ovomtrenutku veoma teπko reÊi. Nakon zavrπetka procesa pridruæivanja, otpoËeÊeproces pristupanja SCG Evropskoj uniji.Ovaj proces obuhvata:

• zahtev za prijem u EU,• dobijanje statusa kandidata,• potpisivanje sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji,• pristupanje EU.

78

Na ovom mestu se postavlja moæda ikljuËno pitanje: „Kada Êe se ovaj, dug ikomplikovan proces, okonËati u sluËajuSrbije i Crne Gore?“ Ni na ovo pitanjenije nimalo lako dati konkretan odgov-or. KljuË za njegovo reπavanje krije se i uanalizi prilika koje Êe vladati unutar Evropske unije, ali i, kao πto je veÊreËeno, od spremnosti Dræavne zajednice da se suoËi sa konkretnim prob-lemima. Ako se ovo prihvati kao taËno, postavljaju se sledeÊa pitanja:„Koji su to problemi koji trenutno najviπe koËe ulazak SCG u EU?“, i jednojoπ teæe: „Koji su najefikasniji naËini za prevazilaæenje ovih problema?“Primenom kopenhagenπkih kriterijuma dolazi se do sledeÊih zakljuËaka:

• politiËki problemi (neispunjenje svih obaveza prema Haπkom tri-bunalu, nereπen status Kosova, problem odnosa Republike Srbije iRepublike Crne Gore, nedovoljan stepen regionalne saradnje),

• ekonomski problemi (slobodan protok robe, ljudi i kapitala, reformacelokupne privrede, sa naglaskom na poljoprivredu, veliki spoljnotrgovin-ski deficit, sporost procesa privatizacije),

• primena acquis communautaire (veliki broj zakona koje treba doneti,a koji treba da budu usklaeni sa propisima Evropske unije).

2.6 Umesto zakljuËka

Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje da li u Evropsku uniju trebauÊi, ili ne. Evropska unija nije cilj po sebi, veÊ ona nudi neka konkretnareπenja, vrednosti, ali i obaveze koje treba ispuniti. Na svakoj od evrop-skih dræava je da proceni da li ona deli te vrednosti sa Evropskom unijom,i da li je ispunjavanje obaveza koje nameÊe Evropska unija u njihovomsopstvenom interesu. Veoma je teπko naÊi nekoga danas ko smatra dapostojanje pravne dræave i vladavine prava, træiπne ekonomije sa razvi-jenom socijalnom politikom, i mnoge druge vrednosti na kojima insistiraEvropska unija, nisu neophodne svakom druπtvu. U tom smislu, voljadræava Ëlanica i Unije kao celine, da SCG prime u Ëlanstvo nije kljuËna.KljuËna je njihova pomoÊ da dosegnemo jedno bolje i bogatije druπtvo, u

Za sada je, od zemalja ZapadnogBalkana, status kandidata za Ëlanstvo uEU dobila samo Hrvatska, dok je veomaizvesno da Êe ga Makedonija dobiti dokraja 2005. godine.

KANDIDATI ZA »LANSTVO

79

kome Êe eventualno Ëlanstvo biti samo posledica tog naπeg napora. Sadruge strane, postoje i brojne obaveze koje se moraju ispuniti, i to bezizuzetka. Ukoliko se, na putu neke dræave ka punopravnom Ëlanstvu uEU, ispostavi da je cena Ëlanstva veÊa nego πto su eventualne koristi (kaoπto je bilo u sluËaju ©vajcarske i Norveπke) dræava ima svako pravo daprekine sa procesom pristupanja. Meutim, treba imati u vidu, da su ovedve dræave veoma razvijene, pa je i korist od EU, u vidu finansijskepomoÊi, bila mnogo manje potrebna.

Bez te pomoÊi od strane EU (finansijske, struËne, itd.) ciljevi kao πto suoporavak privrede, podizanje æivotnog standarda, i mnogi drugi bili biveoma teπko ostvarivi. Nesporno je da je na putu Srbije i Crne Gore kapunopravnom Ëlanstvu u Evropskoj uniji u periodu od 2000. godineuraeno dosta, ali je isto tako nespornoda veÊi deo puta tek predstoji. ImajuÊi uvidu teπko komunistiËko naslee i joπteæe naslee ratnih devedesetih, procesipridruæivanja i pristupanja neÊe biti nibezbolni ni kratki, ali su, izgleda,neophodni. Uspostavljanje politiËkog konsenzusa u SCG oko prikljuËenjaEvropskoj uniji je za sada, Ëini se, viπe formalno nego stvarno, a postojanjeovog konsenzusa je preduslov procesa pridruæivanja. Podrπka graanaSCG je nesumnjiva, ali u isto vreme treba priznati i da je nivoobaveπtenosti graana u vezi sa evropskim integracijama veoma nizak.Dakle, bez obzira na brojne izazove procesa pridruæivanja pred kojimaSCG stoji, njihovo uspeπno reπavanje Êe u najveÊoj meri zavisiti od naπeubeenosti o vrednosti cilja koji smo sebi postavili. I to ne zbog cilja posebi, veÊ zbog vrednosti koje sobom nosi.

Autor: Miloπ Hrnjaz

PolitiËki konsenzus o pridruæivanju SCGEU oznaËava saglasnost svih politiËkihstranaka oko procesa pridruæivanja SCGu EU.

POLITI»KI KONSENZUS

80

PITANJA

1. Postoje li na putu SCG u EU odreene specifiËnosti izaπto su one vaæne?

2. Kakva je bila saradnja zemalja bivπe SFRJ i EU pre raspada SFRJ?

3. Koja je od zemalja Zapadnog Balkana najdalje otiπla u procesima pridruæivanja i pristupanja?

4. Koje su faze procesa pridruæivanja i do koje od njih je stiglaSrbija i Crna Gora?

5. Kakav je uopπte znaËaj Ëlanstva u EU i kakvo je Vaπe miπljenje o eventualnom Ëlanstvu SCG u istoj?

81

Faze u Procesu stabilizacije i pridruæivanja

Preama tabeli Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom ievropske integracije Crne GoreIzvor, Evropski forum, No.8, avgust 2005.

83

IV Prilozi

84

Simboli Evropske unije

1. Zastavu EU je prvo usvojio SavetEvrope kao svoju, a kasnije je prihvaÊenai kao simbol Evropske unije. Dvanaestzvezdica na plavoj pozadini ne pred-stavljaju dræave Ëlanice, kako se Ëestomisli, veÊ simbol jedinstva evropskih nar-oda. Dvanaest je simbol jedinstva isavrπenstva.

2. Himna EU je Deveta simfonija Ludviga Van Betovena koju je adaptiraoHerbert fon Karajan. Najpre ju je Savet Evrope uzeo za himnu, pa zatim,od 1972. godine i Evropska unija.

3. Dan Evrope se slavi 9. maja kao dan kada je Robert ©uman 1950.godine predstavio, u formi tzv. ©umanove deklaracije, svoj plan formiran-ja Zajednice za ugalj i Ëelik. Na taj dan se u gradovima πirom Evrope, Ëaki u dræavama koje joπ uvek nisu ËlaniceEU, organizuju manifestacije i festivalikojima se proslavlja dan Evrope.

4. Evro (€) je zajedniËka valuta koju koriste dræave Ëlanice Evropske unije.Nisu, meutim, sve dræave Ëlanice EU preuzele evro. Svoje nacionalnevalute su zadræale Velika Britanija, Danska i ©vedska, a ni novih 10 dræa-va Ëlanica joπ nije preπlo na sistem evra. NovËanice i kovanice evra su uπleu upotrebu 1. januara 2002. godine. Na novËanicama evra se nalaze pro-zori, lukovi i kapije (predstavljaju evropski duh otvorenosti i saradnje),kao i mostovi (predstavljaju saradnju i povezanost Evrope sa ostatkomsveta). Dizajnirao ih je Austrijanac Robert Kalina. Kovanice je dizajniraoLik Luiks (Luk Luycx), dok na pozadini kovanice, svaka dræava posebnostavlja neki svoj simbol. Na primer, GrËka je na pozadinu kovanice od 2€stavila sliku Evrope, koju je prema grËkoj mitologiji oteo Zevs koji je uzeooblik bika.

85

Korisne Internet adrese

• www.europa.eu.int - zvaniËna web adresa Evropske unije• www.europarl.eu.int - Evropski parlament• www.europa.eu.int/comm - Evropska komisija• www.consilium.eu.int - Savet EU• europa.eu.int/cj - Sud pravde EU• www.ecb.int - Evropska centralna banka• www.europa.eu.int/europago - stranica za mlade (web igre)• www.euro.ecb.int/en/another.html - stranica o evru za mlade

• www.delscg.cec.eu.int - delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori• www.coe.fr - Savet Evrope• www.nato.int - NATO

• www.cesid.org - Centar za slobodne izbore i demokratiju• www.emins.org - Evropski pokret u Srbiji• www.becei.org/ef.html - Beogradski centar za evropske integracije• www.kas-bg.org - Konrad Adenauer Stiftung

• www.mfa.gov.yu - Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore• www.srbija.sr.gov.yu - Vlada Republike Srbije• www.mier.sr.gov.yu - Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom• www.min.edu.yu - Ministarstvo obrazovanja i sporta• www.seio.sr.gov.yu - Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruæivanje EU• www.feio.sv.gov.yu - Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruæivanje EU

86

87

Povratna informacija

Izdanja CeSID-a

Kako biste nam pomogli da unapredimo naπa izdanja, molimo Vas da nam poπaljete Vaπesugestije na fax: +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID - Centar za slobodne izbore i demokratiju, Lomina 9/III, 11000 Beograd

Vaπi podaci (opciono):

Ime i prezime:

Zanimanje:

Organizacija:

Kontakt telefon:

E-mail:

Naziv izdanja:

Kako ste saznali za naπu publikaciju?

Da li Vam je ova publikacija pomogla i na koji naËin?

Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena?

©ta bi trebalo poboljπati u buduÊim izdanjima CeSID-a?

Predloæite nam temu za neko od naπih sledeÊih izdanja:

88