l.Istorijski razvoj komuniciranja Re komunikacija je latinskog porekla i znai razgovarati, sporazumevati se, dogovarati se, savetovati se itd. Ipak komuniciranje nije svojstveno samo Ijudima, ivotinje na izvestan nain komuniciraju stim to je njihovo komuniciranje lieno misaonih procesa. Optenje meu ivotinjama ivotinjama svodi se samo na fiziko komuniciranje. ovek se dakle razlikuje od ivotinja po tome to je svoje sposobnosti razvio do mnogo veeg i bogatijeg nivoa. On je sposoban da koristi simbole, misli i zakljuuje. Naj znaajniji sistem simbola uz pomo kojih ljudi komuniciraju svakako je jezik. Ipak pogreno bi bilo simboliko komuniciranje svesti samo na jezik jer postoji komunikacija slikom, muzikom, gestovima.

2.Definicije komunikacije Komuniciranje se moe definisati kao razmena informacije, simboliki vrednostni i teleoloki organizovano kao poruke izmeu dva (od kojih jedan moe biti zamiljen - fiktivan) vie ili neogranienog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medijuma u odreenom socijalnom elementou. Komunikacija se moe defmisati i preko sredstva koje koristi. Razlikuju se Forma, Medijum i Mediji.

3.Savremeni pristup pojmu komunikacije Razlikujemo dva opta pristupa komunikaciji: Transmitivni i Ritualni. Dok se prvi zasniva na prepoznavanju civilizacije kao svere tehnike i tehnikog progresa drugi pristup polazi od kulture odnosno njenog prvorazrednog znaaja u komunikaciji. U sreditu transmitivnog kategorijalnog aparata nalaze se pojmovi: transmitovanje, prenos, prosleivanje informacije drugima. Ritualni ili kulturoloki pristup razmatra komunikaciju sa kulturolokih pozicija naglaavajui kategorije kao to su zajednitvo, participacija,zajednika uverenja.

4.1nformacija Termin je latinskog korena i znai oblikovati, obrazovati, predstaviti. Informacija kao kompleksan pojam sadri najmanje tri dimenzije: Novo znanje (novost), Forma (nain oblikovanja tog znanja da bi se prenelo drugim subjektima komunikacinog procesa - vesti, izvetaj, intervju), Svrsishodnost (delatna dimenzija poruke). Drugi element poruke je redudansa. To je objanjavajui viak odnosno sve ono to je potrebno navesti u nekoj poruci da bi se usvojilo novo znanje.

5.Poruka Pod porukom se podrazumeva ideja ili sistem poev od najjednostavnijih tvrdnji i konstatacija pa do najsloenijih misaonih konstrukcija koje se preko najrazliitijih veza sire i prenose do raznih primaoca, individua i drutvenih grupa. Kada je re o osobinama koje odreuju stepen prihvatljivosti onda su bitni: Dostupnost poruke primaocu, Uoljivost, Razumljivost, Interesantnost, Uverljivost poruke.

6.Predmet teorije komuniciranja U okviru savremene komunikologije izdvajamo pet irih oblasti: Jezik i sistemi simbola, Govorno komuniciranje, Inter personalno i komuniciranje u malim grupama, Masovno komuniciranje, Organizacijsko komuniciranje.

7.Poslovno komuniciranje smatra se usmeni ili pismeni kontakt izmeu poslovnih partnera koji raspolau potrebnim punomoima od strane poslovnih sredina za reavanje prolih, tekuih ili buduih situacija ili problema. U okviru kulture poslovnog komuniciranja najznaajnije mesto ima porodino komuniciranje, porodino vaspitanje, kultura ivljenja. Ono to poslovno komuniciranje odvaja od ostalih tipova komuniciranja su ciljevi i efekti takvog komuniciranja. Cilj poslovne komunikacije je uspostavljanje optimalne komunikacijske interakcijske akcije izmedu poslovnih partnera. Efekti poslovne komunikacije se ogledaju u efektima samog posla radi koga se uspostavlja komunikacijska interakcija a mogu se ostvariti preko postignute dobiti, ugleda itd.

8.Nain istraivanja komunikacije Istraivanje je mogue izvoditi na razliitim nivoima. Uglavnom se istraivanje komuniciranja realizuje na: Individualnom nivou, Inter personalnom nivou, Nivou socijalnih veza, mrea ili grupa, Makro socijalnom nivou.

lO.Antiko naslee Grka je rodno mesto najpre prakse a potom i teorije govornitva. Demokratska praksa u drevnim grkim gradovima ispostavila se potreba za razvijanje govornikih vetina. Antiko besednitvo je uzimalo u obzir lepotu govora i jezika (estetika) kao i moraine zahteve. Ipak postojale su bitne razlike u antikoj retorici. Te razlike temelje se u razlikovanju tri centralne kategorije odnosno discipline starogrke istine, dobrote, lepote, logike, etike, estetike. U antikoj retorici navode tri oblika besednitva: Pohvalno, Politiko, Sudsko.

ll.Srednjovekovna retorika i retorika renesanse Tokom srednjeg veka dolo je do stagnacije misli u drutvu pa i do njenog nazadovanja. Srednji vek karakterie izuzetno jak uticaj religije a sa tim u vezi teoloki pogled na svet. Retoriku je zadesila slina sudbina. Ipak poevi od 1 l.veka retorika dobija sve vei znaaj kao i kasnije u 14. i 15. veku u vreme epohe renesanse i humanizma retorika nastavlja svoj razvoj polazei od antikih uzora.

12.Engleski empirizam Na zaokret u shvatanju oveka, drutva, drave uticao je vei broj faktora a meu najvanijim su: Razvoj tehnike, Velika geografska otkria, Razvoj nauke, Razvoj novog naina proizvodnje (manufaktura), Razvoj prirodnih nauka i industrijska revolucija krajem 18. veka. Iz ugla komunikoloke teorije od posebnog su znaaja ideje Engleskih empiriara: Frensis Bekon, Tomas Hopska, Don Lok, Barklija i Hjuma.

13.Pozitivizam Ogist Kont je dao ogroman doprinos konstituisanju ove ideologije i otvorio put konstituisanju drugih drutvenih nauka, zagovarajui pozitivistiki stav. Kont je izgradio pozitivistiki metod ijim korienjem se drutvo objanjava na osnovu prikupljenih, stvarnih, odnosno pozitivnih injenica.