tema broj 93 1. avgust 2009. cena 100 dinara 1,20 evra odbrana.pdf · vladimir vlada risti}, doajen...

Go

di

na

V

Br

oj 9

31

. a

vgu

st 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Bezbednost

na prvom

mestu

Pomo}

srcu

Afrike

IntervjuIntervju

TemaTema

Brigadni general Ranko @ivak,

komandant Vazduhoplovstva i PVO

Brigadni general Ranko @ivak,


Srpski vojni

sanitet u ^adu

Srpski vojni

sanitet u ^adu

Specijalni prilogSpecijalni prilog Istorija akro-grupa

Preporu~uje

MONOGRAFIJU

63. PADOBRANSKE

BRIGADE

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska“, potom

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

NARUXBENICA

NC „ODBRANA“, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Ovim naru~ujem _____ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi

„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE“ sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni

od 756,00 dinara.

Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata od

130,00 dinara za po{tarinu.

Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu NC „Odbrana“.

Kupac_____________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)

Ulica i broj _______________________________________________________

Telefon _________________

Mesto i broj po{te

_________________________________________________________________

Datum

_________________________ _______________________________

Potpis naru~ioca

NOVINSKI CENTAR

Beograd , Bra}e Ju govi}a 19

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

18Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Obeleèn jubilej – 170 godina vojnog saniteta

KORAK ISPRED VREMENA 6

Odbrambene konsultacije sa SAD

BEZBEDNOST NA BALKANU 8

INT ERV J UBrigadni general Ranko @ivak,


BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU 10

Per asperaPRE[EVSKE RAZGLEDNICE 13

T EMASrpski vojni sanitet u âdu

POMO] SRCU AFRIKE 14

ODBRANAPovodom Dana sanitetske slu`be Vojske Srbije – 30. jula

U SAVREMENIM TOKOVIMA 18

Prvi zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD

Xozef Mekmilan

JEZIK PROFESIJE KAO PREPOZNAVAWE 22

Dan Re~ne flotile Vojske Srbije – 6. avgust

TRADICIJA U SRCU 24

1. avgust 2009.

Specijalni prilog ISTORIJA

32

re~ urednika

5

24

Misija

Prisustvo na{eg medicinskog tima u okviru norve{kog

kontingenta u mirovnoj misiji MINURCAT u âdu i

Centralnoafri~koj Republici, pozdravqeno je na nedavnom

sve~anom otvarawu vojne bolnice u Abeheu, sa vidnim

uvaàvawem specijalnog izaslanika Generalnog sekretara

Ujediwenih nacija, portugalskog diplomate Viktora da Silve Angela.

U srcu Afrike, visoko iznad stroja qudi najboqe voqe i

iskrene privrènosti svojoj profesiji, vijorila se i zastava

Srbije.

U toj misiji mira i humanosti je oko 7.500 u~esnika iz

37 zemaqa sveta. Ciq je pruàwe humanitarne pomo}i, neophodne

za opstanak skoro pola miliona izbeglih i raseqenih lica,

koja su posledwih godina uto~i{te na{la u kampovima UNHCR-a

u isto~nom i ju`nom âdu.

Politi~ko nasiqe i oruàni sukobi pretvorili su to podru~je

u najve}e humanitarno krizno àri{te u svetu od 2003. godine.

Na krizu je najpre reagovala Afri~ka unija, slawem oko 7.000

pripadnika mirovnih snaga, a Ujediwene nacije 2007. godine

pokre}u mirovnu misiju radi pruàwa neophodne pomo}i

i stvarawa uslova za trajan mir.

Svoj doprinos Srbija daje slawem {esto~lanog hirur{kog

tima vrhunskih stru~waka Vojnomedicinske akademije. Time je

pokazala da èli da bude deo progresivnih snaga me|unarodne

zajednice u o~uvawu mira, stabilnosti i napretka u svetu.

Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije trenutno su

u jo{ tri misije pod okriqem Ujediwenih nacija, u Kongu,

na Obali Slonova~e i u Liberiji.

Vojni sanitet je trenutno najspremniji za u~e{}e

u mirovnim misijama u svetu, sa odgovaraju}im sertifikatima

o osposobqenosti i razvijenom me|unarodnom saradwom

koja potvr|uje visoki ugled.

Najnovije potvrde i priznawa kvaliteta nastavak su duge

tradicije srpskog vojnog saniteta, koji obeleàva 170 godina

postojawa i neprekidnog prisustva u svim, pa i najsudbonosnijim

trenucima novije istorije Srbije.

Formiran je na osnovu Ustava Kneèvine Srbije i Uredbe

o ustroeniju garnizonske vojske, 30. jula 1839, a za glavnog

doktora u Glavnom voenom {tabu postavqen je dr Emerih

Lindenmajer (1806–1883), koga zasluge ~uvaju od zaborava

kroz tri veka. Organizovao je prvu Vojnu bolnicu u Beogradu,

doneo veliki broj stru~nih propisa, objavio mnoge radove

i poslao prve srpske pitomce na studije u inostranstvo.

Iz istorijskih datuma treba izdvojiti 1844, kada je osnovana

prva vojna bolnica iz koje je nastala dana{wa VMA, 1878, kada je

osnovana vojna bolnica u Ni{u, a jo{ 1787. godine otvorena je

vojna bolnica u Novom Sadu.

Svetlu misiju u slu`bi nacionalnog zdravqa i afirmacije

izvan granica svoje zemqe, srpski vojni sanitet nastavqa i danas.

Vrhunski stru~waci i moderna opremqenost omogu}avaju lidersku

poziciju u regionu i razvijenu saradwu sa skoro 50 zemaqa sveta.

Najnoviji izazov jeste predstoje}a ve`ba u okviru Natoa

i Programa Partnerstvo za mir – „MEDCEUR 2009”. Odrà}e se

u prvoj polovini septembra u Ni{u, uz u~e{}e 19 zemaqa, a ciq je

da se proveri i potvrdi osposobqenost na{e vojne sanitetske

slu`be, ali i drugih delova sistema odbrane i civilnih struktura

u reagovawu i preduzimawu mera u slu~aju velikih prirodnih

ili qudskom rukom izazvanih akcidenata.

Radenko MUTAVXI]

Zavr{eno krstarewe {kolskog broda „Jadran“

na kome su bili i pripadnici Vojske Srbije

POÊTAK DOBRE SARADWE 28

Jedinice êtvrte brigade na Pasuqanskim livadama

KQU^ VOJNI^KE OBUKE 30

Preventivno-medicinska za{tita

u Kopnenoj zoni bezbednosti

EPIDEMIOLO[KA STRA@A 32

DRU[TVOVladimir Vlada Risti}, doajen vojnog novinarstva

PERO OD PET DECENIJA 34

Sa galerije

MIRIS SRBIJE 37

Paralele

CRNA GORA NA PUTU U NATO 39

FEQTONRatovi i seobe Srba (4)

U TRAGICI SVETSKIH RATOVA 40

ISTORI JANarednik Mihajlo Petrovi}

PRVENAC SRPSKE AVIJACIJE 44

AKRO-GRUPA

6 1. avgust 2009.

S

O b e l e ` e n j u b i l e j – 1 7 0 g o d i n a v o j n o g s a n i t e t a

ve ~a nost po vo dom 170. go di {wi ce voj nog sa ni te ta odr ̀ a na je 28. ju la u Do mu Gar de na Top -

~i de ru. Tim po vo dom pro mo vi sa na je mo no gra fi ja „Srp ski voj ni sa ni tet”.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta -

ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, sa ~la no vi ma ko le gi ju ma, ~el ni qu di voj ne sa ni tet -

ske slu ̀ be, pred stav ni ci voj no-di plo mat skog ko ra i broj ni go sti.

Mi ni star [u ta no vac tom pri li kom je is ta kao da je voj ni sa ni tet od mo men ta svog na stan ka

bio mo tor raz vo ja srp ske me di ci ne, a da da nas ima li der sku ulo gu u re gi o nu. Pre ma we go vim re -

~i ma, Mi ni star stvo od bra ne je pre po zna lo po tre bu za re for mom voj nog zdrav stva u kon tek stu

sve o bu hvat ne re for me si ste ma od bra ne, pa je s tim ci qem, to kom pro te kle go di ne ulo ̀ e no oko

de set mi li o na evra u mo der ni za ci ju voj nih zdrav stve nih usta no va, pre sve ga Voj no me di cin ske

aka de mi je. [u ta no vac je re kao da je od pro {le go di ne VMA otvo re na i za pru ̀ a we uslu ga ci vi -

li ma, te da se ta kav vid otva ra wa voj nog sa ni te ta pre ma gra |an stvu pla ni ra i u ve }im voj no me di -

cin skim cen tri ma, po put No vog Sa da i Ni {a.

Mi ni star od bra ne je pod vu kao da je jed na od naj va ̀ ni jih ak tiv no sti voj ne sa ni tet ske slu ̀ be

upra vo u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma u Kon gu i ^a du, na zvav {i ih isto rij skim is ko ra ci ma. On

je pod se tio da je pr vi put Skup {ti na Sr bi je do ne la od lu ku da se je dan na{ sa ni tet ski tim an ga ̀ u -

je u mi si ji Uje di we nih na ci ja.

[u ta no vac je pod se tio na ~i we ni cu da je Uni ver zi ja da u Be o -

gra du pro gla {e na za naj bo qu ka da je o me di cin skom zbri wa va wu re~,

a da su za to upra vo za slu ̀ ni le ka ri VMA. On je u svom obra }a wu

uka zao na ne ke od stra te {kih za da ta ka voj nog sa ni te ta, gde je iz dvo -

jio stal no una pre |i va we kva li te ta zdrav stve ne ne ge i voj nih, i ci -

vil nih osi gu ra ni ka.

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne dr Zo ran Ve si} go -

vo rio je o mo no gra fi ji „Srp ski voj ni sa ni tet”, ko ju je Voj no i zda -

va~ ki za vod ob ja vio po vo dom ju bi le ja. On je pod se tio da je voj ni sa -

ni tet bio pr vi or ga ni zo va ni si stem pru ̀ a wa zdrav stve ne za {ti te

u Sr bi ji u 19. ve ku. Ve si} je pod se tio na ne ke isto rij ske ~i we ni ce

ko je sve do ~e da je sa ni tet ska slu ̀ ba u Srp skoj voj sci pred wa ~i la u

od no su na sli~ ne slu ̀ be u evrop skim voj ska ma. Pre ma we go vim re -

~i ma, mo no gra fi ja je po ku {aj da se na sa ̀ et i po pu la ran na ~in

pred sta vi isto ri ja voj nog sa ni te ta, ali i da se ka ̀ e {ta ta slu ̀ ba

pred sta vqa da nas.

Na ~el nik Sa ni tet ske slu ̀ be Voj ske Sr bi je bri gad ni ge ne ral dr

Veq ko To do ro vi} iz neo je kqu~ ne po dat ke iz bo ga te isto ri je sa ni tet -

ske slu ̀ be u voj sci, ali i smer ni ce we nog da qeg raz vo ja. Ge ne ral To -

do ro vi} je na gla sio da je pr vi put u isto ri ji na Vi so ku {ko lu me di ci -

ne VMA upi sa na ge ne ra ci ja stu de na ta, {to pred sta vqa zna ~a jan ko rak

u stva ra wu spe ci fi~ nog le kar skog, ka dra ka kav je po tre ban Voj sci.

Te me qi da na {we sa ni tet ske slu ̀ be u Voj sci po sta vqe ni su 30. ju la 1839. go di ne, dok je 1844.

go di ne osno va na pr va voj na bol ni ca, ko ja se sma tra pre te ~om da na {we Voj no me di cin ske aka de mi je.

Da nas je to zna ~a jan re surs si ste ma od bra ne, ko ji je me |u na rod no pri znat i ade kvat no ran gi ran.

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, mi ni star [u ta no vac je re kao da je si stem od bra ne lo -

ci rao pro ble me u voj nom sa ni te tu i da se na vre me po ~e lo ula ga ti ka ko bi se sta we u voj nom

zdrav stvu do ve lo na od go va ra ju }i ni vo, pri ~e mu je ve o ma va ̀ an ugo vor sa Re pu bli~ kim za vo dom

za zdrav stve nu za {ti tu. On je po me nuo obra zo va we ofi ci ra me di cin ske stru ke na VMA i opre -

ma we sa vre me nom teh ni kom kao je dan od po ka za te qa na pret ka. Is ta kao je da }e na red ne go di ne, u

ovo vre me, VMA bi ti si gur no naj o pre mqe ni ja zdrav stve na usta no va u re gi o nu.

Mi ni star je pod se tio da bi sve voj ske na sve tu ko je {a qu svo je pri pad ni ke u mi rov ne mi si je,

pri pad ni ke na {eg sa ni te ta ra do vi de le u svo jim re do vi ma.

Na pi ta we o sred stvi ma ko je je si stem od bra ne ulo ̀ io u or ga ni za ci ju Uni ver zi ja de, mi ni -

star je na gla sio da je bi lo pla ni ra no da or ga ni za tor na ra ~un Mi ni star stva upla ti vi {e nov ca,

ali da Voj ska u ta ko zna ~aj nim pro jek ti ma tre ba da sno si od re |en te ret i tro {ak. On je re kao i

da }e ve li ki deo sred sta va i opre me osta ti u vla sni {tvu si ste ma od bra ne.

A. PE TRO VI]

Korak ispred

vremena

Ministar odbrane

Dragan [utanovac,

govore}i na sve~anosti

povodom jubileja,

istakao je da je jedna

od najva`nijih

aktivnosti vojne

sanitetske slu`be

u~e{}e u mirovnim

operacijama u Kongu i

^adu, nazvav{i ih

istorijskim

iskoracima

Pri zna wa

za or ga ni za ci ju

Uni ver zi ja de

Na Voj no me di cin skoj aka de mi ji

i Voj noj aka de mi ji do de qe ne su

za hval ni ce pri pad ni ci ma

Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je

ko ji su da li naj ve }i do pri nos

or ga ni za ci ji 25. let we Uni ver zi ja de

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Zo ran Jef ti} iz ra -

zio je za do voq stvo ulo gom si ste ma od bra ne u pri pre mi i odr ̀ a va -

wu naj ve }e sport ske ma ni fe sta ci je na sve tu ove go di ne.

Jef ti} je, na sve ~a no sti u VMA, 17. ju la, is ta kao da ta usta no -

va na sta vqa da gra di brend svet ski pri zna te zdrav stve ne in sti tu -

ci je i da }e zna wa i is ku stva we nih stru~ wa ka bi ti tra ̀ e na na

pred sto je }im tak mi ~e wi ma naj vi {eg svet skog ni voa. Pre ma we go -

vim re ~i ma, ne mo ̀ e se na }i ni jed na za mer ka an ga ̀ o va wu le ka ra

na sport skim te re ni ma i bo ri li {ti ma, kao i po li kli ni ci u Uni -

ver zi tet skom se lu.

Na sve ~a no sti u Voj noj aka de mi ji oda to je pri zna we ~la no vi -

ma Rad ne gru pe i ope ra tiv nog ti ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je za Uni ver zi ja du.

Dr ̀ av ni se kre tar Jef ti} is ta kao je i zna ~aj re kon struk ci je

sport skih obje ka ta na Voj noj ake de mi ji i do dao da tre ba in ten ziv no

ra di ti na raz vo ju vr hun skog spor ta u si ste mu od bra ne.

A. P.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} sa stao se 20. ju la sa ko man dan tom Stra te gij skih

ar ti qe rij skih je di ni ca Na rod no o slo bo di la~ ke ar mi je (NOA) Ki ne,

ge ne ra lom \ing @iju a nom.

U raz go vo ru ge ne ra la Mi le ti }a sa ki ne skom voj nom de le ga ci jom

is tak nut je zna ~aj bi la te ral ne voj ne sa rad we za odr ̀ a va we vi so kog

ste pe na ukup ne sa rad we Sr bi je i Ki ne.

To kom bo rav ka u Sr bi ji de le ga ci ja Stra te gij skih ar ti qe rij -

skih je di ni ca NOA Ki ne po se ti la je Voj nu aka de mi ju, 250. ra ket nu

bri ga du PVO i Spe ci jal nu bri ga du, i ob i {la kul tur no-isto rij ske

zna me ni to sti Be o gra da i No vog Sa da.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je sa stao se

sa ko man dan tom Stra te gij skih ar ti qe rij skih

je di ni ca Na rod no o slo bo di la~ ke voj ske Ki ne

Vi sok ste pen sa rad we

Obu ka za {tab ne du ̀ no sti

ofi ci ra i pod o fi ci ra

Se mi nar na te mu „Obu ka za {tab ne du ̀ no sti ofi ci ra i pod o -

fi ci ra“ odr ̀ an je u pa la ti Sr bi ja u Be o gra du. Se mi nar su re a li -

zo va li pri pad ni ci Ko man de zdru ̀ e nih sna ga Na to – Na puq, a u~e -

sni ci su pri pad ni ci Voj ske Sr bi je i stra nih oru ̀ a nih sna ga. Or ga -

ni za tor je Upra va za ope ra tiv ne po slo ve G[ VS.

Otva ra ju }i se mi nar, za me nik na ~el ni ka Upra ve za ope ra tiv ne

po slo ve G[ VS pu kov nik Bo ri vo je Oro vi}, re kao je, iz me |u osta log,

da o~e ku je da }e slu {a o ci ste }i no va zna wa za rad u me |u na rod nom

okru ̀ e wu i mul ti na ci o nal nim ko man da ma.

- Ovo je ve o ma zna ~aj no sa aspek ta pred sto je }eg, na dam se ve o -

ma sko rog, upu }i va wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je u sa ve zni~ ke ko man de

raz li ~i tog ni voa, re kao je pu kov nik Oro vi}.

Pred stav nik Na to kan ce la ri je za ve zu pu kov nik @ar ko He nig -

man re kao je da je ciq se mi na ra sti ca we zna wa u oba vqa wu {tab -

nih du ̀ no sti u zdru ̀ e nim sna ga ma Na toa.

S. \.

7

8 1. avgust 2009.

D

O d b r a m b e n e k o n s u l t a c i j e s a S A D

r ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} otvo rio je bi la te ral ne od bram be ne kon sul ta ci je

iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va, ko je su 17. ju la pr vi put

odr ̀ a ne u na {oj ze mqi.

Spa so je vi} i za me nik po mo} ni ka se kre ta ra od bra ne SAD za me |u na rod na bez bed no -

sna pi ta wa Xo zef Mek mi lan, ko ji je pred vo dio vi so ku de le ga ci ju Se kre ta ri ja ta od bra ne

SAD, slo ̀ i li su se da je sa rad wa u obla sti od bra ne iz me |u dve ze mqe naj bo qi deo ukup -

nih bi la te ral nih od no sa.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je da ju mak si ma lan do pri nos iz grad wi bez bed -

nog okru ̀ e wa na Bal ka nu, re kao je Spa so je vi} i is ta kao da je Sr bi ja sprem na da pre u zme

od go vor nost i vo de }u ulo gu u re {a va wu re gi o nal nih bez bed no snih iza zo va.

Za jed ni~ ki je kon sta to va no da je neo p hod no una pre di ti po sto je }u od li~ nu sa rad wu u

obla sti od bra ne, da bi se kroz iz grad wu part ner skih od no sa do {lo do ja ~a wa re gi o nal ne

sta bil no sti.

Raz mo tre ni su svi aspek ti sa rad we i de fi ni sa ni pri o ri te ti u bu du }em pe ri o du. Do -

sa da {wa sa rad wa je oce we na kao iz u zet na i pred sta vqa „ki~ mu” po li ti~ kih i eko nom skih

od no sa dve ze mqe, {to je oce we no i to kom ne dav ne po se te pot pred sed ni ka SAD. Kon ti nu i -

tet po se ta na vi so kom ni vou je naj bo qi po ka za teq kva li te ta bi la te ral ne voj ne sa rad we i

u tom smi slu raz go va ra lo se o po se ta ma vi so kog ni voa ko je bi tre ba lo da se odr ̀ e u na -

red nom pe ri o du.

To kom raz go vo ra is tak nu to je da Sr bi ja è li da is ko ri sti sve me ha ni zme pro gra ma

Part ner stvo za mir u funk ci ji re for me si ste ma od bra ne i iz grad we sa vre me nog si ste ma

bez bed no sti.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} upo znao je ame ri~ ke sa go vor ni ke sa tre nut nom bez bed -

no snom si tu a ci jom na ju gu cen tral ne Sr bi je i na gla sio da je neo p hod no una pre di ti sa rad -

wu srp skih sna ga bez bed no sti sa Kfo rom i da je po treb no jo{ jed nom pa ̀ qi vo raz mo tri ti

i ana li zi ra ti od lu ku o sma we wu tru pa Kfo ra.

Ove bi la te ral ne kon sul ta ci je su dru ge iz me |u Sr bi je i SAD, na kon od bram be nih kon -

sul ta ci ja odr ̀ a nih u Va {ing to nu 2007. go di ne.

Bezbednost

na BalkanuDràvni sekretar Du{an

Spasojevi} i zamenik

pomo}nika sekretara

odbrane SAD za

me|unarodna bezbednosna

pitawa Xozef Mekmilan

sloìli su se da je

saradwa u oblasti

odbrane izme|u dve

zemqe najboqi deo

ukupnih bilateralnih

odnosaS

nimio N

emaw

a S

UBO

TI

]

od bra ne Re pu bli ke Sr bi je – na gla sio je ge ne ral Mi le ti}.

Ge ne ral Ko va ~e vi} je re kao da je od la skom u pen zi ju sa me sta

na ~el ni ka Voj ne aka de mi je ostva rio svoj san.

– Bi ti do bar ru ko vo di lac, do bar me na xer, ni je la ko i, ve ruj te,

sve {to sam ra dio, ra dio sam sa za do voq stvom, jer sam imao pri vi -

le gi ju da ra dim sa va ma, mla dim i kre a tiv nim qu di ma, ko ji su u pro -

te klih ne ko li ko go di na do ve li Aka de mi ju na ovu po zi ci ju gde se sa da

na la zi. Ge ne ra lu Vu ru ni po ̀ e leo bih da odr ̀ i i una pre di vred no sti

ko je smo za jed no po sti gli – do dao je ge ne ral Ko va ~e vi}.

Bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na is ta kao je da mu je ve li ka

~ast da pri mi du ̀ nost na ~el ni ka Voj ne aka de mi je, in sti tu ci je u ko joj

je pro veo sko ro 15 go di na ra da.

– Pred na ma se i da qe na la ze ve li ki za da ci, gde bih po seb no

iz dvo jio rad na akre di ta ci ji post di plom skih stu di ja, tre }eg i ~e tvr -

tog ste pe na, od no sno rad na for mi ra wu Voj nog uni ver zi te ta, i to

}e, sva ka ko, bi ti ve li ki iza zov za me ne i sve nas u aka de mi ji – po -

ru ~io je no vi na ~el nik bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na.

J. KRI VO KA PI]

9

Mi ni star [u ta no vac uru ~io uka ze

o una pre |e wu i po sta vqe wu

P

Mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac, u pri su stvu na -

~el ni ka Ge ne ral {ta ba ge -

ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja

Mi le ti }a, uru ~io je 27. ju la uka -

ze Pred sed ni ka Re pu bli ke o una -

pre |e wu i po sta vqe wu ge ne ra la

i ofi ci ra na ne ke od naj od go -

vor ni jih du ̀ no sti u Mi ni star -

stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je.

Tom pri li kom mi ni star je

no vo po sta vqe nim i una pre |e -

nim sta re {i na ma po ̀ e leo uspeh

na no vim du ̀ no sti ma, sa `e qom

da oprav da ju po ve re we ko je im

je uka za no. [u ta no vac je iz ra -

zio uve re we da }e svi oni pro -

fe si o nal no i pa tri ot ski iz vr -

{i ti mi si je i za dat ke ko je dr -

`av no ru ko vod stvo sta vi pred

si stem od bra ne.

A. P.

Bri gad ni ge ne ral

Mla den Vu ru na

no vi na ~el nik

Voj ne aka de mi je

Na Voj noj aka de mi ji iz vr {e na je pri mo pre da ja

du ̀ no sti iz me |u do sa da {weg na ~el ni ka

ge ne ral-ma jo ra Vi do sa va Ko va ~e vi }a i bri gad nog

ge ne ra la Mla de na Vu ru ne, ko ji je Uka zom

pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je po sta vqen za no vog

na ~el ni ka ove vi so ko {kol ske usta no ve

ri mo pre da ji du ̀ no sti na ~el ni ka Voj ne aka de mi je pri su stvo va -

li su dr ̀ av ni se kre ta ri Zo ran Jef ti} i Igor Jo vi ~i}, na ~el nik

Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, na -

stav ni ci, stu den ti VA i broj ni go sti.

Dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Jef ti} is ta kao je da je Voj na aka de -

mi ja s akre di ta ci jom po sta la pri zna ti deo vi so kog {kol stva Re pu -

bli ke Sr bi je i da je ge ne ral Ko va ~e vi} ostva rio isto rij ske re zul -

ta te u re for mi voj nog {kol stva, po ~e mu }e osta ti za pam }en.

– Ge ne ral Ko va ~e vi} je ob je di nio Voj nu aka de mi ju u za o kru ̀ e nu

ce li nu i ja sno de fi ni sao aka dem sku i voj ni~ ku pri ~u u obra zo va wu

sa vre me nog ofi ci ra. Ostva rio je za pa ̀ e ne kon tak te sa aka de mi ja ma

i fa kul te ti ma u ze mqi i ino stran stvu. Za hva qu ju }i we mu, Sr bi ja

sa da sva ke go di ne odr ̀ a va pre div nu sve ~a nost pro mo ci je pot po ru~ -

ni ka is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne, ima im po zant nu za vr {nu ve -

`bu stu de na ta „Di plo mac”, uve de no je i {ko lo va we de vo ja ka na Voj -

noj aka de mi ji – is ta kao je Jef ti}.

Na ~el nik G[ VS ge ne ral Mi le ti} re kao je da je Voj na aka de -

mi ja uvek bi la u funk ci ji Voj ske Sr bi je i da je {ko lo va la ka dar za

we ne po tre be. – Uve ren sam da }e re for ma voj nog {kol stva omo gu -

}i ti jo{ bo qi ofi cir ski ka dar i ti me ople me ni ti kom ple tan si stem

S

1. avgust 2009

tu pa ju }i na du ̀ nost pr vog ~o ve ka naj mo der ni jeg i teh ni~ ki naj -

zah tev ni jeg vi da Voj ske, u ose tqi vom tre nut ku, bri gad ni ge ne -

ral Ran ko @ivak bio je vi {e ne go ja san u isti ca wu zah te va za

ne pre kid no po ve }a we bez bed no sti u obu ci i oba vqa wu re -

dov nih za da ta ka u je di ni ca ma Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu -

ho plov ne od bra ne.

Na bez bed nost uti ~e mno go fak to ra, po ~ev {i od teh ni ke, ko ja

u ViP VO pre o vla |u je, pre ko uslo va, pre sve ga me te o ro lo {kih, u ko -

ji ma se iz vr {a va ju le ta~ ki za da ci i nor ma tiv no-prav ne re gu la ti ve,

ko jom su ti za da ci de fi ni sa ni, do qu di na raz li ~i tim du ̀ no sti ma i

s raz li ~i tim ste pe nom od go vor no sti. Qud ski fak tor je naj kom plek -

sni ji ~i ni lac, s naj vi {e uti ca ja na bez bed nost le te wa. On pro ̀ i ma

sve osta le ~i ni o ce u vi du odr ̀ a va wa teh ni ke, eks plo a ta ci je si ste -

ma, na o ru ̀ a wa i opre me, pro ce ne uslo va, pla ni ra wa, or ga ni zo va -

wa i kon tro le iz vr {e wa le ta~ kih za da ta ka. Qud ski fak tor pre o -

vla |u je i u pro ce su do no {e wa pra vi la i pro pi sa. Jed nom re~ ju, u

sva kom od na ve de nih ~i ni la ca i ak tiv no sti na la zi se ~o vek sa svo -

jim spo sob no sti ma i ogra ni ~e wi ma, vr li na ma i ma na ma.

� Je dan od ~i ni la ca po ve }a wa bez bed no sti kva li tet na i sa -

vre me na obu ka. Pro {la go di na je me |u pri pad ni ci ma Va zdu -

ho plov stva oce we na kao go di na in ten ziv ni je, efi ka sni je i

10

U prvom obra}awu javnosti

novi komandant Vazduhoplovstva

i protivvazduhoplovne odbrane

brigadni general Ranko @ivak

istakao je da podizawe bezbednosti

na vi{i nivo nema alternativu i

da predstavqa prioritet u budu}em

radu. Nagla{avaju}i da je vid kojim

komanduje specifi~an po tome {to

ne dozvoqava predah u razvoju,

general @ivak je ocenio da

zaustavqawe ulagawa danas, u

vazduhoplovstvu zna~i zaostajawe

koje se ne mo`e nadoknaditi sutra.

Bezbednost

na prvom mestu

Brigadni general Ranko @ivak, komandant Vazduhoplovstva i PVO

kva li tet ni je obu ke. Da li

ste za do voq ni ni vo om ospo -

so bqe no sti u je di ni ca ma

ViP VO?

– Ne mo gu da ka ̀ em da sam

za do vo qan do stig nu tim ste pe nom

ob u ~e no sti. Kad bih to re kao,

zna ~i lo bi to da vi {e ne tre ba

ra di ti na we nom usa vr {a va wu

i po boq {a wu. Ni vo na {e ob u -

~e no sti tre ba stal no po di za ti i

do gra |i va ti, u skla du s mo der ni -

zo va wem sred sta va i si ste ma

ko ji ma ras po la ̀ e mo. Ono ~i me

sam za do vo qan po sled wih ne ko -

li ko go di na je ste ~i we ni ca da je

pri ja {wi trend opa da wa u svim

ele men ti ma spo sob no sti – u is -

prav no sti sred sta va, bro ja na -

le ta i na vo |e wa, ospo so bqe nih

pi lo ta, re a li zo va nih ga |a wa,

naj zad za u sta vqen i iz me wen u

po zi tiv nom sme ru, ~e mu su iz u -

zet no do pri ne la na sto ja wa do -

sa da {we ko man de vi da, s ge ne -

ral-pot pu kov ni kom Dra ga nom

Ka ta ni }em na ~e lu i raz u me va -

we Mi ni star stva od bra ne i dr -

`a ve u ce li ni. Bi lo je mno go uve -

`ba va wa i ve ̀ bi na po li go ni -

ma, re a li zo va no je ne ko li ko ve -

o ma kva li tet nih ve ̀ bi me |u na -

rod nog ka rak te ra, ta ko da mi taj

trend efi ka sni jeg i in ten ziv ni -

jeg ospo so bqa va wa da je za pra vo

da ve ru jem da smo u si tu a ci ji ko ja ohra bru je. Po tre ba da se si stem

do gra |u je po sto ji i da qe, po seb no ka da je raz voj teh no lo gi je i teh -

ni ke to li ko ubr zan da sva ko za o sta ja we pro u zro ku je pro ble me. S

dru ge stra ne, vre me no si svo je, qu di se sme wu ju, jed ni od la ze, dru -

gi do la ze, po treb no je sti ca ti no va is ku stva, no va zna wa. A za po -

sti za we po treb nih re zul ta ta nu ̀ an je ne pre kid ni rad i stal no

usa vr {a va we.

� Je dan od naj e fi ka sni jih ob li ka pro ve re ob u ~e no sti sva ka -

ko su ve ̀ be. Pro {le go di ne bi lo ih je ne ko li ko, od ko jih su

naj za pa ̀ e ni je one s me |u na rod nim u~e {}em. Da li }e pri pad -

ni ci ViP VO i ove go di ne da se ogle da ju na ve ̀ ba ma?

– Ove go di ne smo ve} is pla ni ra li i re a li zo va li ne ke ve ̀ be

na ni vou eska dri le i di vi zi o na, a do kra ja go di ne u~e stvo va }e mo

na jo{ tri zna ~aj ne i op se ̀ ne ve ̀ be. Jed na je me di cin skog ka rak -

te ra i re a li zu je se za jed no s evrop skom ko man dom SAD. Kao ~la ni -

ca Part ner stva za mir, na {a ze mqa je do ma }in te ve ̀ be, a tu je i

zdru ̀ e na ve ̀ ba „Od lu ~an od go vor 2009” na ni vou Voj ske Sr bi je.

Kad je re~ o pri pad ni ci ma na {eg vi da, pla ni ra na je i ve ̀ ba ko ju

}e mo re a li zo va ti s va zdu ho plov nim sna ga ma Ru mu ni je. To zna ~i da

smo u ovoj go di ni na sta vi li s po di za wem ni voa ospo so bqe no sti,

na rav no, uzi ma ju }i u ob zir ogra ni ~a va ju }i fak tor, a to su fi nan -

sij ske mo gu} no sti dr ̀ a ve i voj ske. Va ̀ no je re }i da }e mo, sa onim

sred stvi ma ko ji ma ras po la ̀ e mo, u~i ni ti naj vi {e {to je mo gu }e.

Su {ti na je da se re al no sa gle da ju mo gu} no sti i da se ono za {ta se

opre de li mo, od ra di naj kva li tet ni je mo gu }e. Ono {to ne uspe mo da

re a li zu je mo ove, ostva ri }e mo sle de }e go di ne.

� Po sle re mon to va wa va zdu ho plo va u Ru si ji i Va zdu ho plov nom

za vo du „Mo ma Sta noj lo vi}” po ve }ao se i ste pen is prav no sti

le te li ca. Da li }e se i taj pro ces na sta vi ti ove go di ne?

– Ima ja ko mno go obla sti u ko ji ma mo ̀ e mo da da mo do pri nos

po boq {a wu bez bed no sti u je di ni ca ma. To je, na pr vom me stu obu -

11

ka, a za tim opre ma we, pa i do -

grad wa pra vi la i pro pi sa. Teh -

ni~ ki fak tor je ste bi tan, to po -

ka zu ju i na {i na po ri da teh ni~ ku

is prav nost si ste ma i sred sta va

odr ̀ i mo na po treb nom ni vou,

upr kos ne ma lim te {ko }a ma, ali

teh ni ka ni je glav ni uzro~ nik

ugro ̀ a va wa bez bed no sti. Od go -

vor no tvr dim da pro pi sa ni ni vo

teh ni~ ke is prav no sti je ste i bi -

}e osnov ni re per za upo tre bu

va zdu ho plo va i dru gih sred sta va

u ViP VO. U tom smi slu na {a na -

sto ja wa da se po ve }a broj re -

mon to va nih le te li ca ni su pre ki -

nu ta. Ove go di ne ve} smo re mon -

to va li dva avi o na i je dan he li -

kop ter. Do kra ja go di ne u „Mo mi

Sta noj lo vi }u” tre ba da se za vr -

{i re mont de vet avi o na i se dam

he li kop te ra. Mi ne ma mo to li ki

pro blem s re mon ti ma va zdu ho -

plo va. Ve li ku po mo} u tom po slu

ima mo i od Va zdu ho plov nog za vo -

da ko ji je po sle du go vre me na re -

struk tu ri san, stvo re ni su od go -

va ra ju }i uslo vi za kva li te tan

rad, za do vo qa va ju }i re mont ni

ka pa ci te ti. Pro blem na sta je u

pro ce su eks plo a ta ci je, u na bav -

ci re zer vnih de lo va, ko ja je ve o -

ma ote ̀ a na.

� Da li po sto je }i po li go ni i

stre li {ta za obu ku pri pad ni ka

i je di ni ca ViP VO od go va ra ju po ve }a nim zah te vi ma vi da?

– S po li go ni ma i stre li {ti ma za kva li tet nu re a li za ci ju obu -

ke de fi ni tiv no ima mo ve li kih pro ble ma. Prak ti~ no, sa mo je dan

po li gon, a to je „^en ta”, na me wen je za dej stva avi ja ci je, ali on jo{

ni je naj bo qe ure |en, ima svo je do bre i lo {e stra ne. Dru gi je in -

ter vi dov ski po li gon „Pa su qan ske li va de”, na ko me, u od re |e noj

me ri, mo gu da se uve ̀ ba va ju avi ja cij ske i he li kop ter ske je di ni ce,

kao i si ste mi pro tiv a vi on ske ar ti qe ri je. Ipak, naj ve }i pro blem

je re a li za ci ja ve ̀ bi ra ket nih je di ni ca PVO, od no sno si ste ma ne-

va i kub i dej sta va lo va~ ke avi ja ci je. Taj pro blem po ku {a va mo da

raz re {i mo bi la te ral nom voj nom sa rad wom. Pro {le go di ne na {a

de le ga ci ja bo ra vi la je u Bu gar skoj, gde smo do bi li po nu du da na

wi ho vom po li go nu, sa je di ni ca ma bu gar ske ar mi je, ga |a wa re a li -

zu ju i pri pad ni ci na {ih ARJ PVO. Ovih da na re a li zo va na je i po -

se ta pred stav ni ka Va zdu ho plov stva i PVO Bu gar ske, u to ku ko je su

usa gla {a va ni teh ni~ ki i or ga ni za ci o ni de ta qi za jed ni~ kog ga |a wa

ra ket nih si ste ma PVO sred weg do me ta. Uko li ko se stek nu svi neo -

p hod ni uslo vi, pr ven stve no fi nan sij ske pri ro de, ne ma sum we da

}e se ta ko ne {to re a li zo va ti, jer nam je to sva ka ko neo p hod no. Mi

ne mo ̀ e mo qu de sta vi ti u si stem, a da ni ko od wih ni je lan si rao

ra ke tu. Si mu la to ri, ipak, ne mo gu u pot pu no sti da za me ne stvar nu

si tu a ci ju, ia ko na sto ji mo da ih mak si mal no is ko ri sti mo i ta ko

sma wi mo tro {ko ve obu ke.

� Jed no od pi ta wa ko je ve} du ̀ e vre me za ni ma stru~ nu jav -

nost je ste i odva ja we teh ni~ kog sa sta va od eska dri le, re a li -

zo va no u okvi ru tran sfor ma ci je vi da u pro te klom pe ri o du.

Sa da ima oce na da to ni je do bro re {e we?

– Odva ja we teh ni~ kog de la od eska dri le je ste re {e we ko je je

usvo je no i re a li zo va no u okvi ru or ga ni za cij skih pro me na u vi du.

Znam da je i ono bi lo u du hu ra ci o na li za ci je i naj bo qih na me ra.

Bio je ciq da se svi ka pa ci te ti efi ka sni je i do mak si mu ma is ko ri -

Po na re |e wu ko man dan ta ViP VO for mi ra na je Ko mi si ja za

utvr |i va we uzro ka ne dav nog pa da avi o na mig 29, ko ja je u oba ve -

zi da svoj iz ve {taj, s pred lo gom me ra, do sta vi do 31. ju la. Ono

{to mo gu da ka ̀ em da nas kad raz go va ra mo, 28. ju la, je ste da je

ko mi si ja ima la sve uslo ve za rad, bi lo je do voq no o~e vi da ca ne -

sre }e, avi on je bio u zo ni ae ro dro ma, svi ma te ri jal ni do ka zi su

tu, pro iz vo |a~ je na na{ po ziv bio ve o ma ko o pe ra ti van, pre gle -

dan je re gi stra tor le ta i ne ma ni ka kve sum we da uzro ke ne zgo de

mo ̀ e mo da sa gle da mo u pot pu no sti. Na osno vu to ga, kad ko mi si ja

za vr {i svoj rad, bi }e mo gu }e do no {e we me ra ko je }e spre ~i ti

po na vqa we sli~ nih do ga |a ja.

Utvr|ivawe uzroka pada mig-a 29

Pri ja {wi trend

opa da wa u svim ele men -

ti ma ospo so bqe no sti – u

is prav no sti sred sta va,

bro ju na le ta i na vo |e wa,

ospo so bqe nih pi lo ta,

re a li zo va nih ga |a wa i

dru gim, po sled wih ne ko -

li ko go di na je za u sta vqen

i iz me wen u po zi tiv nom

sme ru, ~e mu su iz u zet no do pri ne la na sto ja wa do sa da {we ko man -

de vi da i raz u me va we Mi ni star stva od bra ne i dr ̀ a ve u ce li ni.

Bi lo je mno go uve ̀ ba va wa i ve ̀ bi na po li go ni ma, re a li zo va no

je ne ko li ko ve o ma kva li tet nih ve ̀ bi me |u na rod nog ka rak te ra,

ta ko da mi taj trend efi ka sni jeg i in ten ziv ni jeg ospo so bqa va wa

da je za pra vo da ve ru jem da smo u si tu a ci ji ko ja ohra bru je.

Rezultati obukeM

intervju

1. avgust 2009.12

ste. S vre me nom se po ka za lo da

o~e ki va ni efek ti ni su po stig nu -

ti, po ja vio se i pro blem kva li -

tet nog i objek tiv nog oce wi va wa

sa sta va, ko ji ni je pot pun i ne sa -

dr ̀ i sve po treb ne seg men te. S

dru ge stra ne, ni je pri rod no

odva ja ti de lo ve je din stve nog or -

ga ni zma, ka kav je tim pi lo ta i

teh ni ~a ra ko ji odr ̀ a va ju va zdu -

ho plo ve. I obu ka se oba vqa u

sklo pu po sa de, a po sa du sa ~i wa -

va ju pi lot i me ha ni ~ar. Eska dri -

la ta ko funk ci o ni {e, tim ski, tu

su pi lo ti i teh ni ~a ri, jed ni do

dru gih. Sre }om, u vr hu voj ske ima

ener gi je i vo qe da se even tu al ne

gre {ke i sla bi ja re {e wa sa gle -

da ju i oce ne, ba{ kao i spo sob -

no sti da se pro me ne. U to ku je

po stu pak re or ga ni za ci je eska -

dri le, we ne or ga ni za cij ske

struk tu re i ma te ri jal ne for ma -

ci je, ka ko bi ona po no vo pred -

sta vqa la jed nu ce li nu, ko ju ~i ne

pi lo ti i teh ni ~a ri i sva ona

sred stva neo p hod na za oba vqa -

we le ta~ kih za da ta ka.

� Da li }e ak tu el na kri za,

ko ja ve} za vr }e mno ge ven -

ti le, od lo ̀ i ti, ili ~ak

one mo gu }i ti na bav ku no vih

le te li ca, ili si ste ma u

ViP VO?

– Ono {to je bi lo do nas,

mi smo u~i ni li. Ove go di ne do -

vr {i li smo dva po la zna si stem -

ska ak ta. Je dan je tak ti~ ka stu di -

ja opre ma wa Voj ske vi {e na men -

skim bor be nim avi o nom, a dru gi

kon cept raz vo ja si ste ma PVO.

Ura |e ni su i kon cep ti raz vo ja

ro do va avi ja ci je, va zdu {nog

osma tra wa i ja vqa wa, ARJ PVO. Ti kon cep ti ima ju ne ko li ko seg -

me na ta, od obu ke, raz vo ja or ga ni za ci je, do teh ni~ ke mo der ni za ci -

je. Pro ce we no je da ono {to je per spek tiv no tre ba mo di fi ko va ti,

re mon to va ti i mo der ni zo va ti, po put avi o na G 4, za {ta tra ̀ i mo

od go va ra ju }eg ino part ne ra. Ta ko |e mo der ni zu je mo ra dar ske si ste -

me, na ba vqa mo re zer vne de lo ve ko ji omo gu }a va ju efi ka sni je po ve -

zi va we u si stem, ura di li smo stu di ju za raz voj Cen tra za kon tro lu

su ve re ni te ta va zdu {nog pro sto ra. Ipak, sa da nam je pri o ri tet da

ono {to po se du je mo, {to je do voq no kva li tet no, mak si mal no is ko -

ri sti mo i da obez be di mo sve {to je po treb no da se pro ces osa -

vre me wa va wa i mo der ni zo va wa, pa i na bav ke no vih sred sta va,

na sta vi kad bu de mo gu }e.

Kad je re~ o na bav ci vi {e na men skog bor be nog avi o na, tu po -

sto je tri seg men ta. Je dan je voj ni~ ki i tu ne ma pro ble ma. Stru ka je,

na osno vu ana li ze stra nih is ku sta va i rat nih su ko ba, pro ce ni la i

ob ja sni la za {to nam ne ko sred stvo tre ba u ra tu i mi ru, {ta je do -

bro, {ta je lo {e... Dru gi seg ment je eko nom ski, a tre }i op {te dr -

`av ni, po li ti~ ki. Po ka za lo se

da na bav ka jed nog ta kvog sred -

stva pod ra zu me va raz voj na u ke,

tran sfer teh no lo gi je, raz voj in -

du stri je ko ja to pra ti, a za tim je

tu opre de qe we dr ̀ a ve za skla -

pa we od re |e nih aran ̀ ma na.

� Pre u ze li ste du ̀ nost ko -

man dan ta ViP VO. @eli te

li, na sa mom po ~et ku, ne {to

da po ru ~i te pri pad ni ci ma

vi da? [ta mo gu da o~e ku ju u

na red nom pe ri o du?

– Po sta vqe we na du ̀ nost

ko man dan ta ViP VO i una pre |e -

we u ~in bri gad nog ge ne ra la

pred sta vqa mak si mum do stig nu }a

u stru ci i iz u zet nu ~ast za me ne.

Im po nu je ~i we ni ca da su mo ji

pret po sta vqe ni pre po zna li kva -

li tet ko ji po se du jem i re zul ta te

ko je sam do sa da po sti gao. S dru -

ge stra ne, kad sa gle dam re al -

nost, ne ke do ga |a je iz bli ske

Pro pi sa ni ni vo teh ni~ ke is prav no sti je ste i bi }e osnov ni

re per za upo tre bu va zdu ho plo va i dru gih sred sta va u Va zdu ho -

plov stvu i PVO. U tom smi slu na {a na sto ja wa da se po ve }a broj

re mon to va nih le te li ca ni su pre ki nu ta. Ove go di ne ve} smo re -

mon to va li dva avi o na i je dan he li kop ter. Do kra ja go di ne u „Mo -

mi Sta noj lo vi }u” tre ba da se za vr {i re mont de vet avi o na i se -

dam he li kop te ra.

M Nastavqaju se remonti

Do kra ja go di ne re a li zo va }e mo tri zna ~aj ne ve ̀ be. Jed na je

me di cin skog ka rak te ra i re a li zu je se za jed no s evrop skom ko -

man dom SAD. Kao ~la ni ca Part ner stva za mir, na {a ze mqa je

do ma }in te ve ̀ be, a tu je i zdru ̀ e na ve ̀ ba „Od lu ~an od go vor

2009” na ni vou Voj ske Sr bi je. Kad je re~ o pri pad ni ci ma na {eg

vi da, pla ni ra na je i ve ̀ ba ko ju }e mo re a li zo va ti s va zdu hol pov -

nim sna ga ma Ru mu ni je. To zna ~i da smo u ovoj go di ni na sta vi li s

po di za wem ni voa ospo so bqe no sti, na rav no uzi ma ju }i u ob zir

ogra ni ~a va ju }i fak tor, a to su fi nan sij ske mo gu} no sti dr ̀ a ve i

voj ske.

M Predstoje tri ve`be

pro {lo sti i tren do ve u voj sci, pr ven stve no u vi du ko jim ko man du -

jem, ne ma sum we da smo u ve o ma te {kom pe ri o du. Od mah na po ~et -

ku, na gla {a vam da ni naj ma we ne sum wam ni u se be, ni u qu de u Ko -

man di, ba{ kao ni u sve dru ge pri pad ni ke Va zdu ho plov stva i PVO.

Uve ren sam da }e mo uspe ti da po stig ne mo sve {to je u ovom tre nut -

ku re al no i mo gu }e. A to je, pre sve ga, po di za we bez bed no sti na vi -

{i ni vo. Na{ vid je spe ci fi ~an po to me {to ne ma pre da ha u raz -

vo ju, ne ma stan ke. Ili ula ̀ e mo i raz vi ja mo se, ili ne ula ̀ e mo i

za o sta je mo, {to on da sva ka ko ne po voq no uti ~e i na bez bed nost u

ra du. U tom po gle du, s ob zi rom na sta we u dru {tvu i voj sci, na eko -

nom sku kri zu i bes pa ri cu ko ja ni nas ni je mi mo i {la, o~e ku jem do -

sta te {ko }a, ali i raz u me va we svih, ka ko u Mi ni star stvu od bra ne

i Ge ne ral {ta bu, ta ko i u sa mom vi du. Za da ci ko ji nas o~e ku ju ni su

ni ma lo la ki, ali u sva kom slu ~a ju, mo ra ju da bu du iz vr {e ni kva li -

tet no i bez bed no. To je im pe ra tiv.

Du {an GLI [I]

Snimio Goran STANKOVI]

NNa ju gu Sr bi je po no vo se na slu }u je kri za. Mo -

`da ona ne }e ima ti one di men zi je iz 2001, ali

ne ki we ni od je ci su vi {e gla sno su se ~u li. Iz -

ve de na su bar dva te ro ri sti~ ka ogle da. Srp ska po li -

ci ja je u ne kim al ban skim ku }a ma pro na {la ~i ta ve eks -

plo ziv ne ko lek ci je.

[ta je ov de po li ti ka, a {ta na si qe, ~e sto se ne

mo ̀ e zna ti. Po ne kim zna ci ma ko je go di na ma po i ma mo

kao ko sov sku pa ra dig mu, svi cen tri za tra u me na ju gu

Sr bi je na la ze se u Pri {ti ni. Ma da se ni pe ri fe ri ja

ne mo ̀ e za po sta vi ti.

Od mah po sle eks plo zi ja, za ko je ne mo ̀ e bi ti sum -

we ko ih je iza zvao, al ban ski po li ti~ ki li de ri, pre

svih iz Bu ja nov ca i Pre {e va, za tra ̀ i li su „de mi li ta -

ri za ci ju“, od no sno po vla ~e we srp ske àn dar me ri je

pre ma se ve ru.

Taj ma nir je omi qe na po li ti~ ka stra te gi ja al ban -

skih li de ra. Za ni mqi vo da je on pri li~ no iz an |ao, ali

ipak de lu je po ovom, pri li~ no jed no stav nom mo de lu:

ne po zna ta (ili ~ak po zna ta) na sil ni~ ko-ge ril sko-te ro -

ri sti~ ka gru pa ogla si se na pa dom i sna ̀ nom eks plo zi -

jom. Do |e àn dar me ri ja, ne ke po hap si, ne gde pro na |e

ma ga ci ne oru` ja.

A on da se ja ve na ci o nal ne vo |e sa oce nom „o

pre ko mer noj upo tre bi si le!“ I od mah se tra ̀ e dve

kqu~ ne stva ri. Pr va je de mi li ta ri za ci ja. To je na u -

~e no de ro gi ra we dr ̀ a ve Sr bi je. Dru ga, zah tev za in -

ter ven ci jom Uje di we nih na ci ja. A to je ve} po ku {aj

eli mi na ci je dr ̀ a ve i us po sta vqa we evo lu ci o nog

„me |u sta wa”.

Ta mo gde do |u sna ge UN, bi lo da nad zi ru, ~u va ju

ili pra ve mir, zna ~i da je sve {to je nor mal no odav no

na ru {e no. I te sna ge uglav nom pra ve „tam pon zo nu“,

po sle ~e ga vi {e ne ma po vrat ka na sta ro.

A to je sve {to (za sad) vo de }i Al ban ci na ju gu Sr -

bi je po ku {a va ju da u~i ne. Da ote ra ju Sr bi ju i do ve du

me |u na rod ne sna ge. Ta kav ras plet, u obra zlo ̀ e wu Ri -

ze Ha li mi ja, de lu je sko ro pot pu no be za zle no. âk po -

ma lo na iv no. Jed na de mi li ta ri za ci ja bi la bi okon ~a -

na mi li ta ri za ci jom, ko ja je ina ~e u tom de lu dr ̀ a ve

jav ni deo „fol klo ra pod ze mqa“.

Sr bi ja }e ima ti sud we mu ke da odr ̀ i sta bil nost

svog tra u ma ti~ nog ju ga. Ko so vo je, sa mo po se bi,

sna ̀ an ge ne ra tor kri ze. Eks tram no voj no kri lo

je sa mo u re la tiv noj ile ga li. U am bi jen tu la tent ne kri -

ze, ono de lu je kao kri jum ~ar ska, raz boj ni~ ka ili re ke -

ta {ka ban da.

Pro tiv wih ne ma ni za ko na ni od bra ne, jer ih Eu -

leks ne pre po zna je. I to sa mo za to {to ih ne raz li ku je

od ko sov ske voj no-po li ti~ ke eli te. Svi, ili sko ro svi

oni ima ju ban dit sko-raz boj ni~ ku bi o gra fi ju, pa se ta -

ko sko ro ce la ko sov ska vla da na la zi na po ter ni ca ma

In ter po la. Gde god se ko ji ~lan vla de mak ne iz Pri -

{ti ne, do ma }i ni ne zna ju da l’ da spre ma ju cr ve ni te -

pih ili „ma ri cu“.

Jo{ 2001. u Pre {e vu, dok se bu kval no ra to va lo

u ju ̀ nim srp skim op {ti na ma, re dov no su odr ̀ a va ne

al ban ske voj no-po li ti~ ke kon fe ren ci je za {tam pu.

„Evo, sad sam do {ao iz {u me!“ – re kao je je dan od wih.

„îm za vr {i mo ovo, od mah se vra }am!“

Wi ho ve pres-kon fe ren ci je ta mo, a srp ske u Bu ja -

nov cu. Isti no vi na ri su se se li li od gra da do gra da,

pa ze }i da ne na le te na ne ku mi nu, ovla{ po se ja nu na

pu tu.

Si tu a ci ja je bi la sko ro nad re al na. Svu da oko

zgra de srp ske sna ge bez bed no sti i ne {to voj ske, ko ji

pa ze da ban da ne si |e u grad, a „~o vek iz {u me“ dr ̀ i

pres kon fe ren ci ju. Ni ko ga ni je za dr ̀ a vao po sle go vo -

ra i na me re da se pre svu ~e i vra ti „ta mo ne gde“.

Pre svla ~e we tog „po li ti ~a ra i voj sko vo |e“, sa mo

je ne ve ro vat na ilu stra ci ja pro {lo sti, uz na po me nu da

je isti ~o vek i da nas sa svim do bro i ra di sve osim

{um skih po slo va. Bar ko li ko se zna.

Na ide ju o po vla ~e wu srp ske àn dar me ri je od mah

je od go vo rio Ivi ca Da ~i}, mi ni star po li ci je. Re kao je

da o to me ne mo ̀ e bi ti go vo ra, jer àn dar mi i ni su

fak tor ne sta bil no sti i ne mi ra, ne go ba{ na pro tiv.

Da kle, Ivi ca je „sa in dig na ci jom“ od bio uve ̀ ba -

nu kuk wa vu na srp ske sna ge bez bed no sti, kao i

oce nu o „pre ko mer noj si li“. [ta je to pra va

si la u le gi tim noj bor bi pro tiv na si qa, te {ko je iz me -

ri ti. Ali, iz gle da da ovi da nas to bo qe va ga ju ne go oni

u pro {lo sti.

Jug Sr bi je je io na ko re gi ja si ro ma {tva i te gob -

nog ì vo ta, i za Al ban ce i za Sr be. Sva ko mu ~i svo ju

mu ku, jer po sla ne ma ni na lu tri ji. Qu di ì ve od do -

zna ka iz ino stran stva, ko ima, i ko se ka ko sna |e, ako

ne ma. Me |u obi~ nim sve tom ne ma mr ̀ we, ali su zla

vre me na osta vi la tra go ve sum wi, re zer vi i su rev wi -

vo sti. „Pre }ut no se op sta je!“ – ka ̀ e je dan Sr bin, prav -

nik bez za po sle wa, dok pi je ~aj u jed nom pre {ev skom

ka fi }u sa Al ban cem, po vrat ni kom iz ne kog ino stran -

stva. „Za jed no smo od ra sli, u is toj uli ci. Da se ne bi

spo re~ ka li, uglav nom se di mo i }u ti mo!“

Ta ko go vo ri Sr bin.

„Jes va la!“ – sla ̀ e se we gov is pi snik. – „Bi lo bi

bo qe da dr ̀ a va ov de ulo ̀ i ma lo vi {e, da ra di mo i ne

mi sli mo ko je ko me vi {e mu ke na neo!“

Ono jest, dr ̀ a va je u tim ubo gim op {ti na ma vi {e

mo ra la da in ve sti ra u po li ci ju ne go u pri vre du. „Ta ko

nam se po tre fi lo!“ – ka ̀ u ova dvo ji ca is pi sni ka, „a

na ma osta je sa mo da ave ta mo ov de i da se na da mo da

ve li kog zla ne }e bi ti!“

Ia ko iz gle da kao da nad Pre {e vom vla da ne ka

vr sta usta ja log spo ko ja, ipak se ose }a iz ve sna ne la go -

da. „Ovo je pra va sli ka Ori jen ta na gra ni ci Egej skog i

Cr no mor skog sli va, gde se sa to vi odav no ne na vi ja ju!“

– ta ko ve li onaj Sr bin iz ka fi }a.

„Jes va la!“ – re zig ni ra no ka ̀ e Al ba nac. A on da

na sta je du go }u ta we.

13

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

Pre{evske

razglednice

Srbija }e imati

sudwe muke da

odrì

stabilnost svog

traumati~nog

juga. Kosovo je,

samo po sebi,

snaàn

generator krize.

Ekstremno vojno

krilo je samo

u relativnoj

ilegali.

U ambijentu

latentne krize,

ono deluje kao

krijum~arska,

razbojni~ka

ili reketa{ka

banda.

Ta razu|ena

grupacija,

bez autoriteta

jedinstvenog

vo|e, svaku

kriznu

eskalaciju vidi

kao pogodnost za

sebe. Pqa~ka i

Srbe i Albance,

{to dokazuje da

ekonomija ne

mari za etni~ko

poreklo.

1. avgust 2009.

Srpski vojni sanitet u âdu

14

^la no vi na {eg me di cin skog ti ma su, po sle kra }e pri pre me u

Nor ve {koj, u glav ni grad â da – Nxa me nu sti gli 29. ju na. Pre -

no }i li su u tran zit nom kam pu, a su tra dan su u kan ce la ri ji UN

do bi li iden ti fi ka ci o ne kar ti ce za slo bod no kre ta we na te -

ri to ri ji â da i avi o nom pre ba ~e ni do Abe hea, glav nog gra da

po kra ji ne Ku a dai, uda qe nog oko 800 ki lo me ta ra, u ko me je sme -

{te na nor ve {ka bol ni ca.

Do ~e ka lo ih je, ka ko ka ̀ u u pr vom iz ve {ta ju, vre lo afri~ ko

sun ce, tem pe ra tu ra od 55 ste pe ni, uà re ni as falt ae ro dro ma, ali

i kom plet na ko man da bol ni ce u ko joj }e ra di ti to kom an ga ̀ o va wa u

mi si ji. Sme {te ni su u nor ve {kom kam pu Nor dlajt, u okvi ru ko ga se

na la zi poq ska bol ni ca ni voa dva. Bol ni ca je kom bi no va nog kon tej -

ner sko-{a tor skog ti pa, opre mqe na i ure |e na na vr hun skom ni vou.

Na ula sku u kamp, po red za sta va UN i Nor ve {ke, vi jo ri se i

srp ska za sta va, znak pri pa da wa jed noj hu ma noj mi si ji pod okri qem

Uje di we nih na ci ja, u ko joj se po ma ̀ e te {ko ugro ̀ e nom sta nov ni {tvu

tri dr ̀ a ve cen tral ne Afri ke – â da, Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke

i Su da na, ugro ̀ e nom du go traj nim su ko bi ma, ko ji ma se, za sa da, ne

na zi re kraj.

Na pr vom sa stan ku sa ko man dom bol ni ce, ~la no va na {eg ti ma

oba ve sti li su se o svim aspek ti ma ̀ i vo ta i ra da u kam pu, te o sta wu

seb no na pre u zi ma wu te {kih slu ~a je va. Ve} je po ~e la i stal na me di -

cin ska edu ka ci ja, a nas su za mo li li da svo jim pre da va wi ma ak tiv no

u~e stvu je mo u edu ka ci ji i pre ne se mo na {a zna wa, is ku stva i ve {ti ne,

da pred sta vi mo VMA i ze mqu iz ko je do la zi mo – ka ̀ e hi rurg dr Bo {ko

Mi lev o pr vim is ku stvi ma u toj afri~ koj mi si ji.

Ti mu se u me |u vre me nu pri dru ̀ io {e sti ~lan, ma jor dr Alek -

san dar Ra du no vi}, ko ji je ve} imao jed nu ve o ma slo ̀ e nu ope ra ci ju.

Po red oba ve za u sva ko dnev nom pru ̀ a wu me di cin ske po mo }i, u

re dov nim ak tiv no sti ma pred vi |e no je ga |a we iz li~ nog na o ru ̀ a wa

i oba ve zne fi zi~ ke ak tiv no sti. Lo gi sti ka je na vr hun skom ni vou, uz

obez be |e ne te le ko mu ni ka ci o ne ve ze, o ~e mu sve do ~i re dov no sla we

iz ve {ta ja i fo to gra fi ja ko je ko ri sti mo i u ovom pri lo gu.

Zdrav stve no sta we ~la no va na {eg ti ma je do bro. U kam pu su

obez be |e ni do bri uslo vi za ̀ i vot. Vo de ima do voq no, ka ko za pi }e,

ta ko i za li~ nu hi gi je nu.

Jed na od opa sno sti je su zmi je otrov ni ce, a si tu a ci ju ote ̀ a va

do la zak ki {ne se zo ne pra }e ne pe {~a nim olu ja ma, ka da se po ve }a -

15

u okru ̀ e wu, ko je je u ovom tre nut ku mir no, ali ina ~e ne sta bil no.

Zbog to ga je kre ta we ogra ni ~e no unu tar kam pa, osim ka da se ide na

pla ni ra ne za dat ke, ali ta da uz oba ve zno obez be |e we. Po seb no is -

ti ~u qu ba znost, go sto qu bi vost i sr da~ nost svih pri pad ni ka nor ve -

{kog kon tin gen ta, wi ho vu sprem nost da po mog nu na sva kom ko ra ku i u

sva koj pri li ci. To pri ja teq sko okru ̀ e we olak {a va ̀ i vot i rad srp -

skih me di ci na ra, ko ji su pro te klog me se ca ve} ura di li vi {e in ter -

ven ci ja i ne ko li ko slo ̀ e nih ope ra ci ja.

U slu ̀ bi zdra vqa

Ci qe vi bol ni ce su da obez be di zdrav stve nu za {ti tu za oko

7. 500 pri pad ni ka mi rov ne mi si je, osta lih or ga ni za ci ja UN i ci -

vil nog sta nov ni {tva pri vre me no za po sle nog pri UN.

Ta ko |e, pla nom ra da bol ni ce pred vi |e no je da se dva pu ta sed -

mi~ no ide u ci vil nu bol ni cu u Abe heu ra di us po sta vqa wa sa rad we i

pru ̀ a wa stru~ ne po mo }i. U to ku pu to va wa do bol ni ce oba ve zno je no -

{e we pan ci ra, {le ma i li~ nog na o ru ̀ a wa, uz prat wu obez be |e wa.

U kam pu po sto ji dnev ni ras po red ra da i ko deks po na {a wa i

obla ~e wa ko ji se strikt no po {tu ju. To pod ra zu me va re dov ne ju tar we

sa stan ke, ras po red ra da u bol ni ci, po po dnev ne ak tiv no sti, sva ko -

dnev na de ̀ ur stva i pri prav nost i stro gu za bra nu al ko ho la.

– Do sa da smo ura di li, za jed no sa nor ve {kim ko le ga ma, vi {e hi -

rur {kih in ter ven ci ja i ne ko li ko slo ̀ e nih ope ra ci ja. De taq no po pu -

wa va mo kom plet nu do ku men ta ci ju i pra te }e ope ra tiv ne i ane ste zi o -

lo {ke li ste, te ot pu sne li ste i epi kri ze. Pri mi li smo i vi {e ra we -

ni ka, me |u wi ma i pet po li ca ja ca ko ji su po vre |e ni u na pa du, u ko me je

je dan po li ca jac ubi jen. Sa rad wa sa lo kal nom bol ni com je do bra, po -

Ce re mo ni ji sve ~a nog otva ra wa bol ni ce i we ne pu ne ope -

ra bil no sti, 1. ju la pri su stvo va li su Spe ci jal ni iza sla nik Ge ne -

ral nog se kre ta ra UN, Por tu ga lac Vik tor da Sil va An ge lo, ko -

man dant MI NUR CAT-a, se ne gal ski ge ne ral-ma jor El ha |i Ma ha -

ma dou Kan |i, ko man dan ti svih na ci o nal nih kon tin ge na ta ko ji

u~e stvu ju u mi si ji i broj ne zva ni ce UN.

– Sta ja li smo u stro ju za jed no sa nor ve {kim ko le ga ma is pod,

vi so ko na jar bo li ma po sta vqe nih za sta va UN, Kra qe vi ne Nor -

ve {ke i Re pu bli ke Sr bi je. Pri zor za po nos i ne za bo rav – is ti -

~e ma jor dr Ivo Udo vi ~i}, ane ste zi o log u na {em ti mu.

Na sve ~a no sti je pr vi go vo rio ko man dant bol ni ce nor ve -

{ki pot pu kov nik Sta le Ru di lo ken, ko ji je is ta kao ci qe ve mi si je

i na po re u~i we ne u iz grad wi ce lo kup nog kam pa. Po seb no je is ta -

kao da su ve o ma po no sni {to u svom sa sta vu ima ju srp ski hi rur -

{ki tim.

Za tim se sku pu obra tio Spe ci jal ni iza sla nik Ge ne ral nog

se kre ta ra UN, Da Sil va, re ~i ma: „Ja sam ta ko |e sre }an {to je

da nas ov de za stu pqe na i Sr bi ja i za do vo qan sam {to mo gu da

vas upi {em u li stu ze ma qa u~e sni ca u ovoj mi si ji“.

Na kon ce re mo ni je, go sti su ob i {li bol ni cu, gde je u to ku

bi la hi rur {ka in ter ven ci ja u ko joj je u~e stvo vao i dr Bo {ko Mi -

lev, ~lan na {eg ti ma.

To kom obi la ska bol ni ce ko man dant Ru di lo ken je iza sla ni -

ku Da Sil vi pred sta vio ma jo ra dr Ivu Udo vi ~i }a, kao vi {eg na -

ci o nal nog pred stav ni ka srp skog hi rur {kog ti ma. Ma jor Udo vi -

~i} je za hva lio na do bro do {li ci i re kao da je „na ma ~ast i da

smo po no sni {to u~e stvu je mo u jed noj ova ko ve li koj hu ma ni tar noj

ak ci ji“.

ISPOD ZASTAVE SRBIJE

Odlukom Narodne

skup{tine Srbije

hirur{ki tim

Vojnomedicinske akademije,

u sastavu norve{kog

kontingenta, upu}en je 23. juna

u Mirovnu misiju Ujediwenih nacija

MINURCAT u Republiku ^ad i

Ju`noafri~ku Republiku. Sada se u

kampu Nordlajt u Abeheu, u srcu Afrike,

pored zastava Ujediwenih nacija

i Norve{ke, vijori i zastava Srbije,

koja time pokazuje da `eli da bude

deo progresivnih snaga me|unarodne

zajednice u o~uvawu mira, stabilnosti

i napretka.

va broj ko ma ra ca, a sa wim i opa snost od ma la ri je. î zme i kom -

plet na uni for ma sa du gim ru ka vi ma oba ve zni su po ko dek su obla -

~e wa i do bra su za {ti ta od opa sno sti ko je do no si kli mat ska pro -

me na. Deo li~ ne opre me, ina ~e te {ke vi {e od 75 ki lo gra ma, je su

na o ~a re i ma ra ma pre ko li ca, ra di za {ti te od ve tra ko ji no si

pe sak i pra {i nu.

Mi si ja MI NUR CATMi rov na mi si ja Uje di we nih na ci ja MI NUR CAT us po sta vqe na je

Re zo lu ci jom 1778 Sa ve ta bez bed no sti, od 25. sep tem bra 2007, u

skla du sa po gla vqi ma VI i VII Po ve qe UN, a u do go vo ru sa vla sti ma

Re pu bli ke âd i Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke, od no sno sa Evrop -

skom uni jom.

Ciq mi si je je ste po mo} u stva ra wu bez bed no snih uslo va po god -

nih za do bro vo qan, si gu ran i odr ̀ iv po vra tak iz be gli ca i ra se qe -

nih li ca. Re zo lu ci jom 1861 Sa ve ta bez bed no sti, usvo je nom 14. ja nu -

a ra 2009, pro du ̀ a va se man dat mi si je za 12 me se ci i odo bra va

raz me {taj voj ne kom po nen te mi si je u â du i Cen tral no a fri~ koj Re -

pu bli ci. Pri mo pre da ja nad le ̀ no sti oba vqe na je 15. mar ta 2009,

po sle okon ~a wa jed no go di {weg man da ta EU FOR-a, u ko me su u~e -

stvo va le 23 ze mqe Evrop ske uni je i Ru si ja, Hr vat ska i Al ba ni ja.

Mi si ja do pri no si za {ti ti iz be gli ca, ra se qe nih li ca i ci vi la

u opa sno sti, omo gu }a va pru ̀ a wa hu ma ni tar ne po mo }i u is to~ nom

â du i se ve ro i sto~ nom de lu Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke, a du go -

ro~ ni je gle da no stva ra po voq ni je uslo ve za ob no vu i pri vred ni i

dru {tve ni raz voj u tim obla sti ma.

MI NUR CAT mo ̀ e ima ti naj vi {e 300 po li ca ja ca, 25 voj nih

ofi ci ra za ve zu, 5.200 voj nog oso bqa i od go va ra ju }i broj ci vil -

nih slu ̀ be ni ka. Tre nut no su u mi si ji pred stav ni ci 37 ze ma qa.

Pod ru~ je de lo va wa pro te ̀ e se oko 850 km po du ̀ i ni i 250 km

po du bi ni. Uda qe no je vi {e od 2.000 km od lu ke Do u a la u Ka me ru nu,

glav ne po mor ske lu ke ula za u pod ru~ je ope ra ci je, {to tre ba ima ti u

vi du ka da je re~ o lo gi sti~ koj po dr {ci mi si ji.

U â du po sto je dve as fal ti ra ne slet ne sta ze, jed na u glav nom

gra du, a dru ga u Abe heu. Osta le slet ne sta ze su od ze mqe. @ele zni~ -

ka pru ga ne po sto ji, a sve ga 500 ki lo me ta ra pu te va je as fal ti ra no,

osta lo su ma ka da mi. Za ni mqi vo je po me nu ti da ima sve ga de se tak

ben zin skih pum pi, ia ko pre ra da i iz voz naf te spa da me |u glav ne iz -

vo re pri ho da.

Pod ru~ je mi si je

pro te ̀ e se na tri re -

gi je, pa je i te ren raz -

li ~it. U se ver noj re gi -

ji Iri ba te ren je

uglav nom pu stiw ski, u

is to~ noj Ku a da ji bla -

go br do vit, a pre ma ju -

gu i re gi ju Sa la mat, uz

ko ju je se ve ro za pad na re gi ja Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke, Va ka ga,

pre o vla da va ra van pu stiw ski pre deo.

Na kli mu znat no uti ~u su {ne i ki {ne se zo ne. Su {na se zo na

tra je od ok to bra do ju na, a ki {na od ju la do sep tem bra.

Ze mqa si ro ma {nih

Re pu bli ka âd na la zi se u cen tral noj Afri ci. Gra ni ~i se, na

se ve ru, sa Li bi jom, sa Su da nom na is to ku, Cen tral no a fri~ kom Re -

pu bli kom na ju gu, Ka me ru nom i Ni ge ri jom na ju go za pa du, a na za pa du

sa Ni ge rom.

Sa 1.284.000 kva drat nih ki lo me ta ra po vr {i ne to je po ve li -

~i ni 21. dr ̀ a va u sve tu, a pe ta u Afri ci. Glav ni i naj ve }i grad je ste

Nxa me na, sa oko 700.000 sta nov ni ka.

âd ima vi {e od de set mi li o na sta nov ni ka, ras cep ka nih u 200

raz li ~i tih et ni~ kih i je zi~ kih gru pa. ê tvr ti na ì vi u ur ba nim pod -

ru~ ji ma, a osta li u se li ma, gde se ba ve po qo pri vre dom. Sko ro po -

lo vi na sta nov ni ka mla |a je od 15 go di na.

Iz voz si ro ve naf te glav ni je iz vor pri ho da, po red pre ra de i

iz vo za pa mu ka. Vi {e od 80 po sto sta nov ni {tva ì vi od po qo pri -

vre de, uglav nom od ga je wa sto ke i ri bo lo va.

Arap ski i fran cu ski su slu ̀ be ni je zi ci. Islam je naj ra spro -

stra we ni ja re li gi ja, a Ustav ga ran tu je ver ske slo bo de.

1. avgust 2009.16

tema

U me di cin skom ti mu na {eg voj nog

sa ni te ta u mi si ji u ̂ a du su ma jor dr Ivo

Udo vi ~i} – ane ste zi o log, ma jor dr Alek -

san dar Ra du no vi} – or to ped, dr Bo {ko

Mi lev – hi rurg, Qi qa na û po vi} – in -

stru men tar ka, Da ni je la Iv ko vi} – in -

stru men tar ka i vod nik Bo ban Ka li ~a nin

– me di cin ski teh ni ~ar.

HIRUR[KI TIM VMA

17

âd se za ne za vi snost iz bo rio 1960. go di ne, pod vo| stvom

Fran ci sa Tom bal ba ja. Ne za do voq stvo we go vom po li ti kom na mu -

sli man skom se ve ru kul mi ni ra lo je du go traj nim gra |an skim ra tom –

od 1965. go di ne. Po bu we ni ci su 1979. osvo ji li glav ni grad i okon -

~a li he ge mo ni ju ju ga. Su ko bi me |u po bu we ni~ kim vo |a ma za vr {e ni

su po be dom Hi se na Ha brea, ko ga je 1990. go di ne svr gao ak tu el ni

pred sed nik Idris De bu.

Od 2003. unu tra {we su ko be i po li ti~ ko na si qe po gor {a va

pre li va we kri ze iz Dar fu ra, za pad ne obla sti Su da na. Oko

240.000 iz be gli ca iz te obla sti ̀ i vi u 12 or ga ni zo va nih kam po va u

is to~ nom i ju ̀ nom â du. Tu je i oko 45.000 iz be glih iz Cen tral no a -

fri~ ke Re pu bli ke i 180.000 in ter no ra se qe nih li ca zbog gra |an -

skog ra ta.

Kam po vi su u nad le ̀ no sti UN HCR-a. I ma da po mo} do sta re -

dov no sti ̀ e, ipak se mo ra re }i da su oni u ve li koj hu ma ni tar noj

kri zi. Po red ne do stat ka hra ne, pro blem su i su ko bi me |u na o ru ̀ a -

nim kri mi nal nim gru pa ma u kam po vi ma. Ne ma ni do voq no pit ke vo -

de, pa è ne, a naj vi {e je udo vi ca sa ma lom de com, pe {a ~e ki lo me -

tri ma u po tra zi za vo dom.

Hu ma ni svet ni je ostao rav no du {an pre ma te {koj si tu a ci ji u

cen tral noj Afri ci. Tre nut no se na tom pod ru~ ju na la zi oko 7.500

pri pad ni ka MI NUR CAT-a i dru gih mi si ja, ko ji ma je za jed ni~ ka bri ga

da po mog nu ugro ̀ e nom sta nov ni {tvu i obez be de uslo ve za tra jan

mir.

Do pri nos da je i Sr bi ja, ko ja je, po red pred stav ni ka u mi -

rov nim mi si ja ma u Kon gu, na Oba li Slo no va ~e i u Li be ri ji, u

âd po sla la hi rur {ki tim vr hun skih stru~ wa ka Voj no me di cin -

ske aka de mi je, po ka zu ju }i ta ko da è li da bu de deo pro gre siv nih

sna ga me |u na rod ne za jed ni ce u o~u va wu mi ra, sta bil no sti i na -

pret ka.

Ra den ko MU TAV XI]

Bor ba za kon tro lu te ri to ri je iz me |u raz li ~i tih et ni~ kih

gru pa u is to~ noj su dan skoj po kra ji ni Dar fur je 2003. go di ne pre -

ra sla u usta nak pro tiv su dan skog re ̀ i ma, ko ji je cen tral na vlast

po ku {a la da ugu {i ko ri {}e wem pa ra voj ne mi li ci je i kam pa wom

dr ̀ av nog te ro ra, u ko me je pro te klih go di na ubi je no ili umr lo

vi {e od 200.000 qu di, sto ti ne hi qa da je ra se qe no, a 240.000

iz be glo i ì vi u kam po vi ma u is to~ nom â du.

Su dan je ste kao ne za vi snost od an glo-egi pat ske vla sti

1956. go di ne i otad je go to vo stal no u rat nom sta wu. Et ni~ ki i

kul tu ro lo {ki raz li ~i ta ze mqa, Su dan je plod no tlo za na sta nak

su ko ba, pa je u ze mqi da nas ak tiv no ~ak tri de se tak ve }ih ili ma -

wih usta ni~ kih gru pa.

Et ni~ ke gru pe ko je na se qa va ju Dar fur na zi va ju se „Afri -

kan ci ma“ i „Ara pi ma“. Obe su islam ske ve re i cr ne bo je ko ̀ e,

ali je zi~ ki i kul tu ro lo {ki se raz li ku ju. Me |u dve ma za jed ni ca ma

su zbog ze mqe i ra ni je iz bi ja li po vre me ni su ko bi, ko ji su do po -

~et ka se dam de se tih go di na dr ̀ a ni pod kon tro lom tra di ci o nal -

nim me ha ni zmom za re {a va we su ko ba – pre go vo ri ma ple men skih

vo |a.

Ve li ka su {a ko ja je vla da la Afri kom sre di nom osam de se -

tih go di na pro u zro ko va la je i po re me }a je u po qo pri vred noj pro -

iz vod wi i sto ~ar stvu u Dar fu ru, zbog ~e ga je stal no ra sla na pe -

tost iz me |u dve gru pe, ko ja je re zul ti ra la oru ̀ a nim su ko bi ma u

na red nim de ce ni ja ma.

U Dar fu ru su 2003. go di ne for mi ra ne dve oru ̀ a ne gru pe –

Po kret za prav du i jed na kost i Front za oslo bo |e we Dar fu ra,

ko je su ka sni je pre ra sle u Su dan sku oslo bo di la~ ku voj sku. Obe

or ga ni za ci je su po ve za ne s opo zi ci o nim li de rom Ha sa nom al-Tu -

ra bi jem, a po li ti~ ki ciq im je ve }i ste pen au to no mi je za dar fur -

sko pod ru~ je. Kao od go vor na usta nak u Dar fu ru, pred sed nik Omar

al-Ba {ir i su dan ska vla da po kre nu li su {i ro ku kam pa wu re pre -

si je i oru ̀ a nih na pa da na upo ri {ta usta ni ka, an ga ̀ u ju }i arap -

ske mi li ci je, a u vi {e na vra ta ko ri sti la je i va zdu {ne na pa de.

Oru ̀ a ni su ko bi pre tvo ri li su Dar fur u naj ve }e hu ma ni -

tar no kri zno à ri {te u sve tu od 2003. go di ne. Na kri zu su re a -

go va li Afri~ ka uni ja, sla wem oko 7.000 pri pad ni ka mi rov nih

sna ga, a Uje di we ne na ci je 2007. go di ne po kre }u mi rov nu mi si ju u

â du i Cen tral no a fri~ koj Re pu bli ci ra di pru ̀ a wa hu ma ni tar -

ne po mo }i i re {a va wa su ko ba u {i rem re gi o nu.

Ia ko je dar fur ski su kob pri mar no et ni~ ki, u ~i joj je po za -

di ni kon tro la nad ob ra di vom ze mqom, iz ra ̀ e ni su i stra te {ki

in te re si ve li kih si la. Na i me, Sje di we ne Ame ri~ ke Dr ̀ a ve pre -

ko Dar fu ra is po qa va ju uti caj na su dan ski re ̀ im i po ku {a va ju

is ti snu ti Ki nu, ko ja po sled wih go di na in ten ziv no eks plo a ti {e

su dan ske naft ne re zer ve.

KRIZA U DARFURU

Tradicionalna humanost, natalo`eno

iskustvo, visoki stru~ni i eti~ki

dometi – to je ono po ~emu se

prepoznaje na{a sanitetska slu`ba,

osnovana 30. jula 1839. godine.

Stasavala je i sticala poverewe

u te{kim ratnim isku{ewima,

vremenu mira, savremenim tokovima.

Danas je to zna~ajan resurs

Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije, na vrhunskom organizacionom

i stru~nom nivou, me|unarodno

priznat i visoko rangiran. Opremawe

najsavremenijim ure|ajima, u~e{}e

u novoj mirovnoj misiji, razvijena

me|unarodna vojna saradwa, studije

prve generacije na Vojnomedicinskoj

akademiji, samo su deo ovogodi{wih

aktivnosti.

1. avgust 2009.

U savremenim

tokovima

18

Ako je ne ka dru {tve na po ja -

va obe le ̀ i la isto ri ju Sr -

bi je, on da je to rat. Ve ko -

vi ma su ovim pro sto ri ma

tut wa le osva ja~ ke voj ske,

oti ma le te ri to ri ju, tla ~i -

le, ubi ja le i pqa~ ka le. A srp -

ski na rod i we go va voj ska bo ri -

li su se sa mo za osnov no qud sko

pra vo – slo bo du. Ona je uvek

mno go ko {ta la i pla }a la se ̀ i -

vo ti ma i stra da wem.

U tom i ta kvom od no su sna -

ga bi lo je mno go ra we nih, a o

wi ho vom zdra vqu, ka ko su zna li

i ume li, bri nu li su se tra va ri,

vi da ri, pri u ~e ni, do u ~e ni...

Na osno vu Usta va Kne ̀ e vi ne Sr bi je i Ured be o us tro e ni ju gar -

ni zon ske voj ske, for mi ra na je sa ni tet ska slu ̀ ba 30. ju la 1839, a

za glav nog dok to ra u Glav nom vo e nom {ta bu po sta vqen je dr Eme rih

Lin de n ma jer (1806–1883). On je za slu ̀ an za ure |e we pr ve voj ne i

gra |an ske sa ni tet ske slu ̀ be on da {we Sr bi je. Or ga ni zo vao je pr vu

Povodom Dana sanitetske slu`be Vojske Srbije – 30. jula

Bri gad ni ge ne ral dr Veq ko

To do ro vi}

Voj nu bol ni cu u Be o gra du, voj ne

am bu lan te u Kra gu jev cu i ]u pri ji.

Uspe {no se bo rio pro tiv epi de -

mi ja u voj sci i sva kog vi da na dri -

le kar stva. Do neo je ve li ki broj

stru~ nih pro pi sa, ob ja vio mno ge

ra do ve i po slao pr ve srp ske pi -

tom ce na stu di je u ino stran stvo.

Od ta da u srp skoj voj sci po -

sto ji kon ti nu i tet or ga ni zo va nog

sa ni te ta kao ak tiv na po dr {ka je -

di ni ca ma na li ni ji fron ta u os-

am ve li kih ra to va, naj ~e {}e gol -

go ta i bi ta ka za op sta nak. Uz ra me

rat ni ci ma bi li su le ka ri, me di -

cin ski teh ni ~a ri, bol ni ~a ri, uvek

sprem ni i kraj we po ̀ r tvo va ni da

po ce nu svog spa su ì vot sa bor -

ca, ~ak i ne pri ja te qe vog ra we ni -

ka. Wi ho va ju na~ ka de la su po nos

i pu to kaz, od ro do na ~el ni ka i ve -

li ka na sa ni te ta do ne zna nih

stra dal ni ka ko ji su pro ne li sla -

vu srp ske voj ne me di ci ne {i rom

sve ta.

Uspe {an si stem

Go vo ri ti {ta je da nas do men

sa ni tet ske slu ̀ be zna ~i ba vi ti se

{i ro kom i na da sve ozbiq nom te -

mom. A naj sa ̀ e ti ji od go vor da je

bri gad ni ge ne ral dr Veq ko To do -

ro vi}, na ~el nik Upra ve za zdrav -

stvo Sek to ra za ma te ri jal ne re -

sur se Mi ni star stva od bra ne:

– Hteo bih za tre nu tak da se

osvr nem na isto ri ju, ta kav je po -

vod. Na i me, od 1839. go di ne, ka -

da su po sta vqe ni te me qi sa ni -

tet ske slu ̀ be, do 1844. go di ne,

ka da je osno va na pr va voj na bol -

ni ca iz ko je je na sta la da na {wa

VMA, pa pre ko 1878. go di ne, ka -

da je osno va na voj na bol ni ca u

Ni {u, i 1787, s otva ra wem voj ne

bol ni ce u No vom Sa du, pa u to ku

oslo bo di la~ kih ra to va 1912. i

1913. go di ne, Pr vog i Dru gog

svet skog ra ta, te bom bar do va wa

1999. go di ne, iz gra |e na je sa -

vre me na, do bro or ga ni zo va na,

funk ci o nal na voj na zdrav stve na

slu ̀ ba.

Ina ~e, si stem voj nog zdrav -

stva ob u hva ta me di cin sku, ve te ri -

nar sku, sto ma to lo {ku i far ma ce -

ut sku za {ti tu u Mi ni star stvu od -

bra ne i Voj sci Sr bi je. To je na{

zna ~aj ni re surs, ko ji u sva kom po -

gle du mo ̀ e da po dr ̀ i sve tri mi -

si je voj ske, a pri tom le ~i i or ga ni zu je pre ven tiv ni me di cin ski rad.

Slu ̀ ba je ta ko or ga ni zo va na da mo ̀ e pru ̀ i ti le ~e we na sva

tri ni voa (pri mar nom, se kun dar nom i ter ci jar nom), da obez be di

pre ven tiv nu me di cin sku za {ti tu, snab de va we le ko vi ma i ko or di -

ni ra sve de lat no sti ko je ima zdrav stvo uop {te. @elim da pod vu -

~em ka ko se pre ven tiv noj me di cin skoj za {ti ti po kla wa pu na pa -

`wa da bi se spre ~i le bo le sti i po vre de. Po seb no je do bro or ga -

ni zo va na zbog van red nih si tu a ci ja i rat nog sta wa, ka ̀ e ge ne ral

To do ro vi}.

Na pri mar nom ni vou le ~e we

se oba vqa u sa ni tet skim ode qe -

wi ma i je di ni ca ma VS, za se kun -

dar ni ni vo za du ̀ e ni su Voj na

bol ni ca u Ni {u, Cen tar voj no me -

di cin skih usta no va u Be o gra du i

Voj no me di cin ski cen tar u No vom

Sa du. Na ter ci jar nom ni vou je

VMA. Sva ki taj deo sa ni tet ske

slu ̀ be je ve o ma bi tan, ali pe ~at

i pod sti caj osta lim usta no va ma u

si ste mu da je VMA, sa svo jim do -

stig nu }i ma u le ~e wu, edu ka ci ji i

na u~ no-is tra ̀ i va~ kom ra du, ka -

drov skim i ma te ri jal nim re sur -

si ma, spo sob no sti ma da pra ti i

pri me wu je svet ske tren do ve u me -

di ci ni...

Da kle, sve to pred sta vqa

sta bi lan, funk ci o na lan si stem,

ko ji obez be |u je da se le ~e we, za -

{ti ta i pre ven ci ja oba vqa ju na

sva tri ni voa, u me ri ko ja je neo -

p hod na. U voj nom zdrav stvu po sto -

ji pra vil na i do bra or ga ni za ci -

ja, te raz vi je ne slu ̀ be ve o ma bit -

ne za za funk ci o ni sa we voj ske,

kao {to su pre ven tiv na me di ci -

na, rat na hi rur gi ja, voj na in ter -

na, voj na psi hi ja tri ja i men tal no

zdra vqe.

Pri mer

pot pu ne sa rad we

Go di na ma ne re {e na pi ta wa

voj nih i ci vil nih osi gu ra ni ka, od -

no sno ko i ka kva ima pra va, gde

mo ̀ e da se le ~i, a gde ne, re {e na

su na naj bo qi mo gu }i na ~in. Voj no

zdrav stvo je otvo ri lo vra ta svo -

jih usta no va, a i voj ni osi gu ra ni -

ci su do bi li mo gu} nost da se le ~e

u ci vil nim zdrav stve nim usta no va ma. Ju bi lej je pri li ka da se osvr -

ne mo i na taj vid sa rad we.

– Sva ka ko. Po sti gli smo ne ko li ko kva li ta tiv nih po ma ka, naj -

pre ukqu ~i va wem VMA u mre ̀ u zdrav stve nih usta no va Re pu bli ke Sr -

bi je. Za tim, ove go di ne je pot pi san ugo vor na {eg Fon da voj nih osi gu -

ra ni ka (SO VO) sa Re pu bli~ kim za vo dom za zdrav stve no osi gu ra we u

pru ̀ a wu uslu ga voj nim osi gu ra ni ci ma ta mo gde ne po sto ji or ga ni zo -

va na voj na zdrav stve na slu ̀ ba. Po sle uki da wa ne kih gar ni zo na, po -

vu kle su se i am bu lan te, ali osta li su qu di ko ji ma je neo p hod na me di -

19

U si stem voj nog zdrav stva, ko ji ras po la ̀ e sa vi {e od dve

hi qa de bol ni~ kih po ste qa, ra di 800 le ka ra, 60 ve te ri na ra,

50 far ma ce u ta, 3.000 me di cin skih teh ni ~a ra i dru gih rad ni ka.

Do stig nu }a na {ih stru~ wa ka po zna ta su i pri zna ta {i rom

sve ta. Do kaz ko li ko se po {tu je voj na zdrav stve na stru ka je ste i

~i we ni ca da je pu kov nik prof. dr Mi o drag ô li}, po zna ti imu -

no log, po stao aka de mik. Ina ~e, pred sed nik Srp skog le kar skog

dru {tva je pu kov nik prof. dr Voj kan Sta ni}.

AKADEMIK NA ÊLU STRU^WAKA

Dr Eme rih Lin de n ma jer

Operacija u bolnici 21. srpske divizije, Ub, septembra 1944.

Zavoji{te iz boji{ta na Kaoniku, I srpsko-bugarski rat 1884-5.

cin ska po mo}. Sa da je po stig nut

ugo vor na ni vou ce le Re pu bli ke da

se cen tra li zo va no po pi {u vr ste i

stan dar di uslu ga za voj ne osi gu ra -

ni ke u ci vil nim usta no va ma. Na -

rav no, oni za dr ̀ a va ju pra vo da se

na se kun dar nom i ter ci jar nom ni -

vou le ~e po sop stve nom iz bo ru i

pre ma po tre ba ma.

Istim ugo vo rom re gu li sa no

je da se deo ci vil nih osi gu ra ni ka

ko ji gra vi ti ra ju pre ma Voj noj bol -

ni ci Ni{ ili VMC No vi Sad, u

slu ~a je vi ma gde je za po seb ne vr -

ste le ~e wa pre op te re }e no ci vil -

no zdrav stvo, upu }u ju u po me nu te

voj ne usta no ve. To su uslu ge u do -

me nu op {te hi rur gi je, of tal mo lo -

gi je, in ter ne me di ci ne... Re~ je o

od li~ nom pri me ru pot pu ne sa rad -

we voj nog i ci vil nog zdrav stva, sa

ide jom da taj si stem bu de funk ci -

o nal no in te gri san i de lu je kao je -

dan, ka ̀ e ge ne ral To do ro vi}.

Pla no vi pre ma

po tre ba ma

Sve ko li ki raz voj teh no lo gi -

je do brim de lom se od no si i na

me di ci nu. Zdra vqe je osnov ni

qud ski ka pi tal i u we ga se mno go ula ̀ e. Sa mo zdrav ~o vek je mak si -

mal no rad no spo so ban, po go to vo u vi so ko zah tev nim pro fe si ja ma

ka kva je voj na slu ̀ ba. U tom smi sli na {e voj no zdrav stvo je u~i ni lo

mno go, a pla no ve za vre me ko je do la zi pri la go di lo je sa vre me nim

to ko vim i stvar nim po tre ba ma.

– Pla ni ra mo da u na red nom pe ri o du teh no lo {ki bo qe opre mi mo

na {e zdrav stve ne usta no ve. Zbog objek tiv nih okol no sti to ni smo bi li

u pri li ci da u~i ni mo mi nu lih pet na e stak go di na. Me |u tim, sa mo u ovoj

go di ni, za po tre be VMA na ba vqen je ske ner (64 slajs ni), mag net na re -

zo nan ca, hi per ba ri~ na ko mo ra za le ~e we te {kih va sku lar nih obo qe -

wa, am bi o sa le za in va ziv nu di jag no sti ku i te ra pi ju obo qe wa krv nih

su do va, apa ra te za ra no ot kri va -

we ma lig nih obo qe wa... Na gla {a -

vam da je re~ o naj sa vre me ni jim

ure |a ji ma po sled we ge ne ra ci je. U

to ku je pro ce du ra za na bav ku ne kih

apa ra ta ko ji }e bi ti pr vi na pro -

sto ri ma ovog de la Bal ka na.

Na po mi wem i da na {a slu -

`ba ima ve o ma sa vre me nu la ku

poq sku bol ni cu, gde je mo gu }e te -

ren sko zbri wa va we po vre |e nih i

obo le lih na ni vou op {te me di ci -

ne i spe ci ja li sti~ ke po mo }i. Bo -

qe opre ma we VMC Be o grad i No -

vi Sad, od no sno Voj ne bol ni ce

Ni{, do pri ne }e kva li tet ni jem le -

~e wu i bit nom ras te re }e wu VMA.

Ciq nam je i da se u voj nom

zdrav stvu uve de in te gri sa ni in -

for ma ci o ni si stem. Na taj na ~in

pra ti lo bi se le ~e we, pro pi si -

va we le ko va, po ma ga la, bo lo va -

wa, baw skog le ~e wa... Na svim

ni vo i ma, od je di ni ca do VMA. Na

taj na ~in bi se ste kao pot pu ni

uvid o vr sta ma obo qe wa, na ~i nu

le ~e wa, di jag no sti ko va wa, te -

ra pi ja ma... Do {li bi smo do

dra go ce nih po da ta ka od ~e ga, na

pri mer, naj ~e {}e obo le va ju

qu di u voj sci i sa mim tim pred u ze li bi smo pre ven tiv ne me re.

Jo{ ne {to, ove go di ne je na VMA po pr vi put otvo re na vi so ka

{ko la in te gri sa nih aka dem skih stu di ja me di ci ne. Upi sa no je 18 stu de -

na ta, ko ji }e po ha |a ti sli ~an pro gram kao wi ho ve ko le ge na me di cin -

skom fa kul te tu, pri la go |en po tre ba ma si ste ma od bra ne. Ide ja je vi -

{e stru ko ko ri sna, jer }e se na taj na ~in, sem osta log, obez be di ti ob -

no va ka dra u sa ni tet skoj slu ̀ bi – za kqu ~u je ge ne ral To do ro vi}.

Ne ma sum we da je na{ voj ni sa ni tet u~i nio mno go u sva kom po -

gle du. Pri la go |en je vre me nu i po tre ba ma, a u we go vom uspe {nom tra -

ja wu osta je tra di ci ja ver na za {ti ti zdra vqa sta re {i ne i voj ni ka.

Bran ko KO PU NO VI]

povodi

1. avgust 2009.20

U~e {}e pri pad ni ka na {eg voj nog sa ni te ta u mi rov nim mi -

si ja ma ima tra di ci ju du ̀ u od jed nog ve ka. Ob no vqe na je pre se -

dam go di na od la skom pr vog ti ma za me di cin sku eva ku a ci ju u Re -

pu bli ku Kon go. Wi ho va stru~ nost i po ̀ r tvo va we vi so ko su vred -

no va ni u me |u na rod nim okvi ri ma. I ove go di ne na {a eki pa se

na la zi u tom de lu Afri ke.

Od ju na je jo{ jed na eki pa me di cin skih stru~ wa ka u mi rov -

noj mi si ji. Re~ je o {est pri pad ni ka VMA (hi rurg, or to ped, ane -

ste zi o log, dve me di cin ske se stre in stru men tar ke i me di cin ski

teh ni ~ar), ko ji se na la ze u ^a du.

Pre ma re ~i ma ge ne ra la To do ro vi }a, sa ni tet ska slu ̀ ba i

VMA ve o ma in ten ziv no sa ra |u ju sa vi {e od 50 ze ma qa {i rom

sve ta, ukqu ~u ju }i i naj ra zvi je ni je. Po se ban vid te sa rad we je ste

u~e {}e u mul ti la te ral nim i bi la te ral nim voj nim ve ̀ ba ma. Za -

jed ni~ kim ra dom i ak tiv no sti ma pro ve ra va ju se spo sob no sti,

kon cep ti, me to de, me to do lo gi ja... Pri pad ni ci na {e sa ni tet ske

slu ̀ be po ka za li su da su na ni vou naj bo qih na sve tu.

Ina ~e, na ma je po ve re no da or ga ni zu je mo ve ̀ bu u okvi ru

Na toa i pro gra ma „Part ner stvo za mir” pod na zi vom „MED CE -UR 2009”. Odr ̀ a }e se u Ni {u, uz u~e {}e 19 ze ma qa a po ~e }e

31. av gu sta. Ciq ve ̀ be je da se po ka ̀ e spo sob nost de lo va wa

na {e voj ne zdrav stve ne slu ̀ be, ali i dru gih seg me na ta si ste ma

od bra ne i ci vil nih struk tu ra (po li ci je, Cr ve nog kr sta, Ci vil ne

od bra na...). Re~ je o re a go va wu i pred u zi ma wu me ra u slu ~a ju

ve li kih po pla va, po ̀ a ra, epi de mi ja, ak ci de na ta...

MIROVNE MISIJE

I ME\UNARODNA SARADWA

21

Se lek tiv na obu ka kan di da ta

za pro fe si o nal ne voj ni ke

u Spe ci jal noj bri ga di

U Ni {u je za vr {e na se lek tiv na obu ka kan di da ta za pro fe si o -

nal ne voj ni ke u 63. pa do bran skom ba ta qo nu Spe ci jal ne bri ga de

Kop ne ne voj ske.

Fi nal ni deo se lek tiv ne obu ke pred sta vqa kurs osnov ne pa do -

bran ske obu ke. Kan di da ti su za vr {i li iz u zet no zah tev ne tro ne deq ne

pri pre me, a po tom su iz ve li {est {kol skih sko ko va sa raz li ~i tim za -

da ci ma. Za sve ono {to su po ka za li, ne ki od wih do bi li su zva we pa -

do bran ca i ser ti fi kat o uspe {nom za vr {et ku se lek tiv ne obu ke.

Za ni mqi vo je da i pri pad ni ce lep {eg po la sle du je ista obu ka

kao i mu {kar ce, i mo ra ju da za do vo qe od re |e ne kri te ri ju me po -

treb ne za rad u toj je di ni ci. Ovog pu ta su osno ve pa do bran ske obu -

ke sa vla da le Alen ka Co li}, Mi le na Sto ja no vi} i Iva na Jor da nov.

Ko man dant Spe ci jal ne bri ga de KoV bri gad ni ge ne ral Ili ja

To do rov, za jed no sa kan di da ti ma za pro fe si o nal ne voj ni ke, iz veo

je skok pa do bra nom PD 08-3U, sa za dat kom otva ra wa re zer vnog pa -

do bra na. Da bi kan di dat po stao pro fe si o nal ni voj nik Spe ci jal ne

bri ga de, po treb no je da za do vo qi uslo ve u vi du go di na sta ro sti,

obra zo va wa, od slu ̀ e wa voj nog ro ka pod oru` jem (za mu {kar ce) i

zdrav stve ne spo sob no sti. Fi nal na pro ve ra za ula zak u je di ni cu je -

ste se lek tiv na obu ka u tra ja wu od 13 ne de qa, u okvi ru ko je kan di -

da ti spro vo de po se ban pro gram ob u ~a va wa i te sti ra wa voj no stru~ -

ne ob u ~e no sti i psi ho fi zi~ ke iz dr ̀ qi vo sti. Obu ku iz vo de in struk -

to ri, ko ji na kan di da te pre no se svo ja zna wa i is ku stva.

Z. M.

Pri pad ni ci Voj ske u ak ci ji

„O~i sti mo Sr bi ju”

Pr o blem o~u va wa ì vot ne sre di ne je dan je od naj va ̀ ni jih za -

da ta ka ko je tre ba re {i ti u bu du }em raz vo ju Sr bi je. Sa è qom da

re {i pro blem di vqih de po ni ja, Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne i

pro stor nog pla ni ra wa po kre nu lo je ak ci ju „O~i sti mo Sr bi ju”, ko -

joj su se pri kqu ~i li Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je. S tim

ci qem pri pad ni ci Me {o vi te ar ti qe rij ske bri ga de i JKP „Me di ja -

na” or ga ni zo va li su ak ci ju ~i {}e wa di vqih de po ni ja u bli zi ni ni -

{ke ka sar ne „Mi ja Sta ni mi ro vi}”.

Po sle za vr {et ka ak ci je ko man dant Me {o vi te ar ti qe rij ske

bri ga de pu kov nik Sto jan Mi la no vi} is ta kao je da su pri pad ni ci

bri ga de ve} spro ve li ak ci je ukla wa wa di vqih de po ni ja oko obje -

ka ta u Alek sin cu, u ko joj je u~e stvo va lo sto ti nak voj ni ka sa ne ko li -

ko in ̀ i we rij skih ma {i na. „Po sle te no ve ak ci je, si gur no je da }e

oko li na ka sar ni i voj nih obje ka ta u Ni {u i Alek sin cu bi ti lep {a

i ure |e ni ja”, re kao je Mi la no vi}.

Z. M.

Me mo ri jal ni pa do bran ski kup

u Ja go di ni

Na te re ni ma Ja go din skog

sport skog sa ve za, 25. i 26 ju la

odr ̀ an je 11. me mo ri jal ni pa -

do bran ski kup „Go ran Osto ji} i

svi pa li bor ci”, na ko me su na -

stu pi le pa do bran ske i pa ra -

glaj ding eki pe iz Sr bi je, Cr ne

Go re, Re pu bli ke Srp ske i Ma -

ke do ni je.

Eki pa 63. pa do bran skog

ba ta qo na „Ne be ske vi dre”

osvo ji la je ekip no tre }e me sto

u di sci pli ni sko ko vi na ciq, sa

vi si ne od 1.000 me ta ra.

Me mo ri jal je or ga ni zo vao

Ae ro-klub „Ja go di na”, dok je po -

kro vi teq bi la Skup {ti na gra -

da Ja go di ne.

Voj ska Sr bi je za tu na me nu

ustu pi la je he li kop ter Mi 8 iz

sa sta va 98. avi ja cij ske ba ze.

Pa do bran ski kup usta no vqen je u znak se }a wa na za me ni ka

ko man dan ta 63. pa do bran ske bri ga de Voj ske Ju go sla vi je pot pu kov -

ni ka Go ra na Osto ji }a, ko ji je 28. ju la 1999. iz gu bio ì vot u bor bi

sa al ban skim te ro ri sti ma u re jo nu ka ra u le „Ko {a re”.

A. P.

doga|aji

Ser ti fi ka ci ja ob u ~e no sti

kan di da ta za pro fe si o nal ne

voj ni ke iz vi |a~ kih spe ci jal no sti

U le sko va~ koj ka sar ni „Ja bla ni ca” oba vqe na je ser ti fi ka ci ja

ob u ~e no sti kan di da ta za pro fe si o nal ne voj ni ke iz vi |a~ kih spe ci jal -

no sti i za vr {en dru gi pe ri od obu ke voj ni ka ge ne ra ci je mart 2009.

Pro fe si o nal ni voj ni ci su na kon pro ve re te o ret skih i prak -

ti~ nih zna wa iz svih seg me na ta stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke do bi -

li ser ti fi kat ospo so bqe no sti za oba vqa we du ̀ no sti pro fe si o -

nal nog voj ni ka iz vi |a~ ke spe ci jal no sti i ti me ste kli uslov za pot pi -

si va we ugo vo ra. Upo re do sa pro fe si o nal nim voj ni ci ma ospo so -

bqa va ju se i voj ni ci na od slu ̀ e wu voj nog ro ka za rad u sa sta vu raz -

li ~i tih iz vi |a~ kih or ga na.

„I ova ser ti fi ka ci ja po ka za la je da mo ̀ e mo za krat ko vre me

po sta vi ti do bre osno ve za usa vr {a va we pro fe si o nal nih voj ni ka,

dok u obu ci voj ni ka na od slu ̀ e wu voj nog ro ka ima mo usta qe nu me to -

do lo gi ju ra da, ko ja nam omo gu }a va da plan ski i efi ka sno spro ve de -

mo pro ces ospo so bqa va wa”, oce nio je ko man dir ~e te za stru~ no-

spe ci ja li sti~ ku obu ku voj ni ka iz vi |a~ ke spe ci jal no sti u Cen tru za

obu ku KoV ma jor @eq ko Pa ni}.

Z. M.

Umet ni~ ki an sambl na

ma ni fe sta ci ji „Sta ni slav Bi ni~ ki“

Umet ni~ ki an sambl Mi ni star stva od bra ne „Sta ni slav Bi ni~ -

ki“ odr ̀ ao je, 27. ju la, kon cert u se lu Ja si ka kod Kru {ev ca, u okvi -

ru ve} tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je „Sta ni slav Bi ni~ ki“, u rod -

nom se lu zna me ni tog srp skog kom po zi to ra, pe da go ga i voj nog ka pel -

ni ka, osni va ~a pr vog Be o grad skog voj nog or ke stra i jed nog od po -

kre ta ~a umet ni~ kog mu zi~ kog ì vo ta u ta da {woj Sr bi ji.

Sta ni slav Bi ni~ ki (1872–1942) kom po no vao je pr vu srp sku

ope ru „Na uran ku“ i pa tri ot ski na dah nut „Mar{ na Dri nu“.

Bi ni~ ki je 1899. go di ne kao di ri gent stao na ~e lo Be o grad -

skog voj nog or ke stra, pre te ~e da na {weg Umet ni~ kog an sam bla ko ji

no si we go vo ime.

S. \.

Nakon drugih po redu

bilateralnih

odbrambenih

konsultacija izme|u

SAD i Srbije,

odr`anih nedavno

u Beogradu, {ef

ameri~ke delegacije

potvrdio je da je

saradwa u oblasti

odbrane najboqi

deo ukupnih odnosa

dve zemqe

intervju

1. avgust 2009.

Jezik profesije

kao prepoznavawe

Prvi zamenik pomo}nika sekretara odbrane SAD Xozef Mekmilan

22

Ka da je Ba rak Oba ma pred sta vio no vo ame ri~ ko usme re we u

spoq noj po li ti ci, bi lo je ja sno da }e ono pre o bli ko va ti od no -

se SAD sa broj nim ze mqa ma. Isto vre me no, i u obla sti od bra -

ne do ga |a ju se pro me ne, do no se se ne ke te {ke od lu ke, zbog ~e ga

se mo ̀ e za kqu ~i ti da se od bram be ni pro gram usme ra va na no -

ve iza zo ve.

Ko ji su to iza zo vi i gde je u sve mu to me me sto sa rad wi Sr bi je i

SAD, na ro ~i to voj noj, raz go va ra li smo sa pr vim za me ni kom po mo} -

ni ka se kre ta ra od bra ne SAD za me |u na rod na bez bed no sna pi ta wa

Xo ze fom Mek mi la nom, ko ji je pred vo dio vi so ku de le ga ci ju Se kre ta -

ri ja ta od bra ne SAD na ne dav nim bi la te ral nim od bram be nim kon -

sul ta ci ja ma u Be o gra du.

� Mo to pred sed ni ka Oba me to kom iz bor ne kam pa we bio je

„Pro me na“. Ka ko se to od ra ̀ a va na si stem od bra ne SAD?

– Glav ni uti caj ose }a se na {i rem pla nu, na pla nu me |u na rod ne

bez bed no sti. Pri stup spoq nim po slo vi ma, ko ji za u zi ma pred sed nik

Oba ma, za sno van je na sve sni jem an ga ̀ o va wu i po {to va wu Ru si je i

po nov nom po sta vqa wu od no sa sa tom ze mqom. On po ku {a va da na

kraj we prag ma ti~ nim osno va ma utvr di na ~i ne na ko je SAD mo gu ra di -

ti sa dru gim ze mqa ma i ostva ri ti svo je ci qe ve, {to me wa ton od no -

sa sa mno gi ma od wih. U pred sed ni~ kim go vo ri ma u apri lu po ka zao je

Evro pi, pa i mu sli man skom sve tu, ame ri~ ko usme re we. To ne pod ra zu -

me va tre nut ne pro me ne, ali uka zu je na pro me ne na du ̀ e sta ze.

U obla sti od bra ne, se kre ta ru Gej tsu dao je man dat da re fo ku -

si ra sna ge od bra ne, da se usme ri ka stvar nim iza zo vi ma, pre u sme -

ri od bram be ni fo kus ra di ostva ri va wa kon tro le nad pra vim bez -

bed no snim iza zo vi ma, po stig ne ~vr stu kon tro lu nad du go ro~ nim pro -

gra mi ma, ot ka ̀ e po dr {ku ne kim pro gra mi ma, a po dr ̀ i dru ge. Se -

kre tar je do neo iz ve sne te {ke od lu ke, {ta da na sta vi, {ta da sma -

wi, da po sta vi bu xet pod ve }u kon tro lu. Pred sed nik Oba ma ga u to -

me do sta po dr ̀ a va, {to je ve o ma va ̀ no. Me wa se ton u na {im me |u -

na rod nim od no si ma, i na{ od bram be ni pro gram usme ra va se na po -

sve no ve iza zo ve.

� To kom ne dav ne po se te pot pred sed ni ka SAD Baj de na Sr bi ji,

po tvr |e no je da, po red ne sla ga wa dve ju ze ma qa oko sta tu sa Ko -

so va i Me to hi je, po sto ji do sta pro sto ra za una pre |e we sa rad -

we. Ko je je Va {e vi |e we tih raz go vo ra, bu du }i da ste bi li u

ame ri~ koj de le ga ci ji?

– Znam da je pot pred sed nik Baj den bio vr lo za do vo qan po se tom.

Po zna to je da smo to kom de ve de se tih go di na ima li te ̀ ak pe ri od.

Mi slim da je pot pred sed nik po se tu vi deo kao mo gu} nost da se okre -

ne no va stra ni ca u na {im od no si ma. Na rav no, ne mo ̀ e mo ni ka da

stvar no po ~e ti iz no va, ali mo gu se utvr di ti obla sti sa rad we, stva -

ri za ko je smo za in te re so va ni i vi i mi. Ia ko ne po sto ji pot pu na sa -

gla snost o sva kom pi ta wu, mo ra mo se po za ba vi ti wi ma.

To kom 50 go di na, bez ob zi ra na to {ta je bi la de fi ni ci ja

Evro pe, ovo je ne sum wi vo wen deo. Ne mo ̀ e mo se na da ti stvar nom

smi ri va wu si tu a ci je dok ze mqe Za pad nog Bal ka na ne u|u u evrop ske

struk tu re. Raz li ~i te ze mqe Evro pe tra ̀ e svo je na ~i ne da u~e stvu ju u

evrop skim struk tu ra ma. Ne ke su ~la ni ce Na toa, ne ke EU, ali sve su

ukqu ~e ne u struk tu ru, do du {e na raz li ~i te na ~i ne, i do raz li ~i tog

ste pe na, i sa ra |u ju jed ne s dru gi ma. Sr bi ja je su vi {e va ̀ na da bi

bi la iz o sta vqe na iz tog na pret ka. Bi lo bi nam dra go da se i ona

pot pu no ukqu ~i u taj zna ~aj ni evrop ski na pre dak 21. ve ka.

� To, sva ka ko, ni je la ko...

– Na rav no, srp ska vla da su o ~a va se sa pre pre ka ma i te {ko }a -

ma, ali ni je pr va ko ja tre ba da pre va zi |e pro ble me. Ohra bru ju nas

od no si u obla sti od bra ne na bi la te ral nom ni vou, ali i od no si Sr -

bi je sa Se ver no a tlant skim sa ve zom pre ko Pro gra ma Part ner stva

za mir, ko ji su va qa na sta za. Se ti te sa sa mo da je je di ni mi ni star

ko jeg je pot pred sed nik Baj den po se tio na svo joj ne dav noj tur ne ji bio

ba{ mi ni star od bra ne Sr bi je, {to je bio na ~in da se pri zna zna ~aj

od no sa na {e dve ze mqe u obla sti od bra ne, ko ji su znat no raz vi je ni.

U po li ti~ koj te o ri ji ~e sto je sta no vi {te da se pri li kom raz vi ja wa

od no sa dve ze mqe pr vo stva ra ju ci vil ne, a po tom voj ne re la ci je. U

ovom slu ~a ju je dru ga ~i je – voj ni od no si su na pred ni ji.

� Sr bi ja je ~e sto vi |e na kao kqu~ ni igra~ u re gi o nu. Ka ko,

ima ju }i to u vi du, vi di te ulo gu we ne voj ske u re {a va wu re gi o -

nal nih bez bed no snih iza zo va, ri zi ka i pret wi?

– Sr bi ja tre ba da utvr di ko ja je ulo ga we nih oru ̀ a nih sna ga.

Mi ka ̀ e mo da Sr bi ja u ce li ni ima zna ~aj nu ulo gu u sta bi li za ci ji

Bal ka na. Jed na od po tre ba sva ke ze mqe je ste spo sob nost da kon tro -

li {e svoj pro stor, ka ko bi spre ~i la or ga ni zo va ni kri mi nal, tr go -

vi nu qu di ma, {verc oru` ja, eks tre mi zam i dru ge bez bed no sne iza -

zo ve, ri zi ke i pret we. Pri to me, ja ne ka ̀ em da se Sr bi ja sa wi ma

su o ~a va. Ze mqe tre ba da bu du spo sob ne da kon tro li {u svo je te ri to -

ri je, ka ko se te stva ri ne bi de {a va le.

To je, u stva ri, po li cij ski po sao, ali i voj ska ima svo ju ulo gu.

Ta ko |e, sma tra mo da se Voj ska Sr bi je vra }a jed noj od kla si~ nih mi -

si ja, ko ju je Ju go slo ven ska na rod na ar mi ja do sta raz vi ja la, a to je

u~e stvo va we u me |u na rod nim mi rov nim ope ra ci ja ma. Ni sam do sa da

po me nuo da je pred sed nik Oba ma is ta kao da SAD ne mo gu sve sa me –

po treb ni su im part ne ri sa ko ji ma }e ra di ti.

S ob zi rom na to, po sta vqa se i pi ta we raz vi ja wa vo qe part -

ner skih ze ma qa da se ko lek tiv no su prot sta ve bez bed no snim iza zo -

vi ma. Pri to me ni je re~ o ko lek tiv noj si gur no sti u hlad no ra tov skom

smi slu re ~i, ve} o pro na la ̀ e wu re {e wa za pro ble me s ko ji ma se svi

su sre }e mo, ta ko da ze mqe kao

{to su Sr bi ja i SAD tre ba da

na |u put na ko me }e se za jed -

ni~ ki su prot sta vi ti tim vr sta -

ma iza zo va. To je dru ga vr sta

ulo ge za oru ̀ a ne sna ge.

� Za kqu ~e no je da je sa rad wa

u obla sti od bra ne naj ra zvi je -

ni ji deo bi la te ral nih od no sa

dve ze mqe. Ka ko to tu ma ~i te i

ka ko to uti ~e na ukup ne od no se

SAD i Sr bi je?

– Pr vo }u od go vo ri ti na

dru go pi ta we. Na dam se da }e

se sa rad wa u ci vil noj obla sti

raz vi ti kao u voj noj. U okvi ru

pro gra ma ko ji pro mo vi {e mo,

pro gra ma dr ̀ av nog part ner -

stva, na {e dr ̀ a ve i wi ho ve

na ci o nal ne gar de usta no vqa -

va ju part ner stvo sa raz li ~i -

tim dr ̀ a va ma. To omo gu }a va

{i re we voj no-voj ne sa rad we u

sfe ru ci vil ne sa rad we.

A za {to mi slim da su voj -

ni od no si na pred ni ji od ci -

vil nih? De li mi~ no i za to {to

je pro fe si o nal nim voj ni ci ma

la ko da sa ra |u ju na pro fe si -

o nal nom ni vou na is toj stra ni. Ia ko ne go vo re bu kval no istim je zi -

kom, go vo re je zi kom svo je pro fe si je – ima ju isto is ku stvo, od go vor ni

su za ̀ i vo te i zna ~aj ne po slo ve, ko man dan ti se su o ~a va ju sa sli~ nim

pro ble mi ma, {to im da je do voq no osno va za ko mu ni ka ci ju. Po vrh

to ga, mi slim da je Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je ve o ma otvo re no za

sa rad wu sa na ma. Ne ko li ko go di na ve} po sto ji in ter ak ci ja i is ku -

stva za jed ni~ kog ra da ko je je uti ca lo na o~e ki va wa sa obe stra ne.

� Bi la te ral ne od bram be ne kon sul ta ci je pr vi put su odr ̀ a ne u

Sr bi ji. Ko ji su wi ho vi re zul ta ti i gde su mo gu }i pro sto ri za

una pre |i va we sa rad we?

– Po me nuo sam pro gram dr ̀ av nog part ner stva ko ji se {i ri

pre ma ci vil nom sek to ru. U prin ci pu, bi la te ral ne od bram be ne kon -

sul ta ci je ne da ju dra ma ti~ ne re zul ta te. Ono {to smo ra di li svo di se

na to da smo do sta vre me na pro ve li su mi ra ju }i od bram be nu sa rad -

wu, raz me ni li smo po gle de o re gi o nal nim bez bed no snim pi ta wi ma,

iden ti fi ko va li smo iz ve stan broj od re |e nih te ma, ko je zah te va ju da

Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je, od no sno Vla da, pre du zme ko ra ke ko -

ji bi una pre di li na {u sa rad wu. Po sto je i stva ri ko je Vla da SAD

ni je ura di la ona ko ka ko bi smo `e le li.

Ima de se tak, dva na e stak stva ri ko ji ma obe stra ne tre ba da

po sve te pa ̀ wu, ka ko bi ih, ka da sle de }i put bu de mo ima li bi la te -

ral ne od bram be ne kon sul ta ci je, re {a va li. Mo gu re }i da je na{ od -

nos do voq no bli zak i do bro vo |en sa obe stra ne, ne ma ve li kih od -

stu pa wa u na ~i nu na ko ji vi di mo stva ri. U raz go vo ru smo se uve li ko

slo ̀ i li o to me {ta tre ba da se ura di.

� Sa ko jim uti sci ma }e te oti }i iz Sr bi je i {ta }e te pre ne ti

nad re |e ni ma i pod re |e ni ma?

– Kad sam se vra tio sa pu ta po Bal ka nu sa pot pred sed ni kom

Baj de nom, kao ne ko re la tiv no nov u po slu – bi lo je to mo je pr vo is -

ku stvo na ovom pro sto ru – bio sam iz ne na |en ka ko su se stva ri do -

bro raz vi ja le. I sa da, ka da se vra tim, po tvr di }u svo je pr ve uti ske:

ima mo ve o ma do bre li~ ne i pro fe si o nal ne od no se, srp ska stra na

do {la je ve o ma do bro pri pre mqe na na sa sta nak. Mno go to ga smo

ura di li i mo gu da za kqu ~im da je to bio ve o ma pro duk ti van i uspe -

{an dan.

Sne ̀ a na \O KI]

Sni mio Ne ma wa SU BO TI]

23

U razgovoru sa dr`avnim sekretarom Du{anom Spasojevi}em

I

Obezbe|uju}i re~ni saobra}aj, pripadnici Flotile doprinose odbrani

od vojnih izazova, rizika i pretwi bezbednosti Srbije i u~estvuju u

za{titi vazdu{nog prostora du` plovnih reka, a u me|unarodnoj vojnoj

saradwi ostvaruju i zadatke iz druge misije Vojske. Reke umeju da budu

veoma }udqive, izlivawem iz korita mogu da nanesu mnogo {tete

me{tanima naseqa podignutih na wihovim obalama. Dobro to znaju

na{i „panonski mornari”, koji posledwih godina daju nemali

doprinos spasavawu qudi i imovine s poplavqenih podru~ja.

24

a ko je Re~ na flo ti la, s va ̀ e }im or ga ni za cij sko-mo bi li za -

cij skim pro me na ma, u{la u sa stav Kop ne ne voj ske, we ni pri -

pad ni ci su osta li ver ni mor na ri~ koj tra di ci ji. I ma da im

u ve na ma ne te ~e sla na, mor ska, ve} slat ka vo da srp skih re -

ka, pri pad ni ci Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je is ti ~u da na

wi ho vim bro do vi ma sve odi {e du hom plo vid be, ko ja po ne -

kad zna da bu de na por ni ja i slo ̀ e ni ja od one na mo ri ma i oke a -

ni ma. Uo sta lom, Du nav je ste srp sko mo re.

Po red Du na va, plov ni pu te vi u Sr bi ji ob u hva ta ju vo do to ko -

ve Sa ve, Ti se i Mo ra ve i ka na le ko ji, svi za jed no, ~i ne vo de nu

mre ̀ u du gu 1.668 ki lo me ta ra. Za to na {i „pa non ski mor na ri” s

pra vom is ti ~u da Re~ na flo ti la ni je iz gu bi la na zna ~a ju i da, u

iz ve snom smi slu, za da ci ko je oba vqa ju ja ~a ju wi ho vu è qu za

„pre re gi stra ci jom” i di rekt nim po ve zi va wem s Ge ne ral {ta bom.

Za to je pred sta vqa we Re~ ne flo ti le i we ne bu du} no sti za -

me nik ko man dan ta pot pu kov nik Mi lo{ Ja ko vqe vi} i za po ~eo è -

qom da se re~ nim mor na ri ma Voj ske Sr bi je vra ti sta ri sjaj.

– Za da ci ko je oba vqa mo su spe ci fi~ ni, ì vot na bro do vi -

ma je ta ko |e je din stven, a i tra di ci ja plo vid be re ka ma, ko ju srp -

ska voj ska ne gu je od 1915. go di ne, da je nam za pra vo da se na da mo

is pu wa va wu na {e è qe. Ia ko ni smo na mo ru, ve} na re ka ma,

ì vot nam se od vi ja u plo vid bi. I ma ko li ko plo vi li, ma ko li ko

bi lo te {ko, pri pad ni ci ma Flo ti le uvek ne do sta je taj ì vot na

re ci, uvek im je ma lo plo vid be – ka ̀ e pot pu kov nik Ja ko vqe vi}.

D a n R e ~ n e f l o t i l e V o j s k e S r b i j e

Za da ci u sve tri mi si je Voj ske

Da je ì vot mor na ra na re ci na po ran, da je plo vid ba po ne kad

i te ̀ a ne go na mo ru, sve do ~e pri ~e ne ka da {wih mor skih vu ko va, ko -

ji su da nas na bro do vi ma Re~ ne flo ti le. Ta kvih je, do du {e, ma lo.

Go di ne su u~i ni le svo je, pa su se re do vi mor na ra u Voj sci pro re di -

li. Po sled wih go di na sma wen je i broj stu de na ta Voj ne aka de mi je

ko ji se obra zu ju za po ziv po mor skog ofi ci ra, ta ko da su pri pad ni ci

Flo ti le, za bri nu ti za bu du} nost tog spe ci fi~ nog sa sta va u Voj sci

Sr bi je, ina ~e, ve} pre ve de nog u rod re~ nih je di ni ca.

A taj rod da nas ~i ne dva re~ na od re da s tre nut nim ste pe nom

raz vi je no sti i dva pon to nir ska ba ta qo na. Po red wih, u sa sta vu

Re~ ne flo ti le su Ko man da, ko mand na i lo gi sti~ ka ~e ta. Sve u sve -

25

mu, oda bran i ne ta ko bro jan sa stav, ~i ji su za da ci raz vr sta ni u

sve tri mi si je Voj ske Sr bi je.

Obez be |u ju }i re~ ni sa o bra }aj, pri pad ni ci Flo ti le do pri -

no se od bra ni od voj nih iza zo va, ri zi ka i pret wi bez bed no sti Sr -

bi je i u~e stvu ju u za {ti ti va zdu {nog pro sto ra du` plov nih re ka, a

u me |u na rod noj voj noj sa rad wi, na ve ̀ ba ma i uve ̀ ba va wi ma,

ostva ru ju i za dat ke iz dru ge mi si je Voj ske.

Na rav no, jav nost je po sled wih go di na do po je di no sti oba ve -

{te na o do pri no su Flo ti le u ot kla wa wu po sle di ca pri rod nih ne -

po go da i po dr {ci ci vil nim vla sti ma u su prot sta vqa wu te ro ri zmu

i or ga ni zo va nom kri mi na lu. Re ke ume ju da bu du ve o ma }u dqi ve, iz -

li va wem iz ko ri ta mo gu da na ne su mno go {te te me {ta ni ma na se qa

– 6 . a v g u s t

Re~ ne je di ni ce na me we ne su za iz vo |e we bor be nih dej sta -

va sa mo stal no ili u sa dej stvu sa dru gim je di ni ca ma, ali su spe -

ci fi~ ne po to me {to je di no one mo gu da iz ve du br za, sme la, iz -

ne nad na i sna ̀ na dej stva du` re ka, ka na la i je ze ra u raz li ~i -

tim bor be nim i vre men skim uslo vi ma. To zna ~i da pri pad ni ci

Re~ ne flo ti le mo gu i ono {to dru ge je di ni ce ne mo gu – da sa ~u -

va ju re ku i we nu oko li nu od na pa da s re ke. A to je Be o gra du i

ne kim dru gim gra do vi ma du` plov nih re ka, to kom du ge i ne mir ne

isto ri je, i te ka ko ne do sta ja lo.

U skla du sa na me nom, Flo ti la je po de qe na na sna ge za pre -

vo ̀ e we, za pre ~a va we, tra ga we i spa sa va we, obez be |e we i

sna ge za po dr {ku. Sva ki od tih sa sta va ima spe ci fi~ ne i broj -

ne za dat ke i od go va ra ju }a sred stva za wi ho vo iz vr {a va we.

Snage flotile

Snimio Zoran MILOVANOVI]

Radni sastanak kod zamenika

komandanta potpukovnika

Milo{a Jakovqevi}a

po dig nu tih na wi ho vim oba la ma. Do bro to zna ju na {i „pa non ski

mor na ri”, ko ji po sled wih go di na da ju ne ma li do pri nos spa sa va wu

qu di i imo vi ne s po pla vqe nih pod ru~ ja.

Opre mqe ni de sant nim bro do vi ma, mi no lov ci ma, pa trol nim

~am ci ma i dru gim plov nim objek ti ma, pri pad ni ci re~ nih od re da su

pr vi kad tre ba da po mog nu ne voq ni ci ma ko ji ma je vo da od ne la sve

{to su ima li. Od mah uz wih su i wi ho ve ko le ge pon to nir ci, ~i je su

in ̀ i we rij ske ma {i ne ~e sto pr ve na li cu me sta. Tu su i in ̀ i we rij -

ski te {ki ro ni o ci, ko ji svo je mno go broj ne za dat ke oba vqa ju, uglav -

nom, ne vi dqi vi, pod vo dom.

Bor be ni za da ci se, uve li ko, raz li ku ju od onih iz tre }e mi si je

Voj ske Sr bi je. Po red osta log, pri pad ni ci Re~ ne flo ti le mi na ma,

ili na dru gi na ~in, za pre ~a va ju plov ne pu te ve i spre ~a va ju pro dor

plov nih sred sta va. „Qu di `a be”, ro ni o ci ko ji ma je pod vod ni svet

go to vo pri rod no okru ̀ e we, oba vqa ju pro tiv di ver zant sku za {ti tu

obje ka ta, po ja vqu ju }i se „ni ot ku da”, ne pri met no i ne ~uj no. O za da -

jedinice

26

U okvi ru obim nog pro gra ma bro do grad we u Dru gom svet -

skom ra tu su na Du na vu, stra te gij ski va ̀ noj re ci, po red po ve }a -

wa te ret ne flo te ospo so bqe ni i dru gi po mo} ni i pra te }i bro -

do vi. Na tom pro gra mu su bi la an ga ̀ o va na sva bro do gra di li -

{ta pod ne ma~ kim uti ca jem od Re gen sbur ga do Bu dim pe {te.

Ta ko su 1939. i 1940. go di ne u au strij skom bro do gra di li -

{tu u Lin cu, za Du nav sku flo tu Ne ma~ ke rat ne mor na ri ce za

pra }e we i snab de va we, iz gra |e na dva tip ska bro da – „Krim -

hild” i „Brun hild”.

Na kon Za vr {et ka ra ta, „Krim hild” je, od ma ja 1945. do ju -

la 1946, ko ri {}en kao stam be ni brod „Ore gon”, za sme {taj

me {o vi te di vi zi je ame ri~ ke voj ske u Re gen zbur gu, a za tim ga je

za ku pio ba var ski Lojd Re ge zburg. Od 1948. do ok to bra 1953.

go di ne ko ri {}en je u Re gen zbur gu kao re sto ran ho tel.

U sep tem bru 1960. pre dat je Ju go slo ven skom bro dar stvu

Du nav ski Lojd, u za me nu za te ret ni brod, da bi ne du go za tim

pre {ao u vla sni {tvo Ju go slo ven ske rat ne mor na ri ce, gde je ko -

ri {}en kao br zi ma ti~ ni brod pod ime nom „Ko za ra”.

Da nas je „Ko za ra” brod po seb ne na me ne u okvi ru Dru gog

re~ nog od re da Re~ ne flo ti le, sta ci o ni ran na U{}u u Be o gra du,

gde po red obu ke voj ni ka mor na ra slu ̀ i i za pro to ko lar ne pri -

je me naj vi {ih voj nih i dr ̀ av nih ru ko vo di la ca.

Istorija „Kozare”

Da na {wa RF na sta la je od po mor ske (mor na ri~ ke) ~e te,

for mi ra ne 11. sep tem bra 1944, u sa sta vu Pra te }e bri ga de

Glav nog [ta ba Voj vo di ne. ^e ta 20. no vem bra 1944. ula zi u

sa stav mor na ri~ ke ba ze u No vom Sa du. Za vre me svog sa mo -

stal nog dej stva iz vr {i la je 12 na pa da na ne pri ja te qev sa o -

bra }aj na Du na vu, pri ~e mu je te ̀ e o{te ti la pet, a lak {e 43

bro da. Isto vre me no je pre ko Du na va pre ve zla 220.000 qu di,

2.000 to po va, 3.000 ka mi o na, i vi {e hi qa da to na ra znog ma -

te ri ja la.

Po ~et kom no vem bra 1944. go di ne, na red bom Po ve re ni -

{tva za sa o bra }aj Na ci o nal nog ko mi te ta oslo bo |e wa Ju go -

sla vi je, obra zo va na je Ko man da Re~ ne plo vid be u Be o gra du,

ko ja je ru ko vo di la plo vid bom na na {im re ka ma pre ko mor na -

ri~ kih ba za u No vom Sa du, [ap cu i Kla do vu. U mar tu 1945.

pri hva }en je na ziv [tab Re~ ne flo ti le, da bi 20. mar ta bi la

for mi ra na Sav ska, a 13. apri la 1945. go di ne i Du nav ska

Flo ti la.

Nastanak re~ne flotile

ci ma i ulo zi tih ne vi dqi vih „pod vod nih mi ne ra” ne {to vi {e re kao

nam je ka pe tan Mi tar Mi lo vi}, ko man dir 93. ro ni la~ ke ~e te, na -

me we ne za iz vo |e we ro ni la~ kih za da ta ka na unu tra {wim plov nih

pu te vi ma.

– Ovu je di ni cu ~i ni vi so ko o bu ~en pro fe si o nal ni sa stav,

opre mqen mo der nim sred stvi ma i li~ nom ro ni la~ kom opre mom,

ko ja omo gu }a va iz vr {a va we i naj slo ̀ e ni jih bor be nih i mir no -

dop skih za da ta ka. Po red osta log, ima mo apa ra te za tvo re nog i

otvo re nog kru ga di sa wa pod vo dom, sa vre me nu opre mu za tra ga we

i pre tra ̀ i va we re~ nog i je zer skog dna, ~ak i mo bil nu ba ro-ko -

mo ru. Sve to nam omo gu }a va da svo je za dat ke pod vo dom, a to su

obez be |e we plov nih obje ka ta, pro tiv min ska i pro tiv di ver zi o na

dej stva, oba vqa mo ne pri met ni, efi ka sno i br zo, re kao je ka pe -

tan Mi lo vi}.

Ka sar ne na vo di

Ia ko bro do vi ni su ne vi dqi vi po put ro ni la ca, i oni mo gu da

oba vqa ju za dat ke ko ji se ne uo ~a va ju na pr vi po gled, po put po la ga -

wa mi na. Ko man dant jed nog od mi no lo va ca re~ ne flo ti le po ru~ nik

kor ve te Slo bo dan [e bez, is ti ~e da je brod to kom plo vid be ka sar -

na na vo di.

– Kad smo na za dat ku, na re ci, ka na lu, ili je ze ru, brod je

na {a ka sar na. Pred vi |e na je i vi {e dnev na sa mo stal nost

plov nog objek ta, ta ko da, u slu ~a ju po tre be, lo gi sti~ ki ne

za vi si mo od ko man de. Mno go je oba ve za, od ko jih su u~e -

{}a na ve ̀ ba ma me |u na rod nog zna ~a ja po seb no zah -

tev na. Ipak, ono {to pred sta vqa na{ pr ven stve ni

za da tak u mi ru je ste obu ka voj ni ka. I sa da na bro du

ima mo mla di }e ko ji se ospo so bqa va ju za plo vid bu

re ka ma i ka na li ma. Ne ki plov ni pu te vi su ne do -

voq no is tra ̀ e ni, ta ko da je oprez uvek po tre ban.

Plo vid ba re kom je na por na, zah te va ne pre kid -

nu bud nost, po go to vu no }u i kad je sma we na vi -

dqi vost – ka ̀ e po ru~ nik kor ve te [e bez.

27

Po ~et kom ok to bra pro {le go di ne ob je di we ne su sve je di -

ni ce ko je po svo joj na me ni iz vr {a va ju za dat ke na po pre~ nom i

uz du ̀ nom pre vo ̀ e wu vo de nim to ko vi ma pa su ta ko, iz Pr ve bri -

ga de KoV, u for ma cij ski sa stav Re~ ne flo ti le u{la i dva pon -

to nir ska ba ta qo na.

Pon to nir ci, iz me |u osta log, ras po la ̀ u sa tri par ka PMP

na me we nih za iz ra du ske la i mo sto va, 2 am fi bij ska vo da ko ji

su u mo gu} no sti da isto vre me no pre ko vo de ne pre pre ke pre ve zu

bor be ne de lo ve dva pe {a dij ska ba ta qo na, dva put na vo da sa

osnov nom na me nom iz ra de pri la znih pu te va i ram pi pri li kom

an ga ̀ o va wa plov nih sred sta va kao i sa dva iz vi |a~ ko-ro ni la~ -

ka ode le wa i jed nim bro jem in ̀ i we rij skih ma {i na.

Po red svo je osnov ne na me ne, pon to nir ski ba ta qo ni u sa -

sta vu Re~ ne flo ti le ima ju mo gu} no sti pru ̀ a wa kva li tet nih

uslu ga ci vil nim struk tu ra ma kao {to su iz ra da pri vre me nih pu -

te va na kop nu, pon ton skih mo sto va na vo di i to me sli~ no.

Pontonirci

Jo{ u sred wem ve ku Sr bi su ima li svo je {aj ka {ke flo ti -

le, ali su slu ̀ i li u {aj ka {kim flo ti la ma Ugar ske i Tur ske, gde

su se, u bor ba ma na Du na vu i we go vim pri to ka ma i pro sla vi li.

Me |u tim, pr va na ci o nal na flo ti la bi la je im pro vi zo va -

na Re~ na flo ti la Kra qe vi ne Sr bi je, for mi ra na na Sa vi 1915.

go di ne, ka da je 6. av gu sta u vo du po ri nut pr vi srp ski rat ni brod,

oklo pqe ni ~a mac „Ja dar”, ko ji je uvr {ten u sa stav Ko man de Ade

Ci gan li je i uspe {no u~e stvo vao u bor ba ma za od bra nu Be o gra -

da u ok to bru 1915. go di ne.

Da tum po ri nu }a bro da „Ja dar” obe le ̀ a va se, da nas, kao

Dan Re~ ne flo ti le i Re~ nih je di ni ca Voj ske Sr bi je.

Dan re~ne flotile i Re~nih jedinica VS

za {to su nam voj ni ci na

bro du po vre lom jul skom

sun cu u ma skir nim uni -

for ma ma?

Tra di ci ja je ve o ma

bit na, po ne kad i ode lo

~i ni ~o ve ka, a da je za -

ni ma we za po ziv mor na -

ra i da qe ve o ma vi so ko,

sve do ~i i po da tak da se

na kon kurs za pro fe si -

o nal nog voj ni ka u na {oj

je di ni ci ja vi lo ~e ti ri

pu ta vi {e kan di da ta ne -

go {to smo tra ̀ i li. Za -

to, iz me |u osta log, tre -

ba raz mi sli ti o vra }a -

wu tra di ci o nal ne uni -

for me na {im voj ni ci ma

na bro do vi ma – sma tra

ka pe tan fre ga te Me han -

xi ski.

Je dan od raz lo ga za vra }a we tra di ci o nal ne uni for me je ste

i u~e {}e pri pad ni ka Re~ ne flo ti le na ve ̀ ba ma u okvi ru me |u -

na rod ne sa rad we Voj ske Sr bi je. Ve} ne ko li ko go di na na {i mor -

na ri u~e stvu ju na ve ̀ ba ma sa svo jim ko le ga ma iz Ru mu ni je, Ita -

li je, Ma |ar ske... Se ti mo se „Pla vog pu ta”, „Du nav ske stra ̀ e”,

„Ti se 2009”. Vr hun ska ob u ~e nost ko ju su pri ka za li pri pad ni ci

pon to nir skih ba ta qo na i re~ nih od re da Re~ ne flo ti le za slu ̀ i -

la je sva pri zna wa. Pa i to da ih po no vo vi di mo u tra di ci o nal -

nim uni for ma ma.

Du {an GLI [I]

Bu di mir M. PO PA DI]

Sre }om, dok plo vi mo Du na vom kraj Pe tro va ra din ske tvr |a ve,

vi dqi vost je od li~ na. Dan je sun ~an, a tem pe ra tu re pre vi so ke i za

kraj ju la. Ne da le ko od bro da, na grad skoj pla ̀ i sun ~a ju se i od ma -

ra ju No vo sa |a ni i wi ho vi go sti, `eq ni osve ̀ e wa. Plo ve }i kraj

wih opa ̀ a mo da sa za ni ma wem i sim pa ti ja ma pra te mi no lo vac,

ko me ne ki od ku pa ~a i ma {u.

– No vo sa |a ni vo le mor na re, vo le bro do ve –

ka ̀ e ka pe tan fre ga te Ven ko Me han xi ski, na -

~el nik [ta ba Re~ ne flo ti le. – Za to nas

~e sto pi ta ju zbog ~e ga ne no si mo tra di -

ci o nal nu mor nar sku uni for mu, pla -

vo-be lu ter wa {ku i krat ke „ka ki”

pan ta lo ne. I mi sa mi se pi ta mo

28

Po~etak

dobre

saradwe

N

[palir pripadnika Mornarice Vojske

Crne Gore, vojni orkestar, rodbina

~lanova posade, brojni Tiv}ani i turisti,

do~ekali su 15. jula na gradskoj rivi Pine

{kolski brod „Jadran“, koji se vratio

sa svog 21. me|unarodnog krstarewa

Zavr{eno krstarewe {kolskog

broda „Jadran“ na kome su bili

i pripadnici Vojske Srbije

voq ci ma ko ji su u ja nu a ru 1916. po gi nu li u pri li kom po to nu }a pa -

ro bro da „Brin di zi“ pred Me do vom.

– Ima li smo i do brog i lo {eg vre me na, i plu ta wa na mo ru i br -

zi ne od 10 ~vo ro va pod je dri ma, i mu~ ni ne i smi je ha. Sve u sve mu, bi lo

je to jed no od li~ no is ku stvo i uspje {no oba vqen za da tak. U stra nim lu -

ka ma od li~ no smo pri hva }e ni, a ta mo {wa jav nost bi la je odu {e vqe na

„Ja dra nom” – iz ja vio je ko man dant ka pe tan kor ve te Pre drag Su pi}.

– Ovo je za na {e ka de te fan ta sti~ no is ku stvo, jer su bi li u pri -

li ci da za 25 da na pre |u pet mo ra, po se te ~e ti ri dr ̀ a ve i mo re do -

`i ve na naj ne po sred ni ji na ~in – na je dre wa ku. Pro }i kroz Ko rint,

Dar da ne le i Bos for, ob u ~a va ti se i na u ~i ti mno ge stva ri u prak si na

mo ru, za wih je bi lo iz van red no is ku stvo, pri ~e mu su se ti mom ci od -

li~ no po ka za li – re kao je za „Od bra nu“ ka pe tan kor ve te Sve ti slav

[o {ki} iz Voj ske Sr bi je, ko ji je na ovom kr sta re wu vo dio ~e tvo ri cu

ka de ta Voj ne aka de mi je iz Be o gra da – Smer po mor stvo.

– Stu den ti su se ob u ~a va li za du ̀ no sti kor mi la ra, po mo} ni ka

ofi ci ra pa lub ne slu ̀ be u vo ̀ wi, ima li su svo je du ̀ no sti to kom

plo vid be bro da. Na rav no, i ti me {to su oba vqa li brod ske ra do ve,

je dri li, ra di li u sna sti, na u ~i li su ono {to tre ba – naj o snov ni ju i

naj po treb ni ju obu ku za jed nog po mor ca, od no sno bro da ra ko ji na ma

tre ba na re ka ma – is ta kao je [o {ki}, do da ju -

}i da je na stav ni plan i pro gram pred -

vi |en za kr sta re we ka de ta iz Voj ske

Sr bi je u pot pu no sti re a li zo van.

Za jed ni~ ko pu to va we na

{kol skom bro du „Ja dran“

po ~e tak je do bre sa rad we,

ko ju tre ba na sta vi ti, ka ko

su na gla si li svi u~e sni ci

kr sta re wa.

Si ni {a LU KO VI]

Na kr sta re wu su pr vi put, uz pri pad ni ke Mor na ri ce Cr ne Go re,

„Ja dra nom“ plo vi li i pri pad ni ci mor na ri ca i re~ nih flo ti la

Ita li je, Gr~ ke, Ru mu ni je, Al ba ni je, Sr bi je i Slo ve ni je.

– Kr sta re we je re a li zo va no iz u zet no uspje {no. Svi ~la no vi

po sa de, ofi ci ri ka de ti, stu den ti i osta la li ca is ka za li su pu no za -

la ga we, ta ko da mo ̀ e mo za kqu ~i ti da je za da tak uspe {no za vr {en –

oce nio je naj sta ri ji ofi cir na kr sta re wu, ko man dant Mor na ri ce

VCG, ka pe tan boj nog bro da Raj ko Bu la to vi}.

„Ja dran“ je, pod ko man dom ka pe ta na kor ve te Pre -

dra ga Su pi }a, na kr sta re we ka Gr~ koj, Tur skoj i Ru -

mu ni ji is plo vio 20. ju na iz Tiv ta, a u na red nih 25

da na pre plo vio je vi {e od 2.000 na u ti~ kih mi qa

vo da ma Ja dran skog, Jon skog, Egej skog, Mra mor nog

i Cr nog mo ra. Pri tom je po se tio lu ke Istam -

bul u Tur skoj, Kon stan ca u Ru mu ni ji i Pi rej u

Gr~ koj.

Pri po vrat ku je dre wak se za dr ̀ ao

kod gr~ kog ostr va Krf, gde je po sa da, po

po mor skom ce re mo ni ja lu i spu {ta -

wem ve na ca u mo re, oda la po ~ast

srp skim voj ni ci ma stra da lim u

Pr vom svet skom ra tu i sa hra -

we nim u „Pla voj grob ni ci“

kod Kr fa. Po {ta je oda ta

i cr no gor skim do bro -

Po ~ast srp skim rat ni ci ma

„Ja dra nom“ su plo vi li bu du }i ofi ci ri Re~ ne flo ti le Voj -

ske Sr bi je, stu den ti Vla dan Traj ko vi}, Alek san dar Mi lu ti no -

vi}, Ni ko la Bo gi }e vi} i Alek san dar Jo va no vi}.

Pri li kom oda va we po {te srp skim rat ni ci ma, ko ji po ~i -

va ju u „Pla voj grob ni ci“ kod Kr fa, stu dent Ni ko la Bo gi }e vi}

re ci to vao je pe smu „Staj te, ga li je car ske“, na kon ~e ga su u mo re

kod ostr va Vi do spu sti li ve nac.

Ka pe ta nu kor ve te Sve ti sla vu [o {ki }u, ko ji je vo dio na -

{e stu den te, ovo je {e sto kr sta re we „Ja dra nom“. On is ti ~e da

je mul ti na ci o nal na po sa da bro da do bro ra di la, pri ~e mu su

pri pad ni ci Voj ske Sr bi je da li zna ~a jan do pri nos.

29

Za vr {en upis pr ve kla se

stu de na ta Vi so ke {ko le VMA

U Vi so koj {ko li VMA za vr {en je upis pr ve kla se stu de na ta ko -

ji su po lo ̀ i li pri jem ni is pit i is pu ni li sve uslo ve pred vi |e ne kon -

kur som za pri jem na pr vu go di nu stu di ja me di ci ne.

De set de vo ja ka i osam mla di }a, bru co {e Vi so ke {ko le VMA,

pri li kom upi sa po zdra vio je na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr

Mi o dra ga Jev ti} i po ̀ e leo im uspeh u stu di ra wu.

Aka de mik pu kov nik prof. dr Mi o drag ^o li}, za stup nik de ka na

Vi so ke {ko le VMA, ~e sti tao je bru co {i ma i iz ra zio o~e ki va we da

}e oni jed nog da na bi ti uspe {ni le ka ri ko ji }e do stoj no re pre zen -

to va ti srp sku me di ci nu i slu ̀ i ti zdra vqu.

Bu du }i da }e to kom {ko lo va wa ima ti sta tus voj nih li ca, stu -

den ti Vi so ke {ko le VMA }e pre po ~et ka na sta ve iz pred me ta pr ve

go di ne stu di ja me di ci ne, u pe ri o du od 1. do 25. sep tem bra, pro }i

voj no stru~ nu obu ku, kon ci pi ra nu ta ko da se stu den ti oba ve ste o spe -

ci fi~ no sti ma voj ne or ga ni za ci je i ovla da ju zna wi ma i ve {ti na ma

neo p hod nim za da qi tok {ko lo va wa.

Sa rad wa sa Kon gre snom

bi bli o te kom iz Va {ing to na

Mi li {a Pe tro ni je vi} iz Kon gre sne bi bli o te ke u Va {ing to nu,

iz u zet no za slu ̀ an za uspe {nu sa rad wu VMA sa naj po zna ti jom svet -

skom bi bli o te kom ko ja je za po ~e la pre osam go di na, po se tio je VMA.

Za hva qu ju }i toj sa rad wi, stru~ na bi bli o te ka VMA je iz Kon -

gre sne bi bli o te ke u Va {ing to nu do bi la vi {e sto ti ne naj zna ~aj ni -

jih mo no graf skih pu bli ka ci ja iz svih obla sti me di ci ne, far ma ci je

i sto ma to lo gi je, a re zul ta ti i pu bli ka ci je na {ih stru~ wa ka na {le

su svo je me sto u va {ing ton skoj bi bli o te ci.

VMA je tre nut no je di na in sti tu ci ja u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe

sa ko jom Kon gre sna bi bli o te ka odr ̀ a va raz me nu stru~ ne li te ra tu re.

Obo ga }i va we bi bli o te~ kog fon da VMA naj no vi jim iz da wi ma i ka pi -

tal nim de li ma bi o me di cin ske stru ke i na u ke, na {oj stru~ noj bi bli o -

te ci omo gu }u je li der sku po zi ci ju u Sr bi ji, ali i iz van we nih gra ni ca.

Za hva qu ju }i Mi li {i Pe tro ni je vi }u na do sa da {wem an ga ̀ o -

va wu i sprem no sti da po mog ne svo joj ze mqi, na ~el nik VMA ge ne -

ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} is ta kao je da je zna we ko je je

kroz stru~ ne pu bli ka ci je sti glo iz Kon gre sne bi bli o te ke, is ko ri -

{}e no na pra vi na ~in, za do bro bit onih ko ji ma je me di cin ska po -

mo} bi la neo p hod na, kao i da }e bi ti ulo ̀ e no u bu du} nost srp ske

me di ci ne, jer }e ta stru~ na li te ra tu ra bi ti na ras po la ga wu stu -

den ti ma voj ne me di ci ne ko ji }e se {ko lo va ti u VMA.

zdravstvo

Rad Di jag no sti~ ko-

-po li kli ni~ kog cen tra

Za pr vih {est me se ci ove go di ne u Di jag no sti~ ko-po li kli ni~ kom

cen tru (DPC) VMA ura |e no je ukup no 160.888 spe ci ja li sti~ kih pre -

gle da i 45.985 raz li ~i tih slo ̀ e nih di jag no sti~ kih in ter ven ci ja za

am bu lant ne pa ci jen te.

Shod no ka te go ri ji osi gu ra wa, od ukup nog bro ja iz vr {e nih uslu -

ga kod voj nih osi gu ra ni ka ura |e no je 130.412 spe ci ja li sti~ kih pre -

gle da i 32.311 di jag no sti~ kih in ter ven ci ja. Broj spe ci ja li sti~ kih

pre gle da u pre po dnev nom ra du za ci vil ne osi gu ra ni ke sa upu tom RZ -

ZO do sti gao je 30.476, a di jag no sti~ kih in ter ven ci ja 13.674.

– Po me nu ti re zul ta ti po tvr |u ju ve li ko po ve re we voj nih i ci -

vil nih osi gu ra ni ka u kva li tet, eks pe di tiv nost i bez bed nost na {ih

pre gle da i in ter ven ci ja – ka ̀ e na ~el nik DPC VMA pu kov nik prof.

dr \o ko Mak si}.

U Cen tru za dnev nu hi rur gi ju (CDH) ura |e no je 3.598 hi rur -

{kih in ter ven ci ja, od to ga su 582 ima le ka rak ter ope ra ci ja iz do -

me na jed no dnev ne hi rur gi je. Ima ju }i u vi du pred no sti hi rur {kog

le ~e wa u CDH (re |e in fek ci je, trom bo em bo lij ske kom pli ka ci je, i

sl.) , pla ni ra se pro {i re we CDH VMA, do dat no opre ma we i ka -

drov sko oja ~a we.

U am bu lan ti za di ja spo ru i do pun sko pri vat no osi gu ra we pre -

gle da na su 1.202 pa ci jen ta, ko ji su svo je pre gle de na vre me za ka za li

pre ko In ter ne ta ili te le fo nom.

Uvo |e wem soft ve ra za za ka zi va we pre gle da u pre po dnev nom i

do pun skom ra du, te pu {ta wem u rad no vog kol-cen tra, pa ci jen ti ma

iz ze mqe i ino stran stva da ta je mo gu} nost da za ka ̀ u spe ci ja li sti~ -

ki pre gled, ili ne ku di jag no sti~ ku in ter ven ci ju po upu tu iza bra nog

le ka ra.

Po rast bro ja akut nih

tro va wa gqi va ma

Uo ~en je zna ~a jan po rast bro ja akut nih tro va wa gqi va ma. Od

1. ju la u Kli ni ci za ur gent nu i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju Cen tra za

kon tro lu tro va wa (CKT) VMA ho spi ta li zo va no je 20 pa ci je na ta sa

akut nim tro va wem.

Ina ~e, pod poj mom otrov ne gqi ve pod ra zu me va ju se sve one vr -

ste ko je u or ga ni zmu iza zi va ju pa to lo {ke pro me ne i o{te }e wa or ga na.

Ne ke od wih iza zi va ju bla ge re ak ci je kao {to su bo lo vi u tr bu hu, mu~ -

ni na, po vra }a we ili aler gij ske re ak ci je ko je su pro la zne, ali po sto -

ji i je dan broj vr sta ko je iza zi va ju mno go ozbiq ni ja o{te }e wa i smrt.

Otrov nost gqi va mo ̀ e se ta~ no utvr di ti sa mo he mij skom ana li zom.

Po re ~i ma prof. dr Sla vi ce Vu ~i ni}, na ~el ni ka Kli ni ke za ur -

gent nu i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju CKT, go di {we se zbri ne pre ko 3.500

pa ci je na ta, a uo ~a va se kon stan tan trend po ra sta ovog bro ja. Ta ko je

za pr vih {est me se ci ove go di ne zbri nu to 2.245 pa ci je na ta.

U gru pi ho spi tal no le ~e nih pa ci je na ta do mi nan tan uzro~ nik

tro va wa su le ko vi – 57 po sto, za tim ku} na he mi ja i in du strij ske

he mi ka li je – 10, ko ro ziv ne ma te ri je – 9, pe sti ci di – 8 pro ce na ta,

dok su osta li uzro~ ni ci tro va wa za stu pqe ni u ma wem pro cen tu.

Pripremila E. RISTANOVI]

poligonJ e d i n i c e ^ e t v r t e b r i g a d e n a P a s u q a n s k i m l i v a d a m a

Realna takti~ka pretpostavka,

te raspored i vrsta meta omogu}ili su

potpuno sagledavawe takti~ke

i vatrene osposobqenosti vojnika

i stare{ina vrawske brigade.

Pogo|eno je 80 odsto od 250

postavqenih meta i ciqeva, {to

pokazuje da su stare{ine osposobqene

za komandovawe, a profesionalni

vojnici i vojnici na sluèwu vojnog

roka vatreno i takti~ki obu~eni

za zadatke u borbi.

Sastavi Kopnene vojske istrajavaju u opredeqewu da teì{te

wihovog rada bude obuka pripadnika, odnosno da jedinice

{to vi{e borave na terenu i izvedu brojne ve`bovne ak-

tivnosti. Kolektivnom obukom pripadnika jedinica êtvrte

brigade Kopnene vojske, kojom komanduje brigadni general

Milosav Simovi}, zavr{eno je osposobqavawe u prvoj polovini

godine, a sli~ni zadaci nastavi}e se i u septembru. I tada }e se

zna~ajna pa`wa posvetiti kolektivnoj obuci jedinica za namenske

zadatke, to jest osposobqavawu profesionalnih vojnika za fun -

kci onalne du`nosti, jer je poznato da je veliki broj profesional-

nih vojnika primqen 2009. godine u sastave Kopnene vojske.

Pripadnici êtvrte brigade izveli su na Intervidovskom

poligonu „Pasuqanske livade”, 17 takti~kih uve`bavawa i 12 tak-

ti~kih ve`bi sa bojnim ga|awima artiqerijskih, oklopnih i

pe{adijskih sastava. Realna takti~ka pretpostavka i dobro

pripremqena metna situacija omogu}ile su realno sagledavawe

takti~ke i vatrene osposobqenosti vojnika i stare{ina vrawske

brigade. Pogo|eno je 80 posto od 250 postavqenih meta i ciqeva,

{to pokazuje da su stare{ine osposobqene za komandovawe, a

profesionalni vojnici i vojnici na sluèwu vojnog roka vatreno

i takti~ki obu~eni za zadatke u borbi.

Prema re~ima na~elnika [taba ̂ etvrte brigade potpukovnik

Boìdara Peji}a, u~esnici logorovawa nisu imali zdravstvenih

problema, a tehnika koja se na ve`bi koristila bila je ispravna.

Zbog zalagawa pripadnika jedinice ostvarili smo sve planirane

aktivnosti. Kqu~ uspeha bio je i u dobroj pripremi sastava pre

dolaska na teren. Takva obuka jeste zna~ajna jer se u realnim

uslovima dobro vidi ko koliko moè, zna i ume i koliko je uloìo

u sopstveno i osposobqavawe jedinice.

– Treba ista}i kvalitetno komandovawe zamenika komandan-

ta 41. pe{adijskog bataqona potpukovnika Budimira Pe{i}a,

starijeg vodnika prve klase Predraga Vasovi}a, koji je efikasno i

stabilno vodio raketu na polo M-83, zatim, precizna dejstva

minobaca~kog odeqewe 82 milimetara, kojim je koman-

dovao stariji vodnik Igor Trajkovi}, ali i savr{enu di-

namiku nastupawa i uspeh vatre tenkovske posade – pot-

poru~nika Aleksandra Tasi}a, vojnika Milo{a Marko -

vi}a i razvodnika Milana Petrovi}. Vatreno kr{tewe, u

ulozi izvr{ioca ga|awa, imao je na Pasuqanama

komandir minobaca~kog voda 120 milimetara

poru~nik Sa{a Vu~kovi}. Dobrim rezultati-

ma ga|awa potvr|ena je odli~na ospo so bqe -

nost na{ih minobaca~kih jedinica – kaè

potpukovnik Peji}.

Najodgovornije stare{ine Komande

Kopnene vojske pratile su pokrete je-

dinica i dejstva po zadatim metama.

Zabeleìle su dobar takti~ki rad i

odli~ne rezultate vatre automatskih ba-

ca~a granata. Tako|e su konstatovali

razliku u nivou osposo bqenosti izme -

|u profesionalnih vojnika i vojni-

ka na odsluèwu vojnog roka, {to

je posledica duìne wihove obuke,

jer vojnici imaju kratak rok za

ovladavawe vojni~kim ve{ti nama

i pripremu takti~kih ve`bi sa bo-

31

jnim ga|awima. Profesionalni vojnici potvrdili su vrlo dobru

obu~enost.

– Kada je re~ o vatrenoj obuci, u~esnici ve`be pokazali su

vrlo dobru i odli~nu osposobqenost. Takti~ke radwe pojedinih

sastava potrebno je jo{ dogra|ivati. Treba pohvaliti zalagawe

svih pripadnika jedinice, efikasnu realizaciju planiranih

sadr`aja i uspeh vatre, pogotovo streqa~kog voda i pe{adinaca

koji su dejstvovali sredstvima za podr{ku – istakao je pomo}nik

za operacije Kopnene vojske pukovnik @arko Lazarevi}.

Zoran MILADINOVI]

31

P

Obu ka `e na, kan di da ta

za pro fe si o nal ne voj ni ke

Pri pre ma

za do bi ja we

ser ti fi ka ta

o sle uspe {ne op {te voj ne obu ke u Pr vom cen tru za obu ku u

Som bo ru, Du {ka Bog da no vi} iz Be o ~i na, Mir ja na \a ~i} iz

Siv ca, Ma ja Ba wac iz Fu to ga, Su za na Mi li} iz @abqa i

Dra ga na Re sa no vi} iz No vog Sa da, kan di dat ki we za pro fe si o nal -

ne voj ni ke, na sta vi le su stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku za for ma -

cij ske du ̀ no sti u ar ti qe rij sko-ra ket nom di vi zi o nu PVO Pr ve bri -

ga de Kop ne ne voj ske.

Obu ka kan di dat ki wa za du ̀ no sti dis pe ~e ra u Cen tru za va -

zdu {no osma tra we i ja vqa we, ve zi ste, ope ra te ra na sa mo hod nom

ra ket nom oru |u stre la 10M i po slu ̀ i la ca na osma tra~ kom ra da ru

P-15, ko ja tra je {est ne de qa, iz vo di se sva ko dnev no na bor be nim

sred stvi ma, {to je, pre ma re ~i ma bu du }ih pro fe si o nal nih voj ni ka,

ve o ma za ni mqi vo, ali i zah tev no. Sva koj kan di dat ki wi obez be |e -

no je do voq no vre me na i za prak ti~ na uve ̀ ba va wa na bor be nim

si ste mi ma, pa se uspeh obu ke ne do vo di u pi ta we.

Dra ga ni Re sa no vi}, do ne dav no sa o bra }aj nom teh ni ~a ru, i

Su za ni Mi li}, tr gov cu, ~i ji su o~e vi pro fe si o nal na voj na li ca,

po sao u uni for mi ni je stran. Ma ja, Mir ja na i Du {ka su se za po -

ziv pro fe si o nal nog voj ni ka opre de li le pr ven stve no zbog si gur -

nog po sla.

Ka da za vr {e obu ku, o~e ku je ih po la ga we stru~ nog is pi ta. Uko -

li ko bu du uspe {ne do bi }e ser ti fi kat i ste }i pra vo da pot pi {u

ugo vor o ra du u Voj sci Sr bi je na od re |e no vre me.

Pre ma re ~i ma ko man dan ta di vi zi o na ma jo ra Dar ka Cr qe -

ni ce, na osno vu do sa da {weg ra da i za la ga wa mo ̀ e se o~e ki va ti

da kan di dat ki we uspe {no okon ~a ju stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu -

ku, po lo ̀ e pred vi |e ne is pi te, {to je pred u slov za an ga ̀ o va we u

je di ni ci PVO.

B. M. PO PA DI]

P

P r e v e n t i v n o - m e d i c i n s k a z a { t i t a

u K o p n e n o j z o n i b e z b e d n o s t i

sa lica mesta

1. avgust 2009.32

Epidemiolo{ka

straào ja ve pti ~i jeg i mek si~ kog gri pa skre nu le su pa ̀ wu jav no sti na zna -

~aj pre ven tiv no-me di cin skih usta no va, ko je se bo re pro tiv po zna tih

i ne po zna tih vi ru sa i sli~ nih uzro~ ni ka bo le sti. Jed na od naj zna -

~aj ni jih pre ventiv no-me di cin skih usta no va u Voj sci Sr bi je jeste 19.

za vod za pre ven tiv no-me di cin sku za {ti tu (ZPMZ) iz Ni {a. We go vi

pri pad ni ci, na pro sto ru ju go i sto~ ne Sr bi je, ne pre kid no pra te hi gi jen -

sko-epi de mi o lo {ku si tu a ci ju, stal no kon tro li {u spro vo |e we hi gi jen sko-

pro fi lak ti~ kih me ra, pre gle da ju vo du, hra nu i bi o lo {ki ma te ri jal, te

li ca ko ja ra de u po seb nim uslo vi ma. Uz to spro vo de dez in fek ci ju, de ra -

ti za ci ju i dez in sek ci ju (DDD) u je di ni ca ma i usta no va ma Voj ske, ali i

osta le za dat ke u obla sti pre ven tiv no-me di cin ske za {ti te voj nih ko lek -

ti va. Spro vo |e we ta kvih me ra po seb no je zna ~aj no u Kop ne noj zo ni bez -

bed no sti, gde Za vod nad zi re 18 ba za.

Briga za qude

Po zna to je da ad mi ni stra tiv na li ni ja pre ma Ko sme tu pred -

sta vqa svo je vr stan bez bed no sni ri zik, zbog ~e ga je neo p hod no

da spe ci fi~ ne za dat ke na tom pro sto ru iz vr {a va ju psi ho fi -

zi~ ki do bro pri pre mqe ni pro fe si o nal ci. Ma we se zna da

ote ̀ a ni uslo vi ì vo ta i ra da uti ~u na po ja vu ri zi ka za

zdra vqe i na me }u po tre bu wi ho ve eli mi na ci je ili svo -

|e wa na naj ma wu me ru.

– Bri ga za qu de i o~u va we zdra vqa pri pad ni ka

Voj ske Sr bi je bi la je i osta je na {a naj ve }a oba ve za.

Za to Kop ne na zo na bez bed no sti pred sta vqa i ve li ki

pre ven tiv no-me di cin ski iza zov. U pro te klih de se tak

go di na in ten ziv nog te ren skog ra da sa gle da li smo pro -

ble me, ko ji, svo jim obi mom i slo ̀ e no {}u, zah te va ju sve

ve }e an ga ̀ o va we pre ven tiv no-me di cin skih rad ni ka – ka -

è ko man dant 19. ZPMZ pu kov nik Mi li sav Sta no je vi}.

Pr vi pro blem pred sta vqa snab de va we hi gi jen ski is -

prav nom vo dom za pi }e i do tur ì vot nih na mir ni ca. Voj ni

objek ti kon tej ner skog ti pa raz me {te ni su du` ad mi ni stra tiv -

ne li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji, a na la ze se naj ~e {}e na

pla nin skom pod ru~ ju, da le ko od ve }ih na se qa i sa vre me nih ko -

mu ni ka ci ja. Od su stvo ko mu nal ne in fra struk tu re ote ̀ a va vo -

do snab de va we, {to uslo vqa va da se hi gi jen ski is prav na i hlo -

ri sa na vo da do pre ma na ba ze au to ci ster na ma ili obez be |u je

lo kal nim vo do za hva ti ma. Ose tqiv i od go vo ran po sao dez in -

fek ci je vod nih obje ka ta i re zer vo a ra za ~u va we vo de oba -

vqa ju stru~ wa ci i teh ni ~a ri hi gi jen skog ode qe wa Za vo da,

ko ji su, na taj na ~in, to kom pro {le go di ne, na pri mer, ospo -

so bi li de se tak obje ka ta i ta ko znat no po boq {a li uslo ve

za odr ̀ a va we li~ ne i ko lek tiv ne hi gi je ne i ukup ni ì vot ni

stan dard sta re {i na i voj ni ka na ba za ma.

U okvi ru sa ni tar nog nad zo ra, spe ci ja li sta hi gi je ne

pot pu kov nik No vi ca Ni ko lov i hi dro in ̀ i wer @ar ko Sa -

vi} po seb nu pa ̀ wu po kla wa ju dez in fek ci ji do tra ja lih ci -

ster ni za vo du. Sto ga se dez in fek ci ja oba vqa ~e {}e ne go

{to je to uo bi ~a je no. Ume sto na {est me se ci, vo da se {a qe

na ana li zu sva kog me se ca, ka ko bi se la bo ra to rij sko sta we

{to re dov ni je pra ti lo.

– Na la zi su do bri, ali i da qe pa ̀ qi vo vo di mo evi den -

ci ju kre ta wa re zi du al nog hlo ra, ~i ja ko li ~i na go vo ri o bak -

te ri o lo {koj is prav no sti vo de – is ti ~e pot pu kov nik Ni ko lov.

Nema pokazateqa da je pove}ana

u~estalost oboqewa na prostoru

Kopnene zone bezbednosti,

ali je jasno da postoje uslovi

za nastanak epidemija

– stalni boravak

jedinica na

otvorenom,

patrolirawa,

spavawe u

zemunicama

i ostali vojni~ki

zadaci vi{estruko

uve}avaju

mogu}nost zaraze.

Stru~waci

iz 19. zavoda

za preventivno-

-medicinsku za{titu

preduzimaju potrebne

mere kako bi

eliminisali

ili smawili rizike

po zdravqe qudi.

33

Ba ze ima ju pro fe si o nal ne ku va re, pa se ukus pri pre mqe ne hra -

ne ne do vo di u pi ta we. Pro blem mo ̀ e da pred sta vqa tran sport ì -

vot nih na mir ni ca, po {to se do ve }i ne ba za mo ̀ e do }i is kqu ~i vo te -

ren skim vo zi li ma i ne po sto je uslo vi za ko ri {}e we na men skih kli -

ma ti zo va nih vo zi la. Za to ~ak i ne znat ni hi gi jen ski pro pu sti pri skla -

di {te wu, pa ko va wu ili pre vo zu ̀ i vot nih na mir ni ca, mo gu do ve sti do

wi ho ve kon ta mi na ci je, a ti me i ugro ̀ a va wa zdra vqa ko ri sni ka. Ri -

go ro znim i ~e stim kon tro la ma svih onih ko ji su u kon tak tu sa na mir -

ni ca ma, ma ga cin skog pro sto ra, ro ko va upo tre be i ~i sto }e vo zi la,

te ̀ i se svo |e wu ri zi ka za ga |e wa hra ne na naj ma wu mo gu }u me ru. Pot -

pu kov nik Ni ko lov sma tra da tre ba u~i ni ti do dat ne na po re ka ko bi

se obez be di li qud ski i ma te ri jal ni ka pa ci te ti lo gi sti ke, od no sno

da bi ona ba ze snab de va la pre ma pro pi si ma i zah te vi ma pre ven tiv -

ne slu ̀ be, a ne da to pri pad ni ci ba za sa mo stal no ~i ne.

Stop epidemijama

Pre ma na vo di ma ko man dan ta 19. za vo da pu kov ni ka Mi li sa va

Sta no je vi }a, epi de mi o lo {ka si tu a ci ja u Kop ne noj zo ni bez bed no sti

je slo ̀ e na, ali u woj ne ma ja snih po ka za te qa da je po ve }a na u~e sta -

lost obo qe wa i uslo va za na sta nak epi de mi ja. Na te ri to ri ji Kop ne -

ne zo ne de ce ni ja ma una zad po sto ja la su à ri {ta bo le sti, po put he -

mo ra gij ske gro zni ce, lajm ske bo le sti i be sni la. Raz me {ta jem je di ni -

ca i iz grad wom ba za u ne na se qe nim, {um skim pod ru~ ji ma, pri pad ni -

ci Voj ske i po li ci je u{li su u pri rod na sta ni {ta za ra ̀ e nih ì vo ti -

wa. Stal ni bo ra vak na otvo re nom, pa tro li ra wa, spa va we u ze mu ni -

ca ma i dru gi voj ni po slo vi vi {e stru ko uve }a va ju mo gu} nost za ra ze.

Ta ko je pre ne ko li ko go di na iz bi la epi de mi ja mi{ je gro zni ce me |u

pri pad ni ci ma @an dar me ri je u bli zi ni se la âr, dok je na osta lim

lo ka ci ja ma bi lo po je di na~ nih slu ~a je va obo le va wa od te bo le sti.

Glo da ri su je di ni re zer vo a ri vi ru sa, iza zi va ~a he mo ra gij ske

gro zni ce, pa je wi ho vo su zbi ja we naj va ̀ ni ja me ra pre ven ci je. Epi de -

mi o lo zi i eki pe za DDD in ten ziv no ra de u Kop ne noj zo ni na ot kri va -

wu à ri {ta i uni {ta va wu glo da ra i in se ka ta. Tim, ko jim ru ko vo di

sta ri ji vod nik De jan @iv ko vi}, go di {we iz ve de de ra ti za ci ju i dez -

in sek ci ju na 600.000 kva drat nih me ta ra. Ni je do voq no de ra ti za ci ju

spro vo di ti sa mo u voj nim objek ti ma, ve} se mo ra ob u hva ti ti i oko li -

na. ̂ e sto su to dvo ri {ta, sta je i ku }e lo kal nog sta nov ni {tva. Za to je

eki pa za DDD do bro po zna ta gor {ta ci ma i sto ~a ri ma ko ji ì ve u

Kop ne ne zo ni bez bed no sti. Eki pa ma jo ra Go ra na Kr sti }a sve epi de -

mi o lo {ki nad zi re i kon tro li {e i od go vor na je za zdrav stve no zbri -

wa va we obo le lih. Znat nu pa ̀ wu po sve }u ju po zna va wu po stu pa ka pri -

li kom uje da zmi ja ili kr pe qa. „Osnov pre ven ti ve je” – ka ̀ e ma jor

Kr sti} – „da onaj ko je na ba zu do {ao zdrav, zdrav iz we i ode”.

Pu kov nik Mi li sav Sta no je vi} na vo di pro ble me zbog ne do voq -

no po zna te epi de mi o lo {ke si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji. Ci vil ne

i voj ne pre ven tiv ne me di cin ske usta no ve ve} de se tak go di na ne do -

bi ja ju zva ni~ ne po dat ke o {i re wu za ra znih bo le sti na Ko sme ta. ê -

sto su in for ma ci je o ne u o bi ~a je nim epi de mi o lo {kim de {a va wi ma

na Ko so vu ne pot pu ne i neo d go va ra ju }e, po put epi de mi je tu la re mi je i

me nin go en ce fa li ti sa. Pri hva ta ju }i te po dat ke sa re zer vom, pri -

pad ni ci Za vo da za pre ven tiv no-me di cin sku za {ti tu, ipak, ne pre -

kid no spro vo de „epi de mi o lo {ku stra ̀ u” du` ad mi ni stra tiv ne li ni -

je, po {to vi ru si i bak te ri je ne po zna ju gra ni ce, na ci o nal nost, ver -

sko ili po li ti~ ko opre de qe we.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Sta re {i ne i pro fe si o nal ni voj ni ci ba ze „Gr li}”, uda qe -

ne dva de set ki lo me ta ra od Me dve |e, obez be |u ju de vet ki lo me -

ta ra ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko sme tu, od Kri vog dr ve ta

do Mar ko vog vi sa.

– Eki pe 19. za vo da za pre ven tiv no-me di cin sku za {ti tu

pru ̀ a ju nam dra go ce nu po mo}, ta ko da smo uvek si gur ni ji po sle

wi ho vog od la ska. Wi ma mo ̀ e mo za hva li ti {to do sa da ni smo

ima li ve }ih obo qe wa i po ja vu za ra za – ka ̀ e ko man dir ba ze

po ru~ nik Sa {a Traj ko vi}.

Pomo}

Obe le ̀ en Dan

Dru ge bri ga de

Dru ga bri ga da Kop ne ne voj ske, dru gi put od svog osni va wa, obe -

le ̀ i la je u ka sar ni „Rib ni ca“ u Kra qe vu, Dan je di ni ce –12. jul.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li na ~el nik Ra {kog uprav nog okru -

ga Ma te ja Mi ja to vi}, pred stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va, MUP-a,

Srp ske pra vo slav ne cr kve, usta no va i or ga ni za ci ja gra da Kra qe va

i po ro di ce po gi nu lih pri pad ni ka Voj ske.

Ko man dant bri ga de bri gad ni ge ne ral Vi do je @iv ko vi}, na kon

po zdrav nog go vo ra, naj bo qim sta re {i na ma, ci vil nim li ci ma i voj -

ni ci ma uru ~io je na gra de i pri zna wa.

Z. M.

Spomenik junacima

U cen tru Kla do va, 11. ju la ot kri ve no je Spo men-obe le` je po -

gi nu lim pri pad ni ci ma Voj ske Ju go sla vi je i Mi ni star stva unu tra -

{wih po slo va Sr bi je u ra to vi ma od 1991. do 1999. go di ne. Na spo -

me ni ku su ukle sa na ime na de se to ri ce po gi nu lih su gra |a na, Zlat ka

Ma rin ko vi }a, De ja na Mi loj ko vi }a, Sve to mi ra Mi haj lo vi }a, De ja na

Ra doj ~i }a, Pre dra ga Ko na ko vi }a, Sr |a na Mi li vo je vi }a, Ra de ta

An to ni }a, Mi o dra ga Mla de no vi }a, Dra ga na Br ~e re vi }a i Dra gu ti -

na Bu gar ~e vi }a.

Spo men-obe le` je ot krio je pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne

Kla do vo Ra do van Are ̀ i na.

Rod bi na, pred stav ni ci op {ti ne i bo ra~ kih or ga ni za ci ja, po -

tom su oda li po {tu po gi nu li ma i na spo me nik po lo ̀ i li cve }e.

Or ga ni za tor ak ci je na po di za wu Spo men-obe le` ja pa lim bor -

ci ma bio je Op {tin ski od bor Sub no ra Kla do vo, pred vo |en pred -

sed ni kom Ne boj {om Sto ja no vi }em.

Z. P.

1. avgust 2009.

Pe ro od pet

de ceni ja

V l a d i m i r V l a d a R i s t i } , d o a j e n v o j n o g n o v i n a r s t v a

Ia ko {ko lo van da bu de

ofi cir, on da {wi po ru~ nik

Vla di mir Ri sti}, oti snuo se

ra nih pe de se tih u vo de

ar mij skog `ur na li zma, gde je

br zo spo znao da je to pro fe si ja

ko ja zah te va ogrom nu ener gi ju,

ne is crp nu in spi ra ci ju i

sve pri sut nu strast. Oblast

na u ke i teh ni~ kih do stig nu }a

osli kao je ne iz bri si vim

tra go vi ma pe ra, ra do ~i ta nim

i vi so ko ce we nim tek sto vi ma,

feq to ni ma, ko men ta ri ma,

kwi ga ma... Od re dak ci je

„Na rod ne ar mi je”, „Fron ta”,

„Voj no teh ni~ kog gla sni ka”

do da nas ka da je po u zdan

sa rad nik „Od bra ne” i sport ski

di rek tor re li ja „Ka ra van

pri ja teq stva”. Za no vi na ra

ka kav je Vla da Ri sti}

ne po sto je le tar gi~ ni

pen zi o ner ski da ni ve} no vi

iza zo vi, kao do kaz ka ko

pro fe si ja op sta je u ~o ve ku

i du go tra je.

P

obim nu gra |u. Uju tru su ga ~e ka li u re dak ci ji

„Za do mo vi nu”. Za tr pan sil nim {lajf na ma

tek sta, ured nik \or |e Ma ni} uhva tio se za

gla vu re kav {i Vla di da za ob ja vqi va we sve -

ga {to je na pi sao tre ba sko ro ce la no vi na.

Na rav no, tekst je „pre kro jen”, ve {to ure |en

i ob ja vqen de lom i na na slov noj stra ni vo -

de }e voj ne no vi na „Na rod na ar mi ja”. Ima

to me rav no pe de set go di na...

Krat ku ko man dir sku ka ri je ru, okon ~a -

nu ga {e wem je di ni ce ko ja se sta ra la o teh -

ni ci na voj nom ae ro dro mu, po ru~ nik Ri sti}

do ~e kao je s ra do {}u zbog no vog, du go è -

qe nog po ~et ka u no vin skoj re dak ci ji. Na ta -

kav raz voj do ga |a ja uti cao je ta da {wi ka -

pe tan Ivo Ma to vi}, da nas no vi nar ski

bard i ugled ni pu bli ci sta. Vla da ga po mi -

we s ve li kim po {to va wem i za hval no {}u

{to ga je usme rio pre ma broj noj i uti caj noj

re dak ci ji glav ne voj ne no vi ne „Na rod na

ar mi ja”. U to vre me bro ja la je da nas ne za -

mi sli va 84 no vi na ra.

Crvene ~arape u suzama

Kao mla di no vi nar ra dio je sve ono

kroz {ta se mo ra pro }i na po ~et ku ka ri je -

re, s tim {to je po ha |ao i no vi nar sko-di -

plo mat sku {ko lu, ka ko se zva la u to vre me.

Na rav no, pam ti naj te ̀ e i naj lep {e tre nut -

ke, le po te i is ku {e wa za na ta. Pr vu ve li ku

gla vo bo qu za dao mu je ured nik Ili ja To mi},

ko ji je s gor ~i nom pri me tio ka ko je dan broj

sta re {i na u „es-em-be” uni for mi no si ~a -

ra pe ra znih bo ja, ~ak i dre ~a vo cr ve ne.

Tra ̀ io je od Vla de o{tar ko men tar u ko me

}e da „ople te” po ne do li~ nom po na {a wu.

Rok je bio kra tak, a za da tak ozbiq no

in to ni ran. Osa mio se Vla da u no vi nar -

skom bok su gde je zo ru do ~e kao nad tek stom

s ko jim je vo dio ce lo no} nu bit ku. Uju tru je

ured nik pro ~i tao ko men tar i krat ko re kao

da je pro ma {io. Ni dve no ve ver zi je mu ni -

su bi le po vo qi. Pr vi i po sled wi put u ka -

ri je ri ose tio je su ze u o~i ma...

35

o zna tu kri la ti cu da je „no vi nar stvo

naj lep {a pro fe si ja pod uslo vom da se

na pu sti na vre me”, mno gi pe ru oda ni

qu di pri hva ti li su sa sim pa ti ja ma,

ali ni ka da do kra ja. Bo qe re ~e no, we-

nu (pre)po ru ku ka ko je ener gi ju, zdra vqe i

vre me bo qe utro {i ti na ne {to ma we zah tev -

no, a za hval ni je, sva ka ko. Na rav no, ni je za -

me ri ti qu di ma ko ji su oda bra li dru ge pu te ve,

uz po {to va we isti ne da je hra brost (i ri zik)

op sta ti de ce ni ja ma i ve ro va ti do kra ja.

Taj te ̀ i, go to vo is cr pqu ju }i na ~in

stva ra la {tva iza brao je Vla da Ri sti},

pot pu kov nik u pen zi ji, po zna to ime voj nog

no vi nar stva, ~i je pe ro upor no pi {e pet de -

ce ni ja!

Da ro vi tog pro ku pa~ kog gim na zi jal ca

otac Tri fun sa ve to vao je da se upi {e na

Voj no teh ni~ ku aka de mi ju, gde }e ste }i zna -

we i ~in, si gu ran po sao i iz gled nu bu du} -

nost. I sam je bio ~o vek od re da i ra da, no -

sio uni for mu po {tan skog slu ̀ be ni ka, di -

sci pli no van i od go vo ran, pa je u tom du hu

vas pi ta vao de cu. Ta ko se Vla da ob reo u Za -

gre bu i po stao pi to mac 5. kla se Voj no teh -

ni~ ke aka de mi je, Smer ar ti qe ri ja.

Sa mo go di nu da na sta ri ji od we ga bio

je Jo van Ri sti}, po pu lar ni Ri ca, po zna ti

re di teq ko me su bez bed wa ci „i{ ~a~ ka li”

da mu je otac pu kov nik en gle ske voj ske, {to

je u to vre me, za bo ga, bio neo pro stiv greh.

A bio je sja jan pi to mac, pre pun ̀ e qe da po -

sta ne ofi cir. Ta ko su mu isto vre me no na -

ne li ne prav du i u~i ni li uslu gu. Vla da je

dru go vao s Ri com, ure |i vao zid ne no vi ne,

kre i rao pro gra me kul tur nih sa dr ̀ a ja...

Prvi zadatak

Pri vla~ na ma gi ja pi sa ne re ~i la ga no

ga je osva ja la do neo do qi ve è qe da se u

woj oku {a. Na rav no, an ga ̀ o va we na Aka -

de mi ji i krat ki tek sto vi ko je je slao voj nim

li sto vi ma pri me }e ni su i vred no va ni ta ko

da se ubr zo uka za la pri li ka za pra vo do -

ka zi va we.

Ju la 1959. go di ne pla ni ran je ve li ki

omla din ski slet u No vom Me stu, gde }e

pri su stvo va ti deo vi so kog dr ̀ av nog i voj -

nog ru ko vod stva sa pot pred sed ni kom Re pu -

bli ke Alek san drom Ran ko vi }em na ~e lu.

Vla di je sa op {te no da }e pra ti ti do ga |aj u

svoj stvu no vi na ra, a pri log o~e ku ju re dak -

ci je „Na rod na ar mi ja”, od no sno list Pe te

ar mij ske obla sti ko ji se zvao „Za do mo vi -

nu”. Ve li ka od go vor nost, è qa da mu se

ostva ri san i va ̀ nost sku pa, do ne le su mu

ne pro spa va ne no }i.

Sa no vi nar skom akre di ta ci jom, „na o -

ru ̀ an” apa ra tom i be le ̀ ni ca ma, na {ao se

u bli zi ni zna ~aj nih qu di Ju go sla vi je, me |u

hi qa da ma mla dih iz ra znih kra je va ze mqe.

Bri ̀ qi vo je slu {ao Ran ko vi }ev go vor, na -

{i ro ko opi si vao at mos fe ru, raz go va rao sa

sto ti na ma u~e sni ka, pri ku pio ma te ri jal za

feq ton, a ne za ~la nak. Vra tio se na Aka de -

mi ju i po ~eo da pi {e. Pred zo ru za vr {io je

S vre me nom je na {ao pro stor za pi -

sa we o voj noj na u ci i teh ni ci, a is ku stvo je

sti cao od ve} po zna tog Ste va na Kor de, vr -

snog po zna va o ca te obla sti. Na {ao se u

sve tu ve li kih rat nih bro do va, bom bar de -

ra, pod mor ni ca, ko smi~ kih iza zo va...

Na rav no, to kom go di na, sa be le ̀ ni -

com je bo ra vio na ve ̀ ba li {ti ma, po li go -

ni ma, pri su stvo vao ga |a wi ma i ve li kim ma -

ne vri ma. Na jed nom od wih – „Slo bo da 71”,

odr ̀ a nom na Slu wu, na {ao se u ne po sred -

noj bli zi ni Ti ta i ge ne ra la Qu bi ~i }a.

[ta je no vi nar ski nerv, sna la ̀ qi -

vost, upor nost i po sve }e nost pro fe si ji,

Vla da je po ka zao ne bro je no pu ta. U pri li -

ka ma ka da bi mno gi di gli ru ke i vra ti li se

pra zne be le ̀ ni ce, uspe vao je da na |e put

do sa go vor ni ka, po treb ne in for ma ci je, su -

{ti nu, isti nu... Jed na od iza zov nih te ma i

po ̀ eq nih li~ no sti se dam de se tih bio je i

~u ve ni Ni ko la Do bro vi}, pro fe sor ar hi -

tek tu re, pro jek tant po zna te zgra de Ge ne ral -

{ta ba, ru i ni ra ne to kom bom bar do va wa

1999. go di ne. ô vek ni je vo leo hva lo spe ve,

klo nio se jav no sti, no vi na ra... @iveo je po -

vu ~e no, ti ho, od ma rao se naj ~e {}e u Vr wa~ -

koj Ba wi. Sve su to bi li raz lo zi zbog ko jih

ga je bi lo te {ko na }i, a ka mo li pri vo le ti

na raz go vor ko ji }e bi ti ob ja vqen. Ali,

Vla da ne bi bio to {to je ste da se ni je upu -

tio u Vrw ce i kre nuo od ho te la do ho te la,

pan si o na, pre ko ba {ti i par ko va. Ali, nig -

de pro fe so ra. Tek pred ve ~e sa znao je da se

sme stio po da qe od gu ̀ ve i na {ao ga u vre -

me ko je ni je ba{ za ve li ki raz go vor. Vaq da

shva ta ju }i po ̀ r tvo va we i na stup no vi na ra

Vla de Ri sti }a, è qu re dak ci je „Na rod ne

ar mi je” i ulo ̀ e ni trud, pro fe sor Do bro -

vi} na dah nu to je pri ~ao o svom de lu...

Saobra}ajna kultura

Svet ko ji je naj bo qe po zna vao i gde se

naj bo qe sna la zio na {ao je na {i ro kom po -

qu na u ke i teh ni ke. Raz mi cao je we go ve vi -

Tada{wi kapetan Risti} (sa bele`nicom) pored mar{ala Tita i ministra vojnog generala Qubi~i}a

u poseti

1. avgust 2009.36

di ke, po me rao gra ni ce no vih spo zna ja, pru -

ào ~i ta o ci ma ne sa mo in for ma ci ju ve}

pit ki sa dr ̀ aj, uz bu dqi vu pri ~u. Od 1965.

go di ne bio je ured nik te ru bri ke. Uvek je

na sto jao i uspe vao da je obo ga ti, u~i ni za -

ni mqi vi jom. Jed na od no vi na bi la je ru bri -

ka u ru bri ci „De ̀ ur ni teh ni ~ar”, gde su se

mo gli na }i vr ca vi ko men ta ri i ko ri sni sa -

ve ti, mno go po u ka na ma lo pro sto ra.

A tek ka kva je sa mo po sla sti ca za ~i -

ta o ce bi la pri ~a o ~u ve nom so vjet skom ko -

smo na u tu Pa ve lu Po po vi ~u, ko ji se 1975.

go di ne „So ju zom 14” spo jio sa or bi tal nom

sta ni com „Sa qut 3” i plo vio ko smi~ kim

pro stran stvom dve ne de qe. Vla da je raz go -

va rao s wim na ba taj ni~ kom ae ro dro mu, go -

di nu da na po sle pod vi ga i ka ̀ e da je to je -

dan od ne za bo rav nih su sre ta to kom no vi -

nar ske ka ri je re.

ô vek od ini ci ja ti ve i ide je stal no je

smi {qao ne {to no vo, oslu {ku ju }i zah te ve

bri ku „au to mo bi li zam”, u ko joj ni su sa mo

de fi lo va li no vi mo de li ble {ta vih li mu -

zi na, ve} se pre vas hod no raz vi ja la teh ni~ -

ka i sa o bra }aj na kul tu ra. Na rav no, do bar

deo tek sto va od no sio se na voj na vo zi la,

na ~in upo tre be, pro du ̀ e we ve ka, sma we -

we kva ro va, utro {ka go ri va...

Kru na na sto ja wa da se sa dr ̀ aj no vi -

ne pri bli ̀ i ~i ta o ci ma je ste re li „Na rod -

ne ar mi je”, ko ji je po stao tra di ci o na lan i

u voj nim li sto vi ma, a tra je vi {e od tri de -

ce ni je. Da nas je pod okri qem „Od bra ne”,

a we gov sport ski di rek tor je i da qe Vla da

Ri sti}. Re li je me wao ime, mar {ru tu, broj

u~e sni ka i do ne kle sa dr ̀ aj, ali ide ja je

osta la ista – do pri nos bez bed no sti sa o -

bra }a ja, raz voj teh ni~ ke kul tu re, ko le gi -

jal no sti... Uz mno go do bre at mos fe re i po -

zi tiv ne ener gi je, dru ̀ e wa... Ve {ti na pre

br zi ne, ume }e is pred sna ge. Za to je u star -

tu od ba ~e na bi lo ka kva ide ja o brd sko-br -

zin skim tr ka ma, ri zi ku i vra to lo mi ja ma.

To ni ka ko! Re~ je o vo za ~i ma ama te ri ma,

voj nim li ci ma i ci vi li ma, ~la no vi ma wi -

ho vih po ro di ca, ge ne ra ci ja ma ko je su od -

ra sle ~e ka ju }i oku pqa we na re li ju.

Tre ba li re }i da je Vla da vr stan vo -

za~ i sam u~e snik i po bed nik ne ko li ko no -

vi nar skih re li ja na ko ji ma je bio svo je vr -

sni pro mo ter ide je o bez bed no sti sa o bra -

}a ja. U tom sve tlu ne dav no je tu ma ~io no vi

Za kon i ~i ta o ci ma po tan ko ob ja snio we gov

smi sao i su {ti nu.

Ka da se osvr ne iza se be, Vla da vi di

pe de set go di na tra ja wa u no vi nar stvu, a u

ru ci dr ̀ i pe ro sa po zla tom od pet de ce ni -

ja. Od onih pr vih pi to ma~ kih tek sto va, no -

vi na ra po ~et ni ka, pa da qe ured ni ka u „Na -

rod noj ar mi ji” i „Fron tu”, re dak ci ji po -

se b nih iz da wa, glav nog ured ni ka „Voj no teh -

ni~ kog gla sni ka”, au to ra broj nih kwi ga...

ô vek od ide je i ak ci je, uvek u po kre -

tu, na svom pri me ru po ka zu je da pra vi no -

vi nar ni ka da ne ide u pen zi ju. Vre me na i

okol no sti, na zi vi li sto va i ~a so pi sa su se

me wa li, ali je Vla da osta jao isti – jed no -

sta van, sr da ~an, po u zdan...

I re ~e, po sve iskre no, da sve ga ne bi

bi lo, ni ka ri je re ni uspe ha, da ni je imao qu -

bav i po dr {ku ko jom je bio okru ̀ en od pod -

sta na r skog so bi~ ka do ovih da na ka da se po -

no si }er ka ma Ta tja nom, di plo mi ra nim eko -

no mi stom, i Sve tla nom, ma gi strom far ma -

ci je. Sva za slu ga za po ro di~ nu har mo ni ju i

no vi nar ski uspon, pod vla ~i Vla da, pri pa da

su pru zi Zo ri ci, ko ja je ima la raz u me va wa za

~e sta i du ga pu to va wa, no} ni rad, de ̀ ur stva

i on da ka da bi mno gi iz gu bi li str pqe we.

Ro di te qi se s pra vom di ~e uspe si ma

de ce, ali ra dost ko ju do no se unu ci neo pi -

si va je emo ci ja. Ta ko i Vla da ka ̀ e za svo ju

me zi mi cu La u ru, ko ja je na pu ni la 13 go di -

na, a dese to me se~ nog Du {a na de da je na -

zvao – „Sil ni”.

Uz wih i sa wi ma, Vla da }e jo{ du go

no vi nar ski tra ja ti, a de ce ni je ne ka se ni -

ù, ka sni je }e mo ih pre bro ja ti...

Bran ko KO PU NO VI]

Raz vod nik Ja smi na Za fi ri vi}

Voj nik i su di ja

Svet ska fud -

bal ska fe de ra ci ja

(FI FA) do sta vi la je

Fud bal skom sa ve -

zu Sr bi je li stu in -

ter na ci o nal nih

su di ja, a me |u onih

19 ko ji }e pred sta -

vqa ti Sr bi ju, ove

go di ne na la zi se i

pro fe si o nal ni

voj nik vraw ske ê -

tvr te bri ga de KoV

raz vod nik Ja smi na

Za fi ro vi}. Ta ko

su Voj ska Sr bi je i

Vra we do bi li svog

pr vog in ter na ci o -

nal nog su di ju. Ne -

moj te se za ~u di ti

ako je ugle da mo ka -

ko su di i na svet -

skom fud bal skom

pr ven stvu u Ju ̀ noj

Afri ci.

Ne dav no je za Ja smi nu sti glo i vred no

pri zna we u vi du iz bo ra za naj bo qeg stru~ -

wa ka u obla sti spor ta u Vra wu. Do sa da je

na in ter na ci o nal noj sce ni su di la pet pu ta, i

to na utak mi ca ma Li ge {am pi o na za è ne i

kva li fi ka ci ja za svet sko i evrop sko pr ven -

stvo u èn skom fud ba lu. Upra vo na tim me -

~e vi ma u Esto ni ji, Slo va~ koj, Ru mu ni ji, Por -

tu ga li ji i Dan skoj do ka za la je svoj kva li tet.

Ja smi na Za fi ro vi} su |e wem se ba vi

od 2000. go di ne, naj pre na utak mi ca ma

P~iw ske okru ̀ ne li ge, po tom u Ju ̀ no mo -

rav skoj zo ni, a sa da sa pu no uspe ha su di

utak mi ce Srp ske li ge Is tok i Pr ve li ge za

è ne. Ona je bi la i fud ba ler ka èn skog

fud bal skog klu ba Jum ko i ~la ni ca na ci o -

nal ne re pre zen ta ci je. Ba vi la se atle ti kom

i sa pu no uspe ha tr ~a la po lu ma ra to ne i ma -

ra to ne i osva ja la me da qe na tak mi ~e wi ma.

– Du go sam ra di la na to me da po sta -

nem in ter na ci o na lac – ka ̀ e Ja smi na – i

ko na~ no sam do ~e ka la po tvr du da je kva li -

tet va ̀ ni ji od sve ga. Sti ca wem in ter na ci -

o nal nog zva wa imam oba ve zu da odr ̀ im

kon ti nu i tet do brog su |e wa, a sa mim tim i

oprav dam uka za no po ve re we qu di ko ju su na

~e lu Su dij ske or ga ni za ci je i Fud bal skog

sa ve za Sr bi je.

Ja smi na je uspe la da po mi ri èn ski

pol i tra di ci o nal no mu {ka za ni ma wa voj -

ni ka i fud bal skog su di je. Po we nim re ~i ma,

oba po sla ima ju za jed ni~ ke od li ke u vi du

zah te va za do brom fi zi~ kom sprem no {}u, a

uz mno go vo qe i è qe za do ka zi va wem mo gu -

}e je uspe {no funk ci o ni sa ti na oba po qa.

To po tvr |u ju i u ko mand nom vo du 49.

lo gi sti~ kog ba ta qo na ê tvr te bri ga de

Kop ne ne voj ske, gde Ja smi na uspe {no ra di

od sep tem bra pro {le go di ne.

Z. MI LA DI NO VI]

vre me na, raz voj dru {tva, pra te }e po ja ve...

[i re we put ne mre ̀ e i pra va ca, po ve }a we

li~ nog stan dar da i ubr za wa tem pa ì vo ta,

le po se sa gle da va lo u drum skom sa o bra }a -

ju. S jed ne stra ne ve }a mo gu} nost iz bo ra, a

s dru ge pri met ni ras ko rak iz me |u è qa i

stvar no sti, stvo ri li su na ra sta ju }u po tre -

bu za in for ma ci jom. Sve je to Vla da te -

meq no ana li zi rao i na {ao pra vu me ru u

ob ra }a wu ~i ta la~ koj pu bli ci. Ne sa vi si -

ne pro fe sor ske ka te dre, ve} im je ne na me -

tqi vo pru ̀ ao ko ri sno slo vo, tra ̀ io di ja -

log i uva ̀ a vao tu |a is ku stva.

Na tim te me qi ma sup til no je gra dio,

raz vi jao i u~i nio ve o ma po pu lar nom ru -

Na jednoj od mnogih ve`bi sa kojih je izve{tavao

37

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Miris Srbije

N

I

S

adamo se da }e nam avgust biti stabilniji od

prevrtqivog jula koji nam je doneo obiqe

ki{e, grada, bujica... Gotovo razo~arao mnoge

koji su godi{we odmore umesto u prirodi prove-

li po hotelskim sobama i hodnicima gledaju}i

kad }e se smilovati nebo. Umesto letine „obra-

li smo bostan”, a i on nije o~ekivano so~an.

Uop{te, ovih dana sve nam je nekako na pola (le-

ta, prinosa, raspoloèwa...). Ispratili smo

prijateqe iz celog sveta i jo{ su nam prisutni

aplauzi za sjajnu organizaciju Univerzijade. O

gostoprimstvu da ne govorimo. U tom svetlu je pi-

sao izve{taje sa Univerzijade i Egzita Mark

Louen, novinar Bi-Bi-Sija koji je Srbiju pred-

stavio svetu u najlep{em svetlu. On kaè da

lo{u sliku mogu imati samo oni koji nas nikada

nisu posetili, a sam je odu{evqen energijom

Beograda, lepotom Novog Sada, gostoprimstvom

i otvorenim srcem naroda. Toliko mu se sve do-

palo da je poèleo da postane srpski zet. Neka

je sa sre}om...

Oti{li su jedni, stigli su nam neki drugi

vi|eniji gosti. Me|u wima je svakako Magnus Rid,

~uveni modni fotograf iz [vedske koji je na-

prosto op~iwen na{om zemqom i qudima. Pri~a

da mu je Srbija inspiracija sama po sebi, ose}a

wen puls i prepoznaje optimizam, voqu i tale-

nat na{ih qudi. Do{ao je da neko vreme prove-

de me|u nama, uìva i radi na projektu „Leto (od)

qubavi”. Magnus je upoznao Srbiju ranih deve-

desetih kada je pomogao na{em crvenom krstu.

Stekao je ne samo mnogo simpatija ve} istinskih

prijateqa, a poznati umetnik to zna da ceni.

Kaè, Srbija ima svoj opojni miris.

Mnogi opisuju fascinantnu mladost sa ovih

prostora, wene svekolike potencijale. Naà -

lost, mi znamo kako stoje stvari u statisti~kom

smislu. A to je da nara{taj do 28 godina zauzi-

ma svega 20 odsto populacije Srbije. Nije nam

uteha {to Japan, na primer, kao i jo{ neke viso-

korazvijene zemqe brè stare od nas. Wih ima

vi{e, mnogo vi{e pa mogu sebi da dozvole luksuz

da ih u nekom periodu bude malo mawe.

sto tako znamo da Srbija nije obe}ana zemqa

a svaki nam je mladi ~ovek dragocen u smislu

wene svekolike obnove. Me|utim, ono ~ega

smo se pla{ili ne}e se dogoditi. Sindrom de-

vedesetih nije se preneo na generacije kojima

pripada budu}nost. Naime, prema podacima

najnovijeg istraìvawa CESID-a, svega 13 od-

sto mladih oti{lo bi iz Srbije, a samo tri po-

sto preduzelo je konkretne korake da to u~ini.

U trci s vremenom, to nam je po~etna prednost,

ali trku treba dobiti do kraja. Te{ko da mo -

èmo ne{to ozbiqnije u~initi za wih ako su

nam, recimo, stambeni krediti me|u najskup-

qim u Evropi, a dobro znamo kako stojimo s pla-

tama.

Da nije kako jeste, jo{ bismo lomili jezik

izgovaraju}i [engen, {engenska, {engenski,

{engenskom... Vi{e vuku na dalekoisto~ne mi-

lozvuke nego {to (s)li~e na evropske pojmove.

Ovako, ime mesta{ceta u severoisto~nom Lu-

ksemburgu, blizu trome|e sa Nema~kom i Fran-

cuskom, izgovorili smo vi{e puta nego nazive

mnogih na{ih gradova, planina i reka zajedno. U

tom ìvopisnom krajoliku 1985. godine pet ev-

ropskih zemaqa potpisalo je ugovor o ukidawu

unutra{wih granica izme|u dràva ~lanica Ev-

ropske unije. Sada je ta lista pro{irena do

broja 24, a verujemo da }e im se Srbija pri-

druìti od nove godine.

U svakom pravilu ima izuzetaka pa tako po-

stoje teritorije koje se nalaze u dràvno-prav-

nom sastavu zemaqa potpisnica sporazuma, ali

tamo vam je uzalud {to u paso{u imate „beli

{engen”. Recimo, nema~ko ostrvo Helgoland, du-

boko u Severnom moru na sredokra}i izme|u

Danske i Velike Britanije. Izme|u dva svetska

rata be{e mondensko letovali{te, ali je dola-

skom Hitlera na vlast romanti~no mesto posta-

lo vojna baza, èstoko bombardovana i najzad

zaposednuta od engleske kraqevske mornarice.

Danas Helgoland ima specijalni status unutar

Nema~ke, ali je za obilazak potrebno posebno

odobrewe ambasade.

picber{ka ostrva, odnosno Svalbard u Se-

vernom ledenom moru, pripadaju Norve -

{koj, ali se prema slovu ugovora te kraqe-

vine i Sovjetskog Saveza „priznaju posebni inte-

resi na arhipelagu”. Ni tamo nije dovoqna {en-

genska viza. Grenland i Farska ostrva su dve dan -

ske autonomne pokrajine, formalno iskqu~ene

iz {engenske zone a prakti~no ukqu~ene u wu...

U Liviwu, italijanskom gradi}u poznatom

kao „poreskom raju”, ponekad se, mimo uobi~aje-

nih pravila, detaqno pregledaju paso{i, prtqag,

napla}uje carina... Turisti se bune jer se tako

ne{to ne primewuje u ostalim regionima. Me -

|utim, vlasti su donele odluku i tu nema pri~e...

Posle mnogo godina ~ekawa i i{~ekivawa,

nadawa i obe}awa, na{i gra|ani mo}i }e do-

stojanstveno da putuju u inostranstvo bez pret-

hodnih iscrpquju}ih procedura pred {alteri-

ma ambasada. S ~im i kako }emo putovati, vide -

}e mo. Bar neka ta mogu}nost postoji pa makar

nikada ne kro~ili na Helgoland ili Spicber -

{ka ostrva ili nam zavirili u torbe ispred Li -

viwa.

38 1. avgust 2009.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Vi {e od 40 ze -

ma qa, ukqu ~u ju }i ~la -

ni ce Se ver no a tlant -

skog sa ve za, Pro gra ma

„Part ner stvo za mir“

i ze ma qa stra te {kih

part ne ra, u~e stvo va }e

u voj noj ve ̀ bi „Zdru -

è ni na por 2009“, ko -

ja }e se od 4. do 17.

sep tem bra odr ̀ a ti u

ba wa lu~ koj ka sar ni

„Ko za ra“. To je u Ba -

wa lu ci po tvr dio voj ni

ata {e SAD u BiH Ma-

jkl [laj her, do da ju }i

da }e, osim Bo sne i Her ce go vi ne, u okvi ru ove voj ne ve ̀ be bi ti i dve po mo} ne de sti na -

ci je u Ho lan di ji i Dan skoj.

U~e stvu ju }i u ra du okru glog sto la pod na zi vom „Zdru ̀ e ni na por 2009“, [laj her je

na gla sio da se po sle 14 go di na ta voj na ve ̀ ba odr ̀ a va iz van Ne ma~ ke. Pre ma we go -

vim re ~i ma, u „Zdru ̀ e nom na po ru“ u~e stvo va }e 450 voj ni ka iz raz li ~i tih ze ma qa.

Port pa rol {ta ba Na toa u Sa ra je vu De rek ê pel na veo je da je od lu ka da „Zdru -

è ni na por 2009“ bu de odr ̀ an u BiH do ne ta za to {to su pre po zna ta do stig nu }a ko ja je

ta ze mqa po sled wih go di na ostva ri la u re for mi si ste ma od bra ne. „Odr ̀ a va we ta kve

voj ne ve ̀ be i we na uspe {nost je su na ~in na ko ji mo ̀ e mo uti ca ti na do no {e we od lu ke o

pri je mu BiH u Na to“, na gla sio je ê pel.

Ru ko vo di lac za pri pre mu voj ne ve ̀ be Dra gan Vu ko vi} re kao je da je is kqu ~i vo re~

o ko mu ni ka cij skoj ve ̀ bi, ka ko bi se sa gle da la in ter o pe ra tiv nost voj ne i ko mu ni ka cij -

ske opre me iz me |u ~la ni ca Na toa. Pre ma we go vim re ~i ma, u toj voj noj ve ̀ bi ne }e bi ti

ten ko va, pu ca wa i po kre ta je di ni ca.

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr ̀ a ve su sprem ne da

obez be de vi {e voj nih po sma tra ~a, po li cij skog i

ci vil nog oso bqa kao po mo} mi rov nim ope ra ci ja -

ma UN {i rom sve ta, sa op {ti la je ame ri~ ka am -

ba sa dor ka Sju zan Rajs. Raj so va je iz ja vi la da }e

ad mi ni stra ci ja ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka

Oba me is pi ta ti na ~i ne da po mog ne mi rov ne ope -

ra ci je, ukqu ~u ju }i i obu ku mi rov wa ka, te obez be -

|i va we neo p hod ne opre me i we nog tran spor ta.

Kroz svo ju Ini ci ja ti vu za glo bal ne mi rov ne

ope ra ci je, pre ma re ~i ma ame ri~ ke am ba sa dor ke,

SAD ve} ob u ~a va ju 75.000 mi rov wa ka, a 49.000

ih je ras po re |e no u 20 mi rov nih mi si ja {i rom

sve ta. Ame ri ka, me |u tim, ne obez be |u je voj ni ke za

mi rov ne sna ge UN, {to bi zna ~i lo da bi ame ri~ ki

voj ni ci bi li pod ko man dom svet ske or ga ni za ci je.

Ali Raj so va je re kla da su SAD „voq ne da

raz mo tre di rekt ni do pri nos u vi du vi {e voj nih

po sma tra ~a, voj nih ofi ci ra, ci vil ne po li ci je i

dru gog oso bqa, ukqu ~u ju }i i vi {e è na u mi rov -

nim ope ra ci ja ma UN”. Ona je do da la da }e pri -

o ri tet SAD bi ti da po mog nu u obez be |i va wu do -

dat nog oso bqa za za jed ni~ ke sna ge UN i Afri~ ke

uni je u su dan skom re gi o nu Dar fu ru, kao i u Cen -

tral no a fri~ koj Re pu bli ci, â du i Kon gu, ka ko

bi bo qe za {ti ti li ci vi le od fi zi~ kog na si qa.

Mi ni star stvo obra ne Re pu bli ke Hr vat ske sa op {ti lo je da je pr vi kon tin gent voj -

ni ka upu }en u mi rov nu ope ra ci ju Kfo ra na Ko so vu. Kon tin gent od 20 pri pad ni ka oru -

à nih sna ga Hr vat ske i dva tran sport na he li kop te ra Mi-171 ima }e za da tak da pre vo -

zi qu de i te ret. U~e stvo va wem u mi si ji Hr vat ska da je do pri nos sta bi li za ci ji sta wa na

Ko so vu i iz grad wi ko sov skih dr ̀ av nih usta no va, na vo di se u sa op {te wu.

Sla we hr vat skih sna ga u mi rov nu ope ra ci ju na Ko so vu u skla du je sa hr vat skom

bez bed no snom i spoq nom po li ti kom, do da je se u sa op {te wu. Hr vat ski kon tin gent (HRV -CON) po slat je na Ko so vo na osno vu od lu ke Hr vat skog sa bo ra o u~e stvo va wu pri pad ni -

ka oru ̀ a nih sna ga u mi rov noj ope ra ci ji Kfor na Ko so vu.

Voj ska Cr ne Go re (VCG) pri pre ma 63 svo ja pri pad ni ka za u~e {}e u mi rov noj mi si -

ji u Av ga ni sta nu, gde bi, pre ma ra ni joj na ja vi, tre ba lo da bu du upu }e ni na je sen. To je

do vo qan broj za mi rov nu mi si ju, iz ja vio je port pa rol cr no gor skog Mi ni star stva od -

bra ne Vi dak Lat ko vi}, po vo dom ne kih me dij skih in for ma ci ja da opa da broj do bro vo -

qa ca VCG za mi rov nu mi si ju Av ga ni sta nu.

„Sva ko dnev no ima mo zah te ve za ukqu ~i va we no vih do bro vo qa ca“, re kao je Lat ko -

vi}, ko ji je oce nio kao „ne do bro na mer ne, pa u {al ne i ma li ci o zne“ oce ne o ulo zi VCG u

ostva ri va wu me |u na rod nih oba ve za. Pre ma we go vim re ~i ma, ne ma ni ka kve po tre be da

se po ve }a va broj pri pad ni ka je di ni ce za mi rov nu mi si ju, ko ja je, ka ko je oce nio, „vi so -

ko mo ti vi sa na i ob u ~e na“ za sla we u Av ga ni stan.

Lat ko vi} je pod se tio da }e kon kret nu od lu ku o sla wu je di ni ce VCG u Av ga ni stan

do ne ti Skup {ti na Cr ne Go re. Na kon te od lu ke, ka ko je na veo, pri stu pi }e se kon kre ti -

zo va wu svih pi ta wa u ve zi sa u~e {}em te je di ni ce u mi rov noj mi si ji u Av ga ni sta nu.

No vi ko man -

dant sna ga Na toa u

Evro pi, ame ri~ ki

ad mi ral Xejms Sta -

vri dis, re kao je da

si tu a ci ja u Av ga ni -

sta nu osta je „pu na

iza zo va“, ali da Ta -

li ba ni i dru gi po -

bu we ni ci mo gu bi ti

po be |e ni.

„Ve ru jem da }e mo na sta vi ti sa ci vil no-voj -

nim pri stu pom u Av ga ni sta nu. Si tu a ci ja je pu na

iza zo va, ali je da le ko od bez na de ̀ ne, i na dam

se da }e na{ pri stup ima ti efek ta pro tiv po bu -

we ni ka“, re kao je no vi {ef za pad ne voj ne ali -

jan se za Evro pu.

Sta vri dis je, ta ko |e, na veo da }e je dan od

we go vih pri o ri te ta bi ti i po boq {a we od no sa

sa Ru si jom. On je oce nio da su kon struk tiv ni od -

no si sa Ru si jom su {tin ski zna ~aj ni za bez bed -

nost u Evro pi.

Sta vri dis je pr vi mor na ri~ ki ofi cir ko ji je

za u zeo naj vi {e ope ra tiv no me sto u Na tou. Na no -

vu funk ci ju u Sa ve zu do {ao je sa vr hov nog me sta u

Ju ̀ noj ko man di, ko ja upra vqa voj nim ope ra ci ja ma

SAD u La tin skoj Ame ri ci i na Ka ri bi ma.

Dovoqno dobrovoqaca za mirovne misije

Prvi hrvatski kontingent u misiji Kfora na Kosovu

U Bawaluci vojna ve`ba „Zdruèni napor 2009”

Situacija u Avganistanu

puna izazova

SAD }e obezbediti

vojnike kao pomo}

mirovnim misijama UN

39

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Crna Gora

na putu u NATO

OOd pr vog tre nut ka po sto ja wa sa mo stal ne

Cr ne Go re vla sti su sed ne dr ̀ a ve su ja sno i

otvo re no re kle da bu du} nost u bez bed no snom

do me nu vi de u Na tou. U me |u vre me nu, sva ki po tez u

od bram be noj po li ti ci Cr ne Go re pod ra zu me vao je

du go ro~ nu am bi ci ju pu no prav nog ~lan stva. Pod ta -

kvim zah te vom spro ve de ni su re or ga ni za ci ja oru ̀ a -

nih sna ga, od no sno tran sfor ma ci ja ko man di, je di -

ni ca i usta no va, za tim iz ra da stra te {kih do ku me -

na ta, raz voj mre ̀ e pred stav ni {ta va u ino stran stvu

i vr lo in ten ziv na ko mu ni ka ci ja sa Na to om i sa ~la -

ni ca ma na bi la te ral nom ni vou.

Iza po stu pa ka pro fe si o na la ca ne sto ji po dr -

{ka sta nov ni {tva. In si sti ra we pro tiv ni ka vla di -

nih pla no va za evro a tlant ske in te gra ci je da se o

to me od lu ka do no si na re fe ren du mu, u sva koj ana li -

zi tre nut nog ras po lo ̀ e wa jav nog mwe wa u Cr noj Go -

ri pred sta vqa blo ka du pri bli ̀ a va wa Bri se lu.

Na i me, po de la sta nov ni {tva na dva blo ka na

re fe ren du mu o sa mo stal no sti do ve la je go to vo do

fo to-fi ni {a. Ka da je re~ o ~lan stvu u Na tou mo ̀ e

se pret po sta vi ti da bi go to vo sto pro ce na ta onih

ko ji su na re fe ren du mu bi li pro tiv raz bi ja wa dr -

àv ne ve ze sa Sr bi jom po no vo za o kru ̀ i li „ne“.

Pri de, zna tan deo ra di kal nih pri sta li ca sa mo stal -

no sti, ta ko |e ne sma tra da Cr na Go ra tre ba da bu de

~la ni ca Na toa.

î ni se iz ve snim da }e, uz sve pre pre ke, u sko -

ro vre me Cr na Go ra ima ti za sta vu pred se di {tem

Na toa u Bri se lu. Mo del i ter mi ni pri dru ̀ i va wa

bi }e flek si bil ni, ali ne ma dvo u mi ce da li }e vla -

da Cr ne Go re na sta vi ti da vo di dr ̀ a vu u Na to. Ona

}e to u~i ni ti po sva ku ce nu i za to }e na }i na ~i na da

obez be di po dr {ku gla sa ~a.

UCr noj Go ri su za i sta ulo ̀ i li tru da da bi pra -

ti li sve za mr {e ne bi ro krat ske pro ce du re.

Tre ba ima ti u vi du da su pra vi la u Na toa ista

za sve. I za dr ̀ a ve sa {i rom od bram be nom struk -

tu rom, mal te ne ve }om od bro ja sta nov ni ka ~i ta ve

Cr ne Go re, i za dr ̀ a ve sa mi kro voj ska ma. Od svih se

jav no ne tra ̀ i, ali se pod ra zu me va da }e su de lo va -

ti u mul ti na ci o nal nim mi si ja ma. Ako è le ~vr sto

sa ve zni {tvo sa ve li kim si la ma, on da se po seb no

ce ni u~e {}e u po de li kr va vog po sla rat ni ka na ne -

koj od vru }ih ta ~a ka pla ne te.

Cr na Go ra za to è li da re fe ren ce po treb ne

za pri do bi ja we sa ve zni ka stek ne i po mo }u jed nog vo -

da ko ji }e sa cr no gor skom za sta vom na ra me nu ma -

skir ne uni for me (sa fen si {e mom za sno va nom na

uzor ku kar te Cr ne Go re) pa tro li ra ti na av ga ni stan -

skom ra ti {tu. Uzo re ima na pro sto ru biv {e dr ̀ a ve

Ju ̀ nih Slo ve na. Slo ven ci su se pri dru ̀ i li Kfo ru

i pri de ne ko li ko do dat nih te re na sa de set pro ce na -

ta svih efek ti va, {to pred sta vqa re kord u Na tou.

Za tim se hr vat ska voj na po li ci ja pred sta vi la kao

naj bo qi am ba sa dor te dr ̀ a ve u Av ga ni sta nu. Ma ke -

do ni ja se tru di da odr ̀ i pri su stvo kon tin gen ta na

oba glav na ra ti {ta sve ta – u Ira ku i Av ga ni sta nu,

a bo san sko her ce go va~ ki mul ti na ci o nal ni kon tin -

gent ta ko |e se na la zi u Ira ku…

U Cr noj Go ri su kao naj ko ri sni je pre po zna li

u~e {}e u ISAF-u, u tre nut ku ka da se to ra ti {te sma -

tra za pri o ri tet SAD i svih sa ve zni ka. Za ISAF su

pred vi de li vod od 40 pri pad ni ka bri ga de Kop ne ne

voj ske iz Da ni lov gra da, iz na men ski for mi ra ne ~e -

te za obu ku i pri pre me u~e sni ka mul ti na ci o nal nih

mi si ja.

Pra vo is ku {e we za Cr nu Go ru pred sta vqa }e

su o ~a va we sa ne do stat kom qud stva. Ka da se

vod po sle uo bi ~a je ne ro ta ci je od {est me -

se ci vra ti ku }i, na red ni }e ve} bi ti na te re nu,

ali tre }a ro ta ci ja tek tre ba da se pri do bi je pre -

ma mo de lu do bro voq nog pri ja vqi va wa, {to je

pred u slov za od la zak u mi si je. Voj ni hleb je io na -

ko te ̀ ak, ali Voj ska Cr ne Go re kao na dok na du mo -

è da pru ̀ i sa mo ne ko li ko sto ti na evra me se~ no.

Za to }e bi ti te {ko obez be di ti qu de za stal ne ro -

ta ci je, a ka da se jed nom u|e u igru, ni ko od part -

ne ra ne è li da vi di da se ne ko di ̀ e od sto la i

od la zi.

Na red na sla bost je su po seb ne ame ri~ ko-cr -

no gor ske ve ze, ko je su isto vre me no i je dan od glav -

nih stra te {kih adu ta za pri dru ̀ i va we Na tou, a

za tim i Evrop skoj uni ji. Ame ri ka je da le ko, a na

do ma }em kon ti nen tu vr lo se ne ra do gle da na to

{to je zva ni~ na Pod go ri ca pri sta la da pot pi {e

ne u god ni ~lan 98, ko jim se pri hva ta oba ve za da se

ame ri~ ki dr ̀ a vqa ni ne iz ru ~u ju stal nom me |u na -

rod nom kri vi~ nom su du ovla {}e nom za pro ce se u

slu ~a ju kr {e wa me |u na rod nog hu man tar nog i rat -

nog pra va.

Za tim, u EU se ne ra do gle da na pri vi le go van

po lo ̀ aj Ame ri ka na ca u obu ci Voj ske Cr ne Go re. Pe -

{a dij ski vod tre ba da bo ra vi u Av ga ni sta nu u sa -

sta vu ne ma~ kog kon tin gen ta, ali obu ka i pri pre me

po ve re ni su ame ri~ koj pri vat noj fir mi MPRI, po -

zna toj po u~e {}u u pri pre ma ma Hr vat ske za Olu ju i

stva ra wu „ba lan sa“ sna ga u BiH na o ru ̀ a va wem i

obu kom fe de ral ne oru ̀ a ne si le u vre me ka da se na

we nom ~e lu na la zio, ovih da na u ve sti ma ~e sto po -

mi wa ni, ge ne ral Atif Du da ko vi}. Nem ci bi ra do da

se sa mi po bri nu za pri pre me ko le ga sa ko ji ma }e

za jed no u ak ci je.

Cr na Go ra za to bi ra mi si je pod vo| stvom EU.

Po me nu ti pe {a dij ski vod od 40 qu di, kao i me di -

cin ski tim od tri ~la na, tre ba da bu du pod ko man -

dom ofi ci ra iz EU. To se ta ko |e od no si i na pla -

ni ra no u~e {}e tri pri pad ni ka Mor na ri ce Cr ne

Go re u mi rov noj mi si ji Atlan ta, za za {ti tu bro do -

va od pi ra ta u Aden skom za li vu. Oni }e bi ti ukr -

ca ni na je dan od rat nih bro do va sa ozna kom EUNAV FOR.

Insistirawe

protivnika

vladinih

planova za

evroatlantske

integracije

da se o tome

odluka donosi

na referendumu,

u svakoj analizi

trenutnog

raspoloèwa

javnog mwewa

u Crnoj Gori

predstavqa

blokadu

pribliàvawa

Briselu

40

Kolonizacija srpskog

naroda, voqna i

nevoqna, nije prestala

ni posle stvarawa

Kraqevine Srba,

Hrvata i Slovenaca,

prve zajedni~ke dràve

balkanskih naroda.

Nastavi}e se ona i

posle Drugog svetskog

rata, a traja}e i pola

veka docnije.

Kad su broj ni ra to vi Au stri je sa Tur skom iz gu bi li ka rak ter od bram be nih, a do -

bi li obe le` je osva ja~ kih, de li mi~ no su se iz me ni li ulo ga i zna ~aj Sr ba u woj.

Wi ma je po sve }i va no sve ma we pa ̀ we, a ra ni je ste ~e na pra va i pri vi le gi je su

sma wi va ni. Sem {to je uki nu ta ~u ve na Po ti sko-po mo ri {ka voj na gra ni ca sre di -

nom 18. ve ka, znat no su im su ̀ e na i au to nom na pra va. Ume sto po li ti~ ke, osta la

im je sa mo cr kve no-{kol ska au to no mi ja. Na ini ci ja ti vu Jo va na Ha xi }a, osno va -

na je Ma ti ca srp ska (1826), naj zna ~aj ni ja kul tur na in sti tu ci ja Sr ba u ju ̀ noj Ugar skoj,

ko ja ni je pre sta ja la sa ra dom do da na {wih da na. Ka da je iz Pe {te pre me {te na u No -

vi Sad (1864), taj grad po stao je kul tur no sre di {te Sr ba na tim pro sto ri ma.

Stvarawe Vojvodine

Po to wa de lat nost Sr ba u mo} noj Hab zbur {koj mo nar hi ji ima la je za ciq da

po vra ti po li ti~ ku au to no mi ju na {i ro kim pro sto ri ma na ko ji ma su ì ve li u ve }im

i kom pakt ni jim ma sa ma u obla sti ma ju ̀ ne Ugar ske, ka sni je Voj vo di ne. Ve} ta da, oni

su bi li vr lo va ̀ an po li ti~ ki fak tor u ra stu }im su par ni~ kim od no si ma Be ~a i Pe -

{te. U ta kvim okol no sti ma, po sle Sa bo ra u Te mi {va ru 1790. go di ne, Maj ske skup -

{ti ne 1848. i Bla go ve {ten skog sa bo ra 1861. go di ne, Sr bi su, sem obla sti „Voj vo -

di ne srb ske”, tra ̀ i li unu tra {wu sa mo u pra vu i woj od go va ra ju }e or ga ne vla sti –

pa tri jar ha, voj vo de, skup {ti nu, za ko no dav stvo, sud, grb, za sta vu, rav no prav nu upo -

tre bu srp skog je zi ka.

Ne ma ju }i iz bo ra, Be~ je, po sle su ko ba sa Ma |a ri ma u Re vo lu ci ji 1848/49. go -

di ne, bio pri si qen da po pu sti, pa je po seb nim ak tom pro gla sio Voj vod stvo Sr bi ju i

Ta mi {ki Ba nat kao po seb nu oblast, ne za vi snu od Ugar ske. No, Voj vo di na je bi la

krat kog ve ka (1849–1860) i ni iz bli za ni je za do vo qi la srp ske è qe i na da wa, po -

naj vi {e zbog to ga {to je „uob li ~e na” ta ko da Sr bi u woj ni su bi li u ve }i ni.

1. avgust 2009.

U TRAGICI

SVETSKIH RATOVA

Pi{e Krsman MILO[EVI] R a t o v i i s e o b e S r b a ( 4 )

kal ne i Li be ral ne), po li ti~ ki

ì vot u Sr bi ji ni je se vi {e mo -

gao od vi ja ti po Usta vu iz 1869.

go di ne, pa je 1888. do net no vi us-

tav, ko ji je omo gu }io par la men -

tar nu vla da vi nu.

No vo ve kov ni srp ski vla da ri

do la zi li su na pre sto vr lo mla di,

sem kra qa Pe tra Pr vog (1903

–1921). On je u ino stran stvu sa -

~e kao da se vra ti Ustav iz 1888.

go di ne (uz ma we iz me ne) da bi na

we mu po lo ̀ io za kle tvu i dr ̀ ao se

we go vih na ~e la to kom ce le vla da -

vi ne. Po {to je iz dr ̀ a la ve o ma te -

àk Ca rin ski rat s Au stro u gar -

skom (1906–1911), Sr bi ja je jo{

jed nom oku pi la bal kan ske dr ̀ a ve u

sa vez i rat pro tiv Tur ske, uz pre -

}ut ni bla go slov Ru si je.

U Pr vom bal kan skom ra tu

(1912) Tur ska je po ra ̀ e na od Sr -

bi je na Ku ma no vu i Bi to qu, Cr no -

gor ci su osvo ji li Ska dar, a Bu ga -

ri Je dre ne. Oslo bo div {i Var -

dar sku Ma ke do ni ju i pri sa je di -

niv {i je se bi, Sr bi ja je sko ro

udvo stru ~i la dr ̀ av nu te ri to ri ju.

Na pomolu

biolo{ka

katastrofa

Uspe si srp ske voj ske u bal -

kan skim ra to vi ma bu di li su srp -

ski duh i po nos kod su na rod ni ka

u Au stro u gar skoj, kao ni je dan do -

ga |aj do tog vre me na. Vla da u Be -

~u ni je mi ro va la. Od go vo ri la je

uki da wem cr kve no-{kol ske au to -

no mi je Sr bi ma u ju ̀ noj Ugar skoj.

Do la zak pre sto lo na sled ni ka

Fer di nan da u Sa ra je vo, na ma -

ne vre za ka za ne na naj ve }i srp ski

pra znik – Vi dov dan, do ̀ i vqen je

kao gest pro vo ka ci je usme re ne

pro tiv srp skih na ci o nal nih ose -

}a wa i in te re sa. Puc wi Ga vri la

Prin ci pa (1894–1918) do ve li su

za teg nu te au stro u gar sko-srp ske

od no se do usi ja wa, pa je Au stro -

u gar ska ubr zo ob ja vi la rat Sr -

bi ji.

Iz Pr vog svet skog ra ta Sr -

bi ja je iza {la s ogrom nim gu bi -

ci ma – oko 1.244.000 qu di

(842.000 ci vi la i 402.000 voj -

ni ka), od no sno 28 od sto ce lo kup -

nog sta nov ni {tva, uz ma te ri jal nu

{te tu od oko {est mi li jar di

zlat nih fra na ka. Od te de mo -

graf ske ka ta stro fe Sr bi ja se

ni je opo ra vi la, a ve} u Dru gom

svet skom ra tu, sa mo dve de ce ni je

ka sni je, srp ski na rod do ̀ i vqa va

istu tra gi~ nu sud bi nu, s jo{ ve }im

gu bi ci ma. U pr voj po lo vi ni 20.

ve ka bi o lo {ka ka ta stro fa Sr ba

bi la je na po mo lu.

41

Pre u re |e wem Hab zbur {ke

mo nar hi je na du a li sti~ koj osno vi

(osni va we Au stro u gar ske 1867.

go di ne), ko je je pro pra }e no Hr -

vat sko-ugar skom na god bom

(1868), ni je re {e no na za do vo -

qa va ju }i na ~in ni hr vat sko, a ka -

mo li srp sko pi ta we. Za raz li ku

od Sr ba u Voj vo di ni, Sr bi u Hr -

vat skoj pri hva ti li su „pre u re |e -

we mo nar hi je”, na kon ~e ga se ose -

tio iz ve stan po li ti~ ki i pri -

vred ni na pre dak, a Za greb je od

No vog Sa da pre u zeo ulo gu srp skog

po li ti~ kog cen tra u Au stro u gar -

skoj. Po ~et kom 20. ve ka srp ske i

hr vat ske de mo krat ske stran ke

pri bli ̀ i le su svo ja po li ti~ ka

gle di {ta Ri je~ kom i Za dar skom

re zo lu ci jom (1905) i us po sta vi le

tzv. Srp sko-hr vat sku ko a li ci ju. U

Hr vat skoj je ti me uda ren naj sta -

bil ni ji osnov za bu du }u ju go slo -

ven sku po li ti ku i dr ̀ a vu.

Izme|u dve

carevine

Sre di nom i kra jem 19. ve ka

na srp skom tro nu sme wu je se ne -

ko li ko vla da ra iz obe di na sti je –

Obre no vi }a i Ka ra |or |e vi }a.

Za dru ge vla da vi ne kne za Mi ha i -

la (1860–1868), kad su se Obre -

no vi }i u~vr sti li na pre sto lu,

Sr bi ja je znat no pro {i ri la svoj

uti caj i iz van svog et ni~ kog pro -

sto ra i po sta la sto ̀ er Bal kan -

skog sa ve za, stvo re nog s Cr nom

Go rom, Gr~ kom, Ru mu ni jom i ne kim

„po li ti~ kim gru pa ma” Bu ga ra i

Hr va ta. Ti me se Sr bi ja afir mi -

sa la kao pred vod nik u bor bi

pro tiv Tur ske, ste kav {i ve li ki

ugled kod bal kan skih na ro da.

Vla da vi na Mi la na Obre -

no vi }a (1868–1889) spa ja taj pe -

ri od s na red nim (1878–1918),

od no sno s vre me nom ne za vi sne

gra |an ske dr ̀ a ve, ko ja se iz bo -

ri la za srp sko i ju go slo ven sko

uje di we we. Usta nak u Her ce go vi ni

i Bo sni (1875), ne sa mo da je uvu -

kao Sr bi ju i Cr nu Go ru u rat s

Tur skom, ve} je iza zvao ve li ku

„is to~ nu kri zu”, u ~i je su se re -

{a va we uple le ve li ke si le. Ber -

lin skim mi rom (1878) Sr bi ji su

pri zna ti ne za vi snost i te ri to ri -

jal no pro {i re we na ju go i sto ku na

~e ti ri okru ga (Ni {ki, Pi rot ski,

To pli~ ki i Vraw ski).

Raz o ~a ran u Ru si ju, knez

Mi lan okre nuo se Au stro u gar -

skoj, sklo piv {i s wom Taj nu kon -

ven ci ju (1881). Ona ga je pr va

pri zna la za kra qa (1882). For -

mal nim osni va wem tri ju po li ti~ -

kih stra na ka (Na pred ne, Ra di -

Ni {kom de kla ra ci jom (1914. go di ne) Sr bi ja je pro gla si la

svoj rat ni ciq – uje di we we Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, {to je

raz ra |e no do go vo rom iz me |u Srp ske vla de i Ju go slo ven skog od -

bo ra na Kr fu (1917. go di ne).

Pro bo jem So lun skog fron ta (1918. go di ne), srp ska voj ska

kre nu la je u oslo bo di la~ ki po hod sve do Al pa. Isto vre me no, uje -

di we we sa Sr bi jom pr o gla {a va le su – Voj vo di na 25. no vem bra

i Cr na Go ra 16. no vem bra, da bi 1. de cem bra 1918. re gent Alek -

san dar Ka ra |or |e vi} sve ~a no ob ja vio na sta nak no ve dr ̀ a ve na

Bal ka nu – Kra qe vi ne Sr ba Hr va ta i Slo ve na ca, po {to su joj se

pri dru ̀ i li Sr bi, Hr va ti i Slo ven ci s pod ru~ ja biv {e Au stro u -

gar ske.

Stva ra wem Kra qe vi ne SHS, ve }i na Ju ̀ nih Slo ve na bi la

je, pr vi put po sle do la ska na Bal kan, u jed noj dr ̀ a vi.

ZAÊCI JUGOSLAVIJE

U naj du bqoj sve sti srp skog na ro da osta lo je stra da we od

hr vat sko-mu sli man skih usta {a. Ve ro vat no se ni ka da ne }e sa zna -

ti ko li ko je Sr ba i pri pad ni ka dru gih na ro da ubi je no na te ri to -

ri ji NDH. Sa mo u Ja se nov cu, naj stra {ni jem u mno {tvu kon cen -

tra ci o nih lo go ra na pod ru~ ju NDH, usta {e su po bi le ne ko li ko

sto ti na hi qa da qu di. U En ci klo pe di ji Lek si ko graf skog za vo da

uve de no je da je u Ja se nov cu, na naj svi re pi ji na ~in, ubi je no od

500.000 do 600.000 qu di. Pro fe sor dr Sr bo qub @iva no vi},

ko ji je u~e stvo vao u ot ko pa va wu i is tra ̀ i va wu stra ti {ta Ja se -

no vac, tvr di da je u Ja se nov cu i Do woj Gra di ni „ubi je no vi {e od

700.000 Sr ba, oko 80.000 Ro ma i vi {e od 23.000 Je vre ja”.

USTA[KI TEROR U NDH

Dru gi svet ski rat bio je naj -

te ̀ i i naj stra {ni ji pe ri od u

isto ri ji Sr ba u Hr vat skoj. Ta da je

stvo re na ve {ta~ ka, pri vre me na

NDH, ome |e na da le ko iz van we nih

„po vi je snih” i et ni~ kih gra ni ca.

Ve} ta da je otvo re no tzv. „hr vat -

sko pi ta we” na Bal ka nu. U toj na -

ka znoj dr ̀ a vi, gra |a ni ma ni ̀ eg

re da pro gla {a va ni su Sr bi, Je -

vre ji i Ci ga ni, nad ko ji ma je iz -

vr {en ma sov ni ge no cid, pa se ona

pre tvo ri la u ve li ku grob ni cu

srp skog na ro da za pad nih kra je va.

Mi ni star pro sve te Vla de Hr vat -

ske Mi le Bu dak, 22. ju la 1942,

iz ja vio je: „Je dan dio Sr ba }e mo

po bi ti, dru gi ra se li ti, a osta le

}e mo pre ve sti u ka to li~ ku vje ru i

pre tvo ri ti u Hr va te”.

Usta {ki te ror iza zvao je

no vi ve li ki eg zo dus Sr ba. Ovog

pu ta sa za pa da na is tok. Zna tan

broj wih be ̀ ao je iz Li ke, Ba ni -

je, Kor du na, se ver ne Dal ma ci je,

Bo sne i Her ce go vi ne, a po kre ti su

bi li usme re ni pre ma Voj vo di ni i

cen tral nom de lu Sr bi je. Mi gra -

ci o ni pro ces na sta vqen je i po -

sle oslo bo |e wa dr ̀ a ve, (o)smi -

{qe nom ko lo ni za ci jom Sr ba u

Voj vo di nu („vla ko vi” bez vo znog

re da), ka da je do {lo do ve li kog

sma wi va wa bro ja Sr ba u Dal ma -

ci ji, Li ci, Ba ni ji i Kor du nu. S

dru ge stra ne, do se qa va wem Hr -

va ta u is to~ nu Sla vo ni ju, za pad ni

Srem i Ba ra wu, pro me we na je

na ci o nal na struk tu ra sta nov ni -

{tva u tim kra je vi ma u ko rist Hr -

va ta. Ina ~e, Ba ra wa je tek 1945.

go di ne, pr vi put u isto ri ji, „uklo -

pqe na” u Hr vat sku.

Ka konfederaciji

i razbijawu

Jugoslavije

Iz Dru gog svet skog ra ta Ju go -

sla vi ja je iza {la te ri to ri jal no

uve }a na i s pot pu no iz me we nim

dru {tve nim ure |e wem – po stav {i

naj pre na rod na, a po tom so ci ja li -

sti~ ka re pu bli ka. Za sve vre me

we nog po sto ja wa, s u~e sta lim pro -

me na ma ustav nih i za kon skih nor -

mi, ka rak te ri sa lo ju je fe de ra li -

sti~ ko ure |e we, sa {est re pu bli -

ka. Sem u Slo ve ni ji, Sr bi su ̀ i ve li u svim osta lim re pu bli ka ma – dr -

à va ma, pa je to bi la jed na od naj ~vr {}ih spo na dr ̀ av nog je din stva.

U da qem fe de ra li zo va wu dr ̀ a ve, u Sr bi ji su iz dvo je ne dve

po kra ji ne – Ko smet i Voj vo di na, ko je su, s vre me nom, ste kle stvar ni,

ali ne i for mal ni sta tus fe de ral ne je di ni ce, pa su Sr bi, ubr zo,

bi li raz je di we ni i te ri to ri jal no i eko nom ski i du hov no i na ci o -

42

nal no. Tom ne ra zum nom i ne shva -

tqi vom po li ti kom, pod sti ca nom

i spo qa, po seb no od po ~et ka se -

dam de se tih go di na, ve {ta~ ki su

odr ̀ a va ni vi {e na ci o nal no je -

din stvo i dr ̀ av na za jed ni ca.

Kad su po sle Pr vog svet skog

ra ta uje di we ni ju go slo ven ski na -

ro di za po ~e li pro ces pre tva ra wa

fe de ral ne u kon fe de ral nu dr ̀ a -

vu, pri ~e mu bi i au to nom ne po -

kra ji ne u Sr bi ji do bi le ista pra -

va kao i re pu bli ke, srp ski dr ̀ av -

ni ci, po dr ̀ a va ni od Sr ba u po -

kra ji na ma, od u pr li su se na met nu -

toj kon fe de ra ci ji. Po ka za lo se,

bez uspe ha, pa su, na kra ju, ras pad

Ju go sla vi je i stva ra we no vih dr -

à va, pra }e ni kr va vim gra |an -

skim ra tom (1991. go di ne) bi li

ne mi nov ni. Kad je me |u na rod na

za jed ni ca pri hva ti la ne pra ved no

na ~e lo da se gra ni ce jed ne su ve -

re ne dr ̀ a ve (Ju go sla vi je) mo gu me -

wa ti, a gra ni ce we nih de lo va ne

mo gu, sa hra we na je dru ga Ju go sla -

vi ja. Ve li ki de lo vi srp skog na ro -

da po no vo su osta li iz dvo je ni.

No, ni tu ni je bio kraj. No vi

po grom Sr ba na Ko so vu bio je 17.

i 18. mar ta 2004. go di ne. S te ri -

to ri je u man da tu Uje di we nih na ci -

ja, al ban ske hor de pro te ra le su

oko 5.000 qu di sa wi ho vih ve kov -

nih og wi {ta. U tom na pa du et ni~ ki

je pot pu no „o~i {}e no” {est gra -

do va i de vet srp skih se la, a po ru -

{e no ili za pa qe no 935 srp skih

ku }a, 10 {ko la... Po seb ne me te

Al ba na ca bi le su srp ske sve ti we.

Uni {te no je 35 cr ka va i ma na sti -

ra, me |u ko ji ma i 18 spo me ni ka

kul tu re. Bio je to jo{ je dan ko rak

ka na sil nom stva ra wu jo{ jed ne

al ban ske dr ̀ a ve na ju gu Evro pe, na

tlu su ve re ne evrop ske Sr bi je.

De vet go di na po sle bom bar do va wa SRJ, 17. fe bru a ra 2008,

ko sov ski Al ban ci pro gla si li su ne za vi snost, et ni~ ki go to vo „~i -

stog”, Ko so va od Sr bi je, na te rav {i svet sku or ga ni za ci ju da se za mi -

sli nad svo jim do ta da {wim od lu ka ma, a pre o sta le Sr be na jo{ je -

dan mu ko tr pan put ka uje di we wu.

(Kraj)

1. avgust 2009.

„Olu ja” je sa ve kov nih og wi {ta prog na la vi {e od 150.000

Sr ba. Pre ma is tra ̀ i va wu dr Sve to za ra Li va de iz Za gre ba, eks -

per ta Uje di we nih na ci ja, na pro sto ru RSK ubi je no je 1.950, a u

Za pad noj Bo sni 655 Sr ba, uz 3.700 ne sta lih u RSK. Uni {te no je

24.752 ku }a, 12.341 do ma }in skih obje ka ta, 182 rad ni~ kih do -

mo va, 87 cr ka va, 181 gro ba qa, 113 vo do vo da, 96 tra fo sta ni ca,

167 in du strij skih po go na, 410 za nat skih rad wi, 211 kr~ mi,

3.200 spo me ni ka kul tu re i mno go dru gih obje ka ta.

Mon stru o zni po gro mi, za po ~e ti 1941. go di ne, na sta vqe ni

su po la ve ka ka sni je. To tal no is tre bqe we Sr ba u Hr vat skoj pr o -

vo |e no je uni {ta va wem wi ho vih na ci o nal nih vred no sti kao {to

su – tra di ci je, obi ~a ji, ve ra, kul tur no-isto rij sko na sle |e, imo -

vi na i dr. Tre ba lo je iz bri sa ti iz pam }e wa tra go ve vi {e ve kov -

nog ì vo ta Sr ba na tim pro sto ri ma.

POSLEDICE HRVATSKE „OLUJE”

Ia ko je bri ga bal kan skih dr ̀ a va o sud bi ni hri {}a na na

pod ru~ ji ma pod Tur ci ma, od no sno Sr bi je i Cr ne Go re o Sr bi ma

u Bo sni i Ma ke do ni ji, bi la znat no po ja ~a na otva ra wem kon zu la -

ta, pru ̀ a wem po mo }i {ko la ma i ma na sti ri ma, wi hov po lo ̀ aj

ni je se bit no po pra vio. Ise qa va we srp skog sta nov ni {tva s pro -

sto ra Sta re Sr bi je u Kra qe vi nu Sr bi ju ni je pre sta ja lo.

Kad su Mla do tur ci vra ti li ustav ni po re dak Car stvu, Sr bi

su po ~e li na ci o nal no i po li ti~ ko or ga ni zo va we (1908), a za

sre di {te su oda bra li Sko pqe, ne ka da {wu srp sku pre sto ni cu.

Da bi mo gli po li ti~ ki da de lu ju, pri sta li su i na neo bi~ no ime –

Sr bi Osman li je. Da bi za {ti ti la srp sko sta nov ni {tvo u tim

kra je vi ma od ar ba na {kih na si qa i bu gar skih ~et ni~ kih ak tiv no -

sti, Sr bi ja je pri nu |e na da pre ko gra ni ce upu }u je oru ̀ a ne ~e te i

oru` je. Na po kon, slo bo du }e do ne ti srp ska voj ska 1912. go di ne,

po sle po be de u Pr vom bal kan skom ra tu.

U dru goj po lo vi ni 19. ve ka u~e sta li su ne mi ri i u Bo sni i

Her ce go vi ni, gde je usta nak od 1875–1878. go di ne iza zvao tzv.

„ve li ku is to~ nu kri zu” i oslo bo di la~ ke ra to ve Sr bi je, Cr ne Go -

re i Ru si je. Is hod je za Sr be bio sa svim neo ~e ki van. Ume sto è -

qe nog uje di we wa sa srp skim kne ̀ e vi na ma, tu pro vin ci ju Tur ske

Evro pa je, od lu ka ma Ber lin skog kon gre sa, pre da la na upra vu Au -

stro u gar skoj, ko ja ju je pr vo oku pi ra la (1878), a po tom i anek ti -

ra la (1908), uz ve li ko opi ra we srp skog i mu sli man skog sta nov -

ni {tva i srp skih kne ̀ e vi na.

SRBI OSMANLIJE

feqton

Matica srpska

u Novom Sadu

Au to-re li

MEMORIJAL

HEROJA

TEPI]A

2009

U ̀ eqi da otrgne od zaborava svetao lik narodnog he-

roja Milana Tepi}a, Oficirski auto-moto sportski klub

Beograd organizuje 6. AUTO-RELI „MEMORIJAL HEROJA

TEPI]A”, koji }e se u subotu, 26. septembra 2009. godine,

voziti od Beograda do Morovi}a. Na itinereru dugom oko

100 km takmi~ari }e imati jedan ispit ta~nosti i dva ispi-

ta spretnosti, rešava}e test iz poznavawa saobra}aja i

`ivotnog puta heroja Tepi}a, a poseti}e i Spomen-park

„Sremski front” u Šidu.

Organizator }e svakoj posadi obezbediti po (najma-

we) 10 litara goriva.

Na sve~anosti povodom proglašewa pobednika, pred-

sednik Organizacionog odbora brigadni general dr Danko

Jovanovi} uru~i}e dva „Zlatna kqu~a” uglednim privredni-

cima Maksi \uki}u i Miroqubu ]ur~i}u – za wihov dopri-

nos razvoju amaterskog auto-moto sporta.

P R I J A V A

_______________________________________________________

Pre zi me i ime vo za ~a

_______________________________________________________

Je din stven ma ti~ ni broj (JMB) vo za ~a

_______________________________________________________

Adre sa i po {tan ski broj me sta bo rav ka

Te le fo ni: fik sni ______________mo bil ni_________________

Mar ka vo zi la __________________________________________

Za pre mi na mo to ra ___________ ccm

NA PO ME NA: ^it ko is pi sa nu pri ja vu po sla ti naj ka sni je do

15. septembra 2009, na adre su: Re dak ci ja ma ga zi na „OD BRA -

NA” (uz na zna ku „Za re li”), 11000 Be o grad, Bra }e Ju go vi }a

19. Pot pi si va wem ove pri ja ve iz ja vqu jem da }u vo zi ti na sop -

stve nu od go vor nost i da }u se u sve mu pri dr ̀ a va ti Za ko na o

bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma. Kontakt telefoni:

063/7086-145 i 064/1940-663.

Pot pis tak mi ~a ra

___________________________

43

O

isto

ri

ja

44

N a r e d n i k M i h

ve go di ne obe le ̀ a va se 125 go di na od ro |e wa pr ven ca srp ske

voj ne avi ja ci je, pi lo ta na red ni ka Mi haj la Pe tro vi }a. Ro |en

je u se lu Vlak ~a kod Kra gu jev ca, 14. ju na 1884. go di ne. Osnov -

nu {ko lu za vr {io je u rod nom se lu, sa od li~ nim uspe hom.

Ogrom na ener gi ja mla dog Mi haj la, sta sa log na br di ma is pod

Rud ni ka, si ro ma {tvo i ̀ e qa da se da qe {ko lu je od ve li su ga u

svet. Naj pre u Voj no za nat sku {ko lu u Kra gu jev cu, ko ju raz o ~a ran na -

pu {ta, po sle pe te go di ne {ko lo va wa. Na krat ko se za po {qa va u Be -

o gra du, a po tom od la zi u Ru si ju, ka ko bi za vr {io ne ku teh ni~ ku ili

voj nu {ko lu. O{tra ru ska zi ma osu je ti la je we go ve è qe. Raz bo leo

se i vra tio u Sr bi ju.

Po sle po vrat ka, 1903. go di ne, upi sao je Ar ti qe rij sko-pod o -

fi cir sku {ko lu u Kra gu jev cu, ko ju je za vr {io kao pr vi u kla si 1905.

go di ne. U ~i nu ar ti qe rij skog pod na red ni ka, a ka sni je i na red ni ka,

slu ̀ bo vao je u Ni {u, Kra gu jev cu i Be o gra du. Bio je ~o vek {i ro kih

po gle da, è qan zna wa, pra vi ~an i strog. Stal no se usa vr {a vao,

obra zo vao, mno go ~i tao, sli kao i pi sao po e zi ju. We go vu pa ̀ wu,

ipak, po seb no je ple ni la avi ja ci ja. Pri pre mao je is pit za ofi cir -

ski ~in. U to vre me, 1910. i 1911. go di ne, u Be o grad su do la zi li

mno gi evrop ski avi ja ti ~a ri da pri ka ̀ u le te }e spra ve – ae ro pla ne

– Si mon, Ma sle ni kov, Ru si jan, êr mak... Po sma tra ju }i ih, Mi haj lo

je bio odu {e vqen, i shva tio da bi ga upra vo to mo glo pot pu no is pu -

ni ti. Od pi lo ta se tra ̀ i la od va ̀ nost, rad, zna we, upor nost, a

upra vo on je to imao.

U ~in na red ni ka una pre |en je 1910. go di ne. Po ~et kom 1912.

go di ne, na kon kur su za pi lo te, me |u broj nim kan di da ti ma, pre ma

stro gim in te lek tu al nim i zdrav stve nim kri te ri ju mi ma, iza bran je

Mi haj lo Pe tro vi}.

Pr vi le to vi

Oti {ao je u Fran cu sku na {ko lo va we, gde je kra jem ma ja 1912.

go di ne ras po re |en u pi lot sku {ko lu Far ma na, ko ja se na la zi la u

gra di }u Etamp, kod Pa ri za. In struk to ri su za pa zi li we gov dar za

le te we. û ve ni fran cu ski pi lot Bro den, ko ji je pra tio pr ve Pe tro -

vi }e ve le to ve, re kao je za we ga da }e „bi ti as, jer je mi ran i pre zi -

re smrt“.

Dva de se tak da na obu ke bi lo je do voq no da Mi haj lo Pe tro vi}

na ~i ni pr vi sa mo stal ni let. Taj do ga |aj pri vu kao je iz u zet nu me dij -

sku pa ̀ wu, pa je do pi snik li sta „Fi ga roa“ iz Pa ri za, ko ji je i sam

pri su stvo vao le tu, na pi sao ve li ku re por ta ̀ u o „ne u stra {i vom i

di vqe wa do stoj nom le tu srp skog ser ̀ an ta”.

Kra jem ju na Mi haj lo je is pu nio sve uslo ve, ta ko da je 22. i 23.

ju la po lo ̀ io is pi te za do zvo lu pi lo ta. Po stao je pr vi srp ski pi lot

Po ~et kom 20. ve ka Sr bi ja je,

gra de }i mo der no dru {tvo i voj sku,

uve la mno ge sa vre me ne te ko vi ne,

ukqu ~u ju }i i avi ja ci ju. U to vre me

{tam pa je pi sa la o

va zdu ho plov stvu, voj ni vrh

raz mi {qao o {ko lo va wu

stru~ wa ka, a na ba vqe ni su i pr vi

ba lo ni i opre ma. Evrop ski

avi ja ti ~a ri pri ka zi va li su

u Be o gra du raz li ~i te le te }e

spra ve. Sr bi ja je 1912. go di ne

u Fran cu skoj {ko lo va la

{est pi lo ta, me |u

wi ma i na red nika Mi haj la

Pe tro vi}a. Na ba vi la je pr ve

avi o ne i kra jem te go di ne

for mi ra la voj no va zdu ho plov stvo.

Ta ko se na {la me |u 15 dr ̀ a va

sve ta ko je su ima le

va zdu ho plov stvo, a bi la je pe ta

ze mqa ko ja ga je ko ri sti la za

voj ne svr he.

U se lu Vlak ~a osno va no je Za vi ~aj no dru {tvo „Mi haj lo Pe -

tro vi}” ka ko bi sa ~u va lo se }a we na pr ven ca srp ske avi ja ci je.

Dru {tvo je, uz po mo} va zdu ho plov nih en tu zi ja sta i or ga ni za ci ja,

a od 2009. go di ne i uz po dr {ku op {ti ne Kra gu je vac, usta no vi lo

dan se }a wa na Mi haj la Pe tro vi }a. Ima i svo ju In ter net stra -

ni cu – www.vlak ca.org. Mi haj lo Pe tro vi}, sem nat pi sa i sli ke na po ro di~ noj grob -

ni ci na No vom gro bqu u Be o gra du i skrom ne spo men-plo ~e na

rod noj ku }i, ko ja je po sta vqe na jo{ 1952. go di ne, ne ma dru gog

spo men-obe le` ja.

Dan se }a wa

1. avgust 2009.

a j l o P e t r o v i }

45

tra pre vr nuo je we gov avi on,

a on je is pao iz va zdu ho plo -

va, jer se po ki dao re men

ko jim je bio ve zan za se di -

{te. Pao je u bli zi ni le ti -

li {ta kod se la Ba be. Vi si -

no mer na apa ra tu po ka zi -

vao je 1.234 me tra. Ka zaq -

ka na ru~ nom sa tu pi lo ta

za u sta vi la se na 9.45. Ta -

ko je pr vi srp ski pi lot po -

stao i pr va `r tva srp skog

voj nog va zdu ho plov stva, a

dru gi u sve tu, jer u to vre -

me pi lo ti ni su no si li pa -

do bra ne.

Na red nik Mi haj lo

Pe tro vi} sa hra wen je kod

cr kve u se lu Bar ba lu {i 21.

mar ta 1913. go di ne. Po sle

bal kan skih ra to va, apri la

1914. go di ne, we go vi po -

smrt ni osta ci pre ne ti su na

Ce ti we. Za la ga wem Mi haj -

lo vog bra ta, ar ti qe rij skog

pot pu kov ni ka @iva na Pe tro -

vi }a, 1. ok to bra 1931. we -

go vi po smrt ni osta ci pre ne -

ti su u Be o grad i sa hra we ni

u po ro di~ nu grob ni cu, uz voj -

ne po ~a sti. Na rod noj ku }i

po sta vqe na je spo men-plo ~a,

ali ni ka da ni je re a li zo va -

na ide ja da se we gov dom

pre tvo ri u mu zej.

Tra gi~ ni udes kod

Ska dra pre ki nuo je sjaj nu le -

ta~ ku ka ri je ru pr vog srp skog

pi lo ta. Mu zej va zdu ho plov -

stva na be o grad skom ae ro -

dro mu „Ni ko la Te sla” po se -

du je, za hva qu ju }i Mi haj lo vom

bra tu @iva nu, bo ga tu me mo -

ri jal nu zbir ku Mi haj la Pe -

tro vi }a. Ona sa dr ̀ i 76 po -

je di na~ nih pred me ta, a me |u

wi ma su ka~ ket, ko ji je ku pio u Fran cu skoj, ru~ ni ~a sov nik, {to pe -

ri ca, xem per ko ji je no sio pri li kom le te wa, ori gi nal ne fo to gra -

fi je, vi zit kar te, post-kar te sa we go vim li kom, pi sma, pe sme ko je je

pi sao, ko pi je pi lot skih di plo ma, sve do ~an stva, kwi ge, ~a so pi si...

Na go di {wi cu Mi haj lo ve po gi bi je, i na sva ki avi ja ti ~ar ski

pra znik, oku pqa ju se va zdu ho plo va ci oko Mi haj lo ve hum ke na No vom

gro bqu u Be o gra du, a od 2008. go di ne i kraj we go ve rod ne ku }e. Na -

red nik Pe tro vi} ostao je le gen da i sim bol vre me na u ko me je Sr bi -

ja, ma la i si ro ma {na, u mno go ~e mu za o sta la ze mqa, u va zdu ho plov -

stvu i{la u ko rak sa „ve li kim sve tom”.

Zla to mir GRU JI]

sa di plo mom, a o we go vom ta -

len tu go vo re ~i we ni ca da je

zva we pi lo ta do bio me sec pre

osta lih srp skih pi to ma ca. We -

go va pi lot ska di plo ma FAI (Me -

|u na rod ne va zdu ho plov ne fe -

de ra ci je) no si broj 979, iz ju na

1912. go di ne.

Po sle po vrat ka u Sr bi ju,

u vre me ka da je po ~eo Pr vi

bal kan ski rat, na red nik Pe -

tro vi} je sa osta lim va zdu ho -

plov ci ma ukqu ~en u pri pre me

rat nih dej sta va. Pr vi je u Sr -

bi ji 10. de cem bra 1912. go di -

ne le teo na jed nom od na ba -

vqe nih avi o na. U to ku ja nu a ra

1913. go di ne le teo je na ae ro dro mu Tru pal sko po qe, kod Ni {a. Te -

meq no se pri pre mao se za pred sto je }e bor be ne le to ve na avi o nu

„far man-20”, ko ji je bio te ̀ ak za le te we. Mi haj lo je, me |u tim, bio

upo ran i uspeo je da ga ukro ti. Za to je po zna ti fran cu ski avi ja ti -

~ar @il Ve drin u we mu vi deo bu du }eg ve li kog i slav nog va zdu ho -

plov nog asa.

Pad kod Ska dra

U sa sta vu Pri mor skog ae ro plan skog od re da na red nik Pe tro -

vi} oti {ao je na ae ro drom Bar ba lu {i kod Ska dra. Po gi nuo je iz -

vr {a va ju }i bor be ni za da tak 20. mar ta 1913. go di ne. Jak udar ve -

Rodna ku}a Mihajla Petrovi}a

u selu Vlak~a

1. avgust 2009.46

duhovnost

O SA VE STIPo sto ji sta rin sko pre da we. U ve li koj dr ̀ a vi ì veo

je do bri kraq. Je dan put, u stu de no zim sko ve ~e, ka -

da je olu ja za kla wa la po gled i ve tar na no sio sme-

to ve, on na pu tu ugle da pro mr zlog pro sja ka. We mu se

sr ce ste ̀ e i, ne raz mi {qa ju }i, ski nu svoj to pli ogr ta~

i ogr nu ne sre} ni ka. „Haj de mo”, re ~e mu, po di gav {i ga

na no ge – „u mo joj ze mqi na }i }e se i za te be sr ce ko je

vo li”...

Ta ko se ja vqa sa vest u qud skoj du {i – ~e sto neo ~e -

ki va no, ali ne do voq no i vla sno. Ne pro zbo ri se ni ka -

kva re~, ne ma ni ka kve na red be. U sve sti ne ma ni pro su -

|i va wa, ni ob ja {we wa. Sa vest ovla da va na {im sr cem

i na {om vo qom u bez re~ noj ti {i ni. We nu po ja vu mo gu }e

je upo re di ti sa pod zem nim ot ku ca jem kroz ko ji na gr ne

uvek pri sut na, ali skri ve na si la. A re ~i i mi sli se bu -

de u na ma tek ka sni je, pri po ku {a ju da se de {e ni po stu -

pak opi {e i ob ja sni.

U tom ~a su, ka da sa vest ovla da na {om du {om, u

na ma se ne ret ko bu di ose }a we kao da se ne {to iz nu -

tra pro bu di lo ili usta lo – ne ka kva po seb na sna ga, ko -

ja je, o~i to, du go dre ma la i od jed nom se osvr nu la i

vla sno otvo ri la... Ta sna ga ì ve la je u me ni, ali je,

ne ka ko, ni sam sma trao „svo jom”, i ni sam je ukqu ~i vao

u „se be”. Ako bih je opi sao, mo rao bih re }i: „Ne znam

ot ku da je na sta la, ali ne mo gu re }i da mi je sa svim tu -

|a, da je u me ni po stra war ka”. Kao da se skri va la ne -

gde u me ni sa mo me, ali ni ka da ni sam mi slio da se mo -

è po ka za ti ta ko ja kom i is po qi ti se ta ko ka ko se is -

po qi la. Ona mi se ~i ni la jed no stav nom mo gu} no {}u i

od jed nom se po ka za la neo p hod nom. Ona je bi la kao ne -

ki da le ki zov i od jed nom se ot kri lo da je to ve tar i

bu ra... Bi la je sli~ na iz vo ru ~i ste vo de ko ji se pro bi -

jao iz du bi ne, i od jed nom se pre tvo ri la u raz li ve nu,

sve na ta pa ju }u bu ji cu... Po ne kad mi se ~i ni lo da to ni -

je si la, ve} jed na ì vo no sna sla bost, i od jed nom je do -

{ao ~as we ne pre vla sti. Ne jed nom sam po mi slio da

je pre le pa, ali neo stva ri va „ma {ta” o ze maq skom sa -

vr {en stvu, i od jed nom je ta ma {ta po sta la ì vo to o -

dre |u ju }a si la...

Zar je ~o ve ku da to da iza |e iz svo je ko ̀ e i po ti -

sku je u se bi zdrav in stinkt sa mo o dr ̀ a wa?”... Ali ako

sam ma kar je dan put is ku sio sa ve tan ~in – ot kri }e se du -

bo ke pro me ne. Sve ra ni je sum we i skep ti~ ka pi ta wa ot -

pa da ju: ne ma vi {e ni po ri ca wa, ni iro ni je. Ja znam da

je sa ve sni ~in mo gu}, za to {to sam ga pre ̀ i veo u stvar -

no sti. Isti na, ja ne znam da li }e se to po klo pi ti, ka da

i pri ka kvim okol no sti ma? Ali ko mo ̀ e da me spre ~i –

da svo je de la we pri ve dem sa ve sti po sop stve noj ini ci -

ja ti vi? Za {to mo ram mi sli ti da se ona ne }e oda zva ti

na moj po ziv? A ka da se oda zo ve, mo gu slo bod no i ra do -

sno da se pre dam we nom po zi vu... Sve je to u mo joj vla -

sti, sve }e se to od i gra ti u mom unu tra {wem sve tu...

Me ni je po treb no je di no da znam na ko ji na ~in je to naj -

Sve ti pro rok Ili ja, bo -

go vi dac i ~u do tvo rac, ro dom je

iz ple me na Aro no va iz gra da

Te svi ta, zbog ~e ga se zo ve jo{

Te svi }a nin. Ka da se ro dio,

we gov otac Sa vah vi deo je oko

we ga an |e le ko ji ga po vi ja ju og -

wem i hra ne pla me nom, {to je

bi lo zna me we we go vog pla me -

nog ka rak te ra i si le og we ne.

Mla dost je pro veo u du bo kim

raz mi {qa wi ma i mo li tvi ~e -

sto pot pu no sam u pu sti wi.

U to vre me je vrej sko car -

stvo bi lo je po de qe no na dva

de la: jed no sa pre sto ni com i

Je ru sa li mu, a dru go u Sa ma ri ji. Sve ti pro rok Ili ja se tu su ko -

bio sa sa izra iq skim ca rem Aha vom i we go vom opa snom è nom

Je za ve qom. Oni su se kla wa li ido li ma i okre ta li na rod od ve -

re. Ve li kim ~u de si ma Ili ja je do ka zao si lu i vlast Bo ̀ i ju. Za -

tvo rio je ne bo i ki {a ni je pa da la tri i po go di ne, a og wem sa

ne ba za pa lio je `r tvu u do mu svo me. Po tom je mo li tvom po slao

ki {u na ze mqu, ~u de sno umno ̀ io bra {no i uqe u ku }i udo vi ce

Sa rep ti i vas kr sao joj umr log si na. Ca ru Aha vu i we go voj è ni

pro re kao je ru ̀ nu smrt {to im se i do go di lo. Sa Bo gom je raz go -

va rao na Ho ri vu i ~uo mu glas. Pred smrt je uzeo na sled ni ka u

pro ro~ kom zva wu Je li si ja i, naj zad, oti {ao na ne bo u og we nim

ko li ma sa og we nim ko wi ma.

Sla vi se u Ka to li~ koj cr kvi 15. av gu sta. Tog da na se ve li ki

broj ver ni ka oku pqa u ma ri jan skim sve ti li {ti ma {i rom sve ta

(Lurd, Fa ti ma, ên sto ho va, Ma ri ja Bi stri ca, Siw, Tr sat, Te ki -

je, Aq ma{, Me |u gor je...) i cr kva ma ko je su Woj po sve }e ne.

Ta svet ko vi na ima svo je po ~et ke ve} u pr vim ve ko vi ma Cr -

kve. Ma ri ji no Uz ne se we na ne bo, kao od Bo ga ob ja vqe nu isti nu

ko ja ima svo je ute me qe we u Sve tom pi smu, ne pre ki nu tom pre da -

wu Cr kve i ì voj ve ri hri {}a na, sve ~a no je 1. no vem bra 1950.

go di ne, u za jed ni {tvu s ~i ta vom Cr kvom, kao stav ve re pro gla sio

pa pa Pi je XII.

V E R S K I P R A Z N I C I1-15. avgust

Pra vo slav ni

2. av gust – Sve ti pro rok Ili ja – Ilin dan

4. av gust – Sve ta Ma ri ja Mag da le na – Bla ga Ma ri ja

8. av gust – Pre po dob na mu ~e ni ca Pa ra ske va-Pet ka;

Sve ti Sa va Tre }i, ar hi e pi skop srp ski

9. av gust – Sve ti ve li ko mu ~e nik Pan te lej mon; sve ti

Kli ment Ohrid ski

12. av gust – Pre po dob na ma ti An ge li na Srp ska

14. av gust – Sve ti mu ~e nik Ma ka ve ji (Po ~e tak po sta)

Rimokatoli~ki

15. av gust – Uz ne se we Bla ̀ e ne Dje vi ce Ma ri je

– Ve li ka Go spa

Islamski

1. av gust – Me sec [a ban (1430.)

SVETI PROROK ILIJA

VELIKA GOSPA

RAZ MI [QA WA O STVA RI MA OBI^ NIM

47

2. av gust

Dan avi ja ci je Voj ske Sr bi je. Obe le -

à va se u znak se }a wa na dan ka da

je 1893. pot pi sa no na re |e we o us -

po sta vqa wu va zdu ho plov nih ode qe -

wa. Bi lo je pred vi |e no da ove pr ve

va zdu ho plov ne je di ni ce u srp skoj

voj sci bu du pri do da te sva koj po sto -

je }oj di vi zi ji. Do 1941. go di ne ovaj

dan sla vqen je kao Dan va zdu ho plov -

stva.

2. avgust

Sveti Ilija. U Kneèvini Srbiji sla-

va Uprave strategijskih barutana.

6. av gust 1915.

Po ri nu }em pr vog srp skog rat nog bro -

da „Ja dar“ na û ka ri ci po ~eo je raz -

voj re~ nih je di ni ca srp ske voj ske. U

Voj sci Sr bi je ovaj da tum se obe le ̀ a -

va kao Dan re~ nih je di ni ca i Dan Re~ -

ne flo ti le.

7. av gust 1951.

U Va {ing to nu je po ~e la sa ra dom teh -

ni~ ka kon fe ren ci ja o pi ta wi ma voj ne

po mo }i Ju go sla vi ji. Ju go slo ven sku

pet na e sto ~la nu de le ga ci ju pred vo di -

li su ge ne ra li Mi le Ki li bar da i Mi -

lo{ [u mo wa. Ame ri~ ku voj nu de le ga -

ci ju pred vo dio je bri gad ni ge ne ral

Olm sted.

10. avgust

U vojsci Kraqe-

vine Srbije dan

5. pe{adijskog

aktivnog puka

„Kraq Milan“,

dan ro|ewa kra-

qa Milana.

11. avgust

U Kraqevini Srbiji slava [estog

pe{adijskog puka – uspomena na dan

pobede na [umatovcu 1876. godine.

12. av gust 1944.

U Na pu qu po -

~eo dvo dnev -

ni sa sta nak

iz me |u pred -

sed ni ka vla de

Ve li ke Bri -

ta ni je Vin -

sto na êr ~i -

la i vr hov nog

ko man dan ta

NOV i POJ

Jo si pa Bro za

Ti ta. êr ~il

je u to ku no }i

12. av gu sta upu tio Ti tu me mo ran dum u

ko me se na vo di da vla da Ve li ke Bri -

ta ni je è li da vi di je din stve nu ju go -

slo ven sku vla du u ko joj su za stu pqe ni

svi Ju go slo ve ni ko ji se bo re pro tiv

ne pri ja te qa.

13. av gust 1940.

Ne ma~ ka avi ja ci ja iz vr {i la na pad na

va zdu ho plov ne ba ze u Ve li koj Bri ta -

ni ji. Ti me je po ~e la pr va eta pa va zdu -

{ne bit ke nad Ve li kom Bri ta ni jom.

14. av gust 1945.

Ja pan ska vla da usvo ji la sa ve zni~ ke

uslo ve za bez u slov nu ka pi tu la ci ju.

14. avgust 1920.

Potpisan vojni savez izme|u Jugosla-

vije i êhoslova~ke.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

bo qe u~i ni ti, da ne bih za me nio glas sa ve sti i

upao u ilu zi ju, u gre {ku i sa mo ob ma nu...

Pre sve ga tre ba od lo ̀ i ti sva ko te o ret sko

umo va we, jer ono za so bom ne iz o stav no do no si

for mu ide je, pro su |i va wa, ana li ze, sin te ze i

ode va sve to u poj mo ve i re ~i. Sve je to ne po treb -

no, jer akt sa vest ni je akt re ~i to ga mi {qe wa, on

ni je te o ri ja, ni je dok tri na, ni je mak si ma, ni je za -

kon i ni je nor ma. Ne tre ba ni {ta iz mi {qa ti; ne

tre ba raz mi {qa ti i do vi ja ti se; ne tre ba te ̀ i ti

ne ka kvom „sve op {tem za ko no dav stvu”, ne tre ba

ni {ta pred vi |a ti. Tre ba ~e ka ti emo ci o nal no-

voq ni pod zem ni ot ku caj.

Ne tre ba ta ko |e pi sa ti o to me {ta bi bi lo

„ko ri sni je” od sve ga, ili „smi sle ni je” od sve ga;

ta pi ta wa se re {a va ju ì vot nim is ku stvom, po -

sma tra wem i ra su |i va wem. Tim pre ne tre ba po -

sta vqa ti pi ta we o „pri jat no sti”, „udob no sti”,

„po voq no sti”, „pa met nom po stup ku”, itd.

Sve to ne ma ni ka kve ve ze sa sa ve snim ~i nom.

Tre ba tra ̀ i ti naj bo qe, pri rod no-naj bo qe, i pri

tom ne „naj bo qe po me ni”, ve} „odi sta naj bo qe”.

Ve ru ju }i Hri {}a nin tra ̀ i „hri {}an sko naj bo qe”

i „sa vr {e no pred Li cem Hri sta Spa si te qa”.

I jo{ jed na stvar: ovo pi ta we tre ba po sta -

vi ti ne te o ret ski, ne za to da bi se do zna la i sa -

zna la isti na, da bi smo je for mu li sa li i do ka za -

li – to bi bi lo fi lo sof sko raz ma tra we. raz mi -

{qa we i te o re ti sa we. Pi ta we tre ba da bu de po -

sta vqe no prak ti~ no – da bi se de la lo, po stu pa -

lo, ostva ri lo. A bu du }i da je sva ki prak ti ~an-ì -

vot ni slu ~aj ne po no vqiv, je din stven u svo joj vr -

sti, tre ba tra ̀ i ti ne za jed ni~ ko pra vi lo, ve}

sop stve ne pu to ka ze ra di li~ nog po stu pa wa u da -

tom kon kret nom ì vot nom slu ~a ju.

Da kle, bez ika kvih pret hod nih od lu ka, bez

ika kvih is pri ka, „uslo va”, uz mi ca wa i „re zer vi”,

po stu pi }u ona kav ka kav je sam, pred li cem sa ve sti

– s ci qem da u da tom kon kret nom tre nut ku mo ga

li~ nog ì vo ta, „sad” i „ov de” – po slu {am wen

glas, pre dam se we nom zo vu i iz vr {im ~in iz du -

bi ne mo ga sr ca; pi tam se ka ko da po stu pim da bih,

sad i ov de, ostva rio ono hri {}an ski naj bo qe

pred Li cem Hri sta Spa si te qa?...

Pi tam to pi ta we – i spu {tam ga u otvo re nu

du bi nu mo ga sr ca. I ì vot te ~e da qe. Ta da }e se

è qe no ostva ri ti sa mo. Uve lo sr ce }e se pro bu -

di ti i ... kra qev ski ogr ta~ }e ogre ja ti ra me na

pro sja ko va...

Kra qev ski ogr ta~?... Da, jer to sam ja,

sa svo jim uve lim sr cem i u~ma lom }u di, bio

sli ~an pro sja ku ko ji je se deo kraj pu te va ì -

vo ta, za ve jan me }a vom sva ko dnev nih bri ga i

ra ~u na. To je me ne Go spod pro na {ao za le |e -

nog i po lu mr tvog; i smi lo vao mi se, ogr nuo

me Svo jim ogr ta ~em kao sja jem, kao qu ba vqu,

kao ot kri ve wem. U ~i nu sa vest, ~o vek pre u zi -

ma od Bo ga ot kri ve we, qu bav i sjaj no vo ga

ì vo ta.

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Po ju }e sr ce”, Sve ti go ra, Ce ti we 1998.

48

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

Uprava za kadrove

r a s p i s u j e

JAVNI KONKURSza pri jem lica iz gra|anstva u Vojnomedicinsku

akademiju u svojstvu volontera radi obavqawa

pripravni~kog sta`a, u trajawu od 6 ({est) meseci:

– 30 (tri de set) dok to ra me di -

ci ne, VSS,

– 12 (dva na est) vi {ih fi zi o -

te ra pe u ta, V[S,

– 3 (tri) vi {a rad na te ra pe -

u ta, V[S,

– 20 (dva de set) vi {ih me di -

cin skih se sta ra – op {ti smer,

V[S,

– 20 (dva de set) vi {ih ra di o -

lo {kih teh ni ~a ra, V[S,

– 8 (osam) vi {ih sa ni tar no-

eko lo {kih teh ni ~a ra, V[S,

– 4 (~e ti ri) vi {a nu tri ci o -

ni sta-di je te ti ~a ra, V[S,

– 6 ({est) vi {ih zub nih teh -

ni ~a ra, V[S,

– 5 (pet) vi {ih sto ma to lo -

{kih teh ni ~a ra, V[S,

– 5 (pet) vi {ih la bo ra to rij -

skih teh ni ~a ra, V[S,

– 8 (osam) fi zi o te ra pe ut skih

teh ni ~a ra, SSS,

– 12 (dva na est) far ma ce ut -

skih teh ni ~a ra, SSS,

– 50 (pe de set) me di cin skih

teh ni ~a ra – op {ti smer, SSS,

– 5 (pet) gi ne ko lo {ko-aku -

{er skih se sta ra, SSS,

– 5 (pet) pe di ja trij skih se sta -

ra, SSS,

– 6 ({est) sa ni tar no-eko lo -

{kih teh ni ~a ra, SSS,

– 6 ({est) zub nih teh ni ~a ra,

SSS,

– 5 (pet) sto ma to lo {kih teh -

ni ~a ra, SSS,

– 10 (de set) la bo ra to rij skih

teh ni ~a ra, SSS.

OP [TI USLO VI

KON KUR SA:

– da je kan di dat dr ̀ a vqa nin

Re pu bli ke Sr bi je;

– da je zdrav stve no spo so ban

za rad u Voj sci Sr bi je;

– da kan di dat ni je osu |i van

za kri vi~ no de lo na bez u slov nu

ka znu od naj ma we {est me se ci i

da se pro tiv we ga ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak za kri vi~ no de lo

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du -

`no sti;

– da se kan di dat na la zi u evi -

den ci ji ne za po sle nih li ca u Na -

ci o nal noj slu ̀ bi za za po {qa -

va we.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi -

ma do sta vi ti na adre su: Voj no -

me di cin ska aka de mi ja, Cr no -

trav ska 17, sa na zna kom „za

kon kurs“ ili li~ no de lo vod stvu

Voj no me di cin ske aka de mi je, 5.

eta ̀ a.

Pred nost ima ju voj ni sti pen -

di sti.

Uz mol bu se pri la ̀ u:

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu

(ne sta ri je od {est me se ci),

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro -

|e nih (ne sta ri ji od {est me se -

ci),

– uve re we da ni je osu |i van i

da se pro tiv we ga ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak (ne sta ri je od

{est me se ci),

– le kar sko uve re we (ne sta -

ri je od {est me se ci),

– iz vod iz evi den ci je ne za po -

sle nih li ca (ne sta ri ji od {est

me se ci),

– ove re na fo to ko pi ja di plo -

me o za vr {e noj {ko li i krat ka

bi o gra fi ja,

– ove re na fo to ko pi ja re {e -

wa o voj nom sti pen di ra wu (za

voj ne sti pen di ste).

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no

do sta vqe ne mol be ne }e bi ti

raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta

do ne }e nad le ̀ ni sta re {i na i

ista }e, u za kon skom ro ku, pi sa -

nim pu tem bi ti do sta vqe na svim

u~e sni ci ma jav nog kon kur sa.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet -

na est) da na od da na ob ja vqi va -

wa, a za ogla {e na me sta ko ja ne

bu du po pu we na u na ve de nom ro -

ku – do wi ho ve po pu ne.

VOJ NO ME DI CIN SKA AKA DE MI JA

Is prav ka Kon kur sa

Tekst kon kur sa za iz bor i re i zbor li ca u na stav ni~ ka i sa -

rad ni~ ka zva wa Voj no me di cin ske aka de mi je, ob ja vqen u ma ga zi nu

„Od bra na” od 15. ju la 2009. go di ne me wa se u de lu „Uslo vi kon -

kur sa”.

Ume sto: „Na kon kurs se mo gu ja vi ti pro fe si o nal na voj na li ca

na slu ̀ bi...”, tre ba da sto ji: „Na kon kurs se mo gu ja vi ti pro fe -

si o nal ni pri pad ni ci Voj ske Sr bi je na slu ̀ bi...”.

42. klasa Vojne akademije KoV i 36. klasa ARJ PVO Rajlovac

sve~ano }e obele`iti 20 godina od zavr{etka {kolovawa 3. ok-

tobra 2009. godine. Sve~anost po~iwe u 11 ~asova na Vojnoj

akademiji.

Za sve informacije kontaktirati slede}a lica:

– Jadranko Juki}, mob. 064/2908-141; v. lokal 40-359; ku}ni

013/516-285

– Danko [trbac, mob. 064/1379-626; v. lokal 23-315

– Petar Latkovi}, mob. 064/8329-357; v. lokal 29-910, [email protected]

– Dragan Stojakovi}, mob. 064/1423-256; v. lokal 29-932

– Sa{a Nedeqkovi}, mob. 063/1808-921, v. lokal 20-737

36. klasa smera ARJ PVO iz Rajlovca:

– Tomasovi} Vjekoslav, mob. 063/814-8784, v. lokal 33-724,

[email protected]

MALI OGLAS

1. avgust 2009.

Oba ve {

ta va mo s

tam be ne i

n te re sen te d

a je O

de q

e w

u z

a s

tam be ne p

o slo ve p

o red r

a ni je

pri -

ja vq

e nih 37

pri ja

vq

e no jo

{ 28

sta no va u za kup za po de lu po struk tu ra ma i gar ni zo ni ma-me sti ma:

BE O

GRA

D: je

dan

dvo so ban stan;

BO

SI

LE GRA

D: je

dan

dvo so ban stan u s. D

o w

e Tla mi no;

PI

RO

T:dva

jed no sob na i tri

dvo sob na sta na u s. Vi so~ ka R`

a na; je

dan

dvo so ban stan u

s. To pli D

o;

DI

MI

TR

OV

GR

AD

: d

va

dvo sob na sta na u s. D

o w

a N

e vq

a; je

dan

dvo so ban stan u s. S

mi -

lov ci; KW

A@

EV

AC

: je

dan

jed no so ban i je

dan

dvo so ban stan u s. Rav no Bu ~i je

; je

dan

jed no so -

ban i je

dan

dvo so ban stan u s. N

o vo Ko ri to; je

dan

jed no so ban i dva

dvo sob na sta na u s. A

l di -

nac;

NE GO

TI

N: je

dan

dvo so ban stan u s. Ra ja

c; je

dan

dvo so ban stan u s. Bra }e vac;

ZA

JE ̂

AR

: je

da

ndvo so ban stan u s. Ha lo vo; je

da

ndvo so ban stan u s. Grad sko vo; je

da

n

dvo so ban stan u s. M

a li Ja se no vac;

SU

R D

U L

I C

A: d

va

jed no sob na s

ta na u

s. B

o ̀

i ca; je dan

jed no so ban i

je dan

dvo so ban s

tan

u s. S

tre zi mi rov ci i je

dan

dvo so ban stan u s. Kal na (S

O C

r na Tra va).

Pre gled svih ras po lo ̀

i vih sta no va za ras po de lu dat je

u pri lo gu. P

ra vo na do de lu pred w

e

na ve de nih s

ta no va i

ma ju

li ca b

ez s

ta na k

o ja

ostva ru ju

pra vo n

a d

o de lu s

ta na u

za kup n

a n

eo d re |e -

no v

re me, s

a gla sno o

d red ba ma P

ra vil ni ka o

re {

a va w

u s

tam be nih p

i ta w

a u

Mi ni star stvu o

d bra -

ne (S

VL

br. 38/05,16/08 i 26/08-u da q

em tek stu: P

ra vil nik).

U smi slu ~la na 19. stav 1. P

ra vil ni ka, li cu iz ~la na 2. ovog pra vil ni ka mo ̀

e se da ti u za -

kup i stan ma w

i od sta na ko ji

mu pri pa da po od red ba ma ~la na 18. ovog pra vil ni ka, ako se sa tim

pi sa no sa gla si.

Li ca ko ja

`

e le pri hva ti ti do de lu struk tur no ma w

eg sta na, tre ba d

a d

a ju

pi sa nu i

z ja

vu,

ove re nu u

je di ni ci-usta no vi u

ko jo

j su n

a s

lu ̀

bi, a

pen zi o ni sa na l

i ca o

ve re nu u

op {

ti ni i

li s

u du,

da s

e o

d ri ~u

do de le struk tur no pri pa da ju

}eg sta na i pri hva ta ju

do de lu struk tur no ma w

eg sta na,

kao k

o na~ nog r

e {

e w

a s

vog s

tam be nog p

i ta w

a. U

da toj iz ja

vi l

i ca tre ba d

a s

e d

e cid no i

z ja

sne z

a

str

uk tu r

u sta

na

ko

ji pr

i hva

ta

ju, je

r ne pr

e c

i zne iz ja

ve ne }e bi ti uze te u r

az m

a -

tra w

e.

Svi sta no vi ko ji

su da ti u pri ka za nom pre gle du (pri ja

vq

e ni sta no vi i sta no vi za ~i ju

do de lu

ni je

bi lo k

an di da ta p

o p

ret hod nim o

d lu ka ma) k

ao i

sta no vi k

o ji

se u

me |u vre me nu jo{

pri ja

ve, b

i -

}e po de q

e ni po od lu ci nad le ̀

nog ru ko vo di o ca, sa pre se kom sta w

a na dan 14.0

8.2

009. go di ne,

ta ko da }e se u raz ma tra w

e uze ti sa mo iz ja

ve da te za kq

u~ no sa da tu mom pre se ka sta w

a iz od lu ke.

Na po mi w

e mo da su stam be ni in te re sen ti u oba ve zi d

a d

o sta ve (uko li ko pret hod

no

ni su d

o sta vi li) d

o ka ze n

ad le ̀

nog o

r ga na

ko ji

se o

d no se n

a w

i hov s

tam be ni s

ta tus (pra vo

na po vrat sta no va u ot ce pq

e nim re pu bli ka ma, pri zna va w

e bo le sti po na la zu Vi {

e voj n

o le kar -

ske ko mi si je

i pre bi va li {

te za no si o ca pra va i ~la no ve w

e go vog po ro di~ nog do ma }in stva, po re -

sko za du ̀

e w

e za stan-ku }u za no si o ca pra va i ~la no ve w

e go vog po ro di~ nog do ma }in stva), je

r }e

se u

su prot nom

wi ho vi z

ah te vi z

a r

e {

a va w

e s

tam

be nog p

i ta w

a s

ma tra ti n

e pot pu -

nim

i n

e }e b

i ti r

az m

a tra ni.

MI

NI

STA

RSTV

O O

DB

RA

NE R

EP

UB

LI

KE SR

BI

JE

Sekto

r za

q

ud

ske r

esur

se

Up

ra

va

za

ka

dr

ove

50 1. avgust 2009.

UK

R[

TE

NE

R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Peva~ u operi, 2. Koli~inska sredina ne~ega, 3. Prevu}i belom bojom,

4. Vrsta morske korwa~e, 5. Sve{teni~ka ode}a, 6. ê{ko mu{ko ime,

7. Niì te~ajni ispit (skr.), 8. Dva ista samoglasnika, 9. [pijunirati,

10. Biti u sede}em poloàju, 11. Izvor (mn.), 12. Veliki vremenski perio-

di, 13. Novinsko-izdava~ka organizacija (skr.), 14. Akademija nauka (skr.),

15. Stanovnici Laosa, 16. Ime turskog putopisca êlebije, 17. Prijateq

odmila, 18. @ensko ime, 19. Oslobo|ewe stawa zavisnosti i ograni~avawa

sloboda (npr. èna), 22. Ose}ati qubav prema nekome, 23. Slaboumnici,

idioti, 25. Francuski politi~ar, Andre, 26. Ra{ivati tkaninu po {avu,

28. Vitko, tanko, 29. Folk peva~ica, Ana, 31. Skriti, zatajiti, 32. Odeqe-

na od drugih, zasebna, 33. Materija u noktima, 35. Bezalkohlno gazirano

pi}e, 36. Jestiva gqiva, vrgaw, 37. Biv{i italijanski fudbaler, |ani,

39. Grad u Indiji, 40. Italijanski filmski reìser, Etore, 41. Francuski

filozof, @an Pol, 43. So mokra}ne kiseline, 44. Ratar za plugom, 45. Poen

u igri karata (nem.), 46. Francuska glumica, Anuk, 47. Strano mu{ko ime,

48. Reka u Rusiji, 50. Simbol renijuma, 51. Dru{tveni sektor (skr.).

20. Film Predraga Antonijevi}a iz 1984. godine, 21. Redom zabadati,

22. Opojna droga, 23. Mu{ko ime, 24. Zakrilca na avionu, 25. Koje je od

vode, 26. Udubqewe izme|u bregova, 27. Vrsta koturaqki, 28. [abloni,

mustre, 29. Srpski lingvist, Mitar, 30.Sve~ana pratwa, 31. Mesto u Ar-

gentini, 32. Hrvatski filmski reìser, Ante, 34. Buketi} cve}a, 35. Iz-

vr{iti saìmawe, 36. Deo posteqine napuwen perjem, 37. Auto-oznaka

Kikinde, 38. Drugi, ostali, 39. Nameravati, 40. Samoglasnici, 41. Deo

tela ìvotiwa, 42. Auto-oznaka Pan~eva, 43. Vrsta zasi}enih ugqovodo-

nika, 44. Sipaju}i izru~iti u ne{to, 45. Grad u Indiji, 46. Koje nanosi

odlu~uju}i udarac, 47. Kru`ni pokreti, obrti, 48 Mesto u Srbiji kod Pa-

ra}ina, 49. Italijanski slikar i vajar, Andrea del, 50 Fudbaler Obale

Slonova~e, Didije, 51. Otrti, obrisati, 52. Zavet, poruka, 53. Stvaran,

54. Ime ruskog dràvnika Medvedeva,55. Najboqi britanski film svih

vremena (do sada).

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

– VO

DO

RA

VN

O: sedamstoosamdese-

tosam, A

vo P

ikus, turati, ilata, N

adalin, marela, Urije

l, A

rarat, ki-

moni, odavati, titan, Karera, stanin, a, O

sat, padina, am

arin, ae,

RTK, S

aveta, [

liman, prt, I

O, {

etati, starac, orar, j, strela, kli-

pan, Utebo, ustavni, kretaj, opoziv, market, kroja

~, Trakija

, I

mperija

uzvra}a udarac.

IZLET

Za vreme me|unarodnog turnira

u Atini 1968. godine bila je predvi -

|ena poseta Korintu, Sunionu i De l-

fima, ali su se za izlet na te atrak-

tivne destinacije prijavili samo

na{ internacionalac Mihajlo Mi-

haq~i{in, velemajstor Pahman i

no vinar „Politike” V. Glava di novi}.

O tome je Mihaq~i{in zapisao:

„Ubudu}e bi se ovakvi tur ni ri mogli

igrati i u mom rodnom Pr wavoru,

jer je {ahistima svejedno gde igraju

– u Atini ili nekoj selendri, bitno

je da igraju {ah i – brix!”

{ah

IZABRANA PARTIJA

„VE^NO ZELENA”

Andersen – Difren,

Berlin, 1852.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 Lc5

4. b4

Evansov gambit je priznato otva -

ra we, kojim beli `rtvuje pe{aka za

ini cijativu, {to ga i obavezuje.

4...Lb4 5. c3 La5 6. d4 ed4

@rtva se uvek prihva}a, a umesto

6...ed4 kasnije je kao boqe prona |e -

no 6...d6.

7. 0-0 d3

Boqe je 7...dc3, a jo{ boqe 7...Sge7

8. cd4 d5.

8. Db3 Df6 9. e5 Dg6 10. Te1

Sge7 11. La3 b5 12. Db5 Tb8 13.

Da4 Lb6 14. Sbd2 Lb7

VODORAVNO: USPRAVNO:

Umesto ove ozbiqne gre{ke, tre-

balo je beàti u rokadu.

15. Se4 Df5 16. Ld3 Dh5 17. Sf6!

Beli `rtvom otvara igru na

kraqa u centru boji{ta.

17...gf6 18. ef6 Tg8 19. Tad1!

PROBLEM

V. A. Sinkman

1876.

Beli: Kf7, Dh5, Lh1, Sb6, Sg2, d2

Crni: Ke4, d4, f6

Mat u dva poteza.

1. Dh2!

Na 1...Kd3 2. Se1 mat.

Na 1...Kf3 2. Se3 mat.

Na 1... Kf5 2. Df4 mat.

Na 1...d3 Df4 mat.

Na 1...f5 2. Se1 mat.

19...Df3 20. Te7! Se7 21. Dd7!

Kd7 22. Lf5 Ke8 23. Ld7

1:0

U 20. potezu crni je mogao igrati

bo qe 20...Kd8, ali je Andersen po -

ka zao slede}u kombinaciju: 21. Td7!

Kc8, 22. Td8!! Kd8 23. Le2 Sd4! 24.

Lf3 Lf3 25. g3 Ld1 26. Dd1 c5 27.

cd4 cd4 28. Le7 i beli bi dobio. Na

22...Sd8 23. Dd7, Kd7 24. Lf5 Kc6

25. Ld7 mat.

Zbog prave orgije `rtvenih udara

ko ji su se kao vulkan obru{avali na

Di frena, u {tampi je ova partija na-

zvana „the evergreen game” – dakle

ve ~no zelena partija.

Beli: Kg1, Da4, Td1, Te1, La3, Ld3,

Sf3, a2, c3, f2, f6, g2, h2

Crni: Ke8, Dh5, Tb8, Tg8, Lb6, Lb7,

Sc6, Se7, a7, c7, d7, f7, h7

Ovo je jedna od najpoznatijih i

uop{te najvi{e analiziranih pozi-

cija. Analizatori su poku{avali da

dokaù da Difren zapravo nije bio

izgubqen. Tvrdilo se da je spasava-

lo 19... Tg4 20. c4 Tf4 ali 21. Lg6!!

Dg6 22. Te7 Kf8 23. Ted7 Ke8 itd.

REKLI SU...

Postojawe {aha dokazuje da je

pravqewe gre{aka obavezno!

S. Tartakover

*

[ah je krajwe demokratska igra.

L. Evans

PRODAVNICA „VOJNA KWIGA”

magazin "Odbrana"

vojnostru~ni ~asopisi

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"

audio kursevi stranih jezika

izdawa na kompakt-diskovima

posteri, geografske karte i planovi

makete tenkova, aviona i brodova

replike naoruàwa i vojne opreme

sabqe i bodeì

pribor za boravak u prirodi

baterijske lampe, busole i dr.

vojna obu}a i ode}a

majice i ka~keti, privesci, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

perorezi, hemijske olovke i upaqa~i

sa oznakama Vojske Srbije

suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU

Ulica Vase ârapi}a 22

Tel/faks 011 21 84 925

Radno vreme od 8 do 21 ~asova

subotom od 8 do 16 ~asova

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

Dve decenije bile su

potrebne da se razvoj

aviona dovede do ta~ke

na kojoj su performanse

i ume}e pilota pruìli

priliku da se izvodi

grupno akrobatsko letewe.

Uz izuzetke, tek se

dvadesetih godina pro{log

veka na aeromitinzima

prikazuje precizno

pilotirawe sa dva i vi{e

aviona, u to vreme

do ~itavih eskadrila.

Takvi letovi bili su

pitawe prestià vode}ih

vazdu{nih sila.

Na na{im prostorima

najboqi piloti lova~kih

pukova bili su prvi koji su

pred publikom leteli

sa tri aviona, izvode}i

uve`bani program.

Posle Drugog svetskog rata

po~elo se sa parovima

i privremenim timovima

sa ~etiri aviona.

Prva doma}a akro-grupa,

formirana kao stalni

sastav sa namenski obojenim

i ozna~enim avionima,

nastala je 1960. godine.

Od 1968. do 2000. godine

akro-grupe su formirane,

ga{ene i obnavqane unutar

{kolskih jedinica JRV

i PVO. Visoka cena

i nedostatak aviona razlog

su {to sada ViPVO Vojske

Srbije nema akro-grupu,

ali vojni piloti lete na

aeromitinzima u

demilitarizovanim

mlaznim avionima galeb G-2.

ISTORIJA AKRO-GRUPA NA NA[IM PROSTORIMA

LET DO ZVEZDA

Autor priloga Aleksandar Radi}

Fotografije: Foto-centar NC „Odbrana”, Muzej Ratnog vazduhoplovstva,

kolekcije Milana Micevskog i \ure Baji}a, Kacihuko Tokunaga, Zdenko

Molnar, Zoran Milovanovi}, Milorad Risti} i Aleksandar Radi}

Crteì: Dragan Dra{kovi} i Neboj{a Suboti}

SPECIJALNI PRILOG 46SPECIJALNI PRILOG 46

2

U go di na ma po sle Pr vog

svet skog ra ta ae ro mi tin zi

su bi li je dan od glav nih

dru {tve nih do ga |a ja i

sma tra ni su va ̀ nim

dr ̀ av nim pri o ri te tom, jer

su bi li pri li ka za

pro pa gan du na ci o nal nog

va zdu ho plov stva. Pu bli ka

se ra do oda zi va la na

po zi ve za po se te

ae ro dro mi ma.

Ume{nost iUme{nost i

neustra{ivost pilota

A K R O - G R U P E I Z L O V A ^ K I H P U K O V A K R A Q E V I N E J U G O S L A V I J E

Piloti patrole „Devoatina” posle

aeromitinga: drugi s desne strane

je Xal, zatim Blagojevi} i

Samolov. Prvi s desne strane

mo`da je potporu~nik Milan

Blagojevi}, koji je tog dana imao na

„Devoatinu” D.27 prikaz vazdu{ne

borbe i solisti~ki prikaz

Lova~ki avion

„Avia BH-33”

To kom dva de se tih i po ~et kom tri de se -

tih go di na u pro gra mu ae ro mi tin ga do -

mi ni ra li su so li sti~ ki pri ka zi, si mu -

li ra ne su va zdu {ne bor be i efekt ni

pre le ti pu kov skih i eska dril skih e{a -

lo na sa pre stro ja va wi ma u le tu. Na pri red -

bi „Na ci o nal ni avi ja ti~ ki mi ting”, odr ̀ a -

noj 4. ju na 1933. na za gre ba~ kom ae ro dro mu

Bo ron gaj, a pod po kro vi teq stvom kne za Pa -

vla, iz ve de ne su „akro ba ci je jed ne pa tro le

od tri jed no se da ae ro pla na za bor bu” ka ko

je iz ve stio Va zdu ho plov ni gla snik, u to vre -

me zva ni~ no gla si lo Ko man de Va zdu ho plov -

stva voj ske (VV) Kra qe vi ne Ju go sla vi je. Pa -

tro lu su ~i ni la tri lo va~ ka avi o na de vo a -

tin D.9 (De wo i ti ne D.9), ko ji su u to vre me bi -

li pre sti ̀ ne le te li ce. Avi o ni su bi li iz sa -

sta va Pr vog pu ka iz No vog Sa da. Za wi ho -

vim ko man da ma bi li su pi lo ti ka pe tan Fra -

wo Xal, po ru~ nik Mi o drag Bla go je vi} Bre -

ge i na red nik-vod nik Ra de Sa mo lov. Oni

su po le te li u gru pi i na ma loj vi si ni iz ve -

li ne ko li ko o{trih za o kre ta (vi ra ̀ a ka ko

se ta da go vo ri lo), za tim su pre le te li iz -

nad ae ro dro ma i pu bli ke i pre {li u {an -

de lu sa raz la zom u jed nu i dru gu stra nu

kraj wih pra ti la ca i pe tqom vo |e ode qe wa

na ma loj vi si ni. Za tim su pi lo ti iz ve li niz

sa mo stal nih akro ba ci ja na vr lo ma loj vi -

si ni „sa pot pu nim efek tom kod pu bli ke”.

Ta~ ka sa tri de vo a ti na pot pu no je ostva ri -

la ciq: po ka za ti mo gu} nost za jed ni~ kih

akro ba ci ja i po u zda nost pi lo ta, kao i pre -

ci znost wi ho vih po kre ta i ko man do va wa

avi o nom. Sve do da nas ni su se pro me ni li

za da ci akro bat skih pi lo ta, o ~e mu sve do ~i

i iz ve {taj iz 1933. go di ne.

Pi lo ti pre sto ni~ kog [e stog lo va~ kog

pu ka sa ae ro dro ma Ze mun, sre di nom tri de -

se tih go di na, ofor mi li su akro bat sku troj ku

na lo va~ kim avi o ni ma avia BH.33, ko ja se

pred sta vi la u ne ko li ko jav nih pri li ka. Po -

sle pre na o ru ̀ a wa pu ka na ho ker fju ri II(Haw ker Fury) 1937. go di ne pi lo ti su uve ̀ ba -

li pro gram sa no vom teh ni kom. Pri li ku da

po ka ̀ u le ta~ ko ume }e ima li su na ae ro mi -

tin gu odr ̀ a nom na ae ro dro mu Ze mun 5. ju na

1938. u okvi ru Pr ve me |u na rod ne va zdu ho -

plov ne iz lo ̀ be. Dva de set mi nut ni pro gram

na tri fju ri ja sre br ne bo je iz ve li su pi lo ti

lov ci ka pe ta ni dru ge kla se Ni ko la Veq ko -

vi} – Ve qa Grom, An ton Er ci goj – Ton ~i i

Bo ri vo je Mar ko vi} – Far ma. Let „tri bli -

sta va ho ke ra” pred sta vqen je u ~lan ku o

ae ro mi tin gu pu bli ko va nom u Va zdu ho plov -

nom gla sni ku za jun 1938. go di ne: „Na {i

pi lo ti lov ci iz vo di li su naj te ̀ e akro ba -

ci je ni sko nad ze mqom, sme lo i pre ci zno,

na te {kim lo va~ kim rat nim ma {i na ma,

ko je za ova kav na ~in is ko ri {}e wa zah te -

va ju po seb nu ume {nost i ne u stra {i vost

pi lo ta”. Vi {e de se ti na hi qa da po se ti la -

ca ae ro mi tin ga na gra di li su pi lo te „bur -

nim pqe ska wem i kli ca wem”. Iz ve {ta~

Po li ti ke o le tu tri fju ri ja pi {e da su pi -

lo ti ma bi li po treb ni ~e li~ ni „ner vi i

od li~ no zdra vqe”.

3

PI LO TI AKRO BAT SKE

TROJ KE [E STOG PU KA:

Nikola Veqkovi}, zvani Veqa

Grom, ro|en je 1907. godine u Kragujevcu.

Zavr{io je decembra 1930. godine Vaz-

duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu,

u Devetoj klasi. Pilotsku {kolu Prvog pu-

ka u Novom Sadu zavr{io je 1932. godine.

Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,

a dve godine kasnije postao je pilot lovac

u [estom puku u Zemunu. Tokom rata bio je

u logoru za ratne zarobqenike u Nema~koj.

Posle rata sa porodicom je oti{ao da

ìvi u SAD. Umro je 1983. godine u ̂ ikagu.

Anton Ercigoj, zvani Ton~i, ro|en

je 1906. godine na ostrvu Kor~ula. Vaz-

duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu

zavr{io je 1930. godine, u istoj klasi kao

i Veqkovi}. Pilotsku {kolu je zavr{io

1933. godine, a tri godine kasnije stekao

je zvawa vojnog pilota i pilota lovca. Le-

teo je na doma}em lovcu IK-3 u 51. vaz-

duhoplovnoj grupi [estog lova~kog puka.

Poginuo je 3. septembra 1940, u udesu sa

IK-3. Sru{io se u reku Savu blizu U{}a.

Borivoje Markovi}, zvani Far-

ma, ro|en je 1907. godine u Gorwem Mi-

lanovcu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-

vr{io je 1932. godine u Novom Sadu.

Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,

a pilota lovca 1937. godine. Po~etak ra-

ta 1941. godine do~ekao je kao komandir

104. lova~ke eskadrile [estog lova~kog

puka, naoruàne avionima Me 109E-3.

Pao je u zarobqeni{tvo i ostatak rata

proveo je u logoru Osnabrik. Posle

povratka u otaxbinu nastavio je da leti u

JRV na transportnim avionima. Preveden

je u rezervu 1947. godine, u ~inu majora, da

bi postao pilot u putni~koj avijaciji, koja

se tek stvarala. Poginuo je 21. septembra

1950. godine za komandanta JAT-ovog DC-

3, u katastrofi aviona na redovnoj liniji

Zagreb–Skopqe.

PI LO TI „PA TRO LE” NA

TRI DE VO A TE NA D.9::

Frawo Xal ro|en je 1909. godine u

Biha}u. U VV zavr{io je Izvi|a~ku {kolu u

Novom Sadu 1927. godine. Godinu dana kas-

nije i Pilotsku {kolu Prvog puka u Novom

Sadu. U vreme Aprilskog rata bio je

pomo}nik komandanta Petog lova~kog puka u

Ni{u, ve} tada povezan sa usta{kim pokre-

tom. Xal se na{ao na du`nosti komandanta

hrvatske dobrovoqa~ke lova~ke grupe na is-

to~nom frontu. Bila je to jedinici koja se

sa lovcima Me 109 borila u sastavu

nema~ke Luftvafe protiv vazdu{ne sile

SSSR-a. Od februara do decembra 1942.

godine jedinica se, prema nema~kom obi~aju,

zvala Lova~ka grupa Xal – po imenu koman-

danta. Do kraja rata imao je 13 vazduho-

plovnih pobeda i pet bez zvani~ne potvrde.

Xal je osu|en u Beogradu na smrt i streqan

oktobra 1945. godine.

Miodrag Blagojevi}, zvani Brege

(po avionu brege XIX) ro|en je1904. godine u

Beogradu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-

vr{io je 1928. godine u Novom Sadu. Zvawe

vojnog pilota dobio je 1930. godine, a pi-

lota lovca 1933. godine. Na aeromitingu

1938. godine leteo je na avionu PVT, u sim-

ulaciji vazduhoplovnog boja protiv lovca

hoker fjuri, kojim je pilotirao Ercigoj, ~lan

akrobatske grupe [estog puka. U Aprilskom

ratu 1941. godine Blagojevi} je bio koman-

dant 52. vazduhoplovne grupe Drugog

lova~kog puka, naoruàne lovcima hariken

(Hurricane). Preleteo je na Bliski istok i

pridruìo se ostacima VV u sastavu Bri-

tanskog RV. Od 1943. godine, u ~inu pot-

pukovnika, bio je pomo}nik vojnog i vazduho-

plovnog ata{ea u SAD. Posle rata ostao je

u SAD. Umro je 1985. godine.

Rade Samolov ro|en je1906. godine

u Plitvi~kom Leskovcu kod Oto~ca. Pilot-

sku {kolu Sedmog puka zavr{io je 1928. go-

dine u Mostaru. Zvawe vojnog pilota stekao

je 1929. godine. Bio je jedan od vrsnih pi-

lota VV, poznat po u~e{}u u raznim javnim

priredbama. Na utakmici za pehar W. V.

kraqa Jugoslavije 1931. godine, osvojio je

prvo mesto u kategoriji lova~kih aeroplana

upravqaju}i letelicom avia BH-33. Od

1937. godine bio je pilot Opitne grupe na

aerodromu Zemun. Samolova su prisilno

mobilisali u domobranstvo NDH, ali zbog

nacionalne pripadnosti svrstali su ga u

Drugu domobransku radnu pukovniju, pop-

uwenu Srbima. On je za beg iskoristio pi-

lotsko ume}e: 4. decembra 1944, uz pomo}

partizanskih saradnika, ukrao je {kolski

dvosed biker 131 sa pomo}nog leteli{ta

Pampas, u stvari igrali{ta, u Osijeku, i

preleteo do Zemuna. Bio je nastavnik lete-

wa od marta 1945. godine u tek formiranoj

Prvoj pilotskoj {koli na aerodromu Zemu-

nik. U vreme Rezolucije IB 1948. godine

oduzet mu je ~in poru~nika i leta~ko zvawe.

Lovac „Hoker Fjuri II”

4

Akrobatski avion

„Biker 133”

pr vim po sle rat nim go di na ma ae ro mi tin zi su ima li iz u ze tan po li -

ti~ ki i pro pa gand ni zna ~aj, jer je sva ki od wih bio pri li ka za po ka -

zi va we mo }i no vo stvo re nog JRV i po pu la ri za ci ju avi ja ci je. Akro bat -

sko le te we pri ka zi va li su is ku sni pred rat ni pi lo ti. U ne ko li ko pri -

li ka avi o ni su bi li po seb no ozna ~e ni ili su, ume sto stan dard ne ma -

skir ne {e me, do bi li po vr {i ne u jar kim to no vi ma. Na pri mer, dva prob na

pi lo ta iz Va zdu ho plov nog opit nog cen tra (VOC), Cvi ki} i For ka pi}, le te li

su na dva lo va~ ka avi o na Jak-3 – „cr ve nom” i „`u tom”. Na men ski akro bat -

ski avi on dvo kri lac bi ker 133 jung maj ster ev. br. 9102 (li~ ni avi on Sa ve

Po qan ca, u to vre me ko man dan ta 32. va zdu ho plov ne di vi zi je), na gor wim

po vr {i na ma gor weg kri la imao je ron de lu JRV i cr ve ne zra ke.

Na ve li kom ae ro mi tin gu odr ̀ a nom 24. ju la 1949. na ae ro dro mu Ze -

mun, pred stav ni ci JRV tru di li su se da po ka ̀ u sve {to ima ju. Dr ̀ av nom ru -

ko vod stvu bi lo je po treb no da na pri me ren na ~in po ka ̀ e da ima ~i me da se

bra ni. U pu bli ci su bi li Ti to, sve va ̀ ne vo |e i ~ak 100.000 gle da la ca.

Lov ci Jak-3 bi li su po seb no atrak tiv ni zbog do bro uo~ qi vih bo ja i ge ne ra -

to ra di ma, ka kav se pr vi put ko ri stio na na {im pro sto ri ma. Na men ski za

ae ro mi ting, u 103. iz vi |a~ kom pu ku u Mo sta ru for mi ran je tim sa pet pi lo -

ta i pet avi o na ae ro-2. Pr vu do ma }u akro-gru pu u sa sta vu pe tor ke pred vo -

dio je ko man dant pu ka ma jor Mi lan Mar ja no vi} – Mi }a, vr lo is ku san pi lot,

{ko lo van pre ra ta. Pra ti o ci su mu bi li pi lo ti {ko lo va ni po sle ra ta

Bran ko @iger, Ja nez Fa bi jan, Stje pan Gi ba i Sre} ko Ga zi vo da, a kao re -

zer va Pa vao Mi ja to vi}. Oni su pri pre mi li pro gram i pre ae ro mi tin ga

pre le te li su sa ma ti~ nog ae ro dro ma na le te li {te Li si ~i ji Ja rak, oda kle su

po le te li na akro-let iz nad ae ro dro ma Ze mun. „Kao da su po ve za ni ne vi -

dqi vom ni ti avi o ni su jed no vre me no pod bla gim uglom po ni ra li pre ma ze -

mqi, Na vi si ni od oko 150 me ta ra pe tor ka je iz ve la pe tqu i u ni skom le tu

pro du ̀ i la u prav cu Ava le... Bez ra dio-ve ze, ma la ra sto ja wa i pa ri ra we

ra fal skih na le ta ve tra pred sta vqa li su naj ve }u po te {ko }u. Naj te ̀ e je bi -

lo sa ~u va ti kom pakt nost gru pe u mo men tu ka da je pe tor ka iz le| nog po lo ̀ a ja

pre {la u pi ki ra we. Tu je tre ba lo odr ̀ a ti istu br zi nu i ugao po ni ra wa kao

uslov za jed no vre me ni iz la zak iz ob ru {a va wa” – iz ve sti la je Po li ti ka.

Kao da su po ve za ni

ne vi dqi vom ni ti, avi o ni su

jed no vre me no pod bla gim uglom

po ni ra li pre ma ze mqi. Na

vi si ni od oko 150

me ta ra pe tor ka je iz ve la pe tqu

i u ni skom le tu pro du ̀ i la u

prav cu Ava le...

AKRO BA TE SA CR VE NOM PE TO KRA KOM

L E T P R E D T I T O M

Publika na aeodromu Zemun posmatra akrobacije „`utog”Jak-3

PI LO TI PA RE NA

AVI O NI MA JAK-3:

Nikola Cviki} ro|en je 1913. go-

dine u Gorwoj Kova~ici kod Grubi{nog poqa.

Zavr{io je izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu

1934. godine, a zvawe pilota dobio je 1940.

godine. Od progona usta{a izvukao se 1941.

godine prelaskom u katoli~ku veru, ali zato

se na{ao u slu`bi NDH. Kao pilot lova~ke

legije na isto~nom frontu organizovao je

prebege sa Nema~ke strane na aerodrome pod

kontrolom Crvene armije. Sam je prebegao

15. juna 1943. avionom Bf 109G-2 na

letili{te Bjelaja glina kod Krasnodara. Iz-

nad Sremskog fronta Cviki} je leteo u sas-

tavu 11. lova~ke divizije. Postao je koman-

dant 113. lova~kog puka 15. oktobra 1945.

godine. Bio je na~elnik VOC-a od 1949. do

1953. godine. Penzionisan je 1963. godine u

~inu pukovnika.

Stanko Forkapi} prebegao je iz vaz-

duhoplovstva NDH 7. septembra 1944, kao

~lan posade bombardera Ca 311M, koji je

sleteo na Glamo~ko poqe. Na Sremskom

frontu bio je komandir 1. eskadrile 113. lo-

va~kog puka. Posle rata dugi niz godina bio

je jedan od vode}ih probnih pilota u VOC-u.

PI LO TI AKRO-GRU PE SA

AVI O NI MA AE RO-2:

Milan Marjanovi} ro|en je 1908.

godine u selu Zavaqe kod Korenice. Podofi-

cir je postao 1929. godine. Zavr{io je Pi-

U vi {e pri li ka na ae ro mi tin zi ma pi -

lo ti JRV pri ka zi va li su ume }e akro bat skog

le ta sa dva avi o na. Da nas ta kvu gru pu na zi -

va mo sin hro-par. Na avi o ni ma sa klip nim

mo to rom kao po seb no efekt na isti ca la se

fi gu ra „ogle da lo”. Ta kvi pri ka zi uve ̀ ba va -

ni su na men ski za od re |e ne ae ro mi tin ge i

ti mo vi ni su for mal no or ga ni zo va ni i odr -

à va ni za vi {e pri li ka. Iz u ze tak pred sta -

vqa pri mer pi lo ta An dri je Ara po vi }a, po -

mo} ni ka ko man dan ta 44. va zdu ho plov ne di -

vi zi je, i Vla di mi ra Vej no vi }a iz 117. pu ka,

ko ji su sa dva avi o na zlin 381 le te li ~e ti ri

se zo ne – od 1951. do 1954. go di ne. U raz go -

vo ru sa sa rad ni kom „Od bra ne” Mi la nom

Mi cev skim, vo |e nim pre 24 go di ne, Vej no vi}

je na veo da su re dov no iz vo di li „ogle da lo” u

ko jem je on bio u „nor mal nom” po lo ̀ a ju, a

Ara po vi} u le| nom le tu. U jed nom od le to va

na ae ro dro mu Ba taj ni ca Vej no vi} je pri me -

tio da se ne {to ~ud no de {a va sa avi o nom na

le |i ma. Ara po vi} je za pao u krat ko traj ni

san! Le ka ri su pro ce ni li da se ra di lo o po -

sle di ci te {kog ude sa ko ji je pre ̀ i veo 8. av -

gu sta 1940. go di ne iz nad Bo ke Ko tor ske, kao

pi lot po mor ske avi ja ci je. Iz vu kao se, do -

slov ce u po sled wem tre nut ku iz avi o na Do-

22 za hva }e nog po ̀ a rom. Pre ̀ i veo je, ali

sa te {kim po vre da ma.

lotsku {kolu u Mostaru 1931. godine. Od

1936. godine postao je oficir. U Aprilskom

ratu bio je u III pilotskoj {koli u Mostaru i

u~estvovao je u odbrani dràve. Drugi svets-

ki rat proveo u Novom Sadu, sa porodicom, a

krajem 1944. godine, na poziv upu}en biv{im

pripadnicima VV, do{ao u 113. lova~ki puk.

U po~etku bio je pilot na Jaku-1, a do kraja

rata komandir lova~ke eskadrile i koman-

dant 42. juri{nog puka na Il-2. Izveo je 25

borbenih letova. Novembra 1946. postao je

komandant 111. lova~kog puka, a od

5.4.1947. prvi komandant Prvog izvi|a~kog

puka (prenumerisanog u 103. puk) u Mostaru.

Novembra 1949. preme{ten je u Zagreb, na

mesto pomo}nika komandanta III me{ovitog

avio-korpusa. Poginuo je 17. oktobra 1951.

u udesu na avionu UPe-2.

Sre}ko Gazivoda ro|en je 1928.

godine. Pilot je postao 1946. godine u

SSSR-u, u Krasnodaru. Od po~etka je leteo

u izvi|a~kom puku na spitfajeru. Tokom kar-

ijere bio je za komandama moskita Mk 38 i

mlaznog aviona RT-33A. Preveden je u rez-

ervu 1962. godine, u ~inu kapetana prve

klase, sa du`nosti u Vi{oj VVA, i nastavio

je da leti na putni~kim avionima. Poginuo

je u katastrofi sa avionom DC-6B u Jemenu.

Branko @iger ro|en je1927. godine

u Taboru. Od po~etka januara 1943. godine

delovao je kao ilegalac Oslobodilne

fronte Slovenije. Od decembra se nalazio

u partizanskim redovima. Dobrovoqno se

prijavio da ide SSSR, u Krasnodar, na

{kolovawe za pilota, gde je ostao od 1944.

do 1947. godine. Kao pilot lovac leteo je

na jakovima u 113. puku, a od maja 1947. go-

dine na spitfajeru , u izvi|a~kom puku do

1952. godine. Demobilisan na li~ni zahtev,

nastavio je {kolovawe na Muzi~koj {koli

solista u operi. Pilot na vladinom avionu

SR Hrvatske bio je do 1986. godine. Tako|e

je radio kao nastavnik letewa u trena`noj

eskadrili. @ivi u Qubqani.

Stjepan Giba ro|en je 1921. godine.

Pilotsku {kolu zavr{io je 1947. godine u

SSSR-u. Iz Qubqane je do{ao u izvi|a~ki

puk, prilikom wegovog formirawa 1947.

godine, a na moskitu je bio komandir es-

kadrile u 103. puku. Aktivno je leteo do

1962. godine kao pilot na avionu za vezu

kurir. Nastavio je sa slu`bom u JRV i PVO

u kontroli leta.

Janez Habijan pilotsku {kolu za-

vr{io je 1946. godine u SSSR-u. Preko-

mandovan je u izvi|a~ki puk 1947. godine.

Bio je komandir Drugog odeqewa Tre}e es-

kadrile 103. izvi|a~kog puka, kada je, 25.

aprila 1950, stradao u udesu spitfajera

na aerodromu Mostar.

PI LO TI SIN HRO-PA RA

NA „ZLI NU” 381:

Andrija Arapovi} ro|en je 1910.

godine u Mostaru. U Kraqevini Jugoslaviji

bio je pilot Pomorskog vazduhoplovstva. U

ratnim godinama sluìo u NDH. Prebegao je

2.9.1944. godine u partizane. Na aerodrom

na ostrvu Vis sleteo je sa poklonom za NOVJ

– lova~kim avionom fijat G.50bis. Na Srem-

skom frontu bio je komandir Prve es-

kadrile 113. lova~kog avijacijskog puka. Na

lovcima Jak-1 izveo je 19 borbenih zadata-

ka. Posle rata nastavio je sa karijerom u

JRV. Bio je pomo}nik komandanta 44. vaz-

duhoplovne divizije i, na kraju karijere,

probni pilot 170. zavoda na aerodromu Ze-

mun. Penzionisan je februara 1956. godine

u ~inu kapetana prve klase. Umro je 1971.

godine.

Vladimir Vejnovi} ro|en je 1921.

godine u Mrazovcu. Pilot je postao u VV

1940. godine. Kao borac pilot u{ao je

1944. godine u 112. lova~ki avijacijski puk.

Posle rata imao je bogatu karijeru na ko-

mandnim du`nostima. Bio je pomo}nik ko-

mandanta 11. lova~kog puka, na~elnik {taba

198. puka. Posle penzionisawa ìveo je u

Skopqu.

SIN HRO-PA RO VI

Par „Zlinova” 381 u figuri

„ogledalo"

ZLAT NA ERA AKRO-GRU PA

@UTI SEJ BRO VI@UTI SEJ BRO VI

6

di ni ca, kao pri vre me ni sa sta vi. Po seb no

~est iz bor bi li su avi o ni sej br zbog za to

do ba so lid ne ma ne vra bil no sti, atrak tiv nog

iz gle da, a na ras po la ga wu je bio zna tan broj

tih le ti li ca.

PR VA AKRO-GRU PA

Do ko na~ ne od lu ke da se for mi ra tim

mo ra lo se sa ~e ka ti na po dr {ku pret po sta -

vqe nih. Iz Ko man de JRV po dr ̀ a li su for -

mi ra we ti ma u sa sta vu 204. pu ka. U iz bo -

ru su u~e stvo va li ko man dant pu ka pot pu kov -

nik Bog dan Po po vi} i vo |a gru pe @ivo jin

Ma gli}, ko ji se mo ̀ e sma tra ti naj za slu -

`ni jim za po du hvat. Oni su li~ no pro ve ra -

va li kan di da te le te }i u pa ru u slo ̀ e nim

ma ne vri ma. Za pr vi sa stav akro-gru pe iza -

bra ni su za pra ti o ce po ru~ ni ci Ili ja Zla -

ti} (ujed no za me nik vo |e), Ko sta Dan ko vi} i

@ivo ta Jan ko vi}, a kao re zer vni ~lan po -

ru~ nik An ton La {tro. Za pri kaz pred pu -

bli kom iza bra ni sej bro vi do bi li su na -

men sku {e mu akro-gru pe, sa ù tom osnov -

nom bo jom i sve tlo pla vim tra ka ma. Po to me

su se raz li ko va li od u to vre me po zna te

gr~ ke akro-gru pe „Gr~ ka va tra” (Hel le nic Fla -me), u ko joj su sej bro vi bi li tam no pla vi i

be li. Ra do vi na pri pre mi iza bra nih avi -

o na pro ve de ni su u re mont nom za vo du „Ja -

streb” na ae ro dro mu Ze mun.

Iz dr ̀ av nih bu xe ta u to vre me fi nan -

si ra ni su ae ro mi tin zi, kao pri li ka

da se pri ka ̀ u pre sti` i si la. Za to su

akro-gru pe na mla znim avi o ni ma ni -

ca le na sve stra ne. U JRV, po ~ev {i od

1953. go di ne, u{lo se u eru mla znih avi o na

uz po mo} Se ver no a tlant skog sa ve za. Za pre -

na o ru ̀ a we lo va~ kih eska dri la 1956. go di -

ne pri sti gli su u to vre me so lid ni lov ci F-

86E sej br (Sa bre). Pr va dva pu ka iza bra na

za pre na o ru ̀ a we no ve teh ni ke bi li su 117.

i 204. puk iz sa sta va 44. di vi zi je sa ae ro -

dro ma Ba taj ni ca. Po sle pre o bu ke i pot pu nog

ovla da va wa no vom teh ni kom, 1958. go di ne

ste kli su se pred u slo vi za for mi ra we pr ve

do ma }e akro-gru pe po uzo ru na stra na is ku -

stva. U to vre me pri pre mao se am bi ci o zan

pro gram pro sla ve pe de set go di na Ju go slo -

ven skog va zdu ho plov stva, a bio je pred vi |en

~i tav niz ae ro mi tin ga – u Ze mu nu, Le skov cu,

Ple su, Qu bqa ni. ê do mir Ja ni}, du go go di -

{wi di rek tor Mu ze ja va zdu ho plov stva, se }a

se sa stan ka u Ko man di JRV 1959. go di ne, na

ko me su pred stav ni ci vi da i ci vil nog va zdu -

ho plov stva ras pra vqa li o or ga ni za ci ji

pro sla ve, ka da se ne ko do se tio da pred lo ̀ i

for mi ra we akro-gru pe re ~i ma „a {to mi ne

bi kao dru gi”. Uzo ra je bi lo na pre tek, jer

su pe de se te go di ne pro {log ve ka bi le „zlat -

no do ba” za ti mo ve for mi ra ne na mla znim

avi o ni ma, naj ~e {}e u sa sta vu bor be nih je -

Zlat na era akro-gru pa bi le su

pe de se te go di ne pro {log ve ka,

vre me ka da su sa obe stra ne

gvo zde ne za ve se mla zni lov ci

le te li u hi qa da ma

pri me ra ka. âk i ma le

dr ̀ a ve ima le su sto ti ne

avi o na. Ener get ska kri za

bi la je da le ko, a le te lo

se – ko li ko teh ni ka iz dr ̀ i.

6

Avioni akro-grupe 204. puka kada nisu

uve`bali nastupe

kori{}eni su sa ostalim avionima

jedinice za redovnu obuku pilota

„stre lu”. Za tim su sle di li pe wu }i i ho ri -

zon tal ni vaq ci u „stre li” i „ko lo ni”. U

za vr {ni ci pro gra ma akro-gru pa je iz pe -

tqe u smak nu tom po ret ku iz vo di la ra zi -

la ̀ e we na do le, po zna to kao „ru ̀ a”, ili

su iz vo di li obrat ni ma ne var „bom ba” –

iz ver ti kal nog pe wa wa sa vi si ne od 30

me ta ra ra zi la zi li su se na go re. Avi o ni

su se gu bi li iz vi do kru ga pu bli ke i on da

su, ne na da no, iz ni ca li sa ra znih stra na

u bri {u }em le tu. Su sre ta li su se sa mi -

ni mal nom vi sin skom raz li kom. Ra nih {e -

zde se tih pra vi la bez bed no sti na ae ro mi -

tin zi ma ni su bi la strikt na kao da nas i

za to su avi o ni le te li iz nad gla va po sma -

tra ~a, uz pu ni efe kat bu ke i iz ne na |e wa.

Po sle zbo ra u oko li ni ae ro dro ma i{li

su na sle ta we. Pro gram se iz vo dio na vi -

si na ma od 30 do 1.500 me ta ra, pri br zi -

na ma iz me |u 300 i 950 km/h.

Pi lo ti sej bro va le te li su i pred

pred sed ni kom Bur me U-Nu om. Na tom le tu

Ma gli }u je ot ka zao mo tor na za pu {ta wu i

za to je Zla ti} imao za da tak da pred vo di

gru pu. Po sle sle ta wa za u sta vi li su avi o -

ne kod ae ro drom ske kon tro le le te wa i

pi lo ti su do {li pred Ti ta i U-Nua. Za na -

gra du od Ti ta su do bi li zlat ne ~a sov ni ke.

Pro me ne u ka dro vi ma pu ka od ra zi le su

se na sa stav akro-gru pe: ume sto Ma gli }a, me -

sto vo |e pre u zeo je Du {an Kr sti}, a na me -

sto Zla ti }a i Jan ko vi }a, do {li su @ivo rad

Osto ji} i Ne nad Si mo vi}.

Po sled wa go di na po sto ja wa akro-gru pe

je 1963. go di ne. To kom po se te ko man dan ta

RV In do ne zi je vi ce mar {a la Oma ra Da ni ja,

13. sep tem bra 1963, na ae ro dro mu Ze mu nik

odr ̀ an je le ta~ ki pro gram, sa ne ko li ko

efekt nih ta ~a ka u ko ji ma su pri ka za ne glav -

ne re fe ren ce JRV i PVO iz tog vre me na:

{kol ski avi on ga leb kao do ma }e teh no lo {ko

do stig nu }e, dej stvo vao je iz bri {u }eg le ta

Pro gram su uve ̀ ba va li po ste pe no,

po ~ev {i od po je di na~ nog akro bat skog le te -

wa, za tim u pa ru, sa tri avi o na i ~i ta vim

ti mom. Za to su utro {i li sa mo tri me se ca

od po ~et ka pri pre ma. Pi lo ti akro-gru pe

ima li su ju la 1960. go di ne pr vi let pred

pu bli kom, i to oda bra nom: pred sta vi li su

se u sa sta vu od ~e ti ri avi o na na le ta~ kom

pro gra mu pri re |e nom pred mar {a lom Ti tom

i go stom iz Su da na, pred sed ni kom Vr hov nog

voj nog sa ve ta i vla de Ibra hi mom Abu dom.

Za do ma }u pu bli ku pr vi put su le te li

21. av gu sta 1960. na ae ro mi tin gu u Le skov -

cu, pred oko 70.000 gle da la ca. Za tim su 28.

av gu sta le te li iz nad ae ro dro ma Ze mun, pred

oko 220.000 gle da la ca. U pro gra mu je u~e -

stvo va lo 56 mla znih i 68 klip nih avi o na, 4

he li kop te ra i 20 je dri li ca iz JRV i VSJ.

Pi lo ti akro-gru pe, na osno vu go di -

{we na red be za bor be nu obu ku, ima li su

oba ve zu da se ob u ~e za sve za dat ke kao i

osta li pi lo ti pu ka. Po ~et kom {e zde se tih

go di na na F-86E su pro la zi li kroz obu ku u

le to vi ma u IFR uslo vi ma, po da nu i no }u,

u sa sta vu avi ja cij skog ode qe wa, za tim lo -

va~ ka dej stva u si ste mu pro tiv va zdu ho -

plov ne od bra ne i na za {ti ti je di ni ca

KoV i dru gih vr sta avi ja ci je na vi si na ma

od 500 do 5.000 me ta ra, ima li su ga |a -

wa iz mi tra qe za vu ~e ne me te u va zdu hu i

po vr {in skih me ta na po li go nu, br zo po -

le ta we iz pri prav no sti, pre ba zi ra we

no }u na dru ge ae ro dro me, itd. Obu ka za

pri kaz akro bat skog le te wa de fi ni sa la

se kao obu ka za fi gur no le te we u sa sta -

vu pa ra i ode qe wa na vi si na ma od 300

do 2.000 me ta ra.

U po ~et ku su avi o ni i pi lo ti akro-

gru pe ima li ne for ma lan sta tus u 2.

eska dri li 204. pu ka. Po na re |e wu Ge -

ne ral {ta ba JNA, pre ci zni je III upra ve

za du ̀ e ne za or ga ni za cij ske po slo ve,

stro go po ver qi vo, broj 96/61, (od apri-

la 1961. go di ne) for mi ra se va zdu ho -

plov no ode qe we za akro ba ci je u sa sta vu

1. va zdu ho plov ne ko man de u 204. pu ku.

Osim tog ode qe wa, u sa sta vu pu ka bi le

su 127. i 128. eska dri la, obe sa F-86E.

Ia ko su ima li svo je ode qe we, avi o ni su bi -

li za du ̀ e ni u 127. eska dri li i, ka da ni su

ko ri {}e ni za uve ̀ ba va we ili na stu pe, le -

te li su na re dov nim za da ci ma pu ka kao i

svi osta li sej bro vi.

BRI [U ]I LET IZ NAD

GLA VA PO SMATRA ̂ A

Te 1961. go di ne akro-gru pa je le te la

na dva ve li ka ae ro mi tin ga odr ̀ a na na

ae ro dro mi ma Br nik i Ple so. Akro-gru pa

se, za raz li ku od pr ve se zo ne, ka da se po -

ja vqi va la kao ~e tvor ka, sa da uve ̀ ba la za

pri kaz sa pet avi o na. Na po ~et ku pro gra -

ma nad le ta li su ae ro drom u po ret ku

„stre la”, na vi si ni od 30 me ta ra, br zi -

nom od oko 930 km/h. Pri bli ̀ no na sre -

di ni po let no-slet ne sta ze pre la zi li su u

pe tqu, u ko joj su se pre stro ja va li iz

„stre le” u „romb”. Pre pre la ska u iz vo -

|e we na red nog ma ne vra vra }a li su se u

„Sejbr” iz akro-grupe 1961. godine

Od kabine na dole:

Magli}, Zlati}, La{tro,

Jankovi} i Dankovi}

ode qe wa F-84G na ten kov sku ko lo nu tan der -

xet pla me nim avio-bom ba ma, kao pri mer u to

vre me iz u zet ne ob u ~e no sti lo va~ ko-bom bar -

der ske avi ja ci je i za kraj pro gra ma akro-gru -

pa. Let pred In do ne ̀ a ni ma po mra ~i la je

tra ge di ja ko ja se do go di la ne de qu da na pre

na stu pa: sa è qom da se {to pre avi on ev.

br. 11093 uve de u stroj zbog pre le ta iz Ba -

taj ni ce me ha ni ~ar sta ri ji vod nik Mir ko Ba -

kal po gi nuo je od udar ca se di {ta, ko je je sa

jo{ jed nim ko le gom me ha ni ~a rem ne ho ti ce

ak ti vi rao to kom ra da na avi o nu.

Ka da se 204. puk pre na o ru ̀ ao na nad -

zvu~ ne lov ce pre sre ta ~e MiG-21F-13, `r -

tva mo der ni za ci je po sta li su avi o ni F-86E.

Pre o sta lih 13 pri me ra ka prak ti~ no su pre -

sta li da le te na po ~et ku go di ne. Ostva ri li

su sa mo 28,45 ~a so va na le ta. Pre ma od lu ci

Ko man de RV i PVO od 4. ma ja 1964. go di ne,

{est ù to-pla vih sej bro va 11085, 11093,

11101, 11109, 11117 i 11120 pre da ti su

185. na stav nom pu ku iz Pu le ra di obu ke bu -

du }ih pi lo ta lo va ca.

PI LO TI AKRO-GRU PE 204.

PU KA:

@ivojin Magli} ro|en 1926. go-

dine u Somboru. Pilot JRV postao je 1950.

godine u 4. klasi VVU. Prvu du`nost dobio u

204. puku u Batajnici na S-49A. Kasnije

pro{ao preobuku na ameri~ku tehniku i

letio na T-33A, F-84G i F-86E. U vreme nas-

tanka akro-grupe bio je komandir Prve es-

kadrile. Posle izlaska iz profesionalne

vojne slu`be bio je kapetan vazdu{ne

plovidbe u JAT-u. Poginuo je 11. septembra

1973. godine na planini Maganik u katas-

trofi putni~kog aviona Karavela na letu od

Beograda do Titograda.

Ilija Zlati} ro|en 1932. godine u

Ba~kom Petrovom selu. Zavr{io je 6. klasu

[kole aktivnih oficira avijacije 1952. go-

dine i kao potporu~nik na po~etku karijere

postao je pilot lovac S-49A u 204. puku.

Po~etkom 1953. godine pro{ao je preobuku

za ameri~ke mlazne avione T-33A i F-84G.

od 1956. godine Zlati} leti na F-86E. U

vreme delovawa akro-grupe bio je zamenik

komandira Tre}e eskadrile, a kasnije 1963.

zamenik komandira 127. vazd. eskadrile i

1964. na~elnik {taba puka.

Posle prenaoruàwa na rusku tehniku

Zlati} je savladao sve varijante lovca MiG-

21 kori{}ene u JRV i PVO. Bio je komandant

117. puka u Biha}u. Penzionisao se 1992.

godine u ~inu pukovnika sa du`nosti na~el-

nika katedre Komandno-{tabne akademije RV

i PVO. Umro je 2007. godine u Beogradu.

Kosta Dankovi} postao je pilot JRV

1953. godine u 7. klasi [kole aktivnih ofi-

cira avijacije. U 204. puku pro{ao je put od

pilota na po~etku karijere do du`nosti ko-

mandanta puka na kojoj se nalazio od 1969.

do 1972. godine. Bio je na~elnik {taba 11.

divizije PVO. Radio je u Libiji na podr{ci

u obuci tamo{weg RV. Bio je vojni izaslanik

u Rumuniji. Penzionisan je 1998. godine. Um-

ro 1992. godine u Beogradu.

@ivota Jankovi} zvani [vaba,

ro|en 1933. godine u Bagrdanu. Pilot je

postao 1952. godine u 6. klasi [kole ak-

tivnih oficira avijacije. Do 1963. godine

letio je u 127. eskadrili na Sejbru, a zatim

je pro{ao kroz preobuku za MiG-21.

Anto La{tro pilot JRV postao je

1954. godine posle zavr{ene 8. klase

[kole aktivnih oficira avijacije. Prvu

du`nost dobio je na aeodromu Batajnica u

103. izvi|a~kom puku. Letio je na avionu RT-

33A. Prekomandovan je februara 1958. go-

dine u 204. puk.

Du{an Krsti} pilot je postao 1951.

godine u 5. klasi [kole aktivnih oficira

avijacije. Bio je komandir 3. eskadrile 204.

puka 1958-1960. godine. Iz kabine lovca

pre{ao je u kabinu putni~kog aviona JAT-a.

Bio je pilot DC-9.

@ivorad Ostoji} zavr{io je 11.

klasu VVA 1958. godine. Iz aktivne slu`be

u JRV i PVO pre{ao je u civilnu avijaciju.

Poginuo je 1977. godine u Gabonu u katas-

trofi putni~kog aviona Tu-134 beogradske

firme Aviogeneks.

Nenad Simovi} pilot je postao u 11.

klasi VVA 1958. godine. Kada je 204. puk

pre{ao na avione MiG-21 Simovi} je

prekomandovan u Pulu u 185. puk za nas-

tavnika letewa na Sejbru. Do penzionisawa

je leteo u 675. eskadrili zaduènoj za pre-

voz Tita i dràvnih rukovodilaca.

8

Pre sti` pi lot skog po zi va i

atrak tiv ni avi o ni po slu ̀ i li su kao

mo ti vi fil ma „Pet pi lo ta”, sni mqe -

nog 1961. go di ne u pro duk ci ji VFC

„Za sta va-fil ma”. Re ̀ i ser ka pe tan

fre ga te Bran ko Ka la ~i}, u to vre me

po znat po krat ko me tra ̀ nim fil mo vi -

ma, po bri nuo se za sklad iz me |u do ku -

men tar ne i igra ne for me. Za to su na

ae ro drom Mo star, gde su sni ma ni le -

ta~ ki ka dro vi, i{li pi lo ti iz 204. pu -

ka ko ji ni su bi li u sa sta vu akro-gru pe.

Oni su iza bra ni kao „glum ci" za sce ne

pri vat nog ì vo ta pi lo ta. Azer Ha xi o -

me ro vi} se pred sta vio kao „{va ler”.

On se u fil mu, osim u ka bi ni sej bra,

po ja vqu je u ta da po pu lar nom fi }i sa

pre kra snim da ma ma. Na rav no, u to

vre me Azer je bio slo bo dan, za raz li -

ku od ko le ga ko je su ima le po ro di ce.

To kom bo rav ka u Mo sta ru Jan ko vi} se

pre hla dio, pa se Azer na jed nom od le -

to va na la zio i u ka bi ni avi o na u sa -

sta vu akro-gru pe.

U fil mu Alek san dar Ve les glu mi

pi lo ta ko ji vre me iz me |u le to va pre -

kra }u je pe ca wem na re ci Bu ni. Od qu -

di iz sa sta va akro-gru pe u do dat noj

ulo zi pred sta vi li su se vo |a Ma gli}

kao mu zi ~ar i Jan ko vi} kao tr ka~. Az-

er se se }a da se Jan ko vi} pot pu no uì -

veo u ulo gu, po go to vo ka da se Be ba Lon -

~ar po ja vi la kao we go va de voj ka. Zbog

sce ne u ko joj Be bi ma {e na è le zni~ koj

sta ni ci ski nuo je bur mu i ni ka da je vi -

{e ni je pro na {ao.

„Sejbr” na aerodromu Zemunik, oktobra 1963. godine,

na takmi~ewu pilota JRV i PVO u ga|awu

9

red i sto ri ja na stan ka akro-gru pe VVA

vo di u 1966. go di nu, ka da su u 105. pu -

ku pri mi li pr ve pot pu no no ve ga le bo -

ve, kao za me nu za klip ne avi o ne 522.

U toj je di ni ci pro vo di la se se lek ci ja

kan di da ta za pri jem na VVA i osnov na le -

ta~ ka obu ka bu du }ih pi lo ta, ko ja je, po sle

do la ska ga le bo va, tre ba lo da se pri la go di

mla znim avi o ni ma. Osim pro me ne pro gra -

ma obu ke, 105. puk se or ga ni za ci jom pri la -

go dio no voj teh ni ci. Avi o ni ma ga leb po pu -

we ne su dve eska dri le – 249. i 251. lo va~ -

ko-bom bar der ska avi ja cij ska eska dri la.

Sa ve li kim en tu zi ja zmom ovla da va lo se ga -

le bom.

U na stav noj go di ni 1968. u 105. pu ku

sa vla da li su u pot pu no sti N-60 i po ~e li

su sa bor be nom obu kom pi lo ta. Raz ra |e -

ni su kla si~ ni ma ne vri, a pi lo ti 249.

eska dri le, sa ko man di rom ka pe ta nom pr -

ve kla se (kik) Ve li mi rom Sta no je vi }em na

~e lu, raz ra di li su slo ̀ e ne ma ne vre ko je

su pri ka zi va li stra nim ge ne ra li ma pri -

li kom po se ta VVA. Da bi se ga leb pred -

sta vio sa svim svo jim kva li te ti ma pred

sa ve zni ci ma iz Po kre ta ne svr sta nih

(ujed no po ten ci jal nim ko ri sni ci ma), osim

na le ta na po li go nu pri ka zi vao se i so lo

akro bat ski pro gram. Iz tih je de mon stra -

ci o nih le to va i na sta la ide ja da se for -

mi ra stal na akro-gru pa VVA, ko ja }e pre -

zen to va ti vr hun sku teh ni ku pi lo ti ra wa i

pred no sti „me zim ca” do ma }e in du stri je o

istom tro {ku, i pred stran ci ma i pred

do ma }om pu bli kom.

Za tim u sa sta vu ~e tvor ke iza bra no

je pet pi lo ta: vo |a Mla den ko Gli {i} i

pra ti o ci Mi le Ni ̀ i}, Franc [e mrl i

Vik tor Ha up tman. Re zer vni ~lan bio je

Mi ro slav Ra di {i}. Oni su obu ku za

akro bat sko le te we po ~e li 1968. go di ne

na ga le bo vi ma po su |e nim iz je di ni ce sa

re dov nih za da ta ka obu ke pi to ma ca. Iz

Ko man de JRV i PVO na re di li su ju na

1968. go di ne da se akro-gru pi obez be de

pot pu no no vi avi o ni iz fa bri ke. Iz Mo -

sta ra su pre le te li na ae ro drom Ze mu nik

21. ju la 1968. go di ne ga le bo vi sa ev. br.

23166, 23167, 23169 i 23170, a

30.9.1968. i pe ti avi on sa ev. br. 23168.

A K R O - G R U P E U V A Z D U H O P L O V N O J V O J N O J A K A D E M I J I

Let na galebovima

i jastrebovima

Isto ri ja na {ih akro-gru pa na sta vi la se

1968. go di ne na ae ro dro mu Ze mu nik kod

Za dra, u do mu Va zdu ho plov ne voj ne

aka de mi je (VVA) na avi o ni ma ga leb G-2A.

Ti mo vi iz sa sta va VVA po ka za li su se kao

naj du go ve~ ni ji u isto ri ji JRV i PVO, jer

su se odr ̀ a li sa jed nim pre ki dom do

1980. go di ne, le te }i na ga le bo vi ma i

ja stre bo vi ma. Jed nom od ne go va na

tra di ci ja ni je se la ko za bo ra vi la i za to

su pi lo ti VVA 1984. go di ne po no vo

stvo ri li akro-gru pu na ja stre bo vima,

a od 1990. go di ne na ga le bo vi ma G-4, ko ja

se odr ̀ a la do po ~et ka

gra |an skog ra ta 1991. go di ne.

Su mar no pi lo ti VVA su le te li na

do ma }im avi o ni ma to kom 18 se zo na.

Akro-gru pa VVA u pr -

vom sa sta vu odr ̀ a la se

za vr {no sa se zo nom

1970. go di ne, zbog ne do -

stat ka kon ti nu i te ta u pri -

pre ma ma pi lo ta za za me -

nu. Na i me, ne ki pi lo ti su

do bi li no ve, vi {e du ̀ no -

sti u JRV i PVO, ne ki su

oti {li u ci vil ne fir me.

Vo |a Gli {i} na {ao se za

ko man da ma put ni~ kih avi -

o na JAT-a.

PI LO TI PR VOG

SA STA VA

AKRO-GRU PE

VVA 1968–1970.:

Milenko Gli{i}

zavr{io je VVA 1960. go-

dine u 13. klasi. Bio je

nastavnik letewa u 105.

puku. Posle odlaska iz

JRV i PVO pre{ao u JAT.

Stradao u katastrofi

27. februara 1987. go-

U to vre me ve} se za vr {i lo pre na o ru ̀ a -

we dve eska dri le 105. pu ka, a iz fa bri ke

avi o ni su od la zi li u 185. puk u Pu lu. Za -

to su avi o ni po treb ni akro-gru pi po ti ca -

li iz ni za pred vi |e nog za pre na o ru ̀ a we

185. pu ka.

Ga le bo vi su, ume sto ma skir ne, do bi li

no vu {e mu za akro bat sko le te we, za sno va -

nu na be loj po vr {i ni (mo ̀ da se ta ko pla -

ni ra lo, ali ko ri sti la se sve tlo si va bo ja)

i cr ve nim do wim stra na ma kri la i ho ri -

zon tal nih sta bi li za to ra. Ga le bo vi su se u

tom ru hu pred sta vi li pred pu bli kom na ae -

ro mi tin gu u Qu bqa ni, ju la 1968. go di ne.

Akro-gru pa je bi la pot pu no ospo so -

bqe na za se zo nu 1969. go di ne, ka da su pr -

vi put le te li pred Vr hov nim ko man dan tom

Ti tom, {to se u to vre me sma tra lo iz u zet -

nim pri zna wem za pi lo te VVA. Ti to i ~i tav

dr ̀ av ni vrh 3. ma ja pr vi put su do {li u po -

se tu ae ro dro mu Bi ha}, pre sti ̀ noj ba zi u

ko joj su se avi o ni MiG-21 na la zi li tek go -

di nu da na. Ga le bo vi su se pred sta vi li u

naj bo qem sve tlu, ali se, na ̀ a lost, le ta~ ki

pro gram za vr {io ka ta stro fom – MiG-21F-

13 sle teo je bez staj nog tra pa i pi lot je u

bol ni ci pre mi nuo od za do bi je nih po vre da.

„Galebovi” akro-grupe VVA 1970. godine na aerodromu Zemunik

Sleva na desno: Radi{i}, Hauptman, Gli{i}

i [emrl

„Galebovi” akro-grupe i ostali

primerci tog aviona iz 105. puka

razlikovali su se samo po bojama

11

Ga le bo vi su bi li sa mo pri vre me no

re {e we, jer su to bi li avi o ni iz pr ve

akro-gru pe ko ji su 1974. go di ne utro {i li

pr vi me |u re mont ni ci klus. Ka ko su u to

vre me ja stre bo vi ve} za me ni li osta re le

avi o ne F-84G tan der xet, uka za la se pri -

li ka da se deo no vih avi o na iz fa bri ke

pre u sme ri na ae ro drom Ze mu nik. Pr vi ja -

streb, ev. br. 24266, u {e mi bo ja wa i

ozna ~a va wa iz ve de noj po uzo ru na pret hod -

ni ke iz akro-gru pe VVA, pre dat je iz „So -

ko la” u 105. puk, na osno vu na red be od 9.

ju la 1974. go di ne. Sle di li su do kra ja ju la

i pre o sta li avi o ni sa ev. br. 24267,

24268, 24269 i 24270.

Na ja stre bo vi ma se po ku {a lo sa le -

to vi ma u sa sta vu pe tor ke, za to se ti mu pri -

dru ̀ io Mi lan Ma tu lo vi}. U prak si se po -

ka za lo da pro gram ne ma ve }e ko ri sti od

pet avi o na. Ce ni lo se da for ma ci ja „stre -

la” mo ̀ e da se iz ve de efekt no za po sma -

tra ~e, ali da se gu bi u „rom bu”. Ta ko |e se

u ce li ni obu ka pi lo ta ~i ni la pre vi {e slo -

è nom. Za to je po no vo vra }en sa stav ~e -

tvor ke.

U ti mu su i bez pro me ne for ma ci je

1977. go di ne osta la ~e ti ri pi lo ta, jer je

Sto ja no vi} oti {ao na {ko lo va we. Osta li

su Ka ta ni} kao vo |a, za tim Mla de no vi},

Ko lar i Ma tu lo vi}.

To kom 1975. go di ne pi lo ti akro-gru -

pe ima li su ma lo vre me na za na men ske pri -

pre me i le to ve za pu bli ku, jer su bi li pre -

op te re }e ni obu kom pi to ma ca iz Li bi je. Od

1977. go di ne 3. eska dri la ima no vu ozna ku

– 333. me {o vi ta avi ja cij ska eska dri la, u

ko joj su avi o ni i pi lo ti akro-gru pe ~i ni li

3. avi ja cij sko ode qe we. Te go di ne, ume sto

avi o na 24269, u akro-gru pu je kao za me na

do {ao 24204.

Po sled wa se zo na po sto ja wa dru ge

akro-gru pe VVA bi la je 1979. go di na. Tim

je ras for mi ran mar ta 1980. go di ne, a

avi o ni su pre da ti za po pu nu 98. lo va~ ko-

bom bar der skog avi ja cij skog pu ka.

PI LO TI DRU GE AKRO

-GRU PE U VVA:

Boìdar Stojanovi} zvani Kec

zavr{io je VVA 1961. godine u 14. klasi.

Radovan Katani} zavr{io je VVA u

21. klasi 1970. godine. Bio je nastavnik

letewa u 105. puku, a zbog zdravstvenog

stawa pre{ao je na protivpoàrne avione

CL-215. On i danas sa pilotom Radoslavom

Kujunxi}em drì rekord u broju ba~enih vo-

denih bombi tokom jednog dana: oni su gase}i

veliki poàr na Hvaru 1983. godine, izvela

~ak 225 bacawa vode za 24 sata. Katani} je

smewen na po~etku gra|anskog rata sa

du`nosti komandira 676. protivpoàrne

eskadrile. U Hrvatskom RV nastavio je da

leti na kanaderima. Sada je penzioner i

ìvi u Puli.

Dobren Mladenovi} zavr{io je

VVA 1970. godine u 21. klasi. Iz 105. pu-

ka pre{ao je u VOC. U~estvovao je u bro-

jnim ispitivawima mlaznih aviona. Do

penzije bio je probni pilot u zavodu „Mo-

ma Stanojlovi}”.

Laslo Kolar zavr{io je VVA u 21.

klasi 1970. godine. Bio je probni pilot u

VOC-u. Izveo je prvi let na prototipu

aviona Lasta 1985. godine. Posle odlaska

dine kod Latakije kao pilot JAT-ovog B-

727.

Viktor Hauptman zavr{io je VVA

1961. godine u 14. klasi. îtavu kaijreru

posvetio je nastavnikom poslu.

Mile Niì} zavr{io je 14. klasu

VVA 1961. godine kao najboqi pitomac u

generaciji. U karijeri je do{ao do ~ina

pukovnika i du`nosti komandanta 138. tra-

br, sa koje je jula 1992. godine oti{ao u

penziju.

Miroslav Radi{i} zavr{io je VVA

1961. godine u 14. klasi. Iz 105. puka

pre{ao je u JAT.

Franc [emrl kao i ostali piloti

akro-grupe izuzev vo|e zavr{io je 1961. go-

dine VVA u 14. klasi. Kasnije je pre{ao u

VOC na du`nost probnog pilota. Stradao

10. 09. 1979. godine u katastrofi MiG-21,

u ~inu majora.

DRU GA AKRO-GRU PA VVA:

Dva pi lo ta iz pr ve akro-gru pe VVA

Ha up tman i [e mrl su 1973. go di ne pri pre -

ma li pet pi lo ta iza bra nih za ob no vu ti ma.

To su bi li Bo ̀ i dar Sto ja no vi}, u ulo zi vo -

|e, le vi pra ti lac Ra do van Ka ta ni}, de sni

pra ti lac Do bren Mla de no vi}, rep ni pra -

ti lac La slo Ko lar i re zer vni pi lot Jo ̀ e

Du {i~. U to vre me oni su bi li na stav ni ci

le te wa u 3. eska dri li 105. pu ka, za du ̀ e noj

za se lek tiv no le te we.

U po ~et ku su ko ri {}e ni ga le bo vi iz

je di ni ce. Po sto ja we dru gog ti ma VVA jav no

je pri ka za no 31. av gu sta 1973, na ae ro -

dro mu Ze mu nik, na pro sla vi za vr {et ka

{ko lo va wa 23. kla se VVA.

„Jastrebovi” akro-grupe izrulavaju sa

stajanke aerodroma Batajnica

ne u na o ru ̀ a we uve de ni do ma }i {kol ski

avi o ni V-53 (utva-75), pre o sta li zli no vi

po sta li su vi {ak. Ve }i na tih avi o na pre -

da ta je VSJ za po tre be obu ke akro bat skih

pi lo ta iz ae ro klu bo va u dva cen tra –

Por to ro ̀ u i Tr ste ni ku. U to vre me re dov -

no su pri re |i va na dr ̀ av na pr ven stva

akro ba ta. Ne ko li ko pi lo ta iz VVA odr -

à va lo je tre na ̀ u na pre o sta lim zli no -

vi ma, ko ji su po vre me no do la zi li iz ae -

ro klu bo va na zad na ae ro drom Ze mu nik, u

333. eska dri lu, sa mo ra di u~e {}a na ae -

ro mi tin zi ma. Na stav ni ci le te wa iz bo ri -

li su se 1982. go di ne za for mi ra we sin -

hro-pa ra na avi o ni ma zlin. Od 1984. go di -

ne par na ra sta na tri avi o na, broj do vo qan

za akro-gru pu. Naj za slu ̀ ni ji za na sta nak

gru pe bio je wen pr vi vo |a ka pe tan pr ve kla -

se Bo ri voj Bi vic, ko ji se bo rio sa bi ro kra -

ta ma za pri li ku da JRV i PVO odr ̀ i kon ti -

nu i tet po sto ja wa akro-gru pe na Ze mu ni ku. Uz

Bi vi ca le te li su na zli no vi ma ka pe tan Mi -

{a Men |an, kao le vi pra ti lac, i po ru~ nik

An drej Perc, kao de sni pra ti lac. Pr ve se -

zo ne su na ae ro mi tin zi ma u~e stvo va li sa

zli no vi ma u be lo-pla voj {e mi, ka kvu si ima -

iz JRV i PVO bio je pi-

lot Avio-servisa vlade

SRJ. @ivi u Beogradu.

Joèf Du{i}

zavr{io je VVA 1970.

godine u 21. klasi. Zbog

zdravstvenih razloga

pre{ao je u transportnu

avijaciju. Bio je ko-

mandir 679. eskadrile

sa avionima An-26. Um-

ro je 1991. godine.

Milan Matulo -

vi} zavr{io je VVA

1972. godine u 22. klasi.

Bio je nastavnik letewa

u 105. puku, a od 1977.

godine letio je u akro-

grupi. Sa mlaznih avi -

ona Matulovi} je pre -

{ao na CL-215. Pre -

uzeo je 1991. godine

du`nost komandira 676.

protivpoàrne eska -

drile. Penzionisao se

1994. godine u ~ini potpukovnika u 138.

brigadi u Batajnici. Sada radi kao psiholog

u osnovnoj {kolu u Benkovcu.

MA LA AKRO-GRU PA:

Po sle ga {e wa akro-gru pe VVA, pi -

lo ti 333. eska dri le osta li su „u igri",

ali u so lo-ta~ ka ma na avi o ni ma N-60 i

na avi o ni ma N-61 (zlin 526). Oba avi o -

na ko ri {}e na su u to vre me u 105. pu ku za

obu ku pi to ma ca VVA. Ka da su 1980. go di -

Levo je Katani}, u kabini

je Stojanovi}, desno su

Kolar i Mladenovi}

„Jastreb” akro-grupe na

aerodromu Zemunik

13

li to kom slu ̀ be u JRV i PVO. Pr vi je zva -

ni~ ni pri kaz akro-gru pa ima la na pro sla vi

Da na JRV i PVO, 21. ma ja na ae ro dro mu Ze -

mu nik, pred oko 6.000 gle da la ca.

Sle di li su le to vi 27. ma ja na pro -

sla vi 40. go di na de san ta na Dr var, 30.

ju na na Ku pre {kom po qu, na na rod nom

zbo ru sa le ta~ kim pro gra mom pri re |e -

nim po vo dom 40. go di na pr vog rat nog le -

ta Ti ta, u le ta~ kom pro gra mu na rat nom

par ti zan skom ae ro dro mu Otok u Slo ve -

ni ji...

Pi lo ti iz pr ve po sta ve akro-gru pe

na zli no vi ma u{li su de cem bra 1984. go -

di ne u no vu akro-gru pu na ja stre bo vi ma.

Po sle ob no ve ti ma na mla znim avi o ni -

ma, zli no vi ni su pre sta li da le te. Bi vic

se po bri nuo za kon ti nu i tet ra da i za to

su iza bra na tri na stav ni ka le te wa iz

333. eska dri le za no vi sa stav. U ulo zi

vo |e na la zio se Bo go qub Ja ji}. Pra ti o -

ci su bi li Mir ko Kos (le vi) i Mi lu tin

Ra do sa vqe vi} (de sni). U JRV i PVO tim

su po pu lar no zva li „ma la akro-gru pa”,

da bi se raz li ko vao od „ve li ke” na Ja -

stre bo vi ma. U zva ni~ nim pri li ka ma ko -

ri stio se uslov ni na ziv akro-gru pa

„Zlin”. Osim sa tri avi o na, po ne kad su

le te li kao sin hro-par, na pri mer, za

Dan JRV i PVO 21. ma ja 1987. go di ne, ka -

da su dva zli na ima la pro gram od 12 mi -

nu ta. Se zo na 1987. go di ne bi la je po -

sled wa u isto ri ji zli no va sa ozna ka ma

JRV i PVO. No vem bra te go di ne do ne ta

je od lu ka da se pre o sta li avi o ni zlin

526 pre pu ste ae ro klu bo vi ma i pre ki ne

rad „ma le akro-gru pe”.

PR VI SA STAV AKRO-GRU PE

NA ZLI NO VI MA:

Borivoj Bivic ro|en je 1951. go-

dine u Trbovqu. VVA je zavr{io 1973. go-

dine. Bio je jedan od vrlo cewenih nastavni-

ka letewa na aerodromu Zemunik i poznat u

civilnim krugovima kao ~lan jugoslovenske

akrobatske reprezentacije. Uporedo sa os-

novnim poslovima bavio se i akrobatskim

letewe u ulozi vo|e akro-grupe na zlinovi-

ma i „Lete}ih zvezdi" od formirawa 1985.

do 1989. godine, kada je na vlastiti zahtev

postao civil i oti{ao da leti u JAT-u. We-

gova leta~ka karijera se nastavila i

devedesetih godina pro{log veka leteo je na

aeromitinzima na akrobatskom dvokrilnom

avionu pits. Sada radi kao direktor pri-

vatne firme „Alfa Histria” iz Se~ovqa,

registrovane za putni~ki avio-saobra}aj.

Mi{o Men|an ro|en je 1954. godine

u Silba{u. Zavr{io je VVA 1976. godine.

Kao nastavnik letewa iz 333. lova~ko-bom-

barderske avijacijske eskadrile bio je

jedan od vode}ih promotera akrobatskog

letewa. Leteo je u akro-grupi na zlinovima

i jastrebovima od 1984. do 1988. godine.

Bio je komandir 333. mae. Zavr{ne godine

leta~ke karijere proveo je na transportnim

avionima antonov An-26. Umro je 2009. go-

dine.

Andrej Perc ro|en je 1957. godine u

Cequ. VVA je zavr{io 1980. godine u 29.

klasi. Posle odlaska Bivica iz JRV i PVO,

Perc je od 1989. do 1991. godine bio vo|a

„Lete}ih zvezda". Bio je nastavnik letewa u

172. avijacijskoj brigadi na aerodromu Gol-

ubovci do 1994. godine, kada se povukao iz

profesionalne slu`be. Prvi civilni posao

dobio je u Direktoratu za avijaciju u Min-

istarstvu saobra}aja Slovenije. Sada leti

u privatnoj firmi „Kondor-er”.

DRU GI SA STAV AKRO-GRU PE

NA ZLI NO VI MA:

Bogoqub Jaji} posle zavr{etka

VVA 1980. godine u 29. klasi, ostao je u

105. puku kao nastavnik letewa. U toj je-

dinici bio je 1991. godine posledwi ko-

mandir 333. lova~ko-bombarderske avi-

jacijske eskadrile pre wenog rasformi-

rawa.

Mirko Kos ro|en je 1957. godine

u Novom mestu. Zavr{io je VVA 1980. go-

dine u 29. klasi. U sastavu akro-grupe

leteo je od 22. oktobra 1985. kao

samostalni akrobata. Prvi put je nastu-

pio kao sedmi ~lan „Lete}ih zvezda" 9.

maja 1987. godine. Do odlaska iz ak-

tivne slu`be u JRV i PVO, leta 1991. go-

dine, bio je nastavnik letewa u Tre}em

avijacijskom odeqewu 333. lova~ko-bom-

barderske avijacijske eskadrile. Tokom

devedesetih godina pro{log veka radio

je u Slovena~koj Vojsci, a sada leti na

civilnim avionima.

Milutin Radosavqevi} u 105.

puku ostao je posle zavr{etka VVA kao

nastavnik letewa. Na aeromitinzima je

prikazivao solo program na G-2.

Na po~etku gra|anskog rata bio je

komandir 251. lova~ko-bombarderske

avijacijske eskadrile. Odlu~io se za od-

lazak iz slu`be u vreme kada se razma-

hao rat.

„Zlin ”526 iz „male akro-grupe"

14

AKRO-GRU PA LETE]E ZVEZDE

Sre di nom osam de se tih ste kli

su se uslo vi za ob no vu

akro-gru pe na

mla znim avi o ni ma u sa sta vu

Va zdu ho plov ne

voj ne aka de mi je. Pi lo ti su

ve} po ka za li ko li ko to `e le

le te }i na zli no vi ma kao

pre la znom ko ra ku do

po vrat ka u ka bi nu ga le ba ili

ja stre ba. S do la skom no ve

ge ne ra ci je do ma }ih avi o na

ga leb G-4 i orao, deo avi o na

pret hod ne ge ne ra ci je mo gao

se iz u ze ti iz je di ni ca. To kom

1985. go di ni pri pre ma la se

ve li ka pro sla va 40. go di na

po be de nad fa {i zmom. Za

obnovu tradicije akro-grupe

zalo`io se na~elnik VVA

general Zvonko Jurjevi}.

Na red bom od 25. ok to bra

1984, u VVA od lu ~e no je da se

for mi ra akro-gru pa ko ja se

do ma ja mo ra la pri pre mi ti za

u~e {}e na pro sla vi

Da na po be de.

Zlatno doba

akro-grupe VVA

vog avi o na IJ-22 orao. Na ja stre bo vi ma

sre di nom ja nu a ra 1985. go di ne pi lo ti su

po ~e li sa pre o bu kom i za tim obu kom u akro -

bat skom le te wu. Avi o ni su pri ku pqe ni iz

ra znih eska dri la i pre ba ~e ni u 333. me {o -

vi tu avi ja cij sku eska dri lu fe bru a ra 1985.

go di ne. Pr vo su, 5. fe bru a ra, sa ae ro dro -

ma Tu zla pre le te la na Ze mu nik dva ja stre ba

sa ev. br. 24412 i 24417 iz sa sta va 350.

iz vi |a~ ke avi ja cij ske eska dri le. Dva ja stre -

ba sa ev. br. 24404 i 24414 uve de na su 8.

fe bru a ra u sa stav 333. eska dri le iz 240.

lo va~ ko-bom bar der ske avi ja cij ske eska dri -

le, ko ja se na la zi la na Ze mu ni ku u su sed stvu

105. pu ka. Za to vre me je deo ja stre bo va di -

rekt no iz je di ni ca pre ba ~en u VZ „Zmaj" u Ve -

li koj Go ri ci na pre bo ja va we iz stan dard ne

15

bog krat kog ro ka za obu ku tra ̀ e ni su

is ku sni pi lo ti iz 105. pu ka. Ve li ki

uti caj na iz bor pi lo ta i ob li ko va we

pro gra ma imao je po mo} nik ko man dan ta

pu ka za le ta~ ke po slo ve pot pu kov nik

Vla di mir [u ma no vac. On se u to vre me po -

ja vqi vao u voj noj pu bli ci sti ci sa ~lan ci ma

o stra nim is ku stvi ma sa akro-gru pa ma. U tim

su u{li ka pe ta ni pr ve kla se Bi vic, Men |an

i Perc, ko ji su do ta da le te li u akro-gru pi

na zli no vi ma i ka pe tan pr ve kla se na stav -

nik le te wa Jo sip Wa ri. Oni su od mah po sle

na re |e wa po ~e li sa [u ma nov cem da uve -

`ba va ju ele men te bu du }eg pro gra ma na G-2.

U ob li ko va wu pro gra ma ko ri {}e na su is ku -

stva pi lo ta ko ji su le te li u ra ni jim gru pa ma

u VVA, za tim je dan ~la nak sa de taq nim pri -

ka zom pro gra ma bri tan ske akro-gru pe „Cr -

ve ne stre le” (Red Ar rows) i po lu ~a sov na vi -

deo-ka se ta sa snim ci ma akro-gru pe mor na -

ri~ ke avi ja ci je SAD „Pla vi an |e li” (BlueAn gels), ita li jan skih „Tri o ko lor nih stre la”

(Frec ce Tri co lo ri) i „Cr ve nih stre la”( Red Ar-rows).

PRI PRE ME ZA VE LI KI

MI TING

U vre me ka da se bi rao avi on po {lo se

od pret po stav ke da }e se ko ri sti ti G-2 iz sa -

sta va pu ka, ali se uka za la pri li ka da se

pre u zme deo iz vi |a~ kih avi o na ja streb (IJ-

21). Wih je u to vre me tre ba lo po ste pe no

po vu }i iz iz vi |a~ kih eska dri la u ko rist no -

ma skir ne {e me u bo je akro-gru pe: 6. fe bru -

a ra avi o ni sa ev. br. 24418 i 24422 pre -

le te li su iz 350. eska dri le na Ple so. Oni

su tek 21. mar ta pre da ti 333. eska dri li, u

ko joj su do ta da ~e ti ri ma skir na avi o na ko -

ri {}e na za uve ̀ ba va we pro gra ma. Le to vi

su ~e sto iz vo |e ni iz nad Kor nat skih ostr va.

Pr vi zva ni ~an let ima li su 5. mar ta na ae -

ro dro mu Mo star, u ~ast po se te pred stav ni -

ka oru ̀ a nih sna ga Li bi je. U to vre me ja stre -

bo vi su jo{ uvek bi li u ma skir nom bo je wu.

Jo{ je dan do dat ni avi on za akro-gru pu, sa

ev. br. 24409, pri sti gao je 6. mar ta iz 247.

lbae, sa ae ro dro ma Pe tro vac na pri vre me -

no ko ri {}e we. Taj avi on iz 333. mae vra ti -

li su u ma ju na zad, ali su ga po no vo do bi li

ok to bra 1985. go di ne i za dr ̀ a li do kra ja

slu ̀ be u akro-gru pi.

U me |u vre me nu su osta li avi o ni bi li u

ra do vi ma u VZ „Zmaj”. Iz ve de ni su pro {i -

re ni pre gle di avi o na i od stra we na su tri

mi tra qe za iz no sa. Zbog cen tra ̀ e, ume sto

me ha ni zma oru |a, mon ti ra ne su olov ne plo -

~e. Za akro bat ske le to ve ja stre bo vi ni su

no si li do dat ne re zer vo a re go ri va na kra je -

vi ma kri la, ali su u „Zma ju” i oni pri pre -

mqe ni u cr ve noj bo ji za po tre be du ̀ ih pre -

le ta.

Is ku stva svet skih akro-gru pa uka za la

su na po se ban efe kat ko ji stva ra dim ni trag.

Za to su ja stre bo vi iza se be osta vqa li be li

trag ili kom bi na ci ju bo ja ju go slo ven ske za -

sta ve. Mo di fi ka ci je na pr vom od avi o na

24414 pro ve de ne su u VZ „Zmaj” i pre pri -

me ne na svim avi o ni ma pro ve re ne u VOC.

„Jastreb” u bojama akro-grupe maja

1989. godine

Prob ni pi lot Sre ten Kne ̀ e vi} je od 22. do

29. mar ta 1985. go di ne na ja stre bu sa dim -

nim tra gom iz veo {est le to va sa 1,25 ~a so -

va na le ta.

Ne zva ni~ no, 13. apri la pr vi put akro-

gru pa, sa tek pri pre mqe nim avi o ni ma u na -

men skim bo ja ma i ozna ka ma, pred sta vi la se

na ne bu iz nad Za dra. Pro gram je pla ni ran

ta ko da se le ti do vi si ne od 1.200 me ta ra i

mi ni mal no do de se tak me ta ra u mi mo i la ̀ e -

wu u su sret nim i pre se ca ju }im kur se vi ma.

Br zi ne su se kre ta le od 220 do 600 km/h, a

pri li kom mi mo i la ̀ e wa do 700 km/h.

Se zo ne 1985. go di ne u JRV i PVO pri -

o ri tet nim za dat kom u jav nom pred sta vqa wu

sma tra la se pro sla va 40. go di na po be de u

Be o gra du, gde su pred vi |e ni pa ra da „Po be -

da 85” i ve li ka iz lo ̀ ba teh ni ke JNA na

U{}u. Na ae ro mi tin gu iz nad U{}a 11. ma ja

le te lo se sa svim {to se ta da na la zi lo u JRV

i PVO, a sma tra lo se vred nim pri ka zi va wa:

pred sta vi li su se akro-gru pe na ja stre bo vi -

ma i zli no vi ma, tri avi o na MiG-21bis i u

so lo pro gra mu sa G-2 pi lot Jo vi}. Za let iz -

nad glav nog gra da akro-gru pa je ima la ja -

stre bo ve u no voj {e mi bo je wa (od po ~et ka su

zbog do mi nant ne `u te avi o ni pro zva ni ka -

na rin ci ma) i sa ugra |e nom in sta la ci jom za

dim ni trag.

IZ BOR IME NA

Od 29.septembra1985. go di ne na ae -

ro dro mu Por to ro` akro-gru pa je na stu pa la

sa {est avi o na – ~e ti ri u osnov noj for ma -

ci ji i dva u sin hro-pa ru. U pro {i re ni tim

pri mqe ni su ka pe ta ni Sve ti slav Jo vi} i

Me vlu din Be {i}, ko ji su se za le te we u akro-

gru pi uve ̀ ba va li od fe bru a ra 1985. go di -

ne. Od 22. ok to bra 1985. u tim je uve den sa -

mo stal ni akro ba ta Mir ko Kos. Za to se u sa -

sta vu 333. eska dri le na {lo se dam IJ-21. U

pr voj se zo ni „Le te }e zve zde” ima le su 25

zva ni~ nih pri ka za le ta~ ke ve {ti ne.

Po uzo ru na stra ne ti mo ve, pr vi put u

RV i PVO, za akro-gru pu tra ̀ i lo se po god -

no ime na otvo re nom na grad nom kon kur su,

ob ja vqe nom u vi dov skom li stu „Kri la ar mi -

je”. Na adre su li sta pri sti gla su 243 pred -

lo ga iz ~i ta ve SFRJ. Od lu kom ko mi si je za

iz bor ime na do de qe we su tri pr ve na gra de:

sta ri jem vod ni ku @iki ci Raj ko vi }u iz VP

4067 – Ba bin Dub (se lo u bli zi ni ae ro dro -

ma Ze mu nik), Vla di Mi lo {e vi }u iz Sur ~i na

i Od re du iz vi |a ~a „Na da Di mi}” iz Za dra.

Oni su bi li ku mo vi „Le te }ih zve zda”. Po -

vo dom Da na JNA 22. de cem bra 1985, na red -

bom Ko man dan ta RV i PVO br. 1-642, iza -

bra no ime se od re di lo kao zva ni~ no.

To kom 1986. go di ne „Le te }e zve zde” su

le te le 14 pu ta pred pu bli kom u sa sta vu {e -

stor ke, osim jed ne pri li ke na ae ro dro mu

Ba taj ni ca, ka da su, zbog bo le sti jed nog od pi -

lo ta, le te li kao ~e tvor ka. U to vre me sa vla -

da na su po ~et na ne is ku stva i pro gram se

u~vr stio sa {e stor kom, po ~ev {i od po le ta -

wa u gru pi, za tim o{trog za o kre ta za 270° u

16

„Lete}e zvezde" na

aeromitingu, na

aerodromu Zemunik

15. jula 1989. godine

17

vu kao osni va~ Bi vic. Du ̀ nost vo |e pre pu -

stio je svom ko le gi Per cu. Iz „Zve zda” su

oti {li i Men |an i Be {i} i za to su kao za -

me na pri mqe ni Bran ko [a ri} i Xe vad Ha -

si}. Se dam G-4 za „Le te }e zve zde” mo di fi -

ko va ni su u VZ „Zmaj”. Avi o ni su do bi li pod -

ve snik sa dim nim tra gom i ski nu ti su pot -

kril ni no sa ~i.

U „Le te }im zve zda ma” su za G-4 pri la -

go di li pro gram, u osno vi na sle |en sa ja -

stre bo va. Br zi ne le ta ta da su bi le ve }e do

750 km/h i do la zi lo se u ma ne vri ma do vi -

si ne od 1.500 me ta ra.

Pr vi put na no vom avi o nu „Le te }e zve -

zde” u sastavu ~etvorke letele su na ae ro -

dro mu Ba taj ni ca 20. ma ja 1990, na cen tral -

noj pro sla vi Da na vi da. Za tim su le te le kao

{estorka na pro mo ci ji 39. kla se VVA na ae -

ro dro mu Ze mu nik, na ae ro mi tin zi ma na ae -

ro dro mi ma Su bo ti ca, Le {}e-Bled, itd. To -

kom 1990. go di ne le te lo se i za po tre be

sni ma we pro mo tiv nog do ku men tar nog fil ma

pod na slo vom „Le te }e zve zde”.

PO SLED WI NA STU PI

U DO BA MI RA

U sa sta vu po sled we pred rat ne po stav ke

ti ma iz le ta 1991. go di ne bi li su vo |a ka -

pe tan pr ve kla se Perc, za tim ka pe tan pr ve

kla se Jo vi}, ka pe ta ni Bo go qub @ujo vi},

Bran ko [a ri} i Xe vad Ha si} i po ru~ nik

Pre drag Vu ka {i no vi}, ko ji je tek pro la zio

kroz pre o bu ku za G-4. Kao po ja ~a we u tim su

iza bra ni po ru~ ni ci Sa {a Ri sti} i Mi ro -

slav Fra wi}. Oni su ima li pri li ku za sa -

mo je dan jav ni na stup u sa sta vu {e stor ke –

25. ma ja 1991, na ae ro dro mu Mo star.

Ne ko li ko ne de qa ka sni je SFRJ je po -

~e la da to ne u gra |an ski rat. I po red sve

~e {}ih oru ̀ a nih in ci de na ta, le ta 1991. go -

di ne u „Le te }im zve zda ma” pri pre ma li su se

za pr vi od la zak u ino stran stvo. Bi li su po -

zva ni na ae ro mi ting u Me si ni u Ita li ji i

taj za da tak su pi lo ti pri hva ti li kao pi ta we

pre sti ̀ a. Ubr za no su se uve ̀ ba va li da le te

u sa sta vu sed mor ke, ia ko se oko ae ro dro ma

ve} na zi rao kon flikt fe de ral nih je di ni ca

i hr vat ske po li ci je. U jed nom od le to va G-4

akro-gru pe lak {e je o{te }en pri li kom iz -

la ska iz fi gu re ru ̀ a po got kom pu {~a nog

met ka. Zbog pri pre me no vih pi lo ta za let iz -

nad dru gog ae ro dro ma pi lo ti i avi o ni su ju -

la 1991. go di ne pre le te li na ae ro drom Pu -

la. Iz ve li su pro gram i pre le te li pre ko

gra da, ~i me su iza zva li la vi nu ne ga tiv nih

re ak ci ja. Na ae ro drom Ze mu nik ni su vra }e -

ni zbog po gor {a nih bez bed no snih pri li ka.

Po ~et kom de ve tog me se ca „Le te }e zve zde” su

pre le te le na Go lu bov ce, u ma ti~ nu ba zu 172.

pu ka VVA, za du ̀ e nog u to vre me za obu ku pi -

to ma ca iza bra nih za lo va~ ko-bom bar der -

ske avi o ne. Ta mo su se pi lo ti „Le te }ih zve -

zda” to kom av gu sta i pr vih da na sep tem bra i

da qe pri pre ma li za od la zak u Me si nu. Le -

te li su sa Go lu bo va ca i sa ae ro dro ma Ti -

vat. Uve ̀ ba va li su pro gram sa sed mor kom u

po ret ku „al fa” ra di do la ska pred pu bli ku

pod 90° u od no su na osnov ni pra vac ra da.

Sle di li su pe tqa sa skre ta wem na go re ude -

sno za 90°, le vi o{tri za o kret za 360°, sa

pre stro ja va wem iz po ret ka „al fa” u po re -

dak „del ta”, pe tqa sa vaq kom kroz gor wu

ta~ ku, de sno po lu pre vr ta we sa pre stro ja va -

wem u po re dak „stre la”, de sna ko sa pe tqa,

de sno po lu pre vr ta we sa pre stro ja va wem u

po re dak „al fa”, bu re – va qak, le vo pre vr -

ta we sa pre stro ja va wem u po re dak „front”,

pe tqa sa pre stro ja va wem u po re dak „del ta”

u dru gom de lu pe tqe, de sni o{tri za o kret za

180°, vaq ci u smak nu tom po ret ku u ho ri zon -

tal nom le tu sa pre stro ja va wem u po re dak

„al fa”, le vo pre vr ta we, pe tqa sa skre ta -

wem na go re i le vo za 90° i raz la zom po troj -

ka ma, vr tu qak, zbor troj ki kroz pe tqu u po -

re dak „del ta”, pe tqa sa raz la zom na do le

(ru ̀ a), mi mo i la ̀ e we u su sret nim i pre se -

ca ju }im kur se vi ma, zbor, let na mi ni mal noj

br zi ni u „del ti”, sa iz vu ~e nim staj nim tra -

pom i upa qe nim re flek to ri ma i za kraj sle -

ta we po troj ka ma ili u kom bi na ci ji 4+2

avi o na. Ta kav pro gram se sa od re |e nim mo -

di fi ka ci ja ma odr ̀ ao to kom ~i ta vog po sto -

ja wa gru pe.

Na pri mer, po uzo ru na svet ski trend

uvo |e wa so li ste ili sin hro-pa ra za po pu nu

pra zni na u le ta~ kom pro gra mu to kom pri ku -

pqa wa gru pe, „Le te }e zve zde” su 1987. go -

di ne po ve }a le broj ~la no va. Od 9. ma ja te

go di ne le te li su na svih se dam avi o na u pro -

gra mu od 18 mi nu ta. Sed mi pi lot u ti mu bio

je Kos. U se zo ni 1987. „Le te }e zve zde” ima -

le su 15 le to va na ae ro mi tin zi ma u sa sta vu

sed mor ke. U tim ula zi Bog dan @ujo vi}. U se -

zo ni 1988. „Le te }e zve zde” su ima le 12 na -

stu pa uglav nom u sa sta vu pe tor ke. Iz ti ma se

po vu kao Men |an, a u{li su Xe vad Ha si} i

Bran ko [a ri}, ta ko da gru pa po no vo ima se -

dam ~la no va. U 1989. go di ni le te u sa sta vu

~e tvor ke. Po sle ne sre }e ita li jan ske akro-

gru pe „Fre }e tri ko lo ri”, u ne ma~ koj ba zi

Ram {tajn 1988. go di ne, ka da je stra da lo 69

ci vi la i tri pi lo ta, na ae ro mi tin zi ma su u

broj nim dr ̀ a va ma za bra we ni su sret ni i

pre se ca ju }i kur se vi. Me |u tim, „Le te }e zve -

zde” su i da qe za dr ̀ a le te ele men te u svom

pro gra mu.

LE TE ]E ZVE ZDE NA GA LE BU 4

Od po ~et ka po sto ja wa „Le te }e zve zde”

su u svom am ble mu ima le si lu e tu ga le ba G-4.

O~e ki va lo se da }e se ja streb za dr ̀ a ti kra -

}e vre me, kao pre la zni avi on, do do la ska

no vih G-4. Ka {we we sa pro iz vod wom od ra -

zi lo se na plan pre na o ru ̀ a wa JRV i PVO i

za to su avi o ni za „Le te }e zve zde” pri sti gli

tek po sle pre la ska tri bor be ne eska dri le

na G-4. Ka da se pri pre ma la pre o bu ka na G-

4, 1989. go di ne, u sa sta vu 105. pu ka ve} se

na la zi la 249. eska dri la, pre na o ru ̀ a na sa

G-2, u 252. eska dri li le te li su G-2, a u 333.

eska dri li ja stre bo vi, G-2 i utve-75. Pred

po ~e tak pre o bu ke iz „Le te }ih zve zda” se po -

Lider

akro-grupe

kapetan prve

klase Bivic

U rat nom raz vo ju pred vi |a lo se da

pi lo ti i G-4 iz „Le te }ih zve zda” u|u u 243.

lo va~ ko-bom bar der sku avi ja cij sku eska -

dri lu, u sa sta vu 185. pu ka iz Pu le. Fe -

bru a ra 1991. go di ne avi o ni su, to kom

kon tro le VVA, pre ve de ni iz akro bat ske u

bor be nu kon fi gu ra ci ju i pi lo ti su iz ve li

dej stva na {kol skom tak ti~ kom po li go nu.

„Galebovi” G-4

iznad Kornata

1990. godine

19

raspolagawe Teritorijalnoj odbrani BiH. U

po~etku bio je komandant centra za obuku i

lokalnog {taba u svom selu @ivinice. Od

maja 1992. do marta 1994. godine bio je ko-

mandant Vazduhoplovne grupe Tuzla, zatim

do maja 1995. godine zamenik komandanta RV

i PVO Armije BiH u ~inu pukovnika.

Miroslav Frawi} zavr{io je VVA

1988. godine u 37. klasi i ostao u 105. puku

kao nastavnik letewa. Primqen je u sastav

„Lete}ih zvezda” 1991. godine, ali je ve} u

julu oti{ao je iz JRV I PVO u sastav

hrvatskog Zbora narodne garde. U RV i PVO

Hrvatske Frawi} se ponovo po~eo baviti

akrobatskim letewem i od 2004. godine, ka-

da je osnivana akro-grupe„Krila oluje” na

turboelisnim avionima PC-9, do kraja se-

zone 2008. godine bio je wen vo|a.

Predrag Vuka{inovi} ro|en je

1965. godine u Pqevqima. Zavr{io VVA u

36. klasi 1987. godine. Bio je nastavnik

letewa u 105. puku. Od 1992. godine bio

je u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj je

2000. godine postao pomo}nik komandan-

ta. Sada je pilot u Odeqewu za kalibraù

Agencije za kontrolu letewa u Beogradu.

Leti na avionu Jak-40.

Sa{a Risti} ro|en je1965. godine u

Kru{evcu. Zavr{io je VVA 1988. godine u

37. klasi. Ostao u 105. puku kao nastavnik

letewa. U „Lete}e zvezde” primqen je 1991.

godine, a slede}e godine na{ao se u 172.

avijacijskoj brigadi, sa ostalim ~lanovima

grupe koji su ostali u JRV i PVO. Pridruìo

se obnovqenim „Lete}im zvezdama” 1997.

godine. Iz 172. brigade pre{ao je u VOC

(sada deo TOC-a), gde i sada leti kao opitni

pilot. Prikazivao je leta~ke mogu}nosti G-4

u solo programu u desetinama prilika. Leti

u akro-grupi „Zvezde”.

Svetislav Jovi} ro|en je 1959. go-

dine u Somboru. Zavr{io je VVA 1981. go-

dine u 30. klasi. U sastavu akro-grupe letio

je od 29. septembra 1985. do leta 1991. go-

dine. Karijeru u JRV i PVO nastavio je u

675. eskadrili na lirxetu 25B. Sada ̀ ivi u

svom rodnom gradu.

PI LO TI

„LE TE ]IH ZVE ZDA”:

Bogoqub @ivojevi} ro|en je 1964.

godine u Beogradu. Zavr{io je VVA 1986. go-

dine u 35. klasi. Kao izuzetan pilot zadràn

je na Kursu nastavnika letewa 1987. godine

i iste godine ve} se na{ao na obuci za akro-

grupu. Od 1992. godine bio je na slu`bi u

172. avijacijskoj brigadi. Na vlastiti zahtev

1994. godine postao je civil. Sada je {pe di -

ter u Kanzas Sitiju.

Branko [ari} ro|en je 1962. godine

u Benkovcu. VVA je zavr{io 1985. u 34. klasi.

Bio je pilot aviona MiG-21 u 117. puku u Bi-

ha}u do 1988. godine, kada je pre{ao u 105.

puk. Na vlastiti zahtev oti{ao je iz JRV i

PVO i sada radi u policiji u Australiji.

Xevad Hasi} ro|en je1959. godine u

Tuzli. VVA je zavr{io 1982. godine u 31.

klasi, prvoj generaciji {kolovanoj na ~etvr-

toj godini na nadzvu~nim lovcima MiG-21.

Kao prvo mesto slu`be dobio je biha}ki 117.

puk. Nastavnik letewa u 105. puku postao je

1989. godine. Od 1992. do 1994. godine bio

je nastavnik letewa u 172. avijacijskoj bri -

gadi. Na vlastiti zahtev iza{ao iz aktivne

slu`be u JRV i PVO. Sada ima varila~ku

firmu u Sloveniji.

Josip Wari ro|en je 1952. godine u

selu Su{in kod Na{ica. VVA je zavr{io

1974. godine u 24. klasi. U akro-grupi VVA

sredinom sedamdesetih godina pro{log veka

bio je rezerva. Iz G-2 isko~io je 17. novem-

bra 1977. godine, u vreme kada je bio po ru ~ -

nik nastavnik letewa u 249. eskadrili. U

„Lete}im zvezdama” bio je od osnivawa. Do

odlaska iz aktivne slu`be u leto 1991. go-

dine bio je referent u organu za leta~ke

poslove u 105. puku. U ratnim danima bio je

~lan zadarskog kriznog {taba. Bio je koman-

dant pilotske {kole RV Hrvatske i baze u

Zadru do penzionisawa.

Mevludin Be{i} ro|en je1958. go-

dine u selu Svojat kod @ivinica. Zavr{io je

VVA 1981. godine. U sastavu akro-grupe

letio je od 29. septembra 1985, zavr{no sa

sezonom 1989. godine. Pre{ao je u 252. lo-

va~ko-bombardersku eskadrilu na aerodrom

Batajnica. Iz JRV i PVO iza{ao je 10. apri-

la 1992. godine. Dan kasnije stavio se na

ko joj su bi li Perc, Ri sti}, Vu ka {i no vi},

[a ri}, Ha si}, @ujo vi} i Jo vi} kao so li sta.

On se to kom pre stro ja va wa osnov ne gru pe

tru dio da pri vu ~e pa ̀ wu sa pred wom pe -

tqom, sa tri ve za na vaq ka, le| nim le tom sa

iz vu ~e nim staj nim tra pom, ko man do va nim

vaq kom iz osam raz de la, zvo nom... Na sa -

mom kra ju pro gra ma, dok je {est G-4 le te lo

mi ni mal nom br zi nom, so li sta je ve li kom

br zi nom pro la zio is pod gru pe i pre la zio u

ver ti kal no pe wa we. Jed na od po sled wih ta -

~a ka ko je su „Le te }e zve zde” pri pre mi le bi -

li su br zi vaq ci u smak nu tom po ret ku, ka kve

su u to vre me ra di li sa mo pi lo ti „Al fa xe -

to va” iz fran cu skog ti ma „Pa trol

d´Frans”. Otvo re ni kon flikt u Hr vat skoj

obe smi slio je pri kaz „Le te }ih zve zda” u

ino stran stvu i od la zak je ot ka zan. Jo vi} je

oti {ao iz ti ma u tran sport nu avi ja ci ju, a

pre o sta la {e sto ri ca pi lo ta vi {e se ni su

pri pre ma li za le to ve pred pu bli kom, ve} su

pri mi li pi tom ce VVA na obu ku. Na avi o ni -

ma akro-gru pe 1992. go di ne pro ve li su kurs

na stav ni ka le te wa.

Jedna od najatraktivnijih figura

„Lete}ih zveda”: ruà

20

Po sle za vr {et ka ra ta u BiH i

Hr vat skoj po voq ne po li ti~ ke

pri li ke pre li le su se u JRV i PVO

i po no vo se otvo rio pro stor za

afir ma ci ju vi da. Pla ni ra ni su

me |u na rod ni ae ro mi tin zi, po se te

ino stran stvu, a za to su „Le te }e

zve zde” bi le po treb ne. Na re |e wem

Ko man de RV i PVO od 9. ok to bra

1996, po no vo su for mi ra ne „Le te }e

zve zde” u sa sta vu 239. lbae.

AKRO-GRUPA U 172. AVIJACIJSKOJ BRIGADI

Lete}e zvezde

ponovo lete

vih se dam G-4 po sle ula ska u sa stav 172. avi ja cij skoj bri ga di osta li su u {e mi

„Le te }ih zve zda” i le te li su na re dov nim za da ci ma obu ke stu de na ta pi lo ta na

ae ro dro mu Go lu bov ci. To kom le ta 1992. go di ne, ume sto ozna ka pred rat nog JRV

i PVO sa zve zdom pe to kra kom, do bi li su ozna ke SRJ. U vre me ne sta {i ce go ri -

va, u pr voj po lo vi ni de ve de se tih go di na ~i ni lo se da vi {e ni ka da ne }e bi ti

mo gu} no sti da se ob no ve „Le te }e zve zde”. Je dan broj pi lo ta iz po sled we po sta ve ti -

ma od lu ~io se za od la zak iz pro fe si o nal ne slu ̀ be. Po sle za vr {et ka ra ta u BiH i

Hr vat skoj po voq ne po li ti~ ke pri li ke pre li le su se u JRV i PVO i po no vo se otvo rio

pro stor za afir ma ci ju vi da. Pla ni ra ni su me |u na rod ni ae ro mi tin zi, po se te ino -

stran stvu, a za to su „Le te }e zve zde” bi le po treb ne. Na re |e wem Ko man de RV i PVO

od 9. ok to bra 199, po no vo su for mi ra ne „Le te }e zve zde” u sa sta vu 239. lbae. Je -

zgro ob no vqe nog ti ma ~i ni la su dva pi lo ta iz sta rog sa sta va, pr vi le vi i pr vi de sni

pra ti lac – Ri sti} i Vu ka {i no vi}. Oni su u~e stvo va li u iz bo ru no vih ~la no va „Le te -

}ih zve zda”, ko ji su to kom pri pre me ja nu a ra 1997. go di ne ima li le to ve ra di pro ve -

Vrh strele ~ine Vuka{inovi},

Kanas, Be}arovi} i Risti},

desno su Markotanovi} i Zlokas,

a levo Katani} i Gruba~

re sklo no sti za akro ba ti ku. Tim su na po -

~et ku uve ̀ ba va wa pro gra ma ~i ni li vo |a ka -

pe tan pr ve kla se Pre drag Vu ka {i no vi}, le -

vi pra ti lac ka pe tan pr ve kla se Dra gan Zlo -

kas, de sni pra ti lac ka pe tan pr ve kla se Zo -

ran Ka ta ni}, rep ni pra ti lac ka pe tan pr ve

kla se I{tvan Ka nas, vo |a sin hro-pa ra ka -

pe tan pr ve kla se Sa {a Ri sti} i pra ti lac u

sin hro-pa ru ka pe tan pr ve kla se To mi slav

Be }a go vi}. Oni su do bi li {est me se ci za

pri pre mu do pr vog jav nog pri ka za. Za to su

iz u ze ti od stal nih oba ve za u je di ni ci i ba -

vi li su se sa mo ra dom u akro-gru pi. Ri sti}

se se }a da su pr vo ugru bo osmi sli li pro -

gram, a za tim su uve ̀ ba va li ele ment po ele -

ment, u ho du iz ba cu ju }i ne ke od ele me na ta i

uba cu ju }i no ve.

21

RU LET NA NE BU

Za vi sno od me te o ro lo {kih pri li ka

pri pre mqe na su dva pro gra ma: sa vi so kom

{e mom u uslo vi ma vi dqi vo sti od 10 km, do -

we ba ze obla~ no sti od 7.000 fi ta, pri

ume re noj tur bu len ci ji, i sa sni ̀ e nom {e -

mom pri vi dqi vo sti od 8 km, do we ba ze

obla ka od 1.600 fi ta, pri ume re noj tru bu -

len ci ji. U vi so koj {e mi iz vo di lo se po le -

ta wa u dve gru pe od tri avi o na i zbor u po -

ret ku „al fa”. Pre ma po let no-slet noj sta zi

avi o ni su do la zi li pod uglom od 90° i iz -

vo di li su le vi za o kret u po ret ku „orao”,

za tim su sle di li le vi o{tri za o kret sa

pre stro ja va wem u „front”, do la zak uz du`

pi ste, br zi va qak u po ret ku „del ta”, pe tqa,

pri zbro ja va we u po re dak „del ta”, de sni

za o kret, pre stro ja va we u „stre lu”, do la zak

pod 45° na pi stu i u pro la sku pred pu bli -

kom iz vo di li su se po je di na~ ni vaq ci bo~ -

nih pra ti la ca. Sle di li su le vi za o kret,

do la zak na pi stu pod uglom od 90°. U tom

tre nut ku gru pa je kre ta la u pe tqu sa ~e ti ri

avi o na, a odva jao se sin hro-par. U tom ma -

ne vru avi o ni su di mom ob li ko va li sr ce na

ne bu, kroz ko je su avi o ni sin hro-pa ra

osta vqa li stre li cu stvo re nu krat ko traj -

nim pu {ta wem di ma. U na stav ku pro gram se

iz vo dio u sa sta vu 4+2 avi o na. Pr vo se

sin hro-par po ja vqi vao pred pu bli kom sle -

va i pri ka zi vao va qak, glav na gru pa je do -

la zi la sle va i iz vo di la bu re – va qak u ko -

lo ni, sin hro-par se vra }ao pred pu bli ku

sa de sne stra ne iz vo de }i le| ni let u pa ru,

glav na gru pa je iz vo di la sa iste stra ne ko -

su pe tqu u po ret ku „front”. Na red na ta~ ka

sin hro-pa ra bi la je „ogle da lo” sa mi ni -

mal nim raz ma kom ver ti kal nih sta bi li za -

to ra dva avi o na od sa mo jed nog me tra, a

glav ne gru pe – do la zak sle va i ula zak u pe -

tqu sa po lu vaq kom u gor woj ta~ ki u po ret -

ku „stre la”. Sle di li su sin hro-par u vaq ku

na raz de le, uvek atrak tiv nom za o~i pu bli -

ke, za tim pe tqa glav ne gru pe ko ja je za vr -

{a va la „ru ̀ om”, mi mo i la ̀ e we u su sret -

nim i pre se ta ju }im kur se vi ma na ma loj vi -

si ni i „zvo na” sa ~e ti ri avi o na. Za vr {na

ta~ ka sin hro-pa ra bio je do la zak pod 90°

na pi stu, „ru let” (dva avi o na u ~e o nom su -

sre tu pri zbir noj br zi ni od 1.400 km/h),

od no sno ko vit i pri stro ja va we glav noj gru -

pi za let na mi ni mal noj br zi ni u po ret ku

„del ta”. Ta kav pro gram tra jao je 25 mi nu -

ta, za raz li ku od sni ̀ e ne {e me ko ja je bi -

la pet mi nu ta kra }a i ni je sa dr ̀ a va la

ele men te ko ji su tra ̀ i li rad po ver ti ka -

li. To kom pro gra ma br zi ne su bi le od 240

km/h, u de mon stra ci ji mi ni mal ne br zi ne sa

kon fi gu ra ci jom za sle ta wa do 700 km/hpri li kom ukr {ta wa.

Pr vi let u no vom sa sta vu „Le te }e

zve zde” ima le su na ae ro mi tin gu na pre -

sto ni~ kom ae ro dro mu, odr ̀ a nom 15. ju na

1997. go di ne. U tom tre nut ku ni su bi li uho -

da ni i za to su sa pu no pa ̀ we iz ve li pro -

gram. U Be o grad su pre le te li se dam da na

pre ae ro mi tin ga. Osim uve ̀ ba va wa ima -

li su pu no po sla zbog stal nih obi la za ka

ge ne ra la i no vi na ra. U pro gra mu iz ve de -

nom pred de se ti na ma hi qa da po se ti la ca

ima li su i jed nu po seb no neo bi~ nu ta~ ku:

iz nad ae ro dro ma „Zve zde” su pre le te le

kao prat wa JAT-ovom put ni~ kom avi o nu

DC-10.

UHO DA NI KAO SAT

S ob zi rom na vr lo bli ske od no se sa

Bu gar skom, „Le te }e zve zde” su od 26. do 29.

septembra 1997. go sto va le na ae ro dro mu

Plov div. Od ino stra nih u~e sni ka oni su

osta vi li naj ja ~i uti sak. Za raz li ku od pr ve

se zo ne, akro-gru pa se za dru gu se zo nu 1997.

go di ne ve} uho da la. U od no su na pr vi let iz -

nad Ba taj ni ce, ra di li su „kao sa ti}”, se }a

se pilot Ri sti}. U dru goj se zo ni 1998. go di -

ne „Le te }e zve zde” le te le su se dam pu ta iz -

nad do ma }ih ae ro dro ma. U sa sta vu sed mor -

„Lete}e zvezde” iznad crnogorskih

planina decembra 1998. godine

PI LO TI „LE TE ]IH

ZVE ZDA” IZ 172.

AVI JA CIJ SKE

BRI GA DE:

Aleksandar Markotanovi} za-

vr{io je VVA 1990. godine u 40. klasi. U

vreme {kolovawa isko~io je iz G-4, 10.

januara 1990. godine. U 172. brigadi bio

je nastavnik letewa i pilot „Lete}ih

zvezda”. Sada je na du`nosti u Vojsci

Crne Gore.

Dragan Zlokas zavr{io je VVA

1988. godine u 37. klasi. Leteo je u 172.

puku (kasnije brigadi) kao nastavnik lete-

wa. Sada u ~ini potpukovnika obavqa

du`nost zamenika komandanta 252. me {o -

vite avijacijske eskadrile na aerodromu

Batajnica.

I{tvan Kanas ro|en je 1965. go-

dine u Zrewaninu. Zavr{io je VVA 1988.

godine u 37. klasi. U 172. puku (od 1992.

brigadi) bio je pilot, komandir avijaci-

jskog odeqewa, zamenik komandanta 239.

eskadrile, referent za tehniku piloti-

rawa i metodiku leta~ke obuke i pilot u

„Lete}im zvezdama”. Opitni pilot u

VOC-u bio je od 2004. godine. Stradao

je 24. septembra 2008. u udesu na G-4,

22

prilikom uve`bavawa programa za pri -

kaz leta~kih mogu}nosti aviona. U to

vreme bio je potpukovnik na du`nosti ko-

mandanta eskadrile za letna ispitivawa

TOC-a.

Tomislav Be}agovi} zavr{io je

VVA 1988. godine, u 37. klasi, i odmah za-

tim postao nastavnik letewa u 105. puku.

„Zvezdama” se pridruìo u Golubovcima.

Sada u ~inu potpukovnika radi kao opit-

ni pilot u TOC-u.

Sa{a Gruba~ zavr{io je VVA 1993.

godine u 42. klasi. Prvu du`nost dobio je

u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj se pri -

druìo akro-grupi. Od 2002. godine je

opitni pilot u VOC-u (sada TOC-u), za -

duèn za prikaz manevarskih mogu}nosti

G-4 na aeromitinzima.

Zoran Katani} u vreme oruànog

sukoba u Hrvatskoj, 20. septembra 1991,

wegov G-4 je pogo|en, ali izvukao se iz

aviona izbacivim sedi{tem. Sa kari-

jerom je nastavio kao nastavnik letewa u

172. brigadi i pilot „Lete}ih zvezda”.

Sada je na du`nosti u General{tabu Vo-

jske Crne Gore.

ke le te le su od 29. i 30. av gu sta na ae ro mi -

tin gu u Hra dec Kra lo vim u ̂ e {koj. Kao so li -

sta pred sta vio se pu bli ci Ka ta ni}. U sa stav

ti ma 1998. go di ne pri mqe ni su ka pe tan pr -

ve kla se Alek san dar Mar ko ta no vi} i po ru~ -

nik Sa {a Gru ba~.

Osim pred sta vqa wa osnov nog pro gra -

ma na ae ro mi tin zi ma, Zlo kas i Ka ta ni} le -

te li su kao so li sti u za seb noj ta~ ki pro gra -

ma. U vre me agre si je Se ver no a tlant skog sa -

ve za avi o ni „Le te }ih zve zda” bi li su sme -

{te ni u pod zem no sklo ni {te u se lu Tu zi.

Vra ta sklo ni {ta ni su bi la za tvo re na i od

po got ka jed nog pro jek ti la pla nuo je pr vi avi -

on u ni zu: u lan ~a nom po ̀ a ru, iz me |u osta -

lih avi o na, stra da li su svi G-4 iz sa sta va

„Le te }ih zve zda”. Po sle rat na ob no va JRV i

PVO tre ba lo je da se po ka ̀ e i sim bo li~ -

nom ob no vom akro-gru pe. Za pro sla vu Da na

avi ja ci je 2. av gu sta 2000. go di ne na ae ro -

dro mu Go lu bov ci pi lo ti „Le te }ih zve zda”

pri pre mi li su pro gram na pet ma skir nih G-

4, za taj do ga |aj iz u zet nih iz eska dri la. Za

krat ko vre me uve ̀ ba li su let u sa sta vu pe -

tor ke, ali pred po le ta we ima li su ot kaz na

jed nom od avi o na. Za to su po sled wi let „Le -

te }ih zve zda” iz ve li u sa sta vu ~e tvor ke.

Ne do sta tak avi o na, kri za sa na bav kom

go ri va i dra sti ~an pad na le ta bi li su od

2000. go di ne ne sa vla di ve pre pre ke za odr -

à va we „Le te }ih zve zda”. U okol no sti ma ka -

da su pi lo ti le te li ne ko li ko ~a so va za ~i -

ta vu go di nu, re sur si su bi li po treb ni za

pre ̀ i vqa va we vi da i za to se mo ra lo od u -

sta ti od po ku {a ja da se odr ̀ e „Le te }e zve -

zde”. Ne ki od pi lo ta iz ti ma do bi li su pri -

li ku da na sta ve da le te na ae ro mi tin zi ma.

Ri sti}, Ka nas i Gru ba~ pre ko man do va ni su u

VOC i u so lo-pri ka zi ma le ta~ kih ve {ti na

u Sr bi ji i ino stran stvu pred sta vqa li su

avi on G-4. Od 2004. go di ne od la sci na me -

|u na rod ne po se te po sta li su re dov na prak -

sa. Sa avi o nom G-4 ve te ra ni „Le te }ih zve -

zda” le te li su za pu bli ku u ê {koj, Ma |ar -

skoj, Gr~ koj, Ru mu ni ji i Slo va~ koj.

Na le|ima iznad Boke Kotorske:

G-4 iz „Lete}ih zveda”

V

23

CI VIL NA AKRO-

GRU PA NA

GA LE BO VI MA

i {ko vi avi o na G-2 iz JRV i PVO po -

nu |e nih na pro da ju 1996. go di ne bi -

li su iz vor teh ni ke za pot pu no no vu

vr stu le ta~ kih ak tiv no sti na na {em

pro sto ru: ae ro klup sko le te we na

mla znim avi o ni ma. Pi lo ti ci vil nih ga -

le bo va u po ~et ku su bi li ve te ra ni ili ak -

tiv ni pri pad ni ci JRV i PVO. Le te li su u

Ae ro klu bu „Ga leb” iz Be o gra da na G-2 iz

fir me „[atl er” (Shuttle Air). U ci vil nom re gi stru se od fe bru a -

ra 1999. go di ne na la zi pr vi de mi li ta -

ri zo va ni mla zni avi on u Sr bi ji, ra ni ji

ev. br. 23170. Ci vil ne va zdu ho plov ne

vla sti do de li le su tom avi o nu re gi stra -

ci ju YU-YAB, dru gu u ni zu od re |e nom za

„old taj me re". Niz ga le bo va br zo se pro -

{i rio i ~la no vi ae ro klu ba „Ga leb” su,

osim u so lo le to vi ma, po ~e li da le te u

pa ru, sa tri avi o na i u sa sta vu ~e tvor ke.

AE RO KLUP SKO LE TE WE NA MLA ZNIM AVI O NI MA

Po uzoru na

lete}e zvezde

„Galebovi” iz provizorne

akro-grupe 2002. godine

24

Na ae ro dro mu Ma ho vqa ni kod Ba wa -

lu ke, 26. ma ja 2006, na ae ro mi tin gu pri re -

|e nom u ~ast de set go di na po sto ja wa RV i

PVO VRS, pred sta vi la su se dva ti ma iz sa -

sta va 892. me {o vi te avi ja cij ske bri ga de:

~e ti ri pi lo ta na ~e ti ri ja stre ba i ~e ti ri

pi lo ta na ~e ti ri ga ze le. Oba ti ma na men ski

su ob u ~e na sa mo za tu pri li ku, ka da su u naj -

bo qem sve tlu po ka za la sprem nost pi lo ta

VRS. Na ~e ti ri ja stre ba le te li su pot pu kov -

nik Vla do Gvo zden, u to vre me ko man dant

bri ga de, za tim dva po mo} ni ka ko man dan ta

RV i PVO, pot pu kov nik Zla tan Cr na li}, ma -

jor Jan ko Pe tru {i} i po mo} nik ko man dan ta

bri ga de ma jor Dra gan Na ki}. Sva ~e ti ri

pi lo ta bi li su is ku sni rat ni ve te ra ni i bez

te {ko }a su uve ̀ ba li pro gram ura |en po

uzo ru na „Le te }e zve zde”.

Le to vi „Str {qe na” bi li su pri mer za

pri pre mu le ta ~e ti ri ga ze le VRS. Za ko man -

da ma su bi li ma jo ri Ra den ko Pa ni}, ko man -

dant 2. mho, Go ran Mi le ti}, ko man dir ode -

qe wa, i dva po mo} ni ka ko man dan ta eska -

dri le – ka pe tan Bo ban Ku stu ri} i po ru~ nik

Dar ko Vu ~i}.

Pr vi let u pa ru iz ve li su ju na 2000. go di ne na bri -

tan skom ae ro dro mu Bi gin Hil biv {i pi lo ti JRV i PVO

Sa {a A}i mo vi} i Slav ko Sta ni {i}. Od 2001. go di ne

ci vil ni ga le bo vi su le te li iz nad na {eg ne ba sa tri

avi o na. Pr vi put u sa sta vu ~e tvor ke le te li su na ae ro -

dro mu Ti vat 2002. go di ne sa G-2 YU YAD, YU YAE, YUYAF I YU YAG. Iz ve li su pro gram po uzo ru na „Le te }e

zve zde”.

Po no vo su u sa sta vu ~e tvor ke le te li 2006. go di ne

na ae ro dro mu Go lu bov ci. U me |u vre me nu, u ra znim pri -

li ka ma le te lo se sa jed nim, dva ili tri ga le ba, za vi sno

od okol no sti kod ku }e i u go sti ma – u Ve li koj Bri ta ni ji,

^e {koj i Slo ve ni ji.

U pe ri o du `i ve ak tiv no sti ae ro klu ba „Ga leb”, od

2000. do 2006. go di ne, za ko man da ma avi o na u akro -

bat skim le to vi ma bi li su slav ni prob ni pi lot i biv {i

ko man dant VOC Mar jan Je len, Da vo rin Pa vlo vi} De -

da, ko ji sa 65 go di na sta ro sti jo{ uvek le ti na ae ro mi -

tin zi ma, No vak No va ko vi}, is ku sni na stav nik le te wa

VVA i sa da di rek tor akro-gru pe „Zve zde”, Miq ko Ste -

fa no vi}, Sa {a A}i mo vi} i Slav ko Sta ni {i}, pi lo ti

slav ne 252. eska dri le i pi lo ti „Le te }ih zve zda” Mi {a

Men |an, Pre drag Vu ka {i no vi}, Sa {a Ri sti}, To mi slav

Be }a go vi}, An drej Perc, Sa {a Gru ba~, I{tvan Ka nas i

ko le ga akro ba ta iz go di na slu ̀ bo va wa u 172. avi ja cij -

skoj bri ga di Qu bi {a Pa vlo vi}.

Piloti „Jastrebova” iz Bawa Luke

„Zvezde” na

otvarawu Egzita

2009. godine

HELIKOPTERSKA

GRUPA STR[QENI

Po prvi put u na{oj istori-

ji, 1997. godine formirana

je na aerodromu Golubovci

helikopterska grupa sa ~eti -

ri gazele u sastavu 897. me{ovite he-

likopterske eskadrile 172. avijacijske

brigade.

Vo|e tima bili su major Dragan

Ra{in, u to vreme komandant eskadrile, i

kapetani prve klase Van~e Jan~ovski, levi

pratioci kapetani prve klase Goran Ili}

i kapetan Slobo Perun~i}, desni pratioci

kapetan prve klase Slobodan Antoni} i

kapetan Zlatibor Jawi} i repni pratioci

kapetani An|elko Brtan i Slavko Baji}.

Oni su oblikovali program sa nizom

atraktivnih figura, koje su se izvodile sa

rastojawem izme|u helikoptera od osam do

deset metara i sa nadvi{ewem od jednog

metra. Maksimalne brzine bile su do 270

km/h, a susretna brzina prilikom ukr{ta -

wa ~ini zbir vi{i od 500 km/h, uz rasto-

jawe u prolasku od deset metara. Najmawa

me|usobna vertikalna udaqenost je u for-

maciji „stepenica”, kada su jedan iznad

drugog sa visinskom razlikom od pet

metara. Najmawa horizontalna udaqenost

je u formaciji „romb”, kada su na odsto-

jawu od osam do deset metara, {to zna~i da

se rotori pre~nika 10,5 metara preklapa-

ju, ali sa visinskom razlikom.

Prvi put „Str{qeni” su poleteli na

mati~nom aerodromu 6. maja 1997, a prvi

prikaz pred stru~nom publikom imali su 21.

maja, na aerodromu Batajnica, prilikom

kontrole spremnosti u~esnika aeromitinga

„Batajnica 97”.

Posledwi put „Str{qeni” su leteli na

aeromitingu 2. avgusta 2000, na aerodromu

Golubovci. Tada su za komandama gazela bi-

la ~etiri pilota: major Vojo Vujisi}, koji je

od Ra{ina primio komandu nad 897. es-

kadrilom, i piloti iz prvog sastava

„Str{qenova” Jan~ovski, Jawi} i Brtan.

Posle poletawa postrojili su se u front

prema publici, zatim su se pomerili un-

azad, izveli okret u desnu stranu za 180° i

formirali poredak „romb” za desni zao -

kret za 180°, levi zaokret za 180°, vaqak i

zaokret za 90°. Grupa se prestrojila u ko -

lo nu za formaciju „stepenica”, zatim je

prikazala „romb”, „strelu” i posle zaokre-

ta vratila se u „romb” za manevar iskaka -

wa sa zaustavqawem. Sledili su obru{a -

va we u paru sa formirawem „ogledala”.

Sledili su „tornado” razilaèwe „Str -

{qena”, pojedina~no iskakawe sa okretom i

mimoilaèwe iznad jedne ta~ke, iskakawe

sa okretom i formirawe prava za „~e{aq”.

Iz tog manevra „Str{qeni” su izveli iska -

ka we u paru, sa istovremenim okretom, za o -

kret u susretnim kursevima sa iskakawem i

obru{avawe. Formirali su kolonu, pre-

strojili se u „romb” i zaustavili pred pub-

likom u znak pozdrava za zavr{etak progra-

ma koji je trajao 12,5 minuta.

25

Piloti „Str{qena”:

sleva na desno: Slobo Perun~i},

Slobodan Antoni}, Dragan Ra{in, Goran

Ili}, Van~e Jan~ovski, An|elko Brtan,

Slavko Baji} i Zlatibor Jawi}

No vi tim sta rih

zna la ca

ZVE ZDE SA Ê NE JA

Pi lo ti „Le te }ih zve -

zdi”, na neo bi ~an na ~in, po no vo

su for mi ra li tim pro le }a 2007. go di ne na

ae ro dro mu ê nej kod No vog Sa da. Do bi li

su pri li ku da le te na ~e ti ri G-2 u vla sni -

{tvu pri vat nog ae ro klu ba „Ga leb G-4”. U

sve tu ima mno go pri vat nih mla znih avi o na,

~ak i pra vih rat nih ma {i na ko je su de mi li -

ta ri zo va ne pre do bi ja wa ci vil ne re gi stra -

ci je, ali pri vat ne akro-gru pe na mla znim

avi o ni ma su ve li ka ret kost. Za sa da po sto -

je sa mo dve – tim re no mi ra nog pro iz vo |a ~a

~a sov ni ka „Braj tling” sa avi o ni ma L-39

al ba tros i no vo sad ske „Zve zde”. Pred i sto -

ri ja vo di do ok to bra 2004. go di ne, ka da se

sa ê ne ja pr vi put sa trav na te po let no-

slet ne sta ze u va zduh po di gao G-2 YU-YAD.

Na red na tri G-2 do le te la su na ̂ e nej iz ae -

ro klu ba „Ga leb”. Sva ~e ti ri avi o na pre bo -

je na su u {e mu „Zve zdi”, za sno va nu na bo ja -

ma ju go slo ven ske za sta ve sa pe to kra ka ma na

do wim po vr {i na ma avi o na. Ugra |e ne su in -

sta la ci je za dim, sre |e ne su pi lot ske ka bi -

ne, ko je su do bi le no vi sjaj. Sa ta ko pri pre -

mqe nim avi o ni ma po le te li su sta ri znan ci

iz „Le te }ih zve zda” – Ri sti}, Zlo kas, Gru ba~

i Ka nas. Pr vo jav no pred sta vqe we „Zve zde”

su ima le kod ku }e na ae ro mi tin gu odr ̀ a nom

10. ju na 2007. go di ne. Le te li su iz nad Pe -

tro va ra di na na otva ra wu mu zi~ kog fe sti -

va la „Eg zit” 12. ju la, sle di li su ae ro mi tin -

zi u ino stran stvu 26. av gu sta na Pri bi -

slav ci ma kod â kov ca u Hr vat skoj (po le ta li

su sa tra ve kao na ê ne ju), 8. i 9. sep tem -

bra u Br nu u ê {koj, itd.

Od 2008. go di ne „Zve zde” su do bi le i

pe ti G-2, ali zbog ne do stat ka pi lo ta po god -

nog za pro {i re we ti ma ni su ima li pri li ke

da le te u sa sta vu pe tor ke. Po uzo ru na ti -

mo ve stra nih va zdu {nih si la, „Zve zde” su

do bi le i svoj pra te }i avi on djuk B60 (Du -ke), na me wen za pre voz me na xe ra klu ba,

teh ni ~a ra i po dr {ke.

„Str{qeni” iznad mora

26

Lo va~ ki avi o ni fran cu ske fir me De vo a tin (De wo i ti ne) ~i ni -

li su oko sni cu lo va~ kih eska dri la Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i

Slo ve na ca, od sre di ne dva de se tih do po ~et ka tri de se tih go di na

20. ve ka. Ula zak na tr ̀ i {te Fran cu zi su otvo ri li 1924. go di ne

sa pr vim pri mer kom lov ca D.1. Iz kre di ta vla de Fran cu ske 1926.

go di ne pri mqe na su 44 avi o na D.1 sa mo to rom od 300 KS i {est

avi o na D.9 sa mo to rom od 420 KS. Ti mo to ri su, u stva ri, bi li i

raz log za na bav ku D.9 jer su bi la po treb na prak ti~ na is ku stva

pre po ~et ka li cen cne pro iz vod we mo to ra u Ra ko vi ci. U vre me ka -

da su 1933. go di ne pr vi put na na {em pro sto ru ko ri {}e ni za pri -

kaz akro bat skog le te wa u gru pi, avi o ni D.9 le te li su u sa sta vu

Pr vog va zdu ho plov nog pu ka iz No vog Sa da.

Mo tor:

Gnôme-Rhône Ju pi ter 9Ad

sna ge 309 kW (420 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 7,30 m

vi si na 2,93 m

raz mah kri la 12,80 m

po vr {i na kri la 25,00 m²

Ma se:

pra zan 883 kg

nor mal na u po le ta wu 1.333 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na 244 km/h

do let 400 km

Na o ru ̀ a we:

dva mi tra qe za ka li bra 7,7

mm vi kers Mk. II sa po 500

me ta ka

VA ZDU HO PLO VI KO RI []E NI UJU GO SLO VEN SKIM I SRP SKIM AKRO-GRU PA MA

D E V O A T I N D . 9D E V O A T I N D . 9TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:

A V I A B H - 3 3A V I A B H - 3 3

Iz me |u dva svet ska ra ta Jugosloveni i

^e ho slo va ci odr ̀ a va li su iz van red ne do bre

od no se u obla sti od bra ne ostvarene kroz malu

An tan tu. Ju go slo ven ska ar ti qe ri ja snab de va la

se iz [ko de, a na li sti na bav ki bi li su pu {ko -

mi tra qe zi, ra zna teh ni~ ka sred stva i avi o ni.

Le ta 1929. go di ne VV se od lu ~i lo za na -

bav ku tri u to vre me mo der na lo va~ ka avi o na

avia BH-33E za po tre be u~e {}a na Tre }oj utak -

mi ci ~la ni ca Ma le An tan te i Poq ske po sled -

wih da na le ta te go di ne. Po sle gu bit ka jed nog

od avi o na u ude su na ru ~en je do dat ni BH-33 za

za me nu teh ni ke i za to je 20 pri me ra ka BH-33

uve ze no 1931. go di ne. U fa bri ci Ika rus u Be -

o gra du od 1934. do 1936. go di ne iz ra |e no je

22 BH-33. Oni su ima li mo to re pro iz ve de ne u

fa bri ci IAM po ~e ho slo va~ koj li cen ci.

Iz Rakovice po sle ula ska jed no kril nih

avi o na u na o ru ̀ a we VV, pre o sta li pri mer ci

BH-33 ko ri {}e ni su kao tre na ̀ ni lov ci. U od -

bra nu otax bi ne sa ae ro dro ma u Mo sta ru po -

le te la su dva BH-33 iz Tre }e pi lot ske {ko le.

Oba su obo re na kod Pod go ri ce.

Mo tor:

Val ter Ju pi ter VII od 331 kW (450 KS), na Ika ru so vim

avi o ni ma mo to ri IAM Ju pi ter 9Ad od 309 kW (420 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 7,04 m

vi si na 2,79 m



Ma se:

pra zan 830 g

mak si mal na u poletawu 1.250 kg

Per for man se:


br zi na kr sta re wa 230 km/h

do let 483 km

Na o ru ̀ a we:

Na ~e {kim pri mer ci ma dva mi tra qe za ka li bra 7,7 mm

vi kers Mk. II sa po 500 me ta ka, a na avi o ni ma iz ra |e -

ni po li cen ci dva mi tra qe za 7,7 mm darn M.30 sa po

500 me ta ka

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:

27

HO KER HO KER FJU RI FJU RI

Na za vr {et ku ere dvo kril nih lo va ca, po ~et -

kom tri de se tih go di na, bri tan ski lo va~ ki avi on

fju ri (Fury) sma trao se za vr hun ski teh ni~ ki i do -

met. Za VV KJ na ru ~e na su 1931. go di ne tri fju -

ri ja Mk.IIA. To kom 1936/37. go di ne u VV pri mqe -

no je de set fju ri ja II sa ni zom po boq {a wa i ja -

~im mo to rom u od no su na fju ri I. Po li cen ci u Be -

o gra du su 1937. go di ne iz ra |e na 24 avi o na u fa -

bri ci Ika rus i 16 avi o na u fa bri ci Zmaj. Pr va

je di ni ca na o ru ̀ a na fju ri ji ma II bio je [e sti puk

sa ae ro dro ma u Ze mu nu. Avi o ni iz tog pu ka le te -

li su na ae ro mi tin gu 1938. go di ne. Po sle do la -

ska sa vre me nih jed no kril nih lo va~ kih avi o na

1939. go di ne, fju ri ji su iz [e stog pu ka pre da ti

^e tvr tom pu ku u Za greb a za tim 1940. go di ne Pe -

tom pu ku u Ni {u. U toj je di ni ci do ~e ka li su rat. U

va zdu {nim bor ba ma sa ne ma~ kim lov ci ma stra -

da lo je osam pi lo ta fju ri ja, a obo re na su naj ma -

we tri ne ma~ ka avi o na – je dan Bf 110 i dva Bf

109, dva Bf 109 ve ro vat no.

Mo tor:

Rols-rojs ke strel XVI (Rolls-RoyceKe strel XVI) od 700 KS

Di men zi je:

du ̀ i na 8,34 m

vi si na 3,40 m



Ma se:

pra zan 1.482 kg


J A K O V Q E V J A K - 3J A K O V Q E V J A K - 3To kom ra ta i u pr voj po -

sle rat noj go di ni pro iz ve de no

je 4.848 avi o na Jak-3. U rat -

nim da ni ma ju go slo ven ski pi lo -

ti iz 11. lo va~ ke avi ja cij ske

di vi zi je ima li su pri li ku da

le te na sa mo tri Jak-3. U to

vre me to su bi li pre sti ̀ ni

avi o ni za vo de }e pi lo te. Avi -

o ni Jak-3 po sta li su osnov ni

lov ci JRV tek po sle ra ta, to kom

le ta 1945, ka da je iz SSSR-a

pri mqe no naj pre 28 avi o na za

pre na o ru ̀ a va we lo va~ kih pu -

ko va sa avi o na Jak-1, a po tom

~i tav puk od 40 avi o na. To kom

kri ze u od no si ma sa Ame ri kan -

ci ma i Bri tan ci ma lov ci Jak-3

~u va li su va zdu {ni pro stor od

ula ska avi o na biv {ih sa ve zni -

ka. Ja ko vi su 1946. obo ri li

dva ame ri~ ka avi o na C-47 iz -

nad Slo ve ni je. Je dan bri tan -

ski C-47 pri nu di li su na sle -

ta we na ae ro drom u Ni {u.

Avi o ni Jak-3 osta li su u in ven -

ta ru JRV sve do 1957. go di ne,

do ka da su ko ri {}e ni za obu ku

pi lo ta lo va ca.

Mo tor:

Kli mov VK-105PF-2

sna ge 964 kW (1.310 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 8,5 m



Ma se:

pra zan 2.105 kg

nor mal na u po le ta wu 2.550 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na na vi si ni 4.400

m 640 km/h

mak si mal ni do let 850 km

Na o ru ̀ a we:

je dan top 20 mm [VAK sa 130 gra na ta

dva mi tra qe za 12,7 mm UBS sa 240

me ta ka


mak si mal na po let na ma sa 1.772 kg

Per for man se:


br zi na kr sta re wa 320 km/h

do let 635 km

Na o ru ̀ a we:

dva mi tra qe za ka li bra 7,7 mm

darn M.30 sa po 500 me ta ka

28

Z L I N 3 8 1Z L I N 3 8 1Ozna ku zlin 381 no se pri mer ci ne ma~ kog {kol skog avi o na

bi ker best man (Bücker Bü-181C-1 Best mann) pro iz ve de ni po sle

ra ta u ^e ho slo va~ koj. Za JRV 1948. go di ne pri mqe na su 28 avi -

o na. U li sti imo vi ne JRV na la zi lo se i osam best ma na. Pu ko vi

JRV do bi li su po ne ko li ko zli no va za po tre be tre na ̀ e i ra zne

po mo} ne za dat ke. U 117. pu ku od ju la 1948. go di ne ko ri sti li su

zlinove za tre na ̀ u u in stru men tal nom le te wu.

Mo tor:

Val ter Mi nor 4-III (Wal ter-Mi nor)sna ga 77 kW (105 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 7,85 m



Ma se:

pra zan 495 kg

mak si mal na u po le ta wu 760 kg

Per for man se:


vr hu nac le ta 4.500 m

do let 850 km


A E R O - 2A E R O - 2

[kol ski avi on ae ro-2 pro jek to van je pre Dru gog svet skog ra ta,

ali je pro iz vo |en tek po sle oslo bo |e wa. Na i me, pr vi pro to tip za -

vr {en 1940. go di ne bio je u~e snik kon kur sa na ko me se tra ̀ io avi -

on za osnov nu le ta~ ku obu ku u VV KJ, na ko me je po be dio, ali zbog ra -

ta ae ro-2 ni je u{ao u pro iz vod wu. Po sle ra ta JRV od lu ~i lo se za

na bav ku do ma }ih {kol skih avi o na za po ~et nu obu ku. U fa bri ci avi -

o na Ika rus 1946. go di ne iz ra di li su no vi pro to tip na osno vu pred -

rat nih pla no va sa da na zvan ae ro-2B. Kao po bed nik kon kur sa iz bo -

rio se za ve li ke na rux bi ne JRV. Ve} 1947. i 1948. go di ne je di ni ce

JRV pri mi le su 30 pri me ra ka pr ve se ri je ae ro-2B sa mo to rom od

145 KS i 80 ko ma da ae ro-2C sa ja ~im mo to rom od 160 KS. To kom

1949. go di ne pro iz ve de na su 67 ae ro-2D sa za tvo re nom ka bi nom.

Osim u {kol skim pu ko vi ma, ko ri {}e ni su u bor be nim je di ni ca ma za

tre na ̀ u pi lo ta po seb no 1949–1950. go di ne, ka da se obu ka na na -

men skim avi o ni ma sve la na mi ni ma lan broj ~a so va zbog ne do stat ka

teh ni~ kih re sur sa i re zer vnih de lo va. Zbog sta ro sti i is tro {e no sti

avi o na spit fa jer i ha ri ken iz 103. iz vi |a~ kog avi ja cij skog pu ka,

1949. go di ne u toj je di ni ci na {li su se ae ro-2.

Mo tor:

Val ter Mi nor-6/III(Wal ter-Mi nor)sna ge 117,76 kW (160 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 8,23 m



Ma se:

pra zan 685,5 kg

mak si mal na u po le ta wu

978,5 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na 224km/h

br zi na pe wa wa m/s

do let 745km


F-86F-86E(M) E(M) SEJBRSEJBRAme ri~ ki mla zni lo vac F-86

sej br (Sa bre) ima kult ni sta tus za -

slu ̀ en u Ko rej skom ra tu i bur noj

isto ri ji hlad nog ra ta pe de se tih go -

di na. Pr vi pri me r ci po ~et nog mo -

de la F-86A uve de ni su u na o ru ̀ a -

we mar ta 1949. go di ne. Do 1956.

go di ne pro iz ve de no je 9.860 pri -

me ra ka F-86 sej br i mor na ri~ kih

lo va ca fju ri u fa bri ka ma NAA u

SAD, ka nad skom Ka na de ru, au stra -

lij skom CAC-u, ita li jan skom Fi ja -

tu i ja pan skom Mi cu bi {i ju. Na ae -

ro drom Ba taj ni ca 1956. go di ne

sle te li su pr vi od 41 sejbera iz

ameri~ke vojne pomo}i MDAP-a. U

JRV (od 1959. go di ne JRV i PVO)

ko ri {}e ni su avi o ni ka nad ske

pro iz vod we sa pu nom ozna kom JRV

29

Mo tor:

Xe ne ral ilik trik

(Ge ne ral Elec tric) J47-GE-13

po ti sak 23,13 kNDi men zi je:

du ̀ i na 11,5 m

vi si na 4,5 m



Ma se:

pra zan 5.150 kg

ma sa u po le ta wu sa dva

do dat na re zer vo a ra go ri va

7.301 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na na ni vou

mo ra 860 km/h

mak si mal na br zi na na vi si ni

od 6.100 m 910 km/h

Na o ru ̀ a we:

stre qa~ ko na o ru ̀ a we – {est

mi tra qe za kolt bra u ning

(Colt Brow ning)AN M3 ka li bra

12,7 mm sa 267 me ta ka

po mi tra qe zu

dva pot kril na no sa ~a

no si vo sti do 450 kg po

no sa ~u


G A L E B G - 2 AG A L E B G - 2 AIn ter na ozna ka JRV i PVO: N-60

Pr vi do ma }i mla zni avi on do ve den

do se rij ske pro iz vod we ga leb G-2 po ka -

zao se kao je dan od naj bo qih pro iz vo da

do ma }e in du stri je u ce li ni. Po sle dva

pro to ti pa G-1 i G-2, pr vi se rij ski avi on

sa fa bri~ kom ozna kom G-2A za vr {en je

ju la 1965. go di ne, a od ja nu a ra 1966. go -

di ne G-2A na la ze se u sa sta vu JRV i PVO.

Sto ti ne hi qa da ~a so va pro ve de nih u va -

zdu hu do ka za li su da se ra di o po u zda nom

avi o nu ko me se ve ro va lo. Od 1968. do

1998. go di ne svi pi lo ti mla znih avi o na

JRV i PVO u da ni ma pro ve de nim na Aka -

de mi ji le te li su na G-2 u {kol skim pu ko -

vi ma na ae ro dro mi ma Ze mu nik, Pu la i

Go lu bov ci. Pod ozna ka ma JRV i PVO le -

te lo je 135 ga le bo va. Po sle re duk ci je

bro ja avi o na u JRV i PVO 1996. go di ne u

skla du sa Pod re gi o nal nim spo ra zu mom o

kon tro li na o ru ̀ a wa, 17 N-60 pro {lo je

kroz pro ce du ru pre kva li fi ka ci je iz bor -

be nih u ne bor be ne avi o ne. De set N-60

po sta li su deo zbir ke Mu ze ja va zdu ho -

plov stva na ae ro dro mu Ni ko la Te sla –

Be o grad. Deo su vi {nih avi o na je uni {ten

ili su po sta li ma ke te, a ne ki su pro da ti

pri vat nim ko ri sni ci ma. Ne na o ru ̀ a ni

avi o ni na sta vi li su sa slu ̀ bom na za da -

ci ma obu ke stu de na ta sve do pro le }a

1999. go di ne – avi o ni Na toa ta da su uni -

{ti li sve N-60. Po sle ra ta sa mo su se

mo gla po pra vi ti o{te }e wa na avi o nu

23252. Taj avi on po no vo le ti od 2003.

go di ne po sle pro ve de nog re mon ta.

ev. br. 11001,

ev. br. 11065,

ev. br. 11085,

ev. br. 11093,

ev. br. 11102,

ev. br. 11103,

ev. br. 11109,

ev. br. 11117,

ev. br. 11120.

Primqeni su u 105. puk: 21. jula

1968. godine primerci 23166, 23169

i 23170, a 30. septembra 1968. go-

dine 23168.

AVI O NI F-86E (M)

KO RI []E NI U

AKRO-GRU PI 204. PU KA:

je iz vojne pomo}i SAD-a i kroz komerci-

jalne aran`mane nabavilo s121 sejber.

Prvi su sleteli na aerodrom Batajnica

1956. godine. Svi Jugoslovenski sejbrovi

bili su kanadske proizvodwe sa punom oz-

nakom.

U vre me ka da su u{li u JRV bi li su

sta ri do ~e ti ri go di ne.

Akro-gru pa le te la je na sej bro vi ma u

vre me ka da su oni bi li osnov ni lov ci u JRV

i PVO i sa mim tim pre sti ̀ na teh ni ka ko ja

se na ae ro mi tin zi ma pred sta vqa la kao

uzda ni ca od bra ne dr ̀ a ve. To kom {e zde se -

tih go di na F-86E le te li su u sa sta vu pu ko -

va za od bra nu ju ̀ nih de lo va dr ̀ a ve i za

obu ku pi lo ta lo va ca sta ci o ni ra nih na ae -

ro dro mi ma Pe tro vac, Pu la i Go lu bov ci.

AVIONI GALEB KORIŠ]ENI

U AKRO-GRUPI VVA

In ter na ozna ka JRV i PVO: N-61F za zlin

526F, od no sno N-61M za zlin 526M

U ̂ e ho slo va~ koj fa bri ci Zlin iz ra di li

su 1947. go di ne pro to tip ni sko kril nog {kol -

skog avi o na sa dva se di {ta u tan de mu zlin 26

tre ner. Bez ve }ih iz me na kon struk ci je, ~i ta -

vih tri de se tak go di na po sle le ta ro do na ~el -

ni ka po ro di ce pro iz vo di li su se usa vr {e ni

zli no vi sa ja ~im mo to ri ma, po ~ev od zli na

126, pre ko 226, 326, 526 sve do 726.

Je dan od naj bo qe pro da va nih mo de la no -

si ozna ku zlin 526 tre ner ma ster. U pod va -

ri jan ti zlin 526F iz me |u 1969. i 1974.

go di ne pro iz ve de no je 174 pri mer ka, od

to ga 18 za JRV i PVO. Ko ri {}e ni su u 105.

pu ku na Ze mu ni ku za se lek tiv nu obu ku kan -

di da ta za VVA i za obuku pilota Na knad no

je 1974. go di ne uve ze no do dat nih {est pri -

me ra ka i po sled wa dva 1976. go di ne. Avi -

o ni su se stal no kre ta li iz me |u Ze mu ni ka

i ae ro klu bo va pre ma po tre ba ma obu ke pi -

lo ta: u 333. me {o vi toj avi ja cij skoj eska -

dri li le te li su u vre me se lek tiv nog kur sa,

a vi {ak re sur sa usme ra vao se na ae ro klu -

bo ve. Po sle do la ska do ma }ih avi o na utva-

75 1980. go di ne zli no vi su po sla ti u ^e -

ho slo va~ ku na za me nu mo to ra, od no sno

pre prav ku u zlin 526M i pro sle |e ni su ae -

ro klu bo vi ma. Za pri kaz vr hun ske teh ni ke

pi lo ti ra wa na ae ro mi tin zi ma po ne ki zlin

526F to kom osam de se tih na la zio se u sa -

sta vu 333. eska dri le. Pet pre o sta lih zli -

no va 41106, 41108, 41111, 41116 i

41118 le ta 1988. go di ne na osno vu od lu ke

iz no vem bra 1987. go di ne pre da to je iz JRV

i PVO u VSJ.

30


Mo tor:

Rols-rojs vaj per 11 Mk 22-6 (Rolls-Royce Vi -per) po ti sak 11,1 kNDi men zi je:

du ̀ i na 10,338 m

vi si na 3,28 m

raz mah kri la sa re zer vo a ri ma go ri va

11,62 m


Z L I N 5 2 6Z L I N 5 2 6

Ma se:

pra zan avi on sa od ba ci vim kril nim re zer -

vo a ri ma i no sa ~i ma na o ru ̀ a wa 2.655 kg

ma sa u po le ta wu u {kol skoj va ri jan ti 3.884

kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na na vi si ni od 6.000 m

788 km/h

mak si mal ni do let 1.240 km

Na o ru ̀ a we:

stre qa~ ko na o ru ̀ a we – dva mi tra qe za kolt

bra u ning (Colt Bro wing) AN M3 ka li bra

12,7 mm sa 80 me ta ka po mi tra qe zu

ra ket no na o ru ̀ a we: dve ne vo |e ne ra ke te

127 mm HVAR-5 ili dva sa }a sta lan se ra ne -

vo |e nih ra ket nih zr na 57 mm

bom bar der sko na o ru ̀ a we: dve ra zor ne

avio-bom be FAB-100

31

Mo tor:

Val ter mi nor 6-III (Wal ter Mi nor) od 118 kW (160 KS), po -

sle za me ne mo to ra avia M-

137/A od 132 kW (180 KS)

Di men zi je:

du ̀ i na 8,00 m

vi si na 2,060 m



Ma se:

pra zan 665 kg

mak si mal na ma sa po le ta wa za

akro bat sku ka te go ri ju 940 kg

Per for man se:

mak si ma lan br zi na na ni vou

mo ra 238 km/h

do let pri br zi ni kr sta re wa

530 km


In ter na ozna ka JRV

i PVO: N-62 i N-62[ za

raz o ru ̀ a ne avi o ne

Na bav ka li cen ce za

mo to re Rols-rojs vaj per

632 ugra |e ne na ju ri {ne

avi o ne orao uti ca la je na

od lu ku da se raz vi ja do ma -

}i mla zni {kol ski avi on

ga leb G-4 ba zi ran na is-

tom mo to ru. Iz ra |e na su

dva pro to ti pa G-4 1978. i

1979. go di ne, sle di li su

1980/81. go di ne {est avi -

o na nul te se ri je i od

1984. go di ne pr va se ri ja.

Za pre na o ru ̀ a we VVA

avi o ni G-4 su pri mqe ni u

tri eska dri le sa ae ro dro -

ma Pu la, Ze mu nik i Go lu -

bov ci. Pr va ~e ti ri no va G-

4 uve de na su u 249. lbae iz

105. pu ka ja nu a ra 1988.

go di ne. Je dan od tih avi o -

na sa ev. br. 23693 pr vi

se na knad no na {ao u sa -

sta vu akro-gru pe. Pre o -

sta lih {est avi o na ve} u

fa bri ci su bi li pred vi |e -

ni za akro-gru pu i za to su

u Le te }im zve zda ma pre le -

te li kao pot pu no no vi avi -

o ni na ae ro drom Ze mu nik.

Po sle pre la ska akro-gru -

pe na ae ro drom Go lu bov ci

svi we ni G-4 uvr {te ni su u

pre ba zi ra nu 229. lbae.

Avi o ni Le te }ih zve -

zda osta li su 1997. go di -

ne bez na o ru ̀ a wa i svih

in sta la ci ja ve za nih za

pri me nu na o ru ̀ a wa. Raz -

o ru ̀ a ni su zbog po tre be

da se broj bor be nih avi -

o na u JRV i PVO sve de u

li mit od 155 pri me ra ka

pred vi |en Pod re gi o nal -

nim spo ra zu mom o kon -

tro li na o ru ̀ a wa.

G A L E B G - 4G A L E B G - 4

AVIONI KORI[]ENIM U

„LETE]IM ZVEDAMA”

ev. br. 23693, c/n 049, pro iz ve den 06.

ja nu a ra 1988.

ev. br. 23694, c/n 050, pro iz ve den 21.

ja nu a ra 1988.

ev. br. 23695 c/n 051, pro iz ve den 21.

ja nu a ra 1988.


fe bru a ra 1988.


fe bru a ra 1988.

ev. br. 23698 c/n 054, pro iz ve den

08. apri la 1988.

ev. br. 23699 c/n 055, pro iz ve den

08. apri la 1988.

Tur bo mla zni mo tor :

Rols-rojs vaj per 632-46 (Rolls-Royce Vi per)po ti ska 17,77 kNDi men zi je:

du ̀ i na sa pi to-ce vi 12,248 m

vi si na 4,299 m



Ma se:

pra zan 3.230 kg

ma sa po let na za osnov nu va ri jan tu 4.695 kg

po let na ma sa sa pre op te re }e wem 6.300 kg

Per for man se:


Na o ru ̀ a we:

stre qa~ ko na o ru ̀ a we – top 23/2 mm G[-23L

sa 200 gra na ta

~e ti ri pot kril na no sa ~a za bor be ni te ret ma se do 350 kg na

unu tra {wem pa ru no sa ~a i do 205 kg na spo qa {wem

pa ru no sa ~a


AVI O NI KO RI []E NI U „MA LOJ AKRO-GRU PI”:

ev. br. 41104, ci vil na re gi stra ci ja YU-DIO, f/b 1024

ev. br. 41106, ci vil na re gi stra ci ja YU-DJX, f/b 1031

ev. br. 41108, ci vil na re gi stra ci ja YU-DIK , f/b 1033

ev. br. 41111, ci vil na re gi stra ci ja YU-DIR, f/b 1297,

ev. br. 41116, ci vil na re gi stra ci ja YU-DFY, f/b 1315

ev. br. 41118, ci vil na re gi stra ci ja YU-CDL, f/b 1325

32

J A S T R E BJ A S T R E BIn ter na ozna ka JRV i PVO: J-921 za la -

kog ju ri {ni ka i IJ-21 za iz vi |a~ ki avi on

Ja streb vo di di rekt no po re klo od ga le ba

jer je is ko ri {}e na ve }i na re {e wa sa dvo se da

da bi se do {lo do jed no se dog la kog ju ri {ni ka i

iz vi |a ~a. Avi on je sa re la tiv no skrom nim na -

o ru ̀ a wem i per for man sa ma u od no su na bor -

be ne avi o ne svog vre me na, ali pri la go |en po -

tre ba ma JRV i PVO za jed no stav nim avi o nom

ko ji mo ̀ e da po le ti sa trav na te po let no-slet -

ne sta ze. Na i me, u vre me hlad nog ra ta ce ni lo

se da se mo ̀ e ra ~u na ti sa mo na avi o ne ko ji }e

pre ̀ i ve ti pr vi udar na ae ro dro me. Pr vi ju ri -

{ni ci J-21 uve de ni su u na o ru ̀ a we 1970. go -

di ne u 172. puk VVA. Za tim su do sre di ne se -

dam de se tih pre na o ru ̀ a ne eska dri le lo va~ ko-

bom bar der ske avi ja ci je. Pro iz ve de na su 121

J-21. Tak ti~ ki iz vi |a~ ki avi o ni IJ-21 pro iz -

ve de ni su u 38 pri me ra ka, ko ji su po de qe ni iz -

me |u tri eska dri le. Dvo se di NJ-21 iza {li su


Motor:

Rols-rojs vaj per-531 (Rolls-Royce Vi per)po ti sak 13,2 kNDi men zi je:

du ̀ i na 10,709 m

vi si na 3,613 m

Ma se:

ma sa u po le ta wu sa dve bom be od 250 kg

i ~e ti ri ra ke te HVAR-5 4.915 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na na vi si ni od 5.000 m

724 km/h

vr hu nac le ta 12.000 m

mak si mal ni do let 1.520 km

Na o ru ̀ a we:

stre qa~ ko na o ru ̀ a we – tri mi tra qe za kolt

bra u ning (Colt Bro wing) AN M3 ka li bra 12,7

mm sa 135 me ta ka po mi tra qe zu

ra ket no na o ru ̀ a we: {est ne vo |e nih ra ke ta

127 mm HVAR-5 ili dva sa }a sta lan se ra sa po

12 ne vo |e nih ra ket nih zr na 57 mm

bom bar der sko na o ru ̀ a we: dve ra zor ne avio-

bom be FAB-250 ili dve pla me ne avio bom be

PLAB-200 ili dva sve ̀ wa od po osam avio-

bom bi RAB-16

SA- 342L GAZELASA- 342L GAZELA

In ter na ozna ka JRV i PVO: HO-45

Ka da su 1971. go di ne pr vi pri mer ci ga ze -

le iza {li iz fa bri ka u Fran cu skoj i Ve li koj

Bri ta ni ji, u JRV i PVO ve} su do ne li od lu ku da

se taj he li kop ter pro iz vo di u do ma }oj in du stri -

ji na osno vu li cen ce. Za po ~e tak 1973. go di ne

uve ze na su pr va dva uzor ka, a za tim do dat ne ko -

li ~i ne ga ze la za pre na o ru ̀ a we {kol skog pu ka u

Mo sta ru. Ga ze le su bi le u bli zi ni ha la So ko

Mo sta ra gde se ra di lo na osva ja wu li cen cne

pro iz vod we. Pr vi do ma }i pri me rak po le teo je

de cem bra 1978. go di ne. Iz Fran cu ske i So ko -

la, za vr {no sa 1985. go di nom, u JRV i PVO uve -

de no je 115 pri me ra ka u va ri jan ti SA-341H sa

mo to rom od 592 KS, ka kav se pro iz vo dio u fa -

bri ci 21. maj u Ra ko vi ci. Od po ~et ka 1986. go -

di ne u So ko lu su pro iz vo di li ga ze le mo de la

SA-342L sa ja ~im mo to rom Asta zu XIVH. Do

gra |an skog ra ta 1991. go di ne u je di ni ce JRV i

PVO uve de na su 63 pri mer ka SA-342L u osnov -

noj va ri jan ti sa ozna kom vi da H-45 i na o ru ̀ a -

noj HN-45M.

Mo tor:

Tur bo me ka asta zu XIV M (Tur bo me ca Asta -zou) sna ge 631 kWDi men zi je:

du ̀ i na he li kop te ra ka da se ro to ri okre }u

11,97 m

vi si na 3,18 m

pre~ nik glav nog ro to ra 10,50 m

Ma se:

pra zan 975 kg

mak si mal na u poletu2.000 kg

Per for man se:

mak si ma lan br zi na 264 km/h

do let 755 km

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE

KA RAK TE RI STI KE:

HELIKOPTERI KORI[]ENI U GRUPI

„STR[QEN”

ev. br. 12874 f/b 105

ev. br. 12876 f/b 107

ev. br. 12878 f/b 109

ev. br. 12890 f/b 134

iz So ko la u 18 pri me ra ka, na men ski za eska -

dri lu za obu ku pi lo ta lo va~ ko-bom bar der ske

avi ja ci je.

U akro-gru pi VVA od 1974. do 1980. go -

di ne ko ri {}e ni su tek pro iz ve de ni J-21. Oni

su po sle akro bat ske slu ̀ be na sta vi li da le te

u bor be nim eska dri la ma.

AVI O NI KO RI []E NI

U LE TE ]IM ZVE ZDA MA

OD 1985. DO 1990. GO DI NE:

ev. br. 24404 c/n J2-004

ev. br. 24409 c/n J2-009

ev. br. 24412 c/n J2-014

ev. br. 24414 c/n J2-014

ev. br. 24417 c/n J2-017

ev. br. 24418 c/n J2-018

ev. br. 24422 c/n J2-022

ev. br.24423 c/n J2-023

AVI O NI KO RI []E NI

U AKRO-GRU PI VVA

1974–1980. GO DI NE:

ev. br. 24266, c/n J1-107

ev. br. 24267, c/n J1-108

ev. br. 24268, c/n J1-109

ev. br. 24269, c/n J1-110

ev. br 24270, c/n J1-111

ev. br. 24204 c/n J1-070

tema broj 93 1. avgust 2009. cena 100 dinara 1,20 evra odbrana.pdf · vladimir vlada risti}, doajen...

Documents