U SUSRET SVETSKOM

CRADU* U prethodnim poglavljima ove knjige letimif no smo se osvrnuli na viSe razlititih tipova gra- dova, ali svi ti razliEiti tipovi, koji su se po- javili pre nastanka mehanizovanog grada imali bi jednu zajedniEku karakteristiku - svi su bili manje-vile statiEni. Gradsovi podig- nuti tokom prvih pet hiljada godina ishorije naselja gotovo uvek su bili dovoljno malih razmera da bi peSaci mogli u njima udobno iiveti i raditi, pa je, u ovoj kategoriji, uoEljiva slinEost izmedu grada Ura, iz treCeg milenijuma stare, i Vajmara, iz osamnaestog veka nove ere. Glavni gradovi predstavljali su izuzetak, kako po svojoj srazmernoj retkosti tako i po svojoj sramernoj prmto,mosti, ali i ova je kategarija ostala statirna, u njoj svojstvenim razmerama, posle pojave njenih prvih predstavnika. UoE- ljiva je, na primer, sliho8st izmedu Nabukodo- nosorovog Vavilona i Cin-lungovog Pekinga,

iako ih razdvaja dvadeset i tri stoleCa. Radanje mehanizovanih gradova donelo je naj- veCu promenu u prirodi grada k,oja ga je zadesila j,oS od njegovog nastanka. Mehanizo- vani gradovi ne miruju; ,oni se dinamiEno kreeu, pa je danas, 1969. godine, ve6 oEigledno da izrastaju u nov tip. KoaguliSu se u megalo- polise, koji su nova pojava, a izrazit primer te naove pojave u 1969. godini jeste konurba- cija koja se pruia od Bostona, preko Njuj'orka, Filadelfije i Baltimora, do Valingtona, dui se- veroistoEne obale Sjedinjenih Amerifkih Dr- iava. U meduvremenu, i sami megalopolisi poEinju da srastaju. U Severnoj Americi, na primer, I s toh i megalopolis i Megalopolis Ve- likih jezera vet jedan prema drugom pruiaju pipke, Eiji krajevi poEinju da se prepliCu. Ova pojava u Severnoj Americi deo je svetskog procesa. Na svim kontinentima meeal'opolisi se spajaj~u da bi obrazovali E k ~ n m ~ c p d i s , nov tip grada koji bi m,ogao da se razvija samo na *) Deseto poglavlje knjige Arnolda Tojnbija Gradovi u pokretu (Oxford University Press, London, 1970). -

Tekst se obiavljuje uz izvesna skraeenja.

ARNOLD TOJNBI - -

jedan nafin, jer Ekumenopolis Ce, kao Sto to njegov naziv najavljuje, obuhvatiti hopnenu po- vrSinu Zemlje jednom jedinom konurbacijom.

Otvoreno pitanje nije da li Ce Ekwmenopolis postati stvarnost. vec da li Ee njegov tvorac - EoveEanstvo - zagospodariti njime ili biti nje- gova irtva. HoCemo li uspeti da od neizbeinog Ekumenopolisa naEinimo snoSljivu iivotnu sre- dinu za ljudska biCa? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li Ce se EoveEanstvo dovoljpo rano i dovoljno delotvorno latiti uobliEavanja Ekumenpolisa prema ljudskim ieljama i potre- bama, pre no Sto ono nasumce pusti korenje i potpuno se uobliEi. Ako ielimo da ostvarimo taj cilj, ne smemo gubiti vreme. Za poslednjih trideset hiljada godina EoveEanstvo se sve brie razvija, a to ubrzanje sada je dostiglo stupanj na kojem smo izloieni stalnoj opasnosti da nas iznenade neieljeni i nepoieljni dogabaji. Od politike koju bude - ili ne bude - vodilo da- naSnje pokoljenje zavisi sreCa, pa moida i op- stanak ljudske rase. Pitanje glasi da li Cemo se sada latiti oEoveEavanju svetskog grada. u kojem Ce naSa deca 1 deca naSe dece svakako morti da iive, bez obzira na podnoSljivost ii-

votnih uslova u E1kumenopoliisu (. . .) (. . .) PriraStaj gradskog stanovnigtva potiEe u isti mah iz tri jzvora: od eksplozije stanovni- Stva u siromaSniiem i zaostalijem delu grad- skog iiteljstva; od viSka seoskog iivlja nasta- log istodobnom eksplozijom stanovniStva u odgovarajuCem druStvenom sloju na selu; i od smanjenja seoskog iivlja iz razlieitih razloga. Spreg ovih triju kretanja zajedno daje eksplo- ziji stanovnistva oblik eksplozije grada. Grad- sko stanovniStvo raste brie i od ukupnog svetskog stanovnistva, jer se stanovniStvo neurbanog podruEja naseljenog dela planete pretaEe u gradove. Otud je nastanak svetskog grada neizbeian; ali iz toga takode sledi da svetski grad neCe prekriti Eitavu povrSinu Zemljinog Sara. Svetski Ce biti u smislu Sto Ce svi postojeki lokalni megalopolisi usled Sirenja svojih stambenih i, isto tako, industrijskih podruEja - srasti u jedan jedini grad svetskih

razmera.

U celini uzev, zdruieno podrufje mehanizova- nih gradova u srastanju - Ekumenopolis - svakako Ce biti neizmerno veCe od ukupnog podruEja koje su ranije zauzimali siCuSni, gu- sto naseljeni gradovi iz doba pre industrijske revolucije. Taj ogromni buduCi porast ukupnog opsega urbanizovane povrSine naSe planete bite proizvod dva uzroka. Prvo, poveCaCe se ukupna zapremina zgrada. Drugo, proseEna vi- sina zgrada biCe isto tako mala kao Sto je bila u gradovima trdicionalnog tipa, a moida i ma-

ARNOLD TOJNBI

nja. Ovo, isprva, moie izgledati paradoksalno s obzirom da je mehanizaciju gradova pratilo podizanje zgrada besprimerne visine. Medutim, pratilo ju je i mnoienje stambenih predgrada, koja se sastoje od niskih, vrtovima okrugenih kuCa, pa pri izrafunavanju celokupne pro- seEne visine zgrada u buduCem Ekumenopolisu mIoram,o uzet u ,obz:r ne samo njegove ,,obla- kodere" nego i njegove vile i bungalove (. . .)

I.. .) Pa ipak, u poredenju s gustinom naselje- nosti starovremskih gradova, prosefna gustina u Ekumenopolisu bite znatno manja, kao Sto je to veC sluEaj u svakom od megalopolisa koji sada jedan drugom hitaju u zagrljaj. A biCe manja zato Sto Ce se urbanizovana povrSina naSe planete srazmerno brie povetavati od nje-

nog gradskog stanovnigtva.

Otud iagleda verovatno da Ce odnlos izmedu srazmerne gustine naseljen,osti gradova i sela naSe planete ostati maltene isti. Gradsko sta+ novniStvo bike, u proseku, rastureno na Sirem prostoru (mada Ce se, u t'om pogledu, javljati upadljive razlike - izmedu skupina s razli- Eitim prihodima, na primer). Ravnoteie radi,

i seoski iivalj raSiriCe se i prorediti.

S druge strane, govoreCi u apsolutnim broj- kama, postojeCi raspored stanovnistva bike pre- okrenut. Od vremena pronalaska polj*oprivrede, na poEetku neolitskog doba, pa sve do izbijanja industrijske revolucije pre nekih dve stotine godina, ogromna veCina svetskog stanovnigtva iivela je na selu, a neznatna i izuzetna ma- njina u gradu. U bliskoj bud,uCn'osti, pak, lju'd- sko biee normalno Ce iiveti u gradu; maltene Eitavo EoveEan~stvo stanovabe u svetskom gradu, koji Ce zauzimati tek delib povrSine naSe pla- nete. Izuzetnu manjinu sarinjavafe stanovnici gradova i varoBi izvan Ekumenopolisa, kao i proizvodari hrane; mada Ce se njihov broj dalje osipati, proizvodaEi hrane Ce biti sve ma- nje izuzetni po naEinu iivota. TeiiCe da postanu ono Sto preostali ratari u Ajovi veC behu os- tvarili 1963. godine. PretvaraCe se u industrijske radnike koji koriste najsavremeniju tehnolo- giju - radnike Eija je industrijska grana slucajno prehrambena proizv'odnja, pa stoga obavljaju posao na neizgraaenim podrufjima. Drugim refima, prehrambena proizvodnja Ce se uflbanizovati. Prredgrabu, toboinjem rus in urbe, odgovarate isbinski urbe in rure na 0ni.m delovima velikih otvorenih prostora koje Ce ljudska biCa i dalje koristiti u ekonomske svrhe. U tom buduEem poglavlju price o urba- nizmu, grad - ne viSe tek London ili Njujork, veC svetski grad - ,,izlazi iz varo3i7', ne radi pustosenja sela, veC radi podizanja njegove

ARNOLD TOJNBl

produktivnosti na viSi stepen nego ikad ra- nije (. . .)

(. ..) Moida femo konfiguraciju budufeg svet- skog grada moci jasnije predoEiti ako je na brzinu razmotrimo u svetskim razmerama. Na- ravno, izvan Ekumenopolisa joS t e postojati drugi gradovi, a neki od njih, iako prema njemu patuljci, bif e i veliki i mnogoljudni.

VeC smo pomenuli da je postojeCa konurbacija dui severoistaEne obale Sjedinjenih AmeriEkih Driava poEela da srasta s jednom drugom ko- nurbacijom, koja se uoblisuje oko Velikih je- zera u Severnoj Americi. Prva se uoblitila bostonsko-vasingtonska konurbacija, ne samo u Sjedinjenim AmeriEkim Driavama nego i u Eitavom novom svetu. Medutim, izgleda vero- vatno da t e u buduCem svetskom gradu ona predstavljati manje vainu sastavnicu od ve- likojezerske konurbacije, i to iz dva razloga: Megalopolis Velikih jezera imafe vise manevar- skih prostora i obilniju zalihu slatke vode.

Bostonsko-vagingtonski megalopolis ograniEen je u Sirenju time Sto je smeSten na srazmerno uskom pojasu nizije izmedu obale i planina (Aligenskih i ApalaEkih); Megalopolis Velikih jezera moie da se gotovo neograniEeno Siri U basenima reka Sent Lorenc i Misisipi. razdvo- jeni jedva primetnom vododelnicom. Bostonsko- -vaSingtonski megalopolis raspolaie po uobi- Eajenim mestima dovoljnom zalihom vode, iz gornjeg sliva reka Sto se s planina spuStaju do Atlantika, ali bag u tom megalopolisu po- trainja vode je neumerena, pa se gradske vlasti vef nadmeCu za kontrolu nad onim njima dostupnim zalihama vode koje jog nisu ni u Eijem posedu. Nasuprot tome, megalopolis Velikih jezera raspolaie gotovo neograniEenom

zalihom slatke vode u samim jezerima.

Jedna od mnogih odlika mehanizovanog grada, koji se tokom poslednjih dve stotine godina stalno raste, jeste golem porast dnevne po- troSnje slatke vode po glavi stanovnika u po- redenju s potrebama gradova svih ranijih vr- sta. I Amida (Dijarbakir), u gornjem basenu reke Tigar, i Akroborint u GrEkoj, i Kirena u Libiji iiveli su od jednog jedinog izvora, s kojeg su se gradske iene snabdevale vodom noseCi je u tupovima na glavi. Danas je slatka voda potrebna u kufi ne samo radi utoljavanja iedi vef i radi kupanja, a i industrijsko ko- riStenje vode neizmerno je opteretilo zalihe (. . .)

(. . .) Sastavni delovi svetskog grada neCe se nadovezivati jedan na drugi. To je nemogukno stoga Sto je veei deo povrSine nabe planete prekriven m,orem, a i stoga Sto se, kao Sto smo

- ARNOLD TOJNBI

veC zapazili, povekava opseg kopnene povr5ine koju ljudska biCa ne mogu korisno upotrebiti. Sastavnice svetskog grada bite medusobno po- vezane daljinskim ieleznitkim prugama i aut,o- stradama, po morskim i vazdu5nim putevima, telegrafskim i telefonskim linijama, dok 6e ra-

dio-vezu odriavati preko stratosfere.

Kako stiiemo od Megalopolisa Velikih jezera u Severnoj Americi do MegaBogolisa Velikih jezera u Africi, po5to klivlendsko-detroitsku konurbaciju spojimo s bostonsko-va5ington- skom? Puka traka suvozemnih saobrakajnica poveCava ovu severoistoEnu dvostruku konur- baciju u Severnoj Americi s manjom konur- bacijom koja Ce se pruiati juino od oblasti Zaliva (San Francisko) u centralnoj Kaliforniji prema Los Andelesu, a daleko duii pomorski i vazduSni koridori povezaCe severoameriEke delove Ekumenopolisa s njegovim azijskim de- lovima: s japanskim megalopolisom, koji 6e se pruiati od Tokija do Osake; s priobalnim kineskim megalopolisom oko Sangaja i Hang- Eoua; s veCim kineskim megalopolisom u unu- tralnjosti, koji Ce se prostirati na sever i jug izmedu Pekinga i Kantona; i s indo-pakistan- skim megalopolisom, koji Ce se protezati uz basen reke Gang, a zatim, preko Pandiaba, od Kalkute do Islamabada. U Evropi Ce se nala- ziti samo jedan deo svetskog grada, koji Ce se pruiati zapadno od Donjeckog basena, preko gornje Slezije. Saksonske i Rurskog basena, do

Rajne kod Dizeldorfa.

Evropska konurbacija raEvaCe se u toj tafki na Rajni. Jedan ogranak produiiCe na zapad, preko Belgije i severne Francuske -- najvekeg i najnastanjenijeg Evora evropskog megalopo- lisa - da bi zatim skrenuo na severozapad i, uzlazeCi u Britaniju, dospeo do Glazgova. Drugi ogranak penjaCe se uz Rajnu i spu5tati niz Po, do vrha Jadrana. Odatle Ce nastavljati na ju- goistok, preskoriti Sredozemlje i korito Belog Nila - koristeu pri tom Egipat kao odskoEnu dasku - da bi se povezao s konurbacijom oko Velikih jezera u Africi, dok Ce se severoza- padni ogranak evropskog dela svetskog grada prekookeanskim i vazdugnim koridorima preko Atlantika spojiti sa SeveroistoEnim ogrankom u Severnoj Americi. Istorni zavrSetak evropske konurbacije veC je spojen ieleznithm i vaz- duSnim pnugama s pekinsko-kantionskom kon- urbacijom u Kini. S indo-pekistanskom konur- bacijom brzo Ce ga spojiti vazdugne i drumske

saobratajnice.

Najudaljenija sastavnica svetskog grada bite jluinoamer:6ka. Ona 6e poEinjati u Bilemu, na najjuinijem ogranku plimnskog uECa Amazona, i iCi na jug - opasujuCi svojom mreiom celu

ARNOLD TOJNBI

,,grbu'' Brazila - preko Brazilije, Sao Paola, Rio \de Zaneira, Montevidea i Buenos Ajresa,

,a odatle na zapad do Santjaga de Cilea.

Naravno, ova skica buduCe geografske konfi- guracije svetskog grada samo je uslovna; mada se neke njene tafke vef mogu sa sigurnogfu predvideti, druga predvidanja bez sumnje neCe biti potvrdena stvarnim tokom njegovog raz- voja. UzimajuCi u obzir ovu neizvesnost, neke op3te crte budufeg svetskog grada ipak moie- mo jasno razaznati. Na primer, izvesno je da de svetski grad prevladati istorijske i prirodne prepreke i pruiiti se preko istorijskih i poli-

tiEkih granica.

Moida Ekumenopolis nefe imati prilike da ,,ukine Pirineje" - Luj XIV bio je u zabludi verujuCi da je ostvario taj podvie politiFke tehnike. Ali svakako fe ,,ukinutin Alpe, Steno- vite planine, Aligene i Ande; La Man;, Atlan- tik i Pacifik; a francusko-belgijski fvor evrop- skog megalopolisa vek odavno je, u ekonomske svrhe, ukinuo ~ran iou izmedu F~rancuske i habz- burgke Nizozemske (danaSnje Belgije) - gra- nicu koju je Luj XIV zbilja uspeo da pomeri, u korist Francuske, po cenu ogromnih gubitaka

u ljudstvu i novcu.

Dmgu predvidljivu crtu Ekumenapolisa vet smo pomenuli. U njoj ce proseha gustina na- seljenosti biti manja od one u zidinama opa- sanim gradovima iz proglosti; ova prosefna brojka neCe niSta govoriti, a moida fe biti i varljiva, jer Ce se stepen stvarne gustine na- seljenosti veoma razlikovati, od kraja do kraja, na izgradenim podruEjima raznih vrsta i u razliEna doba dana i nofi. Ta neravnomerna raspodela prosefne gustine naseljenosti po sebi je problem, a stvara jo3 jedan - problem ob'ma medumesnog saobrabaja onih koji pu- tuju, dvaput dnevno, izmedu obitavaligta i rad- nog mesta. VeC smo kazali da sirotinjske Eetvrti i zagugenia saobrafaja predstayljaiu dve glavne napasti lokalnih mehanizovanih gradova, koji se sada sve viBe stapaiu raAa- jufi svetski grad. U svakom od jog manje-vi3e zasebnih meaalopolisa iz 1969. godine ta dva zla su isto toliko opasna koliko i teSko savla- diva. A mogu postati neprevladiva i ubitafna ako dopustimo da se iz postojebih meqalopolisa, kojima je sudeno da budu u sastavu budubeg

Ekumenopolisa, prenesu u nju samu.

Ne moramo razglabati o zlu koje se zove za- gu3enje saobrafaja, jer ono iz dana u dan za- daje muke svakom onom - pegaku, korisniku javnog prevoza ili vlasniku-vozafu automobila - ko iivi i radi, pa se, otud, nuino i krefe, u ma kojem danagnjem megalopolisu sveta.

ARNOLD TOJNBI

Prizori kojima se moie prisustv,wati u vreme najvefe guive na mostovima Sto spajaju Man- hatansko ostrvo s kopnom mogu se videti i u Ca'rigradju, na Bejoglu - slrani Zlatn,og mga, u strmim i uskim ulicama koje se penju od

obale do Denovskog tornja.

Zlo koje se zove sirotinjska Eetvrt moida je manje poznato povlalCenoj manjini sadalnjeg gradskog iivlja sveta koja j,ol nije osudena da u njima iivi. DanaSnje sirotinjske Eetvrti u svetu - koje f e preCi u nasledstvo buduCem svetskom gradu - mogu se podeliti na fetiri razliEne vrste. Jednu Eini ,,gebo7' u prvobitnoj stambenoj oblasti mehaniaovanog grada koji jol nije zapoEeo da ocepljuje stambena pred- graba. Kufe ili stamfbene kule u getu su od poEetka biti namenjene za smeltaj siromalnih, pa stoga izgradene bez unutralnjih uredaja ne- ophodnih prema merilima srednje klase. A te zgrade mogle su i biti izgradene za bogate i ~rvobi tno nastanjene njima. Da su se u niih smestili s iromaSi po odseljebiu bogatih u nove stambene oblasti u ~redaradima. U oba slueaia. stambene zgrade u *get; po svoj Ce prilici biti u jadnom materi jalnom stanju, prenastanjene i bez modernih vodovodnih instalacija, ili, bar, bez dovoljne vodovodne mreie za zadovoljava- nje potreba svih onih kojima te si,r,otrinjske fe- tvrti danas pruiaju utofilte. TreCa vrsta siro- tinjske fetvrti je divlje naselje, umetnuto u pukothe izmedu h u h i j i h delova prvobitnog srca grada. Cetvrta vrsta je divlje naselje na periferiji. Kolibe koje fine divlje naselje na- pravljene su od otpadaka: starih dasaka, starih. komada talasastog lima. ispravljenih benzinskih kanti, pa fak i od kartona, u podnebljima gde je kila retka ili neznatna. Divlje naselje p0 svoj prilici neCe imati kanalizaciju, vodovod i ulifno osvetljenje (neCe imati ni pravih ulica).

U gradovima prepunim sirotinjskih fetvrti, bil,o koje ili svake od ove fetiri vrste izmedu stanovnika sirotinjskih fetvrti i imuCnije ma- njine grad3skog iivlja vodi se hladni rat koji poneka,d prerasta i u fizifko nasilje. - Po- put mnogih ratova u konvencionaln,om smislu reri, i ovaj ima za cilj za posedovanje terito- rije. Ne samo u okviru prvobitnih gradskih granica nego i na periferiji mehanizovanog grada koji raste, burioazija pokulava da zadrii proletarijat van stambenih oblasti, u grdu ili predgradu, koje su dosad bile rezer- vati za porodice iz srednje klase, dok se proleteri ofajnifki bore da za svoje porodice i sebe nadu nekakvo sk1,oniSte - ma k'oliko ono

bilo prljavo, nezdravo i neudobno.

U ovom klasnom ratu, fiji su cilj stambene zone, siromalni imaju preimuCstvo nad bur-

ARNOLD TOJNBI

iujima. Njihov poloiaj je beznadniji, pa su stoga aktivniji, odlurniji i upornij.i, daok Ce buriuji lakSe odstupiti, jer im vefa sredstva pruiaju Siri izbor. Aklo stanuju u gradskoj stambenoj oblasti u koju nadiru siromaSni, mogu se odseliti u predgrade; ako siromagni podu za njima, mogu se ponov,o odseliti u drugo predgrade, joS udaljenije od trgovarkih i industrijskih Eetvrti grada, gde i bogati i si- romaSni obavljaju svoj posa,o i zaraduju za iivot. Bogati mogu sebi dopustiti da se povuku, jer su u stanju da svakodnevno putuju na rastojanjima .koja prevazilaze mog~fn~osti siro-

magnih.

Na podruc'ju svakog mehanizovanog grada koji raste mogu se nafi geta koja Eine zgrade pr- vobitno izgradene za sirotinju ili su ih ispraz- nili bogatagi. OpSte je poznato da, u takvim gradovima, unutraSnju stambenu oblast obiEno naseljavaju porodice sa sve niiim prihodom, pa otud, pari passu, njena oronulost obifno biva sve vefa. Divlja naselja, u gradu i pred-

gradu, nisu bag tako raSirena pojava (. . .)

(. . .) Grad mami seljaka, Eak i u sve redim slurajevima kada ovaj ima perspektivu u rod- nom selu, a ostaje bez ikakvih izgleda u gradu

kamo se doselio (. . .)

(. ..) Ako se dopusti da svetski grad nastane nasumce, svi novi stanovnici sveta, iznad da- nainjeg broja, skupa s rastufim delom sada- Snjeg seoskog iivlja u svetu koji napuSta selo, zaglibife se u gradskim sirotinjskim Eetvrtima ove ili one od Eetiri vrste koje smo razluEili v. ovom poglavliu. U stvalri, laisser-faire Ce imati za ishod to Sto f e daleko najvefi deo podrurja svetskog grada Einiti sirotinjske re- tvrti, u kojima fe stanovati vefina njegovog stanovniStva - a to Ce biti i veCina stanovni- Stva samoq sveta. U ovoj gomili sirotinjskih' Eetvrti nailazife se, tu i tamo, na pojase druk- Eijeg ustrojstva, ali oni f e biti taho uski i tako retki kao Sto to behu gradovi opasani zidinama u doba pre izbijanja industrijske revolucije. Pomenuti pojasi biCe dvojaki. Neki Ce se sa- stojati od nizova tvornica i poslovnih ureda, a drugi od prigradskih privatnih huCa pripad- nika srednje klase. Ova Ce predgrada isto toliko strahovati da ih ne progutaju okolne sirotinjske Eetvrti kao Sto su zidinama opasani gradovi iz davnina strahovali da ih ne progu- taju okolna sela. Moida Ce se, zbilja, svako predgrade vratiti na drevnu praksu i izolovati prstenom utvrdenja. Savremeni ekvivalent zida-zavese, ojaEanog kulama, ~reds tavl ja na- elektrisana oerada od bodliikave iice, na Eijih se svakih nelroliko stotina metara diiu

A R N O L D TOSNBI

maltene Ajfelove kule koje Ce zaposesti stra- iari.

Predgrada danaSnjih megalopolisa nastanjena srednjom klasom, joS se nisu vojniEki izol~ovala. Medutim, izokovala su se u pravnom i finan- sijskom pogledu. Poslednjih godina se u Sje- dinjenim AmeriEkim Driavama stambena pred- grada srednje klase jedna za drugim organizuju kao pravna lica odvojeno od grada gde njihovi stanovn'ci zalraduju za iivot. Porez na vrednost svojih kuCa ti stanovnici su plaCali gradskoj opStini odvojeno organizovanoj kao pravno lice. Naravno, hranilac porodice koji svako- dnevno putuje izmedu predgrada organizovanog kao pravno lice plaCaCe - i to po veCoj stopi negoli na stambenu svojinwu pred'gradu - porez na uredski prostor u gradu gde obavlja posao i zaraduje za iivot porodice. PlafaCe ga ne- posredno ukoliko je poslodavac, a posredno ukoliko je nameStenik. Medutim, izn'os poreza kojim se moie opteretiti stambeni deo izgrade- nog podrufja grada, unutar njegovih admini- strativnih granica, znatno Ce opasti; jer, kada se bivSi stanari, pripadnici srednje klase, poEnu sve viSe seliti u predgrada s novosteEe- nim statusom pravnog lica, njihove isprainjene kuCe useljavake novi stanari, s niiim priho- dima, pa Ce poreska procena tih imanja opasti. Tamo gde su, kao u Riju i Rozariju. divlja naselja u srcu grada, njihovi stanovnici ne plaCaju baS nikakav gradski porez. Od svog sve manjeg prihoda, ipak, grad joS mora da plaCa niz kom,unalnih slu5bi - za odriavanje puteva, kanalizacije, plinske i elektriEne mre- ie, te za policiju - a stanovnici predgrada odvojeno ,organizovanih kao ipravna lica jod u punoj meri koriste gradske komunalne sluibe, kao i kada su gradu plaCali porez na stambeni

i poslovni posed (. . .) (. . .) Pri susretu bogatih i siromagnih, fak i pod najmanje moguknim nepovoljnim okolno- stima, obavezno se javlja izvesno trvenje, srazmerno Sirini jaza izmedu dva platna raz- reda. Ako je jaz Sirok, siromaSni ce biti ozlo- jedeni na bogate, dok Ce bogati, sa svoje strane, teiiti da izbegnu dodir sa siromagnima. To dolazi otuda Sto je razlika u platnom razredu obiEno praCena razlikom u stupnju obrazo; vanja - u Sirokom smislu ove reEi, kada ona oznaEava ne samo sticanje intelektualnog zna- nja nego i vaspitanje i odgoj. Upravo ta ne- sreCna kulturna posledica nemaStine nagoni bogate da se klone druStva siromagnih; a ne- maStina i nepotpun odgoj idu jedno drugom naruku, tvoreci zaEaran krug. SiromaSni nisu u stanju da priuSte svojoj deci onako valjano obrazovanje kao bogati, pa su ona usled toga hendikepirana u borbi protiv nemagtine. Na

- ARNOLD TOJNBI

ovu podudarnost izmedu niieg prihoda i niieg obrazovanja u Sjedin jenim AmeriEkim Dria- vama verovatno cemo naici u prosetnog grad- skog doseljenika. bil,o da ,on dolazi iz preko- morskih zemalja ili iz domabeg ameriEkog sela (kao Sto je sluEaj s promasenim ratarom iz

Ajove).

Ako nemaStinu prati niii stupanj odgoja, Sto je verovatno, i ako se ovaj par uzajamno pove- zanih oteiavajueih okolnosti podudari i sa razlikom u fiziEkom izqledu, koja upadljivo podvlaEi razliku u prihodu - to nagomilavanje podudarnih razlika izmedu dveju skupina ljudskih bica moie dotle da pojaEa njihovu uzajamnu antipatiju da se hladni rat medu njima izmetne u obrafune. Poslednjih godina se to zbiva u nekim veCim gradovima severo- istoEnog dela Sjedinjenih AmeriEkih Driava, gde ratuju ameri6ki gradani afriEkog i evrop- skog porekla. SliEna uzajamna antipatija, povezana s razlikom iu boji koie odnedavno se ispoljava u Englesk'oj izmedu domakeg sta-

novniitva i doseljenika.

Rasna antipatija najviSe rastuiuje i obeshra- bruje u sluEajevima kada ne iSEezava ni poSto strana koja je njena irtva lprevlada njene uo- biEajene poEetne prati,oce - nemestinu i manj-

kav odgoj (. . .) (. . .) OEizledno da zajedniEki iivot ljudi razli- Eitih prihoda, razliEitog ponaSanja i obifaja, kao i razliZite spoljainiosti izaziva muEnija psihvloSka dejstva u gradshoj negoli N seoskoj sredini. U gradu je iivot napetiji negoli na selu, pa se iivci viSe napreh . Alko ovo vaii za svaki grad, oruda a fortiori vaii za megalopolis, a u budueem svetskom gradu taj sve veCi psi- holoSki pritisak moie dovesti do neke kata- strofe ukoliko se blaqovremeno ne pristupi nje- nom uspeSnom perdupredivanju i otklanjanju. ZaguSenjem saobraeaja. koje predstavlja drugo glavno zlo mehanizovanog grada, takode se valja temeljito pozabaviti pre no Sto nastanak svetskog grada, koji nam sada brzo pribliiava, pogorSa i to zlo dotle da i za nj moida viSe ne

bude leka.

OEigledne su katastrofe koje moiem'o sebi pro- uzrofiti, ali one predstavljaju jedino moguc- nost, ne i neumitnu kob. Da li femo se tim moguCnim katastrofama izloiiti ili ih spreEiti zavisiCe od toys Sta danas preduzimamo da bismo ih unapred otkl~onili, pre no Sto im dam0 vremena da postanu konaEne. A koje to glavne mere druStvene i tehnoloS,ke preventive breba

sada istraiiti i primeniti?

Jednu od neophodnih preventivnih mera oEito Eini sprovodenje niza promena u strukturi svet-

ARNOLD TOJNBI

ske javne uprave. Gradski iivot je sloieniji od seoskog; druitveni odnosi u gradskoj sredini su Skakljiviji; a delotvorna tehnologija je neop- hodniji uslov Eovekove dobrobiti u gradu. DIU- gim reeima, gradu - iznad svega, jednom svet- skom gradu - treba veita i mo6na uprava; a uprava jednog svetskog ~grada samo je drugi naziv za svetsku vladu. Nijedna driava Eije su geografske razmere manje od svetskih ne moie obuhvatiti svetski grad i upravljati nji- me, jer 6e se on, po definiciji, granati Sirom sveta. Nastanak svetskog grada je izvesna stvar, ali stvaranje svetske vlade nije; ako, stoga, dopustimo da nas pojava svetskog grada zatekne bez ve6 obrazovane svetske vlade koja je potrebna da bi se njime upravljalo, sigurno 6e nas sna6i katastrofa. Zato moramo neSto preduzeti pre nego Sto se sue imo sa zastraSuju- Corn perspektivom radanja svetskog grada dok

traje administrativna zbrka.

To, pre svega, znaEi da 6e se 125 suverenih ne- zavisnih driava koje sada postoje na naSoj planeti morati da pomire s ulaskom u jednu svetsku federaciju. Neke postoje6e driave i same su federalne po unutrainjoj strukturi. a nastale su dobrovoljnim samopodredivanjem svojih danainjih Einioca, koje su nekada, sva- ka za sebe, predstavljale suverene i nezavisne driave. Cinjenica da je federacija ve6 ostva- rena u razmerama manjim od svetskih uver- ljivo svedoEi da se ona moie ostvariti i u svetskim razmerama ako EoveEanstvo uvidi potrebu za tim daljim korakom napred i na- pregne se da ga uEini. Sjedinjene AmeriEke Driave ponikle su iz dobrovoljnog saveza tri- naest driava. koje je pre toga politiEki spajala jedino posredna karika potpadanja pod suvere- n;tet britanske krune. Duh hojli je u osarrmaes- tom veku podstakao tih trinaest driava na obrazovanie federacije mogao bi, isto tako, pod- staCi Sjediniene AmeriEke Driave i ostale 124 suverene driave danainieq sveta da obrazuju

svoju federaciju.

Nastankom svetskog grada federacija saEinjena od svih danas postojekih suverenih driava, po- staCe nuian utslov za opstanak 6oveEanstva; no iako je to nuina mera, njome se neCe reSiti svi problemi koje pojava svetskoq grada bude donela. GovoreCi o skici geografske konfigu- racije buduCeg svetskog grada, na ranijem me- stu u ovom poalavlju, izneli smo zapaianje da neke najznaEajnije konurbacije koje Ce uCi u njegov sastav vef danas prelaze driavne gra- nice (primer za to je francusko-belgijska kon- urbacija), kao i da Ce, uporedo s njegovim uobli- Eavanjem, nepodudaranje istorijskih administra- tivno-teritorijalnih jedinica i novih gradskih

ARNOLD TOJNBI

teritorijalnlih jed~inica po~s'ta jati ~ S t i j a , upad- ljivija i tugaljivija pojava.

Kako razreSiti taj administrativni problem? Novi svetski grad iziskivafe nova administra- tivna p o d r u ~ j a i strukture vlasti podobne no- voj konfiguraciji ljudskih naselja na povrSini naSe planete. Ova neophodna nova podruEja i nove strukture vlasti verovatno se nefe po- dudarati s tmitorijama :i vladama dana~nj ih 125 suverenih driava sveta; no te postoiefe driave ne mogu se izbrisati s karte; njihovi pravni koreni seiu odviSe duboko i, Sto je jog presudnije, njihova mofe nad emocijama gra- dana odviSe je velika. Moida se ovi mogu ube- diti da ih podrede novoj federalnoj svetskoj driavi; ali pokuSaj da se .one izbriSu s poli- tiEke karte, kao Sto je bila izbrisana Pruska, i da se ta karta preradi in toto ne bi predstav-

ljao prektiEno politiEko reSenje (. . .)

(. . .) OEito da f e se stari poredak iilac3 opi- rati zahtevu novo'g za pravednom deobom dr- iavnih prihoda. Taj f e se otpor morati da savlada; jer novi poredak nefe biti mogufan bez potrebnih finansijskih sredstava, a njegovo uspeSno uspostavljanje, naporedo sa starim, predstavlja neodloian za'datak. Hitno ga nalaiu novi raspored i novi naEin iivota svetskog sta- novnigtva. Stoga je joS znarajnija pravedna raspodela prihoda koje ostvaruju administra- tivni organi svetskog grada; ovaj zahtev, opet, iziskuje izradu praviEne karte administrativnih jedinica svetskog grada; a to znaEi da se tr-% peljivost koja f e blti nuina kada je u pitanju a~dministrativni ancien r6gime a e sme prosSiriti na nezdrave teritorijalne i admnistrativne nuzproizvode sam'oq svetskog grada, ka,o da su i oni toboie neprikosnoveni. Od njih su naj- nepoieljniji nova predgrada samostaln'o orga- nizovana kao pravna lica, gde stanuju imufni gradani koji su se iselili iz srca mehanizovanih gradova, a ,ovi Eine lokalne zametke i taEke rasta svetskog grada. Taj novi administrativ- ni izum iscrpljuje iivotnu snagu gradova. Za razliku od starih lokalnih driava, ove prigra-d- ske opStine koje niEu poput peEurki nisu ni svete ni poStovanja dostojne, pa otud ni ne- povredive. Za njih nema ,pditi&og, ekonom- skog ni finansijskog opravdanja, a nije ga ni- kad ni bilo. One ne oznaEavaju niSta drugo do prepredenu kolektivnu sebiEnost jedne prete- ran0 povlaSfene manjine. Pored toga Sto sto- je u geografskoj nesrameri s terito~rij~alnorn stmkturom svets,k'og grada, Stetne su ,po dru- Stveni interes E'oveEanstva. Stoga ih treba li- kvidir,ati, a njihova podruEja prikljueiti gra- dovima koje njih,ovi stanlovnici nezak'onito is- korisfavaju. Ova unutraSnja administrativna i

ARNOLD TOJNBI

finansijska reforma predstavlja Ein pravde ko- je je odavno trebalo izvrgiti. P'o sebi, ona neCe biti dovoljna za reSavanje finansijskih proble-

ma svetskog grada, al,i Ce bar ublaiiti.

Sem posebne nove uprave usaglaSene s struk- turom i novim potrebama, te opskrbljene od- govarajuCim finansijskim sredstvima - svet- ski grad Ce izidkivati xazlifite n s t e apreme i uredaja: na primer, zgrade, prevozna sredstva i raznovrsne saobratajnice, za abavljanje sao- bracaja raznih tipova. StarajuCi se unpred o za- dovoljavanju materijalnih zahteva svetskog gra- da, profesionalni planeri i tehnifari treba vazda da imaju na umu jednu jednostavnu stvar koja je oEigledna fak i za laike. StanovniStvo sveta uvecava se brzinom bez presedana i ustaliCe se - ako EoveEanstvo uspe da ga ustali - na bro- ju koji Ce svakako biti nekoliko, a moida i mno- go puta veCi rod njegove danahje veliEine. Sho- dno tome, ukazaCe se potreba da deci sadaS- njeg pokolenja, a moida i mladim godigtima sa- mog ovog pokolenja, svet pruii neizmerno viSe

materijalnih uredaja i opreme.

Iz ovog bez sumnje sleduje da nam valja po- kazati smotrenost pri odbacivanju ma Eega Sto spada u opremu i uredaje koje danas posedu- jemo, ma koliko deo te opreme i uredaja bio ne- podesan ill izandao. Ozbiljn'o bismo pogreSili kada bismo zamiSljali da moiemo bacati stvari u staro gvoide, poSto nam je napredak tehno- logije poveCao proizvodnost. Treba da maksi- malno proizvodimo, ali i da maksimalnmo Euva- mo. Ovo vredi istaCi, jer danas i medu strur- njacima preovladuje sklonost ka odbacivanju korisnih stvari koje u ovom trenutku ne dono- se finansijsku dobit, pa Eak i ka odbacivanju korisnih stvari koje su joS u ofuvanom stanju ali sluEajno iziSle iz mode - na primer, proglo- godiSnjeg modela ove ili one marke automobila. ili voza, osnovnog sredstva veze u proSlom veku, zarad danaSnjeg miljenika - a to je, naravno,

mehanizovano drumsko vozilo.

DanaSanja moda u dblasti prevoznih srestava isto je tako iracionalna i proizvoljna kao Sto je to moda u odevanjlu oduvek bila; no bezobzirno praCenje mode lu oblasti prevoza moie nals uva- liti u nevolju moida straSniju od ekstravagant- nih kostima pariskih merveilleuses ipo zavrSet- ku razdoblja terora. Svota koju traCimo na pra- Cenje mode u oblaEenju marginalnog je zna- Eaja, pa se nje ne moiemo liSiti bez nekih ve- Mh posledioa. S druqe strane, mi traiimo davola kada bacarno u stam gvogde postojeCe uredaje za prevoz i opremu zato Sto su postale stmomodni, meda nisu ivgubiLi delotvom~ost i mada, isto tab, predstavljaju ogroman kapital uloien u proS- losti koji se, kada jednom propadne, nikad viSe

ARNOLD TOJNBI

ne moie povratiti. PrepuStajuci se ovoj ludos- ti, mi gotovo svesno dolazimo u opasnost da s w - je naslednike - a moida i 'sebe, Sto se odnosi na one medu nama koji su danas, 1969. godine, joS mladi - dovedemo u nezavidnu situaciju u trenutku kada velik broj ljudi nefe viSe moiti da putuje. Nije presudno Sto danas vefina ie- leznica u svetu posluje s gubitkom. Taj finansij- ski gubitak je privremena posledica mode pu- tovanja automobilom ili avionom; no svaka mo- da je prolazna, pa fe i ovu prinudno okonEati dalja eksp1,ozija autom~obila, ukoliko ta dva ne- izbeina i neodloina dogadaja ne budu imala za posledicu dobrovoljno odustajanje od nje. OEu- vati postojefu ielezniEku mreiu sveta koristefi je, Eak i uz velik Einansijski grbitak, tokom na- rednih dvadeset ili trideset godina, pa i pola veka, znaEi, gledano dugoroEmo, unosn'o uloiiti sadaSnje uStedevine EaveEanstva. Ulaiuci ih sa- da, obezbediferno ljudima da ubuduke budu u

stanju da putuju.

Druga korisna stvar hoju smo sklcmi da odbaci- mo a koju treba saEuvati jesu naSe sirotinjske Eetvrti. Ne rnoiemo se adreti ni sirotinjskih Eetvrti ni ieleznice, ma koliko sirotinjske Eet- vrti bile grozne, a ieleznice staromodne. Krov koji prokiSnjava bolji je nego nikakav krov, a putovati vozom bolje je nego nemati Eime pu-

tovati.

Jer u budutnosti, koliko je zasad moiemo sag- ledati, ukupne mogucnosti gradevinske indus- trije EoveEanstva treba iskljuEivo koristiti u proizvodne svrhe. Mi treba da gradimo nove ku- t e i obnavljamo stare, a ne da se nalnerno li- Savamo najveteg mogutnog broja stanova us- meravajuti ma i najmanji deo naSih sredstava na izopaEenu delatnost ruSenja postojeitih zgra- da - osobito ako ruSimo kufe u kojima stanu- je sirotinja da bismo raSEistili zemljiSte i po- digli jog kufa za bogatage. Velelepnije nove kute na starim placevima donefe, naravno, veki pri- hod od stanarina i poreza, ali ubogi stanari iz- baEeni iz svojih ku6a moida nefe imati kuda da se denu jer nete moci da nadu drugi smeStaj koji odgovara njihovim oskudnim finansijskim moguCnostima. RuSenje treba odobriti jedino ako se dokaie da je otpisana kufa u tako nehi- gijenskom stanju da predstavlja istinsku i ne- posrednu masnost po narodno zdravlie: troSnu kucu valja -popraviti pre no Sto toliko-propadne da budc za otpisivanje; medutim, izuzimajufi nedostupan spasilaEki poduhvat ov6 vrste, fak i abnova treba da bude drugo bolje reSenje od podizanja nove zgrade - pa i u sluEajevima obnovljene kufe zahtevaju rehabilitaciju i ada- ptaciju, ne radi toga da bi se bogatima povefao izbor smeitaja, vet opet radi srnegtaja sirornag- nih, uz istovremeno poboljgavanje njihovih ma-

ARNOLD TOJNBI

terij alnih uslova iivota. Upotrebljivi stanovi takvi kakvi su predstavljaju dragocenost, ma koliko loSeg kvaliteta bili, dokle god joS ima ljudi koji su u opasnosti da ostanu bez ikak-

vog sklonilta.

Dabogme, sirotinjske Eetvrti bez sumnje su ia- losne pojave. Pored toga Sto su leglo fiziEke bo- lesti, njihova prenatrpanost i liSenost osnovnih materijalnih pogodnosti za iivot mogu delovati obeshrabrujufe. Uklanjanje sirotinjskih Eetvrti Sirom sveta u najskorije pogodno vreme treba da budu jedan od prvenstvenih zadataka Eove- Eanstva u njegovim ekonomskom programu; ali najskorije pogodno vreme neke nastupiti sve dok se svetsko stanovniStvo, koje danas doiiv- ljuje eksploziju, dovoljno ne pribliii stupnju ponovne stabilizacije, kako bi demografi mogli da pribliino procene stalan broj kufa potrebnih u svetu Eije 6e stanovniStvo - bez obzira koliko tada bude iznosilo - ostati brojEano postoja- no zahvaljujuki sveopltem planiranju porodi- ce. PoSto budemo izgradili onoliko novih kufa koliko f e biti potrebno za smeStaj datog broja ponodica, i to izgradili prema merilu koje 6e, u pomenuto budu6e vreme, biti smatrano obavez- nim minimumom udobnosti - tada moiemo, i tada treba, da pristupimo uklapanju sirotinj- skih Eetvrti svake vrste i na svakom mestu; a onda 6emo mofi da ih zamenimo ne novim ku- 6ama za bogatage, vet hramovima poput Par- tenona i mauzolejima poput Tadi-Mahala na raSEiSfenim podrutjima u centrima naSih gra- dova, odnosno vrtovima kao Sto je Boboli i Sumama kao Sto je Bulonjska na raSEiSfenom zemljiStu danaSnjeg spoljaSnjeg prstena divljih

naselja.

Ovaj golemi program gradevinskih radova mo- gao bi se, naravno, sprovesti brie i bolje (to jest, prema viSim merilima) kada bi EoveEan- stvo nateralo svoje suverene lokalne vlade da- naSnjeg doba da novac od poreza namene stam- benoj izgradnji, pa najzad i uklanjanju siro- tinjskih Eetvrti, a ne da ga troge, kao Sto danas Eine, na fatanstieno skupu utakmicu u naoru- iavanju, koja predstavlja pretnju za opstanak EoveEanstva, i na fatanstieno skupe podvige iz astronautske vegtine, koji niEim ne doprinose

ljudskom blagostanju ni srefi.

. . . Bolni materijalni kontrast izmedu sirotinj- skih Eetvrti i stambenih oblasti za pripadnike srednje klase sadrii, Eini se, psiholoSku kom- penzaciju kojom se iskupljuje. Sto je prihod ve6i i Sto su krov i vodovod bolji, to je norma dobrosusedstva niia. Poznato je da siromagni ukazuju jedni drugima daleko spontaniju bes- platnu pomof no Sto to Eine bogati. Bez vispke norme dobrosusedstva, u stvari, teSkofe i ne-

- - -

AKNOLD TOJNBI

daCe iivota u sirotinjskim Eetvrtima bile bi ne- savladive. Sto je sirotinjska fetvrt bednija; to je norma dobrosusedstva obifno visa. U danaS- njem svetu, godine 1969, doDrosuseastvo je ve- vovetno dostaglo vrhu,nac u favelas na p&uC- ju hija. Ono iziskuje truda, ali se i isplati. Na- graauje nas druzeljubivoSCu i iivotnim poletom kloji ona uliva. Medutim, nad ovom a ~ t i v n o m stavk'om bilan,sa zivota u sirotinj'skim cetvrtima oEito da kudikamo preteie ogromni' zbir sviL uiasnih pasivnih stavki. One, kao Sto smo vef rekli, nisu samo materijalne, vef i duhovne; stoga sadasnje stanovnike sirotinjskih Petvrti u svetu moramo St0 pre preseliti u pristojne nove stanove, Eak i uz duhovni rizik da bivSi stanovnici sirotinjskih Eetvrti postanu nedru- ieljubivi, poput pripednika srednje klase, kada se nadu u novoj materijalnoj sredini kakva

je ona u koj'oj ovi iive.

Ako na dosad neiskoriSfenom zemljiitu name- ravamo da gradimo nove stanove za iitelje si- rotinjskih Eetvrti sveta, valja ih graditi izvan zone u kojoj su veC podignuta predgrada za srednju klasu. To znafi da f e radnici koji sada iive srazmerno blizu svojih preduzefa - bilo u centru grada ili u divljim naseljima na nje- govoj neposrednoj periferiji - morati da putu- ju na posao. Tako Ce se sadaSnja vojska putni- ka na posao iz redova srednje klase viSe puta uvefati, a ta nova vefina morafe da, uz manje prihode, prevljuje do radnog mesta vefe raz- daljine. Obezbedivanje na j jevtinijih moguCih prevoznih sredstava u najvefem mogufnom broju dobija u ovoj perspektivi- izvanredan znafaj, a to ukazuje da f e ieleznicki saobrafaj povratiti prvenstvo koje je imao gotovo stotinu

godina, a izgubio pre manje od pola veka.

Sve vefe mehanizovanje iivota od izbijanja in- dustrijske revolucije naovamo zadalo je muke EoveEanstvu, ali mu je donelo i koristi, medu kojima se posebno istife pronalazak voza, koji se krefe po pruzi pomofu neiive pogonske sna- ge - pare, elektriEne energije, ili nafte - a ne pomoCu miSifne snage ljudskih bifa i pripitom-

ljenih iivotinja.. .

. . . Pogledajte kroj prozm hotela ,,Imperijalm u Tokiju s kojeg pod sobom moiete videti osam naporednih ieleznirkih koloseka. Osmotrite ka- ko se put111iEki vloaovli na rnehanieku v u k - svaki dugafak oko fetvrt milje, i svaki prepun putnika - brzo krefiu, gotovo se sustiiu u oba pravca, a da nijedan od osam koloseka ne osta- je ,prazan duie od minut-dva - pa fete uvideti Sta je pronalazak vozova na mehanifku vucu ueinio za putnifki saobrafaj. Zastanite na levoj obali Rajne u Bad Godesbergu; osmotrite kako teretni vozovi (jog duii od japanskih putnifkih)

- ARNOLD TOJNBI

prolaze - takode, gotovo se sustiiuki - ielez- nifkom prugom na suprotn,oj obali reke; i imaj- te u vidu da postoji joS jedna ieleznica, moida podjednako prometna, odmah iza vaSih leda, na onoj strani Rajne na kojoj vi stojite - pa cete uvideti Sta je prmalazak vozova na mehanif-

ku vuEu znaEio za robni promet.

Da ovog pronalaska nije bilo, gradlovi sveta, ko- ji u prvih pet hiljada godina svoje istorije behu statifni, nikad se ne bi mogli pokrenuti. Od vremena pronalaska izgradnje ieleznice gra- dovi se medusobno spajaju, obrazujuci grozda- ste skupine koje smo oznaEili kao ,,megalopo- lise", a u naSe vreme megalqallsi sveta sra-

'staju u jedan jedini svetski Brad.

Za svetski grad EoveEanstvo se opredelilo p-ri- menjujuci nauku na medicinsku i poljoprivred- nu tehnologiju - na dva tehnolokka dostignu- fa koja su izazvala sadainju eksploziju stano- vniStva i istovremenu seobu iz sela u svetski grad. Mi se ne moiemo vratiti na naEin iivota koji je prethodio mehanizaciji. To bismo mogli uEiniti jedino po cenu genocida; jer pretpotop- ski sistem privrede omogucio bi odrianje tek delicu onog broja ljudskih bika koji Ce iiveti na ovoj planeti u vreme kada se njeno stanovnig- tvo bude ponovo ustalilo. U ovoj situaciji, iz koje - sviddo a a m rse to ili ne - nema izlaza, odreei se ieleznica, pronalaska koji je pruiio moguCnosti za nastanak vec postojecih megalo- polisa i budufeg svetskog grada, ravno je samp- ubistvu. Dabome, opravadno je Sto do krajnjih granica razvijamo i noviji pronalazak mehani- zovanih vozila koja se kreCu po drumu; no on? ne zamenjuju, nego dopunjuju vozove, a vec se pokazuje da Ce ih samo uzgredno dopunja-

vati.

Mehanizovana drumska vozila poseduju oEe- vidne draii. Ona sru u dvostrukoj prednosti nad ieleznicom. PutniEki ,automobil ili kamion mo- i e iEi od kuEe do kufe; to nije slvEaj s kompozi- cijom putniEkih ili teretnih vagona, jer se ona mora kretati trahicama. VozaE automobila ili kamiona moie da zarpoPne putovanje kada mu drago, a moie i da se zaustavi, da lskrene s puta, takode po svojoj volji, na s v a k m mestu i u sva- kom trenutku. Korisnik ieleznice, poput karis- nika bilo kojeg drugog oblika javnog prevoza, mora da se upravlja prema redu voinje, koji nije utvrdio on, nego uprava ieleznice, i koji vaii kako za prevoz putnika, tako i za prevoz robe, pa se ukrcavanje i iskrcavanje, utovar i istovar, mogu vrgiti jedino na putnirkoj stanici ili stovarigtu. Upravo zahvaljujuCi privlahosti pomenutih dveju prednosti, uzetih zajedno, me- hanizovani drumski prevoz postao je popula-

ran, a ieleanicki staromodan.

ARNOLD TOJNBI

Medutim, prvi od ova dva nedostataka ielezni- Ekog prevoza delimitno je otklonjen - u rob- nom, ali ne i u putniEkom saobrataju - ye- davnim pronalaskom kontejnera, koji se ne mo- gu prenositi, bez pretovara na stanici, od ie- lemitkog do drumskog teretnjaka ili broda. Upotreba kontejnera omogufuje udruiivanje prednosti koju ima drumski saobraCaj - podi- zanje i isporuka robe od kuCe do kuCe - s prednostima ieleznifkog prevoza - primenom mehanizovane vuEe na korn~oziciii vozila. na- sup~rot mehanizovanom d ~ m s k " m prehozu, nuino o.gran!fenom na pojedinaEna vozila, ko- jima se ; najboljem slu$a;u, jpridsodaje jed- na prikolica - Sto je ravn'o ZelezniEkoj kompo- zicij i sastavljenoj od lsam'o dve jedinice, uklju-

tujufi bu i lokom~otivu.. . . . . Prednost ielemice nad drumom bez traEnica - koja se sastoji u rnoguCnosti vuEe kompozicija, a ne samo pojedinaEnih vozila - pre svega je znaEajna za buduCnost, kada Ce broj stanovni- ka sveta biti ninogo puta veCi od danagnjeg. U oblasti tehnologije prevoza, voz je s neba pos- lan odgovor na izazov eksplozije stanovniitva u b1ast.i demografije. Vizuelan dokaz za to nala- zkno u prizoru, viden,om s hotellskog prozora u Tokiju, koji smo vet opisali. Ova prednost voza nad mehanizovanim drumskim vozilom je stal- na prednost, a postajaCe sve dragocenija s pove- Canjem broja stanovnika u svetu, s radanjem svetskog grada i s urbaniaovanjem sve veCeg postotka svetskog iivlja. Nasuprot tome, pred- nost mehanizovanog drumskog vozila nad vo- zom je prolazna prednost. Ono predstavlja ra- sipno preimuCstvo, jer je suitinski samoobez- vredujuCe; a vet je blizu vreme kada Ce izne-

veriti vlastitu namenu.

Voz koji se kreCe prugom logicno je orude pu- nog ubiranja plodova Sto ih je doneo tehnoloi- ki podvig koriSCenja motnih fizifk$h snaga ne- iive prirode. S druge strane, mehanizovano drumsko vozilo - koje je pozna dopuna i koje, u ovom trenutku, ima privremenu nadmoC. oz- naEava nelogiEan povratak na najdelotvorniji moguCni oblik vozila u doba miSiCne vuEe, ali oblik koji je anahroniEan joi od vremena me- hanizacije kopnenog prevoza. U poredenju s vozorn, mehanizovano drumsko vozilo je rasip- no orude, kako u pogledu utroSka pogonske snage tako i u pogledu zapremanja drumskog prostora. Motor gotovo svakog mehanizovanog vozila na drumu bio bi u stanju da vuEe mnogo veCi teret kada bi se mogao ugraditi u l'oko- motivu; a poSto ova planeta raspolaie tek og- raniEenom koliEinom benzina ili drugih prirod- nih goriva za pogon mehanizovanog drumskog vozila, ta nepotrebno prekomerna potroSnja go-

ARNOLD TOJNBI

riva je ogreienje danainjeg rasQniEkog poko- lenja o njegove jog nerodene naslednike. Me- dutim, nedostatak mehanizovanog drumskog vozila koji f e se u bliioj budufnosti okrenuti protiv njega jeste trafenje kolovoznog prostma.

Najprostraniji omnibus za prevoz putnika ili kamion za prevoz tereta trafe kolwozni pros- tor u poredenju s vozom; automobil, namenjen liEnoj upotrebi, trafi prostor jog u vefoj meri, a danas, 1969. godine, takvi automabil daleko su popularniji i brojniji od druge dve vrste mehanizovanih drumskih vozila. Autmobil nor- malne velifine moie da prirni najviie pet ili Best moba, ukljuEujufi vozaEa. Drugim refima, njegova nosivost nije vefa od nosivosti nje- govog prethodnika - (konjskih kola. Automobili koje danas moiemo sresti na drumovima retko su, medutim, iskoriifeni do krajnjih granica nosivosti - nosivosti nesrazmerne snazi njiho- vih motolra. 0 vikendu, privatan ahtomobi1 moie da primi Eitavu porodihnu druiinu, ali radnim danom njime fe se najEeSfe voziti sa- mo jedna osoba - putnik koji je, u isti mah, i vozaE; u toku vefeg dela dana taj automobil bife parkiran, pa tako opet zaprema prostor. Ako porodica moie sebi da priuiti joi jedna kola, i njima f e se, verovatno, sluiiti jedan putnik-vozaE - naime, vozife ih supruga i maj- ka pri odlasku u kupovinu. Kada se kolovozni prostor tako rasipa, nije nikakvo Eudo Sto drumski saobrafaj sveta postaje sve beznad- nije zaguien, uprkas mahnitim maporima nad- leinih za autoputeve da odrie korak s njego- vim porastom proiirujufi postojefe drumove i

gradefi nove.

Danas, godine 1969, vef je jasno da fe automo- bil biti kratkog veka i da je vef preSao svoj zenit. Dostigao ga je nekoliko godina pre iz- bijanja drugog svetskog rata i preiao, posle zabrane privatnog koriifenja automobila koja je vaiila dok je ovaj trajao, u roku od neko-

liko godina po njegovom zavrietku.

Doba procvata automobila nije moglo zapoEeti sve dok ovaj nije dobio odgovarajufe drumove, kao 5to se nije moglo produiiti kada je pro- Sirivanje i umnoiavanje drumova izgradilo korak s porastom obima automobilskog sao- brafaja. Cak ni u Sjedinjenim AmeriCkim Dr- iavama automobili su sve u znatnijem broju pof eli pojavljivati na drumovima tek posle p ~ o g svetskog rata. U meduvremenu drumovi su bili prepuiteni propadanju - poito u zapad- nim zemljama najpre behu obnovljeni, u jeku poitanskih kola, gotovo prema rimskim nor- mama - vet maltene stotinu godina od vre- mena prmalaska voza koji je iznenada izbacio

ARNOLD TOJNBI

iz upotrebe poStanska kola. I sfim sam urio da vozim bicikl krajem devebnaestog i poEetkom dvadesetog veka, na deonici druma Dover- -London izmedu Dovera i Kenterberija. UEio sam se na grelkama, padajuCi s bicikla i stalno se iznova penjuci na nj. Zahvajlujufi debljini jestuka od praline na drumu, moji padwi behu bezbohi, a nisam se izlagao ni opasnosti da me obore i pregaze seljarka kola i Eeze, koji su povremeno prolazili i, uz moj bicikl, bili jedina druga vozila s toEkovima na toj glavnoj saobrafajnici. U Blritaniji su drumovi predstav- ljali raj za privatne automobiliste jedino to- kom dva kratka vremenska raspana, nepo- sredno pre i neposredno posle drugog svetskog rata: tada su veC bili dovoljno obnovljeni da voinja po njima bude prijatna, a proizvodnja automobila jol nije bila dostigla onaj stupanj na kojem je automobilski saobrafaj stao da Sam sebe onemoguCuje zagulenjem, koje da-

nas, 1969. godine, i dalje raste.

Perspektivu automobila, odnosno vozova, u bu- duCem svetskom gradu jasno je, van svake sumnje, prikazalo svedoranstvo koje je Udru- ienje ameriEkih prevoznika podnelo na pre- tresima u ZajedniEkom odboru za probleme valingtonske metropole odrianim tokom maja i juna 1951.') To svedoEanstvo je dato u obliku procena nosivosti jedne kolovozne povrsine u razlititim vidovima prevoza, a nosivost je izra- iena brojem putnika koji se mogu prevesti za

jedan Eas. Evo tih brojki:

Yrsta prevoznog sredstva Broj putnika automobili na ulici 1,575 automobili na aubputu 2,625 autobusi na ulici 9.000 tramvaji 13,500 podzemni ,,tramvajiu 20,000 lokalna podzemna ielezinca 40,000 ekspresna podzemna ieleznica 60,000

Ove brojke govore za sebe, a presuda koju one izriEu je neopoziva. Na osnovu njih saznajemo da Ce u poslednjim decenijama dvadesetog veka - kada Ce se stanovnistvo sveta bar udvostruEiti ili utrostruEiti i keda Ce svetski grad postaki svrSena stvar - vozovi, kao pre- vozna sredstva, povratiti prvenstvo koie su irnali u stoleCu Eiji zavrgetak ,pada dvadesetih godina ovog veka, kada su automobili poEeli

') Iz knjige profesora Zana Gotmana Megalopolis - urbanizouana severoistoEna obala SAD New York, Twentieth, Century Fund, 1962. Isto kazuju 1 brojke imesene u delu profesora Carlsa Ebramsa Grad je granica (Harper Colophon Books: Njujork. Evanston, i London, 1961, Harper and Row), str. 331, be1eSka 29.

ARNOLD TOJNBI

da im otimaju prvo mesto, zadobivgi prevagu koja beSe senzacionalna dok je trajala, ali koja

se sada pokazuje prolaznom.

Danas, godine 1969, ne moie biti daleko dan kada f e svaki deo svetskog grada morati da usvoji praksu Venecije, praksu prinudnog zau- stavljanja i garaiiranja mehanizovanih drum- skih vozila na prilazu gradu. ZabranjujuCi me- hanizovanim vozilima ulazak u grad, Venecija, u stvari, obavlja prionirsku misiju u zapadnom svetu, jer je njena unutraSinjost oduvek nepro- hodna, Eak i za kola na miSifnu vuru. Kanali su joj glavne saobrafajne arterije, a uskim so- kacima, s festim stalno zasvodenim mostovima, mogu da prelaze jedino pelaci. Kada se ovo venecijansko pravilo proSiri na sve delove svet- skog grada, u unutraSnjosti te svetske konur- bacije postace moguCan javni prevoz, autobu- sima i taksijima, koji fe biti fest, redovan, brz,

jevtin, a u isti mah i unosan.

Jedini drugi automobili kojima Ce se dozvoliti da u svako doba saobrataju unutar svetskog grada bife vatrogasna kola, kola za hitnu po- moC, lekarska i policijska kola. Trgovafka vo- zila moti Ce da vrSe isporuku i podizanje robe jedino u odredeno vreme - ne u najprometnije sate, a po moguCstvu n i u toku Eitavog dana. U vreme koje im bude stavljeno na raspola- ganje, trgovaEka vozila nuino Ce dobiti dozvolu da Eekaju na utovar i istovar; ali Ce, izuzev kada su na zadatku, morati da, poput putnif- kih vozila u privatnoj svojini, budu garaiirana na prilazima svetskom gradu. U Rimu iz car- skog doba danju se nije dozvoljavao nikakav kolski saobraCaj, sem u nekoliko naroEitih pri- lika. Za ovu blagodet njegovi stanovnici su plaCali nespavanjen~ preko nofi zbog buke koju su dizala kola tandrEuCi po kaldrmi i od topota kopita. BeSe to nedaCa, ali i manje zlo (...)

(. . .) DanaSnji svet iziskivake regulaciju pro- meta privatnih putniEkih automobila na nad- zemnim autostradama van granica svetskog grada ili na autostradama ispod njegovog ur- banizovanog podrue ja. Zabrana tog daljinskog saobrafaja bike nepotrebna, ali fe njegovo og- raniEenje biti nuino. Svak ko namerava da krene na takav put moraCe iadriati p m v m koja se vrSila tokom drugog svetskog rata pitanjem ,,Je li to putovanje stvarno neop- hodno?'' Ovo uvodnlo pitanje postavljafe, najpre, moguCni putnik samom sebi, pa se Eini verovatnim da f e njegov dragovoljan odgovor najEeSCe biti odreran. To izgleda verovatno zato Sto Ce, s daljim uporednim porasbom broja ljudi koji istwremeno iive u svetu i postotka koji otpada na vozafe-vlasnike automobila,

ARNOLD TOJNBI

voinja postajati sve manje razonoda i zado-- voljstvo, a sve vise muEenje i ispagtanje. Na- dati se da Ce, u tim ipovoljnim okolnolstiuna, nuino ograniEenje saobraCaja na autostradama sveta uglavnom biti posledica dragovoljnog sa- moodricanja. Moida Ce se, medutim, pokazati da to, po sebi, nije dovoljno radi zadriavanja obima ovog saobrataja u podnoSljivim grani- cama. Moida Ce ljudi naCi za shodno da do- nesu zakon po kojem t e svaki onaj ko ieli da koristi autostradu u privatne svrhe morati da navede zaSto mu treba izdati posebnu dozvolu,

pre no Sto dobije odabrenje ad hoc.

Iako ova predloiena ogranizacija privatne upo- trebe ulica i drumova svetskog grada od strane vozaEa-vlasnika mehanizovanih putniEkih vo- zila mogu zvuEati surovo, a autornobilistima Eak i okrutno - ona neCe dovesti do ukidanja upotrebe privatnog automobila kao prevoznog sredstva. DoveSCe jedino do toga da njegova upotreba ostane upravo u okviru koji omogu- Cuje dalje odvijanje automobilskog saobraeaja na onim kolovozima na kojima Ce se on jog dopugtati u ogranifenom obimu. Privatni au- tomobil neCe biti izbaEen iz upotrebe, a na- ravno da i ne treba da bude; jer, ma koliko bila zamaSna obnova naSeg ielezniEkog saobra- taja, postojaCe potreba i za maksimalnim mo- guknim obimom drumskog saobrataja, s obzi- rom na predstojeei ogroman porast broja stanovnika u svetu. BaS kao Sto Ce biti po- trebno da, u doqlednoj buduCnosti, saEuvamo postojeCe sirotinjske Eetvrti, istovremeno ula- iuCi krajnje napore u izgradnju dovoljnog broja novih stanova za siromasnu veCinu Eo- vefanstva, tako Ce biti potrebno i da saEuvamo mehanizovano drumsko vozilo - uprks regre- sivnosti njegovog pronalazaEa - istovremeno utaiuCi krajnje napore u obnovu naSih ielez- nica, koje u kopnenom prevozu oEigledno

predstavljaju ,,buduCnost",

Sudbina koja Ce zadesiti automobil zadesiCe, bez sumnje, i avion - drugi novi oblik prevoza koji je u modi i koji danas privremeno odvraCa

putnike od ieleznica.

Glavno preimuCstvo avijacije je brzina, neu- poredivo veCa od brzine ma kojeg oblika po- vrSinskog prevoza bilo kopnom ili vodom. Ako putnik makar i sporog aviona baci pogled na- niie, kroz prozor, na automobil, voz ili brod koji se pod njim kretu, prevozno sredstw, ve- zano za povrSinu zemlje izgledate mu kao da puzi sporo poput stonoge po katranu. Drugo znafajno preimufstvo avijacije sastoji se u to- me Sto avion moie da ,,grabi ponad kopna i okeana bez zastanka", u vlastitom trodimen- zionalnom elementu, dok putnik u prevoznim

ARNOLD TOJNBI

sredstvima vezanim za povrSinu zemlje mora da menja tofkove za kobilicu, ili obratno, pri prelasku svake granice izmedu kopna i vode. Stanovnik kakvog malog ostrva - na primer Irske ili Engleske - koji je poEeo da putuje pre no Sto je nastupilo vazduSno doba osobito je svestan potonjeg i sledstvenog uproSfenja i olakSanja puta iz Dablina ili Londona u

Njuiork, Pariz ili Nju Delhi.

Jedna od odgovarajukih mana avijacije jeste manja bezbednost. Vozilo koje se kreCe u tro- dimenzionalnom elementu ne moie u njemu da miruje. Voz ili automobil mogu stojati nepo- kretni na terra firma, a famac na vodi, ne zapadajuCi pri tom u nevolju; ali avion Ce se, kada mu zakaiu motori, verovatno sruSiti na zemlju, Sto Ce po svoj prilici imati kobne po- sledice za posadu i putnike. Druga mana pu- tovanja vazduhom ispoljava se pri letenju po geografskoj Sirini. PoSto putnik poput taneta preleti nekoliko uzastopnih vremenskih zona, njegov fizioloSki i psiholoSki ritam se remeti, pa mu za oporavak treba vremena i napora. TreCa mana avijacije je nemogucnost zajamfe- nog pridriavanja reda letenja. Avijacija bes- pomoCnije zavisi od Cudi vremenskih prilika negoli mornarica, a u ovom pogledu ieleznica je ne samo daleko iznad vazduha i vode nego i

iznad druma.

Medutim, u doba kada se Eitavo stanovniStvo planete sjedinjuje u jedno jedino drultvo, mo- guCnost brzog putovanja od ma koje taeke u svetskom gradu do ma koje druge taeke koju pruia avijacija, kudikamo bi pretegla nad svim manama putovanja vazduhom kada mu. kao i putovanju drumom, ne bi sada pretila opasnost da zamre i gostane neizvodljivo usled zaguge- nja saobrakaja. Danas, godine 1969, obim vaz- duSnog saobrafaja u svetu veC raste brie od broja i velifine svetskih aerodroma; a sve veCu prosefnu brzinu aviona poniStava sve veCe gubljenje vremena pri Eekanju na red za uzletanje s piste ili pri viSekratnom kruie- nju nad aerodromom dok ne dode red za sletanje na nju. Ovo pofetno zagusenje saobra- Caja na svetskim aerodromima i nad njima nagoveStava da Ce se obim vazdugnog saobra- Caja, poput drumskog, mora ti temeljito da ogranifi. U tom Ce slufaju voz, koji se kreCe poput kornjafe, iziCi, paradoksalno, kao po- bednik u trci s avionom, koji leti poput ja- streba, a i u trci s automobilom, koji juri

poput zeca.

Zabrana prometa privatnih pwtnifkih automo- bila u unutraSnjosti svetskog grada doprinela bi, skupa s konaEnim uklanjanjem sirotin jskih Eetvrti, obnovi zapuStenih centara neka,daSnjih

ARNOLD TOJNBI

lokalnih gradwa - prvobitnih taEaka rasta svetskog grada. Otkako su se mehanizovali i, shodno tome, poEeli da Sire - gradovima smeta konfiguracija koja je predstavljala standardan obrazac tokom prvih pet hiljada statiEnih go- dina njihove istorije. Grad tradicionalne veli- eine i oblika dizao se oko trinice, koja je bila njegov glavni drultveni, mada ne uvek i pravi bopografski centar. To srediSno sastajaliSte pr- vobitno je sluiilo za sve - kako za trgovanje, tako i za politiEke skupove, sudske poslove i verske svefanosti - iako je Crgovina bila pr- vobitna i neophodna funkcija trinice, poito Eak i najmanji i najprimitivniji grad mora da ku- puje hranu prodajom preradevine i usluga.

Usredsredivanje delatnosti grada na jedan ;e- dini poslfovni centar neizbeinto lzlaie tu sre- diSnu taEku izvesnom pritisku, i fiziEkom i psiholoSkom; ali, u gradu u kojern je trinica bila udaljena najviie deset minuta hswda od svake gradske kapije unutar gradskih zidina, razlika u stepenu pritiska na triniou i pod zidinama nikad se nije iestoko oseCala - ni u radno vreme obiEnih dana, ni u pijaEne dane, kada je pritisak na centar dostizao vrhunac. ZahvaljujuCi nevelikoj povrgini i nebrojnom stanovniStvu tradicionalnog grada, pritisak na centar nije premaiio stupanj na kojem ga ljudska priroda moie bez teSko6a izdriati.

Tradicionalno urbanistiEko relenje, koje je bilo prirodno i podesno tokom ovog prvog poglavlja gradske istorije, pretvorilo se u zamku kada je mehanizovani, pa otud ekspanzivni grad po- Eeo da raste. Svi ekspanzivni mehanizovani gradovi, koji su se medusobno stopili da bi obrazovali megaloipolise Sto danas srastaju u svetski grad, u poEetku su bili urbanistii-ki re- Seni prema tradicionalnom p l a n ~ . Cak i u onim sluEajevima kada to behu novi gradovi, podignuti na istaknutom zemljigtu, njihovo ur- banisti2ko reSenje ipak ih je usmeravalo na poslovni centar, jer je, u proSlosti, gradska konfiguracija uvek bila takva, i jer tvorci me- hanizovanog grada nisu predvideli da Ce njihov revolucionaran preobraiaj prirode grada iziski- vati korenitu promenu njegove fiziEke struk- ture. Shodno tome, Iirenje mehanizovanih gradova, koje je oznaEavalo j e h u od njihovih novih crta, odvijalo se u vidu kmcentritnih krugova koji su mu uzastopno pridodavani - onako, zapravo, kako u prirodi deblja stablo drveta u rastu. U veStaEkoj gradskoj sredini EoveEanstva, koju je ono samo izgradilo. ovo koncentriEno fizikko Sirenje mehanizovanih gra- dova donelo je srazmeran progresivan porast

pritiska na centar (. . .)

- - --- ARNOLD TOJNBZ

(. . .) Pritisak na centre ekspanzivnih gradova naglo je, u stvari, postao nepodnoiljiv, i upra- vo je stoga poEebnom Sirenju mehanizovanih gradova ubrao usledio odlazak najpre imufni- jih stanovnika, a on'da i industrijskih pogona. Najsporije su se iseljavali poslovni uredi, jer svi oni nameltenici raznih profila k,oj~i su za- posleni u njima treba da stalno budu u lifnoln dodiru radi obavljanja poslova - bilo da su u pitanju trgovci, bankari, trgovafki posred- nici, advokati ili pripadnici neke druge profe- si je koje skupa obrazuju poslovnu zajednicu. I oni, medutim, oseCaju sve vefu cenu daljeg poslovanja u centru: gubljenje vremena i tro- Senje telesne energije nametnute praksom pu- t,ovanja na posao, kao i pomanjkanje fizi?kog prostora za proSirivenje ureda, Eak i ako postoje mogu6nosti i volja da se za svaku kubnu s t o w plati fantastiEna cena na irne t u - povine dli najam,nine. StaviSe, tehnoloSki na- predak - pre svega, pronalazak telefona, stalno usavrSavanje njegove delatnosti, te Si- renje telefonske mreie u svetskim razmerama - p d e o je da omogukuje decentralizaciju po- slovanja, koja je vet izvrSena u preradivaEkoj industriji i stambenoj izgradnj~i za potrebe

imufnih.

Otud danas propadaju prvobitna podruEja gradova koja Eine istorijska jezgra svetskog grada. Gradske stambene Eetvrti u lrojima su ranije iiveli prlpadnici srednje klase izmeCu se u sirotinjske male; velik, moida najvefi, broj ra'dnika iz te klase preselio se u nova predgrada i p d e o da putuje na posao; indu- strija se rastura na razne strane; pa Eak i samo uredsko poslovanje sada spremnu, ofekuje istu sudbinu. Pre no Sto je mehmizacija poro- dila ekspanziju, konfiguracija tipifnog grada - naime grada u Eijem srediStu stajaSe trinica i koji beSe opasan vidovima - Gi la je na bnfiguraciju punog drvenog toEka primitivnih volovskih kola, s osovinom u srediStu i gvoz- denim obrufem koji ga Evrsto steie. Danas tipiEna konfiguracija postaje ne pun kotur, vef Supalj prsaten - kakav oblik ima automobilska

guma kada se skine s tofka.

Ako hoeemo da spreCimo pmpadanje centara u istorijskim jagrima svetskog grada i vratimo ih u prvainje stanje, neCe biti dovoljno da ta podruEja zatvorimo za saobrafaj privatnih au- tomobila i da sirotinjske Eetvrti u njima zamenimo javnim spomenicima i nal ickanh parkovima. Morafemo, isto tako, ogradfiti, i Sto je mogueno vise smanjiti, veliEinu grad- skog podruEja i gradskog stanovniSCva koja pritiska na svaki poslovni centar; a to moiemo postibi jedino stvaranjem novih poslovnih

ARNOLD TOJNBl

centara, pogodnijih za stanovnike novih delcova rastufeg svetskog grada (. . .)

(. . .) Podizanje novih t~govai3kih centara - koji, u stvari, predstavljaju centre novih grad- skih delova jednog megalopolisa - zabeleiilo je vefi napredak u Sjedinjenim AmeriEkim Dr- iavama, Sto moida dolazi otuda Sto nijedan tamoSnji grad joS nije dovoljno star Sto je

slufaj s gradovima zapadne Evrope.

Dr Konstantin Dorksijadis izneo je geometrij- skim jezikom - koji rasvetljuje stvari, jer je jednostavan i jasan - Sta nam v'alja Einiti da bismo ovaj pritisak ublaiili rasporebuju&i ga. Zatvoreni grad usmeren na jednu srediSnu taEku ne predstavlja viSe ostvarljivu konfigu- raciju Cak ni za pojedinatni grad, poito se ovaj sada mehanizovao i, usled toga, poEeo da Siri. A fortiori, zatvoreni grad ne moie og- stati u doba kada su gradovi vef srasli u me- galopolise i kada ovi, opet, srastaju u svetski grad. A svetski grad sa jednoan jedinom sredig- nom tatkom nemogutno je zamisliti. U sre- di'Snoj taEki konurbacije koja obuhvata maltene Eitavo EoveEanstvo, i to dvaput ili triput broj- nije od sadadnjeg, pritisak ljudskih aktivnosti na nezamislivu srediSnu tarku Ekumenopolisa bi,o bi isto toliko neizmeran koliko i pritisak vode na najdubljim mestima okeansk'og dna.

Po reEima dr Doksijadisa, zatvoreni g ~ a d mora se sada zameniti otvorenim gradom. Pritisak na odreden gradski centar mfora se umanjiti, mnogo ranije no Sto postane nepodnogljiv, pre- bacivanjem njegovog priragtaja na kakav drugi centar - a zatim na trefi, pa Eetvrti, u nizu koji se neprestano produiuje s daljim pora- stom stanovnigtva, izgradnje, proizvodnje i sa- obrafaja. PoSto j e ne samo mislilac nego i 6ovek od dela, dr Doksijadis je ovo svoje pra- vilo vet primenio pri projektovanju ljudjskih

naseobina u raznim krajevima sveta.

Ova revolucija u konfiguraciji gradskih na- selja ograniEife pritisak pod kojim se posluje u svetu; ali Eovek-radnik, za razliku od pEele ili mrava, koji rade kao roboti, pre svega je IiEnost, a tek uzgred radnik. ,,Nefe iivieti Eovjek o samom l j e b ~ " . ~ ) On nije brojka, uputni broj, raknarska kartica - nego iiva duga. Nuino je obezbediti mu podnoSljive radne uslove, a postifi to znaEi postiti mnogo, ali ne i dovoljno. covek ne moie iiveti u stanju duhovne beskorenosti; iskorenjenost preti da mu pomuti um ili da ga podstakne na zloein, a ta pretnja lebdi nad svim onim stotinama

Jevanaelje po Luci, IV:4.

- ARNOLD TOJNBI

miliona ljudskih bifa koji sada h ~ l e (dolazeti sa selS gde su njihovi preci obitavaLi od pro- nalaska poljopnivrede pre nekih osam, pa moida i deset hiljada godina) u sirotinjske Eetvrti i

divlja naselja nastajuCeg svetskog grada.

EivSi seos~ki, a sada gradski radnik mora imati mogutnosti da u nepoznatoj i stravifnoj novoj sredini, u gradu, i dalje iivi kao ljudsko bite. To znaEi da i dalje mora odriavati dobro- susedske liEne veze s dovoljno malmom skupi- nom bliinjih da bi njihovi majammi .odnasi bili bliaki i prisni. To, q e t , znaEi da opseg nepo- srednog d~uStvenog okvira stanovnika Ekume- nopolisa ne sme bi,ti vefi od opsega sela - naseobine Eiji su stanovnici susedi koji odriavaju liEne medusobne odnose. U gradskoj zajednici seoskih ramera beskucnik, izgubljen u ,,usamljenoj gomili" svetskog grada, imaCe priliku da pon~ovo postane Elan neke zaiednice, na Sta stiEe pravo samim robenjem, jer Ewek je po prirodi dru~Stveno bike. Zbog woje dru- Stvene funkcije, ova sastavnica svetskog grada PO velifini ravna selu biCe i vainija od svih drugih, a ipak samo najmanja sastavnica u hijerarhiji drugtvenih i upravnih jedinica koja, na uzlaznoj velirinskoj lestvici, dopire do eku- menskih r a m e r a samog svetsk,og gra'da. U toj hijerarhiji Ce stambene jedinice predstavljati odeljke gradskih centara - neposrednih Ei- nilaca svetskog grada ,,bez granica", pa ako ne ielimo da humanizacija iivota koja se vrSi na razini odeljaka iaostane na razi,ni gradskog centra, svaki takav centar mora safuvati di- menzije nekadaSnjeg grada standardne veliEine - recimo Ura iz treteg milenijuma stare ere ili Vajmara iz poznog osamnaestog veka nove. Drugim refima, sastavne Celije buduCeg svet- skog grada moraju biti naseobine razmera tra- dicianalnog lokalnog grada. Svetvki grad Ce obu- hvatiti stotine hiljada tih jedinica, koje f e biti postavljene jedna kraj druge u neprekidnom mozaiku, a ne retko raktrkane po nekoj pre- teino seostkclj Oikoumen6. N'o u tom novom ok- viru svaka jedinica mora teiiti da bude Vaj-

mar ili Ur rediviva.

Ova potreba za humanizovanjem iivota u Ekumenopolisu jeste jedan od bitnih postulata Konstantina Doksijadisa; bez obzira smatra li on ili ne da je lakacija Brazilije bila dobro odabrana, taj smeli eksperiment podizanja no- vog glavnog grada u divljini pruiio je priliku, koja je iskoriSCena, da se pomenuto Doksijadi- sovo pravilo pokuia primeniti u osnovnim mi- nimalnim razmerama, fiji je znaEaj prevasho- dan. Stambeni delovi Brazilije urbanistiEki su regeni u abliku quadroa (to jest, kvadratnih stambenih zajednica), a svaki quadro projek-

ARNOLD TOJNBI

tovan je tako da bude Sto samostalniji i da mu razmere h d u dovoljno male za medusobno litno upoznavanje njego7.h stanovnika. Izmedu Eetiri strane quadroa nema ulica otvorenih za mehanizovan saobrataj. U njemu su jedino stambene zgrade, Skole, prodavnice, centri za- jednice, trarnvaji, vrtovi i staze za peSake, koje povezuje sve ove sastavne delove quadroa. Supruge i majke mogu da obave hupovinu i odnesu rublje ma pranje u vlastitom quadrou, a deca da odu u Skolu ne izlaiufi se opasnoati da padnu pod toEkove. Ovaj obrazac stambene naseobine u Braziliji predstavlja jednu dosta izdagniju repradukciju onog Eiji je tvorac bio dr Doksijadis u svom urbanistifkom reienju navih naselja, u okolini KaraEija, za musli- manske izbeglice koje su se sjatile u KaraEi posle podele bivSeg britanskog Indijskog car-

stva izmedu Pakistana i Indije.

OpStu temu ovog paglavlja, kojim zakljafujem knjigu, predstavljalo je istraiivanje puteva i narina da se naglo rastufoj masi ljudi, koja iivi na selu i ishranjuje se poljaprivredom i stoi.arstvom, olaksa danasnji preobraiaj u ur- bane industdjske i kancelarijske radai'ke nastanjene u jednom svetskom graldu - novom obliku ljudskog naselja za koji nema primera u minuloj istoriji EoveEanstva. Da li t e ljudska priroda biti kadra da podnese jednu tako te- meljitu i naglu revoluciju u naEinu Zivota EoveEanstva? Ova knjiga dovodi upravo do tog pitanja. Odgovor nam nije poznat. Obelodanife se tek tokom te revolucije, a dotle nam jedino

ostaje da nagadamo kakav Ee biti.

Svojstvo ljudske prirode u koje moramo po- lagaM nade jeste njena dokazana prilagodljivost. Ona se upefatljivo ispoljila prilikom probe na koju su je stavili apokaliptih'i dogabaji, Eiji je uzrenik samo fovefanstvo, za Livotnog veka ljudi, joS uvek iivih, koji su, poput mene, gre- valili osalndesetu. Ljudsku prilagodljivost ta-, hode je obelodanila jedna ranija tehaoloska, ekonomska, dru3tvena, luulturna i duhovna re- volucija koju su naSi preci uspeli da preiive, iako je bila joS temeljnija od revolucije koja je nas, njih'ove potmke, danas zadesila. Pre nekih osam ili, mojda, deset hiljada godina naSi preci - lutajuti skuplja6i hrane, lovci i ribolovci - pretvorili su se u sedilaeke obra- divaEe zemlje, adgaj'ivaee stoke i Eobane. Cinjenica Sto su preiiveli taj raniji tegobni preobraiaj predstavlja presedan koji nam daje razloga za nadu da Cemo mo5da i mi preiiveti svoje teSko isMenje . Iskustvo nam je bolno, ali svest o mukama nasih predaka govori nam da su one bile jog ljufe sod na3ih. PoSbo %lam

se preci pokazaie na visini zadatka, mi, njihovi potomci, po svoj smo prilici kad,ri za ogledanje s njima ivpaljim li onu hnabrost, vidoviht i domiSljatost koje naSim precima donesoSe iz-

bavljenje.

(Prevod s engleskog SLOBODAN DORDEVIC)