u ovom poglavlju proučava se intertemporalna razmena:

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS

U ovom poglavlju proučava se intertemporalna razmena:

prebacivanje potrošnje iz jedne u drugu vremensku

dimenziju.


Slika 5.1

Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja


• Kruso se sa svojim susedima mora dogovoriti oko uslova plaćanja: koliko bi trebalo da isplati (ili naplati) sutra za jedan kokosov orah koji danas bude uzeo (dao) na zajam?

• Ove uslove nazivamo realnom kamatnom stopom.

• Ako su susedi voljni da i njemu ponude istu kamatnu stopu, onda je sa Krusoove tačke gledišta kamatna stopa, koju obeležavamo simbolom r, egzogena.

• Ako on danas plasira 100 kokosovih oraha, sutra će ih imati100(1 + r).

• Jednostavnije rečeno, jedan kokosov orah sutra vredi koliko 1/(1 + r) kokosovih oraha danas.


Slika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

A

Raspoloživi resursi,

Y1

Y2 (Profesionalni atletičar, visok Y1

P danas, nizak Y2 sutra)

M (student, nizak Y1 danas, visok Y2 sutra)

bogatstvo...

Resursi M, A i P pri kamatnoj stopi r označavaju isti nivo bogatstva OB.

D

B

=-(1+r)nagib


D

BSlika 5.1Potrošnja danas

Pot

rošn

ja s

utra

0

Raspoloživost,

A

Y1

Y2

bogatstvo...

i potrošnja

=-(1+r)nagib


• Treba imati u vidu dve začkoljice. – Prvo, mi pretpostavljamo da nema

neizvesnosti i da Kruso savršeno predviđa budućnost. Savršeno predviđanje predstavlja ekvivalent racionalnih očekivanja u slučaju kada ne postoji neizvesnost.

– Drugo, pretpostavljamo da Kruso i nema na šta drugo da utroši vreme, tako da se ne javlja oportunitetni trošak prikupljanja oraha.


• Koliki je vaš oportunitetni trošak prisustvovanju nastavi


Slika 5.2

Bogatstvo i sadašnja diskontovana vrednost

Ako Krusoova potrošnja u prvom periodu iznosi C1,a njegov dohodak obeležimo sa Y1, njegova štednja

će biti Y1 – C1.

Što transformacijom daje

Leva strana – sadašnja diskontovana vrednost potrošnjeDesna strana - sadašnja diskontovana vrednost resursa, tj bogatstvo,



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B B´B´´

D´

D´´

0B >0

}

0B <0

}

Nasledjivanje bogatstva ili duga

Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja.


Slika 5.3

Proizvodna funkcija


Slika 5.3Kapital

Out

put

0

Proizvodna funkcija

Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost).


Slika 5.4

Proizvodna tehnologija


Slika 5.4Kapital

Out

put

0

Proizvodna tehnologija

Y=F K( )

R

Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate

Dobitak od zajma K je Y tj. jednak je F(K) iz drugog pe-rioda, kada nema ostatka K.

(profit se zarađuje sve do tačke A)

A

=-(1+r)nagib


Slika 5.5

Neproizvodna tehnologija


Slika 5.5Kapital

Out

put

0

Neproduktivna tehnologija

R

Y=F K( )


• Promena kamatne stope može izmeniti skup produktivnihinvesticionih alternativa

• nacrtati


Slika 5.5Kapital

Out

put

0

Produktivna tehnologija

R

Y=F K( )

Tehnološke inovacije


Slika 5.6

Investicije povećavaju bogatstvo



Pot

rošn

ja s

tura

0

D

B

Šta će biti ako štedimo početne resurse?

Y1

Y2A

Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1 iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju.



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Ukoliko štedimo K jedinica Y1...

Y1

Y2

C1

K

E

A

Y=F K( )

To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A.



Pot

rošn

ja s

utra

0

D

B

Investicije povećavaju bogatstvo

B´

D´

Y1

Y2

F

C1

K

E

A

Y=F K( )

Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje


Slika 5.8


• Pretpostavimo da Kruso ne može da obavlja razmenu sa susedima, ali i to da se kokosovi orasi više ne kvare u potpunosti, tako da ih može sačuvati za sutrašnju potrošnju. Pretpostavimo da se

• 10% zaliha ipak pokvari. Predstavite ovu situaciju grafički.


• Ako firma reši da ne raspodeli dividende svojim akcionarima, cena akcija obično poraste. Zašto?

• Da li se time bogatstvo akcionara neizostavno uvećava?

• Ako i samo ako očekivani prinos od investicije premaši kamatnu stopu, ova investicija će uvećati vrednost firme, te će vrednost njenih akcija rasti, a akcionari će biti bogatiji


• kada bi Kruso u periodu 2 želeo da svom prijatelju Petku ostavi poklon u vrednosti B2 napišite njegovo budžetsko ograničenje i predstavite ga grafički.

• U periodu 2, Kruso ostavlja nasledstvo B2:

• C2 + B2 = Y2 + (Y1 − C1)(1 + r)

• Njegovo intertemporalno ograničenje je

• C1 + C2/(1 + r) + B2/(1 + r) = Y1 + Y2/(1 + r)


• Kolika će sutra biti sadašnja vrednost Krusoovih 100 kokosovih oraha ako je kamatna stopa:

• 5%• 10%

• 5%

PV = 100 (1 + 0,05) = 95,24

• 10%

PV = 100 (1 + 0,1) = 90,91


Slika 6.12

BDP, domaća tražnja i tekući račun


Slika 6.13

Optimalni stok

kapitala

Marginalna produktivnost

kapitala

Kapital

Output

Kapital

R

MPK

K

K

K

K

Marginalni trošak kapitala1+r

Y=F K( )

=1+rnagib


Slika 6.14

Tehnički progres

Marginalna produktivnost

kapitala

Kapital

Output

Kapital

R

MPK´

K

K

K

K

Novi

1+r

Stari

MPK

=1+rnagib


Slika 6.15

q-teorija investicija

Tobinovo q

Inve

stic

ije

01


Slika 6.16

Investicije i Tobinovo q u Nemačkoj1970-93

Tobinovo q (marginalno

q)

Udeo investicija u kapitalu (I/K)

q

I/K


Slika 6.17

Tobinovo q

(a)

Stopa investicija (I/K)

Sad

ašnj

a vr

edno

st

MP

K,

troš

ak k

apita

la

A

1C

I K( ) I K( )

1q

Marginalni trošak investicije

MPK1

MPK= marginalni prinos nove investicije

(b)

Stopa investicija (I/K)

Sad

ašnj

a vr

edno

st

MP

K,

troš

kovi

kap

itala

A

1

B

1I K( )2

I K( )

1q

Marginalni trošak investicije

MPK1MPK2

2q


• Nacrtajte budžetsku liniju države sa Slike 5.9, u slučaju da postoji inicijalni javni dug D0.


Ovo se zove consumption smoothing – izravnanje potrosnje

• Ako se očekuje neki značajniji dobitak u budućnosti, kakvi će biti efekti na tekuću i buduću potrošnju?

• Prikažite ovu promenu grafički.

u ovom poglavlju proučava se intertemporalna razmena:

Documents