toni buzan - brzo citanje obradena

TONIBUZAN

BRZO ITANJE

II izdanje

Beograd, 2000.

Predgovor urednika engleskog izdanja

ast mi je da preporuim ovu knjigu velikoj armiji ljudi, mladih i starih, koji su nestrpljivi da ovladaju to veim znanjem ovog ogorenog i dragog sveta - nasledstvo prolosti, trenutne naune i politike tokove, savremenu i klasinu literaturu. Ova knjiga predstavlja briljantnog mladog oveka, Tonija Buzana, iju sam karijeru, veoma skromno, pokuavao da podrim tokom nekoliko godina, a koji je, brzinom munje, postao veoma poznat.

Sistem uenja, koji smo ja i moji vrnjaci morali savladavati uz mnogo muke i empirijski - ako smo uopte uspeli u tome, Toni Buzan ovom knjigom svodi na jednostavnu i svima dostupnu vetinu. Do-pustite da vas uverim da ete, koristei ovaj sistem, veoma brzo dostii isti, ako ne i vei nivo znanja od onog koji sam sam sticao mnogo godina: biete u stanju da proitate najmanje troje dnevnih novina na dan; otprilike 25 naunih asopisa, pet-est nedeljnih magazina i dve do tri knjige nedeljno; i oko desetak drugih asopisa svakog meseca - kao i mnoga pisma, izvetaje, iseke iz novina, prirunike, kataloge, itd.

alim to ranije nisam bio u mogunosti da uivam dobrobiti sistema Tonija Buzana koji on ovde tako lucidno predstavlja. To bi mi utedelo dosta truda i protraenog vremena; i nije me sramota da priznam da i danas jo uvek od njega uim kako da budem bolji. Vi ste verovatno u prednosti to ranije kreete ispravnom stazom. Molim vas da iskoristite priliku! Za to e biti potrebno da uloite napor, ak i uz jasno objanjen sistem Tonija Buzana koji je predstavljen u koracima; ali, ukoliko istrajete, otkriete da ova knjiga predstavlja vrata u svet ispunjen zlatnom svetlou znanja.

Hejnc Norden, urednik a-sopisa Erstwhile Information, lan Lingvistikog instituta.

v

Zahvalnost autora

Zeleo bih da se naroito zahvalim: Vandi Nort, mom glavnom uredniku, ije je brzo orlovsko oko veoma uspeno doprinelo stva-ranju sadanje forme ove knjige; mojim linim asistentima, Lesli Bajas, Fildi Vilson i Sendi Zambaks, ija je pomo prilikom kucanja rukopisa i opte produkcije knjige bila neprocenjiva; Dastinu Koenu za origi-nalan rad na ilustracijama; kompletnoj porodici Foli koja mi je obezbe- dila sjajno okruenje u kome sam kompletirao ovu knjigu; Buzan centrima i svim instruktorima Briljantnog razmiljanja za njihovu podrku, istraivanje i poduavanje ovih metoda; Karo i Piteru Ajri za obezbeivanje svetilita Grinham Hola, gde sam obavio najvei deo ranih istraivanja; Robinu Ponti sa Lizard Ajlanda u Australiji, koji me je, takoe, obasuo brigom i panjom tokom perioda sazrevanja ideja; V

Sinu Adamu za podrku i posveenost pitanju boljeg itanja; Mom timu iz BBC-ja, Krisu Vileru, ili Ableman; i udruenju The Brain Trust i svim lanovima klubova Brain Clubs za njihovu odanost global-nom cilju Mentalnog opismenjavanja i, naroito, konceptu brzog i-tanja.

Kada sam imao etrnaest godina, u koli smo imali testiranje men-talnih sposobnosti.

Meu njima se krio i test brzine itanja. Nekoliko nedelja kasnije, saopteni su nam rezultati. Otkrio sam daje moj proek brzine itanja bio 213 rei u minuti (r/m). Moja prva reakcija bilo je ushienje jer je 213 rei u minuti zvualo mnogo! Meutim, moja radost nije dugo trajala, jer je nastavnik ubrzo objasnio daje brzina od 200 rei u minuti proek, a uenik koji je u razredu postigao najbolji rezultat itao je 314 rei u minuti - neto vie od 100 r/m bre od mene.

Ovo razoaravajue saznanje uskoro e promeniti moj ivot. im se as zavrio, pourio sam do nastavnika i upitao ga kako mogu poboljati brzinu itanja. Odgovorio mi je daje to nemogue i daje brzina itanja, poput koeficijenta inteligencije, telesne visine u odras-lom dobu i boje oiju, u osnovi nepromenljiva.

Predgovor autora

To mi nije delovalo kao sasvim tano. Zato? U to vreme poeo sam program snanih fizikih vebi i primetio drastine promene u gotovo svakom miiu tela za samo nekoliko nedelja. Ukoliko poznavanje ispravnih vebi moe da mi omogui fiziki napredak, zato prikladne vizuelne i mentalne vebe ne bi mogle doprineti unapreenju brzine, razumevanja i pamenja proitanog teksta?

Ova pitanja povela su me u potragu u kojoj sam ubrzo probio barijeru od 400 r/m i vremenom dostigao brzinu itanja veu od 1000 r/m. Tokom ovih traganja otkrio sam da, na svim nivoima, itanje za um predstavlja isto to i aerobik za telo.

Saznavi za neverovatna svojstva sopstvenih oiju i izvanredan ka-pacitet mozga ne samo da sam poveao brzinu itanja; razumevanje i pamenje proitanog, nego sam otkrio i svoju sposobnost da razmiljam bre i kreativnije, da bolje vodim beleke, da ispite polaem sa relativnom lakoom, da uim uspenije i da utedim dane, nedelje, pa ak i mesece.

Knjiga Brzo itanje, koju trenutno drite u rukama, predstavlja rezultat 40 godina vebi i istraivanja na ovom polju. Njene stranice sadre esencijalne tajne koje sam tokom tog vremena nauio.

Nadam se da e putovanje biti uzbudljivo i da ete od ovih tehnika Mentalnog opismenjavanja imati jednakih dobrobiti kao i ja.

Uvod

Kako da koristite ovu knjigu

Milioni ljudi irom sveto izjavili su do je lako i teno ovladavanje tehnikama brzog itanja jedan od najvrednijih i najvanijih dogaaja u njihovom ivotu.

UVODNE NAPOMENE

Ovaj uvod e vas provesti kroz glavne ciljeve ove knjige i objasniti nain na koji je knjiga podeljena u pet glavnih segmenata. On takoe objanjava i organizaciju svakog poglavlja i govori vam kako da brzo itate ovaj kurs brzog itanja.

CILJEVI OVE KNJIGE

Ova knjiga ima est osnovnih ciljeva: 1. Da znatno pobolja vau brzinu itanja. 2. Da odri i pobolja razumevanje onoga to itate. 3. Da uvea vae razumevanje funkcija oka i mozga, kako bi vam

bilo lake da ih efikasnije koristite prilikom itanja i uenja, kao i u vaem svakodnevnom linom i profesionalnom ivotu.

4. Da vam pomogne da obogatite svoj renik i poveate opti nivo znanja.

5. Da vam utedi vreme. 6. Da vam ulije samopouzdanje.

OSNOVNI SEGMENTI

Radi lakeg itanja i uenja, knjiga Brzo itanje podeljena je u pet

Kako da koristite ovu knjigu Uvod

segmenata: Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

U ovom segmentu objanjeno je kako da upotrebom jednostavnog grafikona proverite svoj napredak u brzini itanja i razumevanja dok budete itali knjigu. Segment takoe obuhvata i istorijat brzog itanja, najnovije teorije o itanju i novu defmieuju itanja koja e vam pomoi da napredujete na svim nivoima.

Drugi segment: Vae udesne oi

Segment pod nazivom Vae zauujue oi pomoi e vam da razumete da vae oi stvarno jesu zauujue, i pokazae vam kako da uspostavite kontrolu nad njima kako biste uveali brzinu itanja i poboljali razumevanje. Saznaete ko su deset najbrih itaa na svetu, kao i poneto o velikim linostima iz istorije brzog itanja.

Ovaj segment sadri i tehnike koje e vam pomoi da efikasnije vodite oi po stranici, da razvijete napredne vetine preletanja i skeni- ranja, i da svoje okruenje preuredite tako da vaim oima i mozgu pomogne da itaju bre.

Kroz ovaj segment bie vam date vebe i testovi brzine itanja koji e vam omoguiti da ojaate ,,mii vaeg ono-modanog sistema i nastavite da ubrzavate svoje itanje.

Trei segment: Super-koncentracija i razumevanje

Ovaj segment se koncentrie na glavne probleme pri itanju i naine njihovog prevazilaenja. Meu njih spadaju slaba koncentracija i loe razumevanje, subvokalizacija i problemi u uenju poput disleksije i ADDS-a (sindrom deficita panje).

Ovaj segment sadri dobre vesti jer ete otkriti da se sve tekoe mogu prevazii.

etvrti segment: Razvoj naprednih vetina brzog itanja etvrti segment vam pomae da razvijete najvaniji faktor uveanja

Uvod Kako da koristite ovu knjigu

inteligencije - svoj renik. Ova poglavlja vas uvode u prefikse, sufikse i korene desetina hiljada rei koji predstavljaju klju koji otvara vrata ka univerzumu renika i razumevanja.

Ovaj segment takoe objanjava i mape uma (novu dimenziju u razmiljanju i voenju beleaka), i ui vas kako da upotrebite znanje o strukturi odeljka da biste uveali efikasnost itanja, kao i kako da svaku knjigu koju itate, sagledate iz ptiije perspektive.

Peti segment: Napredno korienje ono-modanog sistema U poslednjem segmentu ove knjige upoznajete se sa naprednim vebama itanja, ukljuujui i tehniku uenja sa razumevanjem, potom kako da uspostavite kontrolu nad novinama i asopisima i kako da izaete na kraj sa eksplozijom informacija sa kompjuterskih ekrana i drugih pismenih maina. Ovaj segment vam takoe govori i kako da tehnike brzog itanja primenite na literaturu i poeziju i upoznaje vas sa novim konceptom datoteke znanja - metodom koji osobama koje brzo itaju pomae da arhiviraju podatke o bilo kojoj temi koja ih interesuje.

Segment se zavrava pogledom u vau sve svetliju budunost i daje vam savet kako da nastavite da poboljavate brzinu itanja i razumevanja do kraja ivota.

Deo koji sledi nakon poslednjeg segmenta ukljuuje odgovore na pitanja iz testova, tabelu i grafikon vaeg napretka i bibliografiju.

Svih pet segmenata dati su u kratkom pregledu u vidu mapa uma na tablama I, IV, V, VII i VIII.

ORGANIZACIJA POGLAVLJA

Dua poglavlja u ovoj knjizi sadre: Uvod o glavnoj temi poglavlja. Samo poglavlje. Vebe samopoboljanja. Posebne tekstove koji e vam pomoi da proverite svoju trenutnu

Kako da koristite ovu knjigu Uvod

brzinu itanjaj nivo razumevanja. Rezime. Kratak pregled daljih koraka. Uvod u sadraj novog poglavlja.

Testovi Sedam poglavlja ove knjige sadri seriju lanaka i odabranih tekstova koji e vam pomoi da steknete jasnu sliku svog napretka. Testovi u poetnim poglavljima knjige napravljeni su sa ciljem da poveaju brzinu vaeg itanja, testovi u sredini knjige razvie vau mo percepcije i bogatstvo renika, a testovi iz poglavlja na kraju knjige omoguie vam da u potpunosti razvijete svoju punu brzinu itanja.

Neki od tekstova za itanje za temu imaju istoriju i teoriju najvanijih oblasti ljudskog znanja; drugi predstavljaju lanke o najnovijim istraivanjima o uenju i mozgu. Nakon to proitate knjigu ne samo da ete uveati brzinu svog itanja i poboljati razumevanje, ve ete stei i mnogo ire znanje o sebi i univerzumu koji vas okruuje. Sedam lanaka u knjizi su:

1. Inteligencijski rat - na frontu vebanja uma 2. Umetnost - od primitivne do hrianske 3. ivotinjska inteligencija 4. Da li smo sami u univerzumu? Inteligencija vanzemaljaca 5. Mozak bebe 6. Zemlja koja se budi - na sledei evolutivni skok, globalni mozak 7. Va mozak - zaarani razboj

Velbe

Sedam poglavlja u ovoj knjizi sadre posebne vebe osmiljene da uveaju vau vizuelnu percepciju, mentalnu panju, kritike sposobnosti i bogatstvo vaeg renika.

Uvod Kako da koristite ovu knjigu

Poput vebi za uveanje miine mase, mnoge od ovih vebi bie vam od viestruke koristi ukoliko ih ponovite nekoliko puta.

Sva poglavlja su proeta ilustracijama i dijagramima koji imaju za cilj da vam pomognu da lake razumete sadraj. Takoe sadre i prie koje e vas ohrabriti i inspirisati.

KAKO DA BRZO ITATE KNJIGU BRZO ITANJE"

Knjiga Brzo itanje predstavlja kurs koji moe trajati jednu, dve, tri ili etiri nedelje, u zavisnosti od toga koliko brzo elite da postignete svoje ciljeve!

Proitajte nekoliko sledeih odeljaka i napravite svoj plan uenja. Prvo, detaljno pogledajte sadraj, pravei mapu teritorije koju elite

da osvojite. Potom grubo odredite vremenski period koji ete posvetiti svakom segmentu knjige, zavravajui optim pregledom kako sadraja knjige, tako i vaeg programa uenja. Za to e vam biti potrebno svega nekoliko minuta.

Nakon toga, brzo pregledajte eelu knjigu, upoznajte se sa njenim segmentima i ponite da popunjavate mentalnu sliku ,,sadraja knjige i svojih ciljeva.

Sada odluite da li elite da dnevno prelazite jedno, dva ili tri poglavlja, ili radije da kroz knjigu idete promcnljivim tempom. Kada jednom donesete ovu odluku, pribeleite plan uenja u svoj rokovnik, obeleavajui datum kada ete poeti i datum kada ete zavriti sa itanjem knjige. Dok budete radili ove proraune, imajte na umu da svako poglavlje u proeku obuhvata samo deset stranica, i da ete najvei broj vebi veoma lako uraditi.

Na putu ste da se otisnete na jedno od najuzbudljivijih putovanja u svom ivotu - kao prvi korak, okrenite stranicu.

Da/Ne

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

POETNI KVIZ

Da bih vas pokrenuo da razmiljate o itanju i brzom itanju, dajem vam kviz o poznavanju navika i vetina itanja. Na svako od 20 pitanja odgovorite sa DA ili NE, a potom proverite svoj rezultat. 1. Brzina itanja vea od 1000 rei u minutu je mogua. Da/Ne 2. Za bolje razumevanje teksta, potrebno je itati sporije i paljivije. Da/Ne 3. itanje repo re doprinosi boljem razumevanju. Da/Ne 4. Subvokalizacija predstavlja naviku u itanju koja vas obavezno usporava i koju je neophodno eliminisati. Da/Ne 5. Trebalo bi da se trudite da razumete 100% onoga to itate. Da/Ne 6. Trebalo bi da pokuate za zapamtite 100% onoga to itate. Da/Ne 7. Vae oko treba da klizi u neprestanom pokretu du reda koji itate. Da/Ne 8. Kada propustite neto dok itate, trebalo bi da se vratite nazad da biste bili sigurni da ste to razumeli pre nego to nastavite dalje sa i-tanjem. D^/Ne) 9. itanje uz pomo pomeranja prsta na stranici samo e vas usporiti i tu naviku je potrebno eliminisati. Da/Ne 10. Kada naiete na problem u razumevanju teksta, trebalo bi da se na njemu zadrite pre nego to nastavite sa itanjem, kako biste bili sigurni da ete razumeti i nastavak. Da/Ne1 11. Dobru ili vanu knjigu potrebno je itati stranicu po stranicu, nikada ne treba prei na dvadesetu stranicu dok se ne proita devetnaesta i svakako ne treba itati kraj pre nego to se proita poetak. ~

12. Preskakanje rei kao navika je izraz lenjosti i treba je eliminisati. Da/Ne 13. Kada, prilikom itanja, naiete na vane delove u tekstu, potrebno je da ih pribeleite kako biste ih bolje zapamtili. Da/Ne 14. Vaa motivacija ne utie na nain na koji vae oi komuniciraju sa mozgom i ne utie na vau brzinu itanja. Da/Ne

15. Vae beleke uvek treba da budu uredne, u ureenoj i stuktumoj formi - uglavnom u vidu reenica i organizovanih spiskova koji nabrajaju informacije koje ste proitali. Da/Ne 16. Kada naiete na re koju ne razumete, potrebno je da pri ruci imate leksikon kako biste odmah mogli daje protumaite. Da/Ne 17. Jedna od najveih mana brzog itanja je smanjeno razumevanje teksta. Da/Ne 18. Svi mi, po pravilu, itamo nekom prirodnom brzinom. Da/Ne 19. Kada su u pitanju romani i poezija, vano je itati sporije kako bi se u potpunosti shvatilo znaenje informacija i stekao oseaj za ritam jezika. Da/Ne 20. Biete u stanju da istinski razumete samo ono na ta se vae oi jasno usredsrede. Da/Ne

ODGOVORI NA PITANJA IZ KVIZA

Ako ste odgovorili potvrdno samo na jedno od pitanja, i to ba na prvo, skoro da ste spremni da postanete jedan od naih instruktora brzog itanja, jer - brzine od preko 1000 rei u minutu jesu mogue.

Na sva ostala pitanja trebalo je da odgovorite odsenim . Tih 19 preostalih pitanja pokrivaju najvei broj trenutnih pogrenih

miljenja o itanju. Ukoliko verujete u ove pogrene tvrdnje, ne samo da verujete u neto

to nije tano, ve veruj ete u neto to e konstantno pogoravati vae navike itanja, i sve vie usporavati vau brzinu itanja, odnosno oteavati vau sposobnost razumevanja.

Kako budete itali ovu knjigu te lane pretpostavke e bledeti, a pred vama e se pojaviti ist put kojim ete moi da krenete ka postizanju ciljeva koje ste sebi postavili u brzom itanju.

I

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

U sluaju bilo kakvog uen/a ili usavravanja najvanije je pronai pravu osnovu od koje bi trebalo krenuti. Pri tome ne postoji ispravna ili pogrena, dobra ili loa; bitna je samo tana procena vae aktuelne pozicije. Kakva god ona bila, formirae vrstu osnovu sa koje se moete uspeno otisnuti ka svom krajnjem cilju.

UVOD

U ovom poglavlju traim od vas da uradite upravo suprotno od onoga to u od vas traiti u svim ostalim poglavljima. Traiu od vas da ne itate brzo, jer je neophodno da izraunate svoju sadanju brzinu kako biste tano procenili napredak koji ete ostvariti u nastavku knjige.

Va nivo razumevanja e na kraju takoe biti testiran i to sa 15 pitanja za koje e ili biti ponueno nekoliko moguih odgovora ili e se od vas traiti da procenite da lije iznesena tvrdnja tana ili pogrena. Kada budete itali tekst, nemojte ni previe ni premalo obraati panju na njegovu sadrinu; neka vam cilj bude tano ono razumevanje koje biste obino oekivali od sebe kada itate ovakvu vrstu materijala.

Nemojte brinuti o eventualnom loem rezultatu u brzini ili ra-zumevanju. Zapamtite daje ova knjiga napisana za ljude koji ele da poboljaju svoju vetinu itanja, i da su slabi rezultati u poetku ne samo uobiajeni, ve se i oekuju.

Zato, nemojte nastojati da postignete veu brzinu od uobiajene ili izuzetno dobre rezultate u razumevanju; nemojte brinuti ni o rezultatu. Pripremite sat da vam bude pri ruci i budite sami dok itate (ukoliko neko drugi bude merio vreme vaeg itanja, to e neizbeno omesti vae razumevanje, i moe vas navesti da itate u urbi, a neke osobe moe

- Gde ste sada? P rover i te svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja I

ak i usporiti). Kada doete do kraja lanka, istog trenutka pogledajte na sat i

izraunajte svoju brzinu. Kasnije ete dobiti instrukcije kako to da uradite.

Spremite se i ponite normalno da itate tekst koji sledi, i to odmah.

PRVI TEST 1nteligencijski rat - na frontu vebanja uma

Novi svetski trendovi Berzanski analitiari, poput jastreba, motre na deset osoba iz silikonske doline. Kada postoji i najmanji nagovetaj da bi jedan od njih mogao prei iz preduzea A u preduzee B, dolazi do promena na svetskom tritu akcija.

Engleska komisija za ljudske sposobnosti nedavno je objavila rezul-tate ankete u kojoj je primeeno da, od 10% vrhunskih britanskih kompanija, 80% njih investira znaajne sume novca i vremena u obra-zovanje zaposlenih; kod 10% najneuspenijih kompanija u obrazovanje zaposlenih ne ulae se ni vreme ni novac.

U Minesoti je sproveden Platonov kompjuterski projekat obrazovanja i ve je uspeo da podigne akademski nivo razmiljanja i rezultate kod 200.000 uenika.

U vojnim redovima sve veeg broja drava, mentalne borilake vetine postaju jednako vane kao i fizike.

Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do 40% vremena pred-vienog za treninge na razvijanje pozitivnog mentalnog stava, mentalne snage i vizuelizacije.

U udruenju Fortune 500 (iji su lanovi 500 amerikih kompanija sa najveim profitima), samo prvih pet kompjuterskih kompanija po-troilo je preko milijardu dolara na obrazovanje zaposlenih, a razvoj intelektualnog kapitala postao je osnovni prioritet, ukljuujui i razvoj

I

svetski najmonije valute - valute inteligencije. U Karakasu, dr Luis Alberto Maado postao je prva osoba koju je

neka vlada naimenovala ministrom za inteligenciju i dala mu politiki mandat da uvea mentalnu snagu nacije.

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja I

Svedoci smo kvantnog skoka u ljudskoj evoluciji - svesti inteligen-cije o sebi, i saznanja da se ta inteligencija moe odgajiti do zapanju-jueg nivoa.

Ove ohrabrujue vesti moraju se sagledati u kontekstu najznaajni-jih problema definisanih u poslovnoj sferi.

Tokom poslednjih 20 godina, anketirano je preko 100.000 ljudi sa svih pet kontinenata. Oni su, kao 20 podruja u kojima je neophodan napredak, najee navodili sledee:

1. brzina itanja 2. razumevanje proitanog 3. opte vetine uenja 4. savladavanje eksplozije informacija 5. pamenje 6. koncentracija 7. verbalne vetine komunikacije 8. pisane vetine komunikacije 9. kreativno razmiljanje 10. planiranje 11. voenje beleaka 12. analiza problema 13. reavanje problema 14. motivacija 15. analitiko razmiljanje 16. tehnike polaganja ispita 17. odreivanje prioriteta 18. organizacija vremena 19. prihvatanje informacija 20. pristupanje poslu (odlaganje)

/ Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

21. postepeno slabljenje mentalnih sposobnosti sa godinama Uz pomo modernih istraivanja o funkcionisanju mozga, svaki od

ovih problema moe se relativno lako reiti. Ovo istraivanje pokriva sledee oblasti:

1. funkcionisanje leve i desne modane hemisfere 2. pravljenje mapa uma 3. timovi intelektualnih komandosa44 koji veoma brzo i opseno

itaju 4. mnemonike tehnike 5. zaboravljanje nauenog 6. modane elije 7. mentalne sposobnosti i starenje

Funkcionisanje I eve i desne modane hemisfere Sada je ve opte poznato da se leva i desna modana hemisfera bave razliitim intelektualnim funkcijama. Leva modana hemisfera pri-marno se bavi logikom, reima, brojevima, nizovima, analizom, linear- nou i listama, a desna modana hemisfera ritmom, bojama, imagi-nacijom, sanjarenjem, prostornou i trodimenzionalnou.

Nedavno je zakljueno da leva modana hemisfera nije sasvim akademska44, niti je desna sasvim kreativna, intuitivna, emotivna44 hemisfera. Na osnovu brojnih i opirnih istraivanja danas znamo da je potrebno koristiti obe hemisfere zajedno ukoliko se eli postii i aka-demski i kreativni uspeh.

Ajmtajni, Njutni, Sezcrni i Mocarti ovog sveta, poput velikih pos-lovnih genija, kombinovali su svoje lingvistike, numerike i analitike vetine sa imaginacijom i vizuelizacijom kako bi stvorili svoja krea-tivna remek-dela.

Pravljenje mapa uma Koristei osnovno znanje o mentalnom funkcionisanju, mogue je


obuiti ljude da ree bilo koji od gore navedenih problema; poboljanja esto dostiu i 500%!

Jedan od modernih metoda postizanja takvih poboljanja je i prav-ljenje mapa uma.

Kod tradicionalnog pravljenja beleaka, bez obzira da li se one prave u svrhu pamenja informacija, pripreme pisane ili verbalne komunikacije, organizacije misli, analize problema, planiranja ili kreativnog razmiljanja, standardni nain prezentacije je linearan: u formi reenica, kratkih lista fraza ili numeriki ili alfabetski izvedenih spiskova. Ovi metodi, usled nedostatka boja, vizuelnog ritma, slika i prostornosti, sputavaju razmiljanje i bukvalno ometaju sve gore navedene mentalne procese.

Nasuprot tome, pravljenje mapa uma podrazumeva korienje svih modanih sposobnosti, tako to se na sredini stranice na kojoj se vode beleke stavlja slika kako bi se olakalo pamenje i kreativno dobijanje ideja, a od tog centra crtaju se grane koje se ire u mreu asocijacija koje spolja odslikavaju unutranju strukturu mozga. Koristei ovaj pristup, moete spremiti govor za samo nekoliko minuta, umesto da na to potroite dane; problemi se mogu reavati sa vie razumevanja i bre; pamenje se moe poboljati do savrenstva; a ljudi koji se bave kreativnim razmiljanjem mogu doi do neogranienog broja ideja.

Timovi intelektualnih komandosa koji veoma brzo i opseno itaju

Kombinujui mape uma sa novim tehnikama super brzog i opirnog itanja (koje omoguavaju brzine od preko 1000 rei u minutu uz odlino razumevanje, i eventualne brzine itanja i oko 10.000 rei u minutu), mogue je stvoriti timove intelektualnih komandosa".

itajui ovim velikim brzinama, pravei detaljne mape uma o knjizi i njenim poglavljima, razmenjujui sakupljene informacije uz pomo naprednih tehnika pravljenja mapa uma i prezentacije, mogue je da etiri ili vie osoba za samo jedan dan steknu, integriu, zapamte i ponu da primenjuju u svom profesionalnom ivotu informacije koje su


sadrane u etiri cele knjige. Ove tehnike su nedavno primenjene u multinacionalnim organizaci-

jama ,,Nabisco i Digital computers44. Tom prilikom 40, odnosno 120 izvrnih direktora podeljeno je u etiri grupe. Svaka osoba u svakoj od etiri grupe provela je dva sata u primeni tehnika brzog i opirnog itanja jedne od etiri odabrane knjige.

Nakon isteka ta dva sata, lanovi svake grupe meusobno su dis- kutovali o knjizi, nainu na koji su je protumaili i sopstvenoj reakciji na nju. Svaka grupa je potom odabrala jednog predstavnika koji je odrao jasno predavanje svim lanovima preostale tri grupe. Ovaj proces ponavljanje etiri puta, i na kraju svakog dana 40, odnosno 120 izvrnih direktora ove dve kompanije naputalo je salu u kojoj se odravao seminar sa informacijama iz sve etiri knjige koje su sada ne samo imali u glavi, ve su ih i integrisali, analizirali i upamtili.

Ovaj pristup se na slian nain moe primeniti i u okviru porodice, i ve gaje mnogo porodica irom sveta koristilo.

Nedavno je jedna porodica iz Meksika na seminar poslala svoje troje dece, starosti od est do petnaest godina. Za dva meseca, oni su postali najbolji uenici svoje generacije i bili su sposobni da za dva dana, uz pomo drugih lanova porodice, naue ono za ta je prosenom detetu/ueniku potrebno godinu dana.

Mnemonike tehnike Mnemonike tehnike su prvi koristili Grci i smatrali su ih ,,trikovima. Sada znamo da su te tehnike vrsto zasnovane na modanom funkcionisanju i da mogu, ako se pravilno primene, drastino da poboljaju pamenje.

Mnemonike tehnike zahtevaju korienje principa asocijacije i imaginacije, stvaranje snanih, upeatljivih, ulnih i samim tim nezabo-ravnih prizora u svesti.

Mapa uma je, u sutini, multidimenzionalno mnemoniko sredstvo,


jer koristi uroene modane funkcije za efikasnije utiskivanje informa-cija.

Koristei mnemonika sredstva, poslovni ovek je nauio kako da savreno zapamti 40 nepoznatih ljudi koji su mu predstavljeni, i da, slino tome, zapamti spisak preko 100 proizvoda sa svim relevantnim injenicama i podacima. Ove tehnike se sada primenjuju u okviru IBM Centra za obuku u Stokholmu i imale su vaan uticaj na uspeh uvodnog programa obuke zaposlenih koji traje sedamnaest nedelja. Iste tehnike koriene su i na svetskim ampionatima pamenja tokom poslednjih pet godina, a posebno ih je koristio trenutni svetski ampion i nosilac rekorda, Dominik OBrajan.

Sve vie raste svest da nauiti kako da se ui pre poetka bilo kakve obuke, predstavlja razumnu poslovnu odluku. To je razlog zbog koga brojne progresivne meunarodne organizacije danas mnemonike teh-nike smatraju obaveznim ,,uvodom svih svojih kurseva obuke. Jed-nostavna raunica ukazuje da, ukoliko se na obuku utroi 1.000.000 funti, a 80% tog treninga se zaboravi za dve nedelje, to znai da se tokom istog perioda gubi i 800.000 funti! Zaboravljanje nauenog

Zaboravljanje nauenog ima dramatine razmere. Nakon jednog sata uenja, dolazi do kratkog rasta sposobnosti priseanja informacija dok mozak integrie nove podatke. Zatim sledi dramatian pad, jer se nakon 24 sata, iz pamenja gubi 80% detalja.

Ova skala je priblino ista bez obzira na vreme posveeno uenju. To znai da se trodnevni kurs manje-vie zaboravi nakon nedelju ili dve dana po njegovom zavretku.

Ovo ima uznemiravajue posledice; ukoliko multinacionalna firma godinje troi 50 miliona dolara na obuku zaposlenih, a iza toga ne usledi odgovarajui program obnavljanja nauenog, za samo nekoliko dana po zavretku obuke, praktino e biti izgubljeno 40 miliona dolara.


Razumevanj em jednostavnih ritmova pamenja, mogue je ne samo zaustaviti opadanje pamenja, ve ljude nauiti kako da uveaju ko-liinu nauenog i zapamenog materijala.

Modane elije

Tokom poslednjih pet godina modana elija nala se u ii ljudskog traganja za znanjem.

Ne samo da svako od nas ima oko 1.000.000.000.000 modanih elija, ve se meu njima mogu stvoriti veze koje mogu formirati zapanjujue veliki broj ema i permutacija. Ovaj broj, koji je izraunao ruski neuro-anatom Pjotr K. Anokin, izraava se jedinicom iza koje sledi milion kilometara nula otkucanih standardnom veliinom!

Nama svojstvena sposobnost povezivanja i ,,ongliranja milijar-dama bitova,1 navela je one koji su ukljueni u istraivanja mozga da shvate da e adekvatan trening naeg fenomenalnog biokompjutera (koji je sposoban da u jednoj sekundi napravi proraun koji bi Krej2 kompjuteru, koji obavlja 400 miliona raunskih operacija u sekundi, oduzelo 100 godina) u ogromnoj meri ubrzati i uveati nau sposobnost da reavamo probleme, analiziramo, odreujemo prioritete, da stvaramo i komuniciramo. Mentalne sposobnosti i starenje One umiru! predstavlja uobiajen odgovor koje ljudi daju na pitanje:

V

Sta se deava sa vaim modanim elijama dok starite? Ovo se esto izgovara sa neobinim i iznenaujue velikim entuzijazmom.

Meutim, jedna od najlepih vesti iz modernih istraivanja mozga dolazi od dr Marion Dajmond sa Kalifomijskog univerziteta. Ona je nedavno potvrdila da ne postoje dokazi da, kod normalnog, aktivnog i

1 B(inary dig)it - jedinica informacije jednaka koliini informacije dobijene reali-zacijom jednog od dva jednako mogua dogaaja; deo bajta, jedinice jednake memorijskoj vrednosti jednog alfabetskog znaka. (prim, ur.)

2 Legendarna serija velikih super-kompjutera, nazvanih po svome konstruktoru Sejmoru Kre j u. (prim, ur.)


zdravog mozga, dolazi do gubitka modanih elija. Nasuprot tome, istraivanja danas ukazuju da, ukoliko se mozak

koristi i obuava, dolazi do uveanja njegove kompleksnosti, tj. da vremenom inteligencija raste.

Obuavanje ezdesetogodinjaka, sedamdesetogodinjaka, osam- desetogodinjaka i devedesetogodinjaka pokazalo je da se svaki oblik mentalne aktivnosti moe statistiki znaajno i trajno poboljati.

Na poetku smo revolucije kakvu svet nikada ranije nije video: kvantnog skoka u razvoju ljudske inteligencije.

Na linom planu, u obrazovanju i poslu, informacije koje dolaze iz psiholokih, neurofiziolokih i obrazovnih laboratorija koriste se kako bi se reili problemi za koje se do sada smatralo da su neizbean deo procesa starenja.

Primenjujui znanje o odvojenim funkcijama mozga, reflektujui na spoljanjem nivou nae unutranje procese u formi mapa uma, koristei unutranje elemente i ritmove pamenja i primenjujui znanje o modanim elijama i mogunostima neprestanog mentalnog po-boljanja tokom ivota, shvatamo da se inteligencijski rat moe dobiti.

Zaustavite svoju topericu

Vreme itanja: 7 minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1770) podeliti sa vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da proitate tekst. Formula brzine itanja:

, . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = ------------------------- vreme


Kada zavrite raunanje, upiite svoj ,,r/m rezultat44 ispod, kao i u rezimeu na kraju ovog poglavlja, a upiite ga i u emu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minutu: ' -1

TEST I - RAZUMEVANJE

Na svako pitanje odgovorite sa Tano44 ili Pogreno44 ili odaberite jedan od ponuenih odgovora. 1. 80% vrhunskih britanskih kompanija investira znaajne sume novca i vremena na obuku zaposlenih. Tano/Pogreno 2. Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do:

a) 20% b) 30% c) 40% d) 50% vremena predvienog za treninge na razvoj pozitivnog mentalnog

stava, mentalne jaine i vizuelizaciju. 3. Prva osoba koju je neka vlada postavila za Ministra za inteligenciju je:

a) dr Marion Dajmond b) dr Luis Alberto Maado c) Dominik OBrajan d) Platon

4. Brojevi potpadaju uglavnom pod funkciju leve modane hemisfere. Tano/Pogreno

5. Ajntajni, Njutni, Sezani i Mocarti ovog sveta bili su uspeni zato to su primarno kombinovali:

a) brojeve sa logikom b) rei sa analizom c) boju sa ritmom


d) analizu sa imaginacijom 6. Kod pravljenja mapa uma vi:

a) u centar stavljate sliku b) u centar stavljate re c) ne stavljate nita u centar d) uvek u centar stavljate re i sliku

7. Koristei nove tehnike super brzog i opirnog itanja, trebalo bi da budete sposobni da postignete novu normalnu brzinu itanja od preko:

a) 500 rei u minutu b) 1000 rei u minutu c) 10.000 rei u minutu d) 100.000 rei u minutu

8. Dve kompanije koje su formirale jedinice intelektualnih komandosa za uenje materijala bile su:

a) ibm i Cola b) Digital14 i Nabisco44 c) Nabisco44 i Microsoft44 d) IBM44 i ICL44

9. Mnemonike tehnike po prvi put su osmislili: a) Kinezi b) Rimljani c) Grci d) Platon

10. Nakon sat vremena dolazi do: a) kratkotrajnog rasta sposobnosti priseanja informacija b) stabilizacije sposobnosti priseanja informacija

c) kratkotrajnog slabljenja sposobnosti priseanja informacija d) vrtoglavog slabljenja sposobnosti priseanja informacija


11. Dvadeset etiri sata nakon uenja, esto se gubi sledei procenat detalja:

a) 60% b) 70% c) 80% d) 90%

12. Broj modanih elija prosenog mozga iznosi: a) milion b) hiljadu miliona c) milion miliona d) hiljadu milijardi

13. Krej kompjuter konano se pribliava kapacitetu mozga u sveu-kupnoj sposobnosti raunanja. Tano/Pogreno 14. Dr Marion Dajmond nedavno je potvrdila da:

a) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga

b) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod bilo ijeg mozga

c) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod osoba koje su mlae od 40 godina

d) postoje dokazi o manjem gubitku modanih elija tokom starenja kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga. 15. Uz adekvatnu obuku, statistiki znaajna i trajna poboljanja inteli-gencije mogu se postii kod osoba sve do:

a) 60 godina starosti b) 70 godina starosti c) 80 godina starosti d) 90 godina starosti


Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Potom podelite svoj rezultat sa 15, pa tako dobijen broj pomnoite sa 100 kako biste dobili svoj procenat razumevanja. Rezultat razumevanja: ^ od 15

posto

Sada unesite svoj rezultat na poetak rezimea ovog poglavalja, i u svoju tabelu i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige.

KAKO STE - PROLI?

Sada, kada ste zavrili svoj prvi test, imaete osnovu sa koje ete neizbeno napredovati. Da biste otkrili gde se nalazite u odnosu na itae irom sveta, konsultujte dole datu tabelu koja predstavlja razliite


Nivo obrazo vanja

osnovna kola

srednja kola

magistarske odraslo fakultet studije doba

Slika 1. Grafikon pokazuje prosenu brzinu itanja ljudi tokom ivota.

brzine itanja i razumevanja u rasponu od ,,spor do najbri od hiljadu. Tabela vam moe pomoi da preispitate svoje ciljeve dok budete napredovali kroz knjigu.

D

rugi skup interesantnih statistikih podataka o brzini itanja tie se nivoa obrazovanja (Vidi Sliku 1).

Razlog uveanja brzine napretkom u kolovanju ne lei toliko u

brzina razumevanje ^ . v'

citac itanja pamenje 1 spor 10-100 30-50 2 prosean 200-240 50-70 3 nadprosean preko 400 70-80 4 najbri od 100 800-1000 preko 80 5 najbri od 1000 preko 1000 preko 80

J= 400


steenom znanju o nainu boljeg itanja, ve se tie jednostavnog pritiska da se za to krae vreme proita mnogo vie materijala. Drugim reima, motivacija predstavlja presudni faktor. Dalji dokazi za to lee u injenici da se odrastao ovek, nakon zavretka formalnog kolovanja, vraa na osnovnokolski nivo, primarno zbog toga to je nivo motivacije


opao, a pritiska vie nema. Koliina itanja je, u proeku, svedena na jednu knjigu godinje.

Za razliku od uesnika ove ankete, nakon to apsorbujete informa-cije iz ove knj ige, vi neete pasti na prethodni, nii nivo - nasuprot tome, nastaviete da poboljavate nivo koji ste ve postigli.

REZIME

________________________________ Vaa sadanja brzina itanja je: ________________________________

Va nivo razumevanja je sada: __________ Formula za preraunavanje broja rei proitanih u minutu je:

, . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = --------------------------

vreme Opseg brzine itanja iznosi od 1 do preko 1000 rei u minutu. Prosena brzina itanja iznosi 200-220 rei u minutu. Obrazovanija osoba obino ita mnogo bre samo zato to osea vremenski pritisak i ima veu motivaciju, a ne zato to zna kako

da efikasnije ita.

Slika 2. Krivulja razumevanja prilikom itanja koja pokazuje nivo ra-zumevanja opte populacije.

Svi (ukljuujui i vas) mogu poboljati svoju brzinu itanja i razumevanja.

Razumevanje

------------------------ Y --------------------------

50% razumevanja (veina ljudi)


KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Obavezno upiite rezultat svoje brzine itanja i razumevanja u tabelu napretka i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige.

2. Proverite u dnevniku kada ste sebi zakazali sledeu vebu brzog itanja.

3. Uveajte svoju motivaciju - to e poveati vau brzinu itanja. 4. Na brzinu prelistajte drugo poglavlje pre nego to ga proitate.

UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste zavrili sa uvodnim delom, prelistali sve stranice ove knjige i uradili prvi test, sledi kratak pregled istorijata brzog itanja koji e vas obavestiti i o najnovijim dostignuima na tom polju, kako biste se pripremili za svoj prvi veliki skok napred.

II

NA KOJI NAIN STE VI NAUILI DA ITATE?

Istorijat brzog itanja

Traganje za tajnama brzog itanja dovelo nas je do toga da odgovor, na opte iznenaenje, ne naemo u oku, ve u mozgu.

UVOD

Ovo poglavlje opisuje nedavnu eksploziju informacija, istrauje metode na osnovu kojih ste verovatno nauili da itate, predstavlja vam fascinantnu priu o razvoju brzog itanja, upoznaje vas sa trenutnim svetskim rekorderima i njihovim neverovatnim brzinama itanja, i sagledava vau mogunost za dostizanje njihovog ranga.

EKSPLOZIJA INFORMACIJA

Poslednjih godina je broj asopisa i knjiga koji izlaze iz tampe u svetu dostigao razmere koje je skoro nemogue savladati. Uz to, pro-nalazak kompjutera i telefaksa mnogim ljudima nametnuo je bukvalno kilometre dodatnog materijala za itanje.

Pre nekoliko decenija, prosena osoba je sasvim solidno upravljala rekom informacija. Ali te reke su se sada pretvorile u bujice koje prete da nas preplave.

Pogledajmo nain na koji ste vi nauili da itate, istorijski razvoj brzog itanja i potom va potencijal da lako dobijete na ubrzanju!'

Moete li se setiti

metod ili metod prepoznavanja ili je u pitanju kombinacija oba


metoda? Foniki metod Foniki metod najpre upoznaje dete sa alfabetom od prvog do poslednjeg slova, a potom sa zvukom svakog od njih, pa b postaje be,

Istorijal brzog itanja !!

j postaje jot i tako dalje . Dete potom ui slova i glasove u kontekstu rei. Tako e se, na primer, re prst u poetku itati kao: pe-er-es-te dok uitelj ne uoblii re u njenu pravu formu. Kada dete naui tane glasove (ispravno ih izgovara), usmerava se da ita tiho. Za ovu posled- nju fazu esto je potrebno mnogo vremena, i mnoga deca, pa ak i odrasli, nikada ne pravaziu fazu pomeranja usana dok itaju. Oni koji prevaziu ovu fazu, mogu i dalje ,,izgovarati glasove u sebi. To znai da su, dok itaju, svesni glasova svake rei. Ova pojava naziva se subvokalizacija.

Metod prepoznavanja Ovaj metod uenja dece da itaju takoe se oslanja na re ili verbalni odgovor. Detetu se pokae slika (na primer, krave), ispod koje stoji jasno ispisana re koja predstavlja naziv onoga to je na slici, u ovom sluaju: krava. Uitelj potom od dece trai da daju taan odgovor. Ukoliko dobije netaan odgovor (na primer slon!), uitelj navodi dete na ispravan odgovor i potom prelazi na drugu re. Kada dete postigne razuman nivo vetine, bie u slinoj poziciji kao i dete koje je uilo uz pomo fonikog metoda: bie sposobno da ita, i dalje vokalizujui, i bie mu reeno da treba da ita u sebi. %S

Sta je prava pismenost? Kada dete bude sposobno da prepoznaje rei i ita u sebi, pretpostavlja se daje nauilo da ita i daje stoga pismeno. Od pete do sedme godine i nadalje, dete dobija veoma malo uputstava o itanju jer se veruje da, nakon to je nauilo vetinu itanja, potrebno je samo daje primenjuje.

To je najvea greka, jer ono to je dete nauilo predstavlja samo prvu fazu itanja. Ostaviti dete u ovoj fazi, u kojoj ono ostaje sve do odraslog doba, umnogome lii na pretpostavku da kada beba jednom naui da puzi, to znai daje u potpunosti savladala proces kretanja! A jo uvek nije savladala hodanje, tranje, ples i srodne aktivnosti.

Isto vai i za itanje. Ostavljeni smo da puzimo po podu, i sada je vreme da nauimo da hodamo, trimo i pleemo!

Istorijat brzog itanja II

* U naem jeziku ovo bi se, u nekoj meri, moglo odnositi na uenje latinice, s tim da se i u tom sluaju svako slovo uglavnom izgovara jednim glasom, to umnogome pojednostavljuje itanje, (prim, ur.)

RAZVOJ BRZOG ITANJA

Korene brzog itanja moemo nai na poetku XX veka kada je eksplozija publikacija zatrpala itae sa vie materijala nego to su oni bili sposobni da savladaju normalnom brzinom itanja. Najraniji kursevi su, meutim, bili bazirani na informacijama iz prilino neoeki-vanog izvora - Britanskog ratnog vazduhoplovstva.

Taktiari vazduhoplovnih snaga su, tokom Prvog svetskog rata otkrili da, tokom letenja, odreeni broj pilota nije u stanju da razlikuje avione vidljive u daljini. U situacijama ivota ili smrti ovo je pred-stavljalo ozbiljnu opasnost, i taktiari su reili da tome pronau lek. Razvili su aparat pod nazivom tahistoskop, koji je omoguavao da se na velikom ekranu, u razliitim vremenskim razmacima, u bljesku projektuju razne slike. Na poetku su se u bljescima pojavljivale prilino velike slike prijateljskih i neprijateljskih aviona u relativno dugom vremenskom periodu, da bi postepeno taj period bio skraivan, uz istovremeno smanjivanje veliine i promenu ugla prikazivanja slike. Na njihovo veliko iznenaenje, otkrili su da obukom, prosena osoba moe da razlikuje prikaze razliitih aviona, u veliini take, koji bijesnu na ekranu u samo jednoj petini stotinke sekunde.

Razmiljajui da, ukoliko su oi u mogunosti da vide neto tako neverovatno brzo, i brzina itanja se oigledno moe popraviti, odluili su da ovu informaciju primene i na itanje. Koristei potpuno isti ureaj, prvo su na ekranu bljeskali jednu re prilino velikog formata na pet sekundi, postepeno smanjujui veliinu rei i skraujui duinu svakog bljeska. Doli su do toga da istovremeno bljeskaju po etiri rei u jednoj petini stotinke sekunde, i subjekti su i tada bili u mogunosti da ih proitaju.

Kao posledica tih otkria, javili su se mnogi kursevi brzog itanja koji su se bazirali upravo na ovoj vrsti tahistoskopskog treninga.

II Istorijat brzog itanja

U proeku, brzina itanja osobe penje se sa 200 rei u minutu na 400 rei u minutu. Na prvi pogled, ovo zvui sjajno: brzina itanja se udvostruuje!

Meutim, ukoliko pogledate matematiku, postaje jasno daje neto drastino pogreno. Ukoliko je oko u stanju da prepozna slike (na primer, aviona ili rei) u jednoj petini stotinki sekunde, onda bi oeki-vana brzina itanja u minutu trebalo da bude 60 sekundi 500 rei u sekundi = 30.000 rei (kraa knjiga) u minutu! Gde je nestalo preostalih 29.600 rei?!

Ne shvatajui ovu injenicu, predavai su hrabro nastavili dalje. Njihov pristup je obino merio napredak studenata uz pomo grafikona koji je imao skalu od 100 do 400 rei u minutu, a svaki stupanj obuhvatao je po 10 rei u minutu (vidi sliku na sledeoj stranici). Uz redovnu vebu, najvei broj ljudi uspevao je da sa prosenih 200 rei u minutu doe do proeka od 400 rei u minutu, to predstavlja upravo razliku izmeu brzine itanja uenika u osnovnoj koli i studenta postdiplomskih studija, kao to je prikazano na strani 28.

Uspeni polaznici tahistoskopskog treninga bili su preteno nezado-voljni svojim rezultatima nakon zavrnog dela obuke koja je nosila naziv postdiplomsko itanje. Veina njih je izvestila da je, ubrzo nakon zavretka kursa, njihova brzina itanja spala na prethodni nivo. Ovo ponovo podsea na pad brzine itanja kod odraslog oveka nakon zavretka kolovanja (vidi stranu 28).

Tek nedavno je otkriveno daje normalan opseg brzine itanje od otprilike 200 do 400 rei u minutu i da najvei broj ljudi naginje donjoj granici opsega. Uveana sposobnost itanja koja je primeena tokom trajanja tahistoskopskih kurseva u sutini nije imala mnogo veze sa obukom, ve je vie bila vezana za motivaciju polaznika koja je bila veoma visoka u periodu tih nekoliko nedelja, te su stoga bili u stanju da postignu najvii nivo normalnog opsega brzine itanja. Drugo objan-jenje neuspeha ovog pristupa moe se nai u osnovnom pravilu opser-


vacije: da bi vae oko moglo neto da vidi jasno, mora biti mirno prilikom posmatranja.

Poslednjih nekoliko decenija Iako se postepeno shvatalo da tahistoskop u sebi ne sadri princip razumevanja prilikom brzog itanja, tehnika je postala korisna kao jedan deo osnovnog treninga.

Do 1960-tih godina, istraivai - ukljuujui Amerikanku Evelin Vud - su poeli da otkrivaju da, uz adekvatan trening, oi mogu da naue da se pokreu bre, i da se razumevanje moe odrati i iznad barijere od 400 rei u minutu, koja je za brze itae predstavljala istu barijeru kao i pretravanje jedne milje u minutu za atletiare.

// Istorijat brzog itanja

Poele su da niu razliite kole dinamikog itanja, i prosena brzina itanja poela je da se pribliava sledeoj velikoj barijeri - 1000 r/m.

Podstaknute priama o javnim linostima koje su savladale brzo itanje, poput predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava, Dona F. Kenedija, kole dinamikog itanja su cvetale i granale se u razliite

Brzina itanja (r/m)

Individualni napredak - tahistoskopski trening

Brzina itanja (r/m)

Individualni napredak - adekvatni trening

Proseni napredak - tahistoskopski trening

Slika 3 a Tahistoskopski grafikon b Uporeivanje relativne efikasnosti tahistoskopskog treninga i prirodnih brzina itanja. (Vidi tekst sa prethodne strane.)

b


varijante. Meu njima se nalo i foto-itanje, koje se jednostavno usredsreivalo na sposobnost oka da fotografie vee tampane po-vrine od uobiajenih.


Ulazak u dvadeset prvi vek - itanje mozgom

Revolucionarno otkrie koje vam donosi ovo dopunjeno izdanje knjige Brzo itanje tie se injenice da ne itamo primarno oima, ve mozgom. Ovo znaajno otkrie predstavlja osnovu za potpuno nov pristup

ovom polju. U ovoj knjizi biete upoznati sa vebama koje e vam omoguiti da

razvijete i vetine oka i vetine mozga, ime ete biti sposobni da ih kombinujete u jedan alat koji e od vas nainiti intelektualnog komandosa.

TRENUTNI SVETSKI REKORDERI

U ovoj fazi vam brzine itanja o kojima emo govoriti mogu izgledati zapanjujue i potpuno nedostine. Ali nakon to zavrite ovu knjigu, stremiete ovim rekordima!

Testovi brzog itanja primarno se baziraju na itanju romana. i-talac treba da proita ceo roman to je bre mogue, a potom da odri govor pred ljudima koji su roman ve detaljno proitali. Govor treba da ukljuuje komentare o sledeim glavnim podrujima: likovi, ambijenti; zaplet; filozofija; simbolizam; nivo jezika; literarni stil; metafore; teme; istorijski kontekst. Trenutnih prvih deset najbrih itaa u svetu su:

1. w Sin Adam SAD 3850 r/m 2. Kjetil Ganarson Norveka 3050 r/m 3. Van da Nort V. Britanija 3000 r/m 4. Kris van Ejken Holandija 2520 r/m 5. Mitimna Kork Holandija 2100 r/m 6. Luk van Hof Holandija 1906 r/m 7. Majki J. Gelb SAD 1805 r/m 8. Sinamon Adam SAD 1782 r/m 9. Dejms Longvort V. Britanija 1750 r/m 10. Frank van der Pol Holandija 1560 r/m


Ukoliko ste zainteresovani da se pridruite ovoj eliti brzih itaa, proitajte knjigu do kraja, uradite sve vebe date u njoj, ulanite se u internacionalni Brain Club, poaljite nam podatke o svojoj najveoj brzini do sada i obavezno se prijavite na godinji Svetski ampionat u brzom itanju.

VAS POTENCIJAL ZA BRZO ITANJE

Va potencijal da, u najmanju ruku, udvostruite trenutnu brzinu itanja i vremenom stignete do brzine od 1000 r/m, jednak je potencijalu prvih deset ljudi sa trenutne top liste.

Svako od njih bio je ita koji je, poput vas i mene, bio nezadovoljan sopstvenom normalnom brzinom itanja i odluio je da uloi vreme i napor u razvoj ove najmonije ljudske vetine. Ova knjiga prua vam izvanrednu ansu da sledite njihov primer!

REZIME

1. Dve osnovne tehnike uenja dece da itaju su foniki metod i metod prepoznavanja.

2. Ti metodi dovode nas samo do prve laze itanja. 3. Brzo itanje nastalo je razvojem vebi brze percepcije od strane

Britanskog ratnog vazduhoplovstva. Tahistoskopski metod omo-guio je ljudima da udvostrue svoju brzinu itanja, ali je esto nakon nekoliko nedelja dolazilo do pada na prethodnu brzinu.

4. kole dinamikog itanja probile su barijeru od 400 rei u minutu. 5. Sada znamo da itanje, u stvari, obavlja na mozak. 6. Prvih deset najbrih itaa u svetu itaju brzinom od 1500 do 3850

r/m. 7. Va potencijal za napredovanje jednak je njihovom!


1. Brzo, za manje od pet minuta, pregledajte sve to ste do sada proitali u ovoj knjizi.


2. Proverite svoje ciljeve brzine itanja, i u skladu sa onim to ste proitali u ovom poglavlju promenite ih ukoliko elite.

3. Proverite za koji datum ste u rokovniku zakazali sledeu vebu brzog itanja.

4. Provedite jedan minut u kratkom pregledu sledeeg poglavlja. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste odredili sopstvene ciljeve i upoznali se sa istorijatom brzog itanja, spremni ste da preete na definisanje oblasti u kojoj ete postati ekspert.

Ill

itanje nova definicija

Definicija predstavlja saputnika jasnosti; jasnost predstavlja vodia ka naim ciljevima.

UVOD

Upitajte sebe staje to itanje i napiite svoju definiciju u prostoru ispod:

Sada je uporedite sa uobiajenim definicijama, kao to su: itanje je razumevanje onoga to je autor hteo da kae, itanje je prijem pisane rei ili itanje je asimilacija tampane informacije".

itanje nova definicija ///

Svaka od ovih standardnih definicija pokriva samo deo procesa. Tana definicija mora ukljuivati potpun opseg vetina itanja.

Tree poglavlje deflnie itanje na nov nain koji vam omoguava da razvijete svoje vetine itanja.

ITANJE - NOVA DEFINICIJA

itanje je, u sutini, sedmodelni proces koji se sastoji iz sledeih koraka:

1. Prepoznavanje Vae znanje alfabetskih simbola. Ovaj korak se odigrava trenutak pre poetka fizikog itanja. 2. Asimilacija Fiziki proces pomou koga se svetlost odbija od rei; potom je prihvata oko; a zatim se, preko optikog nerva, prenosi do mozga.

3. Intro-integracija Ekvivalent osnovnom razumevanju, tie se povezivanja svih delova proitanih informacija i njihovih odreenih delova.

4. Ekstra integracija Proces u okviru kog sve svoje prethodno znanje uklapate u ono to itate, pravite odreene veze, analizirate, kritikujete, procenjujete, oda- birate i odbacujete.

5. Zadravanje Osnovno skladitenje informacija. Najvei broj itaa doiveo je da, ulazei na ispit, ne moe prizvati ranije uskladitene" informacije, da bi ih se setio nakon to iz prostorije izae! Skladitenje, stoga, nije dovoljno, i njega mora pratiti priseanje.

6. Priseanje

Ill itanje nova definicija

Sposobnost izvlaenja" potrebnih informacija iz skladita", u vreme kada su one potrebne.

7. Komunikacija Upotreba informacija do koje dolazi odmah ili u jednom trenutku u budunosti. Pod komunikacijom se podrazumeva i pisana i govorna, kao i reprezentativna, ukljuujui umetnost, ples i druge forme kreativnog izraavanja.

Ona takoe ukljuuje vitalno vanu i esto zanemarenu ljudsku funk-ciju: razmiljanje! Razmiljanje predstavlja neprestanu ekstra-integraciju.

U svetlu ove definicije, moe se videti da se sa uobiajenim pro-blemima itanja i uenja (v. okvir na sledeoj strani) prvi put datim u knjizi Koristite obe hemisfere mozga i mnogim drugim optim pro-blemima uenja navedenim u ovoj knjizi (u XI poglavlju), moe izai na kraj ukoliko je osoba koja ita nauila da prepoznaje tampu i da asimilira, razume, shvati, zadri, priseti se i komunicira proitano.

1. itanje je proces koji se sastoji od vie nivoa. 2. Ako elite da postanete eilkasni u brzom itanju, morate razviti sve te

vid umor priseanje

brzina lenjost nestrpljivost razume vanje dosada renik vreme zainteresovanost subvokalizacija koliina analiza tipografija okruenj e kriticizam literarni stil beleenje motivacija selekcija zadravanj e zahvalnost odbacivanje starost organizacija koncentracija strah skretanje unazad vraanje unazad

REZIME

itanje nova definicija ///

nivoe.


1. Rangirajte svaki od ovih sedam koraka na osnovu onoga to vi smatrate daje najvanije da razvijete kod sebe.

2. Sa spiska problema u itanju, identifikujte one koje i sami imate i koje ete eliminisati.

3. Pregledajte kompletan naredni segment za manje od pet minuta.


Stekli ste osnovna znanja. Sada je pred vama Drugi segment: Vae udesne oi, u kojem ete istraiti i vebati najudesnije ,,kamere u znanom univerzumu.

IV

Drugi segment: Vae udesne oi

Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razumevanja

Vae oko je najudesniji optiki instrument poznat oveku, s kojim se ne mogu uporediti ak ni najnapredniji teleskopi i mikroskopi. Priroda ovog udesnog instrumenta moe se razumeti i, potom, kontrolisati i koristiti za sopstvenu dobrobit.

UVOD

U ovom poglavlju otkrivamo neke neverovatne injenice o oima, istraujemo nain na koji se nae oi stvarno pokreu dok itate, i uvodimo vas u pet novih naina trenutnog poveanja brzine itanja i razumevanja.

UDESNE INJENICE O NAIM OIMA

Vae oi predstavljaju jedno od uda univerzuma! Uzmite u obzir sledee udesene injenice:

Svako vae oko sadri oko 130 miliona svetlosnih prijemnika. Svaki svetlosni prijemnik moe da primi najmanje pet fotona (estica svetlosne energije) u sekundi.

Vae oi razlikuju vie od deset miliona razliitih boja.

Harmonino saraujui, vai neverovatni svetlosni prijemnici mogu, za manje od sekunde, dekodirati scenu koja sadri milijarde delia

Uspostavljanje kontrole nad pokret ima oka unapreenje brzine i razumevanja IV

informacija, i to sa izvanrednom fotografskom tanou.

IV Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka - unapreenje brzine i razumevanja

CERN laboratorija iz vajcarske procenila je da bi izgradnja maine, koja bi mogla dostii neverovatnu sofisticiranost oka, kotala 68 miliona dolara.

Ista laboratorija takoe istie da bi ovo oko" bilo relativno statino i da bi bilo veliko skoro kao jedna kua.

Varijacije u veliini enice Ve izvesno vreme se zna da enice prilagoavaju svoju veliinu u

W

skladu sa intenzitetom svetlosti i blizinom predmeta. Sto je svetlost veeg intenziteta, a predmet blii, to su enice manje.

Zapadni naunici su nedavno otkrili da veliina enice takoe varira u odnosu na emocije i da e se, ukoliko se naete pred prizorom koji vas naroito zanima (poput privlane osobe suprotnog pola), veliina vaih enica automatski poveati. Takve promene su male, ali se paljivim posmatranjem mogu primetiti. Kineski trgovci adom odavno su svesni ove injenice. Dok predstavljaju robu muterijama, trgovci naroitu panju posveuju njihovim oima, vrebajui uveanje njihovih enica. Kada primete to uveanje, znaju da se kupac ,,upecao i shodno tome odreuju cenu.

Ukoliko ste zainteresovani za neto, vae enice e se rairiti prima-jui veu koliinu svetlosti. Drugim reima, to ste vie zainteresovani, to va mozak vie razmie zavese iza vaih oiju, doputajui sebi (i vama!) da, bez suvinog napora, primite vie podataka u sekundi.

Oi na temenu Fenomenalno kompleksni prizori koje dekodiraju svetlosni prijemnici vaih enica potom se alju preko optikog nerva (vidi prikaz 11) i prenose u deo vaeg mozga koji je zaduen za vid - ocipitalno podruje. Ocipitalno podruje, paradoksalno, nije smeteno odmah iza oiju, ve na zadnjem del u glave. Nije ni udo to za osobu koja veoma dobro primeuje stvari oko sebe kaemo da ima oi na temenu!

Ovo ocipitalno podruje mozga, u stvari, obavlja itanje tako to


usmerava oi da prelaze preko stranice u potrazi za informacijom za koju je zainteresovan va mozak. Ovo znanje stvara osnovu za revolucionarni pristup brzom itanju koji e biti objanjen u narednih nekoliko poglavlja.

Znajui ove udesne nove injenice o oima, postaje jasno da tradicionalne navike i brzine itanja jesu proizvod pogrene obuke i korienja; i da, ukoliko ispravno shvatimo svoje oi i uvebamo ih, njihove funkcije e se znaajno poboljati.

KAKO VAE OI STVARNO ITAJU?

Odgovor glasi: oi prave male i prilino redovne skokove. Ti skokovi utiu na to da oko pree sa jedne fiksacione take na drugu, a ta taka obino obuhvata vie od jedne rei. Moemo, dakle, rei da oko uopte ne klizi po stranici. Umesto toga, ono se kree u malim skokovima s leva na desno, pauzirajui na trenutke kako bi primilo re ili dve pre nego to nastavi dalje i ponovi ceo proces, (vidi sliku 4a, strana 45).

Dok se oko kree i pravi pauze na ovaj nain, informacije se apsorbuju samo tokom pauza. Te pauze oduzimaju najvei deo vremena. I, dok svaka pauza moe trajati izmeu etvrtine sekunde i sekunde i po, mogue je odmah poboljati brzinu itanja provodei manje vremena na svakoj pauzi.

Slika 4b prikazuje pokrete oka veoma loeg itaa. Ovaj ita pravi dvostruko vie pauza ili fiksacija, kako se one obino nazivaju, nego to je to neophodno za dobro razumevanje teksta. Viak pauza nastaje zato to spor ita esto ,,preiitava rei, ponekad se vraajui i po tri mesta unazad kako bi bio siguran da je ispravno razumeo tekst. Ove navike skretanja unazad (nesvesno vraanje unazad na rei koje su ve proitane) i vraanja nazad (svesno vraanje unazad na rei koje ita smatra proputenim ili pogreno shvaenim) kao posledicu imaju preveliki broj fiksacija kod loeg itaa.

Istraivanje je pokazalo da su itai, u 80% sluajeva kada im nije bilo


dozvoljeno da skreu ili se vraaju unazad, otkrili d a j e njihovo oko primilo informaciju i d a j e oni apsorbuju tokom itanja narednih nekoliko fraza. Osoba koja brzo ita veoma retko se preputa ovim nepotrebnim ponavljanjima koja drastino smanjuju brzinu kod sporih itaa. Ukoliko svako skretanje ili vraanje unazad oduzima priblino sekundu, a ita im pribegava samo dvaput u svakom redu, onda on na prosenoj stranici od 40 redova gubi jedan minut i dvadeset sekundi. Na normalnoj knjizi od 300 stranica on gubi jedan minut i 20 sekundi 300 stranica = 400 minuta = 6 sati i 40 minuta (a to ne utie na razumevanje)!


Vraanje ili skretanje unazad

fesecee fcassfcssS


Ukoliko, za trenutak, pretpostavimo da svaka fiksacija traje jednako vreme i odredimo da proek tog vremena iznosi pola sekunde po fiksaciji, dobijamo interesantan rezultat. U normalnom redu koji u sebi ima 12 rei, lo ita e, fiksirajui jednu po jednu re i skreui" i vraajui" se unazad dva puta, potroiti '/2 + /2 + /2 + 2 + V2 + V2 + '/2 + + /2 + '/2 + '/2 + V2 + I/2 + '/2 = 7 sekundi; osoba koja brzo ita, fiksirajui tri do etiri rei odjednom i ne skreui niti se vraajui unazad, potroi e V2 + V2 + V2 + V2 = 2 sekunde.

Osoba koja brzo ita uspela je da, samo manj im promenama u okviru mehanizma oka, nadmai osobu koja sporo ita za itavih 350%!

Razumevanje

Ali ekajte malo", kaete vi. Oduvek su mi govorili da, radi dobrog razumevanja, moram itati polako i paljivo. Svakako da u uveanjem svoje brzine umanjiti svoje razumevanje?"

Ova pretpostavka zvui logino, ali jedno malo istraivanje moe vam pokazati daje ona potpuno netana. Istraivanje sve vie potvruje da to bre itate, to bolje razumete proitano.

Da biste to i sami proverili, proitajte sledeu reenicu tano onako kako je ona i prikazana, primajui je polako i paljivo" u cilju maksi-malnog razumevanja:

Otkri veno je da je brzo ita nje bo Ije za razum evanje od spor og ita nja.

Teko vam je? Naravno! Va mozak nije napravljen da ita tako tragino sporim ritmom. Sporo i paljivo itanje ohrabruje mozak da ita sve sporije, sa sve manjim razumevanjem i sve veom agonijom.

Sada pogledajte sledeu reenicu, ovaj put itajui rei po grupama:

Otkriveno je da ljudski mozak uz pomo oiju mnogo lake prima informacije kada su informacije prigodno grupisane u skupove sa znaenjem.


Va mozak mnogo lagodnije radi pri brzinama od 400 r/m i vie (interesantno je primetiti da brzina koju najvei broj ljudi, prilikom procene sopstvene brzine itanja, postie uz podvlaenje redova prstom pri itanju iznosi upravo 400 r/m ili vie).

Poveanje brzine tako automatski vodi ka uveanju razumevanja. Razlog za to lei u injenici da su informacije organizovane u skupove sa znaenjem koje va mozak odmah prihvata.

Ova uveana sposobnost razumevanja zauzvrat poboljava pamenje, jer se i memorija zasniva na sposobnosti vaeg mozga da informacije organizuje u skupove sa znaenjem.

Va prvi zadatak e, stoga, biti rad na eliminaciji loih navika skretanja i vraanja unazad, i fiksacije isuvie malog broja rei odjed-nom.

Kao dodatak oslobaanju od ovih loih navika, postoji i etvrti vaan nain uveanja vae brzine. Ukoliko je normalno trajanje jedne vae fiksacije jedan sekund, a vi moete smanjiti trajanje fiksacije na pola sekunde po fiksaci ji (to bi trebalo da bude lako, ako imate na umu da vae oko moe primiti informaciju za jednu petinu stotinke sekunde), onda ete udvostruiti brzinu itanja.

PRVA VEBA PERCEPCIJE

Veba koja sledi osmiljena je kako bi vam pomogla da postignete krae trajanje fiksacija i primite vie informacija prilikom svake od njih. To bi trebalo da povea vae samopouzdanje i motivaciju neophodne za eliminaciju skretanja i vraanja unazad. Takoe e vas ohrabriti da, pri jednom pogledu, unesete vie informacija.

Veba je osmiljena tako da odgovara i levorukim i desnorukim osobama. Koristite neki papir kako biste pokrili brojeve. Svaki broj otkrijte to je krae mogue, ne doputajui sebi da ga vidite na due od delia sekunde. Cim ga otkrijete, odmah ga ponovo pokrijte.

Potom na prostoru pored broja napiite koji broj mislite da ste videli i


proverite da li ste bili u pravu ili ne. Preite na sledei broj i radite kolonu po kolonu, ponavljajui ovaj proces sve dok ne zavrite stranicu. Otkriete da veba u nastavku postaje sve izazovnija, jer se broj cifara u brojevima postepeno uveava. Ukoliko uspete da doete do kraja estocifrenih brojeva sa samo nekoliko greaka, to znai da ste vebu uradili veoma dobro.

Otkriete da ete, vebom, biti u stanju da tano prepoznate esto- cifren broj samo nakon jednog bljeska, i to e vam uveati samo-pouzdanje da, prilikom itanja, odjednom primate po dve ili vie rei. Brojevi koji slede imaju sasvim dovoljno primera u svojoj grupi kako bi oku i mozgu dozvolili da se naviknu na jedan nivopre nego to preete na sledei.

_________ 26 ___________ ________ 53 ___________ _________ 74 ___________ ________ 79 ___________ _________ 82 ___________ ________ 63 ___________ _________ 91 ___________ ________ 73 ___________ _________ 22 ___________ ________ 53 ___________ _________ 35 ___________ ________ 29 ___________ _________ 66 ___________ ________ 24 ___________

25 __________ ________ ______________ 31 _________ 46 ___________ ________ 02 ___________ _________ 13 ___________ ________ 85 ___________ _________ 72 ___________ ________ 43 ___________ _________ 20 ___________ ________ 67 ___________ _________ 50 ___________ ________ 76 ___________ _________ 23 ___________ ________ 06 ___________ _________ 40 ___________ ________ 28 ___________ _________ 96 ___________ ________ 88 ___________ _________ 77 ___________ ________ 84 ___________ _________ 45 ___________ ________ 15 ___________ _________ 21 ___________ ________ 60 ___________


_________ 83 ___________ ________ 49 ___________ _________ 99 ___________ ________ 78 ____________ _________ 58 ___________ ________ 87 ___________ _________ 18 ___________ ________ 03 ___________ _________ 277 __________ ________ 864 __________ _________ 833 __________ ________ 825 __________ _________ 013 __________ ________ 953 __________ _________ 736 __________ ________ 425 __________ _________ 226 __________ ________ 736 __________ _________ 129 __________ ________ 490 __________ _________ 903 __________ ________ 363 __________ _________ 271 __________ ________ 646 __________

736 726 _________ 813 __________ ________ 411 __________ _________ 413 __________ ________ 361 __________ _________ 908 __________ ________ 058 __________ _________ 862 __________ ________ 864' __________ _________ 832 __________ ________ 956 __________ _________ 864 __________ ________ 525 __________ _________ 865 __________ ________ 737 __________ _________ 837 __________ ________ 635 __________ _________ 747 __________ ________ 737 __________ _________ 109 __________ ________ 107 __________ _________ 251 __________ ________ 747 __________ _________ 982 __________ ________ 837 __________ _________ 825 __________ ________ 215 __________ _________ 211 __________ ________ 847 __________ _________ 267 __________ ________ 880 __________ _________ 837 __________ ________ 626 __________ _________ 108 __________ ________ 103 __________


_________ 411 __________ ________ 217 __________ _________ 716 __________ ________ 870 __________ _________ 975 __________ ________ 544 __________ _________ 779 __________ ________ 656 __________ _________ 744 __________ ________ 458 __________ _________ 764 __________ ________ 168 __________ _________ 216 ___________ ________ 562 __________ _________ 077 ___________ ________ 641 __________ _________ 865 ___________ ________ 655 __________ _________ 877 ___________ ________ 668 ___________ _________ 755 ___________ ________ 302 ___________ _________ 866 ___________ ________ 110 ___________ _________ 199 ___________ ________ 617 __________ _________ 8638 __________ ________ 7475 __________ _________ 7875 __________ ________ 7356 _________ _________ 1178 __________ ________ 1088 _________ _________ 2277 __________ ________ 2436 _________

7426 8656


7655 7777 5433 7657 9880 8612 9871 8766 3777

7544 1074 7654

8764

5325

6423

0653

8644

6118

7703

5423

8762 8277 7272 0177 8767 7654

6511 1075 9841

3753

8297

6423 6555 6545 5433 8702 0188 0677 3343 2244 7702 7653 7623 5433 6543 7056 8765 7655 1154 8674 7534 5734 7374 8862 1761 2345 5433 6531 7120 1106 2754 1173 4828


76542 _________ _____________ 46533 75252 _________ _____________ 64322 19866 _________ _____________ 98011 44904 _________ _____________ 66255 37621 __________ _____________ 64533 95412 _________ _____________ 27549 95339 _________ _____________ 86422 15155 _________ _____________ 08436 85369 _________ _____________ 18643 36438 _________ _____________ 74323 47721 _________ _____________ 52741 76201 _________ _____________ 79285 51915 _________ _____________ 29477 68224 _________ _____________ 13655 01678 _________ _____________ 29371 82102 _________ _____________ 35727 44627 __________ _____________ 64652 50664 _________ _____________ 45610 27392 _________ _____________ 82547 99266 _________ _____________ 21420 56439 _________ _____________ 47539 14733 _________ _____________ 49763 38657 _________ _____________ 95079 63644 _________ _____________ 91637 30080 _________ _____________ 26091 17533 _________ _____________ 14161 16843 _________ _____________ 08222 93867 __________ _____________ 49653 84611 _________ _____________ 42983 12548 _________ _____________ 60258 62938 _________ _____________ 46104


47250 _________ _____________ 51252 52952 _________ _____________ 83704 07650 _________ _____________ 15733

29332 62969


345783 201896 456782 569832 387513 984764 298436 090769 954137 759484 656892 332558 476831 219575 857393 386280 619474 219575 487615 764973 114874 576330 657894 349715 496511 392588 567682 284191 767936 432615 816155 764130

987104 916846 376520 238755 452876 045018 112785 234743 564220 887632 876926 031410 517195 376490 438753 875316 219564 376982 085377 387520 978564 103866 984372 769103 041673 643192 638726 116794 436795 998665 654732


Sada preite na drugi test - Umetnost. Primenite sve to ste nauili u ovom poglavlju, eliminiite skretanje i vraanje unazad, neka vam fiksacije traju krae i fiksirajte vee grupe rei odjednom. Ukljuite topericu im ponete itanje i zaustavite je istog trenutka kada pre-stanete sa itanjem.

342988 865014 987655 765839 965411 356794 763297 090808 578392 578343 013677 284680 998577 334877 876653 189568 987564 958747 836753 001579 378696 276460 287655 765844

478902 543790 037686 258765 423699 175894 538722 443245 121377 987532 467832 538763 105790 857644 664893 356543 467558 465379 556794 567833 189696 354673 801568 968477


Pravilo plus jedan Pravilo plus jedan" jednostavno glasi: kad god svesno pokuate da itate bre, neka vam cilj bude da itate najmanje jednu re u minutu bre nego to je iznosila vaa prethodna brzina. Na taj nain neete nepotrebno optereivati sebe, a esto ete otkriti da vam se brzina


uveala za deset ili vie rei u minutu, ime ete postii svoj cilj, to vodi uveanju samopouzdanja i sve brem i efikasnijem itanju.

Tokom testa koj i sledi i svakog narednog testa, usvoj ite pravilo plus deset, to jest neka vam cilj bude da svoju brzinu uveate za deset rei u minutu.

DRUGI TEST - Umetnost - od primitivne do hrianske

Uvod

Umetnost je jedan od najdubljih izraza ljudskog mozga. Od poetka istorije, um koji vodi ruku i etkicu, bio je uposlen u jednoj od najsuptilnijih i najkomplikovanijih formi analize i izraavanja koji se mogu zamisliti. Sledei segmenti govore o onome to smatram jednim od najuzbudljivijih perioda istorije umetnosti.

Primitivna umetnost

Sva umetnost vodi poreklo iz praistorijskog vremena, ali predstave ivotinja useene na slonovai i kostima, ili nacrtane i naslikane na

V

zidovima i svodovima peina u sevemoj Spaniji i junoj Francuskoj, jo uvek izazivaju uenje zbog svoje izuzetne moi i utiska moder- nosti. Mnoga remek-dela proizvedena su izmeu petog i prvog mileni- juma pre nove ere. Ono to primeujemo na njihovim fotografijama ili kopijama je: nain na koji su umetnici odabirali i naglaavali osnovne karakteristike ivotinja-mamuta i bizona, jelena, divljih svinja i divljih konja; primetno poznavanje anatomije; i vetinu kojom su preneli telesne proporcije i snane pokrete ivotinja koristei tek malo crne i crvene ilovae.

Postoje slike i crtei ljudi koji su mnogo kasnije iveli slinim ivotom, a koji se mogu uporediti sa ovima. Tako su afriki Bumani u stenovitim skrovitima ostavili crtee ivotinja koji su jednako lepi kao i crtei prvih evropskih umetnika, a slini su im i po stilu, iako su neki od njih raeni tek u devetnaestom veku. U novoj fazi civilizacije, lov je


postao manje vaan, a drutveni ivot poprima odreeniju formu. Dolazi do usavravanja alata od kamena i bronze, razvija se grnarstvo i tkanje i, uz razvoj poljoprivrede, pojavljuju se razliiti rituali i cere-monije koji sadre te elemente. Tipino primitivno drutvo, kakvo jo ponegde postoji (npr. u Polineziji), u najveoj meri se bave umetnou u vezi sa osnovnom religijom. Rezbarija i skulptura po vanosti preva- zilaze slikanje: smatra se da trodimenzionalni idol mnogo impresivnije predstavlja sile za koje se smatra da utiu na primitivni ivot. Slikanje i crtanje postaju nizovi znakova i simbola.

Drevni mediteranski svet Slikanje i crtanje u drevnom mediteranskom svetu ima tri aspekta. Postoji slikanje na zidu sa jasnim konturama i ujednaenim bojama, to predstavlja tehniku nalik na tehniku nekih modernih postera. Drevni Egipani koristili su je u eksterijerima svojih hramova: otro definisani reljefi sa jakim konturama i svetlim bojama. Veina sauvanih egipat-skih slika pronaena je na zidovima grobnica, ukljuujui scene iz ivota preminulih. Odreena umetnika pravila se redovno koriste. Na primer, muke figure obojene su crvenom ilovaom, a enske utom; glava i noge su uvek u profilu, bez obzira na koju stranu je okrenuto telo. Veliki kvalitet predstavlja ivopisna opservacija umetnika pri-likom slikanja scena banketa i plesa ili pecanja i plovidbe Nilom. Slike na zidu Minoja sa Krita otkrivene u palati Knosos, po svojoj jasnoi, ujednaenim bojama i jakim crtama, mogu se povezati sa egipatskim, iako su po karakteru potpuno drugaije.

Oslikana grnarija drevne Grke prua, u neku ruku, drugi primer ovih umetnikih tradicija. Muka figura je mrana, a enska svetla; a crte koje uobliavaju telo su veoma vane. Grki slikari vaza (koji su esto potpisivali svoje olje i vaze) mogu se prouavati kao briljantni tehniki crtai sa izvrsnim smislom za linije i siluete.

U klasinom periodu, meutim, umetnost slikanja vaza prestala je da zauzima znaajno mesto i tu nailazimo na prve tragove slika u


modernom smislu rei, iako se naa ideja o njima, naalost, ne bazira na autentinim radovima lagendamih majstora, Zeuksa i Apelesa, ve na kopijama grkih slika otkrivenim u iskopinama rimskih gradova, Pompeji i Herkulanumu.

Jasno je, meutim, da su grki slikari umetnosti davali prostor i karakter o kojima Egipani i Kriani nisu ni sanjali. Njihov rad vie nije bio ujednaen, ve je bio razliite svetlosti i osenen. Grci su osmislili dramatine kompozicije; bili su zainteresovani za problem davanja individualnog karaktera i izraza svojim likovima u vidu izraza lica i gestikulacije. Grko-rimski radovi koji su ukraavali vile bogatih Rimljana u prvom veku nae ere daju nam primere pejzaa (dotada nepozna

\ Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razumevanja IV

tih) i prouavanja mirnog ivota. To su bili prethodnici kasnijeg razvoja slikarstva u Italiji.

Vizantijska umetnost

Raspad Rimskog carstva, uspostavljanje novog Rima u bivem Vizantu (Konstantinopolj) i pojava hrianstva kao univerzalne vere Zapada, dali su slikanju novi karakter, duh i cilj. Hrianska religija postala je

V

tema umetnika. Sirio se formalni stil, sada poznat kao Vizantijski, koji je sluio izraavanju ozbiljnosti i rituala. Konstantinopolj je imao mnogo veza sa Istokom, iji se uticaji vide u upotrebi obilja boja i geometrijskih ema.

Najvei trijumfi vizantijske slikarske umetnosti dostignuti su u mozaicima koji su se koristili kao dekoracija zidova ili unutranjih delova kupola vizantijskih crkava. Druge forme bile su, pre svega, ikone, slike Hrista i Bogorodice, predstavljenih zajedno, to je samo po sebi ukazivalo na nepromenjivu prirodu vere; i, na drugom mestu, iluminacija jevanelja i liturgija na slikama i zlatnim listiima. Stil je isti kao i kod ikona.

Vizantija je ostala nedirnuta, napredna i ista punih 1100 godina nakon svog osnivanja u etvrtom veku nae ere, tako da mnoga dela koja su po mnogo emu slina, mogu imati veoma razliite datume nastanka. Sfera vizantijske umetnosti poklapa se sa sferom uticaja Vizantijskog carstva: istonih obala mediterana, Grke i grkih ostrva. Donekle je prenesena i na zapad, usled putovanja vizantijskih misonara i zanatlija. Stil uvenog irskog rukopisa iz osmog veka, Knjige Kela ima veze sa rukopisima istonog Mediterana. Italijanski gradovi Fi-renca, Sijena i Piza imale su vizantijsku tradiciju, iji je kraj oznaen

# #

sVikama Uimabua u Firenci i Duija u Sijen'i u trinaestom veicu. \3 istonoj Evropi, na mestu dananje Hrvatske nalazile su se ptelepe vizantijske slike na zidu od dvanaestog do etrnaestog veka. Grki slikari su uveli ikone u Rusiju i Ruski umetnik Andrej Rubljov (1360-


1430) razvio je taj stil do velianstvenog nivoa. Do esnaestog veka, Krit je ostao centar i na slikama E1 Greka (1545-1614) jo uvek ima tragova vizantijske tradicije.

Ranohrianska umetnost na Zapadu

I na Istoku i na Zapadu, ranohrianska umetnost obino je izbegavala realistine prikaze ljudskih likova koji su bili tema klasine umetnosti. Ta umetnost, ipak, nije bila gruba i nesavrena, ve u veoj meri duhovna i apstraktna, u smislu odvojenosti od obinog sveta; i, sa ove take gledita, danas se vrednuje s mnogo vie blagonaklonosti nego ranije.

Ranohrianska umetnost na Zapadu ima kompleksnu istoriju. Nastala je pratei grko-rimsku tradiciju, kao, na primer, na slikama naenim u rimskim katakombama. Potom je modifikovana lokalnim karakterom razliitih oblasti na kojima se Rimsko carstvo prostiralo. Na nju je uticala religijska i trgovaka povezanost sa Istonim carstvom. Dugo vremena je monaka umetnost iluminacije rukopisa predstavljala glavni oblik slikarske umetnosti, kako u Keltskoj i Anglosaksonskoj Britaniji tako i u carstvu Karla Velikog.

Dve stvari su postepeno postajale jasne: hrianstvo je bila jedina ujediniteljska i obrazovna sila Evrope; a slike su predstavljale osnovno sredstvo efikasnog i univerzalnog prenosa poruke ljudima koji su govorili razliitim jezicima ili nisu znali da itaju i piu. Sa poetkom perioda izgradnji crkava, koji je poeo u jedanaestom veku, dolo je do razvoja internacionalnog zapadnjakog stila poznatog kao romanika. Njegov najvei proizvod bile su slike na zidovima crkava. Radei na velikim povrinama, slikari su razvili grandiozan i jednostavan stil.

Moderna i druga umetnost

Francuski umetnik Sezan, poznat kao otac moderne umetnosti, odveo je umetnost korak dalje. Njega je primamo interesovalo ne ta vidi, ve kako vidi. Stoga je poeo da istrauje nain na koji se svetio odbija od predmeta i dolazi do ljudskog oka i mozga. On bi posmatrao predmete i na svojim platnima slikao samo male povrine svetla i boje koje je video,


postepeno gradei sliku - umnogome nalik na slagalicu - sve dok se ne bi pojavio pravi prizor.

Iz Sezanovih dela razvila se kompletna kola kubizma, u kojoj umetnici nisu slikali samo povrine svetla, ve i ono ega su se seali da su videli iz razliitih perspektiva. Tako je ljudski lik, u oku umetnika, mogao postati kompozicija viena iz svih uglova. Na taj nain su njihove slike postale prizori iz uma, a ne jednostavni prizori iz stvarnosti.

Umetnici poput Vasilija Kandinskog i Lorejn Gil jo su dublje istraivali ono to vidimo i nain na koji vidimo, ispitujui odnos izmeu boje i boje; linije i linije; i linije i boje.

U dvadeset prvom veku verovatno je da emo biti svedoci razvoja novih teorija umetnosti koje e je u veoj meri povezati sa matematikom, fizikom i svim drugim naukama.

Zaustavite svoju topericu

Vreme: ________ minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete jednostavno broj rei u ovom tekstu (u ovom sluaju 1357) podeliti sa vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da ga proitate.

Formula brzog itanja:

, , . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = --------- ---------------

vreme

Kada zavrite raunanje, upiite broj u r/m na crti na kraju ovog pasusa, kao i u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige. Rei u minutu: ______

DRUGI TEST: RAZUMEVANJE


1. Sve umetnosti potiu iz: a) Afrike b) praistorijskog doba c) ranog gvozdenog doba d) Delte Nila

2. Koliko znamo, prva umetnika ,,remek-dela napravljena su izmeu: a) 100.000 i 50.000 god. p. n. e. b) 50.000 i 40.000 god. p. n. e. c) 40.000 i 10.000 god. p. n. e. d) 10.000 i 5.000 god. p. n. e.


3. Afriki Bumani, za razliku od peinskog oveka, nisu pokazivali veliko interesovanje za ivotinje. Tano/Pogreno 4. Tipino primitivno drutvo u najveoj meri je u umetnosti zaintere- sovano za:

a) slikanje b) lov c) religiju d) rat

5. Drevne Mediteranske slike na zidu poznate su po: a) finim konturama i bljetavim bojama b) finim konturama, ujednaenim bojama c) jasnim konturama, bljetavim bojama d) jasnim konturama, ujednaenim bojama

6. Na egipatskim slikama na zidovima grobnica, enske figure su obino obojene u:

a) oker b) uto c) braon d) crveno

7. Prvi trag slika u modemom smislu baziran je na: a) autentinim radovima Zeuksa i Apelesa b) velikih grkih slikara vaza

c) kopijama grkih slika naenih u iskopinama Pompeje i Herkulanuma d) Italijanskoj renesansi

8. prvi primeri pejzaa naeni su: a) prilikom iskopavanja Grkih gradova b) u egipatskim grobnicama


c) u vilama bogatih Rimljana d) u radovima Kriana

9. U vizantijskoj umetnosti, glavna tema umetnika bilo je hrianstvo. Tano/Pogreno

10. Veliki trijumf vizantijske slikarske umetnosti dostignut je u: a) mozaiku b) vazama c) tepisima d) slikama trijumfa vizantijskog carstva

11. Ikona je bila stalno prisutna u vizantijskoj umetnosti. Tano/Pogreno

12. Vizantijska kola umetnosti trajala je otprilike: a) 110 godina b) 500 godina c) 1000 godina d) 1100 godina

13. Ranohrianska umetnost je: a) kopirala klasinu umetnost b) izbegavala realistine opise ljudskih likova

c) uveala predstavljanje ljudskih likova < d) nije bila zainteresovana za ljudske likove

14. Otac modeme umetnosti je: a) Gil b) E1 Greko c) Sezan d) Pikaso

Proverite odgovore na kraju knjige. Potom rezultat podelite na 15, pomnoite sa sto i dobiete procenat razumevanja. Rezultat razumevanja ______ od 15


_______________________ % Sada svoj rezultat upiite u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige.

REZIME

1. Vae oi itaju u pauzama, ili fiksacijama, koje iznose od etvrtine sekunde do sekunde i po.

2. Sporiji ita po jednoj fiksaciji prima u proeku jednu re. 3. Prosena osoba koja brzo ita po jednoj fiksaciji prima po tri do pet

rei. 4. Skretanje i vraanje unazad su nepotrebni. 5. Sporo i paljivo itanje loe utie na razumevanje. 6. Bre itanje rei okupljene u skupove sa znaenjem, poboljava

razumevanje.

KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA V

1. Smanjite broj skretanja i vraanja unazad. itajte samo unapred. 2. Skratite vreme koje posveujete svakoj fiksaciji. 3. itajte rei u velikim skupovima koji imaju znaenje. 4. Ostanite usredsreeni. 5. Uveajte svoju motivaciju. 6. U blioj budunosti ponovite prvu vebu percepcije. 7. Brzo pregledajte peto poglavlje.


Poto smo zavrili prvo vano poglavlje vezano za poboljanje mehanike vaih oiju, jasno je da se, uz neka osnovna znanja, moe postii neobino veliko poveanje brzine itanja. Ovo je prvo od etiri takva poglavlja, a svako od njih e vam omoguiti da napravite slina drastina poboljanja. Pre nego to preemo na preostala tri, neophodno je da svojim oima i mozgu obezbedite uslove za itanje koji e ohrabriti


va uspeh. To je predmet sledeeg poglavlja.

%

V

Idealni spoljanji i unutranji uslovi za brzo itanje

Dobri unutranji uslovi delovae sinergistiki (1 +1 =2, 3, 5...+) so dobrim spoljanjim uslovima, to e dovesti do jo boljeg efekta. Loi unutranji uslovi e, slino tome, sinergistiki re- agovati sa loim spoljanjim uslovima, ime bi se stvorio jo gori efekat. Od izuzetne je vanosti razumeti ovaj princip, i primenjivati prvu od ove dve formule.

UVOD

Peto poglavlje sagledava naine na koje moete uveati brzinu itanja i razumevanje stvaranjem ispravnih spoljanjih uslova, obraanjem panje na faktore kao to su dranje tela i osvetljenje. Ovo poglavlje takoe razmatra kako da izbegnetc unutranje ometanje uzrokovano problemima poput anksioznosti i bolesti.

STVARANJE NAJBOLJIH SPOLJANJIH USLOVA Postavljanje i

intenzitet svetlosnog izvora Najbolje svetio za uenje je dnevno svetio pa zato, ako je mogue, treba da svoj sto za itanje postavite blizu prozora. Ukoliko ovo nije mogue, i u doba dana kada dnevna svetlost nije dovoljno jaka, svetio treba da dolazi iznad vaeg ramena suprotne ruke od one kojom piete, kako bi se izbegla senka (Vidi sliku 5). Stone lampe mogu uzrokovati naprezanje oiju ukoliko nisu ispravno postavljene. Svetio treba da bude dovoljno jako da adekvatno osvetli materijal koji itate, ali ne bi trebalo da bude toliko jako da pravi veliki kontrast u odnosu na celu prostoriju. Drugim reima, nije preporuljivo biti pored jake lampe koja svetlost usmerava

V Idealni spoljanji i unutranji uslovi za brzo itanje

direktno na knjigu. Uz stonu lampu, najbolje je imati uravnoteeno opte osvetljenje.

Dostupnost materijala

Da bi va mozak mogao udobno da se ,,smesti, trebalo bi da se u prostoriji u kojoj uite nalaze svi materijali koji su vam potrebni i da vam oni budu na dohvat ruke. Ne samo da e ovo poboljati vau koncentraciju i razumevanje, ve e predstavljati i psiholoki podsticaj. Uverenje da su vam materijali funkcionalno rasporeeni uveae vae uivanje u zadatku na kome radite i olakae vam da ga ispunite.

Fiziki komfor

Nemojte sebe smestiti tako da vam bude previe udobno! Mnogi ljudi uzimaju najudobniju fotelju u kui, stavljaju na nju meke jastuke, ispred nje smetaju dra za noge kako bi se to u

toni buzan - brzo citanje obradena

Documents