te_kostolac b3 eia oktobar 2013-v2

NOSILAC PROJEKTA: OBRAĐIVAČ:

JP Elektroprivreda Srbije, Beograd PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, d.o.o., Kostolac ul. Nikole Tesle 5-7

Kostolac

Konzorcijum

UNIVERZITET U BEOGRADU

MAŠINSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

RUDARSKO‐GEOLOŠKI FAKULTET

STUDIJA O PROCENI UTICAJA

NA ŽIVOTNU SREDINU

ZA PROJEKAT

IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3 NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B

Beograd, oktobar 2013. godine

K O N Z O R C I J U M :

UNIVERZITET U BEOGRADU MAŠINSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU RUDARSKO- GEOLOŠKI FAKULTET

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat IZGRADNJE NOVOG BLOKA B3

NARUČILAC/NOSILAC PROJEKTA:

JP Elektroprivreda Srbije, Beograd PD Termoelektrane i kopovi Kostolac, d.o.o., Kostolac ul. Nikole Tesle 5-7 Kostolac

EVIDENCIONI BROJ UGOVORA

1602/1 od 03.09.2013. – MFB 4832 od 11.09.2013. – PD Termoelektrane i kopovi Kostolac

EVIDENCIONI BROJ IZVEŠTAJA: 516/707/2013

NAZIV PROJEKTA: IZGRADNJA NOVOG BLOKA B3 NA LOKACIJI TE KOSTOLAC B

Naziv izveštaja

Studija o proceni uticaja

na životnu sredinu

Rukovodilac studije Prodekan za naučno-istraživački rad

Prof. dr Aleksandar Jovović Prof. dr Vojkan Lučanin

Beograd, oktobar 2013. godine





Spisak učesnika

Stručni tim

Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet

prof. dr Aleksandar Jovović, rukovodilac studije

Dušan Todorović, dipl. inž. maš.

dr Dejan Radić, v.prof.

Marko Obradović, dipl. inž.maš.

prof. dr Miroslav Stanojević

Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet

prof. dr Nikola Lilić

prof. dr Dinko Knežević





Sadržaj:

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA.................................................................................... 9 2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA ......................................... 12 2.1. Lokacija predmetnog projekta........................................................................................................ 12 2.2. Istražni prostor ............................................................................................................................... 13 2.3. Usklađenost predmetnog projekta sa prostorno-planskom dokumentacijom................................ 15 2.4. Geomorfološke karakteristika terena ............................................................................................. 15 2.5. Hidrološke karakteristike................................................................................................................ 18 2.6. Geološke karakteristike terena ...................................................................................................... 22 2.7. Pedološke karakteristika terena..................................................................................................... 27 2.8. Hidrogeološke karakteristika terena .............................................................................................. 28 2.9. Seizmološke karakteristike terena ................................................................................................. 33 2.10. Klimatske karakteristike ................................................................................................................. 33 2.11. Izvorišta vodosnabdevanja ............................................................................................................ 35 2.12. Flora i fauna ................................................................................................................................... 37 2.13. Pejzaž ............................................................................................................................................ 46 2.14. Nepokretna kulturna dobra ............................................................................................................ 48 2.15. ArheološkI lokalitet Viminacijum .................................................................................................... 48 2.16. Naseljenost i demografske karakteristike ...................................................................................... 54 2.17. Privredni objekti i objekti infrastrukture .......................................................................................... 54 3. OPIS PROJEKTA .......................................................................................................................... 57 3.1. Kratak prikaz postojeće termoelEktrane Kostolac B...................................................................... 57 3.2. Opis fizičkih karakteristika projektovanog postrojenja za odg ....................................................... 84 3.3. Opis tehnološkog procesa odsumporavanja dimnih gasova ......................................................... 90 3.4. Sirovine i produkti ........................................................................................................................ 127 3.5. Procena vrste i količine očekivanih otpadnih materija i emisija ................................................... 143 3.6. Otpadne vode .............................................................................................................................. 144 3.7. Otpad ........................................................................................................................................... 148 3.8. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata i vode ...................................................... 171 3.9. Proizvodnja buke, vibracije, svetlosti, toplote i elektromagnetnog zračenja................................ 171 3.10. Kumulativni efekti sa postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji ...................................... 171 3.11. Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje................................................................................... 173 4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO................. 174 4.1. Poređenje varijantnih rešenja ............................................................................................................ 4.2. Odabrana rešenja .............................................................................................................................. 5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI ................................. 179 5.1. Kvalitet vazduha........................................................................................................................... 179 5.2. Kvalitet zemljišta .......................................................................................................................... 179 5.3. Kvalitet površinskih voda ............................................................................................................. 183 5.4. Kvalitet podzemnih voda.............................................................................................................. 185 5.5. Jonizujuće zračenje ..................................................................................................................... 187 5.6. Zdravstveno stanje stanovništva ................................................................................................. 189 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ........................ 192 6.1. Primenjena metodologija za ocenu uticaja .................................................................................. 192 6.2. Preliminarna identifikacija mogućih uticaja .................................................................................. 194 6.3. Uticaj na kvalitet vazduha ............................................................................................................ 198 6.4. Uticaj na kvalitet voda .................................................................................................................. 237 6.5. Uticaj na kvalitet zemljišta i podzemnih voda .............................................................................. 238 6.6. Uticaj na ekosistem...................................................................................................................... 241 6.7. Uticaj na nepokretna kulturna dobra............................................................................................ 243 6.8. Uticaj na nivo buke, vibracija, toplote i zračenja.......................................................................... 243 6.9. Uticaj na izgled predela................................................................................................................ 244 6.10. Uticaj na klimatske karakteristike................................................................................................. 245 6.11. Uticaj na socio-ekonomske činioce.............................................................................................. 245





6.12. Uticaj na zdravlje stanovništva .................................................................................................... 246 7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA ........................................ 252 7.1. Mogućnost pojave akcidentnih situacija ...................................................................................... 252 7.2. Prikaz opasnih materija................................................................................................................ 253 8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ............................................................................... 254 8.1. Osnovne mere predviđene projektom postrojenja za ODG......................................................... 254 8.2. Dodatne mere predviđene ovom studijom................................................................................... 255 9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU...................................................... 259 9.1. Utvrđivanje stanja životne sredine pre početka funkcionisanja projekta ..................................... 259 9.2. Parametri, način i učestalost praćenja uticaja na životnu sredinu............................................... 259 10. NETEHNIČKI REZIME................................................................................................................. 265 11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA................................................................................... 266 12. LITERATURA............................................................................................................................... 267





Sadržaj tabela:

Tabela 3.1-1 Prosečne količine opasnih materija (tona) ................................................................................. 61 Tabela 3.1-2 Koncentracije zagadjujućih komponenata iz bloka TE KO B..................................................... 70 Tabela 3.1-3 Godišnje emisije iz objekata TE KO B ....................................................................................... 71 Tabela 3.1-4. Bilans voda u 2009. godini ........................................................................................................ 77 Tabela 3.2-1. Karakteristike uglja sa PK Drmno za potrebe projektovanja bloka TE KO B3.......................... 85 Tabela 3.2-2 Projektni izlazni parametri bloka B3 .......................................................................................... 87 Tabela 3.3-1 Osnovni tehnički podaci za nadkritični blok TE “Kostolac” B3 snage 350 MW, nominalni režim rada (100%) ..................................................................................................................................................... 93 Tabela 3.3-2 Prikaz ulaznih parametara bloka za postrojenje za ODG ........................................................ 113 Tabela 3.3-3 Kvalitet napojne vode............................................................................................................... 114 Tabela 3.3-4 Zahtevani kvalitet EURO-gipsa ................................................................................................ 115 Tabela 3.4-1 Potrošnja uglja TE "Kostolac B" Blok 3 (350 MW) ................................................................... 127 Tabela 3.4-2 Osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta......................... 133 Tabela 3.4-3 Kvalitet krečnjaka ..................................................................................................................... 142 Tabela 3.6-1 Vrste voda koje ulaze u projektno rešenje i lokacije na kojima će se tretirati .......................... 145 Tabela 3.7-1 Proračunate količine pepela i šljake za blok B3....................................................................... 149 Tabela 3.7-2 Karakteristike prirodnog i ODG gipsa....................................................................................... 162 Tabela 3.7-3 Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja.................................... 163 Tabela 3.7-4 Procenjeni sastav otpadnih voda iz postrojenja za ODG......................................................... 165 Tabela 5.1-1 Emisija štetnih materija u vazduh na godišnjem nivou (t/god) ................................................. 179 Tabela 5.3-1 Drenažna voda sa deponije pepela......................................................................................... 184 Tabela 5.3-2 Dunav uzvodno od TEKO B ..................................................................................................... 184 Tabela 6.1-1 Tipovi karaktera uticaja ............................................................................................................ 192 Tabela 6.1-2 Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter ..................................................................... 193 Tabela 6.2-1 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja na životnu sredinu............................................................................................................................................... 194 Tabela 6.2-2 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja na životnu sredinu....................................................................................................................... 196 Tabela 6.3-1 Prioritetni faktori transmisije zagađivača vazduha u različitim razmerama.............................. 201 Tabela 6.3-2 Parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG................................. 209 Tabela 6.3-3 Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-časovne koncentracije SO2 .......................................................................................................................................... 212 Tabela 6.3-4 Podaci o emiterima TE „Kostolac B“ – Scenario 2................................................................... 213 Tabela 6.3-5 Granične vrednosti za sumpor dioksid ..................................................................................... 214 Tabela 6.3-6 Granične vrednosti za azot dioksid .......................................................................................... 218 Tabela 6.3-7 Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 ............................................................... 222 Tabela 6.3-8 Podaci o emiterima TE „Kostolac B“ – Scenario 2................................................................... 225 Tabela 6.3-9 Granične vrednosti za sumpor dioksid ..................................................................................... 226 Tabela 6.3-10 Granične vrednosti za azot dioksid ........................................................................................ 230 Tabela 6.3-11 Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 ............................................................. 233 Tabela 6.12-1 Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu sa stepenom aktivnosti, m3/h............................. 247 Tabela 6.12-2 Izbor važnih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagađujuće materije u vazduhu 248 Tabela 6.12-3 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama . 248 Tabela 6.12-4 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama . 251 Tabela 9.2-1 Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu................................................. 260





Sadržaj slika: Slika 2.1-1 Geografski položaj Kostolca.......................................................................................................... 12 Slika 2.2-1 Područje istraživanja ..................................................................................................................... 13 Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju objekata postrojenja za odsumporavanje na postojećim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan prostor desno od postojećih objekata) 14 Slika 2.2-3 Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km......................................... 14 Slika 2.4-1 Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području............................................................... 16 Slika 2.4-2 Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana................................................................................................................................................. 16 Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno .................................................. 17 Slika 2.5-1 Hidrografska karta šireg istražnog područja.................................................................................. 18 Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B ............................................................................... 19 Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji ...................................... 19 Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B ........................................................................................ 20 Slika 2.5-5 Reka Mlava.................................................................................................................................... 20 Slika 2.5-6 Kanal hladne vode......................................................................................................................... 21 Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz cevovoda.................... 22 Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno....................................................... 26 Slika 2.7-1 Pedološka karta šireg istražnog područja ..................................................................................... 28 Slika 2.8-1 Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava ............................. 29 Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara ............................................ 32 Slika 2.8-3 Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa ............................................ 32 Slika 2.9-1 Seizmološka karta Srbije ............................................................................................................... 33 Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom području (meteorološka stanica RAM) ........................................................................................................................... 34 Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno).............................. 35 Slika 2.12-1 Alburnus alburnus (uklija) ............................................................................................................ 39 Slika 2.12-2 Hrčak (Cricetus cricetus) ............................................................................................................. 41 Slika 2.12-3 Siva čaplja (Ardea cinerea**)....................................................................................................... 42 Slika 2.12-4 Stepski smuk (Coluber caspius**) ............................................................................................... 42 Slika 2.12-5 Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave............................................................. 43 Slika 2.13-1 Izgled predela u užoj okolini TE-KO B – poljoprivredne površine ............................................... 47 Slika 2.13-2 Izgled predela u široj okolini TE-KO B – površinsko iskopavanje uglja ...................................... 47 Slika 2.14-1 Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu.................................................................................. 48 Slika 2.14-2 Manastir Rukumija u selu Drmno ................................................................................................ 48 Slika 2.15-1 Položaj iskopina na lokacij postorjenja........................................................................................ 50 Slika 2.15-2 Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B .............................. 50 Slika 2.15-3 Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B............................ 51 Slika 2.15-4 Dve memorije .............................................................................................................................. 52 Slika 2.15-5 Memorija sa sarkofazima............................................................................................................. 53 Slika 2.15-6 Arheološka iskopina .................................................................................................................... 53 Slika 3.1-1 Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG.............................................................. 57 Slika 3.1-2 Doprema uglja ............................................................................................................................... 58 Slika 3.1-3 Sistem pripreme i loženja kotlova.................................................................................................. 62 Slika 3.2-1 Dispoziciona šema bloka B3 od 350 MW...................................................................................... 89 Slika 3.3-1 Bilansna šema potkritičnog bloka snage 350MW, pk = 0,042bar, tRV= 19°C................................ 91 Slika 3.3-2 Bilansna šema kotlovskog postrojenja .......................................................................................... 94 Slika 3.3-3 Bilansna šema bloka ..................................................................................................................... 95 Slika 3.3-4 Sistem za ODG............................................................................................................................ 112 Slika 3.3-5 Šematski prikaz postrojenja za ODG .......................................................................................... 115 Slika 3.3-6 Tehnološka šema ODG na TE Kostolac B3 ................................................................................ 117 Slika 3.3-7 Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka ................................................................................... 122 Slika 3.7-1 Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja pepela ........................................................... 150 Slika 3.7-2 Princip prikupljanja ререlа u silose tehnologijom pojedinacnih pneumatskih posuda................ 151 Slika 3.7-3 Uprošćena šema tehnološkog procesa ....................................................................................... 156 Slika 3.7-4 Lokacija deponije pepela i šljake unutar kopa "Drmno" .............................................................. 160





Slika 3.7-5 Kasete za deponovanje pepela i šljake ....................................................................................... 161 Slika 3.7-6 Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa.................................................... 166 Slika 3.7-7 Lokacija deponije ODG gipsa unutar PK "Drmno" ...................................................................... 168 Slika 3.7-8 Kaseta za odlaganje ODG gipsa ................................................................................................. 169 Slika 3.9-1 Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora ................................................................. 172 Slika 6.3-1 Izgled koordinatnog sistema Gausove raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu. .......... 202 Slika 6.3-2 Tipovi dimnih perjanica................................................................................................................ 204 Slika 6.3-3 Ruža vetrova sa sinoptičke stanice Kostolac za 2010. godinu. .................................................. 208 Slika 6.3-4 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [μg/m3] bez postrojenja za ODG........ 210 Slika 6.3-5 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija SO2 [μg/m3] pri radu postrojenja za ODG . 210 Slika 6.3-6 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [μg/m3] bez postrojenja za ODG........ 211 Slika 6.3-7 Model raspodele godišnjih prizemnih koncentracija NOx [μg/m3] pri radu postrojenja za ODG . 211 Slika 6.3-8 3D model TE „Kostolac B“ – Scenario 2...................................................................................... 214 Slika 6.3-9 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“ (Prikaz posmatranog područja). .................................... 215 Slika 6.3-10 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ................................................................................ 216 Slika 6.3-11 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE „Kostolac B“........................................................................... 217 Slika 6.3-12 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ..................................................................................... 219 Slika 6.3-13 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“................................................................................................................................. 220 Slika 6.3-14 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. .......................................................................................... 221 Slika 6.3-15 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ........................................................... 223 Slika 6.3-16 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. ................................................................................ 224 Slika 6.3-17 3D model TE „Kostolac B“ – Scenario 3.................................................................................... 225 Slika 6.3-18 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ................................................................................ 227 Slika 6.3-19 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ................................................................................ 228 Slika 6.3-20 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE „Kostolac B“........................................................................... 229 Slika 6.3-21 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ..................................................................................... 230 Slika 6.3-22 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“................................................................................................................................. 231 Slika 6.3-23 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. .......................................................................................... 232 Slika 6.3-24 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. ........................................................... 234 Slika 6.3-25 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. ................................................................................ 235 Slika 6.5-1 Sistem zaštite PK Drmno od voda............................................................................................... 240 Slika 6.9-1 Izgled predela na lokaciji budućeg projekta ................................................................................ 245





Strana 9 od 269

1. UVOD - PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

JP EPS planom razvoja predviđa izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta. U okviru toga je

predviđeno i proširenje kapaciteta na lokaciji TE Kostolac B, za koju je osnovnim konceptom

predviđenim u Investicionom programu TE Drmno, predviđena izgradnja u dve faze. Prva

realizovana faza su blokovi snage 2x350MW, sa obezbeđenim prostorom i delimično izrađenom

infrastrukturom za potrebe povećanja proizvodnih kapaciteta na istoj lokaciji, u smislu izgradnje

novih blokova. Realizacija druge faze je započeta u skladu sa važećom zakonskom regulativom,

procesom obezbeđenja odgovarajućih saglasnosti i izradom projektne dokumentacije.

Predmet ove Studije je procena uticaja projekta izgradnje novog bloka B3 na lokaciji TE Kostolac

B na životnu sredinu.

Studija je urađena u svemu u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas.

RS, Br.135/04) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glas. RS,

Br.69/2005).

Celokupno postrojenje TE Kostolac B3, svi njegovi sistemi, kao i sistemi kkoji su zajednički za

postrojenja B1 i B2 i predmetno B3, uradjeni su u skladu sa BAT, a prema referentnim

dokumentima:

– IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for Large combustion

plants, July 2006.,

– IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for energy efficiency,

February 2009.

– IPPC, Reference Document on teh General principes of monitoring, July 2003.

Investitor i nosilac projekta je JP Elektroprivreda Srbije, Privredno društvo Termoelektrane i

kopovi Kostolac d.o.o., Kostolac, Nikole Tesle 5-7, koje zastupa direktor Dragan Jovanović,

dipl.inž.maš.

Odlukom Upravnog odbora „Elektroprivreda Srbije”od 31.XII 1991. godine, termoelektrane

„Kostolac” posluju kao Javno preduzeće za proizvodnju električne i toplotne energije u

kombinovanim procesima, a od 2006. god. pa do danas kao privredno društvo. Sa blizu hiljadu

megavata instalisane snage one su jedan od vodećih termoenergetskih kapaciteta u

Elektroprivredi Srbije.

Nalazi se u neposrednoj blizini Kostolca, na desnoj obali reke Dunav, oko 100 km nizvodno od

Beograda. Čine ih elektrane TE " Kostolac A " i TE " Kostolac B ".





Strana 10 od 269

Prva elektrana u Kostolcu, snage 8 MW, uključena je u proizvodnju 29. novembra 1948. godine.

Ova termoelektrana sa ručnim loženjem kotlova električnu energiju je proizvodila za Beograd i

druge gradove u Srbiji.

Godinu dana kasnije po kretanju termoelektrane „Mali Kostolac“ uključen je i prvi od ukupno četiri

turbo-agregata termoelektrane „Veliki Kostolac”. Drugi je u pogonu je od 1953. godine. Sva četiri

turbo-agregata termoelektrane „Veliki Kostolac” ukupne snage 44 MW u proizvodnji su od 1956.

godine.

Termoelektrana snage 100 MW blok A1 zvanično je u pogonu od šestog jula 1968. godine. Ovaj

energetski kapacitetu protekle tri decenije bez izvršene revitalizacije postrojenja, proizveo je blizu

15,5 milijardi kilovat-časova električne energije.

Drugi blok termoelektrane „Kostolac A” snage 210 MW u pogonu je od 15.oktobra 1980. godine.

Ugalj za blokove termoelektrana „Kostolac A” proizvodio se na površinskim kopovima „Klenovnik” i

„Ćirikovac” i one su zajedno, kada su u punom pogonu, trošile i do 12 miliona tona kostolačkog

lignita.

TE Kostolac B je poslednja izgrađena termoelektrana u republici. Čine je dva bloka snage

2x348,5MW. Blok B1 pušten je u rad 1987. godine, dok je blok B2 pušten u rad 1991 godine.

Paralelan rad blokova ostvaren je 09. 01.1992. godine.

Eksploatacija uglja na Kopu Drmno počela je 30.04.1987. i to je danas jedini kop koji se

eksploatiše . Ugalj se na ovom terenu nalazi na 50 do 80 metara ispod nivoa Dunava što je

uslovljavalo velike radove prethodnog odvodnjavanja površinskih i podzemnih voda. Zbog svoje

specifičnosti ovo je jedinstven tehnološki sistem u Evropi.

Termoelektrane „Kostolac” danas dnevno proizvode i do 20 miliona kilovat-časova električne

energije ili blizu 15 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji. Za proteklih pola veka u Kostolcu je

proizvedeno 51,5 milijardi kilovat-časova električne energije.

Pored električne, termoelektrane posle obavljenih rekonstrukcija turbina, obezbeđuju i potrebne

količine toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema Kostolca, Starog Kostolca, Drmna,

Klenovnika i Požarevca. Rekonstruisane turbine blokova Termoelektrane „Kostolac A“ u





Strana 11 od 269

mogućnosti su da obezbede dovoljne količine toplotne energije za dalje širenje toplifikacionih

sistema na području opštine Požarevac.

PD TE-KO Kostolac zapošljava oko 3400 radnika. Od ukupnog broja zaposlenih 12% su radnici sa

visokom i višom stručnom spremom, dok 69% čine kvalifikovani, visokokvalifikovani i radnici sa

srednjom stručnom spremom.





Strana 12 od 269

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

2.1. LOKACIJA PREDMETNOG PROJEKTA

TE Kostolac B nalazi se na desnoj obali Dunava (udaljena oko 5 km od obale) u oblasti varošice Kostolac koja broji oko 14.000 stanovnika i na čijoj teritoriji se nalazi i TE Kostolac A. Udaljena oko 100 km od Beograda u pravcu istok-severoistok, lokacija termoelektrane pripada teritoriji opštine Požarevac, koji je sa 50.000 stanovnika najveće naseljeno mesto u okolini.

Slika 2.1-1 Geografski položaj Kostolca





Strana 13 od 269

2.2. ISTRAŽNI PROSTOR

Istražni prostor može se posmatrati u širem i užem smislu, u zavisnosti od vrste uticaja koji se analizira ovom Studijom. Područje od interesa za sagledavanje prirodnih karakteristika (opštih geoloških, geomorfoloških, hidrogeoloških, klimatskih, hidroloških), kao i potencijalnih uticaja predmetnog projekta na medije životne sredine predstavlja prostor tzv. Kostolačkog rudarsko-energetskog basena. Analizirani tehnološki proces kao i prirodne karakteristike terena (geološke karakteristike, hidrološki režim koji je pod uticajem rudarskih radova) ukazuju da se potencijalni uticaji na životnu sredinu mogu javiti u okvirima ovog prostora. To je područje severno od Požarevca, do Dunava i u morfološkom smislu predstavlja zaravan ograničenu sa 2 grebena (Sopotska greda na zapadu i Boževačka kosa na istoku). Položaj istražnog područja prikazan je na slici br. 2.2-1.

Slika 2.2-1 Područje istraživanja

Istražni prostor u užem smislu je područje same TE Kostolac odnosno deo pripadajućeg ograđenog prostora termoelektrane okvirne veličine 1,7 ha na kome je planirana izgradnja budućeg postrojenja (Slika 2.2-2). Studijom se, takođe, obrađuju i dislocirani delovi budućeg postrojenja predviđeni za odlaganje gipsa.





Strana 14 od 269

Slika 2.2-2 Prostor u okviru TE Kostolac B predviđen za izgradnju objekata postrojenja za odsumporavanje na postojećim objektima i prostor za izgradnju novog bloka (prazan

prostor desno od postojećih objekata)

Istražni prostor u najširem smislu obuhvata područje pokriveno primenom simulacionog modela uticaja na kvalitet vazduha koji je predstavljen u okviru ove Studije. Model analizira raspored koncentracije SO2 u vazduhu na različitim rastojanjima od dimnjaka termoelektrane u zoni od 0-50 km (Slika 2.2-3).

Slika 2.2-3 Područje obuhvaćeno modelom zagađenja vazduha u zoni od 50 km





Strana 15 od 269

2.3. USKLAĐENOST PREDMETNOG PROJEKTA SA PROSTORNO-PLANSKOM DOKUMENTACIJOM

Prostornim planom Republike Srbije područje Kostolačkog basena (na kome se nalaze energetski i rudnički objekti) definisano je kao područje posebne namene.

Skupština opštine Požarevac donela je Odluku o usvajanju i sprovođenju prostornog plana područja termoelektrane „Drmno“ 28.09.1982. godine (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82). SO Požarevac donela je 31.10.2006. godine Odluku o primeni Prostornog plana područja Termoelektrane „Drmno“, kojom se utvrđuje da Prostorni plan područja termoelektrane „Drmno“ (Sl. gl. opštine Požarevac, 13/82) ostaje da važi u celosti.

2.4. GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

Šire područje Kostolačkog rudarsko-energetskog basena je ravničarsko, sa niskim razuđenim pobrđem terasnog karaktera. Ističu se ravnice Stig, Podunavlje i Donje Pomoravlje i dva grebena – Sopotska greda i Boževačka kosa. Grebeni se pružaju pravcem sever-jug, skoro paralelno.

Zapadni greben (Sopotska greda) je niži i uži, a nalazi se u centru predmetnog područja1 U okviru ovog grebena ističu se visovi Leštar istočno od Kostolca (175 m) i Čačalica (200 m) na istočnom obodu grada Požarevca.

Istočni greben (Boževačka kosa) nalazi se na istoku područja i predstavlja istočnu granicu Kostolačkog ugljonosnog basena. Od sela Kličevca i Rečice postepeno se uzdiže i pruža prema jugu ka sve širem pobrđu. Na samim grebenima erozijom je usečeno (uglavnom u lesu) više većih i manjih jaruga («prokopa»), sa subvertikalnim stranama visine i do 20 m.

Ravnica Stig prostire se između Boževačke kose i Sopotske grede, koja je oko Mlave i Mogile, u pojasu širine do 10 km, sa kotama terena pretežno ispod 100 m. Preko kose Klepečka prelazi u aluvion Dunavca i Dunava. Zapadno od Sopotske grede je takođe ravnica, sa kotama terena ispod 100 m, koja se uz Dunav tretira kao Podunavlje, a južnije kao Pomoravlje (sl. 2.4-1).

1 Na različitim geološkim kartama i u geološkoj literaturi sreću se različiti nazivi za ovu kosu, koja se pruža od severa ka jugu, sa postepenim

povećanjem visine i širine. Na OGK 1:100.000, prema tumaču i karti za list Bela Crkvaza (Rakić, 1980 1-2) to je Kostolačka greda, a prema tumaču i karti za list Požarevac (Malešević i dr., 1978.1-2) to je Požarevačka greda. Prema O. Miletić-Spajić (1960) u južnim delovima je Sopotska greda.





Strana 16 od 269

Slika 2.4-1 Osnovni geomorfološki elementi na istražnom području (na osnovu GoogleEarth prikaza)

Postojeća morfologija terena znatno je izmenjena usled dugogodišnje površinske eksploatacije uglja na površinskim kopovima (PK) “Drmno”, PK “Klenovnik” i PK“Ćirikovac” sa pratećim odlagalištima otkrivke kao i velikim odlagalištima šljake i pepela, iz termoelektrana Kostolac A i Kostolac B. Prostorni položaj navedenih savremenih, veštački nastalih, morfoloških oblika prikazan je na Slici 2.4.2.

Slika 2.4-2 Šematska karta savremenih morfoloških oblika nastalih kao posledica rada rudnika i termoelektrana





Strana 17 od 269

Slično je i sa promenama reljefa u prvobitno ravnom Stigu – južno i istočno od Drmna (PK “Drmno”, sa odlagalištima otkrivke uglja). Pogled na spoljno odlagali[te otkrivke uglja PK Drmno prikazano je na slici 2.4-3.

Slika 2.4-3 Pogled na spoljno odlagalište otkrivke uglja u okviru PK Drmno

Velika Morava, a delom i Mlava bila su tipične ravničarske reke sa čestim promenama korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača Savremena morfologija u tom delu terena je izmenjena, kao posledica regulacije korita i usled eksploatacije šljunka.





Strana 18 od 269

2.5. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE

Hidrografska mreža je veoma razvijena. Osnovno obeležje hidrografskoj mreži istražnog područja čini reka Dunav sa Dunavcem, i pritokama Velikom Moravom i Mlavom (slika 2.5-1).

Slika 2.5-1 Hidrografska karta šireg istražnog područja

Dunav je na području Kostolca širok oko 1200 m. Na njemu je nekoliko ostrva: Dubovska ada, Stojkova Ada, Žilovo, Čibuklija, Zavojska. Dubina Dunava u koritu kreće se od 7 do 17 m. Izgradnjom HE "Đerdap" nivo Dunava je podignut, dubina je veća, a kota nivoa kreće se od 69,5 do 70 m. Prosečan godišnji proticaj Dunava iznosi 5.490 kubnih metara u sekundi, sa specifičnim oticajem do 10,4 litara u sekundi po kvadratnom kilometru. Desna obala Dunava je niska i često je bivala plavljena. Zbog podizanja nivoa Dunava posle izgradnje HE "Đerdap" izgrađen je sistem nasipa kojima je se vrši zaštita obala Dunava od visokih voda i poplava.





Strana 19 od 269

Slika 2.5-2 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE Kostolac B

Dunavac (ili Mali Dunav) je ranije bio desna otoka Dunava, oko ostrva dugog 21 km i širokog do 4 km, na kome se u uzvodnom delu (severno od Dubravice i Petke) nalazi naselje (selo) Ostrovo. U novijoj literaturi Mali Dunav se imenuje kao Dunavac i deli na Gornji, Srednji i Donji (slika 2.5-3).

Gornji Dunavac (Pečanski Dunavac) u dužini od 8 km, odvojen je od Dunava i Srednjeg Dunavca nasipima. Režim vode u Gornjem Dunavcu regulisan je crpnom stanicom i održava se na koti 67,20 m.

Srednji Dunavac u dužini od 1700 m, povezan je Kanalom (takođe dužine 1700 m) sa Dunavom od koga mu zavisi nivo vode. Na slici 2.5-3 prikazani su Donji Dunavac i Srednji Dunavac.

Slika 2.5-3 Pogled na Dunavac sa nasipa koji razdvaja Dunavac na Donji i Srednji Slika levo - Donji Dunavac, desno - Srednji Dunavac i kostolačke termoelektrane u pozadini





Strana 20 od 269

Donji Dunavac, od ušća reke Mlave do Kličevca u dužini od 12 km praktično je isušen pri nižem vodostaju. Njegovo korito služi kao recipijent površinskih i podzemnih voda sa okolnog terena, a nivo se reguliše crpnom stanicom kod Rama.

Mlava nastaje iz Vrela u oblasti Žagubice. Nizvodno od Petrovca pri višim vodostajima bila je vodoplavna. Istočno od Požarevca od Mlave se odvaja leva otoka Orlovača, koja se nizvodno naziva Mogila. Mlava je danas regulisana od Petrovca nizvodno. Novim koritom uvedena je u Dunav u blizini termoelektrane Kostolac B (Slike 2.5-4 i 2.5-5). Na desnoj obali izgrađen je zaštitni nasip koji je uklopljen u sistem zaštite od Dunava.

Slika 2.5-4 Tok Dunava u zoni pepelišta i TE KO B

Slika 2.5-5 Reka Mlava slika levo – nekoliko stotina metara uzvodno od termoelktrane,

desno – „Topla Mlava“, nakon uliva zagrejane vode





Strana 21 od 269

Mlava je ispod Petrovca degradirana reka promenjenih organoleptičkih osobina sa povećanim sadržaja materija organskog porekla. Kiseonični režim je poremećen zbog velikog opterećenja kanalizacionim sadržajem i voda odgovara 4. klasi kvaliteta. Sliv Mlave najvećim delom pripada brdsko-planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim podužnim padovima. Na slivnom području uzvodno od Gornjaka, sve vodotoke karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos Q max i Q min dostiže vrednost i hiljadu. Na najnizvodnijem profilu (Mogila), koji obuhvata 1749km2 ili 96% teritorije sliva Mlave, srednji godišnji proticaj iznosi 12,9 m3/s.

Kanali hladne i tople vode - TEKO-B koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (2 x 25.650 m3/h) po bloku, što je ukupno 102.600 m3/h (slika 2.5-6).

Slika 2.5-6 Kanal hladne vode

Posle hlađenja ova voda se preko sistema cevovoda (kanala povratne rashladne vode) ispušta u reku Mlavu (slika 2.5-7). Ove vode su termički opterećene. U zimskim mesecima zbog povišene temperature vode ovaj deo Mlave na ušću u Dunav postaje stanište brojnim vrstama ribe.





Strana 22 od 269

Slika 2.5-7 Reka Mlava u zoni termoelktrane Kostolac B. Mesto izliva tople vode iz

cevovoda

Velika Morava uliva se u Dunav kod sela Dubravice. Tipična je ravničarska reka, pre regulacije sa čestom promenom korita, velikim brojem meandara, mrtvaja i starača. Pri višim vodostajima postaje brza i u Dunav unosi velike količine mulja, peska i šljunka. Zbog nepravilnog toka i čestog plavljenja plodne nizije, izvršena je regulacija korita. Reka Velika Morava se odlikuje površinom sliva od 37.444 km2, srednjim godišnjim proticajem od 257 m3/s i specifičnim oticajem do 6,7 l/s/km2. Najmanji registrovani proticaj iznosi 25 m3/s, a maksimalni 2.350 m3/s. Tok Velike Morave prati ozbiljan problem istaložavanja nanosa (priblližno 8.735x103 tona godišnje).

2.6. GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

Termoelkrana Kostolac B nalazi se u jugoistočnom delu tzv. ugljonosnog basena Kostolac. Ovaj basen, u užem smislu, zahvata teren severno od Požarevca. Zapadnu granicu basena čini reka V. Morava, severnu granicu reka Dunav, na istoku granica se proteže duž zapadnog oboda Boževačke kose, a južna granica je oko 5 km severno od Požarevca.

Teren je izgrađen od sedimenata tercijarne i kvartarne starosti. Najznačajnije istraživanje geoloških karakteristika tretiranog područja vezana su za istraživanja uglja u okolini Kostolca i za izradu listova OGKJ 1:100.000 Bela Crkva (L34–115) i Požarevac (L34–127). Na Slici 2.6-1 dat je prikaz regionalnog geološkog stuba terena. Na Slici 2.6-2 prikazana je geološka karta terena. U nastavku teksta dat je kratak tekstualni prikaz osnovnih litoloških jedinica koji sačinjavaju istraživani teren:

Panon (M31). – Prisustvo sedimenata panonske starosti na površini terena u ležištu Drmno i

neposrednoj okolini nije utvrđeno sa sigurnošću. Međutim, na osnovu paleontoloških ispitivanja jezgra iz bušotina u zapadnom i istočnom delu Kostolačkog ugljenog basena određeni su sedimenti panonske starosti.

Sedimenti panona izgrađeni su od glina, laporaca, peskova, alevrita, šljunkova, ugljevitih glina i uglja.





Strana 23 od 269

Pont (M32). – Pontske naslage u području istražnog prostora, kontinualno se nastavljaju na

panonske naslage, a usled velike litološke sličnosti (glinovito-peskoviti sedimenti) i odsustva paleontološkog materijala, ne može se sa sigurnošću utvrditi njihova granica, odnosno preciznije vertikalno rasprostranjenje. U okviru pontskih naslaga izdvojene su tvorevine donjeg ponta (1M3

2) (glinovito-peskovita serija) i gornjeg ponta (2M3

2) (glinovita serija sa tri sloja uglja).

Pliocen (Pl1). – Donji pliocen (Roman) zastupljen je na delu istražnog prostora između ponta i kvartarnih lesnih naslaga. Izgrađen je od klastičnih sedimenata (šljunak, pesak, alevrit i glina) dostižući maksimalno 120 m debljine.





Strana 24 od 269

Slika 2.6-1 Geološki stub terena (prema V. Matić, Institut za ILMS Rudarsko-Geološkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu)





Strana 25 od 269

LEGENDA:

ap aluvijum, facija povodnja:peskovi i alevriti dpr Kličevačka serija: šljunkovi, peskovi, alevriti i bigar

am aluvijum, facija starača: barki peskovi i alevriti p Eolski pesak a Aluvijum, facija korita: šljunkovi i peskovi t1 Aluvijalna terasa (7-12m): šljunkovi,

peskovi, alevriti at Aluvijum: terasa (3-5 m), aleriti i peskovi l Eolski pesak lt Lesna terasa (25-35 m): šljunkovi i lesoidni

elvriti lp Eolski lesoidni peskovi

pt Proluvijum: šljunkovi, peskovi i alevriti Pl1 Peskovi, gline i ugalj d Deluvijum: lesoidni alevriti i peskovi

Slika 2.6-2 Geološka karta šireg istražnog područja (na osnovu OGK SFRJ 1:100.000)

Pleistocen (Q1). - Lesne i lesoidne naslage (l), deponovane u močvarno-baraskim sredinama i na kopnu, prekrivaju najveći deo terena i dostižu debljinu od 6 do preko 20 m. U dolinama Dunava, Dunavca i Mlave delimično su ili potpuno erodovane. U podinskom delu profil facije lesa počinje lesom barskog porekla, debljine do 2 m, sa povišenim sadržajem glinovite komponente i strukturom atipičnom za les. Naviše se javlja les tipičnog granulometrijskog sastava i strukture (sa vertikalnom poroznošću), što ukazuje da je nastao nanošenjem vetrom prašinastog i prašinasto-peskovitog materijala i taloženjem na kopnu. Pojedine partije u lesu su izrazito peskovite, dok su





Strana 26 od 269

druge bogate konkrecijama – lesnim lutkicama. Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu PK Drmno prikazane su na slici 2.6-3.

Slika 2.6-1 Lesne naslage u otkrivenom litološkom profilu na PK Drmno (Foto: www.viminacium.org.yu [13])

Aluvijalna terasa (at) dostiže debljinu od 5 do 15 m i prostire se između kopa Drmna i Bradarca i prema severoistoku, a izgrađena je od šljunkova (geološka karta na Slici 2.6.-2). Prema jugu i istoku šljunkovi prelaze u peskove, a njihova debljina se smanjuje. Prema severu sloj šljunkova se prostire sve do Dunava. U dolini Mlave debljina peskova i šljunkova raste ali se u njima povećava i udeo glinovite komponente.

Holocen (Q2). – Holocenu pripadaju naslage eolskog peska (na prelazu pleistocen – holocen), zatim deluvijalni, proluvijalni i aluvijalni sedimenti. Eolski pesak (p) je morfološki neuobličen: javlja se u aluvijalnoj ravni Dunava, ima osobine eolskih nanosa, a genetska povezanost sa aluvijalnom podinom je očigledna. Debljine je od 1 do 5 m. Deluvijalni zastor (d), u okolini Kličevca, izgrađen je od alevrita i peskova lesoidnog habitusa, a proluvijalne konuse plavina (pr) izgrađuju uglavnom peskovi i alevriti, sa slabom sortiranošću zrna. Aluvijum reke Dunav izgrađuju: šljunkovi, i peskovi facije korita, zatim peskovi i alevriti facije povodnja (ap), kao i sočiva peskova i alevriti.





Strana 27 od 269

2.7. PEDOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

U pedološkom pogledu, najrasprotranjenije tipove zemljišta na širem području basena Kostolac predstavljaju aluvijalne ritske crnice, černozem, gajnjače, smonice i metamorfne smonice, koje spadaju u grupu klimatogenih i topogenih zemljišta. Za područje predmetne lokacije karakteristično je rasprostranjenje smonice i metamorfne smonice.

Aluvijalna i diluvijalna zemljišta čine oko 15% teritorije i nalaze se na najnižim delovima terena pored reka i potoka. Od dužine reke i širine njene doline zavisi i zakonitost taloženja pojedinih čestica nošenih vodom. Po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama aluvijalna i diluvijalna zemljišta su pogodna za gajenje svih ratarskih, tj. povrtarskih kultura.

Livadska zemljišta zauzimaju oko 40% teritorije i predstavljaju najrasprostranjeniji tip zemljišta na ovom području. Černozem i degradirani černozem zauzimaju i do 1/3 teritorije, dok ostali tipovi zemljišta zauzimaju oko 10%. Černozem spada u zemljišta sa A-AC-C profilom. Boja humusnog sloja je smeđa, dok je struktura ovog tipa zemljišta sitnogrudvičasta sa izraženim ćoškovima, ili je usled obrade raspršena. Po svom postanku, izluženi (opodzoljeni) černozem nastaje ispiranjem kreča i adsorbovanih baza iz zemljišta. Morfološki izgled izluženog černozema sličan je izgledu karbonatnog, ali se izvesne razlike mogu uočiti u zbijenosti dubljih slojeva A horizonta ili u strukturi. Profil je u celini uglavnom nešto dublji od onog karakterističnog za karbonatni černozem. Prema mehaničkom sastavu, černozem u podunavlju spada u ilovaču i laku ilovaču, sa gotovo konstantnim procentom gline po dubini. Usled manje količine humusa i njenog bržeg opadanja sa dubinom, boja ovog černozema je otvorenija, a menja mu se i potencijalna plodnost u poređenju sa dubokim černozemom u Panonskoj niziji. Černozem je najpogodniji za gajenje poljoprivrednih kultura, dok su ostali tipovi zemljišta, kao i gajnjača najpovoljniji za gajenje ratarskih kultura.

Gajnjače predstavljaju sekundarnu pedološku tvorevinu, nastalu transformisanjem drugih zemljišta, a na prvom mestu černozema. Morfološki, gajnjača se odlikuje profilom A-(B)-C tipa. Po sastavu je ilovača ili teža ilovača, stabilne mrvične i sitnogrudvaste strukture. Količina humusnih materija u orničnom horizontu ovog zemljišta kreće se između 2-4%. Gajnjača prema svojim vodno-fizičkim osobinama spada u zemljišta veće proizvodne sposobnosti.

Slično černozemu, smonice spadaju u zemljišta A-AC-C tipa. U morfološkom pogledu, smonica ima dobro razvijene horizonte, gde je u dubljim slojevima prisutan i G horizont. Humusni A horizont je intenzivno crne boje i dubok je 40-70 cm. Po mehaničkom sastavu smonica spada u tešku ilovaču, laku ili srednju glinušu gde frakcija gline znatno nadmašuje frakciju peska. Težak mehanički sastav, osobine gline i humusa čine da smonica ima nepovoljne fizičke osobine. Dovoljna zastupljenost humusa, kao i veliki udeo gline daju ovom tipu zemljišta potencijalnu plodnost.

Pedološka karta šireg istražnog područja prikazana je na slici 2.7-1.





Strana 28 od 269

Slika 2.7-1 Pedološka karta šireg istražnog područja (na osnovu Regionalne Pedološke karte Zapadne i Centralne Srbije)

2.8. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKA TERENA

Kostolački ugljeni basen predstavlja u hidrogeološkom i hidrodinamičkom pogledu složen basen. Dosadašnjim istraživanjima, vršenim pre svega u cilju sagledavanja ovodnjenosti površinskog kopa Drmno, uglavnom je definisan prostorni položaj vodonosnih horizonata dok je u manjoj meri proučen režim podzemnih voda i njihova hidraulička veza sa površinskim tokovima Mlave i Dunava.

Analizirajući podatke i rezultate geoloških istražnih radova do kojih se došlo u prethodnom periodu, sagledani su generalni hidrogeološki uslovi ovog područja.

Stenske mase na ležištu Drmno se, na osnovu vrednosti parametra vodopropusnosti, dele na stenske mase sa funkcijom hidrogeološkog kolektora, ili sa funkcijom hidrogeološkog izolatora, odnosno na stenske mase u kojima se formira izdan i na vodonepropusne stenske mase.

Hidrogeološke kolektore, posmatrano od površine terena, predstavljaju:

− les,





Strana 29 od 269

− šljunak, šljunkoviti pesak i pesak,

− pesak,

− pesak sitnozrno prašinasti

Šematizovani prikaz litološkog profila preko PK Drmno u pravcu sever-jug prikazan je na slici 2.8-1.

Slika 2.8-1 Šematizovani litološki profil preko PK Drmno u pravcu jug-sever, do Dunava (iz Projekta geoloških istraživanja na PK Drmno, RGF Univerziteta Beograd, 2004)

U okviru istražnog prostora, u široj zoni termoelktrane formirani su sledeći tipovi izdani

(i) Izdan formirana u aluvijonu reka Mlave i Dunava

Reka Mlava na zapadu i reka Dunav na severu predstavljaju granice izdani formirane u aluvijalnim sedimentima. Debljina aluvijalnih šljunkova u arealu reka je od 0,5 do 30 m. Nivo izdani je na dubini 2 - 3 m od površine terena i u direktnoj je hidrauličkoj vezi sa dubljom izdani koja je formirana u šljunkovito peskovitim sedimentima lеžišta Drmno, čineći sa njom tzv. ”Drmsku izdan”. Infiltracija voda reke Mlave, Dunava i voda izdani u aluvionu predstavlja glavni izvor prihranjivanja voda “Drmske izdani”. Hidrogeološki parametri aluvijalnih šljunkova, dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza uzoraka, u sledećim su granicama:

− koeficijent filtracije (K) u m/s: 9,5 × 10-5 – 1,6 × 10-2

− koeficijent vodoprovodnosti (T) u m2/s: 6,8 × 10-6 – 1,6 × 10-1





Strana 30 od 269

− specifična izdašnost (μ) 0,032 – 0,32.

(ii) Izdan u lesu

Les je rasprostranjen na čitavom ugljonosnom području, sem u aluvionu reke Mlave i Dunava. Debljine je od 1 do 40 m, sa padom podinske površi od jugoistoka ka severozapadu. Razbijena izdan formirana u lesu nema poseban značaj u ukupnoj problematici odvodnjavanja površinskog kopa “Drmno” i nije ni tretirana posebno pri snižavanju nivoa podzemnih voda radi izvođenja rudarskih radova. Koeficijent filtracije lesnih naslaga je od 1,4 × 10-9 do 2,7 × 10-5 m/s (na osnovu rezultata granulometrijskih analiza), koeficijent vertikalne filtracije za površinske partije lesa iznosi od 1,12 × 10-6 do 1,5 × 10-3 m/s. Ova izdan je sa slobodnim nivoom i hrani se isključivo padavinama, koje se akumuliraju na granici les - barski les.

(iii) Izdan formirana u šljunkovima i peskovima (“Drmska izdan”)

Najveći značaj za eksploataciju uglja ima izdan formirana u pliocenskim peskovima i šljunkovima. Granica ove izdani na istočnoj strani prati Boževačku gredu. Prema zapadu Drmska izdan, ili povlatni vodonosni horizont III ugljenog sloja Kostolačkog ugljenog bazena, ima rasprostranjenje na pojedinim mestima do aluviona Morave, ali uglavnom je ima i na Požarevačkoj gredi (PK «Ćirikovac»), a na severozapadu ide i ispod Dunava (prati II ugljeni sloj prema Kovinu). Horizontalno rasprostranjenje peskova je kontinuirano, dok šljunka nedostaje u centralnom delu ležišta Drmno. Debljina peskova i šljunkova je od 5 do 125 m. Glavna karakteristika geometrije izdani je kontinuiran pad podinske površi od istoka prema zapadu, odnosno od juga prema severu. Nivo izdani je subarteski u prirodnim uslovima, dok je u uslovima odvodnjavanja u zoni oko površinskog kopa “Drmno” sa slobodnim nivoom. Hidrogeološki parametri sedimenata, u kojima je formirana ova izdan, su u sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s: 2,7 × 10-7 – 1,8 × 10-3

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s: 8,8 × 10-9 – 1,1 × 10-3

− specifična izdašnost (μ): 0,04 – 0,22.

(iv) Izdan u peskovito prašinastim naslagama povlate III ugljenog sloja

U podini šljunkovito peskovitih naslaga, a u povlati III ugljenog sloja, javlja se prašinasto peskoviti sloj, debljine na severozapadu oko 45 m. Idući prema jugoistoku PK «Drmno», ovaj sloj isklinjava, a ugalj na tim prostorima direktno leži ispod šljunkova. Dokazana je visoka heterogenost u vertikalnom rasprostranjenju ovih peskovito prašinastih naslaga. U okviru prašinasto peskovitog horizonta, formirana je izdan sa subarteskim nivoom, koja je u direktnoj hidrauličnoj vezi sa izdani formiranoj u gornjim sedimentima. Hidrogeološki parametri sedimenata ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s 1,4 × 10-8 – 9,0 × 10-6

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s 4,2 × 10-8 – 2,7 × 10-5






Strana 31 od 269

(v) Izdan u peskovito prašinastim naslagama u podini 3. ugljenog sloja

Prema literaturi, u podini III ugljenog sloja, diskontinuirano je razvijen prašinasto-peskoviti horizont, debljine od 3 do 5 m, raslojen mestimično proslojcima sivo plave gline. Izdan je na dubini od 90 do 100 m (subarteska) sa pritiscima 5 - 8 bar. Lokalno pojavljivanje ovakve izdani u pojedinim delovima površinskog kopa Drmno nameće potrebu za rasterećenjem pritiska u tim zonama, kako bi se obezbedila stabilnost podine kopa i budućeg unutrašnjeg odlagališta.

Hidrogeološki parametri ove izdani (dobijeni na osnovu rezultata granulometrijskih analiza) su u sledećim granicama:

− koeficijent filtracije (K) m/s 1,5 × 10-6 – 1,9 × 10-4

− koeficijent vodoprovodnosti (T) m2/s 4,5 × 10-6 – 9,5 ×10-4


Vodonepropusne stenske mase

U relativno vodonepropusne stenske mase ubraja se barski les, a kao vodonepreopusne, peskovite gline Mlave i Dunava, zatim gline u neposrednoj podini i povlati uglja kao i II i III ugljeni sloj. Barski les je podinski izolator lesu deponovanom na suvom terenu, kolektoru slobodne izdani. Debljina barskog lesa je do 2 m, nema cevastu poroznost i razlikuje se od povlatnog lesa i po većem sadržaju glinovite komponente. Ima koeficijent filtracije od 4,1 × 10-11 do 2,5 × 10-8 m/s.

Ugalj čini podinu prašinasto peskovitom kolektoru, a u jugoistočnim delovima ležišta direktnu podinu peskovito šljunkovitom kolektoru.

Režim podzemnih voda

Režim podzemnih voda na širem prostoru termoelktrane formira se pod uticajem sledećih faktora:

− površinskih tokova (Dunav, Mlava), koji su prirodne granice ležišta uglja Drmno i koji su sa Dunavcem glavni izvori prihranjivanja izdani, formirane u dubljim šljunkovito peskovitim sedimentima. Korito reke Mlave je regulisano u zoni termoelektrane Kostolac B i površinskog kopa “Drmno”. Hipsometrijski je više od starog korita i duž desne obale ima izgrađen nasip, dimenzionisan na 100 godišnje vode

− vertikalnog bilansa (infiltracija padavina, isparavanja, evapotranspiracije)

− intenzivnog odvodnjavanja povlatnih naslaga uglja drenažnim bunarima (Slika 2.8.-2)

− isticanja podzemnih voda po delovima kontura površinskog kopa Drmno.

Pod uticajem navedenih faktora, podzemne vode se formiraju i osciluju na različitoj dubini od površine terena. Na osnovu osmatranja nivoa podzemnih voda u bunarima i pijezometrima u različitim vremenskim periodima, može se izvesti zaključak da nivoi podzemnih voda fluktuiraju uglavnom u okviru hidrogeološkog kolektora, izgrađenom od sitnozrnog peska. Šljunkoviti hidrogeološki kolektor je većinom izdreniran i nivo podzemnih voda u njemu se registruje





Strana 32 od 269

isključivo u istočnom delu površinskog kopa (duž baraže bunara ŠLA, slika 2.8.-3). Nivoi podzemnih voda u povlatnom sloju osciluju tokom vremena, u zavisnosti od veličine uticaja pojedinih od navedenih faktora.

Slika 2.8-2 Obaranje nivoa podzemnih voda pomoću mreže drenažnih bunara

Slika 2.8-3 Površinski kop Drmno. Nivo podzemnih voda otkriven na dnu kopa





Strana 33 od 269

2.9. SEIZMOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

Na osnovu seizmičke karte Srbije (Slika 2.9-1) ovo područje pripada seizmičkom intenzitetu 7. stepena MCS skale (Mercall-Cancani-Sierberg skala). Ovom stepenu odgovara sledeći opis manifestacija: teškoće pri stajanju; lomi se nameštaj; neznatna štete na objektima dobro projektovanim i izvedenim; mala do srednja oštećenja na solidno-građenim građevinskim strukturama; značajna oštećenja na loše građenim ili neadekvatno projektovanim objektima; pojedini odžaci slomljeni; primetan osobama dok upravljaju motornim vozilima.

Slika 2.9-1 Seizmološka karta Srbije (Regionalna karta Zajednice za seizmologiju SFRJ, Beograd, 1987.)

2.10. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Područje ležišta Drmno i Kostolačkog rudarsko-energetskog basena, kao deo južnog oboda Panonskog basena odlikuje se umereno kontinentalnom klimom u kojoj su naglašeni stepsko–kontinentalni klimatski uticaji susednog Banata. Odlike ove klime su hladnije zime i toplija leta. Relativna blizina ulaza u Đerdapsku klisuru utiče da košava, čija brzina ponekad prelazi 90 km/h, ima znatno dejstvo na klimu.





Strana 34 od 269

Podaci o klimatskim uslovima prikazani u nastavku zasnovani su na višegodišnjim merenjima sprovedenim od strane Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije na meteorološkim stanicama Veliko Gradište (25 km istočno od termoelektrane), Kostolac (2 km jugo-zapadno od termoelektrane) i Ram (13 km severo-istočno od termoelektrane).

Temperatura S obzirom da ovo područje ima umereno kontinentalnu klimu, odlikuje se toplim letima i relativno hladnim zimama.

Srednja godišnja temperatura je oko 10,9 °C, a srednja godišnja amplituda kolebanja temperature iznosi 21,3 °C. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesečnom temperaturom oko 0,1 °C, a najtopliji je mesec jul sa srednjom temperaturom od 21,1 °C. Prelaz iz letnjeg vremena ka zimskom odvija se znatno brže nego što je prelaz iz zimskog ka letnjem .

Srednja mesečna prolećna temperatura je nešto ispod 11 °C dok je jesenja oko 10,5 °C. Temperature ispod 0 °C javljaju se od septembra do maja, a u periodu od novembra do marta, srednja mesečna minimalna temperatura je oko –8 °C. Prvi mrazevi se javljaju sredinom oktobra, a poslednji početkom aprila.

Slika 2.10-1 Promene temperatura (prosečna temperatura) u toku godine na istraživanom

području (meteorološka stanica RAM) Vlažnost i magla Isparavanje i vlažnost vazduha tokom godine, uglavnom prate promene temperature. Isparavanje je najintenzivnije u vegetacionom periodu i iznosi 76% vrednosti a u periodu jun april 46,9%. Prosečna relativna vlažnost je oko 70% u prizemnim slojevima pa se zato ovo područje ubraja u umereno vlažna. Broj dana sa maglom, koja traje duže od jednog dana, je u proseku 19. U trajanju više od dva dana magla se pojavljuje, prosečno jedanput u pet godina.

Magla se najčešće javlja u jesen.





Strana 35 od 269

Padavine U okviru PK "Kostolac" od 1987 godine funkcioniše merna stanica za registrovanje padavina i temperature. Prema podacima sa ove stanice, prosečna godišnja količina vodenog taloga iznosi 600–640 mm. Najbogatiji padavinama je mesec maj sa 120 l/m2, a najsiromašnjiji septembar sa 40 l/m2.

Karakteristike podneblja su i vrlo suve zime sa malo snežnih padavina. Zemljište je u proseku pokriveno snegom oko 35 dana godišnje, sa visinom snežnog pokrivača od 15 do 30 cm, a maksimalno od 60-100 cm.

Vetar Na Slici 2.10-2, data je srednja godišnja ruža vetrova i srednje vrednosti brzine vetra. Na području merne stanice Ram dominantan pravac vetra je jug-jugoistok i jugoistok, a zatim vetrovi zapadnog i zapadno-severozapadnog pravca. Najjači su vetrovi iz pravca jug-jugoistok (27%), sa srednjim vrednostima brzine iznad 4 m/s i iz pravca jugoistoka (18%) sa prosečnom brzinom od 3,9 m/s.

Najmanje brzine ovih vetrova su u junu i julu (oko 2,5 m/s) a najviše u februaru i martu (od 5,8 do 6,1 m/s), a zatim u oktobru i novembru (od 5,4 do 5,5 m/s).

Slika 2.10-2 Raspodela vetra po pravcima (levo) i raspodela vetra po brzinama (desno)

2.11. IZVORIŠTA VODOSNABDEVANJA

TE Kostolac B za obezbeđenje pijaće vode i tehnološke vode (za potrebe postrojenja HPV) koristi lokalno izvorište (4 bunara) locirano u neposrednoj blizini termoelektrane, severozapadno od glavnog objekta.

Na istražnom području, okosnicu vodosnabdevanja predstavlja vodovodni sistem grada Kostolac koji se zasniva na eksploataciji podzemnih voda iz aluvijalne izdani Dunava.





Strana 36 od 269

Grad Kostolac snabdeva se iz izvorišta „Lovac“ koje je locirano u samom gradu u neposrednoj blizini termoelektrane Kostolac A odnosno FIO „Minel“. U neposrednoj blizini prolazi i kanalizacioni cevovod Ø600 mm. Glavni vodozahvatni objekat je stari nemački bunar KB-1 (1942. godina) dubine 22 m. Ovaj bunar je zarušen na dubini od 22-16 m. Drugi bušeni bunar BB-1, izgrađen je 1968. godine ali zbog smanjenja izdašnosti isključen je iz upotrebe. 1998. godine izgrađen je novi bunar BB-2, u neposrednoj blizini a 2001. godine izgrađen je još jedan novi bunar.

Na udaljenosti od oko 1 km od izvorišta „Lovac“ u blizini fudbalskog stadiona, izgrađen je još jedan bunar ali je isti krajem 90-tih godina isključen iz sistema zbog povećane koncentracije nitrata, (iznad MDK). Na ovo izvorište priključeni su: grad Kostolac sa TE Kostolac A, Stari Kostolac, selo Drmno, selo Klenovnik i kop Ćirikovac.

Vodovodni sistem Bradarac koristi se za vodosnabdevanje kopa Drmno i sela Bradarac (oko 250 domaćinstava). Izvorište je izgrađeno u istočnom delu naselja, i sastoji se od 2 bunara dubine oko 20 m, kojima se kaptira reka izdan koja je u hidrauićkoj vezi sa rekom Mlavom. Zona neposredne zaštite izvorišta je ograđena.

Izvorište Zabela; Krajem 1994. godine KPD „Zabela“ za potrebe sopstvenog nezavisnog snabdevanja izgradio je u neposrednoj blizini KPD, eksploatacioni bunar B1. U toku vegetacionog perioda, u kompleksu Zabele, za potrebe navodnjavanja koristi se i bunar B6.

Potencijalno izvorište Petka. Na desnoj obali Dunavca, na udaljenosti od oko 700 m od naselja Petka, locirano je potencijalno izvorište „Petka“. Istražnim radovima 1981-1983 godine i 1985-1987 godine izvorište „Petka“ je definisano kao budući lokalitet za vodosnabdevanje grada Kostolca i okolnih naselja. Vodozahvatni objekti bi kaptirali izdan formiran u okviru aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga Velike Morave.

Potrebno je istaći da je režim podzemnih voda na ovoj lokaciji pod dominantnim uticajem vodostaja Dunavca, odnosno režima rada crpne stanice „Kalište“. Ovom crpnom stanicom vodostaj u regulisanom koritu Dunavca održava se na koti 76 mnm ±0,5 m. S obzirom na ovakav režim rada crpne stanice i značajno više nivoe podzemnih voda u području, Dunavac praktično predstavlja dren ka kome gravitiraju vode izdani sa šireg prostora.

Analiziranjem vode iz istražnih bunara, pijezometara i individualnih kopanih bunara u naselju Petka (ovi bunari kaptiraju istu izdan koju bi kaptirali i bunari na izvorištu „Petka“) utvrđeno je prisustvo, preko maksimalno dozvoljenih koncentracija propisanih Pravilnikom za vodu za piće (Sl. list SRJ br. 42/98), mangana, magnezijuma, nitrata i organske materije. Stoga se izvorište „Petka“ u doglednom periodu neće moći aktivirati za potrebe vodosnabdevanja stanovništva Ukoliko se ne predvidi adekvatan tretman voda sa jedne strane, odnosno sa druge strane ne utiče generalno na širem prostoru na poboljašnje kvaliteta podzemnih voda. I jedno i drugo zahteva izuzetno ozbiljan pristup rešavanju problema i velika investiciona ulaganja.

Požarevac svoje vodosnabdevanje bazira na izvorištima „Meminac“ i „Ključ“, dok se kostolački vodonosni sistem oslanja na izvorište „Lovac“. Zahvaćena podzemna voda se nakon hlorisanja isporučuje potrošačima bez ikakvog dopunskog tretmana. Kvalitet isporučene vode redovno kontroliše Zavod za zaštitu zdravlja Požarevac i ista je zadovoljavajućeg kvaliteta.





Strana 37 od 269

Izvorište „Meminac“ locirano je na samom ulasku u grad Požarevac u neposrednoj blizini tzv. industrijske zone. Udaljeno je oko 2,5 km od reke Velike Morave odnosno oko 300 m od magistralnog puta Ljubičevo-Požarevac sa desne strane. Izvorište je u eksploataciji od 1962. godine i na njemu je izvedeno 10 bunara (B-1 do B-10). Iz bunara voda se transportuje u sabirni rezervoar a odatle u distributivnu mrežu uz prethodno hlorisanje. Bunari na ovom izvorištu kaptiraju izdan u okviru šljunkovitih naslaga koje se nalaze na dubini 5-15 m. Nivoi podzemnih voda u užoj zoni izvorišta su oko kote 70,5 mnm (kota terena oko 79,0 mnm). Neposredna zona zaštite izvorišta je propisno ograđena.

Izvorište „Ključ I“ formirano je u periodu 1982-1985. godine. Izvorište ima 11 bunara. Najbliži bunar udaljen je od vodotoka V. Morave 600 m. Bunari kaptiraju šljunkoviti vodonosni sloj debljine 9-12 m. Statički nivo podzemnih voda u periodu izgradnje i testiranja bunara (1983) bio je oko kote 73-74 mnm dok je kota terena oko 78,5-80,0 mnm. Izvorište je povezano sa gradskom mrežom preko čeličnog cevovoda i na njega su priključeni pored grada Požarevca selo Ćirikovac i naselje i vojna postaja Zabela. Neposredna zona zaštite izvorišta izdvojena je od okolnog područja žičanom ogradom.

Izvorišta pijaće vode na šire istraživanom području zasnovana su na eksploataciji podzemnih voda iz plićih vodonosnih horizonata, oformljenih u aluvijalnim naslagama u neposrednoj blizini tokova površinskih voda Mlave, Dunavca, Dunava i Velike Morave. Sva navedena izvorišta nalaze se na značajnoj udaljenosti od lokacije predmetnog projekta (Termoelektrana Kostolac B sa pratećim odlagalištima gipsa) i imajući u vidu očekivanu strujnu sliku koja je pod direktnim uticajem odvodnjavanja kopa Drmno, ne mogu biti neposredno ugroženi radom predmetnog projekta.

S druge strane, regionalno gledano, vodosnabdevanje istraživanog područja zasnovano je na eksploataciji voda iz plićih delova podzemne sredine i stoga se generalno mora prihvatiti kao opravdano da se prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje predmetnog projekta, moraju predvideti i sprovesti takve mere zaštite podzemnih voda da aktivnosti projekta ne mogu uticati na pogoršanje postojećeg stanja.

2.12. FLORA I FAUNA

Prostor na kome će biti izgrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova se nalazi u okviru kompleksa TE Drmno, koja radi više od 20 godina, pa je u potpunosti antropogeno izmenjen i degradiran, kao i neposredno okruženje u granicama kompleksa. Razumljivo je da na ovom vegetacija svedena samo na najotpornije ruderalne vrste, a fauna na sinantropne vrste. Na prostoru TE nema zaštićenih biljnih ili životinjskih vrsta ili posebno vredne dendro flore i biljnih zajednica.

Šire okruženje, južno od Dunava, obuhvata prostor naselja: Drmno, Kostolac, Bradarac, Maljurevac i Klenovik, a severno delove Specijalnog prirodnog rezervata Deliblatska peščara i Ramsarskog područja Labudovo okno.





Strana 38 od 269

Napominjemo da je područje Dubovac-Ram proglašeno za posebno IBA područje-YU 34 SE, kao jedno od najznačajnijih staništa, odmorišta i zimovališta migratornih močvarica u Evropi.

Deliblatska peščara, Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram su pod posebnim režimom zaštite i u njima postoje i brojne zaštićene biljne i životinjske vrste na koje je uticala dosadašnja emisija čestica i dimnih gasova sa prostora TE Drmno, ali procena negativnog uticaja nije vršena.

Sadašnja vegetacija je rezultat delovanja geoloških, orografskih, klimatskih, hidroloških, edafskih i veoma izraženih antropogenih uticaja.

Posmatrano šire okruženje, obzirom da je neposredno okruženje devastirano, nastanjuje niže navedena veoma raznovrsna flora i fauna.

Akvatična fauna

Makrozoobentos. Kvalitativna analiza zajednica makroinvertebrata obalskog dela Dunava u nivou Termoelektrane Kostolac B, Dunavca i okolnih bara, kao i dela toka reke Mlave na ušću u Dunav pokazala je prisustvo 11 najvažnijih makroinvertebratskih grupa: Turbellaria (trepljasti crvi), Diptera (dvokrilci), Chironomidae, Oligochaeta (člankovite gliste), Hirudinea (pijavice), Isopoda (račići), Heteroptera (stenice), Odonata (vilini konjici), Ephemeroptera (vodeni cvetovi), Coleoptera (tvrdokrilci), i Mollusca (mekušci).

Najznačajnije vrste ključnih makroinvertebratskih zajednica su:

Turbellaria Planaria sp. Diptera Atherix marginata Limnophila sp. Tabanus sp. Chironomidae Chironomus spp. Oligochaeta Tubifex spp. Limnodrilus sp. Stylaria sp Hirudinea Hirudo medicinalis Hellobdela sp. Isopoda Asellus aquaticus Heteroptera Nepa sp. Gerris sp. Notonecta sp.

Odonata Libellula depressa Onychogomphus forcipatus Calopteryx splendens Calopteryx virgo Anax imperator Gomphus spp. Ephemeroptera Caenis spp. Ephemerella sp. Coleoptera Hydrophilus sp. Gyrinus sp. Dytiscus marginalis Potamophilus sp. Mollusca Unio sp. Lymnaea peregra Planorbis spp. Viviparus sp. (Slika 2.12-1)

Najbrojnije makroinvertebratske zajednice priobalnog dela Dunava, Dunavca i ušća Mlave su larve različitih grupa insekata (Diptera, Chironomidae, Heteroptera), Oligochaeta (člankovite gliste) i Mollusca (mekušci), koje se ujedno odlikuju i najvećim masenim udelom. Dominantna zastupljenost navedenih taksona u neposrednoj oklini TE Drmno, je uslovljena, facijesom dna, sadržajem organskih i neorganskih mikropolutanata u sedimentu i kvalitetom vode.





Strana 39 od 269

Pisces (ribe)

U širem okruženju mogu se izdvojiti dve vrste biotopa (reke, bare i kanali) sa različitim ribljim fondom. Naglašavamo da je izgradnjom HE Đerdap i formiranjem istoimene akumulacije došlo do značajnog uspora na ovom sektoru Dunava, što je zbog pojačane sedimentacije i promene facijesa dna rezultiralo promenom u sastavu populacije riba.

Na Dunavu i Mlavi nizvodno od TE dominiraju autohtone ciprinide Alburnus, alburnus-uklija (Slika 2.12-1), Rutilus rutilus-bodorka, Leuciscus idus-jaz, Aspius aspius-bucov, Abramis brama-deverika, Abramis ballerus-kesega, Cyprinus carpio-šaran. Od grabljivica sreću se Perca fluviatilis-grgeč, Stizostedion lucioperca-smuđ, Esox lucius-štuka i Silurus glanis-som. Ređi su: Gymnocephalus schraetzer-šrac, Blicca bjoerkna-krupatica.

Slika 2.12-1 Alburnus alburnus (uklija) (Foto: fond Biološkog fakulteta)

Karakteristično je da se zbog izgradnje brana u Đerdapu, na ovom sektoru Dunav više ne sreću predstavnici migratornih vrsta Acipenseridae (Huso huso-moruna, Acipenser nudiventris-sim, Acipenser stellatus-pastruga), dok je zbog promena faciesa dna i Acipenser ruthenus-kečiga, sve ređa.

U srednjem toku Mlave, sve do uliva tople vode, prisutni su pored pojedinih napred navedenih vrsta i: Leuciscus cephalus-klen, Chondrostoma nasus-skobalj, Barbus barbus-mrena i Barbus peloponnesius- potočna mrena.

Okolni kanali i bare su dominantna staništa vrsta: Scardinus erythrophthalmus-crvenperka, Tinca tinca-linjak, Carasius carasius-karaš. Redak je nalaz Misgurnus fossilis-čikov, koji je zaštićena vrsta.

Od alohtonih vrsta dominiraju: Carasius auratus-babuška, Lepomis gibossus-sunčica, Ictalurus nebulosus-cverglan, Arystichthys nobilis-sivi tolstolobik, Hypophthalmichthys molitrix-beli tolstolobik, Ctenopharyngodon idella-beli amur.





Strana 40 od 269

Amphibia (vodozemci). Miran tok Mlave na ušću u Dunav, kanal Dunavac u neposrednoj blizini kao i obala Dunava sa okolnim baricama pogoduju zajednicama vodozemaca, među kojima su najbrojnije zelene žabe (Rana ridibunda) i crvenotrbi mukač (Bombina bombina**). Karakteristično je prisustvo podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus**) kao i malog mrmoljka (Triturus vulgaris**). U malobrojnim žbunastim i travnim zajednicama je registrovano prisustvo zelene kreketuše (Xyla arborea**). Konstatovano je i prisustvo dve vrste krastača – zelene krastače (Bufo viridis**) i obične krastače (Bufo bufo**).

Terestrična fauna

Mammalia (sisari). U selima oko TE Drmno među sisarskim taksonima dominiraju sinantropne vrste Mus domesticus-domaći miš i Rattus norvegicus-sivi pacov. Na okolnim agrofitocenozama, i livadama sreću se uglavnom sitni glodari i bubojedi koji su dobro adaptirani na kultivisane predele. Najčešći su: Cricetus cricetus-hrčak (Slika 2.12-2), Microtus arvalis-poljska voluharica, Apodemus flavicollis-žutogrli miš, Apodemus sylvaticus-poljski miš. U selu Opovo postoji jedna od najvećih i najraznovrsnijih kolonija slepih miševa na Balkanu, koja se zbog velikog izvora hrane (insekti – naročito vodeni) proširuje i n a celi Kostolački ugljeni basen. Od zaštićenih vrsta sreću se: Mustela nivalis-lasica, Crocidura leucodon-poljska rovčica, Talpa europea-obična krtica kao i slepo kuče (Spalax leucodon**), koje je zaštičena vrsta i ima status prirodne retkosti i nalazi se na listi strogo zaštićene divlje vrste životinja.

Obronci Deliblatske peščare ka Dunavu su staništa brojnih vrsta od kojih su zaštićene: Spermophylus citellus-tekunica, Tulpa europea-obična krtica, Felix slivestris-divlja mačka i Myoxus glis-obični puh.

Od lovne divljači na desnoj obali Dunava prisutan je zec (Lepus europaeus), dok su na levoj obali u „Dragića hatu“ brojne divlje svinje (Sus scrofa), srne (Carpeolus carpeolus) i jeleni (Cervus elaphus), što ima određenog ekonomskog značaja. Nadomak termoelektrane veoma često se može naći srneća divljač i fazani, a prema Hrastovači i divlja svinje.





Strana 41 od 269

Slika 2.12-2 Hrčak (Cricetus cricetus) (Foto: fond Biološkog fakulteta)

Aves (ptice). Podaci o ornitofauni su uglavnom dobijeni observacijom terena u više navrata i od eksperata Prirodnjačkog muzeja.

Za ornitofaunu, imajući u vidu cilj ove Studije, posebno su značajna područja Dunavca na desnoj obali Dunava, delovi Deliblatske peščare, Labudovog okna i IBA područja Dubovac-Ram, koji su pod uticajem TE Drmno.

Na delovima Dunavca gnezde se Nycticorax nycticorax-gak i Areda cinerea-siva čaplja (2.12-3), dok se na lesnim odsecima leve obale Dunava nalazi jedna od najvećih kolonija na Balkanu vrste Riparia riparia-bregunica, a u delu Dubovačkog rita su kolonije: malog vranca (Phalacrocorax pygmeus) i male bele čaplje (Egretta garzetta).

Najbrojnije populacije među zaštićenim vrstama su: Riparia riparia-bregunica, Hirudo rustica-seoska lasta, Merops apiaster-pčelarica, Larus ridibundus-rečni galeb, Phalacrocorax pygmeus-mali vranac, Vanelus vanelus-vivak, Ciconia ciconia-bela roda, Areda cinerea-siva čaplja, Gavia immer-veliki gnjurac, Nycticorax nycticorax-gak.

Među grabljivicama dominiraju: Falco tinunculus-vetruška, Falco vespertinus-siva vetruška, Falco subbuteo-soko lastavičar, Buteo buteo-mišar, Accipiter nisus-kobac, Accipiter gentilis-jastreb kokošar i Haliaetus albicillia-orao belorepan.

Područje Labudovog okna je jedno od najvećih odmorišta i zimovališta za brojne migratorne vrste pataka (Anas sp.) i gusaka (Anser sp.). Prema rezultatima zimskog brojanja povremeno ima i nekoliko desetina hiljada jedinki.





Strana 42 od 269

Slika 2.12-3 Siva čaplja (Ardea cinerea**) (Foto: fond Biološkog fakulteta)

Reptilia (gmizavci). Fauna gmizavaca šireg područja Termoelektrane Kostolac B je relativno siromašna i uslovljena je velikim procentom degradiranih staništa. Registrovano je prisustvo tri vrste zmija: stepski smuk (Coluber caspius**, Slika 2.12-4), kao i dve vrste vodenih zmija – belouška (Natrix natrix**) i ribarica (Natrix tesselata). Najčešće vrste guštera su: zidni gušter (Podarcis muralis), zelembać (Lacerta viridis), livadski gušter (Lacerta agilis) i slepić (Anguinus fragilis). U barama pored Dunava i u nivou Dunavca česte se barske kornjače (Emys orbicularis**), kao i šumska kornjača (Testudo hermani**).

Slika 2.12-4 Stepski smuk (Coluber caspius**) (Foto: fond Biološkog fakulteta)





Strana 43 od 269

Insecta (insekti). Sastav insekatske faune je uslovljen relativno slabom stanišnom raznovrsnosti, kao i strukturom samih staništa (dominantni agroekosistemi i degradirana staništa u okolini Termoelektrane Kostolac B). Najbrojnije insekatske grupe kao što su Coleoptera (tvrdokrilci), Hymenoptera (opnokrilci), Lepidoptera (leptiri) i Diptera (dvokrilci) su uglavnom prisutne u trofičkim zajednicama gajenih biljnih kultura (agroekosistemi), najčešće kao štetočine. U okolnim vodenim basenima česte su i različite grupe vilinih konjica (Agriidae, Aeshnidae, Gomphidae) i komaraca Aedes spp. i Culex spp.

Flora i vegetacija

Autohtona šumska vegetacija, koja se nekada razvijala na prostoru bližeg okruženja TE Drmno, zamenjena je livadama sa travnim zajednicama bogatim ruderalnim formama, koje su kasnije pretvorene u agrofitocenoze čiji sastav diktiraju plodored, potrebe stanovništva i zahtevi tržišta. Autohtoni floristički sastav ostao je sačuvan samo u rudimentarnim oblicima u delu međa, na zabarenim i neplodnim terenima.

Na obalama Mlave, Dunava i kanala sreću se od drvenastih formi: Populus nigra-crna topola, Alnus glutinosa-crna joha i Salix alba-bela vrba i Salix fragilis-krta vrba, dok je znatno ređa Populus alba-bela topola. Na plavnim, vlažnim delovima uz samu obalu posebno duž kanala i bara dominiraju: Phragmites communis-trska i Typha latifolia, a od zeljastih biljaka, na ovim staništima mestimično srećemo: Ranunuculus repens-vodeni ljutić, Agrostis sp-rosulja i Pastinaca sativa-divlji paštrnak. Na Slici 2.12-5 prikazana je žbunasta biljna vegetacija duž toka reke Mlave.

Slika 2.12-5 Žbunaste biljne zajednice prisutne duž toka reke Mlave

U vodi okolnih kanala i bara među submerznim biljkama dominiraju Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum i više vrsta iz roda Potamogeton. Od flotantnih





Strana 44 od 269

makrofita najčešće su: Polygonum amphibium, a od emerznih makrofita: Scripus lacustris i Butomus umbellatus.

U delovima Labudovog okna (Dubovački rit, Čibuklija, Dolnice) srećemo Nymphea alba-beli lokvanj i Nuphar lutea-žuti lokvanj, koji su zaštićene vrste.

U međama između poljoprivrijednih parcijela od žbunaste vegetacije najčešće srećemo Crategus monogyna-glog, a znatno ređe Cornus sanguinea-svib. Duž puteva i u međama ruderalna i korovska vegetacija je dominantan vid zeljaste vegetacije. Najčešće vrste su: Cichorium intybus, Sonchus arvensis, S. olearaceus, Eryngium campestre, Arctium lappa, Artemisia vulgaris, Urtica dioica, Cirsium arvense, Carduus acanthoides, Crepis biennis, Stenactis annua, Symphytum officinale, Chenopodium album, Linaria vulgaris i druge. Sve navedene vrste se brzo šire u staništima, jer su veoma otporne i prilagođene na antropogene uticaje.

Na pepelišta i degradirana staništa najbolje su adaptirane od jednogodišnjih korovskih biljaka: Polygonum aviculare, Polygonum persicaria, Chenopodium album, Chenopodium botrys, Sisymbrium orientale, Erigeron canadensis, Artemisia scoparia i Pycreus glomeratus. Od višegodišnjih, zeljastih, monokarpnih vrsta biljaka dominantne su: Daucus carota i Verbascum phlomoides, a sreću se i Tussilago farfara i Calamagrotis epigeios.

U dijelovima kopa gde je prisutna stagnacija vode pojavile su se Phragmites communis-trska i Alnus glutinosa-joha, kao pionirske vrste.

Šume Deliblatske peščare su nastale inetnzivnom sadnjom radi zaustavljanja peska „vejača“ uglavnom monokultura bagrema (Robinia pseudoacacia) i crnog bora (Pinus nigra). Na dinskom reljefu sa očuvanim delovima stepe od zaštićenih vrsta sreću se: Adonis vernalis-gorocvet, Helychrisum arenarium-peščarsko smilje, Stipa pulcherrima-kovilje i Iris arenaria-peščarska perunika.

Na desnoj obali Dunava u okruženju TE Drmno prisutne su i galerijske šume i fragmentarna šumska i žbunasta staništa. Pojedinačno se javljaju stabla i žbunovi kao što su: jablan (Populus nigra var. italica), bagrem (Robinia pseudoacacia), brest (Ulmus campestris), lipa (Tilia cordata), javor (Acer pseudoplatanus), glog (Crataegus monogyna), dren (Cornus mas), zova (Sambucus nigra).

Dominantne biljne zajednice u okolnim nekultivisanim predelima su: Polygono-Chenopodietalia, Phragmition communis i Salicion albe.

Tipovi staništa

Evidentiranjem postojećeg stanja na terenu ocenjeni su tipovi staništa ocenama od 0-5, a u skladu sa Prilozima i direktivama o staništima (The Council Directive 92/43/EEC on the Conservation of Natural Habitats and of Wild Fauna and Flora – “The Habitat Directive“) koje u Evropi treba da se zaštite.

Vrednosti navedene u tabeli 2.12-7 odnose se samo na okolinu Termoelektrane Kostolac B.





Strana 45 od 269

Tabela 2.12-7 Tipovi staništa u okolini TE-KO B

Šifra Tip staništa Vrednost (0-5)

24 Tekuće vode

24.15 Rečni tok 4

24.5 Rečne obale sa nanosima mulja

3

22.13 Stalna eutrofna jezera, bare i lokve

4

4 Šume

41.8 x 83.324 Mešane listopadne šume x šumske grupacije bagrema

3

31.8D Žbunasta vegetacija 2

8 Poljoprivredna i kultivisana zemljišta *

82.11 Njive 1

85.32 Vrtovi 1

85.4 Zelene površine između kuća 1

86.3 Aktivna industrijska područja 0

87.2 Ruderalne zajednice 1

ZGRADE1 Zbijene stambene površine i pojedini objekti

0

ULICA1 Asfaltirane ulice i druge asfaltirane i betonske površine

0

PUT1 Neasfaltirane ulice, makadamske površine

0

* Preovlađujući stanišni tip. 1 Označene kategorije su površine koje se sreću na terenu, a koje se na osnovu vegetacije i tipologije habitatnih tipova ne mogu klasifikovati unutar postojećeg sistema, pa su ovde za njih upotrebljene opšte oznake (Zgrade, Ulica, Put).





Strana 46 od 269

Navedene vrednosti različitih stanišnih tipova na terenu evidentiraju trenutno stanje. Više vrednosti za određene stanišne tipove ukazuju na njihov veći značaj za zaštitu prirode.

Retke ili ugrožene vrste

Saglasno Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije, objavljene u “Službenom glasniku RS“, br. 50/93 u 93/93, sve biljne i životinjske vrste zaštićene navedenom Uredbom su u tekstu označene sa **.

Zaštićeni predeli

Sa aspekta zaštite prirodne i kulturne baštine, uže i šire područje Termoelektrane Kostolac B nije na listi zaštićenih predela.

2.13. PEJZAŽ

Područje istraživanja pripada ruralnom tipu predela. Reljef je ravničarskog tipa što predeo čini nisko dinamičnim. Pejzažnim karakteristikama dominiraju elementi vegetacije i poljoprivrednih površina sa objektima rudarske i industrijske aktivnosti. Jedinu dinamiku izgledu predela daje rečni tok Mlave. Izgled predela je niskog kvaliteta i niske osetljivosti.

Površina terena istražnog prostora i ležišta Drmno, pre izgradnje površinskog kopa lignita i TE Kostolac B, bila je tipična za bogati ravničarski poljoprivredni Stig, sa pretežnim površinama oranica zasejanih pšenicom, kukuruzom i drugim kulturama, sa oazama vinograda i šumaraka, i naseljima koja čine više zgrada i vrtova za svako domaćinstvo. Sada su vidljivi značajni tehnogeni «ožiljci» i sledeći markantni objekti:

- udubljenje površinskog kopa, delimično zapunjeno unutrašnjim odlagalištem otkrivke iz koje se, sa manjim ili većim intenzitetom, vije dim nastao pri endogenim požarima, odnosno sagorevanju neotkopanih delova ugljenog sloja ili primesa lignita u odloženoj masi otkrivke (Slika 2.13-1);

- uzvišenje spoljnog odlagališta otkrivke, koje je delimično rekultivisano;

- kompleks TE Kostolac B sa deponijom uglja kapaciteta do 600.000 t i drugim infrastrukturnim objektima (Slika 2.13-2);

- bageri, odlagači i druga mehanizacija u radu na otkopavanju otkrivke i uglja i na odlaganju jalovine.

Objekti odvodnjavanja – linije bunara, cevovodi i dr., manje su markantni, ali ipak čine uočljive nove sadržaje površine terena iznad ležišta uglja Drmno.

Na površini terena teže su uočljive posledica antičke antropogene aktivnosti, kao što je udubljenje u domenu Svetinje, odnosno kapelice Sv. Petke.





Strana 47 od 269

Slika 2.13-1 Izgled predela u užoj okolini TE-KO B – poljoprivredne površine

Slika 2.13-2 Izgled predela u široj okolini TE-KO B – površinsko iskopavanje uglja





Strana 48 od 269

2.14. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Na širem području oko TE Kostolac B evidentirani su sledeći lokaliteti kategorisani kao nepokretna kulturna dobra:

- Crkva Svetog Georgija iz 1924. nalazi se u Starom Kostolcu, oko 1,8 km severozapadno od lokacije TE-KO B (Slika 2.14-1)

- Rukumija – arheološki objekat iz bronzanog doba i manastir. Današnji manastir je iz vremena kneza Miloša Obrenovića (1852 god.) i nalazi se u blizini sela Bradarac, 5 km južno od objekta TE Kostolac B (Slika 2.14-2).

Na užem području termoelektrane nalazi se Viminacijum – lokalitet u blizini sela Stari Kostolac i Drmno – koji predstavlja staro vojno i civilno naselje iz rimskog perioda.

Slika 2.14-1 Crkva Svetog Georgija u Starom Kostolcu

Slika 2.14-2 Manastir Rukumija u selu Drmno

2.15. ARHEOLOŠKI LOKALITET VIMINACIJUM

U neposrednoj blizini granica lokacije TE Kostolac B i prostora predviđenog za izgradnju postrojenja za ODG nalazi se ograđeni prostor arheološkog lokaliteta Viminacijum. Istočna granica lokacije TE Kostolac B predstavlja jugozapadnu granicu lokaliteta.

Viminacijum je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na teritoriji Srbije, pod zaštitom države od 1949. godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979, Skupština Srbije proglasila je Viminacijum kulturnim dobrom od izuzetnog značaja (Sl. Glasnik SRS 14/79).

Prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma obuhvata područja sela Stari Kostolac i Drmno. Jezgro lokaliteta je smešteno na potezu Čair, gde su krajem XIX veka otkriveni ostaci rimskog vojnog logora i naselja iz druge polovine I veka [13].





Strana 49 od 269

Sa početkom izgradnje TE Kostolac B na teritoriji južnih nekropola Viminacijuma, 1977. godine, vršeni su obimni istraživački radovi zaštitnog karaktera. Površinski kop uglja Drmno napreduje u pravcu logora i gradskog naselja i dalje uslovljava zaštitne arheološke radove, istočnije od vojnog logora i naselja [12].

Na širokom prostoru u ravnici, na desnoj, ali i na levoj obali Mlave, nedaleko od njenog ušća u Dunav, nalazi se niz drugih manjih naselja, nekropola i fortifikacija iz antičkog i ranovizantijskog perioda. Brojni arheološki nalazi, otkriveni tokom više od stoleća istraživanja, svedoče o izuzetno dugom vremenskom rasponu ljudske aktivnosti na ovom prostoru, od XII veka p.n.e. do XVII veka n.e.

Viminacijum se prostire na površini od oko 450 ha, ispod oraničnih površina. Predmeti i fragmenti predmeta iz rimskog perioda rasuti su u oraničnim brazdama i stoga ugroženi poljoprivrednim aktivnostima na parcelama. Takođe, lokalitet je postao ugrožen daljim širenjem površinskog kopa „Drmno“ što je uzrokovalo izmeštanje delova iskopina (akvadukta) [12].

Viminacijum je najznačajniji grad u rimskoj provinciji Gornja Mezija (Moesia Superior). Ovaj

rimski grad je prestonica provincije, administrativni, vojni, trgovački i industrijski centar. Grada

koji je imao status prvo municipiuma (municipium), a zatim i kolonije (colonia), odnosno grada

sa punom autonomijom. Pored grada nalazi se kastrum (castrum) ili legijski logor – jedan od

dve najveće fortifikacije u provinciji i centralna tačka u odbrani mezijskog Podunavlja. S druge

strane jedinstveni naučni značaj Viminacijuma je u tome što nad antičkim ostacima nema

savremenog naselja. Mogući su istraživanje i prezentacija jednog rimskog grada u svim

njegovim segmentima. Beograd, Niš, Sremska Mitrovica nalaze se ispod savremenih gradova

što onemogućava planska istraživanja, konzervaciju i konačno prezentaciju rimskog kulturnog

nasleđa.

Lokalitet je sistematski uništavan vekovima unazad. Ne postojanje realne zaštite uslovilo je

dvostruku stalnu pljačku lokaliteta. S jedne strane lokalitet je neprestano prekopavan od

pljačkaša koji su tražili zlato i druge dragocenosti. S druge strane seljaci su sistematski

razgrađivali arhitektonske ostatke i odnosili nadgrobne spomenike jer su ruševine smatrane

izvorom besplatnog građevinskog materijala. Zbog toga danas na površini nema očuvanih

objekata, te se svaki oblik njihovih istraživanja i prezentacije mora vršiti putem iskopavanja.

Manji deo lokaliteta je istražen dok se veći deo još uvek nalazi prekriven poljoprivrednim površinama. U poslednjih trideset godina obavljena su istraživanja Viminacijuma i otkriveno je više od 13500 grobova. Istraživanja nalazišta su u toku. Objekti koji su konzervirani na lokalitetu su rimski akvadukt, bazilika, grobnica, mauzolej, memorije, terme, severna kapija logora i trikonhalna crkva [13].

Složenost istraživanja pokazuje i fotografija na slici 2.15-1.





Strana 50 od 269

Slika 2.15-1 Položaj iskopina na lokacij postorjenja

Istočno od TE Kostolac B nalaze se dva lokaliteta: rimsko kupatilo (terme) na udaljenosti od oko 2 km od lokacije termoelektrane (Slika 2.15-2) i severna kapija logora (porta pretorija), na udaljenosti od oko 3 km.

Slika 2.15-2 Rimsko kupatilo (terme) udaljeno je oko 2 km istočno od lokacije TE-KO B





Strana 51 od 269

U okviru granica TE Kostolac B, nalaze se konzervirane tri memorije na dve lokacije i jedna manja arheološka iskopina na trećoj lokaciji. Položaj iskopina u odnosu na termoelektranu prikazan je na Slici 2.15-3.

Slika 2.15-3 Položaj arheoloških iskopina Viminacijuma unutar granica lokacije TE-KO B

Memorija označena kao G-4816 je jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste na nekropolama Viminacijuma. Radi se o krstoobraznoj memoriji sa 11 grobnih mesta. Orijentisana je sever – jug sa devijacijom od 35 stepeni severnim delom ka zapadu. Ulaz u memoriju je sa južne strane. Građena je od opeke vezane krečnim malterom. Ulazilo se kroz ulaz dužine 5 m od čega su samo stepenice u dužini 3,70 m. Ovim vrlo strmim stepenicama silazilo se na dubinu od oko 3 m na kojoj se nalazio pod objekta. Pretpostavljena niveleta prvog stepenika bi odgovarala niveleti temena krstastog svoda nad centralnim prostorom. Širina ulaza je 0,95 m. Očuvana su samo poslednja dva stepenika dok su ostali uništeni radom mehanizacije. Centralni prostor je kvadratnog oblika. Zidovi su bili omalterisani krečnim malterom sa primesama tucane opeke. Malter je fresko oslikan. Očuvani su mestimično tragovi zelene boje, dok ivice grobnih pregrada prati crvena bordura. Pod memorije pokriva sloj maltera koji je i vezivao leptiraste podne pločice koje su danas očuvane samo u centralnom delu. Na opekama stepenica i podnim pločicama uočavaju se izlizane ivice od stalnog korišćenja – odnosno hodanja tokom dužeg perioda prilikom poseta preminulim članovima porodice.

Na 1,5 m od jugoistočnog ugla memorije G-4816 locirana je druga memorija G-4815 sa devet grobnih mesta. Ona je orijentisana u pravcu sever – jug sa devijacijom 36 stepeni severnim





Strana 52 od 269

delom ka zapadu. objekat je u većoj meri oštećen pljačkom i vađenjem građevinskog materijala. Memorija je građena od opeke vezane krečnim malterom. Zidovi su omalterisani iznutra i na njima se uočavaju tragovi crvene, zelene i plave boje. Posmrtni ostaci pokojnika nisu nađeni sem pojednih sitnih fragmenata dislociranih kostiju [13].

Dve memorije su udaljene oko 300 m severozapadno od prostora predviđenog za postrojenje za ODG TE Kostolac B1 i B2. Položaj memorija i njihovih izgled prikazana su na Slikama 2.15-4 i 2.15-5.

Slika 2.15-4 Dve memorije

Prilikom arheoloških iskopavanja 1985. otkrivena je memorija sa sarkofazima. Grobnica je pravougaone osnove, orijentisana u pravcu zapad – istok, sa ulazom na zapadu. Memorija se nalazi oko 200 m severozapadno od lokacije budućeg postrojenja za ODG TE Kostolac B1 i B2 i prikazana na Slici 2.15-5.





Strana 53 od 269

Slika 2.15-5 Memorija sa sarkofazima

U centralnom delu prostora budućeg postrojenja za ODG TE Kostolac B1 i B2 nalazi se manja arheološka iskopina, prikazana na Slici 2.15-6.

Slika 2.15-6 Arheološka iskopina

U februaru 2008. Ministarstvo kulture Srbije objavilo je plan detaljne regulacije Viminacijuma sa ciljem dugoročne zaštite lokaliteta. U periodu od narednih šezdeset do osamdeset godina planirana je generalna regulacija Viminacijuma, u tri faze, od trajne zaštite arheološkog lokaliteta, preko njegove arhitektonske rekonstrukcije, do izgradnje novih objekata za razne prateće sadržaje.





Strana 54 od 269

Obaveze u pogledu izgradnje novog bloka u cilju očuvanja arheološkog nalazišta Viminacijum propisane su odgovarajućim uslovima nadležnog organa (u prilogu).

2.16. NASELJENOST I DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Termoelektrana Kostolac B nalazi se na području Opštine Požarevac (Braničevski okrug) koja zauzima teritoriju od 491 km2 i i karakteriše se znatnom gustinom naseljenosti (172 stanovnika po km2). Danas na ovoj teritoriji živi oko 90 000 stanovnika od čega 41736 u gradu Požarevcu a u široj gradskoj oblasti 74902 (prema popisu iz 2002. godine), u naselju Kostolac 9313 a u gradskoj opštini Kostolac 13500 (prema popisu iz 2002. godine). Gradu Požarevcu pripadaju dve gradske opštine – Požarevac i Kostolac i 25 seoskih naselja.

Najbliža naseljena lokacija u odnosu na TE-KO B predstavlja dvadesetak struktura (baraka) neposredno uz zapadnu granicu lokacije objekta elektrane.

Grad Kostolac udaljen je 3 km zapadno od lokacije termoelektrane.

Najbliže naselje TE Kostolac B je selo Drmno sa 1041 stanovnika (popis iz 2002), udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije. Ostala naselja u blizini termoelektrane su Stari Kostolac (udaljeno 1.3 km zapadno od elektrane), Brodarac, Klenovik, Petka, Ostrovo i Kličevac.

Prema Popisu iz 2002. godine udeo stanovnika sa 65 i više godina u ukupnom broju stanovnika za Braničevski okrug iznosi 21,6%, što pokazuje da populacija koja živi na teritoriji okruga pripada staroj populaciji (udeo starih sa 65 i više godina preko 10%).

Indeks starenja stanovništva za teritoriju Braničevskog okruga iznosi 1,3 što je pokazatelj starenja nacije (indeks preko 0,40).

Indeks funkcionalnog/zavisnog stanovništva za Braničevski okrug iznosi 0,6 što je pokazatelj socijalno ekonomskih posledica starenja, odnosno disharmoničnosti starosne strukture stanovništva.

Na teritoriji okruga u 2006. godini beleže se niske stope nataliteta (manje od 11,0 / 1000), dok je stopa opšteg mortaliteta visoka (od 12,0 do 15,0 promila).

Za ovo područje karakteristična je stalna migracija mlađeg stanovništva u gradove ili inostranstvo. Zato se beleži stalan porast broja stanovnika u Požarevcu i Kostolcu, a istovremeno broj stanovnika u selima stagnira ili opada.

2.17. PRIVREDNI OBJEKTI I OBJEKTI INFRASTRUKTURE

Pored TE Kostolac B (2 x 345 MW), na posmatranom području se nalazi i TE Kostolac A (100 + 210 MW) kao i sadašnja deponija pepela za obe termoelektrane, Srednje kostolačko ostrvo, površine 246 ha.

U neposrednoj blizini TE Kostolac B, na rastojanju na oko 5 km u pravcu istoka, nalazi se površinski kop Drmno, a u pravcu juga na rastojanju od oko 6 km površinski kop Ćirikovac.





Strana 55 od 269

U pravcu jugozapada na rastojanju od oko 3 km nalazi se površinski kop Klenovnik na kome je završena eksploatacija uglja i čija je mehanizacija prebačena na kop Ćirikovac radi saniranja klizišta.

Na rastojanju od oko 10 km, prema jugu, nalaze se tri naftno-gasna polja, na kojima se vrše istražni radovi i to: Maljurevac-Babušinac, Bradarac-Maljurevac i Ostrovo.

Sa ovog područja postoje vrlo dobre komunikativne veze sa ostalim mestima u Republici Srbiji i to preko drumskih, rečnih i železničkih saobraćajnica. Kroz ovo područje prolazi više drumskih saobraćajnica sa asfaltnom podlogom od kojih su najznačajnije: Požarevac-Veliko Gradište, kojim se povezuje sa Đerdapskom magistralom, Požarevac-Petrovac-Bor, koja vezuje područje sa istočnom Srbijom i pravac Požarevac-Vranovo koji vezuje ovo područje sa auto-putem Beograd – Niš.

Kroz središte područja prolazi pruga normalnog koloseka, Požarevac-Kostolac, preko koje je područje povezano sa celom zemljom. Ova pruga je u jako lošem stanju i potrebno je izvršiti njenu sanaciju da bi se mogla koristiti.

Područje je preko kanala povezano sa Dunavom i svim pristanišnim mestima na njemu.

2.18. AMBIJENTALNI USLOVI NA LOKACIJI TE “KOSTOLAC B“ USVOJENI ZA PROJEKTOVANJE

Pod ambijentalnim uslovima na lokaciji TE “Kostolac B“ su navedeni prosečni i ekstremni

(makismalni/minimalni) parametri koji su podloga, ulazni podaci za projektovanje.

Srednje godišnje temeprature vazduha: Srednja temperatura 11,52°C

Srednja makismalna temepratura 17,23°C

Srednja minimalna temepratura 6,44°C

Ekstremna maks. temperatura 43,6°C

Ekstremna minimalna temperatura -20°C

Pritisak Srednje mesečne vrednosti atmosferskog pritiska:

Maksimalna 1024 mbar

Minimalna 998 mbar

Srednja 1007 mbar

Godišnje količine padavina, l/m2 Srednje mesečne padavine 58

Srednje godišnje padavine 696

Maksimalne dnevne padavine 113

Srednji broj dana sa snegom 41





Strana 56 od 269

Vetar Maksimalna brzina vetra 26m/s

Hidrološki podaci Karakteristični nivoi reke Dunav u profilu hidrološke stanice Veliko Gradište:

Minimalna kota nivoa Zmin=66,37m (nm)

Prosečna kota nivoa Zsr=69,35m (nm)

Maksimalna kota nivoa Zmax=71,77m (nm)





Strana 57 od 269

3. OPIS PROJEKTA

3.1. KRATAK PRIKAZ POSTOJEĆE TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B

TE Kostolac B nalazi se na oko 3km od desne obale reke Dunav, između sela Stari Kostolac i

sela Drmno. Veća naselja u okolini TE Kostolac B su: Požarevac na udaljenosti od oko 18km ka

jugu, Veliko Gradište na udaljenosti od oko 20km prema istoku, Kovin na udaljenosti od oko

20km prema zapadu, Smederevo na udaljenosti od oko 30km prema zapadu i Beograd na

udaljenosti od oko 100km prema severo zapadu. Sa većim centrima u republici povezan je

putnim i rečnim saobraćajnicama.

Termoelektranu Kostolac B čine 2 bloka instalisane snage od po 348,5 MW sa prostorm za

budući blok (kompjuterska animacija na slici 3.1-1)

Slika 3.1-1 Termoelektrana Kostolac B i prostor predviđen za ODG

Ugalj koji se doprema sa površinskog kopa Drmno je lignit čije su osnovne karakteristike

(garantno gorivo):

Vlaga, % do 45

Pepeo (suva materija), % 18,4 do 25,8

Sumpor ukupni, % do 1,17

Ugljenik, % 21,5

Vodonik, % 2,1

N2 + O2, % 9,6

Donja toplotna moć, kJ/kg 7326,9 (6070 do 8370)





Strana 58 od 269

Potrošnja uglja sa garantovanom donjom toplotnom moći, pri nazivnoj snazi kotla, iznosi 115,16

kg/s (414,56 t/h).

Proces dopreme uglja obuhvata transport uglja od prijemnog mesta (definisana granica između

Površinskog kopa Drmno i TEKO B, a to su presipna mesta sa transportera T-4 na T-6.1.2 i sa

transportera T-5.1 na T-7.1.2) do kotlovskih bunkera.

Proces dopreme uglja obezbeđuje snabdevanje i punjenje kotlovskih bunkera ugljem potrebnim

za proizvodnju električne energije.

Tok uglja ka kotlovskim bunkerima (postoje dve transportne linije koje se ukrštaju) određuje

rukovalac unutrašnjeg transporta uglja u zavisnosti od trenutne situacije i potreba.

Sistem dopreme za snabdevanje ugljem Termoelektrane Kostolac B prikazan je na slici 3.1-2.

Skladište uglja je podužno i odlaganjem se formiraju po dva trapezna preseka-gomile od svake

mašine. Visina skladište je oko 15 m a dužina oko 555 m. Strela rotokopača je R = 36 m.

Skladište uglja ima rezervu za 30 dana potrošnje termoelektrane sa ugljem garantne vrednosti

donje toplotne moći. Sa ovako usvojenim rešenjem omogućeno je da od prijemne zgrade I do

kotlovskih bunkera imamo jednu liniju u radu a drugu u rezervi što čini 100 % rezervu.

Skladištem je omogućeno da termoelektrana uvek ima kontinualan dotur uglja kao i

neravnomeran prijem uglja sa površinskog kopa uglja. Predviđeni prostor na skladištu

omogućuje površinskom kopu da duže vreme radi pod punim kapacitetom čime se skladište

puni. U slučaju da na rudniku dođe i do zastoja od više dana elektrana se može snabdevati od

skladišta.

Slika 3.1-2 Doprema uglja





Strana 59 od 269

Pri punjenju kotlovskih bunkera ugljem vodi se računa da se:

– pune samo kotlovski bunkeri bloka u radu i kod kojih rade pripadajući mlinovi,

– nivo uglja u kotlovskim bunkerima održava na približno maksimalnom nivou i

– kad tehničko stanje instalacije dozvoljava, punjenje vrši preko obe linije transportera

(kada je nivo u kotlovskim bunkerima na minimum ) kako bi se napunili kotlovski bunkeri.

Završetak procesa je kada su napunjeni kotlovski bunkeri, odnosno kada je blok u zastoju. Tada

rukovalac unutrašnjeg transporta uglja vrši isključenje transportnog sistema.

Proces kontrole kvaliteta uglja, prema proceduri QP 26, na sistemu dopreme uglja TEKO B

obuhvata i sitovnu analizu uglja sa traka T-7.1. i T-7.2.

Mazut se koristi se za potpalu, kretanje i stabilizaciju vatre. Mazutna instalacija se sastoji iz

spoljašnje i unutrašnje instalacije. Mazut ima sledeće karakteristike:

Donja toploatna moć Hd = 39200 kJ/kg

Gustina ρ = 1,1 kg/l

Temperatura paljenja tmin=140 ºC

Tačka očvršćavanja tmax = 30 ºC

Viskozitet

– pri 80 ºC je 125 mm2/s (17 ºE)

– pri 100 ºC je 54 mm2/s (7 ºE)

– pri 150 ºC je 11,8 mm2/s (2 ºE)

Sadržaj H2O max 1 %

Sadržaj S max 3 %

Mehaničke nečistoće max 1 %

Spoljno mazutno postrojenje sastoji se iz pretovarne rampe (izgrađene za istakanje 4 vagonske

cisterne odnosno 4 auto cisterne) i tri pretočne pumpe (0PD11/13D001). Temperatura mazuta u

instalacijiama je 80 ºC. Ispred pretočnih pumpi nalaze se sitasti filteri (jedan radni jedan rezervni

0PD06Q001 i 0PD10Q001). Iz cisterni mazut ide slobodnim padom do pretočnih pumpi, a

odatle u rezervoar mazuta, sledećih karakteristika:

- Zapremina 3577m3

- Prečnik 18m

- Visina 14m

- Minimamlni nivo 1,m

- Maksimalni nivo 13,5m

- Normalna temperatuar 50 ºC





Strana 60 od 269

- Minimalno temperatura 40 ºC

- Maksimalna temperatura 80 ºC

Na rezervoaru postoji i havarno grlo koje se otvara u slučaju potrebe za mazutom, a nivo je

manji od 1.1m kroz havarno grlo mazutz istoče do nivoa od 0,4m. Iz rezervoara preko cevovoda

slobodnim padom preko filtera. mazut stiže do doturnih pumpi. Za svaki blok postoji dva filtera i

tri pumpe. Pumpe se uključuju u zavisnosti od protrošnje mazuta u kotlu (do četri dizne jedna

pumpa). Jedna pumpa je uvek u rezervi. Pritisak mazuta iza dotornih pupmpi održava se na

konstantnoj vrednosti od 8 bar. Svi cevovodi imaju pad u pravcu rezervoara sedimenta

(0PD27B001), koji se nalazi na najnižem mestu u jami za sedimentaciju, na koti 3,5m. Potrošnja

mazuta viskoziteta 2,5°E kod rada svih osam uljnih gorionika punom snagom iznosi 6,47 kg/s

(23,28 t/h). U 2009. godini potrošeno je 4986 t mazuta. Kapacitet jednog gorionika propan

butana za potpalu iznosi 2,78x10-3 Nm3/s (10 Nm3/h). Vreme potpale uljnog gorionika je do

20s.

U TE Kostolac B postoji nekoliko hemijsko-tehnoloških procesa u kojima se koriste različite

vrste aditiva i hemikalija. Ponašanje sa hemikalijama propisano je procedurom EHSP 08 –

Korišćenje i skladištenje opasnih materija. Hemikalije se uglavnom koriste za pripremu vode i to

su: hlorovodonična kiselina (HCl), skladišti se u metalnim gumiranim (zaštita od korozionog

dejstva kiseline) rezervoarima 4x50m3 , i natrijum hidroksid (NaOH) 2x50 m3. Rezervoari su

smešteni na otvorenom, obezbeđeni su kadom (zaštićenom epovenom) koja može da prihvati

svu količinu hemikalija u slučaju curenja ili pucanja rezervoara. Kada je kanalom povezana sa

neutralizacionom jamom i u slučaju havarije na rezervoarima predviđeno je razblaživanje vodom

u neutralizacionoj jami. Pretakačko mesto je presvučeno epovenom, otpornim na hemijsko i

mehaničko dejstvo. Pretakanje se vrši pumpama. Osim toga u sistemu voda para za uklanjanje

kiseonika i podešavanje pH vrednosti koristi se hidrazin hidrat (levoksin) i amonijum hidroksid.

Ove hemikalije se skladište u nadkrivenom skladištu u kome se skladišti i ulje i mazivo.

Navedene hemikalije su skladištene u PVC buradima od 50, 200 i 250 litara. Prosečne godišnje

količine glavnih opasnih materija prikazane su u tabeli 3.1-1.





Strana 61 od 269

Tabela 3.1-1 Prosečne količine opasnih materija (tona)

Redni broj

Naziv Sirovina Maksimalna

dnevna

Srednja mesečna

Srednja godišnja

1. HCl * 7,561 78,765 945,18

2. NaOH * 3,645 37,97 455,6

3. NH4OH * 0,0856 0,892 10,7

4. N2H4OH * 0,127 1,325 15,9

5. mazut * 39,888 415,5 4986

6. ulja i

maziva * 0,263 2,736 32,84

7. Na3PO4 * 0,007 0,725 8,7

U slučaju pojave vanredne situacije, pucanja rezervoara sa kiselinom ili dr. postupa se u skladu

sa planom reagovanja u slučaju vanredne situacije prema proceduri EHSP 12, Pripravnost za

reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih.

Priprema osnovnog goriva obavlja se na sledeći način. Krug čvrstog goriva čini niz uređaja čija

je namena: uskladištenje, transport, sušenje, meljava i uduvavanje uglja u ložište kotla. Linija

sistema unutrašnjeg transporta čvrstog goriva ima sledeće delove bunkeri za ugalj, zatvarači

ispod bunkera za ugalj, dozatori, dodavači, grebači, padni kanal, kanal za sušenje uglja

(recirkulacioni kanal), ventilatorski mlin za ugalj i separator, kanal aerosmeše, gorionici ugljene

prašine.

U odnosu na kotao bunkeri su postavljeni frontalno u jednu liniju. Po bloku ima osam sekcija sa

osam izlaznih otvora. Bunkeri su metalne konstrukcije oblika obeliska. Na izlaznom grlu

postavljeni su zatvarači za pregrađivanje dovoda uglja – sedam igličastih zatvarača pogonjenih

hidrauličnim sistemom.

Zapremina bunkera je 660-720 m3, a zapremina razdelnika 280-300 m3. Od svakog bunkera

vodi po jedna linija sistema transportera, zrakasto raspoređenih i prostiru se oko kotla do padnih

kanala. Na bočnim stranama bunkera predviđeni su revizioni otvori kroz koje može da se

interveniše na uklanjanju nalepnina koje se stvaraju u bunkeru i narušavaju kontinualan rad

kotla. Zbog sprečavanja pojave svodova postoje i vibratori koji protresanjem obaraju nalepnine.





Strana 62 od 269

Slika 3.1-3 Sistem pripreme i loženja kotlova

Dozatori (lančasti dodavači) NL14D001 - NL14D084 su kapaciteta 120t/s i predstavljaju

člankasti lanac koji se kreće pa vođicama jednog zatvorenog vazdušno zaptivnog kućišta.

Regulisanje količine uglja vrši se grubo pomoću fiksirane pregrade za sloj (visina) i kontinualno

promenom brzine lančastog dodavača pomoću frekventnog regulatora. Ugalj iz bunkera pada

na međupod za gornji lanac sa prečagama. Zatim ugalj pada na patos dozatora odakle ga donji

lanac sa grabuljama premešta do kraja dozatora gde pada na transporter sa trakom (dodavač).

Kod pucanja metalnog osigurača od preopterćenja pogonska stanica radi a transporter miruje.

Dodavač služi za transport uglja od dozatora do kanala za sušenje. Glavni deo ovog dodavača

je transportna gumena traka čiji gornji deo nose grupe od po tri noseća valjka. Donji deo nose

povratni valjci. Dužina dodavača zavisi od položaja linije transporta odnosno od položaja mlina

gde se dodaje ugalj. Mlinovi 3 i 4 imaju zbog toga po dva dodavača. Dodavač ispod dozatora je

duži, a dodavač do mlina je kraći i poprečno postavljen u odnosu na predhodno pomenuti, duži

dodavač.

Ugalj iz dozatora kroz presipni levak pada na gornju traku dodavača. Zatim ugalj pada sa trake

kod pogonskog doboša u padni kanal, a odatle u kanal za sušenje uglja. Na ulazu u kanal za

sušenje uglja postavljena je metalna zavesa za ravnomerno raspoređivanje uglja po poprečnom

preseku kanala.





Strana 63 od 269

Ugalj koji strugač skine sa trakastog dodavača pada u korito donjeg dela dodavača odakle ga

iznosi strugač i baca u padni kanal. Sa trakastih dodavača ugalj pada u presipni levak na koji se

nastavlja padni kanal. Kanal veličine 600x1000mm napravljen je od čeličnog lima, služi za

odvod uglja u recirkulacioni kanal. Neposredno ispod presipnog levka u kanal je ugrađena

klapna sa motornim pogonom (NL34S012). Kanal je takođe opremljen kompenzatorom

okruglog preseka koji omogućava dilataciju u odnosu na recirkulacioni kanal. Na mestu gde se

padni kanal spaja sa recirkulacionim kanalom nalazi se rešetka koju čine štapovi koji slobodno

vise okačeni o jednu pokretnu osovinu. Namena rešetke je da osigura ravnomerno

raspoređivanje uglja po celom preseku recirkulacionog kanala. Recirkulacioni kanal služi za usis

vrelih dimnih gasova, transport i sušenje sirovog uglja. Kanal je priključen na zid ložišta kotla na

način koji omogućava međusobnu dilataciju a da se pri tome ne narušava zaptivenost kotla. Na

recirkulacioni kanal su priključeni kanali (opremljeni su odgovarajućim klapnama):

- kanal za hladni dimni gas

- kanal za topli vazduh

- padni kanal

Ugalj se melje u ventilatorskim mlinovaima NL15D001-NL85D001, sledećih karakteristika:

- tip EVT N.270.45

- kapacitet 76t/h

- zapremina aerosmeše 75m3/s

- nominalni broj obrtaja 450min-1

- prečnik udarnog kola 3600mm

Kućište mlina je zatvorene čelične konstrukcije i sa svih strana je obloženo pancirima. Sa

prednje strane je zatvoreno pokretnim vratima. Na kućištu postoje i montažni otvori koji služe za

pojedinačnu zamenu udarnih ploča. darno kolo se obrće u kućištu mlina, opremljeno je fiksno

učvršćenim udarnim pločama i konzolno učvršćeno na vratilu duplog ležaja što omogućava

njegovu laku zamenu. a kućište mlina je priključen međudeo i separator. Izduvni (uzlazni) kanal

je sa svih strana obložen pancirima i on pripada međudelu. U separatoru se nalaze

separatorske klapne (žaluzine) pomoću kojih se može menjati količina vraćenog griza, odnosno

regulisati finoća meljave. Međudelu pripada i povratni kanal za griz.

Ventilaciono dejstvo mlina predstavlja zapreminu aerosmeše koju mlin izbacuje i ona zavisi od

broja obrtaja udarnog kola i stanja pohabanosti mlina. Aerosmeša izlazi iz mlina sa

temperaturom 120-190ºC (max 210 ºC) i ova temperatura zavisi od:

- temperature usisnih dimnih gasova





Strana 64 od 269

- početne vlažnosti sirovog uglja

- kapaciteta mlina

- recirkulacije griza

Temperatura aerosmeše se može menjati dodavanjem vrelog vazduha ili recirkulacionih hladnih

dimnih gasova i vrši se preko priključaka (klapni) na recirkulacionom kanalu. Iz separatora mlina

kanalima i gorionicima ugljene prašine aerosmeša se vodi u ložište kotla.

Postojeći kotlovi termoelektrane Kostolac B 1 i B2 su jednocevni, membransko-zavareni, sa

prinudnom cirkulacijom i mešovitim protokom, projektovani da rade kako sa fiksnim, tako i sa

kliznim pritiskom. Svaki od kotlova blokova TE "Kostolac B" izveden je kao jednokanalni sa

jednim međupregrevanjem i suvim odvodom šljake. Po visini, svaki od kotlova moguće je

podeliti na dva dela - donji i gornji. Donji deo do kote 49,5 m čini ložište kotla, u koje je smešten

deo isparivača i zidni pregrejač, a gornji, konvektivni deo kotla (strujni trakt), čine grejne

površine i to pregrejač P3 (izlazni), međupregrejač MP2, pregrejač P2, međupregrejač MP1 i

zagrejač napojne vode EKO, respektivno u smeru strujanja dimnog gasa.

Isparivač svakog od kotlova ima zapreminu od 140 m3 i ogrevnu površinu od 4.800 m2.

Ekranske isparivačke površine, koje zatvaraju zidove ložišta, izvedene su od membranskih

panoa i omogućavaju bolju zaptivenost u odnosu na rešenje sa klasičnim ozidom. Cevi su

vertikalne, u ložištu od ø30 mm, a u konvektivnom delu ø44,5 mm. U isparivač se takođe dovodi

izvesna količina vode iz cirkulacije preko cirkulacionih pumpi, u cilju obezbeđivanja

zadovoljavajućeg hlađenja materijala cevi i stabilnosti protoka. Kroz cevi isparivača protiče

smeša vode i pare u zasićenom stanju, tako da je temperatura metala isparivačkih cevi

ravnomerna po celoj površini isparivača, čime se eliminišu termički naponi u membranskim

zidovima.

Pregrejač P1 (zidni pregrejač) svakog od kotlova, ogrevne površine 445 m2, smešten je u

ložištu kotla ispred membranskih zidova isparivača. Ovaj položaj pregrejača u ložištu

obezbeđuje zaštitu isparivačkih cevi od pregrevanja do koga može doći u tom delu ložišta usled

visokih temperatura. Pregrejač P1 se sastoji od 240 paralelnih cevi prečnika ø38 mm i dve

ulazne i dve izlazne komore. Pregrejač P2 svakog od kotlova, ogrevne površine 8.430 m2,

smešten je u strujnom traktu kotla i ovešen je o noseće cevi isparivača. Horizontalne je izvedbe

i radi kao suprotnostrujni pregrejač (smer strujanja pare je suprotan smeru strujanja dimnih

gasova). Sastoji se od 644 paralelne cevi prečnika ø38 mm i dve ulazne i dve izlazne komore.

Pregrejač P3 svakog od kotlova, ogrevne površine 1.943 m2, smešten je u strujnom traktu kotla,

ovešen je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi kao istosmerni pregrejač.

Sastoji se od 560 paralelnih cevi prečnika ø38 mm i četiri ulazne i četiri izlazne komore.





Strana 65 od 269

Međupregrejač pare svakog od kotlova sastoji se od dva stepena MP1 i MP2, ukupne

zapremine 86 m3. Prvi stepen, MP1, ogrevne površine 13.257 m2, smešten je u strujnom traktu

kotla, ovešen je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi u protivstruji. Sastoji se

od 644 paralelne cevi prečnika ø60mm i jedne ulazne i dve izlazne komore. Drugi stepen

međupregrejača, MP2, ogrevne površine 2.137 m2, smešten je u strujnom traktu kotla, ovešen

je o noseće cevi isparivača, horizontalne je izvedbe i radi kao istostrujni međupregrejač. Sastoji

se od 368 paralelnih cevi prečnika ø60 mm i dve ulazne i dve izlazne komore.

Zagrejač napojne vode izveden je kao horizontalni i sastoji se iz dva dela, zagrejač vode 1

(EKO1) i zagrejač vode 2 (EKO2). Ukupna grejna površina zagrejača vode iznosi 16130 m2.

Zagrejač vode je postavljen u strujnom traktu kotla kao poslednja grejna površina gledajući u

pravcu strujanja dimnih gasova, a ovešenje je ostvareno pomoću nosećih cevi isparivača.

Sastoji se od 368 paralelnih cevi prečnika ø38 mm.

Iz kotla sveža para (SP) pritiska 186 bara i temperature 540 °C preko parovoda sveže pare RA

dolazi u cilindar visokog pritiska turboagregata. Iz CVP, preko hladne linije medjupregrejanja RC,

para dolazi u medjupregrejač kotla. Iz međupregrejača, sa pritiskom od 43,7 bara i temp raturom

od 540 C, preko tople linije medjupregrejanja RB, para dolazi u cilindar srednjeg pritiska. Iz CSP

preko spojnih parovoda para se odvodi na dva cilindra niskog pritiska. Iz CNP para dolazi u

dvodelni površinski kondenzator. Kondezat stvoren kondezovanjem vodene pare,se pomoću

kondenz pumpi, a preko zagrejača niskog pritiska (ZNP) i deaeratora dovodi u napojni

rezervoar. Iz napojnog rezervoara, posredstvom napojnih pumpi se napojna voda preko

zagrejača visokog pritiska (ZVP) potiskuje u ckonomajzer kotia. Iz ECO-a voda dolazi u mešač

gde se spaja sa vodom koja dolazi iz separatora pare. Iz mešača, preko usisnog sita, voda

doiazi na usis cirkulacionih pumpi koje je potiskuju u isparivač. Iz isparivača smeša vode i pare

odlazi u separator. Iz separatora para odiazi u sistem pregrejača a voda u mešač. Kod ovog

rada turboagregat i BY-PASS sistemi rade paralelno, deo pare ide kroz turbinu a deo kroz BY-

PASS stanice visokog i niskog pritiska. Ovakav rad je karakterističan kod startovanja i

zaustavijanja bloka kao i u slučajevima naglog delimičnog rasterećenja turboagregata. Kod by-

pass sistema rada para ne protiče kroz turbinu. Sveža para iz kotla preko BY-PASS stanice

visokog pritiska dolazi u hladnu liniju medjupregrejača (RC) pri čemu se vrši redukcija pritiska i

temperature pare prema zadatom programu rada stanice, s time da temperatura pare iza

stanice ne prelazi vrednost od 335 °C. Iz hladne Linije medjupregrejanja, preko medjupregrejača i

tople linije medju pregrejanja (RB) para dolazi na BY-PASS stanicu niskog pritiska. Iz BY-PASS





Strana 66 od 269

stanice NP para se odvodi u prijemni uredjaj kondenzatora, pri čemu se takodje vrši

odgovarajuća redukcija pritiska i temperature pare.

Osnovne karakteristike postrojenja

Kapacitet:

maksimalan trajni 1.000 t/h

minimalan bez stabilizacije pomoćnim gorivom 450 t/h

minimalan uz stabilizaciju pomoćnim gorivom 300 t/h

Pritisak sveže pare:

na izlazu iz kotla: 186 bar

sekundarne pare na ulazu u kotao 46,1 bar

sekundarne pare na izlazu iz kotla 43,7 bar

Temperatura

pregrejane pare na izlazu iz kotla 540°C

sekundarne pare na ulazu u kotao 334°C

sekundarne pare na izlazu iz kotla 540°C

napojne vode 255°C

Stepen korisnosti kotla pri nominalanom kapacitetu 87,0%

Ložište kotla dimenzionisano je tako da ispunjava osnovne uslove za loženje ugljenom

prašinom. Ložište se za vreme pogona čisti duvačim čadji. Kotao je snadbeven sa dva pokretna

uređaja za dogorevanje koji su postavljeni na dnu ložišta kotla. Rostovi su postavljeni paralelno

jedan do drugog a smer okretanja im je od prednjeg ka zadnjem zidu kotla. Na rostu se vrši

sagorevanje delića goriva koji nisu sagoreli u ložištu kotla a njime se istovremeno šljaka i

nesagorelo gorivo transportuju u kadu uređaja za odšljakivanje. Ispod rosta su ugrađeni levci u

kojima se sakuplja propad sa rešetki a koji se dalje vodom transportuje u kade uređaja za

odšljakivanje. Kotao je snadbeven sa dva uređaja za odšljakivanje. Šljaka iz rosta i propad

padaju u dve kade uređaja za odšljakivanje (kraceri) koje su u odnosu na rostove postavljene

poprečno. Lančasti iznosilac šljake služi za izvlačenje šljake iz kade. Dopremanje šljake do

padne ivice vrši se donjim lancem. Deo koji iznosi šljaku zove se transportni lanac i on je

sastavljen od dva bočna člankasta lanca povezanih međusobno grebalicama. Kada je ispunjena

vodom čija je namena hlađenje šljake i sprečavanje ulaska vazduha u kotao. Kotao je

snadbeven sa jednim trakastim transporterom šljake. Glavni deo je transportna gumena traka

čiji gornji deo nose grupe od po tri noseća valjka. Donji deo nose povratni valjci. Na donjem delu

transportne trake, neposredno iznad presipnog levka, ugrađen je brisač (strugač) trake. Takodje





Strana 67 od 269

ugradjen je i odvajač metala. Sastoji se od senzora metala koji se nalazi iznad trakastog

transportera šljake pri čemu šalje signal poprečnom trakastom transporteru koji vodi ka drobilici

i menja smer, u slučaju pojave metala, ka kanalu za odvajanje metala. Na kraju, ugradjena je i

drobilica šljake. Namena drobilice za šljaku je da drobi do određene granulacije da bi ista preko

sistema za hidraulični transport mogla biti sprovedena do bazena mešavine u bager-stanici.

Voda i rastur sa trakastog transportera šljake, voda sa preliva kada, voda sa preliva zaptivnog

kanala rosta, sve drenaže kotlarnice – dolaze u slivni kanal. Iz slivnog kanala se preko dva

vodena ejektora transportuju u kanal ispod drobilice.

Tangencijalno postavljeni gorionici omogućuju da plamen iz gorionika tangira jedan zamišljeni

krug u sredini ložišta usled čega nastaje vrtloženje plamena i dimnih gasova i njihovo podizanje

uvis. Kotao je opremljen sa osam tangencijalno postavljenih trodelnih gorionika(po 2 na svakoj

strani kotla), koji se nalaze u zidovima ložišta. Donji, glavni gorionik čine u stvari dva odvojena

gorionika. Gornji, pomoćni gorionik je jednodelan. Na svaki gorionik povezan je po jedan mlin sa

ventilatorskim dejstvom. Kao medijum za sušenje uglja koriste se vreli dimni gasovi koji se

odsisavaju sa vrha ložišta. Temperatura potrebna za sušenje uglja dobija se mešanjem vrelih

dimnih gasova sa primarnim vazduhom i hladnim dimnim gasom. Fino samlevena ugljena

prašina i noseći gas se iz separatora mlina vode preko vrtložnika ili žaluzina do glavnog (60%) i

pomoćnog (40%) gorionika. U svakom vodu aerosmeše ugrađena je po jedna pregradna klapna

(NL36S001-NL36S004) koja se zatvara po obustavi mlina, da bi se sprečila recirkulacija vrelih

dimnih gasova. Da bi se sprečile termičke deformacije dok kotao radi a grla gorionika su van

pogona, u svakoj mlaznici za prašinu, na oba gorionika, ugrađene su cevi za hlađenje koje

obrazuju jedan krst sa gorionikom u sredini. Te cevi se hlade jednim delom sekundarnog

vazduha. Gorionici su ugrađeni u zidove ložišta kotla na takav način da je omogućena

međusobna dilatacija a da se ne narušava zaptivenost kotla.

Za zagrevanje vazduha potrebnog za sagorevanje goriva, za svaki kotao koriste se dva parna i

dva regenerativna zagrejača vazduha. Vazduh za sagorevanje obezbeđuje se sa po dva

aksijalna ventilatora za svež vazduh, sa mogućnošću regulacije zaokretanjem lopatica.

Ventilatori svežeg vazduha, NG12D001, NG22D001, su sledećih karakteristika:

– tip aksijalni 1S 7-25 ND

– kapacitet 269m3/s (968400m3/h)

– ukupan pritisak 02mmVS

– gustina 1.1kg/m3

– broj obrtaja 980min-1

– elektromotor 2100kW, 6000V, 240A





Strana 68 od 269

Regulacioni uređaj omogućava kontinuiranu promenu kapaciteta ventilatora. Ova promena se

vrši pomeranjem regulacionih klapni (regulacija na strani statora). Pogon klapni je preko

posebnog servomotora.

Za potpalu i stabilizaciju sagorevanja pri nižim opterećenjima projektno je predviđeno osam

mazutnih gorionika. Raspršivanje goriva vrši se vazduhom pod pritiskom. Regulacija kapaciteta

vrši se promenom pritiska u povratnom vodu u rasponu od 50-100 %. Unutrašnji mazutni sistem

obezbeđuje pripremu mazuta za sagorevanje, tj. njegovo zagrevanje na temperaturi

odgovarajućoj za viskozitet i postizanje pritiska potrebnog za raspršivanje u gorionicima. Mazut

se iz spoljnog mazutnog sistema dovodi do zagrevne stanice, a dalje preko filtera i pumpe

transportuje do gorionika. Regulacija mazuta zasagorevanje izvodi se izmenom pritiska u

povratnom mazutnom cevovodu pomoću regulacionih ventila. Opseg regulacije je 50-100%

kapaciteta gorionika.

Potpala mazutnih gorionika izvodi se propan-butanskim gorionicima. Propan-butan se dovodi iz

flaša iz propan-butan stanice koja je zajednička za oba bloka i smeštena u posebnoj zgradi sa

nosačima flaša za propan-butan, redukcionim ventilima i razvodnim cevovodima do gorionika.

Osnovni pokazatelji efikasnosti blokova i kotlovskih postrojenja, tj. stepen korisnosti kotla (pri

temperaturi okoline 20°C i za garantovani ugalj) su:

- za 100% opterećenja kotla 87,8%



Specifična potrošnja toplote iznosi po 11150kJ/kWh za blok B1, odnosno 11100kJ/kWh za B2.

U toku je projekat revitalizacije oba bloka, pri čemu je završena Studija opravdanosti sa idejnim

projektom radova u cilju povećanja raspoloživosti, snage, energetske efikasnosti i

usaglašavanja sa zahtevima zaštite životne sredine. U okviru ovog projekta planira se

rekonstrukcija elektrofiltera i rekonstrukcija gorionika, što ima za cilj smanjenje emisije čvrstih

čestica i azotnih oksida (NOx), odnosno svođenje emisije čvrstih čestica i azotnih oksida na

zakonske norme.

Kao što je već prikazano, posebne pripreme uglja u cilju kontrole zagadjenja za sada nema u

objektima TE Kostolac B.

Dimni gasovi koji nastaju prilikom sagorevanja (pri nazivnoj snazi kolta protok iznosi

1710000Nm3/h), vode se sa vrha kotla kanalom kružnog preseka koji se kasnije grana, do dva





Strana 69 od 269

rotaciona zagrejača vazduha. Dimni gasovi zatim prolaze kroz dva elektrofiltera u kojima se

oslobađaju najvećeg dela pepela. Karakteristike elektrofiltara su:

broj komada po kotlu 2

količina gasa 475m3/s

temperatura gasa 150-200 ºC

brzina gasa 1.81m/s

stepen izdvajanja 99.77%

broj tresilica sa levkom 12

broj usmerača struje 4

Svaki elektrofilter je podeljen na četiri sekcije, a svaka sekcija je izdeljena na tri dela. Dimni

gasovi ulaze u horizontalni deo između emisionih i taložnih elektroda i usled jakog električnog

polja emisione elektrode postaju izvori emisije elektrona u takozvanoj zoni korone. Korona

stvara efekat u obliku plavičastog svetla, koje predstavlja jonizaciju gasova – na pozitivne i

negativne jone. Joni predaju svoj električni naboj česticama pepela u dimnim gasovima.

Negativno naelektrisane čestice pepela pod uticajem električnog polja, menjaju pravac kretanja

u struji dimnih gasova i kreću se prema taložnim elektrodama. Tako se čestice pepela talože i

svoj negativni naboj predaju taložnim elektrodama koje ga dalje provode u zemlju. Pozitivni joni

koji se stvaraju u zoni korone imaju kratak put i mnju mogućnost da svoj naboj predaju

česticama pepela. Oni kreću prema emisionim elektrodama tako da se na njima taloži mnogo

manji sloj pepela.

Kućište elektrofiltera je varene konstrukcije i pričvršćeno je na skeletu filtera. Između skeleta i

kućišta filtera ugrađeni su ležaji (oslonci) koji prihvataju dilatacije nastale zagrevanjem kućišta.

Uređaj za distribuciju gasa nalazi se na ulazu u elektrofilter i sastoji se iz pet redova rešetkastih

„zavesa“ čija je uloga da protok gasa rasporede po celom preseku elektrofiltera.

Emisione elektrode su smeštene na noseće okvire koji su preko izolatora obešeni o plafon

kućišta elektrofiltera. Ove elektrode se napajaju visokim istosmernim naponom i služe kao izvori

emisije elektrona. Taložne elektrode su profilisani limovi spojeni na uzemljenje elektrane.

Uređaji za otresanje služe za povremeno otresanje emisionih i taložnih elektroda. Otresanje se

vrši čekićima koji su raspoređeni u obliku puža na osovini, čime se postiže otresanje elektroda

jedne za drugom u određenim vremenskim intervalima.

Bunkeri pepela služe za prihvatanje pepela koji se otresa sa emisionih i taložnih elektroda i

nalaze se sa donje strane kućišta elektrofiltera. Bočne spoljne strane bunkera imaju ugrađene

električne grejače, čime se sprečava pojava rošenja na istima a time i mogućnost taloženja

pepela.





Strana 70 od 269

Pomoću dva usisna ventilatora dimni gasovi se odatle usisavaju i preko dimnjaka izlaze u

atmosferu. Na mestu grananja, gde se dimni gasovi usmeravaju prema dva zagrejača vazduha,

a ispod cilindričnog kanala nalazi se levak za pepeo. Kanal dimnih gasova prema zagrejačima

vazduha izrađen je od čelika lima debljine 6 i 8mm i opremljen je odgovarajućim klapnama,

revizionim otvorima, uzdužnim i poprečnim ukrućenjima. Osnovne karakteristike ventilatora

dimnih gasova, NR12D001, NR22D001, su:

– broj komada po kotlu 2

– tip aksijalni, AS7-31ND

– kapacitet 460m3/s

– ukupni pritisak 454mmVS

– broj obrtaja 740min-1

– elektromotor 2700kW, 6000V, 311A

Kućište je podeljeno po horizontalnoj ravni radi omogućavanja zamene radnog kola. Sprovodne

lopatice (lopatice zakola) su postavljene radijalno i služe za davanje osnog pravca i smirenje

zavojnog strujanja dimnih gasova koje se stvara u radnom kolu ventilatora.

Posle elektrofiltara dimni gasovi se ispuštaju kroz zajednički dimnjak visine 250 m u atmosferu.

Svojevremeno ugrađena oprema za smanjenje zagađenja u TE Kostolac B i pored toga što je

novijeg datuma od 1987. do 1991 godine, ne zadovoljava sadašnje zakonske zahteve. Zahtevi

koji se danas postavljaju mnogo su strožiji od onih iz vremena izgradnje termoelektrane.

Emisija sumpordioksida, azotnih oksida i čvrstih čestica znatna su i predstavljaju jedan od

glavnih problema. Karakteristike emisije štetnih materija iz dimnjaka u vazduh date su u tabeli

3.1-2 i 3 na osnovu rezultata merenja u 2009. godini. Periodična ispitivanja emisije štetnih

materija na termoelektrani vrše se jednom godišnje od strane ovlašćenih institucija.

Tabela 3.1-2 Koncentracije zagadjujućih komponenata iz bloka TE KO B

Emisija Jedinica TE KO B1 TE KO B2

SO2 mg/m3 5421 5597

NOx mg/m3 506 460

CO mg/m3 30 40

Praškaste materije mg/m3 355 302





Strana 71 od 269

Tabela 3.1-3 Godišnje emisije iz objekata TE KO B

Emisija Jedinica TE KO B1 TE KO B2

SO2 t 43866 48416

NOx t 4088 3979

CO t 238 350

Praškaste materije t 2869 2294

Merenja drugih komponenata ne obavljaju se sistematski već u zavisnosti od konkretne

potrebe.

Na osnovu prikazanih vrednosti može se zaključiti:

– Vrednosti emisije sumpornih oksida znatno premašuju GVE domaće i regulative EU i to 8-9

puta propisanu vrednost iz naše regulative, a za 12-13 puta propisanu vrednost iz regulative

EU

– Vrednosti emisije čestica su visoke i kreću se oko 300mg/m3 što je znatno iznad propisane

vrednosti domaće i regulative EU

– Elektrofilteri ovih blokova sa garancijskim vrednostima emisije čestica od 150mg/m3 ne

zadovoljavaju ni domaće ni EU propise

– Vrednosti emisije azotnih oksida i ugljen monoksida nalaze se u okviru propisanih vrednosti.

Kako sadržaj ukupnog sumpora u uglju (lignitu) iznosi oko 1,3%, kao i zbog niske kalorične

vrednosti lignita (oko 7600 kJ) i velike potrošnje uglja, godišnja emisija sumpordioksida u

vazduh je visoka i za TEKO B iznosi 92281,44 tone.

Ovi blokovi učestvuju sa 38% u ukupnoj emisiji SO2 termoelektrana EPS-a, a sa 16% u ukupnoj

snazi. Količina emitovanog ugljendioksida je 4539,7 miliona tona godišnje.

Pripremljeni su planovi za dugoročne akcije radi smanjenja emisije količine štetnih materija. Dat

je prioritet dovođenju rada elektrofiltera na garancijske norme što je urađeno na bloku B2 u toku

kapitalnog remonta 2003. godine. Pored toga planirano je da se izvrši rekonstrukcija

elektrofiltera i dovedu emisije praškastih materija na 50mg/m3 kao i ugradnja postrojenja za

odsumporavanje.





Strana 72 od 269

Prva faza predmetnog projekta predstavlja izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih

gasova, čije je ugovaranje u toku. Projektna dokumentacija radjena je u više faza, pri čemu su u

potpunosti izradjeni Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Studija

opravdanosti sa idejnim projektom i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, Konzorcijum

Mašinski fakultet Beograd, Worlay Parsons, USA, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2008-

2010.

Na osnovu dugogodišnjeg praćenja kvaliteta vazduha u okolini TE Kostolac može se zaključiti

da:

– da je vrednost SO2 u granicama GV za kvalitet vazduha,

– da je čestično zagađenje posledica eolske erozije pepela sa jedne strane i povišenih emisija

čestica u dimnim gasovima sa druge strane,

– da je problem čestičnog zagađenja najčešće izražen u vreme duvanja vetrova, kada zbog

velike brzine vetra dolazi do razvejavanja pepela sa deponije. Preduzete mere za smanjenje

razvejavanja su zatravnjivanje pasivne kasete i nasipa, prskanje nasipa i pasivne kasete,

održavanje vodenog ogledala na aktivnoj kaseti, sadnja drveća i stvaranje vetrozaštitnog

pojasa.

Avgusta meseca 2010. godine TEKO B je počeo sa radom malovodni transport pepela 1:1, kao

i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta značajno je

smanjeno razvejavanje pepela.

U toku su radovi na bloku TENT A5 u cilju redukcije azotovih oksida. U tu svrhu uvode se tzv.

primarne mere koje podrazumevaju, pre svega, izmene na gorionicima uglja, dodavanje

tercijarnog vazduha. Takodje, rade se i različite studije u istom cilju. U zavisnosti od rezultata na

ovom bloku projekat bi se ili primenio i na ostalim blokovima i postrojenjima JP EPS ili bi se

morale primeniti skuplji postupci, najverovatnije postupak selektivne katalitičke redukcije.

Upravljanje vodama se vrši na osnovu:

Programa sistematskog tehničkog osmatranja deponije pepela Srednje kostolačko ostrvo,

Programa praćenja uticaja otpadnih voda TE i PK na površinske i podzemne vode.

Programi praćenja se rade u skladu sa zakonskim obavezama. Merenja se obavljaju od strane

ovlašćenih institucija (eksterno) i od strane Službe zaštite životne sredine (interno).





Strana 73 od 269

Ukupna količina zahvaćene vode iz recipijenta, kao i otpadnih voda, izuzev zahvaćene vode iz

bunara za potrebe HPV TEKO B, se ne meri, već se vrši procena količina voda, a podaci se

dostavljaju Republičkom zavodu za statistiku i EPS-u popunjavanjem upitnika Godišnji izveštaj

o korišćenju i zaštiti voda od zagađivanja.

Za potrebe proizvodnog procesa u PD TE-KO Kostolac koriste se:

– Sirova voda iz izvorišta sirove vode (bunara) i koristi se za piće i proizvodnju

tehnološke vode

– Tehnološke vode:

o dekarbonizovana-deka voda,

o demineralizovana-demi voda,

o voda za hlađenje,

o voda za protivpožarni vod,

o voda za hidraulični transport pepela i šljake i

o drenažna voda sa površinskih kopova.

U TEKO B ne vrši se dekarbonizacija, već se sirova voda propušta preko jonskih izmenjivača,

pri čemu se hemijsko prečišćavanje vode izvodi metodom jonske izmene. Demi voda se

proizvodi u pogonu hemijske pripreme (HPV) po tehnologiji jonske izmene. Koristi se u sistemu

voda-para i služi kao energetski fluid. Drenažna voda sa kopova ispušta se u recipijent reku

Dunav i veštačko izdansko oko ''Šljunkara''.

Vodom za piće TE KO B se snabdeva iz vode iz bunara. U TEKO B voda za piće se prečišćava

i priprema na postrojenju za pijaću vodu.

TEKO B koristi velike količine rashladne vode iz Dunava (2x25650 m3/h) po bloku, što je ukupno

102600m3/h.

Postrojenje hemijske pripreme vode (HPV) ima za cilj da izvrši tretman sirove vode kojim se

uklanjaju sve rastvorene mineralne soli prisutne u istoj, a koja će se dalje, kao

demineralizovana voda, koristiti za proces napajanja parnih kotlova. Postrojenje obuhvata tri

linije, dve od po 50 m3/h i jednu od 100 m3/h, u kojima se priprema demineralizovana voda,

polazeći od sirove vode. Sirova voda sadrži u sebi jone natrijuma, kalcijuma, magnezijuma,

gvožđa, mangana, sulfate, hloride, hidrogenkarbonate, silikate, itd. Shodno tome, svaki tip





Strana 74 od 269

sirove vode zahteva specifičnu pripremu i obradu kako bi se postigao kvalitet propisan za

demineralizovanu vodu.

Za vodosnabdevanje postrojenja HPV, na izvorištu podzemne vode, u neposrednoj blizini

termoelektrane, izvedena su četiri bunara i izvršeno je njihovo povezivanje na postojeću

razvodnu mrežu. Optimalni eksploatacioni kapacitet izvorišta je 60 l/s, odnosno 15 l/s po

bunaru. Sirova voda se iz bunara, cevovodima, transportuje u dva bazena sirove vode

kapaciteta po 190 m3, koji se nalaze ispod zgrade HPV-a, i dalje, pumpama, na linije za

pripremu vode.

Na linijama od 50 m3/h sirova voda trpi prve promene sastava u deferizatoru. To je prošireni deo

cevovoda koji se nalazi neposredno ispred ulaza u peščani filter, i koji ima ulogu da iz vode

ukloni gvožđe i mangan, koji su u vodi prisutni u dvovalentnom obliku. Uklanjanje dvovalentnih

oblika ovih elemenata vrši se oksidacijom u viševalentne teško rastvorne oblike (gvožđe u

trovalentni, a mangan u četvorovalentni oblik) koji se dalje iz vode izdvajaju filtracijom kroz

peščani filter. Oksidacija se vrši na taj način što se voda raspršuje u struji vazduha.

Peščani filter služi za filtriranje sirove vode, pomoću kvarcnog peska i antracita koji se nalaze u

filtru, a u cilju uklanjanja nečistoća. Odstranjivanje nečistoća iz vode bazira se na mehaničkom

uklanjanju grubih čestica, na taložnom delovanju, katalitičkoj i adsorptivnoj sposobnosti, kao i

na hemijskom i biološkom delovanju.

Nakon prolaska kroz peščani filter voda prolazi kroz katjonski filter koji sadrži jako kiselu

jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus S 100 i slabo kiselu jonoizmenjivačku smolu

tipa LEWATIT CNP 80. U katjonskom filtru se vrši izmena katjona mineralnih kiselina prisutnih u

vodi sa vodonikovim jonom iz jonoizmenjivačke smole. Nakon prolaska kroz katjonski filter,

voda ima kiseli karakter (pH4), i potpuno je omekšana (bez soli tvrdoće, UT = 0 °N).

Niska vrednost pH deluje tako da se hidrogenkarbonatni joni vežu sa vodoničnim jonima pri

čemu nastaje slaba ugljena kiselina koja je vrlo nepostojana i razlaže se, uduvavanjem

vazduha, na vodu (H2O) i ugljen-dioksid (CO2).

Oslobođena ugljena kiselina se uklanja u degazatoru. Degazator je zatvorena cilindrična

posuda ispunjena Rašigovim prstenovima, u cilju povećanja kontaktne površine vode i vazduha.





Strana 75 od 269

CO2 se ispušta u atmosferu preko otvora na vrhu degazatora. Iza degazatora dozvoljena

količina CO2 je 10-12 mg/l.

Anjonski filter, koji sledi odmah nakon degazatora, sadrži jako baznu jonoizmenjivačku smolu

tipa LEWATIT MonoPlus M 500 koja menja svoj hidroksilni jon za sve anjone kiselina iz vode.

Nakon anjonskog izmenjivača dobija se praktično neutralna voda (pHč6,5) sa znatno

smanjenom koncentracijom SiO2 u odnosu na koncentraciju u sirovoj vodi, i sa vrednošću

provodljivosti manjom od 2 μS/cm.

U završnoj fazi voda prolazi kroz mešani filter koji sadrži jako kiselu jonoizmenjivačku smolu tipa

LEWATIT MonoPlus S 100 i jako baznu jonoizmenjivačku smolu tipa LEWATIT MonoPlus M

500. U mešanom filtru vrši se izmena još eventualno prisutnih katjona i anjona prema

vodoničnim i hidroksilnim jonima. Iza mešanog filtra izlazi neutralna voda (pHč6,5) sa vrednošću

provodljivosti manjom od 0,2 μS/cm.

Takođe, na liniji od 100 m3/h sirova voda trpi prve promene sastava u deferizatoru, pa u

peščanom filtru, a zatim prolazi kroz katjonske filtre, od kojih je prvi ispunjen slabo kiselom

jonoizmenjivačkom smolom tipa LEWATIT CNP 80, a drugi jako kiselom jonoizmenjivačkom

smolom tipa LEWATIT MonoPlus S 100. Nakon toga voda se propušta kroz degazator i

anjonski filter ispunjen jako baznom jonoizmenjivačkom smolom tipa LEWATIT MP 600 WS.

Linija za demineralizaciju završava se mešanim izmenjivačem, koji se sastoji od jako kisele

jonoizmenjivačke smole tipa LEWATIT MonoPlus S 100 i jako bazne jonoizmenjivačke smole

tipa LEWATIT MonoPlus M 500 i ima ulogu da ukloni tragove preostalih jona.

Potpuno odsoljena voda skladišti se u rezervoare demineralizovane vode. Postoje četiri

rezervoara za skladištenje demi vode, od kojih su tri kapaciteta po 1 000 m3, a jedan je 3 000

m3. Odatle se voda dalje pumpama transportuje ka glavnom pogonskom objektu. Linije za

demineralizaciju vode su potpuno automatizovane i postoji on-line praćenje, preko računara,

svih parametara rada i zasićenja linije.

U proizvodnom procesu nastaju otpadne vode koje se ispuštaju direktno ili indirektno u reku.

Otpadne vode u PD TE-KO Kostolac su:

– otpadne vode iz HPV i HPK,

– suspenzija pepela i vode – pulpa,





Strana 76 od 269

– otpadne vode sa deponije pepela i šljake,

– sanitarne otpadne vode,

– povratne rashladne vode,

– otpadne vode koje sadrže mineralna ulja i tečno gorivo,

– otpadne vode sa površinskih kopova.

Otpadne vode iz HPV i HPK nastaju regeneracijom anjonskih i katjonskih izmenjivača i ispuštaju

se u neutralizacionu jamu, a posle neutralizacije u bager stanicu. Ne postoji evidencija o količini

otpadnih voda, već se vrši procena količina voda. Otpadne vode iz neutralizacionih bazena

imaju povećan sadržaj soli, hlorida i mogu biti kisele ili bazne.

Otpadne vode od pranja peščanih filtera i otpadne vode od pranja filtera pijaće vode ispuštaju

se u kišnu kanalizaciju TE Kostolac B.

Suspenzija pepela i vode, mešavina pepela i vode (po projektu u odnosu 1:10, u praksi u

odnosu i do 1:15) se cevovodima transportuje i ispušta u aktivnu kasetu na deponiju pepela u

skladu sa procedurom QP 31 - Prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake iz TEKO

A/TEKO B. Suspenzija pepela i vode ima visok sadržaj prvenstveno suspendovanih materija,

povećan sadržaj sulfata i baznog je karaktera (pH>10).

Otpadne vode iz bazena hidromešavine pumpama se transportuju na deponiju pepela i šljake,

gde se vrši primarno prečišćavanje – mehaničko taloženje pepela i šljake. Zadovoljavajući

efekat taloženja postiže se kada je sadržaj suspendovanih čestica ≤ 30 mg/l. Prelivne i

drenažne vode ispuštaju se u reku, odnosno kanal rashladne vode. Kontrolu voda vrše Služba

upravljanja zaštitom životne sredine i ovlašćene institucije. Ne postoji merač protoka. Otpadne

vode imaju povećani sadržaj sulfata, ukupnih soli, i spadaju u visokomineralizovane vode.

Taloženjem čestica pepela na deponiji vrši se primarno prečišćavanje otpadnih voda

(mehaničko taloženje). Posle taloženja pepela, izbistrena voda preliva se na prelivnim

stubovima i preko kolektora ispušta u kanal tople vode, odnosno reku, pa je sadržaj

suspendovanih materija u prelivnim vodama deponije pepela značajno smanjen.

Sanitarne otpadne vode TEKO B prečišćavaju se u biodisku, a zatim ispuštaju u reku Mlavu.

Posle obavljenog hlađenja kondenzata, povratne rashladne vode se ispuštaju u reku –

recipijent.





Strana 77 od 269

Otpadne vode koje sadrže mineralna ulja sa skladišta ulja i maziva, ispuštaju se u atmosfersku

kanalizaciju. Tečno gorivo – mazut, usled curenja iz rezervoara mazuta, curenja na pumpama

za transport mazuta, sakuplja se u šahti pored mazutne stanice, a odatle se cisternama istače u

bager stanicu.

Atmosferska voda se u TEKO B ispušta u depresiju u neposrednoj blizini crpne stanice, a odatle

kanalima u reku Mlavu.

Tabela 3.1-4. Bilans voda u 2009. godini

Vode TEKO

B1

TEKO B2

Površinske vode (reka Dunav) m3/god x

103 362188 347185

Vodozahvat Podzemne vode (bunari) za oba

bloka

m3/god x

103 896

Povratna rashladna voda m3/god x

103 362188 374185

Prelivna drenažna voda m3/god x

103 17650 18235

Ispuštanje vode u reku Dunav

Sanitarna voda za oba bloka m3/god x

103 268

Kontrola kvaliteta voda obuhvata:

– otpadne vode u termoelektranama,

– vode reke – vodoprijemnika – recipijenta i

– drenažne vode sa površinskih kopova.

Periodična kontrola voda vrši se interno (Zapisnik o uzorkovanju otpadnih voda PD TE-KO i

krajnjeg recipijenta) i eksterno, od strane ovlašćenih institucija, jedanput mesečno, u skladu sa

Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Kontrola podzemnih

voda (pijezometri) vrši se četiri puta godišnje. Oskultacija (osmatranje) deponije pepela

obuhvata praćenje nivoa vode u pijezometrima i praćenje rada drenažnih bunara, a vrši se od

strane ovlašćene institucije.





Strana 78 od 269

Proces prikupljanja i tretmana nusprodukata obuhvata prikupljanje pepela i šljake

(otpepeljivanje i odšljakivanje), koji nastaju u procesu sagorevanja uglja u TEKO B, u bazen

hidromešavine i transport ove mešavine cevovodima do deponije pepela. Ovom procesu

prethodi proces sagorevanja uglja u ložištu kotla, kao i proces izdvajanja pepela pomoću

elektrofiltera (otpepeljivanje) koji su definisani procedurom QP 22 – Proizvodnja i isporuka

električne energije u TEKO B. Na deponije se godišnje otpremi približno 2 miliona tona

elektrofiltarskog pepela. Za odlaganje na deponije pepela prave se operativni Planovi

(gantogrami) za nadgradnju deponija (kaseta) i stvaranje prostora za odlaganje pepela i šljake.

Šljaka se uzima sa rešetke za dogorevanje uglja (ROST-a) i transportuje do bazena

hidromešavine člankastim i gumenim transporterom.

Pepeo se uzima iz kanala dimnih gasova, iz oba rotaciona zagrejača vazduha (LUVO) i iz

elektrofiltera. Način transporta do bazena hidromešavine je kombinovan: pneumatski i hidro.

U bazenima bager stanice se prikuplja i kiselina i lužina iz neutralizacione jame i razne otpadne

vode iz kotlarnice i zauljane vode iz spoljne mazutne stanice, prema proceduri EHSP 07 –

Upravljanje otpadnim i rashladnim vodama.

Transport hidromešavine iz bager stanice na deponiju pepela odvija se u skladu sa dogovorom

između inženjera za otpepeljivanje i šefa Službe za formiranje deponije pepela, odnosno

rukovaoca bager stanice i poslovođe na pepelištu.

Proces odlaganja (skladištenja) pepela i šljake obuhvata sledeće aktivnosti:

– odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine pepela i šljake u aktivnu kasetu;

– izgradnju obodnih nasipa oko kaseta hidrocikloniranjem;

– izgradnju obodnih nasipa oko kaseta građevinskom mehanizacijom (po potrebi);

– oblikovanje kosina novoizgrađenog nasipa građevinskom mehanizacijom i izradu

servisnog puta po krunici nasipa;

– obezbeđenje ravnomernog zapunjavanja akumulacionog prostora kaseta pomoću

istakača (spigota) na odgovarajućim kotama;

– održavanje opreme na HCS radi kontinulne izrade obodnih nasipa;

– prihvatanje i odvod prelivnih, drenažnih i atmosferskih voda;

– zaštitu životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha.

Odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine u aktivnu (radnu) kasetu – zapunjavanje, vrši se

preko istakača (spigota) raspoređenih oko aktivne kasete prema Glavnom tehnološko-

mašinskom projektu rekonstrukcije i nadgradnje deponije pepela, Rudarski Institut – Zemun.

Preostale dve kasete su rezervna i zatravljena. Na osnovu plana zapunjavanja deponije i

vizuelne kontrole, manipulativno osoblje na deponiji pepela vrši izmenu istakanja





Strana 79 od 269

hidromešavine, tako da udaljenost jezera bude najmanje 50 m od obodnog nasipa.

Odgovarajućom promenom aktivnih istakačkih mesta obezbeđuje se da unutrašnjost kasete ima

pravilan levkast oblik i ravnomerno kvašenje kasete čime se sprečava raznošenje pepela.

Izgradnja obodnih nasipa, radi obezbeđenja prostora za deponovanje pepela, vrši se prema

planu i dinamici gradnje koja treba da obezbedi radnu i rezervnu kasetu, pomoću hidro

ciklonskih stanica (HCS) raspoređenih po obodu kaseta tako da omoguće izradu nasipa po

celom obimu kaseta. Izgradnja obodnih nasipa pomoću hidrociklonskih stanica moguća je do

kote 88,00 mNV s obzirom na raspoloživi napor bager pumpi u bager stanici TEKO B.

Zaštita životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha sastoji se od:

– Sistema za prskanje obodnih nasipa i dela akumulacionog prostora u kaseti ''B'' u

prečniku od 80 m, koji treba da spreči i umanji raznošenje pepela vetrom. Rukovalac

crpne stanice na deponiji pepela uključuje sistem za prskanje i zajedno sa vođom

grupe na hidrociklonu i manipulativnim osobljem prati stanje obodnih nasipa i zona

na kaseti koje se prskaju, vrši osmatranje i evidentira zapažanja u Dnevnik starešina

smene na odlaganju pepela i šljake - crpna stanica (definisana forma, A4 formata).

– Zatravljivanje kosina obodnih nasipa i rezervne kasete. Zatravljivanje se vrši prema

Glavnom projektu rekultivacije deponije pepela i šljake koji je uradio Institut za

zemljište iz Beograda.

– Služba za zaštitu životne sredine PD TE-KO Kostolac je zadužena za kontrolu i

praćenje kvaliteta voda u i oko deponije pepela (površinske i podzemne vode) i

vazduha (koncentraciju pepela u vazduhu usled raznošenja pepela iz kasete

dejstvom vetra). Ona vrši fizičko-hemijske analize uzoraka drenažne, prelivne i vode

reke Mlave u određenim vremenskim intervalima.

Avgusta meseca 2010. godine TEKO B je počeo sa radom malovodni transport pepela 1:1, kao

i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta značajno je

smanjeno razvejavanje pepela.

Proces prikupljanja i transporta pepela i šljake na PK Ćirikovac obuhvata:

– prikupljanje pepela i šljake (otpepeljivanje i odšljakivanje), koji nastaju u procesu

sagorevanja uglja u TEKO B,

– pneumatski transport pepela do silosa,

– transport šljake od kracera do drobilice,

– drobljenje i dalje transport šljake do silosa šljake,

– pripremu hidromešavine u mikseru u projektovanoj gustini,

– potiskivanje redom muljnih pumpi,





Strana 80 od 269

– transport ove mešavine cevovodima do deponije pepela. Ovom procesu prethodi proces sagorevanja uglja u ložištu kotla, kao i proces izdvajanja pepela

pomoću elektrofiltera (otpepeljivanje) koji su definisani procedurom QP 22 – Proizvodnja i

isporuka električne energije u TEKO B.

Šljaka se uzima sa rešetke za dogorevanje uglja (ROST-a), transportuje do drobilice i usitnjena

se transportuje do silosa za šljaku. Pepeo se uzima iz kanala dimnih gasova, iz oba rotaciona

zagrejača vazduha (LUVO) i pneumatski transportuje do silosa za pepeo.

U silos stanici se vrši priprema hidro mešavine u mikseru u zahtevanoj gustini (42% do 48%

čvrsti deo: voda; težinski), a zatim se pripremljena hidromešavina šalje na niz redno vezanih

muljnih pumpi, koje potiskuju hidromešavinu preko transportnog cevovoda DN 200 do deponije

pepela PK Ćirikovac.

Proces odlaganja (skladištenja) pepela i šljake obuvata sledeće aktivnosti:

- odlaganje (direktno istakanje) hidromeševine pepela i šljake u aktivnu kasetu,

- obezbeđenje ravnomernog zapunjavanja akumulacionog prostora kaseta pomoću istakača

na odgovarajućim kotama,

- prihvatanje i odvod tehnoloških prelivnih i drenažnih voda preko CS2 i pumpe povratne vode

nazad do TEKO B

- prihvatanje i transport atmosferskih voda i nezagađenih voda iz CS1 do glavnog

vodosabirnika GVS i dalje do recipijenta,

- zaštitu životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha.

Odlaganje (direktno istakanje) hidromešavine u aktivnu (radnu) kasetu – zapunjavanje, vrši se

preko istakača raspoređenih oko aktivne kasete prema Glavnom tehnološkom projektu deponije

pepela PK Ćirikovac, Rudarski Institut - Zemun. Postoje dve kasete: jedna je aktivna, a druga

rezervna.

Zaštita životne sredine od zagađenja vode, zemljišta i vazduha sastoji se od:

– Zatravljivanja kosina iznad postavljene HDPE folije i privremeno zatravljivanje kasete

koja nije aktivna. Zatravljivanje se vrši prema Glavnom projektu rekultivacije deponije

pepela i šljake koji je uradio Rudarski Institut iz Beograda.

– Služba za upravljanje zaštitom životne sredine u PD TE-KO Kostolac zadužena je za

kontrolu i praćenje kvaliteta voda u i oko deponije pepela (površinske i podzemne) i

vazduha (koncentraciju pepela u vazduhu usled raznošenja pepela iz kasete

dejstvom vetra). Ona vrši fizičko-hemijske analize uzoraka drenažne tehnološke

vode i drenažne prirodne vode koje se odvode u reku Mlavu. Uzorkovanje se vrši u

određenim vremenskim intervalima u skladu sa zakonskim propisima iz oblasti

zaštite životne sredine.





Strana 81 od 269

Monitoring zagadjenja i same životne sredine sačinjen je od više sistema. Merenje emisije

zagađujućih materija se obavlja u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija

zagađujućih materija u vazduh. Navedenom uredbom su obuhvaćena periodična, kontrolna,

garancijska, kontinualna i posebna merenja emisije. Aktivnosti sistematskih kontrola vrše se u

Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac, a odnose se na emisije štetnih i opasnih

materija u vazduh i kvaliteta vazduha u okolini PD TE-KO u skladu sa procedurom EHSP-05.

Periodična merenja emisije vrše ovlašćene ustanove na osnovu Programa merenja emisije

dimnih gasova i praškastih materija u PD TE-KO Kostolac. Program periodičnih merenja

obuhvata merenja:

– emisije ukupnih praškastih materija, SO2, NOx s, CO, HCl i HF i to: mesečnih

koncentracija štetnih materija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6%),

(mg/m3), masenih protoka štetnih materija (kg/h) i određivanje faktora emisije štetnih

materija (kg/MWh);

– fizičko-hemijskih parametara uglja, šljake i elektrofilterskog pepela.

Nakon završenih merenja ovlašćena ustanova dostavlja Izveštaj o ispitivanju - periodičnom

merenju emisije štetnih i opasnih materija u vazduh, za svaki blok posebno (definisana forma od

strane ovlašćene ustanove). Uporedna (kontrolna) merenja emisije u vazduh vrše se na

blokovima TEKO B, na kojima postoji kontinualno merenje emisije i obuhvataju emisije masenih

koncentracija štetnih materija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6%) (mg/m3), i to

ukupne praškaste materije, SO2, NOx (NO2) i CO.

Garancijska merenja izlaznih masenih koncentracija štetnih materija imaju za cilj proveru

garantovanih izlaznih masenih koncentracija štetnih materija na izlazu iz postrojenja za

prečišćavanje dimnih gasova. Merenja se vrše od strane ovlašćenih institucija na osnovu

Programa o garancijskim ispitivanjima elektrofiltera (EF), u cilju provere garantovanih izlaznih

koncentracija koju daje isporučilac opreme EF. Zahtevi PD TE-KO su da masene koncentracije

praškastih materija u dimnim gasovima u ravni iza EF budu ≤ GVE (50 mg/m3). Institucije koje

vrše navedena merenja su ovlašćene od strane nadležnog organa, a Izveštaj o garancijskim

ispitivanjima (EF) (definisana forma od strane isporučioca) dostavljaju PD TE-KO, u roku od 30

dana posle obavljenog merenja. Obaveza PD TE-KO je da ove izveštaje dostavi Ministarstvu

životne sredine.





Strana 82 od 269

Kontinualna merenja emisije štetnih materija u vazduh, u skladu sa zakonskim propisima, vrše

se na blokovima TEKO A:

- merenje emisije masenih koncentracija (svedeno na normalne uslove, suv gas i O2 6 %)

(mg/m3), i to:

o ukupne praškaste materije, SO2, NOx svedeno na NO2, CO i O2 (na B1 i B2),

- obradu podataka pri čemu se daje:

o broj podataka koji odstupa u odnosu na granične vrednosti emisije (GVE),

o emisija štetnih materija izraženih u vidu masenih protoka (kg/h, t/god.) i faktora

emisije (kg/MWh).

Izveštaj o kontinualnim merenjima emisije u dimnom gasu (zapis u elektronskom obliku, na

portalu) za TEKO B svakodnevno rade nadležna lica iz Sektora proizvodnje i Sektora

održavanja. Praćenje rada EF blokova vrši se u skladu sa uputstvom - Opšte pogonsko

uputstvo za elektrofiltere.

Na blokovima termoelektrana vrši se kontinualno merenje emisije u dimnom gasu i sačinjava

Izveštaj o kontinualnom merenju emisije u dimnom gasu, zapis u elektronskom obliku na portalu

- intranetu. Pored toga, vrši se praćenje rada pomoćne opreme na EF (grejači i motori za pogon

tresača itd.), s obzirom na mogućnost parametriranja vremena i ciklusa otresanja na samom

kontroleru, prilagođavanja uslovima rada elektrofiltera. Podešavanje ciklusa rada ovih motora je

direktno vezano sa neposrednim iskustvom osoblja elektrane, što omogućava povećanje

efikasnosti rada EF. Praćenje obuhvata:

– detekciju nivoa pepela u levkovima: minimalno i maksimalno dozvoljeni nivo,

– motore tresača:

– emisione elektrode: detekcija rada, detekcije obrtaja, i detekcija kvara osovine sa čekićima,

– taložne elektrode: detekcija rada i kvara.

Sve analogne veličine, električne i neelektrične, kao i alarmne liste kvarova se čuvaju na hard

disku. Sve kvarove i intervencije pomoćnik šefa smene za elektro postrojenja, blokovođa ili

rukovalac bloka evidentira u Dnevnik kvarova i oštećenja na opremi bloka (definisan

procedurom QP 22). Svakog jutra, inženjeri u Sektoru održavanja upoznaju se sa Zahtevima za

rad i preduzimaju odgovarajuće mere u skladu sa procedurom QP 12, Upravljanje procesom

održavanja u TEKO B. Kontinualna merenja emisije praškastih materija omogućavaju praćenje

usklađenosti rada EF u odnosu na GVE (50 mg/m3) u toku kalendarske godine. U slučaju

ispada većeg broja sekcija, dolazi do povećane emisije praškastih materija u vazduh, i u

dogovoru sa dispečerom vrši se zaustavljanje bloka (kotla). Ako zaustavljanje bloka (kotla)





Strana 83 od 269

ugrožava rad elektroenergetskog sistema, blok (kotao) ostaje u radu do prevazilaženja

opasnosti od ugrožavanja rada elektroenergetskog sistema.

Kontrola kvaliteta vazduha se obavlja na osnovu Programa kontrole kvaliteta vazduha u okolini

PD TE-KO Kostolac, koji je urađen na osnovu ruže vetrova i statističkih podataka o zagađenosti

vazduha. Merna mesta su raspoređena na osnovu preporuka odgovarajućih inspekcijskih

organa i lokalne samouprave. Program kontrole kvaliteta vazduha u okolini PD TE-KO Kostolac

obuhvata kontrolu imisije:

− SO2,

− čađi,

− ukupnih taložnih materija – UTM.

Ovlašćene ustanove dostavljaju mesečne i godišnje Izveštaje o ispitivanju kvaliteta vazduha

(merenje imisije) u neposrednoj blizini PD TE-KO Kostolac (definisana forma od strane

isporučioca), a Služba za upravljanje zaštitom životne sredine vodi Evidenciju o obavljenim

uzorkovanjima SO2, UTM, čađi i rezultatima merenja u vidu zapisnika, odnosno tabela u

slobodnoj formi.

Plan zaštite i unapređenja životne sredine obuhvata

- promenu tehnologije prikupljanja, transporta i odlaganja pepela,

- rekonstrukciju elektrofiltera u Termoelektrani „Kostolac B“,

- odsumporavanje dimnih gasova,

- monitoring emisije i imisije,

- promenu sistema upravljanja otpadnim vodama,

- upravljanje otpadom,

- rekultivaciju odlagališta na površinskim kopovima,

- uspostavljanje sistema menadžmenta životnom sredinom prema zahtevima standarda

ISO 14001.

TE KO Kostolac su uspostavile i primenile tri standarda kvaliteta: ISO 9001, ISO 14001 i

OHSAS 18001. Tokom realizacije aktivnosti/procesa opisanih odgovarajućim procedurama,

rukovodstvo i zaposleni primenjuju sistem menadžmenta životnom sredinom (EMS) u skladu sa

standardom ISO 14001 i sistem menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (OH&S

sistem menadžmenta) u skladu sa standardom OHSAS 18001, u granicama koje se odnose na





Strana 84 od 269

opisani proces. Takodje, TE KO Kostolac započinje uvodjenje metodologije čistije proizvodnje u

svojim postrojenjima.

Otpadom koji je nastao kao posledica rashodovanja osnovnih sredstava, odnosno alata i sitnog

inventara se upravlja u skladu sa procedurom EHSP 06 – Upravljanje opasnim i bezopasnim

otpadom. Komunalni otpad, kao i PET ambalaža, odlaže se u kontejnere postavljene isključivo

za tu namenu. Odnošenje komunalnog otpada ili otpadaka, odnosno PET amabalaže, reguliše

se ugovorom sa organizacijama ovlašćenim za odnošenje ovih vrsta otpada i drugim

odgovarajućim dokumentima.

3.2. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA PROJEKTOVANOG POSTROJENJA

U izradi ove Studije korišćene su sledeće podloge:

1. Studija opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje novog bloka B3 na lokaciji

Termoelektrane Kostolac B, Energoprojekt Entel, Beograd, 2013.

2. Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje novog bloka B3 na

lokaciji Termoelektrane Kostolac B, Energoprojekt Entel, Beograd, 2012.

3. Analiza karakteristika uglja površinskog kopa Drmno za dugoročno snabdevanje TE

Kostolac B radi uvođenja odsumporavanja dimnih gasova, RGF u Beogradu, jul 2007.

4. Izveštaji o periodičnim i kontinualnim merenja emisija iz blokaova B1 i B2 TE Kostolac B

5. Finalni izveštaj projekta “Implementacija koncepta čistije proizvodnje u IPPC proizvodnim

pogonima JP Elektroprivreda Srbije” Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog

fakulteta Univerziteta u Beogradu Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“

d.o.o. TE „KOSTOLAC - B“, 2012

6. Studija - Optimalni pravci smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a,

Energoprojekt - ENTEL, juni 2006.

7. DUP TE Drmno, 1982.

8. Geotehnički elaborat za prostor na kome se vrši ugradnja nove opreme ili menja postojeća

novom drugačijih karakteristika

9. Podaci o rezervama, načinu snabdevanja i karakteristikama uglja koji će koristiti novi blok:

Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja u kostolačkom ugljonosnom

basenu, 2006.

10. Elaborat o rezervama uglja u ležištu "Drmno", "Georad" doo, 2008.

11. Glavni projekat površinskog kopa ,,Drmno“za kapacitet od 9x106 tona uglja godišnje, RGF

2008.





Strana 85 od 269

12. Analizu mogućnosti odlaganja pepela, šljake i gipsa iz novog termoenergetskog

postrojenja TE Kostolac B u otkopani prostor PK Drmno

13. Studija Geohemijske, fizičko-hemijske i petrološke osobine uglja Kostolačkog ugljonosnog

basena, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd 2008.

14. Studija Modeliranje mineralnih transformacija i raspodela mikroelemenata u lignitskim

basenima EPS-a, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd, 2010.

15. Ostala tehnička dokumentacija dostavljena u različitim formama od strane Nocioca

projekta

Blok B3, snage 350 MW, predstavlja jednoprotočni tip kotla Benson, sa nadkritičnim

parametrima pare, protočno hlađen rečnom vodom koji treba da bude angažovan u okviru

elektro-energetskog sistema Srbije (EES) i to u baznom delu dijagrama opterećenja.

Blok će biti priključen na elektro-energetski sistem na naponskom nivou 400 kV, preko

dalekovoda i razvodnog postrojenja uz elektranu.

Pretpostavljena raspoloživost bloka je 90%, odnosno blok će biti angažovan u baznom delu

dijagrama opterećenja, i prema tome očeikvano godišnje vreme angažovanja svedeno na

punu snagu je oko 7000h/god.

Blok će, kao osnovno gorivo koristiti lignit PK ,,Drmno“, koji će se na lokaciju TE „Kostolac B“

dopremati kao homogenizovan ugalj (tabela 3.2-1).

Tabela 3.2-1. Karakteristike uglja sa PK Drmno za potrebe projektovanja bloka TE KO B3

Karakteristika Garantni

ugalj

Donja toplotna moć Hd, kJ/kg 7240

Sadržaj pepela, A, % 25,77

Sadržaj vlage W,% 40,1

Ukupni sumpor Su, % 1,14

Ugljenik, C, % 21,46

Vodonik, H, % 1,55

Kiseonik, 02, % 9,63

Azot, N, % 0,35





Strana 86 od 269

Ugalj će se sa kopa Drmno dopremati na isti način kao i za blokove B1 i B2.

Za TE „Kostolac B“ B3, predviđen je protočni sistem hlađenja, vodom iz Dunava. U okviru

postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor za

smeštaj dodatne opreme za novi blok. Predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta

pumpne stanice za blok B3, paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg

dovodnog kanala rashladne vode iz reke.

U sklopu izgradnje postojećih blokova B1 i B2 izgrađeno je centralizovano postrojenje za

hemijsku pripremu dodatne, demineralizovane vode za nadoknadu gubitaka u kružnom toku

voda - para. Postrojenje je projektovano da može da prihvati i proširenje za potrebe druge

faze. Aktuelni kvalitet proizvedene demi vode zadovoljava zahteve postojećih blokova, ali treba

imati u vidu oštrije zahteve u pogledu kvaliteta napojne vode, kao i mogućnost degradacije

kvaliteta demi vode u budućem radu linija, usled starenja opreme. Trenutno stanje opreme je

zadovoljavajuće, a!i s obzirom na dosadašnji radni vek od preko trideset godina, ne može se

očekivati da ova oprema radi još četrdeset godina, koliko je planirani vek bloka B3.

U tom smislu predviđena je izgradnja novog postrojenja za hemijsku pripremu vode za blok

B3, na bazi reverzne osmoze. Novo postrojenje će se snabdevati sirovom vodom iz novog

sistema bunara lociranih uz obalu reke Mlave.

Za ispuštanje dimnog gasa u atmosferu predviđena je izgradnja novog dimnjaka. Pre

ispuštanja kroz dimnjak, dimni gas će se prečišćavati u elektrofiltarskom postrojenju za

kontrolu čestičnog zagađenja, i zatim u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova (ODG),

koje omogućava kontrolu emisije S02. Predloženi postupak odsumporavanja dimnih gasova je

vlažni krečnjak-gips postupak, sa krečnjakom kao sorbentom i gipsom kao krajnjim nus-

produktom. Posle ODG predviđen je vlažni elektrofiltar za odvajawe submikronskih čestica

dimenzija 10 i manje �m i zadovoljenje svih EU propisa, tj. LCP i IE direktive.

Krečnjak će, u zrnastom obliku biti dopreman na lokaciju železnicom. U krugu elektrane je

predviđen prostor za skladište krečnjaka zatvorenog tipa, kapaciteta 4500 t, što je dovoljno za

dve nedelje rada postrojenja pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka.

Pepeo i šljaka će se iz bloka B3 prikupljati u silose. Iz silosa pepeo i šljaka se ili ubacuju u

sistem hidrotransporta prema deponiji na površinski kop ,,Drmno“ ili se isporučuje spoljnim

korisnicima sredstvima drumskog transporta

Gips iz postrojenja za odsumporavanje će se izdvajati u obliku suspenzije. Predviđeno je da se

suspenzija gipsa usmerava na postrojenje za sušenje iz koga će se dobijati gips koji će se

prihvatati u zatvoreno skladište. Ovakav koncept omogućava isporuku gipsa potencijalnim

spoljnim korisnicima, a preostale količine ovog materijala će se iz rezervoara sistemom

transportnih cevovoda odvoditi do deponije koja se nalazi u otkopanom prostoru površinskog





Strana 87 od 269

kopa ,,Drmno“. Očekivane vrednosti najvažnijih izlaznih parametara bloka B3 TE „Kostolac B“

dati su u tabeli 3.2-2.

Tabela 3.2-2 Projektni izlazni parametri bloka B3

Parametar Jedinica Vrednost

Snaga na klemama genaratora MW 350

Snaga na mreži MW 308

Stepen korisnosti (neto) % 37,3

Specifična potrošnja toplote (neto) kJ/kWh 9651,5

Emisije

- NOx (pri 6% 02) mg/Nm3 max. 200

- S02 (pri 6% 02) mg/Nm3 max. 150

- Praškaste materije mg/Nm3 max. 10

Izgradnja TE “Kostolac B” predviđena je u dve faze. Prva realizovana faza su blokovi snage

2x350MW, sa obezbeđenim prostorom i delimično izrađenom infrastrukturom za potrebe

povećanja proizvodnih kapaciteta na istoj lokaciji, u smislu izgradnje novih blokova.

Predmet ove studije, kao i ostale projektne dokumentacije različitih nivoa, je, između ostalog,

sagledavanje mogućnosti da se novi objekti potrebni za blok B3, druge faze izgradnje TE

“Kostolac B“, uklope u postojeću dispoziciju, saglasno raspoloživom prostoru na lokaciji, vodeći

računa o postojećoj infrastrukturi i objektima koji su izvedeni u okviru prve faze izgradnje.

Tokom izgradnje blokova prve faze projektovani su i izvedeni, delimično ili potpuno i neki

građevinski objekti koji svojim predviđenim kapacitetima zadovoljavaju potrebe obe faze

izgradnje TE “Kostolac B. To su uglavnom zajednička pomoćna postrojenja, odnosno delovi

zajedničkih pomoćnih postrojenja kao i objekti infrastrukture.

S obzirom na protekli vremenski period i promene koje su u međuvremenu nastale, može se

konstatovati da se neki od objekata koji su tada izgrađeni i dalje mogu koristiti u celini, neki se

mogu koristiti uz određene adaptacije, a neki se uopšte ne mogu koristiti za potrebe novog

bloka.

Zajednička pomoćna postrojenja, odnosno delovi zajedničkih pomoćnih postrojenja, kao i

infrastruktura, koji su izgrađeni tokom izgradnje blokova I faze za potrebe blokova II faze, a koji

se mogu koristiti u potpunosti, ili uz određene adaptacije i/ili dogradnju su:

– Skladište uglja;

– Pogoni za održavanje;





Strana 88 od 269

– Sistem tehničkih gasova;

– Sistem tečnog goriva, uz izgradnju rezervoara mazuta, pumpne stanice kod bloka B3 i

montaže opreme u postojećoj mazutnoj stanici

– Sistem rashladne vode u delu vodozahvata, vodoispustom i obalo utvrdom, uz izgradnju

nove pumpne stanice

– Ostali objekti visokogradnje, pri čemu je predviđena adaptacija/nadogradnja postojeće

upravne zgrade i izgradnja nove radionice za mlinove uz blok B3

– Putevi, platoi, ograda, parkinzi;

– Skladište ulja i maziva;

– Depo buldozera na deponiji uglja;

– Infrastrukturne instalacije na lokaciji.

Prilikom uklapanja objekata bloka B3 u predviđeni prostor na lokaciji, pored zauzetosti prostora

već izgrađenim objektima vodjeno je računa i o:

– (budućim trenutno nerealizovanim) sistemima odsumporavanja za blokove B1 i B2

– budućem sistemom železničkog transporta u krugu elektrane

– trećom linijom za dopremu uglja.

Dispoziciono rešenje bloka od 350MVV prikazano na slici 3.2-1 je usaglašeno sa dispozicijom i

orijentacijom postojećih glavnih tehnoloških sistema blokova B1 i B2.





Strana 89 od 269

Slika 3.2-1 Dispoziciona šema bloka B3 od 350 MW





Strana 90 od 269

Na kotao se nadovezuje elektrofiltersko postrojenje koje zauzima prostor od 45x30m.

Lokacija novog silosa za pepeo i šljaku će biti uz postojeće silose, dok je trasa cevovoda za

hidrotransport pepela i šljake predviđena uz trasu postojećih cevovođa.

Predviđena je demontaža pomoćnih objekata i dva magacina uz postojeće blokove i na toj

lokaciji će biti sistemi za gips i krečnjak.

U u skladu sa projektnim zadatkom ostavlejn je i prostor za:

– Buduće postrojenje za izdvajanje C02

– Potrebe montaže i održavanja opreme bloka u zoni postojećeg spoljnog krana.

3.3. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA

Osnovna toplotna šema potkritičnog bloka snage 350 MW Osnovna bilansna šema potkritičnog bloka TE “Kostolac B3” snage 350 MW, za nominalni

režim (100%) opterećenje, pritisak kondenzacije 0,042 bar i temperaturu rashladne vode 15

°C, prikazanaje na slici 3.3-1. Para potkritičnih parametara p=180 bar, t=540°C, proizvodi se u

jednoprotočnom kotlu tipa Benson, toranjske konstrukcije, sa jednim međupregrevanjem.

Proizvedena para se parovodima sveže pare preko stop i regulacionih ventila visokog pritiska

uvodi u turbinu visokog pritiska. Nakon delimične ekspanzije u turbini visokog pritiska, struja

pare (p=45,32 bar, t=336,7 °C) se većim delom vodi preko parovoda hladne međupare do

kotlovskih međupregrejača radi pregrevanja do p=44 bar, t=540°C, a manjim delom preko 1.

turbinskog oduzimanja do zagrejača visokog pritiska 3 (ZVP 3). Parovodima tople

međupregrejane pare pregrejana para (p=44 bar, t=540°C) se iz kotla vodi preko stop i

regulacionih ventila srednjeg pritiska do ulaza u turbinu srednjeg pritiska, u kojoj pri

nominalnim uslovima ekspandira do p=6,895 bar, t=294,1°C.





Strana 91 od 269

Slika 3.3-1 Bilansna šema potkritičnog bloka snage 350MW, pk = 0,042bar, tRV= 19°C

Termička priprema kondenzata, odnosno napojne vode, obavlja se u sistemu regenerativnog

zagrevanja u četiri površinska zagrejača niskog pritiska, rezervoaru napojne vode sa

deaeratorom i tri zagrejača visokog pritiska. Zagrevanje se vrši parom sa oduzmanja glavne

turbine.

Sa turbine srednjeg pritiska predviđena su tri oduzimanja za zagrevanje napojne vode odnosno

kondenzata:

– Oduzimanje kojim se para vodi do dogrejača napojne vode 2 (ZVP 2), koji napojnu vodu

pre ulaska u kotao dogreva do odgovarajuće temperature. Pothlađena para posle

dogrejača se dalje vodi do zagrejača visokog pritiska 1 (ZVP 1).

– Oduzimanje sa izlaza turbine srednjeg pritiska, za regenerativno zagrevanje napojne vode

u zagrejaču visokog pritiska 1 (ZVP 1). Pothlađena para posle zagrejača se dalje vodi do

napojnog rezervoara sa deaeratorom

– Oduzimanje sa izlaza turbine srednjeg pritiska za regenerativno zagrevanje napojne vode

u napojnom rezervoaru, odnosno deaeratoru.

Nakon ekspanzije u turbini srednjeg pritiska, veći deo pare se preko prestrujnih vodova vodi do

dvoprotočne turbine niskog pritiska, gde para dalje ekspandira do pritiska kondenzacije 0,042

bar, definisanog za prosečnu temperaturu rashladne vode od 15°C.





Strana 92 od 269

Sa turbine niskog pritiska predviđena su četiri oduzimanja i to:

– Oduzimanje br. 5 - sa izlaza turbine niskog pritiska, za regenerativno zagrevanje

kondenzata u poslednjem zagrejaču niskog pritiska glavnog kondenzata broj 4, (ZNP 4)

– Oduzimanje br. 6 - za regenerativno zagrevanje kondenzata u zagrejaču niskog pritiska

glavnog kondenzata broj 3, (ZNP 3)





Sistem regenerativnog zagrevanja glavnog kondenzata i napojne vode obezbeđuje zagrevanje

napojne vode do temperature 258,2 °C, na ulazu u kotlovsko postrojenje.

Posle izlaska iz kondenzatora, kondenzat se preko dve višestepene kondenz pumpe vodi do

hladnjaka zaptivne pare.

Između dva stepena pumpanja, celokupna količina kondenzata se kondenz pumpama prvog

stepena vodi kroz postrojenje za hemijsku pripremu kondenzata (HPK), gde se prečišćava i

zatim vraća na usis drugog stepena kondenz pumpi. Sa potisa drugog stepena kondenz pumpi

kondenzat dalje odlazi u sistem regenerativnog zagrevanja kondenzata.

Gubici radnog fluida se kompenzuju naknadnim dodavanjem demineralizovane vode iz

rezervoara dodatne demi vode u kondenzator.

Kondenzat se iz regenerativnih zagrejača niskog pritiska vodi kaskadno u zagrejače višeg

stepena sve do napojnog rezervoara, s tim da se kondenzat iz ZNP 1 prema bilansnoj šemi

pomoću slivnih pumpi direktno uvodi u glavni tok kondenzata ispred ZNP 2, po toku

kondenzata.

Napojna voda se iz napojnog rezervoara, preko sistema zagrejača visokog pritiska, napojnom

pumpom potiskuje u kotao. Za blokove ove snage uobičajeno rešenje napojnog sistema je sa tri

napojne pumpe sa elektromotornim pogonom (3x50%), od kojih su dve radne i jedna rezervna.

Ove pumpe će se koristiti i za startovanje bloka i rad bloka u tehničkom minimumu.

Iz regenerativnih zagrejača visokog pritiska kondenzat se vodi kaskadno u zagrejače nižeg

stepena sve do napojnog rezervoara.

U okviru sistema predviđeni su glavni obiiazni vodovi (by-pass) i to: HP by-pass visokog pritiska

(100%) sa reducir rashladnom stanicom, paralelno turbini visokog pritiska i LP by-pass niskog

pritiska (2x50%) sa reducir rashladnom stanicom, paralelno sa turbinama srednjeg i niskog

pritiska.





Strana 93 od 269

Za snabevanje pomoćnih sistema bloka parom predviđen je zajednički kolektor sopstvene

potrošnje koji se napaja oduzimanjem pare iz glavnog termodinamičkog ciklusa. Pritisak u

kolektoru sopstvene potrošnje predviđen je da se održava kao i u postojećim kolektorima

sopstvene potrošnje blokova B1 i B2. Predviđena je takođe i veza novog kolektora sa

postojećim.

Promena temperature vode/pare kroz grejno isparivački sistem kotla prikazana je na bilansu

kotlovskog postrojenja slika 3.3-2 i 3. Na slici 3.3-2 može se videti i promena temperature

dimnih gasova duž gasnog trakta kotla. Osnovni tehnički podaci za blok TE „Kostolac B3“

snage 350MW dati su u tabeli 3.3-1.

Tabela 3.3-1 Osnovni tehnički podaci za nadkritični blok TE “Kostolac” B3 snage 350 MW, nominalni režim rada (100%)

Tip kotla Jednoprotočni, tipa Benson, nadkritičnih parametara pare

Tip turbine Oduzimno kondenzacijska sa jednim međupregrevanjem

Osnovno gorivo Lignit sa površinskog kopa Drmno Bruto snaga bloka na klemama generatora 350 MW Neto snaga bloka na pragu elektrane 308,07 MW Broj obrtaja turbine 3000 o/min Stepen korisnosti turbopostrojenja 48,226 % Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja 7464,8 kJ/kWh Neto stepen korisnosti bloka 37,3 % Neto specifična potrošnja toplote bloka 9651,4 kJ/kWh Stepen korisnosti kotla 88,8 % Stepen korisnosti parovoda 99 % Temperatura napojne vode na ulazu u kotao 276,5 oC Temperatura dimnog gasa na izlazu iz zagrejača vazduha 157 oC Protok dimnog gasa na izlazu iz zagrejača vazduha 559,7 kg/s Broj mlinova u radu kod 100 % opterećenja i projektnog goriva 6 kompleta Potrošnja uglja (projektnog) kod 100 % opt. 418 t/h Pritisak kondenzacije pri nominalnim radnim uslovima 0,042 bar Temperatura rashladne vode tul/ tiz 19,5/ oC Protok rashladne vode uključujući potrošnju kondenzatora i pomoćne opreme 49303 m³/h

Minimalno opterećenje kotla sa sagorevanjem samo uglja bez dodatnog tečnog goriva 50 %

Maksimalno opterećenje kotla sa sagorevanjem samo tečnog goriva 30 %

Emisija štetnih produkata sagorevanja NOx pri 6% O2 posle DeNOx-gorionika 200 mg/Nm3 SO2 pri 6% O2 posle ODG 150 mg/Nm3 Čestice na izlazu iz dimnjaka 10 mg/Nm3





Strana 94 od 269

Slika 3.3-2 Bilansna šema kotlovskog postrojenja





Strana 95 od 269

Slika 3.3-3 Bilansna šema bloka





Strana 96 od 269

TEHNIČKI OPIS Kotlovsko postrojenje Pod kotlovskim postrojenjem u širem smislu podrazumeva se kotao sa pripadajućom opremom

i pomoćnim uređajima i postrojenjima koja omogućuju normalno funkcionisanje kotla od ulaza

goriva do ispuštanja dimnih gasova i ulaza napojne vode do izlaza sveže i međupregrejane

pare.

Kotlovsko postrojenje obuhvata:

– Generator pare - kotao sa priborom

– Mlinove i dodavače za ugalj

– Rostove za dogrevanje

– Odšljakivače

– Regenerativne i parne zagrejače vazduha

– Ventilatore svežeg vazduha i dimnih gasova

– Elektrofiltersko postrojenje

– Kanale svežeg vazduha, dimnih gasova, recirkulacione kanale

– Druge pomoćne uređaje i opremu.

Tehničko rešenje kotlovskog postrojenja definisano je prema rešenjima savremenih izvedenih

kotlova sličnog kapaciteta, namene i vrste goriva, za rad u bloku sa kondenzacionom parnom

turbinom.

Kotao je toranjskog tipa i spada u grupu jednoprotočnih kotlova sa potkritičnim parametrima

pare. Kućište kotla ovešeno je na sopstvenu noseću konstrukciju te sve dilatacije idu naniže.

Ekranske isparivačke površine, koje zatvaraju zidove ložišta, izvedene su od membranskih

panoa sa vertikalnim ožljebljenim cevima. Zagrejač vode, pregrejači i međupregrejači su u

horizontalnoj izvedbi, sa koridornim rasporedom cevi i ovešeni o noseću čeličnu konstrukciju

kotla preko nosećih ekranskih cevi. Sve grejne površine su smeštene iznad ložišta duž

vertikalnog gasnog kanala sa zagrejačem vode na vrhu.

Po visini, kotao je podeljen na dva dela - donji i gornji. Donji deo kotla čini ložište kotla i

pregrejač, a gornji - konvektivni deo kotla, čine grejne površine i to: pregrejač 3 (izlazni),

međupregrejač 2 (izlazni), pregrejač 2, međupregrejač 1 i zagrejač napojne vode, respektivno u

smeru strujanja dimnog gasa.

Ložište je kvadratnog preseka, sa osam mlinova uglja raspoređenih na uobičajen način za

tangencijalnu organizaciju sagorevanja. Mlinovi su ventilatorskog tipa, jediničnog kapaciteta

60t/h.

Kotao dostiže nominalnu snagu sa 7 mlinova u radu, pri sagorevanju uglja garantovanog





Strana 97 od 269

kvaliteta.

Konstrukcija kotla je prilagođena sagorevanju sprašenog uglja, sa primenjenim primarnim

merama za redukciju azotnih oksida, ugradnjom low NOx gorionika i uvođenjem tercijalnog

vazduha u zonu iznad gorionika ugljenog praha - OFA postupak. U praksi se "low NOx"

gorionici često kombinuju sa OFA postupkom, tako da se na taj način povećava stepen

redukcije NOx, i kreće u opsegu od 50 do 70 %, a kod termoloektrana na lignit i do 75 %.

Kod kotla je primenjen Benson koncept vertikalnih cevi za isparivačke površine i ložište.

Ovakav dizajn omogućava dobre termodinamičke i hidrauličke karakteristike samog procesa,

nizak Ap duž isparivačkog dela, jednostavnije ovešenje, a takođe smanjuje erozivne procese

na zidovima ložišta.

Kotao radi sa kliznim pritiskom, tako da pritisak na izlazu iz kotla prati opterećenje turbine.

Sveža para dostiže radnu temperaturu na oko 55% punog tereta, a međupregrejana na oko

75%.

Cevni sistem kotla se sastoji od zagrejača vode, isparivača, tri stupnja pregrejača pare, dva

stupnja naknadnih pregrejača pare sa svim pratećim poveznim cevovodima i komorama. Kotao

je opremljen i startnim sistemom. Startni uređaj kotla je projektovan tako da obezbedi postepeni

start kotla, kao i njegovo gašenje uz obezbeđenje optimalnih uslova u isparivaču. Ovaj sistem

čine:

– Separatori pare

– Startna boca

– Ekspanzioni sud startovanja

– Startni rezervoar

– Startna pumpa

– Povezni cevovod i komore sa odgovarajućom armaturom.

Startna boca ima zadatak da primi vodu koja se preko dva spojna cevovoda dovodi iz

separatora. Voda se iz startne boce vodi u ekspanzioni sud startovanja a zatim dalje u startni

rezervoar. Iz startnog rezervoara voda se uz pomoć startne pumpe vodi u napojni rezervoar ili

direktno u kondenzator. Para koja se javlja u startnoj boci odvodi se u cevovode pare iza

separatora.

U ciklusu para-voda predviđena je i regulacija temperature sveže i međupregrejane pare sa

odgovarajućim ubrizgavanjima.

Za regulaciju temperature sveže pare instalisana su ubrizgavanja iza pregrejača 1 i pregrejača

2. Voda za ubrizgavanja se uzima sa linije napojne vode ispred kotla.

Za regulaciju temperature međupregrejane pare instalisano je ubrizgavanje iza međupregrejača

1. Voda za ubrizgavanja se uzima sa kotlovske napojne pumpe.





Strana 98 od 269

Za potrebe startovanja blokova i u cilju održavanja radnog stanja kotla u uslovima naglih

promena opterećenja ili ispada turbine i omogućenja brzog ponovnog uključenja blok je

opremljen sistemom obilaznih vodova turbine sa opremom za redukciju pritiska i temperature

pare pre odvođenja u kondenzator.

U okviru bloka predviđeno je dvostruko redukovanje pare. Sistem se sastoji od dva obilazna

voda visokog pritiska (HP by-pass), postavljenog paralelno sa turbinom VP i dva obilazna voda

niskog pritiska (LP by-pass) postavljenog paralelno sa turbinom srednjeg i niskog pritiska.

HP by-pass povezuje cevovod sveže pare sa hladnom linijom pare za dogrevanje. Sveža para

se pri tom regulacionim ventilima redukuje na parametre koji vladaju u sistemu pare za

dogrevanje. Voda za ubrizgavanje se obezbeđuje iz potisnog voda napojnih pumpi.

Kapacitet by-passa visokog pritiska odgovara punoj produkciji kotla tako da istovremeno vrši

funkciju sigurnosnih ventila na liniji visokog pritiska.

U cilju zaštite od prekoračenja dozvoljene vrednosti za pritisak u parnom traktu predviđeni su

odgovarajući sigurnosni ventili.

Izbalansirana gasno vazdušna šema, sa potpritiskom u ložištu, se ostvaruje sa dva ventilatora

svežeg vazduha i dva ventilatora dimnih gasova.

Neophodna količina vazduha za sagorevanje, obezbeđuje se sa dva ventilatora svežeg

vazduha, sa regulacijom protoka. Vazduh za sagorevanje predgreva se u dva regenerativna

zagrejača vazduha tipa Ljungstrem, sa regulacijom temperature ulaznog vazduha.

Regenerativni zagrejači vazduha su opremljeni instalacijom za pranje grejnih površina vodom,

duvanje čađi parom i protivpožarnom instalacijom.

Za predgrevanje svežeg vazduha, pre njegovog zagrevanja u regenerativnim zagrejačima, pri

niskim spoljnim temperaturama, startovanju bloka i smanjenim opterećenjima kotla, predviđena

su dva parna zagrejača vazduha. Grejanje vazduha u zagrejaču vrši se parom oduzetom iz

turbine, s tim da se pri kretanju koristi para iz kolektora sopstvene potrošnje. Pored ovoga,

konfiguracija kanala omogućava i uzimanje svežeg vazduha iz kotlarnice.

Za odsisavanje dimnih gasova iz kotla predviđena su dva ventilatora dimnog gasa, sa

regulacijom protoka.

Osnovne osobenosti kotla

Savremeni jednoprotočni kotlovi tipa Benson, nude niz pogodnosti i to pre svega bolju efikasnost i posledično manje emisije štetnih produkata sagorevanja kao i veću fleksibilnost u pogonu. Toranjska konstrukcija kotla, pored ravnomernijih profila brzina i toplotnih opterećenja duž

gasnog trakta u odnosu na druge konstrukcije, ima manju površinu u osnovi ali veću visinu,





Strana 99 od 269

posebno za goriva niže kalorične vrednosti, kao što su ligniti.

S obzirom da protočni kotlovi nemaju kontinualno odsoljavanje, neophodno je da imaju bolji

kvalitet napojne vode, jer skoro sve primese ostaju u kotlu odnosno u pregrejanoj pari.

Kod ovih kotlova kvalitet napojne vode se, pored ostalog, postiže i ugradnjom 100% postrojenja

za hemijsku pripremu kondenzata.

Opis osnovnih sistema kotla Sistem za pripremu ugljenog praha

Na kotlu je primenjen individualni sistem za pripremu ugljenog praha sa direktnim uduvavanjem

ugljenog praha u ložište. Sistem se sastoji od uređaja za transport uglja, kotlovskih bunkera,

recirkulacionih kanala, ventilatorskih mlinova za ugalj, kanala za aerosmešu i gorionika za

ugljeni prah.

Za sušenje i mlevenje uglja instalisano je osam ventilatorskih mlinova. Kapacitet mlinova je

projektovan tako da se pri uglju najnižeg kvaliteta, može postići maksimalna trajna produkcija

kotla sa sedam mlinova u pogonu. Najmanje jedan mlin je uvek u rezervi. Mlinovi su opremljeni

sa separatorom za izdvajanje krupnijih čestica iz struje sprašenog uglja odnosno regulaciju

finoće mlevenja. Kao sušeći agens koriste se vreli gasoviti produkti sagorevanja oduzeti sa

vrha ložišta kroz recirkulacione kanale, u koje se, iz bunkera, pomoću dozatora, na određenoj

visini ubacuje ugalj. Broj obrtaja mlinova reguliše se u odgovarajućem opsegu. Projektom je

predviđeno da se promena brzine obrtaja vrši frekventnom regulacijom.

Kotlovski bunkeri su smešteni u bunkerskom traktu na koti 45m i obezbeđuju rezervu u

snabdevanju od 10h.

Bunkerski zatvarači i sistem dodavača za ugalj rešen je tako, da obezbeđuju pouzdano

snabdevanje kotlovskog postrojenja potrebnom količinom uglja sa mogućnošću regulacije

količine uglja.

Kanali vrele recirkulacije su ovešeni o noseću konstrukciju, a problem zaptivanja se rešava

kliznim pločama opremljenim odgovarajućim oprugama.

Recirkulacioni kanali dimnih gasova, kanali za vezu dodavača uglja sa recirkulacionim kanalima

i kanali aero smeše od mlinova do gorionika dimenzionisani su za ugalj minimalnog kvaliteta.

U ventilatorskom mlinu se vrši istovremeno proces mlevenja i proces sušenja i uglja, pa se

posle prolaska ugljenog praha kroz separator, koji služi za regulisanje finoće mlevenja, on

zajedno sa transportnim fluidom, preko kanala aerosmeše, uduvava kroz gorionike u ložište.

Za uvođenje ugljenog praha i sekundarnog vazduha u ložište kotla predviđeno je šesnaest “low

NOx” gorionika, postavljenih tangencijalno.

Aero smeša se uvodi u ložište preko gorionika raspoređenih u dva visinska nivoa. Temperatura





Strana 100 od 269

mešavine ugljenog praha, ohlađenih recirkulacionih produkata sagorevanja, vodene pare i

primarnog vazduha (aero-smeše) reguliše se zagrejanim ili hladnim vazduhom koji uvodi u

spusni kanal vrelih dimnih gasova, pre uvođenja uglja ili neposredno ispred mlina.

Sekundarni vazduh dopunjava primarni i reguliše ukupnu količinu vazduha za sagorevanje u

funkciji od količine uglja, na takav način da se obezbedi sagorevanje u redukcionoj atmosferi u

cilju primarne redukcije emisije azotnih oksida. Ovaj vazduh se uduvava u ložište kroz i oko

gorionika aero-smeše.

Tercijalni vazduh za sagorevanje se naknadno uduvava u zonu iznad gorionika u dva visinska

nivoa, u cilju dodatnog sagorevanja nesagorelih produkata (sistem OFA - „Over Fire Air“). U

praksi se kroz OFA otvore uvodi od 15 do 30% od ukupno potrebne količine vazduha za

sagorevanje. Ova tehnologija predstavlja jedno od najčešće primenjivanih rešenja u praksi za

smanjenje emisije NOx.

Za dogorevanje i iznošenje čvrstih ostataka sagorevanja, predviđen je rost sa mogućnošću

regulisanja brzine kretanja. Osnovni delovi rosta su noseći ram, prednja i zadnja osovina sa

ležajevima, rostnice, uređaj za zatezanje i zaptivanje rosta, levkovi, kanali za dovod vazduha

ispod rosta i pogon rosta.

Sistem goriva za start kotla

Za potpalu kotla i stabilizaciju vatre u ložištu koristi se mazut. Sistem goriva za start kotla i

podršku vatre pri nižim opterećenjima i lošijem kvalitetu lignita, uključuje osam gorionika za

mazut. Gorionici su paro-mehanički sa mehanizmom za uvlačenje u ložište, raspoređeni u dva

visinska nivoa i obezbeđuju rad kotla sa tečnim gorivom do 35% punog opterećenja.

Unutrašnji mazutni sistem, obezbeđuje pripremu mazuta za sagorevanje tj. njegovo zagrevanje

na temperaturu, odgovarajuću za viskozitet i postizanje pritiska potrebnog za raspršivanje u

gorionicima. Mazut se iz spoljnog mazutnog sistema dovodi do stanice za zagrevanje, a dalje

preko filtera i pumpe, transportuje do gorionika. Regulacija količine mazuta za sagorevanje se

izvodi izmenom pritiska u povratnom mazutnom cevovodu pomoću regulacionih ventila. Opseg

regulacije je 50 -100% kapaciteta gorionika.

Za inicijalno paljenje tečnog goriva predviđeni su gasni gorionici za propan - butan. Propan-

butan se dovodi iz flaša iz propan-butan stanice.

Sistem odvođenja šljake

Ispod rešetki za dogorevanje smešten je mokri odšljakivač za kontinualno odvođenje šljake iz

ložišta i zaptivanje donjeg dela ložišta, sa grebačima i elektromotornim pogonima i mogućnošću

regulacije broja obrtaja.





Strana 101 od 269

Šljaka sa rešetke za dogorevanje, pada u kadu uređaja za odšljakivanje gde se gasi, hladi i

granuliše. Ohlađena šljaka se uvodi u drobilicu i dalje se odvodi u silos šljake.

Pored hlađenja šljake voda, u kadi odšljakivača, ujedno služi i za zaptivanje ložišnog levka.

Sistem vazduha za sagorevanje

Sistem se sastoji od dva aksijalna ventilatora svežeg vazduha sa pripadajućim kanalima,

klapnama, dva regenerativna zagrejača vazduha i dva parna zagrejača vazduha. Ventilatori i

zagrejači vazduha su smešteni u kotlarnici.

Vazduh, potreban za sagorevanje, se posredstvom ventilatora svežeg vazduha uzima iz okoline

(spoljni vazduh) ili ispod krova kotlarnice.

Za predgrevanje vazduha za sagorevanje, ugrađena su dva regenerativna zagrejača vazduha

tipa Ljungstrom, sa vertikalnom osovinom i sa regulacijom temperature ulaznog vazduha

recirkulacijom. Regenerativni zagrejači vazduha opremljeni su instalacijom za pranje grejnih

površina vodom, duvanje čađi parom i protivpožarnom instalacijom.

Za predgrevanje svežeg vazduha, pre njegovog zagrevanja u regenerativnim zagrejačima, pri

niskim spoljnim temperaturama, startovanju bloka i smanjenim opterećenjima kotla, predviđena

su dva parna zagrejača vazduha. Parni zagrejači su dimenzionisani tako da je moguće

predgrevanje svežeg vazduha do 20°C, pri najnepovoljnijim uslovima.

Za transport svežeg (hladnog i zagrejanog) vazduha, predviđeni su kanali vazduha,

odgovarajućih dimenzija, izrađeni od čeličnog lima odgovarajuće debljine sa potrebnim

ukrućenjima, prirubnicama, kompenzatorima, ovešenjima, klapnama, otvorima za kontrolu i

priključcima za merenje i regulaciju.

Sistem dimnog gasa

Sistem dimnog gasa čine gasni kanali, elektrofiltarsko postrojenje i ventilatori dimnog gasa sa

pripadajućim kanalima i klapnama.

Za odsisavanje dimnih gasova iz kotla i njihovo potiskivanje do dimnjaka ugrađena su dva

ventilatora dimnih gasova, sa statorskom regulacijom protoka.

Nakon izlaska iz regenerativnog zagrejača vazduha, dimni gasovi se vode dimnim kanalima,

preko elektrofiltra i sistema za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) sa valžnim elektrofiltrom,

u dimnjak.

Kanali dimnog gasa izrađeni su od čeličnog lima, odgovarajuće debljine, sa potrebnim

ukrućenjima, prirubnicama, kompenzatorima, ovešenjima, klapnama, otvorima za kontrolu i

priključcima za merenje i regulaciju.





Strana 102 od 269

Duvači gara

Za čišćenje grejnih površina kotao je snabdeven vodenim duvačima gara u ložištu, i parnim

duvačima gara u konvektivnom kanalu i regenerativnim zagrejačima vazduha.

Sistem duvača gara uključuje sve povezne cevovode vode, pare i kondenzata, regulaciju

temperature, automatski termostatski drenažni ventil i drenažne cevovode, ventile na

cevovodima za vodu i paru, merače protoka, merače pritiska i temperature na parnim

cevovodima, regulaciju pritiska i protoka pare, sigurnosne ventile, elektromotorni pogon i ostalu

armaturu. Upravljanje duvačima gara je daljinsko, sa termo komande bloka uz mogućnost i

lokalnog komandovanja.

Izolacija i ozid

U cilju smanjenja toplotnih gubitaka usled zračenja i zaštite osoblja, sva oprema čija

temperatura spoljašnje površine prelazi 50 °C, biće toplotno izolovana.

Toplotna izolacija kotla će u najvećem delom biti izvedena od slojeva mineralne vune

odgovarajuće debljine i prekrivnog pocinkovanog ili aluminijskog lima. Termoizolacioni betoni će

se koristiti za gorionike i ispunjavanje kutija i vrata na kotlu a termolitna i šamotna opeka za

izolaciju recirkulacionih kanala.

Ostala pomoćna oprema kotla

Pored navedene opreme i sistema, kotlovi su opremljeni i svom potrebnom pomoćnom

opremom i uređajima neophodnim za ispravno funkcionisanje kotlovskog postrojenja u celini

kao i za ekonomičan i pouzdan rad.

Tu opremu, pored ostalog, sačinjavaju:

– Sistem za uzimanje uzoraka kojim se kontinualno kontroliše kvalitet vode i pare;

– Fina armatura kotla koju čine: armature u sistemu startovanja, armature sa ručnim

pogonom, armature sa elektopogonom, armature na odzračnim cevovodima i

cevovodima za odvodnjavanje kotla, cevovodima za uzimanje uzoraka iz kotla do

zatvarajućih ventila, i cevovodima za ubrizgavanje u pregrejanu paru sa kolektorima,

lokalna instrumentacija, lokalni indikatori dilatacije itd.

– Gruba armatura kotla - otvori za ulaženje i za popravke, otvori za posmatranje,

zatvarač bunkera za šljaku i pepeo, klapne na kanalima vazduha i dimnog gasa,

nastavci za merna mesta na kotlu, sigurnosni ventili za međupregrejanu paru,

prigušivači buke, specijalne armature predstavijaju grubu armaturu kotla. Njihova

namena je da obezbede adekvatno opsluživanje gasnog i vazdušnog trakta kotla.

Kotao je takođe opremljen i svim potrebnim stepeništima i podestima za opsluživanje opreme.





Strana 103 od 269

Vertikalni transport osoblja, sitnog materijala i alata je obezbeđen sa dva lifta, dok se vertikalni

transport težih i većih komada obavlja kroz montažne otvore smeštene u kotlarnici po celoj

visini pomoću dizalica.

Na svim mestima, gde se na kotlu vrše češće demontaže: obrtna kola ventilatora, elektromotori,

ispuna Ljungstrema, parni duvači, mazutna stanica, kompresorska stanica, su instalisane šine

za dizalične uređaje, ili eventualno mostovski kranovi odgovarajuće nosivosti.

Turbinsko postrojenje Pod turbinskim postrojenjem podrazumeva se turbina sa pripadajućom opremom, pomoćnim i

drugim sistemima i postrojenjima uključenim u termodinamički kružni proces transformacije

toplotne energije vodene pare u mehanički rad za pogon generatora za proizvodnju električne

energije, odnosno oprema u okviru mašinske sale, i to:

– Kondenzaciona parna turbina sa priborom i pratećim sistemima;

– Kondenzator sa pratećim sistemima i opremom;

– Postrojenje regenerativnog zagrevanja kondenzata i napojne vode.

Osnovni tehnički podaci turbine su:

– Nominalna snaga 350 MW

– Stepen korisnosti kotla 88,8%

– Stepen korisnosti turbopostrojenja 48,226 %

– Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja 7464,8 kJ/kWh

– Pritisak hladne međupregrejane pare na izlazu iz turbine visokog

pritiska 42,96 bar

– Temperatura hladne međupregrejane pare na izlazu iz turbine visokog

pritiska 316,3 °C

– Pritisak međupregrejane pare na ulazu u turbinu srednjeg pritiska 38,67 bar

– Temperatura pare na izlazu pregrejača i medjupregrejača kotla 571/569 oC

– Protok međupregrejane pare 823,926 t/h

– Pritisak kondenzacije pri nominalnim radnim uslovima 0,042 bar

– Broj oduzimanja pare iz turbine 8

– Broj obrta 3000 °/min





Strana 104 od 269

Sistem ulja za podmazivanje i regulacionog ulja

Sistem ulja za podmazivanje, obezbeđuje kontinualno podmazivanje ležajeva turboagregata,

rasterećenje ležajeva kod starta i niskih brojeva obrtaja kao i sigurnosno snabdevanje uljem za

podmazivanje u svim pogonskim slučajevima koji mogu nastati. Sistem se sastoji od

rezervoara ulja za regulaciono, i ulje za podmazivanje sa pripadajućom armaturom i

instrumentacijom. Uzimajući u obzir zahteve u pogledu klase ulja, ova dva ulja su u okviru

jednog rezervoara mehanički odvojena.

Sistem zaptivne pare

Sistem zaptivne pare obuhvata dve napojne linije za turbinu, jedne sa hladne međupare a

druge sa zajedničkog kolektora pomoćne pare.

Uređaj za lagano okretanje turbine (prekretni stroj) Uređaj za lagano okretanje turbine je smešten u prednje ležajno postolje i sastoji se od pogona

koji omogućava okretanje turbo generatorskog seta ručno, kao i okretanje pomoću

elektromotora konstantnim malim brojem obrtaja.

Osnovna merenja na turbini U okviru turbinskog postrojenja u užem smislu, instalirana je oprema za lokalna merenja kao i

oprema za daljinska merenja u cilju nadgledanja osnovnih procesnih parametara.

Predviđena su daljinska merenja temperature kućišta i ležajeva, pritiska i mehaničkih veličina:

apsolutne vibracije ležajeva, relativno izduženje TVP, TSP i TNP, apsolutno izduženje TVP i

TSP, ekscentritet i aksijalno pomeranje rotora.

Svi signali sa merenja se koriste za registraciju, alarme i zaštite u okviru sistema merenja,

regulacije i upravljanja.

Turbina je opremljena i elektro hidrauličkim sigurnosnim sistemom.

By-pass stanice niskog pritiska

Za startovanje, zaustavljanje, rad u praznom hodu, ostrvski rad bloka i naglo isključenje turbine

na obilaznom vodu turbine srednjeg i niskog pritiska, predviđena je niskopritisna sigurnosna

redukciono-rashladna stanica sa hidrauličkim servo pogonima, kapaciteta 2x50%, koja uvodi

paru u kondenzator.

Redukcija pare na parametre koji vladaju u kondenzatoru vrši se u dva kombinovana

regulaciono - stop ventila sa pneumatskim pogonom i dva uređaja za uvođenje pare u

kondenzator sa pripadajućim uređajima za ubrizgavanje vode. Voda za ubrizgavanje se





Strana 105 od 269

obezbeđuje sa potisnog voda pumpi glavnog kondenzata preko pneumatskih regulacionih

ventila na cevovodu za ubrizgavanje vode. Osnovne funkcije by-pass stanice niskog pritiska su

pored ostalog i regulacija pritiska međupregrejane pare u fazi kretanja kotla, puštanja pare u

turbinu i rada bloka sa malim opterećenjima, hlađenje međupregrejane pare na temperaturu

koja je dozvoljena u kondenzatoru i redukciju gubitaka vode iz sistema kod naglih rasterećenja

ili ispada bloka.

Kondenzator sa pratećom opremom i sistemima

Kondenzatorsko postrojenje se sastoji od kondenzatora sa pratećom opremom, vakuumskog

sistema, uređaja za uvođenje povratnog kondenzata (odvodnjavanja), uređaja za čišćenje

kondenzatorskih cevi, pumpi glavnog kondenzata i druge pomoćne opreme potrebne za

funkcionalan rad i zaštitu.

Kondenzatorsko postrojenje je predviđeno za kontinualni prijem i kondenzovanje izrađene pare

iz glavne turbine u nominalnim uslovima pogona, kao i za prijem i hlađenje kondenzata iz

zagrejača niskog pritiska i pomoćne turbine napojne pumpe. Pored toga postrojenje je

opremljeno i opremom za prijem i rasterećenje raznih drenaža koje se mogu javiti u redovnim ili

vanrednim uslovima pogona kao što su razna turbinska odvodnjavanja, startni kondenzat bloka,

kondenzat sistema regenerativnih zagrejača, kao i za prihvat pare u kondenzator iz by-pass

sistema niskog pritiska.

Kondenzator je površinski, jednokućišni, jednoprotočni hlađen rečnom vodom u otvorenom

ciklusu, sa razdvojenim komorama rashladne vode i mogućnošću čišćenja u toku pogona.

Rashladna voda se putem 2 ogranka cevovoda rashladne vode uvodi u 2 posebne vodne,

komore kondenzatora i posle proticanja kroz kondenzatorske cevi na isti način preko izlaznih

vodnih komora izvodi iz kondenzatora tako da je sa vodene strane kondenzator eksploataciono

deljiv. Sa parne strane kondenzatori nisu deljivi. Svaka vodena komora kondenzatora

opremljena je identičnim uređajima za kontinualno čišćenje i otklanjanje zaprljanja sa

unutrašnjih površina kondenzatorskih cevi.

U pomoćnu opremu kondenzatora i instrumente potrebne za njegovo dobro funkcionisanje

spadaju: termometri, manometri, indikatori nivoa, slavine za drenažu, odzračivanje, izolaciona

armatura i dr. Ovde spadaju i elementi za nošenje, oslanjanje i fiksiranje, alarmi i sigurnosna

oprema i sistemi za regulaciju nivoa u kondenzatoru, u kompletu sa regulatorom nivoa, glavnim

pneumatskim ventilom i ventilom za recirkulaciju.

Kondenzator je opremljen katodnom zaštitom i uređajem Taprogge za čišćenje u toku pogona.

Rad Taprogee uređeja zasniva se na otklanjanju zaprljanja, nastalog taloženjem materija iz

sirove rashladne vode, sa unutrašnjih površina kondenzatorskih cevi, prolaskom kuglica od





Strana 106 od 269

sunđeraste gume kroz cevi.

Kondenzat i napojna voda

Termička priprema kondenzata, odnosno napojne vode, obavlja se u sistemu regenerativnog

zagrevanja u četiri površinska zagrejača niskog pritiska, rezervoaru napojne vode sa

deaeratorom i tri površinska zagrejača visokog pritiska. Zagrevanje se vrši parom sa

oduzimanja glavne turbine.

Linija zagrejača niskog pritiska izvedena je sa četiri cilindrična, horizontalna izmenjivača tipa

voda/para, površinskog tipa, koji su raspoređeni u nizu između kondenzatora i napojnog

rezervoara. Zagrejači su opremljeni svom potrebnom opremom za regulaciju nivoa i za

prihvatanje i povrat kondenzata.

Po prolazu kroz sistem zagrejača niskog pritiska glavni kondenzat se uvodi u deaeratorsko

postrojenje. Izdvojeni gasovi se izvode iz deaeratora i odvode u glavni kondenzator odakle

bivaju evakuisani u atmosferu sistemom vakuum pumpi.

Napojne pumpe

Za snabdevanje kotla vodom u normalnom pogonu predviđene su dve radne i jedna rezervna

elektro pumpa.

Iz rezervoara napojne vode, voda se dovodi na usisni cevovod predpumpe (buster pumpe). Na

usisnom vodu predpumpe postavljeni su pregradni ventili i sita. Sa potisnog cevovoda

predpumpe, preko spojnih cevovoda, voda se doprema na usise napojne pumpe, odakle se

preko sistema regenerativnih zagrejača visokog pritiska napojnim cevovodom šalje u kotao.

Elektrofiltarsko postrojenje Elektrofiltarsko postrojenje predstavlja neophodnu meru zaštite vazduha od zagađenja

praškastim materijama koje su sadržane u dimnim gasovima. Saglasno Zakonu o zaštiti

vazduha (Sl. Glasnik RS 36/09), dimni gasovi koji nastaju pri sagorevanju uglja, pre ispuštanja

u atmosferu se moraju prečistiti tako da emisije praškastih materija budu manje od propisanih

vrednosti. Definisane granične vrednosti emisije praškastih materija predstavljaju osnovni

projektni zahtev pri određivanju koncepcije i tehničkih parametara elektrofiltarskog postrojenja.

Tehnička tešenja za elektrofiltarska postrojenja za blokove na lignit snaga oko 350 MW do sada

su komercijalno primenjena na velikom broju elektrana, tako da je predloženo rešenje sačinjeno

na osnovu iskustava na do sada projektovanim postrojenjima na sličnim blokovima i sličnim

ugljevima.

Predviđeno je da se elektrofiltarsko postrojenje sastoji od dve istovetne jedinice, svaka sa po





Strana 107 od 269

dve paralelne struje dimnog gasa i četiri zone u nizu.

Kućište elektrofiltera je izrađeno od čeličnih limova i sastoji se od podnih, zidnih i plafonskih

nosača, obloge i spregova za ukrućenje. Ispod svake jedinice elektrofiltra nalazi se 16 levaka

za sakupljanje pepela.

Unutrašnja oprema elektrofiltera se sastoji od taložnih i emisionih elektroda sa odgovarajućim

elementima za vešanje i uređaja za otresanje elektroda.

Iza regenerativnog zagrejača vazduha, u dimnom kanalu su postavljeni usmeravajući limovi.

Dodatno, za ravnomernu distribuciju gasova po preseku elektrofiltera predviđeni su perforirani

limovi smešteni u ulaznoj i izlaznoj haubi (difuzoru/konfuzoru).

Elektrofilter je takođe opremljen pomoćnom opremom, kao što je: dizalica na krovu, vrata,

platforme, stepeništa i ograde za lak pristup svim mestima u toku nadzora i održavanja

postrojenja.

Sa spoljnje strane elektrofiltarsko postrojenje je termički izolovano.

Elektro oprema elektrofiltera se sastoji od opreme za napajanje (emisionih elektroda, motora

sistema za otresanje, grejača levkova i izolatora), merenje (temperature, pritiska, nivoa pepela

u levcima), automatsku regulaciju i upravljanje radom elektrofiltra (napajanja, otresanja,

grejanja itd.), kao i opremom za osvetljenje i uzemljenje.

Princip rada elektrofiltarskog postrojenja zasniva se interakciji naelektrisanih čestica i

električnog polja. Električno polje visokog napona (od 100 kV) formira se izmedju emisionih i

taložnih elektroda. Taložne elektrode su uzemljene, a emisione elektrode su vezane za

negativni pol napajanja jednosmernom strujom.

Pojava korone dovodi do emisije elektrona. Ovi elektroni vrše jonizaciju gasnih molekula u zoni

korone. Gasni anioni se kreću ka taložnim elektrodama koje dolaze u dodir sa česticama

prašine iz gasne struje pri čemu dolazi do njihovog naelektrisanja. Negativno naelektrisane

čestice pepela kreću se ka taložnim elektrodama. Nakon kontakta sa taložnim elektrodama ili

sa već formiranim slojem prašine, čestice se prazne i zadržavaju na elektrodama formirajući na

njima sloj.

Nataložene čestice se uklanjaju sa površine taložnih elektroda otresanjem i sakupljaju se u

levkovima, odakle se dalje transportuju unutrašnjim sistemom za transport pepela do silosa za

pepeo. Kationi koji se formiraju blizu korone prelaze kratku relaciju do emisionih elektroda tako

da vrše naelektrisanje male količine čestica pepela pri čemu dolazi do taloženja male količina

pepela na emisionim elektrodama. Nataložene čestice se uklanjaju sa emisionih elektroda

otresanjem.

Efikasnost izdvajanja čestica iz struje dimnog gasa zavisi od intenziteta i karakteristika





Strana 108 od 269

električnog polja, madjusobne udaljenosti elektroda, brzine gasa kroz elektrofiltar i

karakteristika strujanja gasa, vremena boravka gasa u električnom polju, karakteristika dimnog

gasa (temperatura, vlažnost), karakteristika čestica (granulometrijski sastav, električna

otpornost) i dr.

U nastavku su prikazane osnovne karakteristike bloka B3 koje su potrebne za definisanje

dimenzija elektrofiltarskog postrojenja, kao i zahtevane garancije njegovog rada.

Blok B3 Termoelektrane Kostolac B će u sagorevati ugalj iz Kostolačkog kopa Drmno sledećih

karakteristika:

- Donja toplotna moć 7240 kJ/kg

- Sadržaj pepela 25,77%

- Sadržaj vlage 40,1%

- Sadržaj ugljenika 21,46%

- Sadržaj sumpora 1,14%

Za gore navedeni sastav i naredne podatke daju se i garancije za rad elektrofiltarskog

postrojenja:

- Dimenzija zrna manje 50 mm

- Nasipna gustina 0,75 do 0,83 kg/m3

- meljivost HGI 36-45

Hemijski sastav pepela je:

Sastav Vrednost Si02, % 50,25 AI2O3, % 22,23 Fe203, % 12,84 CaO, % 5,66 MgO, % 1,34 K20, % 1,2 Ti02, % 1,23 S03, % 4,23





Strana 109 od 269

Reakcija pepela je jako kisela. Otpornost pepela je 1010 -1013 Qcm.

Karakteristike dimnih gasova

Na osnovu usvojenih osnovnih parametara bloka, karakteristike dimnih gasova na ulazu u

elektrofiltar, koje su bitni parametri za projektovanje elektrofiltarskog postrojenja, su sledeće:

– Temperatura dimnih gasova, projektna 170°C (na izlazu 165 oC)

– Temperatura dimnih gasova, maksimalna 200°C

– Zapreminski protok dimnog gasa (normalni uslovi)

o suvi dimni gas približno 1,2 miliona Nm3/h.

o vlažni dimni gas približno 1,6 miliona Nm3/h

– Sadržaj vlage u dimnom gasu 21%

– Masena koncentracija čestica na ulazu (suv gas, 6% 02) 69g/Nm3

Prikazane karakteristike dimnih gasova dobijene su pod pretpostavkom da se u kotlu, pri

nominalnoj snazi, sagoreva ugalj na donjoj granici kvaliteta.

Izlazna koncentracija praškastih materija

Projektovano elektrofiltarsko postrojenje treba da obezbedi da izlazne koncentracije praškastih

materija budu ispod 30 mg/Nm3, preračunato na suvi gas, 6% O2.

Buka

Nivo buke koji proizvodi oprema elektrofiltarskog postrojenja, na rastojanju od 1 m od izvora

buke, treba da bude manje od 75 dB(A).

Metodologija proračuna

Metodologija proračuna odnosi se na izračunavanja potrebne taložne površine elektrofiltarskog

postrojenja za zadatu efikasnost izdvajanja čestica, i obavljen je po jednačini Deutsch-

Andersona, koja se najčešće koristi u projektantskom radu. Uzimajuči u obzir činjenicu da su u

Deutch-Andersonovoj jednačini kroz vrednost migracione brzine prikazani različiti parametri koji

utiču na efikasnost, ova jednačina se koristi u toku procesa preliminarne procene potrebne

taložne površine budućeg elektrofiltra, dok se u kasnijim fazama projektovanja koriste znatno

složeniji modeli, koja uzimaju u obzir znatno veći broj radnih parametara. Na osnovu tih

složenijih modela dobijene su sledeće projektne vrednosti:

Na bazi projektnog goriva i odgovarajućih parametara kotla izvršen je stehiometrijski proračun,

u cilju izračunavanja teorijskog i stvarnog protoka dimnih gasova, kao i ulazne koncentracije

čvrstih čestica u struji dimnog gasa. Na osnovu navedenog zahteva da izlazna koncentracija





Strana 110 od 269

bude max. 30 mg/Nm3 i izračunatih vrednosti protoka dimnih gasova i ulazne koncentracije

čvrstih čestica određena je potrebna teorijska taložna površina elektrofiltarskog postrojenja.

Tehničke karakteristike elektrofiltarskog postrojenja definisane su na osnovu:

- Prikazanih karakteristika dimnog gasa

- Iskustva iz projekta rekonstrukcije elekrofiltarskog postrojenja bloka TENT B2, koji je slične

snage i savremenog rešenja

- Rezultata proračuna bloka TE Kostolac B3 korišćenjem programa Steam Pro.

Imajući u vidu postavljene zahteve u pogledu dozvoljenog nivoa izlaznih koncentracija

praškastih materija od 30 mg/Nm3 (za suvi gas, 6% 02), tehničke karakteristike odgovarajućeg

elektrofiltra, pri punom opterećenju bloka, su sledeće:

- Efektivni protok dimnog gasa, realni uslovi max. 2,5 miliona m3/h

- Temperatura dimnog gasa 150 °C

- Koncentracija čestica na ulazu u EF, suvi gas 69 g/Nm3

- Broj jedinica elektrofiltara po kotlu 2

- Broj difuzora / konzuzora po jedinici elektrofiltra 2/2

- Broj električnih polja po jedinici elektrofiltra 2x6

- Brzina dimnog gasa kroz EF 1,54 m/s

- Projektovana ukupna površina taložnih eiektroda 42000 m2

- Dužina polja 3,98 m

- Ukupna dužina polja 4x3,98 = 15,92 m

- Visina polja 15 m

- Širina jedne jedinice elektrofiltra 18,6 m

- Broj staza po jedinici eiektrofiltera 44

- Rastojanje između elektroda 400 mm

- Koncentracija čestica na izlazu iz EF, suvi gas 30 mg/Nm3

- Ukupan stepen otprašivanja za garantno gorivo 99,96 %

- Predložene dimenzije elektrofiltarskog postrojenja:

dužina, sa ulaznom i izlaznom haubom ~ 28 m

širina jedne EF jedinice, bez stepenišnog tornja ~ 18,6 m

visina elektrofiltra, uključujući monorej ~ 24,5 m

S obzirom da postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova dodatno vrši smanjenje

koncentracija čestica u gasu njegovim prolaskom kroz struju tečnosti, uz pretpostavku da je ovaj





Strana 111 od 269

stepen ispiranja minimalno 50%, može se smatrati da će izlazne koncentracije praškastih

materija biti i niže od gore navedenih garantnih vrednosti.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova (ODG)

Prvi korak pri definisanju postrojenja za ODG je izbor samog postupka odsumporavanja. Za

novi blok B3 postupak odsumporavanja dimnih gasova odabran je na osnovu:

- Potrebnog nivoa smanjenja emisija saglasno usvojenim graničnim vrednostima emisije

(GVE), prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh, Sl.

Glasnik RS 71/10 i regulativi EU, tj. Direktivi 2010/75/EU,

- Iskustava stečenih na do sada urađenim projektima koji se odnose na ODG na

termoelektranama EPS-a,

- Savremenoj svetskoj praksi u ovoj oblasti.

Analizom navedenih parametara došlo se do zaključka da je optimalan postupak ODG za slučaj

da se zahteva stepen odsumporavanja dimnih gasova viši od 95%, vlažni krečnjak/gips

postupak.

Tehničko rešenje i dispozicija objekata i opreme postrojenja za ODG za blok B3 snage 350 MW

je izabrano tako da je ostavljena mogućnost da se u narednom periodu izvrši dogradnja

objekata za eventualni četvrti blok na lokaciji TE, snage do 350 MW.

U odnosu na postojeće blokove B1 i B2 za koje je 2008. godine urađen Idejni projekat

odsumporavanja dimnih gasova, postrojenje za ODG bloka B3 je posmatrano kao nezavisna

celina, bez zajedničkih delova sa tim Projektom. Projektni parametri za dimenzionisanje

postrojenja za ODG određeni su na osnovu:

- Karakteristika Bloka B3,

- Karakteristika goriva koje će se koristiti za potrebe bloka B3 i dimnih gasova na ulazu u

postrojenje za ODG;

- Zahteva domaće i EU regulative u pogledu GVE koja se očekuje u vreme puštanja u pogon

posmatranog bloka: za ovaj projekat usvojena je vrednost GVE u iznosu od 150 mg/m3

(prema Direktivi 2010/75/EU), imajući u vidu da će rad bloka B3 biti u periodu posle 2020.

godine, kada je moguće dalje usaglašavanje domaće regulative u skladu sa zahtevima EU,

kao i eventualna ugradnja postrojenja za smanjenje emisije C02.

Tehnološko-mašinski deo sistema za odsumporavanje dimnih gasova iz bloka B3 podrazumeva

sledeće tehnološke celine (slika 3.3-4):





Strana 112 od 269

- Sistem dimnih gasova od izlaska iz ventilatora dimnog gasa do ulaska u apsorber i od izlaza

iz apsorbera do ulaza u dimnjak,

- Sistem za apsorpciju i oksidaciju (apsorber),

- Sistem za manipulaciju krečnjakom što podrazumeva prijem zrnastog krečnjaka u istovarnoj

stanici za železničke vagone, transport i skladištenje krečnjaka, dnevni silos sa postrojenjem

za mlevenje i sistem za suspenziju krečnjaka do ulaska u apsorber

- Sistem za tretman suspenzije gipsa i dobijanje gipsa za prodaju sa skladištem,

- Sistem za hidrauličku otpremu i deponovanje neprodatog gipsa, što podrazumeva dve linije

hidrotransporta na deponiju gipsa u PK ,,Drmno“, cevovode oko deponije i sistem za

prikupljanje i recirkulaciju vode sa deponije

- Sistem za snabdevanje procesnom vodom

Slika 3.3-4 Sistem za ODG

Na izlazu iz aposrbera ugradjen je vlažni elektrofiltar u cilju postizanja koncentracije čestica

ispod 10 mg/Nm3.

Ulazni parametri za projektovanje postrojenja za ODG odnose se na:





Strana 113 od 269

- Karakteristike bloka B3,

- Karakterisitke aktivne sirovine za proces - krečnjaka,

- Karakteristike sirove vode,

- Zahteve za kvalitetom nus-proizvoda i

- Zahteve u pogledu zaštite životne sredine, odnosno tretmana otpadnih materija.

Karakteristike bloka B3 i dimnih gasova sumirane se u Tabeli 3.3-2.

Tabela 3.3-2 Prikaz ulaznih parametara bloka za postrojenje za ODG


Karakteristike uglja Toplotna moć uglja kJ/kg 7240 Sadržaj ukupnog sumpora % 1,14 Sadržaj sumpora u pepelu % 0,42

Parametri bloka B3 Snaga bloka MW 350 Potrošnja uglja t/h 418

Karakteristike dimnih gasova pre postrojenja za ODG Temperatura dimnog gasa iza EF °C 165 Protok dimnog gasa (realni) m3/h 2,5 miliona Protok dimnog gasa (vlažni, 0°C, 1013 mbar) m3/h 1,5-1,6 miliona Sadržaj vlage u dimnom gasu % 21,04 Koncentracija čestica u dimnom gasu (suvi, 0°C, 6% 02) mg/m3 30 Koncentracija S02 u dimnom gasu (suvi, 0°C, 6% 02) mg/m3 6800 do 7500 Koncentracija HCI u dimnom gasu (suvi, 0°C, 6% 02) mg/m3 18-55 (35)

Kvalitet krečnjaka i snabdevanje krečnjakom (prikazano u poglavlju 3.4)

Kvalitet napojne vode

Kvalitet napojne vode mora biti takav da obezbedi zahtevane karakteristike gipsa. Kao napojna

voda koristiće se voda iz reke Dunav, odnosno voda iz povratnog kanala rashladne vode, čiji je

kvalitet dat u Tabeli 3.3-3.





Strana 114 od 269

Tabela 3.3-3 Kvalitet napojne vode


pH 7,9

Elektroprovodljivost jiS/m 7,9

HPK mg/l 3,6

Rastvorene čvrste materije mg/l 12

Ukupna tvrdoća mg/l 207

Cl mg/l 16,5

Ca2+ mg/l 54

S042' mg/l 21,4

Si02 mg/l 7

Na+ mg/l 11,19

K+ mg/l 1,81

Mg2+ mg/l 17

Gvožđe mg/l 0,18

Izvor podataka: Studija opravdanosti za izgradnju postrojenja za ODG na TE Kostolac B,

JETRO, Mart 2006.

Kvalitet gipsa

Suspenzija koja se dobija kao nus-produkt vlažnog postupka odsumporavanja dimnih gasova,

sa korišćenjem krečnjaka kao sorbenta, predstavlja potencijalnu sirovinu za proizvodnju gipsa.

Imajući u vidu da kvalitet gipsa zavisi od više faktora, prvenstveno od kvaliteta ulaznih sirovina

(krečnjak i voda), planirani način iskorišćenja dobijenog nus-produkta predstavlja važan faktor

u definisanju projektnih zahteva koji se postavljaju ODG sistemu.

Da bi se razmatrali potencijalni zahtevi tražišta i mogućnost plasmana ODG gipsa za potrebe

proizvođača gipsanih proizvoda (gips-kartonskih ploča i sl.), dobijeni gips mora da zadovolji

određeni nivo kvaliteta. Tipičan kvalitet koji se u Evropi zahteva za ODG gips koji se

komercijalno dalje koristi u građevinskoj industriji dat je u Tabeli 3.3-4.





Strana 115 od 269

Tabela 3.3-4 Zahtevani kvalitet EURO-gipsa

Parametar Jedinica Vrednost Vlaga, H20 % tež. < 10 Kalcijum sulfat dihidrat, CaS04x 2H20 % tež. >95 Kalcijum sulfit poluhidrat, CaS04 x %H20 % tež. <0,50 Magnezijumove soli, rastvorljive u vodi, MgO % tež. <0,10 Natrijumove soli, rastvorljive u vodi, Na20 % tež. <0,06 Hloridi, Cl % tež. <0,01 PH 5-9 Boja bela Miris neutralan Toksičnost netoksičan

Zahtevi u pogledu tretmana otpadnih voda

Otpadne vode iz postrojenja za odsumporavanje bloka B3 biće prikupljane u rezervoar

otpadnih voda. Dalji tretman ovih voda zavisi od potreba Elektrane za vodom, s tim da je

predvidjeno da se nastala otpadna voda koristi za pripremu guste hidro-mešavine pepela i

šljake. Time bi se izbegla potreba za njenim daljim tretmanom, a smanjila bi se potreba za

eventualnom potrošnjom sveže vode u ove svrhe. Ukoliko se otpadna voda ne koristi za

transport pepela i šljake, pre ispuštanja u recipijent njen kvalitet se mora dovesti na zakonom

definisani nivo, odgovarajućim tretmanom u zajedničkom postrojenju za tretman otpadnih voda

TE Kostolac B, što podrazumeva blokove B1, B2 i novi blok B3.

Tehnički opis postrojenja za ODG

Osnovni sistemi postrojenja za ODG prikazani su na Slici 3.3-5.

Slika 3.3-5 Šematski prikaz postrojenja za ODG

Na osnovu mogućih varijanti prikazanih u poglavlju 4, koja predstavljaju različita tehnička

rešenja, karakteristike predloženog rešenja postrojenja za ODG bloka B3 snage 350 MW su





Strana 116 od 269

sledeće:

1. Postupak odsumporavanja je vlažni krečnjak/gips postupak;

2. Za prečišćavanje dimnih gasova iz bloka B3 predviđen je jedan apsorber;

3. Tip apsorbera je toranjski, suprotnostrujni;

4. Posle apsorbera, ugradjen je vlažni elektrofiltar za izdvajanje najfinijih čestica i kapljica,

čime se garantuje koncentracija čestica od 10 mg/Nm3,

5. Emisija prečišćenih dimnih gasova će se vršiti putem vlažnog samostojećeg dimnjaka;

6. Snabdevanje čistom vodom predviđa se iz povratnog kanala rashladne vode;

7. Doprema krečnjaka do TE vršiće se železnicom ili kamionima. U okviru TE predviđeno je

zatvoreno skladište krečnjaka. Potencijalni snabdevač krečnjakom je rudnik Kovilovača;

8. Odlaganje suspenzije gipsa predviđeno je u prostoru površinskog kopa “Drmno”, na

zajedničkoj deponiji za sva tri bloka TE Kostolac B.

Tehnološka šema postrojenja prikazana je na crtežu 3.3-6.





Strana 117 od 269

Slika 3.3-6 Tehnološka šema ODG na TE Kostolac B3





Strana 118 od 269

Lokacija postrojenja za ODG

Postrojenje za ODG Bloka B3 smešteno je u nastavku GPO, iza elektrofiltra i ventilatora

dimnog gasa gde se nalazi apsorber. Iz apsorbera se dimni gasovi vode u dimnjak. Uz sam

apsorber locirana je glavna zgrada ODG u kojoj će biti smešteno pet recirkulacionih pumpi i dva

kompresora za oksidacioni vazduh. Pored glavne zgrade biće smešten i rezervoar servisne

vode. U neposrednoj blizini apsorbera smešten je i rezervoar za njegovo udesno pražnjenje.

Postrojenje za mokro mlevenje krečnjaka sa dnevnim silosom i skladište sa stanicom za istovar

krečnjaka iz železničkih vagona biće locirani preko puta skladišta uglja, na mestu jednog od

postojećih magacina. Uz objekat mlevenja krečnjaka biće lociran rezervoar krečnjačke

suspenzije.

Zgrada vakuum filtara za sušenje gipsa sa skladištem gipsa biće takođe izgrađeni preko puta

skladišta uglja na mestu jednog od postojećih magacina. Uz objekat vakuum filtara biće locirani

rezervoar suspenzije gipsa, rezervoar filtrirane vode i rezervoar otpadne vode.

Ovde treba napomenuti da su postrojenja za mlevenje krečnjaka i sušenje gipsa koja po pravilu

treba da budu što bliže apsorberu, ovde dislocirana. To je urađeno iz dva razloga: ostavljen je

prostor za buduće postrojenje za uklanjanje CO2 iz dimnog gasa, a takođe i mogućnost da se

sistemi krečnjaka i gipsa bloka B3 eventualno objedine sa istovetnim postrojenjima za blokove

B1 i B2.

Cevovodi za vezu apsorbera i postrojenja za krečnjak i gips biće postavljeni na cevnom mostu

trasom koja prelazi preko koloseka ka skladištu uglja, a zatim prati trasu cevovoda za

hidrotransport pepela prema deponiji i najzad se vraća preko koloseka prema sistemima za

krečnjak i gips.

Tehnički opis sistema u okviru postrojenja za ODG Sistem dimnih gasova

Sistem dimnog gasa sadrži opremu koja je neophodna da se dimni gas iz elektrofiltarskog

postrojenja dovede do apsorbera, a zatim od apsorbera do dimnjaka, uz održavanje potrebne

temperature i pritiska gasa, kao i sam dimnjak. Osnovne komponente ovog sistema su:

1. Kanali dimnog gasa i to:

- od izlaza iz ventilatora dimnog gasa do ulaza u apsorber - s obzirom na temperaturu

dimnog gasa ovi kanali ne zahtevaju unutrašnju antikorozionu zaštitu, već samo

spoljašnju toplotnu izolaciju i zaštitu;

- od izlaza iz apsorbera (i vlažnog elektrofiltra) do ulaza u dimnjak - iako su prečišćeni,

ovi dimni gasovi su niže temperature i zasićeni vlagom, pa ova deonica dimnih kanala

zahteva unutrašnju antikorozionu zaštitu.

2. Dimnjak: planirana je izgradnja samostojećeg betonskog dimnjaka, sa unutrašnje strane





Strana 119 od 269

obloženog odgovarajućim materijalom koji obezbeđuje potrebnu zaštitu od korozije

(predviđeno je oblaganje slojem Pennguard materijala). Kondenzat, koji se sakuplja

posebnim drenažnim sistemom, vraća se u proces.

U ovoj fazi izgradnje, za potrebe ispuštanja dimnih gasova iz bloka snage 350 MW, dimenzije

dimnjaka su: visina 150 m i unutrašnji prečnik na izlazu 6,5 m. U slučaju da se u nekoj od

narednih faza donese odluka o izgradnji još jednog bloka od 350 MW, naknadno će se definisati

tip i dimenzije novog dimnjaka koji bi bio zajednički za oba nova bloka. Dispozicija dimnjaka za

blok snage 350 MW u odnosu na okolne objekte je određena tako da se na istom mestu može

izgraditi i dimnjak za dva bloka snage 350 MW.

Sistem za apsorpciju i oksidaciju

Osnovni deo postrojenja za ODG čini sistem za apsorpciju i oksidaciju, koji se sastoji od

apsorbera sa reakcionim rezervoarom i eliminatorom kapi. Prolaskom dimnog gasa kroz

apsorber vrši se njegovo prečišćavanje u kontaktu sa suspenzijom apsorbenta. Zatim čist gas

prolazi kroz eliminator kapi koji se nalazi u gornjem delu apsorbera i vlažni elektrofiltar, gde se

vrši uklanjanje suvišne vlage i najfinijih čestica i kapljica vode, a pre ulaska u dimnjak.

Apsorber je osnovna komponenta postrojenja. Tip apsorbera je protivstrujni. Kod ovakvog

rešenja dimni gas ulazi u apsorber na donjem delu kolone za pranje gasa. Posle ulaska u

apsorber, gas se kreće na gore i prolazi kroz struju procesne suspenzije koja se kontinualno

uvodi u apsorber sistemom za raspršivanje suspenzije, koji se sastoji se od nekoliko nivoa

raspršivača sa mlaznicama (predviđeno je 5 nivoa koji se nalaze na rastojanju od oko 2,5 m).

Svaki nivo je povezan sa jednom recirkulacionom pumpom i cevi kojom se suspenzija dovodi

do zone raspršivanja. Konstrukcija i raspored mlaznica su takvi da obezbeđuju ravnomerno

raspršivanje po celom preseku apsorbera, a na taj način i optimalan kontakt gasa i tečnosti.

Potrebna količina suspenzije koja se recirkuliše određuje se na osnovu projektne vrednosti

odnosa gasne i tečne faze (L/G) i količine dimnog gasa koji ulazi u apsorber.

Procesna suspenzija se recirkuliše iz reakcionog bazena koji čini donji deo apsorbera. Osnovne

komponente suspenzije su Ca-sulfat, Ca-sulfit, čestice reagensa (krečnjaka), čestice letećeg

pepela i rastvorenih materija iz procesne vode i dimnog gasa, u koncentraciji od oko 15%. Svež

reagens dodaje se u reakcioni bazen i to u količini koja obezbeđuje održavanje pH vrednosti na

projektom nivou.

Dimenzionisanje reakcionog bazena vrši se tako da se obezbedi dovoljno vremena za sve

potrebne hemijske reakcije. U ovom bazenu vrši se i dodatna oksidacija Ca-sulfita u sulfat

(CaS04), koji kasnije kristališe u gips (CaS04 x 2H20). Oksidacija se postiže uduvavanjem

vazduha duvaljkama, obezbeđujući 99%-tni prelaz sulfita u sulfat. Količina vazduha koja je





Strana 120 od 269

potrebna za formiranje kristala gipsa u rezervoaru apsorbera obezbeđuje se pomoću duvaljki.

U cilju održavanja potrebnog stanja suspenzije i sprečavanja taloženja čvrstih čestica u

rezervoaru apsorbera instalirana su 4 mešača, koji su postavljeni u dva nivoa po obodu

rezervoara.

Uklanjanje kapljica iz dimnog gasa vrši su u eliminatoru kapi. Odvajanje kapi se vrši u dva

stepena (grubo i fino). U okviru ovog sistema, pored eliminatora kapi, su i sistem za ispiranje,

uključujući i cevi, ventile i mlaznice. Za optimalno fukcionisanje procesa odvajanja kapi

neophodno je obezbediti potrebnu učestanost i parametre ispiranja uređaja. Ispiranje se vrši

vodom iz rezervoara procesne vode, pomoću, za to namenjenih, pumpi. Otpadna voda od

ispiraranja koristi se u procesu.

Potrebna efikasnost procesa uklanjanja S02 postiže se:

– Pravilnim izborom karakteristika, položaja i broja mlaznica kojima se vrši

raspršivanje suspenzije krečnjaka, kao i odgovarajućim brojem i veličinom kapljica

suspenzije.

– Postizanjem odgovarajuće brzine dimnog gasa kroz apsorber, kao i raspodele

brzine po preseku apsorbera;

– Obezbeđenjem odgovarajuće brzine raspršivanja, odnosno cirkulacije suspenzije;

– Dodavanjem katalizatora hemijskih reakcija (na primer organske kiseline), u slučaju

značajnijih varijacija ulaznih koncentracija S02;

– pH vrednošću suspenzije krečnjaka (optimalna vrednost kreće se u opsegu 5-6)

– Održavanjem koncentracije krečnjaka u suspenziji: tipične vrednosti kreću se u

opsegu 10-15% (težinskih);

– Obezebeđenjem dovoljnog vremena zadržavanja čvrste faze u rezervoaru

apsorbera.

U procesu ODG koristi se značajna količina vode koja se u proces uvodi putem suspenzije

krečnjaka, kao voda za ispiranje eliminatora kapi, za ispiranje gipsa u procesu sušenja i manjim

delom kao zaptivna voda. Najveći deo vode iz procesa izlazi u vidu vodene pare u zasićenom

izlaznom dimnom gasu. Količina vode koja na ovaj način ispari i emituje se u okolinu zavisi od

kvaliteta uglja, sadržaja vlage i temperature dimnog gasa na ulazu u apsorber. Gubitak vode

nadoknađuje se svežom suspenzijom krečnjaka koja se uvodi u apsorber, kao i recirkulacijom

filtrirane vode i drenažne vode iz procesa.

U toku proseca uklanjanja sumpora iz dimnog gasa, u nastalu suspenziju, pored sumpor-

dioksida, dospevaju i druge materije iz dimnog gasa, kao što su čestice pepela, koje spira struja

tečne faze, a takođe i lako rastvorljive soli hlora i fluora, stvorene u reakciji jedinjenja ovih

elemenata iz dimnog gasa sa krečnjakom. Kao osnovni produkt procesa nastaje kalcijum sulfit,





Strana 121 od 269

koji posle dodatne oksidacije u rezervoaru apsorbera prelazi u sulfat-gips. Kao teško

rastvorljivo jedinjenje u vodi, isti se taloži na dnu rezervoara apsorbera, odakle se odvodi

procesom odmuljivanja. Količina suspenzije gipsa koja se odvodi, definiše se na osnovu

kontrole fizičko-hemijskih parametara procesa. Kvalitet recirkulisane vode, u smislu održavanja

sadržaja štetnih materija (u prvom redu hlorida i čestica nečistoća) održava se stalnim

odmuljivanjem jednog dela filtrata, koji predstavlja otpadnu vodu.

Sistem za manipulaciju krečnjakom

Ovaj sistem služi za prihvat i skladištenje krečnjaka, kao i za pripremu suspenzije krečnjaka i

njenu dopremu do apsorbera, u kome se ista koristi kao aktivna materija za uklanjanje S02 iz

dimnih gasova.

Sistem za krečnjak se sastoji od:

– Stanice za istovar zrnastog krečnjaka iz železničkih vagona

– Skladišta i sistema za transport krečnjaka do dnevnog silosa,

– Dnevnih silosa sa pratećom opremom,

– Mlinova za vlažno mlevenje krečnjaka, sa svim pomoćnim uređajima,

– Rezervoara suspenzije krečnjaka sa mešačima,

– Napojnih pumpi za suspenziju krečnjaka,

– Potrebnih cevovoda i ventila.

Krečnjak će se dovoziti vagonima sa donjim pražnjenjem. Istovarna stanica za krečnjak će biti

locirana na posebnom istovarnom koloseku, a sastojaće se od podzemnih istovarnih bunkera

za prihvat materijala iz vagona i nadzemnog objekta iznad mesta istovara. Istovarni bunkeri će

se prazniti pomoću dva trakasta dodavača (T1L i T1D) postavljena ispod samih bunkera i to na

transporter prema skladištu (T2). Krečnjak će se sa ovog transportera presipati na elevator (E1)

koji materijal podiže i presipa ga na sistem trakastih transportera u tavanskom delu skladišta

pomoću koga se puni skladište. Ovaj sistem se sastoji od jednog stabilnog (T3) i jednog

pokretnog reverzibilnog transportera (T4).

Kapacitet pražnjenja vagona i sistema za punjenje skladišta iznosi 600 m3/h što je zapravo

efektivni kapacitet istovara. Međutim stvarni kapacitet istovara će biti manji jer obuhvata

produženo vreme pražnjenja kompozicija zbog potrebnog vremena za manevrisanje vagonima i

druge aktivnosti koje se obavljaju u toku istovara.

Skladište će biti opremljeno poluportalnim skreperom (3NVV83D005) za izuzimanje materijala

sa gomile. Skreper će ubacivati materijal na jedan podužni trakasti transporter (T5) kojim se

krečnjak iznosi iz skladišta i dalje preko transportera T6 (reverzibilni), T7, elevatora E2 i

reverzibilnog transportera T8 doprema do svakog od dva dnevna silosa. Predviđeni kapacitet

izuzimanja materijala iz skladišta iznosi 60 m3/h što omogućava punjenje dnevnog silosa u toku





Strana 122 od 269

jedne smene. Predviđena su dva dnevna silosa (radni i rezervni) svaki ukupne zapremine 380

m3 (korisno 320 m3) što zadovoljava dnevnu rezervu pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka.

Poluportalni skreper se sastoji od čeličnog portala pokretnog na šinama o koji je obešen sam

grabuljasti uređaj (skreper) za uzimanje materijala sa gomile. Uređaj je opremljen mehanizmom

za podizanje i spuštanje strele skrepera, a sam skreper se sastoji od lopatica pričvršćenih na

pogonskom lancu. Osim pogona lanac je opremljen i uređajem za zatezanje. Sam portal je

varena čelična kutijasta konstrukcija sa kabinom za operatora, stepeništima, plaformama i

penjalicama.

Dnevni silosi za krečnjak će biti smešteni u sklopu objekta za mlevenje krečnjaka. Predviđena

su dva cilindrična čelična dnevna silosa (radni i rezervni), svaki ukupne zapremine 380 m3

(korisno 320 m3) što zadovoljava dnevnu rezervu pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka.

Iz dnevnih silosa krečnjak se kontrolisano dozira u mlinove za mokro mlevenje, gde se formira

suspenzija krečnjaka (slika 3.3-7). Predviđena je ugradnja dve linije za mlevenje krečnjaka

(jedna u radu - druga 100%-na rezerva).

Slika 3.3-7 Tok procesa vlažnog mlevenja krečnjaka

Sistem mlevenja treba da obezbedi kontinualan rad apsorbera, pri čemu se finoća mlevenja i

proizvedena količina samlevenog krečnjaka mogu podešavati u zavisnosti od potreba sistema.





Strana 123 od 269

Tehnički podaci sistema za mlevenje su sledeći:

– Granulacija krečnjaka koji se dovodi u mlinove je 0-20 mm, vlažnosti do 5%;

– Izlazna finoća čestica krečnjaka je P80 < 32|j (P90 < 44y);

– Za proces mlevenja i formiranja suspenzije krečnjaka koristi se sveža procesna voda iz

rezervoara procesne vode (ili po potrebi, filtrirana voda iz procesa odvodnjavanja

suspenzije gipsa);

– Kapacitet svakog od mlinova je 15 t/h;

Formirana suspenzija krečnjaka iz mlinova, gravitaciono se odvodi u rezervoar recirkulacije. Iz

tog rezervoara suspenzija se pumpama uvodi u hidrociklon, kojim se obezbeđuje održavanje

potrebne koncentracije suspenzije i finoće čestica krečnjaka, odakle se radna suspenzija

krečnjaka potrebne koncentracije od 30% čvrste materije preliva u rezervoar suspenzije

krečnjaka, dok se ostatak (krupnije frakcije) vraća u postrojenje za mlevenje.

Predviđena je ugradnja jednog cilindričnog rezervoara od ugljeničnog čelika, gumiranog iznutra,

zapremine od 300 m3, što je dovoljno za skladištenje suspenzije potrebne za približno 8h rada

postrojenja. U cilju sprečavanja taloženja čestica krečnjaka u suspenziji, rezervoar će biti

opremljen mešačem suspenzije.

Iz rezervoara suspenzija krečnjaka se pumpama i cevovodima transportuje ka apsorberu.

Za slučaj dogradnje još jednog bloka snage 350 MW (blok B4) u pogledu sistema za prihvat,

transport, skladištenje i mlevenje krečnjaka, ovim Generalnim projektom predviđeno je sledeće:

– Prostor za izgradnju dodatnog zatvorenog skladišta zrnastog krečnjaka identičnog onom

koje je projektovano za blok B3 (V=4500 m3). Skladište je locirano u produžetku

skladišta bloka B3. Skladište bloka B4 bi se punilo preko istog istovarnog sistema kao

za blok B3 s tim što bi, prilikom proširenja skladišta, stabilni transporter T3 morao biti

rekonstruisan tako da bude reverzibilni i produžen do sredine proširenog skladišta.

Prihvatni transporter u skladištu bloka B3 (T5) takođe bi bio produžen tako da može da

prihvati krečnjak iz proširenog dela skladišta.

– Prostor za ugradnju jednog dodatnog mlina istog kapaciteta (15 t/h) koji bi bio smešten

u odvojenom objektu, pored zgrade mlevenja za blok B3. Mlin bi bio opremljen

sopstvenim dnevnim silosom zrnastog krečnjaka u koji bi se materijal dopremao iz

skladišta i to sa kratke reverzibilne trake T6.

Pomoćna postrojenja Sistem komprimovanog vazduha

Proizvodnja komprimovanog vazduha za potrebe bloka B3, vršiće se u autonomnoj

kompresorskoj stanici koja će biti smeštena u posebnom objektu.





Strana 124 od 269

Kompresorsko postrojenje će se sastojati od:

– kompresora za proizvodnju vazduha pod pritiskom,

– opreme za pripremu vazduha do zahtevane čistoće,

– rezervoara za komprimovani vazduh,

– cevne mreže za razvod vazduha do potrošača (spoljni razvod komprimovanog vazduha).

Kompresorsko postrojenje treba da, za potrebe bloka B3, obezbedi potrebnu količinu vazduha

za dve osnovne namene i to:

– tehnički (servisni vazduh), kao vazduh od opšteg značaja za rad bloka koji će se koristiti

za razna čišćenja i drugo.

– regulacioni (instrumentalni) vazduh koji se upotrebljava za snabdevanje pneumatski

pogonjene armature u okviru bloka

Kompresorsko postrojenje za servisni vazduh

Za potrebe ovog projekta usvojen je kapacitet kompresorske stanice za servisni vazduh od

10m3/min, pri maksimalnom radnom pritisku od 10 bar. Predviđena su dva kompresora

(2x100%), sa potpuno automatizovanim radom i prigušenom bukom. Kompresori će biti

opemljeni elektrokomandnom tablom koja omogućava potpunu kontrolu rada kompresora.

Servisni vazduh se akumulira u dva međusobno povezana rezervoara, od po 10m3, koji imaju

zadatak da smanje oscilacije pritiska vazduha izazvane radom kompresora i neravnomernom

potrošnjom vazduha.

Rezervoari, snabdeveni ventilima sigurnosti i manometrima, će biti priključeni na mrežu

servisnog komprimovanog vazduha preko odgovarajućih kolektora.

Kompresorska stanica za instrumentalni vazduh

Za potrebe Projekta usvojen je kapacitet proizvodnje instrumentalnog vazduha od 8m3/min.

Potrebnu količinu instrumentalnog vazduha obezbeđivaće dva kompresora (2x100%).

Kompresori su slični kompresorima za proizvodnju servisnog vazduha, osim što su zahtevi u

pogledu kvaliteta instrumentalnog vazduha strožiji u odnosu na servisni vazduh, pa će ovde biti

ugrađena dva adsorpciona sušača (2x100%) za dodatno sušenje vazduha.

Predviđena adsorpcioni sušači su vertikalnog tipa sa dve paralelne kolone što obezbeđuje

kontinuitet u njihovom radu. Dok kroz jednu kolonu prolazi vazduh i suši se, u drugoj se vrši

regeneracija mase pomoću povratnog vazduha. Maksimalna temperatura ulaznog vazduha je

35°C, a procenat oduzete vlage se kreće od 75-85%. Naizmenično uključivanje kolona vrši se

automatski, u stalnim vremenskim ciklusima. Sušači su opremljeni elektromagnetnim ventilima,

nepovratnim ventilima, prigušivačima buke i odvajačima ulja.





Strana 125 od 269

Predviđeno je da se osušeni vazduh akumulira u rezervoaru zapremine po 12m3. Kako

instrumentalni vazduh služi i za pogon armature od kritične važnosti za funkcionisanje i

bezbednost bloka, predviđeno je da rezervoari imaju takav kapacitet da obezebede dovoljnu

količinu instrumentalnog vazduha pri udarnoj potrošnji u havarijskim situacijama (ispad bloka i

slično). Rezervoari su snabdeveni ventilima sigurnosti, manometrima i zapornim ventilima za

odvod kondenzata.

Sistem pomoćne pare

Snabdevanje pomoćnih sistema bloka parom predviđeno je iz zajedničkog kolektora sopstvene

potrošnje bloka, koji se napaja oduzimanjem pare iz glavnog termodinamičkog ciklusa.

Oduzimanje se vrši sa parovoda povratne pare (hladna međupara) preko hidraulički

komandovanog regulacionog venitla.

Regulacijom se u kolektoru sopstvene potrošnje bloka pritisak održava konstantno na 10bar.

Kod starta bloka i u svim drugim uslovima kada nema osnovne produkcije pare u bloku

predviđeno je napajanje kolektora sopstvene potrošnje pare bloka sa parne šine 10bar

zajedničke za sve blokove termoelektrane. Ova šina dobija paru odgovarajućih parametara

(10bar, 250°C) iz sistema pomoćne pare blokova B1 i B2. Ukoliko oba bloka nisu u pogonu,

kolektor će se napajati parom iz parovoda sa bloka TE Kostolac A.

Iz sistema pomoćne pare obezbeđuje se para za sledeće potrošače:

U kotlarnici:

– Zagrejači mazuta unutrašnjeg mazutnog postrojenja,

– Prateće grejanje unutrašnjeg postrojenja mazuta,

– Parni zagrejači vazduha za startovanje,

– Termička priprema vode za pranje zagrejača vazduha Ljungstrom.

U mašinskoj sali:

– Parni ejektori za start glavnog turbinskog postrojenja,

– Napajanje generatora kod startovanja bloka,

– Instalacija za zagrevanje i deaeraciju vode u napojnom rezervoaru kod startovanja

bloka.

Pored navedenih potrošača u okviru bloka iz sistema pomoćne pare preko zajedničkog

kolektora obezbeđuje se i para za potrošače opšteg karaktera u okviru termoelektrane kao što

su:

– Grejanje objekta i prostorija termoelektrane,

– Odmrzavanje vagona,





Strana 126 od 269

– Napajanje kolektora 6bar (za zagrejače rezervoara mazuta, instalacije za istovar

mazuta, prateće grejanje, hemijska priprema vode i dr.).

Izuzev iz podstanice za pripremu vode za grejanje objekta i prostorija, izmenjivača stanice za

odmrzavanje vagona i instalacije za termičku pripremu vode, za pranje regeneratirvnih

zagrejača vazduha, kondenzat pomoćne pare iz sistema sa površinskim zagrejačima se ne

vraća ponovo u glavni termodinamički ciklus već se posle tretiranja, odnosno prečišćavanja

baca.

Sistem tehničkih gasova

Sistem tehničkih gasova, koji obuhvata instalacije za proizvodnju i pripremu vodonika i

ugljendioksida, izgrađen za potrebe bloka B1 i B2, zadovoljava potrebe i bloka B3, ali samo u

domenu proizvodnje i pripreme.

Ugljendioksid

Za potrebe bloka B3, potrebno je izgraditi i instalirati još jedan rezervoar za skladištenje

ugljendioksida, kapaciteta 20m3. Rezervoar će biti postavljen pored postojećeg rezervoara C02.

Ugljendioksid će se skladištiti u gasovitom stanju pod pritiskom od 10bar. Novi rezervoar će se

povezati sa postojećim instalacijama za pripremu i transport ugljendioksida tj. sa postojećim

rampama za pražnjenje (ukupno četiri, 2 po 15 i 2 po 13 priključaka), kolektorima, linijama za

regasifikaciju (2 linije). Sistem C02 će se sa novim blokom odnosno sa gasnim panelom u GPO

povezati novim cevovodom.

Vodonik

Vodonična (elektrolizna) stanica je izgrađena za potrebe bloka B1 i B2. Od starta blokova 2 x

350 MW, stanica nije puštena u pogon i izvršena je njena demontaža. Za potrebe novog bloka

biće obezbeđene dodatne prevozne baterije komprimovanog vodonika. Nova pokretna baterija

za vodonik sastojaće se od 22 boce zapremine po 0.55m3 u kojima se vodonik skladišti pod

maksimalnim pritiskom od 150bar.

Startni sistem bloka

Startni sistem obezbeđuje puštanje u rad turbine pri kliznim parametrima iz bilo kog toplotnog

stanja turbine i štiti parni prostor kotla od nedozvoljenog porasta pritiska pri iznenadnom ispadu

turbine. U tom cilju na obilaznim vodovima turbine visokog pritiska koji povezuju liniju sveže

pare sa linijom povratne pare postavljene su u paraleli dve reducir-rashladne stanice VP kao

deo sistema za startovanje i rasterećenje bloka koje programski, odnosno automatski otvaraju i

prispelu paru iz kotla redukuju i propuštaju u parovod povratne pare u kotao.





Strana 127 od 269

3.4. SIROVINE I PRODUKTI

Osnovni ulazni materijali neophodni za rad termoelektrane su: (1) gorivo (ugalj i mazut za potpalu), (2) vazduh za sagorevanje, (3) procesna i rashladna voda. Najvažniji produkti procesa su pepeo, šljaka, otpadne vode iz različitih delova sistema.

Osim toga, za rad pojedinih sistema, a posebno uredjaja za prečišćavanje dimnih gasova i otpadnih voda, potrebni su: (1) krečnjak, (2) dimni gas i (3) procesna voda. Glavni produkt procesa je tzv. ODG gips, dok je pepeo kao rezultata rada elektrofiltra već pomenut medju glavnim produktima.

Takodje, u termoelektrani se koriste i drugi materijali, već detaljno analizirani u poglavlju 3.3.

3.4.1. GORIVO

Ugalj Na osnovu podataka o kvalitetu uglja određene su časovna, dnevna i godišnja potrošnja uglja.

Rezultat proračuna prikazan je u Tabeli 3.4-1. Godišnja potrošnja uglja određena je na bazi

ekvivalentnog vremena rada Bloka od 6500h/god.

Tabela 3.4-1 Potrošnja uglja TE "Kostolac B" Blok 3 (350 MW)

Potrošnja uglja Kvalitet uglja Časovna Dnevna Godišnja

Garantni 7240 kJ/kg 418 t 10032 t 3,33 miliona t

Usvojen je kapacitet transportnog sistema od 1.200 t/h (maksimalno 1600 t/h) kako je to

definisano pri projektovanju prve faze Elektrane, a što odgovara kapacitetu dolazećih linija sa

skladišta uglja. Ovako dimenzionisan transportni sistem omogućuje efektivno radno vreme

sistema od 7,6 sati pri sagorevanju uglja minimalnog kvaliteta.

Sistem dopreme uglja koncipiran je tako da ga čini sistem dvostrukih trakastih transportera

(jedan radni, jedan u rezervi), čime je obezbeđena 100%-na rezerva. Ostavljena je mogućnost

i istovremenog rada obe transportne linije.

Dakle, blok B3 TE „Kostolac" će se snabdevati ugljem iz površinskog kopa ,,Drmno“ koji

pripada istočnom delu kostolačkog ugljenog basena. Iz ovog kopa snabdevaju se ugljem

blokovi 1 i 2 TE „Kostolac B“, blokovi na lokaciji TE „Kostolac A“, a jedan deo uglja se izdvaja

za široku potrošnju. Sadašnji projektni kapacitet PK „Drmno" iznosi 9x106 t/god.

Ugalj se sistemom transportnih traka izvozi iz Kopa i doprema do raspodelnog bunkera i

bunkera rezerve koji su locirani ispred skladišta uglja TE ,,Kostolac“. Ovde se obavljaju sledeće

operacije:





Strana 128 od 269

– Deo prispelog uglja se usmerava prema termoelektrani „Kostolac A“,

– Deo uglja se izdvaja za široku potrošnju,

– Preostali deo uglja se usmerava prema drobilani gde se usitnjava do krupnoće -40 mm,

a odatle odlazi prema skladištu

Bunker rezerve ima ulogu da odvoji tehnološki proces otkopavanja i transporta od drobljenja i

skladištenja.

Izdrobljeni ugalj krupnoće -40+0 mm transportuje se trakama TR 10 i T11 na skladište.

Skladište je linearnog tipa sa dve transportne linije i ono omogućava stvaranje rezerve

izdrobljenog uglja neophodne za višednevno snabdevanje TE „Kostolac B“ bez obzira na

trenutni nivo proizvodnje Kopa. Na skladištu se ne vrši homogenizacija kvaliteta uglja.

Svaka od dve skladišne linije je opremljena kombinovanom mašinom za odlaganje i uzimanje

uglja. Kapacitet odlaganja je 2700 t/h, a kapacitet uzimanja 1600 t/h.

Ugalj se sa skladišta transportuje prema izlaznoj presipnoj zgradi IV, a iz nje dalje prema

kotlovskim bunkerima blokova 1 i 2 TE ,,Kostolac“.

Skladište uglja je inicijalno projektovano da opslužuje kako postojeće blokove 1 i 2 (2x350

MW), tako i još dva identična bloka druge faze izgradnje Elektrane (kako je u to vreme bilo

planirano). Tako je u presipnoj zgradi IV ostavljen izlaz za priključenje transportera druge faze

koja je zapravo predmet ovog projekta. Osim toga bilo je planirano da se prilikom izgradnje

druge faze skladište uglja proširi dogradnjom treće transportne linije.

Međutim zbog potrebe povećanja raspoloživosti sistema snabdevanja ugljem postojećih

blokova Nosilac projekta se odlučio da treću liniju na skladištu uglja izgradi ranije, i taj projekat

je trenutno u fazi realizacije. Treća linija će biti opremljena jednom drobilicom i kombinovanom

mašinom za odlaganje/uzimanje kapaciteta 2700/1200 t/h (Inovirani Idejni projekat sa studijom

opravdanosti dogradnje PK„Drmno“ za kapacitet 9x106 t/god).

Osim toga u sklopu predmetnog projekta planirani su sledeći radovi na rudničkom delu

sistema:

– Povećanje kapaciteta kopa na 12x106 t/god;

– Uvođenje sistema za ujednačavanje kvaliteta uglja;

– Usklađivanje rada celokupnog sistema otkopavanja, transporta, pripreme i

skladištenja uglja nakon puštanja u pogon bloka B3

Od skladišta uglja do bunkera vodi sistem transportera. U nadbunkerskoj zgradi ugalj se

preusmerava na transportere T3, kojima se vrši punjenje kotlovskih bunkera. Transporteri T3

biće opremljeni plužnim skidačima za dvostrani bočni istovar pomoću kojih će se ugalj istovarati

u kotlovske bunkere. Ovi skidači će biti opremljeni mehanizmom za podizanje i spuštanje na

traku sa hidrauličkim pogonom. Skidači su normalno izdignuti od trake, a izbor bunkera koji se





Strana 129 od 269

puni vršiće se spuštanjem odgovarajućeg skidača iznad odabranog bunkera. Ugalj istovaren sa

trake upuštaće se u bunker kroz bočno postavljene sipke sa svake strane transportera. Sipke

treba da budu pričvršćene za tavanicu bunkera koji su na taj način potpuno zatvoreni.

Svi trakasti transporteri će biti smešteni na transportnim mostovima zatvorene konsirukcije,

a pretovar će se obavljati u presipnim zgradama.

Kotlovski bunkeri

Ukupno je predviđeno 8 (osam) bunkera čelične konstrukcije koji će biti snabdeveni

kontinualnim meračima nivoa. Na taj način biće omogućeno stalno pokazivanje stanja

napunjenosti bunkera. Pri dostizanju određenih nivoa potrebno je obezbediti posebnu zvučnu i

svetlosnu signalizaciju u upravljačkoj sobi dopreme uglja i u pogonu u nadbunkerskom traktu za

osoblje koje neposredno kontroliše rad opreme na punjenju bunkera.

U donjem delu kotlovski bunkeri će biti obloženi pločama od glatkog i antiabrazivnog materijala

radi sprečavanja lepljenja uglja na izlazu iz bunkera.

Uređaji za merenje količine i kvaliteta uglja

Za merenje trenutne i kumulativne količine uglja, koji se prihvata sa skladišta, odnosno sa

rudnika predviđena je ugradnja tračnih vaga na transporterima T2.

Ovim projektom nije predviđena ugradnja uređaja za kontrolu kvaliteta uglja na delu sistema

prema bloku B3 jer se pretpostavlja da će kompletan sistem praćenja kvaliteta uglja biti

definisan pomenutim projektom ujednačavanja kvaliteta uglja.

Sistem otprašivanja sistema za transport i skladištenje uglja

Ugljena prašina je neizbežan pratilac u tehnološkom procesu transporta uglja. Ovo je naročito

izraženo na presipnim mestima i iznad kotlovskih bunkera. Da bi se sprečilo širenje i taloženje

ugljene prašine u radnim prostorijama Bloka ovim projektom su predviđene sledeće mere

zaštite:

– Otprašivanje presipnih mesta od presipne zgrade IV do kotlovskih bunkera

– Otprašivanje kotlovskih bunkera

– Centralizovano vakuumsko čišćenje podova zgrada i mostova

dopreme uglja

Otprašivanje presipnih mesta

U okviru sistema dopreme uglja predviđeno je otprašivanje na svim presipnim mestima.

Predložen je mokri postupak sa formiranjem vodene magle pod visokim pritiskom. Ovakav

način otprašivanja obezbeđuje zadovoljavajući stepen efikasnosti, niske troškove održavanja,

niske investicione troškove i male gabaritne dimenzije, pri čemu se izdvojena prašina ponovo





Strana 130 od 269

vraća u transportnu masu uglja. Potrebno je napomenuti da je primarni uslov za efikasno

otprašivanje presipnih mesta njihova veoma dobra zaptivenost, a posebno usipnog korita trake

na koju pada ugalj.

Instalacija se sastoji od pumpe visokog pritiska (oko 20 bar) i potisnog cevovoda kojim se voda

razvodi do presipnih mesta gde će biti postavljene mlaznice za formiranje vodene magle. Voda

mora mora biti prečišćena čak i od finih mehaničkih čestica, a potisni cevovod treba da bude od

nerđajućeg čelika. Instalacijom se upravlja daljinski iz upravljačke sobe sistema dopreme uglja

na osnovu informacija o radnim linijama transportera i tokovima uglja od presipne zgrade IV do

kotlovskih bunkera bloka B3.

Otprašivanje kotlovskih bunkera

Otprašivanje kotlovskih bunkera će se vršiti pomoću vrećastih filtara sa impulsnim otresanjem

vreća komprimovanim vazduhom. Predviđena je jedan centralizovan sistem za svih osam

kotlovskih bunkera. Svaki sistem se sastoji od:

– Usisnog cevovoda od kotlovskih bunkera do vrećastog filtra,

– Vrećastog filtra u zatvorenom kućištu opremljenog za rad u potpuno automatizovanom

režimu,

– Izduvnog ventilatora sa prigušivačem buke

– Bunkera za prihvat izdvojene prašine sa sistemom pužastih transportera za vlaženje i

povratak izdvojene prašine u kotlovske bunkere

– Instalacije komprimovanog vazduha za impulsno otresanje filtarskih vreća

Ventilator filtarske jedinice usisava zaprašeni vazduh koji tako prolazi kroz filtarske vreće, na

čijim zidovima se zadržava ugljena prašina, dok se prečišćen vazduh (<10 mg/m3) ispušta u

atmosferu.

Čišćenje filtarskih vreća od ugljene prašine obavljaće se protiv-strujom komprimovanog

vazduha u određenim vremenskim intervalima.

Predviđeno je da filtri budu postavljeni u centralnom delu iznad kotlovskih bunkera. Izdvojena

prašina će se preko pužastog transportera vraćati na transportere T3, a zatim u kotlovske

bunkere.

Sistem za centralno čišćenje podova

Radi održavanja urednosti prostorija i sprečavanje uslova za nastanak požara zbog taloženja

ugljene prašine, predviđena je instalacija za centralno čišćenje podova svih objekata dopreme

uglja bloka B3 od presipne zgrade IV do kotlovskih bunkera.

Instalacija se sastoji od:





Strana 131 od 269

– cevovoda sa priključcima za usisnike u presipnim zgradama i duž mostova sa

transporterima,

– centralne stanice sa bunkerom za prihvat prašine sa vrećastim filtrom, dodatnim

sigurnosnim filtrom i agregatiranom duvaljkom za stvaranje podpritiska

– sistema za izuzimanje izdvojene prašine iz prihvatnog bunkera (rotacioni dozator),

vlaženje i povratak na transportni sistem prema kotlovskim bunkerima (pužasti

transporter)

Kapacitet sistema je ograničen na istovremeno usisivanje na dva radna mesta.

U daljim fazama projektovanja prilikom razrade tehničkih rešenja za otprašivanje mogu se dva

posiednja sistema (otprašivanje kotlovskih bunkera i centralno čišćenje podova) objediniti u

delu vlaženja i povratka ugljene prašine na transportni sistem.

Sistem tečnog goriva

Osnovnom koncepcijom tehnološkog procesa predviđeno je da se za potpalu i održavanje vatre

kod niskih opterećenja kotlova koristi tečno gorivo mazut, po mogućnosti sa niskim sadržajem

sumpora.

Sistem tečnog goriva - mazut u TE „Kostolac B“ sastoji se od spoljašnjeg i unutrašnjeg sistema

mazuta. Spoljnji sistem mazuta obuhvata prihvat, skladištenje, pripremu i dopremu tečnog

goriva do glavnog pogonskog objekta GPO.

Mazut se do elektrane doprema železničkim i autocisternama i zatim odgovarajućim uređajima

pretovaruje u skladišne rezervoare mazuta u krugu elektrane odakle se razvodi do gorionika

glavnih kotlova. Dovod mazuta do gorionika glavnih kotlova je dvostepen. Mazut se iz

skladišnih rezervoara zagrejan protočnim zagrejačem do temperature 80°C potiskuje

distributivnim pumpama do GPO. U okviru GPO mazut se zagreva do konačne temperaure cca

150°C i zatim visokopritisnim pumpama drugog stepena potiskuje u gorionike mazuta na kotlu.

Za potrebe novog bloka predviđena je ugradnja novog rezervoara mazuta zapremine 1200m3

koji bi bio povezan sa postojećim rezervoarom zapremine 5000m3. Ovim rešenjem omogućeno

je nezavisno napajanje postojećih blokova i novog bloka mazutom. Pored toga omogućeno je i

prebacivanje mazuta iz jednog rezervoara u drugi čime se postiže lakše održavanje postojećeg

i budućeg rezervoara mazuta. Postojeći rezervoar po kapacitetu je dovoljan da podmiri potrebe

starih i novog bloka. Za zagrevanje mazuta u novom rezervoaru predviđena je ugradnja podnog

protočnog grejača.

Unutrašnji sistem mazuta predviđen je da se instalira u novoj pumpnoj stanici pored kotlovskog

postrojenja novog bloka. Sistem se sastoji od pumpnog agregata drugog stepena koji čine tri

visoko pritisne pumpe (3x50%), dva filtera, kompletne zaporne armature i regulacionog ventila





Strana 132 od 269

za regulaciju pritiska na potisu pumpi.

Paljenje mazuta se ostvaruje pomoću gasa za potpalu - propan-butan (50 - 70 kPa) električnom

varnicom. Sistem gasovitog goriva propan butan sastoji se od propan butan stanice, razvodne

mreže gasovitog goriva propan-butana i gorionika propan butana. Za potrebe novog bloka

predviđena je izgradnja nove propan butan stanice.

3.4.2. VAZDUH ZA SAGOREVANJE

NDetaljan opis je dat u poglavlju 3.3, a s obzirom da ne utične na životnu sredinu, nije posebno analiziran u ovom poglavlju još jednom.

3.4.3. PROCESNA I RASHLADNA VODA

Sistem za snabdevanje procesnom vodom

Sistem procesne vode čine rezervoar, razvodne pumpe i cevovodi procesne vode. Predviđeno

je da se rezervoar procesne vode puni iz kanala povratne rashladne vode bloka B3, pomoću

dve pumpe sa automatskim filtrom na potisu.

Procesna voda u postrojenju za ODG će se koristiti za sledeće potrebe:

- za ispiranje eliminatora kapi u apsorberu,

- za formiranje suspenzije krečnjaka,

- za regulaciju nivoa tečnosti u procesnim rezervoarima,

- za zasićenje oksidacionog vazduha,

- za hlađenje sistema za podmazivanje i reduktora zupčanika,

- za zaptivanje pumpi,

- za ispiranje materijala vakuum filtra (gipsa),

- za ispiranje procesne opreme i cevovoda,

- za raspršivanje sigurnosne vode u cilju zaštite apsorbera od vrelog dimnog gasa u

slučaju prestanka rada recirkulacionih pumpi.

Rezervoar napojne/servisne vode dimenzionisan je da obezbedi količinu vode u slučaju

zastoja u napajanju u trajanju od 2-3 sata, pri maksimalnim projektnim uslovima rada.

Predviđena zapremina razervoara je 350 m3.

Materijalni i energetski bilans

Na osnovu datih karakteristika dimnog gasa na ulazu u apsorber, definisane su potrebne

količine sirovina i energije, kao i proizvodnja suspenzije gipsa. U tabeli 3.4-2 prikazane su

osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta.





Strana 133 od 269

Tabela 3.4-2 Osnovne veličine materijalnog i energetskog bilansa za ugalj nižeg kvaliteta

Parametar Jedinica Veličina

Ulazni parametri dimnog gasa (na ulazu u postrojenje ODG)

Količina dimnog gasa (vlažni, 1013 mbar, 0°C) m3/h približno 1,5

miliona

Koncentracija SOx (suvi, 1013 mbar, 0°C) mg/m3 8000

Koncentracija HCI (vlažni, 1013 mbar, 0°C) mg/m3 50

Temperatura dimnog gasa °C 165

Sadržaj vlage u dimnom gasu % 21,0

Izlazni parametri dimnog gasa (izlaz iz apsorbera)

Količina dimnog gasa (vlažni, 1013 mbar, 0°C) m3/h približno 1,6

miliona

Temperatura dimnog gasa °C 65

Sadržaj vlage u dimnom gasu % 25,8

Koncentracija SOx (suvi, 1013 mbar, 0°C) mg/m3 < 150

Koncentracija čestica (suvi, 1013 mbar, 0°C) mg/m3 < 10

Koncentracija HCI (suvi, 1013 mbar, 0°C) mg/m3 4

Povećanje emisije CO2 % vol 1,6

Procesni parametri

Potreban stepen odsumporavanja % 98

Potrošnja električne energije kWh/h ~ 6000

Pad pritiska Pa ~ 3000

Uklonjeni sumpor-dioksid t/h 6,65

Potrošnja procesne vode m3/h ~ 120

Potrošnja krečnjaka t/h ~ 16

Protok suspenzije gipsa na izlazu iz apsorbera (~ 15%

koncentracije čvrste materije)

m3/h 168,5

Proizvodnja gipsa t/h 27

Koncentracija hlorida u suspenziji gipsa ppm ~ 1800

Sistem rashladne vode Snabdevanje bloka B3 rashladnom vodom predviđeno je protočnim sistemom hlađenja, sa





Strana 134 od 269

korišćenjem vode iz reke Dunav.

Sistem rashladne vode snabdeva potrebnom količinom vode za hlađenje kondenzator turbine i

sistem tehničkih hlađenja bloka.

U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor

za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Uzimajući u obzir da će pri planiranom ulasku u pogon

novog bloka (oko 2020. godine), postojeći objekat/postrojenje biti u eksploataciji već preko 30

godina, predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3,

paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg dovodnog kanala rashladne vode iz

reke. Lokacija pumpne stanice rashladne vode prikazana je na Situaciji objekata elektrane

(priloženoj u okviru ovog projekta).

Tehnološki sistem rashladne vode sastoji se iz sledećih delova:

- Dovodni otvoreni kanal od Dunava do pumpne stanice;

- Pumpna stanica rashladne vode;

- Potisni čelični cevovod od pumpi rashladne vode do kondenzatora;

- Čelični cevovod od kondenzatora do prekidne komore;

- Prekidna komora;

- Odvodni zatvoreni kanal od prekidne komore do novog korita reke Mlave (i vraćanjem vode

do Dunava);

Osnovne tehničke karakteristike sastavnih delova sistema rashladne vode su sledeće:

Dovod rashladne vode vrši se posredstvom produbljenog korita reke Mlave, preko sifona i

kanala do pumpne stanice. Kanal rashladne vode (korito reke Mlave) je sledećih karakteristika:

- Kanal je dimenzionisan na minimalni nivo Dunava od 68,10 m (uz uslov da minimalni nivo

vode ispred pumpne stanice bude 67,25 m)

- Kota dna kanala 64,55 m

- Dužina kanala 3600 m

- Širina kanala u kineti 30 m (kosine u nagibu 1:3)

- Projektni kapacitet kanala iznosi 56 m3/s (201600 m3/h), odnosno predviđeno je da

snabdeva četiri bloka elektrane (4x348,5 MW)

Ukrštanje dovodnog kanala sa novoprojektovanim kanalom reke Mlave rešeno je preko sifona.

Sifon je izveden i za planiranu izgradnju II faze, odnosno sa četiri a/b tunela dimenzija 2,6x2,6

m. Ukupna dužina sifona iznosi 190 m. Radi održavanja sifona, na ulazu/izlazu vode predviđeni

su tablasti zatvarači.

Dovodni kanal od sifona do pumpne stanice je otvoren, sledećih dimenzija:

- Dužina kanala 325 m

- Širina u dnu 30 m (kosine 1:3)





Strana 135 od 269

- Kota dna 64,55 m

Ispred pumpne stanice izgrađen je bazen dimenzija 60x40 m, sa kotom dna 63.50 m.

Odvod rashladne vode rešen je posredstvom novoprojektovanog korita reke Mlave, ukupnog

projektnog kapaciteta 674 m3/s. Od prekidnih komora do zatvaračnice topla voda se odvodi

zatvorenim a/b kolektorom dužine 850 m. Predviđen je jedan kolektor po bloku. Zatvaračnica je

izvedena i za II fazu izgradnje, odnosno ukupno četiri kolektora. Dužina kolektora od

zatvaračnice do uliva u reku Mlavu iznosi 120 m.

Pumpna stanica rashladne vode predviđena je za smeštaj hidromehaničke opreme za

prečišćavanje rečne vode i pumpe rashladne vode sa pratećom opremom i izgrađena je samo

za prvu fazu. Hidromehanička oprema uključuje (posmatrano u smeru strujanja vode) grubu

rešetku, finu rešetku sa mehanizmom za čišćenje i trakasto sito (dimenzije čistog otvora 2.5x2.5

mm) sa uređajem za ispiranje. Hidromehanička oprema postavljena je u kanalima (predviđena

su dva po bloku).

Predviđene su dve pumpe rashladne vode po bloku (2x50%). Pumpe su vertikalne,

poluaksijalne, sa regulacionim pretkolom i direktno spojenim elektromotorom. Nominalni protok

rashladne vode po bloku iznosi 50.530 m3/h.

Potrebno je naglasiti da su specifično (u odnosu na nominalnu snagu bloka) nešto veće

projektne količine rashladne vode postojećih blokova posledica poddimenzionisanog

kondenzatora (manje površine) u okviru originalnog tehničkog rešenja.

Tehničko rešenje sistema rashladne vode bloka B3

Potrebne količine rashladne vode bloka su sledeće:

Potrošač Količina (m3/h) - Kondenzator turbine 34.209

- Sistem tehničkih hlađenja bloka 3.325

Ukupno 37.534

(Sa rezervom 5%) 39.410

Usvojeno kao referentna vrednost za blok: 40.000 m3/h (11,11 m3/s) Podešavanje napora pumpi rashladne vode, zbog promena vodostaja reke, vršiće se

posredstvom regulacionog pretkola pumpi.

U okviru grafičke dokumentacije koja pripada projektu ovog sistema prikazana je osnovna

tehnološka šema i dispoziciono rešenje opreme u pumpnoj stanici rashladne vode.

Upravljanje sistemom predviđeno je iz termokomande bloka. U okviru termokomande bloka

predviđena je i odgovarajuća informativna i alarmna signalizacija, vezana za rad pumpnih

agragata, odnosno sistema.





Strana 136 od 269

Sistemi HPV i HPK Postrojenje za hemijsku pripremu vode

Izvor sirove vode za postrojenje HPV biće bunari kao i u postojećem postrojenju. Za potrebe

novog postrojenja potrebna je izgradnja novog bunara, u nastavku postojećih bunara (OEB1 do

OEB4) i dodatnih bunara čija je izgradnja planirana za potrebe postojećeg postrojenja HPV.

Na osnovu rezultata analiza bunarske vode urađenih od strane ovlašćene laboratorije,

usvojena je projektna analiza sirove vode:

Temperatura min. 12°C pH 7,4

mg/l dH mval/l UT 15,2 5,4 KT 14,5 5,2 m-alkalitet 5,6 Kationi Ca 77,7 10,9 3,9 Mg 18,7 4,3 1,5 Na 17,1 2,1 0,7 K 1,4 0,1 0,04 NH4 0,4 0,1 0,02 Fe 0,75 0,1 0,01 Anioni HCO3 342 15,7 5,6 Cl 5 0,4 0,1 S04 23,9 1,4 0,5 NO3 0,2 0,01 0,00 Si02 27 2,5 0,9

Tehnološki proces pripreme vode obuhvata:

- Aeraciju za uklanjanje gvožđa;

- Mehaničku filtraciju;

- Jonsku dekarbonizaciju;

- Uklanjanje C02 i

- Demineralizaciju.

Sirova voda se doprema iz bunara pumpom do bazena sirove vode, zapremine 100 m3 iz kog

se pomoću dve pumpe (1+1) transportuje na aeraciju i filtraciju. Predviđene su dve linije za

aeraciju i filtraciju, kapaciteta po 53 m3 koje se sastoje iz: aearatora (proširenog dela cevovoda

u koji se uvodi komprimovani vazduh), peščanog filtera, tri pumpe (2+1) za pranje filtera i dve

duvaljke (1+1) za rastresanje filterskog peska i bazena filtrirane vode zapremine 100 m3. Iz

ovog bazena voda se pumpama filtrirane vode (1+1) transportuje kroz jonoizmenjivače.

Otpadna voda od pranja peščanih filtera se evakuiše u zajedničko postrojenje za tretman





Strana 137 od 269

zamuljenih otpadnih voda.

Linije za jonsku dekarbonizaciju i demineralizaciju (1+1) kapaciteta po 50 m3/h, se sastoje od:

slabo kiselog katjonskog filtera, jako kiselog katjonskog filtera, hvatača katjonske smole,

zajedničkog odvajača C02 sa duvaljkama (1+1) i dve međupumpe (1+1) za transport vode iz

degazatora, anjonskog filtera ispunjenog slabo i jako baznom jonoizmenjivačkom smolom i

mešanog filtera ispunjenog jako kiselom i jako baznom jonoizmenjivačkom smolom.

Proizvedena aemi voda se skiaaišii u dva rezervoara demi vode zapremine po 1500 m3.

Regeneracija zasićenih jonoizmenjivačkih smola se obavlja razblaženim rastvorima

hlorovodonične kiseline i natrijum hidroksida. Za pripremu rastvora za regeneraciju koriste se

ejektori za doziranje kiseline, odnosno lužine.

Skladište hemikalija za regeneraciju sastoji se od dva rezervoara 30 % HCI zapremine po 40 m3

i dva rezervoara 45 % NaOH zapremine po 20 m3. Rezervoari NaOH su snabdeveni parnim

grejačem za zagrevanje lužine.

Predviđeno je da postrojenje za demineralizaciju vode radi automatski, na bazi nivoa demi vode

u rezervoarima. Uvođenje u regeneraciju še vrši po dostizanju granične vrednosti provodljivosti.

Pored toga predviđeno je praćenje sledećih parametara: protoka, pritiska, temperature vode i

sadržaja Si02. Pored automatskih merenja predviđena je i analiza uzoraka u laboratoriji.

Otpadne vode od regeneracije jonoizmenjivačkih smola se odvode u dve neutralizacione jame

zapremine po 200 m3. Neutralizacione jame su snabdevene pumpama za recirkulaciju i

pražnjenje (1+1), kao i duvaljkama (1+1) za dodatno mešanje vode radi ujednačavanja

sadržaja. Projektom je predviđeno automatsko doziranje kiseline, odnosno lužine na bazi

merenja pH vrednosti. Nakon neutralizacije predviđeno je odvođenje otpadne vode u zajedničko

postrojenje za tretman zamuljenih otpadnih voda.

Za smeštaj opreme za HPV predviđen je novi objekat dimenzija 39x35x8 m, u kom bi bili

smešteni:

– Bazen sirove vode i bazen filtrirane vode;

– Dve linije za aeraciju i filtraciju vode (radna i rezervna sa opremom za pranje filtera);

– Dve linije za demineralizaciju vode (radna i rezervna), sa opremom za regeneraciju i

ispiranje smola;

– Linija za eksternu regeneraciju smola iz postrojenja HPK bloka B3;

– Skladište sa pripremom rastvora hidrazina i amonijum hidroksida za potrebe bloka

B3;

– Pumpne stanice za demi vodu, istovar kiseline i lužine, neutralizaciju otpadne vode

od regeneracije smola i pražnjenje neutralizacione jame;

– Kompresorska stanica;





Strana 138 od 269

– Komandana i elektro prostorija (zajednička za HPV i sistem krečnjaka);

– Laboratorija, administrativne i pomoćne prostorije.

U objektu je, za slučaj izgradnje još jednog bloka od 350 MW, ostavljen prostor za ugradnju

dodatne linije za filtriranje i demineralizaciju vode, kapaciteta 50 m3/h, sa pratećom opremom.

Van objekta HPV predviđen je smeštaj rezervoara demineralizovane vode, skladišta kiseline i

lužine i neutralizacionih bazena i ostavljen je prostor za izgradnju još jednog rezervoara demi

vode od 1500 m3.

Granice projekta za novo postrojenje HPV su:

– Ulazni priključak na bazenu sirove vode,

– Usis pretovarnih pumpi kiseline i lužine,

– Priključak na kolektor pare 6 bar,

– Potis pumpi dodatne demi vode za GPO,

– Potis pumpi demi vode za transport jonoizmenjivačkih smola iz HPK,

– Priključak na potisni cevovod pumpi demi vode za regeneraciju, za potrebe eksterne

regeneracije,

– Priključak na izlazni cevovod iz rezervoara kiseline i lužine za potrebe eksterne

regeneracije,

– Potis pumpi za pražnjenje neutralizacione jame.

Postrojenje za hemijsko prečišćavanje turbinskog kondenzata i kondicioniranje kondenzata i

napojne vode

Hemijsko prečišćavanje kondenzata ima za cilj održavanje propisanog kvaliteta radnog fluida u

ciklusu voda-para i na taj način smanjenje pojave korozije i naslaga u kotlovskom i turbinskom

postrojenju.

Imajući u vidu tehničko rešenje bloka B3, u kondenzatu se mogu očekivati sledeće nečistoće:

– Joni i oksidi gvožđa nastali usled korozije kotlovskih cevi,

– Tragovi suspendovanih materija, rastvorenih soli i kiseonika u slučaju prodora rashladne

vode u kondenzat.

Napojna voda za protočne kotlove, mora da zadovolji visoke kriterijume u pogledu kvaliteta.

Kvalitet napojne vode propisuju proizvođači kotla i turbine. Okvirni parametri kvaliteta napojne

za protočne kotlove visokog pritiska su sledeći:

Parametar Vrednost Provodljivost < 0,2 jjS/cm na 25 °C pH vrednost 9 -9 ,6 Sadržaj kiseonika < 5 ppb Sadržaj natrijuma i kalijuma < 10ppb Sadržaj gvožđa < 10ppb





Strana 139 od 269

Sadržaj bakra < 3 ppb Sadržaj silicijuma (kao Si02) < 20 ppb

Da bi se obezbedio ovakav kvalitet vode, pored odgovarajućeg kvaliteta dodatne

demineralizovane vode, neophodno je predvideti prečišćavanje celokupne količine

kondenzata.

Prečišćeni kondenzat iz postrojenja za HPK je oslobođen nerastvornih nečistoća i rastvorenih

soli, neutralan je i sadrži rastvorene gasove (kiseonik i ugljen-dioksid). U cilju postizanja

odgovarajućih parametara kvaliteta napojne vode na ulazu u kotao, potrebno je izvršiti dodatno

kondicioniranje kondenzata i napojne vode.

Radi uklanjanja rastvorenih gasova, kondenzat se podvrgava termičkoj deaeraciji u deaeratoru

montiranom na napojnom rezervoaru, uvođenjem pare. S obzirom da se u deaeratoru ne

postiže potpuno odstranjivanje kiseonika iz napojne vode (preostali sadržaj 02 se kreće i do 20

ppb). Prisustvo kiseonika u napojnoj vodi u ovakvoj koncentraciji izaziva koroziju kotlovskih

cevi, tako da je neophodno sprovesti njegovo dodatno uklanjanje. pH vrednost kondenzata i

napojne vode treba da bude u alkalnom području (> 9) kako bi se smanjila mogućnost korozije

opreme u ciklusu voda-para.

U cilju uklanjanja kiseonika i postizanja zahtevane pH vrednosti potrebno je sprovesti

kondicioniranje kondenzata i napojne vode.

Kondenzat za prečišćavanje se uzima sa potisa prvog stepena pumpi kondenzata, a

prečišćeni kondenzat se pomoću drugog stepena kondenz pumpi transportuje na zagrejače

niskog pritiska.

Granice sistema su na cevovodima svih fluida koji ulaze i izlaze iz postrojenja na 1 m od

postrojenja, a za transport jonoizmenjivačkih smola ka objektu HPV na dovodnim i odvodnim

cevovodima za transport na 1 m od zgrade GPO. Količina kondenzata koji treba prečistiti

iznosi oko 800 m3/h.

Prečišćavanje kondenzata obuhvata mehaničku filtraciju, u cilju uklanjanja oksida gvožđa, kao

i drugih nerastvornih materija i jonsku izmenu za uklanjanje rastvorenih soli.

Postrojenje za HPK je smešteno u mašinskoj sali bloka B3, a obuhvata tri linije za

prečišćavanje kondenzata, kapaciteta po 400 m3/h (3x50 %).

Za mehaničku filtraciju i uklanjanje rastvorenog gvožđa predviđaju se tri dvostrujna katjonska

filtera, kapaciteta po 400 m3/h (dva radna i jedan rezervni). Po dostizanju granične vrednosti

raziike pritisaka, filter zasićen mehaničkim nečistoćama se automatski isključuje i povratno

pere, na licu mesta, a uključuje se rezervni filter. Po dostizanju granične vrednosti provodlvosti,





Strana 140 od 269

filter se automatski isključuje i uključuje se rezervni, a zasićena smola se transportuje u

postrojenje za eksternu regeneraciju, smešteno u novom objektu HPV.

Uklanjanje rastvorenih soli se obavlja u dvostrujnim mešanim jonoizmenjivačima ispunjenim

jako kiselom katjonskom i jako baznom anjonskom masom. Predviđeni kapacitet mešanih

izmenjivača je 3x400 m3/h, tako da su dva jonoizmenjivača radna, dok je treći u rezervi, ili se

regeneriše.

Regeneracija zasićenih jonoizmenjivačkih smola se obavlja eksterno, u objektu hemijske

pripreme vode, dok se pranje vodom i vazduhom, u slučaju mehaničkog zaprljanja smola,

obavlja na licu mesta. Transport zasićenih smola do postrojenja za eksternu regeneraciju se

vrši za to predviđenim cevovodima, hidrauličkim putem, pomoću demineralizovane vode.

Predviđeno je da postrojenje radi automatski, uz mogućnost i ručnog upravljanja. Na bazi

izmerene vrednosti razlike pritisaka pristupa se pranju zaprljanog mešanog filtera vodom i

vazduhom, dok se postupak regeneracije sprovodi u slučaju prekoračenja zadate vrednosti

provodljivosti ili natrijum-silikata.

Za zaštitu postrojenja za HPK i kondenz pumpi od velike razlike pritisaka, predviđen je obilazni

vod sa ventilom sa pogonom. U slučaju prekoračenja zadate maksimalne vrednosti razlike

pritisaka, kao i u slučaju prekoračenja maksimalne dozvoljene temperature, kondenzat se

automatski usmerava preko obilaznog voda.

Opis postrojenja za eksternu regeneraciju jonoizmenjivačkih smola iz HPK

Za regeneraciju jonoizmenjivačkih smola iz postrojenja za prečišćavanje kondenzata bloka B3

predviđeno je postrojenje za eksternu regeneraciju u novom objektu hemijske pripreme vode.

Linija za eksternu regeneraciju se sastoji od: posude za razdvajanje katjonske i anjonske smole

i za regeneraciju katjonske smole, posude za regeneraciju anjonske smole, kolone za ostatak

katjonske smole, posude za skladištenje regenerisanih smola, ejektora za uvođenje rastvora

kiseline i pumpe za recirkulaciju rastvora natrijum-hidroksida.

Regeneracija smola se odvija na sledeći način:

Po zasićenju katjonskog filtera, smola se hidraulički transportuje u posudu za razdvajanje i

regeneraciju katjonske smole, u objektu HPV, gde se vrši regeneracija razblaženim rastvorom

HCI i ispiranje. Regenerisana smola se prebacuje u rezervoar za skladištenje smola iz kog se

vraća u GPO, u odgovarajući katjonski filter.

Zasićene smole iz mešanog filtera u postrojenju HPK se takođe transportuju u posudu za

razavajanje smoia i regeneraciju katjonske smoie. U posudi za razavajanje smoia prvo se vrši

odvajanje anjonske mase od katjonske, pomoću demi vode i transport anjonske mase u posudu





Strana 141 od 269

za regeneraciju.

Regeneracija smola se vrši razblaženim rastvorima HCI i NaOH, a zatim se vrši ispiranje smola

demi vodom. Regenerisana anjonska masa se vraća u kolonu za razdvajanje smola, gde se vrši

njihovo ponovno mešanje vazduhom, a zatim ispiranje demi vodom. Regenerisane smole se

prebacuju u posudu za skladištenje, iz koje se transportuju hidrauličkim putem u odgovarajući

mešani filter postrojenja HPK. Otpadne vode iz postrojenja za eksternu regeneraciju se

ispuštaju u neutralizacionu jamu. Granice linije za eksternu regeneraciju su:

– Na dovodnim i odvodnim cevovodima za transport smola na 1 m od zgrade GPO,

– Na priključcima na potisni cevovod pumpi demi vode za regeneraciju u objektu HPV,

– Na izlazu iz rezervoara koncentrovane kiseline i lužine.

Opis sistema za kondicioniranje kondenzata i napojne vode

Kondicioniranje kondenzata i napojne vode sprovodi se doziranjem razblaženih rastvora

amonijum-hidroksida (NH4OH), za alkaliziranje i hidrazin-hidrata (N2H4H20) za uklanjanje

kiseonika zaostalog posle deaeratora.

Priprema i skladištenje ovih rastvora se vrši u novom objektu HPV, u posebnoj prostoriji.

Skladište obuhvata: dva skladišna rezervoara koncentrovanih hemikalija zapremine 2 m3 (po

jedan za svaku hemikaliju), dva rezervoara za pripremu razblaženih rastvora hemikalija,

zapremine 1 m3 (jedan za NH4OH i jedan za N2H4), po jedna pumpa za svaku hemikaliju, za

pretovar iz buradi u skladišni rezervoar, po dve pumpe (1+1) za prebacivanje hemikalija u

rezervoare za pripremu razblaženih rastvora i po dve pumpe (1+1) za transport razblaženih

rastvora do dozirnih rezervoara u GPO. Za skladištenje buradi sa koncentrovanim hemikalijama

potrebno je predvideti poseban prostor uz objekat HPV.

Sistemi za doziranje amonijum-hidroksida i hidrazina u kondenzat i napojnu vodu (dozirni

rezervoari i pumpe) su blokovski i smešteni su u GPO, na koti ±0,00 m mašinske sale. Predviđa

se ugradnja po dva dozirna rezervoara za svaku hemikaliju (radni i rezervni), svaki sa

pripadajućom dozirnom pumpom.

Predviđeno je da se rastvor amonijum-hidroksida primarno dozira u glavni tok kondenzata (na

potis drugog stepena pumpi kondenzata), radi alkaliziranja kondenzata, a da se prema potrebi

dozira i na usis napojnih pumpi, ukoliko je potrebna dodatna korekcija pH vrednosti napojne

vode. Primarno mesto doziranja hidrazina je usis napojnih pumpi, radi uklanjanja kiseonika

preostalog po izlasku iz deaeratora, a za slučaj visoke koncentracije 02 u kondenzatu,

predviđeno je doziranje rastvora hidrazina i u glavni tok kondenzata. Rezervni rezervoar sa

pumpom u slučaju potrebe može da posluži za doziranje hemikalija na sekundarno dozirno

mesto.





Strana 142 od 269

Dozirne pumpe treba da budu snabdevene regulatorom dužine hoda klipa, ili frekventnim

regulatorom. Podešavanje količine doziranih hemikalija se vrši podešavanjem dužine hoda klipa

ili broja obrtaja motora (zavisno od tipa regulatora), na bazi izmerenog protoka napojne vode sa

korekcijom na bazi automatskog hemijskog merenja (pH vrednosti kondenzata, odnosno

sadržaja kiseonika i viška hidrazina u napojnoj vodi).

Upravljanje sistemom za doziranje hidrazina i amonijum-hidroksida se obavlja iz termokomande

bloka.

Granice sistema za skladištenje, pripremu i doziranje hidrazina i amonijum-hidroksida su

sledeće:

– Usis pretovarnih pumpi za svaku hemikaliju;

– Priključak cevovoda za doziranje na usisni cevovod napojne pumpe,

– Priključak cevovoda za doziranje na potisni cevovod kondenz pumpi.

3.4.4. KREČNJAK

Krečnjak (kalcijum karbonat) spada u grupu sedimentnih stena sa primesama minerala kalcita i

aragonita. Sive je ili bele boje, bez mirisa. Nije zapaljiv niti toksičan i slabo se rastvara u vodi.

Potencijalni snabdevač krečnjakom je rudnik Kovilovača. Projektni kvalitet krečnjaka, prikazan u

Tabeli 3.4-3, predstavlja minimalni zahtevani kvalitet koji je potreban za ostvarivanje pedviđene

efikasnosti procesa odsumporavanja i kvaliteta dobijenog nus-produkta. U Tabeli je takođe

prikazan i kvalitet krečnjaka iz rudnika koji je predviđen kao sirovinska baza za snabdevanje TE

Kostolac.

Tabela 3.4-3 Kvalitet krečnjaka

Parametar Jedinica Zahtevani kvalitet krečnjaka

Kvalitet krečnjaka iz rudnika ,,Kovilovača“

Slobodna vlaga % tež. <5,0 0,51

Kalcijum karbonat, ukupni CaC03 % tež. >94,0 98,5

Magnezijum karbonat, ukupni MgC03% tež. <3,0 0,50

Silicijum dioksid, Si02 % tež. <3,0 0,51

Oksidi gvožđa kao Fe203 % tež. <0,8 0,19

Ukupne inertne materije % tež. <6,0 0,97

Potrošnja krečnjaka je 1,5 do max. 2 miliona tona godišnje.





Strana 143 od 269

Za potrebe postrojenja za ODG bloka B3 snage 350 MW koristiće se zrnasti krečnjak, krupnoće

-20 mm. Doprema krečnjaka do Elektrane biće obezbeđena železnicom.

Za skladištenje krečnjaka predviđen je objekat zatvorenog tipa. Kapacitet skladišta je 4500 m3,

što je dovoljno je za 14 dana rada postrojenja pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka.

3.4.5. DIMNI GAS

Dimni gas je produkt sagorevanja goriva i predstavlja smešu gasova (sumpordioksida, azotnih oksida, ugljenmonoksida, fluorida i hlorida) čija koncentracija zavisi od karakteristika samog goriva. Osim gasovite komponente, dimni gas sadrži i čvrste čestice koje su produkt nepotpunog sagorevanja goriva (čađ) i prisustva mineralnih komponenti u gorivu (pepeo).

Detaljni proračun, odnosno materijalni i toplotni bilans dimnih gasova pre i posle elektrofiltra odnosno pre ODG, posle ODG i na kraju u dimnjaku pre ispuštanja u atmosferu prikazan je u poglavlju 3.3.

3.5. PROCENA VRSTE I KOLIČINE OČEKIVANIH OTPADNIH MATERIJA I EMISIJA

3.5.1. EMISIJE U VAZDUH

Detaljni proračun, odnosno materijalni i toplotni bilans dimnih gasova pre i posle elektrofiltra odnosno pre ODG, posle ODG i na kraju u dimnjaku pre ispuštanja u atmosferu prikazan je u poglavlju 3. i 6.

U skladu sa zahtevima EU direktiva, Ugovora o osnivanju energetske zajednice i nacionalnih propisa izlazni parametri gasova su:

- NOx (pri 6% 02) mg/Nm3 max. 200

- S02 (pri 6% 02) mg/Nm3 max. 150

- Praškaste materije mg/Nm3 max. 10

Ukupno povećanje CO2 u dimnim gasovima iznosi 1,6%.

Emisija čestica sa skladišta krečnjaka nije značajna s obzirom da se krečnjak skladišti u zatvorenom prostotru, čiji se ventilacioni gasovi filtriraju odgovarajućim vrećastim filtrima, tako da emisije u vazduh ne prelaze 10 mg/Nm3.

Emisija čestica iz sistema za odlaganje suspenzije ODG gipsa nije značajna. Gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled tiksotropnog svojstva gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne očekuje značajna emisija suspendovanih čestica sa deponije.





Strana 144 od 269

3.6. OTPADNE VODE

Voda se u elektrani koristi za razne potrebe: kao radni fluid u proizvodnji električne energije,

kao rashladni fluid u raznim tehnološkim sistemima, kao transportni fluid u sistemu pepela i

šljake, kao tehnička voda za protivpožarne svrhe i razna pranja i kao sanitarna voda.

Največa količina vode koristi se za rashladne svrhe. U TE „Kostolac B“, voda za ove potrebe,

kao i za napajanje hidrantske mreže zahvata se iz reke Dunav, dok se za pripremu

demineralizovane vode za nadoknadu gubitaka u ciklusu voda-para, kao i za pripremu pitke

vode, koristi bunarska voda.

Prilikom korišćenja vode, dolazi do njenog zagrevanja ili do zaprljanja otpadnim materijama i na

taj način do izmene njenih ulaznih karakteristika, često iznad zakonom dozvoljenih vrednosti,

pa je potrebno izvršiti njeno prečišćavanje pre ispuštanja u recipijent.

Neke od otpadnih voda se kontinualno produkuju, dok druge nastaju povremeno. Pored voda

koje nastaju u tehnološkom procesu, ili u pripremi i održavanju glavnog i pomoćnih sistema

elektrane (tehnološke otpadne vode), u elektrani su prisutne još dve vrste otpadnih voda i to:

atmosferske i sanitarne vode.

Izvori tehnoloških otpadnih voda u radu elektrane su sledeći:

– Rashladni sistem;

– Objekat hemijske pripreme vode;

– Kotlarnica;

– Mašinska sala;

– Sistem dopreme uglja;

– Sistem pepela i šljake;

– Sistem za odsumporavanje dimnih gasova;

– Sistem tečnog goriva;

– Skladište ulja i maziva;

– Radionice i garaže.

Vode koje nastaju u ovim objektima i sistemima se po svojim karakteristikama mogu svrstati u

zamuljene (vode sa velikim sadržajem čvrstih materija), zasoljene (vode sa povećanom

koncentracijom soli) i zauljene vode (vode opterećene naftnim derivatima).

Atmosferske otpadne vode se spiraju sa krovova, platoa i drugih otvorenih površina u krugu

elektrane.

Izvori sanitarnih otpadnih voda su restoran i mokri čvorovi u raznim objektima elektrane.

Za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i definisanje njegovog

koncepta, postupak je započet time što je urađena Prethodna Studija opravdanosti sa





Strana 145 od 269

Generalnim projektom 2009. godine, (Saobraćajni Institut CIP sa podizvođačima Tehnološko-

metalurškim fakultetom i Građevinskim fakultetom iz Beograda). U okviru ove Studije, izvršen je

skup Prethodnih radova i napravljeno istraživanje uzroka nastanka otpadnih voda, mesta

njihovog nastanka, kao i količine i kvaliteta, što predstavlja jednu od najvažnijih podloga ovog

projekta i izvor podataka.

Kvalitet otpadne vode koja nastaje u termoelektrani zavisi od mesta njenog nastanka, odnosno

ona može biti opterećena raznim zagađujućim materijama. Tako, u zavisnosti od porekla, voda

u TEKO B može biti zauljena, zamazućena, zaugljena, sanitarna, kao i voda od

odsumporavanja dimnih gasova koja će takođe ići na prečišćavanje (uključujući deo vode iz

Hemijske pripreme vode - HPV). U okviru TE Kostolac javlja se više vrsta otpadnih voda od

kojih gotovo svaka zahteva poseban tretman prečišćavanja. Otpadne vode nastaju kao

posledica redovnog rada procesa proizvodnje električne energije.

Za budući period, predviđene su izvesne rekonstrukcije i izgradnje dodatnih sadržaja koja će biti

izvor dodatne količine optadne vode. Pored rekonstrukcija postojećih objekata, TE Kostolac

planira izgradnju dodatnog bloka B3 (pored postojećih B1 i B2), kao i postrojenje za

odsumporavanje dimnih gasova pre njihovog ispuštanja u atmosferu. Tom prilikom je urađena

značajna projektna dokumentacija na koju se ovaj predmetni projekat naslanja i koristi je kao

podlogu.

Oba ova sistema će neprekidno generisati izvesnu količinu otpadne vode koju će biti potrebno

prečistiti i koja je ušla u razmatranje tokom razrade ovog projekta.

Generalno, vode koje je potrebno prečistiti dolaze iz proizvodnih objekata blokova B1 i B2

(uključujući i vode iz predmetnog bloka B3), otpadne vode iz budućeg sistema za

odsumporavanje dimnih gasova.

Radi jednostavnijeg prikaza, sledeća tabela ilustruje tipove voda koji će biti predmet projekta,

kao i lokacije na kojima će biti tretirana.

Tabela 3.6-1 Vrste voda koje ulaze u projektno rešenje i lokacije na kojima će se tretirati

Blokovi Procesna voda Lokacija Voda iz sistema

ODGa i HPV Lokacija

B1 Uključena 1 Predviđena i

uključena 2

B2 Uključena 1 Predviđena i

uključena 2

B3 U planu 1 Predviđene 2





Strana 146 od 269

Projekat uzima u obzir izvedena rešenja za formiranje guste hidromešavine, vrste voda koje se

koriste za transport pepela i šljake, režim rada sistema za transport, predviđa količinu i kvalitet

otpadnih voda od sistema za odsumporavanje dimnih gasova, kao i količinu i kvalitet otpadnih

voda iz budućeg bloka B3.

Projektom je predviđena razrada tehničkih rešenja sistema za prečišćavanje, na dve predviđene

lokacije u okviru kruga termoelektrane TE Kostolac B.

Ceo sistem prečišćavanja će biti decentralizovan i zahtevaće izgradnju objekata i tehnoloških

linija na različitim mestima u okviru termoelektrane.

Tom prilikom, može da dođe do degradacije životne sredine u okviru termoelektrane, kao i u

njenoj bližoj okolini, naročito tokom perioda izgradnje.

Ovde se posebno napominje da je za odabir lokacija za postrojenja najvažniji kriterijum bio

raspoloživost prostora u termoelektrani, kao i gabariti potrebnih objekata, cene koštanja

transporta, ali i uslovi zaštite životne sredine (gde se posebno misli na blizinu postrojenja i

njihov uticaj na zaštićena dobra, arheološka nalazišta i sve relevantne činioce životne sredine).

Lokacija 1 predstavlja prostor koji je potreban za izgradnju i redovno funkcionisanje

prečišćavanja zauljenih i delimično prečišćenih zamazućenih otpadnih voda. Prostor je u skladu

sa Prostornim planom područja posebne namene Kostolačkog ugljenog basena (Sl. glasnik RS,

br. 01/13) i predstavlja prostor kod skladišta ulja i maziva, u neposrednoj blizini severoistočne

ograde termoelektrane.

Ispust prečišćene vode je u povratni kanal rashladne vode.

Lokacija 2 predstavlja prostor koji je potreban za izgradnju i redovno funkcionisanje

prečišćavanja otpadne vode od odsumporavanja dimnih gasova i iz sistema hemijske pripreme

vode. Prostor je u skladu sa projektom Studija opravddanosti sa Idejnim projektom

odsumporavanja dimnih gasova TE Kostolac B, Konzorcijum Mašinski fakultet i Rudarsko-

geološki fakultet iz Beograda, Energoprojekt-Entel i Worley Parsons, 2008.

Ispust prečišćene vode je u povratni kanal rashladne vode.

Količine otpadnih vode - Zauljene i zamazućene otpadne vode

Izvori i količine zauljenih i zamazućenih otpadnih voda za postojećih blokova B1 i B2 iznose:

1. Plato istakališta mazuta spoljnjeg mazutnog postrojenja (SMP) i tankvane SMP Q~41m3/d,

kišni period;





Strana 147 od 269

2. Zamazućene vode unutrašnjeg mazutnog postrojenja (UMP) i kotlarnice blokova Q~86

m3/d;

3. Spoljno mazutno postrojenje Q~18 m3/d;

4. Drenažne jame mašinske sale Q~160 m3/d;

5. Zauljene vode od pranja delova: Q~2 m3/d.

Za budući blok B3 količine otpadnih voda iznose:.

1. Zamazućene vode unutrašnjeg mazutnog postrojenja (UMP) i kotlarnice blokova Q~43

m3/d;

2. Spoljno mazutno postrojenje Q~9m3/d;

3. Drenažne jame mašinske sale Q~120 m3/d.

Dakle, očekivana dnevna količina otpadne vode je 479 m3/d (u kišnom danu).

Količine otpadnih vode - Vode od odsumporavanja dimnih gasova i iz hemijske pripreme vode

Ukupna dnevna količina vode iz sistema HPV za blokove B1 i B je:

1. Voda od pranja peščanih filtera: Qdn~150 m3/d;

2. Voda od regeneracije jonoizmenjivačkih smola: Qdn~150 m3/d.

Ovu količinu treba uvećati za količinu vode iz budućeg bloka B3 i ona iznosi 556 m3/d.

Izvori i količine otpadnih voda iz ODG-a

1. Preliv hidriciklona otpadnih voda blokova B1 i B2: Qsr=20 m3/h, kontinualno, tj Qdn=480

m3/d;

2. Preliv hidriciklona otpadnih voda bloka B3: Q= 7 m3/h, kontinualno, tj. Qdn=168 m3/d

Dakle, očekivana dnevna količina otpadnih voda iz sistema HPV i ODG je 1504 m3/d.

Tretman zauljenih i zamazućenih otpadnih voda

U postojeći šaht kod skladišta mazuta planirana je ugradnja pumpi, (uz izvesne rekonstrukcije

šahta) koje će pumpati vodu zagađenu mazutom prema separatoru mazuta, da bi delimično

prečišćena voda dalje nastavila put prema egalizacionom bazenu (na Lokaciji 1).

Delimično prečišćena zamazućena voda se spaja u egalizacionom bazenu sa vodom koja

dolazi iz procesa (5 drenažnih jama iz Glavnog Pogonskog Objekta), odnosno zauljenom

otpadnom vodom.





Strana 148 od 269

Nakon egalizacije, voda dalje ide na prečišćavanje u posebnom uređaju DAF (eng. Dissolved

Air Flotation). U okviru zasićene flotacije, predviđena su tri doziranja hemikalija: koagulanta

(stalno), neutralizacionog sredstva (po potrebi) i flokulanta (po potrebi), a zatim ovako

kondicionirana voda odlazi na flotaciju u DAF uređaj. Prečišćena voda se dalje odvodi do

najbližeg šahta, a nakon toga se transportuje u povratni kanal rashladne vode. Mulj nastao u

procesu zasićene flotacije se transportuje u silos za mulj i zatim obezvodnjava na dekanter-

centrifugi do stvaranja muljnog kolača.

Tretman voda od odsumporavanja dimnih gasova i iz hemijske pripreme vode

Voda se uvodi u egalizacioni bazen, nakon čega se prepumpava u posebne hemijske reaktore,

u kojima dolazi do doziranja hemikalija (organosulfid, FeCl3 i polielektrolit). Voda dalje ide u

kružni taložnik, odakle se gravitaciono, preko merača protoka, odvodi u povratni kanal

rashladne vode, a talog se odvodi na liniju mulja, odnosno u silos za homogemizaciju mulja.

Nadmuljna voda se preko crpne stanice vraća na početak procesa, dok se muljni kolač pravi na

dekanter-centrifugi.

U sistemu dopreme uglja javljaju se sledete otpadne vode:

– otpadne vode od pranja i gašenja kosog mosta;

– otpadne vode od pranja buldožera;

– otpadne vode sa deponije uglja (atmosferske vode i vode od gašenja uglja);

– kondenzat pare od odmrzavanja vagona.

Predvideno je da se sve otpadne vode iz sistema dopreme uglja prikupljaju i gravitaciono

odvode u taložnik. Taložnik je predviden sa dve linije (radna i rezervna). Svaku liniju čine dve

komore. Preliv iz jedne komore ispušta se u drugu komoru, iz koje se voda preliva u kišnu

kanalizaciju. Komore se povremeno čiste od istaloženog mulja, koji se vraca na deponiju uglja.

Deponija uglja je polarnog oblika i bice izvedena sa zaštitnom folijorn, radi zaštite podzemlja od

procednih voda sa deponije i pod nagibom ka obodnom kanalu. Oko deponije je predviđen

betonski obodni kanal za prikupljanje površinskih i procednih voda. Otpadna voda se iz kanala

odvodi gravitaciono, preko šahtova u taloinik.

3.7. OTPAD

Tokom rada projektovanog postrojenja nastajaće sledeći tipovi otpada:

- Pepeo i šljaka

- Gips – nusproizvod procesa odsumporavanja





Strana 149 od 269

- Mulj iz procesa tretmana otpadnih voda

- Ostali tipovi otpada

3.7.1. PEPEO I ŠLJAKA

Blok se projektuje za stalni rad od 7000 h/god i planirani radni vek od 40 godina. Za određivanje

kapaciteta silosa i linija za pripremu i hidrotransport pepela i šljake definisana је maksimalna

dnevna, odnosno časovna produkcija pepela i šljake, dok se proračun smeštajnog prostora nа

deponiji bazira nа godišnjoj produkciji.

Proračunska vrednost maksimalne časovne produkcije pepela i šljake, sračunata za potrošnju

od 378,2 t/h uglja, donje toplotne vrednosti (DMV) 7600 kJ/kg sa 22,7% pepela i šljake,

prikazana je u tabeli 3.7-1.

Tabela 3.7-1 Proračunate količine pepela i šljake za blok B3

Ukupno Pepeo Šljaka Maksimalna

produkcija t/h m3/h t/h m3/h t/h m3/h

Časovna 85,85 113,875 77,27 103,04 8,58 10.83

Dnevna 2.060,4 2.733 1854,5 2473 205,9 260

Godisnja 540.750 636.176

40 godina 21.630.000 25.447.040

Na slici 3.7-1 data je šema unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta pepela i šljake.





Strana 150 od 269

Slika 3.7-1 Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja pepela





Strana 151 od 269

Unutrašnji sistem za ререо ćе činiti sistem za pneumatski transport od ispusnih mesta gde se

izdvaja ререо do sabirnog silosa. Ререо se рri radu bloka В3 izdvaja nа sledećim mestima:

• Ispod ispusnih levkova kanala dimnog gasa u kotlarnici (kotlovski ререо),

• Ispod elektrofiltarskog postrojenja.

Danas је nа raspolaganju više različitih komercijalnih tehnologija za prikupljanje i pneumatski

transport ререlа. Odabrana је tehnologija prikupljanja pepela sa pojedinačnim pritisnim

posudama. Osnovni рrinсiр ove tehnologije sastoji se u tome da se ispod svakog oduzimnog

levka postavljaju pojedinične pneumatske posude koje se povezuju nа zajedničke cevovode i

tako formiraju transportne linije prema odredišnom silosu.

Transportne liniје sа pojedinačnim posudama ispod elektrofiltera formiraju sе tako što povezuju

posude ispod istih elektrofilterskih polja. Ilustrativni prikaz jedne transportne linije sа

individualnim pneumatskim posudama prikazan је nа slici 3.7-2.

Slika 3.7-2 Princip prikupljanja ререlа u silose tehnologijom pojedinacnih pneumatskih posuda

Tiр i veličina posuda zavisi od fizičkih karakteristika pepela, potrebnog kapaciteta i dužine

transporta. Transportne linije funkcionišu diskontinualno u cuklusima naizmeničnog punjenja i

pražnjenja posuda. Tipičаn transportni ciklus seta pneumatskih posuda sе odvija kroz sledeće

ореrасiје:

– U početnom stanju posude su prazne, ulazni i potisni ventili zatvoreni. Nema potrošnje

transportnog vazduha;

– Posude sе pune tako što sе automatski otvaraju svi ulazni ventili nа posudama;

– Na osnovu signala da је dostignut nivo zapunjenosti posude ulazni ventili nа svim





Strana 152 od 269

posudama sе zatvaraju, sistem upravljanja aktivira izvršenje transportnog ciklusa;

– Ventili nа dovodnom kolektoru transportnog vazduha sе otvaraju upuštajući kontrolisanu

količinu vazduha u posude. Nakon dostizanja podešene vrednosti pritiska u posudama

otvara sе ventil nа potisnom cevovodu (iza poslednje posude u nizu), omogućavajući

transport pepela iz posuda ka silosu;

– Na signal podešenog niskog pritiska u transportnom cevovodu zatvaraju sе ventil za

upuštanje vazduha u posudu i ventil nа potisnom cevovodu pneumatskog transporta

tako da је linija sрrеmnа za izvršenje narednog ciklusa.

Pritisne posude su opremljene posebnim pneumatski pogonjenim ventilima specijalne

konstrukcije nа vrhu posude za upuštanje pepela u unutrašnjost posude i nа izlaznom otvoru

рrеmа potisnom cevovodu, zatim su opremljene nivostatima, kratkim cevovodima sa ventilima

za odvazdušenje prilikom punjenja posuda (gde је to neophodno), distributivnim cevovodom za

upuštanje transportnog vazduha u posude sa odgovarujućim ventilima, manometrima i

presostatima, cevovodom za razvod instrumentalnog vazduha sа odgovarajućim ventilima od

priključka nа dovodni cevovod do odgovarajućih panela sа elektromagnetnim razvodnicima za

aktiviranje pneumatski pogonjenih ventila oko posuda i za vazdušno zaptivanje ventila i svom

drugom neophodnom pratećom орrеmоm.

Za potrebe sistema рnеumаtskоg trаnsроrtа роtrеbnо је obezbediti оdrеđеnu kоličinu

kоmрrimоvаnоg vazduha koji ćе se koristiti za рnеumаtski trаnsроrt (trаnsроrtni vazduh), za

аktivirаnје i zарtivаnје рnеumаtski роgоnјеnih vеntilа (instrumеntаlni vazduh) kao i za rad

vrećastih filtera za оtрrаšivаnје silosa. Роtrеbnu kоličinu kоmрrimоvаnоg vazduha zаhtеvаnоg

kvaliteta treba da obezbedi kompresorsko postrojenje, kao prateći sistem trаnsроrtа sa рritisnim

posudama. Рrеdviđеnо је da ukuрnu роtrеbnu kоličinu trаnsроrtnоg vazduha obezbeduje šest

viјčаnih kompresora (5 rаdnih i јеdаn rеzеrvni).

Kompresorsko роstrојеnје ćе biti smеštеnо u objektu kompresorske stаniсе koja treba da bude

lосirаnа nеdаlеkо od elektrofiltera. U kompresorskoj stаniсi ćе biti smеštеnо 6 (šest)

kompresora za trаnsроrtni vazduh (sa vоdеnim hlаdеnјеm) i tri kompresora instrumеntаlnоg

vazduha za potrošače u okviru bloka.

Za рrikuрlјаnје pepela iz bloka В3 TЕ "Kostolac" рrеdviđеn je јеdаn сilindrični bеtоnski silos

рrеčnikа 12 m, ukuрnе geometrijske zарrеminе od 2.600 m3. Коrisni prostor silosa iznоsi

рribližnо 1815 m3 što obezbeđuje рribližnо šеsnаеstоčаsоvnu rezervu рri mаksimаlnој

produkciji pepela. Silos se može nарuniti nајvišе do 2024 m3. Dnо i kоnusni deo silosa ćе biti

fluidizirаni radi nеsmеtаnоg istiсаnја materijala iz silosa, а рrаžnјеnје ćе se vršiti kroz otvore u

сеntrаlnоm delu. Iznаd izlаznоg otvora za istiсаnје bićе роstаvlјеn čеlični kоnus koji omogućava





Strana 153 od 269

rаstеrеćеnје od pritiska materijala nа dnо silosa što obezbeđuje uslove za rаvnоmеrnо istiсаnје

iz silosa celom masom materijala.

Sistem рrаžnјеnја silosa sastoji se od sistema za fluidizaciju, sistema za kоntrоlisаnо dоzirаnје i

usmеrаvаnје pepela u sistem sроlјаšnјеg trаnsроrtа (tj. sistem za pripremu hidrosmeše) i

sistema za utovar pepela u sredstva drumskog trаnsроrtа.

Za fluidizaciju silosa рrеdviđеni su fluidizасiоni раnеli koji ćе biti роstаvlјеni ро kоnusnоm delu i

nа samom izlаznоm otvoru silosa. Роtrеbnu kоličinu vazduha za fluidizaciju obezbeđivaće

duvaljke sa оbrtnim klipovima. Рrеdvidеnа је јеdnа rаdnа i јеdnа rеzеrvnа duvaljka za

fluidizaciju dnа silosa.

Сеlоkuрnа роvršinа dnа silosa ćе biti роdеlјеnа nа sektore koji ćе se fluidizarati rеdоslеdnо, а

što ćе biti оmоgućеnо preko upravljačkog sistema.

Silos ćе imati tri izlaza: јеdаn (tzv. "mokri") koji se grаnа nа dve liniје hidrоtrаnsроrtа, јеdаn za

utovar pepela u kаmiоnskе сistеrnе, а јеdаn izlaz ćе biti rеzеrvni.

Ререо se iz silosa može dozirati u bilo koju od dve liniје hidrоtrаnsроrtа рrеmа dероniјi.

Dоzirаnје ćе se vršiti preko sistema рnеumаtskih korita, а сео sistem ćе biti орrеmlјеn

brzozatvarajućim zаsunоm izlаznоg otvora silosa, рnеumаtskim dozatorom i vagama za

рrоtоčnо mеrеnје kоličinе pepela. Оsnоvni zadatak ovog sistema је da omogući kоntrоlisаnо

рrаžnјеnје silosa zadatim kapacitetom i dоzirаnје u sistem za pripremu hidrosmeše.

Za potrebe otprašivanja transportnog vazduha, nа silosu ćе biti postavljeni potpuno

automatizovani vrećasti otprašivači (radni i rezervni) sa impulsnim otresanjem vreća

komprimovanim vazduhom. Stepen prečišćavanja ovih filtera obezbediće izlaznu koncentraciju

prečišćenog vazduha ispod 10 mg/m3.

Osim navedene орrеmе silos treba da bude snabdeven i obaveznom pratećom орrеmоm koju

činе sigurnosne klapne za sprečavanje pojave preteranog vakuuma/natpritiska u samom silosu,

ulaz za inspekciju unutrašnjosti silosa nа vrhu, vrata za ulazak nа bоčnоm zidu nа samom

početku cilindričnog dela, indikatori za signalizaciju niskog i visokog nivoa pepela, uređaji za

kontinualno mеrеnје nivoa, dizalice za podizanje i spuštanje орrеmе nа silosu i ispod silosa, i

drugo.

Predviđeno је da орrеmа nа vrhu silosa bude smeštena u zatvorenom prostoru ispod krova

silosa, а za реnјаnје ljudstva nа vrh silosa bićе izgrađen liftovski toranj sa stepeništem. Gornja

kota silosa је +42 m.

Predviđena je i ugradnja орrеmе za utovar pepela iz silosa u kamionske cisterne, radi isporuke

spoljnim korisnicima. Ovu opremu ćе činiti sistem pneumatskih korita sa ugrađenim dozatorom

za podešavanje kapaciteta pražnjenja i jedna utovarna garnitura sa sistemom za otprašivanje

koje ćе biti izvedeno u samom silosu.





Strana 154 od 269

Prikaz tehničko-tehnološkog rešenja prikupljanja šljake

Sistem za unutrašnji transport šljake služi za prihvat šljake iz odšljakivača i nјеn transport рrеmа

silosnom kompleksu odakle se оnа ili ubacuje u sistem hidrotransporta рrеmа deponiji ili se

odvozi sredstvima drumskog transporta.

Sistem za unutrašnji transport šljake koncipiran је kao hidraulički uz primenu muljnih pumpi

pomoću kojih се se hidrosmesa šljake prebacivati do silosnog kompleksa. Predviđeno је da se

šljaka iz odšljakivača prihvata nајрrе nа jedan trakasti transporter kojim ćе se šljaka

transportovati do pumpne stanice koja ćе biti lосirаnа nа koti ±0,00 Kotlarnice.

Sistem za unutrašnji transport šljake započinje od izlazne prirubnice samog odšljakivača koji је

zapravo deo kotlovskog postrojenja, а nјimе је obuhvaćeno sledeće:

– Transporter sa rebrastom gumenom trakom za prihvat šljake iz odšljakivača nјеn

transport do pumpne stanice za šljaku,

– Drobilice za usitnjavanje šljake,

– Sistem za hidrotransport šljake i

– Sistem za snabdevanje vodom

Nakon istovara sa transportera šljaka se nајрrе propusta kroz primarnu i sekundarnu drobilicu

koje su smeštene jedna iznad druge, а zatim pada u usisni sanduk pumpi za transport šljake ka

silosima. Usisni sanduk i pumpe smešteni su nа koti ±0,00 Kotlarnice. Drobilice obezbeđuju

izlaznu krupnoću šljake ispod 5 mm što је tehnološki uslov nа ulazu u postrojenje za

odvodnjavanje.

Za hidraulički transport šljake рrеmа silosima predviđena је ugradnja dve linije hidrotransporta

od kojih su jedna radna, а druga rezerva. Pumpe za transport šljake рrеmа silosu ćе biti

frekventno regulisane.

Za hidraulički transport šljake koristiće se otpadna voda od hlađenja šljake (preliv odšljakivača)

koja ćе se u jamu pumpne stanice dopremati posebnim pumpama. Osim preliva odšljakivača za

unutrašnji transport šljake koristiće se voda iz rezervoara tehnološke vode sistema za ugušćeni

hidrotransport рrеmа deponiji. Proračunska količina vode koja ćе se koristiti za transport šljake

рrеmа sistemu za odvodnjavanje iznad silosa za šljaku iznosi 90 mЗ/h.

Potisni cevovodi za unutrašnji transport šljake od pumpne stanice iz Kotlarnice vodićе se nа

visokim osloncima zajedno sa cevovodima za pneumatski transport pepela i transport povratne

vode.





Strana 155 od 269

Zbog velike abrazivnosti materijala za hidrotransport šljake predviđeni su debelozidni čelični

cevovodi sa kolenima obloženim materijalom visoke tvrdoće (bazalt, keramika i sl.). Na kritičnim

mestima spajanje cevovoda treba da bude prirubničkim spojevima, kako bi se u slučaju

eventualnog začepljenja moglo izvršiti pročišćavanje cevi. Takođe је predviđen sistem ispiranja

cevovoda za hidrotransport šljake koje mоrа da se vrši ро svakom prestanku transporta

odnosnim cevovodom.

Predviđeno је da se hidrosmesa šljake iz pumpne stanice transportuje nа postrojenje za

odvodnjavanje koje ćе biti lосirаnо iznad sabirnih silosa za šljaku (2х190 mЗ). Krupnije frakcije

šljake ćе se izdvajati u silose iz kojih ćе šljaka moći da se utovara ili u kamione, radi isporuke

spoljašnjim korisnicima, ili da se odgovarajućim transportnim sistemom uvodi u postrojenje za

pripremu hidrosmese i zajedno sa pepelom odlaže nа deponiju.

Spoljašnji transport i deponovanje pepela i šljake

Za transport pepela i šljake od silosa do deponije (spoljašnji transport) predviđen је sistem

ugušćenog hidrauličkog transporta kontrolisane koncentracije u odnosu čvrsto:tečno - 1:1,

slično sistemu koji је izgraden za blokove B1 i B2.

Sistem za pripremu guste hidrosmese i transport pepela i šljake iz sabirnih silosa nа deponiju

obuhvata više funkcionalnih delova od kojih svaki predstavlja zasebnu celinu. Osnovni delovi

sistema su:

– Doziranje pepela u sistem za pripremu guste hidrosmese

– Doziranje šljake u sistem za pripremu guste hidrosmese

– Priprema guste hidromešavine pepela i šljake i spoljašnji transport do deponije,

– Mokro otprašivanje,

– Snabdevanje i razvod tehnološke i čiste vode,

– Drеnirаnје opreme i cevovoda

– Deponovanje hidromešavine i

– Prikupljanje i transport povratne voda sa deponije.

Imajući u vidu predviđenu produkciju pepela i šljake, kao i potrebu da sistem pripreme,

spoljašnjeg transporta i deponovanja pepela i šljake ima dovoljnu rezervu sa aspekta kapaciteta

i fleksibilnosti, predviđene su dve linije, radna i rezervna.

Uprošćena šema tehnoloskog procesa рriрrеmе guste hidromešavine pepela i šljake i

transporta do deponije prikazana је nа slici 3.7-3.





Strana 156 od 269

Slika 3.7-3 Uprošćena šema tehnološkog procesa Doziranje pepela u sistem za pripremu guste hidrosmese Ререо se iz silosa može usmeravati ili nа utovar u kamionske cisterne, kada se transport odvija

pneumatskim koritom ili u liniju za snabdevanje postrojenja za pripremu hidromešavine pepela i

šljake. Ova linija se sastoji od pneumatskog korita nа čiјеm kraju se nalazi skretnica koja ререо

dalje usmerava pneumatskim koritima рrеmа jednoj od linija za pripremu hidromešavine. Protok

pepela se mеri konzolnim vagama.

Doziranje šljake u sistem za pripremu guste hidrosmese Šljaka se cevovodima transportuje do silosa. U silosu је sistemom zatvarača obezbeđena

mogućnost usmeravanja hidromešavine šljake direktno u proces рriрrеmе hidomešavine pepela

i šljake ili nа odvodnjavanje u hidrociklone. Pesak hidrociklona gravitacijski odlazi nа sita za

odvodnjavanje sa mrežom otvora 0,5 mm. Nadrešetni proizvod оbа sita, šljaka krupnoće +0,5

mm, se prihvata reverzibilnom transportnom trakom koja upućuje šljaku u jedan od dva silosa.

Silosi su čelični, zapremine 350 m3, opremljeni uređajima za pražnjenje koji doziraju šljaku u





Strana 157 od 269

sistem pužnih transportera, koji dalje usmeravaju šljaku ili u sistem za pripremu preko

usmeravajućih klapni u bilo koju liniju pripreme, ili nа utovar u kamione (preko pužnih

transportera i transportne trake). Prelivi hidrociklona i podrešetni proizvod sita za odvodnjavanje

spajaju se u sabirnom sudu i odvode u zgušnjivač sa grabuljama, u kome se vrši izbistravanje

vode. Zgusnuti mulj se iz zgušnjivača pumpom odvodi do radnog miksera. Izbistreni preliv

zgušnjivača odvodi se u rezervoar tehnološke vode. U objektu silosa nа svim nivoima su

predviđene odgovarajuće jednošinske dizalice za montažu i održavanje opreme.

Priprema guste hidromešavine pepela i šljake i spoljašnji transport do deponije Рriрrеmа guste hidromešavine ререlа i šljake započinje u predmikseru u koji se pneumatski

dozira suv ререо i tehnološka voda iz rezervoara pomoću pumpi. Tehnološka voda se u

predmikser uvodi tangencijalno čimе se vrši kvašenje pepela. Iz predmiksera okvašeni ререо

se uvodi u jednoosovinski horizontalni mikser u koji se dovodi i šljaka kao hidromešavina iz

pumpne stanice za šljaku ili iz silosa.

Nakon рriрrеmе hidromešavine u mikseru ona se uvodi u radnu transportnu liniju koja započinje

prihvatnim sandukom i prvom iz serije centrifugalnih muljnih pumpi, koja је smeštena u objektu

silosa. Ostale pumpe iz niza redno vezanih sa pumpom smeštene su u objektu pumpne stanice

pored silosnog kompleksa. Pumpe su sa frekventnom regulacijom brоја obrtaja. Ukrštanje

transportnih liniја omogućeno је ugradnjom sistema zatvarača.

Iz postrojenja za pripremu, hidromešavina pepela i šljake transportuje se redno spregnutim

centrifugalnim muljnim pumpama magistralnim cevovodom nа deponiju. Na deponiji se

sistemom zatvarača hidromešavina upućuje u jedan od razvodnih cevovoda nа aktivnoj,

odnosno rezervnoj kaseti. Razvodni cevovodi se montiraju ро obodu aktivne i rezervne kaste,

odnosno ро jedan cevovod sa svake strane kasete stvarajući prsten oko nје. Na određenim

rastojanjima se montiraju istakači sa odgovarajućim zatvaračima, odnosno slepo prolaznim

prirubnicama, tako da hidromešavina može da se dovede do bilo kog istakačkog mesta ро

obodu kasete.

Za montažu i održavanje орrеmе predviđena је jednogredna mosna dizalica.

Transport hidromešavine od pumpne stanice do kaseta nа deponiji pepela i šljake nа РК

"Drmnо" vrši se čeličnim cevovodima ND200 mm. Za čišćenje cevovoda predviden је "pigg-ing"

sistem.

Mokro otprašivanje sistema za pripremu hidrosmese U procesu рriрrеmе hidromešavine predviđeno је mokro otprašivanje miksera venturi

skraberima sa ventilatorom za usisavanje vazduha.





Strana 158 od 269

Snabdevanje i razvod tehnološke i čiste vode Snabdevanje postrojenja vodom se vrši uglavnom korišćenjem tehnološke vode i mаnјim delom

sirove vode, odnosno samo gde to zahteva predviđena орrеmа ili kao dopuna nedostajuće

vode u procesu.

Tehnološka voda se koristi za pripremu i transport hidromešavine pepela i šljake i nju čini

povratna voda sa deponije pepela i šljake, izbistrena voda - preliv zgušnjivača kao i dodatna

čista voda рrеmа potrebi.

Tehnološka voda se sakuplja u rezervoaru, zapremine oko 600 m3, smeštenom ispod objekta

pumpne stanice. Na rezervoaru postavljena је pumpa kojom se tehnološka voda upućuje u

proces odšljakivanja, tj. u pumpnu stanicu za šljaku.

Čista voda se koristi za zaptivanje pumpi i snabdevanje skrabera za proces otprašivanja. Voda

se iz termoelektrane dovodi cevovodom u rezervoar čiste vode koji је smešten u objektu silosa.

Na rezervoaru је postavljena serija pumpi za vodu, odnosno svaki potrošač zbog različitog

pritiska imа svoju odgovarajuću radnu i rezervnu pumpu.

Dreniranje opreme i cevovoda Drеnirаnје i ispiranje орrеmе u objektu silosa vrši se u drenažni šaht opremljen mešačem koji

se nalazi ispod kote ± 0 m. Pražnjenje drenažnog šahta vrši se uronjenom muljnom pumpom.

Zbog dužine trase, cevovod se izvodi sa nagibima рrеmа drenažnim bazenima za pražnjenje

magistralnog cevovoda nakon prestanka rada i ispiranja cevovoda tokom perioda sa niskim

temperaturama koje mogu dovesti do mržnјеnја. Drenažni bazeni su raspoređeni nа

odgovarajućim rastojanjima duž trase magistralnog cevovoda. Voda iz bazena se pompom

transportuje u cevovod povratne vode i dalje u rezervoar.

Deponovanje hidromešavine ререlа i šljake Na istočnom delu odlagališta otkrivke u otkopanom prostoru РК "Drmnо" predviđeno је

formiranje kaseta za deponovanje pepela, pravilnog oblika nа koti 85 mnm. Inicijalno ćе se

formirati dve kasete, radna i rezervna, а svaka је predviđena za rad od oko 5 godina. Kasete su

potpuno uređeni hidrograđevinski objekti sa izvedenom dvostrukom hidroizolacionom bаriјеrоm,

drenažnim sistemom i pumpnom stanicom povratne vode.

Kasete će se formirati rudarskom mehanizacijom tako što će se prilikom odlaganja otkrivke

vršnim sistemom ostaviti inicijalni prostor za prvu fazu odlaganja, a zatim će se sukcesivno sa

pomeranjem fronta otkopavanja uglja i otkrivke nastaviti sa ostavljanjem odgovarajućeg

prostora. Kaseta će imati dubinu od 20 m, a dimenzije svake od kaseta u osnovi će biti približno





Strana 159 od 269

380x380 m. Tako formirani prostor će se dodatno uređivati građevinskom mehanizacijom. Na

nivelisano dno deponije ugradićе se sloj kopovskog otkrivke (pesak) debljine 10 cm nа koji se

polaže dvoslojna vodonepropusna obloga. Prvi sloj zaštite izvešće se od kompozita geotekstila

od polimernih vlakana sa bentonitnim prahom spojenih šivenjem, čiji је koeficijent filtracije veći

od 10-11 m/s koji u sloju debljine od 4,5 do 7 cm zamenjuje zaštitni sloj prirodne gline minimalne

debIjine 1 m, koeficijenta vodonepropusnosti 10-9 m/s. Drugi sloj zaštite može biti glatka

polietilenska folija visoke gustine (НDРЕ), ili etilen-propilen-dien-monomer gumena folija

(ЕРDМ) koja se karakteriše visokom elastičnošću.

Ugradnja vodonepropusne obloge izvešće se u fazama, u skladu sa dinamikom zapunjavanja

deponije.

Nakon završetka eksploatacije svake kasete izvrsiće se trajno zatvaranje i rekultivacija.

Zatvaranje kasete obuhvata ргiргеmnе radove nа nasipanju i nivelisanju podloge od

deponovanog pepela i šljake u projektovanom padu za formiranje gornjeg prekrivnog sloja koji

treba da ispuni sledece uslove:

– Nepropusni mineralni sloj ~ 0,5 m

– Hidroizolaciona folija

– Sloj za rekultivaciju 0,5 m.





Strana 160 od 269

Slika 3.7-4 Lokacija deponije pepela i šljake unutar kopa "Drmno"





Strana 161 od 269

Slika 3.7-5 Kasete za deponovanje pepela i šljake

Prikupljanje i transport povratne vode sa deponije





Strana 162 od 269

Višak vode prikuplja se drenažnim sistemom u drenažnu šahtu opremljenu radnom i rezervnom

pumpom, а zatim se cevovodom preko sistema zatvarača uvodi u cevovod povratne vode kojim

se vraća u postrojenje, odnosno u rezervoar.

Za dreniranje cevovoda povratne vode koriste se isti drenažni bazeni kao i za magistralni

cevovod hidromešavine.

3.7.2. GIPS IZ PROCESA ODSUMPORAVANJA Tehnološke karakteristike ODG gipsa odgovaraju osobinama prirodnog gipsa. ODG gips obično

ima viši sadržaj kalcijum sulfat dihidrata i ravnomerniji raspored čestica u poređenju sa

prirodnim gipsom. Boja ODG gipsa je konstantna za jednu termoelektranu u okviru konstantnih

uslova rada i uglavnom je određena žućkastim nečistoćama u materijalu korišćenom kao

sorbent. Pomenute nečistoće u ODG gips unose elemente kao što su jedinjenja gvožđa ili

mangana ili se odnose na ostatke procesa sagorevanja kao što su pepeo ili ugljenik.

Tabela 3.7-2 daje poređenje prirodnog i ODG gipsa u pogledu sastava i nekih njihovih osobina.

Svojstva ODG gipsa prikazana u tabeli data su samo kao ilustracija, data od strane nemačke

kompanije STEAG Entsorgungs-GmbH (SEG).

Tabela 3.7-2 Karakteristike prirodnog i ODG gipsa

Karakteristika Jedinica Prirodni gips ODG gips* Čistoća gipsa % 95,3 98,2 pH % 7,0 6,5 Udeo normativne boje % 83 77 Miris % neutralan neutralan MgO % 0,02 0,02 Na2O % 0,01 0,02 K2O % 0,02 0,01 Hlor ppm 20 60 Kalcijum sulfit % 0 <0,01 Ugljenične komponente % 0 0,01 Aluminijum oksid % 0,1 0,03 Gvožđe (III) oksid % 0,1 0,03 Silicijum dioksid % 1,2 0,2 Ca i Mg karbonat % 2,7 0,3 Gustina g/dm³ 1020 1000 D50 μm 43 33 > 90 μm % 32,9 0,2 > 32 μm % 59,3 53,5

ODG gips se ne nalazi na listama otpada OECD jer se smatra nus-produktom.





Strana 163 od 269

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) takođe klasifikuje ODG gips kao nus-produkt za koji je utvrđeno da nije opasan (detaljnije u poglavlju 3.7.1).

Tipičan kvalitet koji se u Sjedinjenim Američkim Državama zahteva za gips dobijen u sistemu za odsumporavanje dimnih gasova prikazan je u Tabeli 3.4-8.

Metoda testiranja označena u Tabeli 3.7-3 sa (1) je Procedura za određivanje curenja toksičnih materija, metoda testiranja 1311, navedena u “Metode testiranja za procenu otpada, fizičke/hemijske metode”, Agencija za zaštitu životne sredine, Publikacija SW-846 (engl. “Test Methods for Evaluating Solid Waste, Physical/Chemical Methods”, EPA, SW-846).

Tabela 3.7-3 Kvalitet gipsa dobijenog kao nus-produkt u procesu odsumporavanja

Parametar Gr. vrednost Metodologija ispitivanja Vlaga 10% max. ASTM C471

CaSO4 • 2H2O 95% min. (1) ASTM C471 ili EPRI metod L4 za ukupni S korigovan za ukupne sulfite

CaSO3 • ½ H2O 0,50% max. ASTM C471 ili EPRI metod M2 za SO3 Leteći pepeo 1,5% max. SEM SiO2 1,5% max. ASTM C471 i ICP ili ASTM C25 za SiO2 CaCO3/MgCO3 5,0% max. ASTM C471 Fe2O3 0,4% max. ASTM C471 ili ICP Cl 100 mg/kg max. ASTM C471 Na 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Mg 75 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP K 100 mg/kg max. AA - EPRI metod H1 ili ICP Ukupne rastvorene soli 600 mg/kg max. zbir Cl + Na + Mg + K pH 6 – 8 max. pH proba Min. veličina čestica 20% max. < 10 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Prosečna veličina čestica (2) 30 -75 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Max. veličina čestica 90% max. < 100 µm Laserska difrakcija (npr. Microtrac) Ugljenik 1.000 mg/kg max. Modifikovana ASTM C471 As 5,0 mg/l max. 1 Ba 100 mg/l max. 1 Cd 1,0 mg/l max. 1 Cr 5,0 mg/l max. 1 Pb 5,0 mg/l max. 1 Hg 0,2 mg/l max. 1 Se 1,0 mg/l max. 1 Ag 5,0 mg/l max. 1

ODG gips ima širok raspon mogućih primena u oblasti građevinarstva i poljoprivrede. Osnovna primena i oblast korišćenja ODG gipsa jeste korišćenje istog kao zamene za prirodni gips, usled sličnosti osobina pomenutih materijala, prvenstveno njihovog hemijskog sastava i sadržaja mikroelemenata (elemenata u tragovima).





Strana 164 od 269

Postojeći proizvodjači gipsanih ploča i materijala u Republici Srbiji izrazili su interes za otkup celokupne količine nastalog gipsa. Iz tog razloga, celokupan proces odsumporavanja projektovan je tako da nastali gips bude moguće dalje koristiti u proizvodnji. Samo u privremenim slučajevima zastoja prerade od strane proizvodjača gipsanih materijala, neosušeni gips, u vidu muljevite suspenzije će se odlagati na deponiju.

Sistem za tretman suspenzije gipsa i dobijanje gipsa

U donjem delu apsorbera, stalnim merenjem gustine suspenzije, održava se koncentracija

gipsa od 12-16 % (težinskih). Iz apsorbera, suspenzija gipsa se, pomoću pumpe za odvođenje

suspenzije, odvodi do baterije hidrociklona u kome se vrši primarno ugušćenje suspenzije

gipsa: preliv iz hidrociklona se gravitaciono odvodi u rezervoar povratne (filtrat) vode, dok se

izlaz iz hidrociklona, sa približno 50% gipsa (težinskih), odvodi do rezervoara suspenzije gipsa.

Rezervoar suspenzije gipsa dimenzioniše se na kapacitet koji može da primi količinu

suspenzije koja odgovara radu postrojenja od oko 12 sati (za srednji kvalitet goriva), što iznosi

oko 400 m3.

Kada se proizvodi suva gipsana masa, ugušćena suspenzija se pumpama usmerava na

vakuum trakaste filtre pomoću kojih se vrši dodatno ugušćenje i eventualno pranje gipsa, da bi

se dobio zahtevani kvalitet za dalji plasman na komercijalnom tržištu. Na kraju procesa

filtriranja, gips u obliku praha sa približno 10% vlage se prihvata na jedan pokretni reverzibilni

trakasti transporter koji ga prosipa u zatvoreno skladište gipsa (trakasti vakuum filtri su locirani

iznad samog skladišta. Gips će se za potrebe spoljnih korisnika iz skladišta odvoziti kamionima.

Kapacitet skladišta projektovan je za osmodnevnu produkciju gipsa pri sagorevanju uglja

srednjeg kvaliteta i iznosi približno 5000 m3.

Sistem se sastoji od:

– Dve pumpe (radne i rezervne) za odvođenje suspenzije gipsa iz apsorbera,

– Dva hidrociklonska seta (radni i rezervni) za primarno odvodnjavanje,

– Rezervoara suspenzije gipsa sa mešačem (3NW30B001),

– Dve pumpe (radna i rezervna) za pražnjenje rezervoara prema vakuum filtrima,

– Dva trakasta vakuum filtra (radni i rezervni),

– transportera za prihvat gipsa u prahu iz vakuumfiltara i otpremu u skladište,

– Prostora za skladištenje i utovar gipsa za prodaju.

Kako bi se količina nepoželjnih materija u suspenziji koja se recirkuliše u apsorberu

(koncentracija hlorida i sadržaj čestica nečistoća) održavali ispod najveće projektne vrednosti,

neophodno je da se vrši odbacivanje (odmuljivanje) određene količine vode koja se recirkuliše

kao preliv hidrociklona.





Strana 165 od 269

Procenjeno je da prosečna količina vode koju treba ukloniti iznosi 15-20 m3/h (u zavisnosti od

toga da li se vrši sušenje gipsa ili ne). Dalji tretman ovih voda zavisi od ukupnog bilansa

otpadnih voda koje nastaju u okviru bloka i njihovog daljeg korišćenja, ali je projektnom

dokumentacijom predvidjeno njihovo prečišćavanje na zajedničkom postrojenju za tretman

otpadnih voda TE Kostolac B. Okvirni sastav ovih voda prikazan je u Tabeli 3.7-4.

Tabela 3.7-4 Procenjeni sastav otpadnih voda iz postrojenja za ODG

Komponenta Jedinica Vrednost Količina t/h 20 Sadržaj čestica, ukupan kg/h 243 Sadržaj gipsa kg/h 54 Sadržaj CaC03 kg/h 30 Sadržaj pepela kg/h 7 Sadržaj teških metala kg/h - Sadržaj inertnih materija kg/h 148 Sadržaj rastvorenih materija kg/h 331 Sadržaj hlorida ppm 1800 pH vrednost 5-6 Temperatura °C 64

Otprema i deponovanje gipsa

Gips iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova ргеmа "Katalogu otpada" nosi kodni broj

10 01 05, a vodi se kao "čvrsti otpadi na bazi kalcijuma u procesu odsumporavanja gasa".

Prema "Uputstvu za određivaje indeksnog broja " (Ministarstvo životne sredine i prostornog

planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, decembar 2010) gips iz postrojenja za

odsumporavanje dimnih gasova (ODG-gips) vodi se kao neopasan otpad.

Prema izradjenoj projektnoj dokumentaciji gips iz postrojenja za odsumporavanje dimnih gasa

se primarno filtrira i kao "suvi" proizvod plasirati na tržište. Samo količine koje se ne mogu

tržišno plasirati transportuju se i odlažiu na posebno uređeni prostor unutar površinskog kopa

"Drmno" (slika 3.7-6).





Strana 166 od 269

nazad u proces

deponija suspenzije gipsa

drenazni sistem

povr

a tna

vod

a

površinski kop Drmno

hidrociklon

preliv

pesakhidrociklona

sanduk pumpe - kondicioner

prem

a de

poni

ji gi

psa

ulaz ulaz

dodatna voda

max

min

1

3

13em 2

3 44

5

67

8

9

10

12

11

1415

16

17

18

19

Slika 3.7-6 Tehnološka šema transporta i deponovanja suspenzije gipsa

Transport ODG-gipsa

Ukoliko nema plasmana gips koji se izdvaja kao pesak hidrociklona prikuplja se u prihvatnom

rezervoaru odakle se centrifugalnom muljnom pumpom (radna i rezervna) vrši transport

suspenzjje gipsa na deponiju. Pumpe se dimenzionisu za transport stalne količine suspenzije





Strana 167 od 269

gipsa, а variranja u produkciji gipsa u različitim radnim uslovima uticaće samo nа masenu

koncentraciju gipsa u suspenziji.

Za transport do deponije gipsa postavljaju se dva cevovoda (radni i rezervni) izrađena od

epoksidne smole sa staklenim vlaknima (GRE). Maksimalna dužina transporta iznosi oko 2450

m za konačnu kotu deponovanja. Cevovodi se vode zajedničkom trasom sa cevovodima za

hidromešavinu pepela i šljake do predviđene deponije. Cevovodi se postavljaju pod stalnim

usponom tako da se njihovo dreniranje vrši, u betonski bazen, u krugu termoelektrane. Na

cevovodu se od armature postavljaju samo temperaturni kompenzatori između fiksnih oslonaca.

Radno vreme postrojenja za transport suspenzije gipsa predviđeno је da bude 24 h na dan, ali

ćе efektivno radno vreme zavisiti od potrebe da se gips odlaže nа deponiju u vidu suspenzije.

Kapacitet transportnih linija, određen је za dvadesetčetvoročasovni neprekidan rad postrojenja,

а kapacitet postrojenja је prilagođen relativno maloj produkciji gipsa. Usvojeno da ćе se

transport odvijati pri gustini suspenzije od oko 33.5% Č. Nominalni kapacitet јеdnе linije iznosi:

količina suvog gipsa - 20,85 t/h, količina suspenzije - 50,0 m3/h.

Za maksimalnu dužinu transporta od 2450 m i geodetsku visinu od 30 m, izabrane su 2 redno

spregute centrifugalne muljne pumpe (dve гаdnе i dve rezervne) koje ćе imati nароr ро 60 m.

Usvojen је GRE cevovod DN 100 NP 16.

Deponovanje ODG-gipsa

Za rad bloka B3, snage 350 MW, od 7000 h/god u periodu od 40 godina potrebno је obezbediti

prostor za deponovanje gipsa iz procesa odsumporavanja od oko 4.640.000 m3.

Na istoj lokaciji predviđen је је prostor za smeštaj gipsa i iz blokova B1 i B2, za preostali

period rada termoelektrane. Blokovi B1 i B2 ćе biti u radu 15 godina, i za taj period potrebno је

obezbediti prostor za deponovanje gipsa od oko 3.730.000 m3.

Dakle, ukupno potrebni prostor za deponovanje ODG-gipsa je 8.370.000 m3.

Dероnјја gipsa biće locirana u jugozapadnom delu unutrašnjeg odlagališta РК Dгmnо, slika 3.7-

7. U okviru pripremnih rudarskih radova formiraće se prostor za buduću deponiju gipsa u skladu

sa dinamikom eksploatacije kopa.

Prostor za deponiju gipsa formiraće odlagač III BTO sistema tokom tehnološkog procesa

odlaganja jalovinskih masa. Dnо deponije nalazi se nа koti 85.0 mnm, а završna kota је nа

104.0 mnm.





Strana 168 od 269

Slika 3.7-7 Lokacija deponije ODG gipsa unutar PK "Drmno"

Formiranje deponije ODG-gipsa

Selektivnim odlaganjem otkrivke formiraće se kaseta dubine 20 m i veličine (u osnovi) od 465 х

400 m. Unutrašnje kosine ćе se isplanirati u nagibu 1:2,5 sa odgovarajućim kaskadama za

ankerisanje dvoslojne vodonepropusne obloge, slika 3.7-8.

Na nivelisano dno deponije ugradićе se sloj kopovskog otkrivke (pesak) debIjine 10 cm nа koji

se polaže dvoslojna vodonepropusna obloga. Prvi sloj zaštite izvešće se od kompozita

geotekstila od polimernih vlakana sa bentonitnim prahom spojenih šivenjem, i koeficijentom

filtracije većim od 10-11 m/s koji u sloju debljine od 4,5 do 7 cm zamenjuje zaštitni sloj prirodne

gline minimalne debIjine 1 m, koeficijenta vodonepropusnosti 10-9 m/s. Drugi sloj zaštite može

biti glatka polietilenska folija visoke gustine (НDРЕ), ili etilen-propilen-dien-monomer gumena

folija (ЕРDМ) koja se karakteriše visokom elastičnošću.

Ugradnja vodonepropusne obloge izvešće se u fazama, u skladu sa dinamikom zapunjavanja

deponije.





Strana 169 od 269

Slika 3.7-8 Kaseta za odlaganje ODG gipsa

Deponovanje gipsa

Na deponiji se postavljaju istakači ро obodnim nasipima pripremljene kasete. Deponovanje se

odvija direktnim isticanjem suspenzije gipsa samo sa jednog istakačkog mesta.

Odlaganje nа deponiju ćе se vršiti tako da osigura stabilnost masa i povezanu strukturu

odloženog materijala, naročito u pogledu sprečavanja nastajanja klizišta.

Drеnažni sistem

Drenažni sistem је projektovan ро dnu kaseta i izvešće se preko postavljene bentonitske

vodonepropusne geomembrane i НDРЕ folije.

U svakoj kaseti projektovane su linijske horizontalne drenaže dužine L= 350 m i prečnika D=100

mm nа rastajanju od 75 m. Оnе su usmerene ka sabirnom kolektoru i nalaze se u padu do 3

%o. Drenažne cevi se ulivaju u sabirni kolektor koji vodi do pumpne stanice povratne vode.

Iznad i oko НDРЕ drenažne cevi postavlja se sloj čistog i postojanog šljunka krupnoće 4 - 16

mm, а zatim se drenažno telo uvija u geotekstil.





Strana 170 od 269

Pumрnа stanica drenažnih voda

Pumpe, radna i rezervna, sa pratećom оргеmоm za povratnu drenažnu vodu bićе montirane u

bunarski šaht. Dubina šahta u odnosu nа kotu terena је Н-2З m. Šahtovi ćе se izvesti od

prefabrikovanih elemenata - vibropresovanih armiranobetonskih cevi DN 2,0 m, dužine1,5 m,

МВ 40, sa temeljima МВ 30 izvedenim nа licu mesta. Oslanjanje pumpnog postrojenja sa

cevovodom је nа čеličnој platformi unutar pumpne stanice.

Gornja ploča је od armiranog betona МВ 30, d=15 сm, predviđena da se radi u segmentima

zbog mogućnosti demontaže u slučajevima remonta.

Za transport povratne vode izabrane su dve pumpe (radna i rezervna) kapaciteta 40 m3/h i

cevovod povratne vode GRE - DN 100 NP 16.

Karakteristika projektovanih pumpi је:

Količina drenažne vode ро kaseti: Q = 11.11 l/s;

Napor pumpe 30 m.

Od pumpne stanice povratne drenažne vode predviđen је cevovod do termoelektrane u dužini

L=2.450 m u skladu sa napredovanjem deponije.

Pumpom se evakuisu drenazne vode iz deponije i vracaju u rezervoar povratne vode u

termoelektranu.Višak vode iz rezervoara povratne vode se vraća u proces odsumporavanja ili

odlazi u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Zatvaranje deponiie

Nakon završetka eksploatacije svake kasete izvrsiće se trajno zatvaranje i rekultivacija.

Zatvaranje kasete obuhvata ргiргеmnе radove nа nasipanju i nivelisanju podloge od

deponovanog gipsa u projektovanom padu za formiranje gornjeg prekrivnog sloja koji treba da

ispuni sledece uslove:

Nepropusni mineralni sloj ~ 0,5 m

Sloj za rekultivaciju 0,5 m.

3.7.3. MULJ IZ PROCESA TRETMANA OTPADNIH VODA

Tokom tretmana otpadnih voda, deo formirane suspenzije se izdvaja iz recirkulacionog bazena i šalje na filter presu radi ugušćenja. Nakon proceđivanja na filter presi dobija se kompaktna otpadna masa - mulj koji se mora posebno skladištiti do konačnog odlaganja. Mulj sadrži jedinjenja kalcijuma ali i teške metale nataložene tokom tretmana otpadne vode.

Količina otpadnog mulja biće poznata nakon završnog definisanja tehnologije i projektovanja postrojenja za tretman otpadnih voda. U Srbiji još uvek ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za tretman i odlaganje ovog tipa otpada (opasnog otpada). U skladu sa propisima, mulj iz procesa tretmana otpadnih voda će se privremeno skladištiti na način predviđen za opasan otpad u prostoru TE, a po isteku zakonskog roka, pristupiće se njegovom trajnom uklanjanju u skladu sa propisima.-





Strana 171 od 269

3.7.4. OSTALI TIPOVI OTPADA

Pored osnovnih tipova otpada karakterističnih za sam tehnološki proces, nastajaće još neke

dodane količine ostalih tipova otpadnih materija (ambalažni otpad, zauljeni pucval i drugi

zauljeni sitan otpad, otpadno ulje, komunalnog otpada i dr.).

Ovaj tip otpada nastajaće u uobičajenim manjim količinama i postupak njegovog prikupljanja i

odlaganja treba objediniti sa postojećom praksom upravljanja otpadom u TE KO B (poglavlje

3.2).

3.8. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA I VODE

3.8.1. VODOSNABDEVANJE I POTROŠNJA VODE

Snabdevanje bloka B3 rashladnom vodom predviđeno je protočnim sistemom hlađenja, sa

korišćenjem vode iz reke Dunav.

Sistem rashladne vode snabdeva potrebnom količinom vode za hlađenje kondenzator turbine i

sistem tehničkih hlađenja bloka.

U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1/B2) nije predviđen prostor

za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Uzimajući u obzir da će pri planiranom ulasku u pogon

novog bloka (oko 2020. godine), postojeći objekat/postrojenje biti u eksploataciji već preko 30

godina, predviđena je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3,

paralelno sa postojećim objektom, uz korišćenje postojećeg dovodnog kanala rashladne vode iz

reke. Lokacija pumpne stanice rashladne vode prikazana je na Situaciji objekata elektrane

(priloženoj u okviru ovog projekta).

Količine svih voda detaljno su prikazane u poglavlju 3.4.

3.8.2. POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Sopstvena potrošnja je podeljena na blok potrošnju i opštu potrošnju (opštu grupu), iako je u

pitanju samo jedan blok. Zbog toga su na razvod opšte grupe prikljuceni potrošaci od manje

tehnološke važnosti. Opšta potrošnja kao što je: doprema uglja, HPV, doprema tecnog goriva i

sl. napaja se el. energijom iz postojecih razvoda opšte grupe prve faze izgradnje TE „Kostolac.

Sopstvena potrošnja, tj. potrošnja elektricne energije za potrebe rada bloka iznosi 12 % bruto

proizvodnje bloka;

3.9. PROIZVODNJA BUKE, VIBRACIJE, SVETLOSTI, TOPLOTE I ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA

Blok B3 nalazi se u okviru postojekeg kompleksa TE ,,Kostolac B. Za odredivanje nivoa buke

koji TE moie da stvori u osetljivim (prevashodno stambenim) zonama u svojoj okolini, ona se





Strana 172 od 269

posmatra kao ekvivalentni izvor sa odredenom usmerenošću. Ovakav uticaj može se razmatrati

za rastojanja veca od 1.000 m.

Zbog širenja zvučnog talasa u slobodnom prostoru izvan TE nivo buke se smanjuje sa

udaljenošću od izvora. Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora prikazano je na slici

3.9-1. Do slabljenja dolazi zbog širenja zvučnog talasa i apsorpcije u vazduhu. S obzirom da

nivo buke na granici kruga TE ne prelazi 110 dB (na osnovu dozvoljenih nivoa buke u radnom

prostoru), sa slike se moie zakljutiti da je zona na kojoj se ne oseca zvučni uticaj TE vec na

udaljenosti od 1.300 m, dok se nivo buke dozvoljen za naselja dostiie već na udaljenostima od

400 m.

U pogledu štetnog uticaja na okolinu, vibracije predstavljaju manji problem, jer se mnogo slabije

prenose i brie apsorbuju preko tla. Razmatranje njihovog uticaja je značajno pri analizi uticaja

radnih uslova u krugu TE, što je u domenu analize zaštite na radu. U okviru analize uticaja na

okolinu, značaj vibracija je zanemarljiv.

Slika 3.9-1 Slabljenje zvuka u zavisnosti od rastojanja od izvora

3.10. KUMULATIVNI EFEKTI SA POSTOJEĆIM ILI PLANIRANIM AKTIVNOSTIMA NA LOKACIJI

Izgradnja i rad projektovanog postrojenja neće proizvesti negativne kumulativne efekte sa postojećim aktivnostima na lokaciji. Na lokaciji TE KO B planirane su aktivnosti remonta





Strana 173 od 269

elektrofiltarskih postrojenja koje će prethoditi izgradnji postrojenja za ODG, kao i centralnog postrojenja za tretman otpadnih voda, što će kumulativno doprineti značajnom unapređenju uslova zaštite životne sredine.

3.11. DIREKTNI UTICAJ PROJEKTA NA LJUDSKO ZDRAVLJE

Rad postrojenja predstavlja konvencionalni tehnološki postupak koji po svojoj prirodi spada u zatvoreni tip tehnoloških procesa sa savremenim automatskim procesima upravljanja i kontrole. Radom postrojenja ne ostvaruju se direktni uticaji na ljudsko zdravlje zaposlenih. Postupak rada sa hemikalijama u pojedinim procesima spadaju u red uobičajenih manipulacija koja su kontrolisana primenom radnih postupaka, pri čemu je nivo kvaliteta rada u postojećoj TE Kostolac veoma visok.

Efekti rada ovog postrojenja po zdravlje stanovništva u širem regionu opisani su u poglavljima 5 i 6.





Strana 174 od 269

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO

U okviru različitih faza projektovanja razmatrana su različita tehnička rešenja za izgradnju bloka 3 u okviru postojeće TE Kostolac B. Kao osnovno pitanje, postavljena je snaga b,loka i studije su se bavile blokovima 350 i 600 MW. S obzirom na stanje nalazišta uglja i druga tehnička rešenja i mogućnosti, kao i potencijalne finansijske mogućnosti Nosioca projekta izabran je blok snage 350 MWel. U okviru ovog rešenja nametnulo se više tehničkih razmtranja koja su pobrojana u narednom tekstu. Sistem za prijem krečnjaka i pripremu suspenzije služi za prihvat i skladištenje krečnjaka,

kao i za pripremu 30%-ne suspenzije krečnjaka i njenu dopremu do apsorbera u kojem se

koristi kao aktivna materija za uklanjanje S02 iz dimnih gasova. Moguća varijantna tehnička

rešenja koja se odnose na pomenuti sistem su: priprema sprašenog krečnjaka na lokaciji TE ili

na lokaciji rudnika, što posredno definiše način dopreme i skladištenja krečnjaka, kao i

postrojenje za pripremu suspenzije.

Sistem za apsorpciju obuhvata apsorber sa pumpama za recirkulaciju suspenzije krečnjaka i

pomoćne objekte uz apsorber (bazen za udesno pražnjenje apsorbera sa pripadajućom

pumpom, drenažni sistem, sistem za snabdevanje vazduhom), dok sistem dimnog gasa sadrži

kanale dimnog gasa do apsorbera i od apsorbera do dimnjaka, uređaj za hlađenje/dogrevanje

dimnog gasa (opciono), ulazne i izlazne klapne i dimnjak.

Savremena tehnička rešenja ovog dela postrojenja nude različite varijante sledećih delova

sistema:

- Tehničko rešenje apsorbera,

- Tehničko rešenje ispuštanja dimnog gasa u okolinu nakon primenjenog postupka

odsumporavanja, što podrazumeva opciona tehnička rešenja dimnjaka, kao i potrebu za

prethodnim dogrevanjem dimnog gasa, koja se ostvaruje dodavanjem regenerativnog

zagrejača vazduha.

Sistem gipsa: produkt procesa odsumporavanja je suspenzija gipsa. U rezervoaru

(reakcionom bazenu) koji se nalazi u donjem delu apsorbera stalnim merenjem gustine

suspenzije održava se »15% m/m koncentracija nastalog gipsa (CaS04x2H20). Od pomenutog

rezervoara, suspenzija gipsa se, pomoću pumpe za odvođenje suspenzije, odvodi do

hidrociklona u kojem se vrši njeno primarno ugušćenje do 50% m/m. Ugušćena suspenzija

odvodi se zatim u rezervoar suspenzije gipsa. Izbistrena voda (sa oko 3% koncentracije gipsa i





Strana 175 od 269

neproreagovanim krečnjakom) vraća se u rezervoar apsorbera. Ugušćena suspenzija se dalje

tretira do dobijanja suvog gipsa, sa oko 10% vlage, koji je pogodan za plasman na tržište, ili se

transportuje do deponije gipsa na kojoj je obezbeđeno konačno odlaganje. Transport

suspenzije obavlja se pomoću muljnih pumpi putem cevovoda, od rezervoara suspenzije do

deponije.

Deponija gipsa: konačno odlaganje suspenzije gipsa je predviđeno u otkopanom prostoru

kopa „Drmno". Predviđene su dve kasete za deponovanje suspenzije gipsa. Deponovanje se

odvija direktnim isticanjem suspenzije gipsa sa oboda deponije ili pregradnog nasipa između

kaseta. Obe kasete povezane su drenažnim sistemom u zajedničku drenažnu šahtu u kojoj su

postavljene vertikalne pumpe za evakuaciju drenažne vode sa deponije i vraćanje u proces

transporta gipsa do deponije. Druge moguće varijante su deponovanje suvog gipsa ili formiranje

mešavine suspenzije gipsa i pepela.

Sistem za snabdevanje električnom energijom obezbeđuje potrebno napajanje potrošača u

sastavu ODG postrojenja električnom energijom. Imajući u vidu neophodnost obezbeđivanja

maksimalno pouzdanog napajanja električnom energijom, poželjno je da se napajanje ostvari

preko transformatora bloka.

Pomoćni sistemi podrazumevaju sistem za snabdevanje procesnom vodom, sisteme za

drenažu u okviru postrojenja, sistem pokretne PPZ, kao i atmosfersku i sanitarnu kanalizaciju.

Definisanje predložene varijante postrojenja za ODG izvršeno je na osnovu sledećih analiza

prezentiranih varijanti:

1. Krečnjak i suspenzija krečnjaka: Većina postrojenja za ODG instaliranih u svetu primenjuje

varijantu isporuke krečnjaka u zrnastom obliku, mlevenje i pripremu suspenzije na lokaciji.

Isporuka izdrobljenog krečnjaka je ekonomski povoljnija, tržišno raspoloživija i

jednostavnija za manipulaciju od varijante isporuke suvog krečnjačkog praha. Vlažnim

mlevenjem zrnastog krečnjaka na lokaciji osigurava se da suspenzija krečnjaka bude

uvek zadovoljavajućeg kvaliteta sa aspekta zahtevanog granulometrijskog sastava, čime

se obezbeđuje postizanje odgovarajuće efikasnosti ODG postupka, što predstavlja

osnovni uslov za ostvarivanje garancija datih za karakteristike prečišćenog gasa,

potrošnju krečnjaka i kvalitet dobijenog nusproizvoda procesa. Druga varijanta zahteva

manje investicione i pogonske troškove, kao i manji potreban prostor na lokaciji. Sa druge

strane, cena sirovine u ovom slučaju je viša.

Imajući u vidu iskustvo rudnika krečnjaka u Srbiji u vezi obezbeđenja krečnjačkog praha

zahtevanog kvaliteta u uskim granicama, kao referentna za ovaj projekat odabrana je

varijanta koja podrazumeva nabavku drobljenog krečnjaka.

2. Apsorber; Apsorber predstavlja ključnu komponentu sistema za apsorpciju sumpor





Strana 176 od 269

dioksida i celokupnog postrojenja za ODG. Dimenzije apbsorbera zavise od količine

dimnog gasa (prečnik apsorbera) i zahtevane efikasnosti postupka odsumporavanja

(visina apsorbera), pri čemu se na osnovne dimenzije može uticati izmenama u samom

tehničkom rešenju apsorbera tj. intenzitetu međusobnog kontakta sorbenta i dimnog gasa.

Brzina dimnog gasa u apsorberu predstavlja jedan od najvažnijih parametara procesa.

Efikasnost uklanjanja S02 generalno opada sa porastom brzine gasa, jer je vreme

kontakta struje gasa i reagensa kraće. Pored toga, ograničenje brzine strujanja gasa kroz

apsorber vezano je i za ograničenje brzine kroz eliminator kapi. Pri većim brzinama

strujanja, kapljice izdvojene u eliminatoru kapi bivaju povučene strujom dimog gasa i tako

ponovo dospevaju u dimni gas koji napušta apsorber.

Savremena praksa poznaje u osnovi dva osnovna tipa apsorbera, suprotnostrujni i

istostrujni, kao i njihove podvarijante i modifikacije:

- Suprotnostrujni apsorber, u kom je smer strujanja gasne i tečne faze međusobno

suprotan, pri čemu obično dimni gas struji u smeru odozdo na gore, dok se suspenzija

u asporberu raspršuje odozgo na dole. U suprotnostrujnim apsorberima tipična brzina

strujanja dimnog gasa kreće se u opsegu 2,5-5 m/s;

- Istostrujni apsorber, u kojem je smer strujanja gasne i tečne faze isti. Pomenuti tip

apsorbera dozvoljava veće brzine gasne i tečne faze, koje se kreću u opsegu 5-7 m/s,

što za posledicu ima manje dimenzije apsorbera. Smer kretanja gasne tj. tečne faze

obično je ka donjem delu apsorbera, odnosno ka rezervoaru suspenzije.

- Apsorber u kojem se kontakt suspenzije krečnjaka i dimnog gasa ostvaruje prolaskom

dimnog gasa kroz sloj mehurića koji se formira u suspenziji uduvavanjem vazduha pod

pritiskom, tako da je dimni gas praktično uronjen u tečnost (tzv. “bubbling effect"), što

utiče na povećanje efikasnosti uz smanjenje potrebne visine apsorbera.

Za ovaj projekat izabrana je varijanta suprotnostrujnog apsorbera, koja se najčešće sreće

u praksi na sličnim primerima.

3. Dimnjak: Karakteristike dimnog gasa posle procesa odsumporavanja su značajno

izmenjene u odnosu na stanje pre tretiranja u ovom postrojenju. Pored zahtevanog

smanjenja sadržaja sumpornih oksida, dimni gas je zasićen vlagom, sadrži određenu

količinu kapljica vode, (zavisno od efikasnosti eliminatora kapi), ima nižu temperaturu, kao

i smanjenu količinu čestica letećeg pepela (računa se da je to minimalno 50%), kao i

nešto povećan sadržaj ugljendioksida (povećanje je manje od 1%, zavisno od ulazne

koncentracije sumpornih oksida). Dimni gas navedenih karakteristika potrebno je na

odgovarajući način ispustiti u atmosferu, pri čemu se moraju imati u vidu sledeći uslovi:

- Zakonskom regulativom definisane imisije zagađujućih materija u bliskom polju oko





Strana 177 od 269

dimnjaka, što znači da treba obezbediti odgovarajuće početne uslove za disperziju

dimnih gasova,

- Uslove za bezbedno ispuštanje dimnih gasova u smislu održanja integriteta samog

dimnjaka.

Izgradnja novog bloka podrazumeva i izgradnju novog dimnjaka, za šta su na

raspolaganju sledeće varijante:

- Izgradnja tzv. ,,vlažnog“ dimnjaka koji je namenjen radu sa vlažnim dimnim gasom, u

uslovima kakvi su na izlasku iz apsorbera.

Moguće su dve varijante izvedbe vlažnog dimnjaka: prva varijanta podrazumeva

izgradnju samostojećeg dimnjaka koji se tretira kao poseban objekat, dok druga

varijanta znači postavljanje vlažnog dimnjaka na vrhu apsorbera.

- Izgradnja samostojećeg dimnjaka za emisiju dogrejanog dimnog gasa, do temperature

minimalno iznad tačke rose (ž80 °C). Ovaj tip dimnjaka zahteva odgovarajuću zaštitu

sa unutrašnje strane ili izgradnju celog dimnjaka od specijalnih materijala.

Za potrebe ovog projekta izabrano je rešenje bez dogrevanja dimnog gasa, tj. izgradnja

odgovarajućeg vlažnog samostojećeg betonskog dimnjaka sa specijalnom unutrašnjom

oblogom. Pošto tokom strujanja gasa kroz dimnjak dolazi do kondenzovanja vlage na

unutrašnjoj površini, u dimnjaku se postavljaju posebno projektovani elementi za

sakupljanje nastale vlage, koja se drenira i odstranjuje iz dimnjaka.

4. U zavisnosti od mogućnosti daljeg korišćenja dobijenog nusproizvoda, postoje sledeće

varijante njegovog daljeg tretmana:

- Odlaganje suspenzije gipsa na posebnoj kaseti ili u mešavini sa pepelom i šljakom na

zajedničkoj deponiji;

- Drugostepeno odvajanje vode iz suspenzije gipsa i dobijanje gipsa sa 10% vlage, pri

čemu se tako dobijeni gips može koristiti za različite komercijalne namene;

- Odlaganje suvog gipsa na posebnoj deponiji ili formiranje stabilizata sa pepelom,

materijala koji se takođe može koristiti kao sirovina u građevinarstvu, u slučaju da se

ne ostvari predviđena prodaja već formiranog gipsa.

Saglasno odabranoj varijanti, sistem gipsa obuhvata i postrojenje za odvodnjavanje

ugušćene suspenzije gipsa do suvog gipsa, sa sadržajem vlage do 10%, koja, kao što je

prethodno rečeno, predstavlja komercijalni proizvod pogodan za dalju upotrebu.

U slučaju da se predviđa deponovanje suspenzije gipsa ili suvog gipsa potrebno je

obezbediti odgovarajući prostor za deponovanje, kao i adekvatno tehničko rešenje

deponije koje će biti u skladu sa važećom regulativom EU (obezbeđenje nepropusnosti

deponije postavljanjem nepropusne folije, recirkulacija slobodne vode, sprečavanje





Strana 178 od 269

rasejavanja čestica sa površine deponije). Jasno je da sa aspekta uticaja na životnu

sredinu najpovoljnije rešenje predstavlja obezbeđivanje plasmana celokupne količine

gipsa, imajući u vidu da je korišćenje sekundarnih sirovina bezuslovno povoljnije od

njihovog deponovanja.

U oba slučaja tretmana suspenzije gipsa nastaje određena količina otpadnih voda, koje

zahtevaju dalji tretman pre ispuštanja u recipijent ili daljeg korišćenja (na primer za

potrebe transporta pepela i šljake i/ili suspenzije gipsa).





Strana 179 od 269

5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI

Sadašnje stanje životne sredine na ovoj lokaciji u značajnoj meri predstavlja posledicu uticaja

rada industrijskih objekata i to: TE Kostolac A sa dva bloka snage 110 odnosno 210 MW, TE

Kostolac B sa dva bloka snage 348,5 MW svaki, površinskih kopova lignita Drmno, Ćirikovac i

Klenovnik i deponije pepela i šljake „Srednje Kostolačko ostrvo“.

5.1. KVALITET VAZDUHA

Na osnovu merenja emisije u prethodnom periodu na postojećim blokovima može se zaključiti:

– Vrednosti emisije sumpornih oksida znatno premašuju GVE domaće i regulative

EU i to za oko 10 puta propisanu vrednost iz naše regulative, a za oko 16 puta

propisanu vrednost iz regulative EU.

– Vrednosti emisije čestica su visoke i kreću se oko 666mg/m3 što je znatno iznad

propisane vrednosti domaće i regulative EU.

– Elektrofilteri ovih blokova sa garancijskim vrednostima emisije čestica od

150mg/m3 ne zadovoljavaju ni domaće ni EU propise.

– Vrednosti emisije azotnih oksida i ugljen monoksida nalaze se u okviru

propisanih vrednosti.

U tabeli 5.1-1 prikazana je emisija štetnih materija u toku 2012. godine.

Tabela 5.1-1 Emisija štetnih materija u vazduh na godišnjem nivou (t/god)

Kako se usvaja a je sadržaj ukupnog sumpora u uglju (lignitu) oko 1,3%, izmerena srednja

vrednost ukupnog sumpora prilikom periodičnog merenja iznosila je 1,08%, kao i zbog niske

kalorične vrednosti lignita (oko 7600kJ) izmerena srednja kalorična vrednosti prilikom

periodičnog merenja iznosila je 7799 kJ, i velike potrošnje uglja, godišnja emisija

sumpordioksida u vazduh je visoka i za TEKO B1 iznosi 38396,54 tone. Na TEKO B2

periodično merenje nije vršeno. Ovi blokovi učestvuju sa 38% u ukupnoj emisiji SO2

Blok B1 Blok B2 Ukupno

SO2 38396,5 / 38396,54

NOX 2629,6 / 2629,65

CO 159,1 / 159,09

Čestice 4267,5 / 4267,5

CO2 x 103 2821359,5 814562,1 3635921,6





Strana 180 od 269

termoelektrana EPS-a, a sa 16% u ukupnoj snazi. Količina emitovanog ugljendioksida je 3,6359

miliona tona godišnje.

Pripremljeni su planovi za dugoročne akcije radi smanjenja emisije količine štetnih materija. Dat

je prioritet ugradnji novog elektrofiltera na 50mg/m3 GVE (TEKO B1) što je urađeno na bloku B2

u toku revitalizacije bloka 2012 godine.

Na blokovima TEKO B ugrađena je oprema za kontinualno merenje štetnih materija SO2, NOX,

SO i čestica.

Kvalitet ambijentalnog vazduha (imisija) ukupnih taložnih materija (UTM) prati se na šest

mernih mesta, kao i imisija SO2 na četiri merna mesta. Rastojanje između mernih mesta je

maksimalno 20km od termoelektrana.

Analizom rezultata za kvalitet vazduha u 2012. godini utvrđeno je:

– da se srednje dnevne vrednosti imisije SO2 nalaze u granicama GVI (150μg/m3)

– da se srednje godišnje vrednosti imisije SO2 nalaze u granicama GVI (50μg/m3)

– da prosečne mesečne vrednosti imisije UTM ne prelaze GVI osim na jednom

mernom mestu u mesecu martu, aprilu i septembru GVI (450mg/m2/dan)

– da svi podaci za prosečnu godišnju vrednost imisije UTM ne prelaze GVI, osim

za jedno merno mesto gde prosečne godišnje vrednosti imisije UTM prekoračuju

GVI (200mg/m2/dan)

– kioncentracija teških metala ispod GVE na svim mernim mestima

– koncentracija RM10 prati se od septembra 2012 godine na 4 merna mesta;

prekoračenje GVE bilo je na svim mernim mestima (merno mesto Upravna

zgrada na deponiji pepela u septembru mesecu 2 prekoračenja iznad GT kao i u

oktobru i novembru mesecu i 3 iznad GVE u decembru; na mernom mestu Prim

bilo je 1 prekoračenje iznad GT u oktobru mesecu i 6 iznad GVE u decembru

mesecu; na mernom mestu Georad bilo je dva prekoračenja iznad GT u oktobru i

1 u novembru; na mernom mestu portirnica PK Ćirikovac bilo je 2 prekoračenja

GT u septembru i 1 u oktobru.

Avgusta meseca 2010. godine TEKO B je počeo sa probnim radom na malovodnom transportu

pepela 1:1, kao i odlaganje pepela na novu lokaciju u PK Ćirikovac. Ovim načinom transporta

smanjeno je značajno razvejavanje pepela.

Detaljna analiza uticaja postojećih blokova TE KO B1 i B2, kao i budućih uticaja ovih blokova sa

i bez ODG, a uz rad bloka B3 prikazana je u poglavlju 6.





Strana 181 od 269

5.2. KVALITET ZEMLJIŠTA

Pre puštanja u rad TE Kostolac B, 1988. godine, Institut za zemljište Beogad, analizirao je kvalitet zemljišta na četiri lokacije (Ostrovo, Kličevac, Stig i Majlovac), koje se nalaze na pravcima dominantnih vazdušnih strujanja, i na petoj kontrolnoj lokaciji, koja se nalazi izvan ove zone (Požarevac).

Rezultati ispitivanja pokazali su da količine teških metala (Pb, Cd, As) uglavnom ne prelazi dozvoljene (podnošljive) vrednosti za biljni svet. Jedino je sadržaj kadmijuma na nekim lokalitetima (Ostrovo, Kličevac, Stig) bio nešto veći od 1 ppm. Ova količina se prema kriterijumima Kicku (1981) ne može tolerisati dok prema kriterijumima Kloke toleriše se koncentracija do 3 ppm.

Količina ukupnog olova u ispitanom zemljištu je dosta ujednačena i daleko je ispod dozvoljene vrednosti koja iznosi 100 ppm.

Ukupan arsen varira u dosta širokim granicama, koje se kreću u intervalu od 0,083-7,07 ppm.

Način poljoprivrednog iskorišćavanja ima uticaja na količinu arsena. Najmanji sadržaj arsena registrovan je na slabo đubrenoj privatnoj oranici u koju se unosi organska materija (stajnjak). No, na zemljištima ovih lokacija utvrđene količine ukupnog arsena su daleko ispod dozvoljenog nivoa koji iznosi 20 ppm.

Sadržaj mikroelemenata, bora i cinka, u svim ispitanim profilima je na nivou srednje obezbeđenosti. Na ove elemente treba obratiti pažnju, posebno na lokacijama koje su pod direktnom udaru dominantnih vetrova. Razvejavanjem letećeg pepela moguće je njihovo prekomerno nagomilavanje. U svim ispitanim zemljištima sadržaj pristupačnog bakra je nizak pa u dogledno vreme ne postoji i opasnost od njegove suficijencije.

Nekoliko meseci posle puštanja u rad prvog bloka TE Kostolac B, 1989. godine, izvršena su ponovna ispitivanja sa nešto izmenjenim programom rada. Zbog mogućnosti nagomilavanja metala na biljkama i u zemljištu analiziran je leteći pepeo i na osnovu konstatovanih elemenata utvrđen je sadržaj metala čija akumulacija treba da se prati.

Tokom 2012. godine sprovedena su opsežna ispitivanja sadržaja opasnih i štetnih materija u

zemljištu i vodi u okviru „Elaborata Izrada programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta u

okolini PD TE – Kostolac d.o.o.“

Ispitivano je šire područje Privrednog društva TE-KO Kostolac, koje obuhvata oko 450 km2 i

prostire se u radijusu od oko 12 km od grada Kostolca. Terensko istraživanje zemljišta i vode

izvršeno je u dva termina tokom 2012. godine: prvo od 12. do 15. marta (vanvegetacioni period)

i drugo, na istim lokacijama, od 2. do 8. oktobra (vegetacioni period). U svakom terminu na 70

mernih mesta uzet je 71 uzorak zemljišta, dva uzorka uglja i dva uzorka pepela. Pored toga,

uzeto je i 8 uzoraka vode. Merna mesta su raspoređena tako da reprezentuju najvažnije tipove

zemljišta. Tačke su unesene na topografskoj karti, tačna mesta uzorkovanja određena su GPS-





Strana 182 od 269

om, što će omogućiti praćenje promena ispitivanih parametara na istim mernim mestima i u

narednom periodu.

Analiza rezultata se daje njihovim upoređivanjem sa maksimalno dozvoljenim količinama (MDK)

u zemljištu, koje su propisane Pravilnikom o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u

zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovih ispitivanja (Sl. Glasnik RS23/94), i

Uredbom o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od

degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa

Komentar zasnivan na preliminarnim ispitivanjima, se takođe poklapa sa zaključcima koji su dati

u „Elaborata Izrada programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta u okolini PD TE –

Kostolac d.o.o“

Na osnovu podataka dobijenih analizom uzoraka kvaliteta zemljišta uglja, pepelai melioracionih

kanala u okolini PD TE – KO Kostolac d.o.o. daje se sledeći komentar:

1. Preovlađuju duboka, plodna zemljišta, neutralne i alkalne reakcije, dobro snabdevena

humusom, azotom i kalijumom, a nešto slabije pristupačnim fosforom. Puferna sposobnost, tj

otpornost na promenu reakcije, je dobra, s obzirom na veliki adsorptivni kapacitet zemljišta, koji

je zasićen Ca jonima.

2. Prosečne vrednosti ukupnog sadržaja teških metala u zemljištu ispitivanog područja su

uobičajene za poljoprivredna zemljišta.

3. Ukupan sadržaj većine teških metala – Zn, Hg, Pb, Cd, Cu ni u jednom uzorku ne prelazi

MDK. Ukupan sadržaj As i Cr je u dva uzorka iznad MDK, a Ni u oko 40%. Vrednosti su daleko

ispod remedijacione, kada su potrebne sanacione mere.

4. Ukupan sadržaj teških metala pokazuje zavisnost od osobina zemljišta. Posebno su u

glinovitom aluvijumu na desnoj obali Dunava, više koncentracije Ni, ali nešto povišen sadržaj i

dugih elemenata: Cr, Zn, Pb, Fe, Cd. Na drugim tipovima zemljišta, na istom rastojanju od

zagađivača koncentracije su manje, što ukazuje na značajan uticaj geohemijskog sastava

supstrata.

5. Vrednosti ispitivanih parametara zemljišta po terminima uzorkovanja osciliraju, na šta utiče

heterogenost zemljišta, klima i drugi prirodni i antropogeni činioci.

6. Sumirajući rezultate istraživanja zemljišta može se zaključiti da ispitivano područje nije

zagađeno većinom teških metala. Kao izraženiji polutant se javlja Ni, čiji je visok sadržaj u

velikoj meri uslovljen geohemijskim sastavom matičnog supstrata, a u dva uzorka As i Cr.

Područja gde se elementi javljaju oko i iznad MDK predstavljaju ugrožene zone koje treba

sistematski kontrolisati u gušćoj mreži mernih mesta. Posebno je to slučaj sa aluvijalnim

zemljištem, ritskom crnicom i euglejem formiranim na aluvijalnim nanosima na desnoj obali





Strana 183 od 269

Dunava, koji sadrže visoke koncentracije ukupnog Ni, nešto veće vrednosti Cr, Zn, Pb, Fe, Cd,

ali i više pristupačnog Pb, Cd, delom i Cu.

5.3. KVALITET POVRŠINSKIH VODA Prema rezultatima sistematskih ispitivanja od 1997. godine (koja su vršena 1 mesečno), o

kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se konstatovati sledeće:

Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III

klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja

suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen

kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana

petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane

koncentracije fenola i.nitrita.

Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih

ulja, cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji

predstavljaju opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od

ispitivanih teških i toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama

su samo Zn, Cu i As, ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda.

Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima

kao i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi.

Rezultati ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko

50 km uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju

brojne manje pritoke.

Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman

otpadnih voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do

smanjenja količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika

i intenzivnog mikrobiološkog zagađenja.

Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE.

Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna

značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces

samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu.

Kontrola kvaliteta voda obuhvata:

– otpadne vode u termoelektranama,

– vode reke – vodoprijemnika – recipijenta i

– drenažne vode sa površinskih kopova.





Strana 184 od 269

Periodična kontrola voda vrši se interno (Zapisnik o uzorkovanju otpadnih voda PD TE-KO i

krajnjeg recipijenta) i eksterno, od strane ovlašćenih institucija, jedanput mesečno, u skladu sa

Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Kontrola podzemnih

voda (pijezometri) vrši se četiri puta godišnje. Oskultacija (osmatranje) deponije pepela

obuhvata praćenje nivoa vode u pijezometrima i praćenje rada drenažnih bunara, a vrši se od

strane ovlašćene institucije.

U tabeli 5.3-1. dat je kvalitet drenažne vode sa deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište

PK Ćirikovac a u tabeli 5.3-2 kvalitet voda Dunava uzvodno od TEKO B.

Tabela 5.3-1 Drenažna voda sa deponije pepela

Koncentracija

mg/m3 MDK

mg/m3

Amonijak (kao N) 0,63 0,1

Mineralna ulja <0,05 0,01

Deterdženti <0,03 0,1

Fenoli <0,001 0,001

Sulfati 1607,01 250

Ost.isparenja filtrirane vode 2472,29 1000

Suspendovane materije 26 30

Hrom ukupni <0,05 0,1

Kalcijum 589,27 200

Tabela 5.3-2 Dunav uzvodno od TEKO B

Koncentracija

mg/m3 MDK

mg/m3

HPK 16,55 12

Amonijak (kao N) 0,35 0,1

Mineralna ulja <0,05 0,01

Deterdženti <0,03 0,1

Fenoli <0,001 0,001

Fosfati <0,02 0,15

BPK5 3,14 4

Gvožđe 0,05 0,3

Suspendovane materije 15,86 30





Strana 185 od 269

5.4. KVALITET PODZEMNIH VODA

Za potrebe prikaza kvaliteta podzemnih voda analizirani su i prikazani postojeći podaci o kvalitetu podzemnih voda koje se prate sistematskim analiziranjem kvaliteta vode u osmatračkim bunarima (pijezometrima) koji su postavljeni:

- u neposrednoj blizini deponije pepela (pijezometri EP-1, EP-2, PSK-30 i PSK-31),

- na staroj deponiji (C1, V1 – kod kasete C, NK4, NK6 kod kasete A)

- u neposrednoj blizini deponije uglja (D4 i D5)

- iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno

Kvalitet podzemne vode u okolini deponije pepela;

Za potrebe Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rađene za potrebe deponije za odlaganje pepela (Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2005. godina) analizirani su podaci o kvalitetu podzemnih voda u okolini deponije. Kvalitet ovih voda karakteriše se povećanom mineralizacijom (povećan sadržaj sulfata, kalcijuma, tvrdoće vode), povećanim sadržajem čvrstih supstanci, što se moglo i očekivati s obzirom na kvalitet otpadne vode sa deponije (drenažne i prelivne). Koncentracija ovih supstanci veća je u prijezometrima EP-1, EP-2 i C1, V1, NK-4 i NK-6, nego u pijezometrima PSK-30 i PSK-31, što je logično s obzirom na pravac strujanja podzemnih voda. Naime, i ako ne postoje detaljne informacije o pravcu strujanja podzemnih voda, činjenica je da ove vode struje prema Dunavu sa blagim pravcem prema severoistoku. Koncentracija arsena nalazi se ispod MDK za vodu za piće odnosno 10 μg/m3.

Kvalitet podzemnih voda na prostoru same termoelektrane odnosno deponije uglja;

Projektnim rešenjem bilo je predviđeno da se zauljene vode iz termoelektrane bacaju na deponiju uglja i potom zajedno sa ugljem sagorevaju. U cilju praćenja uticaja ovakvog načina rada postavljeni su pijezometri u neposrednoj blizini deponije uglja. Analiziranje sadržaja mineralnog ulja, u ovim vodama, pokazalo je da dolazi do enormnog zagađenja ovih voda i prestalo se sa izbacivanjem zauljenih voda na deponiju. Od tada dolazi do pada koncentracije mineralnih ulja u ovim pijezometrima. Međutim, pojedina merenja pokazuju znatno povećanje koncentracije mineralnih ulja u pijezometru D4, što ukazuje na mogućnost da je ipak došlo do nekakvog nekontrolisanog prosipanja zauljenih voda (ulja) na deponiju uglja.

Inače, sadržaj mineralnih ulja u svim pijezometrima je vrlo često iznad MDK, što je posledica neadekvatnog tretiranja otpadnih zauljenih voda odnosno ne postojanja postrojenja za prečišćavanje ovih voda. Predviđena je izgradnja ovog postrojenja (sredstva obezbeđena iz donacije EAR-a), a projektno-tehnička dokumentacija trenutno je u fazi pripreme.

Kvalitet podzemnih voda na prostoru površinskog kopa Drmno;

Na osnovu izvršenih analiza uzoraka vode uzetih iz drenažnih baraža sa površinskog kopa Drmno bunara tokom 1992. i 1997. godine, dobijeni su sledeći rezultati:





Strana 186 od 269

Radi se o podzemnoj vodi blago alkalnog karaktera (prosečna pH vrednost 7,72), umereno mineralizovanoj (suvi ostatak oko 400 mg/l) i tvrdoće koja je skoro karbonatnog tipa (oko 18° dH). Sadržaj sulfata iznosi do 70 mg/l, prosečno oko 40 mg/l. Sadržaj kalcijuma iznosi do 110 mg/l, prosečno oko 80 mg/l. Sadržaj magnezijuma iznosi do 50 mg/l, prosečno oko 25 mg/l. Sadržaj gvožđa prosečno iznosi oko 0,2 mg/l. Arsen, živa, hrom i kadmijum su u koncentracijama do 1 μg/l. Olovo je sa prosečnom koncentracijom 15 μg/l, sadržaj bakra iznosi prosečno 130 μg/l i cinka 230 μg/l.

Upoređivanjem podataka iz 1991-1992. godine, sa rezultatima ispitivanja podzemnih voda sa izvorišta TE ”Drmno” iz poslednjih godina, može se zaključiti da do većih promena u kvalitetu podzemnih voda nije došlo.

Poslednja merenja pokazuju sledeće:

1. Koncentracija arsena u podzemnim vodama (pijezometrima) je povremeno bila

neznatno iznad MDK, 10µg/l, vode za piće i to u okolini deponije pepela srednje kostolačko

ostrvo. koncentracija arsena kretala se od 0,005 do 0,015 mg/l. Na deponije pepela i šljake

unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija arsena nije prelazila MDK:

2. Koncentracije kalcijuma i magnezijuma u podzemnim vodama prelazila je MDK vode za

piće, 200mg/l odnosno 50 mg/l. Koncentracija kalcijuma kretala se od 161,43 do 349,99 mg/l i

mangana od 4,93 do 123,04 mg/l. Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija kalcijuma nije

prelazila MDK, dok je magnezijuma jedna vrednost bila iznad MDK 70,858 mg/l 3. Koncentracije sulfata u podzemnim vodama je promenljiva i bila je iznad MDK vode za piće,

250 mg/l, na svim mernim mestima i kretala se od 407,54 do1055,7 mg/l Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija sulfata je u

jednom uzorku prelazila vrednost iznad MDK 484,93 mg/l 4. Koncentracija mangana varira često je više ili manje iznad MDK i kreće se u opsegu od

0,02 do 0,77 mg/l Na deponije pepela i šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija mangana kretala

se od 0,02 do 2,849 mg/l

5. Koncentracija nitrita i amonijaka u svim ispitivanim vodama koncentracija nitrita je bila

manja od 0,005 mg/l dok se koncentracija amonijak kretala od 0,02 do 41. Na deponije pepela i

šljake unutrašnje odlagalište PK Ćirikovac koncentracija nitrita nije prelazila MDK, a za amonijak

se pretala od 0,09 do 1,045





Strana 187 od 269

5.5. JONIZUJUĆE ZRAČENJE

Prilikom sagorevanja uglja dolazi do sagorevanja organskih komponenti dok se radionuklidi raspoređuju na pepeo i šljaku usled čega dolazi do povećanja aktivnosti pepela i šljake u odnosu na ugalj.

Kontrola radioaktivnosti u životnoj i radnoj sredini se vrši redovno od 1990 godine. U 2012

godini je obavljena kontrola radioaktivnosti u radnoj i životnoj sredini PD TE – KO Kostolac

d.o.o. od strane Instituta za medicinu radara Srbije dr Dragomir Karajović. Kontrolom su

obuhvaćene gamaspektrometrijske analize uzoraka:

– uglja,

– elektrofiltarskog pepela,

– šljaka ispod kracera

– pepela sa aktivnih i pasivnih kaseta,

– biljnih kultura sa deponija pepela,

– zemljišta koje je u i van dometa uticaja deponija kao i

– biljnih kultura sa ovih zemljišta.

Isto tako se vrši i kontrola ukupne alfa i ukupne beta aktivnosti otpadnih voda i apsorbovana

doza gama zračenja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je:

– Rezultati spektrometrije gama emitera uglja, šljake, pepela i zemlje ukazuju na to da su

dobijene vrednosti koncentracije prirodnih radionuklida istog reda veličine, kao i

termoelektranama u drugim zemljama.

– Koncentracija prirodnih i priozvedenih radionuklida u biljnim kulturama, zemlji i vodama,

ne razlikuju se u odnosu na iste uzorke ali koji se nalaze na drugim teritorijama naše

zemlje ili u svetu.

– S obzirom na to da ne postoje posebni zakonski propisi o koncentraciji prirodnih i

proizvedenih radionuklida u uzorcima iz radne i životne sredine termoelektrana,

upoređivanje sa literarnim podacima iz sveta, jedna je od mogućnosti dobijanja

kompletne slike o uticaju rada termoelektrane na životnu sredinu.

– Jačina apsorbovane doze gama zračenja u prizemnom sloju atmosfere varira u

granicama nivoa osnovnog zračenja.

– Sve analizirane vode odgovaraju važećem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za

piće.

Genaralni zaključak, na osnovu svih urađenih analiza, u okviru rada na projektu „Kontrola

radioaktivnosti radne i životne sredine PD TE – KO Kostolac d.o.o. ukazuje na to da preduzete

mere zaštite funkcionišu u sprečavavanju povećane kontaminacije prirodnih radionukleida.





Strana 188 od 269

Može se reći da nema povećanja radioaktivnosti životne sredine, usled rada PD TE – KO

Kostolac d.o.o.

5.6. BUKA

Pojava buke koja se registruje dalje od glavnog objekta TEKO B nastaje redovnim radom

blokova, posebno prilikom kretanja blokova kao i u posebnim situacijama u toku redovnog rada

(aktiviranje sigurnosnog ventila).

Merenje buke vršeno je u 2012. godini na šest merna mesta u skladu sa Zakonom o zaštiti od

buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS br.36/2009 i Sl.Glasnik RS br.88/2010), Pravilnikom o

metodologiji merenja buke, sadržini i obliku izveštaja o merenju buke (Sl.glasnik br.72/2010) i

Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini. Merenja su vršena u zimskom

periodu u toku dana i noći na sledećim mernim mestima.

1. TEKO A – rečna policija

2. TEKO A – FIO Minel

3. TEKO B – Viminacijum

4. TEKO B – zatvaračnica na Mlavi

5. PK Drmno – Vidikovac

6. PK Drmno – put ka Kličevcu

Rezultati merenja pokazuju da merodavni nivo buke prelazi dozvoljeni nivo spoljašnje buke za

dan i veče na sledećim mernim mestima.

– TEKO A – rečna policija za dan 6 dB i za noć 14 dB

– TEKO B – Viminacijum za noć 7 dB

– PK Drmno – Vidikovac za noć 7 dB

Analiza izmerenih nivoa buke za 2012. godinu: lokalna samouprava (Grad Kostolac) nije izvršila

akustičko zoniranje prostora u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini "Službeni

glasnik RS", broj 36/09 i 88/10. Zbog nepostojanja jasno ograničenih akustičkih zona ne mogu

se precizno odrediti merna mesta, kao ni granične vrednosti na tim mernim mestima. To je

razlog da se ne može dati ocena usaglašenosti sa zakonskim zahtevima za PD TEKO

Kostolac.

Rezultati dobijeni merenjem su upoređivani sa propisanim vrednostima za izmereni merodavni

nivo buke za dnevni i noćni period rada blokova termoenergetskih postrojenja.





Strana 189 od 269

5.7. ZDRAVSTVENO STANJE STANOVNIŠTVA

Prikaz zdravstvenog stanja stanovništva preuzet je iz zaključaka redovnog godišnjeg Izveštaja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Požarevca po nazivom „Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini“ [4], objavljenog decembra 2007.godine. Sprovedena analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga bazirana je na rutinskim podacima demografske i zdravstvene statistike i predstavlja presek zdravstvenog stanja stanovništva u 2006. godini.

- Prema Popisu iz 2002. godine udeo stanovnika sa 65 i više godina u ukupnom broju stanovnika za Braničevski okrug iznosi 21,6% a za Podunavski okrug 16,3%, što pokazuje da populacija koja živi na teritoriji oba okruga pripada staroj populaciji (udeo starih sa 65 i više godina preko 10%).

- Na teritoriji oba okruga u 2006. godini beleže se niske stope nataliteta (manje od 15,0 / 1000), dok je stopa opšteg mortaliteta visoka (od 12,0 do 15,0 promila).

- Stope prirodnog priraštaja u 2006. godini na pomenutim teritorijama su veoma niske sa negativnim vrednostima u svim opštinama, gde je zabeleženo čak -13,6 promila u Malom Crniću, -13,0 promila u Kučevu i -10,8 promila u Petrovcu.

- Prema broju korisnika zdravstvene zaštite na nivou oba okruga (410793 lica) i broja registrovanih oboljenja u ambulantno-dispanzerskim službama u 2006. godini (817807 oboljenja), može se zaključiti da u proseku na jednog stanovnika dolaze po 2 oboljenja.

- Vodeća oboljenja za ambulantno lečena lica za oba posmatrana okruga su Bolesti sistema za disanje, Bolesti sistema krvotoka i Bolesti mokraćno-polnog sistema.

- Prema broju prijavljenih zaraznih bolesti u 2006. godini, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga, vodeće mesto zauzimaju: varičela, dijareja i gastroenteritis infektivne etiologije i alimentarne intoksikacije, skabijes i angina streptococcica.

- Prema podacima prikazanim kao zbir prispelih prijava / odjava hroničnih nezaraznih oboljenja i konstatovanih dijagnoza sa Potvrda o smrti lica koja su bolovala od istih u 2006. godini, ubedljivo prvo mesto zauzima šećerna bolest sa ukupno 23288 ili 5,67% oboljelih od ukupnog broja stanovnika na teritoriji oba posmatrana okruga (410793 stanovnika). Rezultati sprovedene analize pokazuju da je stopa prevalence za HNOB na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga 8,65 lica, što znači da od 100 stanovnika oba okruga njih skoro 9 boluju od neke hronične nezarazne bolesti. Rezultati analize takođe pokazuju da godišnje od 100 stanovnika prosečno jedna osoba oboli od neke HNOB na posmatranoj teritoriji.

- U 2006. godini bolničko lečenje najviše su koristili lica sa 65 i više godina a osnovni razlog hospitalizacije u bolnicama Braničevskog okruga bile su Bolesti sistema krvotoka, dok u bolnicama Podunavskom okrugu dijagnoza zbog koje je najveći broj ostvarenih hospitalizacija je trudnoća, rađanje i babinje.





Strana 190 od 269

- Apsentizam i invalidnost su problemi sa kojima se suočavaju sve opštine Braničevskog i Podunavskog okruga i koji značajno utiče na rezultate analize zdravstvenog stanja stanovništva oba okruga.

- Prosečno trajanje života u Braničevskom okrugu iznosi 73 godine a u Podunavskom okrugu 71 godina. Vodeći uzroci umiranja na teritoriji oba okruga su Bolesti sistema krvotoka i Tumori. Na teritoriji posmatranih okruga muškarci životne dobi od 20 do 49 godina više umiru od žena pomenute životne dobi. U Podunavskom okrugu beleži se visoka stopa mortaliteta odojčadi za 2006. godinu.

- Kod dece predškolskog i školskog uzrasta na teritoriji oba posmatrana okruga u 2006. godini najučestalije su bile bolesti sistema za disanje i to akutna upala grla i krajnika. Zabrinjava činjenica što je određen broj školske dece u oba okruga bio lečen u 2006. godini bez jasno postavljene dijagnoze kao i činjenica da je određen broj školske dece u Podunavskom okrugu bio izložen povređivanju. Sistematskim pregledima školske dece i omladine utvrđen je veliki broj dece sa deformitetima stopala, lošim telesnim držanjem, lošom telesnom uhranjenošću i smetnjama sa vidom i motilitetom.

- Bolesti sistema za disanje predstavlja vodeću grupu bolesti kod odraslog stanovništva registrovanu u službama opšte medicine i medicine rada domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini. Najčešće registrovane dijagnoze u službama opšte medicine oba posmatrana okruga bile su visok krvni pritisak i akutna upala grla i krajnika a u službama medicine rada bile su akutna upala grla i krajnika i druga oboljenja leđa.

- U 2006. godini najveći problem u službi za zdravstvenu zaštitu žena domova zdravlja Braničevskog i Podunavskog okruga bili su upala grlića materice, druga zapaljenja organa male karlice i poremećaji menstruacije. U oba okruga Tumori ženskih polnih organa zauzimaju visoko treće mesto od pet najčešćih grupa oboljenja po MKB-10 registrovanih u službama za zdravstvenu zaštitu žena.

- Najčešće dijagnoze u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini bile su: zubni karijes kao najveći problem svih dobnih grupa, bolesti pulpe i tkiva oko vrha zuba i druge bolesti zuba i potpornog tkiva. Anomalije zuba i kostiju lica sa smetnjama zagrižaja zauzimaju visoko peto mesto od ukupnog broja lečenih dijagnoza u 2006. godini na teritoriji Podunavskog okruga.

- Broj nemedicinskih radnika zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti za 2006. godini u Podunavskom okrugu bio je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama, dok je taj broj u Braničevskom okrugu bio je u skladu sa pomenutim pravilnikom.

- U Braničevskom okrugu na jednog lekara primarne zdravstvene zaštite dolazi oko 835 stanovnika a u Podunavskom okrugu na jednog lekara dolazi oko 1016 stanovnika.

- U toku 2006. godine u proseku, svaki stanovnik Braničevskog okruga imao je oko 9 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti a u Podunavskom okrugu svaki stanovnik je u proseku imao oko 7 poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Procenat lica, od ukupne populacije, koji su imali bar





Strana 191 od 269

jednu posetu primarnoj zdravstvenoj zaštiti u 2006. godini za Braničevski okrug iznosi 168,4% a za Podunavski okrug iznosi 170,4%.

- Najveća opterećenost zdravstvenih radnika u 2006. godini za Braničevski okrug, pre svega lekara bila je u službi medicine rada a ostalih medicinskih radnika u službi opšte medicine a za Podunavski okrug bila je i za lekare i ostale medicinske radnike u službi opšte medicine.

- Obezbeđenost stanovništva bolničkim posteljama u Braničevskom i Podunavskom okrugu je identična, u oba okruga sa po 3,5 postelja na 1000 stanovnika, što je u skladu sa postavljenim standardima od 2,80 do 3,40 postelja na 1000 stanovnika, prema Uredbi o Planu mreže zdravstvenih ustanova.

- Udeo nemedicinskih radnika od ukupnog broja zaposlenih, u opštim bolnicama Braničevskog i Podunavskog okruga je iznad definisanog broja nemedicinskih radnika u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, prema Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama.

- U 2006. godini u Braničevskom okrugu bolnički je lečeno oko 106 lica na 1000 stanovnika a u Podunavskom okrugu oko 89 lica na 1000 stanovnika. Prosečna dužina lečenja bila je u skladu sa postavljenim standardima, odnosno ispod 10 dana dok je zauzetost postelja bila niža u svim bolnicama posmatranih okruga.

- Pri otpustu kod većine lica zdravstveno stanje je bilo poboljšano a najveći broj njih je zadovoljan pruženim uslugama u toku bolničkog lečenja. Najveći ukupni letalitet bolnice u 2006. godini bio je u opštoj bolnici Smederevska Palanka, a najveća stopa letaliteta u svim bolnicama posmatranih okruga bila je od cerebrovaskularnog insulta.

- Zavod za javno zdravlje Požarevac preko svojih, Statutom organizovanih osnovnih organizacionih jedinica, odnosno Centara, sprovodi sve mere i aktivnosti na očuvanju, zaštiti i unapređenju zdravlja stanovništva, smanjenju rizika za obolevanje kao i smanjenje trajanja bolesti i posledica od istih, na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga tokom cele godine.





Strana 192 od 269

6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1. PRIMENJENA METODOLOGIJA ZA OCENU UTICAJA

S obzirom na to da jedinstvena metodologija za procenu uticaja projekta na životnu sredinu ne postoji, već da se ona slobodno modifikuje u zavisnosti od vrste i složenosti konkretnog projekta, uzeto je u obzir da postrojenje predstavlja projekat značajnog industrijskog kapaciteta. Obzirom na značaj i veličinu samog projekta, činjenicu da se isti realizuje na već postojećoj i namenski formiranoj industrijskoj lokaciji kao i prirodu i vrstu ostvarenih uticaja na životnu sredinu, primenjenom metodologijom identifikovani su i analizirani samo uticaji karakteristični za projektovanu tehnologiju.

Ocena značajnosti uticaja predmetnog projekta na životnu sredinu izvršena je u dva koraka:

(1) Izvršena je preliminarna identifikacija mogućih uticaja na životnu sredinu primenom tzv. modifikovane Leopoldove matrice.

(2) Svaki identifikovani uticaj na životnu sredinu je zatim opisan i procenjen sa aspekta karaktera uticaja i osetljivosti životne sredine.

Identifikovani uticaji na životnu sredinu svrstavani su u nekoliko osnovnih tipova uticaja koji tako definisani određuju karakter uticaja. Karakteri uticaja preuzeti su iz Pravilnika o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik RS, br. 69/2005). Tipovi karaktera uticaja prikazani su u Tabeli 6.1-1:

Tabela 6.1-1 Tipovi karaktera uticaja Karakter uticaja

1. Direktan Indirektan

2. Niske verovatnoće Srednje verovatnoće Visoke verovatnoće

3. Neposredan (Primaran) Posredan (Sekundaran) Kumulativan Sinergetski

4. Stalan Povremen

5. Kratkoročan Srednjoročan Dugoročan

6. Pozitivan Negativan

7. Lokalni Regionalni Prekogranični

Detaljniji opis karaktera uticaja dat je u Tabeli 6.1-2.





Strana 193 od 269

Tabela 6.1-2 Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter Karakter uticaja Opis uticaja

Neposredan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i na istom mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj)

Posredan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja kasnije tokom vremena i na mestu različitom od mesta odvijanja konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj)

Kumulativan

Uticaj jedne aktivnosti koji u kombinaciji sa istim uticajem druge aktivnosti dovodi do njihovog zbirnog uvećavanja (usled npr. postojanja izvora zagađenja u neposrednoj blizini što dovodi do zbirnog efekta)

Sinergetski Uticaj koji zajedno sa nekim drugim uticajem proizvodi, treći, potpuno novi efekat

Potencijalan Uticaj koji trenutno ne postoji ali za čiju se mogućnost javljanja može utvrditi određena verovatnoća

Kratkoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u kratkom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Dugoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u dugom vremenskom periodu nakon završetka te aktivnosti

Povremen Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje u vremenu, nakon završetka aktivnosti prestaje a predmet uticaja se vraća u prvobitno stanje

Stalan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje i nakon završetka te aktivnosti a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje

OSETLJIVOST RECEPTORA (medija životne sredine kao što su lokalna izdan podzemnih voda, površinski tokovi, zemljište, vazduh) ocenjena je kvalitativno kao (1) visoka, (2) srednja ili (3) niska u odnosu na prirodne karakteristike tih medija (receptora).





6.2. PRELIMINARNA IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH UTICAJA

Preliminarna identifikacija uticaja urađena je za projekat postrojenje TE KO B3, analizirajući tehnološki postupak, predviđen projektnom dokumentacijom (tabele 6.2-1 i 6.2-2). Identifikacija i analiza potencijalnih uticaja na životnu sredinu vršena je uz pretpostavku da se primenjuju zaštitne mere predviđene projektnom dokumentacijom, tokom redovnog rada projekta.

Tabela 6.2-1 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja rada projektovanog postrojenja na životnu sredinu

Zauzimanje zemljišta

Potrošnja prirodnih resursa

Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta

Biljni i životinjski

svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda Buka i

vibracije Mirisi

RAD OBJEKTA TOKOM PROIZVODNOG PROCESA

Transport i doprema

energenata i sirovina

• •

Manipulacija na otvorenom

skladištu uglja i

zatvoreniom skladištu krečnjaka

• • • •

Vlažno mlevenje krečnjaka

• •

Snabdevanje sistema

tehnološkom vodom

• •





Zauzimanje

zemljišta Potrošnja prirodnih resursa

Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda Buka i

vibracije Mirisi

Rad apsorbera i

drugih uredjaja za

prečišćavanje dimnih gasova

• • • •

Prikupljanje i transport

pepla i šljake • •

Transport i odlaganje

pepela i šljake na deponiji

x x x x x x x

Transport i odlaganje ODG

gipsa na deponiji

x x x x x x

Prikupljanje i tretman otpadnih

voda • •

Prikupljanje i odlaganje otpadnog mulja iz

•





Zauzimanje

zemljišta Potrošnja prirodnih resursa

Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda Buka i

vibracije Mirisi

postrojenja za tretman otpadnih

voda

U nastavku je prikazana i preliminarna identifikacija uticaja na životnu sredinu koji mogu nastati u fazi izgradnje samih objekata potrojenja.

Tabela 6.2-2 ”Leopoldova matrica” za preliminarnu identifikaciju uticaja na u fazi izgradnje objekata postrojenja na životnu sredinu



Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda Buka i

vibracije Mirisi

IZGRADNJA POSTROJENJA

Fizičko postojanje

objekta

Raščišćavanje postojećeg zemljišta,

vegetacije, iskop temelja

• • • • • • •

Građevinski radovi • • • • • • •







Kvalitet vazduha

Kvalitet i režim

podzemnih voda

Kvalitet i režim

površinskih voda

Kvalitet zemljišta


svet

Prirodna i

kulturna dobra

Nastanakotpada

Nastanak otpadnih

voda Buka i

vibracije Mirisi

Transport materijala

(personala) za gradnju i

pogon

• •

• - Uticaj aktivnosti na životnu sredinu (svaki uticaj - stvaran ili potencijalan, pozitivan ili negativan)





Strana 198 od 269

6.3. UTICAJ NA KVALITET VAZDUHA

U cilju analize uticaja izgradnje i rada novog termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE

„Kostolac B" izrađeni su modeli rasprostiranja kroz vazduh sumpor dioksida, azot dioksida i

suspendovanih čestica (PM10).

Procedura modeliranja emisija obuhvatala je sledeće postupke:

1. Definisanje domena modela i lokacije receptora;

2. Izradu inventara emisija svih posmatranih emitera;

3. Karakterizaciju vrste izvora;

4. Procesuiranje potrebnih meteoroloških podatka;

5. Procesuiranje podatka o terenu;

6. Modelovanje i analizu rezultata.

Disperzioni modeli Da bi se stvorila mogućnost preduzimanja adekvatnih preventivnih, prostorno-planerskih i

ekoloških mera za zaštitu vazduha od prekomernog zagađeanja treba obezbediti sistem za

praćenje kvaliteta vazduha, sa ciljem da se dobije precizna slika zagađenosti vazduha na teritoriji

posmatranog područja.

U slučajevima kada se ne raspolaže podacima merenja kvaliteta vazduha sa terena (u fazi

projektovanja novih industrijskih objekata), pristupa se matematičkom modeliranju, to jest simulaciji

procesa u atmosferi uz pomoć matematičkih modela. Kvantitativno određivanje atmosferskih

efekata vrši se modeliranjem atmosferske disperzije, disperzionim modelima.

Disperzioni model predstavlja matematički izraz delovanja atmosferskih procesa na zagađujuće

materije u atmosferi. Sadrži efekte advekcije i disperzije (slabljenje zagađenja pod uticajem vetra i

rasejavanje pod uticajem turbulencije). Model takođe obuhvata i podizanje dimne perjanice,

skretanje vetra i hemijske i fizičke transformacije aerozagađenja. Pomoću njih se dobijaju

neophodne informacije o zadržavanju i rasprostiranju zagađujućih materija, na osnovu kojih se

daju upozorenja samim zagađivačima u cilju održanja njihovih koncentracija u dozvoljenim

granicama.

Rezultat modeliranja je procena koncentracija zagađujućih materija u različitim vremenskim

periodima.

Modelima se ostvaruje težnja ka ublažavanju negativnih posledica čovekovih aktivnosti, pre svega, u

urbanim sredinama. U istraživanju životne sredine primenjuju se različiti modeli u zavisnosti od potrebe

samog istraživanja. U suštini, uloga modela se može izraziti kao instrumentalna jer je model

instrument pomoću koga se istražuje sredina i saznanja zato što se rezultatima modela saznaju





Strana 199 od 269

karakteristike same sredine. Kada se govori o svojstvima modela životne sredine mora se ukazati na

sledeće, jedno od osnovnih svojstava modela je njegova sličnost sa konkretnom životnom sredinom

što omogućava istraživanje te sredine.

Osnovna prednost korišćenja modela je mogućnost dobijanja brojnih pokazatelja koji omogućavaju

razumevanje složenih problema u određenoj oblasti. Korišćenjem modela, u slučajevima koji to

dozvoljavaju, eliminišu se suvišni troškovi za razvoj ili modifikaciju, naravno pod uslovom da

raspoloživi modeli obezbede zadovoljavajući rezultat. S toga osnovni problem kod korišćenja

matematičkih modela je vrsta, količina i tačnost podataka koji su potrebni da bi se izvršila neka

simulacija.

Problem zagađenja vazduha se najčešće odnosi na povećane koncentracije zagađujućih materija

na ograničenom geografskom prostoru. U prevazilaženju ovog problema vrše se dve vrste

aktivnosti: prvo, preduzimaju se aktivnosti na prognoziranju koncentracija zagđujućih materija, i

drugo, sprovode se mere zaštite uz definisanje standarda kao prihvatljivog nivoa zagađenosti.

Ovde modeli mogu odigrati veoma značajnu ulogu jer se oni upotrebljavaju za predviđanje

koncentracije zagađenosti u zavisnosti od načina emitovanja zagađenja i vremenskih uslova. Uz

pomoć modela mogu se pružiti neophodne informacije o zadržavanju i rasprostiranju polutanata i

dati upozorenja zagađivačima u cilju održavanja emisije u okviru prihvatljivih (dozvoljenih) granica.

Izradu modela kvaliteta vazduha otežava kompleksnost koja se ogleda u složenosti uslova koji

vladaju u atmosferi, emisiji različitih polutanata, složenosti lokacija izvora zagađenja i hemijskim

procesima koji se dešavaju u atmosferi.

Na stepen zagađenosti vazduha utiče veći broj faktora koji se mogu podeliti na promenljive i stalne

faktore, odnosno na faktore na koje se može uticati i na one na koje čovek na području urbane

sredine ne može delovati. Da bi se stvorila mogućnost preduzimanja preventivnih i adekvatnih

prostorno-planerskih i ekoloških mera za zaštitu vazduha od zagađivanja moraju se uzimati u obzir

svi faktori sa podjednakom važnošću.

Pri ispitivanju rasprostiranja zagađujućih materija model se zasniva na pretpostavci o haotičnom

kretanju na jednoj osnovnoj vazdušnoj struji koja čitavom procesu služi kao „transporter“. Model je

zasnovan na jednačnama procesa difuzije i njime se dobijaju vrednosti koncentracije u pojedinim

tačkama prostora i mora biti prilagođen podacima kojima se raspolaže i na osnovu kojih se procesi

difuzije mogu predstaviti kvantitativno. Da bi se dobili što realniji rezultati mora se potpuno

sagledati kompleksnost procesa difuzije.

Zagađujuće materije nakon emisije odlaze u atmosferu, sloj vazduha neposredno uz emiter, i zatim

bivaju uključene u razne procese koji vladaju u sloju vazduha u kome se nalaze gde dolazi do

njihovih transformacija. Tako, zagađujuće materije nakon emisije:

– difundiraju u širi sloj vazduha, što dovodi do proširenja sloja u kome su prisutni, uz





Strana 200 od 269

istovremeno razblaživanje njihovih koncentracija;

– pod uticajem gravitacionih sila i vertikalnih vazdušnih strujanja podležu suvoj depoziciji na

tlo;

– pod uticajem padavina, gravitacionih sila i vertikalnih strujanja vazduha podležu mokroj

depoziciji na tlo;

– u zavisnosti od vazdušnih strujanja disperguju se po vertikali ili horizontali na manje ili veće

udaljenosti, što takože dovodi do smanjivanja njihovih koncentracija;

– podležu sorpciji na česticama i

– podležu hemijskim reakcijama i transformacijama u atmosferi.

Usled prisustva različtih gasova, čestica i para u atmosferi, bilo da su prirodno ili antropogeno

emitovani, dolazi do vrlo složenih hemijskih procesa i reakcija između polutanta i sredine. Pored

karakteristika polutanata na ove procese utiču meteorološki faktori, intenzitet sunčeve radijacije i

dr. Hemijske transformacije i procesi spiranja polutanata padavinama su najvažniji procesi

eliminacije polutanata iz atmosfere.

Modeli su pouzdaniji za procenu prosečnih koncentracija dužih vremenskih perioda nego kraćih,

za određenu lokaciju. Oni su prihvatljivo pouzdani u proceni vrednosti najveće koncentracije koja

se javlja negde u neko vreme u okviru posmatranog područja. Uobičajena tačnost rezultata

dobijenih modelovanjem se kreće u granicama od 10 do 40 procenata u proceni maksimalne

koncentracije.

Za modelovanje su generalno potrebne tri vrste informacija: o izvoru emisija, o meteorologiji

područja i o receptorima. Bez obzira na vrstu modela, moraju se formulisati sledeći elementi: izvori

emisija i karakteristike tih izvora, karakteristike zgrada koje mogu ometati kretanje perjanice kroz

vazduh (building downwash), karakteristike terena i receptora, meteorološke karakteristike

posmatranog područja. U tabeli 6.3-1. prikazani su prioritetni faktori transmisije zagađivača

vazduha u različitim razmerama.





Strana 201 od 269

Tabela 6.3-1 Prioritetni faktori transmisije zagađivača vazduha u različitim razmerama

LOKALNI UTICAJPrioritetni faktori

Pojedinačini izvor (0-5 km)

Urbano područje (5-10 km)

REGIONALNI UTICAJ (100-300 km)

1 Pravac vetra Pravac vetra Pravac vetra 2 Efektivna visina izvora Brzina vetra Visina sloja mešanja

3 Brzina vetra Suvo taloženje

(brzina vetra, podloga)

Vlažno teloženje

(padavine)4 Disperzija Visina sloja mešanja Suvo taloženje

(brzina vetra podloga)5 Visina sloja mešanja

Transformacije

(vlažnost, temperatura,

Transformacije

(vlažnost, temperatura,

6 Suvo taloženje

(brzina vetra, podloga)

Vlažno teloženje

(padavine)Brzina vetra

7 Vlažno teloženje

(padavine)Disperzija Efektivna visina izvora

8 Transformacije

(vlažnost, temperatura, Efektivna visina izvora Disperzija

Gausovi modeli U metodološkim istraživanjima i praksi najčešće se mogu sresti Gausovi difuzioni modeli. Pre

svega treba reći da je ovaj Gausov model prilično empirijski. Gausovi modeli difuzije su modeli koji

se najčešće primenjuju u praksi, glavni razlozi koji idu u prilog primeni ovih modela su, pre svega,

jednostavnost primene kao i relativno dobro slaganje sa fizičkim eksperimentima, Gausovi modeli

polaze od pretpostavke da raspodela koncentracije pasivne supstance u perjanici ima određeni

matematički oblik, tako da sadrže Gausovu jednačinu difuzije koja, ustvari, predstavlja rešenje Fikove

difuzione jednačine sa konstantnim koeficijentima. U osnovi Gausovog modela dimne perjanice leži

jednačina:

( ) ( ) ( )2 22

2 2 2, , exp exp exp2 2 2 2y z y z z

z H z HQ yC x y zuπ σ σ σ σ σ

⎧ ⎫⎛ ⎞ ⎛ ⎞− +⎛ ⎞⎪ ⎪⎜ ⎟ ⎜ ⎟= − − + −⎜ ⎟⎨ ⎬⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎪ ⎪⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎩ ⎭

( )zyxC ,, -imisiona vrednost u tački (x,y,z) ⎥⎦⎤

⎢⎣⎡

3mg

Q - maseni protok zagađujuće materije ⎥⎦⎤

⎢⎣⎡

sg





Strana 202 od 269

U - brzina vetra ⎥⎦⎤

⎢⎣⎡

sm

zy σσ , - devijacije perjanice [ ]m

H - efektivna visina dimnjaka [ ]m

x – udaljenost od izvora u pravcu duvanja vetra [ ]m

y – horizontalna udaljenost od centra perjanice [ ]m

z – udaljenost iznad tla [ ]m

Radi lakšeg shvatanja principa na kojima funkcionišu Gausovi modeli, odnosno koordinatni sistem

koji se upotrebljava u njima, na slici 6.3-1 dat je šematski prikaz. U ovim modelima kao koordinatni

početak podrazumeva se sam ispust tj. emiter, dok se računanje koncentracije i širenje dimne

perjanice posmatra u x, y i z pravcu.

Slika 6.3-1 Izgled koordinatnog sistema Gausove raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

Difuzija i turbulencija Gasovite materije dospele u atmosferu šire se putem difuzije i turbulentnog mešanja. Pošto se radi o

haotičnom kretanju, za opis procesa se koriste zakoni hidrodinamike i statistike. Postoji čitav niz

različtih metoda kojima se opisuju i proračunavaju procesi difuzije i parametri koji iskazuju

kvalitativnu stranu procesa difuzije. Postoje dva osnovna oblika turbulentnih kretanja a to su:

termalna turbulencija koja nastaje usled različitih lokalnih zagrevanja pojedinih delova vazduha, i

mehanička turbulencija koju uzrokuje kretanje vazduha preko neravnog terena i prepreka.

Atmosferska difuzija dovodi do difuzije emitovanih polutanata po horizontali i po vertikali. Brzina

difuzije emitovanih polutanata zavisi od raznih faktora, od kojih su najvažniji: brzina kretanja vetra,





Strana 203 od 269

intenzitet sunčeve radijacije, efektivne visine dimnjaka, jačine izvora polutanata, brzine mešanja i

hlađenja emitovanih gasova i ostalih meteoroloških faktora koji dovode do turbulencije gasova.

Meteorološki uslovi i njihov uticaj na rasprostiranje polutanata Meteorološki faktori bitno utiču na prostornu raspodelu zagađujućih materija koje se emituju iz

njihovog izvora. Meteorološki elementi koji moraju biti uključeni u model, a ujedno od kojih najviše

zavisi širenje polutanata, su: pravac i brzina vetra, temperatura atmosfere, stanje oblačnosti,

stabilnost atmosfere, inverzioni sloj i količina sunčevog zračenja. Sa sigurnošću se može reći da

nema meteorološkog elementa koji ne utiče na zagađenost vazduha u manjoj ili većoj meri.

Vetar

Od najveće važnosti u širenju oblaka zagađujućih materija ima pravac transporta vazdušnih masa

koji je uslovljen pravcem i brzinom duvanja vetra. Karakteristike vetra zavise od lokaliteta,

topografskih i opštih klimatskih uslova atmosfere. Brzina vetra po pravilu raste sa visinom, a

pravac je na visini iznad 50 metara često drugačiji nego pri tlu na visini od 10 metara, pa se zbog

toga vetar mora proučavati mnogo kompleksnije, i potrebno je uzimati u obzir sve karakteristike

koje utiču na njegovu brzinu. Poseban značaj na prostorni raspored aerozagađenja ima učestanost

tišine jer u situaciji bez vetra štetne materije se šire isključivo difuzijom. U tom slučaju širenje

materija je sporije i može se pogoršati time što je atmosfera u takvim situacijama stratifikovana,

tako da je vrlo slab transport u gornje slojeve koji bi efluente odnosio vertikalno u vis.

Uticaj temperature vazduha na distribuciju zagađujućih materija

Temperaturni uslovi u atmosferi značajno utiču na disperziju emitovanih zagađujućih materija.

Ponašanje zagađujućih materija nakon emisije iz emitera zavisi, između ostalog, od stepena

vertikalnog mešanja, odnosno od promene temperature sa visinom. U slojevima temperature do

10km temperatura opada sa visinom. Pored pada temperature, sa visinom opada i pritisak i

gustina vazduha. Sloj vazduha u kome se nalaze zagađujuće materije uzdiže se u vis i usled pada

pritiska dolazi do njegove ekspanzije i zagađujućih materija koje se malaze u njemu. U zavisnosti

od promene temperaturnog gradijenta sa visinom moguće je ustanoviti nekoliko različitih slučajeva

ponašanja dimne perjanice, Slika 6.3-2.





Strana 204 od 269

Slika 6.3-2 Tipovi dimnih perjanica

Uticaj topografije na rasprostiranje zagađujućih materija

Topografski uslovi predstavljaju jedan od bitnih činilaca koji modifikuju lokalnu klimu, imaju uticaj na

neke meteorološke elemente a time i na prostornu raspodelu zagađujućih materija. Strujanje

vazduha u atmosferi određeno je procesima velikih razmera, dok na malim visinama do izražaja

dolaze lokalni uticaji. Površinsko trenje uzrokuje da vetar na manjim visinama ima manju brzinu

nego na većim visinama pa se zagađujuće materije slabije transportuju. Promena brzine vetra sa

visinom zavisi od hrapavosti podloge i stabilnosti atmosfere. Veza između vetra pri tlu i na visini

omogućava formiranje modela pomoću koga se može dobiti trodimenzionalno polje strujanja u bilo

kojoj odabranoj tački.

Biljni pokrivač u velikoj meri utiče na vazdušna strujanja i koncentraciju zagađujućih materija pri tlu.

Kretanje vazduha u urbanim sredinama se može kontrolisati selekcijom i pravilnom postavkom

biljnog pokrivača. Vegetacija pravi disperznu prepreku na pravcu vazdušnog strujanja i može ubrzati ili

usporiti opstrujavanje oko objekata. Uloga vegetacije u vazdušnim strujanjima zavisi od njene forme,

gustine, visine i ostalih karakteristika koje utiču na brzinu, pravac i kvalitet vazdušnih strujanja.

Uticaj objekata na rasprostiranje zagađujućih materija

Objekti aerodinamički utiču na kretanje slojeva vazduha a time i na disperziju zagađujućih materija.

Nejednake visine objekata dovode do mehaničke turbulencije i do specifične disperzije zagađujućih

materija. Ukoliko neki objekat razdvaja tj. cepa vazdušnu struju sa zagađujućim materijama kao

posledica može nastati povećana koncentracija zagađujućih materija pri podnožju objekta.

Kao posledica vrtloženja vazduha pri odbijanju vetra od objekta javljaju se dinamički vrtlozi (vihori).

U zavisnosti od oblika i položaja objekta kao i od brzine vetra vrtlozi mogu biti različiti po

Кривудава перјаница (Looping)

Перјаница у облику конуса (Coning)

Лепезаста перјаница (Fanning) Укљештена перјаница (Trapping)

Перјаница која се шири испод осе перјанице (Fumigation)

Перјаница која се шири изнад осе перјанице (Lofting)





Strana 205 od 269

dimenzijama, intenzitetu i po strukturi. Od velikog značaja su vrtlozi sa horizontalnom osovinom koji se

obrazuju pri bočnom udaru vetra na pojedine objekte.

Uticaj dimnjaka na rasprostiranje zagađujućih materija

Od ukupnog broja izvora emisije iz industrijskih objekata najveći deo se može svrstati u kategoriju

visokih izvora ili dimnjaka. Na rasprostiranje zagađujućih materija iz ovih izvora primaran uticaj ima

turbulencija koja nastaje kao rezultat strujanja vazduha oko ispusta dok je sekundaran uticaj stanje

atmosfere. Zbog toga se dominantno zagađenje prizemnog sloja atmosfere može očekivati na

širem području oko izvora zagađenja. Ovo je veoma važno jer se često ne pravi razlika pa se, na

primer, za proračun rasprostiranja zagađujućih materija iz prizemnih ili niskih izvora primenjuju

modeli koji se koriste za visoke izvore. Kao posledica dobijaju se koncentracije koje su, po pravilu,

u okolini izvora manje od stvarnih a na izvesnom rastojanju veće.

Visinom dimnjaka se može uticati na prostornu raspodelu aerozagađenja. Na velikim rastojanjima

od dimnjaka njihova visina postaje beznačajna tj. relativan značaj visine dimnjaka opada sa

rastojanjem od izvora zagađenja. U podnožju dimnjaka koncentracija je vrlo mala, dok je na otvoru

dimnjaka ekstremno velika. Sa udaljavanjem od dimnjaka koncentracija raste do određenog

rastojanja kada dostiže svoju maksimalnu vrednost, a zatim udaljavanjem opada i teži nuli.

Maksimalna koncentracija pri tlu je srazmerna intenzitetu izvora, dok je obrnuto srazmerna brzini

vetra i kvadratu visine dimnjaka. Ova poslednja činjenica je veoma važna i uzima se u obzir pri

konstrukciji dimnjaka.

U modelima, usled uzdizanja dimne perjanice umesto fizičke visine dimnjaka figuriše efektivna

visina dimnjaka. To je važno uključiti u model difuzije, jer povećanje visine dimne perjanice npr. za

faktor dva - dovodi do smanjenja maksimalnih vrednosti prizemnih koncentracija zagađujućih

materija za faktor četiri.

Podaci o korišćenom modelu i ulaznim podacima U okviru predmetne studijske analize uticaja na životnu sredinu izgradnje novog termokapaciteta

bloka BZ (350 MW) na lokaciji TE „Kostolac B", korišćen je softverski paket AERMOD, inače model

preporučen i od strane ERA (U.S. Environmental Protection Agency). AERMOD uključuje širok

opseg mogućnosti za modelovanje uticaja zagađujućih materija na zagađenje vazduha. Navedeni

model daje mogućnost modelovanja većeg broja izvora zagađenja uključujući tačkaste, linijske,

površinske i zapreminske. Model sadrži algoritme za analizu aerodinamičkog strujanja u blizini i

oko zgrada (building downwash). Vrednosti emisija zagađujućih materija iz izvora mogu biti

tretirane kao konstante u toku perioda analize, ili mogu varirati u toku meseca, posmatranog

perioda, časa ili nekog opcionog vremena promena.





Strana 206 od 269

Na osnovu ulaznih parametara o emiterima, emisionim vrednostima i meteorološkim podacima,

izradom modela dobijene su prostorne raspodele prizemnih koncentracija SO2, NO2 i

suspendovanih čestica (PM10). Rezultati modelovanja daju mogućnost procene koliko će, i koji

delovi posmatranog šireg prostora oko TE „Kostolac B“ biti izloženi uticaju zagađujućih materija,

obrađenih modelom. Na ovaj način moguće je proceniti doprinos rada novog termokapaciteta

bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE „Kostolac B" ukupnom zagađenju na posmatranom području.

Rezultati prikazani u ovom poglavlju dobijeni su korišćenjem modela kojim su obuhvaćene emisije

SO2, NO2 i suspendovanih čestica (PM10) iz emitera prikazanih u tabeli 2. Modelom nisu

obuhvaćeni ostali izvori emisija zagađujućih materija u vazduh, niti je uračunato

pozadinsko zagađenje. Treba napomenuti da cilj ovog modela nije da pokaže kvalitet vazduha na

posmatranom području, već da da reprezentativnu procenu uticaja rada novog termokapaciteta

bloka BZ (350 MW) na lokaciji TE „Kostolac B", koji se razmatra ovom Studijom, na kvalitet

vazduha na posmatranom području.

AERMOD uključuje značajnu fleksibilnost u specifikaciji lokacije receptora. Korisnik ima mogućnost

specifikacije složene mreže receptora u analizi pri čemu je moguća i kombinacija Cartesian-ske i

polarne mreže receptora. Prilikom modelovanja AERMOD uzima u obzir reljef terena kao i visine

receptora u odnosu na postojeći teren.

Podaci o elevaciji terena su ključni za karakterizaciju promenljivosti visine terena, izvora, zgrada i

receptora u domenu modela. Elevacije terena utiču na koncentracije emisija tako što pomeraju

simetralu perjanice bliže ili dalje od receptora.

Kompjuterski modeli prihvataju digitalnu datoteku podataka iz kojih podaci o elevaciji mogu biti

interpolirani. Prilikom izrade modela u AERMOD su uneti Digital Elevation Model (DEM) podaci,

koji su dodelili elevacije receptorima, izvorima i zgradama. Prilikom modeliranja za potrebe ove

Studije korišćene su digitalne mape SRTM3 - Shuttle Radar Topography Mission (rezolucije ~90m,

3 arc-sec).

Pored elevacije terena, potrebno je bilo definisati lokacije i intervali između receptora kao i

postrojenja na osnovi Universal Transverse Mercator – UTM koordinatnog sistema. Receptori su

uobičajeno stvaljaju na neku koordinatnu mrežu ili rešetku (grid), kao i na pojedine određene

lokacije (discrete). Mreža receptora pokriva veliku površinu, dok se pojedinačni receptori mogu

definisati kao objekti od posebnog interesovanja (npr. škola, bolnica ili najbliže susedno

vlasništvo). Receptori mogu biti predstavljeni kao tačke na zemlji ili pak kao tačka na nekoj

određenoj visini.

Modeliranja za potrebe ove studije obuhvatila su zonu uticaja od 50 km x 50 km, u čijem se centru

nalazi TE „Kostolac B", odnosno površinu od 2500 km2. Prilikom izrade modela korišćen je





Strana 207 od 269

kartezijanski koordinatni sistem sa rastojanjem od 400m između susednih tačaka (receptora), što

znači da je modelom obrađeno 15876 tačaka (receptora).

Meteorološki podaci za ovaj model unose se kroz podatke o parametrima površinskog graničnog

sloja i podatke o profilu promenljivih meteoroloških parametara u koje se uključuje brzina vetra,

pravac vetra i parametri turbulencije. Navedena dva tipa meteoroloških parametara za AERMOD

model generišu se meteorološkim pretprocesorom koji se zove AERMET.

Meteorološki podaci koji su korišđeni za izradu ove studije obuhvataju satne vrednosti:

– brzine vetre

– pravca duvanja vetra

– temperature vazduha

– relativne vlažnosti vazduha

– atmosferskog pritiska

– oblačnosti

Disperzioni modeli pokušavaju da predstave reagovanje perjanice na atmosferske turbulencije

putem brzine i prvaca vetra, temperature i stabilnosti.

Meteorološke stanice obično imaju mernu opremu na 4 ili 5 nivoa da bi se posmatrala temperatura,

brzina i pravac vetra (na osnovu kojih se mogu izračunati standardne devijacije), pritisak, i

relativna vlažnost. Za uzorkovanje se koriste Doplerove sonde sa kojim se mogu direktno izmeriti

parametri turbulencije i visina mešanja.

Za potrebe izrade modela, podaci o brzini vetra, pravcu duvanja vetra, temperaturi vazduha,

relativnoj vlažnosti vazduha, atmosferskom pritisku preuzeti su sa automatske merne stanice za

kvalitet vazduha Kostolac, ova automatska stanica je u nadležnosti Agencije za zaštitu životne

sredine Republike Srbije i sastavni je deo Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta

vazduha. Podaci o oblačnosti preuzeti su sa sinoptičke stanice Smederevska Palanka, kao

najbliže meteorološke stanice sa koje su raspoloživi podaci o oblačnosti, ova stanica je deo

Meteorološkog osmatračkog sistema Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije. Podaci za

oba izvora se odnose na 2010. godinu. Na ovaj način su obezbeđeni meteorološki podaci o

parametrima površinskog graničnog sloja dok su vrednosti profila promenljivih meteoroloških

parametara procesuirani pomenutim meteorološkim pretprocesorom pod nazivom AERMET.

Pomoću AERMET-a, takođe, su obrađeni podaci o brzini i pravcu duvanja vetra. Rezultati, sa svim

relevantnim podacima, su prikazani putem ruže vetrova na Slici 6.3-3.





Strana 208 od 269

Slika 6.3-3 Ruža vetrova sa sinoptičke stanice Kostolac za 2010. godinu.

Rezultati modelovanja Prilikom izrade ove Studije, a kako bi se na najbolji način procenio uticaj rada novog

termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE „Kostolac B“, razmatrana su tri scenarija

(Scenario 1, Scenario 2 i Scenario 3) koja su opisana i čiji su rezultati prikazani u ovom poglavlju.

Scenario 1 Scenario 1 razmatra uticaj TE „Kostolac B“, odnosno postojećih blokova B1 i B2, bez i sa

postojanjem sistema za ODG. Modelovanje kao i analiza dobijenih rezultat za ovaj scenario

preuzeti su iz Studije o proceni uticaja na životnu sredinu: Odsumporavanje dimnih gasova „TE

Kostolac B“, koju je 2008. godine izradio konzorcijum na čijem čelu je bio Univerzitet u Beogradu

Mašinski fakultet.

EMISIJA SO2 I NOX Sa ciljem utvrđivanja uticaja budućeg postrojenja za ODG na kvalitet vazduha u užoj i široj okolini

lokacije urađen je model zagađenja vazduha. Sprovedena analiza zasnovana je na ispitivanju

uticaja različitih scenarija emisija štetnih materija iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B na kvalitet

vazduha u centralnoj Srbiji.





Strana 209 od 269

Modelom je izvršeno poređenje uticaja emisija iz 200 m visokog vlažnog dimnjaka (rad TE

Kostolac B sa postrojenjem za ODG koje obuhvata ispuštanje dimnih gasova kroz novi vlažni

dimnjak) i 250 m visokog dimnjaka (rad TE Kostolac B bez postrojenja za ODG uz ispuštanje

dimnih gasova kroz postojeći 250 m visok dimnjak). Izračunate su prizemne koncentracije SO2

(sumpor-dioksida) i NOx (azotnih oksida) na različitim udaljenostima od termoelektrane u opsegu

od 0 do 50 km, pri čemu se na udaljenosti od 0 km nalazi izvor imisija tj. dimnjak, dok je 50 km

maksimalna udaljnost koja je u analizi razmatrana.

U sprovedenoj analizi blokovi B1 i B2 TE Kostolac B razmatrani su kao jedini izvori zagađenja.

U analizi je korišćen opšte poznati Gausov model disperzije sa Brigsovim modelom oblaka dimnog

gasa, uz Pasquill – Gifford klasifikaciju stabilnosti atmosfere koja identifikuje šest klasa stabilnosti i

to počevši od klase A (veoma nestabilan) do F (veoma stabilan). Takođe, SCREEN3 model

definisan od strane Američke Agencije za Zaštitu Životne Sredine - EPA (Environmental Protection

Agency) korišćen je za dodatne uporedne analize.

U Tabeli 6.3-2 prikazani su parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG.

Tabela 6.3-2 Parametri korišćeni za analizu imisija SO2 pri radu postrojenja za ODG

Parametar Oznaka/ Jedinica

Vrednost u odsustvu ODG

Vrednost pri radu ODG

Visina dimnjaka H, m 250 200

Izlazni prečnik dimnjaka (za oba

bloka) Ds, m 9,9 9,9

Brzina dimnog gasa na izlasku iz

dimnjaka Vs, m/s 25 18

Temperatura dimnog gasa ts, °C 160 66

Nivo emisija iz izvora (za oba bloka) Q, g/s 6033 337

Maseni bilans dimnog gasa (po bloku)

za slučaj sagorevanja uglja lošijeg

kvaliteta

kg/h 10859 607

Raspodela SO2 Na slikama 6.3-4 i 6.3-5 su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija SO2.





Strana 210 od 269

Slika 6.3-4 Model raspodele godišnjih prizemnih

koncentracija SO2 [μg/m3] bez postrojenja za

ODG

Slika 6.3-5 Model raspodele godišnjih

prizemnih koncentracija SO2 [μg/m3] pri radu

postrojenja za ODG

Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije SO2 koje se emituju iz TE Kostolac B

ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m.

Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija SO2 iz dimnih gasova

može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom

području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 50 μg/m3 za sumporne okside.

Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne

koncentracije SO2 biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Uredbom o uslovima za

monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010). U odnosu na

postojeće stanje može se konstatovati da će postrojenje za ODG ostvariti pozitivan uticaj na

unapređenje kvaliteta ambijentalnog vazduha na predmetnom području.

Raspodela NOx Postrojenje za odsumporavanje dimnog gasa vlažnim postupkom smanjuje emisije SO2 i ne utiče

na stepen emisije NOx. Ipak, postupak vlažnog odsumporavanja menja sastav i temperaturu

dimnog gasa, što kao posledicu ima tendenciju smanjenja disperzije dimnog gasa i vodi ka

povećanju prizemnih koncentracija NOx. Kako bi se osiguralo da prizemne koncentracije NOx

ostanu ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti i nakon implementacije vlažnog ODG postupka,

sprovedena je disperziona analiza. Pri modeliranju disperzije NOx korišćeni su isti ulazni podaci i

pretpostavke kao pri analizi disperzija koncentracija SO2.

Na slikama 6.3-6 i 6.3-7 su prikazani modeli raspodele godišnjih koncentracija NOx pri istim

meteorološkim uslovima.





Strana 211 od 269


prizemnih koncentracija NOx [μg/m3] bez

postrojenja za ODG


prizemnih koncentracija NOx [μg/m3] pri radu

postrojenja za ODG

Dobijeni rezultati pokazuju da će prizemne koncentracije NOx koje se emituju iz TE Kostolac B

ostati ispod propisanih graničnih vrednosti i u slučaju novog dimnjaka, visokog 200 m.

Na osnovu prikazanih rezultata proračuna srednjodnevnih koncentracija NOx iz dimnih gasova

može se zaključiti da će srednje godišnje vrednosti njihovih imisija u vazduh na posmatranom

području biti ispod dozvoljene granične vrednosti od 40 μg/m3 za azotne okside.

Na osnovu Gausovog modela disperzije može se konstatovati da će srednje godišnje prizemne

koncentracije NOx biti niže od graničnih vrednosti imisije utvrđenih Uredbom o uslovima za

monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010). U odnosu na

postojeće stanje može se konstatovati da neće biti značajne promene u kvalitetu ambijentalnog

vazduha na predmetnom području uzrokovane radom postrojenja za ODG.

Model SCREEN 3 Model Američke Agencije za zaštitu životne sredine SCREEN 3 koristi se za uporednu analizu tj.

poređenje uticaja koji na kvalitet vazduha (srednje 1-časovne koncentracije) ima jedinstveni izvor,

ali pri različitim uslovima rada npr. rad termoelektrane sa radom postrojenja za ODG i novim

vlažnim dimnjakom i rad termoelektrane bez izgrađnog postrojenja za ODG i sa ispuštanjem

dimnih gasova kroz postojeći dimnjak.

Poređenje je rađeno za šest klasa stabilnosti atmosfere i dve ambijentalne temperature – srednju

godišnju temepraturu od 11,26°C i najnepovoljniji scenario ambijentalne temperature od 30°C.





Strana 212 od 269

U svim razmatranim simulacijama disperzije SO2, oblak dimnog gasa koji izlazi iz 200 m visokog

dimnjaka rezultuje nižim 1-časovnim koncentracijama i manjim uticajem na kvalitet vazduha nego

u slučaju dimnog gasa koji se ispušta kroz 250 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG

dramatično snižava maksimalnu imisionu koncentraciju SO2. Koncentracija zagađujuće materije

uvek je funkcionalno vezana za odgovarajuću brzinu vetra.

Udaljenosti od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne jednočasovne

koncentracija SO2 izračunate modelom SCREEN 3 prikazane su u tabeli 6.3-3.

Tabela 6.3-3 Udaljenost od izvora emisije [km] na kojoj se javljaju maksimalne prizemne 1-časovne koncentracije SO2

Udaljenost od izvora emisije na kojoj se javljaju maksimalne prizemne koncentracije SO2

Klasa stabilnosti atmosfere Bez postrojenja za ODG Sa postrojenjem za ODG

A (veoma nestabilna) 1,6 – 2,3 km 1,2 - 1,8 km

B (umereno nestabilna) 6,4 – 16,3 km 3,9 - 9,4 km

C (blago nestabilna) 10,2 – 16 km 5,5 - 10,9 km

D (neutralna) 69 - 74 km 27 – 74 km

E (slabo stabilna) 74 km 50 -69 km

F (umereno stabilna) 74 km 74 km

U simulacijama disperzije NOx, maksimalne koncentracije NOx su bitno više za slučaj ispuštanja

dimnog gasa kroz 200 m visok dimnjak. Prisustvo postrojenja za ODG neće uticati značajno na

vrednosti izračunatih maksimalnih koncentracija NOx. Za sve klase stabilnosti atmosfere,

maksimalne koncentracije NOx javljaju se na istim udaljenostima od izvora emisija kao i

maksimalne koncentracije modelovane disperzije SO2 (Tabela 6.3-7).

Uticaj emisija NOx sa aspekta rada postrojenja za ODG je malog značaja imajući u vidu da će

vrednosti imisionih koncentracija NOx biti u zakonom dozvoljenim granicama. Smanjenje emisije

NOx iz dimnog gasa je izvan granica projekta postrojenja za ODG.

Scenario 2

Scenario 2 podrazumeva situaciju pri kojoj blokovi B1 i B2 rade bez sistema za ODG (sadašnje

stanje), dok blok B3 radi prema projektnim uslovima. U tabeli 6.3-4 prikazane su karakteristike





Strana 213 od 269

postrojenja koje su od značaja za modelovanje, odnosno ulazni parametri koji pored

meteoroloških i geografskih podataka definišu model.

Tabela 6.3-4 Podaci o emiterima TE „Kostolac B“ – Scenario 2.

Parametri Dimnjak 1*

B1-B2 Dimnjak 2**

B3 Jedinice

Geogarfske koordinate emitera

44� 43’50,38’’ N

21� 12’ 41,07’’

E

44�

43’45,70’’ N

21� 12’

44,69’’ E

-

Visina emitera 250 150 [m]

Unutrašnji prečnik emitera 9,9 6,7 [m]

Temperatura dimnih gasova 160 64 [�C]

Zapreminski protok dimnih gasova kroz

emiter 6788668 1971569 [m3/h]

Maseni protoci SO2 6033 49 [g/s]

Maseni protoci NO2 347 65,5 [g/s]

Maseni protoci PM 10 500 3,3 [g/s]

* Vrednosti preuzete iz Studije o proceni uticaja na životnu sredinu: Odsumporavanje dimnih

gasova „TE Kostolac B“.

** Vrednosti definisane Idejnim projektom.

Za potrebe ove Sudije, korišćenjem AERMOD-a, izrađeni su 3D modeli TE „Kostolac B“ za

Scenarija 2 i 3, modelom su obuhvaćeni samo emiteri i objekti značajni za modelovanje disperzije,

odnosno objekti koji mogu uticati na raspodelu posmatranih zagađujućih materija. Na slici 6.3-8

prikazan je 3D model TE „Kostolac B“ za slučaj Scenarija 2





Strana 214 od 269

Slika 6.3-8 3D model TE „Kostolac B“ – Scenario 2

U cilju modelovanja najnepovoljnijih uslova, prilikom izrade modela uvedena je pretpostavka da svi

emiteri posmatranih postrojenja TE „Kostolac B“ rade 24 časa, 365 dana godišnje punim

kapacitetom, što svakako nije slučaj. S toga su rezultati dobjeni modelom, odnosno očekivane

prizemne koncentracicje na posmatranom području, veće od realnih vrednosti.

Modeliranje disperzije sumpor dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za sumpor dioksid date su u Tabeli 6.3-5.

Tabela 6.3-5 Granične vrednosti za sumpor dioksid

Period usrednjavanja Granična vrednost

Jedan sat 350 μg/m3, ne sme se prekoračiti više od

24 puta u jednoj kalendarskoj godini

Jedan dan 125 μg/m3, ne sme se prekoračiti više od


Kalendarska godina 50 μg/m3

Na slici 6.3-9 prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksid (za period

usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“, čiji su





Strana 215 od 269

parametri prikazani u Tabeli 1. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 478,41

µg/m3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 4 km.

Slika 6.3-9 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“ (Prikaz posmatranog područja).


usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“, čiji su

parametri prikazani u Tabeli 1. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 85,84 µg/m3,

i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko 3,5 km.





Strana 216 od 269

Slika 6.3-10 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.


usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna dobijena

vrednost, u ovom slučaju, iznosi 16,82 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na

udaljenosti od oko 4,5 km.





Strana 217 od 269

Slika 6.3-11 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE „Kostolac B“.

U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim

Uredbom, može se konstatovati da bi u pojedinim delovima posmatranog područja došlo do

prekoračenja graničnih vrednosti i to za periode usrednjavanja od jednog sata, dok su vrednosti

srednjih dnevnih i godišnjih koncentracija daleko ispod graničnih vrednosti. Svakako se može

zaključiti da je pomenuto prekoračenje posledica visokih emisionih vrednosti iz postojećih blokova

B1 i B2, koji rade bez ODG, a ne rada budućeg bloka B3.

Uredbom je takođe propisan i kritični nivo sumpor dioksida za zaštitu vegetacije, koji, za period

usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 20µg/m3. S obizirom da maksimalna vrednost,

dobijena modelom, za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine iznosi 16,82 µg/m3,





Strana 218 od 269

može se zaključiti da nema prekoračenja granične vrednosti sumpor dioksida koja se odnosi na

zaštitu vegetacije.

Modeliranje disperzije azot dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za azot dioksid date su u Tabeli 6.3-6.

Tabela 6.3-6 Granične vrednosti za azot dioksid




Jedan dan 85 μg/m3


Na slici 6.3-12 prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period

usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“, čiji su

parametri prikazani u Tabeli 6.3-6. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 45µg/m3,

i ova vrednost je zabeležena severoistočno od elektrane na udaljenosti od oko 20 km.





Strana 219 od 269

Slika 6.3-12 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.


usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna dobijena vrednost, u ovom

slučaju, iznosi 11 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena istočno od elektrane na udaljenosti od oko

11 km.





Strana 220 od 269

Slika 6.3-13 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“.

Na slici 6.3-14 prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksid (za period



udaljenosti od oko 3 km.





Strana 221 od 269

Slika 6.3-14 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“.


Uredbom, može se konstatovati da pri uslovima Scenarija 2 ni u jednom slučaju ne bi došlo do

prekoračenja graničnih vrednosti azot dioksida, propisanih Uredbom.

Uredbom je takođe propisan i kritični nivo azotnih oksida za zaštitu vegetacije, koji, za period

usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 30µg/m3. S obizirom da maksimalna vrednost

dobijena modelom za period usrednjavanja jedne kalendarske godine iznosi 1,47 µg/m3, može se

zaključiti da ne bi došlo do prekoračenja granične vrednosti azot dioksida koja se odnosi na zaštitu

vegetacije.





Strana 222 od 269

Modeliranje disperzije suspendovanih čestica PM10 Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 date su u Tabeli 6.3-7.

Tabela 6.3-7 Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10





Na slici 6.3-15 prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za

period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.

Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 3,74 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena

istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 4 km.





Strana 223 od 269

Slika 6.3-15 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.


period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna

dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 1,37 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena istočno od

elektrane, na udaljenosti od oko 4 km.





Strana 224 od 269

Slika 6.3-16 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“.



prekoračenja graničnih vrednosti PM10, propisanih Uredbom.

Scenario 3

Scenario 3 podrazumeva situaciju pri kojoj blokovi B1 i B2 rade sa sistemom za ODG (buduće

stanje), dok blok B3 radi prema projektnim uslovima. U tabeli 6.3-8 prikazane su karakteristike

postrojenja koje su od značaja za modelovanje, odnosno ulazni parametri koji pored

meteoroloških i geografskih podataka definišu model.





Strana 225 od 269

Tabela 6.3-8 Podaci o emiterima TE „Kostolac B“ – Scenario 2.

Parametri Dimnjak B1* Dimnjak

B2* Dimnjak

B3** Jedinice

Geogarfske koordinate

emitera

44�

43’50,38’’ N

21� 12’

41,07’’ E

44�

43’50,38’’ N

21� 12’

41,07’’ E

44�

43’45,70’’ N

21� 12’

44,69’’ E

-

Visina emitera 200 200 150 [m]

Unutrašnji prečnik emitera 7,6 7,6 6,7 [m]

Temperatura dimnih gasova 66 66 64 [�C]

Zapreminski protok dimnih

gasova 2531340 2531340 1971569 [m3/h]

Maseni protoci SO2 167 167 49 [g/s]

Maseni protoci NO2 173,5 173,5 65,5 [g/s]

Maseni protoci PM 10 19,5 19,5 3,3 [g/s]

* Vrednosti preuzete iz Idejnog projekta: Odsumporavanje dimnih gasova „TE Kostolac B“.

** Vrednosti definisane Idejnim projektom.

Na slici 6.3-17 prikazan je 3D model TE „Kostolac B“ za slučaj Scenarija 3.

Slika 6.3-17 3D model TE „Kostolac B“ – Scenario 3

U cilju modelovanja najnepovoljnijih uslova, prilikom izrade modela uvedena je pretpostavka da svi

emiteri posmatranih postrojenja TE „Kostolac B“ rade 24 časa, 365 dana godišnje punim





Strana 226 od 269

kapacitetom, što svakako nije slučaj. S toga su rezultati dobjeni modelom, odnosno očekivane

prizemne koncentracicje na posmatranom području, veće od realnih vrednosti.

Modeliranje disperzije sumpor dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za sumpor dioksid date su u Tabeli 6.3-9.

Tabela 6.3-9 Granične vrednosti za sumpor dioksid








usrednjavanja od jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna

dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 85,2 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena severoistočno

od elektrane na udaljenosti od oko 22 km.





Strana 227 od 269

Slika 6.3-18 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od

jednog sata na 99,73 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.


usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna

dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 20,41 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena zapadno od

elektrane na udaljenosti od oko 2 km.





Strana 228 od 269

Slika 6.3-19 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana na 99,18 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.









Strana 229 od 269

Slika 6.3-20 Rezultati modeliranja rasprostiranja sumpor dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera iz emitera TE „Kostolac B“.



prekoračenja graničnih vrednosti sumpor dioksida, propisanih Uredbom.

Modeliranje disperzije azot dioksida Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za azot dioksid date su u Tabeli 6.3-10.





Strana 230 od 269

Tabela 6.3-10 Granične vrednosti za azot dioksid




Jedan dan 85 μg/m3



usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna

dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 100,5 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena severoistočno

od elektrane na udaljenosti od oko 22 km.

Slika 6.3-21 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog sata na 99,79 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.





Strana 231 od 269


usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“.Maksimalna dobijena vrednost, u ovom

slučaju, iznosi 30,35 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena jugoistočno od elektrane na udaljenosti

od oko 1,5 km.

Slika 6.3-22 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jednog dana) iz emitera TE „Kostolac B“.

Na slici 6.3-23 prikazani su rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksid (za period








Strana 232 od 269

Slika 6.3-23 Rezultati modeliranja rasprostiranja azot dioksida (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“.



prekoračenja graničnih vrednosti azot dioksida, propisanih Uredbom.

Uredbom je takođe propisan i kritični nivo azotnih oksida za zaštitu vegetacije, koji, za period

usrednjavanja jedne kalendarske godine, iznosi 30µg/m3. S obizirom da maksimalna vrednost

dobijena modelom za period usrednjavanja jedne kalendarske godine iznosi 3,84 µg/m3, može se

zaključiti da ne bi došlo do prekoračenja granične vrednosti azot dioksida koja se odnosi na zaštitu

vegetacije.





Strana 233 od 269

Modeliranje disperzije suspendovanih čestica PM10 Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i

75/2010) granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 date su u Tabeli 6.3-11.

Tabela 6.3-11 Granične vrednosti za suspendovane čestice PM10






period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.

Maksimalna dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 1,16 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena

istočno od elektrane, na udaljenosti od oko 1,5 km.





Strana 234 od 269

Slika 6.3-24 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jednog dana na 90,41 percentilnoj karti) iz emitera TE „Kostolac B“.


period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. Maksimalna

dobijena vrednost, u ovom slučaju, iznosi 0,38 µg/m3, i ova vrednost je zabeležena istočno od

elektrane, na udaljenosti od oko 1,5 km.





Strana 235 od 269

Slika 6.3-25 Rezultati modeliranja rasprostiranja suspendovanih čestica PM10 (za period usrednjavanja od jedne kalendarske godine) iz emitera TE „Kostolac B“. U skladu sa prikazanim rezultatima dobijenim modeliranjem i graničnim vrednostima propisanim


prekoračenja graničnih vrednosti PM10, propisanih Uredbom.

Analiza rezultata dobijenih modelovanjem za slučajeve Scenarija 2 i 3, koji razmatraju rad novog

termokapaciteta bloka B3 (350 MW) na lokaciji TE „Kostolac B", potvrđuje činjenicu da bi

najpovoljniji slučaj za kvalitet vazduha sa stanovišta sumpor dioksida i suspendovanih čestica

(PM10) bio slučaj Scenarija 3, gde bi pored bloka B3 i postojeći blokovi B1 i B2 radili sa sistemom

za ODG. S obzirom da postrojenje za ODG praktično nema uticaja na emisije azotnih oksida,

usled niže visine budućih vlažnih dimnjaka apsorbera na blokovima B1 i B2 (200 m) u poređenju





Strana 236 od 269

sa visinom postojećeg dimnjaka (250 m), javiće se povišena koncentracije azot dioksida, ali i dalje

daleko ispod graničnih vrednosti propisanih Uredbom.

Na osnovu prikazanih rezultata u ovom poglavlju Studije može se zaključiti da blok B3 svojim

radom neće dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti propisanih Uredbom.

Uticaj odlaganja pepela, šljake i gipsa Kako je to projektom definisano, pri procesu odlaganja gipsa u formi suspenzije sa 33.5% čvrstog,

gips će se transportovati na deponiju sistemom cevovoda. Usled hemijskog i mineralnog sastava

gipsa, nakon kraćeg perioda suspenzija očvršćava i formira se kora na površini te se stoga ne

očekuje emisija suspendovanih čestica sa deponije.

Sprečavanje razvejavanja najsitnijih čestica pepela sa deponija je jedan od najteže rešivih

problema u tehnološkom sistemu transporta i deponovanja pepela i šljake. U slučaju Projekta

izgradnje novog bloka B3 na lokaciji Kostolac B, iz postrojenja za pripremu, hidromešavina pepela

i šljake se transportuje centrifugalnim muljnim pumpama i magistralnim cevovodom do deponije u

otkopanom prostoru PK “Drmno” u za to predviđene kasete. Kako je to opisano u poglavlju 4,

odlaganje hidromešavine pepela i šljake se vrši preko razvodnih cevovoda koji se montiraju po

obodu kaseta kroz niz istakača na određenom rastojanju.

Transport pepela će se obavljati hidraulički u vidu guste hidromešavine koja ne uslovljava da u fazi

deponovanja (na putu od istakača do taložnog jezera) dolazi do segregacije deponovanog

materijala po krupnoći. Bez obzira na navedenu činjenicu treba očekivati relativno brzo isušivanje

pepela iz površinskih slojeva čime se stvaraju uslovi za njegovo podizanje i raznošenje po

okruženju.

Ne postoje eksplicitni literaturni podaci o vrednostima faktora emisije suspendovanih čestica sa

deponija pepela i šljake. Na primer Australijski National Pollutant Inventory, Emission Estimation

Technique Manual for Mining (2012), daje podatke o mogućim faktorima emisije suspendovanih

čestica usled erozije vetrom, i to za ukupne suspendovane čestice EFTSP= 0.4 kg/ha/h odnosno za

PM10 EFPM10= 0.2 kg/ha/h. Prema ispitivanjima vršenim na Rudarsko-geološkom fakultetu,

Univerziteta u Beogradu, može se očekivati intezitet izdva-janja respirabilne prašine sa deponija

pepela od 0,0012 -0,0014 g/s/m2 pri brzinama vetra do 10 m/s.

Jedan od glavnih izazova u upravljanju odlaganjem pepela je zaštita životne sredine primenom

bezbednog odlaganja. U tom cilju potrebno je još u fazi projektovanja predvideti adekvatne mere

zaštite a u fazi izgradnje i eksploatacije obezbediti kontinuirano praćenje procesa.





Strana 237 od 269

6.4. UTICAJ NA KVALITET VODA

Uticaji na kvalitet površinskih voda ostvarivaće se na dva načina:

(1) Zahvatanjem voda iz Dunava .

(2) Upuštanjem otpadnih voda u recipijent

6.4.1. ZAHVATANJE POVRŠINSKIH VODA

Servisna voda se u postrojenju za vlažno odsumporavanje dimnih gasova troši na:

– Proces isparavanja;

– Slobodnu vlagu iz dobijenog gipsa;

– Izdvajanje otpadne vode.

Za potrebe nadoknade gubitaka vode u prethodno navedenim procesima, u sistem odsumporavanja mora se kontinualno dodavati voda. Najveći deo servisne vode se u sistem dodaje preko ispiranja eliminatora kapljica i sistema za pripremu suspenzije krečnjaka. Male količine vode dospevaju u sistem i putem vlaženja oksidacionog vazduha i ispiranja dobijene gipsane mase.

Snabdevanje vodom predviđeno je cevovodom koji će se priključiti na glavni potisni cevovod rashladne vode TE Kostolac B. Termoelektrana se snabdeva rashladnom vodom iz reke Dunav, putem prokopanog kanala kroz koji se voda usmerava ka pumpnoj stanici. TE KO-B u postojećem režimu rada koristi velike količine rashladne vode iz Dunava. Posle hlađenja ova voda se zagrejana ispušta u reku Mlavu.

Zahvatanje dodatnih količina vode predstavljaće povećanje u ukupnom bilansu eksploatacije površinskih voda. Imajući u vidu da je resurs za vodosnabdevanje reka Dunav čija je osetljivost u pogledu hidrološkog režima veoma niska (srednji godišnji proticaj od oko 5500 m3/sec) ovaj uticaj se može oceniti kao uticaj od malog značaja.

6.4.2. UPUŠTANJE OTPADNIH VODA

Postrojenje TE KO B3 generisaće otpadne vode, pri čemu je projektom predviđeno da će se otpadne vode voditi na centralno postrojenje za tretman otpadnih voda (jedinstveno za celu termoelektranu TE Kostolac B) u kome će se nakon višestepene obrade (neutralizacija, taloženje teških metala, taloženje suspendovanih materija, flokulacija) upuštati u recipijent.

Projektom je predviđena razrada tehničkih rešenja sistema za prečišćavanje, na dve predviđene

lokacije u okviru kruga termoelektrane TE Kostolac B.

Ispust prečišćene vode sa lokacije 1 je u povratni kanal rashladne vode.

Ispust prečišćene vode sa lokacije 2 je u povratni kanal rashladne vode.





Strana 238 od 269

Imajući u vidu relativno nisku osetljivost recipijenta kao i predviđene mere zaštite (postrojenje za tretman) i karakteristike efluenta - uticaj na površinske vode može se oceniti kao uticaj od malog značaja.

6.5. UTICAJ NA KVALITET ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

Deo tehnološkog postupka koji bi u određenoj meri potencijalno mogao uticati na promenu

kvaliteta zemljišta i podzemnih voda jeste postupak odlaganja pepela, šljake i suspenzije gipsa u

za to predviđene kasete u unutrašnjem odlagalištu PK Drmno.

Kao što je detaljno opisano u prethodnim poglavljima, predmetni projekat predviđa izgradnju

sistema za tretman i deponovanje suspenzije gipsa koje će se primenjivati u slučaju da se ne

obezbedi komercijalna prodaja sušenog gipsa. Sistem se sastoji iz postrojenja za prvostepeno

odvodnjavanje suspenzije gipsa, sistema za transport suspenzije do deponije i deponije gipsa.

U cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda na lokaciji, u postupku pripreme deponije predviđeno je

nanošenje i sabijanje sloja peska, debljine 100 mm i postavljanje dvostepene hidroizolacije po

osnovi i zidovima deponije.

U cilju prikupljanja i odvođenja procednih voda sa deponije, predviđeno je da se preko izolacione

folije, podužno sa jedne strane postavi drenaža od drenažnih cevi u peščanom i šljunčanom

filterskom sloju, obavijenih geotekstilom. Za odvođenje drenažne vode predviđeno je formiranje

pumpne stanice šahtnog tipa sa dve pumpe, svaka kapaciteta 40 m3/h, putem kojih će se

sakupljena voda vraćati u termoelektranu.

Uticaj na podzemne vode može se ostvariti isključivo u slučaju nepredviđenih okolnosti dospevanja

prelivnih voda u podzemnu sredinu.

U poglavlju 3 i 4 ove studije opisano je projektovano rešenje transporta i odlaganja pepela i šljake.

Na deponiji pepela usled prisustva atmosferske vlage i vode koja se koristi pri transportu pepela

dolazi do proceđivanja vode kroz deponiju. Od sastava sistema mešavine vode i pepela zavisi

potencijalno zagađenje podzemnih i površinskih voda procednim vodama iz deponije. Moguće je

očekivati malu rastvorljivost niza mikroelemenata u procednoj vodi usled visoke alkalnosti sredine.

Povećanjem kiselosti sredine može se očekivati povećanje rastvorljivosti za sve elemente.

Potrebno je organizovati praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda oko granica deponija

najmanje kvartalno za niz potencijalnih zagađujuđih materija usled neplaniranoga mogućeg

zagađenja procednim vodama. Opseg parametara koji se prate i potrebna učestalost zavisi od

osetljivosti potencijalnog recipijenta, nivoa eventualne kontaminacije u okolini i stanja deponije kroz

vreme eksploatacije. Koncentracija zagađenja u procednoj vodi će varirati tokom vremena kao

odraz starosti deponije, stepena reaktivnosti pepela, mikrobiološkog ponašanja i pH vrednosti





Strana 239 od 269

sredine deponije. U svakom slučaju ovo treba imati u vidu kod definisanja plana i progranma

integralnog monitoringa prostora PK Drmno.

Osnovna koncepcija odbrane kopa od površinskih (atmosferskih) voda sastoji se u sledećem:

− prihvatiti atmosferske vode koje gravitiraju radnom području kopa, pre nego što ga

ugroze i odvesti ih u najbliže postojeće stalne ili povremene vodotokove van granica

kopa;

− usmeriti atmosferske vode koje direktno padnu u radno područje kopa do mesta

namenjenog za prikupljanje istih (vodosabirnici);

− odstraniti prikupljene vode iz vodosabirnika van radnog područja površinskog kopa.

Shodno tome, a na osnovu izvršene hidrološke analize i utvrđivanja daljeg pravca razvoja rudarskih

radova i odlaganja otkopanih masa, rešenje zaštite površinskog kopa od priliva površinskih i podzemnih

voda svodi se na rešavanje zaštite od dotoka u konturu kopa i zaštitu od dotoka na unutrašnjem

odlagalištu.

Zaštita kopa “Drmno” od površinskih i isteklih podzemnih voda iz kosina etaža, vrši se standardnim

objektima zaštite: kanalima, vodosabirnicima, pumpnim stanicama i potisnim cevovodom.

Ispumpane vode odvode se van područja površinskog kopa magistralnim odvodnim cevovodima

do reke Mlave.

Na površinskom kopu “Drmno”, za eksploataciono odvodnjavanje krovinskih naslaga uglja i zaštitu

od priliva podzemnih voda u radno područje kopa, od objekata odvodnjavanja su primenjeni

drenažni bunari i vodonepropusni ekran. Bunari su locirani u vidu linijskih baraža oko granica

površinskog kopa i ispred otkopnog fronta u XII baraža.

Shematski prikaz položaja objekata površinskog odvodnjavanja prikazan je na slici 6.5-1.





Strana 240 od 269

1 - vodonepropusni ekran 2 - baraža bunara ŠLA sa odvodnom

linijom OLŠLA 3 - baraža bunara LB-II sa odvodnom linijom OLB-II

4 - baraža bunara LB-III sa odvodnom linijom OLB-III

5 - baraža bunara LC-4 sa odvodnom linijom OLC-4

6 - baraža bunara LB-IV sa odvodnom linijom OLB-IV

7 - baraža bunara LC-V sa odvodnom linijom OLC-V

8 - baraža bunara LB-V sa odvodnom linijom OLB-V

9 - baraža bunara LC-VII sa odvodnom linijom OLC-VII

10 - uliv odvodne linije u Mlavu

11 - dodatni bunari 12 - baraža bunara LC-IX′ sa odvodnom linijom OLC-IX′

13 - zamenski bunari 14 - baraža bunara LC-XI sa odvodnom linijom OLÇ-XI

15 - glavna odvodna linija GOL-2 16 - glavni vodosabirnik sa pumpnom stanicom

17 - vodosabirnik na unutrašnjem odlagalištu sa pumpnom stanicom Slika 6.5-1 Sistem zaštite PK Drmno od voda





Strana 241 od 269

Za sprečavanje filtracije podzemnih voda iz aluvijalnih naslaga Mlave u konturu površinskog

kopaduž južne i jugoistočne granice eksploatacionog polja, u toku 1984. godine je urađen ekran

dužineoko 2200 m i dubine 12 do 30 m.

Drenažni bunari su locirani u vidu linijskih baraža oko granica površinskog kopa i ispred

otkopnogfronta. Rastojanje između baraža bunara je od 450 m do 650 m. Svaka baraža bunara se

sastojiod dve linije bunara koje su na rastojanju od 50 m, izuzev baraže ŠLA koja je sa jednom

linijombunara. Bunari u linijama su udaljeni jedni od drugih od 75 do 150 m.

Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponiji gipsa, kao i

činjenicu da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu

strogogodvodnjavanja (crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do

Mlave, može se zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može

klasifikovatikao uticaj od malog značaja.

Imajući u vidu projektom predviđene mere zaštite podzemnih voda na deponijima, kao i činjenicu

da je potencijalni receptor (podzemna sredina u zoni PK Drmno) u režimu strogog odvodnjavanja

(crpenja), uz mešanje velikih količina podzemnih voda i njihov transport do Mlave, može se

zaključiti da se potencijalni uticaj na kvalitet i režim podzemnih voda može klasifikovati kao uticaj

od malog značaja.

6.6. UTICAJ NA EKOSISTEM Reka Dunav Uredbom o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik SRS 5/68) na celom toku kroz Srbiju

svrstan je u vodotok čija voda treba da odgovara II klasi boniteta prema Uredbi o klasifikaciji voda

(Sl. glasnik SRS 5/68).

Republički hidrometeorološki zavod prati kvalitet voda Dunava, između ostalih, i na profilima

Smederevo i Banatska Palanka, koji su najbliži predmetnoj lokaciji. Kako je profil Smederevo

uzvodno od istoimenog naselja, železare i ušća Morave, rezultati ispitivanja nisu relevantni za

kvalitet vode na sektoru TE Drmno. Profil Banatska Palanka nalazi se oko 11km nizvodno od TE

Drmno i obzirom da između nema drugih izvora zagađivanja potpuno je relevantan za kvalitet vode

i na sektoru TE Drmno.

Ispitivanja obuhvataju određivanje parametara definisanih navedenom Uredbom i Pravilnikom o

opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS 31/82), što podrazumeva: osnovne fizičko-

hemijske parametre, pokazatelje kiseoničkog režima, mineralizacije, nutrijente, teške i toksične

metale, organohlorne insekticide, triazinske herbicide, pesticide na bazi hlorfenoksi karbonskih

kiselina, policiklične aromatične ugljovodonike i polihlorovane bifenile. Takođe se vrše propisana

radiološka, mikrobiološka i hidrobiološka ispitivanja sa odrđivanjem indeksa saprobnosti po Pantle-

Buck-u.





Strana 242 od 269

Prema rezultatima sistematskih ispitivanja o kvalitetu vode Dunava na sektoru TE Drmno može se

konstatovati sledeće:

Kvalitet vode Dunava uglavnom je nešto lošiji od zahtevanog i kreće se u granicama II-III do III

klase rečnih voda. Najčešće se odstupanja registruju u mikrobiološkom pogledu i kod sadržaja

suspendovanih materija, što je posledica erozionih procesa u slivu. Povremeno je poremećen

kiseonički režim, pa se detektuje smanjen stepen saturacije kiseonikom ili povećana petodnevna

biohemijska potrošnja kiseonika. Nešto ređe registruju se minimalno povećane koncentracije

fenola i.nitrita.

Povoljno je što se u vodi Dunava ne beleže povećane koncentracije deterdženata, mineralnih ulja,

cijanida, pesticida, policikličnih aromatičnih ugljovodonika, polihlorovanih bifenila, koji predstavljaju

opasne materije, među kojima ima i toksičnih, teratogenih i kancerogenih. Od ispitivanih teških i

toksičnih metala (Pb, Cd, Cu, Zn, As, Ni, Cr, Hg) u merljivim koncentracijama su samo Zn, Cu i As,

ali su one i nekoliko desetina puta niže od MDK za II klasu rečnih voda.

Voda reke Mlave, kontroliše se jednom mesečno na profilu Petrovac, prema istim parametrima kao

i Dunav, a trebalo bi da odgovara u II-a klasi boniteta, prema napred navedenoj Uredbi. Rezultati

ovih ispitivanja nisu merodavni za posmatrani sektor jer se profil Petrovac nalazi oko 50 km

uzvodno, a nakon kontrolnog profila Mlava protiče kroz nekoliko sela i u nju se ulivaju brojne manje

pritoke.

Imajući u vidu da naselja kroz koje Mlava protiče nemaju kanalizaciju i uređaje za tretman otpadnih

voda, u nju se sliva značajna količina organskih materija i nutrijenata što dovodi do smanjenja

količine rastvorenog kiseonika i povećane biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika i intenzivnog

mikrobiološkog zagađenja.

Na sektoru TE Drmno Mlava teče regulisanim koritom i prihvata rashladne vode sa blokova TE.

Imajući u vidu proticaj Mlave i količinu tople vode koja se u nju ispušta, svakako da je prisutna

značajna termalna degradacija koja remeti kiseonički režim, rastvorljivost soli, proces

samoprečišćavanja i reproduktivne cikluse hidrobionata u recipijentu.

Nema podataka da je proučavan dosadašnji uticaj TE Drmno na Specijalni prirodni rezervat

Deliblatska peščara, Ramsarsko područje Labudovo okno i IBA područje Dubovac-Ram, ali na

osnovu svetskih iskustava iz drugih TE, a u skladu sa rezultatima monitoringa za TE Drmno,

verovatno je da ovakvih uticaja ima.

Transport krečnjaka neće dovesti do promena koje će se manifestovati na ekosistemskom nivou.

Buduće odlagalište pepela, šljake i gipsa, zbog velike površine, izloženosti vazdušnim strujanjima i

veoma sitnih čestica, mogu biti izvor emisije taložnih materija ukoliko se ne budu preduzele

adekvatne mere zaštite.





Strana 243 od 269

Otpadne vode koje će se nakon prečišćavanja na centralnom postrojenju upuštati u recipijent,

neće bitnije uticati na vodu Mlave i prisutne hidrobionte, jer je količina ovih voda nekoliko stotina

puta manja od minimalnog proticaja reke i neće ugroziti njen ekološki kapacitet.

Negativni uticaj na terestričnu i akvatičnu faunu je manje izražen, jer se radi o vrstama koje će u

slučaju nepovoljnih uslova migrirati tražeći povoljnije stanište, a stvorenu ekološku nišu zauzeće

manje osetljive vrste.

6.7. UTICAJ NA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA Jedino zaštićeno kulturno dobro koje bi moglo biti pod uticajem izgradnje i rada postrojenja je

arheološko nalazište Viminacijum (kulturno dobro od izuzetnog značaja). Uticaj na ovaj arheološki

lokalitet prvobitno je učinjen krajem sedamdesetih godina 20. veka prilikom izgradnje TE-KO B,

koja se nalazi na prostoru južnih grobova Viminacijuma. Građevinski radovi na izgradnji

termoelektrane inicirali su i arheološka istraživanja kojom prilikom su otkrivene i konzervirane

memorije, danas izložene u krugu objekta termoelektrane.

Prostor predviđen za buduće postrojenje predstavlja ravan teren, pretežno prekriven vegetacijom,

svim urbanističkim i planskim dokumentima predvidjen i odobren za tu namenu. Investitor je dužan

da obezbedi stalan nadzor jednog arheologa koji će vršiti kontinualno praćenje svih zemljanih i

pipremnih radova za građevinsku konstrukciju objekta. U slučaju da se u toku arheološkog

nadzora konstatuju nepokretna dobra koja uslovljavaju obimnije radove, izmeštanje ili prezentaciju

investitor treba da preduzme mere zaštite prema posebnim uslovima koje izdaje Republički zavod

za zaštitu spomenika kulture.

U procesu raščišćavanja terena i zemljanih radova u sklopu pripreme lokacije za izgradnju, može

doći do pronalazaka novih arheoloških predmeta koji pripadaju Viminacijumu. Rad građevinske

mehanizacije mogao bi uništiti ili oštetiti arheološke predmete i neophodno je da Elektroprivreda

Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i arheološke institucije izvrše koordinaciju

građevinskih radova i arheoloških istraživanja.

Realizacija projekta postrojenja neće imati uticaj na postojeće konzervirane objekte Viminacijuma

– memorije jer se nalaze na udaljenosti od oko 600 m severozapadno od lokacije i adekvatno su

zaštićene.

6.8. UTICAJ NA NIVO BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE I ZRAČENJA Literaturni podaci ukazuju na pretpostavku da ukupna buka postrojenja na rastojanju od 1 m može

iznositi oko 95 dB(A). Uzimajući u obzir da se intenzitet zvuka smanjuje sa širenjem talasnog

fronta (povećanjem rastojanja između izvora i receptora) i prolaska zvučnog talasa kroz medijum

(vazduh), može se proceniti nivo zvuka koji će se javljati kod receptora koji su najbliži lokaciji

termoelektrane, tokom redovnog režima rada postrojenja.





Strana 244 od 269

Najbliži receptor lokaciji budućeg projekta predstavlja dvadesetak struktura (baraka) na udaljenju

od oko 500 m od prostora budućeg postrojenja, neposredno uz zapadnu granicu lokacije TE-KO B.

Druga dva receptora predstavljaju selo Drmno udaljeno oko 1.5 km jugoistočno od lokacije

termoelektrane i selo Stari Kostolac, udaljeno oko 1.3 km zapadno od objekta termoelektrane.

Zbog širenja zvučnog talasa u slobodnom prostoru izvan TE nivo buke se smanjuje sa udaljenošću

od izvora. Do slabljenja dolazi zbog širenja zvučnog talasa i apsorpcije u vazduhu. S obzirom da

nivo buke na granici kruga TE ne prelazi 110 dB (na osnovu dozvoljenih nivoa buke u radnom

prostoru), može se zaključiti da je zona na kojoj se ne oseca zvučni uticaj TE vec na udaljenosti od

1.300 m, dok se nivo buke dozvoljen za naselja dostiže već na udaljenostima od 400 m (videti

poglavlje 3.9)

U pogledu štetnog uticaja na okolinu, vibracije predstavljaju manji problem, jer se mnogo slabije

prenose i brie apsorbuju preko tla. Razmatranje njihovog uticaja je značajno pri analizi uticaja

radnih uslova u krugu TE, što je u domenu analize zaštite na radu. U okviru analize uticaja na

okolinu, značaj vibracija je zanemarljiv.

Na osnovu navedenih procena, može se konstatovati da projekat postrojenja neće doprineti

značajnoj promeni postojećeg nivoa buke na lokaciji.

6.9. UTICAJ NA IZGLED PREDELA Objekat termoelektrane vidljiv je na udaljenosti od oko 5 km sa jugozapadne strane i oko 5 km sa

istočne. S obzirom na dominantnost objekta termoelektrane Kostolac B, izgled predela je niskog

kvaliteta i niske osetljivosti (Slika 6.9-1). Projektovano postrojenje će predstavljati dodatni element

već postojeće industrijske celine i po svom izgledu će se uklopiti u ambijent postojeće tehnološke

opreme na lokaciji.





Strana 245 od 269

Slika 6.9-1 Izgled predela na lokaciji budućeg projekta

Vidljivost (zona vizuelnog uticaja) projekta je gotovo ista kao i vidljivost postojećeg objekta

termoelektrane i stoga neće dodatno uticati na postojeće ili nove receptore. Naravno, značajan

vizuelni dodatak postojećim objektima predstavlja objekat bloka, toranj absorbera i novi dimnjak

visine 150m koji je najviši objekat novog postrojenja.

6.10. UTICAJ NA KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Uticaj rada bloka B3 na klimu posmatra se kroz emisiju ugljen dioksida. Blok B3 biće novi izvor

emisija ugljen-dioksida sa intenzitetom od oko 300 t/h (840 kg/MWh). Iako projektom nisu

predvidjene mere za smanjenje emisija CO2, predviden je prostor za kasniju ugradnju ovog

postrojenja, kada neka od tehnologija bude komercijalno dostupna i kada EPS započne primenu

ovih mera na svojim postrojenjima.

Gledajuci sa aspekta izabranog tehničkog rešenja bloka B3, može se zaključiti da projektne

vrednosti efikasnosti kotlovskog i turbogeneratorskog postrojenja rezultuju u znatno nižim

vrednostima specifičnih emisija CO2 u odnosu na postojece termokapacitete EPS (za

revitalizovane blokove specifiene emisije CO2 se krecć u opsegu 0,96-1 t/MWh, dok ova vrednost

za blok B3 iznosi 0,84 t/MWh što je jedan od doprinosa smanjenju ukupne emisije CO2 iz objekata

EPS kroz povećanje energetske efikasnosti svojih postrojenja.





Strana 246 od 269

6.11. UTICAJ NA SOCIO-EKONOMSKE ČINIOCE Izgradnja i rad postrojenja će imati pozitivan uticaj na socio-ekonomske činioce, pre svega na

povećanje zaposlenosti i prihoda lokalne zajednice.

Predviđeno je da izgradnja postrojenja traje pet godina. Tokom perioda najintenzivnije izgradnje

biće angažovan veliki broj radnika. Isporučioci opreme će u velikoj meri nabavljati dobra i usluge

od lokalnih dobavljača što će imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne industrije.

Za potrebe rada i održavanja postrojenja biće zaposleno više od 50 radnika. Rad i održavanje

postrojenja zahtevaće nabavku dodatnih količina pomoćnog materijala (npr. hemikalija za tretman

otpadnih voda) i različitog potrošnog materijala što može imati pozitivan uticaj na razvoj lokalne

industrije.

Potrošnja značajne količine krečnjaka kao osnovne sirovine, značajno će povećati eksploataciju

ove sirovine.

Gips koji će nastajati kao nus-proizvod procesa odsumporavanja može imati komercijalnu primenu

(proizvodnja gips-kartonskih ploča, ili proizvodnja cementa) a njegov plasman može uticati na dalji

razvoj tržišta gipsa koje je u Srbiji relativno nerazvijeno.

6.12. UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA

Hemijske zagađujuće materije koje izazivaju štetne zdravstvene efekte podeljene su u pet širokih

grupa u zavisnosti od efekata koji mogu prouzrokovati i to na:

– toksične (akutni i hronični efekti),

– alergene,

– teratogene,

– mutagene materije,

– kancerogene

Štetno delovanje agenasa iz zagađene životne sredine, odnosno promene koje nastaju u njoj,

mogu dovesti do porasta negativnih uticaja na zdravlje ljudi i to na više načina:

– intenzivna izloženost štetnim ili toksičnim materijama može uzrokovati akutne zdravstvene

efekte;

– izloženost niskim koncentracijama štetnih materija kroz duži vremenski period može

dovesti do hroničnih oboljenja;

– izloženost štetnim materijama koje mogu izazvati genetske promene;

– smanjenje imunološke sposobnosti organizma;

– izazivanje subkliničkih iritacija i neprijatnih osećanja i

– uticaji na pogošanje postojeće bolesti.

Veličina izloženosti organizma u zavisnosti je od:





Strana 247 od 269

– količine agensa (koncentracija zagađujuće materije u vazduhu, vodi, zemljištu);

– toksičnosti zagađujuće materije (prema klasifikaciji);

– puta unošenja (udisanjem, hranom, koža);

– vremena izloženosti i zdravstvenog stanja.

Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu u odnosu na stepen njihove aktivnosti prikazana je u

tabeli 6.12-1.

Tabela 6.12-1 Stopa inhalacije za muškarce, žene i decu sa stepenom aktivnosti, m3/h

Odmor Laka

aktivnost Srednja

aktivnost Težak rad

Odrastao muškarac 0,6 1,3 2,8 7,1

Odrasla žena 0,6 1,3 2,4 4,9

Prosečan odrasli 0,6 1,3 2,6 6,0

Dete – 6 godina 0,4 1,4 2,1 2,4

Dete – 10 godina 0,4 1,7 3,3 4,2

Štetni efekti zagađenog vazduha na zdravlje manifestuju se kao funkcionalni poremećaji ili

patološka lezija koja može uticati na funkciju organizma kao celine, ili koja doprinosi smanjenju

sposobnosti da se uspešno reaguje na ove napore.

Osnov mehanizma delovanja odvija se na alveolarnoj površini pluća koju čini oko 150 m2 nežne,

vulnerabilne membrane između krvi i vazduha. Veća zagađenja vazduha ometaju rad cilijarnog

epitela i mehanizam fagocitaze i na taj način onesposobljavaju pluća da odstrane i detoksikuju

štetne materije.

U opštoj populaciji izdvajaju se subgrupe koje su označene kao vulnerabilne ili su izložene

visokom riziku od prisutnih zagađujućih materija u vazduhu i to su: deca, stari ljudi, ljudi sa

određenom bolesti.

Deca su svrstana u vulnerariblnu grupu u populaciji i izložena su visokom riziku od štetnih efekata

zagađenog vazduha zbog nekoliko faktora koji određuju ovaj rizik. U tabelama 6.12-2. i 6.12-3

prikazani su ti faktori.





Strana 248 od 269

Tabela 6.12-2 Izbor važnih zdravstvenih efekata povezanih za odabrane zagađujuće materije u vazduhu

Zagađujuća materija

Efekti povezani za kratkotrajnu izloženost

Efekti povezani za dugotrajnu izloženost

Suspendovane

čestice

– zapaljenska reakcija

pluća

– simptomi od strane

respiratornog trakta

– štetni efekti na

kardiovaskularni system

– povećano korišćenje

lekova

– povećan broj prijema u

bolnicu

– porast smrtnosti

– povećanje simptoma u

donjem respiratornom

traktu

– smanjenje funkcije pluća

kod dece

– povećanje hronične

opstruktivne bolesti pluća

– smanjenje očekivanog

životnog veka, usled

smrtnosti uzrokovane

kardio pulmonarnim

bolestima, i verovatno

raka pluća

Tabela 6.12-3 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama

SO2

μg/m3 ppm Efekti na zdravlje

2000 0,7

Srednja 24-časovna vrednost udružena sa česticama povećava

mortalitet

1000 0,35

Srednja 24-časovna vrednost udružena sa 750 μg/m3 čađi povećava

stopu smrtnosti dnevnu

Srednja 24-časovna udružena sa česticama povećanje bolesti za

ljude preko 54 godina

24-časovna sa 380 μg/m3 dima pokreće simptome bolesti pluća

500 0,175

Srednja 24-časovna sa česticama povećanje mortaliteta

Srednja 24-časovna sa česticama povećan broj bolničkih slučajeva





Strana 249 od 269

SO2

μg/m3 ppm Efekti na zdravlje

200 0,07

Srednja godišnja udružena sa 185 μg/m3 čađi povećana frekvenca

respiratornih simptoma i bolesti pluća

Srednja godišnja koncentracija udružena sa 100 μg/m3 čađi

povećava respiratorne infekcije kod dece

100 0,035

Srednja godišnja koncentracija udružena sa 160 μg/m3 čađi

povećava mortalitet kod bronhitičara i mogućnost karcinoma pluća

50 0,0175

Stepen funkcije pluća je jedan od najjačih preduslova za smrtnost odrasle populacije. Faktori koji

utiču na razvoj funkcije pluća kod dece potencijalno su veoma važni u određivanju funkcije pluća

kad ova deca rastu. Istraživanja funkcije pluća kod dece sugerišu da:

– ukoliko žive u područjima sa visokim koncentracijama zagađujućih materija izloženi su

smanjenju funkcije pluća;

– dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu utiče na razvoj funkcije pluća;

– smanjenje zagađenosti vazduha (boravak u čistim područjima) poboljšava funkciju pluća i

stepen rasta pluća;

– akutna izloženost visokom stepenu zagađenosti vazduha udružena je (naverovatnije sa

reverzibilnom) deficitom funkcije pluća.

Ispitivanje stepena zagađenosti vazduha spoljne sredine posebno uzimajući u obzir suspendovane

čestice manje od 10 mikrona, azot dioksid, sumpor dioksid i ozon, dala su podatke da je povećanje

frekvence i težine kliničkih simptoma gornjih i donjih respiratornih puteva kod dece udruženo sa

povećanim zagađenjem vazduha. Mnogi od efekata povezani su sa infekcijama, jer su

ispitivanjima dobijeni podaci o interakciji između izloženosti zagađenom vazduhu i infekcijama.

Relativno povećanje u registrovanju infekcija je malo, ali broj dece zahvaćen u populaciji je visok.

Dugotrajna izloženost povećanom stepenu zagađenosti vazduha može dovesti do povećavanja

oboljevanja od bronhitisa i kašlja i pogoršati stanje astme.

Ograničeni su podaci da zagađen vazduh ima značajnu ulogu u praćenju povećanja incidence

astme, alergijskog rinitisa ili atopičnog ekcema.





Strana 250 od 269

Dugotrajna izloženost postojećim koncentracijama može usloviti smanjenje očekivanog životnog

veka, koja je uslovljena, pre svega, zbog povećanja smrtnosti izazvane kardio-pulmonarnim

uzrocima i rakom pluća.

Projekat Globalno opterećenje bolestima proširilo je svoju analizu o uticaju svakodnevnih faktora

rizika za zdravlje i na faktore rizika prisutne u životnoj sredini. Procenjuje se da izloženost finim

česticama prisutnim u vazduhu spoljne sredine dovodi do 100000 smrti godišnje u Evropi i gubitku

725000 godina života. Veoma čvrsti podaci o efektima nastalim usled izloženosti suspendovanim

česticama su o smrti usled kardiovaskularnih i kardiopulmonarnih uzroka, dobijeni iz kohort

istraživanja. Američko udruženje za rak ustanovilo je izvesnu vezu između izloženosti sulfatima i

mortalitetu. U gradovima u kojima su izvršena merenja PM 2,5 ovaj parametar je pokazao najjaču

vezu sa mortalitetom. Isto je potvrdila ponovna analiza od strane Instituta za istraživanje

zdravstvenih efekata, sulfati i PM 2,5 su dokazani da su u vezi sa kardiopulmonarnim i

kardiovaskularnim smrtnostima.

Sve više je podataka da je dugotrajna izloženost niskim koncentracijama mikročestica u vazduhu

udružena sa mortalitetom i drugim hroničnim efektima kao što su povećana stopa bronhitisa i

smanjenje funkcije pluća. Dve studije sprovedene u SAD sugerišu da očekivani životni vek može

biti skraćen više od godinu dana u naseljima izloženim visokim koncentracijama u poređenju sa

onim izloženim niskim koncentracijama.

Klasifikacija efekata na zdravlje u slučaju zagađenosti vazduha stepenovana je na osnovu

poremećaja, odnosno odgovora na prisutnu dozu (koncentraciju), od strane respiratornog trakta. U

tabeli 6.12.-4 prikazane su reakcije plućne funkcije, simptomi i drugi znaci izloženosti zagađenom

vazduhu.





Strana 251 od 269

Tabela 6.12-4 Neki od štetnih efekata sumpordioksida udruženog sa čvrstim suspendovanim česticama

Koncentracija (μg/m3)

Sumpor

Dioksid

Mikročestice

čađ

Efekti na zdravlje Klasifikacija efekata po

stepenu reakcije

200 200

Malo, prolazno smanjenje plućne

funkcije (PVC, FEV1) kod dece i

odraslih koje može trajati 2-4 nedelje.

Intenzitet je reda veličine 2-4% od

srednjeg uzorka

Umereni

250 250 Povećanje morbiditeta kod hroničnih

bolesnika i verovatnoća kod dece Umereni

400 400 Dalje povećanje u respiratornom

morbiditetu Teški

500 500 Povećanje mortaliteta kod starih

hroničnih bolesnika Teški

Rad bloka B3 odvijaće se u potpunoj saglasnosti sa važećim ograničenjima koja se odnose na

emisije zagadjujućih materija u životnu sredinu. Stoga se može očekivati da će njegov uticaj na

zdravlje ljudi biti u granicama društveno prihvatljivih normi i rizika.

Pored navedenog, puštanjem u pogon novog bloka stvoriće se uslovi da se neki od starih blokova

povuku iz pogona u hladnu rezervu ili da se manje angažuju, što takode ima posredne pozitivne

uticaje na zdravlje Ijudi, imajući u vidu da ovi blokovi, po svojim projektnim i radnim

karakteristikama, imaju značajniji uticaj na pogoršanje kvaliteta životne sredine u odnosu na

savremene termo jedinice.





Strana 252 od 269

7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

7.1. MOGUĆNOST POJAVE AKCIDENTNIH SITUACIJA

Tokom rada budućeg termoenergetskog postrojenja, rizik po životnu sredinu bi se mogao javiti u

slučaju (I) ispada termalnog dela postrojenja ili uredjaja za prečišćavanje dimnih gasova (otkaza

neke od kritičnih komponenti sistema), (ii) izlivanja opasne materije, (iii) požara, (IV) proboj na

deponiji pepela i šljake i eolska erozija pepela sa deponije.

(i) Ispad postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova (ispad termičkih delova dovodi do

zaustavljanja rada postrojenja) uzrokovao bi povećanne emisije u atmosferu bez redukcije.

Koncentracije zagadjujućih materija u neprečišćenom dimnom gasu (postojeće stanje) su znatno

iznad GVE. Usled drugačijeg i nižeg novog dimnjaka u odnosu na postojeći na B1 i B2, došlo bi i

do uticaja na drugačiju disperziju prizemnih koncentracija.

Kao posledica ispada postrojenja za odsumporavanje (ili elektrofiltra) došlo bi do pojave

maksimalnih jednočasovnih vrednosti prizemnih koncentracija SO2 na manjoj udaljenosti nego što

je slučaj sa dimnjakom visokim 250 m. Može se pretpostaviti da bi jednočasovne i 24-časovne

vrednosti koncentracija SO2 u toku posmatranog dana premašile maksimalno dozvoljenu vrednost

od 350 μg/m3 odnosno 125 μg/m3, respektivno. Ipak, ovaj tip udesa bio bi ograničenog trajanja

(kratkoročan) i reverzibilan – što znači da bi srednje mesečne i srednja godišnja vrednosti

prizemnih koncentracija ostala u granicama dozvoljenih vrednosti.

(ii) U postupku tretmana otpadnih voda koriste se baze i kiseline. Pri udesu direktnog curenja

kiseline iz creva za pretakanje. na otvorenom prostoru, istekla tečnost razlila bi se po istakačkom

platou do slivanja u postojeće šahtove. Pri tom bi postojali uslovi za zagađenje vazduha koji su

posledica delimičnog isparavanja gasova, pri čemu bi se formirao oblak toksičnog gasa, koji bi se

transportovao u atmosferu. Prostiranje ovog oblaka zavisilo bi od više parametara vezanih za

meteorološke uslove u trenutku prosipanja i neposredno posle njega.

(iii) Tehnološki proces ne nosi potencijalno visoki stepen rizika od požara i eksplozija.

Radi održavanja urednosti prostorija i sprečavanje uslova za nastanak požara zbog taloženja

ugljene prašine, predviđena je instalacija za centralno čišćenje podova svih objekata dopreme

uglja bloka B3 od presipne zgrade IV do kotlovskih bunkera.

Regenerativni zagrejači vazduha su opremljeni instalacijom za pranje grejnih površina vodom,

duvanje čađi parom i protivpožarnom instalacijom.

Redovni rizici nastanka požara predmet su zasebne planske dokumentacije zaštite od požara.





Strana 253 od 269

(IV) Potencijalni proboj na deponiji pepela i šljake, ali i eolska erozija biće onemogućeni sistemom

transporta guste mešavine na deponiju čime će se onemogućiti taloženje velikih količina

razredjenog pepela i šljake ili periodi kada usled vetra može doći do raznošenja pepela po okolnim

naseljima.

7.2. PRIKAZ OPASNIH MATERIJA

Opasne materije koje će se koristiti tokom rada postrojenja su kisela i bazna sredstva za tretman

otpadnih voda, pojedini tehnički gasovi i sl. Sve ove materije opisane su u poglavlju 3 i 4 ove

Studije.

Kao i za postojeće blokove, biće uradjena studija u kojoj će se izvršiti analiza mogućih udesnih

situacija u okviru sledećih sistema:

− elektrofiltersko postrojenje,

− sistem hemijske pripreme vode,

− sistem transporta i skladištenje pepela i šljake,

− transformatori sa piralenom,

− sistem tečnih gasova,

− skladište ulja i maziva,

− sistem tečnog goriva.

Sagledaće se nivo rizika po životnu sredinu za izabrani referentni udes za svaki navedeni sistem.

Po završetku Studija će biti dostavljen anadležnom organu na usvajanje.





Strana 254 od 269

8. OPIS MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu

sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-

higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.

8.1. OSNOVNE MERE PREDVIĐENE PROJEKTOM 8.1.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

- U cilju zaštite kvaliteta vazduha biće ugradjen elektrofiltar, postrojenje za ODG i vlažni

elektrofiltar čime će koncentracije zagadjujućih materija biti ispod GVE prema novoj Direktivi

2010/75, kao i prema nacionalnim propisima

- U cilju zaštite kvaliteta vazduha, određena je optimalna visina vlažnog dimnjaka, od 150 m koja

će omogućiti disperziju zagađujućih materija tako da vrednosti prizemnih koncentracija SO2,

NOx i čestica ne prelazi propisane granične vrednosti

- Za mlevenje krečnjaka predviđen je tzv. vlažni postupak, tj. mlevenje uz korišćenje vode čime

se sprečava emisija suspendovanih čestica iz mlinova

8.1.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA - Projektom je predviđena izgradnja zajedničkog postrojenja za tretman otpadnih voda (za celu

termoelektranu). Nakon tretmana voda će se upuštati u recipijent.

8.1.3. MERE ZAŠTITE ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA Tehnološko rešenje sistema transporta i deponovanja pepela, šljake i suspenzije gipsa je

projektovano tako da omogućava bezbedan rad sa aspekta uticaja na kvalitet životne sredine na

sledeći način:

1) Primenjen je transport guste hidromešavine pri kome se:

a) Koristi mala količina vode što uslovljava da se na deponiji ne formira taložno jezero,

količina infiltracione vode je mala pa je time smanjena i mogućnost raznošenja

suspendovanih čestica;

b) Korišćenje ograničene količine vode obezbeđuje ravnomerno taloženje sitnih i

krupnih zrna na deponiji čime se obezbeđuje bolja stabilizacija deponovane mase i

teže razvejavanje;

c) Korišćenje ograničene količine vode omogućava potpuno korišćenje vezivnih

materijala prisutnih u otpadu;

d) Sistem transporta je prinudni kroz zatvorene cevovode čime se uticaj na okolinu

svodi samo na eventualnu pojavu akcidenta.

2) Za lokaciju je odabrano odlagalište otkrivke PK Drmno čime se:

a) ne vrši degradacija novih površina zemljišta,





Strana 255 od 269

b) kasete buduće deponije se formiraju u depresiji odlagališta otkrivke čime se

formiraju prirodne prepreke za razvejavanje,

c) deponija je formirana na mineralnom sloju debljine preko 50 m pri čemu mineralni

sloj čine izmešane gline i peskovi koji imaju znatan kapacitet adsorpcije

zagađujućih materija i vezanja vode koja bi se pojavila u slučaju nekog akcidenta.

3) Tehničko uređenje deponije predviđa:

a) dvostruku hidroizolaciju (slojevi bentonita + HDPE folija) čime se deponija u

potpunosti izoluje od okruženja a gubljenje vode svodi na eventualnu pojavu

akcidenta,

b) drenažni sistem kojim se prikupljena voda sa deponije sistemom povratne vode

vraća u tehnološki proces.

8.2. DODATNE MERE PREDVIĐENE OVOM STUDIJOM 8.2.1. MERE ZAŠTITE VAZDUHA

– Na mestima potencijalne emisije suspendovanih čestica (sistem transporta, istovara,

skladištenja i manipulacija drobljenog krečnjaka) predvideti ugradnju vrećastih filtara u cilju

smanjenja emisije istih. Njihov tehničke karakteristike difinisati Glavnim projektom.

– Uspostaviti prostor za pranje točkova kamiona (pralište) koji nakon istovara krečnjaka

napuštaju lokaciju TE-KO B u cilju smanjenja raznošenja čestica prilikom odlaska sa

lokacije

– Trakasti konvejeri za transport uglja i krečnjaka do dnevnih silosa treba da budu pokriveni.

– Upotrebljavati teleskopske slagače prilikom istovara krečnjaka na skladište.

– Dnevni silosi moraju biti opremljeni sistemom za otprašivanje (filtri na odušku) tako da

emisija i čestica ne prelaze maksimalne vrednosti utvrđene odgovarajućim pravilnicima.

– Hidromešavinu pepela ravnomerno odlagati po površini kasete.

– U potpunosti iskoristiti raspoložive kapacitete za skladištanje.

– Vršiti čestu i ravnomernu promenu mesta istakanja.

– Obezbediti prskanje (drenažnom i procednom) vodom delova deponije na kojima se vrši

aktivno deponovanja (isušeni delovi kasete).

– Primenti formiranje bio-pokrivača na delovima deponije koji su duže vremena van upotrebe.

– Izraditi i primenjivati program biološke rekultivacije na deponijama u cilju zaštite površine

odlagališta od erozije vetrom.

8.2.2. MERE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA - Na cevovodu iza postrojenja za tretman otpadnih voda predvideti ugradnju merača protoka

otpadnih voda koje se ispuštaju u recipijent.





Strana 256 od 269

8.2.3. MERE UPRAVLJANJA OPASNIM OTPADOM - Izvršiti karakterizaciju otpadnog mulja, a u slučaju da se utvrdi da je otpadni mulja opasan

otpad, za izdvojeni mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda neophodno je obezbediti

adekvatno opremljeno privremeno skladište na način predviđen za opasan otpad. Manipulaciju,

transport i odlaganje opasnog otpada, obavljati u skladu sa propisima.

8.2.4. MERE ZAŠTITE PODZEMNIH VODA - U okviru inegralnog plana monitoringa prostora oko termoelektrane i površinskog kopa

predvideti i praćenje uticaja deponija pepela i šljake na kvaliteta površinskih i podzemnih voda.

8.2.5. MERE U PROCESU SKLADIŠTENJA I RUKOVANJA OPASNIM MATERIJAMA

- Utovar i istovar opasnih materija (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje, istovar, istakanje,

čuvanje i druge manipulacije u vezi sa utovarom ili istovarom) vršiti samo na posebno

određenim mestima na kojima se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi, životna sredina ili

materijalna dobra, odnosno bezbednost saobraćaja.

- Predvideti da mesto na kome se vrši utovar ili istovar opasnih materija bude snabdeveno

propisanim uređajima i opremom i na vidljivom mestu označeno odgovarajućom oznakom

opasnosti.

- Skladištenje opasnih materija vršiti u skladu sa uputstvima proizvođača, u prostorima posebno

namenjenim za to, opremljenim betonskom podlogom i sistemom za prikupljanje i odvođenje

otpadne vode do postrojenja za tretman.

- Prostori za skladištenje opasnih materija moraju biti opremljeni odgovarajućim sistemom

kontrolisane lokalne / opšte ventilacije.

- Opasne materije skladištiti na paletama sa sekundarnim dnom za prihvat prosutih tečnosti,

vodeći računa o razdvajanju nekompatibilnih hemikalija.

- Uputstva za rukovanje sa opasnim materijama moraju biti postavljena na vidnom mestu na

svim mestima na kojima se vrši rukovanje opasnim materijama.

- Na mestima skladištenja i upotrebe opasnih materija obezbediti sorbente (npr. burad sa

peskom) za sakupljanje hemikalije u slučaju izlivanja.

8.2.6. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU UDESA Osnovna preventivna mera za smanjenje verovatnoće udesa je poštovanje projektnih mera zaštite

i uspostavljanje sistema upravljanja udesima u skladu sa zahtevima važeće regulative iz ove

oblasti.

- Izvršiti procenu rizika od udesa za rešenja koja će biti predviđena glavnim projektom u sklopu

ukupne dokumentacije za TE-KO u skladu sa propisima





Strana 257 od 269

- Izraditi Plan zaštite od hemijskog udesa u sklopu ukupne dokumentacije za TE-KO čija je

sadržina definisana propisima

- Za sve identifikovane udesne situacije utvrditi postupak reagovanja koji će definisati koje se

akcije preduzimaju, koje eksterne institucije se obaveštavaju o udesu i kako se saniraju

posledice udesa.

- Reagovanje u slučajevima udesnih situacija integrisati u već postojeće postupke reagovanja u

slučaju ostalih udesa na objektu termoelektrane.

- Za gašenje požara predvideti odgovarajuću opremu, i to mobilnu vatrogasnu opremu i

protivpožarne hidrante.

- U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i uređaji koji mogu izazvati požar i eksploziju

ili omogućiti njihovo širenje

- Nosilac projekta je dužan da vatrogasnu opremu održava u ispravnom stanju i da zaposlene

upozna sa njihovim korišćenjem

- U slučaju izlivanja hemikalija, izliveni sadržaj sakupiti pomoću sorbenta.

8.2.7. MERE ZAŠTITE PRILIKOM GRADNJE (IZVOĐENJA RADOVA) - Izvođač radova je obavezan da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i radu na

gradilištu.

- Gradilište ograditi gradišnom ogradom i propisno obeležiti.

- Pre početka izvođenja radova potrebno je izvršiti pripremne radove, obezbediti lokaciju i izvesti

druge radove kojima se obezbeđuje život i zdravlje ljudi i bezbedno odvijanje saobraćaja.

- Prilikom rasčišćavanja terena u zoni izvođenja radova moraju se poštovati svi propisi o zaštiti i

sigurnosti rada i sprečiti bilo kakvi negativni uticaji na životnu sredinu i neposredno okruženje

lokacije.

- Pre početka izvođenja zemljanih radova pribaviti podatke o tačnom položaju postojećih

infrastrukturnih objekata (podzemni električni kablovi, cevovodi i sl.) kako ne bi došlo do

njihovog oštećenja.

- Radove izvoditi prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za

izgradnju, odnosno prema tehničkim merama, propisima, normativima i standardima koji važe

za izgradnju ovakve vrste objekata.

- Na lokaciji predvideti adekvatno mesto skladištenja (deponiju) materijala koji se koristi prilikom

izvođenja radova.

- Neophodno je preduzeti sve potrebne mere za sigurnost radnika, postrojenja, susednih

objekata i saobraćaja, kao i zaštite neposredne okoline lokacije.





Strana 258 od 269

- Na predmetnoj lokaciji je, tokom izvođenja radova, zabranjeno pretakanje i skladištenje naftnih

derivata, ulja i maziva za građevinske mašine. Obezbediti zatvoren prostor na gradilištu za

uskladištenje i pripremu materijala.

- U slučaju prekida radova iz bilo kog razloga, potrebno je obezbediti objekat i okolinu.

8.2.8. MERE ZAŠTITE ARHEOLOŠKOG LOKALITETA VIMINACIJUM - Ako se u toku građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke

predmete, izvođač radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti Zavod

za zaštitu spomenika kulture Smederevo i da preduzme sve mere da se nalaz ne uništi i ne

ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kome je otkriven.

- Ako postoji neposredna opasnost oštećenja arheološkog nalazišta ili predmeta, Zavod za

zaštitu spomenika kulture Smederevo privremeno mora obustaviti radove dok se ne utvrdi da li

je odnosna nepokretnost ili stvar kulturno dobro ili nije.

- Investitor je dužan da obezbedi stalni nadzor jednog arheologa koji če vršiti kontinuirano

praćenje svih zemljanih i pripremnih radova za građevinsku konstrukciju objekta za

odsumporavanje

- Investitor je dužan da preduzme mere zaštite prema posebnim uslovima koje će izdati

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u slučaju da se u toku arheološkog nadzora

konstatuju nepokretna kulturna dobra koja uslovljavaju obimnije radove, izmeštanje ili

prezentaciju

- Takođe, investitor je dužan da obezbedi sredstva za arheološki nadzor, istraživanje, zaštitu,

čuvanje, publikovanje i izlaganje dobara koje uživaju prethodnu zaštitu u slučaju vršenja

zemljanih, građevinskih i ostalih radova na površinama gde se nalaze arheološka nalazišta i

dobra pod prethodnom zaštitom

8.2.9. MERE ZAŠTITE OD BUKE - Sprovesti početno merenje nivoa buke na granicama lokacije u periodu od dva meseca nakon

početka rada postojenja. Ukoliko izmereni nivoi buke prelaze dozvoljene, poboljšati zvučnu

izolaciju delova objekta u kojima se nalaze izvori buke ili primeniti druge mere zaštite

receptora.

- Kao projektni kriterijum za isporučioce opreme navesti obavezu zaštite od buke do zakonom

propisanog nivoa.





Strana 259 od 269

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 9.1. UTVRĐIVANJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE POČETKA

FUNKCIONISANJA PROJEKTA Pre otpočinjanja rada postrojenja potrebno je izvršiti utvrđivanje tzv.“nultog stanja“ životne sredine.

Ovaj proces podrazumeva (1) prikupljanje i sistematizaciju postojećih podataka o merenjima

medija životne sredine u zonama uticaja budućeg postrojenja kao i (2) vršenje dodatnih namenskih

uzorkovanja i analiza medija životne sredine u zonama uticaja novoizgrađenog postrojenja.

Kako projektovano postrojenje predstavlja integralni deo energetskog sistema termoelektrane

Kostolac B, utvrđivanje stanja životne sredine pre otpočinjanja rada ovog postrojenja predstavljalo

bi istražni rad usaglašen sa postojećim sistematskim merenjima koja sprovode nadležne službe za

zaštitu životne sredine EPS – Kostolac B.

Rezultate analiza kvaliteta vazduha zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda recipijenta,

kvaliteta otpadnih voda potrebno je obraditi u vidu tzv. Studije nultog stanja životne sredine (engl.

Environmental Baseline Assessment) i dobijene rezultate predstaviti nadležnom Ministarstvu kao

osnovu za praćenje daljeg uticaja.

9.2. PARAMETRI, NAČIN I UČESTALOST PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

U ovom poglavlju daje se predlog režima praćenja uticaja rada TE Kostolac B3 na životnu sredinu.

Potrebno je naglasiti da se uticaj rada ovog postrojenja može i treba pratiti u integrisanom sistemu

monitoringa, zajedno sa ostalim uticajima na životnu sredinu koji se ostvaruju radom

Termoelektrane Kostolac B.

U tabeli 9.2-1 dati su osnovni elementi režima monitoringa koji se odnose na praćenje sledećih

medija životne sredine:

- emisije štetnih materija u vazduh iz dimnjaka,

- kvaliteta vazduha na mernim mestima u široj zoni termoelektrane kojima se prati efekti rada

postrojenja za odsumporavanje (nije obaveza operatera),

- kvaliteta površinskih voda,

- kvaliteta otpadnih voda na mestu ispusta, - kvaliteta podzemnih voda u osmatračkim bunarima (pijezometrima) u zoni odlagališta gipsa.





Strana 260 od 269

Tabela 9.2-1 Osnovni elementi režima praćenja uticaja na životnu sredinu

Medij životne sredine Vrsta i tip merenja Parametri za praćenje

Zakonska regulativa /

standardi Učestalost

merenja

Vazduh

Merenje emisije

Projektom je predviđena ugradnja sistema za kontinualni monitoring emisije

- čestice,

- SO2,

- NOx,

- Ugljen monoksid – CO

- CO2,

- O2,

- HCl, HF

- temperatura,

- pritisak i

- protok dimnih gasova

- Uredba o GVE u vazduh („Sl.glasnik RS” br. 71/2010)

- Direktiva 2001/80/EC

- Direktiva 2010/75

Kontinualni monitoring

uz kontrolu ugradjene opreme u skladu sa propisima





Strana 261 od 269




merenja

Površinske vode

Praćenja kvaliteta površinskih voda prijemnika nakon uliva otpadnih voda.

Uzorkovanje je potrebno je vršiti na 3 merna mesta: uzvodno pre mesta upuštanja otpadnih voda u recipijent, u zoni upuštanja, i nizvodno od mesta upuštanja

Lista parametara (biće definisana i novom vodoprivrednom dozvolom nakon instalacije sistema za tretman otpadnih voda), i uključiće neophodnu listu parametara. Ove je data okvirna lista parametre za površinske vode koji su od značaja za praćenje: - temperatura vode, - prisustvo i vrsta mirisa, - mutnoća, - boja vode-opisno, - specifična provodljivost, - rastvoreni kiseonik, - pH, - suvi ostatak, - suspendovane materije, - sedimentne materije, - HPK, - utrošak KMnO4, - BPK5, - olovo (Pb), - gvožđe (Fe), - mineralna ulja, - benzen, - toluen, - ksilen, - etil benzen - hloridi

− Zakon o vodama („Sl.glasnik RS” br. 30/2010)− Pravilnik o načinu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83 i 13/84) − Uredba o kategorizaciji voda („Sl.glasnik SRS” br. 5/68, 33/75) − Uredba o GVE zagadjujćih materija u vodei rokovima za njihovo dostizanje (Sl. gl. RS br. 67/2011)

− 4 puta godišnje, (jednom u tri meseca), odnosno u skladu sa zahtevom vodoprivredne dozvole





Strana 262 od 269




merenja

Otpadne vode (efluent)

Praćenja kvaliteta otpadnih voda (efluenta) pre mešanja sa vodama prijemnika

Na osnovu dvočasovnog kompozitnog uzorka potrebno je analizirati:

a) Opšti parametri - Količine ispuštenih otpadnih voda, - hemijska potrošnja kiseonika

(bihromatna metoda), - suspendovane materije, - biohemijska potrošnja kiseonika

(petodnevna), - pH vrednost, - temperatura vode, - ukupan broj koliformnih organizama, - suvi ostatak - ukupni azot i ukupni fosfor, - promena boje, - vidljive otpadne materije, - prisustvo i vrsta mirisa, - temperatura vazduha, b)specifični parametri - teški metal (Hg, Cd, Fe, As, Zn, Mn) hloridi (Cl)

− Pravilnik o načinu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl.glasnik SRS” br. 47/83 i 13/84) − Uredba o kategorizaciji voda („Sl.glasnik SRS” br. 5/68, 33/75) Uredba o GVE zagadjujćih materija u vodei rokovima za njihovo dostizanje (Sl. gl. RS br. 67/2011)

− 4 puta godišnje (jednom u tri meseca)





Strana 263 od 269




merenja

Podzemne vode

Vršiti uzorkovanje i analizu ciljanih kvalitativnih parametara na mreži osmatračkih bunara (8-10) lociranih u zoni odlagališta gipsa, instaliranim tako da zahvataju izdanske vode i u uslovima obaranja nivoa u cilju odvodnjavanja kopa.

− Nivo podzemnih voda, uz prateće podatke o režim odvodnjavanja kopa u vreme uzorkovanja

a)osnovni fizičko-hemijski parametri: − temperatura °C, − boja, miris, mutnoća, − pH, − utrošak KMnO4 mg/l kao O2, − specifična provodljivost, − pH, − suvi ostatak, − suspendovane i sedimentne materije, − HPK, − BPK5

b) specifični parametri − hloridi

Ne postoji specifična zakonska regulativa u Srbiji koja bi se odnosila na kontaminaciju zemljišta i podzemnih voda i kriterijumi za sprovođenje remedijacionih aktivnosti. Postoje samo standardi kvaliteta vode za piće i Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. glasnik RS, br.23/94), kojim je regulisan kvalitet zemljišta po pitanju dozvoljenog sadržaja hemijskih supstanci koje imaju svojstvo opasnih materija.

Jednom godišnje

Atmosferski talog Vršiti uzorkovanje i analizu atmosferskog taloga u cilju identifikacije pojave kiselih taloga

− vrednost pH − broj dana sa kiselim talogom

- Kontinualno

Buka Izvršiti početno merenje buke po ustaljivanju rada postrojenja za odsumporavanje u zoni izvora kao i u zoni

− nivo buke (dB) − Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini

Jedan put po ustaljivanju rada sistema a kasnije u





Strana 264 od 269




merenja

prvih receptora („Sl.glasnik RS“, br. 54/92) slučaju potrebe (povišene buke u zoni recipijenta), po nalogu inspekcije i sl.





Strana 265 od 269

10. NETEHNIČKI REZIME

Netehnički rezime pripremljen je kao zaseban dokument u prilogu ove Studije.





Strana 266 od 269

11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA

Tokom rada na izradi Studije nisu ustanovljeni značajni tehnički nedostaci koji bi uticali na proces procene uticaja.

Studijom su jasno definisani izlazni parametri svih otpadnih materija i prikazana je savremena praksa tretmana. Izgradnja predmetnog postrojenja je jedan od visokoprioritetnih projekata Republike Srbije i JP EPS-a i njegova realizacija je u toku.





Strana 267 od 269

12. LITERATURA

[1] European Comission - Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, jul 2006 [2] European Comission – Emissions from storage, jul 2006 [3] E.ON UK – Water treatment for fossil fuel power generation, januar 2006 [4] Zavod za javno zdravlje Požarevac – Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog i Podunavskog okruga u 2006. godini, decembar 2006 [5] Environmental Protection Agency - AP 42 Compilation of Air Pollutant Emission Factors, Section 11.19.2 Crushed Stone Processing, avgust 2004 [6] Environmental Protection Agency - AP 42 Compilation of Air Pollutant Emission Factors, Section 13.2.4 Aggregate Handling and Storage Piles, januar 1995 [7] Energoprojekt Entel a.d. - Pravci optimalnog smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a, jun 2006 [8] Rudarsko geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu - Projekat geoloških istraživanja ležišta uglja „Drmno“, 2004 [9] Rudarsko geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu - Studija o mogućnostima snabdevanja krečnjakom za potrebe odsumporavanja dimnih gasova TE Kostolac B, TE Nikola Tesla A i TE Nikola Tesla B i novog termo kapaciteta na kolubarski lignit približne snage 700 MW, jul 2007 [10] Dr Zorica Rogozarski - Uticaj termoenergetskog kompleksa Kostolac na kvalitet vazduha u okolnim naseljima, Zavod za javno zdravlje Požarevac, 2006 [11] Prof Dr Ivan Gržetić - Atmosferski talog i kisele kiše, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu [12] EU Joint Programme on the Integrated Rehabilitation Project Plan/Survey of the Architectural and Archaeological Heritage (IRPP/SAAH) - Preliminary technical assessment of the architectural and archaeological heritage in South-East Europe – Viminacium, Kostolac, januar 2007 [13] www.viminacium.org.rs [14] Faculty of Economics Maejo University, Costs and Benefits Of Flue Gas Desulfurization For Pollution Control At The Mae Moh Power Plant, Thailand [15] Izveštaji o merenju imisije (2000-2006) na mernim mestima Drmno, Klenovik, Bradarac, Ostrovo [16] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Idejni projekat, Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008 [17] Acoustics – Leo L. Beranek, American Institute of Physics 1986





Strana 268 od 269

[18] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Prethodna studija opravdanosti: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2007 [19] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Studija opravdanosti: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008 [20] Konzorcijum RGF Beograd, Energoprojekt Entel, Worley Parsons, Masinski Fakultet Beograd, Generalni projekat: Odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, 2008 [21] The Department of Natural Resources of Maryland, Power Plant Research Program - Environmental Review of the Air Pollution Control Project at the Morgantown Generating Station, 2007 [22] Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet: Analiza karakteristika uglja površinskog kopa Drmno za dugoročno snabdevanje termoelektrane Kostolac B radi uvođenja postrojenja odsumporavanja dimnih gasova, 2007





Strana 269 od 269

PRILOZI

te_kostolac b3 eia oktobar 2013-v2

Documents