tower7-razlike

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

Tower 7

uputstvo za rad sa programom [aurirano za Build 7034]

U ovom uputstvu su objanjene samo nove mogunosti programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu

Tower 6, tako da je ono prevashodno namenjeno korisnicima koji su radili u programu Tower 6.


Sadraj

1. UVOD ......................................................................................................... 6

1.2.1 Pojedinana instalacija programa ............................................................ 6

1.2.2 Mrena instalacija .................................................................................. 7

2. GRAFIKI INTERFEJS ................................................................................. 9

2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje ...................................................... 9

2.4 Aktiviranje naredbi ................................................................................ 9

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima ............................................................................ 9

2.8 Selektovanje elemenata crtea ................................................................ 9

2.10 Vidljivost ............................................................................................ 12

2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 12

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) .............................................. 13

2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ......................................... 13

2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 15

2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ................................................ 15

2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz) .......................................... 15

2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (meni 2D pogled) .............................................................................. 16

2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda ...................................................................... 16

3. UNOS PODATAKA ..................................................................................... 18

3.1 Konstrukcija ....................................................................................... 18

3.1.1 Ploa/Zid ................................................................................................ 18

3.1.3 Granini uslovi ......................................................................................... 20

3.1.4 Grede ..................................................................................................... 27

3.1.5 Oslobaanje uticaja .................................................................................. 29

3.1.6 Ureivanje oslobaanja uticaja .................................................................. 31

3.1.9 Povrinski oslonac .................................................................................... 32

3.1.10 Linijski oslonac ........................................................................................ 33

3.1.11 Takasti oslonac ...................................................................................... 34

3.1.14 Veza ....................................................................................................... 34

3.2 Optereenje ........................................................................................ 37

3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja .............................................................. 37

3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja ........................................................... 38

3.2.3 Povrinsko optereenje ............................................................................. 43


3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima ..................................... 44

3.2.4 Linijsko optereenje ................................................................................. 45

3.2.5 Takasto optereenje................................................................................ 46

3.2.10 Pokretno optereenje................................................................................ 47

3.2.12 Prednaprezanje ........................................................................................ 49

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................... 50

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 51

3.3.8 Informacije ............................................................................................. 51

3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) .. 54

3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 54

3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova ...................................................................... 55

3.6 Komande za rad sa datotekama ............................................................ 56

3.6.8 Podaci o projektu ..................................................................................... 56

6. MODALNA ANALIZA .................................................................................. 60

6.1 Proraun ............................................................................................ 60

6.3 Izbor tekueg tona .............................................................................. 61

6.5 Animacija tekueg tona ........................................................................ 63

7. PRORAUN MODELA ................................................................................. 64

7.3 Naini prorauna ................................................................................. 64

7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 64

7.3.4 Seizmiki proraun ................................................................................... 65

7.3.4.1 EUROCODE ......................................................................................... 65

7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) .................................................................. 71

7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) ............................................................................. 72

7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) ..................................................... 74

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva .................................................................. 76

8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ........................................................... 78

8.1 Namena i opis rada modula .................................................................. 78

8.5 Uticaji u ploi - zidu ............................................................................. 78

8.6 Uticaji u gredama ................................................................................ 79

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima ........................................... 79

8.6.6 Relativni ugib greda ................................................................................. 79

8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ..................................................... 82

8.7.1 Rezultanta povrinskog oslonca ................................................................. 82

8.10 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 86

8.14 Skaliranje razmere dijagrama ............................................................... 87


8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna ....................................... 88

8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta .................................................. 90

8.20 Kontrola setova ................................................................................... 91

8.21 Kreiranje projektne dokumentacije ........................................................ 91

8.21.1 Eksport grafikih blokova .......................................................................... 92

8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije) ................................................ 93

8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja ............................................................... 95

8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 97

8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji ....................................... 100

8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt ............................ 102

9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 103

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) ............................................ 103

9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja ......................................... 103

9.3 Dimenzionisanje ploa ....................................................................... 104

9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 104

9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 104

9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 104

9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 105

9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................. 106

9.3.7 Kreiranje tekstualnog izvetaja ................................................................. 107

9.3.11 Kontrola ploa na probijanje ..................................................................... 108

9.4 Dimenzionisanje greda ....................................................................... 110

9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 110

9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 110

9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 111

9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................. 112

9.4.10 Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 116

9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova ...................................................... 125

9.6 Dimenzionisanje niza zidova ............................................................... 126

9.7 Proraun preseka .............................................................................. 133

9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima .............................................. 134

10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 139

10.4 Ulazni podaci .................................................................................... 139

10.6 Prikaz rezultata ................................................................................. 139

10.7 Izvetaj ............................................................................................ 140


11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 142

11.3 Ulazni podaci .................................................................................... 142

11.5 Prikaz rezultata ................................................................................. 142

11.6 Izvetaj ............................................................................................ 143

6


1. UVOD

1.2.1 Pojedinana instalacija programa

Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu

samootpakujuu arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju raunara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl \Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe. Otvorie se dijalog sledeeg izgleda:

Sada izaberite dugme Install, nakon ega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju raunara i zapoinje sama instalacija programa.

Dalji tok instalacije je isti kao i kod programa Tower 6, osim to se u dijalogu u kome se zadaje mesto na disku na kome se instalira program nalazi i check box Instaliraj za sve korisnike:

7


Ako raunar koristi vie korisnika, postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje program e se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika, ovako instaliranog programa Tower 7, imae svoje zasebne konfiguracione fajlove.

Ako se program instalira prvi put, a na raunaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom sluaju, nakon aktiviranja dugmeta Next u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvorie se novi dijalog sledeeg izgleda:

Izbor dugmeta Da oznaava da e se u toku instalacije programa sve konfiguracione datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajui folder programa Tower 7.

Novi konfiguracioni fajlovi

Tower.$ppd - datoteka sa podeavanjima prikaza informacija o entitetima

Tower.$zgl - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graninim uslovima u ploama

Tower.$ogr - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobaanjima uticaja u gredama

1.2.2 Mrena instalacija

Serverska instalacija na Windows mrei

Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete fajl

\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Svakako da je u ovom sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.

8


Po zavretku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvrena. Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na

C:\ disku servera i zove se C:\Tower 7 Server za 32-bitnu, odnosno C:\Tower 7 x64 Server za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuu arhivu sa imenom Tower7_win32_ClientSetup za 32-bitnu, odnosno Tower7_x64_ClientSetup za 64-bitnu verziju programa.

Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl NETHASP.ini koji se automatski generie prilikom mrene instalacije. Taj fajl sadri konfiguracione parametre za uspostavljanje komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobiajenom i standardnom mreom ne bi trebali da imaju ikakve potrebe da bilo ta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla omoguava da se izvedu neke odreene netipine klijentske instalacije. Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:

NH_SERVER_ADDR =

Sadraj ovog polja definie ime ili IP adresu raunara na kome se nalazi mreni hardlok. Ovo polje je automatski popunjeno imenom raunara na kojem je izvrena mrena instalacija. Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija

izvela, to se moe uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).

Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledei:

NH_SERVER_ADDR = ime_servera;

(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)

Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledei:

NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;

(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)

Klijentska instalacija

Sa raunara na kome elite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvrena serverska instalacija, pokrenete instalacioni program Tower7_win32_ClientSetup za 32-bitnu, odnosno Tower7_x64_ClientSetup za 64-bitnu verziju programa. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma u kome je izvrena serverska instalacija.

Dalji tok klijentske instalacije je isti kao i kod programa Tower 6.

9


2. GRAFIKI INTERFEJS

2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje

Veliina prozora se moe automatski prilagoditi razliitim tipovima monitora. Ukoliko se radi na monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajueg menija Window treba izabrati naredbu Standardni monitor, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos stranica 16:9, 16:10 itd) treba izabrati naredbu iroki monitor.

2.4 Aktiviranje naredbi

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima

Grafika kontrola u dijalog box-ovima

U svim dijalozima u kojima su se pojavljivali, dugmii za izbor pogleda su zamenjena tulbarom sa ikonama, koje imaju istu namenu.

Tulbar sa ikonama za izbor pogleda

2.8 Selektovanje elemenata crtea

U programu Tower 7, pri selektovanju elemenata crtea na komandnoj liniji se javljaju dve nove opcije: Grupe selekcije i Poslednja selekcija.

Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja

selekcija / Deselektovanje / ):

Grupe selekcije

Pomou opcije Grupe selekcije moe se snimiti 256 razliith grupa odabranih elemenata crtea. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa

komandne linije.

10


Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crtea se vri pomou

dugmeta Dodaj. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv grupe.

Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta OK, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi grupa selekcije, program e prikazati odgovarajuu poruku.

Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta Dodaj bila selektovana jedna ili vie postojeih grupa, program e pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledee upozorenje:

11


Aktiviranjem dugmeta Ne pod zadatim nazivom snimie se nova grupa selekcije od trenutno odabranih elemenata crtea. Aktiviranjem dugmeta Da odabranim entitetima bie dodati i svi entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.

Selektovanje grupe iz liste se vri klikom mia preko njenog imena, dok za viestruku selekciju treba drati pritisnuto levo dugme mia i pomerati pokaziva iznad naziva eljenih grupa. Takodje, za viestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji sa pritiskanjem levog dugmeta mia. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.

Pomou dugmeta Preimenuj se moe promeniti naziv odabrane grupe. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.

Pomou dugmeta Brii se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomou dugmia

Gore i Dole selektovanoj grupi menja poloaj u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole.

Nakon izlaska iz dijaloga Grupe selekcije bie odabrani svi elementi crtea koji pripadaju selektovanim grupama.

Poslednja selekcija

Izborom opcije Poslednja selekcija sa komandne linije, vri se ponovni odabir elemenata crtea koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.

12


2.10 Vidljivost

2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost)

U dijalogu ove naredbe dodati su novi parametri za definisanje stanja vidljivosti

elemenata na crteu:

Ploa

3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se ploama iscrtavaju dijagonale i

ispisuju Set, Opis i Oznaka, naravno ako je njihovo prikazivanje ukljueno za 2D prozor. Ovaj check box ima istu namenu i kod ostalih entiteta.

Veza

Set Kada je ovaj check box ukljuen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta

numerikih podataka koji joj je pridruen.

Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini konture veze

prikazivati strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.

3D Ako je ovaj check box ukljuen, redni broj seta i lokalni koordinatni sistem veze se prikazuju i u 3D prozoru.

Prednaprezanje

Intenzitet Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini trase kablova ispisiviti

intenzitet sile prednaprezanja.

Seizmiki zidovi

Seizmiki zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati

preseci u kojima je izvreno dimenzionisanje seizmikih zidova, preseci i ose dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi

entiteti dobijeni pomou naredbi Seizmiki zidovi, Dimenzionisanje niza zidova i Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.

Simbol u preseku

Veza Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima poetne i krajnje take veza (vorovi) dodiruju trenutnu ravan pogleda.

13


2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo)

2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)

Pomou naredbe Eksport imate mogunost da deo konstrukcije snimite u poseban fajl. Ukoliko se eksport vri iz obrade rezultata od programa se moe zahtevati da sva optereenja koja deluju na ostatak konstrukcije, ukljuujui i sopstvenu teinu, svede na deo konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom

mia preko liste nivoa, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:

- Samo tekui sklop - Eksportovae se samo tekui sklop, odnosno trenutni sadraj prozora 2D pogled.

- Tekui sklop i sve ispred/iznad njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D pogled i svi elemnti koji se nalaze iznad tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred tekueg sklopa ako je u pitanju ram.

- Tekui sklop i sve ispod/iza njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D pogled i svi elemnti koji se nalaze ispod tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza tekueg sklopa ako je u pitanju ram.

Ako je u 2D prozoru prikazan pomoni pogled dostupna e biti samo opcija Samo tekui sklop, dok eksport sloenog pogleda nije mogu.

U delu dijaloga Samo tekui sklop

Pomou parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definie se nain snimanja elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekuem sklopu.

Elementi koji se nalaze ispred/iznad

Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze ispred/iznad tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a eksport se vri iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.

14


Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste izabrana opcija Tekui sklop i sve ispred/iznad njega.

Elementi koji se nalaze ispod/iza

Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze ispod/iza tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a eksport se vri iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.

Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste izabrana opcija Tekui sklop i sve ispod/iza njega.

Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi izvri snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.

Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekuem sklopu (indirektni elementi), a ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni e se eksportovati celi, tj program ih nee prekidati na mestu ravni tekueg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao optereenje. Na primer ako se eksportuju tekui sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u optereenje, ovi elementi e se eksportovati celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekueg sklopa bie pretvoreni u sile, tako da e se uticaj sopstvene teine iznad tekueg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko doe do ove situacije program e prikazati i odgovarajue obavetenje:

15


2.12 Komande za rad sa ramovima

(meni Dispozicija)

Padajui meni sa naredbama za rad sa ramovima moe se otvoriti i levim klikom mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora Dispozicija.

Strelica za otvaranje padajueg menija

2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled)

Padajui meni za 3D grafiku kontrolu moe se otvoriti i levim klikom mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora 3D pogled.

2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)

Naredba Tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, oznaava da je ona postavljena na ukljueno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D pogled iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa parametrima za neaktivne elemente. Na taj nain se tekui 2D prikaz vizualno izdvaja od preostalog dela prostornog modela.

16


Svi entiteti koji se ne vide u prozoru 2D pogled su prikazani kao neaktivni

u prozoru 3D pogled, tako da se jasno moe sagledati poloaj srednjeg podunog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije

Ova opcija pomae da se lake shvati ta tekui prikaz u prozoru 2D pogled predstavlja, odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.

2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (meni 2D pogled)

Padajui meni sa naredbama za rad sa tekuim 2D pogledom moe se otvoriti i levim klikom mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora 2D pogled.

2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda

Naredba Prikazivanje istorije pogleda radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled, oznaava da je ona postavljena na ukljueno stanje. Tada se pored naziva prozora 2D pogled ispisuju nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekueg fajla.

Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru

17


Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno

prikazivanje u 2D prozoru. Klikom mia preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje tekui, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop iji je naziv izabran.

18


3. UNOS PODATAKA

3.1 Konstrukcija

3.1.1 Ploa/Zid

Biblioteka materijala

U programu Tower 7 izmenjena je organizacija podataka u dijalogu za izbor materijala, i dodat

je novi tip materijala. Radi lakeg snalaenja i bolje preglednosti velikog broja materijala, podaci u ovom dijalogu su sada organizovani putem kartoteka.

Izgled dijaloga za izbor materijala

U svakoj kartoteci su smeteni podaci o materijalima jednog tipa. Novi tip su materijali koji se koriste za zidane zidove. Njihovi podaci su smeteni u kartoteku Opeka/Blokovi.

Viestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala

U ovom dijalogu je mogua i viestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal. Prvo se desnim klikom mia preko elije u koloni Materijal izabere eljeni materijal, a zatim se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.

19


Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,

a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6

U dijalogu se izabrani materijal obeleava crvenom bojom, dok se selektovani setovi obeleavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno jo jednom pritisnuti desno dugme mia, nakon ega se procedura zavrava i eljeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.

Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6

dodeljen je materijal seta broj 5

20


3.1.3 Granini uslovi

U programu Tower 7, pored potpunog oslobaanja, graninim uslovima se moe zadati delimino oslobaanje uticaja i elastoplastino ponaanje sa zadavanjem granica plastifikacije.

Lokalni koordinatni sistem graninih uslova

Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a

ponueni uticaji nose oznake lokalnih osa.

Lokalni koordinatni sistem graninih uslova

Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji za oslobaanje imaju sledee znaenje:

M1 - Moment savijanja oko lokalne ose 1



T1 - Smiua sila u pravcu lokalne ose 1 T2 - Smiua sila u pravcu lokalne ose 2 N3 - Normalna sila u pravcu lokalne ose 3

21


Definisanje graninih uslova

Izgled dijaloga za definisanje

graninih uslova

U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a gornjem desnom

delu su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. U jednoj koloni su prikazani uticaji koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije. Kako

je teko zakljuiti ta je leva, a ta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Klik mia preko ikone koja se nalazi pored imena svakog uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponaanja.

22


Potpuno oslobaanje uticaja Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graninog uslova.

Delimino oslobaanje uticaja Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima delimino smanjenu krutost (stepen krutosti veze izraen je u procentima - 100% odgovara potpunom prenoenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).

Njenim izborom dostupno postaje i dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

Sada je potrebno u edit polju zadati eljeni procenat umanjenja krutosti veze i izai iz dijaloga izborom dugmeta OK. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%

Elasto-plastina veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elasto-plastino ponaanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastina a kada pree te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i

dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

23


Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije (

24


Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem Izborom ove opcije modelira se veza koja je kombinacija elasto-plastine veze i deliminog oslobaanja uticaja. Smanjenje krutosti veze pri deliminom oslobaanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u

kojem jo nije dolo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta otvara se dijalog u kome se zadaju svi neophodni podaci.

Bez oslobaanja uticaja Izbor ove opcije znai da je veza za prenoenje tog uticaja sa jedne na drugu stranu graninog uslova potpuna.

Kada se u jednoj od kolona uticaju zada eljeno ponaanje, na slici se sa odgovarajue strane postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog

ponaanja uticaja. Na ovaj nain lako se moe odrediti ta je levo a ta desno, odnosno sa koje strane graninog uslova je definisano ponaanje datog uticaja.

Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se moe snimiti u bazu konfiguracija. Izborom

dugmeta otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izai iz dijaloga aktiviranjem dugmeta OK. Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se moe postaviti za tekuu.

Aktiviranjem dugmeta tekua konfiguracija se brie iz baze, pri emu program izdaje odgovarajue obavetenje:

25


Na crteu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje na zadato ponaanje. Na primer za uticaj M1:

M1=0 Potpuno oslobaanje uticaja (ukidanje veze)

M1=% Delimino oslobaanje uticaja

M1= Elasto-plastina veza

M1= Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem

Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv uticaja

sa simbolom koji ukazuje na zadato ponaanje

Ako se pokaziva mia postavi iznad simbola oslobaanja koji se crtaju du linije granini uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome se ispisuju nazivi svih uticaja kojima je promenjeno ponaanje uz simbol koji ukazuje na zadato ponaanje.

Potpuno oslobaanje uticaja

Delimino oslobaanje uticaja

26


Elasto-plastina veza

Elasto-plastina veza sa deliminim

oslobaanjem

U dijalogu koji se otvara izborom opcije ploa-Zid sa komandne linije, sada se nalazi nova stavka:

Granini uslovi po obodu zidanih zidova ako se izabere ova opcija, program po obodu zidanih zidova postavlja nephodne granine uslove za njihovo realno ponaanje pri statikom i seizmikom proraunu.

Automatski postavljeni granini uslovi na zidanim zidovima

27


3.1.4 Grede

Editovanje biblioteke profila

U dijalogu za editovanje biblioteke profila dodate su nove opcije:

Preimenuj Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se moe promeniti ime grupe profila koja je izabrana iz liste.

Novo ime se unosi u edit polju Naziv grupe profila. Pritiskom na dugme OK, program se vraa u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome se izabrana grupa profila sada prikazuje sa novim imenom.

Uitaj Uitavanje neke od ranije kreiranih baza profila. Pored baza koje su kreirane u programu Tower, sada se mogu uitati i baze kreirane u programu Metal Studio.

Spajanje Dugme pomou koga se moe izvriti spajanje 2 baze profila, odnosno ubacivanje svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim

aktiviranjem otvara se dijalog za izbor baze profila koja e se spojiti sa trenutno aktivnom bazom.

28


Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se moe vriti i sa bazama kreiranim u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste,

treba pritisnuti dugme Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor naina dodavanja profila u tekuu bazu.

Za familije profila sa istim imenom u obe baze, moe se izabrati jedan od dva ponuena naina:

Spajanje Izborom ovog dugmeta, profili se ubacuju u istoimenu familiju u trenutno aktivnoj bazi.

Preimenovanje - Izborom ovog dugmeta program e familiju profila, koja ima isto ime kao i neka familija u tekuoj bazi, preimenovati i ubaciti u tekuu bazu.

Dodati su i novi tipovi profila: HOP C profili, HOP Z profili, HOP Z = profili, HOP profili, HOP profili, O profili, profili. Ovi tipovi profila sada mogu izabrati u dijalogu za kreiranje nove

grupe profila, koji se otvara aktiviranjem dugmeta Dodaj .

29


Spregnuti materijali

U programu Tower 7 omogueno je sprezanje nosaa od istog materijala.

Tretiraj kao spregnuti materijal Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na ukljueno stanje program zadati viedelni presek tretira kao spregnuti.

3.1.5 Oslobaanje uticaja

U programu Tower 7, pored potpunog oslobaanja, graninim uslovima na krajevima greda se moe zadati delimino oslobaanje uticaja i elastoplastino ponaanje sa zadavanjem granica plastifikacije.

Aktiviranjem dugmeta Napredne vrste oslobaanja otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:

U levom delu dijaloga su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. Klikom na ikonu koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje slue za definisanje njihovog ponaanja.

30


Znaenje svake od ponuenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graninih uslova u ploi (poglavlje 3,1,2).

Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, slue za definisanje prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven granini uslov za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati granini uslovi se koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku vrstu prorauna mogu se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim karakteristikama za statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija Karakteristike za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri statikoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i zadaju parametri koji e se primenjivati pri dinamikoj analizi.

Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, slui za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobaanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu snimati u ovom dijalogu, ve samo u dijalogu naredbe za ureivanje oslobaanja uticija.

Na crteu se pored simbola osloboenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato ponaanje datog uticaja.

Potpuno oslobaanje uticaja

Delimino oslobaanje uticaja

31


Elasto-plastina veza

Elasto-plastina veza sa deliminim

oslobaanjem

Isti simboli e se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se pokaziva mia postavi iznad osloboenog kraja grede dok je naredba Oslobaanje uticaja aktivna.

3.1.6 Ureivanje oslobaanja uticaja

Pomou naredbe Ureivanje oslobaanja uticaja, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, mogu se menjati granini uslovi zadati krajevima greda u modelu. Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei oblik:

Ureivanje oslobaanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / ):

Sada je potrebno sa crtea selektovati gredu iji se granini uslovi ureuju, nakon ega se otvara dijalog sledeeg izgleda:

32


Na slici u dijalogu zelenom takom se obeleava poetak, dok se crvenom takom obeleava kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji

se mogu ureivati. Radi lakeg snalaenja kolona sa uticajima koji odgovaraju poetku grede je obeleena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeleena crvenom bojom.

Nain zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje graninih uslova kod ploa (poglavlje 3.1.2).

Napomenuemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobaanjima. One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe Oslobaanje uticaja.

3.1.9 Povrinski oslonac

Povrinskom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem granica plastifikacije.

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji povrinskog oslonca

se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme , ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

Znaenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe Granini uslovi (poglavlje 3.1.2).

33


3.1.10 Linijski oslonac

Linijskom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem granica plastifikacije.

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca se

moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme , ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:


34


3.1.11 Takasti oslonac

Takastom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem granica plastifikacije.

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji takastog oslonca

se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme , ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:


3.1.14 Veza

Pomou naredbe Veza kreira se entitet koji slui za povezivanje 2 vora u modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi nain. Veza koja se tada uspotavlja moe imati razliite vidove, od jednostavne krute, preko elastine do elasto-plastine. Veza se moe uspostaviti samo po jednom ili po vie stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajueg menija Konstrukcija, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledei oblik:

Unos veze Prva taka ( / Set)

35


Aktiviranjem opcije Set otvara se dijalog za definisanje numerikih podataka koji e biti pridrueni vezi koja se iscrtava.

Dijalog za definisanje setova veza

Pomou est check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj od est presenih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.

R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose 1 veze (veza prenosi silu)



M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose 1 veze (veza prenosi momenat)



Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na

pomeranje (K,R1, K,R2, K,R3), odnosno rotaciju (K,M1, K,M2, K,M3). Ova edit polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je spreeno njima odgovarajue pomeranje/rotacija.

Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmii za definisanje ponaanja veze u pravcu date lokalne ose.

36


Klikom preko nekog od njih otvara se padajui meni sa sledeim opcijama:

+/- U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez

ogranienja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponaanje.

NL+ U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.

NL- U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali

samo u negativnom smeru date lokalne ose.

Pomou ove opcije vezi se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom

dostupno postaje i dugme , ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije (

37


3.2 Optereenje

3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja

Ako se pokaziva mia postavi iznad rednog broja nekog optereenja u listi, i pritisne desno dugme, otvorie se padajui meni sa opcijom Seizmiki karakter optereenja.

Izborom ove opcije optereenju se zadaje seizmiki karakter, to znai da e se proraun za ovaj sluaj optereenja izvriti sa seizmikim modelom. Pored rednih brojeva svih sluajeva optereenja kojima je ukljuen seizmiki karakter postavlja se posebna sliica, kako bi se oni razlikovali od ostalih sluajeva optereenja.

Sliica koja ukazuje da je tom sluaju optereenja

ukljuen seizmiki karakter

38


3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja

Mogue je istovremeno selektovati vie sluajeva optereenja kako bi im se svima dodelio kriterijum za kombinovanje Uvek kombinuj sa, odnosno Ne kombinuj sa. Selektovanje se vri kao i u svim ostalim naredbama, pomou tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta mia.

Dugme Brii sve slui za uklanjanje svih kombinacija optereenja iz liste.

Aktiviranjem dugmeta Sortiranje, otvara se padajui meni sa opcijama za ureivanje i sortiranje kombinacija:

Padajui meni sa opcijama za ureivanje kombinacija

Sortiranje u opadajuem poretku glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj sluajeva optereenja koji se u njma javlja, kao i korieni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove opcije kombinacije se u listi reaju od najvee do najmanje.

39


Sortiranje u rastuem poretku izborom ove opcije kombinacije se u listi reaju od najmanje do najvee.

Izbacivanje duplikata kada se neke kombinacije optereenja pojavljuju vie puta u listi, izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.

Pomou dugmeta Uvoz kombinacija iz drugog modela u tekui model se mogu ubaciti kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor

eljenog fajla:

Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vri mapiranje osnovnih sluajeva optereenja.

40


Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih sluajeva optereenja u izabranom fajlu. U levoj koloni su prikazani sluajevi optereenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni odreuje kojim sluajevima optereenja u tekuem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji sluajevi optereenja iz tekueg fajla e preuzeti njihovo mesto u ubaenim kombinacijama. Klikom

mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajua lista, i iz nje se bira sluaj optereenja iz tekueg modela, koji e preuzeti mesto datog sluaj optereenja iz izabranog fajla.

41


Sadraj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija 0. Nijedan, zatim svi sluajevi optereenja koji postoje u tekuem modelu. Izbor opcije 0. Nijedan oznaava da ni jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla nee zauzeti mesto tog sluaja optereenja u uitanoj kombinaciji. Izbor nekog od sluajeva optereenja oznaava da e on u uitanoj kombinaciji zauzeti mesto datog sluaja optereenja, odnosno njemu e u uitanoj kombinaciji biti pridruen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj sluaj optereenja.

Napomenuemo jo i da se jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla moe dodeliti samo jednom sluaju optereenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuu poruku.

U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije optereenja koje se nalaze u izabranom fajlu, odnosno koje e biti uitane u tekui model.

Izborom dugmeta OK program zatvara dijalog za mapiranje sluajeva optereenja i uz potovanje svih zadatih parametara uitava kombinacije optereenja u tekui model.

Aktiviranjem dugmeta Snimanje konfiguracija u skladite, vri se snimanje svih kombinacija koje se nalaze u tekuem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se mogu u bilo kom trenutku uitati. Ukoliko u skladitu ve postoje snimljene kombinacije program e prikazati odgovarajuu poruku.

42


Izborom dugmeta OK stare kombinacije se briu iz skladita i snimaju one koje trenutno postoje u listi.

Kombinacije se uitavaju iz skladita pomou dugmeta Uitavanje kombinacija iz skladita. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladitu postoje snimljene konfiguracija, a njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje sluajeva optereenja.

Nain rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri uitavanju kombinacija iz drugog modela.

Snimanje kombinacija u skladite se koristi kako bi se sauvale kreirane kombinacije u modelima u kojima je potrebno izvriti neke izmene koje ih ponitavaju.

43


3.2.3 Povrinsko optereenje

Optereenje po sistemu greda

Povrinsko optereenje se moe zadati i na mestima gde ne postoje ploe, ve samo grede. Takvo optereenje se u trenutku prorauna pretvara u linijske ili koncentrisane sile, koje deluju na grede koje su mu ranije dodeljene. U modelu se snima i prikazuje kao bilo koje drugo

povrinsko optereenje, pa se kao takvo veoma lako moe menjati, to ne bi bio sluaj da je izvrena trajna konverzija na linijske ili takaste sile. Glavna namena ove opcije je da se olaka unos optereenja koja deluju na grede, a imaju povrinski karakter, kao to su na primer optereenja od vetra, snega, teine krovnog pokrivaa...

Parametri za definisanje ovakvog povrinskog optereenja postaju dostupni kada se ukljui check box Optereenje deluje po sistemu greda.

Parametri za definisanje optereenja koje deluje po sistemu greda

Izbor greda pomou ovog dugmeta se izlazi na crte i vri izbor greda na koje deluje povrinsko optereenje.

Jednako podeljene linijske sile ako je izabran ovaj prekida, optereenje se pri proraunu konvertuje u linijske sile koje deluju na selektovane grede.

Koncentrisane sile kada se izabere ovaj prekida dostupno postaje i edit polje Gustina podele. Optereenje se pri proraunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se zadaje njihovo meusobno rastojanje.

Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od poloaja nekih drugih entiteta (greda). Ovakva veza meu podacima nije vrsta i pri promenama jedne ili druge strane moe doi do neusaglaenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim povrinskim optereenjem ili gredama (kopiranje, pomeranje, rotacija, ogledalo...) mogu izazvati situaciju da se podatak o poloaju greda na koje se optereenje prenosi, ne slau sa trenutnim poloajem greda u stvarnom modelu. Komandom za kontrolu ulaznih podataka moe se utvrditi postojanje ovih neusaglaenosti, a takoe i prilikom pokretanja prorauna,

44


kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U tom sluaju, komandom za ureivanje (Edit) potrebno je ponovo definisati skup greda na koje se optereenje prenosi.

3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima

Zemlja

Optereenje od pritiska tla se moe zadati kao aktivan ili kao pasivan pritisak.

Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generie optereenje po Rankine-ovoj teoriji za pritisak tla:

p=h

Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj formuli:

=tg2(/4 - /2)

Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj formuli:

=tg2(/4 + /2)

Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj formuli:

=1 - sin()

45


3.2.4 Linijsko optereenje

Pravac delovanja vektora optereenja

Po projekciji ovaj check box e biti dostupan samo ako je izabrano da optereenje deluje u pravcu neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na pravac

koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora optereenja.

Ovo je samo grafiko predstavljanje poloaja optereenja, kako bi se olakao unos specifinih optereenja, kao to je na primer sneg. Program pri proraunu projektuje linijske sile na segmente polilinije i rauna potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove opcije, intenzitet bi se morao runo izraunati za svaki segment, a zatim i uneti kao posebno optereenje za svaki od njih.

46


3.2.5 Takasto optereenje

Intenzitet optereenja

Izborom jednog od ponuenih prekidaa odreuje se tip optereenja koje se zadaje:

Prekidai za izbor tipa optereenja

Sila zadaju se koncentrisane sile

Momenat zadaju se momenti

Sila i momenat zadaju se i sile i momenti. Takasto optereenje istovremeno moe sadrati tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u

pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.

Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta

47


Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box iskljuen, u modelu se svaka komponenta optereenja prikazuje pomou odgovarajueg simbola, koji ukazuje na pravac njenog delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check

box iskljuen, u taki delovanja optereenja se iscrtava obojeni krui, a pored njega se ispisuju intenziteti komponenti optereenja, jedan ispod drugog.

Prikaz u vidu rezultante Kada je ovaj check box ukljuen, u modelu se prikazuje rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti

momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.

3.2.10 Pokretno optereenje

Pored koncentrisanih sila, linijskih sila i povrinskih optereenja u emi pokretnog optereenja se sada mogu zadati koncentrisani momenti i linijski momenti.

Koncentrisani momenti

Klik mia preko naziva kartoteke Koncentrisani momenti,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga

Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Poloaj i intenzitet koncentrisanog momenta je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim kolonama:

Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.

My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.

Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.

X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 1, trase po kojoj se kree pokretno optereenje.

Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 3, trase po kojoj se kree pokretno optereenje.

48


Uloga dugmia Dodaj i Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.

Linijski momenti

Klik mia preko naziva kartoteke Linijski momenti,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga

Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadri sledee kolone:

m - intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.

X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.

Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.

X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.

Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.

Moe se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.

49


3.2.12 Prednaprezanje

Novine u okviru ove naredbe su: definisanje putanje kabla u obliku splajna - glatke

krive linije treega stepena, tekstualni opisi parametara u dijalogu, izbor formule za proraun intenziteta sile prednaprezanja u zadatim takama, apsolutno zadavanje taaka za definisanje putanje kablova i prikaz intenziteta sile prednaprezanja na crteu.

Nain zadavanja karakteristinih taaka du linije prednaprezanja, odreuje se izborom jednog od dva ponuena prekidaa, koji se nalaze ispod liste sa presecima:

Relativno karakteristine take se definiu unoenjem njihovog relativnog odstojanja od poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.

Apsolutno - karakteristine take se definiu unoenjem njihovog apsolutnog odstojanja od poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1

Oblik trase kablova izmeu dva susedna preseka se odreuje izborom jednog od prekidaa, koji se nalaze u delu dijaloga Trasa kablova: Pravolinijska, Glatka kriva linija treeg stepena i Kriva linija n-1 stepena.

Oznaka za silu je promenjena, tako da se intenzitet sile prednaprezanja unosi u edit box-u

P=.

Nain prorauna gubitka sile prednaprezanja du zadate trase, se odreuje izborom jedne od dve ponuene formule:

50


ili

Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojim se zadaju podaci neophodni za proraun gubitak sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji jasno ukazuje

koji se podatak u tom edit polju unosi.

Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula

, zadavae se Koeficijent gubitaka zbog nenamernog ugaonog

odstupanja: K=, a ako je izabrana formula , unosie se Ugao nenamernog odstupanja: k=.

Znaenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja

U gornjem desnom delu dijaloga, prikazuje se izabrana formula za proraun gubitka sile prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog

od njih se nalazi tekstualni opis znaenja datog podatka.

Ispod ovih podataka ispisuju se jo dva veoma vana podatka, koja su proraunata pri pokretanju ove naredbe:

- Duina kabla pre utezanja: L=

- Ukupno elastino izduenje kabla: L=

51


Znaenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

Svi podaci prikazani u ovom dijalogu, ispisuju se sa svojim tekstualnim opisima u izvetaju, koji se moe kreirati kada se naredba pozove u okviru modula za obradu rezultata prorauna. Tako da je sada izvetaj pregledniji i jasniji nego u programu Tower 6

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka

3.3.8 Informacije

Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se

pojavljuje kada se pokaziva mia postavi iznad njih. Korisnik moe uticati na koliinu i nain prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogunost programa se ukljuuje izborom opcije Informacije, koja se nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Drugi nain za pozivanje naredbe je klik levim dugmetom mia, dok se pokaziva nalazi iznad prikazane ikone. Kada je naredba aktivne, ova ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom

(nain prikazivanja aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).

Dijalog sa informacijama o entitetima

U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni

tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se

pokaziva mia postavi iznad ploe, u prvom redu tabele e u levoj koloni pisati Entitet, a u desnoj naziv entiteta Ploa, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj ploi, itd.

Ukoliko se na mestu pokazivaa mia nalazi vie entiteta, program e u dijalogu prikazati karakteristike za jedan od njih. Istovremeno e iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivaa mia, kao i broj entiteta ije se informacije trenutno prikazuju, na primer Informacije (1/4). U ovakvim situacijama, pritiskom na taster Q sa tastature, moe se promeniti entitet ije se informacije prikazuju.

Nain prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadraj, podeavaju se u dijalogu koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.

52


Dijalog za podeavanje prikaza informacija

Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom reimu prikazivanja moe menjati veliina i izabrati mesto na ekranu, na kome e se pojavljivati u reimu prikazivanja informacija. Veliina dijaloga se menja tako to se pokaziva mia prvo pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba

kraja . Ove strelice ukazuju na mogue pravce pomeranja date ivice. Kada pokaziva promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se mi pomera dok se stranica ne dovede u eljeni poloaj, nakon ega se pusti levo dugme mia. Kada se pokaziva mia postavi iznad nekog od uglova dijaloga, moe se istovremeno menjati poloaj obema stranicama koje obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome e se otvarati dijalog u reimu prikazivanja informacija, vri se tako to se prvo pokaziva mia postavi iznad dela dijalog u kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme mia i vri njegovo pomeranje, sve dok se dijalog ne dovede na eljeno mesto, nakon ega se dugme pusti.

U gornjoj tabeli dijaloga za podeavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti ije se karakteristike mogu prikazivati. Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Sel, se odreuje da li e program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokaziva mia postavi iznad njega. Desnim klikom mia preko naziva kolone Sel, otvara se padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve. Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno iskljuiti prikazivanje informacija za sve entitete.

U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a

koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni N se ispisuju redni brojevi karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog

entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje e se karakteristike prikazivati u dijalogu sa informacijama, odreuje se pomou check box-ova u koloni Sel. Desnim klikom mia preko naziva ove kolone, otvara se padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve.

53


Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno iskljuiti prikazivanje informacija za sve karakteristike izabranog entiteta. Pomou check box-ova u koloni Bol, biraju se karakteristike selektovanog entiteta, koje e se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo

ukljuivanje/iskljuivanje check box-ova. Promena poloaja selektovane karakteristike

izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vri se pomou dugmeta , dok se

promena poloaja za jedno mesto na dole, vri pomou dugmeta .

U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podeavanje naina prikaza informacija:

Font zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.

Veliina u ovom edit polju se zadaje veliina fonta sa kojim se ispisuju informacije.

Providnost pomeranjem klizaa podeava se providnost dijaloga u kome se prikazuju informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraeno u procentima, prikazuje se u polju iza klizaa.

Vreme do nestajanja kliza za podeavanje vremena posle koga e dijalog sa informacijama nestati sa ekrana, ako se pokaziva mia pomeri tako da se ispod njega ne nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s.

Vreme do pojavljivanja - kliza za podeavanje vremena posle koga e se pojaviti dijalog sa informacija, kada se pokaziva mia postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom poloaju klizaa, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Dinamika promena veliine prozora kako se za razliite entitete prikazuje razliita koliina informacija, moe se desiti da podeena veliina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu

ostaje previe praznog prostora. Kada je ovaj check box ukljuen, program automatski menja visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklauje je sa koliinim informacije koje se prikazuju. Ukoliko je check box iskljuen, dijalog nee menjati veliinu, bez obzira na koliinu podataka koja se prikazuje.

Nepomerljiva gornja stranica prozora kada je ovaj check box ukljuen, pri automatskom menjaju veliine dijaloga za prikaz informacija, pomerae se samo njegova donja stranica, dok e gornja uvek imati isti poloaj na ekranu. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je check box Dinamika promena veliine prozora postavljen na ukljueno stanje.

Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box ukljuen, entitet ije se informacije prikazuju se iscrtava neto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na ostale entitete. Isticanje se vri samo u prozoru u kome se pokaziva mia trenutno nalazi.

Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box ukljuen, entitet ije se informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od

njih pokaziva mia trenutno nalazi. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je check box Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju postavljen na ukljueno stanje.

Prikai na poziciji mia - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa informacijama se prikazuje na trenutnoj poziciji mia. U optem sluaju sa pokazvaem mia se ravna gornji levi ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno potovanje ovog pravila dovelo do toga da se dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivaem mia se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji najpovoljniji. Ovo se moe desti na primer kada se pokaziva mia nalazi u blizini ivica ekrana.

54


Prikai samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa informacijama e se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.

Min. vreme osveavanja - kliza pomou koga se podeava vremenski interval izmeu dva osveavanja sadraja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala koje se moe izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje odgovara trenutnom poloaju klizaa, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Resetovanje poloaja prozora ako je menjan poloaj pojavljivanja dijaloga sa informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu ponititi, nakon ega e se dijalog pojavljivati na mestu koje je predvieno programom.

- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.

- Brisanje tekue konfiguracije iz baze.

Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta , za tekuu se moe izabrati bilo koja od ranije snimljenih konfiguracija.

Izborom dugmeta OK, zatvara se dijalog za podeavanje prikaza informacija, uz prihvatanje svih zadatih izmena.

3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup)

3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova

Pomou ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom, mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu uitati u program, na istom ili na nekom drugom raunaru. Znai glavna namena ove naredbe je da omogui razmenu konfiguracionih fajlova izmeu korisnika, odnosno njihovo prenoenje sa raunara na raunar. Izborom naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija Setup, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada treba izabrati mesto na disku raunara, na kome e se snimiti datoteka sa izvezenim konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju Ime fajla. Snimanje

55


datoteke pod zadatim imenom, vri se aktiviranjem dugmeta Snimi, nakon ega se dijalog zatvara i zavrava naredba.

3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova

Pomou ove naredbe se vri uitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije, pomou naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf. Izborom naredbe Uvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija Setup, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada treba izabrati eljnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji e se uitati u program:

56


U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova

koji se nalaze u uitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji e se uitati u program, vri se pomou check box-ova iz tree koloni tabele. Izborom dugmeta Sve, svi check box-ovi se postavljaju na ukljueno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta Nita, svi check box-ovi postavljaju na iskljueno stanje. Pomou dugmeta Inverzija selekcije, svi trenutno ukljueni check box-ovi se iskljuuju, a svi iskljueni se ukljuuju.

Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se uitavaju u program i prikazuje se odgovarajua poruka o izvrenoj akciji:

Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno poeli koristiti u programu, on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.

3.6 Komande za rad sa datotekama

3.6.8 Podaci o projektu

Zakljuavanje fajla unoenjem lozinke

Svaki Tower fajl se moe zatiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju e program traiti pri uitavanju tog fajla. U delu dijaloga Zatita fajla od menjanja, ispisuje se trenutni status fajla: Fajl je nezatien, Fajl je zatien i otkljuan ili Fajl je zakljuan.

Izborom dugmeta Lozinka, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene nad fajlom nee biti mogue.

57


Lozinka edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5 karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu

zadati pomou tastature. Pri unoenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova, obzirom da se pri otkljuavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti nain.

Potvrda lozinke obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije mogua vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucake greke, u ovom edit polju se lozinka mora uneti jo jednom.

Izborom dugmeta OK, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekui dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuu poruku:

Poruka o greci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:

U oba sluaja program tekui dijalog ne zatvara, sve dok se greke ne isprave.

Uitavanje zakljuanog fajla

Nakon izbora fajla koji je zakljuan, on se nee odmah uitati, ve se prvo otvara dijalog sledeeg izgleda:

58


Lozinka edit polje u kome se unosi lozinka za otkljuavanje fajla. Nakon aktiviranja dugmeta OK program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna uitava izabrani model. Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajue obavetenje:

Otvori fajl bez mogunosti menjanja pomou ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom reimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se moe ui u editor hartije. Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajua poruka,

a iza naziva uitanog modela se ispisuje oznaka (R), koja ukazuje da je fajl u reimu za itanje. U ovom reimu bie dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izvetaj, tako da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Moe se vriti i dimenzionisanje, s tim to se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokuaju snimanja prikazuje odgovarajue poruke.

Promena lozinke i uklanjanje zatite

Da bi se nekom zatienom fajlu promenila lozinka ili uklonila zatita, on mora biti otkljuan. Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zatita i zadaje.

Lozinka se menja na isti nain kao i to se zadaje, unoenjem nove lozinke u edit polja Lozinka i Potvrda lozinke.

59


Zatita se uklanja tako to se iz prikazanog dijaloga izae bez ikakvih izmena, odnosno tako to se dugme OK aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon ega program prikazuje odgovarajue obavetenje:

60


6. MODALNA ANALIZA

6.1 Proraun

U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 250 (ogranienje programa).

61


6.3 Izbor tekueg tona

Pokretanjem naredbe Izbor tekueg tona, koja se nalazi u okviru padajueg menija Modalna analiza, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proraunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih redova se prikazuju numeriki rezultati prorauna za dati ton. Kolone podataka imaju sledee znaenje:

N - redni broj tona.

T [s] period oscilovanja konstrukcije za taj ton.

f [Hz] frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.

GPO [] glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.

FU[%] faktor angaovanja masa za zadati pravac seizmikog dejstva.

FU +90[%] - faktor angaovanja masa za pravac seizmikog dejstva koji je upravan na zadati pravac.

max odst. odnos amplitude vora sa najveom amplitudom oscilovanja prema prosenoj amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost slui za otkrivanje tonova u kojima se javlja lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri

modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. to je ova vrednost vea to se manje vorova ukljuilo u oscilovanje pa e to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.

Faktori angaovanja masa se mogu proraunati za potpuno proizvoljni pravac seizmikog dejstva. Ugao kojim se odreuje pravac seizmikog dejstva se unosi u edit polju Pravac seizmikog dejstva, a sam proraun se vri nakon aktiviranja dugmeta Proraun. Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama FU[%] i FU +90[%]. Suma angaovanja masa svih tonova se prikazuje u polju FU za zadati pravac, odnosno u

polju FU +90 za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoi pri

62


odabiru tonova koji su merodavni za seizmiki proraun, a i pri utvrivanju da li je proraun multimodalne analize izvren za dovoljan broj tonova.

esto se usled greaka pri kreiranju modela, deava da se pojave velike lokalne oscilacije u nekim vorovima konstrukcije. Kako je u veim modelima pronalaenje ovih vorova dosta teko, omogueno je njihovo automatsko otkrivanje i obeleavanje. Parametri neophodni za pronalaenje vorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga Dijagnostika oblika oscilovanja.

Granino odstupanje program pronalazi sve vorove u modelu, iji odnos amplitude oscilacija prema prosenoj amplitudi oscilacija celog modela ima veu vrednost od vrednosti koja je zadata u ovom edit polju.

Broj vorova koji se obeleava u ovom edit polju se zadaje broj vorova koji e biti obeleen u modelu. Od svih vorova ije je odstupanje vee od zadatog, obeleavaju se oni sa najveim odstupanjima. Ovi vorovi se u modelu obeleavaju simbolom malog kvadrata, koji je obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe Parametri. Podrazumevano je da se farba crvenom bojom.

Sklopovi koji sadre vorove sa odstupanjima veim od graninog: - zatvorena lista u kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleenih vorova. Bilo koji od ovih sklopova se moe veoma brzo prikazati u tekuem 2D pogledu, tako to se prvo eljeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme Postavi. Ve nakon aktiviranja ovog dugmeta, na crteu se prikazuju i simboli kojima su obeleeni vorovi, tako da se pre izlaska iz dijaloga moe lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.

vorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su

obeleeni posebnim simbolima

Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleeni vorovi ne pripadaju ni jednom sklopu, ovi simboli e se prikazati na crteu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem dugmeta OK.

Na ovaj nain se veoma lako pronalaze vorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju greke u modeliranju, koje su ih izazvale.

63


6.5 Animacija tekueg tona

Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, moe se promeniti i u ovom

dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomou dugmia i .

64


7. PRORAUN MODELA

7.3 Naini prorauna

7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima

Tolerisano prekoraenje napona u povrinskim osloncima edit polje u kome se zadaje maksimalna vrednost napona, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje sile u takastim osloncima edit polje u kome se zadaje maksimalna vrednost sile, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje momenta u takastim osloncima edit polje u kome se zadaje maksimalna vrednost momenta, za koji se moe smatrati da je zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se moe smatrati da je zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastinim ponaanjem, proraun se odvija tako to se u svakoj iteraciji optereenje poveava za odreeni procenat ukupnog optereenja

65


(inkrement), i proverava da li je dolo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog prorauna naziva inkrementalno iterativni proraun.

Procenat uveanja optereenja se zadaje u edit polju Korak poveanja optereenja. Ako se na primer zada vrednost 0.05, optereenje e se u svakoj iteraciji poveati za dvadeseti deo ukupnog optereenja. Ova vrednost utie i na ukupnu tanost ali i na duinu trajanja prorauna.

7.3.4 Seizmiki proraun

7.3.4.1 EUROCODE

Kategorija znaaja

Iz zatvorene liste se bira jedna od etiri ponuene kategorije znaaja objekta. U delu dijaloga, koji se nalazi ispod ove liste, ispisuje se koji objekti pripadaju izabranoj kategoriji.

I - Objekti od manjeg znaaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor znaaja = 0.8)

II - Obini objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor znaaja = 1.0)

III - Objekti ija je seizmika otpornost veoma znaajna u pogledu posledica koje moe izazvati njihov kolaps, npr. kole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor znaaja = 1.2)

IV - Objekti iji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne vanosti za zatitu stanovnitva, npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor znaaja = 1.4)

66


Sluajni torzioni efekti

Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u poloaju masa i prostornoj varijaciji seizmikih kretanja, proraunat poloaj centra mase svake tavanice i mora da se premesti iz svog nominalnog poloaja u svakom pravcu, za dodatni sluajni ekscentricitet:

ei=0.05 Li

gde je:

ei sluajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni poloaj centra mase, koji se primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.

Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmikih uticaja.

Da bi se pri seizmikom proraunu u obzir uzeli i sluajni torzioni efekti, neophodno je da se check box Uzimaju se u obzir postavi na ukljueno stanje. Tada dostupan postaje i edit box ei=, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proraun sluajnog ekscentriciteta spratne mase.

Program e automatski prilikom prorauna napraviti dva seizmika optereenja - jedno sa pozitivnim, levim a drugo sa negativnim desnim ekscentricitetom. U modulu za obradu rezultata ovakvi seizmiki sluajevi optereenja imae pored svog imena i sufikse (+e) i (-e).

VANO: U Tower-u 7 omogueno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanja ugla koji pravac zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti sluajne torzije se odnose na taj zadati pravac zemljotresa, to znai da e se masa izmetati levo i desno od tog pravca.

Pravac delovanja zemljotresa

U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, moe se zadati proizvoljan broj pravaca mogueg

delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta Dodaj, dok se

selektovani pravac pomou dugmeta Brii uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridruiti pravcu delovanja zemljotresa imaju sledee znaenje:

Naziv u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa moe pridruiti proizvoljan naziv

Ugao [] u

tower7-razlike

Documents