www.ceas-serbia.org ceaserbia @cEasserbia

Tromesečnik CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJEBr. 06 • Februar 2014. • ISSN 2217-9925

Centar za evroatlantske studije – CEASDr. Dragoslava Popovića 15, 11000 Beograd, SrbijaTel/fax: +381 11 323 9579; office@ceas-serbia.org, www.ceas-serbia.org

Jelena Milić, CEAS Direktor#putinizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 02

Mr Sanja MešanovićzajEdnička bEzbEdnosna i odbrambEna politikaEu poslE dEcEmbarskog samita . . . . . . . . . . . . . . . . str. 08

Tamara Spaić - CEAS Iinervju razgovor sa sašom radulovićEm,ministrom privrEdE u ostavci . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 11

Dr Jasminka SimićEkonomski aspEkti stratEškog partnErstva srbijE i rusijE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 21

Antonio Misiroli, direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studijeEvropska odbrana – nastavićE sE . . . . . . . . . . . . . . str. 31

Milan Nič i Ján Cingelodnosi srbijE sa nato:druga (tiša) igra u gradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 34

Endru VilsonmožE li Evropa zaštiti Euromajdan?. . . . . . . . . . . str. 39

Jan Piekło, direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCIEuromaidan: rusija i Evropski izbor ukrajinaca . . . . . . . . . . . . . str. 41

2 Novi vek br. 06 - Februar 2014

u srbiji su raspisani vanredni parlamentarniizbori. jedna od glavnih karakteristika kampanjeje da se o kosovu, spoljnoj i bezbednosnojpolitici te o regionalnoj saradnji skoro uopštene govori. Ekonomija je navodno glavna tema,mada niko od formalnih aktera u izbornoj trci negovori u kakvom vrednosnom sistemu i na komkursu spoljne politike će se bazirati njenipostulati. tu čak ni energični saša radulović,ministar privrede u ostavci, koji još nije uspeoda se formalno uključi u političku trku, ne smeda iskorači iako je hrabro ogolio neke aspektevučićeve vladavine, okrećući se podršcipreduzetnicima koji nisu nužno pro-zapadnoorijentisani. liberalno demokratska partija (ldp)pitanja spoljnopolitičke i bezbednosneorijentacije zemlje predstavlja kaosamorazumljiva i ne potencira ih u kampanji,što već postaje frustrirajuće i dovodi u sumnjuiskrenost njhovog atlanticizma, ili, u najmanjuruku njihove spoznaje koliko je pritisak na ostaleaktere u izbornoj trci da se odrede o ovoj temibitno. još čudnije izgleda odluka da se zaradopstanka u parlamentu i eventulaneparticipacije u vlasti sa srpskom naprednomstrankom (sns) napravi neprincipijelni savez samuftijom muamerom zukorlićem, umesto da sefokus usmeri na čvrsto pro-zapadno biračko

uporište, koje je veće nego prosečni rezultatildp - a na parlamentarnim izborima. ono ovajput ostaje apsolutno bez opcije za koju biglasalo!

glavni ton kampanje nametnuo je, naravno, prvipotpredsednik vlade srbije i predsednik srpskenapredne stranke (sns) aleksandar vučić. onskoro neometano, ne samo da zagovara, već i ustilu vladanja demonstrira čistu putinizacijuzemlje, koju je započeo prvog dana svogpotpredsedničkog mandata. ona se manifestujeu slabim institucijama, zavisnim medijima,netransparentnim tokovima novca i potpunompolitizacijom sistema bezbednosti, umestojačanja demokratskog nadzora nad njim.

u javnosti je stvorio atmosferu da svako kokritikuje njegove “neverovatne napore i žrtve zasrbiju” i sns, protiv “reformi”, ne misli svojomglavom i na platnom je spisku miroslavamiškovića, tajkuna koga je ovaj režim držao parmeseci u pritvoru, da bi mu u drugoj fazidozvolio izlazak iz zemlje iako je sudski procesprotiv njega još u toku. medijske pretnjesudskim procesima, sa pikantnim detaljima iz“izvora bliskih istragama” u medijima sa velikimtiražem koje vučić kontroliše postale su jedna

Jelena Milić

Snaga Zapada treba da bude u moći da stvori situaciju da,na svojim granicama, zavrne Gaspromovljeve slavine kaoodgovor na ruske ucene, a ne samo da izražava zabrinutosti uvodi suštinski neefikasne sankcije, da otvoreno pitaBeograd, Kijev, Sarajevo i Sofiju, da li hoće na Istok ili Zapad,putinizaciju kao stil vladanja ili ne.

Jelena Milić, CEAS direktor

#PUTINIZACIJA

od glavnih tehnologija vlasti aleksandra vučića.ona se sada ogoljeno svodi na obračun sa svimvrstama protivnika, a ne na sprovođenje reformikako on to tvrdi. osim ako pod terminomreforme vučić ne podrazumeva “privatizaciju”i ponižavanje sektora za vanredne situacijeministarstva unutrašnjih poslova, što smo videliu aferi Feketić, i uspostavljanje partijskekontrole nad celim sitemom bezbednosti, štogledamo u aferama prisluškivanje vučića injegovog partijskog kolege predsednika srbijetomislava nikolića, posebno nameračenog nanekonstruktivnu kritiku rada ministarstvaunutrašnjih poslova (mup) na čijem je čelupremijer srbije ivica dačić, te uvođenja “brzetrake” za zaobilaženje tendera i za investitore sakešom, ovog puta pre svega onih navodno izujedinjenih arapskih Emirata. vučićeva retorikau kampanji, a stiče se utisak i politika, okoodnosa sa rusijom nije se pomakla od toga dase strateški odnosi sa rusijom morajuspomenuti u istoj rečenici u kojoj se ističe značajevropskih integracija za srbiju. i ono što mu sene može osporiti s početka vladavine, formalnaprodrška briselskom sporazumu o normalizacijiodnosa srbije i kosova, preti da erodira usledizborne retorike u kojoj se izbegava jasno reći dazapad od srbije u najmanju ruku očekuje dasrbija i kosovo budu dva razdvojena pravnaentiteta, te zbog puštanja da politiku premakosovu vodi duboko kompromitovanialeksandar vulin, direktor kancelarije za kosovoi metohiju vlade r. srbije.

nažalost po srbiju, ni partizacija sitemabezbednosti, ni dvoličnost u pristupu kosovu, nipopustljivost prema ruskim interesima , nizloupotreba medija nisu vučićev originalni izum.on je samo cenu opstanka na vlasti i formalnupodršku Eu integracijama podigao na višitotalitarni nivo od svojih predhodnika. ubeogradskom tašmajdanskom parku još je2011. godne postavljen spomenik nekadašnjempredsedniku azerbejdžana diktatoru Hajdarualijevu, zbog nade tadašnje vlasti da će stići brzikeš i investicije iz azerbejdžana. u prisustvutadašnjeg predsednika srbije borisa tadića igradonačelnika beograda dragana Đilasa, danasna suprotnim političkim stranama, spomenik jeotkrio aktuelni predsednik azerbejdžana ilhamalijev, inače, Hajdarov sin. otud ne iznenađuje

pakt o nenapadanju između vučića, koji jespreman da bez urbanističkog plana i tenderaceo beograd, a ne samo jedan park i političkiponos, da uaE i tadićeve nove demokratskestranke. uostalom, nisu li tadić i vuk jeremić,tadašnji ministar spoljnih poslova i tadićevapolitička tvorevina - cena za usluge koje jetadiću u demokratskoj stranci pružao jeremićevotac blisko povezan sa ruskim interesima - bili tikoji su formalno, onako jeftino, prodali naftnuindustriju srbije rusima. nadali smo se bar zamalo slobode u drugim aspektima spoljne ibezbednosne politike od strane rusije, alipogrešno izgleda.

u srbiji, zatrpanoj predizbornimkombinatorikama, retko se uzima u razmatranjemogućnost da sns “podeli odgovornost” unovoj vlasti i sa demokratskom strankom srbije,jedinom partijom koja u ovoj izbornoj kampanjiima jasnu politiku: ne u Eu – samo intenzivnainsitucionalna političko-ekonomska saradnja sarusijiom spašava srbiju. imajući u vidu i da jesrbija pred bankrotom, ali i prirodnunaklonjenost ove dve stranke konzervativizmu iautoritarizmu, te sve izraženijemantizapadnjaštvu, ma šta vučić, koji nijeneprikosnoven u svojoj stranci, pričao - ovo jevrlo verovatan scenario koji se mora ozbiljnijenego do sad uzeti u razmatranje. tadić, očitonema kurs ni politiku pa bi se lako snašao i ovde.već je kohabitirao sa koštunicom.

južni tok se i u kampanji, većinski, lažnopredstavlja kao ekonomski, a ne prevashodnopolitičko-investicioni projekat na čijuekonomsku neuračunljivost, kao uostalom i naputinovu tvrdoglavost oko neupotrebljavanjadeviznih rezervi, ukazuju i ruski ekonomisti. očit

Novi vek br. 06 - Februar 2014 3

Izvor: Facebook

predizborni savez ldp sa sns otupeo je ovu ldp-ovu oštricu u vezi sa kritikom energetskepolitike. uporedna analiza ekonomija južnog isevernog toka, koji takođe ima poteškoća, presvega zbog sve većeg priliva gasa iz škriljaca izsad, u srbiji se ili ne prati ili namernoprećutkuje. najhrabrije što direktni akteripolitičke kampanje u srbiji danas smeju rećiprotiv poslovanja gasporma u srbiji je lošeupravljanje kadra socijalističke partije srbije načelu serije nis-ovih kompanija u srbiji dušanabajatovića, što je samo mali deo mozaika.

to što su brojevi, i oni o obimu ekonomskesaradnje srbije i rusije, i oni o stanju ruskeprivrede, i oni o navodnoj produženojekonomskoj recesiji skoro celog zapada usuprotnosti sa realnošću, treba da zabrinerealnost, a ne nenada popovića,potpredsednika dss, najagilnijeg u promocijiovog pristupa, a izgleda ni skoro sve ostale. bezobzira što je srbija na granici bankrota.

stiče se utisak da su Eu i sad, i pored gorenavedenog, još uvek ubeđeni da će ko god dapobedi na izborima u srbiji ostati na kursuevropskih integracija. imajući u vidu dešavanjau ukrajini, bosni i Hercegovini, pa i u bugarskoj,koja imaju jednu zajedničku karakteristiku saatmosferom u srbiji-uticaj rusije, ovo je olakozauzeta pozicija koju bi zapad morao što preproveriti.

vučič, nikolić, pa i dačić i tadić ne bi bili ni prvini poslednji spolja kreirani novorođeni evropejcikoji bi se, što usled sve vidljivijeg sukobaideologija i stilova vladanja, što zbog novca kojiim je hitno potreban, zahvalni zapadu koji jenjihov dolazak na vlast u umornim tranzicionimzemljama na granici da postanu ili su već statecaptured, pomogao, i okrenuli se rusiji. Eno ihazarov, janukovič, a i snouden, već tamo ili suna putu.

rusija nema problem demokratskog ilikonsenzualnog načina donošenja odluka kaozapad, moralnih dilema oko načina vođenjameđunarodnih odnosa ili pritiska poštovanjavladavine prava i ljudskih prava, niti obavezepoštovanja prethodno donesenih budžeta,rusija brže operiše i donosi finasijske i političkeodluke, kao i svaka totalitarna zemlja uostalom.

otud ona ima veći prostor za igranje na malegoliće iako ne nudi održivu stratešku viziju,uključujući i suočavanje sa svojim problemima inefunkcionalnostima, za razliku od zapada.

osvrnimo se ukratko sasvim na zabrinjavajućirazvoj situacije u ukrajini, od koje i zapad i srbijaimaju šta naučiti. pitanje je koliko su tekoslobođena bivša premijerka ukrajine julijatimošenko, kultu ličnosti naklonjenakontrovezna biznismenka i ne uvek provladavinu prava i poštovanje ljudskih pravanastrojena političarka, i njeni politički saveznici,upravo postavljeni na važna mesta u ukrajini,sposobni da se odupru ovoj vrsti ruskogmagnetizma. prva stvar koju je oslobođenatimošenko inače rekla na Evromajdanu bila jeda bi volela da vidi da se bivšem predsenikuukrajine viktoru janukoviču, tu sudi. vrlo sličnopromociji “narodno-tabloidnog” pravosuđa kojepotencira vučić. i ukrajina i srbija moraju bolje.vladavinom prava i poštovanjem ljudskih pravaprotiv korumpiranih i/ili nedemokratičnih.

naravno, za trenutno stanje stvari u srbiji, aslično je i u biH, ukrajini i bugarskoj nikako se nemogu okriviti samo “inertni” zapad ili agilnaputinova rusija, koja očito vešto ulazi u suvišebrzo otvoren prostor od strane zapada. on,naravno, ima svoj deo odgovornosti uključujućii povremeno suviše veliko oslanjanje napojedince koji mogu da realiziju njihovetrenutne interese poput normalizacije odnosasrbije i kosova ili održanja celovitosti ukrajine ibiH, usled stalnog kriznog upravljanja regionomzapadnog balkana a sada i ukrajine, neretko nauštrb razvoja nezavisnih insitucija i procesademokratizacije u tim zemljama koje, inače,nesumnjivo podržava.

4 Novi vek br. 06 - Februar 2014

U korak sa vremenom, spomenik sovjetskim vojnicima uSofiji prefarban u junake američkih stripova. Izvor: Facebook

ceo region zapadnog balkana bi trebalo dazabrine odsustvo realnosti ljudi na koje seugledaju mnogi progresivni krugovi, poputonoga koje je demonstrirao slovenački filozofslavoj žižek, tvrdeći da su Eduard snouden ipussy riot, ruskinje koje su trunule u putinovimzatvorima što snoudenu nije smetalo da odzvanične moskve zatraži utočište, deo istegloblne pobune. bez realnije percepcijeglobalnih dešavanja, kako od desnice tako i odlevice, celom regionu će biti teško da izaberejedini fukncionalni političko ekonomski kurs kojimu u stvari stoji na raspolaganju -evroatlanticizam. nažalost, ni sam zapad nijeoslobođen brzog donošenja zaključaka odešavanjima u regionu, a sada i u ukrajini, bezprovere činjenica, što se očitovalo ustezanjemprogresivnih krugova da daju bezrezevnijupodršku ukrajinskim demonstrantima, navodnozato što su mahom fašisti i ultrancionalisti, štoje spin sistemski širen od strane zvaničnemoskve. no, na zapadu se brže nego u nasklatno vrati na pravu stranu. toplopreporučujem sjajan tekst o zabludama zapadao strukturi onih koji su se pobunili protivjuščenkove putinizacije ukrajine timotijasnajdera “Fašizam, rusija i ukrajina”.

glavni krivci sadašnje teške ekonomske situacijeu regionu, pa i spoljnopolitičke konfuzije, morase jednom reći, su su inertne javnosti ovihzemalja. one odbijaju da se suoče saglobalizacijskim tokovima i posledicama svojihpolitičkih odluka na kvalitet svog života.građani regiona već više od decenije u manjeviše slobodnom okruženju i demokratskimprocedurama biraju politčke elite. one potom

komplikovane situacije u svojim zemljama nerešavaju već koriste za opstanak na vlast nerizikujći da ih suštinski menjaju makar i po cenupada podrške. odgovornost političkih elita, igrađana čija su mahom slika, u biH i srbiji većaje od odgovornosti onih u ukrajini. njoj je Euponudila samo istočno partnerstvo a ne imogućnost punopravnog članstva, što jegeopolitički blagoslov koji mnoge druge zemljeu razvoju nemaju. građani ukrajine još nemajuni liberalizovan vizni režim sa Evropom. s drugestrane, uticaj i interesi rusije u toj zemlji mnogosu veći nego na zapadnom balkanu. opominjućije i slučaj bugarske, koja zbog ruskog uticaja,iako članica Eu i nato, klizi u političku anarhijuizazvanu i velikom političkom apatijom kaopredominantnom rekacijom na putinizaciju stilavladanja elita, o čemu se u srbiji skoro uopštene razgovara.

u srbiji se, i pored očitih sličnosti u nekimaspektima, ne vodi debata o stvarnim uzrocimakriza u spomenutim zemljama, niti o mogućimscenarijima rešenja koja bi išla u prilog jačanjuprocesa demokratizacije (fraza stabilizacijanamerno je izostavljena) i evropeizacije u njima.reakcije svih čelnika države srbije na nedavnadešavanja u bosni i Hercegovini bila je sramna.niko od njih nije pokazao interes za mir iprosperitet celovite bosne, i svih njenihgrađana, razumevanje za neupitan momenateksplozivnog socijalnog bunta. ako je slušatisrpske zvaničnike dešavanja u biH suprevashodno orkestrirana sa zapada u ciljudestabilizacije i ukidanja republike srpske, inemaju veze sa činjenicom da je nezaposlenostvelika, da plate kasne, a korupcija inefunkcionalnost javne uprave cvetaju.interesantno, istu tezu promovisali su i svi ruskidržavni mediji. državni vrh srbije, a i opozicija,ako tako nešto još postoji, suštinski glasno ćuteo događajima u ukrajini. nema stava okorumpiranosti ukrajinskog državnog vrha, kojije u cilju skrivanja svoje prave prirode i opstankana vlasti nedavno drastično smanjio neka odosnovnih prava građana, ograničio rad civilnogdruštva i medija, a zatim krenuo i u brutalninasilni obračun sa demonstrantima, od kojih jevelika većina sa legitimnim zahtevima borbuprotiv korupcije pre svega, pa tek onda zademokratizaciju zemlje, njeno približavanje Eu

Novi vek br. 06 - Februar 2014 5

Spomenik sovjetskim vojnicima u Sofiji prefarban uukrajinskog vojnika kao podrška protestima u UkrajiniIzvor: Facebook

i zaustavljanje procesa putinizacije. u medijimakontrolisanim od strane vučiča ili ruskeambasade u srbiji, neretko stižu dezinformacijeo broju i uticaju ekstremnih ukrajinskihdesničara na talas pobune protiv janukovićevogrežima.

ovakav izbor politike državnog vrha srbije očitoide niz dlaku ruskoj politici u regionu, iako jesrbija formalno počela pregovore sa Eu. procespribližavanja Eu podrazumeva i zauzimanje istihstavova sa Eu, bar tamo gde ona ima zajedničkupoziciju. ključna tema izborne kampanje trebada budu model upravljanja zemljom, reformasistema bezbednosti i njena spoljnopolitičkaorijentacija, odnosno donošenje konačneodluke da li srbija ide na politički istok ili nazapad. početak pregovora sa Eu to svakako nije,već samo predstavlja korak u dobrom pravcu.kao ni spoljnopolitički kurs, tako ni modelvladanja u srbiji još formalno nije odlučen.1 zasada preovladava putinizacija koja se,ponovimo, manifestuje u slabim institucijama,zavisnim medijima, netransparentnim tokovimanovca i potpunom politizacijom sistemabezbednosti umesto jačanja demokratskognadzora nad njim. nažalost, ove teme do sadauopšte nisu otvorene u kampanji, iako je srbijuu poslednjih godinu i po dana tresla afera zaaferom, uzrokovane upravo situacijom u ovimoblastima. poražavajuće je da i takozvaniopozicioni političari ne shvataju ozbiljnosttrenutka u kome se srbija i region, pa i celaistočna Evropa nalaze. cela nihova kampanja jezasnovana na njihovim nepodnošljivimsujetama i nerešenim računima.

no, i zapad bi mogao bolje i više u borbi protivnarastajuće putinizacije u srbiji i u drugimspomenutim zemljama. ovo se pre svegaodnosi na nemačku. dobro je što je nemačkipredsednik joahim gauk na nedavnombezbednosnom samitu u minhenu i sam

primetio potrebu da nemačka preuzme većuglobalnu odgovornost. za nadati je se da se ovoodnosi na jasniji, češće sa partnerima usaglašen,stav prema rusiji. gaukova najava itekako jeprimećena i pozdravljena u sad. došla je utrenutku velike rasprave o tome da li sadponovo treba da uđu u jednu od post - velikihratova u svetu - faza, kad liže rane i okreće sesamo untrašnjoj politici. ovakav razvojdogađaja, uporedo sa namerama nato da se unarednom periodu fokusira prevashodno nasebe, svakako ni za ukrajinu ni zapadni balkan(da se koncentrišemo na ove oblasti) ne bi biodobra vest. Eu je potrebna, ali ne i dovoljna, dase na zapadnom balkanu i u ukrajini, pa ibugarskoj, postigne uspešna priča kakva jepostignuta u češkoj, slovačkoj, poljskoj, a nadatise i mađarskoj na kraju. u srbiji je, naravno,promakla vest da je ekonomija višegradskečetvorke objedinjeno, sada petnaesta svetskaekonomija po snazi.

u pravu je džosef najs koji demistifikuje navodnisad izolacionizam, govoreći da sad naravnotreba da biraju bitke, da se ne mora uvek vojnointervenisati, no spektar mirnih mera koje sadi zapad generalno mogu da primene, i grešakakoje mogu da ne ponove je i dalje veliki i moćan.zato je bitno i da se obnovi poverenje izmeđusad i nemačke, teško narušeno snoudenovimotkrićima, na šta ukazuje i ivo daalder u svomtekstu. daalder možda malo arogantno, ali spravom, ukazuje: “realnost je komplikovanija.nemačko društvo, i to ne samo oni koji sudecenijama živeli pod špijunskim okom istočno-nemačkog režima, je posebno osetljivo nadržavni nadzor građana. istovremeno,

6 Novi vek br. 06 - Februar 2014

1 cEas, povodom neadekvatne reakcije srpskogdržavnog vrha na dešavanja u biH i fascinantnogodsustva stava o dešavanjima u ukrajini. dostupno na:http://ceas-serbia.org/root/index.php/sr/saopstenja/2146-aopstenje-za-javnost-povodom-neadekvatne-reakcije-srpskog-drzavnog-vrha-na-desavanja-u-bih-i-fascinantnog-odsustva-stava-o-desavanjima-u-ukrajini-ima-li-srbija-koherentnu-spoljnu-politku

Ukrajinski sveštenik na protestima u KijevuIzvor: Facebook

tehnologija je toliko brzo napredovala da jeteško utvrditi šta je legitimni anti-terorističkinadzor koji obuhvata prikupljanje velike količinepodataka, i koliko je važno takvo prikupljanjepodataka da bi se sprečili teroristički akti. štoviše živimo naše živote na internetu, to smo višeosetljivi na prismotru – što domaću, što stranu,kao i korporativnu prismotru.“

nemačka mora pokazati veće razumevanje iznačaj skorog uspostavljanja sporazuma oslobodnoj trgovini između sad i Eu, bez obzirašto joj to na kraći rok može ugrozitikonkurentnost energetskog sektora.balansiranje sa rusijom neretko je kod nemacauzrokovano tim obzirom, po veliku cenu podemokratizaciju ukrajine, na primer, a stiče seutisak i biH i srbije.

što se Eu tiče, targetirane finansijske i putnesankcije protiv zvaničnika ukrajinskog režimaosumnjičenih za prekomernu upotrebu sile, kojesu pre neki dan usvojili kao meru ministriinostranih poslova zemalja članica Evropskeunije, imaju smisla samo ako zapad budeozbiljniji u primeni svih već postojećihfinansijskih propisa, na šta ukazuje sa pravomtransparentnost ukrajina. da su ih do sadprimenjivali, ne bi janukovič i drugi imali onakvabogatstva. ne trguju oni samo sa rusijom, apare su im najčešće u poreskim rajevima sakojima zapad još nema snage da se uhvati ukoštac. oportunost u međunarodnim odnosimaje normalna pojava, ali se ona mora mnogobolje i češće odmeravati. Eu odluka o zabraniizvoza oružja i policijske opreme u ukrajinu,

puka je formalnost. u ukrajini nažalost imatoliko oružja i municije da se može dugo ratovatii pod teorijski čvrstim embargom, mada nam isirija i bosna govore da tako nešto nije mogućerealizovati. pitanje dostupnosti oružja, o čemunas bosna takođe jezivo podseća, mnogo jevažnije. otud je licemerno zvučao obaminnedavni poziv “obema stranama” da se uzdržeod upotrebe istog. ovaj poziv bio je uvredaonima koji su pokrenuli ovaj talasnezadovoljstva pre svega korupcijom u ukrajini,mirno demonstrirajući danima po zimi.

zapadno medijsko-političko intenziviranjelogističkih problema sa kojima su se organizatorizimskih olimpijskih igara u sočiju, rusija,susretali, otišlo je predaleko i delovalo je pre kaonemoć nego kao kritika rusije. Fokus je odvučensa onoga na čemu je morao ostati - ako je rusijauspela da igre odbrani od terorističkih napada -po koju cenu je to urađeno, od procesnih pravaosumnjičenih za terorizam u dagestanu, pravanjihovih porodica i sugrađana, pa nadalje. sadakada su igre završene, rusija će intenziviratisvoje projekte gušenja demokratskih procesa nazapadnom balkanu, u ukrajini pa i u bugarskoj.snaga zapada treba da bude u moći da stvorisituaciju da, na svojim granicama, zavrnegaspromovljeve slavine kao odgovor na ruskeucene a ne samo da izražava zabrinutost i uvodisuštinski neefikasne sankcije, da otvoreno pitabeograd, kijev, sarajevo i sofiju, da li hoće naistok ili zapad, putinizaciju kao stil vladanja iline.

Novi vek br. 06 - Februar 2014 7

8 Novi vek br. 06 - Februar 2014

godina 2013. je pored žive debate o načinima imogućnostima prevazilaženja ekonomske krize,bila za Evropsku uniju i godina debate ozajedničkoj odbrambenoj politici. motivi zaraspravu nalazili su se u izveštaju visokepredstavnice za spoljnu i bezbednosnu politikuketrin Ešton i saopštenju komisije omogućnostima unapređenja sektora odbrane ibezbednosti, koji su imali za cilj da pripremedecembarsku debatu šefova država i vlada,odrede glavne prioritete, ponude mogućarešenja, pravac reforme i evolucije zajedničkebezbednosne i odbrambene politike. osnovnadilema bila je da li ova politika odgovarapotrebama Evropske unije kao potencijalnomglobalnom faktoru, ali je u vreme ekonomskekrize i domen odbrambene industrije biozanimljiv, i to sa dva apekta:

• kao potencijal za ekonomski oporavak ikreiranje novih radnih mesta i

• i kao baza za povećanja kapacitetaodbrambenih sposobnosti Evopske unije.

zaključci Evropskog saveta su pokazali dapostoji interes da se unapredi ovaj segment

zajedničkog delovanja, ali su oni daleko odonoga što bismo smatrali prekretnicom.Evropska unija je poslala poruku da je temaodbrane aktuelna i da će ostati u sferiinteresovanja za duže vreme, jer je najavljenoda će se o njenim rezultatima ponovoraspravljati u junu 2015. godine. u ovom tekstusumraćemo zaključke šefova i vlada u nameri daukažemo u kojim aspektima će se kretati daljirazvoj zajedničke bezbednosne i odbrambenepolitike do sledeće debate i šta će se to zagodinu i po razmatrati kao merljiv napredak.konkretne zadatke dobili su visoki predstavnikza zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku,Evropska komisija, Evropska odbrambenaagencija i na kraju i države članice.

tradicionalno, zajednička bezbednosna iodbrambena politika jeste domen međuvladinesaradnje, ali su decembarski zaključci naizvestan način naglasili ulogu Evropske komisije.ingerencije Evropske komisije i mogućnostdoprinosa prepoznati su u važnosti razvojakapaciteta dvostruke namene, naročito kada jereč o istraživanju, ali i u jačanju inovativne ikompetititivne tehnološke i industrijske baze(Edtib) u skladu sa pravnim tekovinamaEvropske unije i značaju podrške koju treba datiregionalnim klastera malih i srednjih preduzećakako bi im se obezbedio bolji pristupobrambenom tržištu.

konkretan zadatak predstavlja izrada mape putaza razvoj industrijskih standarada u oblastiodbrane ali bez dupliranja postojećih, naročitonato standarda, do sredine ove godine, čije bipostojanje uticalo na harmonizaciju potrebadržava članica i povećanje interoperabilnosti ali

Sanja Mešanović

ZAJEDNIčKA BEZBEDNOSNA I ODBRAmBENA POLITIKA EUPOSLE DECEmBARSKOG SAmITA

Mr Sanja Mešanović

i konkurentnosti same industrije kada je reč onastupu u trećim zemljama.

šefovi država i vlada naglasili su da jetransparetnost u javnim nabavkama jedan odpreduslova funkcionisanja odbrambenog tržištai njegove konkurentnosti, smatrajući da jenadležnost Evropske komisije u nadzoruprimene dve direktive o javnim nabavkama uoblasti odbrane (2009.) neobično važna.

identifikacija unutrašnjih i međunarodnihizazova bezbednosti u okviru oblasti unadležnosti Evropske komisije, kao što jeenergetska bezbednost uslovila je potrebusinergije zajedničke bezbednosne i odbrambenepolitike i drugih politika, kao i nužnostisveobuhvatnog pristupa. ovaj principsinergetskog delovanja naročito je važan kada jereč o prostoru pravde, slobode i bezbednosti tj.rešavanju problema ilegalnih migracija,organizovanog kriminala i terorizma.

Evropska odbrambena agencija, osnovana sazadatkom da na pragmatičan, savremen imultinacionalan pristup nudi rešenja zapoboljšanje odbrambenih sposobnosti, postajesve značajnija u vreme ekonomske krize ibudzetskih ograničenja. ona je dobila dvazadatka da, do kraja 2014. analizira rezultatezajedničkih projekata i ispita mogućnostproširivanja saradnje, naročito kada je reč oprojektima koji podrazumevaju zajedničkaulaganja u odbrambene kapacitete, danaspoznata kao “udruživanje i deljenje” ili “poolingand sharing”. takođe, u zadatak joj je stavljenoda izradi adekvatan okvir za koherentnijeplaniranje razvoja kapaciteta i sposobnostiunutar Eu, uzimajući u obzir proces planiranja uokviru nato, ali i procese koji se odvijaju nanacionalnom nivou. osnova za razvojadekvatnog okvira mogao bi biti već postojećiplan za razvoj sposobnosti (capabilitydevelopment plan).

države članice su pozvane, da sa svoje strane,pokažu veću transparentnost i intenzivirajurazmenu informacija kada je reč o planiranju natehničkom nivou, tako i na nivou donosiocaodluka, kako bi omogućile veću koherentnost ikako bi se izbeglo dupliranje kapaciteta. drugimrečima, države članice bi mogle da biraju u kojim

projektima bi učestvovale, udruživale u veće ilimanje klastere i razvijale određene sposobnostii kapacitete. time bi se svakako racionalizovaloplaniranje na nacionalnom nivou, aunapređenjem zajedničkih kapaciteta, Eu bi uvećoj meri mogla da preuzme odgovornost zaintervencije u širem okruženju, dok bi nato, asamim tim i strateški fokus sad bio i ostao uoblasti azije i pacifika. (biscop, colemont, 3)

zašto Evropskoj uniji treba zajedničkaodbrambena politika? da bi imala strateškuautonomiju i mogla da utiče na razvoj događajau širem okruženju, zajedno sa svojimpartnerima ili sama i na taj način štiti svojeinterese. da bi mogla da odgovori zadacima kojeje sama sebi postavila, kao garantmeđunarodnog mira i bezbednosti unija morada:

• stalno unapređuje svoje odnose isaradnju sa globalnim, transatlanskim iregionalnim partnerima

• da razvija zajedničku bezbednosnupolitiku koja je komplementarna nato

• da unapredi sposobnosti i kapacitete zabrzo reagovanje, ukuljučujući i borbenegrupe

• da ispita i unapredi sistem finansiranjamisija uključujući i athena mehanizam

• i da obezbedi procedure i pravila koja biomogućila brže i fleksibilnijeuspostavljanje civilnih misija.

iako se uspešnost odbrambene politike Euuzima sa rezervom, zbog podele međudržavama članicama kada je reč o strateškimpitanjima, jer često zadiru u srž nacionalnogidentiteta, paradoksalno ona je jedna odnajdinamičnijih politika Eu u protekloj deceniji.kada danas govorimo o zajedničkojbezbednosnoj i odbrambenoj politici Eugovorimo o dvanaest civilnih misija i četiri vojnihoperacija u kojima je angažovano oko 7000 ljudi.samo tokom 2013. Evropska unija je počelaangažovanje u tri civilno vojne misije u libiji,maliju i centralnoafričkoj republici. Evropskomsavetu će u junu 2015. izveštaj podneti novivisoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu

Novi vek br. 06 - Februar 2014 9

politiku, a biće tu i nova Evropska komisija. zarazliku od ketrin Ešton, koja je na početkumandata imala zadatak da izgradi institucijeposle stupanja na snagu lisabonskogsporazuma, a zatim je u drugom delu mandatabila aktivnija na međunarodnom planu, njennaslednik će od stupanja na dužnost imatizadatak da zajedničku spoljnu i bezbednosnupolitiku i zajedničku bezbednosnu iodbrambenu politku stavi u funkciju većevidljivosti i efikasnosti Evropske unije kaoglobalnog aktera mira i bezbednosti.olakšavajuća okolnost koju će zateći kad stupina dužnost je ta što je odbrambena politikaprisutna i aktuelna, što se o njenimdostignućima, manjkavostima razgovara, a oreformi i evoluciji ozbiljno razmišlja.

srbija kao pridružena država Eu aktivnoučestvuje u misijama i operacijama zaupravljanje krizama Eu. nedavno smo pisali da16 pripadnika vojske srbije jesu angažovani uoperaciji atalanta a 5 u misiji u somaliji.pokazala je spremnost da učestvuje i u misiji umaliju. nedavno i zvanično potpisaniadministratvni aranžman sa Evropskomodbrambenom agencijom otvoriće mogućnostidaljeg unapredjenja odbrambenih kapaciteta,interoperabilnosti, ali pre svega doprinećedaljem razvoju vojne industrije i istraživanju kaonjenom važnom segmentu. ono što srbijipredstoji u daljem procesu približavanja jestestvaranje okvira i procedura za razvoj kapacitetaza učešće u civilnim misijama. pripreme zaovakvu vrstu angažovanja su gotovo na početku.

10 Novi vek br. 06 - Februar 2014

Literatura:

Biscop, S. and Coelmont, J. “Defence: The EuropeanCouncil Matters,” Security Policy Brief 51, December 2013.http://www.egmontinstitute.be/papers/13/sec-gov/SPB51.pdf

European Council 19/20, December 2013 Conclusions,available at:http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&t=PDF&gc=true&sc=false&f=ST%20217%202013%20INIT&r=http%3A%2F%2Fregister.consilium.europa.eu%2Fpd%2Fen%2F13%2Fst00%2Fst00217.en13.pdf

11Novi vek br. 06 - Februar 2014

Zrelo je za reforme

sukob bivšeg ministra privrede, saše radulovića,sa najmoćnijim čovekom u srbiji, liderom srpskenapredne stranke, prvim potpredsednikomvlade, i članovima njegovog kabineta, međukojima je i bivši ministar finansija i privrede,mlađan dinkić, počeo je svega dva mesecanakon što je radulović ušao u vladu, sa planomo dubinskim reformama privrede. u novembruprošle godine, saša radulović zaustavio ještetne i netransparentne privatizacije i poslovesa strancima iza kojih je stajao kabinet prvogpotpredsednika vlade.

u razgovoru za „novi vek” saša radulovićobjašnjava svoje planove i razloge da se uprkostome što je, kako kaže, „politika u srbiji blato”uključi u nju i proba da sprovede reforme kojesu zaustavljene, ali otkriva i pozadinu sukoba saprvim potpredsednikom vlade.

razgovor je vođen na samom početkuokupljanja ljudi oko izborne liste „dosta je bilo.restart.”.

-imamo parazitski sistem koji su izgradilepolitičke stranke poslednjih deset godina i svenas mnogo košta. taj sistem je dobar zaneradnike, zabušante, partijsko zapošljavanje,burazersku ekonomiju. ovo je potpunoiskrivljeno društvo koje je došlo do stadijuma dazdravo tkivo počinje da umire, jer je parazitprevelik. zbog svega toga kao društvo živimoveoma loše. demontaža tog sistema je pitanjebudućnosti srbije, naše dece i nas samih. to jecilj liste koju gradimo. moramo da izgradimojedno zdravo društvo, zdravu ekonomiju u kojojvaži pozitivna selekcija, u kojoj nas vode najbolji.zdravo društvo po uzoru na najuspešnija usvetu, koja su na zapadu.

CEAS: Za izgradnju zdravog društva ima mnogorecepata, ali je potrebna volja i konsenzus udruštvu. Za sada, kod nas nije nijedan pokušaj

Saša Radulović,

Ekonomista, finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu,licencirani stečajni upravnik, čovek velike energije, koji seokušao u pokretanju i vođenju malih i velikih preduzeća,dugogodišnji bloger, dosledno kritičan prema pljačkaškompartokratskom sistemu koji razjeda ekonomiju i sve segmentesrpskog društva. Zastupa politiku čistih računa i socijalnoodgovorne liberalne ekonomije. Pokušaj da te ideje i reformesprovede kao ministar privrede u Vladi koju su vodili lideriSrpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije završiose njegovom ostavkom, a zatim i neustavnim razrešenjemkome je Vlada pribegla.

RAZGOVOR SA SAšOm RADULOVIćEmmINISTROm PRIVREDE U OSTAVCI

Tamara Spaić - CEAS INTERVJU

uspeo, a ljudi koji su pokušavali da ih primeneuglavnom su prošli kroz blaćenje u medijima.Ko su ljudi sa kojima idete u avanturu?

Saša Radulović: ključni ljudi su sa mnom biliproteklih meseci u ministarstvu. tu je i čitav timljudi koji ne želi politički angažman, jer je politikau srbiji sinonim za blato i ljudi ne žele da ulazeu to blato. moraćemo da pokažemo da smouspešna organizacija da bi ohrabrili ljude dazaista uđu u politiku. nakon što su nam tvmediji zatvoreni, štampani malo manje, težištenaše kampanje će biti na internetu, prekodruštvenih mreža i u direktnom kontaktu saljudima.

CEAS: Ima tu kontradiktornosti. Ulazite upolitiku, a smatrate da je blato. Ljudi koji vaspodržavaju ne žele u politiku?

Saša Radulović: ulazimo jer je to jedini način dase stvari promene. u strankama ne postojipolitička volja da se uzdrmaju temelji ovogpogrešnog sistema. u stvari, oni žive od njega,utrkuju se kako da uđu u sistem i zato jedelovanje kroz bilo koju postojeću političkustranku, po našoj oceni, nemoguće, ako želimoda ukinemo sistem za privilegovane i izgradimozdravo društvo. sve stranke gledaju kako dasvoje kadrove udome uglavnom u javnomsektoru, kako da sa svojim povezanim firmamadobiju ugovore sa javnim preduzećima iinstitucijama iz kojih država može da deli novac.zbog toga imamo ovakve izbore koji su utrka koće biti koalicioni partner vladajućoj stranci, a neizbori za ideje i programe.

Nailazio sam na otpore od početka

CEAS: Ovo je partijski sistem i bez stranaka nemože da se sprovede nijedan program, pa niVaš. Potpuno ste novi na političkoj sceni, a sdruge strane, smatrate da nijedna stranka neželi da radi ono za šta se zalažete. Očekivanjeda će Vaš program biti sproveden deluje kaoutopija?

Saša Radulović: to je proces. postoje principikojih ćemo se držati prilikom pravljenja koalicija,a oni ne isključuju nikoga od drugih stranaka.principe za koje se zalažemo retoričkipodržavaju i druge partije, samo nisu spremne

da suštinski išta urade. na primer, ukidanjepartijskog zapošljavanja, pozitivna selekcija,transparentnost...

CEAS: Principi koje pominjete deo su programadepartizacije koje su gotovo sve strankepotpisale još tokom predizborne kampanje2012. godine. Ništa od toga nismo videli uprimeni.

Saša Radulović: jedno je marketinški govoriti oreformama, a potpuno drugo tako neštosprovesti. nismo ni zagrebali, a tamo gde smokrenuli da ukidamo taj partijski sistem, gde samkao ministar privrede uvodio red kod preduzećau restruktuiranju i ukidao neke privilegije, videliste da sam nailazio na otpore. moramo se boritiza uspostavljanje novog sistema i bićemootvoreni za saradnju sa svima koji prihvataju teprincipe. na celu stvar gledam dugoročno. nisucilj ovi izbori. oni jesu prilika da se o onome štosmo radili prethodnih pet meseci i daljerazgovara u javnosti i da se dugoročnofokusiramo na naredne izbore, kada ćemo bitijači.

CEAS: Ko Vas podržava, osim ljudi koji su vašineposredni saradnici iz ministarstva?

Saša Radulović: imamo veliku podršku međuprivrednicima za novu ekonomsku politiku ifokus na domaćoj privredi, a tu ne mislim samona firme koje su u vlasništvu građana srbije,nego na sve koje su registrovane u srbiji, ovdeplaćaju poreze i zapošljavaju ljude. anketegovore da je ta podrška po nekim pitanjima ipreko 80 odsto. na primer, oko smanjenjanameta na rad. dobili smo i značajnu podrškugrađana za reforme koje smo sprovodili. premaistraživanju iz decembra, gotovo 60 odsto ljudije podržavalo izmene zakona o radu. 70 odstoje podržalo ukidanje subvencija kako stranim,tako i domaćim gubitašima. 75 odsto građana jepodržalo smanjenje nameta na rad. smatramoda među građanima postoji značajan reformskikapacitet. ljudi razumeju da ovako više nemože, da nam je ekonomska poslovna politikakoju smo vodili poslednjih deset godinapotpuno propala, da je potreban novi kurs. naosnovu toga smo krenuli u ovo što radimo.

što se tiče podrške iz inostranstva, imali smoveliku podršku svetske banke za sve reforme, jer

12 Novi vek br. 06 - Februar 2014

su prepoznali da su reforme istinske, a nemarketing, da smo zaista krenuli da uvedemored u preduzeća u restruktuiranju. u javnomsektoru imamo 24.000 sindikalnih organizacija,a to je čitava jedna industrija privilegija. zdravodruštvo održava bolesne sisteme u kojima ljudii ne dolaze na posao, imaju neki svoj biznis sastrane i to se pretvorilo u stil života. to je korisnopolitičkim strankama na vlasti, jer imaju čitavsistem zavisnih ljudi. međutim, u preduzećimakoja su u restruktuiranju veći je broj ljudi koji biželeli da preduzeća profunkcionišu, da firmestanu na zdrave noge, da počne nešto da se radi.ali, paraziti su mnogo glasniji.

mislim da vladajuća stranka nema nikakveodgovore na izazove koji stoje pred srbijom,posebno ne na ekonomske. očigledno da im jemnogo važnije održanje parazitskog sistema,nego reforme koje su mogle biti sprovedene ikoje su zaustavili. verujem da će se već narednegodine otvoriti prostor za sve ovo o čemugovorimo.

CEAS: Da li ste probali da uđete u nekukoaliciju, ili da se dogovorite o učešću na listineke od postojećih stranaka, s obzirom na toda je vremena do izbora zaista malo?

Saša Radulović: nije bilo razgovora sa bilo kimo bilo kakvim koalicijama. sve što se o tomepojavljivalo u medijima je čista fabrikacija i deoblata u koje tonemo. ako učinite medijeekonomski zavisnim od države, onda država imamehanizme da ih kontroliše i ona to i čini.najveći kontrolor medija u srbiji je kabinetprvog potpredsednika vlade. opštatabloidizacija medija i svih ozbiljnih tema u srbijiobeshrabruje ljude da bilo šta pokušaju daurade. to je razlog i zašto kredibilni ljudi ne želeda uđu u politiku. morate da očekujete da ćeodmah da vas provuku kroz medijsko blato i daje to neizbežan deo ulaska u politiku.

CEAS: Američki ambasador u Srbiji je nedavnoocenio da situacija sa medijima uopšte nijeloša. Čini se da lider SNS-a uživa čvrstu podrškustranaca. Nije se jednom dogodilo da VladaSrbije bude formirana u ambasadorovomkabinetu. Šta mislite, koliki je uticaj stranogfaktora na promenu vlasti ili zadržavanjupostojećeg sistema?

Saša Radulović: igraju neku ulogu, ali ne ipresudnu. ipak, mi smo ti koji treba dapromenimo naše društvo. neće ga promeniti niEu ni sad. njima je, naravno, bitno da imamostabilnost, dobru regionalnu saradnju, daimamo održiv ekonomski sistem, a to nemamoi zbog toga je pojačana pažnja svetske banke immF-a. ali ne više od toga. oni nisu tu da namnešto nameću i smatram da i ne treba više danas pritiskaju da uradimo ono što je potrebno.

Provlačenje kroz medijsko blato

CEAS: Kad smo kod medija, Vi ste lično osetilistrašnu mašineriju proizvodnje laži koje su bileusmerene da Vam unište integritet, a samimtim i da umanje važnost i valjanost reformikoje ste predlagali. Mediji su objavljivali zaistasvašta, od toga da vozači neće da Vas voze, pado laži o Vašoj maloletnoj ćerki. Da li jepostojao jedan centar iz koga je svedirigovano?

Saša Radulović: -tabloidi se uređuju iz kabinetanajmoćnijeg čoveka u državi. provlačenje ljudina način na koji to ovde tabloidi rade jeneizdrživo. zatim, uticaj na to ko se pojavljuje nateleviziji. recimo, imao sam ozbiljne problemenakon ostavke da u javnosti progovorim orazlozima ostavke. nisam mogao da se pojavimni na jednoj televiziji.

CEAS: Koliko mislite da ćete osvojiti glasova naizborima? Šta ukoliko ne uspete da pređetecenzus i vaši glasovi budu izgubljeni, odnosnodirektno pomognu vašem najvećem političkom„neprijatelju“, najjačoj stranci – Srpskojnaprednoj stranci?

Saša Radulović: naš neprijatelj je parazitskisistem i njega napadamo. kao i oni koji gapodržavaju, a u ovom trenutku to je aleksandarvučić, lider sns-a. strategija nam je dugoročna.naravno da je moguće da ne pređemo cenzus.mi se borimo da ostvarimo cilj i da uđemo uskupštinu. to nam je cilj za ove izbore.dugoročno gledano, ono na čemu radimo jebudućnost srbije. imamo principe koje nećemopogaziti. glasovi neće biti bačeni.

gradimo nešto novo i videćemo koliko ćemouspeti da artikulišemo tu ključnu poruku, ali

Novi vek br. 06 - Februar 2014 13

mislim da je vreme zrelo za promenu, da ljudiosećaju da ovako više ne može. daćemo sve odsebe da postignemo taj cilj. reakcije građana suizuzetno pozitivne i verujemo da ćemo uspeti.nije jednostavno. počeli smo da gradimoorganizaciju tek prošle nedelje i imamopoteškoća, ali ovo je dobra prilika da našaporuka ode u javnost, da bude dovoljno jaka ida nas javnost podrži.

CEAS: Šta je recept za uspostavljanje zdravogsistema?

Saša Radulović: jedini način za rešenjeproblema u kojima se srbija nalazi je insistiranjena institucijama sistema, na domaćinskomponašanju, transparentnosti, izlasku iz partijskedržave i okretanju stručnim ljudima kojima trebadati rukovodeće položaje, na poštovanjuzakona, dobrim zakonskim rešenjima... sistemtreba da se popravlja korak po korak, zakon pozakon, institucija po institucija. u poslednjih petmeseci smo pokazali da je to moguće. nekeinstitucije smo doveli u red, kao što je agencijaza privatizaciju, siepa.

CEAS: Agenciju za strana ulaganja, Siepu, steukinuli?

Saša Radulović: nismo, ona je predviđena zaukidanje, međutim, posao koji institucija radi –privlačenje investitora i promocija izvoza –nismo ukinuli. organizaciono je agencija trebaloda prestane da postoji, ali deo tog posla bi seradio u drugim institucijama. institucije smo, utom smislu, doveli u red tako da su ljudi počelida se bave onim čime treba, da se zaista radi napromociji izvoza, a ne da imamo instituciju kojasluži samo za to da se zapošljavaju partijski

kadrovi, da se netransparentno dodeljujuugovori za izradu panela, za izlaske na sajmove,za marketing. to je ta burazerska ekonomija ukojoj zaposleni koji primaju platu od 130.000dinara neto, strankama u kasicu daju 60.000, a70.000 ostaje njima. to je sistem koji smo u siepiuspešno demontirali prethodnih meseci. on,naravno, može ponovo da se izgradi ukoliko nepostoji partijska volja da se održi.

CEAS: Bivši ministar privrede i finansija i liderURS-a, Mlađan Dinkić, obnavljanje Siepe ističekao cilj u predizbornoj kampanji?

Saša Radulović: on je deo kabineta prvogpotpredsednika vlade, pa verujem da zna šta suplanovi kabineta.

RECEPTI ZA OPORAVAK

CEAS: Institucija oko čijeg funkcionisanja ste sesukobili sa liderom URS-a je i Fond za razvoj.Mlađan Dinkić tvrdi da u Fondu postoji jakomnogo para koje ste Viblokirali, iako mnogiprivrednici vape za novcem?

Saša Radulović: Fond je upravo primer sistemaprivilegija na kome svi grade svoju priču. kadčujete takve izjave to znači da taj novac idetačno određenim ljudima koji odgovarajustrankama. to je potpuno pogrešan način da sepodrži privreda. država nema magacin para damože da ih deli. svakog meseca država mora odgrađana srbije, poreskih obveznika, da uzima dabi nekome dala. postavlja se pitanje kolika ješteta kada nekom uzmete dinar i da li je onaveća od koristi kad ga date nekom drugom.odgovor na to pitanje imamo, jer smo uposlednjih šest, sedam godina izgubili 300.000radnih mesta, smanjila se ekonomska aktivnostupravo zahvaljujući sistemu subvencija i davanjanovca od strane države. mi mislimo da je topogrešan način stimulacije privrede.

privreda primarno treba da se stimuliše na dvanačina: prvi je regulatorna reforma kojasmanjuje birokratiju i opterećenja privrede, a sdruge strane smanjenjem poreskogopterećenja, posebno na rad. kada to uradite,onda nediskreciono dobiju svi „subvenciju“ isvako od preduzeća, posebno ona kojazapošljavaju mnogo ljudi, učinite konkurentnim.

14 Novi vek br. 06 - Februar 2014

dugoročno, to je najbolji način za pomaganjeprivredi. građani vide rezultate tog propalogmodela o kome govori bivši ministar finansija iprivrede. to je katastrofalno pogrešna politikakoja nas je i dovela do ovde. smatram da srbijatreba da ide u potpuno drugom pravcu.

CEAS: Koji su principi na kojima ćete insistiratiukoliko budete ulazili u koalicije? Demontažapartijske države, najbolji na rukovodećimmestima u državi i preduzećima, čisti računi itransparentno poslovanje, šta još?

Saša Radulović: ključni deo je takođe smanjenjeučešća države u privrednom sistemu. posaodržave je regulacija i nadzor tržišta. taj deo jakološe radimo. inspekcijske službe ne rade svojposao, poljoprivredna inspekcija, radnainspekcija, pogotovo... kada kažemo da imamovišak zaposlenih u javnom sektoru, to ne značida je svuda višak. imamo manjak ljudi uinspekcijskim službama, kao i manjak lekara upojedinim oblastima, ali imamo višakadministrativnog osoblja i ogroman višak ujavnim preduzećima.

CEAS: Često se govori da imamo manjakstručnih ljudi?

Saša Radulović: problem je u negativnojselekciji. oni koji su stručni ne mogu da dođu doizražaja jer se napreduje po drugimkriterijumima. doduše, mi smo u poslednjihdvadesetak godina izgubili veliki deo stručnihljudi koji su otišli u inostranstvo i izuzetno dobrose snašli. to govori o kapacitetu društva. trebashvatiti da mi nismo ni pametniji, ni gluplji odostalih naroda, ni lepši ni ružniji. unutar našedržave ima veoma mnogo pametnih, sposobnih,vrednih. ono po čemu se, kao neuspešnodruštvo, razlikujemo od uspešnih je sistem kojije pogrešno postavljen i koji podstiče negativnuselekciju.

ljudi greše kad kažu: kada bi se svest ljudipromenila, onda bi nam bilo mnogo bolje.uopšte nije pitanje svesti, nego sistema. akouzmete bilo kog građanina srbije i premestite gau uređeno društvo, on će u roku od sedam danapočeti da funkcioniše savršeno. znači, nijeproblem u glavama ljudi. ljudi se racionalnoponašaju u propalom sistemu koji nas okružuje

i, normalno, traže način da za sebe i svojuporodicu izvuku maksimum.

CEAS: U javnosti se stekao utisak da se zalažeteza surovi liberalizam koji će dovesti domasovnih otpuštanja, penzija od 200 evra,gubitka zdravstvene zaštite, socijalnesigurnosti... Da li ste Vi neprijatelj sindikata irazgovora sa sindikalnim organizacijama?

Saša Radulović: to je deo medijskog blata u kojipropadamo, gde pokušavaju da neistinama ipoluinformacijama kreiraju javno mnjenje idiskredituju jednu ideju. mi se zalažemo za jaksistem socijalne zaštite, gde svaka porodica kojaje socijalno ugrožena i nema minimum primanjatreba da dobije iz budžeta pomoć koja bi u ovomtrenutku iznosila 9.000 dinara po porodici, plus5.000 po svakom članu. tako da bi tročlanaporodica trebalo da ima minimum od 25.000,četvoročlana 30.000 dinara. to je minimum zaživot. smatramo da svako socijalno odgovorno,humano društvo mora da omogući takav sistemzaštite ljudima koji ne mogu da rade ili se nisusnašli u uslovima tranzicije.

takođe, zdravstveno osiguranje je ustavomgarantovano i svi građani moraju imatizdravstveno osiguranje bez obzira da li im jeoverena knjižica. posao države i poreske službeje da naplaćuje poreze od firmi, a nije posaoradnika da vodi računa o tome da li jeposlodavac platio doprinose. školstvo, osnovnoi srednjoškolsko, takođe treba da budebesplatno za sve građane. kad kažemobesplatno, ne mislimo samo da ne treba da seplaća upis u školu, već da udžbenici, sveske iolovke treba da budu besplatne.

CEAS: Opisujete uslove kakvi mogu biti samo ubogatim, stabilnim zemljama. Daleko smo miod toga.

Saša Radulović: ako želite dobro uređenu,socijalno odgovornu državu morate da imatejaku tržišnu ekonomiju, zasnovanu na privatnomsektoru. ako bismo ukinuli postojeći sistemimali bismo novca da platimo sve. ovo govorimkao neko ko se poslednjih deset godina bavioanalizama ovog sistema. znam da je moguće,čak i na ovom nivou privrede, napraviti dobarsistem socijalne zaštite. ali šta ne može? ne

Novi vek br. 06 - Februar 2014 15

može dobar sistem socijalne zaštite i 20 odstoviška zaposlenih u javnim preduzećima. jer, kadimate višak zaposlenih u javnom sektoru, to jekao de luks socijalna pomoć, jer primate većuplatu nego što se može dobiti u privatnomsektoru i još ne radite ništa.

ne možete imati istovremeno dobar sistemsocijalne zaštite i burazersku ekonomiju, gdejavna preduzeća potpisuju štetne ugovore saprivatnim firmama koje su direktno vezane sapolitičkim strankama. ne možete imati sistemkoji subvencioniše obdaništa u koje svoju decudovode ljudi sa džipovima. ne možete imatiFond za razvoj koji ima dve milijarde evra, kojeje plasirao kojekakvim firmama. morate dauvedete red i, ako to uradite, dobićete dobarsistem socijalne zaštite. kad postavite zdravsistem imaćete novca za sve što treba da seplati, mogu i penzije da rastu i ukupna privrednaaktivnost da se podiže, da privatni sektor počneda funkcioniše, može čak da se sprovede i ovaporeska reforma, pa i smanjenje nameta na rad.za to nisu potrebne godine.

Prilika koja se ne propušta

CEAS: Šta Vas je navelo da poverujete da jeVlada zaista spremna da sprovede reforme?

Saša Radulović: godinama pišem šta treba dase uradi u srbiji, pet-šest godina o tome pišemna blogu b 92, sve ove teme sam pretresao višeputa. kada se otvorila prilika i aleksandar vučićme pozvao da sarađujemo i prihvatio spisakstvari koji sam predložio da treba uraditi, ja samtu priliku iskoristio. to je prilika koju ne bihpropustio. i sada da me vratite u to vreme,uradio bih isto, jer smatram da je to u interesudruštva. pokazalo se da je ponuda bilaneiskrena, da su i vladajuća i sve ostale strankeviše raspoložene za retoriku i marketing, auopšte nisu zainteresovane za demontažusistema. uprkos tome, uspeli smo dapostignemo značajne stvari. uveli smo potpunutransparentnost u funkcionisanje ministarstvaprivrede. imate na sajtu izvršenje budžetaministarstva privrede gde svakog mesecadobijete tačno koliko je novca za šta potrošenou prethodnom mesecu i tačno kom je pravnomili fizičkom licu novac otišao.

uveli smo red u agenciju za privatizaciju,napravili od nje instituciju sistema, sprečilištetne i pljačkaške poslove kao što su „vršačkivinogradi“, „prva petoletka“. uveli smo red usiepu, prekinuli izvlačenje novca prekopovezanih firmi, ukinuli smo subvencionisanje.uštedeli smo budžetu četiri i po milijarde dinara(40 miliona evra). za 2014. godinu smo napravilinov budžet, ukinuli subvencionisanje, odvojilisredstva za zdrav mehanizam obaranjakamatnih stopa u bankarskom sistemu krozgarantni fond, napravili plan za stvaranje venčerkapital industrije u srbiji koja treba da pomogneinovacijama i preduzetnicima sa novim idejamai tehnologijama... uradili smo bazične stvari.

nijedan tajni ugovor nije potpisan, sprečili smosve moguće pokušaje da se takve stvari dogode.ministar nikakve pare nikome nije delio jer jenapravljen transparentan sistem da do toga nedođe. zaustavili smo bacanje novca iz Fonda zarazvoj i paralelno sa tim uveli veliku dozuodgovornosti u preduzeća u restruktuiranju,prvo kroz pravljenje ličnih karata, popiseimovine, utvrđivanje tržišne vrednostipreduzeća i pravljenje biznis planova za 2014.godinu. Fond za razvoj je trebalo da služi zafinansiranje dela poslovnih planova za 2014.godinu. E, na tim zakonima je pala vlada.odlukom da se ide na izbore ubijene su reformekoje su bile pripremane, sa velikom štetom zasva ta preduzeća u restruktuiranju, za budžet icelo društvo.

CEAS: Tokom Vašeg ministrovanja na snagu jestupio tajni ugovor između JAT-a i Etihada. Štaznate o njemu i kakvi i čiji interesi su upozadini?

Saša Radulović: taj ugovor je potpisan pre negošto sam ušao u vladu. radio ga je bivši ministarfinansija i privrede, kao i druge ugovore sasubvencijama. u vladu sam ušao sa idejom dase takve stvari više neće raditi. u obrazloženjusvoje ostavke sam rekao da je to štetan ugovor.o detaljima ugovora neću govoriti jer je on jošuvek tajan. tražio sam da svi ugovori buduobjavljeni. motivi za potpisivanje su uvek isti,kao i oni koji stoje iza „vršačkih vinograda”. onošto sam imao da kažem rekao sam u krivičnimprijavama koje su podnete i dalje od toga nećuići.

16 Novi vek br. 06 - Februar 2014

osnovno načelo koje bi moralo da vlada je dasvaki ugovor koji država potpisuje sa bilo kimmora da bude javni dokument, javno istaknut.ako imamo partnere u svetu koji žele da imugovori budu tajni, treba da pronađu drugudržavu sa kojom će takve ugovore potpisivati. usrbiji postoje zakoni koji određuju da su ugovoriinformacije od javnog značaja i treba da bududostupni javnosti. očigledno je, međutim, dabivši ministar finansija i privrede nije usamljen ida na isti način razmišljaju stranke vladajućekoalicije, pa tako sad imamo „beograd na vodi”.to je takođe netransparentan posao koji nemože biti dobar. kapitalni projekti se ne mogutako raditi.

CEAS: Ugovor sa Fijat-om je tajan, takođe, aipak zvaničnici već godinama ističu da je Fijatnajbolja stvar koja nam se dogodila jer je,između ostalog, povećan izvoz iz Srbije?

Saša Radulović: a možda se ne bi tako mislilokad bi taj ugovor bio objavljen, možda bi svigledali drugačije. pitanje je šta smo i kolikonovca investirali u taj projekat i šta smo zauzvratdobili. uvek se u ekonomiji postavlja pitanje dali ste taj novac mogli da upotrebite bolje. jednaod prvih lekcija koje treba naučiti je da su resursioskudni i da vam trebaju optimalni mehanizmiza alokacije resursa.

CEAS: U obrazloženju ostavke kritikovali stenačin na koji je napravljen budžet za ovugodinu, između ostalog i zato što je u njegauračunat fiktivni prihod u visini od tri milijardeevra iz Ujedinjenih arapskih emirata. Nekakobode oči da se u različitim slučajevimanajavljenih investiranja ili kreditiranja pominjejedna te ista cifra – tri milijarde. Toliko jetrebalo da iznosi arapska investicija upoljoprivredno zemljište, toliki je i kredit odArapa koji nismo dobili, i za projekat „Beogradna vodi" se pominju famozne tri milijarde. Učemu je trik?

Saša Radulović: budžet je nerealan i neozbiljanu delu u kome je planirano da ćemo dobiti trimilijarde evra od arapa. ne postoji nijedandokument koji to potkrepljuje. takođe je i čitavapolitika konsolidacije potpuno promašena, jerponovo podižemo poreze i smanjujemo javnupotrošnju. to može proizvesti samo iste

rezultate koje smo imali i pre godinu dana, kadasu primenjene iste mere. rezultat je biomilijarda evra manje u budžetu od planiranog,a rebalansom je dodatno budžet promašen zatrista miliona, nakon čega smo ušli u nove četirimilijarde duga kojim smo finanisrali deficit. biosam protiv tog programa, ali je na vladi usvojentaj pristup. to je neozbiljno. zašto se u drugimugovorima javljaju slične cifre to ne mogu dakažem, jer ih nisam video. ono što sam video jerecimo ugovor al dahre oko poljoprivrednogzemljišta i to nismo dozvolili, jer je i to bio istislučaj tajnog ugovora i netransparentnogzavršetka posla kao i kod „vršačkih vinograda”,gde se ne utvrđuju ekonomski pokazatelji,opravdanost, tržišna vrednost, nego se sve radina principu dogovora.

i svuda su između neke konsultantske firmepreko kojih se uzima provizija. to svakako nijenačin na koji treba raditi. prema novom zakonuo privatizaciji i pratećem zakonu o stečaju takvestvari više neće biti moguće. to jedan od glavnihrazloga zašto je pod paravanom zakona o raduzaustavljen ključni deo reformi, a to su ova dvazakona, čijom bi se primenom uveo red upreduzeća u restruktuiranju. inače, i tapoljoprivredna zemlja, koja je trebalo da budekupljena, je iz preduzeća u restruktuiranju.

CEAS: Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju suu skupštinskoj proceduri, a lider SNS-a,Aleksandar Vučić, tvrdi da će biti usvojeni. Toje istovremeno jedan od glavnih argumenatana osnovu kojih Aleksandar Vučić tvrdi dareforme nisu zaustavljene, nego ste Vi,naprotiv, njega razočarali i počeli da se bavitepolitikom.

Saša Radulović: razočarenje je upravo obratno.ja sam se razočarao u njegov kapacitet i želju daišta promeni. ne samo da nema reformskikapacitet, nego nije ni dorastao poslu kojiobavlja. to se ne odnosi samo na njega, nego načitav niz lidera. vreme će pokazati šta je istina.ono u šta sam se uverio jeste da oni svi verujuu vaninstitucionalno postupanje i odlučivanje.znači, sistem nije bitan, zakoni nisu bitni, odlukese donose onako kako im se dopada.

recimo, 20. januara je održan sastanak kome suprisustvovali premijer, prvi potpredsednik

Novi vek br. 06 - Februar 2014 17

vlade, predstavnici dva sindikata i jedanpredstavnik poslodavaca. bio je to neformalnisastanak petorice ljudi na kome su doneteodluke o reformskim zakonima. to je potpunovaninstitucionalno odlučivanje. prvo, bez obzirana to što su tu dva najmoćnija čoveka iz vladebila, to nije bila sednica vlade. postoji procedurapo kojoj vlada donosi odluke. mi ni dan-danasnemamo formalnu odluku vlade o tome. sdruge strane, rekli su da je to bio kolegijumsocijalno-ekonomskog saveta, a takvo telo nepostoji. postoji socijalno-ekonomski savet, čijisam član. odluke se donose konsenzusom, štoznači da ni takve odluke nije bilo. neobaziranjena zakone i institucije dostiglo je vrhunac nakonmoje ostavke. po ustavu, nakon ostavkepremijer je mogao da tekst moje ostavkeprosledi skupštini i da skupština na narednojsednici konstatuje ostavku i moj mandat biprestao. umesto toga i bez obzira na ono štopropisuje ustav, zakazali su sednicu vlade nakojoj je raspuštena skupština. time je vladapostala tehnička, a nakon toga je tehničkipremijer odlučio da me razreši, i to posle mojeostavke.

nakon razrešenja imenovan je neko da preuzmenadležnosti ministra privrede, što takođe nepostoji u zakonu i ustavu, a ja sam ostaoministar privrede. nisu znali kako da nazovučoveka koji je preuzeo nadležnosti ministra, pasu izmislili termin „koordinator". još uvek imamtitulu ministra privrede i još sam član vlade, jerskupština nije konstatovala ostavku ili prihvatilazahtev za razrešenje. mi se stalno tako krećemovan zakona.

CEAS: Kakva će biti sudbina reformskih zakonakoje ste predložili?

Saša Radulović: jedan od uslova svetske bankeje bio da se usvoje ti zakoni, ali su rekli i da nećeodobriti novi kredit od 250 miliona dolara akobude izbora, zato što ne žele da tim novcempomognu strankama na vlasti u izbornojutakmici. to je bilo poznato još u decembru.pošto je i prvi potpredsednik znao da novcaneće biti ako ide na izbore onda mu ni ovi zakoninisu bili bitni. ali mu je marketinški bilo važnoda prikaže kao da i dalje želi te zakone.

recimo, da su zakoni prošli, direktor rtb-a borviše ne bi mogao da bude na toj funkciji, jer ne

bi bio zaštićen od političkih stranaka. sadavidimo da predstavlja sns u boru, što vam jasnogovori o tome koji je reformski kapacitetaleksandra vučića što se tiče uvođenja reda upreduzeća u restruktuiranju. zakoni suzaustavljeni i mislim da od njih nema ništa i daće doživeti značajne izmene. stranke na vlastineće da se odreknu čitavog haosa, jer su samou njemu sposobni da rade, udome sve svojekadrove i održavaju veliku političku mašineriju.ako pratite društvene mreže, znate da jepartijsko zapošljavanje na katastrofalnom nivouu javnim preduzećima, da je postalo potpunobesmisleno. ljudi to znaju.

CEAS: Ministar finansija, Lazar Krstić, je ujednom trenutku izašao sa podatkom da seposlednjih meseci zapošljavalo po 1.800 ljudimesečno u javnim preduzećima. Rekao je tokao da je iz neke nevladine organizacije, a nečlan Vlade u čijoj su nadležnosti ta preduzeća.

Saša Radulović: konstantno se šalju porukekako postoje problemi u javnom sektoru, alinikako da nešto uradite. mehanizmi zasprečavanje toga postoje. recimo, pošto jeministarstvo privrede ulagalo primedbe na sveposlovne planove javnih preduzeća za 2014.godinu i tražilo red, dogodilo se da su prestali danam šalju te poslovne planove na saglasnost.tako je, na primer, finansijski plan pošta srbijeusvojen, iako ministarstvo privrede uopšte nijeobavešteno da postoji plan.

cEas: odmah nakon objavljivanja obrazloženjavaše ostavke na sajtu ministarstva privrede izsns-a je, putem stranačkog saopštenja,zatraženo da se pokrene krivična istraga„kriminalnih radnji” koje ste navodno počinili, aubrzo su po medijima počele priče onezakonitom angažovanju u Hipo banci,astronomskim honorarima…to je klasičanprimer zastrašivanja.

Saša Radulović: bilo je toga i ranije. setite sečlanaka o šoferima, o stečajnom upravniku,mojim fantastičnim zaradama, o tome da samstrani špijun… počelo je mnogo ranije, onogtrenutka kad su nam konflikti unutar vladepostali jači. kulminiralo je pričom o mojojmaloletnoj ćerki koja nije tačna. znali su da nijetačna. objavljena je po nalogu iz kabineta prvogpotpredsedika vlade i svaka mogućnost dalje

18 Novi vek br. 06 - Februar 2014

komunikacije je, što se mene tiče, prestala. višenije bilo mogućnosti za dalji razgovor.

Reforme za godinu dana

CEAS: Da li su Vas uplašili, jer, cilj svega toga jebio da se uplašite?

Saša Radulović: da su me uplašili ne bih radioovo što radim i ne bih kao ministar zaustavio sveugovore za koje su oni želeli da budu potpisani.to je blato u koje pokušavaju da uvuku sve, daljudima svi izgledaju isto. postižu taj efekat kodglasača. ljudi uglavnom ne veruju u to, alidovoljno je da probude sumnju. tako, u stvari,održavaju sistem i sprečavaju svakoga ko neštoželi da promeni i uđe u političku borbu...jer,svako zna šta ga čeka.

CEAS: Institucije države su jako slabe i poduticajem politike. Da li se plašite da biste moglibiti uhapšeni?

Saša Radulović: taman posla. radim zatužilaštvo i policiju unazad pet godina. radimkao ekspert za stečaj i berzu, radio sam nanekim od najvećih slučajeva, recimo na 24privatizacije. te stvari o kojima se govori nemajunikakve veze sa istinom.

CEAS: Da li je neko u proteklih par godinahapšen bez osnova? Opozicija tvrdi da sumnoga hapšenja njihovih članova u stvaripolitički progon.

Saša Radulović: o tome ne mogu da govorim jersam na nekim slučajevima radio i u svima njimaje bilo privrednog kriminala. postoji deopolitičke kriminalizacije, to je činjenica. kadvodite postupke preko medija, to ukazuje datoga ima. to istovremeno ne znači da nije biloprivrednog kriminala u mnogim od tih slučajeva.mnogo je veći problem selektivnost, jedneprocesuiraju, a druge ne, zavisno od promenena vlasti. toga ima veoma mnogo. pravosuđe jeveliki problem u državi, posebno u ocenjivanjukvaliteta rada tužilaca i sudija. sve smoreformisali, ali taj deo nikako da ustanovimo -koji su kriterijumi za ocenjivanje. drugi problemje neujednačenost pravosudne prakse, da poistom činjeničnom stanju ne možete da dobijetedve dijametralno suprotne presude, zavisno od

toga koje su stranke u postupku. to je „rak rana”našeg pravosudnog sistema. rešenja uopštenisu komplikovana, topla voda je već izmišljena,ali ne postoji volja da se rešenja sprovedu.

CEAS: Nedavni burni protesti u Bosni iHercegovini bili su pobuna i reakcija ljudipritisnutih parazitskim sistemom birokratije isistema koji se razvio do sumanutih oblika.Smatrate li da je i u Srbiji moguća takvapobuna?

Saša Radulović: biH je u gorem položaju negosrbija, posebno Federacija biH koja ima jedan,do apsurda doveden, sistem birokratije. oniimaju primer sistema koji postoji u srbiji, alimislim da je na većem nivou, da je došao dopucanja. ljudi osećaju da teško žive, ali srbija jošnije na tom nivou. problemi su slični. da li ćemozavršiti kao biH, ili ćemo izaći iz blata zavisi odrezultata ovih izbora.

nije nepoznat fenomen u svetu da postojepromašene države koje opstaju godinama.međutim, nije pitanje da li je moguće održavatitakvu propalu državu. naše pitanje bi trebalo dabude - da li možemo da se promenimo.smatram da možemo. za ozbiljne reforme ipromenu ključnih karika sistema dovoljna jejedna godina. umesto da brzo sprovedemoključne reforme i da onda radimo na tome dasistem zaživi, mi imamo revoluciju koja traje. usuštini, ništa ne menjamo, ništa se ne događa,stalno govorimo o reformama, iritiramograđane tako da se naježe čim čuju tu reč jerznaju da to ne znači ništa, jer mi nijednureformu nismo sproveli.

CEAS: Srbiji je uvek nedostajala jasna strategijaspoljne politike koja je veoma važna zaekonimiju. Da li mislite da je konačno došlovreme da se umesto četiri maglovita stuba nakoje se Srbija oslanja u spoljnoj politici i umestonetransparentnih energetskih ugovora saRusima, poput onog o NIS-u ili „Južnom toku”,ili Arapima, zauzme strateški pravac kaZapadu?

Saša Radulović: srbija treba prvo da odaberesebe. nije problem u rusima, nego unetransparentnosti ugovora. nema nikavogproblema da naše tržište bude otvoreno i za

Novi vek br. 06 - Februar 2014 19

rusiju, belorusiju ili kinu i za zapadne zemlje, alimora da funkcioniše po transparentnim, jasnimuslovima, da svi budu pozvani i da svi imajujednak pristup. time se štite interesi srbije.strateški je put ka Eu i vrednostima koje postojeu Eu najbolji. regionalna saradnja je takođevažna i tim putem smo krenuli. na celom tomputu moramo da vodimo računa o našiminteresima, jer samo od nas zavisi kakvo ćemodruštvo izgraditi. treba da težimo tome dastvorimo uređeno društvo, a najuređenijadruštva su na zapadu.

CEAS: Imali smo u skorijoj prošlostireformatore poput Antea Markovića,Dragoslava Avramovića, Milana Panića, koji suiz sfere ekonomije utrčali na teren politike inisu uspeli. Da li vidite sličnosti i da li učite nanjihovim greškama?

Saša Radulović: pokušavamo. da li smo naučilii da li se iz onoga što se njima događalo možedovoljno naučiti ne možete da znate dok nevidite. postoje sličnosti i mislim da smo

prepoznali ključne poluge koje treba da sepromene i da javnost to vidi. reakcija onih kojisu našim delovanjem bili ugroženi bila je takovelika da pokazuje da smo zaista uboli u osinjegnezdo. to je radio i ante marković i drugireformatori. delom smo analizirali te slučajevei čini se da se ponavlja kod svih jedna stvar: uodređenim momentima su pravili kompromisekoji su ih kasnije koštali, i da u određenimtrenucima nisu prepoznali priliku koja se otvorilai prilično su blago ušli da je zgrabe. kad topropustite, na kraju platite cenu.

na principima nećemo praviti kompromise. onisu mogući na konkretnim rešenjima, koja su uskladu sa principima, kao što smo postiglikompromis sa reprezativnim sindikatima okozakona o radu dan pre ostavke. postoji i želja dase razgovara sa svim akterima u društvu, ali nesa parazitima o održanju parazitskog sistema.naša deviza je „ako ne mi, ko?” i „ako ne sada,kada?”.

20 Novi vek br. 06 - Februar 2014

21Novi vek br. 06 - Februar 2014

Uvod

zajednička istorija, kultura i religija uticali su naformiranje odnosa između srbije i rusije kao ina percepciju drugih aktera u međunarodnimodnosima srpsko-ruske saradnje. između istokai zapada, kao „tampon država“ u perioduhladnog rata, sFrj, u čijem sastavu je bila srbija,doživela je raspad posle hladnog rata, kada jenestala blokovska podela sveta. Evropa seujedinjavala, ali je zapad kroz prizmuunutrašnjeg sukoba na prostoru bivšejugoslavije u srbiji video rusiju. deostanovništva srbije još oseća veću bliskost sa

rusijom, što je, uz proglašenu vojnuneutralnost, stvorilo utisak da se srbija nalaziizmeđu Evropske unije i nato-a, s jedne strane,i Evroazijskog ekonomskog saveza i organizacijaza kolektivnu bezbednost i saradnju (odkb)1 sdruge strane, iako je počela pregovore opristupanju Eu (21. i 2014.) i članica je programanato-a - „partnerstvo za mir“ (2006).

deklaracija o strateškom partnerstvu srbije irusije2 potpisana je u sočiju, 24. v 2013. godine

1 parlamentarna delegacija srbije primljena je, u svojstvuposmatrača, u parlamentarnu skupštinu organizacija zakolektivnu bezbednost i saradnju (odkb), 12. iv 2013.kao osnivač regionalnih bezbednosnih organizacijaevroazijskog prostora, rusija je u okviru organizacije zakolektivnu bezbednost i saradnju (1992.), sa državamana prostoru bivšeg sssr (belorusija, kazahstan,jermenija, kirgistan, tadžikistan) uspostavila vojno-tehničku i vojno-ekonomsku saradnju, obezbeđivanjegranica, zajedničko obrazovanje kadrova i njihovuspecijalizaciju u bezbednosno-vojnoj oblasti i borbiprotiv terorizma. cilj ove organizacije jeste učešćezemalja članica samostalno ili sa drugim državama ilimeđunarodnim organizacijama u sistemu kolektivnebezbednosti Evrope, uspostavljanje i razvijanjeravnopravnih partnerskih odnosa sa nato-om i drugimvojno-političkim organizacijama i regionalnimstrukturama radi održavanja mira.

2 strateško partnerstvo srbije i rusije zasniva se nademokratskim vrednostima koje obe zemje dele,principima suvereniteta, ravnopravnosti i teritorijalnecelovitosti država, mirnog rešavanja sporova, uzjamnogpoštovanja i koristi, nemešanja u unutrašnje stvari iobaveza država da ne jačaju sopstvenu bezbednost naračun drugih. cilj partnerstva je da se odnosi između dvedržave podignu na najviši mogući nivo, istovremenojačajući tesnu i dinamičnu bilateralnu saradnju i nameđunarodnoj sceni, uključujući saradnju u okviru un-a i drugih međunarodnih organizacija i napore za jačanjemira i bezbednosti u Evropi. strateško partnerstvoobuhvata i bilateralnu trgovinsko-ekonomsku razmenu,povećanje investicija, saradnju u oblasti transporta itransportne infrastrukture, energetike i realizacijuzajedničkih projekata u oblasti nafte i gasa; saradnjuministarstava unutrašnjih poslova radi borbe protivorganizovanog kriminala, terorizma i trgovinenarkoticima; saradnju ministarstava odbrane i oružanihsnaga; naučno-tehničku i industrijsko-tehnološkusaradnju i onu u oblasti obrazovanja i kulture;predupređivanje vanrednih situacija i eliminisanjenjihovih posledica.

Jasminka Simić radi kao naučni saradnik inovinar-urednik u Radio-televiziji Srbije

Jasminka Simić

EKONOmSKI ASPEKTI STRATEšKOG PARTNERSTVASRBIJE I RUSIJE

Dr Jasminka Simić

i na to je uticalo nekoliko razloga:1. politički, kao što je podrška rusije uočuvanju suvereniteta i teritorijalnogintegriteta srbije, odnosno nepriznavanjejednostrano proglašene nezavisnostikosova i metohije (17. ii 2008.); 2. Ekonomski, kao što je saradnja krozzaključene sporazume u oblasti trgovine ienergetike i izgradnja gasovoda „južni tok“kroz srbiju (24. iX 2013.);3. bezbednosni, kao što je izgradnjasrpsko-ruskog humanitarnog centra zavanredne situacije u nišu (2011.), radiobezbeđivanja smeštaja za oko 2.000 ljudiu slučaju vanrednih situacija, prvenstvenou srbiji i u drugim delovima balkana, alitakođe i u državama članicama Eu.3

koliko je saradnja srbije sa rusijomkompatibilna sa glavnim spoljnopolitičkimprioritetom srbije, članstvom u Eu? šta su njeneprednosti i nedostaci? da li u okviru strateškogpartnerstva dominira ekonomska saradnjaposebno u uslovima aktuelne svetskeekonomske krize i činjenice da je u 2013. godinirusija bila četvrti spoljnotrgovinski partnersrbije u izvozu sa učešćem od 7,2%, a treći uuvozu sa učešćem od 9%? to su pitanja na kojaćemo odgovoriti u ovom tekstu, korišćenjemanalize dokumenata i statističkih podataka kojise odnose na trgovinsku razmenu dve zemlje,komparativne metode energetske saradnje sarusijom i obaveza u toj oblasti prema Eu, kao ianalizom pojedinačnih slučajeva, mogućihposledica saradnje srbije sa Eu i rusijom isavezima koje ona predvodi.

Trgovinska saradnja Srbije i Rusije

srbija i rusija institucionalizovale su bilateralneekonomske odnose potpisivanjem nekolikoključnih sporazuma. najznačajniji je sporazumo slobodnoj trgovini sr jugoslavije i ruskeFederacije potpisan u avgustu 2000. godine, pokome je oko 99% proizvoda oslobođeno

plaćanja carine u međusobnom prometu, poduslovom da je zadovoljena klauzula 51%domaćeg porekla proizvoda (51% ad valorem F-co fab.). lista proizvoda isključuje putničkavozila, ali automobilski delovi, kamioni, autobusii poljoprivredni traktori mogu se izvoziti u visiniod 1% carinske stope. bescarinska trgovinapotvrđena je protokolom o proširenjusporazuma o slobodnoj trgovini srj i ruskeFederacije, koji su vlade republike srbije i ruskeFederacije potpisale 22. vii 2011. godine ubeogradu. protokolom se uvodi liberalizacijameđusobne trgovine za sve vrste tepiha i podneprekrivače, nameštaj, registar kase, monitore iprojektore, televizorske prijemnike, skrob iglikozu, sirup.

među značajnim sporazumima je i onajpotpisan između vlade republike srbije i vladegrada moskve, kojim je omogućena saradnjaširokog obima, u oblasti industrije i saobraćaja,trgovine, građevinarstva, otvaranja zajedničkogposlovnog informaciono-trgovinskog centra,bankarstva, turizma, međusobnih odnosatrgovinsko-industrijskih komora i izložbenedelatnosti, zdravstva, zajedničkih aktivnostimalih i srednjih preduzeća. tokom zvaničneposete tadašnjeg premijera i aktuelnogpredsednika rusije, vladimira putina, 23. iii2011. godine, potpisani su: sporazum odrumskom saobraćaju, radi lakšeg prometaputnika i robe između dve zemlje, sporazum onaučno-tehničkoj saradnji, sporazum o saradnjiu oblasti turizma, kao i sporazum o saradnjibeograda i ruske elektroenergetske kompanijesankt peterburg ad „interrao“ – namenjenunapređenju funkcionisanja toplotno-energetskog sektora grada, sporazum oosnivanju zajedničkog preduzeća kompanije„galenika“ i ruske farmaceutske agencije.zaključenim bilateralnim sporazumima, kao iprotokolima i drugim pravnim dokumentima,stvoren je pravni okvir za dinamičan razvojsaradnje dve zemlje.4

22 Novi vek br. 06 - Februar 2014

3 iz srpsko-ruskog humanitarnog centra u nišu, u slovenijuje poslato (8. ii 2014.) pet agregata mobilne elektrane radipomoći stanovništvu u saniranju posledica strujnogkolapsa nastalog usled ledene kiše i meteorološkihnepogoda. u leto 2012. ruski avion (berijev b 200) ihelikopter (kamov k-32) angažovali su se u akciji gašenjapožara nastalih usled suše u srbiji i bili su smešteni ucentru za vanredne situacija u nišu.

4 u pripremi su sporazumi kojima bi se ojačale trgovinskeveze između dve zemlje: sporazum između vladerepublike srbije i vlade ruske Federacije o uzajamnojzaštiti prava na rezultate intelektualnog rada koji sekoriste i dobijeni su u procesu bilateralne vojno-tehničkesaradnje; sporazum o vazdušnom saobraćaju; sporazumo saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; sporazum uoblasti pomorskog saobraćaja; sporazum o saradnji uoblasti saobraćajne infrastrukture.

konstanta u robnoj razmeni dve zemlje jestedeficit na srpskoj strani zbog uvoza energenataiz rusije u obimu između 60% do 80%.5

do početka svetske ekonomske krize 2008.godine bio je primetan trend porasta izvoza iuvoza, da bi njihov pad nastao već u 2009. u2010. godini ostvaren je značajan rast srpskogizvoza od oko 55% u poređenju sa 2009. u2011. godini izvoz iz srbije zabeležio je rast odoko 49%. ukupna robna razmena srbije i rusijeu 2012. godini dostigla je 2 milijarde 719,3miliona dolara (2.719,3 miliona dolara) što je biopad od 21% u odnosu na 2011. izvoz iz srbijeiznosio je oko 9,5% i njegova nominalnavrednost bila je 871,4 miliona dolara. uvoz jesmanjen za oko 30,7% sa nominalnomvrednošću od 1 milijarde 847,9 miliona dolara(1.847,9 miliona dolara). negativan saldo utrgovini srbije i rusije iznosio je 976,5 milionadolara (energenti čine 57% ukupnog uvozasrbije iz rusije, ne računajući energente utrgovinskoj razmeni srbija beleži suficit u visiniod oko 77 miliona dolara). rusija je u 2012.godini bila peti partner srbije kod izvoza saučešćem od oko 7,6%, a drugi u uvozu saučešćem od oko 10,2%. pokrivenost uvozaizvozom iznosila je oko 47%.

u 2013. godini ukupna robna razmena srbije irusije iznosila je 3 milijarde 34,4 miliona dolara(3.034,4 miliona dolara), što je rast od 11,6% uodnosu na 2012. izvoz iz srbije zabeležio jerekordan rezultat uz rast od 22,2% i njegovanominalna vrednost iznosila je 1 milijardu 65,2miliona dolara (1.065,2 miliona dolara). uvoz jebio u padu, da bi u poslednjem kvartalu ostvarioznačajan rast, što u ukupnom proračunupredstavlja rast od oko 6,6%, sa nominalnomvrednošću od 1 milijarde 969,3 miliona dolara(1.969,3 miliona dolara). negativan saldo utrgovini srbije sa rusijom iznosio je 904 milionadolara. rusija je u 2013. godini bila četvrtipartner srbije u izvozu sa učešćem od oko 7,2%,a treći u uvozu sa učešćem od 9%. pokrivenostuvoza izvozom iznosila je 54%.

najzastupljeniji proizvodi u izvozu na ruskotržište su: voće i povrće, obojeni metali, razni

gotovi proizvodi, električne mašine, aparati iuređaji, medicinski i farmaceutski proizvodi, kaoi proizvodi od kaučuka. iz rusije se tradicionalnonajviše uvoze energenti, nafta i gas, kao iobojeni metali i đubriva.6

najveći izvoznici su: valy doo - valjevo, tarkettdoo - bačka palanka, Hemofarm ad - vršac,grundfos manufacturing, Fbc ad - majdanpek,tigar tyres doo - pirot, impol seval ad -

Novi vek br. 06 - Februar 2014 23

5 izvor: privredna komora srbije, informacija ospoljnotrgovinskoj razmeni republika srbija- ruskaFederacija, 4. ii 2014 http://www.pks.rs

6 rusija raspolaže bogatim nalazištima ruda i minerala:nafta i gas, kameni i mrki ugalj, treset, gvozdena ruda,bakar, olovo, cink, aluminijum, kalaj, hrom, volfram, nikl,mangan, platina, zlato, srebro, dijamanti, azbest, fosfati;hidro-energetskim potencijalom i ogromnimprostranstvom pod šumom. u 2011. godini rusija jepostala svetski lider u proizvodnji nafte i druga poproizvodnji prirodnog gasa. poseduje najveće svetskerezerve ovog energenta, dok je po rezervama uglja nadrugom mestu i osma po rezervama sirove nafte. jedanje od vodećih izvoznika metala, poput čelika ialuminijuma.

Tabela 1:Robna razmena Republika Srbija-RuskaFederacija (u milionima USD$)

GODINA IZVOZ UVOZ UKUPNO SALDO

1990 1,197.1 1,063.4 2,260.5 +133.7

1991 823.0 675.7 1,498.7 +147.3

1996 156.3 214.8 371.1 -58.5

1997 176.3 439.5 615.8 -263.2

1998 152.1 520.8 672.9 -368.7

1999 72.9 211.2 284.1 -138.3

2000 85.7 304.7 390.4 -219.0

2001 79.5 664.9 744.4 -585.4

2002 90.7 777.2 867.9 -686.5

2003 126.6 1,023.3 1,149.9 -896.7

2004 157.7 1,401.1 1,558.8 -1,243.4

2005 225.8 1,655.7 1,881.5 -1,429.9

2006 314.1 2,142.8 2,456.9 -1,828.7

2007 451.5 2,625.9 3,077.4 -2,174.4

2008 553.0 3,488.7 4,041.7 -2,935.7

2009 349.8 1,982.9 2,332.7 -1,633.1

2010 534.7 2,157.1 2,691.8 - 1,622.4

2011 795.7 2,665.9 3,461.6 - 1,870.2

2012 871.400 1,847.900 2,719.300 - 976.5

2013 1,065.154 1,969.257 3,034.411 - 904.103

sevojno, Holding kablovi ad - jagodina (urestrukturiranju), valjaonica bakra sevojno ad -sevojno, sintelon doo - bačka palanka.

najveći uvoznici iz rusije su: nis ad - novi sad,jp srbijagas - novi sad, impol seval ad -sevojno, Fbc ad - majdanpek, valjaonica bakrasevojno ad - sevojno, doo promist - novi sad,tigar tyres doo - pirot, železara smederevo,unifert doo - beograd, agrofert doo - novisad.

Sporazum o bescarinskoj trgovini saRusijom i Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju EU - pro et contra

bescarinski trgovinski sporazum sa ruskomFederacijom čini srbiju posebno privlačnom zastrane investitore i proizvođače, pošto je jedinadržava izvan zajednice nezavisnih država kojauživa beneficije bescarinske trgovine sarusijom. roba proizvedena u srbiji, ili ona čijase preovlađujuća vrednost dodaje u srbiji,smatra se da je srpskog porekla i podleže režimuplaćanja od 1% carinske stope prilikom ulaskana rusko tržište.

za deo javnosti i političkih stranka u srbiji„bescarinski sporazum sa ruskom Federacijomnajveća je konkurentna prednost srbije uodnosu na sve zemlje u Evropi, jer povećavamogućnosti izvoza, privlačenja stranih investicijai otvaranja novih radnih mesta...srbija treba daodustane od puta u Evropsku uniju i da proglasipolitičku neutralnost, jer je to najbolji put zaočuvanje izvanrednih političkih i ekonomskihodnosa sa rusijom”.7 istovremeno, kritikujesporazum o stabilizaciji i pridruživanju Eu (ssp)potpisan 28. iv 2008. godine, koji je stupio nasnagu 1. iX 2013. godine, posle ratifikacije svihdržava članica Eu. ovaj sporazum državipotpisnici omogućava bescarinski pristuppojedinim ili svim tržištima u okviru Eu(industrijska roba, poljoprivredni proizvodi),finansijsku i tehničku pomoć, dok državapotpisnica izražava svoju opredeljenost dasprovede političke, ekonomske, trgovinske ireforme u oblasti ljudskih prava.

potpisivanjem ovog sporazuma srbija seobavezala da će započeti usklađivanje koje će sepostepeno proširivati na sve elemente pravnihtekovina unije, do kraja prelaznog periodautvrđenog u čl. 8. ssp, odnosno do istekaperioda od šest godina, i to u oblastima odsuštinskog značaja za funkcionisanje zoneslobodne trgovine, koja se uspostavlja sa Eu. teoblasti sadržane u naslovu 6. ssp-a„usklađivanje zakonodavstva, primena propisai pravila o konkurenciji“, ključne su ufunkcionisanju jedinstvenog tržišta Eu i odnosese na pravila o zaštiti konkurencije i kontrolidržavne pomoći, zaštiti intelektualne,industrijske i komercijalne svojine, dodeli javnihnabavki, standardizaciji i usklađenosti tehničkihpropisa, zaštiti potrošača, a svaka od ovih oblastipredstavlja jednu od 35 pregovaračkih poglavlja,koje svaka zemlja mora da ispuni da bi postalapunopravni član Eu.

usklađivanje u početnoj fazi usredsređeno je naosnovne elemente pravnih tekovina ounutrašnjem tržištu, pravosuđe, slobodu ibezbednost, kao i na druga područja vezana zatrgovinu, da bi se u kasnijoj fazi srbija fokusiralana preostale delove pravnih tekovina zajednice.da bi ispunila obaveze iz ssp-a, srbija je usvojilanacionalni program za integraciju (npi, 2007.)koji obuhvata sve obaveze iz ssp-a, ali i svapoglavlja prava Eu.

od 1. januara 2014. u potpunosti je liberalizovanuvoz proizvoda (od kože, papira i kartona,obuće, keramičkih proizvoda, stakla i proizvodaod stakla, gvožđa i čelika i proizvoda od njih,bakra i proizvoda od bakra, aluminijima iproizvoda od aluminijuma, električnih mašina iopreme, moto-kultivatora i traktora manjesnage, novih i polovnih putničkih i teretnihvozila, bicikala, oružja i municije, kao inameštaja), uz zadržavanje određenog nivoacarina za najosetljivije poljoprivredne proizvode(suncokretovo i sojino ulje, cigarete, šećer, mesoi mesne prerađevine, mleko u prahu, sirevi, jaja,med, kukuruz, pšenično brašno, razno voće ipovrće, i drugo). takođe, na osnovu ssp-a od 1.i 2017. godine, državljani država članica Eu moćiće slobodno da kupuju poljoprivredno zemljišteu srbiji.

24 Novi vek br. 06 - Februar 2014

7 videti: nenad popović, politička neutralnost iekonomija, Fond slobodan jovanović, beograd, 2014.

opadanje prihoda budžeta usled ukidanja carinana robu iz Eu (tokom jednostrane primene ssp-a), glavne su primedbe upućene ssp-u.

bescarinski sporazum sa rusijom kao pozitivnastrana trgovinske razmene sa ovom zemljom nedovodi se u pitanje (posebno što se odnosi navećinu ključnih industrijskih proizvoda, sa malimbrojem izuzetaka i godišnjih naknada).8 ali ga netreba posmatrati u političkom kontekstuevrointegracija gde je srbija ostvarila visokstepen institucionalne povezanosti sa Eu izapočela pregovore o pristupanju uniji. izvoz uEu čini 60% ukupnog izvoza srbije, zbog čega jeEu važan ekonomski partner. u 2013. godiniitalija je bila prvi spoljnotrgovinski partner(saradnja sa Fiat-om), a zatim nemačka, koja jeto mesto zauzimala prethodnih godina. srbija jegeografski bliža delu Evrope koji je već u sastavuEu, jer se graniči sa mađarskom, rumunijom,bugarskom i Hrvatskom, što olakšavameđusobnu trgovinu (npr. transport robe). zasrbiju je najvažnije da održi dinamikupregovaračkog procesa sa Eu, kojapodrazumeva nastavak demoktaskih reformidruštva i ekonomski oporavak čime bi

realizovala prioritetni cilj ulaska u Eu i zaokružilajedan deo svoje istorije. saradnja sa ostalimdržavama, prvenstveno onim u usponu iz grupebriks i sad, kompatibilna je sa ovimprioritetom.

„Južni tok’’ i Evropska energetskazajednica – komplementarnost ili

konkurentnost?

najvidljiviji aspekt ekonomskih odnosa srbije irusije jeste saradnja u oblasti energetike iizgradnja gasovoda „južni tok” kroz srbiju.

„južni tok” je ruski projekat snabdevanjazapadnog dela Evrope prirodnim gasom, dužine2.853 km koji vodi preko crnog mora iteritorijalnih voda turske do bugarske, srbije sadva kraka ka bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. izsrbije gasovod prolazi kroz mađarsku, sloveniju,austriju, do italije. kapacitet je 63 milijardekubnih metara gasa godišnje. puštanje gasovoda„južni tok” u promet planirano je do kraja 2015.

glavni partner ruskog gasproma u projektu„južni tok” je najveća italijanska kompanija Eni(20% učešća), nemački vinterštal basF (15%) ifrancuski EdF (15%). rusija je potpisalameđuvladine sporazume sa šest država članicaEu, bugarskom (18. i 2008.), mađarskom (28. ii2008.), grčkom (29. iv 2008.), slovenijom (14.Xi 2009.), Hrvatskom (2. iii 2010.), austrijom(24. iv 2010.) i srbijom (25. i 2008.), koja niječlanica Eu, ali pripada Evropskoj energetskojzajednici.

izgradnja kraka gasovoda „južni tok” kroz srbijudužine 400 km deo je ugovora o nafti iprirodnom gasu koji su bivši predsednici srbije irusije, boris tadić i dimitri medvedev potpisaliu moskvi 24. Xii 2008. godine. po ovomugovoru, gasprom njeft dobija 51% akcija uvlasništvu u naftnoj industriji srbije (nis) za 400miliona evra u gotovini i 550 miliona evra uinvesticijama. vrednost radova izgradnjegasovoda kroz srbiju procenjuje se na oko 1,7milijardi evra, što je na sebe preuzeo gasprom.taj novac bi rusija nadoknadila od prihodadobijenih od tranzitnih taksi, kada počnu dapristižu. izgradnja gasovoda „južni tok”, počelaje 24. Xi 2013. godine prvim varom u šajkašima

Novi vek br. 06 - Februar 2014 25

5 rusija je spremna da podrži sve inicijative kojedoprinose razvoju rusko-srpskih odnosa, ne samo upogledu politike i ekonomije, nego i u oblastima kulture,nauke, obrazovanja i duhovnosti, a jedan od takvihprojekata jeste obnova ruskog nekropolja u beogradu.

TRŽIšTE TRGOVINSKIREŽIm

BROJSTANOVNIKA

Evropska unija

sporazum ostabilizaciji ipridruživanju(ssp)

507,890,191

sadgEnEralizovanisistEmprEFErEncijala

317,495,000

rusija, bElorusija,kazaHstan

sporazum oslobodnojtrgovini

177,254,573

cEFtasporazum oslobodnojtrgovini

21, 907,354

EFtasporazum oslobodnojtrgovini

13, 389,956

turskasporazum oslobodnojtrgovini

76,667,864

UKUPNO 1,083,259,142

Tabela 2: Ekonomska tržišta sa kojima Srbija sarađuje

kod novog sada. ovim srbija stiče prednost kojaće uticati na njeno mesto u budućoj evropskojenergetskoj bezbednosti, zbog čega je gasovod„južni tok” proglašen za projekat odnacionalnog značaja.9međutim, u decembru 2013. Evropska komisijaje objavila da bilateralni sporazumi za izgradnjugasovoda „južni tok”, zaključeni između rusije idrugih evropskih zemalja predstavljaju povreduzakona Eu, jer nisu u skladu sa trećimenergetskim paketom Eu, zbog čega jepotrebno da se o njima ponovo pregovara. svedržave potpisnice sporazuma o „južnom toku”složile su se da komisija bude njihov zastupniku usklađivanju bilateralnih sporazuma sazakonom Eu. ukoliko se šest zemalja Eu odlučeda nastave izgradnju gasovoda u odsustvupravnog rešenja sa Evropskom komisijom, velikaje verovatnoća da će se one suočiti sa optužbomza povredu procedure i sudskim procesom predevropskim sudovima. ipak, evropski komesar zaenergetiku, ginter Etinger, naglasio je daEvropska komisija nije protiv projekta „južnitok”, koji posmatra kao „značajan dodatak našojpanevropskoj mreži”.

ugovor kojim je uspostavljena Energetskazajednica Eu potpisan je u atini, 25. X 2005. istupio je na sangu 1. vii 2006. godine, čime suzemlje jugoistočne Evrope i Eu započele processtvaranja energetske zajednice radi proširenjaunutrašnjeg tržišta energije Eu na regionjugoistočne Evrope. srbija je pristupilaEvropskoj energetskoj zajednici 9. viii 2006.godine. cilj Energetske zajednice jeuspostavljanje zajedničkog regulatornog okviraza tržište energije i obuhvata oblast energije,životne sredine i razvoj konkurentnog tržištaenergije. ugovor je nekoliko puta proširen i sadaobuhvata zakonsku regulativu u pogledubezbednosti snabdevanja, energetskeefikasnosti, nafte, obnovljivih izvora energije istatističkih podataka. na toj liniji implementiranje treći energetski paket, koji je stupio na snagu3. iX 2011. godine.

Treći energetski paket EU

cilj trećeg energetskog paketa Eu jeuspostavljanje jedinstvenog tržišta električneenergije i prirodnog gasa u Eu, na kojima ćecene biti što niže, a standardi usluga i sigurnostsnabdevanja energijom visoki.

novine koje donosi treći energetski paketa Eusu:

1. jačanje uloge i ovlašćenja nacionalnihregulatornih tela; 2. osnivanje novih Eu tela sa jasnoodređenim ulogama u okviru jedinstvenihtržišta električne energije i prirodnog gasa uEu;3. vlasničko razdvajanje delatnosti prenosa(transporta) od delatnosti proizvodnje isnabdevanja radi sprečavanja da operatorprenosnog (transportnog) sistema deluje ukorist vertikalnog integrisanog subjekta;4. mogućnost da potrošači promenesnabdevača u roku od tri nedelje i da dobijurelevantne podatke o potrošnji.

u pogledu bilateralnih sporazuma potpisanih sarusijom oko izgradnje gasovoda „južni tok”,Evropska komisija je postavila tri glavna pitanjaza ponovno pregovaranje:

1. pravilo „nevezanog” vlasništva – štoznači da gasprom, koji je i proizvođač isnabdevač gasa, ne može istovremeno daposeduje proizvodne kapacitete i prenosnumrežu, tj. da bude vlasnik cevovoda;2. nediskriminatorski pristup trećihpartnera gasovodu – što znači da nemaekskluzivnog prava za gasprom da budejedini prenosnik;3. tarifna struktura – što znači - slobodnoformiranje cena.

dakle, „treći energetski paket” Eu zabranjujeproizvođačima da imaju vlasništvo nadtranzitnim postrojenjima kao što su gasovodi.gasprom je takođe pod istragom Eu radiutvrđivanja da li je prekršio propise okonkurenciji time što je vezao cene gasa sacenama nafte. Evropski zvaničnici su upozorili daće prema evropskim propisima gasprom moratida dozvoli drugim proizvođačima gasa pristupgasovodu „južni tok”.

26 Novi vek br. 06 - Februar 2014

9 videti: „strategija razvojne energetike srbije do 2015”,http://www.srbija.gov.rs

Evropski komesar za energetiku, ginter Etinger,uputio je pismo ministru energetike rusije,aleksandru novaku, objašnjavajući situaciju itražeći od njega da pozitivno gleda namogućnost ponovnog pregovaranja sporazumasa zemljama potpisnicama. 10 ambasador rusijeu Eu, vladimir čizov, govoreći na javnom skupuu briselu (13. i 2014.) rekao je da njegova zemljaneće pregovarati sa Evropskom komisijom oponištavanju ili okončanju validnostimeđuvladinih sporazuma za izgradnju gasovoda„južni tok”. gasprom i ruski zvaničnici jasno suizjavili da ne postoji namera da se zaustaviizgradnju gasovoda „južni tok”, jer rusija smatrada su međuvladini sporazumi važećim premameđunarodnom pravu, koje ima supremacijunad pravom Eu. tokom samita rusija – Eu (28. i2014.), glavna tema razgovora bili su propisi Euo energetskom tržištu, čiji je cilj da se podstaknekonkurencija, a koje je ruska strana ocenila kaodiskriminatorsku prema ruskom gaspomu.rusija zahteva izuzimanje „južnog toka” iztrećeg energetskog paketa, uz predlog da sezaključi specijalni bilateralni sporazum, kojireguliše principe funkcionisanja transgraničneenergetske infrastrukture. u tom cilju, rusija jepredala Eu projekat odgovarajućeg dokumeta.insistiranjem na poštovaju trećeg energetskogpaketa, Eu poručuje rusiji da, ukoliko želi dabude prisutna na tržištu, Eu mora da poštujenjena pravila.

srbija je u obavezi da od 2015. u potpunostiprimenjuje treći energetski paket, odnosnonove evropske propise u oblasti energetike i utoku su pripreme da se zakon o energetici tomeprilagodi. aktuelni zakon o energetici koji jedonet 2011. obuhvata drugi energetski paketEu i delove trećeg paketa koji nepodrazumevaju velike organizacione promeneili velika ulaganja.

srbija je jedina država potpisnica „južnog toka”koja nije članica Eu, zbog čega bi ovo moglo dase postavi kao značajno pitanje njenogpregovaračkog procesa sa Eu. prihvatanjekonačne odluke Eu u pogledu validnosti

sporazuma o „južnom toku” moglo bi dapredstavlja test za ekonomske odnose srbije sarusijom.

s obzirom da je mali korak između energetike ipolitike, upravo je gasovod „južni tok“ pokrenuonovi talas pitanja, da li su srbiji potrebneevroatlantske integracije i članstvo u nato-u, ilibi trebalo da se okrene Evroazijskimintegracijama, planiranim da se završe do 2015.godine. dodatni podsticaj ovoj dilemi dali sudogađaji u ukrajini, njeno odustajanje odpotpisivanja sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju sa Evropskom unijom, iopredeljenje za ekonomsku saradnju sarusijom, uključujući i poziv rusije da se ukrajinapridruži carinskoj uniji u kojoj su rusija,belorusija i kazahstan.

Evroazijski ekonomski savez i „Istočnopartnerstvo” EU - Pouke iz slučaja

Ukrajine

posle raspada sssr-a, rusija je prošla krozznačajne promene usled napuštanja centralnoplanske i uvođenja tržišne ekonomije.Ekonomske reforme su dovele do privatizacijevećeg dela industrije, osim energetskog i sektorakoji se odnosi na odbranu. ukupnaspoljnotrgovinska razmena rusije u 1991. godiniiznosila je 95,4 milijarde dolara (izvoz 50, 9milijardi dolara, uvoz 44,5 milijardi dolara), dabi u 1997. godine dostigla 155 milijardi dolara(izvoz 87,4 milijarde dolara, uvoz 67,6 milijardidolara).11 posle ruske finansijske krize (1998.) idolaska predsednika vladimira putina na vlast,privredni rast je u proseku iznosio 7%, što jeuticalo na rast dohotka, penzija i životnogstandarda, što je bilo dovoljno da kvalifikujerusiju u grupu ekonomija u usponu, briks.međutim, svetska ekonomska kriza (2008.)pogodila je ekonomiju rusije, cena nafte nasvetskom tržištu je pala, a strani krediti na kojesu se oslanjale ruske banke i kompanije,presušili su. ponovni rast cene nafte uticao je ina rast ekonomije, tako da je rast domaćeg

Novi vek br. 06 - Februar 2014 27

10 Euractv, http://www.euractiv.com , 5. Xii 2013. 11 russia-Export-import, Economy and statistics ofForeign trade, http://www.rusimpex.ru 27. i 2014

bruto proizvoda u 2012. iznosio 3,4%, a rastindustrijske proizvodnje 3,1%. domaći brutoproizvod po glavi stanovnika iznosio je 15.500dolara, stopa nezaposlenosti 5,5%, a inflacija5,1%.12rusija je usvojila politiku fleksibilnih deviznihkurseva uključujući promenljivu cenu nafte,kako bi mogla da reaguje u slučaju potresa naspoljnim tržištima. pristupila je svetskojtrgovinskoj organizaciji 2012. godine, što jesmanjilo trgovinske barijere za stranu robu iusluge u rusiji, istovremeno olakšavajućiotvaranje stranih tržišta za rusku robu i usluge.ipak, nestabilnost ruske ekonomije ogleda se ustopi rasta ispod 1,5% godišnje, što je niže odstope rasta svetske ekonomije u celini, uprkostradicionalno visokoj ceni nafte. dugoročno,izazovi rusije su, manjak radne snage, korupcijai nedovoljno investiranje u infrastrukturu (madasu značajni infrastrukturni objekti izgrađenipovodom zimske olimpijade u sočiju 2014. ukoju je uloženo 50 milijardi dolara.).

istovremeno, rusija pronalazi načine da učvrstiekonomske veze sa zemljama bivšeg sss r-a. toje učinila formiranjem carinske unije sabelorusijom i kazahstanom (1. i 2010.), što bitrebalo da preraste u novi ekonomski blok,Evroazijsku ekonomsku uniju (1. i 2015.) sarusijom na čelu. zbog geostrateškog položaja,ukrajina predstavlja najznačajniju potencijalnučlanicu Evroazijskog ekonomskog saveza.objedinjavanje delova nekadašnjeg sssr-a jepokušaj rusije da napravi kontratežu evropskomsavezu i kini, takođe, predstavlja važanbezbednosni aspekt koji bi potvrdio njenomesto u međunarodnim odnosima.

Evroazijski ekonomski savez doveo je u pitanjepolitiku „istočnog partnerstva“ Eu. ovajprogram razvoja saradnje sa republikama bivšegsssr, pokrenut je u maju 2009. godine u nameri

da podrži demokratske i tržišne reforme u šestzemalja istočne Evrope i južnog kavkaza -jermeniji, azerbejdžanu, belorusiji, gruziji,moldaviji i ukrajini (tržište od ukupno 75 milionastanovnika). za ispunjenje ovih ciljeva, Eu jeizdvojila oko 2,5 milijardi evra za period 2010.-2013. koji je utrošen za promovisanje stvaranjademokratskih državnih institucija, zaštiteživotne sredine, industrijske reforme,energetsku bezbednost i borbu protivsiromaštva. program nudi bližu ekonomskuintegraciju ovih država u Eu (lakši pristupnjihovim kompanijama tržištu Eu, smanjenjeograničenja u pogledu izvoza i uvoza) i većumobilnost njihovih građana u zemljama Eu, čijije krajnji cilj uvođenje bezviznog režima.zauzvrat, ove zemlje treba da ispune određeneuslove (borba protiv korupcije, organizovanogkriminala, trgovine ljudima, narkotika i švercaoružja).

ukoliko projekat Evroazijskog ekonomskogsaveza bude realizovan, to znači da bi te zemljeistovremeno učesnice programa „istočnogpartnerstva” bile primorane da izmene svojeprioritete. Evropska unija je zabrinuta zboguloženih finansijskih sredstava u zemlje„istočnog partnerstva”, ali i mogućeg gubitkauticaja u ovom delu kontinenta.

ukrajina je postala „karika koja nedostaje uistočnom partnerstvu Evropske unije”,pokazujući da je stvorena jedna nova situacijagde su evropske vrednosti izgubile trku prednaletom ekonomske krize, pošto se ukrajinaopredelila za rusiju, odakle pristižu većafinansijska sredstva nego iz Eu. naime,predsednik ukrajine, viktor janukovič, odbio jeu novenbru 2013. da potpiše sporazum ostabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijomi potpisao je sporazum sa rusijom o dobijanju15 milijardi dolara kredita i kupovini ruskog gasa

28 Novi vek br. 06 - Februar 2014

12 osnovni izvozni artikli iz rusije u 2012. godini bili su,sveža i smrznuta riba, čelik, zlato, ugalj, sirova nafta,naftni proizvodi, prirodni gas, električna energija (19,1milijardi dolara). osnovni uvozni proizvodi u rusiji u2012. godini bili su, sveže i zamrznuto meso, buter,citrusi, žito, suncokretovo i ulje od semena, šećer,alkoholna i bezalkoholna pića, lekovi, tekstil i predivo.izvor: Federal state statistics service (rosstat),http://gks.ru/free_doc/doc13_eng.pdf

13 ovakav odnos prema Evropskoj uniji, mogao bi da seprekopira i na odnos ukrajine prema nato-u. mada jepristupanje ukrajine i gruzije nato „zamrznuo“ nasamitu nato-a u bukureštu (april 2008.), kada su senemačka i Francuska usprotivile pristupanju ukrajine igruzije akcionom planu za članstvo (map), kaopredvorja punopravnom članstvu, ne želeći daporemente strateške odnose Eu sa rusijom, posebnonjene energetske veze. naročito ne u trenutku kada se

po ceni od 286,5 dolara za 1000 kubnih metaragasa, koje je ukrajina prethodno plaćala 400dolara.13 to je izazvalo proteste proevropskinastrojenog dela stanovništva, koje traži da sezemlja vrati na demokratski put Eu.

s druge strane, izgradnja gasovoda „južni tok”predstavlja određeni geostrateški pritisak naukrajinu, jer je zaobiđena na trasi ovoggasovoda, prolaskom ispod crnog mora krozteritorijalne vode turske. slično se desilo sagasovodom „severni tok”, koji od rusije donemačke prolazi ispod severnog mora. rusija iEu, poučene rusko-ukrajinskom krizom 2006. i2009. godine i sporom sa poljskom, žele daizbegnu korišćenje gasovoda „transukrajina” i„družba”.14 time opada značaj gasovoda i cenagasa iz ukrajine, što bi moglo da bude jedan odrazloga približavanja ukrajine rusiji.

Evroazijski ekonomski savez predvođen rusijomdeo javnosti u srbiji vidi kao alternativu saradnjii članstvu u Eu i mogući izlaz iz ekonomske krize.obrazloženje za to nalaze u činjenici da su ivodeće države članice Eu prevladavanjeposledica ekonomske krize pronašle u saradnjisa zemljama na istoku (nemačka sepreorijentisala na izvoz na tržišta rusije ikazahstana, poljska, italija i belgija povećale suizvoz u rusiju). srbija ima potpisane ugovore oslobodnoj trgovini sa zemljama carinske unije -belorusije, kazahstana i rusije. prostor od 170miliona stanovnika otvara mogućnost razvojatrgovinske, poljoprivredne, industrijske isaradnje u oblasti infrastrukture, mada je za topotreban veći obim proizvodnih kapaciteta, kojisrbiji često nedostaje da bi mogla da budekonkurentna na stranim tržištima. postojimogućnost direktnih investicija zemaljacarinske unije u srbiji. treba podsetiti da saulaskom srbije u Eu, koja je carinska unija,poništio bi se sporazum o slobodnoj trgovini sa

rusijom, ali tada bi se primenjivao sporazumkoji važi između Eu i rusije. bilateralnaekonomska saradnja između srbije i rusijeobostrano je korisna i treba da napreduje uskladu sa evropskom perspektivom srbije inedavno potvrđenim strateškim karakterompartnertsva između rusije i Eu

ZAKLJUčAK

savremeni okvir tradicionalnog prijateljstvaizmeđu srbije i rusije čine ekonomski odnosidve zemlje. njihova posebnost sadržana je usporazumu o bescarinskoj trgovini sa rusijom,gde roba srpskog porekla podleže režimuplaćanja od 1% carinske stope prilikom ulaskana rusko tržište i u saradnji u oblasti energetike,posebno od 2008. godine, kada je ruska naftnakompanija gasprom njeft kupila 51% akcijanaftne industrije srbije (nis), i nastavljena jeizgradnjom rusko-italijanskog gasovoda „južnitok“ kroz srbiju (24. Xi 2013.). ovim je znatnopovećan uticaj rusije na spoljnu politiku srbije injeno mesto u Evropi.

pred srbijom i šest država Eu koje su potpisalesporazum sa rusijom o izgradnji „južnog toka”,postavilo se pitanje poštovanja trećegenergetskog paketa Eu, čije se odredbe odnosena rusku kompaniju gasprom i njenukonkurentnost na evropskom tržištu.sporazumno rešenje između Eu i rusijepredstoji, ali je ovaj slučaj ukazao na mogućnostpojavljivanja sličnih problema u bilateralnojekonomskoj saradnji srbije sa trećim zemljama,što bi moglo da bude uslov u procesupregovaranja sa Eu.

svetska ekonomska i finansijaka kriza, za koju sejoš ne zna koliko će trajati, uslovljava jačeregionalno povezivanje država. srbija imamogućnosti da sarađuje sa regionalnimekonomskim savezima evroazijkog prostora(robna razmena), ali i sa bezbednosnim(razmena vojno-tehničke i vojno-ekonomskesaradnje, posebno kroz stručno usavršavanje i

Novi vek br. 06 - Februar 2014 29

od rusije već tražilo da prihvati značajne konsekvencejednostrano priznate nezavisnosti kosova (17. ii 2008.) iizgradnje antiraketnog štita. pitanje članstva ukrajine igruzije u nato-u skoro da je nestalo sa dnevnog redaposle sukoba u gruziji 2008. i odvajanja abhazije iosetije. 14 nevenka jeftić šarčević i Edita stojić karanović,Energenti – jedan od stubova geopolitičke moći rusije,međunarodni problemi, vol.lXv, no.4/2013, beograd

obuku kadrova, kao što to čini kroz programnato-a „partnerstvo za mir“).

dakle, postoji ekonomsko opravdanje širegudruživanja. ipak, evropska perspektiva srbije,potvrđena početkom pregovora o pridruživanjuEu (21. i 2014.), treba da ostane spoljnopolitičkii ekonomski prioritet srbije, u čijim okvirima ćese nastaviti ekonomska saradnja sa rusijom.

30 Novi vek br. 06 - Februar 2014

Literatura:KNJIGE1. Popović, Dr Nenad, Politička neutralnost i ekonomija,Fond Slobodan Jovanović, Beograd, 2014.2. Simić, dr Jasminka, U potrazi za novom misijom – NATOi jugoslovenska kriza 1990-2001, Službeni glasnik,Beograd, 2010.TEKSTOVI1. EURACTIV, http://www.euractiv.com2. Jeftić Šarčević dr Nevenka i Stojić Karanović dr Edita,Energenti – jedan od stubova geopolitičke moći Rusije,Međunarodni problemi, Vol.LXV, No.4/2013., Beograd3. Petović Žarko, Rusko-srpsko strateško partnerstvo:sadržina i domašaj, 2009., ISAC Fond, http:// www.isac-fund.org http:// www.isac-fund.orgDOKUMENTI1. Federal state statistics service (Rosstat),http://gks.ru/free_doc/doc13_eng.pdf2. Privredna komora Srbije, Informacija ospoljnotrgovinskoj razmeni Republika Srbija- RuskaFederacija, 4. II 2014. . http://www.pks.rs3. Russia-Export-Import, Economy and statistics of foreigntrade, http://www.rusimpex.ru January 27, 2014. 4. „Strategija razvojne energetike Srbije do 2015”,http://www.srbija.gov.rs

31Novi vek br. 06 - Februar 2014

petnaest godina nakon Francusko – britanske st.malo deklaracije, deset od početka realizacijeEvropske strategije bezbednosti, i pet od njeneosvrta na njenu implementaciju i poslednjediskusije o pitanjima odbrane između šefovazemalja i vlada članica Eu, savet Evrope je tekzaključio (preliminarnu) političku raspravu kojaveć odavno kasni. uzimajući u obzir trenutnunepovoljnu političku situaciju – sa fiskalnomstrogoćom i rezovima u budžetu, nemirima kodsuseda Eu (i dalje), i zamor od vojnihintervencija u Evropi i na širem „zapadu“ – tekstusaglašen od strane lidera Eu od 19. decembramože se smatrati velikim korakom napred,između ostalog i iz razloga što definiše način nakoji će se ići napred, sa eksplicitnim rokovima iodgovornostima za razmatranje, istraživanje iizveštavanje. građani Eu, zvaničnici brisela iprestonica, kao i naši saveznici i partneri, nećeviše morati da čekaju još jedan lustrum zasledeću prekretnicu u razvoju zajedničkebezbednosne i odbrambene politike (zbop).

svakako, zaključci sa samita počinju sa delovimao zbopu. devet strana posvećenih ovoj temi u

jednom delu skupa saveta Evrope mogu bitirazočaravajuće za one koji su očekivali velikinapredak u smislu političkih ambicija, ili nizpreciznih i kvantifikovanih odluka koje bi seodmah sprovele. iako krajnji tekst ne predstavljarevoluciju u vojnim poslovima (Eu), pun jeohrabrenja, posvećenosti istraživanju i jačanju,poziva na unapređenje, preispitivanje, davanjepredloga i pripremu. ipak, obzirom na kontekst,količinu zadatih tema i rasporeda sadržanih uzaključcima, imamo razloga za nadu. drugimrečima, ceo ovaj proces, ne samo da daje adutishodu: on jeste ishod - jer oni koji su pratiligodišnju debatu i pripremu samita, još od kadaje Herman van rompej rizikovao stavljanjemodbrane na agendu, znaju da čak i ovaj pratećiproces nije bio preuranjen zaključak.

U pripremi

savet Evrope je otvoreno odobrio tekućeprojekte koje sprovode „zemlje članicepodržane od Evropske odbrambene agencije“,kao što je dalji razvoj bespilotnih letelica(uključujući osnivanje „zajednice korisnika“ inapredak u regulaciji), vazduh–vazduhmogućnosti punjenja goriva, satelitskukomunikaciju (uključujući takođe i Evropskusvemirsku agenciju) i sajber kapacitete (više

* članak je originalno objavljen od straneinstituta Evropske unije za bezbednosne studijeEuiss. u decembru 2013. godine. cEas imadozvolu autora za prevod i objavljivanje unovom veku.

Antonio Misiroli je direktor Instituta Evropske unije zabezbednosne studije (European Union Institute for SecurityStudies – EUISS). Prethodno je bio savetnik u BirouEvropskih političkih savetnika (BEPA) Evropske komisije,zadužen za temu evropskog dijaloga/dosezanja (odnosi sathink-tank organizacijama i istraživačkim centrima širomUnije i dalje) i za publikacije.

Antonio Misiroli, direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije

EVROPSKA ODBRANA – NASTAVIćE SE*

obuka, vežbi i civilno-vojne saradnje). takođe jeuspostavljen i raspored za ispunjenje specifičnihpolitičkih inicijativa: Eu strategija pomorskebezbednosti treba da se finalizira do juna 2014.godine (a naredni akcioni plan da se elaboriraodmah nakon toga), dok novi okvir Eu politikesajber odbrane treba da bude pripremljen unarednih 12 meseci.

zaključci su takođe postavili neke opšteparametre za „brzi“ pregled zajedničkih pravilai procedura za zbop, bilo da je u pitanjufinansiranje vojnih operacija (uključujući ireviziju postojećeg atHEna mehanizma), iliregrutovanje i raspoređivanje kadrova civilnihmisija. svakako, telo strogih regulacija koje jeprogresivno uobličeno tokom prošle decenijesada pokazuje svoja ograničenja, delujućipovremeno kao ograničavajući ili čakonesposobljavajući faktor kada je neophodnamobilizacija (ljudskih ili finansijskih) izvora.usklađivanje takvih regulativa u duhu stečenihiskustava i postavljanje boljih podsticaja ifleksibilnijih modaliteta za zajedničke akcije nezahtevaju pod obavezno promenu dogovorenogi mogu biti urađene na čisto funkcionalnimosnovama. u tom pogledu, predsednikFrancuske Fransoa oland, istakao je potrebu zapravednijom podelom finansijskog teretaposlovanja – što su stručnjaci iz ove oblasti većuočili ranije, a nedavna iskustva učinila jošozbiljnijim – visoki predstavnik sada je u obavezida izvesti o mogućim opcijama.

štaviše, zaključci pozivaju zemlje članice dapovećaju transparentnost i razmenu informacijau planiranju odbrane, u cilju „većeg usklađivanjakapaciteta mogućnosti sa datim rokovima“, apozivaju i visokog predstavnika i Edau dapredlože odgovarajući politički okvir do kraja2014. godine „u potpunosti u skladu sapostojećim procesom planiranja nato“. to bisvakako moglo izgledati kao neuspeh u odnosuna kontinuiranu potrebu za Evropskom „belomknjigom“, ali ipak predstavlja premijeru za uniju,posebno na ovom nivou političke odgovornosti.

po istom principu, savet Evrope podstičeistraživanje novih podsticaja i inovativnihpristupa transnacionalnoj saradnji na poljuodbrambenih mogućnosti, uključujući i „fiskalnemere koje ne oštećuju tržište, u skladu sa

postojećim zakonodavstvom Eu“ (odjekskorašnje debate o mogućem pribegavanjuredukcije pdva). takođe podržava iuspostavljanje pripremnih aktivnostiistraživanja povezanih sa zbopom, u oblastitehnologija dvostruke namene - još jednapremijera, posebno za Evropsku komisiju – dokće Eda pripremiti smernice za razvoj standardaodbrambene industrije do sredine 2014. godine.

međutim, u tekstu nedostaju detalji ispecifičnosti načina na koji bi tačno trebalopreispitati postojeće procedure i uspostavitinove šeme. čini se da je finalna verzija tekstaznačajno umanjena u pogledu sadržaja iobaveza, i tako postala više omogućujuć negopropisan set zaključaka. ipak, njegova intencijadozvoljava da se otvore više konkretne, narezultate orjentisane diskusije, pre sledećegokupljanja, zakazanog za jun 2015. godine.

Na horizontu

konačno, u poslednje tri godine, savet evropeje značajno prevazišao okvire zbopa kakve mipoznajemo – i u politici odbrane. prateći radministara spoljnih poslova Eu prošlog oktobra,šefovi država i vlada pozvali su na veću saradnjusa ciljem prevazilaženja izazova energetskebezbednosti – čiji će pojedini elementiverovatno biti zastupljeni na sledećem sastankusaveta Evrope u februaru, posvećenogenergetskoj politici.

učesnici samita takođe su odobrili stvaranjebolje sinergije „između zbopa i akteraslobode/bezbednosti/pravde kako bi seprevazišli horizontalni problemi kao što suilegalana imigracija, organizovani kriminal iterorizam“, podržavajući treće zemlje i regionekako bi im se pomoglo u unapređenjuupravljanja granicama. iako su ovo sve pitanjakoja baš i ne pune tradicionalnu diplomatskuagendu – i pomalo su izazov ustanovljenimrazgraničenjima političkih zajednica iadministracije - mogu predstavljati definišućeelemente sveukupne akcije Eu na spoljnjemplanu, u godinama koje dolaze.

poslednje ali ne i najmanje važno, na osnovamapripremnog izveštaja o odbrani visokogpredstavnika/potpredsednika od prošlog

32 Novi vek br. 06 - Februar 2014

septembra, šefovi država i vlada pozvali su„visokog predstavnika da, u bliskoj saradnji sakomisijom, proceni uticaj promena u globalnomokruženju i izvesti savet tokom 2015. godine oizazovima i prilikama koje proističu za uniju,nakon konsultacija sa zemljama članicama“. zaone koji prate intelektualnu i političku debatu otome da li se treba ponovo osvrnuti na Evropskustrategiju bezbednosti iz 2003., tražitijedinstvenu Evropsku globalnu strategiju, iliinsistirati na zasebnim, više targetiranimstrategijama - podeljenim po regionalnim(sahel, rog afrike) i funkcionalnim (sajber,pomorska bezbednost) linijama - ovakvadefinicija veoma zvuči kao mandat da sepokrene kolektivan razgovor na ovu temu – aliopet, bez prejudiciranja njegovog ishoda.mandat, međutim, koji će verovatno biti prenetna sledeći tim donosilaca odluka Eu koji će bitiimenovani 2014. godine.

sva ova pitanja i zadaci oblikovaće rad institucijai agencija Eu u mesecima koji dolaze (uključujućii Euiss). samit je morao da ispuni velikaočekivanja - i zada smernice za budućnost - i tou veoma kritičnom trenutku. da li će njegovishod moći da se smatra prekretnicom odbraneEu? samo proces će pokazati.

Novi vek br. 06 - Februar 2014 33

34 Novi vek br. 06 - Februar 2014

dok su sve oči uprte na formalnootvaranje pristupnih pregovorasrbije i Eu, 21. januara 2014.godine, ovaj predlog praktičnepolitike istražuje perspektive bližesaradnje beograda sa nato. dokje pristupni proces Evropskoj unijiviša sila koja dominira trenutnimpolitičkim i ekonomskim razvojemzapadnog balkana, regionalnabezbednosna struktura i dalje sebazira na nato. Eu i natointegracije i dalje se posmatrajukao međusobno paralelni procesi.glavni fokus u srbiji je usmeren kapitanjima „meke bezbednosti“kao što su vladavina zakona,pravosuđe i borba protivkorupcije, gde Eu ima vodećuulogu.

kontinuirano uključivanje nato uregion bilo je od vitalne važnostiza značajan napredak u reformiodbrane, regionalne saradnjeizmeđu nacionalnih vojnih snaga ipovećanja stepena vlasništva nadbezbednošću među zemljama

balkana. to se pre svega odnosi nasrbiju i kosovo. njihov sporazumiz aprila 2013. godine otvorio jevrata integraciji pretežno srpskog,severnog dela kosova podjurisdikciju prištine - veliki korakunapred u uspostavljanju mira istabilnosti u regionu. uzposredovanje visoke predstavniceEu ketrin Ešton, takođe jeindirektno osnažio ulogu nato(kroz misiju kFor) da pružisveobuhvatno bezbednookruženje dok se ovaj istorijskidogovor sprovodi. zapravo, vlastiu beogradu isključivo su zahtevaleangažovanje kFora, jer je, čini se,kFor jedini bezbodnosni garantza srbe na kosovu. time je kForpostao garant bezbednostiaprilskog sporazuma. srbija sesnažno protivi planovima da sekFor povuče i nada se da ćenato ostati uključen dugoročno.

šta sve to znači za odnose srbije inato? koje su realne perspektiveda se intenzivira njihov političkiodnos i saradnja u praksi u ovojgodini? u kojoj meri je topovezano sa pristupnimpregovorima srbije i Eu?

sac i cEpi

centralno evropski političkiinstitut (cEpi) je noviregionalni ekspertski centar,osnovna u bratislavi 2012.godine od strane atlantskekomisije slovačke (sac). onpovezuje vrhunskeistraživačke institucucije istručnjake iz cele srednjeevrope. cEpi je posvećenunapređivanju doprinosaregiona na debatama Eu inato o glavnim izazovimadanašnjice. mi verujemo dabi centralna Evropa, u Eu inato, trebalo da preuzmeviše odgovornosti po pitanjuekonomske krize, energije ibezbednosti.

* članak je originalno objavljen odstrane centralno evropskog političkoginstituta (central European policyinstitute – cEpi) 10. januara 2014.godine. cEas ima dozvolu autora zaprevod i objavljivanje u novom veku.

Milan Nič i Ján Cingel

ODNOSI SRBIJE SA NATO: DRUGA (TIšA) IGRA U GRADU*

Partneri, ne više neprijatelji

srbija je sigurno najkomplikovaniji ali inajrelevantniji partner nato u regionu. to jejedina zemlja balkana koja nije član nato, nitije zainteresovana da to postane u bliskojbudućnosti. zvanična politika beograda je vojnaneutralnost.

odnose srbije i nato kontinuirano proganjanasleđe nato bombardovanja srbije zbogkosova, 1999.1 godine. alijansa je i dalje veomanepopularna u zemlji . to ograničavamogućnosti srpskih političara da javno priznajupravi obim i karakteristike rastućeg partnerstvasrbije i nato.

sa druge strane, kao najveća i centralna državabalkana sa najvećom profesionalnom vojskomna zapadnom balkanu, srbija mora bližesarađivati sa nato kako bi zaštitila svojeinterese, modernizovala vojsku, i povećala svojmeđunarodni profil kao pouzdan partner kojiobezbeđuje sigurnost. sledeći ključni faktor jegeografski položaj: svi susedi srbije su ili članicenato (mađarska, rumunija, bugarska iHrvatska), ili to nameravaju da postanu u skorijevreme (crna gora, makedonija, bosna iHercegovina). beograd čak i podržava težnjesvojih suseda za članstvom u nato i težiinteroperabilnosti svojih sistema odbrane sačlanicama alijanse i onima koji to nameravajuda postanu.

srbije se pridružila programu partnerstvo za mir(pzm) 2006. godine, postavši tako partnerzemlja nato. beograd je time dobio pristupbrojnim nato komitetima i programima, astekao je i pravo na podršku od strane niza natofondova. takođe se pridružila i parpu(programu za planiranje i reviziju), koji jeosnovno sredstvo, u okviru partnerstva za mir,kojim će partneri reformisati svoje oružanesnage, usvojiti nato standarde i postići višu

interoperabilnost. sa svoje strane, nato je ubeogradu otvorio kancelariju za vojnu vezu iobavezao se da će podržati srbiju u dostizanjusvojih ciljeva usmerenih ka partnerstvu.

tokom vremena, politička i vojna saradnjaizmeđu nato i srbije napredovala je različitimbrzinama i intenzitetom. reforma imodernizacija srpskih oružanih snaga (saF)sprovedena je uz savete i pomoć nato. izabranesaF jedinice 2 već su sertifikovane prema natostandardima, postižući tako povećanje stepenainteroperabilnosti za potencijalno razmeštanjeu međunardne operacije upravljanja krizama.pored srbije - nato grupa za reformu odbraneformirana od strane nekoliko ambasada članicanato u beogradu - alijansa je aktivna i vidljivau srbiji i kroz projekte koje pokriva nekolikoFondova a koji se odnose se na rešavanjenekoliko važnih pitanja vojne bezbednosti (kaošto su deminiranje minskih polja i, u skorijevreme, višak municije); i sprovođenje nekolikoprojekata u okviru programa nauka za mir ibezbednost; kao i kroz grantove javnediplomatije.

ključna tema u dijalogu srbije i nato je bilakosovo. srpski lideri su se zavetovali da nikadaneće priznati nezavisnost kosova. misija kForapod vođstvom nato je odgovorna zabezbednost kosova. na osnovu rezolucijesaveta bezbednosti un 1244, kFor ima mandatda obezbedi sigurno i bezbedno okruženje,uključujući slobodu kretanja svih građanakosova. u suštini, to znači da kFor štiti srpskemanjine i njihove verske objekte u enklavamajužno od reke ibar. na ovim osnovama beogradi saF razvili su konstruktivne odnose sakForom, uključujuči simultane i koordinisane

Novi vek br. 06 - Februar 2014 35

1 prema podacima ipsosa, samo 13% stanovništva srbijepodržava ideju ulaska srbije u nato. uglavnom jepodržavaju mladi ljudi, ispod 30 godina, a muškarci višenego žene. za više informacija pogledajte:http://www.bezbednost.org/bcsp-news/5212/serbianato-time-is-ripe-for-a-change-in.shtml#sthash.ue1mupdv.dpuf

2 srbija koristi mehanizam koncepta operativnihsposobnosti (operational capabilities concept – occ) uokviru pzm, koji nudi alate za samovrednovanje, kao itimove evaluatora iz nato. srbija je ranije deklarisalasledeće jedinice u okviru occa: motorizovanupešadijsku četu, vod vojne policije i vod nbc. ovejedinice su već sertifikovane drugom fazomsamovrednovanja (u junu 2013. godine) i očekuje se dabudu sertifikovane za najviši nivo sposobnosti (nEl 2) useptembru 2014. međutim, zbog političkih ograničenja,srbija priprema ove jedinice za misije pod vođstvom uni Eu, bez izgleda za njihovo raspoređivanje uoperacijama pod vođstvom nato u bliskoj budućnosti

patrole duž administrativne granice. s drugestrane beograd i dalje sumnjičavo gleda napomoć kFora razvoju kosovskih bezbednosnihsnaga (ksF).

učešće srbije u programu pFp stavljeno je načekanje početkom 2008. godine kao odgovor nasamoproglašenu nezavisnost kosova, koju jeaktivno podržala amerika i većina (mada ne sve)članice nato. učešće je nastavljeno nakongodinu dana. srbija je imenovala svog prvogambasadora u nato – branislava milinkovića, iotvorila svoju misiju pri nato štabu u briselu2010. godine. nekoliko meseci kasnijesevernoatlatntsko veće odobrilo je zahtev srbijeda razvije svoj prvi individualni partnerskiakcioni plan (ipap), definišući ciljeve reformeodbrane i oblasti intenzivne bilateralne saradnjeza naredne dve godine. u okviru ipapapredviđeno je je mnogo političkih konsultacija ipraktične saradnje. kada se jednom usvoji, ipapće unaprediti prirodu postojeće saradnje odčisto vojne u političku.

u periodu od 2011.- 2012. godine, bilateralniodnosi sa nato postepeno su uzimali maha.tadašnji predsednik srbije boris tadić, bivšiministar odbrane, podržavao je približavanjesrbije nato. istovremeno, bio je veoma pažljivi dvosmislen povodom ovog pitanja u javnosti,ne želeći da zvaničnu doktrinu vojneneutralnosti dovede u pitanje.3 tadašnji ministarodbrane dragan šutanovac bio je otvoreniji ujavnosti, objašnjavajući kako srbija i nato nisuviše neprijatelji, već partneri koji teže najboljimoblicima sardnje. šutanovac je povremenodelovao razočarano nedostatkom političkihovlašćenja i jedinstva u vladi po pitanjima štasrbija zaista želi da postigne u svojim odnosimasa nato. do kraja njegovog mandata, ministarodbrane je koristio sva raspoloživa sredstvapostojećih programa u razvoju suštinskebilateralne saradnje. samo u 2012. godiniimplementirano je 119 vojnih i stručnihaktivnosti (od 151 planirane). u isto vreme,ministar spoljnih poslova srbije pažljivo jeisticao da su sve aktivnosti u skladu sa politikom

vojne neutralnosti4, dok je aktivno koristiodiplomatske kanale da razvije političku stranuovog odnosa (koristeći niži nivo zvaničnika).

Nespremnost da se razvije politički dijalog

ova putanja prekinuta je promenom vlasti ubeogradu. u maju 2012. godine boris tadićizgubio je na predsedničkim izborima odnacionalističkog kandidata tomislava nikolića.paralelno, njegova stranka zamenjena je u vladinikolićevom srpskom naprednom strankom(sns), koja je ranije bila otvoreno kritičkinastrojena prema saradnji srbije sa nato i čijiglasači instinktivno bili anti-nato orijentisani.pod vođstvom trenutnog lidera, moćnog prvogpotpredsednika vlade aleksandra vučića, sns jekičma vladajuće koalicije koju čini sa manjomsocijalističkom partijom, čiji je lider ivica dačićuspeo da obezbedi mesto premijera. kada jenova vlada došla na vlast sredinom 2012.godine, postojalo je generalno očekivanje da ćetiha vožnja ka bližoj saradnji srbije i natokrenuti unazad. to se očigledno nije dogodilo.najveći prodor bio je kosovo. uz podršku Eu (ai sa teškim uslovljavanjem oko početkapregovora o pridruživanju srbije Eu) dačićevavlada napravila je ogroman napredak upolitičkom dijalogu sa kosovom, i tražilabezbednosne garancije od nato za postepenuintegraciju četiri srpske opštine u pravni sistemkosova.

u međuvremenu, pojavila se iznijansirana slikao nato, sa četiri prateća elementa:

• manje je spremnosti u beogradu zapolitički dijalog sa nato u odnosu na periodod pre dve godine. ovo je potvrđeno naformalnom sastanku predsednika srbijanikolića i generalnog sekretara natorasmusena na marginama sednicegeneralne skupštine un u septembru 2013.godine u njujorku. sastanak je uglavnom biofokusiran na kFor i situaciju na kosovu. štose tiče bilateralne saradnje, generalnisekretar podvukao je da je nato spremanproširiti praktičnu vojnu saradnju i politički

36 Novi vek br. 06 - Februar 2014

4 http://www.mfa.gov.rs/en/foreign-policy/security-issues/partnership-for-peace-programme

3 tanjug, 5.2.2010. see:http://english.blic.rs/news/5982/sutanovac-nato-not-enemy-any-more

dijalog sa srbijom korak po korak. u svojojizjavi za medije predsednik nikolić nagovestioje da je srbija otvorena za veći nivo saradnjeali da istovremeno ne želi da bira strane i želida drži političku distancu od alijanse.5• ovo je praćeno jasnom promenompolitičke retorike. predhodne priče ozbližavanju partnerstva sa nato u beogradusu nestale. veći deo 2013. godine srpskavlada bila je fokusirana na dobijanje zelenogsvetla za početak pregovora o pristupanjuEu. lideri su se jako trudili da objasnejavnosti ispunjenje uslova Eu vezanih zakosovo kao neophodnost koja će srbiji donetidugoročne benefite i sačuvati je odekonomskog kolapsa. to je još jedan odrazloga zašto su srpski lideri bili pažljivi da neidu protiv opšteg sentimenta u drugimosetljivim pitanjima spoljne politike ipitanjima bezbednosti – kao što je saradnjasa nato. predsednik nikolić, posebno, stalnoističe vojnu neutralnost kao osnovpartnerskih odnosa sa nato. istovremeno,srbija je nastavila da razvija praktičnusaradnju sa alijansom, ali sa manjeentuzijazma za politički dijalog nego ranije.• vučić (koji je do avgusta 2013. bio iministar odbrane) pokušavao je da balansirarazvijanje saradnje sa alijansomintenzivirajući vojne i političke kontakte sarusijom, uključujući i nabavke iz oblasti vojneindustrije. ranije u 2013. srbija je postalaposmatrač u organizaciji ugovora okolektivnoj bezbednosti, koju vodi moskva.ipak, stepen saradnje srbije i nato i dalje jeznačajno viši nego stepen vojne saradnje samoskvom. u novembru 2013. godine vučićse u toku posete ministru odbrane rusijesergeju šojguu, snažno trudio da otklonizabrinutost oko kontinuirane saradnje srbijei nato i uveravao ga kako cilj srbije nijepridruživanje nato paktu6.• svi programi vojno-tehničke saradnjesrbije i nato još uvek se odvijaju (preko 160

aktivnosti planirano je u 2013.), a i neke novesu započete. u julu 2013. novi Fondpredvođen ujedinjenim kraljevstvomosnovan je da se pomogne saFu uotklanjanju razduženog viška municije7. ovajproces sprovodi se u tehničko remontnomzavodu u kragujevcu (krzk). paralelno,tempo reforme sektora bezbednosti uministarstvu odbrane se usporava. ali, prenego zbog političkih odluka, ovo može biti isamo posledica dva pitanja: personalnepromene i ograničenog budžeta sa obestrane. štednje u programima odbrambenesaradnje u zemljama članicama nato takođesu imale uticaj na neznatno smanjenje novihaktivnosti.

sa druge strane, ipap – kao ključni vodič zabilateralnu saradnju – tek treba da se finalizira.važno je napomenuti da je sadašnja srpskavlada odlučila da podnese svoju ažuriranuverziju severno-atlantskom savetu prošlegodine. novi ipap nacrt „šetao“ je od institucijedo institucije u vladi srbije, i od srbije do natotakođe. sada je stigao do krajnjeg stepenaformalne procedure odobrenja, a odobrenje jepredviđeno početkom 2014. godine. glavnepredviđene oblasti buduće nato-srpskesaradnje su sledeće: politički i bezbednosniokvir; pitanja odbrane i vojske; javnadiplomatija; naučna saradnja; upravljanjekrizom i sistem planiranja vanrednih stanja izaštita poverljivih podataka.sve ovo vodi utisku da, kako je natozainteresovan da postepeno gradi jak odnos,tako je trenutno srpsko rukovodstvo podeljenopo tom pitanju. naročito, rukovodstvo snsa nijevoljno da se pomeri sa trenutnog statusa kvo.kako je srpska politika u slobodnom padu kavanrednim parlamentarnim izborima u 2014.,ova godina mogla bi doneti ne samo formalnonapredovanje nato-srpske saradnje, negomožda i ambicioznijeg ministra odbrane komeće biti dozvoljeno da izađe sa kreativnijimidejama o tome kako ovo tiho partnerstvounaprediti.

Novi vek br. 06 - Februar 2014 37

7 www.nato.int/cps/en/natolive/topics_50100.htmnote: Except for the nato member countries alsopartner nations (i.e. non-nato members) have donatedadditional funds to the trust fund for liquidation of thesurplus ammunition (e.g. switzerland 98.000 Eur,ireland 80.000 Eur as of the end of november 2013.

5 b92, 27.9.2013. see:http://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2013&mm=09&dd=27&nav_id=878036 b92,14.11.2013. see:http://www.b92.net/eng/news/comments.php?nav_id=88337

Zaključci

• u 2014. nato bi trebao ohrabritibeograd da donese opipljive kratkoročnekorake prihvatljive kako javnom mnjenju takoi koalicionim partnerima, kao što su npr.imenovanje novog srpskog ambasadora prinato (nakon tragične smrti ambasadoramilinkovića, njegov posao je bez naslednikaviše od godinu dana). veoma je izgledno daće srbija prvo ući u Eu (najranije 2020. patek onda odlučivati o članstvu u nato. kakogod, u međuvremenu ona mora razvitipraktičnu viziju o tome kako iskoristitiodnose sa nato za strateški napredak ulogesrbije u međunarodnim bezbednosnim ivojnim misijama van teritorije Evrope. izgledisu da će prvi ipap biti odobren i da će sepočeti sa njegovom implementacijom u2014. godini.• novi impuls u saradnji srbije i natomože biti generisan iz pristupnih pregovorasrbije i Eu, obzirom da će oni uključivati iagendu zajedničke bezbednosne iodbrambene politike (csdp). relevantnedržavne institucije srbije, naročitoministarstvo odbrane već je mapiraju kojepromene će biti neophodne. praktičnepotrebe za razvijanje interoperabilnosti sapartnerima Eu (dok je većina njih takođečlanica nato) može rezultirati novimpodsticajem u modernizaciji srpske vojskekao i dramatičnog povećanja učešća kadrovasrpske vojske u mirovnim misijama podzastavom Eu ili un. trenutno, srbijaučestvuje u brojnim misijama un kao i uantipiratskim pomorskim operacijama Euatalanta oko somalije, i njihov medicinski timje deo Eutm misije obučavanja u somaliji.• na kosovu, unapređenje međunarodnesnage bezbednosti mogle bi uskoro proći krozvelike promene, obzirom da mandat EulEXaističe u julu 2014. godine, a njegova obnovaod strane kosovske vlade je daleko od

sigurne. kako bezbednosna situacijanastavlja da se poboljšava, neke članicenato-a zagovaraju dodatno smanjenje kFortrupa kao i umanjenje njihovihdužnosti ucilju priprema za buduće povlačenje sakosova (u okviru tvz. gate 3 opcije). dosredine 2014. godine, 300 francuskih vojnikanapustiće kFor na osnovu odluke francuskogpredsednika olanda krajem prošle godine.srbija snažno odbija gate 3 opciju i volelea bida kFor ostane prisutan u trenutnom brojui sastavu, čak i nakon najavljenog povlačenjaFrancuza. ukoliko priština uspe u svojimnastojanjima i uloga EulEXa se umanji, bilobi teže za neke članice nato da se zalažu zadalje smanjenje trupa kFora. takav razvojdogađaja mogao bi ojačati politički dijalogizmeđu beograda i nato na kosovu.• u pogledu javne diplomatije, vreme je zanovi diskurs sa više realističnih porukaglasačkom telu i dugoročnijim pristupom.kako se pokazalo tokom skorašnje „turepartnerstva“ u organizaciji slovačke atlantskekomisije i atlantskog saveta srbije ugradovima širom zemlje, više pažnje trebalobi se posvetiti značaju nato uomogućavanju bezbednosti srpskoj zajednicina kosovu, pomoći u reformi vojske srbijekao i skorašnjem iskustvu novih članicanato. alijansa ima puno aktivnosti popitanju partnerstva u srbiji, što je jakoznačajno i doprinosi kako samoj vojsci tako igrađanima srbije. srbija spada u jedne odnajaktivnijih nato partnera u inicijativiizgradnje integriteta usmerene ka borbiprotiv korupcije u sektoru odbrane kao iimplementaciji rezolucije un sc 1325 ojednakosti polova u vojnim snagama. ipak,ove aktivnosti nisu dovoljno javne u srbiji, imalo se o njima zna van beograda. nato bitakođe, kao i srbija, mogao više da informišejavnost o njihovim zajedničkim projektima iaktivnostima.

38 Novi vek br. 06 - Februar 2014

Milan Nič je šef programa za centralnu i jugoistočnu Evropu Centralnog evropskog političkog instituta(Central European Policy Institute – CEPI). Jan Cingel je projektni menadžer programa Transfer of Know-How Atlantske komisije Slovačke (Slovak Atlantic Commission - SAC).Napomena: Stavovi i mišljenja izneseni ovde su stavovi autora i ne odražavaju stavove poslodavcaili izdavača. Ovaj dokument izrađen u okviru projekta Transatlantic Policy Briefs uz podršku NATOOdeljenja za javnu diplomatiju. © central European policy institute, 2014

39Novi vek br. 06 - Februar 2014

događaji u ukrajini dramatično su se pogoršali.petoro ljudi ubijeno je u sredu, neki su na smrtprebijeni, a dalji sukobi su mogući u ovu nedelju.nvo su objavile emotivan „poslednji apel zapomoć“, koji kaže da „međunarodna zajednicaćuti, podržavajući evropske vrednosti samo napapiru“, dok „ljudi u ukrajini za njih ginu“.

ako je evropski izbor ugrožen širom istočneEvrope, pretnja sada dolazi jednako kroz borbujanukovičevog režima da opstane, tako i krozpritisak rusije. vlada i opozicija su još udaljeniji;mnogi u opoziciji misle da je vlast izgubilalegitimitet, zbog korišćenja tolike količine sile,kao i zbog farse procedure „glasanja“ koja jeiskorišćena za donošenje novih represivnihzakona prošle nedelje na silu.

kao što je i život svakog pojedinca u ukrajini,tako su i ime i ugled Eu pod znakom pitanja.demonstranti koji su se u početku umotavali uzastave Eu, danas tvrde da je zapad izneveriosopstvene vrednosti ne braneći ih.

zaštita evropskog izbora u ukrajini značipreduzimanje različitih kratkoročnih,srednjeročnih i dugoročnih mera. narednihnekolkiko dana pitanje je zaštite ljudskih života.u narednih nekoliko meseci u pitanju je zaštitapro evropskih nvo, građanskih aktera i javnogmnjenja. nakon toga sledi zaštita uslova zaslobodan izbor na izborima koji su i daljezakazani za 2015. godinu, i rad na unutrašnijmneradim saputnicima autoritarnog preokretarežima.

cena nečinjenja je visoka i raste. političkapolarizacija i eliminacija sredinjeg težišta, možesamo pojačati konflikt. vlada će se boriti daodrži jaku kontrolu nad zapadnim i centralnimdelovima zemlje; oblasti najbliže Eu bićenajrizičnije i najnestabilnije.

šta Evropa može da učini?

mnogi evropski lideri još uvek oklevaju oko idejeo uvođenju sankcija. iskustva sa meramauvedenim belorusiji nisu viđena kao najsrećnija;ali, ironično, to je velikim delom i zbog toga što

Endru Vilson (Andrew Wilson) je viši politički saradnikEvropskog saveta za spoljne poslove - (ECFR). Predaje i radikao viši akademik na modulu za Ukrajinske studije na Školiza slovenske i istočnoevropske studije (SSEES) naLondonskom Univerzitetu (University College London).Saradnik je Kraljevskog instituta za međunarodne poslove.Objavljivao je radove o politici i kulturi susedstva Evrope, saposebnim akcentom na Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju ikomparativnu politiku demokratizacije u post-Sovjetskimzemljama i njenu korupciju u takozvanoj „političkojtehnologiji“.

* članak je originalno objavljen od strane Evropskogsaveta za spoljne poslove (European council on Foreignrelations - (EcFr) u januaru 2014. godine. cEas imadozvolu autora za prevod i objavljivanje u novom veku.

Endru Vilson

mOŽE LI EVROPA ZAšTITI EUROmAJDAN?*

je Eu gledala na belorusiju kroz prizmu ukrajinei pokušala da sankcioniše beloruske „oligarhe“koji zapravo nisu ni postojali.

međutim, predsednik viktor janukovičjednostavno neće da sluša blage primedbe utrenutoj klimi: rusija ga steže suviše čvrsto. onzato mora biti odgovoren od svoje prirodnestrategije, koja je da ne napravi realne ustupke,već da mami i lažira i odugovlači dok, ponjegovom mišljenju, nasilje naddemonstrantima ne urodi plodom.

režim je se do sada održao zajedno, ali tenzijeključaju ispod površine. Evropljani moraju hitnododati neke stvarne troškove i koristiproračunima napravljenim iza scene. konkretno,trebali bi preduzeti pažljivo targetirane mereprotiv konkretnih zvaničnika koji su iniciralinasilje 30. novembra i 22. januara idiskriminisati „zakon“ od 16. januara. samanajava ovakvog procesa imala bi efekta. to bi seodnosilo i na 235 poslanika partije regiona kojisu navodno „glasali“ za farsu od propisa prošlenedelje.

prvo, trenutna otvorena vrata Evrope za novacrežima je podjednako moralni neuspeh kao ineuspeh korišćenja našeg uticaja. standardiuprave za sprečavanje pranja novca (Financialaction task Force - FatF) već pružaju zakonskiokvir za bližu analizu imovine režima. mogupočeti sa informacijama objavljenim na websajtu yanukovich.info. ključne evropske države- uk, austrija i nemačka, kao i švajcarska -trebalo bi da na odgovarajući način uzmu tajnovac u obzir i shodno preduzmu odgovarajućemere.

drugo, Evropa bi trebalo da uvede zabranu viza,kao što je to sad već učinila. zabrana viza imajači efekat kada ga primene svih 28 zemaljačlanica, ali i svaka zemlja šengena može stavitinekoga na crnu listu, kao što je to učinilaEstonija sa aktivistima pokreta nashi nakonafere „bronzani vojnik“ 2007. Eu bi trebalo dasuspenduje i odredbe viznog sporazuma izmeđuEu i ukrajine koje se odnose na bezvizni režimimaoce diplomatskih pasoša. ovo biprouzrokovalo šok za ukrajinsku birokratiju nakoju se januković oslanja da sprovodi njegovanaređenja.

sa druge strane, Eu bi trebalo da uvedevišeulazne, dugoročne šengen vize za ostalegrađane ukrajine koji su već bili u Eu. iako Eune može samo da se prebaci na potpuni bezviznirežim za sve ukrajince bez preduzetihodgovarajućih mera od strane drugih koji su upristupnom procesu, ova politika administracijebila bi gest dobre volje koji bi pokazao običnimukrajincima da Eu razume njihovu borbu da jeu stanju da napravi razliku između režima iobičnog naroda. lokalne think-tank organizacijeprikupile su veliki broj dokaza koje ukazuju na toda su ambasade u mogućnosti da izdaju ovakvevize, ali nisu bili voljni to i da učine zbogdomaćih faktora.

pored ovih mera, Eu, zajedno sa sad, bi trebaloda dopre do ukrajinske vojske i unutrašnjihsnaga kako bi im naglasila potrebu da ostanuizvan sukoba i da se uzdrže od upotrebe sile.vlada se oslanja na „berkut“ policiju, jer suostali nevoljni da odrade posao. oni razumejuimplikacije daljeg nasilja i verovatnoću da ćelično odgovarati ako se stvari potpuno otrgnukontroli. Eu treba da radi na jačanju ovepercepcije.

Eu se mora i brzo angažovati da rukovodstvuukrajine ponudi pregovore za izlazak iz krize i datraži raspisivanje slobodnih i fer izbora za uzvratobezbeđivanja grancija bezbednosti izadržavanja neke lične imovine predsednikujanukoviču i njegovoj porodici. Eu moraproaktivno delovati upozoravajući predsednikana moguću eskalaciju sukoba (napad namajdan, policijski čas u kijevu ili vanrednostanje).

konačno, Eu bi trebalo da podržati napore da sepersonalizuje odgovornost identifikovanjemsvih policajaca koji su napali mirnedemonstrante, vršili nelegalna hapšenja,organizovali napade i nasilje, i istaknutipodmetnuli nevinima, kao što je to učinjeno ulokalnom projektu ,,ne budi zver”.

40 Novi vek br. 06 - Februar 2014

41Novi vek br. 06 - Februar 2014

istorija odnosa Eu i ukrajine je priča opropuštenim prilikama, paradoksima inesporazumima. skoro deceniju ranije, teknakon narandžaste revolucije, Eu i politički vrhzapada propustili su priliku da uključe ukrajinuu proces evropskih integracija. u to vreme, talasentuzijazma preplavio je svet i očekivanja su bilavelika. poslednjih meseci ukrajinci su ponovoimpresionirali međunarodnu zajednicu,dokazujući da su oni važna i ponosna nacija, kojazaslužuje da je demokratski zapad tretira kaodragocenog partnera. narandžasta revolucija2004.- 2005. imala je potencijal da:

- promeni geopolitički balans u Evropi- ponovo definiše ulogu rusije kaoevropskog igrača- proširi kulturu evropske demokratije naistok- otvori put budućoj integraciji ukrajine uEu i nato

međutim, ove nade i očekivanja bila su kratkogroka. kada je novo ukrajinsko rukovodstvoočekivalo reči ohrabrenja od Eu, brisel je,umoran od poslednjeg talasa proširenja, ostaonem. primedbe Francuske i nemačke, zajednosa strahom zapada od reakcije kremlja, odnelesu najbolju „šargarepu“ koja je dobrofunkcionisala u slučaju zemalja centralneEvrope: ponudu perspektive članstva u Eu.umesto toga, Eu je ponudila ukrajini i ostalimpost-sovjetskim državama novi instrument,Evropsku politiku prema susedima. neposrednareakcija kijeva bila je duboko razočaranje ifrustracija. ukrajinci smatraju sebepunopravnim Evropljanima, a ne „susedima“Evrope, kao što su, na primer, zemlje magreba.iako su ukrajinci prihvatili sredstva Enpi(instrument Evropske politike prema susedima),informacije o strukturi ove pomoći u zemljamaprimaocima nisu bile rasprostranjene. ovo jeostavilo utisak da su evropske birokrate prenelesredstva kijevu na osnovu implicitnogsporazuma: mi vama platimo, vi to trošite kakoželite i mi ne pitamo, ali umesto toga vi morateda se odreknete retorike eventualnog članstvau Eu u budućnosti. nije iznenađujuće da takavpristup nije stimulisao istinsku volju zamodernizacijom zemlje.

* članak je originalno objavljen u januaru 2014. godineod strane cicero Fondacije, holadnske think-tankorganizacije čiji je cilj obezbeđivanje širokog, globalnogforuma za diskusije o pitanjima koja su od ključnogznačaja za evropske integracije. cEas ima dozvolu autoraza prevod i objavljivanje u novom veku.

Jan Piekło je izvršni direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnjePAUCI iz Ukrajine. Prethodno je radio kao slobodni novinar iizvestilac o Balkanskom konfliktu od 1991. do1997., i medijskikonsultant. Bio je OEBSov nadzornik lokalnih izbora u Bosni iHercegovini 1997. Radio je i kao koordinator poljsko-američkogprojekta obrazovanja pod nazivom „Mostovi tolerancije“ i do 2005.godine bio je direktor Instituta Mostovi prema Istoku. Dobitnik jenagrade Poljskog udruženja novinara (SDP) za „pokretanje važnihpitanja o dijalogu i saradnji ljudi iz različitih sredina, tradicija isistema vrednosti na internetu“.

Jan Piekło, direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCI

EUROmAJDAN: RUSIJA I EVROPSKI IZBOR UKRAJINACA*

42 Novi vek br. 06 - Februar 2014

ostali unutrašnji razlozi uključuju nedostatakkonsenzusa među glavnim političkim frakcijamau ukrajini, korupciju, stagnaciju i suspenzijuneophodnih reformi. sve ovo doprinelo jenastanku „ukrajinskog zamora“ na zapadu. sadruge strane, simetrični sindrom „Eu zamora“rođen je u ukrajini, produbljujući frustraciju iobezbeđujući municiju za pristalice„pragmatičnog“ pristupa, kakav je podržavalapartija regiona.

Propuštene prilike EU

pravi hladni tuš došao je kasnije, na natosamitu u bukureštu 2008. godine, gde je gruzijii ukrajini uskraćen nato map (akcioni plančlanstva). ruski predsednik vladimir putin jetakođe bio pozvan u bukurešt i uspeo je daostvari sve svoje ciljeve. uspešno se usprotivioplanovima sad da razmesti raketni sistemodbrane u poljskoj i češkoj i uz malo pomoćinekih od zemalja članica „stare Evrope“(posebno Francuske i nemačke) ubio jenastojanje gruzije i ukrajine za nato članstvom.to je bio kraj transatlantskog sna za ukrajinskogpredsednika viktora juščenka i gruzijskogpredsednika mihaila sakašvilija, lidere obe post-sovjetske zemlje. onda je, u avgustu 2008.rusija zaratila sa gruzijom. reakcija zapada naovu krizu nije bila preterano koherentna iprotesti su uglavnom bili ograničeni na usmeneizjave. umesto osude kremlja, mnoge zemlje Euoptužile su gruzijskog predsednika sakašvilija daje započeo ovaj rat i provocirao rusiju.

najbolje vreme za jačanje pro-demokratskih,proevropskih i transatlantskih trendova uistočnoj Evrpoi je prošlo, ciljevi su promašeni ientuzijazam ljudi je izgubljen. viktor janukovič,predsednički kandidat partije regiona koji je2004. godine falsifikovao rezultatepredsedničkih izbora (što je bilo okidačnarandžaste revolucije), pobedio je na sledećimizborima 2010. godine svoju narandžastukonkurentkinju – premijerku juliju timošenko.oEbs je tada izvestio da su izbori bili fer i da suispunili demokratske standarde. kao novipredsednik ukrajine, janukovič je proglasionastavak procesa evropskih integracija i otpočeokonsolidaciju svoje moći. njegovo proglašenje oneutralnom statusu njegove zemlje naišlo je na

pozitivan odgovor u većini „starih“ zemaljačlanica Eu, a njegova fraza „pragmatični pristup“pozdravili su brisel, berlin, pariz i rim.janukovičevi prvi potezi bili su usmereni najačanje sopstvene pozicije. manipulacijompravosuđa ukinuo je ustavne amandmane iz2004. godine (potez koji je kritikovalavenecijanska komisija), vraćajući polu-predsednički sistem. ova odluka pokrenula jepitanja o demokratskom legitimitetu i vladaviniprava.

uz rastuću zabrinutost posmatrali smo ukidanjedemokratskih dostignuća u ukrajini. partijaregiona je 2010. godine izmanipulisala lokalneizbore. novinari i organizacije civilnog društvaprijavili su slučajeve zastrašivanja i kršenjaslobode štampe, lokalne nvo bile su podvelikim pritiskom. onda su usledila selektivnahapšenja i suđenja janukovičevim političkimprotivnicima, uključujući i bivšu premijerkujuliju timošenko i jurija lutsenka, bivšegministra unutrašnjih poslova. ukrajina je naindeksu Freedom House-a „sloboda u svetu2011“ skliznula sa statusa „slobodne“ na status„delimično slobodne“. zemlja je počela da sekreće ka „slabo autoritatirnom“ modeluupravljanja vladavine. janukovič je već prešaocrvenu liniju. ukoliko bi prihvatio uslove Eu,izgubio bi podršku oligarha i moć, mogao bi daizgubi sledeće predsedničke izbore, a i da završiiza rešetaka. ovo ga je gurnulo na put koji sledinjegov istočni sused – aleksander lukašenko.on je gledao svoja posla – svim mogućimsredstvima zadržavajući moć.

Eu je nastavila da se odnosi prema janukoviču ipremijeru azarovu kao prema kredibilnimpartnerima u finalizaciji procedure potpisivanjai zatim sprovođenja sporazuma o pridruživanju(sp) sa Eu. janukovičevo odbijanje da potpišesporazum u viljnusu novembra 2013. godinedošlo je kao šok. ukrajinski predsednik jeodjednom stavio novi uslov na sto: da Eupozove rusiju da učestvuje u pregovorima. ovoje bio kraj iluzije za brisel, ali ne i krajproevropske sage u ukrajini. ukrajinsko civilnodruštvo, društveni aktivisti, studenti i vođeopozicije izašli su na ulice kijeva i drugihukrajinskih gradova, zahtevajući ostavku vlade ipotpisivanje sp-a sa Eu.

majdan – glavni trg u kijevu – okupirali sudemonstranti i krstili ga Euromajdan. trg jepostao poprište najveće proevropskemanifestacije ikada na našem kontinentu.paradoksalno, ona se ne odvija u zemljama Eu,koje se bore sa dubokom krizom, nego uukrajini, bivšoj sovjetskoj republici, koja je steklanezavisnost 1991., pre samo 23 godine. zapadnisvet sa divljenjem i čuđenjem sluša glasoveukrajinskog civilnog društva, protestujući protivselektivne primene zakona i kršenja slobode.ukrajinci su čuli emocionalne reči podrške iistaknuti političari Eu i sad posetili sudemonstrante na Euromajdanu u kijevu (ovo senikada nije desilo za vreme narandžasterevolucije).

rekcija ukrajinske vlasti na ove događaje jemešavina straha, razočaranja, iskušenja zaupotrebom sile da se protesti razbiju ideklarisane (ali ne i dokazane) volje da „ponovopregovara“ sp sa Eu. to pokazuje da politikaukrajinske vlade nema jasnu strategiju i dadržava postaje nestabilna i sve podložnijapritisku rusije. janukovič postaje svestan – kaoi lukašenko pre izvesnog vremena – da jezarobljen: bez podrške rusije njegov režim nemože da preživi. podrška janukoviču i partijiregiona pala je ispod 18 posto u ukrajinskomdruštvu. jedini način da pobedi napredsedničkim izborima 2015. godine je dafalsifikuje rezultate. to je moguće samo usnažnu podršku rusije.

Rusija ne priznaje državnost Ukrajine

rusija ima problem sa prihvatanjem ukrajinekao suverene države. gubljenje ukrajine bila jeduboka trauma. kijevski rus je mesto porekla iduhovni centar ruske pravoslavne crkve. bezkijeva, prema poruci kremlja, rusija postajeorganizam kojem nedostaje duhovna suština.njena duša ostaje sadržana u lukovima zlatnihkupola crkava na brdovitim obalama rekednjepar. paradoksalno, to su iste crkve koje susovjeti nekada brutalno pokušali da unište.

koncept bivšeg predsednika juščenka ograđenju nacionalnog identiteta koristio seodabranim momentima zajedničke istorije kadasu ukrajinci najviše patili od ruske ruke, ili

(kasnije) sovjetske. podržavao je regionalnuukrajinsku tradiciju i promovisao ukrajinski jezik.juščenko se koristio simbolima i mitovima, štoje karakteristično za slovensku tradiciju (isto suuradili srbi sa čuvenom bitkom na kosovu polju).juščenko je pokrenuo pitanje Holodomora,veštačke gladi projektovane od strane sovjeta uukrajinskoj sovjetskoj republici 1992. i 1993. postaljinovom nalogu. oko 3 miliona ljudi umrlo jeod ove gladi. kada je juščenko zatražio da se ovoprepozna kao genocid moskva je reagovala sabesom i frustracijom. juščenkova politika oulasku u nato, zajedno sa ratom u gruziji,doprinela je daljem pogoršanju odnosa ukrajinei rusije.

juščenkov naslednik, viktor janukovič,predstavlja region ruskog govornog područjadonjecku, koja ima potpuno drugačiju pro-sovjetsku tradiciju. u vreme predsedničkihizbora 2004. godine imao je pordšku kremlja ipredsednik putin mu je dva puta čestitaopobedu na izborima. smatran je marionetomkremlja. nakon njegove pobede nad julijomtimošenko 2010. godine, situacija se razlikovalaod one pre pet godina. ukrajina više nije istazemlja, dok se ruska Federacija takođepromenila. ukrajina je uspela da razvije solidnuosnovu za demokratski sistem sa aktivnimgrađanskim društvom, dok je rusija otišla usuprotnom pravcu, jačajući centralnu moćdržave i ograničavajući individualne slobode.grupa oligarha koje janukovič predstavlja nijezainteresovana da postane potpuno podređenamoskvi. a moskva se odnosi prema janukovičusa dozom nepoverenja i skepticizma, iako jetrenutno teško reći kakvu igru igra bilo ko odnjih.

u regionima istočne Evrope i crnog mora,ukrajina je pod janukovičem sledila linijukremlja. to znači da ni proevropska vladamoldavije, ni vlada u gruziji nisu mogle daračunaju na prijateljske odnose sa kijevom.uprkos predsedavanja ukrajine oEbs - om 2013.godine, Evropa je uskoro takođe uvidela da jenemoguće uključiti ukrajinu u rešavanje„zamrznutih“ konflikta u određenim mestima,kao što su pridnjestrovlje i južni kavkaz.

jasno je da je putinov glavni prioritet jačanje

Novi vek br. 06 - Februar 2014 43

44 Novi vek br. 06 - Februar 2014

ekonomskog i vojnog položaja rusije u odnosuna zapad i nato. njegov najambiciozniji političkiprojekat je stvaranje zajedničke ekonomskezone i pokretanje carinske unije, koja se sastojibarem od ruske Federacije, kazahstana,belorusije i ukrajine. bez ukrajine takav projekatima samo ograničeni smisao. zato moskvakoristi sva moguća sredstva da zadrži ovu zemljuizvan Eu, želeći da je vrati nazad pod ruskukontrolu. nakon sloma opozicije u belorusiji,moskva ima skoro potpunu kontrolu nadbelorusijom. kremlj je dostigao napredni nivoobnove uticaja nad svojim „najbližimsusedstvom“. u takvoj situaciji evropskaočekivanja koja se tiču angažovanja rusije uistinski konstruktivnoj saradnji, pomažući da sesituacija u istočnoj Evropi i kavkazu stabilizuje,deluju potpuno nerealno. moskva dobro zna daima ključ za rešavanje regionalnih „zamrznutihkonflikata“ (rusija ih je, zapravo, sama i stvorila),kao i problema vezanih za energetiku. bezučešća rusije ništa se ne može postići. možemočak da kažemo i da je, u izvesnoj meri, današnjaEvropa sa svojim zamrznutim konfliktima talacrusije.

EU je potrebna zajednička politika premaIstočnoj Evropi

sama Eu je duboko podeljena po pitanju kakotreba pristupiti rusiji i ne postoji ništa nalik nazajedničku evropsku politiku prema istoku.ključna zemlja Eu, sposobna da inicira evropskupolitiku prema moskvi, je nemačka. međutim,nakon poslednjih izbora i formiranja velikekoalicione vlade, socijaldemokrate su preuzeleministarstvo spoljnih poslova. novi koordinatornemačke politike prema moskvi, gernot Erler,

koji je poznat kao prijatelj rusije, veruje da je„rusija odigrala veoma konstruktivnu ulogu urešavanju međunarodnih konflikata“. on je većizjavio u jednom intervjuu koji je objavljen nasajtu dgap : „rusija vidi približavanje ukrajineEu kao neku vrstu povrede granica. ne možetejednostavno da ignorišete vekovne odnoseizmeđu rusije i ukrajine. to nije nešto što semože popraviti kroz tehnički proces. ovo jesignal upozorenja koji potvrđuje da će Eu imativeliki problem u izradi zajedničke politike koja bimogla da se suprotstavi neo-imperijalističkojpolitici kremlja. ovo takođe znači i da secentralna Evropa i baltičke zmelje mogu osetitimanje prijatno, jer bi se slični argumenti mogliupotrebiti da se opravda jači uticaj rusije i udrugim delovima regiona.

u 2014. godini održaće se izbori za Evropskiparlament i biće imenovana nova Evropskakomisija. možemo biti sigurni da će putin dobroiskoristiti ovo vreme za širenje svog projektaEvroazijske unije, kao i za jačanje pozicije rusijekao „globalne sile“.

Eu ima prilično ograničen kapacitet daadekvatno reaguje na ovaj izazov ali, u saradnjisa nato, treba da pripremi plan u slučaju crnogscenarija mogućih sukoba i produbljivanja iširenja haosa u regionu. jačanje transatlantskihodnosa i zbližavanje starog kontinenta i sad bimogla biti jedina dugoročna opcija za promenuovog negativnog trenda. biće potrebno vreme ipolitička volja na obe strane, kao i konsenzusmeđu zemljama članicama Eu.

Redakcija: Jelena milić (glavni i odgovorni urednik), Tibor moldvai (sekretar redakcije),

Jelena Dimitrov (lektura), Irina Rizmal (urednik), Tijana Vojinović (član redakcije), Vesna Lukić (prelom)

Tromesečnik NOVI VEK je deo projekta „Sr-bija i EU: šta nam je zajedničko u oblastimabezbednosti i odbrane i kako to maksimalnoiskoristiti – javno zagovaranje nastavka re-forme sektora bezbednosti u Srbiji kroz inte-nzivno korišćenje resursa procesapridruživanja Srbije EU“, koji je podržao Fondza otvoreno društvo - Srbija.

Centar za evroatlantskestudije – CEASDr. Dragoslava Popovića15, 11000 Beograd, SrbijaTel/fax: +381 11 323 9579; office@ceas-serbia.org,www.ceas-serbia.org

Centar za evroatlantske studije – CEAS je nezavisna, ateistička,socijalno orijentisana, levo liberalna think-tank organizacija,osnovana 2007. godine u beogradu. svojim visokokvalitetnimistraživačkim radom cEas kreira precizne analize u oblastimaspoljne, bezbednosne i odbrambene politike republike srbije.istovremeno, cEas javno zagovara inovativne, primenljivepreporuke i kreira praktične politike čiji su ciljevi:

- jačanje socijalno orijentisane, levo liberalne demokratije usrbiji; *- prihvatanje principa prvenstva individualnih nad kolektivnimpravima, ne zanemarujući prava koja pojedinci mogu da ostvaresamo u zajednici sa drugima;- načelno razvijanje koncepta tranzicione pravde i uspostavljanjemehanizama za njeno sporovođenje u regionu zapadnogbalkana, prenošenje pozitivnih iskustava, isticanje značajamehanizama tranzicione pravde za uspešnu reformu sektorabezbednosti u postkonfliktnim i društvima u tranziciji kademokratiji;- ubrzanje procesa evropskih integracija srbije i jačanje njenihkapaciteta za suočavanje sa globalnim izazovima putemzajedničkih međunarodnih akcija;- jačanje saradnje sa nato i zagovaranje atlantskih integracijasrbije;- jačanje principa sekularne države i promovisanje ateističkogpogleda na svet- doprinos izgradnji i očuvanju otvorenijeg, bezbednijeg,prosperitetnijeg i kooperativnijeg međunarodnog poretka,zasnovanog na principima pametne globalizacije i ravnomernogodrživog razvoja i međunarodne norme „odgovornost da sezaštiti“.

cEas spomenute aktivnosti realizuje kroz različite projekte u okviručetiri stalna programa:

– zagovaranje evroatlantskih integracija srbije;– reforma sektora bezbednosti u srbiji;– tranziciona pravda;– liberalizam, globalizacija, međunarodni odnosi i ljudska prava.

cEas je aktivan član koalicije za rEkom koja okuplja više od 1800organizacija civilnog društva, pojedinaca/ki iz svih država nastalihraspadom bivše sFrj. među njima su i udruženja roditelja i porodicanestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih etničkihzajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava i sl. koalicija zarEkom predlaže da vlade (ili države) osnuju rEkom, nezavisnu,međudržavnu regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o svimžrtvama ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih pravapočinjenih na teritoriji bivše sFrj u periodu od 1991-2001.cEas je tokom 2012. godine postao pridruženi član asocijacije zaotvoreno društvo – pasos, međunarodne asocijacije ekspertskihnevladinih organizacija (think-tanks) iz Evrope i centralne azije kojapodržava izgradnju i funkcionisanje otvorenog društva, naročito uvezi sa pitanjima političke i ekonomske tranzicije, demokratizacije iljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja,održivog razvoja i međunarodne saradnje. pasos ima 40punopravnih i 10 pridruženih članova, među kojima je i prestižnilondonski European council on Foreign relations – EcFr, a od nvoiz srbije još samo beogradski centar za bezbednosnu politiku –bcbp.tokom iste godine, centar za evroatlantske studije postao je i prvaorganizacija civilnog društva iz regiona jugoistočne Evrope primljenakao punopravni član međunarodne koalicije za odgovornost da sezaštiti – icrtop. koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih delovasveta radi zajedničkog delovanja na jačanju normativnogkonsenzusa oko doktrine odgovornosti da se zaštiti (responsibilityto protect, skraćeno rtop), u cilju boljeg razumevanja norme,pritiska na jačanju kapaciteta međunarodne zajednice da spreči ilizaustavi zločine genocida, ratne zločine, etničko čišćenje i zločineprotiv čovečnosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje zaakcije spasavanja ljudskih života u situacijama gde je primenjivadoktrina rtop. među istaknutim članovima koalicije su i organizacijepoput Human rights Watch – HrW i international crisis group –icg.u aprilu 2013. cEas je postao prva organizacija civilnog društva usrbiji koja je pristupila komisiji udruženja privredne komore srbijeza javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti u srbiji.komisiju, pored predstavnika privatnog sektora bezbednosti,sačinjavaju i predstavnici mup i drugih državnih organa i institucija,koji su u obavljanju poslova državne uprave, nadležni i za saradnjujavnog i privatnog sektora bezbednosti.u septembru 2013. godine cEas je postao i član sektorskihorganizacija civilnog društva - sEko, za sektor vladavine prava.program saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblastiplaniranja razvojne pomoći kancelarije za evropske integracije,posebno programiranja i praćenja korišćenja instrumenta zapretpristupnu pomocć za 2011. predvideo je formiranjekonsultativnog mehanizma sa ocd koji kao glavne nosioceaktivnosti podrazumeva sektorske organizacije civilnog društva(sEko). pod sektorskom organizacijom civilnog društvapodrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog društva od najvišetri partnera od kojih je jedna vodeći partner.

*Socijalni liberalizam tvrdi da društvo mora da štitislobode i jednake šansi za sve građane i ohrabrujemeđusobne saradnje između državnih i tržišnih in-stitucija kroz liberalni sistem. Socijalni liberalizamslaže se da su neka ograničenja postavljena eko-nomskim poslovima potrebna, kao što su antimo-nopolski zakoni u borbi protiv ekonomskogmonopola, regulatorna tela ili zakoni o minimalnimplatama. Socijalni liberali smatraju da vlade mogu(ili moraju) da pružaju udobnost, zdravstvenu za-štitu i obrazovanje iz prihoda koji proističu od po-reza, kako bi se omogućila najbolja upotrebatalenata stanovništva. Takođe, liberal-socijalizamse bori protiv ekstremnih pojava kapitalizma i ko-munizma. Zalaže se, isto tako, za umeriniji antikle-rikalizam i versku slobodu.