citanje i razumevanje procitanog

5/24/2018 Citanje i Razumevanje Procitanog

1/52

ITANJE

ITANJE I RAZUMEVANJE PROITANOG

itanje i pisanje pojavljuju se kao problem vizuelne i akustike percepcije, prostorne orijentacije,

sposobnosti analize i sinteze primljenih i poslatih signala, memorizacije i asocijacije. Ima autora koji itanje

smatraju vetinom dekodiranja pisanih simbola, ali su ipak u veini oni koji pod itanjem podrazumevaju

pronalaenje znaenja koja se nalaze "iza" simbola, zahvaljujui emu ima fundamentalnu ulogu u podsticanu

kritikog i imaginativnog miljenja kod dece - dakle i njihovog intelektualnog i emocionalnog razvoja. Tako

Helena Saks smatra da "itati znai deifrovati simbole pisanog govora, izgovarati ih i zadrati u pamenju,

poto smo shvatili poruku koju oni prenose. Ne moe se rei da jedna osoba ita ako ona ne razume ono to ita.

Svest o tome da tekst sadri neku poruku i namera da se usvoji neka poruka namera vie ili manje svesna, vie

ili manje iva odreuje stav subjekta prema tekstu i upravlja subjektom u toku itanja.".Goldman (1971) kae

da je itanje psiholingvistiki proces u kome italac na najbolji nain rekonstruie poruku koju je je pisac

enkodovao u pisanom obliku, dok Vasieva (1983) ukazuje da je itanje je sloena aktivnost koja ne zavisi samood prepoznavanja grafikih simbola (slova), vemnogo vie od drugih inilaca, kao to su, pored organskih i

senzomotornih, iskustvo, dobra govorna osnova, visok nivo opte jezike razvijenosti, inteligencija i sredina.

Prema nekim autorima itanje je u poetku vie perceptivni, nego kognitivni, proces. Percepcija znakova ima

izraenu ulogu na poetku uenja itanja, ali kako dete napreduje, oni postaju sve manje potrebni, a sve je vei

oslonac na sadrajnu stranu itanja.

Leksika funkcija se gradi postepeno i integrie se u sklopu funkcija simbolizacije uopte. Bitne su

veze izmeu gnostikih i praksikih predela kojima se ostvaruje jedinstvo izmeu procesa dekodiranja

grafoelemenata i grafikog kodiranja govornih elemenata. itanje je zasnovano na sposobnostima prepoznavanja

grafema, kao i na unutranjem govoru kojim se ostvaruje simbolika konverzija grafema u foneme. Onopodrazmeva povezivanje vizuelne slike rei sa auditivnom. Za odvijanje ovog procesa neophodno je

uspostavljanje veza izmeu sekundarnih gnostikih i praksikih kortikalnih oblasti kao i nesmetano

intersenzorno funkcionisanje na nivou tercijernih kortikalnih struktura.

Proces itanja ukljuuje tri sistema koja se koriste simultano i meusobno su zavisni: grafiki sistem

(itareaguje na sled grafema i povezuje grafike i glasovne simbole u skladu sa sistemom maternjeg jezika),

sintaksiki sistem (trai duboku analizu jezike strukture) i semantiki sistem (ukljuuje znaenje,

konceptualizaciju i iskustvo).

itanje nije prevoenje slova u glasove, veprevoenje jednog redosleda slova u saetu artikulaciju i

dodavanje onih atributa koje pisana re nema kao to su: melodija, ritam, akcenat i intenzitet i najzad

pretvaranje ovih elemenata u osmiljenu izgovornu celinu. itanje je integracioni proces izmeu vizuelne

percepcije slova i izgovorne funkcije uz stalnu kontrolu slunog analizatora. (Vladisavljevi, 1971).

Svojstva dobrog itanja su pravilnost i brzina, svesnost itanja (itanje s razumevanjem) i izraajnost

itanja (lepo ili estetsko itanje). Proces itanja se posmatra kao vetina i sposobnost koja sadri 2 komponente:

tehniku i smisaonu. Tehnika komponenta podrazumeva itanje slova i rei bez njihovih suprasegmenata.

Izraajno estetsko itanje obuhvata obe komponente , a zavisi od jaine glasa, pravilnog naglaavanja rei u

tekstu, pauza, intonacije, ritma i brzine itanja.

5/24/2018 Citanje i Razumevanje Procitanog

2/52

Cilj itanja je razumevanje proitanog i aktiviranje znaenja rei u semantikom sistemu. Razumevanja

je olakano ako italac poznaje gramatiku i sintaksu. Potrebno je i da razlikuje sintaksike odnose u kojima se

rei nalaze, a da se pri tome oslanja na znanje koje poseduje. Prepoznavanje znaenja proitanih rei bie bre

ako je refrekventnija u govoru ili itanju. itane mora da dekodira sve rei u tekstu da bi ga razumeo. itanje

pored semantike i sintaksike kompetencije, zavisi i od itaoeve inicijative i vetine reavanja problema.

Razumevanje proitanog je aktivan pokuaj da se shvati tekst , stavljanjem u odnos sa prethodnim informacijama

koje se uvaju u dugoronoj memoriji. Podrazumeva interakciju novih injenica i ranije steenog znanja.

Razumevanje proitanog je odreeno karakteristikama itaa, karakteristikama teksta i jedinstvenim kontekstom

u kojem se zadatak itanja pojavljuje. Prema Miladinoviu (1994) uenik ita s razumevanjem ako mu je jasno

znaenje rei, termina i slikovitih izraza, ako razume smisao teksta (glavno, bitno), ako shvata usmerenost

sadraja, ako zna da itajui izrazi svoje stanovite (ideju). Zato Adams (1990) navodi da dete ne bi trebalo da

ita tekst, sve dok ne poznaje 80 do 90% rei koje ga ine.

Braun i saradnici (1983) smatraju da postoje etiri interakcijske komponente razumevanja :

- karakteristike itaa (sadraj prethodnog znanja),- interesi i motivacija za itanje i namera itanja,- karakteristike materijala koji se ita (struktura teksta) i- strategije koje itakorisiti i zahtevi situacije u kojoj se ita.

Golubovieva (2000) navodi tri vrste itanja u odnosu na cilj itanja: razvojno (kome je glavni cilj uenje

itanja), funkcionalno (kome je cilj otkrivanje informacija tj. uenje) i rekreativno (podrazumeva uivanje i

zabavu u itanju).

ANATOMSKE I NEUROPSIHOLOKE OSNOVE ITANJA

Pokreti oiju pri itanju

Tokom itanja oi ne prate redove pravolinijski, veto ine u serijama sakada (skokovitih pokreta oiju)

i fiksacija. Pri itanju se obino prave 3 do 4 fiksacije u sekundi, mada to moe zavisiti od sadraja onogo to se

ita, a postoje i neke meujezike razlike. Rauna se da fiksacije zauzimaju oko 90% vremena pti itanju, a

pokreti oiju oko 10%, pri emu se kod poetnika javlja 18 fiksacija po tampanom redu, a svaka od njih traje

otprilike oko etvrtinu sekunde. Fiksacija pored ostalog zavisi i od duine tampanog i itaoeve uvebanosti.

Prilikom itanja nije najvanija duina rei, venjihov smisao i prethodno iskustvo itaa. Uenik je u poetku

zaokupljen asocijacijom slova, pa mu je teko da izvlai smisao, dok ovladavanjem vetine itanja jednom

fiksacijom hvata vee celine da bi iz njih izvlaio smisao. Poetak i kraj rei privlae veu panju, dok je sredina

nerazgovetnija i zahteva duu fiksaciju.. U ispitivanju pomou tahistoskopa utvreno je da se tokom ekspozicijeteksta od 1/100 sekunde itamoe prisetiti 3 do 4 izolovana slova ili 2 do 4 kratke rei. U drugim ispitivanjima

opsega teksta koji oi zahvataju tokom fiksacije utvreno je da su ispitanici koristili informacije koje nose slova

udaljena 10 do 11 mesta od njihovog centralnog vidnog polja. Dopunska studija pokazala je da regioni nisu

simetrini u odnosu na centralno vidno polje - polje s leve strane vidnog polja imalo je mesta za samo etiri

slova.

5/24/2018 Citanje i Razumevanje Procitanog

3/52

Anatomske osnove itanja

Neuroanatomski korelati itanja nisu dovoljno razjanjeni. Prihvaen je stav da je funkcija itanja

vezana za levu hemisferu, uz uee veeg broja modanih oblasti od kojih svaka ima specifinu funkciju.

Okcipitalni reanj je odgovoran za vizelno procesiranje jezikih simbola. Donji deo parijetalnog renja

dominantne hemisfere je ukljuen u realizaciju itanja, a njegove povrede dovode do aleksije sa agrafijom, dok

povrede frontalnog renja u nivou operkuluma i okolnog tkiva rezultira poremeajima itanja slinim onima koji

se ispoljavaju kod Brokine afazije.

Poremeaji glasnog itanja mogu se vezivati za lezije specifinih oblasti mozga, dok kod razumevanja

proitanog to nije sluaj. Oteenja kortikalnih i subkortikalnih puteva mogu za posledicu imati oteenje panje,

pamenja ili nekih drugih kognitivnih procesa, od kojih svaki ponaosob moe uticati na razumevanje, posebno

sloenijeg, pisanog materijala.

Proces itanja

Teorija fonikog posredovanja (odozdo nadole ili fenianska teorija) istie foniku ili fonolokufazu. Ona sugerie da je itanje serijski ili linearan proces, koji se odvija slovo po slovo, ime se postepeno grade

vee jedinice. Ovim indirektnmi putempristup vizuelne slike rei do mentalnog leksikona ostvaruje se tek posle

transformacije pisane rei u usmeno izgovorenu, mehanizmom grafemsko-fonemske konverzije.

Drugo miljenje zastupa itanje okom (odozgo nadole ili kineska teorija) istie da postoji

direktan odnos izmeu grafologije i semantike, te je fonoloki put nepotreban iako se moe koristiti tokom

itanja naglas. Podrazumeva korienje direktnog puta koji povezuje vizuelni oblik rei sa odgovarajuom

slikom u leksikoj memoriji. Tako percipirana ortografska slika direktno aktivira apstraktnu (kognitivnu)

reprezentaciju te rei u mentalnom leksikonu. Rei se itaju ka celine, bez razbijanja u linearni niz slova. italac

se slui perifernim vidom da bi dovelo oko do mesta za koje postoji najvea verovatnoa da sadri informaciju.Poznavanje jezika i opte iskustvo pomae mu da indentifikuje kritina slova ili rei u odreenom delu teksta. To

prethodno uzimanje uzorka omoguava mu da stvori oekivanja o tome kako tekst treba itati, i oni koriste svoje

osnovno znanje da bi pretpostavilo ta sadri ostatak teksta i da bi popunio praznine. Po ovom gleditu tekst se

postavlja kao problem koji treba reiti korienjem pretpostavki o njegovom znaenj i strukturi.

Ni jedna od ove dve teorije ne reava problem itanja u potpunosti. Verovatno se ljudi koriste i jednom i

drugom strategijom u razl