POSLOVI POŠTANSKE ŠTEDIONICE I BANKE, RAČUNALNA PODRŠKA I TK POVEZIVANJE SUDIONIKA,

NOVE POŠTANSKO NOVČARSKE USLUGE (Adin Arnautović)

1. POSLOVI POŠTANSKE ŠTEDIONICE I BANKE

1.1. Poštansko – štedna službaPoštansko-štedna služba je usluga koja se pojavila 1861. godine. Danas je ova usluga

razvijena u mnogim zemljama u svijetu. Organizovana je u obliku poštanske banke ili

poštanske štedionice, tako da usluge uplata i isplata, odnosno svih novčanih transakcija za

korisnike obavlja pošta uz određenu naknadu. Postoje i rješenja da tu uslugu obavlja pošta u

cjelosti, ako je na osnovu zakona ovalašteni učesnik u platnom prometu nosioc transakcionih

računa privrede i građana.

Masovnost usluge proizilazi iz dostupnosti korisnicima zbog raširenih jedinica poštanske

mreže na svim područjima zemlje i sposobnost te mreže da obavlja usluge, pored toga, nije

beznačajno stečeno povjerenje građana i poslovnih subjekata u poštanski sistem, naročito sa

stanovišta sigurnosti i dostupnosti za sva mjesta i u svako vrijeme. Ovi faktori su veoma

pogodni za razvijanje različitih oblika bankarskog i finansijskog poslovanja u pošti.

Međunarodna poštansko-štedna služba regulisana je po dva osnova:

1. Posebnim aranžmanom o međunarodnoj štednoj službi

2. Međunarodnim ugovorima između dvije i više zemalja

JP BH Pošta još nije uspostavilo poštansko-štednu slušbu niti na unutrašnoj niti na

međunarodnoj poštanskoj mreži. Ova usluga se ranije u okviru pošte obavljala kroz sistem

Poštanske štedionice, ali taj način rada je prekinut zbog ratnih dešavanja (1992.-1995.). Može

se očekivati da će se u neko dogledno vrijeme i ovoj vrsti usluga posvetiti pažnja i pronaći

adekvatno rješenje.

Postupak štedne službe u obavljanju tehnološkog procesa je sljedeći:

Korisnik usluga otvara štednu knjižicu na koju može sam ili putem druge osobe vršiti

doznake na svoj račun bez kontrole identiteta.

Identitet se obavezno utvrđuje samo kod podizanja novca sa štednog uloga korisnika.

Prilikom uplate korisnik ispunjava uplatni listić i predaje ga poštanskom radniku

zajedno sa novcem i štednom knjižicom. Po prijemu od korisnika, radnik upisuje ulog

u knjižicu i Dnenik uplata, bilo da se radi o poštanskoj banci, štedionici ili poslovnij

banci. Upisani podaci se ovjeravaju stavljanjem otiska žiga i potpisom.

Prilikom isplate korisnik takođe ispunjava listić – obrazac, predaje ga radniku zajedno

sa štednom knjižicom. Po prijemu radnik pošte provjerava sve podatke i identitet

korisnika računa, isplaćuje novac, saldira uloge i zaključuje knjižicu, tako da potpisuje

novo stanje. Sve upisuje u Dnevnik isplata.

Obračun sa bankom obavlja se na temelju Dnevnika uplata i isplata.

1.1.1. Poslovi poštansko – štedne službeU tehnološkim procesima obavljanja poštansko – štedne službe izvjestan broj poslova obavlja

jedinica poštanske mreže, a izvjestan broj poslova obavlja poštanska štedionica.

Poslove koje obavlja jedinica poštanske mreže su:

1. Prijem prvog štednog uloga i izdavanje štedne knjižice koji se sastoji iz grupe

poslova i postupaka u koje ubrajamo:

Trebovanje i evidentiranje primljenih knjižica;

Obavještenje potencijalnim ulagačima u vezi zasnivanja uloga i pravo

raspolaganja ulogom;

Uplata prvog uloga na štednju po viđenju ili oročena štednja;

Izdavanje štednog uloga.

2. Prijem uplata, vršenje isplata i ispis u štednu knjižicu koja se sastoje od sljedećih

poslova:

Manipulacija sa uplatno-isplatnim nalozima;

Utvrđivanje identiteta ulagača;

Prijem uplata i vršenje isplata;

Sačinjavanje prijave uplata i isplata štednih uloga.

3. Promjene po štednoj knjižici koje obuhvataju:

Prijava promjene;

Zamjena knjižice;

Automatizacija knjižice;

Prijava uplata.

4. Raspolaganje štednim ulogom i prijenos prava raspolaganja:

Izdavanje punomoći;

Prenos prava raspolaganja sa zakonskog zastupnika na ulagača;

Ustupanje knjižice;

Prijenos štednog uloga po viđenju na oročeni ulog.

5. Ograničenje prestanka prava raspolaganja štednim ulogom:

Stavljanje zabrabe izvršenja na sredstva štednje;

Smrt ulagača;

Smrt zakonskog zastupnika.

6. Drugi poslovi koji su vezani za obavljanje poštansko-štedne službe

Poslovi koje obavlja poštanska štedionica regulisani su aktima štedionice.

1.1.2. Vrste štednih uloga i štednih knjižicaUlozi na štednju dijele se prema dospjelosti raspolaganja. Označava vrijeme kada ulagač

može bez ikakvih smetnji raspolagati svojim štednim ulogom.

Tako prema dospjelosti razlikujemo:

štedni ulozi po viđenju;

oročeni štedni ulozi;

ostali oblici štednje.

Dnevni ulozi po viđenju isplativi su ako nema nekih smetnji u vezi sa pravom raspolaganja u

momentu podnošenja štedne knjižice radi isplate. Oročeni štedni ulozi mogu se isplatiti samo

po isteku roka oročenja.

Prije isteka roka oročenja može se sa oročene knjižice isplatiti propisana kamata a da se ne

raskida ugovor o oročenju. Ako ulagač po isteku ugovorenog roka ne otkaže štedni ulog

smatra se da je i dalje oročen pod istim uslovima. Ulozi se mogu oročavati na vrijeme koje

propiše poštanska štedionica odnosno njena skupština.

Uplate po oročenim knjižicama mogu se vršiti pojedinačno i u raznim vremenskim periodima.

Rokovi oročenja za svaku uplatu teku od onog dana kada je uplata izvršena. Od dužine

vremena na kojem je štedni ulog oročen, zavisi i visina kamatne stope. Ulagaču je omogućeno

da zahtjeva promjenu roka oročenja i to samo sa kraćeg roka na duži rok. Ako se mijenja rok

oročenja popunjava se nova pristupnica sa izjavom ulagača na poleđini obračunava se kamata

po oročenom ulogu od dana promjene roka po stopi koja je predviđena za ranije ugovoren rok

a od dana kada je promjena izvršena teče uvećana kamata za novi rok oročenja.

Štedna knjižica je pisana isprava koja služi ulagaču ili ovlaštenom licu za raspolaganje

štednim ulogom. U nju se upisuju podaci o ulagaču, zakonskom zapisniku i sve promjene koje

uslijede nakon uplate ili isplate uloga.

Prema dospjelosti mogu biti:

knjižice za uloge po viđenju;

knjižice za oročene uloge.

Naslovna strana i poleđina je ista kod obje knjižice osim što štedna knjižica za uloge po

viđenju nema tekst sa slike „sredstva po ovoj knjižici oročena su na vrijeme...“.

Na prvoj unutrašnjoj strani upisuju se podaci o ulagaču i to: naziv izdavaoca, operativni broj,

ime i prezime ulagača sa ostalim podacima, ime i prezime zakonskog zastupnika, prostor

namijenjen za potpis i prostor za ponovni potpis.

1.1.3. Nastanak štednog ulogaŠtedni ulog se može zasnovati kod jedinicepoštanske mreže, poštanskih štedioca i banaka.

Kod jedinice poštanske mreže ulog može nastati:

kada fizičko lice uplati gotov novac kao ulog za sebe ili 3 lice a jedinica mu izdaje

knjižicu;

organizovanom štednjom kada građani svoja slobodna novčana sredstva ulažu na

štednju posredstvom pravnih lica.

Kod poštanske štednje ulog može nastati:

prenosam novčanih sredstava sa drugih računa građana ako vlasnici tih računa izjave

da sredstva prenose na ime štednje;

posredstvom nalogodavca za isplatu ličnih dohodaka, penzija, invalidnina, stipendija i

drugih primanja po osnovu ličnog rada radnika.

Ovaj način uplate se reguliše posebnim ugovorom:

doznake putem instrumenata platnog prometa;

kada građani stalno ili povremeno žive u inostranstvu i doznače odgovarajući iznos

novca posredstvom MPO ili Čekovne službe na ime štednog uloga za sebe ili za treće

lice.

1.1.4. Minimalni i maksimalni iznos štednih ulogaOsnovni uslov da bi neko lice postalo ulagač je da prilikom zasnivanja štednog uloga uplati

minimalan iznos novca, a svaka naredna uplata može biti manja. Ukoliko se želi zasnovati

oročeni štedni ulog mora se uplatiti određena suma a svaka naredna uplata ne može biti

manja od te sume.

U toku jednog dana sa knjižice se može isplatiti štednog listića „podižem“ samo određeni

iznos bez sravnjenja sa računom, a ako se želi podići veći iznos onda se mora telefonom ili

telegramom sravniti sa štedionicom i na knjižici mora ostati minimalan iznos.

1.1.5. Raspolaganje štednim ulogomPravo raspolaganja štednim ulogom ima ulagač odnosno zakonski zastupnik ako je upisan u

knjižicu. Štedni ulog maloljetnog lica raspolaže zakonski zastupnik. Ulagač može da pravo

raspolaganja prenese na druga lica preko punomoći. Štednim ulogom pravnih lica raspolažu

ona koja su određena odlukom nadležnih organa i imaju popunjenu i ovjerenu punomoć.

Ulagač pravo raspolaganja ulogom dokazuje ličnom ispravom koja je upisana na prvoj

unutrašnjoj srani knjižice.

Ulagač je po pravilu lice na čije ima glasi štedna knjižica. Svojstvo ulagača priznaje se i

udruženjima građanima koji su uložili sredstva prikupljena po osnovu štednje u njihovim

organizacijama.

Osvo svojstvo se priznaje i građanima koji povremeno žive u drugim zemljama, a označili su

određeni iznos poštanskoj štedionici. Štedna knjižica ostaje deponovana do njihovog povratka

u štedionicu.

Zakonski zastupnik je lice koje je ovlašteno da raspolaže štednim ulogom djeteta do njegovog

punoljetstva, izuzimajući maloljetnike starije od 15 godina koji su sredstva stekli ličnim

radom, ili štićenike dok ima svojstva staratelja.

Status zastupnika određen je zakonom a mogu ga imati:

Roditelji za dijete do punoljetstva i poslije sticanja punoljetstva ako je nadležni organ

donio odluku o produženju vršenja roditeljskog prava.

Usvojilac dok njegov usvojenik ne postane punoljetan.

Staratelj za dijete koje nije pod roditeljskim staranjem ili za punoljetno lice koje nema

poslovnu sposobnost kojem je nadležni organ odredio staratelja.

Podaci o zakonskom zastupniku moraju biti upisani na štednu knjižicu na prvu unutrašnju

stranu. Svojstvo zakonskog zastupnika gubi roditelj ili usvojitelj kada maloljetni ulagač

postane punoljetan. Ukoliko je ulagaču određen staratelj on stiče prava raspolaganja ulogom

prestankom starateljstva.

U slučaju smrti zakonskog zastupnika koji je upisan u knjižicu ulogom maloljetnog ulagača

raspolagat će novi zakonski zastupnik kojeg odredi organ starateljstva.

2. RAČUNALNA PODRŠKA I TELEKOMUNIKACIJSKO POVEZIVANJE SUDIONIKA EU PRAVILIMA

2.1. Virtualna privatna mreža (VPN)

Virtuelna privatna mreža (Virtual Private Network – VPN) je ona privatna komunikaciona

mreža koja se koristi za komunikaciju u okviru javne mreže. Virtuelnu privatnu mrežu

definisemo i kao šemu šifrovanja mrežnog sloja koja omogućava bežičnom klijentu bezbedno

povezivanje sa korporacijskom/im mrežom/ama koristeći Internet. Velike korporacije koriste

virtuelne privatne mreže da bi zaštitili svoje radnike sa udaljenim pristupom i njihove

konekcije. VPN funkcioniše tako što se pravi bezbijedan virtuelni “tunel” od računara

krajnjeg korisnika kroz pristupnu tačku ili mrežni prolaz krajnjeg korisnika, kroz Internet, pa

sve do korporacijskih servera i sistema. VPN takođe funkcioniše i za bežične mreže i može

efikasno da zaštiti prenose od Wi-Fi računara do korporacijskih servera i sistema. Virtuelne

privatne mreže imaju sposobnost za obavljanje lične (privatne) komunikacije preko različitih

mreža pa tako i javne kao što je Internet. Termin se odnosi na kombinaciju tehnologija i

tehnika koje osiguravaju komunikacije između dvije krajnje tačke uspostavljanjem tunela

neprobojnog za prisluškivanje i ometanje.

U prošlosti povezivanje filijale sa upravnom zgradom u jedinstvenu WAN mrežu predstavljao

bi dosta težak posao za projektanta: trebalo je popisati adrese svih lokacija i iznajmiti

telefonske linije od svake lokacije ponaosob do upravne zgrade firme. Pri tome je mreža

mogla da bude realizovana na dva načina. Prvi način podrazumijeva da se svaka filijala

poveže sa centralom posebnom linijom, što je efikasno ako je udaljenost između filijala

velika. Drugi, efikasniji i jeftiniji način podrazumeva hijerarhijsku strukturu, u kojoj se filjiale

grupišu u lokalna mrežna čvorišta, koja se povezuju na centralno čvorište. I jedno i drugo

rešenje zahteva zakup linija - cijene tog zakupa su skromne, ali je korišćenje međumjesnih, a

pogotovo međunarodnih linija veoma skupo.

Danas je prisustvo Interneta u svakom mestu sasvim normalna stvar. Lokalna mreža povezana

na Internet biće "vidljiva" sa svih drugih lokacija na globalnoj mreži, pa i sa lokalne mreže u

drugoj filijali, koja je takođe povezana na Internet. Drugim rečima, u slucaju povezivanja

centralne firme u Sarajevu sa filijalama u Budimpešti i Beču, dovoljno je da na sve tri lokacije

postoji zakupljena linija do najbližeg Internet provajdera i formirana je korporacijska mreža

firme.

Sve to izgleda kao na slici 1: sve filijale se međusobno vide, što krajnjem korisniku daje

privid da je uspostavljena prava WAN mreža... a to nije slučaj! Uspostavljena je samo

prividno izolovana mreža - VPN. Mnogi proizvođači su, u potrazi za kratkim i upečatljivim

imenom, konceptu dodelili ime "ekstranet", dakle pojam suprotan pojmu intraneta, mreže koja

može da bude fizički potpuno nezavisna od Interneta.

2.1.1. Zašto koristiti virtuelne privatne mreže?

Zašto je korisno uposliti virtuelne privatne mreže (VPM) u svakidašnjoj poslovnoj

komunikaciji? Nakon upoznavanja sa osnovnim konceptom virtuelnih privatnih mreža u

prethodnom prilogu, pokušaćemo da vam navedemo nekoliko glavnih razloga za upotrebu

Internet orijentisanih VPM-a, umesto korišćenja mreža fizički odvojenih od ostalih. Koje su

to glavne prednosti koje se stiču konverzijom postojećih izdvojenih privatnih mreža u Internet

virtuelne privatne mreže?

Širok spektar primene - Internet nudi mnogo veći spektar primena u odnosu na

privatne mrežne infrastrukture i one koje nude lokalne telekomunikacione kompanije.

Dodavanjem novih tačaka spajanja privatnim mrežama povećavamo mogućnosti

poslovnih kontakata. Za razliku od Interneta, koji objedinjuje javne i privatne

konekcione tačke duž čitavog sveta, kod privatnih mreža (uglavnom lokalnog tipa)

servis-provajderi nude samo ograničen broj interkonekcija, a u vezi s tim i smanjene

mogućnosti poslovanja. Internet predstavlja ogromnu interkonekciju heterogenih

(raznorodnih) mreža. Bilo koji host (što znači i vaš server) koji je spojen na mrežu,

spojen je i na Internet, što znači da ima vezu sa bilo kojim hostom koji se nalazi sa

druge strane sveta. Taj drugi host može biti vaša poslovnica udaljena fizički i

hiljadama kilometara, što je praktično neizvodljivo spajanje u jednu privatnu fizičku

mrežu.

Smanjenje troškova? - Još jedna velika prednost koja se dobija uvođenjem Internet

zasnovanih virtuelnih privatnih mreža jeste i redukcija troškova poslovanja.

Najjednostavnije rečeno, uvođenjem VPM mreža eliminisaćete potrebu za

naručivanjem i izgradnjom većeg broja specijalnih infrastruktura koje će služiti

različitim tipovima komunikacionih potreba unutar kompanije. Zamislite samo koliko

bi iznosilo zakupljivanje telekomunikacione linije između recimo Beograda i Moskve,

za potrebe firme. Mnogo je bolje iskoristiti višestruko jeftinije Internet veze.

Bezbijednost - Kod VPM-a koriste se kriptografske tehnologije koje obezbeđuju

poverljivost i integritet podataka koji se nalaze u tranzitu. Autentikacija i kontrola

pristupa ograničavaju pristup kompanijskoj mreži, i njenim resursima i servisima. Kod

tradicionalnih privatnih mreža, bezbednost tokom tranzita podataka leži na provajderu

telekomunikacionih usluga (telekom), tj. njegovoj sposobnosti obezbeđenja podataka.

Tako na primer, frame relay mreže nemaju ugrađenu mogućnost šifriranja frame-ova

podataka. Prema tome, ukoliko podaci budu presretnuti od strane nepozvanih osoba,

vrlo lako će biti dekodirani. Umesto toga, kod VPM-a, podaci su zaštićeni

kriptografijom.

E-Commerce - Sve više i više poslovanje biva uslovljeno upotrebom Internet servisa.

Elektronsko poslovanje (e-commerce) nije samo novi metod za prodaju robe krajnjim

kupcima ("B2C" skraćenica za business-to-consumer) već je i način za komunikaciju i

poslovanje između poslovnih subjekata ("B2B" skraćenica za business-to-business).

Povezivanje i interakcija poslovnih subjekata je esencijalna stvar, a Internet je logičan

izbor za ostvarivanje te interkonekcije.

2.1.2. Dva načina korištenja VPN-a

Ključna tehnološka oblast koja se odnosi na daljinski pristup preko Interneta zove se virtuelno

privatno umrežavanje (Virtual Private Networking -VPN). Virtuelne privatne mreže se koriste

na dva načina. U prvom slučaju, tunel kroz Internet je između dve privatne mreže, na primer

uprava preduzeća sa jedne strane i udaljena kancelarija sa druge. U tom slučaju, upravljanje

tunelom na obe strane izvodi se pomoću namenskog VPN servera ili pomoću postojeće

Internet mrežne barijere. U stvari, o funkcionalnosti VPN može se misliti kao o poboljšanoj

funkciji mrežne barijere. Ovaj tip virtuelne privatne mreže zove se ekstranet.

Drugi način korišćenja virtuelnih privatnih mreža jeste povezivanje individualnog prenosnog

računara (radne stanice) preko Interneta na privatnu mrežu. U ovom slučaju, funkcija VPN je

implementirana kao softver unutar prenosnog računara. Ovaj računar može da koristi lokalni

poziv da pristupi Internetu i stigne do privatne mreže. Na slici 2 prikazana su dva različita tipa

virtuelnih privatnih mreža. Postoji takođe i varijacija ovog poslednjeg pristupa, u kojoj

individualna radna stanica formira vezu sa posredničkim sistemom, na primer sa dobavljačem

usluga Interneta, koji onda upravlja stvaranjem tunela u korist radne stanice.

U VPN vezi, može da se pojavi sledeći niz događaja:

1. Dva krajnja korisnika najpre se međusobno autorizuju.

2. VPN server može da odredi kojim uslugama radna stanica ima dozvolu da pristupi i

može u saglasnosti sa tim da upravlja saobraćajem koji sledi. Ovaj korak se zove

autorizacija.

3. Jednom kada je tunel stvoren, njegove krajnje tačke dodaju posebna zaglavlja

paketima koji su adresirani za suprotnu stranu tunela, šifruju originalni paket i

zaglavlje i enkapsuliraju sve te informacije u nove IP pakete. Interna zaglavlja

obezbeđuju informacije o autorizaciji na nivou paketa i obezbeđuju da se otkrije

svako falsifikovanje podataka. Sve ovo za početak prikazaćemo slikom 3.

Pojam virtuelnih privatnih mreža daleko je širi od onoga što prikazuje slika - u opštem

slučaju on obuhvata skup uređaja, povezanih korišćenjem Interneta kao transportnog

medijuma, koji krajnjem korisniku daje privid potpuno ili delimično izolovane privatne

mreže. Takav privid korisniku se može stvoriti korišćenjem protokola različitih slojeva OSI

modela, pa se virtuelne privatne mreže grubo dele na mreže sa prividom ostvarenim na nivou

aplikacije (application-layer VPNs), na nivou protokola mrežnog sloja (network-layer VPNs)

ili na nivou protokola sloja veze (data-linkVPNs).

Privid jedinstvene privatne mreže najlakše je stvoriti na nivou aplikacije; klasičan primer je

DNS. Registracijom svih računara u filijalama firme unutar domena firme (npr. firma.co.yu),

korisnik stiče utisak da se svi računari nalaze u istoj mreži: navede ime računara (npr.

vienna.firma.co.yu) i nađe se na računaru iz bečke filijale. Uz primenu kriptografske zaštite

komunikacije, ovakvo rešenje može da bude zadovoljavajuće. Ipak, ono sa stanovišta

održavanja i upravljanja mrežom nije fleksibilno, pošto će filijalama lokalni provajderi

dodijeliti posebne adresne prostore. Svako proširenje mreže u filijalama zahtijevaće dodatne

IP blokove, kao i stalne renumeracije mreže pri promjeni provajdera na pojedinim lokacijama,

a samim tim i ogromne izmjene u parametrima softvera za nadzor i upravljanje mrežom. Na

kraju, ovakva mreža oslanja se na javne DNS servere, a poznato je da poruke koje DNS šalje

kao odgovore na upite mogu lako da se lažiraju. Samim tim postavlja se pitanje bezbednosti i

pouzdanosti, koje jedna poslovna mreža mora da pruži korisnicima.

Privid jedinstvene privatne mreže može da se stvori i na nivou protokola sloja veze. Ove

mreže se funkcionalno ne razlikuju od klasičnih WAN mreža: mreže realizovane različitim

topologijama PVC-ova, uspostavljenim korišćenjem javnih FrameRelay ili ATM switch-eva i

virtuelne lokalne mreže (VLAN) formirane na jednom Ethernet switching hub uređaju su

primeri ovako uspostavljenih mreža. Koncept je postojao još pre deset godina, iako tada nije

nosio isto ime. U vrijeme kada je Internet bio akademska mreža, postojale su nacionalne

mreže za prenos podataka, zasnovane na (zastareloj) X.25 tehnologiji, čiji je protok ograničen

na 64 kbit/s po kanalu.

2.1.3. Raspoloživost VPN-a

VPN tehnologija je danas raspoloživa ne samo preko kompanija koje su specijalizovane za

virtuelne privatne mreže, nego i preko proizvođača operativnih sistema (na primer,

Microsoft), tradicionalnih prodavaca mrežnih barijera, a u budućnosti možda čak preko

prodavaca usmerivača. Danas postoji ograničena funkcionalna usklađenost između proizvoda

različitih prodavaca, jer su standardi tek nedavno zaokruženi. Zato će najverovatnije biti

potreban softver istog proizvođača na obe strane vaših tunela. Glavni standardi na koje treba

obratiti pažnju jesu Ipsec (bezbedni IP), SOCKS i Protokol za tunele 2. sloja (Layer 2

Tunneling Protocol - L2TP). L2TP je novi standard koji će kombinovati atribute

Microsoftovog Protokola za tunele tačka-na-tačku (Point to Point Tunneling Protocol - PPTP)

i Ciscovog usmeravanja 2. sloja (layer 2 forwarding - L2F).

Očekuje se da će bežični nosioci obezbediti više opcija za povezivanje na Internet. Ove opcije

radiće ruku pod ruku sa VPN tehnologijama u cilju olakšavanja daljinskog pristupa privatnim

mrežama gotovo svugdje u svijetu. Svako ko putuje noseći prenosni računar i mobilni telefon,

uvideće da je lakše ako se ostane u vezi sa svojom organizacijom kod kuće.

Evo nekih kompanija koje nude VPN proizvode:

Altavista Tunnel

TimeStep

Aventail

V-One.

2.1.4. Privatnost VPN-a

Pitanja privatnosti postala su, sa porastom popularnosti poslovnih komunikacija preko

Interneta i bežičnih celularnih mreža, predmet sve većeg interesovanja među menadžerima

informacionih tehnologija. Javna priroda takvih mreža znači da nedobronamerni učesnici

mogu da presretnu komunikacione signale i, ako su ti signali bili poslati u vidu nešifrovanog

otvorenog teksta, pročitaju svaku poverljivu informaciju.

Kao odgovor na ovaj problem razvijene su i uspostavljene tehnike za šifrovanje podataka,

koje omogućavaju korisnicima da čak i najpoverljivije podatke šalju preko privatnih mreža.

Upotreba šifrovanja podigla je nivo privatnosti bežične komunikacije u odnosu na žične

telefonske mreže, ali u nekim slučajevima to ne može ponuditi dovoljno bezbednosti. Radi

veće privatnosti, šifrovanje se može uspostaviti preko cele daljinske veze upotrebom VPN,

koja može da obezbedi jedno rešenje visoke bezbednosti za sve mobilne korisnike.

Šifrovanje podataka je sada neophodan dodatak svakoj tehnologiji mobilnih komunikacija, ali

raspoloživa rešenja i izbori mogu da budu zbunjujući.

Koliko privatnosti je potrebno?

Bezbednost komunikacija zasnovana je na pretpostavci da svaka poverljiva informacija ima

pridruženu vrednost. Vrednost je ta koja navodi druge učesnike da pokušaju da ukradu

informaciju. Cilj svakog bezbednosnog rešenja je da zaštiti tu vrednost, učinivši zlonamernim

napadačima teškim čitanje privatnih podataka. Dovoljan nivo bezbednosti je dostignut kada

napor i troškovi napadača da probiju privatnost nadmaše vrednost poverljivih podataka.

Recimo, većina ljudi mirno bi ostavila dvadeset dinara na stolu u svojoj kući - jer taj iznos ne

bi bio vredan napora ili rizika koje preduzima lopov da bi provalio u kuću i ukrao novac. Sa

druge strane, ako bi se radilo o dvadeset hiljade dinara, tada bi vlasnik morao dva puta da

razmisli pre nego što ostavi novac na stolu - zahtevani nivo bezbednosti raste sa porastom

vrednosti koja privlači lopova. Moramo prvo razmotriti vrijednost informacije koja treba da se

drži u privatnosti. To će obezbediti merenje performansi za minimalni nivo bezbednosti koji

se traži.

2.1.5. Prednosti VPN-a

VPN proizvodi su predodređeni da postanu rešenje daljinskog pristupa i za velika i za mala

poslovna okruženja iz sledeća tri glavna razloga:

Relativno su jeftini u poređenju sa tradicionalnim uslugama putem biranja

telefonskog broja,

Mogu da ponude veliku količinu kontrole bezbednosnih postupaka,

Vrlo su fleksibilni, što je možda najvažnije za mobilnog korisnika.

VPN rešenja mogu da uštede mnogo novca u odnosu na tradicionalne usluge putem biranja

telefonskog broja. Kako virtuelne privatne mreže mogu da šalju sve svoje podatke putem

Interneta, nema potrebe da se direktno bira broj u preduzeću. Umesto toga, korisnik samo

treba da se poveže na Internet, bez obzira gde se u svetu nalazi. U najvećem broju slučajeva to

će značiti povezivanje preko posrednika usluga za Internet. S obzirom na posredničke usluge

za Internet koje su danas na raspolaganju, povezivanje na Internet na taj način često zahteva

samo jedan lokalni poziv u bilo kom većem gradu na svetu. To se odražava kao direktna

ušteda u troškovima telefonskih računa. Preduzeću je bolje da plaća malu mesečnu nadoknadu

posredniku Internet usluga i samo troškove lokalnih telefonskih poziva, nego skupe

međugradske telefonske veze iz minuta u minut dokle god je udaljeni zaposleni korisnik

povezan. Pored toga, s obzirom na to da virtuelna privatna mreža prenosi teret odgovornosti

obezbeđivanja pouzdane Internet veze po biranju broja na posrednika Internet usluga, više

novca se uštedi kada preduzeće ne treba više da administrira i da održava modeme udaljenih

korisnika.

Virtuelne privatne mreže mogu se postaviti relativno jeftino. Usluge virtuelne privatne mreže

mogu da se postepeno povećavaju u preduzeću, a mogu i da koegzistiraju sa trenutno

postojećim rešenjima za mobilan pristup.

Druga prednost virtuelnih privatnih mreža sastoji se u tome što one mogu da ponude vrlo

visok stepen kontrole administratoru bezbednosti. Najveći broj VPN rešenja daje

administratoru neki stepen kontrole nad jačinom šifrovanja koju koristi virtuelna privatna

mreža, a neki proizvodi dozvoljavaju detaljnu kontrolu nad nizom bezbednosnih

karakteristika, počevši od autorizacije zahteva za korisnika na prava za pristup, često na bazi

korisnik-prema-korisniku. U kombinaciji sa složenim softverom za praćenje korisnika ovi

proizvodi dozvoljavaju da se lako obavi potpuno nadgledanje i sprovođenje postupaka za sve

korisnike. Ako administrator zaključi da treba da se implementiraju različiti postupci za

različite korisnike ili tipove informacija, ovakva centralizovana kontrola može biti od velike

koristi.

Za mobilne korisnike najveća prednost virtuelnih privatnih mreža jeste njihova fleksibilnost.

Kako na nivo šifrovanja koji obezbeđuje VPN ne utiče upotrebljena komunikaciona

tehnologija, zaposleni pojedinac koji daljinski pristupa može da koristi bilo koji tip veze.

Dostignuti nivo privatnosti je postojan, bez obzira na to da li je priključen na Internet

direktno, preko posrednika Internet usluga i zemaljske linije ili preko posrednika i bežično. To

daje slobodu da se koristi najpogodnija veza, bez brige u vezi sa različitim bezbednosnim

postupcima za svaki tip veze. S gledišta administratora, postoji širok spektar raspoloživih

VPN proizvoda i usluga, tako da on može pronaći rešenje koje odgovara potrebama njihove

organizacije za upravljanje postupcima, uspostavljanje i održavanje. Na prvi pogled, veliki

broj različitih rešenja virtuelnih privatnih mreža može da zbunjuje, ali ova različitost

osigurava da će preduzeće biti sposobno da pronađe pravu kombinaciju karakteristika, prema

svojim potrebama.

2.1.6. Izbor odgovarajućeg VPN-a

Pri razmatranju mogućih rešenja virtuelnih privatnih mreža za neku organizaciju, moramo

odmeriti tri prethodno spomenuta glavna činioca: troškove, kontrolu postupaka bezbednosti i

fleksibilnost. Troškovi različitih rešenja virtuelnih privatnih mreža mogu široko da se

menjaju. Mada će na duži rok većina virtuelnih privatnih mreža uštedeti novac u odnosu na

tradicionalna rešenja daljinskog pristupa, troškovi uspostavljanja i održavanja mogu da zadaju

brige. Kako im se dodaju nove osobine da bi se povećala bezbednost i kontrola nad

postupcima, mnogi VPN proizvodi postaju složeniji, što utiče i na troškove uspostavljanja, a

naročito održavanja virtuelnih privatnih mreža. Važno je da se razmotri tip informacija koje

će korisnici želeti da šalju preko virtuelne privatne mreže, koji nivo kontrole treba da se

obavlja nad sigurnosnim postupcima i koliko znanja postoji u organizaciji za održavanje VPN

sistema. Ova razmatranja mogu da pomognu u sužavanju izbora virtuelnih privatnih mreža

koje odgovaraju zahtevima organizacije u pogledu troškova. Mnoga preduzeća se odlučuju da

uštede novac putem postepenog razvoja nove virtuelne privatne mreže. Postojeće rešenje za

daljinski pristup može da se održava ili sporo menja kako se nova virtuelna privatna mreža

uspostavlja ili, u početku, kupuje od posrednika za Internet usluge.

Kontrola postupaka bezbednosti može da uključi sve od nivoa šifrovanja i izbora mehanizma

autorizacije, preko nivoa granularnosti koji će biti primenjen za profile korisnika, pa sve do

stepena nadgledanja i zapisivanja tokom korisničkih sesija. Veća kontrola postupaka

bezbednosti često će rezultovati fleksibilnijim rešenjem, ali može takođe dodati nove troškove

zbog povećane složenosti virtuelne privatne mreže. Mnoge organizacije više vole da imaju

veću kontrolu nad svojim rešenjem, bilo zato što nisu voljne da povere svoju bezbednost

spoljašnjem preduzeću (ako se virtuelna privatna mreža kupuje od, na primer, posrednika za

Internet usluge) bilo zato što žele veću slobodu u razvoju sopstvenih postupaka u budućnosti.

Međutim, ova dodatna kontrola košta i ako osnovna virtuelna privatna mreža koja obezbeđuje

standardne usluge zadovoljava vaše potrebe, onda takvo rešenje može se dobiti po relativno

niskim cenama. Fleksibilnost VPN rešenja je posebna briga mobilnih korisnika koji žele da

pristupaju mreži preduzeća sa različitih lokacija koristeći različite tehnologije veza. Jedna od

najvažnijih osobina virtuelnih privatnih mreža za mobilne korisnike jeste njihova

upotrebljivost sa bilo koje lokacije (ili, u najmanju ruku, iz bilo kog većeg mesta) u svetu.

Neki VPN proizvodi ovo ne obezbeđuju - na primer, neke usluge mogu zahtevati da se

korisnik direktno priključi na određeni server kako bi koristio virtuelnu privatnu mrežu.

Korisnici bi takođe trebalo da imaju opcije korišćenja različitih tehnologija veza sa

virtuelnom privatnom mrežom. Na primer, ne bi trebalo da pravi nikakvu razliku ako korisnik

želi da se poveže preko direktne Internet veze, telefonskog poziva putem zemaljske linije ili

upotrebom bežične veze. Većina virtuelnih privatnih mreža ne pravi razliku između tipova

veza u tom smislu. Za administratora, fleksibilnost može da znači da bi virtuelna privatna

mreža trebalo da bude sposobna za evoluciju zajedno sa potrebama organizacije i sa

promenama u tehnologijama Interneta i posrednika njegovih usluga. Na primer, administrator

može da poželi virtuelnu privatnu mrežu promenljive veličine koja da prati rast preduzeća ili

vrlo modularno rešenje koje može da radi u kombinaciji sa različitim uslugama posrednika za

Internet.

2.1.7. Izrada VPN rješenja sopstvenim snagama

Uspostavljanje VPN rešenja sopstvenim snagama traži da organizacija kupi, uspostavi i

održava svoju sopstvenu virtuelnu privatnu mrežu. U ovom modelu VPN hardverski ili

softverski proizvodi kupuju se i instaliraju u direkciji organizacije, kao i na svakom

udaljenom korisničkom računaru. Rešenja razvijena sopstvenim snagama mogu da ponude

sveobuhvatnu bezbednost koja je pod punom kontrolom preduzeća.

Najveća prednost virtuelne privatne mreže razvijene sopstvenim snagama sastoji se u tome što

je ona veoma fleksibilna. Kako je virtuelna privatna mreža instalirana samo na krajnjim

tačkama daljinskog povezivanja, može se upotrebiti svaki tip posredničke veze. Uopšte nije

važno da li je udaljeni korisnik povezan bežično, putem Interneta, telefona ili neke druge

tehnologije - VPN obezbeđuje isti nivo privatnosti sa-kraja-na-kraj veze.

Potpuna kontrola održavanja virtuelne privatne mreže takođe ima očiglednih prednosti. Ova

kontrola dozvoljava organizaciji da menja VPN po potrebi kako bi je podesila promenjenim

zahtevima korisnika ili postupcima za bezbednost. Ona takođe daje slobodu organizaciji da

kupi od nekoga spolja usluge održavanja za koje smatra da su joj odgovaraju, a da zadrži

kontrolu u svom okviru nad onim postupcima nad kojima to želi. Virtuelna privatna mreža

razvijena sopstvenim snagama ima vrlo dobre osobine za kontrolu nad postupcima

bezbednosti. Organizacija koja sama upravlja svojom virtuelnom privatnom mrežom može

slobodno da izabere bilo koju strategiju bezbednosti za koju smatra da joj odgovara. To

dozvoljava organizaciji da postupke bezbednosti učini jednostavnijim ili složenijim po izboru,

kao i da ih menja po potrebi. Ako se traži precizna kontrola postupaka ili zapisivanje za vreme

sesije, postoji veliki broj proizvoda koji to omogućavaju. Nezgodna strana potpune

odgovornosti za postupke u virtuelnom privatnoj mreži sastoji se u tome što ovo često može

da postane jedan od najsloženijih aspekata održavanja mreže. Kao rešenje za taj problem

mnogi VPN dobavljači nude dodatne alate za pomoć u obavljanju kontrole postupaka.

Troškovi su obično najveća briga pri implementiranju virtuelne privatne mreže u sopstvenoj

režiji. Veliko i složeno VPN rešenje može da naraste, postane sasvim skupo i, u zavisnosti od

raspoložive ekspertize u organizaciji, mogu da se pojave dodatni početni troškovi za obuku

osoblja za uspostavljanje i održavanje VPN sistema. U vrlo malim organizacijama ovi

troškovi mogu da učine neopravdanim uspostavljanje virtuelne privatne mreže sopstvenim

snagama. Ipak, većina preduzeća će vremenom doći do toga da vredi imati fleksibilno

bezbednosno rešenje s-kraja-na-kraj veze i kontrolu nad njihovim važnim bezbednosnim

aktivnostima, uz dodatne uštede koje VPN nudi u odnosu na tradicionalne usluge po biranju

telefonskog broja.

2.1.8. Izbor odgovarajuće VPN za organizaciju

Biranje najbolje virtuelne privatne mreže za organizaciju može da bude zbunjujući proces,

imajući u vidu veliku ponudu na tržištu. Dva gore diskutovana modela mogu da se realizuju

preko mnogo različitih proizvoda. Ovi proizvodi mogu da se, funkcionalno i po

karakteristikama, preklapaju u različitoj meri. Najbolje rešenje za organizaciju može ležati

između te dve krajnosti, kao kombinacija kupovine kod posrednika za Internet usluge i

razvoja u sopstvenoj režiji. Virtuelna privatna mreža uspostavljena sopstvenim snagama može

da obezbedi maksimum fleksibilnosti i kontrole, ali i da ne bude vredna početnih troškova

isloženosti za male organizacije. Za veće organizacije, virtuelna privatna mreža zasnovana na

posredniku Internet usluga može da bude upotrebljena kao pilot-instalacija ili privremeno

rešenje, da bi se pomogla migracija ka sopstvenom sistemu. Sopstveno rešenje će na duži rok

uštedeti više novca i verovatno obezbediti već u fleksibilnost za pokrivanje svih potreba

privatnosti u preduzeću.

Jednom kada je doneta odluka o tome da virtuelna privatna mreža može da ponudi privatnost i

pogodnost organizaciji u pogledu troškova u odnosu na tradicionalna uspostavljanja veza,

preostaje samo da se odluči koji činioci najbolje odgovaraju situaciji i potrebama mobilnih

korisnika. Najverovatnije, VPN rešenje koje će zadovoljiti potrebe leži negde između

proizvoda razvijenog u potpunosti sopstvenim snagama i kupovine svih usluga van sopstvene

organizacije.

3. NOVE POŠTANSKO-NOVČARSKE USLUGEPregled novčarskih usluga u pošti

U svim zemljama danas poštanski sistem obavlja brojne i raznovrsne usluge platnog prometa.

Osnovna struktura tih usluga je sljedeća:

- Poštanska uputnica,

- Telegrafska uputnica,

- Uplate i isplate po platnom prometu,

- Usluge po tekućim računima građana za poslovne banke,

- Uplate i isplate po štednim ulozima,

- Usluge za državne institucije,

- Usluge za otkupne pošiljke – telešoping, i dr.

- Prodaja vrijednosnih papira,

- Mjenjački poslovi,

- Ugovorene usluge za naplatu RTV pretplate, računa komunalnih usluga,

kreditnih kartica, i dr.

- Elektronsko bankarstvo.

3.1. Unutrašnji novčani promet promet

3.1.1. Platni promet

Platni promet predstavlja plaćanje između učesnika u platnom prometu preko računa koji se

vode kod ovlaštenih organizacija. Pod plaćanjem se podrazumijeva prijenos novčanih

sredstava sa jednog računa na drugi, zatim obračun preko računa, uplate i isplate sa računa.

Platni promet reguliše se Zakonom i Pravilnicima o obliku i sadržaju obrazaca platnog

prometa. Organizacije koje mogu obavljati platni promet u Bosni i Hercegovini su Centralna

banka i Pošta djelimično, tj. za račun poslovnih banaka i korisnika do eventualne promjene

zakonskih regulativa, u kom slučaju bi poštanski operatori u BiH mogli dobili mogućnost

učešća u platnom prometu i za posjedovanje transakcijskih računa kao i poslovne banke.

Ovlaštene organizacije za platni promet dužne su osigurati kvalitct i brzinu rada kao i

korištenje pouzdanih veza za prijenos podataka uz informatičku podršku. Kada je u pitanju

Pošta, postoji otvoreni i zatvoreni sistem cirkulacije novčanih sredstava. Zatvoreni sistem

podrazumjeva postojanje zbirnih poštanskih blagajni koje primaju viškove i vrše obračun sa

poštonošama na svom području. Kod otvorenog sistema sva novčana sredstva ili dotacije za

tekuća plaćanja primaju se od nadležne filijale za platni promet direktno, odnosno od

poslovne banke ili druge institucije za koju se obavljaju novčane transakcije.

Platni promet seobavlja koristeći tipizirane obrasce, i to na unificiran način na osnovu

zakosnskih propisa i uputstava o bankarskom poslovanju. Danas platni promet obavljaju

poslovne banke za svoje klijente. To je značajna promjena u ovoj oblasti, jer je ranije funkciju

platnog prometa jedino ima državni organ.

Osnovni obrasci su sljedeći:

Obrasci za gotovinska plaćanja:

- Uplata

- Nalog za plaćanje isplata

- Ček

- Uputnica

- Nalog za gotovinsko plaćanje.

Obrasci za bezgotovinska plaćanja

- Opći nalog za plaćanje

- Posebni nalog za prijenos

- Nalog za obračun

- Nalog za naplatu

- Nalog za prenos sa računa – akreditiv

- Obračunski ček

- Akceptni nalog

- Zbirni nalog prijenosa

Obrasci za obračun sa poštonošama

- Pregled uplata

- Pregled isplata

Interni obvrasci nosioca platnog prometa

Ostali obrasci

Gotovinske uplate se vrše putem propisanog obrasca naloga za plaćanje, prilikom čijeg

popunjavanja svako polje papirnog obrasca mora biti uredno i čitko popunjeno. Nalogom za

plaćanje može se vršiti plaćanje različitih gotovinskih obaveza građana, npr. upisnina,

školarina, rate za kredit i sl. kao i obaveze plaćanja javnih prihoda, npr. lična dokumenta,

porezi, doprinosi i sl. Naročito u slučaju kada se vrši uplata javnih prihoda sva predviđena

polja moraju biti ispravno popunjena.

Građanima je u svakoj pošti, na šalterima novčanog prometa, putem internih naloga,

omogućeno plaćanje mjesečnih računa bez plaćanja naknade, kako slijedi: naplata računa za

utrošene telekomunikacijske usluge BH Telecom, HT Eronet i naplata računa za vodu - KJKP

Vodovod.Plaćanje ovih računa bez plaćanja naknade omogućeno je zaključenim ugovorima

JP BH Pošta d.o.o. Sarajevo o naplati računa sa navedenim pravnim licima - preduzećima

koja građanima pružaju javne usluge.

3.1.2. Elektronska trgovina

E - trgovina (E-commerce) predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta

kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge,

poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina

može se definisati i kao proces upravljanja onlajn finansijskim transakcijama od strane

pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne

transakcije. Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene

različitih finansijskih dokumenata i informacija. Elektronska trgovina se sprovodi

korišćenjem jedne ili više telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili

direktne trgovine s partnerima. U užem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva

kupoprodaja putem Interneta. Ona uključuje ne samo razmenu novca i proizvoda, već i

vođenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrške za kupce.

Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje,

marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i

druge kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem

snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka,i automatske sisteme za sakupljanje

podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije kao

Internet, ekstranet, elektronska pošta, e-knjige, baze podataka, i mobilne telefone.

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta, pa tako šira definicija obuhvata

razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih odnosa i vođenje poslovnih transakcija

sredstvima telekomunikacionih mreža. A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe,

usluga i informacija putem mreže. To znači da a je e-trgovina pojavljujući koncept koji

opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem

kompjuterskih mreža uključujući i Internet.

3.1.3. Elektronsko bankarstvoRazvoj komunikacionih sistema i Internet mreže omogućio je stvaranje koncepta on-line

usluga. Među prvima su svoje poslovanje na Internet počele premještati komercijalne banke.

Elektronsko bankarstvo uključuje u proces rada Internet i prijenos podataka. Praktično, raniji

sistem odlaska i obavljanja transakcija prelazi u cijelosti na obavljanje usluge daljinskim

putem i pristupom Internetu.

Koncept elektronskog odnosno Internet bankarstva orjentisan je prema najširoj bazi korisnika

bankarskih usluga i u suštini predstavlja omogućavanje nadzora i upravljanja od strane

korisnika njihovim bankovnim računima pomoću daljinskog pristupa putem Interneta. To

znači, da internet bankarstvo omogućava raspolaganje svojim sredstvima na računu iz bilo

kojeg dijela svijeta.

Koristi cjelovitu infrastrukturu poštanskog sistema:

Poštanski informacioni sistem,

Poštanske šaltere,

Poštanske usluge u datoj funkciji.

Za poslovne banke i druge korisnike omogućava:

Jednostavno korištenje i obavljanje transakcija bez dolaska u poštu,

Neograničeno radno vrijeme za obavljanje usluga,

Slanje naloga iz preduzeća i stana,

Nižu tarifu za usluge,

Kontrolu finansijskog poslovanja,

Brži obrt novca,

Visok stepen sigurnosti,

Sva plaćanja u zemlji i inostranstvu,

Pregled stanja na svim računima,

Štampanje raznih dokumenata

Trenutno izvršenje naloga

On-line veza sa bankama i korisnicima.

U početku rada elektronskog bankarstva postojao je problem zaštite podataka pojedinačnih

korisnika od zloupotrebe na njihovim računima, ali sada razvojem brojnih sistema zaštite ovaj

problem je u dobroj mjeri prevaziđen.

3.1.4. Elektronski novac

Pod pojmom elektronskog novca, odnosno elektronskog plaćanja, danas se podrazumeva

razmena materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura, kakve su intranet

sistemi banaka ili Internet. Ovakav novac u osnovi je virtualan i predstavljen je brojčanim

sistemom koji postoji u memoriji računara, te kao takav ne poznaje geografske granice i može

se praktično u trenutku prebaciti na velike udaljenosti. Premda je češće u upotrebi pojam

“elektronski novac”, terminološki je precizniji naziv “digitalni novac”, jer se prvi može

koristiti i u analognim komunikacijama.

Da bi sistem digitalne valute mogao da ostvari svoju namenu, neophodno je ispunjenje nekih

uslova, a to je pre svega postojanje mogućnosti trenutnog sravnavanja sredstava i obezbeđenje

pune bezbednosti transakcija, kroz snažan sistem enkripcije. Neophodni su i velika brzina

prenosa podataka, jednostavan i ekonomičan pristup servisima, kao i personalni računari sa

odgovarajućim softverom. Budući da se velika brzina prenosa informacija u savremenim

telekomunikacionim sistemima podrazumeva, najznačajniji problem predstavlja bezbednost

podataka koji se prenose digitalnim putem, budući da i najmanja greška ili neopreznost mogu

potpuno da uruše kompletnu transakciju.

Tehnologije digitalne enkripcije i potpisa (vidljivih i nevidljivih) upravo omogućuju

postojanje elektronskog novca. Ovi sistemi uključuju, jednostavno rečeno, dve vrste ključeva

za šifriranje: privatni, koji je poznat samo vlasniku sredstava i javni, koji je dostupan svima.

Informacije koje privatni ključevi šifriraju, javni mogu da dešifruju i obrnuto. Banke i klijenti

koriste svoje ključeve da šifriraju (radi zašitite) i potpisuju (u cilju identifikacije) blokove

digitalnih podataka koji predstavljaju novčana sredstva. Banke “potpisuju” novčane naloge

koristeći se privatnim ključevima, a tako potpisane naloge stranke i deponenti proveravaju

koristeći se bančinim javnim ključem. Sa druge strane, klijenti se privatnim ključem služe

tokom polaganja depozita ili podizanja novca, da bi banka putem javnog ključa korisnika

proverila verodostojnost takvog naloga.

U osnovi, postoje dve vrste e-novca: identifikovan i anoniman (digitalni novac u užem

smislu). Identifikovan je onaj elektronski novac koji sadrži informaciju o identitetu osobe koja

njime manipuliše i koji, slično kreditnim karticama, banci omogućuje da precizno prati

cirkulaciju novčanih sredstava na tržištu. Anoniman e-novac “radi” slično papirnom novcu:

kada se takav novac jednom povuče sa računa, više ne postoji način da mu se uđe u trag,

odnosno da se vodi evidencija o njegovoj transakciji, što je u prvom slučaju lako izvodljivo.

Dalje, obe vrste se mogu raščlaniti na još dve kategorije. Kada se koristi tzv. onlajn e-novac,

tokom svake transakcije je neophodno uspostaviti vezu sa bankom (putem modema ili mreže),

tako da u procesu prenosa sredstava uvek učestvuju tri elementa: kupac, banka i prodavac.

Ako se koristi offline elektronski novac, transakcija se može obaviti bez direktnog učešća

banke.

3.1.5. Mobilna trgovina (m-commerce)M-commerce (mobile commerce), po definiciji, predstavlja svaku transakciju novčane

vrednosti koja se realizuje preko mobilne telekomunikacione mreže.

U skladu sa ovom definicijom, m-commerce predstavlja podskup svih e-commerce

transakcija, kako u B2C, tako I u B2B segmentu. Za poslovanje preko mobilne

telekomunikacione uredjaje koriste se uredjaji kao što su mobilni telefoni, PDA, smartphone,

dashtop. Treća generacija mobilnih telefona je stvorila uslove za potpunu ekspanziju mobilne

elektronske trgovine.

Generatori razvoja m-commerca:

- Masovno tržište mobilne telefonije

- Nagli razvoj Interneta i elektronske trgovine

- Usavršavanje opreme i uređaja za mobilnu telefoniju

- Novi principi tarifiranja servisa

- Uspeh za podelu licenci UMTS (3G)

Iz korisničkog ugla, sve m-commerce servise možemo podeliti na :

- Bankarske usluge

- Berzanske usluge

- On-line kupovinu

- Servisi sadržaja (novosti, vremenska progonoza, horoskop...)

3.2. Međunarodni novčani prometMeđunarodni novčani promet regulisan je odredbama međunarodnih novčanih aranžmana koji

se donose svake pete godine na kongresu UPU-a.

Usluge koje se u okviru međunarodnog novčanog prometa obavljaju u poštama Bosne i

Hercegovine, kao i usluge koje su danas razvijene u mnogim zemljama članicama UPU-a su:

- isplata međunarodnih poštanskih, telegrafskih i teleks uputnica,

- usluge brzog slanja i primanja novca,

- Eurožiro usluga

- isplata međunarodnih poštansko-gotovinskih čekova,

- isplata međunarodnih poštansko-garantnih čekova,

- isplata štednih uloga sa inostranih štednih knjižica,

- isplata euročekova i

- mjenjački poslovi koji obuhvataju:otkup efektivnog stranog novca, otkup bankarskih

čekova koji glase na stranu valutu, otkup putničkih (travellers) čekova koji glase na

stranu valutu, otkup putničkih (travellers) čekova Narodne banke, otkup čekova u

domaćoj valuti Narodne banke i zamjena stranih sredstava plaćanja.

Usluge međunarodnog novčanog prometa izvršavaju se prema Pravilniku o vršenju usluga u

poštanskom saobraćaju i prema propisima iz Zbirke propisa međunarodnog novčanog

prometa.

3.2.1. Usluge brzog slanja i primanja novcaUsluge brzog slanja i primanja novca obavljaju se putem Western Union (Vestern Junion).

Western Union transfer novca je vodeća svjetska kompanija za transfer novca, koja

omogućuje ljudima da samo za nekoliko minuta pošalju i prime novac širom svijeta. Nije

potrebno da korisnik ima otvoren račun u banci, niti uplaćivanje članarine. Novac se odmah u

gotovini isplaćuje primaocu.

U pravilu novac se može preuzeti samo nekoliko minuta nakon što je poslan, zavisno od

radnog vremena zastupnika u zemlji primaoca.

Opći uvjeti za obavljanje WU usluge brzog prijenosa gotovog novca:

- Transakcija se obavlja isključivo na zahtjev korisnika, bilo primatelja, bilo pošiljatelja.

- Zahtjev za uplatu ili isplatu WU uputnice zaprima se u poštanskoj jedinici.

- Obrada zahtjeva obavlja se u "Središtu za kontrolu i obradu međunarodnog novčanog

prometa“

- Radno vrijeme u kojem se zaprimaju ovi zahtjevi ovise o radnom vremenu Središta

MPU te je, za početak, ograničeno vrijeme od 7,00 - 18,00 sati.

- Uplate i isplate WU uputnica obavlja se isključivo u KM-a (za BiH).

- WU uplatnice se mogu koristiti i u domaćem i u međunarodnom prometu.

Postupak uplate Western Unionove uputnice:

- Pošiljaoc predaje na šalteru poštanske jedinice obrazac WU-1 s popunjenom lijevom

stranom. Uposlenik poštanske jedinice provjerava ispravnost obrasca i ako korisnik

nema posebnih pitanja zaprima uputnički iznos uvećan za pripadajuću naknadu te na

donjem lijevom dijelu obrasca, na mjesto predvideno za uplate, utiskuje žig mjesta i

dana.

- Tako popunjeni obrazac uposlenik poštanske jedinice šalje faksom u Središte MPU.

- U Središtu MPU sa podaci iz WU uputnice unose u računarski sistem koji je izravnom

on-line vezom spojen s Western Unionom. Odmah nakon unosa podataka, sistem

automatski dodjeljuje kontrolni broj transakcije. Dodjeljivanje kontrolnog broja

zapravo znači da je transfer uplate obavljen i da je uplaćeni novac na raspolaganju

primatelju.

- Uposlenici Središta MPU će na istoj fax-poruci kojom im je prijavljena uplata dopisati

kontrolni broj WU uputnice i potvrditi transakciju te ovu poruku faksom vratiti u

polaznu poštansku jedinicu.

- Na šalterima gdje se obavija ručni unos podataka uposlenik poštanske jedinice će

upisati potrebne podatke o uplati i ovjeriti uplatu prema tekstu desne strane obrasca, a

WU uputnicu upisati u Dnevnik uplata u čijem se nazivu ispred riječi „uputnice"

dodaje „WU". Na šalterima se podaci o uplati WU uputnice unose u računar koje će

obaviti ispis podataka i ovjeru uplate na obrascu. Dnevnik se vodi na isti način kao i za

druge međunarodne uputnice s tim da se uplaćenom iznosa uputnica pribraja uplaćeni

iznos naknade i tako dobiv eni iznos unosi n stupac „Uplaćeni iznos“.

- Nakon dnevnog zaključka Dnevnika popunjava se prijava uplata, a zatim se uz prvi

primjerak Dnevnika i kopije Prijate uplata prilažu ae uplaćene WU uputnice i

potvrđene fax-poruke prispjele iz Središta MPU.

Postupak isplate Western unionove uputnice:

Primatelj uputničkog iznosa predaje na šalteru poštanske jedinice obrazac WU-2 s

popunjenom lijevom stranom. Uposlenik poštanske jedinice provjerava sadržava li obrazac

sve potrebne podatke da bi se isplata mogla odobriti i na donjem lijevom dijelu obrasca, na

mjesto predviđeno za prijavu isplate, utiskuje žig mjesta i dana.

Da bi isplata mogla biti odobrena potrebna su četri sljedeća elementa:

- Primatelj mora na obrascu navesti svoje ime i imati valjanu identifikacijsku ispravu ili

dati pravilan odgovor na test pitanje,

- Mora navesti ime pošiljatelja,

- Na isplatni obrazac mora upisati ime mjesta iz kojeg očekuje novac i

- Mora navesti približni iznos novca koji očekuje.

Osim ovih elemenata, nije nužno, ali bilo bi dobro, da primatelj navede i ostale podatke prema

tekstu obrasca, prije svega kontrolni broj.

Tako popunjeni obrazac poštanske jcdinice šalje faksom u Središte MPU. U Središtu MPU se

podaci dobiveni od primatelja unose u računarski sistem. Ako u sistemu postoji odgovarajuća

uplata uposlenici Središta MPU će dati odobrenje za isplatu uputnice otiskom svog žiga.

Ako se svi podaci koje je predočio primatelj ne slažu s podacima o uplati (npr. različito

mjesto ili iznos uputnice, krivi odgovor na test pitanje), uposlenici iz Središta MPU neće dati

odobrenje za isplatu nego će označiti krivo navedeni podatak (neće navesti ispravan podatak)

i vratiti poruku u polaznu poštansku jedinicu. U polaznoj poštanskoj jedinici uposlenik

poštanske jcdinice će dati mogućnost primatelju da ispravi sporni podatak, ali ako niti drugi

put primatclj nc navede ispravan podatak treba mu savjetovati da se konzultira s pošiljateljem

i iznova popuni obrazac za isplatu.

Kada se faks-pruka sa odobrenom isplatom vrati u poštansku jedinicu, na šalterima gdje se

obavlja ručni unos podataka uposlenik će upisati potrebne podatke o isplati, isplatiti uputnički

iznos i ovjeriti isplatu prema tekstu desne strane obrasca, a WU uputnicu upisati u Dnevnik

isplaćenih uputnica, s tim što će ispred riječi „uputnica“ upisati oznaku „WU". Na šalterima

se podaci o isplati WU uputnice unose u računar koji će obaviti ispis podataka i ovjeru isplate

na obrascu.

Na kraju dana. nakon zaključivanja Dnevnika, popunjava se Prijava isplata na ukupno

isplaćeni iznos WU uputnica. Uz prvi primjerak Dnevnika i kopije Prijave isplate prilažu se

isplaćne WU uputnice i potvrđene fax-poruke prispjele iz sjedišta MPU.

3.2.2. Eurožiro (Eurogiro) uslugaTo je nova usluga slanja novca u međunarodnom novčanom prometu na teritoriji Evrope.

Uplata odnosno slanje novca u inostranstvo na adresu korisnika putem sistema Eurogiro

obavlja se na šalteru pošte na internom poštanskom obrascu. Novac se može slati samo u ino

zemlje sa kojima Nova banka ima sporazum i to do visine utvrđenih limita. Uplate se vrše u

konvertibilnim marakama. Od korisnika odnosno nalogodavca se prilikom uplate naplaćuju

svi troškovi ino banke korisnika kome se isplaćuje uplaćeni iznos. Pošta je ovlaštena naplatiti

svoje troškove uputničkog prometa.

Isplata novca Eurogiro se obavlja na internom poštanskom obrascu, poslije dostavljene

obavjesti korisniku od strane pošte o pristiglom prilivu iz inostranstva. Novac se može primiti

samo iz ino zemalja sa kojima Banka ima potpisan sporazum. Bez obzira na originalnu valutu

uplate, isplate se vrše u KM. Pošta naplaćuje poštarinu za isplatu na šalteru odnosno na adresi

primaoca.

Navedene usluge uplate i isplate gotovine putem Eurogiro asocijacije koja okuplja poslovne

banke i poštanske organizacije oko 50 zemalja svijeta vrši se sa ciljem uspostavljanja

međunarodnog platnog prometa i uputničkog prometa između članica, po tržišno prihvatljivim

cijenama. Ovaj vid ino platnog prometa nema karakter hitnosti, jer se isplata vrši nakon 48

sati, ali je cjenovno prihvatljiv način plaćanja.